OSNOVNI FAKTORI PREVASPITANJA RESOCIJALIZACIJE MLADIH 1. Uvodni deo - pi!"#p po$%e&# i '%(!i)'(*i+( ,('"o( Jedna od centralnih, nezaobilaznih tema svakog pokušaja naučnog naučnog sagledavanj sagledavanja a problema problema razvoja, razvoja, vaspitanja vaspitanja i prevaspit prevaspitanja anja mladih mladih sa poremeć poremećajim ajima a u društvenom društvenom ponašanju, svakako svakako su pitanja pitanja veza vezana na za delo delova vanj nje e i mogu mogući ći dopr doprin inos os nepo neposr sred edni nih h fakt faktor ora a u ostv os tvar ariv ivan anju ju opšt opštih ih,, pose posebn bnih ih i poje pojedi dina načn čnih ih cilj ciljev eva a vas aspi pitn tnog og delovanja. U poslednje vreme u pedagogiji se javljaju sve izraženije težnje da se prodre u suštinu vaspitnog procesa i da se doe do onih faktora koji su kompatibilni uspehu ili neuspehu u ovom procesu. !o tih faktora faktora pedago pedagogij gija a prodi prodire re,, utoli utoliko ko sigur sigurnij nije, e, ukoli ukoliko ko se osl oslanj anja a na sazna saznanj nja a drug drugih ih " srod srodni nih h druš društv tven enih ih nauk nauka. a. #a teme temelj lju u razv razvoj oja a naučnih saznanja o čoveku i društvu sve se više počinje raščlanjavati ta složena problematika vaspitnog procesa koja predstavlja integraciju uticaja različitih faktora na razvoj čoveka. #a sa sam mom poč početk etku post postav avllja se jedno edno od nez nezao aobi billazni aznih h predh predhodn odnih ih pitanj pitanja a koje koje se odnose odnose na probl problem em primat primata a biološ bioloških kih i socijalnih faktora, kao i mesta i uloge vaspitanja u procesu razvoja i inte integr grac acij ije e mlad mladih ih u druš društv tvo o. U sa sagl gled edav avan anju ju ovog ovog prob proble lema ma u pedagoškoj nauci prisutna su različita opredeljenja i različita gledišta. $ao $a o rezu rezult ltat at toga toga došl došlo o je i do poja pojave ve razl različ ičit itih ih orij orijen enta taci cija ja u ovoj ovoj nauč naučno nojj obl oblas astti. %o su zas asiigur gurno &bio biologi logizzam, am, psih psiho ologi logiza zam m i sociologizam&, koji su kasnije uticali na pojavu i razvoj &pedagoškog natu natura rallizm izma i pedo pedoccent entriz rizma& a&.. 'po 'por izme medj dju u psih psiho ologi logizm zma a i socijologizma ne može se rešiti opredeljenjem samo za nasledne ili sredinske faktore kao presudne za razvoj i vaspitanje mladih. (roblem se može sagledati pravilno samo ako se uzmu u obzir i jedni i drugi faktori, s tim da se ima u vidu i sama aktivnost jedinke, samodelatnost subjekata koji se u svom razvoju vaspitavaju i socijalizuju. %o %o bi u svojoj biti bila suština našeg pristupa ovom problemu. #a kraju, ovim se svakako ne želi umanjiti značaj socijalnih faktora za razvoj i vaspitanje mlad mladih ih.. #a #ap proti otiv, oni oni u znača načajn jnom om broj broju u sluč slučaj ajev eva a os ostv tvar aruj uju u preovladjujui uticaj na razvoj čoveka i zbog toga im se u poslednje vreme u naučnim i stručnim krugovima pridaje sve veći značaj. $ao $a o rezul rezultat tat prodi prodiranj ranja a ideja ideja koje koje sve više više zagova zagovaraj raju u značaj značaj uticaja socijalnih faktora na razvoj i vaspitanje, početkom )*. veka, sve intenz intenzivn ivnij ije e se razvi razvijaj jaju u društv društvene ene nauke nauke koje koje teže teže da utvrd utvrde e nove nove zakoni zakonitos tosti ti u razvoj razvoju u ljudsk ljudskog og društv društva. a. %ako ako se u pedago pedagogij gijii javlja javlja poseban poseban pravac, pravac, odnosn odnosno o pojavl pojavljuj juje e se posebna posebna naučna naučna discip discipli lina na " &socij &so cijaln alna a pedago pedagogij gija&, a&, koja koja čini čini pokušaj pokušaj da na temelj temelju u soc socij ijaln alnih ih i +lozofskih koncepcija svoga vremena utvrdi vezu i zavisnost izmedju
vaspitanja i vaspitnih uticaja i ustanova u kojima se takvo vaspitanje ostvaruje. na se posebno osvrće na ulogu socijalnih faktora u procesu vaspitanja i obrazovanja, imajući pri tom u vidu da se polje vaspitnih uticaja širi i izvan škole i drugih specijalizovanih vaspitnih ustanova, na druge oblike udruživanja udruživanja ljudi i institucij institucije e " porodica, porodica, grupe vršnjaka, vršnjaka, uža i šira socijalna sredina, naselje i sl. (olje svog delovanja !o*i+(%n( ped(oi+( koncen koncentri triše še na po#/(v(n+e v(!pi"ni0 #"i*(+( 'o+i !vo+ !vo+e e i!0o i!0odi di" "e e i&(+ i&(+# # # !o*i !o*i+( +(%n %ni& i& #!%o #!%ovi vi&( &( i ,('" ,('"o oi& i&( ( -j. $rneta, /010.2. $ao što smo već istakli, u poslednje vreme dolazi do sve veće rea+rmacije značaja posmatranja i izučavanja procesa vaspitanja sa jednog šireg " socijalnog stanovišta, u odnosu na školocentrističku školocentrističku zatvor zatvoreno enost st vaspit vaspitnog nog delova delovanja nja.. %o je i uslovi uslovilo lo pojavu pojavu soc socija ijalne lne peda pedago gogi gije je kao peda pedago gošk ške e nauč aučne disc disciiplin pline e orj orjenti entisa sane ne na &istraživanje i proučavanje problema vaspitanja sa stanovišta socijalne sred sredin ine& e&.. 3eu 3euti tim, m, u ovoj ovoj obla oblast stii post postoj oje e mnog mnogii pok pokušaj ušajii da se socijalna pedagogija teorijski izgradi i koncipira nezavisno od prakse, oslanjajući se pri tom na okvire graanske pedagogije i spekulativne +lozo+je -!ister4eg, /0567 #atropa, /0187 9arman, /0:1.2. (o 9artu osno os novn vnu u polu polugu gu u raz razvoju voju čo čove vek ka i druš društtva pred predst stav avllja ide ideja " idealistička koncepcija. koncepcija. 3eutim, mi socijalnu pedagogiju, u današnjim uslovima razoja društ društva va,, ne može možemo mo posm posmat atra rati ti odvo odvoje jeno no od prak prakse se i prakt praktič ično nog g živo života ta.. ;a ovak ovakvo vo shva shvata tanj nje e so soci cija jaln lne e peda pedago gogi gije je pove poveza zane ne sa praksom, menjanje sredine predstavlja integralni elemenat planskog vaspitnog delovanja, koji opet uslovljava i promenu u prilagodjavanju, do tada tradicionalne metodologije planskog vaspitnog uticanja, novim uslovima, novom " širem polju svoje delatnosti. na se znači služi svim onim onim me meto toda dama ma,, tehn tehnik ikam ama a i pris pristu tupi pima ma vasp vaspit itno nog g utic utican anja ja koji oji odgovaraju samom karakteru problema koji istražuje, karakteru polja svog svog vas aspi pitn tnog og del delovan ovanja ja.. ;a nju nju je pose posebn bno o znač načajno ajno sa sam mo istraživanje i analiza vaspitnih faktora koji se nalaze na laze u socijalnoj sredini, kako užoj, tako i široj, i koji leže u samoj organizaciji vaspitnog rada u datoj datoj so soci cija jaln lnoj oj sred sredin ini. i. s sim im toga, toga, za so soci cija jaln lnu u peda pedago gogi giju ju je od nesu nesumn mnji jivo vog g znač značaj aja a i potr potreb eba a izgr izgradn adnje je pozi poziti tivn vnih ih peda pedago gošk ških ih podsticaja podsticaja koji koji uslovljava uslovljavaju ju smanjenje smanjenje pojava pojava društveno društveno negativnog negativnog karaktera " od kriminaliteta kao najtežeg oblika, pa sve do odreenih moralnih devijacija u ponašanju. 'ocija 'ocijalna lna pedago pedagogij gija, a, sagled sagledava avajuć jućii uzrok uzroke e koji koji če često sto leže leže u sist sistem emu, u, a koji oji izaz izaziv ivaj aju u kon
druge strane, socijalna pedagogija nije samo pedagoška teorija, već ona nastoji da pedagoško i političko delovanje misaono poveže da bi njez njezin ina a pomo pomoćć bila bila prim primer eren enij ija a situ situac acij iji. i. =li =li ona ona os osta taje je izra izrazi zito to pedagogija i onda kada pree granice te discipline, tj. kada se politički angažuje ->. 3arburger, /0512. U analizi analizi proce procesa sa vaspit vaspitanj anja a sa stanov stanovišt išta a njegov njegove e sre sredin dinsk ske e uslovljen uslovljenosti osti polje delatnosti delatnosti socijalne socijalne pedagogije pedagogije usmereno usmereno je u dv( p(v*( " ka delatnostima po)%('"i/'o po)%('"i/'o '(('"e( i ka delatnostima 'o&pen2(*iono 'o&pen2(*iono i 'oe'*iono '(('"e(. De%("no!" po)%('"i/'o '(('"e( ima za cilj neutralizaciju dejstva socijalnih i drugih faktora koji dovode do potencijalne vaspitne i socija soc ijalne lne ugrože ugroženos nosti ti kako kako pojedi pojedinac naca, a, tako tako i užih užih i šir širih ih soc socija ijalni lnih h grupa. grupa. va va delatn delatnost ost je usmer usmerena ena u dva pravca pravca " na podsdt podsdtica icanje nje pojedinaca ili grupa vaspitanika na aktivnosti društveno prihvatljivog karaktera, čime se u potpunosti neutrališe mogućnost nastajanja nekih nepoželjnih oblika ponašanja i drugo, u pravcu kočenja nekih aktivnosti u područjima u kojima se stvara potencijalna ugroženost jedinke ili grupe, kao i preusmeravanje istih aktivnosti u pozitivnom, poželjnom pravcu. De%( De%("n "no! o!"" 'o&pe o&pen2 n2(* (*io iono no '(( '(('" '"e e( ( sastoji se u nadok nadoknad nadji jiva vanj nju u " kompe ompenz nzac acij ijii dejs dejstv tva a neki nekih h fakt faktor ora a koji oji delu deluju ju ogran ogranič ičav avaj ajuć uće e na razvo razvojj jedi jedink nke e ili ili grup grupe, e, kao kao i u kompe ompenz nzac acij ijii okol okolnos nosti ti koje oje su nast nastal ale e kao kao rezu rezult ltat at nepo nepovo volj ljni nih h uslo uslova va razvo razvoja ja pojedinca ili društvenih grupa. #ajšire shvaćeno to je u stvari svaka forma pomoći, vaspitne brige i zaštite lica koja u toku svog razvoja nisu zadovo zadovolji ljila la odredj odredjene ene potre potrebe, be, koje koje opet opet mogu mogu biti biti indiv individu idualn alnog og ili društvenog društvenog karaktera. karaktera. %u %u svakako svakako dolazi dolazi u obzir produženi produženi boravak učenika, celodnevni boravak, briga o deci bez roditeljskog roditeljskog staranja i sl. $ako se to na osnovu predhodne analize može naslutiti, naredni deo našeg rada biće posvećen sagledavanju mesta, uloge i značaja socija soc ijalni lnih h faktor faktora a u vaspit vaspitanj anju, u, prevs prevspit pitanj anju u i resoc resocija ijaliz lizaci aciji ji mladih mladih uopšte uopšte,, a posebno posebno u instit instituci uciona onalni lnim m " zavods zavodskim kim uslovi uslovima ma života života.. #aša pažnja će biti koncentrisana na tzv. tzv. primarne socijalne s ocijalne faktore koji svaki svaki na svoj svoj spec speci+ i+ča čan n nači način n odre odreu uju ju tok tok i karak karakte terr zavo zavods dsk kog vaspitnog delovanja. %ime naravno ne želimo umanjiti značaj i ulogu niza niza ostal ostalih ih fakt faktor ora a koji oji na posr posred edan an nači način n delu deluju ju na tok tok i efek efekte te procesa institucionalne resocijalizacije ove populacije mladih. ?maj ?maju ući u vidu činj činje enicu nicu da u lite litera ratturi uri ne post posto oji opšt opšte e prihvatljiva podela osnovnih, primarnih socijalnih faktora prevaspitanja i reso resoci cija jali liza zaci cije je mlad mladih ih,, našu našu pažn pažnju ju će ćemo mo pose posebn bno o zadr zadrža žati ti na nepo!edni0 ,('"o( i%i /inio*( sagledavanju sledećih e!o*i+(%i2(*i+e mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju@ ♦ N(!"(vno-o$(2ovni N(!"(vno-o$(2ovni (d - 'o%ov(n+e3 ♦ R(d i po,e!ion(%no o!po!o$%+(v(n+e3 ♦ S%o$odnove&en!'e S%o$odnove&en!'e ('"ivno!"i i !(d4(+i3
♦
♦ ♦ ♦
S((dn+( !( poodi*o& i d#i& ,('"oi&( !o*i+(%ne !edine3 U4( !o*i+(%n( !edin(3 Ne,o&(%ne #pe vn+('(3 V(!pi"n( #p(.
5. N(!"(vno-o$(2ovni (d - 'o%ov(n+e #astavno"obrazovni rad " školovanje i profesionalno osposobljavanje, kao intencionalne aktivnosti usmerene u pravcu osposobljavanja mladih za aktivan i stvaralački život u socijalnoj sredini, od izuzetnog su značaja za problem koga mi posebno izučavamo. $ad govorimo o 'o%i, pre svega moramo istaći da je ona važna socijalna sredina, kako po svojoj obrazovno"vaspitnoj vrednosti, tako i po svojoj odredjenoj i naglašenoj speci+čnoj ulozi u razvoju mladih datoga društva. na po svojoj suštini predstavlja socijalnu instituciju koja, uporedo sa porodicom, igra odlučujuću ulogu u razvoju i socijalizaciji mladih, u pripremanju istih za aktivan i stvaralački život. ;adaci škole, kao društvene institucije, sastoje se u prenošenju znanja, iskustava, normi i vrednosti starijih generacija. ?spunjenjem tih zadataka ona osigurava permanentan razvoj društva i održavanje njegove kulture. !ruštvo poverava školi i ulogu da unapredjuje i razvija novo, razgradjuje i permanentno evoluira pronalazeći i razvijajući nove vrednosti, nove i naprednije ideje i načine mišljenja, metode prenošenja znanja, umenja i navika, a sve u cilju formiranja jedne nove ličnosti i njegove svesti, oblikujući je pri tome i kao pojedinca i kao društveno biće. Akola se, kao socijalna institucija, razvijala u skladu sa razvojem društva, pri čemu je preuzimala sve složenije zadatke na planu ostvarivanja svoje osnovne vaspitno"obrazovne funkcije. U poslednje vreme javlja se sve naglašenija potreba tešnjeg povezivanja škole sa drugim društvenim institucijama, što je uslovilo njeno, sve veće, otvaranje prema društvu, čiji je ona nerazdvojni deo. #aše savremene društvene institucije nisu statične već promenljive, pa prema tome, i škola kao takva, u toj dinamičnoj i promenljivoj situaciji, takoe se mora menjati i prilagodjavati novim uslovima života. %amo gde se škola pokušva zatvoriti, nemajući pri tom dovoljno sluha za promene koje se dešavaju oko nje, u društvu, njena osnovna funkcija počinje naglo da slabi.
Akola je upućena da deluje u raznovrsnim socijalnim sredinama, te stoga, njeno vaspitno delovanje mora biti uskladjeno sa karakterom društvenog života u datim uslovima. ?majući u vidu sve speci+čnosti date socijalne sredine koje su izražene kako u društveno"ekonomskoj, političkoj, kulturnoj, demografskoj, tako i u drugim sferama društvenog života, škola i njeno delovanje u tim i takvim uslovima postaje sve više nerazdvojni, organski deo ukupnog delovanja na razvoj društvene sredine u celini, kao o njenih članova pojedinačno. ? pored niza prednosti koje pruža, naš savremeni sistem školovanja i profesionalnog osposobljavanja $e&eni" je i sa dosta "e'o6( i po$%e&( koji koče funkcionisanje sistema u celini i po njegovim delovima " segmentima obrazovno"vaspitnog rada. (okušaćemo da aktuelizujemo samo one najvažnije. Jedan od značajnijih problema na planu školovanja i profesionalnog osposobljavanja mladih predstavlja 2(ne&(iv(n+e7 p(*i+(%i2(*i+( i%i p(' pedi&en2ioni(n+e 'on'e"ni0 2(d("('( koji vode u pravcu ostvarivanja opšteg cilja u ovoj oblasti " izgradnje svestrane, samostalne i slobodne ličnosti. %ako recimo, pedi&en2ioni(n+e o$(2ovne ,#n'*i+e ( &ini&i2i(n+e v(!pi"ni0 2(d("('( i danas je prisutno u skoro svim vaspitno"obrazovnim institucijama. #aime, veća pažnja se posvećuje sticanju znanja i umenja kao isključivih kriterijuma za procenu uspešnosti u školovanju. =ko se tome doda i često zanemarivanje realnih mogućnosti mladih koje proizilaze iz trajnih -nizak nivo sposobnosti2 ili efemernih -problemi u porodici, emocionalne krize karakteristične za ovaj period razvoja mladih i sl.2 razloga objektivne ili subjektivne prirode, tada problem postaje još složeniji i komplikovaniji. U takvoj situaciji se, u većini slučajeva, javlja veći broj problema "-neuspeh u učenju, ambivalentan odnos mladih prema školi i dr.2, sve do pojave težih oblika poremećaja u ponašanju. (oznato je da je naš sistem školovanja i profesionalnog osposobljavanja mladih robovao pode%i n( op"e i !"#/no o!po!o$%+(v(n+e koje je proizašlo iz opšte podele na umni i +zički rad. U takvim uslovima od mladih se zahtevala izričita segmentacija u opredelenju i to u vreme kada se to praktično, racionalno i bez posledica nije moglo zasnovati. 3eutim, moramo priznati da je proces izgradnje i realizacije ideje koji zagovara novi sistem školovanja i dalje bremenit nizom slabosti i nedostataka pri čemu, pre svega ceh plaćaju mladi, ali i društvo čiji su oni nerazdvojni deo. %reći problem našeg sistema školovanja proizilazi iz same njegove strukture. Beč je o dvoene(*i+!'o& !(!"(v# 'o%e i drugih vaspitno"obrazovnih institucija. Akola, u stvari, predstavlja zajednicu nastavno"vaspitnog osoblja i učenika. (o mišljenju nekih autora ovakav, kako smo ga nazvali &dvogeneracijski sastav&, čini školu različitom i speci+čnom u odnosu na druge slične ustanove. 'igurno da odnos dveju generacija -satarosni kriterijum2 nosi u sebi odredjene
probleme koji su karakteristični ne samo za naš školski sistem, već i za druge, u celini posmatrano. ;adatak je pedagoćkih nauka i drućtva u celini da iznadju adekvatna rešenja i puteve koji bi vodili u pravcu prevazilaženja ovog problema. (raksa je pokazala da on neće biti rešen samo formalnom reorganizacijom škole i školskog sistema, njegovim većim podruštvljavanjem " otvaranjem prema društvu, vać i aktivnostima na planu tzv. &neformalne reorganizacije& " promene meusobnih odnosa, mesta i uloge nastavnika i učenika " mladih, koji bi trebalo da budu, ne samo objekti, već i aktivni učesnici u realizaciji ciljeva i zadataka našeg sistema školovanja. #e smemo zanemariti ni po$%e&e koji proizilaze iz ne(de'v("ne o(ni2(*i+e i (2vi+eno!"i !i!"e&( o$(2ov(n+(7 kao i nedo!"("('( &("ei+(%ni0 !ed!"(v( za realizaciju već usvojenih ideja i planova u ovoj oblasti. ?lustracije radi da pomenemo nedovoljno razvijenu mrežu škola, neuskladjenost planova i programa, nepostojanje zajedničkih osnova, nepovoljne materijalne, prostorne, higijenske i kadrovske prilike. tuda i problemi ove prirode na posredan ili direktan način ostvaruju negativan uticaj na mlade i njihovu ukupnu socijalizaciju i integraciju u društvo. 'vi navedeni problemi u ovoj oblasti društvenog života, kao i niz drugih koje nismo pomenuli " nejednakost u mogućnostima obrazovanja, izrazita ideološka podvojenost i sl., ukazuju da se naš sistem obrazovanja, već duži niz godina, nalazi u dubokoj i ozbiljnoj krizi. Jedan broj autora s pravom ukazuje na ovaj problem, ističući pri tom da je on u izvesnom smislu i posledica opšte društvene krize, koja je na našim prostorima poslednjih godina kulminirala -"Mladi i društvene krize" , ;bornik radova, /0502. 'hodno tome, može se konstatovati da kriza obrazovanja ima objektivne izvore u brzim promenama u razvoju našeg društvenog sistema, obrazovanje ne uspeva da prati razvoj i promene u njemu. 've to najviše pogaa mlade, s obzirom da u procesu obrazovanja u dovoljnoj meri ne razvijaju svoje potencijale, da aktivno ne učestvuju u rešavanju problema za koje su životno zainteresovani, da zbog svega toga kasnije teže ostvaruju pravo na rad, koji je izmedju ostalog i osnovni izvor njihove socijalne sigurnosti. #apori društva da se tzv. 'i2( o$(2ov(n+( prevazie dali su neke rezultate, ali ostalo je još mnogo dilema i nerešenih pitanja, koja ako u dogledno vreme ne budu razrešena mogu imati nesagledive posledice po društvo i njegov razvoj. 3ožemo slobodno i bez preterivanja istaći da u današnjim uslovima raspada društvenog sistema mi već osećamo posledice dugogodišnjeg zastoja, propusta i nepotrebnih eksperimenata na mladim generacijama u ovoj oblasti društvenog života. (romene društvenog organizovanja " društvene ideologije i sistema društvenih vrednosti zahtevaju i radikalne promene obrazovnog sistema, tj. modela formiranja mladih generacija.
$ozmetičke promene, kakve se sada vrše, guraju naš školski sistem u još veću agoniju, stanje u kome se olako odbacuju sve vrednosti predhodnog, a unose neke &nove& " davno preživele, bez jasnog cilja i konceptualnog okvira. ?zgleda da je naša pedagoška misao i praksa uokvirena visokim zidovima " ideološkim barijerama predhodnog sistema, nespremno dočekala nova vremena i nije, bar do danas, dala odgovore na niz osnovnih, esencijalnih pitanja iz ovog domena, verovatno očekujući da će to neko drugi za nju učiniti, kako je to obično do sada bilo.
5.1. U%o( 'o%e 8n(!"(vno-o$(2ovni0 ('"ivno!"i9 # "e"&(n# &%(di0 !( poe&e6(+i&( # d#"veno& pon((n+# Po%(2e6i od !vi&( po2n("o ped(o'o !"(v( d( ne&( v(!pi"(n+( $e2 o$(2ov(n+(7 '(o i d( ne&( o$(2ov(n+( 'o+e ne v(!pi"(v( &o4e !e 'on!"("ov("i d( ne&( pev(!pi"(n+( i e!o*i+(%i2(*i+e &%(di0 !( poe&e6(+i&( # pon((n+# $e2 ('"ivno!"i n(!"(vno-o$(2ovno '(('"e(. !a je obrazovanje značajno za resocijalizaciju pokazuje i činjenica da je najveći broj ove populacije mladih imao niz problema i teškoća u obrazovanju, da je za neke od njih neuspeh u školi presudno uticao da se otisnu u delinkvenciju i kriminalitet. sim toga, kršenje krivično"pravnih i drugih normi, vršenje krivičnih dela i prekršaja često se u literaturi i praksi dovode u vezu sa nedostatkom obrazovanja, odnosno neznanjem, primitivizmom, pomanjkanjem kriterijuma za prosudjivanjem socijalnog značaja svojih postupaka, neprosvešćenošću i sl. -3. grizović, /06:. str. /*/2. ? najzad, obrazovanjem se izmeu ostalog, stiču i neophodni uslovi za uspešnu integraciju maloletnika u socijalnu sredinu. #a izuzetan značaj opšteg i stručnog obrazovanja u zavodskoj " institucionalnoj resocijalizaciji mladih prestupnika ukazuje većina naučnih i stručnih poslenika iz ove oblasti. 'toga se u ustanovama ovoga tipa razrešenju ovog problema poklanja dužna pažnja. Cine se napori da se pronau najadekvatnija rešenja, primerena potrebama štićenika i realnim mogućnostima ustanove. 3eutim, relativno česte promene redovnog sistema obrazovanja nisu pratila adekvatna rešenja u oblasti obrazovanja ove populacije mladih, pa su napred isticana nastojanja ostala bez praktičnih rezultata. pšte prihvaćenu integrativnu orjentaciju " zahtev za integracijom vaspitanja i obrazovanja mladih sa poremećajima u ponašanju nisu pratila odgovarajuća normativna i druga rešenja pa je ova oblast ostala praktično izvan sistema. ;avodske vaspitne ustanove ovaj problem rešavaju svaka na svoj način, shodno svojim vlastitim
mogućnostima, koje najčešće nisu adekvatne potrebama i savremenim zahtevima nastavnog procesa. U literaturi i praksi prisutne dileme u realizaciji osnovnog zahteva za integracijom nastavno"obrazovnog rada, pre svega osnovnog obrazovanja ove populacije mladih u redovan školski sistem, od čijeg uspeha bitno zavise ukupni rezultati na planu izvršenja zavodskih vaspitnih mera, nameću potrebu da ih posebno analiziramo. ;a razliku od većine kategorija dece i omladine sa smetnjama u razvoju, populacija mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju je oduvek u najvećoj meri bila uključena u redovan sistem nastavno"obrazovnog rada. Beč je upravo o mladima sa blažim poremećajima ponašanja, odnosno ponašanjima koja nemaju karakteristike koje čine osnovno obeležje poremećaja -lakši disciplinski prekršaji u školi i van nje2, kao i učenicima koji se, zbog jasno izraženih problema u ponašanju, vaninstitucionalno tretiraju i kojima su od strane organa socijalne zaštite ili suda izrečene vaspitne mere vaninstitucionalnog karaktera. 3eutim, kada je reč o jednom relativno manjem broju ove populacije mladih koja se, zbog težine poremećaja u ponašanju, institucionalno tretiraja, pojavljuje se teorijska i praktična dilema, da li je zbog njih potrebno posebno organizovati osnovno školovanje " po posebnim planovima i programima " tzv. &specijalno osnovno školovanje&D 3išljenja i stavovi teoretičara i praktičara se kreću u više pravaca, od onih koji se, navodeći niz argumenata, jasno opredeljuju za model posebnog, &specijalnog osnovnog obrazovanja&, ili pak integrisanog " redovnoj populaciji mladih prilagodjenog osnovnog obrazovanja, do onih koji se uvažavajući sve speci+čnosti populacije, potrebe i mogućnosti, zalažu za odreene modi+kacije, uz prevalenciju jednog od postojećih ekstremnih modela, kao jedno srednje rešenje. ;alažući se za izuzimanje ove populacije mladih iz redovne školske sredine i njihovo posebno tretiranje, zagovornici ovog modela iznose niz argumenata, od kojih su, po nama, značajni sledeći@ ♦ Bedovan sistem školovanja onemogućava nužnu primenu posebnih pedagoških metoda primerenih potrebama ove populacije mladih7 ♦ #iz speci+čnih obrazovnih karakteristika ove populacije a posebno, neuspeh i iz toga proizašla odbojnost prema školi kao instituciji, koja je, ne tako retko, na odreeni način doprinela pojavi i razvoju poremećaja u ponašanju7 ♦ #espremnost " organizaciona i kadrovska, često i subjektivno obojena, redovne škole da u svoje razrede prima štićenike zavodskih vaspitnih ustanova, kao i njeno permanentno nastojanje da ih se što je moguće pre oslobode jer im &negativno utiču na drugu decu i kvare opšti uspeh škole i razreda&.
vom prilikom treba istaći i to da na našim prostorima u posleratnom periodu nije donet ni jedan normativni akt " zakon, koji bi legalizovao i konkretizovao nastojanja za specijalnim osnovnim školovanjem ove populacije mladih. ?stine radi, treba istaći da su svojevremeno doneta dva pravilnika koja su na odredjeni način regulisala ovu oblast i to@ &(ravilnik o obaveznom opštem obrazovanju štićenika zavoda, domova i prihvatilišta za vaspitno zapuštenu decu i omladinu&, -'lužbeni glasnik 'B 'rbije br. /)E652, na osnovu koga su /065E60. i /01/. godine doneti nastavni planovi i programi za osnovno obrazovanje ove populacije mladih, kao i &(ravilnik o normativima prostora, opreme i nastavnih sredstava za specijalnu osnovnu školu sa domom za vaspitno zapuštenu decu i maloletne prestupnike& -(rosvetni glasnik 'B 'rbije br. //E:02. ' obzirom da i jedan i drugi (ravilnik su pravni akti nižeg reda, nemaju snagu zakona, !pe*i+(%no o!novno o$(2ov(n+e p('"i/no ni+e i&(%o po!e$(n p(vni !"("#! # 'o%!'o& 2('onod(v!"v#. Z(ovoni*i !#po"ni0 !0v("(n+(7 nastalih prevashodno pod uticajem 3akarenkovih shvatanja i savremenih pokreta za integracijom, idu za tim da za ovu populaciju ni+e po"e$no po!e$no - !pe*i+(%no 'o%ov(n+e i2 !%ede6i0 $i"ni0 (2%o(: deca i omladina nisu &defektna& niti se značajnije ♦ va razlikuju od tzv. &redovne populacije učenika&7 ♦ (otpuno je neopravdana &bene+cija& koja se time daje ovoj populaciji &neradnika&, &nedisciplinovanih " loših učenika&, &lenjivaca&, čime se oni upravo &nagradjuju&@ &;ašto da učim kad u domu mogu završiti dva razreda za jednu godinuF&7 ♦ #iz ograničenja koje sa sobom nosi zavodska sredina, koja je uz to više ili manje &zaštitnička&, mogu se na odredjeni način umanjiti uključivanjem maloletnika u redovan sistem školovanja izvan ustanove, čime su šanse za integracijom daleko veće i realnije7 ovakvog modela školovanja koji proizilaze iz ♦ #edostaci speci+čnih obrazovnih karakteristika ove populacije, mogu se e+kasno prevladati dodatnim oblicima obrazovno"vaspitnog rada, angažovanjem specijalizovanih stručnjaka, kao i odredjenim promenama u organizaciji procesa nastave. Uvažavajući, u manjoj ili većoj meri, argumente napred izloženih &ekstremnih& shvatanja, 2(ovoni*i "2v. !edn+i0 een+( pokušavaju da, poštujući prevashodno iskustva prakse, ukažu na mogućnost kombinacije. U ovim nastojanjima jedni se više priklanjaju prvom, a drugi pak tzv. integrativnom modelu obrazovanja, odnosno osnovnog školovanja.
(od uticajem napred pomenutih razlika u pogledu osnovnog modela obrazovanja štićenika zavodskih vaspitnih ustanova, kao i nedovoljne i neadekvatne normativno"pravne zasnovanosti sistema obrazovanja uopšte, a posebno obrazovanja ove populacije mladih, svedoci smo jednog, najblaže rečeno, neopravdanog šarenila u našoj praksi obrazovanja mladih koji se institucionalno tretiraju. 'vaka ustanova ima svoj model sa kojim ni sama do kraja nije zadovoljna, pravdajući pri tom svoje neuspehe na ovom planu nizom praktičnih teškoća i problema.
5.5. Spe*i)/no!"i n(!"(vno-o$(2ovno (d( (re nego izložimo i neka naša razmišljanja o ovom problemu, čini se neophodnim da ukažemo na nekoliko pitanja koja mogu na odreeni način delovati opredeljujuće na njegovo praktično razrešenje. Beč je o$(2ovni0 upravo o nužnosti sagledavanja speci+čnih '(('"ei!"i'( štićenika zavodskih vaspitnih ustanova i na toj osnovi neophodnih speci+čnih obeležja, &didaktičko"metodičkih speci+čnosti obrazovno"vaspitnog rada&, uz stvaranje nužnih predpostavki za njihovu realizaciju.
1. Gećina dosadašnjih ispitivanja štićenika zavodskih vaspitnih ustanova ukazuje na postojanje niza speci+čnih obrazovnih karakteristika koje bitno odredjuju aktivnosti na planu njihovog daljeg školovanja i stručnog osposobljavanja. U pitanju su najčešće one obrazovne karakteristike, koje na obrazovni proces deluju ograničavajuće, zahtevajući pri tom od ustanove i ostalih nosilaca obrazovnih aktivnosti dodatne napore u cilju njihovog prevladavanja. #a bazi rezultata predhodnih ispitivanja, kao i našeg neposrednog uvida u školsku i dokumentaciju zavodskih vaspitnih ustanova u 'rbiji ve6in( "i6eni'( ovih ustanova poseduje sledeće o$(2ovne '(('"ei!"i'e: ♦ J(!no i2(4eno 2(o!"(+(n+e # po*e!# o!novno 'o%ov(n+(: $od najvećeg broja štićenika prisutan je obrazovni de+cit, odnosno školski uzrast nije u skladu, zaostaje za kalendarskim uzrastom. ♦ Od$o+no!" pe&( 'o%i i n(!"(vni*i&(: Belativno mali broj štićenika ovih ustanova ima pozitivan stav prema školi i nastavnom osoblju. ;bog neprijatnih doživljaja izazvanih čestim kon
♦
♦
unose odreene socijalne stavove prema školi koji su, u prvom redu, odredjeni njihovim dotadašnjim socijalnim iskustvom. %a su socijalna iskustva po pravilu loša, pa spoznaja i vrednovanje socijalne situacije kao i razrednih drugova i nastavnika može u svijesti učenika imati obilježja neprihvatljivog, neugodnog, odbojnog, nepodnošljivog, naprosto nečeg što treba izbegavati i što treba različitim oblicima ometati kao &nužno zlo&. -%. !obrenić, /0:0., str. :*2. Lo #!pe0 # "o'# ped0odno 'o%ov(n+( i ve%i'e p(2nine # ,ond# 2n(n+(: $arakteristično je za više od 1*H populacije maloletnika koji se zavodski tretiraju. =ko tome dodamo i podatak o pojavi snižavanja kriterijuma ocenjivanja nastalih pod različitim pritiscima službi socijalne zaštite, nastavničkih veća, roditelja i sl. -&samo da ne ponavlja&2, tada problem postaje još izraženiji. sim toga, za ovu populaciju mladih je karakteristično prisustvo velikih praznina u fondu znanja koje su nastale kao posledica lošeg uspeha i čestih prekida u toku predhodnog školovanja. Cesta je pojava da maloletnik doe u ustanovu sa završenih 8 razreda osnovne škole, a da pri tom nije savladao osnovne računske operacije, tehniku čitanja i pisanja, što dodatno opterećuje nastavak obrazovnog procesa u zavodu. Ne(2vi+ene (dne n(vi'e i neodovono!" pe&( o$(ve2(&( iz procesa nastave jedana je od speci+čnih obrazovnih karakteristika ove populacije mladih. ?majući u vidu predhona speci+čna obeležja jasno proizilazi da ovu populaciju mladih u najvećoj karakteriše i potpuno odsustvo radnih navika, jasno izražena nesamostalnost u učenju, iz koje proizilazi i neodgovornost u pogledu obaveza iz procesa nastave. 've to nameće potrebu za intenzivnijim kontinuiranim stručnim delovanjem u cilju izgradnje radnih navika i odgovornog odnosa prema obavezama iz nastavnog procesa.
(redhodno istaknutim speci+čnim obrazovnim karakteristikama ove populacije mogu se dodati i druge koje važe i za većinu mladih kod kojih su prisutni problemi u školovanju@ ♦ "e'o6e # !(v%(d(v(n+# (div( i nepo2n(v(n+e "e0ni'e #/en+(3 ♦ po$%e&i # ve2i !( 'on*en"(*i+o& # po*e!# n(!"(ve3 ♦ ve%i'e individ#(%ne (2%i'e # po%ed# %i/ni0 po"en*i+(%( i ,ond( 2n(n+(3 ♦ "e'o6e # pi%(od+(v(n+# n( ("&o!,e# i 'o%e'"ivni (d # 'o%i i
♦
+(!no i2(4en( in,eiono!" - neveov(n+e # !op!"vene &o#6no!"i i !%.
5. #apred izložene obrazovne karakteristike štićenika zavodskih vaspitnih ustanova, kao i činjenica da se oni prinudno, za jedan relativno duži period " privremeno izdvajaju iz socijalne sredine i smeštaju u, po mnogo čemu, posebne uslove života, nameću potrebu za organizovanjem procesa obrazovanja sa nizom speci+čnih obeležja i didaktičko"metodičkih karakteristika nastavnog procesa. !idaktičko oblikovanje kao i ostala speci+čna obeležja obrazovnog procesa nisu do te mere karakteristična da predpostavljaju model posebnog " specijalnog obrazovanja ove populacije, manje ili više sličnom modelu specijalnog obrazovanja dece i omladine sa smetnjama u psiho"+zičkom razvoju, već ono mora biti sastavni deo sistema obrazovanja i vaspitanja tzv. &normalne& populacije mladih. vo naravno samo pod uslovom da se za to stvore odgovarajuće normativne, organizacione i druge predpostavke. S'(6eno "(+(n+e o$(2ovno po*e!( je jedno od karakterističnih obeležja, pretežno opšteg obrazovanja štićenika zavodskih vaspitnih ustanova. $od najvećeg dele ove populacije postoje razlike izmeu kalendarskog uzrasta i dostignutog obrazovnog nivoa " &obrazovni de+cit&. %o nedvosmisleno nameće potrebu za jednim ubrzanim procesom školovanja koji se postiže njegovim skraćenim trajanjem -najčešće jedna godina za dva razreda2. ' obzirom da u redovnom sistemu osnovnog školovanja ne postoji mogućnost organizacije obrazovnog procesa sa skraćenim trajanjem koristi se po(& 2( o!novno o$(2ov(n+e od(!%i0 koji se realizuje ili u samoj ustanovi ili pri #arodnom univerzitetu u mestu gde se ustanova nalazi. #aše je stanovište da ovaj način razrešavanja problema osnovnog obrazovanja štićenika zavodskih vaspitnih ustanova ni+e (de'v("(n " primeren potrebama same populacije i2 vie (2%o(: Pvi i n(+v(4ni+i (2%o proizilazi iz same koncepcije i namene ovog programa. n je prevashodno raen za potrebe odraslih " zrelih osoba sa nezavršenom osnovnom školom i kao takav nije primeren potrebama maloletničke populacije. D#i7 ne &(n+e 2n(/(+(n razlog leži u činjenici da sami programski sadržaji nisu raeni za potrebe ove populacije, ne sadrže u sebi naglašenu vaspitno"korektivnu funkciju, pa time ne mogu doprineti značajno ostvarenju osnovnog cilja izvršenja zavodske vaspitne mere. =ko napred pomenutim razlozima suštinske prirode priključimo i postojanje niza teškoa organizaciono"tehničkog karaktera, probleme kadrova i njihove nedovoljne edukovanosti za rad na ovim poslovima, kao i loše rezultate u uspehu štićenika obuhvaćenih ovim procesom, nedvosmisleno se nameće potreba za stvaranjem neophodnih uslova,
pre svega normativnih, da se ovaj problem razreši u okvirima osnovnog " opšteg obrazovanja dece i omladine " mladih. (redhodno istaknuto obeležje osnovnog obrazovanja uslovljava odreene po&ene # !(d4(+i&( n(!"(vno po*e!(. ;nači, ne menja se u suštini nastavni plan, ali dolazi do značajnih promena u nedeljnom fondu časova i nastavnim programima svih nastavnih predmeta. U nastavnim programima zadržavaju se samo oni sadržaji koji omogućavaju samo shvatanje predmeta u celini. %akoe, javlja se i potreba za programiranjem nastavne grae prema obrazovnim problemima unutar pojedinih nastavnih predmeta. &%om speci+ćnošću didaktičkog oblikovanja unutar redovne nastave najprije se rešava pitanje obrazovnog de+cita, poznatog problema većine učenika s poremećajima u ponašanju.& -(oldrugač G., Uzelac '.7 /058. god. str. 6I2. Uporedo sa napred istaknutom speci+čnošću ide i potreba za n(%(eni+o& pi&eno& pin*ip( individ#(%i2(*i+e # n(!"(vi. ' obzirom na već istaknute karakteristike ove populacije mladih teži se da tempo, obim i intenzitet nastavnog rada bude maksimalno prilagodjen potrebama i mogućnostima svakog učenika pojedinačno. (rimena ovog principa ima i vaspitno"terapeutski značaj jer pomaže korekciji pogrešno formiranih predstava, navika i stavova. %aj naglašeni v(!pi"no-"e(pe#"!'i '(('"e n(!"(vno po*e!( predstavlja takoe jednu od speci+čnosti, karakterističnih obeležja obrazovnog procesa. !osadašnja praktična iskustva su pokazala da se &individualizacijom nastavnog procesa u značajnoj meri podstiče aktivnost maloletnika. 9rže se osposobljavaju za samosatlni rad i učenje, posebno u oblicima korišćenja izvora informacija. 3otivisanost za rad je veća u uslovima češćeg doživljavanja uspeha. ?ndividualizacija u značajnoj meri omogućava veću humanizaciju rada i odnosa u odelenju, posebno kada su u pitanju maloletnici sa teškoćama u učenju& -J. Glahović, /05:, str. 052. ? pin*ip po!"#pno!"i dobija na značaju u nastavom radu sa ovom populacijom. &;bog posebnih problema -nedostatak pozitivnih stimulansa, radnih navika, bolesnih stanja, naročito onih koja su vezana za funkcionisanje #'2 predimenzionirani zahtevi kod takvih učenika izazivaju agresivnost, anksioznost, povlačenje i druge nee+kasne odbrambene mehanizme, do kojih je došlo zbog diskrapancije izmedju zahteva i mogućnosti. ;bog takvih posebnosti jedini je daktički izlaz u pažljivom doziranju zadataka i postupnom praćenju zahteva čime se učenik " maloletnik vodi od jednog zahteva do drugog, a rezultat je ne samo postignuto znanje nego i razuvjetovanje spomenutih oblika ponašanja.& -G. (oldrugać, '. Uzelac, /058, str. 682. ?zraženi otpori i negativan stav prema tradicionalnim oblicima nastavnog rada nameću po"e$# 2( e%(!"i/no& pi&eno&
n(!"(vno p%(n( i po(&(. #astava se u radu sa ovom populacijom mladih treba što je moguće elastičnije organizovati i realizovati shodno ispoljenim teškoćama u učenju i ponašanju. Klastičnost se ogleda kako u potrebama samih učenika, prilagoenim oblicima i tempu obrade i obnavljanja nastavnog gradiva, rasporeda časova, razrednoj disciplini, primeni nastavnih sredstava i metoda i sl. ?nstitucionalni uslovi života ove populacije mladih omogućavaju da se vaspitno"obrazovni postupak nastavi u vaspitnom radu, u realizaciji vannastavnih i izvanškolskih aktivnosti u ustanovi. ;(!ovi #/en+( koje organizuju i realizuju grupni vaspitači zahtevaju tesnu saradnju sa nastavnicima. U vezi sa časovima učenja ili 'oepe"i*i+e i ulogom grupnog vaspitača u njihovoj organizaciji i realizaciji nužno je, sa žaljenjem, istaći da im se u poslednjim godinama nije poklanjala dužna pažnja. %o je imalo za posledicu pojavu niza problema, kako u sagledavanju funkcije i njegove uloge, tako i u pogledu razrešavanja niza pitanja metodičkog karaktera. !ilema da li je funkcija vaspitača samo da pazi na disciplinu, dok učenici samostalno rade7 da bude instruktor koji daje dopunske časove iz pojedinih ključnih predmeta ili pak da podstiče, usmerava i pomaže štićenicima u savladavanju nastavnog gradiva i danas je u našoj praksi prisutna i ostavljena na volju samim vaspitačima da je, shodno svojoj ličnoj proceni i nahodjenju, razrešavaju. #ajveći broj grupnih vaspitača se opredeljuje za prvi način jer on ne zahteva posebno angažovanje i predhodne pripreme. %ime časovi učenja, kao organizacioni oblik vaspitnog delovanja, gube svoju osnovnu funkciju, kao u obrazovnom, tako i u vaspitno"terapeutskom smislu. M(n+i $o+ #/eni'( # ode%+en+# i i2&en+en( ("&o!,e( u školi predstavljaju jednu od karakterističnih o$e%e4+( o$(2ovno po*e!(. ?de se za tim da manji broj učenika u odelenju omogući uslove za individualizaciju u nastavi, za povoljniju atmosferu oslobodjenu tipične skolastičke tišine i nepomičnosti učenika, za novi odnos nastavnika i učenika, za primenu savremenih nastavnih postupaka i metoda nastavnog rada u malim grupama učenika. #eophodno je na kraju reći da, napred istaknute speci+čnosti više važe za osnovno obrazovanje, dok se u usmerenom obrazovanju i profesionalnom osposobljavanju više teži ka izjednačavanju programa ? sadržaja rada sa programima i sadržajima koji važe za tzv. &normalnu& populaciju. 3eutim, proces obrazovanja i profesionalnog osposobljavanja mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju i dalje zadržava svoju naglašenu vaspitno"korektivnu funkciju, kao i niz drugih speci+čnosti koje proizilaze iz obrazovnih i drugih karakteristika ove populacije i uslova u kojima se ovaj proces realizuje. 5.<. O(ni2(*i+( i e(%i2(*i+( n(!"(vno-o$(2ovno (d(
brazovanje štićenika zavodskih vaspitnih ustanova na području 'rbije nije organizovano na jedinstvenim osnovama. 3ože se slobodno reći da svaka ustanova ima svoj model obrazovanja i to kako opšteg, osnovnog, tako i stručnog, odnosno srednjeg obrazovanja. (risutne razlike u pogledu organizacije ove delatnosti uslovljene su nizom razloga od kojih su, po našem mišljenju, najvažniji sledeći@ ♦ #edovoljna i neadekvatna normativno"pravna zasnovanost sistema obrazovanja uopšte, a posebno obrazovanja ove populacije mladih7 ♦ (risutne razlike u pogledu osnovnog koncepta " modela obrazovanja štićenika zavodskih vaspitnih ustanova7 jedinstvenog sistema zavodskih vaspitnih ♦ #epostojanje ustanova na ovim prostorima7 ♦ Bazlike u pogledu vrste, koncepcije i organizacije rada samih ustanova -G(! i GU27 ♦ Bazlike u pogledu niza karakteristika populacije štićenika ustanova -broj, uzrast, pol, težina poremećaja u ponašanju, potrebe za obrazovanjem i sl.27 ♦ Bazlike u pogledu materijalno"tehničkih, kadrovskih i drugih mogućnosti za organizaciju obrazovnog rada izmeu pojedinih ustanova i u pogledu statusa pojedinih ustanova u užem ♦ Bazlike socijalnom okruženju " razlike u pogledu spremnosti obrazovnih ustanova i institucija da pruže odgovarajuću pomoć ustanovi u razrešavanju pojedinih pitanja iz ovog domena. (osmatrano sa stanovišta organizacije obrazovanja ove populacije mladih mogu se izdvojiti tri relativno posebna načina razrešavanja ovog problema na našim prostorima i to@ ♦ elokupan obrazovni proces -opšte i stručno obrazovanje2 se realizuje u jednoj ili više obrazovnih organizacija izvan ustanove u mestu gde je ustanova locirana7 ♦ %eritorijalno najbliže obrazovne institucije pri E u okviru ustanove formiraju " osnivaju svoja isturena odelenja za pojedine vrste obrazovanja i ♦ U okviru ustanove formira se škola " školski centar za osnovno, srednje stručno ili pak osnovno obrazovanje odraslih koja ima sve atribute redovnih škola. #astavno"obrazovni rad " školovanje štićenika zavodskih vaspitnih ustanova predstavlja jedan od bitnih " nezamenljivih faktora njihove resocijalizacije i integracije u društvo. (raksa izvršenja zavodskih vaspitnih mera ne može se zamisliti bez aktivnosti nastavno"obrazovnog karaktera. 'toga sve naše ustanove, sa manje ili
više uspeha, nastoje da ovu oblast vaspitnog delovanja postave, organizuju i realizuju shodno svojim realnim mogućnostima i potrebama štićenika. U većini ustanova preovladava tzv. integrativna orjentacija, odnosno nastoji se da, i pored niza speci+čnih obrazovnih karakteristika populacije i uslova za zadovoljavanje njihovih obrazovnih potreba, obrazovni ciklus bude deo jedinstvenog obrazovnog sistema. 'agledavajući praksu obrazovanja štićenika zavodskih vaspitnih ustanova u 'rbiji sa žaljenjem se može konstatovati da su rezultati napred pomenutih nastojanja najblaže rečeno minimalni. va oblast je opterećena nizom problema, ograničenja i nerešenih pitanja koja dovode u pitanje kako samu orijentaciju " polazno stanovište, tako i ukupne napore ustanova u zavodskom tretmanu ove populacije mladih. #užno je istaći i to da se sa predhodno izrečenom konstatacijom slaže najveći broj naučnih i stručnih poslenika iz ove oblasti. Bazlike se, meutim, javljaju u pogledu načina " pravaca njihovog rešavanja, pogotovu kada je reč o organizaciji i sadržajima nastavno"obrazovnog rada. Z( #!peno pev%(d(v(n+e niza pomenutih "e'o6( i po$%e&( iz oblasti obrazovanja mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju u zavodskim " institucionalnim uslovima života neophodno je predhodno razrešenje sledećih pitanja@ ♦ Pi!"#pi"i i2(dn+i +edin!"veno !i!"e&( o$(2ov(n+( &%(di0 ene(*i+( pi&eeno po"e$(&( !(ve&eno &ode%( d#"veno o(ni2ov(n+(3 ♦ U no&("ivn( ('"( 8Z('one i !%.9 'o+i e#%i# o$%(!" o$(2ov(n+( &%(di0 #ne"i i oded$e o o$(2ov(n+# ove pop#%(*i+e7 po"#+#6i pi "o& in"e("ivni 'on*ep" (%i i ni2 !pe*i)/no!"i o$(2ovno-v(!pi"no (d(3 ♦ Kon(/no7 pi!"#pi"i i2(dn+i +edin!"veno !i!"e&( 2(vod!'i0 v(!pi"ni0 #!"(nov( # S$i+i i # n+eovo& o'vi# i +ednin!"ven !i!"e& o$(2ov(n+(3 o(ni2(*ione i d#e pedpo!"(v'e 2( ♦ S"v(("i =e'!i$i%ni+# pi&en# p%(nov( i po(&( o$(2ov(n+(7 pi&eeni0 pe !ve( po"e$(&( i &o#6no!"i&( ove pop#%(*i+e &%(di03 ♦ Pi!"#pi"i o!po!o$%+(v(n+# edovni0 'o%( pe !ve( n+eni0 !"#/ni0 '(dov( 2( n(!"(vno-o$(2ovni (d !( &(%o%e"ni& pe!"#pni*i&(3 ♦ Z( &(%o%e"ni'e 'od 'o+i0 po!"o+e 2n(/(+ne (2%i'e i2&ed+# '(%end(!'o #2(!"( i do!"in#"o o$(2ovno nivo( pi!"#pi"i i2(di po!e$no po(&( 2( o!novno o$(2ov(n+e.
<. R(d i po,e!ion(%no o!po!o$%+(v(n+e <.1. U%o( (d( # pev(!pi"(n+# &(%o%e"ni'( višestrukom značaju i ulozi rada u nastanku i razvoju čoveka kao društvenog bića se dosta pisalo i govorilo. #ema autora koji, sagledavajući probleme ove vrste nije posebno isticao presudnu ulogu rada u socijalizaciji i integraciji čoveka u društvo. (oseban doprinos u obogaćivanju naučnih saznanja o ulozi rada dali su klasici marksizma 3arks, Kngels, enjin i njihovi kasniji sledbenici. (rema 3arksu rad je uz prirodu i njena dobra osnovni izvor upotrebne vredosti. Covek svojim radom menja prirodu prilagodjavajući je obliku upotrebljivom za život. 3enjajući prirodu izvan sebe, čovek ujedno menja i svoju vlastitu prirodu. Kgzistencija ljudskog roda oduvek je počivala na radu. Bad je po Kngelsu prvi i osnovni " bazični uslov svekolikog ljudskog života i to u takvoj meri da se bez preterivanja može reći " &rad je stvorio čoveka&. -$. 3arks, L. Kngels7 ?zabrana dela, %om )7 $ultura, str. 1I"5/2. ?storijski posmatrano može se bez preterivanja reći da su na čoveka i njegov razvoj presudno uticali proizvodnja i proizvodni rad, sticanje radnih sposobnosti i navika. Bad je omogućio čoveku da razvije i usavrši niz ljudskih kvaliteta koji ga bitno razlikuju od ostalih živih bića. U literaturi se susreću različiti pokušaji podele rada. $ao osnov podele se pri tom koriste različiti kriterijumi. %ako se najčešće sreću podele na proizvodni i neproizvodni, konkretni i apstraktni, +zički " manuelni i intelektualni " umni, jednostavni i složeni rad itd. ;a nas je posebno interesantna podela rada na umni i +zički, ne samo zato što je istorijski gledano nastala sa društvenom podelom rada, nego upravo zbog toga što su sa humanizacijom društvenih odnosa, napretkom nauke i tehnike, sve više prisutna nastojanja da se brišu granice izmedju njih. Bad se s obzirom na okvire delovanja na čoveka, može izučavati sa više različitih aspekata@ +ziološkog, psihološkog, ekonomskog, socijalnog i vaspitno"obrazovnog. ;a nas je svakako od posebnog značaja v(!pi"no-o$(2ovni (!pe'" (d(. (osmatrano sa ovog stanovišta rad je istovremeno i proces u čijim okvirima se čovek
vaspitava i obrazuje " osposobljava za obavljanje niza funkcija i zadataka u društvu. R(d i v(!pi"(n+e !# ve/i"e ,#n'*i+e d#"v(7 jer je upravo iz rada izrasla i danas izrasta potreba za vaspitanjem. Badom se naje+kasnije i najneposrednije menja odnos vaspitanika prema materijalnim dobrima, prema imovini i svetu vrednosti uopšte. #aravno reč je pre svega o društveno korisnom " proizvodnom radu. (olazeći od predhodno izloženih vrednosti i kvaliteta može se se slobodno istaći da rad ima i posebnu važnost u procesu vaspitanja, prevaspitanja i resocijalizacije mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju. &=ko je rad imao tu moć da od životinje stvori čoveka " onda on svakako ima moć da od socijalno štetnog, stvori socijalno korisnog čoveka.& -!. =tanacković, /055. godine, str. /0)2. &=ko je rad osnovni činilac razvoja čoveka on je tim više činilac korekcije, tj. faktor prevaspitanja onih koji su se ogrešili o društvo i njegove standarde ponašanja.& -M. Jašović, /050. god. str. /8)2. ' obzirom da su predmet naše analize mladi i njihovo prevaspitanje u zavodskim " institucionalnim uslovima života, po svom značaju se izdvajaju dva relativno izdvojena problema koji zahtevaju da im posvetimo posebnu pažnju. Beč je o profesionalnoj orijentaciji i stručnom osposobljavanju i njihovom značaju i ulozi u izvršenju zavodskih vaspitnih mera.
<.5. Po,e!ion(%n( oi+en"(*i+( "i6eni'( 2(vod!'i0 v(!pi"ni0 #!"(nov( 3alo je dogadjaja koji tako presudno utiču na čovekov život kao što je i2$o 2(ni&(n+(. ' obzirom da čovek dobar deo svoga života provede u zanimanju, to nije čudo što njegov izbor predstavlja životno pitanje. =ko se u zanimanju ne postiže uspeh i lično zadovoljstvo, onda se u životu uopšte, a ne samo na radnom mestu čovek oseća nesrećnim. sim toga, posledice neprilagoenosti radnom mestu oseća vrlo često i njegova radna sredina, porodica i šira okolina u kojoj živi i kreće se. snovni cilj profesionalne orijentacije je da pruži pojedincu sve pogodnosti za razvoj njegove ličnosti i da mu omogući postizanje punog zadovoljstva u radu. Beč je upravo o stručnoj, pedagoški zasnovanoj aktivnosti kojom se stvaraju realni uslovi za izbor odgovarajućeg zanimanja. va aktivnost je posebno značajna za populaciju mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju, s obzirom na njihova ranija iskustva, često odsustvo radnik navika, negativan " odbojan stav prema radu i niz drugih karakteristika njihove životne situacije. (rofesionalna orijentacija " profesionalno usmeravanje za odredjena zanimanja osnovna je pretpostavka za postizanje očekivanih rezultata u ovoj oblasti. snovni cilj ovih aktivnosti se sastoji u pomoći
mladom čoveku da izabere njemu odgovarajuće zanimanje. ilj navedene pomoći sastoji se u tome da maloletnici što $o%+e #po2n(+# !e$e i svoje mogućnosti, da shvate značaj izbora zanimanja i sve faktore koji na to utiču. (ri tome treba stvoriti uslove za upoznavanjem ve6e $o+( 2(ni&(n+(7 kao i da se pripreme i motivišu da samostalno donesu razumnu i realnu odluku za koje će se od postojećih zanimanja osposobljavati i maksimalnom ozbiljnošću priu ostvarivanju izabranog profesionalnog cilja. čito da kompleksnost i složenost ostvarenja navedenih ciljeva zahteva jedan širi angažman, sistematsko i organizovano delovanje svih pro+la stručnjaka koji se neposredno angažuju na njihovoj resocijalizaciji i integraciji u društvo. (rofesionalnom orijentacijom se omogućava uskladjivanje "i ne2(vi!ne #pe e%e&en("(. 'posobnosti, želje i interesovanja maloletnika s jedne strane treba uskladiti sa realnim mogućnostima ustanove i njenog socijalnog okruženja, kao i sa mogućnostima za njihovo uključivanje u rad " zaposlenje nakon izlaska iz ustanove. U literaturi se najčešće ističu dve ,(2e po,e!ion(%ne oi+en"(*i+e: 1. S"#/n( pipe&( 2( i2$o7 "2v. ,(2( po,e!ion(%no po!veiv(n+( i 5. I2$o 2(ni&(n+(.
1. S"#/n( pipe&( 2( i2$o 2(ni&(n+( predpostavlja niz stručno zasnovanih i potrebama maloletnika prilagodjenih aktivnosti na planu informisanja o pojedinim zanimanjima. (ružanje relevantnih informacija o pojedinim zanimanjima značajno utiče na razvoj interesovanja koja su često presudna u izboru zanimanja. (ri tome se naravno mora posebno voditi računa o sposobnostima samog maloletnika za obavljanje odreenih poslova. Ukoliko postoji spoj izmedju sposobnosti i interesovanja za odreeno zanimanje, njega treba odgovarajućim informacijama održavati i razvijati. n je doduše i često prisutan kod mladih -&ide mu od ruke&2. $ada je reč o populaciji mladih prestupnika treba biti veoma oprezan da ne doe do spoja samog problema u ponašanju i zanimanja, odnosno da odreeno zanimanje ne provocira i razvija negativne reakcije -lopove " izvršioce čestih dela krae ne treba usmeravati ka trgovini2. N(/in penoen+( i !(d4(+ in,o&(*i+( su od posebnog značaja za sam izbor. tome se u našoj praksi ne vodi dovoljno računa. ?nstitucionalni uslovi i ograničene mogućnosti ustanova da organizuju stručno osposobljavanje za veći broj različitih zanimanja, uz već prisutne probleme oko kasnijeg zapošljavanja, često dovode u pitanje sve aktivnosti na ovom planu. =ko tome dodamo i činjenicu da pojedine ustanove potrebama svoje proizvodnje podreuju i sam izbor
zanimanja, tada sigurno ne može biti reči o kvalitetnoj profesionalnoj orijentaciji ove populacije mladih. Jedno od značajnih pitanja koje se u praksi često postavlja odnosi se na to kada početi sa aktivnostima u ovoj fazi i ko taj posao treba da obaviD ;a one maloletnike koji pre dolaska u ustanovu borave u nekoj od opservacionih ustanova -najčešće prihvatilišta2, moguNe je još tu započeti sa ovim aktivnostima. %o naravno predpostavlja da stručnjaci koji realizuju ove aktivnosti sasvim dobro poznaju realne mogućnosti vaspitne ustanove, kao i da u tom kontekstu postoji odgovarajuća koordinacija. $onačan izbor zanimanja treba ipak, iz praktičnih razloga, obaviti u samoj ustanovi u fazi prijema i adaptacije maloletnika. #ajveći broj maloletnika meutim, dolazi direktno iz socijalne sredine. U tom slučaju sa ovim aktivnostima treba započeti još u fazi pripreme za upućivanje, da bi se najveći deo poslova obavio u samoj ustanovi. %reba istaći da daleko veće šanse za kvalitetno obavljen posao u ovoj fazi pružaju one ustanove 8VPD K#ev(*9 koje, pored prijemnih odeljenja " gde se paralelno sa ispitivanjem vrše i odgovarajuće pripreme za izbor, imaju i tzv, pipe&ne (dioni*e u kojima se realizuje i teorijski i praktični deo priprema za izbor zanimanja koja postoje u samoj ustanovi. !a bi se podrobnije upoznali sa zanimanjima koja postoje u domu, maloletnici posećuju odredjene radionice i tu stiču potrebne informacije i iskustva koja će im koristiti pri izboru odgovarajućeg zanimanja. ilj ovakvog rada je da maloletnik bude bolje informisan, &iz prve ruke& o svim zanimanjima, da praktično upozna alat, pribor i mašine iz okvira zanimanja, zaštitna sredstva, oproba svoje mogućnosti i na kraju sam doprinese donošenju prave odluke. ;a vreme ovih aktivnosti maloletnika prate instruktor iz pripremne radionice, psiholog i vaspitač, pružajući mu pri tom odredjenu stručnu pomoć. Greme predvidjeno za ove aktivnosti odredjuje instruktor u pripremnoj radionici.
5. I2$o 2(ni&(n+( označava sledeću grupu aktivnosti iz oblasti profesionalnog osposobljavanja. #a bazi postignutih rezultata u predhodnoj fazi, iskristalisanih želja i interesovanja maloletnika, kao i već sagledanih opštih i posebnih sposobnosti maloletnika, uz raspolaganje sa nizom drugih relevantnih činjenica -mogućnosti ustanove, mogućnosti zaposlenja i sl.2 pristupa se samom činu izbora zanimanja. dluku bi trebalo da donese sam maloletnik uz odgovarajuću stručnu pomoć vaspitača i ostalih stručnjaka koji su učestvovali u predhodnim pripremama. (ri tome treba po svaku cenu izbegavati nametanje izbora. (osledice su često katastrofalne. =ko je maloletnik u dilemi, ne treba ga prisiljavati. 9olje je u tom slučaju odgoditi donošenje odluke za odreeno vreme i time mu pružiti šansu da još jednom razmisli.
#e retko je u našim ustanovama prisutna praksa da konačnu odluku o izboru donosi posebna $omisija uz ili bez prisustva maloletnika. ?ako se ovo rešenje brani nizom argumenata praktične prirode, mišljenja smo da ono nije stručno opravdano i da u pravoj meri odražava kakav značaj ustanova pridaje ovom pitanju. #aime, većina ljudi " stručnjaka u vaspitnim ustanovama ističe da je profesionalna orijentacija u ovim uslovima nerealna i nepotrebna s obzirom na niz realno prisutnih teškoća oko uskladjivanja želja maloletnika i mogućnosti samih ustanova. Uvereni smo meutim, da prisutne teškoće i problemi nisu nepremostivi. Uz odreene promene u shvatanjima ljudi iz ustanova, bolju organizaciju i koordinaciju, pomoć osnivača i sl., problemi se ako ne mogu rešiti, ono bar svesti u realne okvire. %o bi omogućilo da ova oblast dobije svoje pravo mesto u sistemu rada i time da svoj nesumnjivi doprinos u daljim naporima na prevaspitanju, resocijalizaciji i integraciji maloletnih prestupnika.
<.<. S"#/no o!po!o$%+(v(n+e "i6eni'( 2(vod!'i0 v(!pi"ni0 #!"(nov( $ada govorimo o profesionalnom osposobljavanju mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju moramo odmah na početku istaći da ono ima ne samo psihološku, već i svoju ekonomsku pozadinu. 'tručno osposobljavanje, izmeu ostalog, bitno menja njihovu psihološku situaciju, otvara im odreene perspektive i novi smisao života. no im pruža jedan bogatiji životni sadržaj u kome imaju mnoštvo mogućnosti za doživljavanje zadovoljstva, radosti i lične a+rmacije. ;načajna je, izmeu ostalog, i njegova motivaciono " stimulativna uloga, kao i izuzetno veliki terapeutski značaj u radu sa ovom kategorijom mladih. (rofesionalno osposobljavanje nosi u sebi i veliku pedagošku vrednost. Bad u kolektivu vaspitava mnoge pozitivne ososbine kod mladih, stavlja ih u nove životne situacije, podiže vrednost rada kao vaspitnog sredstva. ?staknuta je i njegova konpenzaciona i korekciona uloga. U oblasti stručnog osposobljavanja ove kategorije mladih postoji dosta otvorenih pitanja, niz neslaganja meu stručnjacima o mogućim putevima njegove realizacije. U praksi su prisutna dv( "ip( p('"i/ne o$#'e tzv. 2("voeni "ip koji se realizuje u samim vaspitnim i vaspitno"popravnim ustanovama, i o"voeni "ip koji se realizuje u UB mesta u kome je locirana ustanova. ? jedan i drugi tip praktične obuke imaju niz dobrih i loših strana. O"voeni "ip o$#'e maloletnika sadrži u sebi više nesumnjivih prednosti od predhodnog, ali i niz teškoća u samoj realizaciji. (omenućemo samo neke od njih@
♦
♦
♦
♦
(reduzeća " UB se teško odlučuju da, zbog prisutnih zabluda i predrasuda, primaju na obuku ovu populaciju mladih. (risutan je strah da maloletnici ne pričine štetu, da će krasti i sl7 Cesto je prisutan otpor i nezainteresovanost radnika UB da prihvate maloletnika i poklone mu dužnu pažnju i pomoć u stručnoj obuci, smatrajući pri tom da je to čisto gubljenje vremena i energije za koje često nisu posebno materijalno stimulisani7 (roces, tehnologija praktične obuke nije usklaena sa pedagoškim zahtevima da obuka bude kompletna, već se maloletnici često, zbog potrebe proizvodnje, osposobe samo za ograničeni broj operacija, a ne za kompletno zanimanje i Cesto su prisutne i teškoće u prilagoavanju ove populacije mladih na nove životne i radne uslove kao i česti otpori prema autoritetima i disciplini uopšte.
'tručno osposobljavanje maloletnika koje se obavlja u samoj ustanovi, tzv. 2("voeni "ip o$#'e predpostavlja postojanje odredjenih materijalno"tehničkih uslova -adekvatno opremljene radionice, materijalna sredstva, odgovarajuće stručnjake " nastavnike praktične nastave " instruktore i sl.2. 'amo pod tim uslovima, ovaj tip obuke je u prednosti nad predhodnim jer postoje veće šanse da se uz direktnije učešće stručnjaka različitih pro+la pedagoški osmisli, programira i realizuje. #ažalost, naše ustanove ne raspolažu takvim kapacitetima i uslovima, a tamo gde postoji poneka radionica do te mere je loše opremljena da ne pružOa nikakve šanse za kvalitetnu stručnu obuku maloletnika. (redhodno navedene i druge teškoće koje se javljaju u toku profesionalnog osposobljavanja maloletnika ukazuju na potrebu odgovarajućih promena u ovoj sferi. !o danas prisutna klasična opredelenja ustanova za jedan ili drugi tip osposobljavanja treba napustiti. snovni kriterijumi za izbor tipa stručne obuke treba da budu njen kvalitet, povoljni materijalno"tehnički i drugi uslovi i procena odgovarajućih stručnjaka a ne, kako je obično, vrsta ustanove i njene potrebe za proizvodnim radom.
>. S%o$odno-ve&en!'e ('"ivno!"i i !(d4(+i >.1. S%o$odno ve&e i n+eov( #%o( # pev(!pi"(n+# &%(di0 'lobodno"vremenske aktivnosti u životu savremenog čoveka predstavljaju jedan novi fenomen, novi uslov za izražavanje njegove ličnosti, ali u isto vreme i složen pedagoški problem. Bazvoj nauke i tehnike, proizvodnih odnosa i proizvodnih snaga uslovio je i povećanje
slobodnog vremena radnog čoveka i graanina. #a značaj ovog segmenta ljudskog života za ukupan razvoj ličnosti ukazao je i poznati antički +lozof =ristotel još u ?G veku pre nove ere. n je svojevremeno u svom poznatom delu "Politika" istakao@ &3oramo biti kadri ne samo da dobro radimo, već i da dobro upotrebimo slobodno vreme, jer moramo još jednom ponoviti, prvo načelo svake akcije je slobodno vreme. ba su potrebna, ali slobodno vreme je bolje nego rad i ono je cilj. 'toga se mora postaviti pitanje šta treba činiti kada smo u slobodnom vremenuD Jasno je da se ne bi trebalo zabavljati, jer bi onda zabava bila cilj života. %reba da uvedemo zabave u prikladno vreme i one treba da budu naši lekovi, jer one u duhu stvaraju osećanje olakšanja, a od zadovoljstva dobijamo odmor... -=ristotel, /016.god. str.8*2 značaju slobodnog vremena za razvoj i vaspitanje mladih se dosta pisalo i govorilo. ;a ovaj problem sve su više zainteresovani i +lozo+, socijolozi, psiholozi, pedagozi, kriminolozi i organizatori društvenog života. &U pitanju su mladi čije slobodno vreme, s obzirom na njihov uzrast, tj. biopsihičke karakteristike i socijalni položaj, ima vanredan značaj i pedagošku vrednost.-M. Jašović7 /00/., str. )6*2. =ktivnosti slobodnog vremena osim pozitivnog dejstva na mladu ličnost mogu u odreenim okolnostima biti pogodan prostor za izraženo negativno delovanje. 'toga se u novijoj kriminološkoj literaturi sve češće slobodno vreme analizira i sa stanovišta njegove uloge u etiologiji prestupništva mladih -M. Jašović, /00/., str. )6*")6:2. ?z izloženog sledi potreba za organizovanim vaspitnim akcijama usmerenim u pravcu stvaranja povoljnih materijalno"tehničkih uslova i osposobljavanja mladih da slobodno vreme popune onim aktivnostima i sadržajima koji će razvoj i ponašanje usmeravati u pozitivnom pravcu. Jedno od predhodnih pitanja koje zahteva posebno razjašnjenje odnosi se na de+nisanje pojma &slobodno vreme&. U literatri su s tim u vezi prisutni različiti pokušaji, koji se kreću od nastojanja da se slobodno vreme de+niše sa stanovišta vremenskog okvira, sa aspekta njegovih osnovnih funkcija ili pak sa stanovišta stvarnih i mogućih sadržaja slobodnog vremena i subjekata koji ga upražnjavaju. (olazeći od podele ukupnog &budžeta vremena& na &radno i slobodno vreme& ovo drugo se de+niše kao &vreme oslobodjeno od rada&. !rugo prihvatljivo shvatanje se pak zasniva na podeli &budžeta vremena& na &neophodno i slobodno vreme& koje se de+niše &kao deo čovekovog ukupnog vremena koji mu ostaje na slobodnom raspolaganju nakon ispunjenja radnih i drugih obaveza, odnosno nakon neophodnog vremena kao nužde ljudske egzistencijeP. -M. Jašović, /010., str. /:/2. 'lična predhodnoj je i odrednica po kojoj je slobodno vreme &sekvenca životnog toka ili vremena, koja ostaje pojedincu na relativno samostalnom raspolaganju nakon zadovoljavanja primarnih prirodnih i
+zioloških potreba, rada u kući i za kuću, te nastave i učenja za školu.& -G. Jerbić7 /01*., str. 602. ?majući u vidu sve manjkavosti navedenih pristupa, jedan broj autora u okvire svojih odrednica slobodnog vremena uključuju i njegove osnovne funkcije, a ne retki su i pokušaji navodjenja njegovih najvažnijih sadržaja -&stvarnih i mogućih&2. U literaturi se najčešće ističu "i o!novne ,#n'*i+e !%o$odno ve&en(: od&o7 (2onod( i (2vo+ %i/no!"i. (od ,#n'*i+o& od&o( -pasivan i aktivan odmor2 se najčešće podrazumeva zadovoljavanje potrebe za +zičkim i psihičkim odmorom. ;nači nije u pitanju samo odmor u bukvalnom smislu te reči "&povraćaj +zičke snage& nego i bavljenje nizom slobodno izabranih aktivnosti -aktivan odmor2 koje istovremeno i odmaraju, oslobaaju od dosade " služe razonodi i utiču na razvoj ličnosti. F#n'*i+( 2($(ve - (2onode& oslobadja ličnost od dosade i monotonije svakodnevnog života, od svakodnevnih pritisaka i životnih briga, čime se stvaraju realne predpostavke za razvoj njenih kreativnih potencijala koji nisu mogli doći do izražaja u ostalim &obaveznim& oblastima društvenog života. (rema tome, zabava i razonoda kao funkcije slobodnog vremena su nešto mnogo više od &razbibrige&, pa nije čudo što se ne tako retko izmeu zabave i slobodnog vremena stavlja znak jednakosti, odnosno slobodno vreme poistovećuje sa zabavom i igrom. &R(2vo+ %i/no!"i& je treća bitna funkcija slobodnog vremena. #aime, odredjeni oblici korišćenja slobodnog vremena pružaju mogućnosti za sticanje niza znanja, umenja i navika. #jima se značajno proširuju okviri za razvoj i usvajanje niza kulturnih i drugih vrednosti. ' obzirom da su znanja koja su mladi stekli u procesu svog školovanja i profesionalnog osposobljavanja ne retko kvantitativno, a češće kvalitativno, znatno ispod onih koja su usvojena slobodnim izborom i u uslovima slobodnog vremena, to nije čudno što se ovim aktivnostima u poslednje vreme u nauci i praksi pridaje sve veći značaj. $arakteristično je i za nas prihvatljivo nastojanje francuskog teoretičara !imazdiea prema kome slobodno vreme u opštem značenju predstavlja onaj deo ukupnog fonda vremena, tj. vreme predvidjeno &za sva bavljenja kojima može da se predaje pojedinac po vlastitoj volji " bilo zabavi ili razvijanju svojih znanja ili neobaveznom obrazovanju, dobrovoljnom učešću u društvenom životu " izvan radnih obaveza u preduzeću, porodici i društvu&. 'lobodno vreme dakle služi za zadovoljavanje čovekovih potreba za odmorom, razonodom i ličnim razvojem. #eophodno je istaći i razlike u korišćenju slobodnog vremena izmeu mladih i odraslih osoba. 'matra se da slobodno vreme mladih nije slobodno jer podleže vaspitnoj intervenciji i kontroli odraslih. 'hodno svemu rečenom, slobodno vreme mladih je ono vreme koje im ostaje nakon izvršenja školskih i porodičnih obaveza, u kome
mogu da obavljaju one aktivnosti prema svom nahoenju, a povezane su sa odmorom, zabavom i zadovoljavanjem sopstvenih interesovanja. 'lobodno vreme ima višestruki značaj za mlade. %ri su bitna momenta vezana za razmatranje njegovog značaja -G. Jerbić, /01*.2@ ♦ u odnosu na aktuelan život mladih7 ♦ u odnosu na razvoj njihove ličnosti i ♦ u odnosu na budućnost i aktivan život za koji se priprema mlada generacija. $ada je reč o mladima sa poremećajima u društvenom ponašanju prvi momenat se može uočiti u istraživanjima slobodnog vremena kao etiološkog faktora prestupničkog ponašanja sa ciljem da se sagledaju neke okolnosti u ovom segmentu &budžeta vremena& koje mogu doprineti razvoju poremećaja u ponašanju. !rugi momenat proizilazi iz prvog i zadire u sagledavanje uslova u kojima živi i razvija se mlada generacija, i u tom kontekstu eventualnog doprinosa slobodnog vremena aktivnom razvoju ličnosti i njenih moralnih vrednosti. ? najzad, povećenje fonda slobodnog vremena, njegovo moguće pozitivno i negativno delovanje jasno ukazuje i na njegov treći bitan značaj za budućnost mladih generacija. 'adržaji slobodnog vremena su različiti. ni su, osim potrebama, uslovljeni i društvenim kvalitetom koji treba da omogući stvaralačko i konstruktivno korišćenje slobodnog vremena. U literaturi se čine pokušaji klasi+kacije sadržaja i aktivnosti slobodnog vremena pri čemu se polazi od različitih kriterijuma. %eško je naći onu podelu koja obuhvata sve moguće sadržaje i aktivnosti slobodnog vremena, pa se stoga na njima nećemo posebno zadržavati. 'lobodno vreme mladih predstavlja sastavni deo njihovog života i razvoja. ;ato zahteva društvenu brigu i celishodan pedagoški tretman. #aravno, danas nije moguže mehanički odvojiti slobodno vreme mladih od slobodnog vremena odraslih, ali treba imati u vidu sve speci+čnosti subjekata i njihovog interesa u korišćenju slobodnog vremena i u skladu s tim, smišljeno usmeravati organizaciju i planiranje. Uz sve to neophodno je stvarati što povoljnije objektivne uslove da se u slobodnom vremenu mladih što podpunije zadovolje njihove individualne preokupacije, sklonosti i sposobnosti.
>.5. O(ni2(*i+( i e(%i2(*i+( !%o$odno-ve&en!'i0 ('"ivno!"i # 2(vod!'i& #!%ovi&( 4ivo"( &%(di0
#užno je da se na kratko osvrnemo, ukažemo na neke od karakterističnih obeležja slobodnog vremena populacije mladih sa poremećajima u ponašanju iz čijeg okvira se i ®rutuju& štićenici zavodskih vaspitnih ustanova. #avedena saznanja mogu poslužiti kao okvir " realna osnova za organizaciju i realizaciju slobodnog vremena u samoj ustanovi. Gećina istraživača ukazala je da &%(di pe!"#pni*i imaju " (!po%(4# !( d(%e'o vie !%o$odno ve&en( od n+i0ovi0 vn+('( - nede%in'ven("(. %ako je recimo dr M. Jašović u svom istraživanju -M. Jašović, /018.2 ustanovio da za oko /6H ispitanih maloletnih prestupnika slobodno vreme predstavlja ukupnu količinu radnog i slobodnog vremena -budžeta vremena2. ;asigurno je da su svi ovi maloletnici u najvećoj meri bili pod uticajem negativnih činilaca slobodnog vremena. #eorganizovani način provoenja slobodnog vremena je jedna od bitnih karakteristika mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju. %ako, prema rezultatima istraživanja "Kriminalitet maloletnika u Zagrebu" :IH ispitivane populacije maloletnih delinkvenata provodi svoje slobodno vreme neorganizovano. -videti šire@ =utorski kolektiv@ /05*. god2. 9ogastvo sadržaja slobodnog vremena koliko god bilo veliko, ipak je, kad su u pitanju maloletni delinkventi, svedeno na jedan manji broj, koji se osim po brojnosti sadržaja -mali broj2 razlikuje i po izboru sadržaja. ni sadržaji koji zadovoljavaju potrebu za avanturizmom, zabavom " hedonistiška orjentacija, smanjenim učešćem napora, naročito u psihičkoj sferi, jesu pretežno opredelenja maloletnih delinkvenata. ;načajan broj populacije maloletnih prestupnika se ne bavi aktivno nekom sportskom aktivnošću, dok drugi manje vredni ili čak negativni sadržaji " &besciljne šetnje " lutanja, difuzni sadržaji& zauzimaju primarno mesto. U sportu i sportskim igrama češće aktivno učestvuju mlai maloletnici, dok stariji maloletnici češće učestvuju kao pasivni posmatrači " pratioci sportskih dogadjaja " navijači. -J. 9ačić i ;. (oldrugaN7 /05).god., str. I//"I/52. U procesu resocijalizacije slobodno vreme predstavlja značajno područje delovanja. U tom smislu ono se proučava kao sprega &objektivnih i subjektivnih uslova na način kojim se@ ♦ proširuju saznajni okviri mladih i obezbeuje njihova socijalizacija i integracija u pozitivne društvene procese i odnose7 ♦ razvijaju moralne, estetske i druge pozitivne vrednosti7 ♦ bude i podstiču njihove stvaralačke mogućnosti u najrazličitijim oblastima ljudskog stvaralaštva7 ♦ omogućava zadovoljenje njihovih potreba za igrom, zabavom i drugim pozitivnim interesima i sklonostima&. -M. Jašović7 (enologija br.)E10., 9gd. str. )/2.
$ad je reč o institucionalnoj resocijalizaciji mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju nije teško dokazati u kojoj su meri slobodno"vremenske aktivnosti u funkciji, odnosno u &službi& prevaspitanja. rganizacija i realizacija slobodnog vremena mladih u vaspitnim i vaspitno"popravnim ustanovama javlja se kao jedno od najznačajnijih područja u okviru i preko kojih se odvijaju programi vaspitanja, prevaspitanja i resocijalizacije ove populacije mladih. (rema tome, slobodno"vremenske aktivnosti predstavljaju jedan od značajnih faktora resocijalizacije maloletnih prestupnika u institucionalnim uslovima života. vaj stav se može prihvatiti samo u onim slučajevima kada je slobodno vreme mladih ispunjeno pravim sadržajima i aktivnostima, kada je od stručnog osoblja pravilno usmeravano i kada za sve to postoje odgovarajući uslovi. 'hodno tome, neophodno je obezbediti sredstva za rad u slobodnom vremenu. %o podrazumeva odgovarajuće sportske terene i rekvizite, pribor i alat za rad na ostvarenju odredjenih kulturno"umetničkih programa. 'adržaji slobodno"vremenskih aktivnosti treba da budu takvi da zainteresuju ove mlade ljude da se u njih aktivno uključe. ;a tu svrhu je nužna jedna organizovana i planska akcija, a uticaji u smislu korekcionog rada sprovode se nenametljivo, ali po utvrenom planu i u skladu sa prevaspitnim zadacima. !elovanje u slobodnom vremenu uglavnom se sprovodi u grupnim aktivnostima koje &dovode do kolektivnih realizacija i time odgovara potrebama za pripadanjem i učešćem. (reko nje -grupe2 se razvija inicijativa i saradnja, favorizuje razumevanje drugih i poštovanje njihovih ideja i ličnosti. Qrupa, kroz pravila aktivnosti i u klimi tolerancije, služi kao oslonac, smanjuje osećaj usamljenosti i krivice. $roz kolektivnu igru i sport vaspitanici se oslobadjaju agresije na socijalno prihvatljiv način& -M. Jašović, /010., str.)I2. 'lobodno"vremenske aktivnosti ove kategorije mladih moraju biti organizovane, planirane i programirane tako da u njima mogu da dodju do izražaja želje, mogućnosti, sklonosti i pozitivni interesi svakog vaspitanika ponaosob. %o svakako zahteva predhodno izučavanje želja, interesa i mogućnosti svakog štićenika, njihovih +zičkih i mentalnih sposobnosti, ranijih iskustava, prestupničke orijentacije i drugih relevantnih karakteristika njihove ličnosti. U realizaciji planova i programa slobodno"vremenskih aktivnosti i sadržaja uloga vaspitača je u tome da podpomažu i stimulišu realizaciju programa, da kontinuirano prate i blagovremeno preduzimaju odgovarajuće mere i aktivnosti vaspitno korektivnog karaktera. ilj slobodnih aktivnosti je slobodno i neotežano razvijanje sopstvenih mogućnosti i snaga štićenika do sopstvenog delovanja. &'lobodno vreme obično smatramo slobodnim zato što ono predpostavlja slobodan izbor aktivnosti 8# 2(vod!'o& "e"&(n#
!%o$od(n i2$o &o#6e9 u njemu... (rostor slobodnog izbora -mogućih aktivnosti2 u zavodskim okvirima prilično je uzak i značajno ograničen iz različitih razloga. 3aloletnici mogu birati ono što im je dostupno i ponueno, a taj izbor ograničen je njihovim obrazovnim nivom, njihovim kulturnim statusom, lokacijom, mogućnostima institucije i sl.& -J. 9ašić7 /058. god., str. /1)"I2. !va su osnovna pravca delovanja ustanove, njenih tela, organa i vaspitača u domenu slobodnog vremena. (rvi od njih sastoji se u naporima oko obezbeivanja povoljnih uslova za aktivnosti u odredjenom vremenu. Uz to je neophodno i plansko i smišljeno delovanje u pravcu usmeravanja i kanalisanja slobodnog vremena štićenika. -vidi šire@ M. Jašović, /010., str./:5"/1*2. O(ni2(*i+( !%o$odno ve&en( u zavodskom tretmanu mladih sa poremećajima u ponašanju svodi se na dve &o#6no!"i: organizacija #n#"( - # o'vi# i i2v(n #!"(nove. Unutar ustanove postoje dve mogućnosti korišćenja slobodnog vremena " # o'vi# v(!pi"ne #pe i i2v(n v(!pi"ne #pe - # v(!pi"no& 'o%e'"iv#. (rema našim saznanjima do kojih smo došli prilikom obilaska zavodskih vaspitnih ustanova u 'rbiji angažovanje štiženika ovih ustanova u prostoru organizovanog slobodnog vremena izvan ustanove je relativno slabo zastupljeno. ? pored niza prednosti koje ovaj oblik provodjenja slobodnog vremena pruža, njime se izmedju ostalog realizuje i nastojanje za kompenzacijom segregirajućeg prostora zavodske ustanove i stvaraju nužne predpostavke uspešne pripreme za integracijom, najveći broj štićenika svoje slobodno vreme provodi unutar ustanove, dok je boravak izvan ustanove najčešće izvan kontrole i organizovanih napora radnika. n ujedno predstavlja &privilegiju& manjeg broja štićenika " &pogodnost& " nagradu za dobro ponašanje i vladanje u ustanovi. ;in+eni*( +e d( n(i 2(vodi 4ive i (de # !edin(&( # 'o+i&( !e vie o/e'#+e od n+i07 neo "o oni &o# o/e'iv("i od !edine. ?majući u vidu razlike u strukturi populacije i uslovima sa kojima raspolažu, izmeu pojedinih ustanova su prisutne i značajne razlike u pogledu načina organizovanja i sadržaja slobodno"vremenskih aktivnosti. 'hodno tome, i rezultati koje postižu su više manje različiti. ni u najvećoj meri zavise od uslova materijalno"tehničke prirode, ali i od entuzijazma i a+niteta pojedinih radnika ustanova, pre svih vaspitača i njihovog odnosa prema ovom segmentu vaspitno"obrazovnog delovanja. $ada je u pitanju organizacija slobodnog vremena štićenika zavodskih vaspitnih ustanova u praksi se često postavlja pitanje prevelike nametljivosti, odnosno nivoa same organizacije, jer se preko toga slobodno vreme može izgubiti, odnosno gube se uslovi za samostalan izbor njegovog korišćenja od strane vaspitanika. 'hodno tome prisutna su stanovišta koja polaze od toga da je slobodno vreme štićenika zavodskih vaspitnih ustanova moguće organizovati da pruža
veće mogućnosti izbora aktivnosti uz strogo programirano ostvarenje, ili pak da organizaciji slobodnih aktivnosti treba prepustiti slobodnom izboru svakog štićenika prema njegovim nahoenjima i željama. ? najzad, treće stanovište, ili moguća varijanta korišćenja slobodnog vremena, polazi od toga da treba tako organizovati slobodno vreme da se štićenicima omogući izbor niza sadržaja, da ih oni, uz odgovarajuće stručne pripreme sami biraju, opredeljujući se pri tom i za obim korišćenja, uz blago prisutnu kontrolu i pomoć u realizaciji. #eophodno je da istaknemo pitanje kadrova kao značaju pretpostku uspešne organizacije i realizacije slobodnovremenskih aktivnosti u zavodskim uslovima. %u ima mesta za rad ne samo vaspitaša, već i niza drugih stručnjaka različitih interesnih aktivnosti. 'toga u ustanovama treba stvarati odgovarajuće uslove za njihovo angažovanje. #ije reč samo o stručnjacima unutar samih ustanova, već i o velikom stručnom potencijalu izvan ustanova, koji se mogu tako dobro iskoristiti. $oristi su zasigurno višestruke, što pokazuju i iskustva pojedinih ustanova.
?. Poodi/n( !edin( '(o ,('"o e!o*i+(%i2(*i+e &%(di0 ?zvršenje zavodskih vaspitnih mera pretpostavlja sinhronizovano delovanje niza faktora i činilaca, kako u okviru, tako i izvan ustanova za resocijalizaciju mladih. U pitanju je niz faktora " institucija i organizacija bez čijeg se angažovanja ne može ni zamisliti ostvarenje osnovne svrhe i cilja zavodskog vaspitanja i prevaspitanja mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju. sim toga, niz ograničenja i negativnih efekata zavodskog " institucionalnog života ne mogu se značajnije ublažiti bez smišljene i organizovane aktivnosti tzv. &spoljnih faktora&. Beč je upravo o faktorima koji deluju izvan ustanove, u užem i širem socijalnom okruženju i koji su po prirodi svoje delatnosti u mogućnosti da svojim neposrednim angažovanjem pomognu da se napred istaknuti problemi i ograničenja uspešno prevladaju. ?z napred istaknutih i drugih razloga zavodske vaspitne ustanove su upućene na neposrednu saradnju sa nizom institucija i organizacija od kojih su najvažnije " porodica, organ starateljstva, pravosudni organi -tućilaštva i sudovi2, vaspitno"obrazovne, proizvodne, sportske, humanitarne i druge organizacije i zajednice. 9ez namere da umanjimo značaj i potrebu saradnje ustanova sa ostalim spoljnim faktorima, našu pažnju ćemo koncentrisati na analizu njihove saradnje sa porodičnom sredinom, organom starateljstva " centrom za socijalni rad i sudom u izvršenju zavodskih vaspitnih mera.
?.1. S((dn+( !( poodi*o& i n+en( #%o( # 2(vod!'o+ e!o*i+(%i2(*i+i &%(di0 značaju, mestu i ulozi porodične sredine za razvoj, vaspitanje, socijalizaciju i integraciju mladih u &normalne& tokove društvenog života dosta se govorilo i pisalo. U naučnoj i stručnoj literaturi nailazimo na brojne teorijske rasprave i enpirijska istraživanja koja, sa manje ili više uspeha, nedvosmisleno ukazuju na značaj, mnogostruke obaveze i funkcije porodice kada su u pitanju mladi, njihovo formiranje i razvoj. na predstavlja primarnu društvenu grupu u kojoj mladi započinju svoj put u život, u kojoj se udaraju temelji njihove ličnosti, ostavruju prve socijalne veze i u značajnoj meri odreuje njihovo buduće ponašanje u društvu. 'em toga porodica &igra izvanredno značajnu transmisionu ulogu u socijalizaciji ličnosti, povezujući primarni porodični svet svoje porodice sa svetom izvan porodice i obrnuto, unoseći u porodične odnose pozitivne vrednosti celokupnog društvenog sistema u kome živi& -3. 3ladenović, /0:5., str. 612. judsko biće se raa i razvija u porodičnoj sredini, ali se njegov razvojni put, njegova socijalizacija ne zadržava u njenim okvirima, već je vodi i izvan njenih prostora ka široj socijalnoj sredini, ka osnivanju vlastite porodice. vaj proces ekonomskog i socijalnog osamostaljivanja mladih tesno je povezan sa transformacijama kako u širim socijalnim okvirima, tako i sa promenama koje se dešavaju u samoj porodici kao osnovnoj društvenoj zajednici. (re nego se detaljnije zadržimo na analizi naše savremene porodice i njene uloge u vaspitanju, prevaspitanju i resocijalizaciji mladih ukratko ćemo se osvrnuti na po$%e& de)ni!(n+( poodi*e7 vom pitanju se u literaturi različito prilazi. (rilikom de+nisanja uzimaju se u obzir različiti kriterijumi. %ako jedni autori polaze od istorijske promenljivosti, drugi od polnih odnosa, treći od bioloških činilaca, načina zasnivanja porodice, zakonitosti, veličine, institucionalizovanosti, funkcije i uloge porodice u društvu itd. ?ma čak i autora koji negiraju mogućnost de+nisanja porodice. U našoj literaturi najčešće se koristi de+nicija po kojoj je &porodica osnovna društvena grupa koja okuplja lica vezana brakom i njihovo potomstvo, a eventualno još i širi ili uži krug krvnih i drugih srodnika, koji se udružuju radi zadovoljavanja raznovrsnih bioloških potreba -zadovoljavanje polnih nagona, raanja i podizanja dece2, ekonomskih potreba -proizvodnja, razmena i potrošnja2, socijalnih -zaštita članova porodice2, vaspitnih, emotivnih i drugih potreba& -3. 3ladenović, /0:I., str. I)2. #avedena de+nicija pored svoje elastičnosti i obuhvatnosti osnovnih karakteristika porodice kao društvene grupe, ukazuje na njenu istorijsku promenljivost, ali samo u odnosu na na neke njene
osobine i karakteristike. ;načajno je napomenuti i to da je u njoj istaknuto značajno nepromenljivo svojstvo porodice " udruživanje radi zadovoljavanja raznovrsnih potreba njenih članova. U tome je i njena osnovna funkcija. !e+nicija nam ukazuje, takoe, i na osnovne funkcije svake porodice -biološka, reproduktivna, ekonomska, vaspitna i socijalno"zaštitna funkcija2. 've brže promene koje su karakteristične za naš društveni razvoj nisu mimoišle ni porodicu. %ransformacija jednog starog tipa patrijahalne u novi tip savremene, demokratske porodice tumači se od strane nekih autora kao kriza porodice u insttucionalnom smislu. 'avremenici smo i očevidci odumiranja stare, zatvorene, homogene i autarhične porodice i raanja jedne savremene industrijske porodice u kojoj se odigravaju značajni preobražaji kako u internim porodičnim idejama, tako i u odnosu na globalno društvo -3. 3iladinović, /01/2. Gećina navedenih funkcija porodične sredine u uslovima razvijenog društva podložne su preobražaju i to, kako u gradskim aglomeracijama, tako i na selu, pri čemu se smanjuje njena proizvodna funkcija, a transformiše njena potrošačko"konzumaciona funkcija. Kmotivna funkcija savremene porodice ukazuje, izmeu ostalog, i na izmenjen odnos roditelja, posebno očeva prema deci. !ete nije samo sredstvo za produženje vrste i očuvanje porodične imovine. no sve više postaje centrom porodice. Kmotivna funkcija se ogleda i u stvaranju skladnih meusobnih odnosa članova porodice, kao i u nepodeljenom meusobnom poverenju, uzajamnosti i ravnopravnosti, u toplini porodične atmosfere. %akvo stanje značajno utiče na podizanje nivoa socijalne sigurnosti njenim članovima, a posebno deci i mladima -;. ?lić, /05:2. !ete je u &toj sredini okruženo takvom pažnjom kakvu nikad ne može da oseti van porodice. ;ato se i ističe da je detetu potrebna porodica a ne dete porodici& -3. 3ladenović, /016., str. )8*2. 'a gledišta društvenih odnosa funkcija porodice je nezamenljiva. #aime, reč je o zadovoljavanju potreba njenih članova u pogledu intimnog emocionalnog doživljavanja. U njoj pojedinci, a posebno mladi, treba da nau razumevanje i psihičku ravnotežu u slučajevima kon
unapreenja zdravstvenih i socijalnih službi, kao i ukupna demokratizacije i humanizacija društvenih odnosa. 3eutim, briga porodice za zaštitu svojih članova, posebno mladih, i dalje ostaje ne samo zbog toga što društvo nije u mogućnosti da preuzme sve oblike ove zaštite -materijalne i socijalne2, nego i zato što u ovoj oblasti ni jedna društvena institucija, ni jedan oblik organizovanja ljudi i društvenih grupa, nije u mogućnosti da nadoknadi, nadomesti sve ono što zdrava porodična sredina može da pruži. tuda je ova funkcija porodice i danas aktuelna, naročito kada razvoj porodičnih odnosa ukazuje na izvesne oblike krize u porodici, na poremećene porodične odnose ostavljajući pri tom duboke tragove u njihovoj ličnosti i ponašanju. (rocesi i promene mesta i uloge porodične sredine u razvoju i vaspitanju mladih, pored pozitivnih efekata na ovu sferu društvenog života, nose sa sobom i niz po"iv#e/no!"i. (okušaćemo da u daljoj analizi ukažemo na neke od njih. Pvo7 proces osavremenjavanja, demokratizacije porodice zaostaje za opštim trendom društvenog razvoja i promenama koje ga prate. %o ima za posledicu sporo urastanje novih društvenih odnosa, etike i socijalnog morala u porodičnu sredinu, što u značajnoj meri usporava proces društvenog oblikovanja i integracije porodice i njenih mladih članova u socijalnu sredinu. D#( po"ive/no!" na neki način prizilazi iz prve i sastoji se u zaostajanju procesa podruštvljavanja funkcije zaštite koje ne odgovaraju potrebama porodice, a ni potrebama i mogućnostima društva u celini. #edovoljna i neadekvatna organizacija društva i njegovih organizovanih subjekata i institucija u ovoj oblasti, usporava proces podruštvljavanja funkcije zaštite i samozaštite porodice i na taj način smanjuje mogućnosti za zadovoljavanje raznovrsnih potreba, izmeu ostalih i kod mladih. Te6e7 dolazi do intenzivnijeg slabljenja vaspitne funkcije porodice u situaciji kada društvo nije u potrebnoj meri obezbedilo adekvatne uslove za nadoknaivanje izvesnih elemenata ove tradicionalne porodične funkcije. #aime, proces naglog razvoja društva, njegove industrijalizacije i urbanizacije značajno je smanjio mogućnosti porodici, pre svega roditeljima, da se više bave decom i na njih vaspitno deluju, a uporedo sa tim nije došlo do značajnijih promena u stvaranju uslova u društvu za kvalitetno preuzimanje obaveza u ovoj sferi. %o naravno stvara čitav niz problema i znatno utiče na razvoj i socijalizaciju mladih u društveno prihvatljivom pravcu. ;e"v"( po"ive/no!" proizilazi iz okolnosti materijalne prirode. ? pored značajnog napredka u sferi podizanja materijalnih uslova života u porodici, ne tako mali broj ih se suočava sa nizom teškoća materijalne " ekonomske prirode -niska primanja, nezaposlenost, loši stambeni uslovi2 što u velikoj meri opterećuje porodičnu atmosferu, ugrožava socijalnu sigurnost njenih članova,
posebno mladih, i stvara čitav niz drugih problema i unutrašnjih sukoba u porodici. =ko tome dodamo i probleme koji nastaju kao posledica migracija čitavih porodica, situacija u pogledu razvoja i vaspitanja mladih postaje još složenija i komplikovanija, sa čitavim nizom negativnih posledica i problema. (olazeći od mesta, uloge i značaja porodične sredine za razvoj i socijalizaciju mladih, kao i njene uloge u nastanku i razvoju poremećaja u socijalnom ponašanju, njeno angažovanje u prevaspitanju, resocijalizaciji i integraciji ove kategorije mladih smatra se nužnim i neophodnim. 9ez aktivnog učešća članova porodica mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju, pre svega roditelja, ne mogu se postići očekivani rezultati na planu njihove resocijalizacije i integracije u društvo. #jena uloga je nezamenljiva kako u realizaciji vaninstitucionalne, tako i u institucionalnoj resocijalizaciji. 've institucije koje su neposredno angažovane u tretmanu ove populacije mladih upućene su na saradnju sa porodičnom sredinom iz koje ovi mladi ljudi potiču. !a bi porodična sredina postala instinskim faktorom resocijalizacije maloletnih prestupnika neophodno je preduzeti niz aktivnosti na planu njenog o!po!o$%+(v(n+( za ove aktivnosti. ?straživanja su pokazala da najveći deo mladih sa poremećajima u ponašanju potiče iz porodica u čijem funkcionisanju postoji čitav niz teškoća i problema. #esreene porodične prilike, narušena porodična atmosfera, prisustvo socijalno"patoloških ponašanja kod najbližih članova porodice -alkoholizam, narkomanija, prostitucija, kriminalitet i sl.2, loše materijalno stanje, značajno su doprineli pojavi i razvoju problema u razvoju i vaspitanju mladih članova. 'toga, njeno osposobljavanje za obavljanje svoje osnovne pedagoške funkcije nužan je uslov za uključivanje porodice u aktivnosti na planu prevaspitanja i resocijalizacije. entri za socijalni rad predstavljaju osnovne nosioce aktivnosti društva na planu osposobljavaa porodice za njeno aktivno učešće u ovoj složenoj delatnosti. (ored aktivnosti u oblasti rešavanja teškoća materijalne prirode, pružanja trenutne novčane i druge materijalne pomoći, stambenih i problema nezaposlenosti odraslih članova porodice, centri za socijalni rad i druge nadležne ustanove i institucije svoju aktivnost treba da usmere u pravcu saniranja narušene porodične atmosfere, poremećenih porodičnih odnosa -odnosa izmeu roditelja i roditelja i dece, kao i njenog osposobljavanja da realno shvati probleme koji su tu i koje treba čim pre i zajednički rešavati. U celini poosmatrano, moramo priznati da se aktivnosti većine naših centara za socijalni rad iscrpljuju na uspostavljanju kontakata i pružanju trenutnih i trajnih materijalni pomoći porodicama mladih sa poremećajima u ponašanju, kao i da pravog stručnog rada na osposobljavanju porodice za učešće u prevaspitanju i resocijalizaciji gotovo i da nema. 3ožda i u ovome treba tražiti uzroke neuspeha
napolju ukupnih aktivnosti društva u ovoj oblasti, pogotovu kada je reč o izvršenju mera vaninstitucionalne resocijalizacije, a pre svega vasptne mere pojačani nadzor roditelja ili staratelja. $ada je reč o institucionalnoj " zavodskoj resocijalizaciji mladih pored organa starateljstva, kao osnovni nosilac aktivnosti na planu osposobljavanja porodice javlja se ustanova, tj. njeno stručno osoblje. Bad sa porodicom, pre svega sa roditeljima, predstavlja neodvojivi deo rada na njihovoj resocijalizaciji. Uključivanje roditelja, članova porodične grupe u proces resocijalizacije nužno je ostvariti još od početka izvršenja zavodske vaspitne mere. Ustanova je predhodno obavezna da izvrši procenu mogućeg angažovanja pojedinih članova porodične grupe, imajući u vidu njihovu spremnost za saradnju i otvorenost i pouzdanost kao saradnika. (ri tome se mora uvek voditi računa o interesu samih maloletnika i njihovoj spremnosti da prihvate kontakte sa roditeljima. !ugogodišnja iskustva su pokazala da je problem saradnje sa roditeljima izrazito emocionalne prirode. d samog prijema u ustanovu javljaju se realne mogućnosti za nove emocionalne kon
porodičnog života, porodičnom atmosferom, kao i da neposrednim uvidom proveri neke informacije koje je dobijao od maloletnika, roditelja ili organa starateljstva. ;a roditelje i ostale članove porodične grupe to može biti izraz poverenja, brige i razumevanja za sopstvene probleme, što može imati snažnu motivaciono"stimulativnu vrednost za njihovo intenzivnije uključivanje u proces zavodske resocijalizacije. #ažalost, moramo priznati da je naša praksa veoma siromašna pokušajima vaspitača i drugih radnika ;GU da obilaze porodice svojih štićenika. bilasci su više rezultat entuzijazma pojedinih vaspitača i drugih radnika nego opredelenje i ustaljena praksa. #aše ustanove su više zainteresovane za predhodno analizirane oblike saradnje, gde im potrebne informacije i zainteresovani roditelji &dolaze na noge&, da bi to postalo &dobra& osnova za dalji rad. sim toga, neke ustanove -G(! $ruševac2 su svojevremeno organizovale susrete roditelja svojih štićenika, za koje su organizovana i tzv. &mini savetovanja&. ?ako se takva praksa pokazala izuzetno korisnom, sa njom se u poslednje vreme prestalo. Bazloge za takvo stanje treba pre svega tražiti u činjenici da ovaj vid saranje sa porodicom zahteva dodatno angažovanje stručnog osoblja, koje od strane ustanove i društva nije posebno stimulisano.
?.5. S((dn+( !( *en"o& 2( !o*i+(%ni (d i !#do& 1. &entri za socijalni rad su višefunkcionalne organizacije koje predstavljaju bazu stručnog rada i usluga u socijalnoj zaštiti, jer se preko njih ostvarije najveći deo stručnih aktivnosti čiji je zadatak da se putem usluga socijalnog, pedagoškog, psihološkog, socijalnog, defektološkog, pravnog i drugog stručnog rada zadovoljavaju socijalno" zaštitne potrebe, sprečavaju uzroci i odklanjaju posledice socijalnih slučajeva i problema& na područjima koje svojim aktivnostima pokriva -3. 3ilosavljevićN, /05:., str. )012. !elatnosti centara za socijalni rad su mnogostruke i složene, kako sa stanovišta njihovih ciljeva, sadržaja i uslova u kojima se realizuje, tako i sa stanovišta subjekata na koje se data delatnost odnosi. Beč je o različitim kategorijama dece, omladine i odraslih lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, tj. lica kojima je neophodna stručna i druga pomoć zbog nastalih teškoća i problema u zadovoljavanju osnovnih i drugih socijalnih potreba. 3ladi sa poremećajima u društvenom ponašanju pretstavljaju posebnu kategoriju korisnika kojima centri za socijalni rad posvećuju posebnu pažnju, odnosno zadaci iz ove oblasti se često u ovim ustanovama svrstavaju u relativno prioritetne. U vezi sa ovom populacijom, posmatrano sa pravnog aspekta moguće je govoriti o
aktivnostima centra za socijalni rad -'B2 pre i nakon donošenja odluke suda " tj. izricanja odgovarajuće krivične sankcije. (9 A'"ivno!"i CSR # ped0odno& po!"#p'# " pre donošenja odluke suda, odnose se pre svega na detaljno upoznavanje i rasvetljavanje ličnosti i socijalnih prilika maloletnih prestupnika i njihovih porodica " dijagnosticiranje stanja7 saradnju i učestvovanje u odlučivanju sa tužiocem o eventualnom pookretanju ili obustavi krivičnog postupka i aktivnu saradnju u toku pripremnog postupka sa sudom " sudijom za maloletnike i direktnom učestvovanju na glavnom pretresu gde predstavnik centra, izmeu ostalog, predlaže izricanje odgovarajuće krivične sankcije " vaspitne mere. $9 A'"ivno!"i CSR n('on i2i*(n+( 'ivi/ne !(n'*i+e obuhvataju organizaciju izvršenja izrečenih mera7 neposredno izvršenje " realizaciju pojedinih mera tzv. &otvorene zaštite&7 saradnju sa odgovarajućim institucijama i ustanovama na izvršenju krivičnih sankcija institucionalnog karaktera7 praćenje proučavanje i izveštavanje suda o izvršenju izrečenih mera7 organizaciju prihvata maloletnika nakon izvršenja vaspitnih mera zavodskog karaktera ili kazne maloletničkog zatvora i postinstitucionalne aktivnosti na planu socijalne integracije " reintegracije maloletnika. sim toga treba istaći još i to da je značajan broj populacije mladih sa poremećajima u ponašanju smešten u vaspitne ustanove na osnovu odluka organa starateljstva -'B2 što zahteva njihovo dodatno angažovanje u samom procesu izvršenja. ?z napred izloženog jasno proizilazi meusobna upućenost na saradnju 'B i ;GU u realizaciji zavodskih vaspitnih mera. U izvršenju zavodskih vaspitnih mera saradnja ustanove sa 'B mora biti prisutna u svim fazama izvršenja. U fazi prijema i adaptacije na zavodske uslove života upućenost ustanove na saradnju sa organom starateljstva -'B2 proizilazi iz potrebe za dobijanjem niza dodatnih " dopunskih informacija o maloletniku koje su od značaja za pripremu i izradu individualnih programa tretmana. ve informacije se mogu dobiti kako putem posrednih kontakata radnika ustanove i 'B -dopisivanjem, telefonom i sl.2, ali i ostvarivanjem neposrednih kontakata, što je daleko e+kasnije i vrednije sa stanovišta obima i kvaliteta samih informacija. (otreba za saradnjom ne prestaje sa početkom realizacije utvrenog programa tretmana. #aprotiv, neophodno je njeno obogaćivanje novim oblicima i sadržajima. #eophodnost nastavka i proširivanja saradnje proizilazi kako iz utvrdjenih prava i obaveza ustanove i organa starateljstva da se meusobno informišu o toku i promenama u izvršenju, tako i iz potrebe da se organ starateljstva, kao uputni organ, neposrednije uključi u sam tok tretmana. $ontinuiranim praćenjem realizacije utvrenog programa tretmana stvaraju se realni uslovi za preduzimanjem niza zajedničkih mera i aktivnosti koje će tretman u ustanovi učiniti bogatijim i e+kasnijim. #eposredni kontakti
stručnih radnika 'B sa osobljem ustanove koji se ostvaruju prilikom stalnih poseta imaju posebnu vrednost kako sa stanovišta razmene informacija &iz prve ruke& i dogovora o daljem radu, tako i zbog toga što sama poseta radnika 'B maloletnika uverava da ga njegova domicilna sredina nije zaboravila. 'aradnja ustanove sa organom starateljstva dobija na značaju u tzv. &fazi pripreme za otpust& kada se javlja potreba za intenzivnijim kontaktima u cilju prevazilaženja niza problema postinstitucionalnog prihvata maloletnika. (ripreme za prihvat i sam prihvat treba da budu rezultat koordinirane aktivnosti radnika ustanove i 'B. ? sama dluka o otpustu iz ustanove trebalo bi da bude rezultat zajedničke procene i dogovora, što nažalost u našoj praksi nije čest slučaj.
5. ' obzirom na značaj i ulogu p(vo!#dni0 o(n( -sud i tužilaštvo2 u procesu izricanja i izvršenja zavodskih vaspitnih mera, kao i niz njihovih prava i obaveza iz ovog domena, jasno se nameće potreba da ustanove sa njima ostvaruju tesnu saradnju. %o se posebno odnosi na sud " sudiju za maloletnike na osnovu čijih se pravosnažnih odluka značajan broj maloletnika smešta u ;GU. sim toga, potreba za saradnjom proizilazi i iz ;akonom utvrdjenih obaveza suda da vrši kontrolu izvršenja ovih vaspitnih mera. (ored upoznavanja suda sa individualnim planom i programom tretmana, periodičnim izveštajima o sprovodjenju mere, kao značajan oblik saradnje su i periodični obilasci maloletnika u domu, održavanje ročišta za kontrolu vaspitne mere, priprema i održavanje zajedničkih sastanaka sa roditeljima maloletnika, organom starateljstva, kao i zajedničke pripreme za prihvat nakon izlaska maloletnika iz ustanove. bilasci maloletnika u ustanovi i razgovori koji se u okviru toga organizuju sa stručnim osobljem ustanove stvaraju realne okvire za razrešenje niza konkretnih problema oko stručnog osposobljavanja, odsustava i drugih pogodnosti, odnosa roditelja i organa starateljstva prema vaspitnoj meri, kao i postizanja dogovora oko eventualne obustave ili prekida izvršenja vaspitne mere, ili pak donošenja odluke o uslovnom otpustu, kada se radi o vaspitnoj meri upućivanja u G(!. (ripreme i održavanje ročišta za kontrolu vaspitne mere u samoj ustanovi jedinstvena su prilika da se u toku izvršenja, na jednom mestu okupe svi zainteresovani stručni subjekti -sudija, tužilac, organ starateljstva i stručno osoblje ustanove i sam maloletnik2 i zajednički sagledaju šta je realizovano, šta je eventualno propušteno i šta u narednom periodu treba realizovati. %o je istovremeno i prilika da se utvrde obaveze svih učesnika u procesu izvršenja, do narednog ročišta. ?nteresantno je pomenuti i jednu inicijativu koja je ne tako davno potekla od samih vaspitnih ustanova da se povremeno organizuju &roditeljski sastanci& na kojima bi, pored roditelja i radnika ustanove, prisustvovali i drugi zainteresovani subjekti " sudije, tužioci, radnici organa starateljstva, U(, zajednica za zapošljavanje i sl. #a tim
sastancima bi se razgovaralo o otvorenim problemima sa kojima se susreću ustanove u toku izvršenja. vi sastanci su prilika da se ukaže i na potrebu planiranja zajedničkog delovanja na pripremi uslova za prihvat maloletnika nakon izlaska iz ustanove. ? pored nesumnjivih prednosti koje pruža ovaj oblik saradnje je u poslednje vreme gotovo napušten. #a kraju ove naše analize podsetićemo se jedne od preporuka zajedničkog izveštaja &3aloletnička delinkvencija& koji je izradjen od strane 'aveznog suda i Grhovnih sudova republika i pokrajina, koji je, iako usvojen, od 'aveznog veća 'kupštine 'LBJ na sednici od I/./*./010. godine i danas aktuelan@ &#eophodno je da sudije za maloletnike, u većoj meri nego što je do sada slučaj, prate život i rad maloletnika nakon izrečene sankcije, da u tom cilju održavaju potrebne kontakte sa vaspitnim i drugim osobljem i licima zainteresovanim za maloletnika te da pokazuju više inicijative kod prevaspitanja i odlučivanja o izmeni ili prestanku izrečene mere& -'lužbeni glasnik 'LBJ, br. 66E102.
?.<. Z('%+#/ne o*ene i ped%o2i 2( #n(pe@en+e !((dn+e 1. 'aradnja ;GU sa porodicom, organom starateljstva, pravosudnim organima i drugim činiocima izvan ustanove predstavlja jedan od bitnih faktora uspešnosti institucionalne resocijalizacije mladih sa poremećajima u društvenom ponašanju. stvarenje osnovne svrhe i cilja vaspitnog delovanja u zavodskim uslovima ne može se zamisliti bez planske i organizovane saradnje sa organima i institucijama koji deluju u njihovom užem i širem socijalnom okruženju. Betka su područja vaspitno"obrazovnog rada u ustanovama ovoga tipa čija realizacija ne predpostavlja saradnju i angažovanje porodične sredine maloletnika, organa starateljstva ili suda. ?sticanje potrebe za saradnjom neće imati neku posebnu vrednost za resocijalizaciju ako predhodno nisu sagledane potrebe i mogućnosti, utvreni okviri, obaveze i sadržaji saradnje. sim toga, neophodno je ostvariti predhodne kontakte sa potencijalnim saradnicima i zainteresovati ih za neposrednu saradnju. =ktivnosti ustanova u ovoj oblasti moraju biti kontinuirane, planirane, programirane i prevashodno zasnovane na interesima i potrebama za resocijalizacijom maloletnika, ali i na realnim mogućnostima potencijalnih saradnika. 5. 'agledavajući praksu saradnje ;GU u 'rbiji sa relevantnim spoljnim faktorima -porodicom, 'B i sudom2 došli smo do zaista poražavajućih rezultata. U celini posmatrano stanje u pogledu saradnje sa porodičnom sredinom štićenika, 'B i sudom je u najvećem broju slučajeva neadekvatno realnim potrebama i mogućnostima. ?zrazito nepovoljno stanje konstatovano je u saradnji sa porodicom. U više od
