Računarske Mreže: JU Srednja elektrotehnička škola “Vaso Aligrudid“ Podgorica

JU Srenja elektrotehnička elektrotehnička škola “Vaso Aligruid“ Pogorica

RAČUNARSKE MREŽE Ispitna pitanja 2010/2011

Pripremili: Učenici S4B, S4D, S4E ojeljenja uz pomod premetnog nastavnika

Podgorica, april 2011. God

75.

Objasniti ARP tabelu.

 ARP –  Address Resolution Protocol  služi za:

 – automatsko oređivanje MAC arese na osnovu IP aresa na istoj pomreži  – oržavanje ARP tabele (ARP keš) ARP sprovoe svi IP uređaji na LAN mreži (hostovi, ruteri, štamači...)  Kada host ili ruter treba a pošalje IP paket, a u ARP tabeli nema poataka o pripaajudoj MAC adresi,  



  

šalje se brokast okvir  ARP request sa navedenom IP adresom svi primaju ovaj okvir, ažuriraju ARP tabelu sa IP i MAC aresom pošiljaoca I upoređuju svoje IP adrese sa navedenom host koji prepozna svoju IP adresu u  ARP request paket, odgovara slanjem unikast  ARP reply paketa do hosta koji je inicirao ARP upit početni host prima  ARP reply paket, saznaje MAC adresu i upisuje je u ARP tabelu u slučaju a se niko ne oazove na  ARP request poruku, ARP javlja grešku IP nivou drugi sloj ne može a pošalje IP poruku .

76. Objasniti postupak prenošenja poruke između dva računara u okviru LAN mreže. Način na koji poaci putuju mrežnim voovima razlikuje se o načina prenosa poataka između komponenata računara. Unutar računara poaci putuju u obliku niza bitova paralelno preko žica povezanih na matičnoj ploči. Ove paralelno povezane žice na matičnoj ploči nazivaju se magistrale. (engl. Data bus).

a bi se poaci fizički preneli mrežom o jenog računara o rugog, očigleno a mora postojati neki fizički prenosnik – najčešde se koristi bakarna žica. Nažalost, bez obzira na to koji tip provonika se koristi, podaci mogu da putuju samo kao jedna povorka bitova  – to se naziva serijski prenos. Uređaj koji uzima paralelne poatke sa računara i sažima ih u serijski prenos i omogudava vezu između PC- ja i mrežnog prenosnika se naziva mrežna kartica,  ili NIC (engl. network interface card ). NIC sarži primopredajnik (predajnik i prijemnik) koji može a pretvara poatke iz paralelnih u serijske i obratno. NIC može biti zasebna kartica koja se utakne u računar (postoji veliki broj proizvođača mrežnih kartica). Mrežna kartica mora a bue kompatabilna sa utičnicom. Mrežna kartica obezbeđuje fizičku vezu između računara i mrežnih prenosnika kao i prevođenje poataka iz paralelnog u serijski oblik.

77. Objasniti postupak prenošenja poruke između dva računara u okviru različitih LAN mreža . Lokalne računarske mreže se mogu međusobno povezati. Homogene mreže se povezuju pomodu mostova, a heterogenen pomodu rutera. Kaa se poveze više mreža, paket o izvorišta o oreišta putuje različitim putanjama. Što je rutera kroz koje paket prolazi vedi, kašnjenje paketa je vede. Zbog toga mora postajati oatni softver. Svaka lokalna mreža ima svoj ruter koji je irektno povezan sa 35

ruterom ruge mreže. Pošto se prenose paketi različitih užina, u ruterima se mora obavljati dodatno rastavljanje paketa na manje jedinice, tzv. fragmentacija paketa.

78.

Objasniti dinamičko dodjeljivanje adresa .

Dinamičko ojeljivanje aresa se obavlja tako što računar  automatski bira adresu svaki puta kad se

upali. Obično je riječ o biranju slučajnih brojeva, sve ok se ne pogoi slobona aresa.

79.

Objasniti pojam rutiranja.

Proces oređivanja optimalne putanje prenosa poruke o njenog oreišta na osnovu ate arese naziva se rutiranje.

80.

Objasniti pojam pinga.

Packet Internet Grouper (   ping) je osnovni alat za ispitivanje postojanja konekcije između dva entiteta i otkrivanja problema u računarskim mrežama. Ping porazumijeva slanje  ICMP (Internet Control Message Protocol ) poruke - echo request (zahtijev za eho) do oreišnog čvora. Ako je konekcija ispravna (funkcionalna), oreišni č vor prima ICMP zahtjeve i na njih odgovara porukom echo response (eho odgovor). Ping paket obično sarži 32,  56 ili 64 bajta podatak a. Ako host koji š alje zahtjev primi odgovor u određenom roku, smatra se a je veza stabilna, što znači a su svi mrežni uređ aji između krajnjeg

čvora i stanice koja šalje ping ispravno poešeni za prenos poataka.

81.

Objasniti podjelu CSMA protokola i princip njihovog funkcionisanja.

Tri osnovna ova protokola su:  perzistentni (stalni) CSMA , neperzistentni CSMA i CSMA sa detekcijom kolizije. Perzistentni CSMA p rotokol funkcioniše na sleedi način: Stanica koja želi a emituje prvo osluškuje

kanal, kako bi utvrila a li u tom trenutku emituje neka ruga stanica. Ako je kanal zauzet, stanica čeka ok ne bue sloboan.Kaa kanal postane sloboan, stanica emituje svoj ram. Ako ođe o kolizije, stanica čeka neko vrijeme, i sve počinje iznova. Neperzistentni p rotokol funkcioniše na sleedi način: Stanica koja hode a emituje ispituje a li je kanal slobodan. Ako je kanal zauzet, ovaj protokol ga neprestalno ispituje dok ne utvrdi da je kanal slobodan (i

to nakon nekog slučajnog perioa vremena). akle, ovaj protokol ne ispituje kanal neprekino kako bi ga prisvojio čim postane sloboan, ved to rai u slučajnim vremenskim intervalima. 36

82.

Objasniti CSMA/CD protokol.

Protokol funkcioniše na sleedi način: Stanice prekiaju emitovanje čim otkriju a je ošlo o kolizije.Ako vije stanice utvre a je kanal prezan i istovremeno počn a emituju, one de obje gotovo omah otkritin koliziju. Umjesto a završe emitovanje svojih ramova, obje stanice naglo prekidaju emitovanje o trenutka otkrida kolizije.  Na ovaj način postiže se uštea vremena i kapaciteta. CSMA/C protokol se može nalaziti u jenom o tri stanja: stanje konkurisanja, stanje emitovanja, stanje praznog hoda.

Pretpostavimo a je stanica završila emitovanje u trenutku to. Neka ruga stanica saa može a pokuša a emituje. Ako vije, ili više stanica istovremeno pokušaju a emituju odi de o kolizije. Stanica koja emituje znade a je ošlo o kolizije ako je ono što primi naza različito o onoga što je poslala. Pošto je otkrila koliziju, stanica prekia alje emitovanje, čeka slučajan perio vremena, pa onaa ponovo pokušava. Zbog toga se moel CSMA/C protokola sastoji o naizmjeničnih perioa konkurisanja i emitovanja, između kojih se nalazi  prazan hod (perio kaa sve stanice “dute” –  zbog nedostatka posla).

83.

Objaniti klijent server model.

Klijent –   server model  je popularan moel računarske mreže. Korisnici (njihovi računari ili programi) nazivaju se klijenti . Posebni računar ili program naziva se server . Mreža se sastoji o više servera

(personalnih računara ili programa) i jenog ili više servera. Usluge koje server pruža klijentima sastoje se o toga a na zahtjev klijenta obavlja poslove koje oni nisu u stanju da realizuju zbog nedostatka procesorske snage ili memorijskih lokacija.

Klijent šalje serveru poruke sa zahtjevom a ovaj obavi oređeni posao.   Komunikacija se uvijek uspostavlja od klijenta prema serveru. Server, nakon što obije zahtjev, obavlja posao i ogovor šalje nazad klijentu.

37

84.

Objasniti princip funkcionisanja ALOHA protokola.

Osnovna ideja Aloha protokola je: pustiti korisnike a emituju ka go imaju nešto a emituju. Pošto olazi o kolizije, ramovi koji su u koliziji bide uništeni. Međutim, ovdje postoji povratna veza: predajnik

može, kao i ostali korisnici a sluša kanal. Na taj način, preajnik može a zna a li su njegovi ramovi uništeni ili nijesu. Ako je ram uništen, preajnik čeka neko vrijeme pa ga ponovo šalje.Vrijeme čekanja mora biti slučajno, u protivnom isti ramovi de ponovo olaziti u koliziju. Sistemi u kojima više korisnika ijeli zajenički kanal na način koji može a ovee o konflikata nazivaju se sistemi sa konkurencijom. Broj kolizija u ovim sistemima je veliki (18,4%).

Čista Aloha ima oko 18.4% maksimalne propusnosti. Ovo znači a je 81.6% o ukupne propusne modi mreže praktično neiskorišdeno. Poboljšanje originalnog Aloha protokola je vremenski raspodeljena Aloha, koja  je diskretno uvela pojelu vremena na tzv slotove, gje svaki slot ogovara jenom ramu. Propusnost je povedana na 36.8%. Stanica može slati bilo ka, ne voedi računa o tome šta u tom trenutku rae ostale stanice u mreži.

85.

Navesti i objasniti opsege u kojima rade LAN mreže.

Lokalne mreže mogu a rae u osnovnom opsegu i transponovanom opsegu . Lokalne mreže rae u osnovnom opsegu kada se za prenos koriste digitalni signali. Digitalni signali se na liniji pojavljuju kao naponski impulsi. U sistemima koji rae u osnovnom opsegu ne može se koristiti multipleks sa frekvencijskom raspodjelom kanala jer cio propusni opseg medijuma pripada jednom signalu. Signal se prostire u oba smjera do krajeva linije, gdje biva apsorbovan. Brzine ovih lokalnih

mreža su o 1 o 10 Mbps.Rastojanja koja pokrivaju te mreže su krada, prečnika oko 1km. Maksimalan broj stanica je od nekoliko desetina do dvije, tri stotine.

Lokalna mreža rai u transponovanom opsegu   ako se za prenos digitalnih podataka koriste analogni signali. Može se koristiti multipleks sa frekvencijskom raspodjelom kanala. Propusni opseg medijuma se može poijeliti na kanale oređene širine. Prenos se može obavljati uz pomod pojačavača, na znatno vedim rastojanjima rea nekoliko esetina km. Mogude je uključiti stotine, pa čak i hiljae stanica .

86.

Objasniti načine realizacije kontrole pristupa medijumu.

Kontrola pristupa se može realizovati: centralizovano i distribuirano. U slučaju centralizovane  kontrole prisupa postoji poseban kontroler isprojektovan tako da dodjeljuje pristup mreži . Stanica koja želi a posalje poruku mora čekati ozvolu o kontrolera   kada on prozivanjem (polling) omogudava pristup stanica meijumu. Uobičajena forma centralizovane kontrole 38

pristupa u LAN mrežama se onosi na situacije kaa jean računar, u ulozi master -a, ima zadataka da pojeinačno proziva ( polling) za prenos svaku od slave stanica u mreži. U distribuiranom pristupu (koji koristi vedina LAN mreža) stanice zajeno izvršavaju MAC funkciju inamički efinišudi reoslje kojim emituju poruke. Postoje dvije vrste distribuirane kontrole: slučajna i

eterministička. Slučajnom kontrolom pristupa svaka stanica ima mogudnost a inicira prenos u bilo kojem trenutku, ok ko eterminističke metoe svaka stanica čeka svoj re za prenos. Deterministički , postupkom u kome se koristi posebna sekvenca bita (token) za davanje prava stanicama za prenosom. Primjer forme eterminističke kontrole pristupa ko LAN mreža je token passing, koji se primjenjuje za bus i ring topologije.

87.

Skicirati format Ethernet rama i objasniti namjenu svakog polja.

Svaki ram počinje  preambulom (uvodom) ugačkom 7 bajtova, a svaki bajt predstavlja niz od po 4 naizmjenične jeinice ili nule.  Zaatak preambule je a omogudi prijemniku a se sinhronizuje sa  predajnikom.

Početak rama – bajt koji ima strukturu 10101011 i označava početak samog rama. Ram sarži dvije adrese (aresu oreišta i aresu izvorišta) koje za Ethernet stanar su šestobajtne. Sleedi bit služi  za razlikovanje globalnih i lokalnih adresa . Za samo adresiranje preostaje 48-2=46 bitova, što znači a je maksimalan broj aresa 2 na 46. Sleede polje se onosi na užinu polja poataka. Polje poataka može a bue maksimalno ugačko 1.500 bajtova. Polje dopune služi za opunu ka go je polje poataka krade o 46 bajtova. Polje za provjeru ispravnosti  je ugačko 4 bajta. Ako su zbog smetnji neki bitovi poataka pogrešno

primljeni, kontrolni zbir je najčešde netačan i greška de se otkriti

39

88.

Prednosti i nedostaci zvijezda topologuje.

Prednosti:  



Mogude je oavati računare na centralnu vezu bez gašenja cijele mreže. Ukoliko se pojavi problem na jenom o računara na mreži, ostali računari neometano nastavljaju sa raom, samo ne mogu a pristupe poacima na problematičnom računaru. Svaki centralni uređaj za povezivanje može a poveže o oko 24 računara.

Nedostaci:  

89.

Računari ne mogu biti na ualjenosti vedoj o 100 metara o centralnog uređaja. Zvezaste mreže su malo skuplje o rugih topologija pošto se svaki računar mora povezati sa centralnim uređajem pa je obično potrebno puno kablova za obro funkcionisanje mreže.

Prednosti i nedostaci prsten topologuje.

Prednosti:  

Ne postoji centralni uređaj za povezivanje. Ne postoji ni početak ni kraj mreže, čime se eliminiše potreba za terminatorima.

Nedostaci:   

90.

Rešavanje problema je otežano. Otkazivanje mreže na bilo kom mestu utiče na cijelu mrežu. Teško je oati nove računare na prstenastu mrežu. Treba ovesti kabal o računara a bi se povezali i niko nije povezan na mrežu ok se ne instalira i po krene novi sistem.

Prednosti i nedostaci mreže u obliku magistrale.

Prednosti:    

Topologija mreže koju je najjenostavnije i najjeftinije napraviti. Jedan kabal povezuje sve računare. Ka kabl ođe o poslenjeg računara, on se poveže sa tim računaro m i zatim se kabl prekida. Tako se sprečava vradanje poataka kroz mrežu i miješanje sa novim poacima koji su poslati. Nema potrebe za centralnim uređajem za povezivanje.

Nedostaci:   

Neophono je oati terminator na svaki kraj magistralne mreže. Nije jednostavno oati računare na magistralnu mrežu. Mora  se prekinuti mrežnu vezu da bismo oali računar. Ukoliko jean računar na mreži ima problema, taj kvar utiče na sve računare na mreži. 40

91.

Prednosti i nedostaci stablo mreže .

Prednosti:     

Topologija mreže je jednostavna za napraviti.  Nema potrebe za centralnim uređajem. U datom trenutku samo juedan računar prenosi podatke. Kao prenosni medijum obično se koristi koaksijalni kabal. Spriječeno je vraćanje podataka u mrežu i miješanje sa novim podacima.

Nedostaci:  

92.

 Nije jednostavno dodavati računare na ovu mrežu. Kvar jednog računara utiče na rad cjelokupne mreže.

Objasniti pojam globalne mreže.

Globalne računalne mreže pokrivaju sve mreže koje se rasprostiru izvan jenog graa, akle, sve o mreža koje povezuju kontinente. Osnovna karakteristika ovih mreža je a imaju relativno velika kašnjenja u onosu na preostale tipove mreža zbog ualjenosti koje pokrivaju.

93.

Objasniti strukturu IP datagrama i navesti funkcije njegovih polja.

41

94.

Objasniti strukturu TCP segmenata i navesti funkciju njegovih polja.

Segment se sastoji od zaglavlja (koje generiše i interpretira sam protokol) i aplikativnih podataka (koje

generiše/preuzima aplikativni sloj). Zaglavlje TCP segmenta se sastoji o polja fiksne užine koja sarže informacije vezane za protokol. Bitska užina zaglavlja je 5x32 bita ukoliko nisu uključene opcije. Bitska užina celokupnog segmenta je jenaka bitskoj užini zaglavlja (ukoliko se segmentom ne prenose  poaci aplikacije) ili zbiru bitske užine zaglavlja i bitske užine poataka obijenih o sloja aplikacije. Source port number

Izvorišni port – port preko koga se komunikacija vrši na strani koja šalje segment.

Destination port number

Oreišni port – port preko koga se komunikacija vrši na strani koja prima segment

Sequence number

Broj koji označava reni broj prvog bajta poataka u segmentu u onosu na celokupan niz poataka koji se prenosi.

Acknowledgment number

Broj koji služi za utvrđivanje koji paketi su regularno isporučeni na oreište.

Header length

Broj reči užine 32 bita koje se nalaze u zaglavlju (porazumevana vrenost je 5)

Reserved

Bitovi rezervisani za buude proširenje protokola.

42

Indikatori

Indikatori za potvrdu prijema, prekid itd.

Window size

Veličina okvira tj. broj bajtova koje oreište može a prihvati preko segmenata koji su potvrđeni.

TCP checksum

Kontrolna suma koja se odnosi na zaglavlje i potatke i koristi se za proveru da li je segment izmenjen tokom prenosa

Urgent pointer

upuduje na poslenji bajt urgentnih poataka.

95.

Definisati fizičku i IP adresu računara.

Fizička aresa je aresa koju računar ima u svojoj matičnoj mreži. U Internetu svaki računar ima svoju jeinstvenu IP aresu (intrenet aresu). Interenet aresa se nalazi u zaglavlju IP paketa i sarži broj mreže u kojoj se računar nalazi i broj računara.

96.

Objasniti strukturu simboličke i numeričke adrese.

Simbolička aresa   se sastoji od dva dijela: imena računara i omena kome računar pripaa . Ova dva ijela su međusobno razvojeni tačkom. Domen efiniše lokaciju računara i sastoji se o četiri ijela: organizacije u kojoj se računar nalazi,  grad, djelatnost organizacije, država. Primjer

ove

adrese:

buef31.etf.pg.ac.me (Aresa računara koji se zove buef31, nalazi na

Elektrotehničkom fakultetu u Pogorici, u Crnoj Gori i pripaa akaemskoj mreži).

Numeri čka aresa je aresa koja nema značaja za korisnike, ali je važna za aministratora mreže. Dugačka je 32 bita, i najčešde se prestavlja pomodu četiri ecimalna broja –  po jedan decimalni broj od 0 o 255 za svaki bajt binarne arese, međusobno ovojen tač kama. Primjer adrese u decimalnom obliku: 126.25.5.19.

43

97.

Navesti klase IP adresa i po čemu se one razlikuju.

Internet adrese podjeljene su u 5 klasa: A, B, C, D, E.

Ko mreža klase A se prvih 8 bitova koristi za oređivanje mreže a ostala 24 za oređivanje čvora s tim a je prvi bit fiksiran na 0 što znači a postoji 127 mreža klase A o kojih svaka može imati preko 16.777.214 članova. Opseg klase A je  0.0.0.0 -127.255.255.255. Ko mreža klase B se prvih 16 bitova koristi za oređivanje mreže a o stalih 16 za oređivanje čvora s tim a je prva va bita fiksirana na 10 što znači a postoji  16 384 mreža klase B o kojih svaka može imati 65534 člana. Opseg klase B je  128.0.0.0 -191.255.255.255. Ko mreža klase C se prva 24 bita koristi za oređivanje mreže a ostalih 8 za oređivanje čvora s tim a  je prva tri bita fiksirana na 110 što znači a postoji 2.097.152 mreža klase C o kojih svaka može imati 254 člana. Opseg klase C je  192.0.0.0 -223.255.255.255. Klasa D  je rezervisana za multicast (isporuku informacija grupi primalaca) i ko nje su prva četiri bita fiksirana na 1110 a njen opseg je 224.0.0.0 -239.255.255.255.255. Klasa E   je rezervisana i ko nje su prva četiri bita fiksirana na 1111 a njen opseg   je 240.0.0.0 255.255.255.255.

98.

Definisati mrežni  operativni sistem i navesti njigovu podjelu.

Mrežni operativni sistem (NOS) jeste softver koji kontroliše i organizuje sve aktivnosti na mreži i upravlja njima. Tip softvera koji je potreban zavisi od toga da li imate mrežu ravnopravnih korisnika   (peer-to-peer mrežu) ili klijent/server mrežu .

Postoji nekoliko različitih vrsta operativnih sistema za mreže ravnopravnih korisnika: operativni sistemi Windows 95 i Windows 98 sarže u sebi peer -to-peer mrežni operativni sistem. To znači a se u LAN mreži koja rai po ovim operativnim sistemima, svi računari ponašaju kao klijenti i a nema servera. Operativni sistem Windows NT/2000 obuhvata serverski orjentisani mrežni operativni sistem.   Pod operativnim sistemom Winows NT/2000 može a se formira klijent -server LAN mreža

99.

Povezivanje dvije homogene lokalne mreže.

Za povezivanje homogenih paketskih mreža koriste se mostovi ili prekiači. Ovi uređaji rae u prvom sloju (sloju pristupa mreži) TCP/IP protokolskog steka, onosno u rugom sloju (sloju veze) OSI referentnog modela. Pošto stanice komuniciraju u istoj mreži, one ramove razmjenjuju irektno korišdenjem protokola sloja veze.

44

100. Povezivanje dvije heterogene računarske mreže. Za povezivanje heterogenih mreža koriste se ruteri, koji rae u rugom sloju (sl oju interneta) TCP/IP protokolskog steka, onosno u tredem sloju (sloju mreže) OSI referentnog moela. Svaka lokalna mreža ima svoj ruter koji je irektnom linijom povezan sa ruterom ruge mreže.

101. Objasniti Internet usluge i njihov značaj u modernoj komunikaciji. U Internet usluge se ubrajaju:   

Elektronska pošta ( e-mail) - mogudnost a korisnici računara povezani u mrežumeđusobno, preko svojih uređaja razmjenjuju poruke bilo koje užine. Prenos fajlova - koristedi FTP (File Transfer Protocol) program mogude je prenositi, kopirati fajlove sa jenog računara na rugi po uslovom a su oba povezana na mrežu. Uključivanje na ualjeni računar  - korisnik koji je povezan na Internet uz pomod ogovarajudeg programa (npr. Telnet) a se uključi, onosno „uloguje“ u veliki računar na Internetu. a bi mogao da koristi ovu uslugu, korisnik mora da ima dozvoljen pristup (otvoren nalog) za rad na

atom velikom računaru. 

Diskusione grupe - specijalizovana forma



omogudavaju im razmjenu informacija. WWW - aplikacija koja omogudava a se na sajtu izlože brojne stranice informacija koje sarže





grupa koje okupljaju osobe istog interesovanja i

tekst, nepokretne i pokretne slike i zvuk. To je sistem koji korisnicima omogudava  kretenje kroz sistem okumenata pomodu hiperteksta. Pričaonica - z a razliku o iskusione grupe u pričaonici korisnici razgovaraju u realnom vremenu. Da bi mogao da koristi ovu uslugu, korisnik mora a ima instaliran ogovarajudi softver, a bue povezan na server i da zna naredbe za ulazak u tzv. virtuelnu sobu. ICQ usluga - omogudava korisnicima a sjee ispre svojih računara povezanih na Internet i a

irektno komuniciraju pa čak i a se vie.

102. Objasniti postupak povezivanja računara na Internet. a bi se računar povezao na Internet potrebno je a se obave tri ranje koje se svoe na: 

Fizičko povezivanje računara na Internet,



Registracija korisnika,



Instaliranje komunikacionih programa.

Fizički se korisnik priključuje na Internet ili preko javne telefonske mreže (računar mora a ima moem), ili, ako je umrežen, preko svoje lokalne mreže (veza se ostvaruje preko brze linije). Druga faza je registracija korisnika (koja je objašnjena u pitanju 104.), i treda faza je instalitranje komunikacionih programa. Ako se veza ostvaruje putem telefonske linije, u korisnikovom računaru mora 45

21.

Definisati i objasniti serijski i paralelni prenos.

Kod serijskog prenosa binarna riječ između preajnika i  prijemnika prenosi se jednom linijom veze, bit po bit.

Ko paralelnog prenosa prenoš enje binarne riječi se vrši tako da se svi biti koji pripaaju binarnoj riječ i prenose istovremeno. To je mogude postidi postojanjem vedeg broja linija veze između preajnika i prijemnika. Paralelni prenos je znatno brzo od serijskog.

22.

Definisati i objasniti sinhroni i asinhroni prenos.

Kod asinhronog prenosa u grupu binarnih cifara oređene užine ubacu ju su dodatni bitovi: jedan bit na početak niza (start bit) i jean ili viš e bita na kraju (stop biti).

Start bit je obično jeinica i  obavjestava prijemnika da slijedi podatak. Stop bit je obič no suprotan od start bita i obavjestava prijem nika a je prenos poataka završ en. Sinhronizacija između preajnika i prijemnika se obavlja pomod u navedenih bita. Svaka binarna rijec se salje nezavisno od prethodne . Glavni neostatak asinhronog prenosa je povedano

vrijeme prenosa poruke zbog povedanja užine binarne poruke (postajanja start i stop bita). Kod sinhronog prenosa  bitovi podataka se prenose kontinualno. Predajnik se sinhronizuje sa prijemnikom prije početka prenosa. Takođe prije početka prenosa se vrši neprekino prenoš enje znaka za sinhronizaciju. Brzina prenosa je f iksna. Poruka se ijeli u oređe ni broj blokova podataka i u svaki blok se unose upravljač ke informacije. Takav blok podataka se naziva ram.

23.

Objasniti simplex, duplex i poluduplex prenos.

Simpleksna veza omogudava prenos u samo jenom smjeru. Jean uređaj je uvjek preajnik, a rugi prijemnik i oni ne mogu da zamjene uloge. Primjer: TV programi i radio programi. Poludupleksna veza omogudava prenos u oba smjera ali ne u isto vrijeme. U jenom vremenskom intervalu jean uređaj rai isključivo kao preajnik a rugi kao prijemnik. U naren om intervalu oni mijenjaju uloge. Primjer: veza policajaca-pozornika preko ručnih raiostanica sa policijskom stanicom. Dupleksna veza omogudava istovremeno i slanje i prijem poataka. Na primjer, stanarna telefonska veza predstavlja primjer dupleksne veze: oba korisnika mogu istovremeno da govore.

12

24.

Objaniti pojam prenosnog puta i navesti njihove podjele.

Pod pojmom fizički  medijum ( prenosni put ) podrazimujeva se prenosni put kojim se poruke u obliku električnog signala, elektromagnetnog talasa i optič kog signala prenosi od predajnika do prijemnika. Postoje 2 kategorije prenosnih puteva:  

 Zični (vođeni) - optičko vlakno, koaksijalno ka blo i upredena parica; Bežični (nevođ eni) - zemaljski radio kanali, radio difuzija , satelitske veze …

25. Navesti karakteristike upredene parice i navesti njene podjele i kategorije. Upreena parica je zični prenosni meijum koja se sastoji o vije izolovane bakarne žice ebljine 1 mm koje su međusobno povezane. Upredene parice se dijele u 2 grupe: oklopljene i neoklopljene.

Neoklopljene upreene parice (UTP) se smještaju u kabal, i to četiri, koje su međusobno upreene.  Taj kabal ukupno ima 8 žica, jer svaka parica se sastoji o va provonika.  Svi ti UTP kablovi su na kraju obuhvadeni PVC masom, koja ne gori. UTP je osjetljiv na mehaničke uare i ponaša se kao prijemna antena. Pore UTP postoje još va rješenja: FTP (svaka parica se oblaže folijom, maa ne rješava problem težih mehaničkih uticaja), STP ( skupa i teško za implemantaciju). Brzina prenosa kroz kablove sa upredenim paricama se krede o 1Mb/s o 1Gb/s i zavisi o: udaljenosti predajnika i prijemnika debljine kablova.

U zavisnosi o broja upreanja po jenom inču razlikuju se sleede kategorije: kategorija 3 (tri upreanja po jenom inču) , kategorija 5 (pet upreanja po jenom inču) , kategorija 5e, kategorija 6 i k ategorija 6e. Sto je veda kategorija, bolje su karakteristike upreene parice.

26.

Definisati optičko vlakno i navesti  njegova osnovna svojstva.

Optič ko vlakno je žični prenosni medijum koji se sastoji o jezgra i omotač a. Optičkim vlaknom se prenose svjetlosni inpulsi. Princim njegovog prenosa se bazira na totalnoj refleksiji. Svjetlosni zrak se po oređ enim uglom ubacije u jezgro optičkog vlakna i neprestano obija o granične površine jezgra-omotač . Indeks prelamanje jezgra je uvijek vedi o ineksa prelamanja omotača. Karakteristike optičnog vlakna su ved a brzina prenosa, protok do 40 Gb/s, otpornost na elektromagnetnu interferenciju, nema problem preslusavanja i refleksije, manje slabljenje.

13

27.

Navesti i objasniti podjele optičkih vlakana.

U zavisnisti o broja moova kroz jezgro optič ka vlakna, optička vlakna  se dijele u dvije grupe: 1) Multimodna (kroz jezgro se prostire više modova); 2) Monomodna vlakna ( kroz jezgro se prostire samo jedan mod). U zavisnosti od materijala od koga su izgradjeni opticka vlakna se dijele u 3 grupe: 1) Staklena (i jezgro i omotač su izrađ eni od dopiranog silicijum-dioksida); 2) Plastična (u potpunosti su izrađena o plastič ne mase); 3) PCS (jezgro je izrađeno od silicijum-dioksida, a omotač od plastike).

28.

Definisati, nabrojati i uporediti vrste bežičnih prenosnih puteva .

Osim kroz fizičke linije, prenos poataka se sve češde obavlja i bežičnim putem, kroz sloboan prostor. Kao bežični meijumi koriste se raio talasi, mikrotalasi, laser i infracrveni talasi. Ko bežičnih veza predaja i prijem signala se ostvaruje  pomodu antena, koje predstavljaju konvertore električnih signala visokoh učestanosti u elektromagnetno zračenje (preajna antena) i obrnuto (prijemna antena). U be žične prenosne puteve ubrajamo:  mikrotalasne veze,  satelitske veze,  zemaljske radio kanale,  radiodifuziju i dr.

Ključni elementi, potrebni za uspostavljanje mikrotalasnih veza , su parabolične antene prečnika o 0,4 o 2,6m. Mikrotalasne antene su obično locirane na oređenoj visini izna zemlje s ciljem a se poveda rastojanje između antena na va kraja veze i a bi se omogudio prenos preko mogudih prepreka.  Ako se želi postidi prenos na veda rastojanja, koristi se serija raiorelejnih stanica i u stvari veze o tačke -do tačke se naovezuj u jedna na drugu. Najčešde frekvencije koje se koriste za prenos su između 2 i 40 GHz. Principijelna razlika između mikrotalasnih veza i raio difuznog prenosa  je u tome što su mikrotalasne veze direkcione, dok je radio difuzija omnidirekciona vrsta veze. To znači a za raio ifuzni prenos nije  potrebna parabolična antena, niti antena mora biti instalirana na preciznoj lokaciji . Za ovu vrstu prenosnih puteva koristi se opseg od 30 MHz do 1 GHz.

 Zemaljske radio veze  predstavljaju najraniju primjenu radio veza za prenos podataka, povezana je sa vrlo visokim frekvencijama, odnosno sa mikrotalasnim dijelom elektromagnetnog spektra. Ovi sistemi

omogudavaju prenos više nezavisnih signala poataka, sa protocima o 2 Mb/s, na rastojanja o 500 km.

14

29.

Objasniti satelitske veze.

Komunikacioni sateliti povezuju va ili više zemaljskih preajnika i prijemnika, koji se

nazivaju

zemaljskim stanicama. Satelit prima emitovani signal u jednom frekvencijskom opsegu. Zatim ga

pojačava ili obnavlja, a potom emituje na rugoj učestanosti. Prenos signala od zemaljske stanice ka satelitu se naziva uplink  , dok prenos od satelita ka zemaljskoj stanici je poznat kao downlink .

Optimalan opseg učestanosti za satelitski prenos je o 1 GHz o 10 GHz. Ispo 1 GHz, postoji značajan šum iz prironih izvora, kao što je galaktički, solarni, atmosferski ili ″čovjekom izazvani″ o raznih električnih uređaja. Izna 10 GHz signal je izložen ozbiljnom slabljenju usled atmosferske absorpcije.

Postoje vije uobičajene konfiguracije za satelitske komunikacije: -

u prvoj, satelit se koristi za link o tačke -o tačke između vije antene na Zemlji. ko ruge konfiguracije, satelit omogudava komunikaciju između jenog preajnika na Zemlji i vedeg broja prijemnika koji se takođe nalaze na Zemlji.

Za potrebe komunikacija koriste se dvije vrste satelita: geostacionirani sateliti i niski sateliti. Geostacionirani sateliti:

GEO sateliti su anas najčešdi tipovi korišdenih komunikacionih satelita GEO satelit se nalazi na kružnoj orbiti 35863 km izna površine Zemlje i rotira u ekvatorijalnoj ravni Zemlje sa istom brzinom sa kojom rotira i Zemlja.

Po ovakvim uslovima satelit ostaje uvek izna iste tačke ekvatora pa se zbog toga

naziva

geostacionarni satelit. Na visini od 35863km satelit može a komunicira sa četvrtinom zemaljske kugle, a sa tri satelita, razdvojenih za 120 stepeni mogude je komunicirati sa cijelom Zemljom, isključujudi severni i južni pol.

Satelitski linkovi obezbjeđuju brzine prenosa i o nekoliko stotina Mb/s Niski sateliti: Postavljau se na manjim udaljenostima od Zemlje u odnosu na GEO satelita.

Za razliku o GEO satelita, niski sateliti nijesu trajno pozicionirani ved se poput Mjeseca rotiraju oko naše planete.

a bi se postigla kontinuirana pokrivenost oređene oblasti, po trebno je postaviti mnogo satelita u orbiti.

15

30. Navesti osnovne elemente modela sistema za računarske komunikacije (Objasniti Shannonov model komunikacionog sistema).

Izvor poruke podrazumijeva bilo kakav izvor poruke koju treba prenijeti korisniku. Predajnik ima zaatak a poruku pretvori u električni signal poesan za prenišenje. Prenosni put predstavlja sredinu kroz koju se signal prenosi od predajnika do prijemnika

Šumovi su sve smetnje koje nastaju prilikom prenosa signala. Kanal veze  je skup tehničkih uređaja koji obezbjeđuju nezavisnu preaju ate poruke po zajeničkom prenosnom putu Cilj je da se projektuje sistem tako da primljena poruka odgovara poslatoj sa maksimalnom

vjeroostojnošcu.

31.

Navesti nove tehnologije prenosa.

U nove tehnologije prenosa se ubrajaju ISDN, kablovski internet, bežični internet, saatelitske veze...

32.

Objasniti detekciju i korekciju greške.

Kontrola greške se onosi na mehanizme koji etektuju (uočavaju) i ispravljaju greške (korekcija) koje se  javljaju prilikom prenošen ja podataka. Ko etekcije greške pošiljalac izračunava neoatak i šalje ga zajeno sa korisnim  podacima. Kad se poveda užina korisnih poataka, bolja je etekcija greške ali   je manja efikasnost prenosa. Primalac izračunava oatak i porei ga sa obijenim. Ako je oatak isti kao što ga je pošaljilac izračunao, nema greške u prenosu, a ako je različit postoji greška u prenosu .

16

Jenom kaa se etektuje greška, ona mora a se ispravi. Jenostavan, efikasan, jeftin i najčešde u upotrebljavani metod za korekciju greške je retransmisija.U njoj, prijemnik, kaa etektuje grešku, traži o preajnika a ponovo pošalje poruku sve ok se poruka ne primi bez greške.

33.

Navesti osnovne karakteristike i strukturu ISDN-a.

ISDN   (Integrated Services Digital Network) je, prema ITU-T, mreža integrisanih servisa koja obezbeđuje igitalnu vezu između korisničkih mrežnih interfejsa . Mreža integrisanih servisa koja obezbjeđuje igitalnu vezu onosi se na tri bitne stvari:



Integrisani servisi: ISN omogudava minimum vije istovremene veze preko samo jene fizičke

linije. Na ISN se mogu povezati različiti uređaji, kako bi se zaovoljile različite čovekove potrebe za komunikacijom. Nije potrebno obezbjeđivati višetruke analogne telefonske l inije, a omogudena je aleko veda brzina prenosa. 



Digitalna veza:  Misli se na digitalni prenos u odnosu na analogni prenos kod standardnih telefonskih linija.Ako se povezivanje na Internet vršipreko ISN -a ne postoje D/A i A/D konverzije. Podaci se prenose digitalno, a dobro su poznate prednosti digitalnog prenosa. Mrež a: ISN nije jenostavna igitalna veza o tačke o tačke, kao što je npr. iznajmljena linija.

ISN mreža se proteže o lokalne telefonske centrale sve o ualjenog korisnika uključujudi sve telekomunikacione uređaje i centrale na prenosnom putu.

34.

Objasniti strukturu BRI i PRI interfejsa kod ISDN mreže.

Bazni pristup (BRI) podrazumijeva dva B kanala (kanali po kojima se prenosi informacija ) od po 64 kbit/s i jedan D kanal ( kanal po kome se prenose informacije neophone za sinhronizaciju i korisnič ku signalizaciju) od 16 kbit/s, što je ukupno 144 kbit/s. Namenjen je kudnim korisnicima. Primarni pristup PRI   (30B+D) sarži trideset B kanala protoka 64kbit/s za govor i prenos podataka i  jedan D kanal protoka 64kbit/s za sinhronizaciju, signalizaciju i prenos podataka  (ukupno 2Mbit/s). Namenjen za poslovne korisnike.

17

35.

Navesti osnovne karakteristike ATM-a.

Asinhroni transportni mod  ATM ( Asynchronous Transfer Moe) je mrežni standard za prenos podataka na velikim brzinama.

ATM prenosi informacije korišdenjem kratkih paketa fiksne užine koji se nazivaju delije. Delije omogudavaju prenos svih oblika informacija - od govora do podataka - preko bilo kojeg komunikacionog medijuma - optičkih vlakana, bakarnih parica, kabla.  SVAKA DELIJA JE UŽINE 53 BAJTA, o kojih 5 bajta otpaa na zaglavlje, a 48 bajta na korisničke informacije. ATM je jednostavniji u odnosu na ISDN. ATM je bio previđen za sve segmente računarske mreže (očekivalo se a pokrije i LAN; MAN i WAN). Prenosni put č ine grupe virtuelnih kanala. ATM ima

mogudnost kontrole pristupa pozivu, t.j. ako nema ovoljno resursa nede se uspostaviti veza. Veza se uspostavlja samo kada za nju postoji dovoljno resursa. ATM posjeuje mogudnost upravljanje igitalnim protocima (korisnik može a efiniše bilo koju brzinu vedu o 155Mb/s). ATM je neograničen brzinama i rastojanjimaKontrola greške, protoka i zagušenja se obavlja o kraja o kraja bez aktivnog učešda mrežnog čvorišta.

36.

Objasniti ulogu i princip rada modema.

Računari se na mrežu često povezuju preko stanarne telefonske linije. Pošto računar generiše igitalne signale, a telefonska mreža je previđena za prenos analognih signala, veza između računara i telefonske linije se ostvaruje pomodu posebnog uređaja moema, koji p retvara digitalne signale u analogne signale i obrnuto.

37. Skicirati i objasniti princip rada multipleksera sa frekvencijskom raspodjelom kanala. Multiplekser je uređaj koji omogudava povezivanje više ulaznih linija na jenu izlaznu liniju. U slučaju multipleksa sa frekvencijkom raspojelom kanala, širokopojasna linija, koja zbog vede širine propusnog opsega omogudava veliku brzinu prenosa poataka, ijeli se na niz kanala znatno užeg propusnog opsega u kojima se zbog toga prenos podataka odvija znatno sporije. Svakom korisniku

ojeljuje se jean io opsega učestanosti linije tako a on svoje poatke prenosi uvjek u sopstvenom frekvencijskom opsegu.

Multiplekser na otpremi mouliše olazedi signal tako a spektar moulisanog signala upane u dodijeljeni frekvencijski opseg, onosno u oijeljeni kanal. Prema tome, frekvencijski multiplekser vrši konverziju ulaznih signala u analogni signal, koji se prenosi o oreišta gje se obavlja inverzna operacija, signal se emouliše onosno emultipleksuje.

18

38. Skicirati i objasniti raspodjelom kanala

princip

rada

multipleksera

sa

vremenskom

U slučaju multipleksa sa vremenskom raspojelom kanala svakom korisniku se ojeljuje fiksni interval vremena, tzv. Vremenski prozor ili slot. Poaci iz pojeinačnih vremensk ih prozora skupljaju se u neprekidni niz podataka koji se prenosi kroz liniju do prijemnika. Kapacitet, tj.brzina prenosa, izlazne linije mora da bude jednaka sumi kapaciteta ulaznih linija. Otpremni i prijemni multiplekser moraju a buu međusobno poešen i kako bi prijemnik u svakom trenutku znao na koji kanal, odnosno u koji dio vremenskog rama, treba da uputi prispjele podatke. Multiplekseri za vremensku raspodjelu kanala koriste se u sinhronom i u asinhronom prenosu podataka. Trajanje vremenskih prozora se tako bira a može a se izvrši prenos poataka oređene užine.

Pošto se na izlazu iz ovog multipleksera javlja neprekian niz isprepletanih bitova izlazni signal je igitalne priroe. Zato se u ovom slučaju mora koristiti moem i to na preajnom (između preajnog multipleskera i linije) i na prijemnom kraju veze (između linije i prijemnog multipleksera).

19

39.

Objasniti ulogu i princip rada koncetratora.

Koncetrator, kao i multiplekser, prestavlja uređaj koji omugudava povezivanje više ulaznih linija na  jenu izlanu liniju. Osnovna razlika je u tome što koncetrator inamički oeljuje liniju u sklau sa stvarnim potrebama izvora. Zaatak koncetratora je a izvrši usređivanje protoka poataka. Zbog toga koncetrator podatke koji dolaze na njegove ulaze sortira i formira re čekanja. Na taj način se formiraju ugački nizovi poataka koji se potom prenose kroz liniju veze. Koncetrator uvijek mora a ima oatni memorijski prostor, kako bi mogao a u obično kratkim vremenskim intervalima kaa na njegov ulaz stiže više poataka no što može a se alej emituje,privremeno memoriše poatke pre no što ih otpremi na liniju. Funkcija koncetratora je složenija o funkcije multipleksera, pa zbog toga, koncetrator mora a ima mogudnost memorisanja i procesiranja (obrae). Ovaj princip je ključni u realizacija mreža sa komutacijom paketa i komutacijom poruka.

40.

Objasniti ulogu i princip rada vratnice i interfejsa.

Vratnice (gateway) su uređaj, tj. računar koji omogudava uspostavljanje veze između vije različite, nekompatibilne mreže koje koriste različite protokolske skupove (TCP/IP i IBM -ov sedmoslojni protokol SNA). Povezivanje se u ovom slučaju može obaviti samo u najvišem tj.ap likacionom sloju jer ne postoji

kompatibilnost protokola ni u jenom nižem sloju. Ovaj računar ima relativno malu memoriju zato što oređuje putanju paketa u onosu na oreišnu mrežu, a ne u onosu na oreišnu stanicu.

41.

Objasniti pojam mrežne arhitekture.

Mrežna arhitektura predstavlja skup pravila za upravljanje i ostvarivanje komunikacije između sistema mreže. 42.

Objasniti sastav mrežne arhitekture.

Skup slojeva i protokola predstavlja arhitekturu mreže. Specifikacija arhitekture mreže mora a sarži informacije koje su neophodne da bi se za svaki sloj

mogao napraviti harver ili napisati program pomodu koga de se realizovati ogovarajudi protokol. Interfejsi ne spaaju u arhitekturu mreže.

20

43.

Definisati OSI referentni model i navesti njegove slojeve (nivoe).

Jean o najpoznatijih moela računarske komunikacione arhitekture je OSI referentni moel protokola. Ovaj moel se bazira na prelogu koji je razvila Međunarona organizacija za stanare ISO kao prvi korak ka međunaronoj stanarizaciji protokola koji se koriste u različitim slojevima. Zaatak referentnog moela je a omogudi a svi računari, bez obzira na tip i operatini sistem, mogu međusobno a komuniciraju ako se priržavaju efinisanih stanara. Moel je nazvan ISO OSI referentni model (Open System Interconnection-otvoreni sistem međupovezivanja) jer se bavi povezivanjem tzv. Otvorenih sistema, tj.sistema koji su otvoreni za komunikaciju sa drugim sistemima. OSI model ima sedam slojeva:

Fizički sloj, sloj veze, sloj mreže, transportni sloj,sloj sesije, sloj prezentacije, korisnički sloj.

44.

Navesti funkciju nivoa troslojnog modela mrežne arhitekture.

Nivoi troslojnog modela su: 1. nivo pristupa mreži (ukljuden je u razmjenu poataka između računara i mreže. Računar koji šalje

poatke mora a obezbjei aresu računara koji prima poatke). 2. nivo transporta (zaužen je za pouzan prenos poataka i a reosle prijema poataka ogovara redosledu slanja. 3. nivo aplikacije (sarži logiku potrebnu za poržavanje različitih korisničkih aplikacija).

45.

Objasniti fizički sloj OSI modela.

Fizički sloj (Phisical Layer) zaužen je za transport ’sirovih’ bitova kroz komunikacioni kanal. efiniše mehaničke i električne zahtjeve u zavisnosti o meijuma kroz koji se obavlja prenos.

46.

Objasniti sloj veze OSI modela.

Sloj veze (Data Link Layer)  obavlja svoj zadatak tako što preajnik rastavlja ul azne podatke u ramove podataka (data fra mes), čija je tipična veličina od nekoliko stotina do nekoliko hiljada bajtova, serijski prenosi ove ramove i obrađuje ramove potvrđivanja  (acknowledgment frames) kojima prijemnik javlja predajniku da je primio poslati ram podataka. Sloj veze podataka ima zadatak da formira i prepoznaje granice rama. Sloj veze se bavi prenosom blokova poataka už jene linije, tj. između va susjena čvora. On koriste tehničke mogudnosti fizičkog sloja i uz to rastavlja poruku u manje segmente - blokove, umede oznake za početak i za kraj bloka, etektuje i koriguje greške pri prenosu bloka i obezbjeđuje a

se nijean blok „ne izgubi“ na liniji. Sloj veze poataka je taj koji razriješava probleme koji su 21

prouzrokovani oštedenjem, gubitkom ili upliranjem ramova. Sloj veze može a ponui sloju mreže više različitih klasa usluga koje se međusobno razlikuju po kvalitetu i po cijeni.

47.

Objasniti sloj mreže OSI modela.

Sloj mreže (Network Layer) bavi se upravljanjem i kontrolom raa pomreže (subnet). Ključni zaatak pri projektovanju ovog sloja je a orei način kako a se paketi „rutiraju“ tj. kako a se paketima odredi putanja o izvorišta o oreišta. Kaa je u pomreži istovremeno prisutno previše paketa, oni u prenosu ovoe o pojave uskog grla. Zaatak sloja mreže je i a upravlja ovako nastalim zakrčenjem. U mrežni sloj se često ugrađuje obračunska funkcija. Softver mora a broji koliko paketa ili slovnih znakova ili bitova poslao svaki korisnik kako bi mogao a napravi račun. Kaa paket na putu o oreišta mora a prođe kroz vije ili više mreža, može s e pojaviti puno problema kao npr. ruga mreža može a koristi rugi način aresiranja o prethone. Takođe, ruga mreža može a uopšte ne prihvati paket jer je suviše veliki,p rotokoli se mogu razlikovati itd. Mrežni sloj mora a prevaziđe sve ove probleme a bi se omogudilo povezivanje međusobno različitih mreža. U ifuznim mrežama problem oređivanja putanje je jenostavan, pa je mrežni sloj „tanak“ ili čak i ne postoji.

48.

Objasniti transportni sloj OSI modela.

Osnovna funkcija transportnog sloja (Transport Layer) je da:  prihvati podatke iz sloja sesije   

poijeli ih,ako treba na manje jeinice (parčide) propusti ih u sloj mreže i osigura a svi parčidi tačno stignu na oreište

U normalnim uslovima transportni sloj pravi posebnu mrežnu konekciju za svaku transportnu konekciju koju zahtjeva sloj sesije. Ukoliko se zahtjeva veda propusna mod transportni sloj može a napravi višestruke mrežne konekcije i takvom raspojelom poataka poboljša protok poataka. Transportni sloj oređuje koju vrstu usluge pruža sloju sesije i korisnicima mreže. Najpopularnija vrsta transportne konekcije je tačka -tačka kanal bez grešaka, koji isporučuje poruke po reosleu po kome su poslati. Radi multipleksovanja više poruka u jean kanal, kao i rai regulisanja protoka informacija razvijen je

mehanizam koji se zove upravljanje protokom (flow control) koji u transportnom sloju ima ključnu ulogu.

22

Transportni sloj je istinski sloj od kraja do kraja, od izvo ra o oreišta. U prethonim, nižim slojevima

protokoli efinišu onos između računara i njegovih neposrenih susjea, a ne o krajnjeg izvorišnog o krajnjeg oreišnog računara. Prilikom promjene hardverske tehnologije sloj transporta izoluje slojeve iznad sebe od uticaja ovih promjena. Primjeri protokola na ovom nivou su TCP i UDP.

49.

Objasniti sloj sesije OSI modela.

Sloj sesije (Session Layer) omogudava korisnicima na različitim računarima a između sebe uspostave sesiju (komunikaciju). Sesija omogudava običan prenos poataka, kao što čini i čini i transportni nivo , ali i

poboljšane usluge koje su korisne u nekim primjenama. Sesija se može koristiti a omogudi korisniku a se uloguje u ualjeni sistem rai obrae na njemu ili prenosa fajla između vije  stanice. Jena o usluga sesije jeste vođenje (upravljanje) kontrole ijaloga. Sesije mogu a ozvole a se saobradaj ovija istovremeno u oba smjera, ili u atom trenutku samo u jenom smjeru kaa sesija voi računa o tome kaa je čiji re emitovanja. Sloju sesije pripaa i usluga upravljanja žetonom (token managment). Za neke protokole o suštinskog je značaja a obje strane ne pokušavaju istovremeno istu operaciju. Žeton je specijalni upravljački ram i samo ona strana koja posjeuje žeton može a izvrši kritičnu operaciju. ruga usluga koju pruža sloj sesije jeste sinhronizacija. Sloj sesije omogudava a se unutar poataka ubace tzv. kontrolne tačke, tako a u slučaju prekia prenosa nekog fajla ne ponavlja se prenos poataka o početka fajla ved samo o poslenje kontrolne tačke.

50.

Objasniti prezentacioni sloj OSI modela.

Sloj prezentacije (Presentation Layer) izvršava oređene funkcije za koje ima opravanja a se pošto se

ovoljno često zahtjevaju, pronađe opšte rešenje, a ne a svaki korisnik ponaosob rešava te probleme. Suprotno svim nižim slojevima koji se bave sigurnim kretanjem bitova o jene o ruge tačke, sloj prezentacije bavi se sintaksom i semantikom prenošene informacije. Tipičan primjer usluge sloja prezentacije prestavlja koovanje na stanarno usvojen način. Vedina korisničkih programa ne bavi se slučajnim nizovima binarnih cifara, ved konkretno, imenima ljui, atumima, količinom novca, fakturama i sl. Ovi poaci su, akle, prestavljeni kao nizovi slovnih znakova, cijeli brojevi, brojevi s fiksnim ili pomičnim zarezom.

23

51.

Objasniti sloj aplikacije OSI modela.

Korisnički ili aplikacioni sloj (Application Layer)  sarži niz protokola koji se najčešde koriste. Jean o načina kako može a se riješi ovaj problem jeste a se efiniše apstraktni „virtuelni mrežni terminal“ za koji mogu a se napišu eitori i rugi programi koji de sa njim a rae. a bi se rukovalo svakim tipom terminala, potrebno je napisati io softvera koji de preslikavati funkcije virtuelnog mrežnog terminala u funk cije realnog, stvarnog terminala. ruga funkcija aplikacionog sloja jeste prenos fajlova. Različiti sistemi fajlova koriste različite konvencije nazivanja (imenovanja) fajlova, različite načine prestavljanja reova teksta it. Pri prenosu fajlova između va različita sistema moraju se riješiti problemi koji nastaju zbog naveenih, ali i rugih nekompatibilnosti. Taj zaatak rješava se u korisničkom sloju.  Ovaj sloj se bavi i elektronskom poštom (e-mail), ulazom u udaljeni posao, pregledom direktorijuma i drugim tehničkim mogudnostima opšte i posebne namjene. Primjeri protokola na ovom nivou su HTTP, WWW i FTP.

52.

Objasniti pojam mrežnog protokola i navesti njegove funkcije.

Mrežni protokol  prestavlja skup pravila koji obezbjeđuju razmjenu poataka između va entiteta različitih sistema. Entitet  prestavlja sve što može a šalje ili prima poatke. Sistem  je fizički oređeni objekat koji sarži

više entiteta (računar, terminal, upravljački s enzori...) Funkcije mrežnih protokola su: 







   

segmentiranje/ulančavanje (obezbjeđuje a se saržaj i veličina  poruka koje entiteti razmjenjuju prilagoe karakteristikama mreže), formiranje protokolskih jedinica podataka PDU od podataka i potrebnih kontrolnih informacija

(aresa, koova za etekciju greške I sinhronizaciju), kontrola zagušenja (poešavanje količine i brzine poataka koje šalje   entitet zavisno od stanja onosno saobradajnog opteredenja u kojem se nalazi mreža), kontrola protoka (poešavanje količine i brzine poataka koje šalje   entitet zavisno od stanja onosno saobradajnog opteredenja u kojem se  nalazi entitet sa kojim komunicira), kontrola greške (zaštita poataka o greške ili oštedenja), adresiranje (jedinstvena globalna adresa za sve si steme u mreži), multipleksiranje više sesija unutar jenog sistema, transmisioni servisi (prioritet, sigurnost podataka, itd.) …

24

53.

Objasniti prenos podataka u OSI referentnom modelu.

Primjer kako se poaci mogu prenositi pomodu OSI moela: Proces otpreme dostavlja podatke aplikacionom sloju koji ispred njih dodaje aplikaciono zaglavlje AZ.

Takav moifikovani element se prosleđuje sloju prezentacije. Sloj prezentacije može a transformiše element na različite načine, potom na čelu oaje svoje zaglavlje PZ i takav element prosleđuje alje u sloj sesije. Sloj prezentacije ne zna koji io elementa koji je primio iz aplikacionog sloja predstavlja zaglavlje AZ, a koji stvarne podatke korisnika.

Ovaj proces se ponavlja ok poaci ne osegnu fizički sloj oakle se prenose u prijemni računar. U prijemnoh stanici se zaglavlja skiaju jeno po jeno, kako se poruka krede naviše ka slojevima ok konačno ne stigne u proces prijema.

54. Objasniti standardizaciju mreže (definicija organizacija (tijela) standardizacije, uloga).

standarda,

podjela,

 Zaatak stanarizacije mreža  je a se omogudi a računari različitih tipova i operativnih sistena mogu međusobno a komuniciraju. OSI model je referentni model  jer stanarizuje pravila za komunikaciju između različitih računara u mreži. U upotrebi je veliki broj protokolskih stekova različitih proizvođača, ali se pri opisu njihove funkcije poziva na OSI model.

Stanarizacija ovoi o povedanja tržišta za one proizvoe koji se priržavaju stanara, što opet ovoi o masovnije proizvonje, smanjenja proizvonih troškova it. Standardi se mogu razvrstati u dvije grupe:  De fakto standarde-stanari o kojih se ošlo bez ikakvog formalnog plana  De jure standarde-f ormalni legalni stanari koje je usvojilo tijelo ovlašdeno za stanarizaciju

Međunaroni organi za stanare generalno se mogu poijeliti u vije klase: To su:  organi ustanovljeni međunaronim ogovorom ržava  dobrovoljne neugovorene organizacije

Internacionalne stanare propisuje Međunarna organizacije za stanarizaciju ISO (International Organization for Standardization).

55.

Navesti svojstva protokola sloja veze HDLC.

HDLC (High-level Data Link Control) prestavlja jean o najčešde korišdenih protokola sloja veze koji se

koriste pri sinhronom prenosu. Koristi se kako u vezama tipa o tačke o tačke tako i u višestrukim vezama, u poluupleksnom i u upleksnom rau, u slučajevima kaa su računari u mreži ravnopravni i kaa među računarima postoji onos naređeni/poređeni. Spada u klasu bitski orjentisanih protokola. Svaki ram sadrzi svega 48upravljackih bitova i zato je HDLC

vrlo efikasan.HLC protokol takođe obezbjeđuje visoku pouzanost prenosa jer raspolaže modnim proceurama za otkrivanje grešaka. 25

a bi se onemogudilo a se unutar poataka koji se prenose pojavi binarni niz koji označava početak i kraj rama, koristi se metoa umetanja bitova. Često se koristi pižibeking tehnika koja omogucava a kada se izmeju preajnika i prijeminika obavlja uzajamna razmjena poataka, prijemnik ne šalje poseban ram potvre, ved potvru o prijemu ugrađuje u sopstveni ram poataka koji šalje naza računaru sa kojim komunicira.

56.

Navesti svojstva protokola sloja mreže  X.25.

 X.25 je protokol sloja mreže koji koriste mnoge javne mreže, posebno u Evropi .

To je konekciono orjentisani stanar koji poržava i virtuelne komutirane linije i virtuelne permanentne linije. Vedina X.25 mreža rai malom brzinom o 64kbps. Standar X25 obuhvata tri sloja :fizički sloj, sloj veze i paketski sloj. Razvijen je prije  OSI modela, pa se zato ne uklapa potpuno u OSI model.

Prva va sloja X.25 stanara u potpunosti ogovaraju fizičkom sloju i sloju veze OSI moela. U prva va sloja obično koriste isti protokoli koji se koriste u prva va sloja OSI moela.

57.

Objasniti TCP/IP referentni model.

TCP/IP   skup protokola baziran je na klijent- server moelu , pri čemu TCP/IP ima zaatak a poveže klijentske i serverske programe. TCP/IP protokol omogudava usluge sa uspostavljanjem veze (connection -oriented services) i bez

uspostavljanja veze (connectionless services). Koja de se o ove vije usluge koristiti zavisi o potrebe date aplikacije.

TCP/IP protokol ne garantuje za koje de vrijeme usluga biti realizovana, onosno za koje de se vrijeme obaviti prenos podataka.

TCP/IP moel je nastao rugačije o OSI moela: prvo su nastali protokoli, a moel je u stvari prestavljao opis postojedih protokola. TCP/IP ima četiri sloja:   

sloj aplikacije sloj transporta sloj interneta

sloj pristupa mreži Zaatak sloja pristupa mreži je a poveže računare koji se nalaze u istoj mreži. Sloj interneta: zaužen je za pronalaženje optimalnog puta između izvorišta i oreišta, bez obzira na to što se oni mogu nalaziti u različitim mrežama. 

26

Sloj transporta ima funkciju a poveže va programa. U ovom slučaju se koriste va protokola TCP i UP. Sloj aplikacije sarži protokole višeg nivoa (prenos fajlova, elektronsku poštu it.

58.

Definisati frame relay tehniku.

To je tehnika prenosa ramova podataka velikom brzinom.

Prenos se obavlja o preajne stanice o najbližeg Frame relay čvora, a oatle kroz mrežu o oreišne stanice.

Frame relay tehnika pruža minimalnu uslugu: efiniše način kako a se izvrši oređivanje početka i kraja svakog rama i način otkrivanja grešaka u prenosu. Frame relay ne vrši potvrđivanje prijema rama, niti kontrolu normalnog protoka. Frame relay je pogodna usluga za one koji žele a koristedi potpuno ogoljeni konekciono orjentisani put, prebace bitove iz jene tačke u rugu prihvatljivom brzinom i po niskoj cijeni. Frame relay u stvari pruža korisniku virtuelnu iznajmljenu liniju.

59.

Navesti karakteristike TCP protokola.

TCP (protokol za upravljanje prenosom) je protokol zaužen za ra sa poacima u transportnom sloju. TCP je protokol dizajniran da za podatke koristi nizove bajtova i obezbedi pouzdan prenos podataka u oba smera (full-duplex). Osnovna jedinica prenosa podataka kod TCP protokola je segment. Uspostavljanje i raskid veze: Pri korišdenju TCP protokola obje strane moraju a uspostave vezu između sebe kao preduslov za dalju razmenu podataka. Strana koja inicira uspostavljanje veze izvršava aktivno uspostavljanje veze dok strana koja prihvata uspostavljanje veze izvršava  pasivno uspostavljanje veze. Jednom uspostavljena veza ostaje aktivna dok god se ne zahtjeva njen prekid ili dok se izgubi evidenciju o jenoj strani (npr. resetovanjem računara). Kod prekida uspostavljene veze potrebno je da obe strane

obiju informaciju a je veza prekinuta i a alji prenos poataka nije mogud. Preki veze može inicirati svaka od strana, bez obzira na to koja strana je inicirala uspostavljanje veze.

TCP protokol ne poržava broacasting i multicasting ved omogudava komunikaciju između isključivo dvije strane. Pouzdanost:  Glavna karakteristika TCP protokola je  pouzdanost . Podatke koje aplikacija dostavlja transportnom sloju TCP ijeli u segmente koje šalje pojeinačno. TCP zahteva potvru a je svaki o

poslatih segmenata isporučen. Ukoliko potvra o isporučivanju ne stigne u oređenom vremenskom roku, segment se šalje ponovo. TCP eliminiše iste segmente koje je mrežni sloj greškom ostavio va ili više puta.TCP reorganizuje primljene segmente po izvornom reosleu bez obzira na reosle kojim ih mrežni sloj ostavlja. TCP prilagođava frekvenciju slanja segmenata čime sprečava obacivanje segmenta.

27

60.

Navesti karakteristike IP protokola.

Internet Protokol (IP)  je protokol koji se koristi za prenos poataka u i između "packet switche" mreža. Ovaj protokol se odnosi na mrežni sloj  OSI i TCP/IP moela. To znači a ovaj protokol u sebe enkapsulira poatke viših slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola

enkapsuliraju kao poaci za protokole nižeg sloja, sloja veze. Glavna uloga IP protokola   je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresiranje računara i time obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. Internet Protokol ne garantuje dostavu paketa.

Takođe, ovaj protokol ne garantuje ispravnost poataka (npr. a li je saržaj paketa ošteden pri transportu), dozvoljava dupliranje paketa i prenos paketa u izmenjenom redosledu. Nedostatak ovih funkcionalnosti omogudava vedu  jednostavnost i performance. Objasniti i skicirati povezivanje računara u slučaju troslojne arhitekture.

61.

Objasniti i skicirati povezivanje računara u slučaju troslojne arhitekture .

Svaki računar sarži softver u slojevima pristupa mreži i transportu, kao i softver u aplikacionom sloju  za

 jeni ili više aplikacija. Svaki računar u mreži mora a ima i svoju mrežnu aresu kako bi mreža mogla a isporuči poatke onom računaru kojem su namjenjeni. Takođe, svaka aplikacija u računaru mora a ima svoju aresu koja je jeinstvena unutar računara, kako bi sloj transporta mogao a isporuči poatke onoj aplikaciji kojoj su namjenjeni. Ove arese aplikacija smješta u posebno polje zaglavlja i naziva se tač ka pristupa uslugama (SAP).

28

62.

Definisati protokolsku jedinicu podataka (PDU).

Blok (frejm ili paket) poataka koji se razmjenjuje između va entiteta preko protokola naziva se  protokolska jedinica podataka PDU (Protocol Data Unit).

63.

Definisat i tačku pristupa uslugama (SAP).

Svaka aplikacija u računaru mora a ima svoju aresu, koja je jeinstvena unutar računara, kako bi sloj transporta mogao a isporuči poatke onoj aplikaciji kojoj su namjenjeni. Ove arese aplikacija smještaju se u posebno polje z aglavlja, i naziva se TAČKA PRISTUPA USLUGAMA (SAP-Service Access Points).

64.

Uporediti client-server i peer-to-peer konfiguracije računarskih mreža.

Ko mreža ravnopravnih računara (peer -to- peer mreže) ne postoje serveri. Svi računari su ravnopravni. Svaki računar funkcioniše i kao klijent i kao  server, pa ne postoji administrator koji bi bio odgovoran za cijelu mrežu. Ovakvu mrežu najčešde čini 10 ili manje računara. Mreže ravnopravnih rač unara su relativno  jednostavne. U situaciji kada svaki računar funkcioniše i kao klijent i kao server, ne postoji potreba za modnim centralnim serverom. Stoga su ove mreže jeftinije o serverskih mreža. Mogudnost umrežavanja u mrežu ravnopravnih korisnika ugrađena je u mnoge operativne Sisteme zbog čega nije potreban nikakav dodatni softver. U mreži sa više o 10 korisnika, mreža ravnopravnih korisnika u kojoj se računari ponašaju i kao klijenti i kao serveri, nije aekvatno rešenje. U takvim  situacijama postoje server (klijent –   server konfiguracija mreže) čija je jedina uloga obavljanje poslova koje klijenti nijesu u mogudnosti a orae . Bezbjednost  je najčešde osnovni razlog opreeljivanja za serversku mrežu. U ovakvom okruženju jean aministrator može a efiniše bezbjenost i to, ona, važi za svakog korisnika mreže .

65.

Definisati pojam, osobine i elemente LAN mreža.

Lokalnom mrežom se smatra svaka ona računarska mreža koja rai na drugom OSI sloju, tj.sloju veze . Lokalne mreže su gotovo uvjek paketske ifuzne mreže, što znači a postoji jean kanal veze i a svi računari u mreži imaju pristup tom kanalu. Prirodu lokalne mreže oređuju tri elementa: 

medijum kroz koji se obavlja prenos



topologija mreže



protokol za pristup medijumu

Meijum i topologija mreže u velikoj mjeri oređuju kako brzinu i efikasnost komuniciranja, tako i vrstu poataka koji mogu a se prenose kroz mrežu. 29

66.

Skicirati i objasniti funkcionisanje mreže u obliku prstena (token ring).

Prsten nije ifuzni meijum, ved prestavlja zbir linija o tačke o tačke koji formiraju krug. U prstenu sa žetonom (token ring) postoji specijalna binarna riječ užine tri bajta, koja se naziva žeton!

Žeton cirkuliše už prstena okle go nijena stanica u prstenu nema šta a emituje. Kaa neka stanica želi a pošalje ram, ona prvo mora a uzme žeton i a ga ukloni sa prstena pa tek onda da emituje ramove. Pošto postoji samo jean žeton, u jenom trenutku može a emituje samo jena stanica (kao i u slučaju magistrale sa žetonom). Jasno je a prsten sa žetonom mora a ima ovoljno kašnjenje tako a cio žeton može a stane u prsten i po njemu cirkuliše. Kašnjenje se u prstenu sastoji o vije komponente: kašnjenje o po jenog bitskog intervala, koje unosi svaka stanica, i kašnjenje usle konačne brzine prostiranja signala.

Potvrđivanje prijema u prstenu sa žet onom se lako realizuje. U formatu rama se nalazi polje za potvrđivanje prijema u koje je inicijalno upisana nula. Kaa oreišna stanica primi ram, ona u ovo polje upisuje jedinicu.

67.

Navesti i objasniti prenosne medijume kod LAN mreža.

U lokalnim mrežama mogu se koristiti sve vrste medijuma. Upredena parica često se koristi zbog niske cijene i zbog toga što se obično instalira u objekte tokom njihove izgranje. Iako se koristi za male brzine prenosa, mogude je postidi brzine o nekoliko megabita u sekundi. Koaksijalni kabal  je skuplji ali ima bolje performanse o upreene parice: vedi kapacitet, ozvoljava a

se u mrežu poveže vedi broj stanica i omogudava prenos na veda rastojanja.Omogudava vije vrste prenosa u osnovnom (baseband) i u transponovanom (br oaban) tj. širokopojasnom opsegu. 30

Optičko vlakno se koristi kaa su potrebne vrlo velike brzine prenosa jer ima aleko vedi kapacitet o koaksijalnog kabla. Optičko vlakno onosno optički kabl posebno je poesan za veze tipa o tačke o tačke. Meijum može a bue i slobodan prostor , tj. lokalne mreže mogu a buu i bežične. Taa se prenos obavlja slobodnim prostiranjem elektromagnetnih talasa.

68.

Skicirati i objasniti funkcionisanje mreže u obliku magistrale (token bus).

Fizički gleano, magistrala sa žetonom sastoji se o jenog ili više kablova u obliku stabla na koji su priključene stanice. Međutim, logički su stanice organizovane u obliku prstena, pri čemu svaka stanica zna aresu stanice lijevo i desno od sebe.

Kaa je logički prsten inicijalizovan, u njega se unose stanice po reosleu njihovih aresa, i to o najviše o najniže. Ra započinje stanica koja ima najviši broj: ona može a pošalje prvi ram (stanica broj 14 na slici). Pošto je to učinila stanica prenosi ozvolu za emitovanje svom neposrenom susjeu, tako što mu šalje specijalni upravljački ram – žeton. Prosleđivanje žetona takođe se obavlja o viših ka nižim adresama. Žeton tako kruži o stanice o stanice už cijelog logičkog prstena, a samo ona stanica koja  posjeuje žeton može a emituje. Kako u bilo kom trenutku samo jena stanica posjeuje žeton, ne može odi o kolizije!!! Svaki put kaa obije žeton, stanica izvjesno vrijeme emituje ramove, a potom žeton proslijeđuje alje (ako su ramovi kratki može emitovati više uz astupnih ramova). Ako stanica nema poataka za emitovanje, ona omah, bez čekanja, žetom proslijeđuje svom susjeu.

31

69.

Objasniti topologiju u obliku stabla.

Topologija u obliku stabla predstavlja generalizaciju topologije u obliku magistrale. Stablo počinje u tački koja se naziva „čeoni čvor“. Iz čeonog čvora polazi jena ili više grana i svaka o tih

grana može a se ijeli alje. Emisija iz bilo koje stanice se prostire kroz meijum tako a mogu a je prime sve stanice u mreži. Apsorbcija ramova se ovija u krajnjim tačkama.

70.

Objasniti topologiju u obliku zvijezde.

anas je najčešdi tip strukture mreže zvezasta mreža. U topologiji zveze, svi računari su segmentima kabla povezani sa centralnom komponentom koja se zove hab.Signal se prenosi o računara koji ga je poslao, kroz hab, o svih računara u mreži. Olike zvijezaste mreže: •

•

•

•

•

71.

Omogudava oavanje računare na centralnu vezu bez gašenja cijele mreže. Ukoliko se pojavi problem na jenom o računara na mreži, ostali računari neometano nastavljaju sa raom, samo ne mogu a pristupe poacima na problematičnom računaru. Računari ne mogu biti na ualjenosti vedoj o 100 metara o centralnog uređaja. Svaki centralni uređaj za povezivanje može a poveže o oko 24 računara . Zvezaste mreže su malo skuplje od drugih topologija pošto se svaki računar mora povezati sa centralnim uređajem pa vam je obično potrebno puno kablova za obro funkcionisanje mreže.

Protokoli za pristup medijumu.

 X-ON/X-OFF  predstavlja jedan od najstarijih protokola za kontrolu pristupa.

Koristi se za prenos samo tekstualnih poruka. Još uvijek se koristi između računara i štampača, a srede se i u pojeinim poluupleksnim režimima raa.

32

Nakon raspoznavanja nosedeg talasa, napravljen je CSMA/C sistem o 2,94 Mbps, koji je omogudio povezivanje preko 100 personalnih radnih stanica na jednokilometarski kabal. Ovaj sistem nazvan je Ethernet. Dakle, termin Ethernet odnosi se na prenosni put . Ubrzo je napravljen i standard za Ethernet od 10 Mbps, koji je predstavljao osnovu za standard 802.3. Standard 802.3 za razliku od Etheneta opisuje cijelu familiju perzistentnih CSMA/CD protokola koji rade brzinama od 1Mbps do 10 Mbps, i to po različitim meijumima. Standard 802.3 razlikuje se od Etherneta i po jednom polju u zaglavlju: u

prvom slučaju to polje efiniše užinu, u rugom slučaju specifikuje tip paketa. Prenosti Ethernet mreža su: mreže su jenostavne za planiranje i ekonomične za instalaciju; mrežne komponente su jeftine; tehnologija se pokazala kao pouzdana;  jenostavno je oati i ukloniti računare sa mreže; poržavaju ga mnogi softverski i harverski sistemi. Glavni problem Etherneta  je što se korisnici takmiče za pristup mreži i nema garancije a de korisnik

modi a pristupi mreži uvek kaa ima poataka za slanje.Naime, o problema olazi kaa va ili više korisnika želi a koristi mrežu u isto vreme. U tom slučaju olazi o suara (kolizije) poataka različitih korisnika. Korisnici mora a prestanu sa slanjem i a sačekaju oređeno vreme ok mreža ne postane slobodna. Ethernet sam po sebi ne obezbeđuje nikakvu sigurnost, on je jenostavan i otvorena fizička sredina za prenos podataka. Nije imun na prisluškivanje i špijuniranje.

73.

Objasniti postupak umrežavanja računara .

a bi računari mogli zajenički a koriste neke resurse i, uopšte, a bi mogli a komuniciraju na bilo koji način, oni moraju a se povežu. Najvedi broj mreža za povezivanje računara koristi kablove. Napomena: U bežičnim mrežama računari su povezani bez upotrebe kablova.

Ove se, ipak, ne rai o pukom priključenju kabla na čijem je rugom kraju rugi računar. Različiti tipovi kablova, u kombinaciji sa različitim mrežnim karticama, mrežnim operativnim sistemima i rugim komponentama, zahtevaju i različito uređenje. a bi mreža uspešno raila, potrebno je pažljivo isplanirati mrežnu topologiju. U tom smislu, konkretna topologija može a orei, ne samo tip kablova koji de se koristiti, ved i kako de se oni sprovesti kroz poove, ziove ili plafon. Topologija, takođe, može a orei i način komuniciranja računara u mreži. Različite topologije zahtevaju i različite metoe komunikacije, što, alje, ima veliki uticaj na funkcionisanje mrež e.

74.

Objasniti MAC adresu.

MAC adresa  je jeinstven ientifikator ko mnogih oblika mrežne opreme. Na mrežama kao što su Eternet, MAC arese ozvoljavaju svakom računaru a bue jeinstveno ientifikovan i   dozvoljava okvirima da budu obilj eženi za specifične računare.

MAC aresa se najčešde se izražava heksaecimalnom notacijom (88 -B2-2F-54-1A-0F), gdje svaki bajt adrese predstavlja par heksadecimalnih brojeva. ARP (Address Resolution Protocol) služi za pronalaženje MAC arsa u LAN mreži.

34

SADRŽAJ

7.

Definisati pojam računarskih mreža i objasniti njihov značaj u prenosu informacija. .......................  ........ ............... 5 Objasniti klasifikaciju mreža po složenosti (proste i složene). ................................... ........................ 5 Izvršiti klasifikaciju mreža prema geometrijskom rasporedu računara i skicirati? .............................5 Izvršiti klasifikaciju mreža prema smjeru prenosa. ....................................................... ............................................................................. ...................... 6 Objasniti DTE i k omunikacioni omunikacioni podsistem računarske mreže. ........................................................... .................................................... ......6 Objasniti direktno i indirektno povezivanje u računarskim mrežama. ............................................... 7  Navesti funkciju rutera i gateway i objasniti razliku između njih. .................................................. 7

8.

 Navesti i objasniti funkciju mosta (brige) (brige) i funkciju preklopnika (swich). ........................................ 7

9.

12.

Objasniti princip komutacija poruka u računarskim mrežama. .................................................... .......................................................... ......8 Objasniti princip komutacije k ola ola (kanala) u računarskim mrežama.................................................. 8 Objasniti pojam i strukturu paketa u računarskim mrezama. .............................................................. 8 Objasniti princip komutacije paketa u računarskim mrežama. mrežama. .......................... ................................ 9

13.

Uporediti komutaciju kanala sa komutacijom paketa sa uspostavljanjem virtuelnog kanala. ............9

14.

Objasniti pojam i značaj topologije i nabrojati vrste topologija. ........................................................  ............... ......................................... 9

15.

Objasniti tehniku difuznog prenosa kod svih topologija. ....................................................... .................................................................. ........... 10

16. 18.

Objasniti načine slanja kod difuznog prenosa (unicasting, broadcasting i multicasting). ............... 10 Definisati pojam difuzne mreže i objasniti razliku između difuznih i komutiranih mreža. .............. 10 Uporediti konekcione i bezkonekcione mreže. ................................. ................................................ 11

19.

Objasniti analogni i digitalni prenos. .......................................................................... ...................... 11

20.

Objasniti ulogu modulatora i demodulatora. .............................................. ....................................... 11

21.

Definisati i objasniti serijski i paralelni prenos. .................................................. .............................. 12

22.

Definisati i objasniti sinhroni i asinhroni prenos. ................................................................ ............. 12

23.

Objasniti simplex, duplex i poluduplex prenos. .................................................. .............................. 12

24.

Objaniti pojam prenosnog puta i navesti njihove podjele. ................................................................ 13

25.

 Navesti karakteristike upredene parice i navesti njene podjele i kategorije. .................................... 13

26. 28.

Definisati optičko vlakno i navesti njegova osnovna svojstva. .................................................... ........................................................ ....13  Navesti i objasniti podjele optičkih vlakana. ................... .................................................... ................................................................. ............. 14 Definisati, nabrojati i uporediti vrste bežičnih prenosnih puteva. ................................................ ....14

29.

Objasniti satelitske veze. vez e. .................................................. .................................................... ................................................................. ............. 15

1. 2. 3. 4. 5. 6.

10. 11.

17.

27.

30.  Navesti osnovne elemente modela sistema za računarske komunikacije (Objasniti Shannonov model komunikacionog sistema).......................................................... .................................................... ........................................................ ....16 31.

 Navesti nove tehnologije prenosa. ......................................................................................... ........... 16

32.

Objasniti detekciju i korekciju greške. ................................................................................. ............. 16

33.

 Navesti osnovne karakteristike i strukturu ISDN-a. ..................................................... ......................................................................... .................... 17 2

34.

Objasniti strukturu BRI i PRI interfejsa kod ISDN mreže. ............................................................... 17

35.

 Navesti osnovne karakteristike ATM-a. ....................................................................................... ....18

36.

Objasniti ulogu i princip rada modema. ..................................................... ............................................................................................ ....................................... 18

37.

Skicirati i objasniti princip rada multipleksera sa frekvencijskom raspodjelom kanala. .................. 18

38.

Skicirati i objasniti princip rada multipleksera sa vremenskom raspodjelom kanala .......................19

39.

Objasniti ulogu i princip rada koncetratora. ............................................... ....................................... 20

40.

Objasniti ulogu i princip rada vratnice i interfejsa. ....................................................... ........................................................................... .................... 20

41. 42.

Objasniti pojam mrežne arhitekture. .......................................................... ....................................... 20 Objasniti sastav mrežne arhitekture. ................................ .................................................... ................................................................. ............. 20

43.

Definisati OSI referentni model i navesti njegove slojeve (nivoe). .................................................. 21

44. 45.

 Navesti funkciju nivoa troslojnog modela mrežne arhitekture. ........................................................  ................. ....................................... 21 Objasniti fizički sloj OSI modela. ....................................................................... .............................. 21

46.

Objasniti sloj veze OSI modela. ............................................... ..................................................... ......................................................... ....21

47.

Objasniti sloj mreže OSI modela. .......................... ....................................................... ........................................................................... .................... 22

48.

Objasniti transportni sloj OSI modela. .............................................. ................................................ 22

49.

Objasniti sloj sesije OSI modela. .................................................................................. .................... 23

50.

Objasniti prezentacioni sloj OSI modela.......................... .................................................... ................................................................. ............. 23

51.

Objasniti sloj aplikacije OSI modela. ............................................... ................................................ 24

52.

Objasniti pojam mrežnog protokola i navesti njegove funkcije. .................................................. ....24

53.

Objasniti prenos podataka u OSI referentnom modelu. ................................................ .................... 25

54. Objasniti standardizaciju mreže (definicija standarda, podjela, organizacija (tijela) standardizacije, uloga)........................................................ .................................................... .................................................................................................... ................................................ 25 55.

 Navesti svojstva protokola sloja veze HDLC. .................................................... .................................................................................. .............................. 25

56.

 Navesti svojstva protokola sloja mreže X.25. ............................................................... .................... 26

57.

Objasniti TCP/IP referentni model. ....................... ....................................................... ........................................................................... .................... 26

58.

Definisati frame relay tehniku. ................................................. ..................................................... ......................................................... ....27

59.

 Navesti karakteristike TCP protokola. .............................................. ................................................ 27

60.

 Navesti karakteristike IP protokola. .................................................. ................................................ 28

61.

Objasniti i skicirati povezivanje računara u slučaju troslojne arhitekture. ....................................... 28

62.

Definisati protokolsku jedinicu podataka po dataka (PDU). ............................................................................. 29

63.

Definisati tačku pristupa uslugama (SAP). ....................................... ................................................ 29 Uporediti client-server i peer-to- peer konfiguracije računarskih mreža. ............................... ........... 29 Definisati pojam, osobine i elemente LAN mreža. ............................................. .............................. 29 Skicirati i objasniti funkcionisanje mreže u obliku prstena (token ring). .........................................  ........... .............................. 30  Navesti i objasniti prenosne medijume kod LAN mreža. .................................................................  ................. ................................................ 30 Skicirati i objasniti funkcionisanje mreže u obliku magistrale (token bus). .......................... ........... 31

64. 65. 66. 67. 68.

3

69.

Objasniti topologiju u obliku stabla. ................................................. ................................................ 32

70.

Objasniti topologiju u obliku zvijezde. ............................................................................................. 32

71.

Protokoli za z a pristup medijumu. ................................................ ..................................................... ......................................................... ....32

72.

IEEE standard i Eternet ................................................................................................ ..................... 33

73.

Objasniti postupak umrežavanja računara ..................................................................  ............. ........................................................................... ...................... 34

74.

Objasniti MAC adresu. .................................................... ........................................................................................................ ................................................................. ............. 34

75.

Objasniti ARP tabelu. ...................................................... .......................................................................................................... ................................................................. ............. 35

76. 78.

Objasniti postupak prenošenja poruke između dva računara u okviru LAN mreže. ........................ 35 Objasniti postupak prenošenja poruke između dva računara u okviru različitih LAN mreža. ......... 35 Objasniti dinamičko dodjeljivanje adresa. ................................................. ....................................... 36

79.

Objasniti pojam rutiranja................................................................... ................................................ 36

80.

Objasniti pojam pinga. ............................................................................... ....................................... 36

81.

Objasniti podjelu CSMA CS MA protokola i princip njihovog funk cionisanja. ........................................... 36

82.

Objasniti CSMA/CD protokol. ................................................ ..................................................... ......................................................... ....37

83.

Objaniti klijent server model. ................................................... ..................................................... ......................................................... ....37

84.

Objasniti princip funkcionisanja ALOHA protokola. ................................................... .................... 38

85. 86.

 Navesti i objasniti opsege u kojima rade LAN mreže................................................... .................... 38 Objasniti načine realizacije kontrole pristupa medijumu. .................................................... ................................................................. ............. 38

87.

Skicirati format Ethernet rama i objasniti ob jasniti namjenu svakog polja. ................................................ ....39

88.

Prednosti i nedostaci zvijezda topologuje. ................................................. ....................................... 40

89.

Prednosti i nedostaci ned ostaci prsten topologuje............................................................... topologuje......... .................................................................................... .............................. 40

90. 92.

Prednosti i nedostaci mreže u obliku magistrale. .......................................................................... ....40 Prednosti i nedostaci stablO MREŽE. ................................................................  .......... .................................................................................... .............................. 41 Objasniti pojam globalne mreže............................................... ..................................................... ......................................................... ....41

93.

Objasniti strukturu IP datagrama i navesti funkcije njegovih polja. ............................................. ....41

94.

Objasniti strukturu TCP segmenata i navesti funkciju njegovih polja. ............................................. 42

95.

Definisati fizičku i IP adresu računara. ......................................................  ............................................................................................. ....................................... 43 Objasniti strukturu simboličke i numeričke adrese. ............................................................... ........... 43  Navesti klase IP adresa i po čemu se one razlikuju. ..................................................... ......................................................................... .................... 44 Definisati mrežni operativni sistem i navesti njigovu podjelu. ......................................................... 44 Povezivanje dvije homogene lokalne mreže. ......................................................  .................................................................................... .............................. 44 Povezivanje dvije heterogene računarske mreže................................................. .............................. 45 Objasniti Internet usluge i njihov značaj u modernoj m odernoj komunikaciji. ................................................  ......... ....................................... 45 Objasniti postupak povezivanja računara na Internet. ..................................................................  ............. ......................................................... ....45  Navesti i objasniti načine povezivanja računara na Internet. ............................................... ............. 46 Objasniti postupak registracije korisnika i korišćenje komunikacionih programa i opreme. ........... 46

77.

91.

96. 97. 98. 99. 100. 101. 102. 103. 104.

4

PITANJA I ODGOVORI 1. Definisati pojam računarskih mreža i objasniti njihov značaj u prenosu informacija. Pod pojmom računarska mreža porazumijeva se skup međusobno povezanih računara i svih rugih

potrebnih uređaja,koji omogudavaju razmjenu informacija i zajeničko (istribuirano) korišdenje računarskih resursa u cilju obezbeđivanja različitih usluga korisnicima. Povezivanje racunara u mrežu omogudava brz i jenostavan pristup informacija i to nezavisno o

fizičke ualjenosti korisnika i izvora informacija. Zbog toga su mreže o izvanrenog značaja kako u poslovnom tako i u privatnom zivotu. Usluge koje mreže omogudavaju korisnicima:  komunikacija čovjek-čovjek  pristup udaljenim informacijama  interaktirna zabava

2. Objasniti klasifikac iju mreža po slož enosti (proste i složene). Računarske mreže se ijele u vije grupe:  proste i složene. Proste mreže sarže jean računar (tzv.centralni racunar) i više terminala. Terminal je računar koji se u onosu na centralni ponaša kao poređeni računar. Problem proste mreze (nemogucnost irektnog komuniciranja terminala) se rješava postavljanjem ravnopravnih računara u mrežu, tako a svi računari imaju isti status. Ovakva mreža naziva se složena računarska mreža.

3. Izvršiti klasifikaciju mreža prema geometrijskom rasporedu računara i skicirati? Prema geometrijskom rasporeu računara mreže se mogu poijeliti na:     

Rešetkasta (mesh) mreža Zvijeza mreža Mreža sa zajeničkom magistralom (bus mreže) Stablo mreže Moifikovana prsten mreža 5

 Prsten  mreža

4. Izvršiti klasifikaciju mreža prema smjeru prenosa. Prema smjeru prenosa mreže se ijele na mreže sa:   

sa simpleksnim prenosom sa poludpleksnim prenosom sa dupleksnim prenosom

Simpleks je prenos samo u jednom smjeru (npr.Tv program). Poludupleks je prenos u oba smjera ali ne istovremeno (toki-voki). Dupleks je prenos u oba smjera istovremeno (standardna telefonska veza).

5. Objasniti DTE i komunikacioni podsiste m računarske mreže. Dva posistema računarske mreže su:

1) DTE podsistem 2) komunikacioni podsistem DTE podsistem je sastavljen o uređaja čije povezivanje treba ostvariti računarskom mrežom (računari i

račinarski terminali).

6

Komunikacioni posistem čine : fizički meijum (prenosni put) za prenos poruke, CE uređaji kojima se ostvaruje efikasno korišdenje raspoloživog meijuma i ostali uređaji kojima se ostvaruje povezivanje računara ili računarskih terminala u cilju razmjene poruka.

6. Objasniti direktno i indirektno povezivanje u računarskim mrežama. Povezivanje računara nekim fizč kim medijumom direktno naziva se direktno povezivanje.

Taj fizički medijum se tada naziva link , pa računari povezani njime nazivaju se stanice ili hostovi . Direktno povezivanje može biti:

1)o tačke o tačke ( point to point) 2)sa višestrukim pristupom (va ili više rač unara koriste isti link) Indirektno povezivanje se ostvaruje preko niza oatnih uređaja koji se nazivaju čvoriš ta. Zadatak čvorista je prosleđivanje poruke sa jednog linka prema drugom linku, i dalje prema korisniku kome su namijenjeni

7. Navesti funkciju rutera i gateway i objasniti razliku izmeđ u njih. Ruter  je komutacioni uređaj koji ima zaatak a izabere putanju ili rutu po kojoj de se poruka kretati

kroz mrežu nastalu povezivanjem više lokalnih mrežazbog čega je ovaj specijalizovani računar i obio naziv.

Ruteri služe za povezivanje više mreža koje koriste isti skup protokola(npr. TCP/IP), ali koriste različite protokole u sloju pristupa mreži. Poruka na svom putu o izvorišta o oreišta prolazi kroz više mreža i njima pripaajudih rutera.Ruteri se često nazivaju i čvorovima. Ruter rai u rugom sloju   TCP/IP protokolskog steka, onosno u tredem sloju OSI moela. Vratnice (gateway ) su uređaj, tj. računar koji omogudava uspostavljanje veze između vije različite, nekompatibilne mreže koje koriste različite protokolske skupove (TCP/IP i IBM -ov sedmoslojni protokol

SNA). Povezivanje se u ovom slučaju može obaviti samo u najvišem tj.aplikacionom sloju jer ne postoji kompatibilnost protokola ni u jenom nižem sloju. Ovaj računar ima relativno malu memoriju zato što oređuje putanju paketa u onosu na oreišnu mrežu, a ne u onosu na oreišnu stanicu.

8. Navesti i objasniti funkciju mosta (brige) i funkciju preklopnika (swich). Most (bridge)  je uređaj koji povezujevije homogene ifuzne paketske mreže. On prima sve pakete iz

svake mreže i kontroliše aresna polja paketa kako bi utvrio a li se izvorišna i oreišna stanica nalaze na istoj lokalnoj mreži ili u različitim lokalnim mrežama. Ako je paket aresovan na stanicu u rugoj lokalnoj mreži most ga privremeno memoriše i kaa se za to stvore uslovi prenosi u oreišnu mrežu, 7

onosno prosleđuje oreišnoj stanici. Most rai u prvom sloju (sloju pristupa mreži) TCP/IP protokolskog steka (tj. grupe protokola), onosno u rugom sloju (sloju veze) OSI moela. Pomodu mosta mogude je povezati više homogenih lokalnih mreža. Preklopnik (switch)  je uređaj koji obavlja istu funkciju kao i most. Most i preklopnik međusobno se

razlikuju samo po broju i vrstama mreža koje mogu a povežu.

9. Objasniti princip komutacija poruka u računarskim mrež ama. Prilikom komutacije poruka između preajne i prijemne stanice u mreži se ne uspostavlja realni fizič ki kanal. Umjesto toga poruka se šalje o jenog o rugog č vorista u mrezi s` tim što se u svakom čvorištu poruka prvo sklaišti pa se tek ona prosleđuje rugom čvorištu u mrež i. Ovaj princip se naziva STORE & FORWARD (usklaišti pa proslijedi). a bi se ostvarila visoka iskorišd enost linkova, poruka se u čvorištima memoriše u re čekanja, koji oređuje reosle njihovog prosleđivanja.

10.

Objasniti princip komutacije kola (kanala) u računarskim mrež ama.

Princip komutacije kola se koristi u javnim telefonskim mrež ama ranijih generacija.

Mreže ovog tipa funkscioniš u na principu uspostavljanja realnog fizič kog puta kojim se poruka prenosi od predajnika ka prijemniku. Kanal se mora uspostaviti prije početka prenosa poruke , a raskia se tek kaa jean o uč esnika u vezi prekine komunikaciju. Ovakvo povezivanje naziva se virtuelno povezivanje ili virtuelna linija. Ko ovih vrsta mreža ne postoji problem zagušenja onosno nemogud nosti prenosa nakon uspostavljanja u komunikacije. Brzina prenosa podataka je onoliko koliko to dozvoljava linija veze.

11.

Objasniti pojam i strukturu paketa u računarskim mrezama.

Jedinica podataka koja se sastoji od zaglavlja , korisnog dijela podataka i u nekim sistemima takozvanog repa naziva se  paket . Paket se dobija segmentiranjem poruke na manje djelove, i svakom od tih segmenata se dodaje zaglavlje i rep (ne uvijek). Struktura paketa : 1. Koristan dio paketa  – u njemu se nalaze podaci koje treba prenijeti. 2. Zavrsni red  – u njemu se nalaz e kontrolni biti za provjeru tač nosti podataka u paketu.

8

3.  Zaglavnje  –  sastoji od 5 polja koji služe za indetifikaciju: tipa poruke, arese izvorišta i odredista, redosleda prenosa paketa…

12.

Objasniti princip komutacije paketa u računarskim mrežama.

Sistemi sa komutacijom paketa memorišu i alje šalju male pakete poataka. Svaka poruka koju matična stanica šalje u čvorni procesor ijeli se na oređeni broj manjih jeinica - blokova. Ove jedinice obično imaju za atu mrežu fiksnu veličinu. Ovako obijene jeinice potom se proširuju tako što se na početak date jedinice (koja se naziva i polje podataka) unosi zaglavlje, a ponekad se i na kraj jedinice unosi tzv.rep tj završni poaci. Zaglavlje pr edstavlja prvi dio paketa koji prethodi polju podataka. U polju

poataka nalaze se korisnički poaci koje treba prenijeti. Zaglavlje u principu sarži kontrolne koove i informacije o izvoru, oreištu i nivou zaštite paketa. Ovako proširene jeinice pres tavljaju pakete koje treba prenijeti kroz mrežu o oreišta.

13. Uporediti komutaciju kanala sa komutacijom paketa sa uspostavljanjem virtuelnog kanala. karakteristika paketske komutacije na principu virtuelnog kanala predstavlja činjenica da se putanja između stanica uspostavlja prije početka prenosa poruke. Za razliku od komutacije kanala (kola), ovdje se putanje definiše u logičkom smislu i fizički se ne Osnovna

. Paketi dodjelj uj e stani cama 

se i dalje smještaju u usputnim čvorištima, memorišu i formiraju redove

čekanja za prosleđivanje. 14.

Objasniti pojam i značaj topologije i nabrojati vrste topologija.

Struktura, poznata i kao topologija mreže , predstavlja logičan način međusobnog po vezivanja stanica u

okviru računarske mreže i obično zavisi o arhitekture mreže. To uključuje način na koji su računari i resursi fizički postavljeni, kao i način na koji se prenose poaci među tim računarima. U tom smislu, konkretna topologija može a orei, ne samo tip kablova koji de se koristiti, ved i kako de se oni sprovesti kroz poove, ziove ili plafon. Topologija, takođe, može a orei i način komuniciranja računara u mreži. Različite topologije zahtevaju i različite metoe komunikacije, što,  alje, ima veliki uticaj na funkcionisanje mreže. Vrste topologija : zvijeza mreža, rešetkasta mreža, prsten mreža, mreža sa zajeničkom magistralom, moifikovana prsten mreža i stablo mreža.

9

15.

Objasniti tehniku difuznog prenosa kod svih topologija.

Za sve naveene topologije, izuzev rešetkaste i u nekim slučajevima zvijeza mreže, primjenjuje se princip difuznog prenosa poruka (broacasting). To znači a se vrši emitovanje signala svake prenošene poruke ka svim povezanim stanicama. Stanica koja se na lazi na prijemnom kraju, o svih signala u mreži, mora izabrati one koji su, kroz poseban sistem aresiranja, upravo njoj upudeni. U rešetkastoj mreži, svaka stanica ispituje olazede poruke a bi utvrila koja je njoj upudena, prihvata je a ostale upuduje  prema ostalim stanicama. Ko centralne zvijeza mreže, HUB proslijeđuje signale, primljene oređenim kanalom  i to onoj stanici čija aresa je naznačena u poruci.

16. Objasniti načine slanja kod difuznog prenosa (unicasting, broadcasting i multicasting).



Stanica koja inicira prenos poruke želi to a urai prema jenoj oreišnoj stanici, što de redi a se radi o unicast prenosu, kao najčešdem načinu komunikacije.





Ako rana stanica inicira komunikaciju kojom želi a se poruka prenese svim ostalim stanicama u mreži ona je to broadcast   prenos. Realizuje se tako što stanica koja šalje poruku unosi u aresno polje poruke/paketa, ogovarajudu šifru na osnovu koje sve stanice u mreži znaju a je poruka/paket njima upudena, pa je prihvataju i obrađuju. Ako rana stanica inicira komunikaciju kojom želi a se poruka prenese nekom proizvoljnom skupu stanica iz mreže, ona je to multicast   prenos Kaa se poruka/paket pošalje oređenoj grupi, ona se isporučuje svim stanicama koje pripaaju toj grupi .

17. Definisa ti pojam difuzne mreže i objasniti razliku između difuznih i komutiranih mreža . ifuzne mreže su mreže koje imaju jean komunikacioni kanal koji koriste svi računari u mreži. Poruke koje šalje jean računar primaju svi računari. U aresnom polju poruke, tzv. paketa, naznačava se kome  je poruka namenjena. Po prijemu poruke stanica provjerava adresno polje i ako je poruka namijenjana

nekoj rugoj stanici u mreži, on je obacuje. Komutirane mreže su tipa „o tačke o tačke“ i sarže mnoge veze između pojeinih parova računara. Poaci se prenose o izvorišta o oreišta kroz niz međučvorova.

10

18.

Uporediti konekcione i bezkonekcione mreže.

U konekcionim mrežama prije početka prenosa poruke uspostavlja se linija veze o preajničkog č vora o čvora prijemnika i  preko nje se prenosi cjelokupna poruka. Ova linija veze se naziva virtuelna linija, a mreže konekcione mreže sa virtuelnim linijama. Bezkonekcione mreže su mreže u kojima se prilikom prenosa poruke ne uspostavlja virtuelna veza ved se djelovi poruke mogu upudivati različitim putanjama. Ove mreže se nazivaju i atagramskim mrež ama.

19.

Objasniti analogni i digitalni prenos.

Pod analognim prenosom se podrazumijeva metod prenosa analognih signala koji ne zavisi od karaktera njihovog saržaja: signali mogu prestavl jati kontinualne poruke (napr. govor) ili diskretne poruke (na pr. niz impulsa nakon prolaska kroz modem)

U oba slučaja, analogni signal de nakon oređenog rastojanja, biti oslabljen u prenosu. Prenos na veda rastojanja ostvaruje se upotrebom  pojačavača. Pojačavač, pojačava I šum koji se javlja u prenosnom meijumu. a bi se povedalo rastojanje postavljaju se kaskano vezani pojačavači, pa signali postaju sve izobličeniji zbog nagomilanog šuma i  smetnji. Za diskretne poruke koje se prenose analogno, kaska no vezani pojačavači unose značajne greške koje mogu dovesti u pitanje kvalitet ostvarenog prenosa. Digitalni prenos  je povezan sa karakterom saržaja poruke (za razliku o analognog prenosa). Kao niz jedinica i nula, može prestavljati poatke ili koir anu kontinualnu poruku. M ože se prenositi

kao takav samo na relativno mala rastojanja zato što slabljenje ugrožava cjelovitost poruke. Za postizanje vedih rastojanja koriste se   ripiteri  koji imaju ulogu primopreajnika smještenih na kraju svake dionice prenosnog puta. Ripiter  prima igitalni signal, rekonstruiše niz impulsa i ponovo emituje novi signal, čime se eliminiše slabljenje, i onekle šum, koji je unijet na rastojanju o jenog o rugog ripitera.

20.

Objasniti ulogu modulatora i demodulatora.

Modulator  je uređaj koji obavlja konvertovanje serije naponskih inpulsa u analogni signal. Najčesd e modulatori konvertuju igitalne signale u oblik č iji se spektar poklapa sa spektrom govornog signala.

Uređaj koji se nalazi u prijemniku i   obavlja funkciju inverznu od funkcije modulatora naziva se demodulator . On omogud ava da se od primljenog analognog signala dobije originalni digitalni signal.

11

21.

Definisati i objasniti serijski i paralelni prenos.

Kod serijskog prenosa binarna riječ između preajnika i  prijemnika prenosi se jednom linijom veze, bit po bit.

Ko paralelnog prenosa prenoš enje binarne riječi se vrši tako da se svi biti koji pripaaju binarnoj riječ i prenose istovremeno. To je mogude postidi postojanjem vedeg broja linija veze između preajnika i prijemnika. Paralelni prenos je znatno brzo od serijskog.

22.

Definisati i objasniti sinhroni i asinhroni prenos.

Kod asinhronog prenosa u grupu binarnih cifara oređene užine ubacu ju su dodatni bitovi: jedan bit na početak niza (start bit) i jean ili viš e bita na kraju (stop biti).

Start bit je obično jeinica i  obavjestava prijemnika da slijedi podatak. Stop bit je obič no suprotan od start bita i obavjestava prijem nika a je prenos poataka završ en. Sinhronizacija između preajnika i prijemnika se obavlja pomod u navedenih bita. Svaka binarna rijec se salje nezavisno od prethodne . Glavni neostatak asinhronog prenosa je povedano

vrijeme prenosa poruke zbog povedanja užine binarne poruke (postajanja start i stop bita). Kod sinhronog prenosa  bitovi podataka se prenose kontinualno. Predajnik se sinhronizuje sa prijemnikom prije početka prenosa. Takođe prije početka prenosa se vrši neprekino prenoš enje znaka za sinhronizaciju. Brzina prenosa je f iksna. Poruka se ijeli u oređe ni broj blokova podataka i u svaki blok se unose upravljač ke informacije. Takav blok podataka se naziva ram.

23.

Objasniti simplex, duplex i poluduplex prenos.

Simpleksna veza omogudava prenos u samo jenom smjeru. Jean uređaj je uvjek preajnik, a rugi prijemnik i oni ne mogu da zamjene uloge. Primjer: TV programi i radio programi. Poludupleksna veza omogudava prenos u oba smjera ali ne u isto vrijeme. U jenom vremenskom intervalu jean uređaj rai isključivo kao preajnik a rugi kao prijemnik. U naren om intervalu oni mijenjaju uloge. Primjer: veza policajaca-pozornika preko ručnih raiostanica sa policijskom stanicom. Dupleksna veza omogudava istovremeno i slanje i prijem poataka. Na primjer, stanarna telefonska veza predstavlja primjer dupleksne veze: oba korisnika mogu istovremeno da govore.

12