OSCILATORNA KOLA RLC serijska ili paralelna oscilatorna kola čine sastavni dio svih telekomunikacionih procesa i uređaja Kalem i konden!ator kada se ve"u u seriju ili u paralelu ne pona#aju se kao dva otpornika$ ve% dola!i do pojave re!onancije &ri re!onanciji$ redno kolo ima vrlo malu a paralelno vrlo veliku impedansu i da se ove impedanse na'lo mijenjaju ( prva raste$ dru'a opada ) pri udaljavanju od re!onantne *rekvencije OSCILATORI Oscilator je električno kolo koje kolo koje stvara i!la!ni si'nal si'nal određene određene *rekvencije *rekvencije +i!ajnirani su tako da pretvaraju jednosmjernu električnu ener'iju u nai!mjeničnu ,lektronski oscilator je elektronsko kolo koje proi!vodi elektronski si'nal koji se ponavlja u vremenu i to u vidu sinusne *unkcije ili pravou'aone povorkeOscilator niskih učestanosti (L-O) je elektronski oscilator koji 'eneri#e AC o.lik si'nala na *rekvencijama ispoh /0 1! Ovaj termnin se o.ično koristi u o.lasti audio uređaja !a sinte!u da .i se ra!likovali od audio *rekvencijskih oscilatoraOscilatori koji su di!ajnirani da proi!vode na i!la!u visoke AC napone od +C na ula!u se uo.ičajeno uo.ičaj eno !ovu invertori 2eneratori linijsko' o.lika koji pri!vode čisti sinusoidalni o.lik konstantne amplitude a mplitude i *rekvencije !ovu se oscilatori &ostoje dvije vrste elektronskih oscilatora3 harmonijski oscilatori i relaksacioni oscilatori(multivi.rator$ kru"ni kru"ni oscilator) Oscilatori se prave od LC kola (kola koje se sastoji od kalema i konden!atora) ili od RC kola (kola koje se sastoji od otpornika i konden!atora) pa otuda i jedna od podjela oscilatora na3 LC i RC oscilatore RC OSCILATO OSCILATORI RI
&ostoje tri vrste vrst e RC oscilatora i to3 4inov osilator$ dvojni T5oscilator T5oscilator i oscilator sa *a!nim pomakom LC OSCILATO OSCILATORI RI
Ovi oscilatori imaju ve%i operacioni opse' ne'o RC oscilatori koji su sta.ilni do 6 71! Takođe$ male vrijednosti R i C kod RC oscilatora mo'u .iti nepraktične !a reali!aciju LC oscilatori su3 Kolpicov (Colpitts)$ 1artlejev (1artle8)$ ( 1artle8)$ Klapov (Clapp) i Armstron'ov Armstron'ov (Armstron') 9999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999 OSCILATORI Oscilatori su elektronski uređaji koji jednosmjernu struju pretvaraju u i!mjeničnu +ru'im riječima rečeno oscilatori su elektronski uređaji koji 'eneri#u i!mjeničnu struju određene *rekvencije &rvi uređaj koji je mo'ao 'enerisati i!mjeničnu struju struj u je .io 'enerator i!mjenične struje (alternator) ko'a je i!umio 7ichael -arade8 6:;6 'odine -aradejev 'enerator se sastojao od .akarno' diska koji je rotirao i!među polova ma'neta +anas se koriste alternatori konstruisani prema patentu Nikole Tesle Tesle i! 6:<6 6 :<6 'odine Kao #to je ve% rečeno alternator je 'enerator i!mjenične struje !a ra!liku od
diname koja je 'enerator jednosmjerne struje Alternatori mo'u 'enerisati i!mjenične struje *rekvencija maksimalno do stotinjak kiloherca +a .i 'enerisao i!mjenične struje vi#ih *rekvencija Nikola Tesla je 6:<6 'odine konstruisao oscilator koji se danas prema njemu !ove Teslin oscilator$ a koji je prika!an na slici 6
Slikia 63 Teslin oscilator Kao #to vidimo Teslin oscilator se sastoji u stvari od dva trans*ormatora$ iskri#ta i dvaju konden!atora =ređaj se napaja sa 'eneratora i!mjenične struje sa ko'a se struja vodi na nisko*rekventni trans*ormator na čijem sekundaru se do.iva visoki napon od nekoliko hiljada volti koji se vodi na iskri#te =sljed ovo' visoko' napona na iskri#tu do.ivamo iskrenje (varničenje) koje i!a!iva indukovanje visoke *rekvencije na visko*rekventnom tran*ormatoru &omo%u ovakvo' trans*ormatora Nikola Tesla je i!veo ni! eksperimenata ve!ano !a prijenos električne ener'ije na daljinu Sve do početka /05tih 'odina pro#lo' stolje%a Teslin trans*ormator je kori#ten !a potre.e radio5komunikacija tj kao radio oda#iljač I! upotre.e su 'a i!.acili uređaji konstruisani na .a!i elektronskih cijevi Naime 6<6/ 'odine američki naučnik ,d>in Armstron' je i!umio elektronski oscilator konstruisan na .a!i elektronskih cijevi Armstron'ov oscilator je 6<6; 'odine usavr#io austrijski naučnik Ale?ander 7eissner te se često susre%e termin 7eissnerov oscilator !a potpuno isti sklop Na slici / je data shema Armstron'ovo' (7eissnerovo') oscilatora konstruisano' na .a!i tran!istora premda je ori'inalna i!ved.a .ila na .a!i elektronske cijevi triode
Slika /3 Armstron'ov (7eissnerov) oscilator Na 'ejt tran!istora je spojeno paralelni oscilatorni LC kru' Tran!istor pojačava si'nal sa LC kru'a i preko trans*ormatorske ve!e 'a ponovo vra%a kru' Na ovaj način nastaju nepri'u#ene oscilacije u LC kru'u @e! tran!istora$ LC kru' .i oscilovao$ ali .i oscilacije .ile kratko' trajanja usljed pri'u#enja i!a!vano' otporom !avojnice LC kru' se mo"e uporediti sa klatnom Naime njihanje klatna je pri'u#eno otporom koji pru"a !rak 7eđutim u satu sa klatnom njihanje klatna nije pri'u#eno$ jer satni mehani!am vra%a
i!'u.ljenu ener'iju klatnu Ista stvar je i kod elektronsko' oscilatora 'dje tran!istor vra%a ener'iju LC kru'u = ovom tipu oscilatora je ostvarena t!v po!itivna povratna spre'a$ jer se ener'ija sa i!la!a vra%a na ula! .e! invertovanja !a ra!liku od audio pojačala kod kojih se ostvaruje ne'ativna povratna spre'a Kod ne'ativne povratne spre'e se si'nal također vra%a na ula!$ ali invertovan = Armstron'ovom (7eissnerovom) oscilatoru$ je invertovanje si'nala i!.je'nuto primjenom trans*ormatora Naime tran!istor i!vr#i prvo invertovanje$ a !atim se trans*ormatorom o.avi dru'o invertovanje tako da se na kraju ova dva invertovanja poni#te ista kao #to se dva minusa poni#tavaju i na kraju daju plus (ne'acija ne'acije je a*irmacija) -rekvencija oscilovanja ovo' oscilatora se računa Thomsonovom *ormulom3
Spomenutu *ormulu je 6:; 'odine i!veo lord Billiam Thomson Kelvin koji i!među ostalo' po!nat po jedinici !a temperaturu Kelvin &aralelno oscilatorno kolo osciluje na *rekvenciji na kojoj su i!jednačeni induktivni i kapacitivni otpor3
=sljed temperaturnih promjena mijenjaju se dimen!ije !avojnice i konden!atora #to dovodi do promjene *rekvencije oscilovanja oscilatora +ru'im riječima rečeno oscilatori sa LC kru'om se nisu poka!ali kao temperaturno sta.ilni Kako .i se po.olj#ala temperaturna sta.ilnost konstruisani su oscilatori sa kvracovim (uart!) kristalima Ovi oscilatori su iskori#teni i !a konstruisanje kvarcnih elektronskih časovnika koji su se poka!ali kao !natno tačniji i pou!daniji u odnosu na mehaničke časovnike +anas ovi oscilatori imaju primjenu$ i!među ostalo'$ kao takt 'eneratori u računarima Nakon Armstron'ovo' (7eissnerovo') oscilatora konstruisani su3 1artle8 oscilator$ Colpitts oscilator$ Clapp oscilator i ni! dru'ih oscilatora &ose.na vrsta oscilatora su naponski upravljani oscilatori (en'leski3 4olta'e Controlled Oscillator D 4CO) čija *rekvencija ovisi o naponu na ula!u Konstrui#u se na .a!i varikap dioda !a visoke *rekvencije$ a !a niske *rekvencije kao RC oscilatori sa operacionim pojačalima Nisko*rekventni 4CO imaju primjenu u *rekventnim pretvaračima &ostoje i osilatori sa tunel diodom 9999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999 ZATVORENO OSCILATORNO KOLO
Elektromagnetske oscilacije predstavljaju naizmjenično pretvaranje energije električnog polja u energiju magnetskog polja i obratno. Električno kolo u kome nastaju elektromagnetske oscilacije zove se električno oscilatorno kolo. Najjednostavnije oscilatorno kolo sačinjavaju kalem koeficijenta samoindukcije L i kondezator kapaciteta C.
Električno oscilatorno kolo
Oscilovanje ovog kola izaziva se prethodnim naelektrisanjem kondezatora.Kondezator se veže za izvor jednosmjerne struje tako da se jedna ploča naelektriše pozitivno a druga negativno.!ada je izme"u ploča kondezatora uspostavljeno električno polje. (sl a)
Kondenzator sprema energiju u svom električnom polju a zavojnica u magnetskom polju. #ko je kondenzator pun energije i spoji se zajedno sa zavojnicom do$i $e do pražnjenja kondenzatora kroz zavojnicu što stvara magnetsko polje oko nje i smanjuje električno polje u kondenzatoru i napon na njemu. Kada se kondenzator potpuno isprazni magnetsko polje zavojnice ne može odmah da se spusti na nulu jer se zavojnica svojim induktivitetom opire nagloj promjeni struje. Opadaju$a struja zavojnice sada ponovo puni kondenzator i napon na njemu raste sa polaritetom suprotnim od početnog. Kondenzator se puni do kraja napon na njemu poraste do maksimuma i struja kroz kolo opet pada na nulu. %iklus $e sada ponovo početi iz početka i energija $e tako da osciluje u kolu odakle dobijamo naziv oscilatorno kolo. & realnom kolu oscilacije $e biti prigušene omskom otpornoš$u i nakon kra$eg vremena $e prestati. 'omo$u prekidača isključimo izvor napona i zatvorimo LC-kolo.& tom trenutku započinje pražnjenje kondezatora.Elektroni sa negativne ploče kre$u se prema pozitivnoj ploči na kojoj je manjak elektrona.!o znači da protiče električna struja.&sljed pražnjenja napon na kondezatoru se smanjujea struja kroz kalem pove$ava.Kada napon na kondezatoru bude jednak nuli onda struja kroz kalem dostiže maksimalnu vrijednost.(sl .) #ko nema termogenog otpora u kolu onda kažemo da je osilatorno kolo idealizovano.
& takvom kolu nema pretvaranja električne energije u toplotu. (aksimalna energija električnog polja u tom trenutku jednaka je maksimalnoj energiji magnetskog polja. 'o inerciji elektroni produžavaju kretanje u istom smjeru prema gornjoj ploči.)truja nastavlja da teče postepeno se smanjuju$i.Kondezator počinje ponovo da se puni sve dok se ne naelektrišeali suprotno.)ada je gornja ploča naelektrisana negativno a donja pozitivno.(sl c) !aj proces traje sve do nastanka magnetskog polja i potpunog optere$enja kondezatora.Kolo tada raspolaže samo energijom električnog polja. Nakon ovoga slijedi pražnjenje kondezatora zatim punjenje itd.'roces se ponavlja a energija električnog polja se periodično pretvara u energiju magnetskog polja i obratno.*ato se ovakve oscilacije nazivaju elektromagnetske oscilacije.Opisano oscilovanje je neprigušeno. Sopstvena frekvencija oscilovanja je data Thomsonovom formulom a zavisi od induktiviteta kalema L i kapaciteta kondezatora C.
Ovakvo električno oscilatorno kolo se naziva zatvoreno oscilatorno kolo . & takvom kolu električno polje je izme"u ploča kondezatora a magnetsko polje unutar solenoida +kalema,. ________________________________________________________________________________________ Oscilatorno kolo
Oscilatorno kolo (rezonantno kolo, LC kolo, titrajni krug ) je električno kolo koje se sastoji od kondenzatora C i zavojnice L. Ovisno o tipu veze razlikujemo serijsko i paralelno oscilatorno kolo. U oscilatornom kolu na rezonantnoj frekvenciji kapacitivna c i induktivna reaktansa L poni!tavaju jedna dru"u, i impedansa postaje čisto otporno" tipa.
Rad #ondenzator sprema ener"iju u svom električnom polju, a zavojnica u ma"netskom polju. $ko je kondenzator pun ener"ije i spoj% se zajedno sa zavojnicom, do&i &e do pra'njenja kondenzatora kroz zavojnicu, !to stvara ma"netsko polje oko nje i smanjuje električno polje u kondenzatoru i napon na njemu. #ada se kondenzator potpuno isprazni, ma"netsko polje zavojnice ne mo'e odma da se spusti na nulu, jer se zavojnica svojim induktivitetom opire na"loj promjeni struje. Opadaju&a struja zavojnice sada ponovo puni kondenzator i napon na njemu raste, sa polaritetom suprotnim od početno". #ondenzator se puni do kraja, napon na njemu poraste do maksimuma, i struja kroz kolo opet pada na nulu. Ciklus &e sada ponovo početi iz početka, i ener"ija &e tako da osciluje u kolu, odakle doijamo naziv oscilatorno kolo. U realnom kolu oscilacije &e iti pri"u!ene omskom otporno!&u, i nakon kra&e" vremena &e prestati. *a i se doile stalne oscilacije koriste se dodatni aktivni elementi kao tranzistori, tunel diode, elektronske cijevi itd. $ktivni elementi vr!e pojačanje i korisnu ener"iju za nastavak naizmjenični oscilacija uzimaju iz izvora jednosmjerne struje. +rekvencija oscilacija je ovisna o kapacitetu kondenzatora i induktivitetu zavojnice. to su oni ve&i, frekvencija je ni'a.
&roračun *rekvencije ezonantna frekvencija oscilatorno" kola jest
"dje je L induktivnost u /enrijima, i C je kapacitet u +aradima. U"aona (kru'na) frekvencija 0 ima jedinicu radijan u sekundi. 1kvivalentna frekvencija u /ercima jest
Oscilatorna kola se često koriste kao selektivni *ilteri Odnos LEC određuje njihov *aktor do.rote i selektivnost kola &RI7F,NA G.o' na'lo' pada totalne impedanse (serijsko oscilatorno kolo) ili na'lo' porasta impedanse (paralelno oscilatorno kolo) koriste se !a oda.ir$ *iltriranje$ ili proi!vodnju tačno određene *rekvencije u spre!i sa dru'im elektronskim komponentama O.ično su samo jedan dio kompleksno' elektronsko' uređaja kao #to je radio5prijemnik$ radio5
predajnik$ televi!or$ mo.ilni tele*on itd Kola u kojima se mo'u na%i su oscilatori$ *ilteri$ kola !a selekciju itd 999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999 OT4OR,NO I GAT4OR,NO OSCILATORNO KOLO Oscilatorom !ovemo električno kolo koje svojim djelovanjem i!a!iva si'nal određene *rekvencije Nje'ova *unkcija je da pretvara jednosmjernu električnu struju u nai!mjeničnu Otvoreno o. kolo
Oscilatorno kolo se sastoji od konden!atora i kalema Kada se naelektri#e konden!ator$ kolo počnje da osciluje Kada se konden!ator pove"e sa i!vorom jednosmjerne struje$jedna ploča postaje po!itivna$a dru'a ne'ativna$ a i!među njih se stvara električno polje Konden!ator počinje da se pra!ni kada isključimo i!vor napona$ a elektroni se kre%u sa ne'ativne na po!itivnu ploču Struja i ma'netno polje posti"u krajnju vrijednost kada je napon konden!atora jednak nuli Struja i dalje teče$ ali se i smanjuje #to u!rokuje ponovno punjenje konden!atora dok se on ne naelektri#e s tim da je donja ploča naelektrisana po!itivno$a 'ornja ne'ativno Ovaj proces se ponavlja i opisano predstavlja Otvoreno Oscilatorno Kolo. Zatvoreno o. kolo
Kod !atvoreno' oscilatorno' kola i!među ploča se nala!i električno polje$ a ma'netno polje je unutar kalema Ako se ovo kolo otvori$ stvara se prostor u kome ovo polje djeluje Ra!micanjem ploča ovo polje se #iri Kada se potpuno ra!maknu ploče do.ija se otvoreno kolo
OSCILATORNA KOLA Ova kola imaju veliki !načaj u telekomunikacijama Koriste se u radio5prijemnicima$ radio5 predajnicima$ tele*oniji$ mjernim telekomunikacionim uređajima itd Koriste se u praksi !a ostvarivanje selektivnosti$ tj potiskivanja ili isticanja si'nala određenih *rekvencija ,lektroma'netske oscilacije predstavljaju nai!mjenično pretvaranje ener'ije električno' polja u ener'iju ma'netsko' polja i o.ratno ,lektrično kolo u kome nastaju elektroma'netske oscilacije !ove se električno oscilatorno kolo Najjednostavnije oscilatorno kolo sačinjavaju kalem koe*icijenta samoindukcije L i konde!ator kapaciteta C Redno oscilatorno kolo
Redno oscilatorno kolo se do.ije rednim (serijskim) ve!ivanjem !avojnice i konden!atora$ Slika 2u.ici u kolu su predstavljeni ekvivalentnom otporno#%u 'u.itaka D R Ovi 'u.ici u kolu su jednaki !.iru 'u.itaka u !avojnici i konden!atoru Kako su 'u.ici u konden!atoru !anemarljivi u odnosu na 'u.itke u !avojnici$ otpornost u kolu na Slici 6 D R je otpornost 'u.itaka u !avojnici
.
c
Slika 1: a S!e"a realno# oscilatorno# kola$ % Str&'a & idealno" kol& (kada & n'e"& ne %i %ilo #&%itaka) t'. ot*ornika R$ c Str&'e & kol& sa ra+ličiti" veličina"a #&%itaka , R
&od dejstvom i!mjenično' napona u(t) kro! kolo teče i!mjenična struja i(t)$ čija je e*ektivna vrijednost prema Omovom !akonu jednaka3 I =
U Z
U
=
2
R
2
3 + ω L − ω C
&ri praktičnoj primjeni serijsko' oscilatorno' kola naj!načajnija je situacija koja nastaje kada je *rekvencija 'eneratora D * takva da je induktivni otpor jednak kapacitivnom$ tj3 L −
3
ω
C
ω
= 5 ⇒ Z = R ⇒ I = I
ma4
=
U Z
=
U R
Ova *o'ava na+iva se re+onanca) a -rekvenci'a *ri ko'o' se do n'e dola+i na+iva se re+onantna -rekvenci'a i
jednaka je3 ω r
=
rad ⇒ f = 3 [ Hz ] r LC s 2π LC 3
Slika : Zavisnost e-ektivne vri'ednosti str&'e & seri'sko" oscilatorno" kol& , I i i"*edanse , Z od -rekvenci'e
Kako se oscilatorna kola koriste na veoma visokim *rekvencijama 'ornji dija'ram$ koji prika!uje !avisnost struje od *rekvencije$ ne od'ovara tako da !avisnost struje od visokih * rekvencija i!'leda kao na donjoj Slici ;3
Slika /: Zavisnost str&'e od -rekvenci'a %liski! re+onantno' -rekvenci'i i *ro*&sni o*se# , 0 seri'sko# oscilatorno# kola
Struja u kolu je najve%a pri re!onantnoj *rekvenciji D*r$ pri čemu je *r veoma visoka *rekvencija Također se vidi da je struja velika i !a *rekvencije u okolini re!onantne$ mada se ona smanjuje$ ali se ova smanjenja mo'u !anemariti jer nisu !načajna !a kvalitet uređaja u telekomuHnikacijama = tom smislu$ *ro*&sni o*se# seri'sko# oscilatorno# kola se de-inie kao o*se# -rekvenci'a & ko"e str&'a ni'e "an'a od neke vri'ednosti ko'a "o2e da se tolerie. Ta vri'ednost 'e
I ma4 2
&ropusni opse' @ * / D * 6 (1!)J 'dje se * 6 i * / na!ivaju #ranične -rekvenci'e *ro*&sno# o*se#a. = ve!i sa #irinom propusno' opse'a D @ de*ini#e se karakteristika oscilatorno' kola koja se na!iva selektivnost. Selektivnost 'e s*oso%nost kola da i+ "notva str&'a ra+ni! -rekvenci'a i+dvo'i str&'e či'e s& -rekvenci'e %liske re+onantno' -rekvenci'i kola ) a da str&'e ostali! -rekvenci'a *otisne (osla%i. 3aralelno oscilatorno kolo
+o.ije se kada se !avojnica i konden!ator .e"u paralelno u odnosu na 'enerator i! ko'a se kolo po.uđuje Sve u ve!i R va"i kao i !a serijsko oscilatorno kolo
a)
.)
Slika 1: a Električna s!e"a *aralelno# oscilatorno# kola$ % Zavisnost e-ektivne vri'ednosti str&'e I i i"edanse Z od -rekvenci'e
Impedansa ovo' kola je paralelna ve!a (R L) i 6EC tj3
Z =
( R + ω L) ⋅ R + ω L 6
L
3
C
ω
3
C
ω
=
CR 2
2
ω L 3 − 3 3+ R ω LC 2
Kada je *rekvencija 'eneratora jednaka re!onantnoj *rekvenciji$ tj f = f r =
3 2π
LC
⇒ Z = Z
ma4
=
L CR
U
Kako je impedansa kola maksimalna$ struja u kolu je minimalna$ tj
I
=
I min
U =
Z ma4
=
3 L
=
U
CR ⋅
L
CR
-rekvencija *r pri kojoj je struja u paralelnom oscilatornom kolu minimalna$ na!iva se re+onantna -rekvenci'a *aralelno# oscilatorno# kola) mada se koristi i na!iv -rekvenci'a antire+onanci'e
+ija'ram !avisnosti e*ektivne vrijednosti napona na paralelnom oscilatornom kolu od *rekvencija u okolini re!onantne *rekvencije prika!an je na Slici /3
Slika : Zavisnost na*ona od -rekvenci'a %liski! re+onantno' -rekvenci'i i *ro*&sni o*se# , 0 *aralelno# oscilatorno# kola 3ro*&sni o*se# , 0 *aralelno# oscilatorno# kola 'e o*se# -rekvenci'a & ko"e na*on na kra'evi"a kola ni'e "an'i od
U ma4
2
) 'dje je
=ma? napon na kolu pri re!onanciji 0 4 - , -1) 'dje su -1 i - #ranične
-rekvenci'e *ro*&sno# o*se#a. Selektivnost *aralelno# oscilatorno# kola 'e n'e#ova s*oso%nost da od vie na*ona ra+ni! -rekvenci'a i+dvo'i sa"o na*one či'a 'e -rekvenci'a & %li+ini re+onantne -rekvenci'e. 3ri"'ena oscilatorni! kola
G.o' na'lo' pada ukupne impedanse (serijsko oscilatorno kolo) ili na'lo' porasta impedanse (paralelno oscilatorno kolo) koriste se !a oda.ir$ *iltriranje$ ili proi!vodnju tačno određene *rekvencije u spre!i sa dru'im elektronskim komponentama O.ično su samo jedan dio kompleksno' elektronsko' uređaja kao #to je radio5prijemnik$ radio5predajnik$ televi!or$ mo.ilni tele*on itd Kola u kojima se mo'u na%i su oscilatori$ *ilteri$ kola !a selekciju itd OSCILATORI Oscilatori s& elektronski &re5a'i ko'i 'ednos"'ern& str&'&i na*on *retvara'& & i+"'eničn& +ru'im riječima rečeno$ oscilatori s& elektronski &re5a'i ko'i #eneri& i+"'eničn& str&'&i na*on odre5ene -rekvenci'e Elektronski oscilator 'e elektronsko kolo ko'e *roi+vodi elektronski si#nal ko'i se *onavl'a & vre"en& i to & vid& sin&sne -&nkci'e ili *ravo&#aone *ovorkeOscilator niskih učestanosti (L-O) je elektronski oscilator
koji 'eneri#e AC o.lik si'nala na *rekvencijama ispod /0 1! Oscilatori koji su di!ajnirani da proi!vode na i!la!u visoke AC napone od +C na ula!u se uo.ičajeno !ovu invertori 2eneratori napona sinusoidalno' o.lika konstantne amplitude i *rekvencije !ovu se često samo oscilatori &ostoje dvije vrste elektronskih oscilatora3 harmonijski oscilatori i relaksacioni oscilatori(multivi.rator$ kru"ni oscilator) 1armonijski oscilatori su oscilatori koji 'eneri#u sinusoidalni o.lik si'nala Osnovni elementi harmonijskih oscilatora su elektronski pojačavač čiji je i!la! nastavljen na elektonski *iltar$ a i!la! i! *iltra je doveden na ula! u pojačavač$ modelom povratne spre'e ,lektrična shema jedno' oscilatora data je na Slici ;3
Slika /: Oscilator sa -a+ni" *o"ako"
,L,KTRIMNI -ILT,RI ,lektrični *iltri su električna kola kojima se ra!dvajaju si'nali ra!ličitih *rekvencija = mno'im elektronskim uređajima postoje si'nali ra!ličitih *rekvencija Neke od njih tre.a prenijeti do slijede%e' stepena 5 uređaja radi dalje o.rade$ pojačavanja$ modulacije$ detekcije$ ra!nih re'ulacija itd Ostale si'nale tre.a spriječiti da sti'nu na slijede%i stepen jer su nepotre.ni i ometaju normalan rad uređaja To se ostvaruje pomo%u električnih *iltera &rema *rekvencijama si'nala koje tre.a da propuste$ *iltri se djele u četiri 'rupe3 &ropusnici niskih *rekvencija D N-$ &ropusnici visokih *rekvencija D 4-$ &ropusnici opse'a *rekvencija D -&O i Nepropusnici opse'a *rekvencija D -NO • • • •
&rema principu rada$ svi *iltri mo'u da se podjele u dvije 'rupe3 &asivne *iltri i Aktivni *iltri • •
&asivni *iltri korisne si'nale prenose na slijede%i stepen sa vrlo malim sla.ljenjem$ a #tetne si'nale$ tj smetnje i #umove$ sla.e #to je mo'u%e vi#e Aktivni *iltri svoju ulo'u ra!dvajanja ostvaruju tako #to korisne si'nale pojačavaju vi#e ne'o smetnje i #umove 3ASIVNI 6ILTRI
&asivni *iltri se sastoje isključivo od pasivnih komponenata3 5 kalemova i konden!atora D LC *iltri$ i 5 otpornika i konden!atora D RC *iltri Najva"nije karakteristike *iltra su3 6 sla.ljenje *iltra$ i / 'ranična *rekvencija *iltra
Sla.ljenje *iltra se de*ini#e kao odnos ula!no' i i!la!no' napona3 = idealnom slučaju$ sla.ljenje si'nala koje tre.a prenijeti na stepen i!a *iltra tre.a da je jednako nuli$ a sla.ljenje svih ostalih si'nala$ koje tre.a potisnuti$ da je .eskonačno veliko = praksi t o nije mo'u%e ostvariti Stvarni *iltri propu#aju korisne si'nale sa malim$ a nekorisne sa !natno ve%im sla.ljenjem Karakteristika pojedinih elektronskih sklopova kao #to su pojačanje$ sla.ljenje$ selektivnost i slično uvijek se i!ra"avaju ne kao prosti odnos od'ovaraju%ih veličina$ ve% kao lo'aritam to' odnosa$ pa je prema tome$ sla.ljenje *iltra3
Npr Neka je =66/m4 i =/;m4 Onda je sla.ljenje$ kao prosti odnos napona3 +o.ijeni .roj poka!uje da je i!la!ni napon puta manji od ula!no' I!ra"eno na pravi način$ a imaju%i u vidu da je lo' 0$$ sla.ljenje je3
+eci.el se u praksi koristi kao i dru'e jedinice (volt$ amper$ tesla itd) ali to nije jedinica u punom smislu te riječi +eci.el nema dimen!ije jer predstavlja odnos dvije veličine iste prirode 2ranične *rekvencija *iltra su *rekvencija koje ra!dvajaju o.last *rekvencija u kojoj nema sla.ljena od o.lasti u kojima postoji sla.ljenje LC N- *ilter N- 5 *iltri su električna kola koja napone čije su *rekvencija u opse'u od *0 (istosmjerna struja) do neke određene *rekvencija **c$ propu#taju .e! sla.ljenja$ a napone čija je *rekvencija ve%a od **c$osla.ljuju
a % c Slika 1: LC , N6 -ilter a 3ol&7eli'a N6 -iltera) % T87eli'a N6 -iltera) c 987eli'a N6 -iltera
LC 4- *ilter 4-5*iltri su električna kola koja napone čije su *rekvencije ve%e od neke određene *rekvencija **c propu#taju .e! sla.ljenja$ a napone čije su *rekvencija manje od **c osla.ljuju
a % c Slika : LC ,V6 -ilter a 3ol&7eli'a V6 -iltera) % T87eli'a V6 -iltera) c 987eli'a V6 -iltera
