1.POJAM DRZAVNE SVOJINE Drzavna svojina je skup najsirih ovlascenja I ogranicenja drzave I nosilaca javne vlasti na javnim dobrima.Tri su osnovna znacenja pojma drzavne svojine: 1)Javnopravna svojina-u javnopravnom smislu drzavna svojina postoji kada se drzava pojavljuje kao nosilac imaperijuma javne vlasti,te je otuda drzavna svojina podvrgnuta posebnom pravnom rezimu.Sticanje I prestanak drzavne svojine obavlja se najcesce na osnovu upravnog akta ili zakona,ne vaze pravila gradjanskog prava o originarnom I derivativnom sticanju,kao ni druga gradjanska prava poput sluzbenosti,zaloznog prava,susedskih prava.Zastita se ostvaruje upravnim sredstvima u upravnom postupku ili upravnom sporu.Ovakav pravni rezim vazi za dobra u opstoj upotrebi:reke,obale,more,parkovi,trgovi,ulice itd. 2)Mesovita svojina-drzavna svojina mesovitog karaktera postoji kod posebnih javnih dobara koja predstavljaju sredstva za rad drzavnih organa I sluzbi.Tu spadaju nepokretne stvari:tvrdjave,kasarne,vojni poligoni,biblioteke,muzeji,kao I pokretne stvari:sredstva naoruzanja,vozila,kancelarijski namestaj.Ova javna dobra imaju dvostruki rezim regulisana su pravilima javnog(upravnog)I gradjanskog prava.Dakle mogu se prenositi upravnim aktom ali I nacinima koji vaze za prenos prava svojine u gradjanskom pravu.Zastita se moze ostvariti upravnim sredstvima kao I petitornim I posesornim tuzbama. 3)Pravo svojine u gradjanskopravnom smislu-drzavna svojina moze imati znacenje prava svojine u gradjanskom pravu.To je slucaj kada se drzava javljau svojstvu obicnog pravnog lica kao subjekta prava.Ovaj oblik svojine naziva se I fiskalna svojina ili imovina drzave.Tu spadaju pokretne I nepokretne stvari kao:hartije od vrednosti,novac,zemljista,rudnici,poslovne prostorije.Ove stvari nemaju posebnu namenu osim sto sluze za uvecanje prihoda u drzavnim fondovima I podvrgnute su pravilima gradjanskog prava. Razlicito znacenje pojma drzavne svojine moze se zapaziti u zakonodavstvu SRJ,zakon o imovini srj iz 1993. Razlikuje imovinu srj koja se koristi za ostvarivanje nadleznosti srj kao oblik javne svojine sa mesovitim svojinskim ovlascenjima I s druge strane postoji imovina srj koja sluzi za obavljane privrednih I drugih delatnosti,sluzi sticanju dobiti I obuhvata fiskalnu svojinu.Zakon o sredstvima u svojini republike srbije od 1995.dopunjuje ovu podelu drzavnom ,javnom svojinom koja se odnosi na prirodna bogatstva I dobrima u opstoj upotrebi(putevi,parkovi,trgovi,ulice).Isti oblici svojine postojali su I u SFRJ,samo se govorilo o drustvenoj svojini drzavnih organa.Po zakonu o drzavnom racunovodstvu od 1934.drzavna imovina delila se na:javna dobra koja sluze opstoj upotrebi,imovinu drzavne uprave,imovinu drzavnih privrednih preduzeca I ustanova,imovinu bez narocitog opredeljenja,imovinu drzavnih fondova.
1
2.DRZAVNA SVOJINA I SRODNE KATEGORIJE Drzavna svojina I imovina Imovina u gradjanskom pravu predstavlja pravnu celinu koju cine prava(subjektivna stvarna prava ukljucujuci pravo svojine,obligaciona I intelektualna prava) I obaveze.Zakon o imovini SRJ sa stanovista funkcije razlikujeimovinu koja se koristi za ostvarivanje nadleznosti drzave I imovinu koja se koristi za obavljanje privrednih I drugih delatnosti radi sticanja dobiti.Navode se tri konstitutivna elementa imovine SRJ:pravo svojine na pokretnim I nepokretnim stvarima,novcana sredstva I hartije od vrednosti,druga imovinska prava(pravo na patent,licencu,model).Ovde zakonodavac mesa kategoriju imovine sa imovinskom masom kao skupom stvari,ne pravi se dovoljno jasna razlika izmedju drzavne svojine I drzavne imovine.Pojedini pravni teoreticari zalazu se za razgranicenje ta dva pojma,te se drzavna imovina deli u dve podceline:drzavnu javnu imovinu I drzavnu privatnu imovinu.Drzavna javna imovina za svoj objekat ima javna dobra I dalje se deli na opstu drzavnu javnu imovinu(prirodna bogatstva u opstoj upotrebi)I posebnu-upravnu drzavnu javnu imovinu(imovina koja sluzi direktno drzavnom aparatu).Drzavna privatna imovina za objekt ima zamljista,rudnike,novac-stvari cija svrha nije unapred odredjena. Drzavna svojina I pravo svojine Drzavna svojina se moze dovesti u vezu sa pravom svojine gradjanskog prava ili posmatrati kao kategorija javnog prava,takodje drzavnu svojinu moguce je tretirati van kategorija svojinskog prava. 1.Drzavna svojina kao pravo svojine gradjanskog prava-stvari koje se oznacavaju kao fiskalna imovina predstavljaju objekte prava svojine drzave u gradjanskopravnom smislu.To su pokretne I nepokretne stvari koje cine:novac,hartije od vrednosti,zemljista,rudnici I druge stvari kojima svrha nije unapred odredjena ili sluze za obavljanje privredne delatnosti.U ovom slucaju drzava se ponasa kao I svaki drugi subjekt gradjanskog prava.Kada se radi o stvarima koja se oznacavaju kao javna dobra resenja nisu jedinstvena.U francuskoj pravnoj teoriji postoji shvatanje da je u odnosu na ovaj domen drzava vlasnik u gradjanskopravnom smislu ali se radi o pravi svojine koje je podvrgnuto nameni javnog interesa.Prisutan je dvostruki pravni rezim,ovlascenja su privatno pravna a cilj javnopravni.U Nemackoj preovladjuje shvatanje da su javna dobra uz odredjene izuzetke u rezimu privatnopravne svojine,bez obzira da li su tela koja njima upravljaju ujedno I vlasnici.Nemackoaustrijski koncept javnog dobra bio je prihvacen I u staroj YU,svojina na javnim dobrima pripada drzavi dok gradjani imaju pravo opste upotrebe. 2.Drzavna svojina I javno pravo svojine-teorija javne svojine objasnjava javno dobro kao objekt posebnog prava svojine u javnopravnom smislu.Javna svojina sadrzi svojinska ovlascenja I pravo nadzora organa vlasti da se stvar upotrebljava za odredjenu svrhu.Javna svojina je oblikovana tako da se neka ovlascenja koja sadrzi pravo svojine pojacavaju a neka smanjuju.Oslanjajuci se na francusku teoriju javnog domena,pravnik Otto Mayer pokusao je da uvede pravni institut javne svojine u nemacko upravno pravo.Po njemu javna svojina postoji u slucaju da je jedan subjekt,drzava,nosilac javnopravnog upravljanja I vlasnistva na dobrima,ali I dalje sa prerogativima javnog raspolaganja. 3.Drzavna svojina kao nesvojinska kategorija-U francuskoj teoriji 19.veka Prudon je zastupao shvatanje da javno dobro nije objekt prava svojine ni javnog ni privatnog prava.Sustina ove koncepcije je da se polazi od analize clana 538. code civila koji odredjuje sta cini javno dobro.Posto javna dobra predstavljaju dobra u opstoj upotrebi ,priroda ovih stvari je takva da ne mogu biti objekt privatnog prisvajanja.Postojanje prava upotrebe iskljucuje mogucnost da drzava ima posebna ovlascenja poput 2
upotrebe,pribiranja plodova I raspolaganja na javnim dobrima.Medjutim to sto drzava nema pravo svojine ne znaci da nema nikakva ovlascenja I obaveze u ovom domenu.Ona se javlja kao zastupnik opsteg interesa,stara se o ocuvanju I zastiti javnog dobra,moze menjati prirodu I namenu ovih stvari.Ovo shvatanje koje negira bilo kakav oblik prava svojine drzave suvaza pojam javnog dobra na dobra u opstoj upotrebi,ali je ovaj pristup neprimenjiv tamo gde se drzava javlja kao imalac svojinskih ovlascenja. 3.SUBJEKTI DRZAVNE SVOJINE Subjekti drzavne svojine su imaoci najsirih ovlascenja I ogranicenja na objektima drzavne svojine.Subjekt drzavne svojine je subjekt prava koji je u mogucnosti da suvereno raspolaze javnim dobrima I to putem pravnih akata.U najopstijem smislu to je drzavakoja pravnu vlast ostvaruje preko svojih organa.Drzava u pravnom smislu predstavlja slozen kolektivitet I mogu je ciniti savezna drzava,federalne jedinice,politicko teritorijalne jedinice,pri cemu svi oni imaju svojstvo pravnog lica.Problem postaje slozeniji postojanjem javnih preduzeca I ustanova u cijoj imovini figurira drzavna svojina kao dominirajuca. Posto je YU predstavljena kao federalna drzava otuda savezna drzava predstavlja subjekt drzavne svojine koji svoja ovlascenja I obaveze vrsi preko saveznih organa,ali I organizacija I javnih sluzbi.Sredstva u svojini Republike Srbije regulise zakon o sredstvima u svojini republike srbije koji ovlascenja I obaveze vezuje za:republicke drzavne organe I organizacije,organe I organizacije jedinica teritorijalne autonomije I lokalne samouprave,javne sluzbe I druge organizacije ciji je osnivac republika.Ovlascenja I obaveze u vezi sa drzavnom svojinom obavljaju organi drzavne uprave,oni nemaju svoju posebnu imovinu niti svojstvo pravnog lica vec su deo sire celine.Organi drzavne uprave mogu se formirati na osnovu razlicitih kriterijuma:realni(vrsta poslova),teritorijalni(teritorijalno podrucje),personalni(vrste lica).Kako je YU bila savezna drzava poslove drzavne uprave na saveznom nivou vrsili su savezni organi uprave,dok su na nivou republika to bili republicki organi uprave.Savezne organe uprave cinili su:savezna ministarstva,savezne uprave I savezni inspektorati,a republicke oragane uprave u srbiji predstavljala ministarstva. Posebni subjekti drzavne svojine: a)Javna preduzeca-Javno preduzece je preduzece koje obavlja delatnost od opsteg interesa,a koje osniva drzava,odnosno jedinica lokalne samouprave.Ova definicija predpostavlja dva elementa:da se radi o preduzecu koje obavlja delatnost opsteg interesa I da je sonivac drzava ili jedinica lokalne samouprave.Ustav SRJ ne spominje delatnosti opsteg interesa dok ustav srbije predvidja I to u oblastima:zdravstvene I socijalne zastite,drustvene brige o deci,obrazovanja,nauke itd.Javno preduzece je slozen pravni oblik koji ima elemente privatnog(gradjanskog)I javnog(upravnog)prava.Javno preduzece stice pravni subjektivitet upisom u sudski registar.Ima svoj naziv(firma),sediste,delatnost I imovinu.U pravnim odnosima sa trecim licima javno preduzece se javlja kao subjekt privatnog prava,a u slucaju sporova nadlezni privredni sudovi.Javnopravni elementi javnog preduzeca ispoljavaju se u razlicitim segmentima,drzava se u oblasti upravljanja ponasa kao prema svojim preduzecima,postavlja direktora,imenuje svoje clanove u upravnom I nadzornom odboru.Takodje javnim preduzecima se moze poveriti vrsenje upravne vlasti. b)Javne ustanove-predtsavljaju posebna pravna lica koja obavljaju delatnost od opsteg interesa putem javne sluzbe,pri cemu neke osniva iskljucivo drzava,a pored nje mogu ih osnivati I fizicka I pravna lica.Savezna javna ustanova osniva se za 3
obavljanje delatnosti od interesa za ostvarivanje nadleznosti SRJ a za potrebe saveznih organa I organizacija.Mogu se osnovati:radi obavljanja strucnih I tehnickih poslova,obavestavanje javnosti o dogadjajima u srj I svetu,radi stvaranja uslova za koriscenje I zastitu kulturno istorijskih dobara od interesa za ostvarivanje nadleznosti srj.Zakon o javnim sluzbama RS ustanove definise kao organizacije koje se osnivaju radi ostvarivanja prava I interesa u oblasti:obrazovanja,nauke,kulture,zdravstvene I socijalne zastite.Ovaj zakon ne pravi razliku izmedju javnih I ostalih oblika ustanova,ali u slucaju kada je osnivac RS tada vlada RS imenuje I razresava direktore,kao I clanove odbora,a nadzor vrsi ministarstvo.Pojam javne ustanove ima razlicito znacenje u nasem pravu I to kako po delatnostima kojima se bave,tako I po osnivacima.Savezne javne ustanove bave se samo delatnostima od znacaja za savezne organe I organizacije,a osnivac moze biti samo savezna vlada. Javne sluzbe I drzavna svojina: a)Pozitivni propisi Iz naseg prava se ne vidi jasno da li javna preduzeca I ustanove posluju iskljucivo sredstvima u drzavnoj svojini ili pored toga mogu imati stvari u iskljucivoj svojini I biti subjekti sopstvene imovine.Zakon o javnim preduzecima pojam imovine javnih preduzeca mesa sa imovinskom masom koju cine:objekti,uredjaji I postrojenja.Medjutim posebno se izdvajaju prirodna bogatstva I dobra u opstoj upotrebi ,kao javna dobra koja drzava ustupa javnim preduzecima na upravljanje I koriscenje a pri tom ostaju u svojinskom rezimu drzave.Ostaje nereseno pitanje samostalne imovine javnih preduzeca.Zakon o sredstvima u svojini RS predvidja da su sva sredstva stecena od strane javne sluzbe (javna preduzeca I ustanove)I druge organizacije ciji je osnivac RS u drzavnoj svojini.Ovakvo zakonsko resenje u potpunosti iskljucuje postojanje samostalne imovine javnih preduzeca. b)Shvatanja u pravnoj teoriji U pravnoj teoriji postoje razlicita shvatanja o pravnoj prirodi svojine na stvarima kojima posluju javna preduzeca I ustanove.Sva ta shvatanja mogu se svrstati u tri grupe.Prva grupa shvatanja polazi od teze da dobra javnih preduzeca I ustanova cine objekte prava svojine tih pravnih subjekata.Druga grupa shvatanja polazi od stava da se vlasnistvo nad kapitalom pripisuje naciji,a nacija ima pravni subjektivitet samo u drzavi I preko drzave,pa tako I kapital pripada drzavi.Trece shvatanje ima najvise pristalica,I po njemu neke stvari pripadaju u iskljucivu svojinu drzave a druge u iskljucivu svojinu pravnih lica koja vrse javne sluzbe.Tako se u njihovoj imovinskoj masi nalaze dve kategorije stvari: 1)stvari koje su svojina drzave ali se razlicitim aktima prenose javnim preduzecima I ustanovama na upotrebu ,uzivanje-to mogu biti dobra u opstoj upotrebi,prirodna bogatstva,ili druga javna dobra koja se nazivaju povratna jer se obavezno moraju vratiti autoritetu koji ih je ustupio,ili s druge strane preuzeta dobra koja mogu postati na kraju eksploatacije svojina pravnog lica. 2)dobra stecena od strane javnih preduzeca ili ustanovapo razlicitim osnovima.Dele se u dve grupe:dobra koja nisu od izuzetne koristi za njihovo delovanje,I spadaju u privatnu svojinu ovih zajednica I dobra koja su izuzetno korisna za obavljanje delatnosti. 4.OBJEKTI DRZAVNE SVOJINE Objekti drzavne svojine su pokretne I nepokretne stvari na kojima drzava ima pravo 4
svojine.Posto drzavna svojina obuhvata raznovrsna ovlascenja,I objekti mogu biti razliciti:ukoliko se uspostavljaju javnopravna ovlascenja I obaveze ili postoje mesoviti pravni odnosi tada objekti drzavne svojine imaju status javnog dobra,a ako drzava ima sopstvena stvarnopravna ovlascenja objekti imaju status stvari u gradjanskopravnom smislu.Dakle objekti drzavne svojine se dele na:javna dobra I stvari u gradjanskopravnom smislu. U nasem pravu objekti drzavne svojine mogu se razvrstati po tome da li spadaju u: 1)prirodna bogatstva(po ustavu srj iskljucivo u drzavnoj svojinu,po ustavu rs u drzavnoj ili drustvenoj-rude,divljac,ribe,zemljiste,vode) 2)dobra u opstoj upotrebi(pre svega objekti drzavne svojine ali mogu biti I u drustvenoj I privatnoj svojini-javni putevi,vode,obale,luke,aerodromi,parkovi) 3)sredstva drzavnih organa(fiskalna imovina-novac,hartije od vrednosti,zemljista,zgrade –sluze za ostvarivanje upravnih zadataka drzavnih organa) 4) kulturna dobra(objekti drzavne svojine ali mogu biti I u drugim oblicima svojinedobra u muzejima,bibliotekama,kulturni spomenici) Moze se zapaziti da veliki broj stvari koje su ranije bile u rezimu drustvene svojine sada cine objekte drzavne svojine,kao I tendencija daljeg kvantitativnog uvecacanja drzavne svojine koja je rezultat nestajanja drustvene svojine. Javna dobra: Pojam I vrste Javna dobra u uzem smislu su stvari koje su zbog svoje prirode podvrgnute javnopravnom rezimu,odnosno objekti ovlascenja I obaveza drzavnih organa,organizacija I sluzbi.To su dobra u opstoj upotrebi I prirodna bogatstva.U sirem smislu pojam javnog dobra obuhvataju pored navedenih I stvari koje se nalaze u mesovitom pravnom rezimu –mogu biti objekti javnopravnih ovlascenja I obaveza kao I gradjanskopravnih ovlascenja drzavnih organa.Tu spadaju:sredstva za rad drzavnih organa,organizacija I sluzbi,kao I kulturna dobra koja su u rezimu drzavne svojine.Kada se radi o javnim dobrima u uzem smislu drzava svoju vlast ostvaruje preko upravnih akata I upravnih radnji.Odrzavanje,zastita,sticanje I prenos javnih dobara ostvaruju se u upravnom postupku.Javna dobra u sirem smislu su u domenu gradjanskog prava,ali zbog specificne namene potpadaju pod dvostruki rezim.Stoga se upotreba,raspolaganje I zastita ovih dobara moze vrsiti javnopravnim I gradjanskopravnim aktima. Deoba javnih dobara se u nasem pravu moze vrsiti na osnovu razlicitih kriterijuma kao sto su pravni rezim dobara,oblik svojine,vrsta objekata,nacin nastanka.Prema pravnom rezimu ,odnosno nacinu upotrebe javna dobra se dele na dobra u opstoj upotrebi,prirodna dobra I sredstva za rad drzavnih organa.Prema tipu svojine javna dobra se dele na ona u drzavnoj svojini,I u privatnoj svojini.Sa stanovista vrste stvari postoje sledece kategorije:zemljisno javno dobro(putevi,trgovi,parkovi)vodno javno dobro(plovni putevi,jezera,vodotoci)morsko javno dobro,vazdusno javno dobro,zgrade razlicitih drzavnih organa,pokretne stvari koje po karakteru mogu biti razlicite(vozila,knjige,sredstva naoruzanja).S obzirom na nacin nastanka razlikujemo:prirodna javna dobra (more,reke,obale)I vestacka javna dobra(putevi,mostovi,aerodromi). Javno dobro u francuskom I nemackom pravu U francuskom pravu pojam javnog dobra moze se naci razvrstavanjem materijalnih dobara na javni I privatni domen.Teorija o javnom domenu objasnjava sustinu instituta javnog dobra.Medjutim ne postoji jedinstven stav u teoriji povodom ovog 5
pitanja,rasprave su krenule nakon donosenja francuskog gradjanskog zakonika 1804..Taj zakonik predvidja da je drzava vlasnik kao svaki drugi subjekt.Sva dobra drzave cine javni domen,ali to ne znaci poseban pravni rezim.Tek su komentatori zakonika napravili razliku izmedju dobara u opstoj upotrebi koja ne mogu biti u rezimu privatne svojine I ostalih dobara.Kao reakcija na ovo nastala je tzv.doktrinarna koncepcija.Posto nema definicije javnog I privatnog domena u zakonodavstvu,polazi se od kriterijuma prirode dobara,te se razlikuju dve vrste stvari:dobra podobna za privatno prisvajanje(privatni domen)I dobra koja nisu podobna za privatno prisvajanje-tako se javni domen svodi na dobra u opstoj upotrebi.Posto se ova teorija pokazala nepogodnom da objasni pojam javnog dobra pojavila su se kasnije shvatanja koja polaze od namene stvari.Pojam javnog domena cine stvari koje sluze:javnim sluzbama I ostvarivanju javnog interesa.Posto je I ovaj kriterijum pokazao nedostatke sledeca grupa autora polazi od kriterijuma nuznosti dobara.Da bi stvar cinila javno dobro potrebno da ispunjava 4 uslova: 1)dobra pripadaju drzavi ili javnom telu 2)mora da sluzi javnoj upotrebi,odnosno javnoj sluzbi 3)stvar se mora odnositi ne na bilo koju javnu sluzbu,vec onu od sustinskog znacaja za drustvo 4)dobro mora imati bitnu ulogu u takvoj sluzbi U nemackom pravu shodno svrsi kojoj sluze mogu se razlikovati 4 grupe javnih dobara:javna dobra u opstoj upotrebi,javna dobra u posebnoj upotrebi,javna dobra u upotrebo u ustanovama,javna dobra u upotrebi u upravi. Javna dobra I dobra od opsteg interesa Dobra od opsteg interesa su stvari koje zbog svog znacaja za drustvo imaju poseban pravnim rezim upotrebe,raspolaganja I zastite.Tu spadaju:prirodna bogatstva,dobra u opstoj upotrebi,kulturna bogatstva,poljoprivredno I gradjevinsko zemljiste,sume.Ova dobra mogu biti u privatnoj,drzavnoj ili drustvenoj svojini.Dobra od opsteg interesa moraju se upotrebljavati u skladu sa zakonom predvidjenim uslovima kojima se ostvaruje njihova racionalna upotreba I drugi opsti interesi.Neosporno je da javna dobra spadaju u kategoriju dobara od opsteg interesa,ali ove dve kategorije stvari se ne mogu potpuno izjednaciti jer dobra od opsteg interesa predstvaljaju siru grupaciju dobara,koja obuhvataju javna dobra ali I druge stvari od interesa za drustvo.Takodje javna dobra su u drzavnoj svojini I izuzetci su retki,dok ostala dobra opsteg interesa mogu biti I u drugim oblicima svojine. 5.PRAVNA PRIRODA DRZAVNE SVOJINE Povodom stvari koje cine objekte drzavne svojine,uspostavljaju se pravni odnosi razlicite pravne prirode.Drzava se moze pojaviti kao imalac vlasti(imperiuma),tu se radi o javnopravnom odnosu,pri cemu se zastita ostvaruje upravnim sredstvima.S druge strane drzava se moze pojaviti I kao subjekt gradjanskopravnih odnosa,shodno tome zastita se ostvaruje gradjanskim tuzbama,pred redovnim sudovima.Stoga je drzavna svojina kao pravni pojam jedna mesovita kategorija koja sadrzi javnopravne I gradjanskopravne elemente.S obzirom da ovi elementi nisu uvek podjednako zastupljeni neka dobra su u iskljucivo javnopravnom rezimu(dobra u opstoj upotrebi)druga dobra su u mesovitom pravnom rezimu,dok ima I dobara koja imaju status stvari u gradjanskopravnom smislu. 6
U pravnoj teoriji postoje razlicita shvatanja o pravnoj prirodi drzavne svojine.Bila su prisutna shvatanja koja drzavnu socijalisticku svojinu objasnjavaju iskljucivo preko kategorija gradjanskog prava,kao pravo svojine sa ovlascenjem upotrebe,raspolaganja I svojinskim tuzbama.To shvatanje iz ranije sovjetske pravne teorije prihvatili su I neki nasi teoreticari.Medjutim ova shvatanja su nepotpuna,isto kao I ona koja drzavnu svojinu svode na iskljucivo javnopravnu svojinu.U starijoj francuskoj pravnoj teoriji postojalo je shvatanje po kojem se drzavnoj upravi priznaje samo pravo cuvanja I nadzoraNajzad postoje teoreticari koji u potpunosti sagledavaju sustinu odnosa kod drzavne svojine.U pogledu javnih dobara drzava moze nastupati bilo kao nosilac vlasti,bilo kao fikus,te mogu vaziti javnopravni propisi,gradjanski ili mesovit pravni rezim.
6.STICANJE I PRESTANAK DRZAVNE SVOJINE Sticanje drzavne svojine predstavlja nacine ili oblike sticanja prava I obaveza na objektima drzavne svojine.Posto drzavna svojina podrzaumeva dve vrste razlicitih ovlascenja,javnopravna I gradjanskopravna,otuda sticanje drzavne svojine moze imati dva vida:sticanje javnopravnih ovlascenja I obaveza,odnosno sticanje ili nastanak javnih dobara I sticanje prava svojine,odnosno stvari u gradjanskopravnom smislu. Drzava stice klasicno pravo svojine na nacine kojima se svojina stice u gradjanskom pravu,originarnim I derivativnim nacinima sticanja.Drzava moze pribaviti pravo svojine odrzajem,sticanjem od nevlasnika,akumulacijom, prirastajem,na osnovu akata drzavnih organa,nalazom izgubljene I skrivene stvari,okupacijom,konfiskacijom,ali I na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikomderivativni nacin sticanja.S druge strane nacin sticanja javnih dobara zavisi od karaktera objekta,tj.da li se radi o prirodnim ili vestackim javnim dobrima. Prirodno javno dobro je rezultat prirodnih okolnosti ili dogadjaja,stice svojstvo objekta drzavne svojine samim postankom.Vestacka javna dobra ne sticu karakter javnosti samom izgradnjom ili postojanjem.Priznavanje javnosti se u nauci obelezava kao predeljivanje,namenjivanje,destiniranje javnih dobara I to se vrsi upravnim aktom,ali moze I samim zakonom.Neki autori kod konstituisanja javnog dobra vide dve operacije:pravni akt,ili cinjenicu putem koje neka stvar postaje javno dobro I pravni akt ili cinjenica kojom se dobru daje posebna namena.U pravnoj teoriji navodi se jos jedan slucaj nastanka javnog dobra,naziva se preuzimanje,to su slucajevi kada fizicka I pravna lica izgrade pojedine objekte pa ih poklone ili ustupe drzavi. Drzavna svojina prestaje na razlicite nacine,u zavisnosti da li se radi o prestanku javnopravnih ili gradjanskopravnih ovlascenja.Pravo svojine drzave prestaje na isti nacin kao pravo svojine fizickih I pravnih lica,propascu stvari,prodajom.Medjutim drzavna svojina ne moze prestati odricanjem od prava svojine-derelikcijom I 7
napustanjem stvari.Javnopravna ovlascenja drzave prestaju na isti nacin na koji I postaju.Prirodna javna dobra prestaju usled okolnosti koje dovode do fizickog nestajanja objekta ili vise ne sluzi odredjenoj nameni.Prestanak vestackog javnog dobra vrsi se na osnovu pravnog akta,kojim predmet prestaje da sluzi svojoj nameni I gubi karakter javnog dobra-akt oduzimanja,ili povlacenja. Posebni nacini sticanja svojine: 1)Agrarna reforma-predstavlja skup mera preduzetih od strane drzave kojima se menjaju svojinski odnosi na poljoprivrednom zemljistu,tako da pojedinim subjektima prestaje pravo svojine,dok drugi subjekti(agrarni interesenti)sticu pravo svojine na poljoprivrednom zemljistu.Cilj ovih mera je da se promene drustveni odnosi u poljoprivrednoj proizvodnji,tako sto se najcesce vrsi preraspodela zemlje,oduzimanjem velikih zemljisnih poseda I njihovom raspodelom domacinstvima I seljacima bez zemlje.Agrarna reforma ima dva vida:moze sluziti ukidanju jednih I uvodjenju drugih drustvenih odnosa(ukidanje feudalnih,kapitalistickih odnosa)I moze imati za cilj preraspodelu zemlje u okviru istog svojinskog odnosa uradi unapredjenja poljoprivredne proizvodnje.U bivsoj socijalistickoj jugoslaviji prva agrarna reforma sprovedena je na osnovu dva zakona iz 1945.imala je za cilj da se ukine eksploatacija tudjeg rada I da pojedine kategorije stanovnistva dodju do sredstava za zivot.Prestalo je pravo svojine na poljoprivrednom zemljistu odredjenim kategorijama vlasnika: • Veliki posedi cija povrsina prelazi 45 hektara ili 25 do 35 hektara zemlje ako se koriste putem zakupa ili najma radne snage • Zemljisni posedi u svojini banaka,preduzeca I drugih pravnih lica • Zemljisni posedi svetovnih I verskih ustanova iznad 10 hektara • Posedi nezemljoradnika iznad 3-5 hektara Pravo svojine prestaje bez naknade,a oduzeta zemlja usla u zemljisni agrarni fond u drzavnoj svojini,da bi se dodelili odredjenim subjektima-fizickim I pravnim licima.Druga agrarna reformasprovedena 1953. Na osnovu zakona opoljoprivrednom zemljisnom fondu drustvene svojine I dodeljivanjemzemlje poljoprivrednim organizacijama.Obradivo zemljiste moglo je biti u rezimu prava svojine do tzv.agrarnog maksimuma,dok je ostalo zemljiste bilo u rezimu drustvene svojine.Poljoprivredne organizacije su na dodeljenom zemljistu imale pravo koriscenja I sticali su ga upisom u zemljisne knjige. 2)Arondacija-agrarna mera drzave kojom se oduzimaju odredjene zemljisne parceleako one po svom polozaju predstvaljaju enklavu ili poluenklavu,te onemogucavaju racionalnu upotrebu okolnog zemljista,ili ostvarenje drugog opsteg interesa,uz davanje naknade u novcu,ili u vidu drugog zemljista.Arondacijom se vrsi uredjivanje poljoprivrednog zemljista,odnosno zaokruzivanje I stvaranje vecih zemljisnih povrsinapodesnih za primenu savremenih mera I sredstava.Taj cilj ima I komasacija,ali za razliku od nje arondacija obuhvata samo pojedine zemljisne 8
parce;e koje su po polozaju enklave ili poluenklave.Korisnici arondacijie I oni koji je mogu zahtevati su:drzavno,drustveno,zadruzno mesovito preduzece I druga pravna lica.Korisnici ne mogu biti fizicka lica.Arondacija se moze sprovesti ako korisnik koji zahteva njeno sprovodjenje ima u svojini odredjeni procenat ukupnog poljoprivrednog zemljista u potesu za koji se predlaze arondacija.Pod potesom se podrazumeva deo povrsine zemljista u jednoj katastarskoj opstini,koja cini jednu celinu I kao takva je upisana u registar.U srbiji se arondacija moze sprovesti ako korisnik koji pokrece inicijativu poseduje bar 60% ukupnog poljoprivrednog zemljista u potesu.Arondacija se moze vrsiti ako je prethodno utvrdjen opsti interes za sprovodjenje arondacije na odredjenom potesu..On se utvrdjuje resenjem skupstine opstine,a na zahtev korisnika arondacije.Postupak arondacije sprovodi se po propisima o eksproprijaciji,s tim sto je arondacija uzeg obima.Fizickim ili pravnim licima kojima se oduzima zemljiste pripada pravicna naknada koju daje korisnik arondacije,u naturi ili novcu. 3)Nacionalizacija-predstavlja meru drzave kojom se pojedinaili sva preduzeca u okviru odredjene privredne grane prenose u drzavnu svojinu.Ova mera prouzrokujeprestanak prava svojine odredjenih subjekata,I nacin sticanja drzavne svojine.Nacionalizacija takodje predstavlja opste ogranicenje pravne sposobnosti fizickih I pravnih lica,jer ne mogu sticati imovinska prava u nacionalizovanim privrednim granama. U nasem pravu bile su sprovedene tri nacionalizacije,prva 1946. I obuhvatila je 42 privredne grane,druga 1948.odnosila se na preduzeca koja nisu nacionalizovana ranije,a od vaznosti su za kulturu privredu I zdravstvo.Ove dve nacionalizacije predstavljaju osnov nastanka drzavne svojine.Treca nacionalizacija sprovedena 1958.obuhvatila je stambene zgrade,poslovne zgrade I gradjevinsko zemljiste.Predstavljala je nacin sticanja drustvene svojine.Nacionalizacija se razlikuje od konfiskacije jer je nacionalizacija privrednopoliticka mera,a konfiskacija kazna za ucinjeno krivicno delo ili prekrsaj.Konfiskacija je uvek bez naknade ,a nacionalizacija moze biti sa naknadom.Takodje kod konfiskacije se ne dira u opstu pravnu sposobnost konfiskata.Nacionalizacija se razlikuje I od eksproprijacije koja predstavlja oduzimanje odredjene stvari u opstem interesu,ni eksproprijacija ne dira u opstu pravnu sposobnost. 4)Eksproprijacija-predstavlja prinudni pristanak ili ogranicenje prava svojine na nepokretnim stvarima,uz pravicnu naknadu ako to zahteva opsti interes utvrdjen zakonom.Postoje dva oblika eksproprijacije.Potpuna eksproprijacija postoji kada s epravosnaznim resenjem menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnostitj.gasi se pravo svojine ranijeg sopstvenika, I uspostavlja se pravo novog.Nepotpuna ili delimicna eksproprijacija predstavlja ogranicavanje prava svojine na nepokretnosti uspostavljanjem sluzbenosti,zakupa na neodredjeno vreme ili nekog drugog prava.Predmet eksproprijacije ne mogu biti pokretne stvari.Ako se preduzima nepotpuna eksproprijacija u vidu zakupa zemljista,ima ograniceno trajanje,tri godinei 9
vrsi se iz tacno odredjenih razloga poput:istrazivanje rudnog blaga,koriscenje kamenoloma,vadjenje peska I sljunka.Opsti interes za eksproprijaciju po zakonom o eksproprijaciji, utvrdjuje se zakonom ili odlukom vlade RS.Vlada RS moze utvrditi opsti interes za eksproprijaciju ako je ova mera neophodna za izgradnju javnih objekata u oblasti:obrazovanja,zdravstva,socijalne zastite,kulture,sporta,saobracaja,energetike I komunalne infrastrukture,obezbedjenje zastite zivotne sredine,za eksploataciju rudnog blaga.Mogucnost eksproprijacije je znatno suzena u odnosu na ranije propise.Suzen je I broj subjekata u ciju korist se vrsi eksproprijacija ato su:federacija,republika,pokrajina,grad,opstina,drustveni I drzavni fondovi I javna preduzeca. 5)Konfiskacija-je mrea drzave koja obuhvata oduzimanje imaovine,potpuno ili delimicno,bez naknade,od sopstvenika I prenosenje u drzavnu ili drustvenu svojinu na osnovu krivicnih ili administrativnih propisa.Konfiskacija se u nasem pravu prvobitno javlja kao poloticko pravna mera tzv.eksproprijacija eksproprijatora I predstavlja zaplenu imovine narodnih neprijatelja I izdajnika.Ovo je bio nacin sticanja drzavne svojine, I vise nije aktuelan.U periodu u kojem je drustvena svojina bila dominantna,konfiskacija se javlja kao sporedna kazna kod krivicnih dela protiv naroda I drzave,protiv narodne privrede ili kao glavna kazna kod prekrsaja.Ovaj vid konfiskacije bio je nacin sticanja drustvene svojine. Noviji propisi u krivicnom pravu(1993) ne predvidjaju vis konfiskaciju kao sporednu sankciju,ali je predvidjaju administrativni propisi kao glavnu sankciju kod prekrsaja,tada predstavlja nacin sticanja drzavne svojine.
6)Komasacija-uredjenje poljoprivrednog zemljista putem komasacije vrsi se ako se zbog velike usitnjenosti I nepravilnog oblika katastarskih parcela zemljiste ne moze racionalno koristiti,ne mogu se vrsiti radovi na uredjenju zemljista,I u slucaja kada se izgradnjom vecih objekata,uredjenjem vodotoka vrsi dalje usitnjavanje postojecih katastarskih parcela I poremecaj putne I kanalne mreze.Potrebu za komasacijom utvrdjuje skupstina opstine I odredjuje povrsine na kojima se sprovodi komasacija.Odluku o sprovodjenu komasacije donosi skupstina opstine na osnovu programa komasacije po pribavljenom misljenju ucesnika komasacije.Po stupanju na snagu odluke o sprovodjenu komasacije,skupstina opstine resenjem obrazuje komsiju koja ce izvrsiti komasaciju.Svaki sopstvenik zemljista iz dobija zemljiste iz komasacione mase,odgovarajuce vrednosti,po mogucnosti iste kulture I polozaja kao ono uneto u komasacionu masu.Svaki ucesnik komasacije mora da dobije sto bolje zaokruzeno zemljiste,preostalo zemljiste postaje objekt drzavne svojine. 7)ZASTITA DRZAVNE SVOJINE Zastita drzavne svojine bice razlicita u zavisnosti koji tip dobara,odnosno ovlascenja 10
se stiti: Javnopravna(upravnopravna)zastita-ispoljava se u preduzimanju razlicitih mera I sredstava upravnog karaktera od strane drzavnih organa,organizacija I sluzbi.Koji subjekt ce biti nadlezan da preduzme radnje zastite zavisi od vrste javnog dobra,ali I od stepena povrede javnog dobra.Zastita vojnog javnog dobra u nadleznosti ministarstva odbrane I vlade,zastita kulturnog javnog dobra u nadleznosti ministarstva za kulturu,puteve stiti direkcija za puteve I nadlezni drzavni organ.Zastitu preduzima drzavni organ,javno preduzece,ustanova ili drugo pravno lice koje je ovlasceno I obavezno da se stara o odredjenom javnom dobru.Pravne mere koje se preduzimaju u cilju zastite mogu biti razlicite:nadlezni organ moze doneti resenje kojim se zabranjuje vrsenje odredjene delatnosti,a mogu se izdavati dozvole,odobrenja,saglasnosti.Subjekti zastite mogu voditi I upravni spor kod nadleznog suda.Cilj ovog oblika zastite ocuvanje materijalne supstance javnog dobra.Zastita javnih dobara obuhvata razlicite vrste delatnosti za koje vaze neka osnovna nacela:obaveza odrzavanja javnog dobra,pravna postojanost javnog dobra,kazneno pravna zastita. 1)Obaveza odrzavanja javnog dobra-obuhvata preduzimanje radnji I delatnosti kojima se javno dobro odrzava materijalno I funkcionalno (ciscenje,popravke,odrzavanje uredjaja,rekonstrukcija,osvetljenje).Sve ove obaveze mogu biti redovne ako se vrse u okviru uobicajnih delatnosti nadleznih subjekatai vandredne ako su pracene vandrednim dogadjajima poput elementarnih nepogoda I saobracajnih nesreca.Troskovi odrzavanja javnih dobara padaju na teret drzave. 2)Pravna postojanost javnog dobra-obuhvata nekoliko pravnih principa: • Princip neotudjivosti javnog dobra(ove stvari ne mogu biti u pravnom prometu niti u svojini fizickih I pravnih lica, ovaj princip vazi dok traje status javnog dobra) • Nemogucnost sticanja subjektivnih gradjanskih(stvarnih )prava na javnim dobrima • Javna dobra ne mogu biti predmet prinudnog izvrsenja 3) Kaznenopravna zastita javnih dobara obuhvata upravnopravne sankcije(kao novcane kazne za prekrsaj,zabrane vrsenja delatnosti,resenje o uspostavljanju prethodnog stanja)krivicnopravna zastita predvidja da je povreda pojedinih javnih dobara krivicno delo sto povlaci odgovarajuce kazne. Gradjanskopravna zastita-drzavne svojine omogucava zastitu objekata drzavne svojine kao imovinskopravnih vrednosti,odnosno gradjanskopravnih odnosa koji tim povodom nastaju.U Srbiji poslove zastite imovinskih prava I interesa na nivoima republike,pokrajine,grada I opstine obavlja javno prvobranilastvo.Po pitanju tuzbi koje se mogu podici za zastitu drzavne svojine na raspolaganju su petitorne I posesorne tuzbeAko savezni javni prvobranilac smatra da ne treba pokrenuti postupak pred sudom ili da treba povuci tuzbu zatrazice se da savezni organ kojeg zastupa zauzme stav o daljem postupanju.Ukoliko oni ne postignu saglasnost,stav o tome zauzima savezna vlada.
8) ZADRUZNA SVOJINA
11
Zadruzna svojina predstavlja poseban oblik prava svojine ciji su titulari zadruge I zadruzne organizacije.Zadruzna svojina obrazuje se iz udela,clanarine zadrugara,sredstava ostvarenih radom I poslovanjem zadruge,I iz sredstava koje je zadruga stekla na drugi nacin.Posebnost ovog oblika prava svojine ispoljava se u razlicitim elementima.To su subjekti zadruge I zadruzne organizacije kao posebna pravna lica,kao I principi kojima se uredjuje zadruga to su:dobrovoljnost,uzajamnost,solidarnost,ravnopravnost. Zadruzna svojina I srodne kategorije: Drustvena svojina: Zadruzna svojina I pored dodirnih tacaka sa drustvenom svojinom predstavlja razlicit svojinski oblik.Subjekti zadruzne svojine su zadruge I druge zadruzne organizacije,dok su subjekti drustvene svojine drustvena preduzeca I druga drustvena pravna lica.Drustvena svojina izrazava I obezbedjuje interese sireg kruga gradjana.Takodje pravna sadrzina ovih oblika svojine je razlicita.Pravo drustvene svojine je u nacelu ograniceno pravo I to na osnovu zakonskih propisa.Pravo zadruzne svojine moze biti izuzetno ograniceno zakonom(npr.dobro opsteg interesa),ali se osnivackim aktom zadruge mogu predvideti dodatna ogranicenja,koja su obligacionog karaktera.Dalje nacin nastanka I prestanka zadruzne I drustvene svojine nisu istovetni.Zadruzna svojina moze da nastane I prestane voljom zadrugara,pri cemu se zadrugarima vracaju njihovi udeli,dok drustvena svojina ne moze nastati I prestati voljom radnika.Drustvena svojina uziva vecu pravnu zastitu. Drzavna svojina: Istrazivanje odnosa drzavne I zadruzne svojine podrazumeva sagledavanje nekoliko cinjenica.Prva je istorijskog karaktera.U periodu nastanka socijalisticke jugoslavije zadruzna svojina ima znacajno mesto,1946.donet je osnovni zakon o zadrugama.Clanovi seljacke radne zadruge bili su duzni da u zadrugu unesusvu svoju zemlju izuzev okucnice.Zadrugari su mogli zadrzati pravo svojine na svom udelu ili ga preneti na zadrugu.Zemlja u zadruznoj svojini nije mogla preci u privatnu.Medjutim ovakav tip zadruga napusten je donosenjem uredbe o imovinskim odnosima I reorganizaciji seljackih radnih zadruga.Analiziranjem zakona o zadrugama moze se u uociti da je zadruzna svojina po karakteristikama bliska drzavnoj.Ona je bila podvrsta drzavne svojine.Drugi momenat je osnivanje zadruznih preduzeca od strane javnopravnih tela u nekim zemljama.Ova preduzeca razlikuju se od ostalih zadruznih oblika jer rezultat privredne delatnosti ne pripada ucesnicima tog pravnog lica.Uprava takvog preduzeca formira se prinudnim putem,upravnim aktom I pracena je birokratskom strukturom.U pravnim zadrugama clanovi dobrovoljno ulaze I istupaju iz zadruge,odnosno formiraju unutrasnje organe I obavljaju delatnost u svom interesu.Dakle ova preduzeca su samo po formi bliska zadruznim organizacijama.U sustini to su pravna lica javnog prava ,kao sto su javna preduzeca ili ustanove u cijem poslovanju je drzavna svojina dominantan oblik.Iz ovih cinjenica vidi se da se drzavna I zadruzna svojina ne mogu izjednaciti. Subjekti zadruzne svojine: Subjekti zadruzne svojine su imaoci prava svojine na pokretnim I nepokretnim stvarima,to su zadrugari pojedinacno ili zajedno udruzeni.Zadrugari se udruzuju u posebne oblike organizacije,koje imaju status pravnog lica.Zadruge su osnovni I najznacajniji subjekti zadruzne svojine ali ne I jedini.Na osnovu zakona SRJ iz 1996. Predvidja se postojanje razlicitih zadruznih saveza.Stoga zadruge I zadruzni savezi 12
jedini mogu biti subjekti zadruzne svojine u nasem pravu.Zapaza se restriktivan pristup u pogledu mogucnosti stvaranja drugih oblika zadruznog organizovanja,posebno zadruznih preduzeca,ili povezivanja sa drugim pravnim licima. Zadruge: Zadruga je oblik organizovanja fizickih lica-zadrugara,u kojoj oni poslovanjem na zadruznim principima:dobrovoljnosti I solidarnosti,demokraticnosti,ekonomskog ucesca,jednakog prava upravljanja,samostalnosti,zadruznog obrazovanja I medjusobne saradnje,ostvaruju svoje ekonomske ,socijalne I kulturne interese.Dakle osnovne karakteristike(nacela) zadruge su : • Dobrovoljnost-zadruga je dobrovoljna organizacija,zadrugari slobodno odlucuju da li ce I sa kim osnovati zadrugu. • Zadruga ima svojstvo pravnog lica u kojem zadrugari samostalno upravljaju,odlucuju o upotrebi sredstava zadruge,I o njenom trajanju. • Zadruga je pravna organizacija otvorenog tipa,mogu joj pristupati novi clanovi prema pravilima utvrdjenim osnivackim aktom • Zadrugari imaju ravnopravan status • Zadruge su zasnovane na uzajamnoj saradnji,solidarnosti I humanim nacelima,sonovane da se pomogne odredjenom krugu lica. • Obavljanje delatnosti I poslova u zadruzi vrse sami zadrugari(princip eksluzivnosti) • Zadrugari u zadruzi imaju dvostruko svojstvo:istovremeno imaju svojstvo klijenta I svojstvo isporucioca proizvoda ili usluge. • Zadrugari zajednicki snose dobit I rizik poslovanja. Vrste zadruga: Podela zadruga moze se izvrsiti na razlicite nacine.Prema vrsti delatnosti mogu biti: • zemljoradnicke-mogu ih osnovati najmanje 10 zemljoradnika I drugih fizickih licakoji imaju u svojini ili po drugom pravnom osnovu koriste zemljiste,objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi.Zemljoradnicke zadruge mogu biti opste I specijalizovane. • Stambene zadruge mogu osnovati najmanje 30 fizickih lica.One organizuju izgradnju I odrzavanje stanova,stambenih zgrada I poslovni prostor za zadrugare, I to angazovanjemsredstava I rada zadrugara kao I drugih fizickih I pravnih lica. • Potrosacke zadruge mogu osnovati najmanje 10 fizickih lica.One snadbevaju zadrugare proizvodima siroke potrosnje. • Zanatske zadruge mogu osnovati najmanje 10 fizickih licakoja imaju strucnu opremu potrebnu zaobavljanje poslova I delatnosti zadruge.Zanatske zadruge izradjuju I prodaju svoje zanatske proizvode I obavljaju razne zanatske usluge. • Zdravstvene zadruge mogu osnovati najmanje 10 fizickih lica od kojih najmanje jedno mora biti lekar.Ove zadruge pruzaju pomoc zadrugarima I clanovima njihove porodice u ostvarenju zdravstvene zastite,nabavkom lekova I pruzanjem drugih zdravstvenih usluga. • Omladinske I studentske zadruge mogu osnovati najmanje 10 fizickih lica.One omogucuju zadrugarima da za poslodavce obavljaju privremene poslove pri cemu se ne zasniva radni odnos,a radi sticanja sredstava za skolovanje I druge licne potrebe. • Ucenicke zadruge mogu osnovati skole I domovi ucenikaOne kroz rad obrazuju I osposobljavaju ucenike,zadrugare za odredjena zanimanja I omogucuju im da tim radom steknu sredstva za vanastavne,drustvene,sportske I kulturne delatnosti. Podela zadruga moze biti I prema cilju poslovanja.Ako posluju u cilju sticanja dobiti onda su profitne zadruge.Ako cilj nije profit vec zadovoljenje razlicitih potreba zadrugara onda su neprofitne.Dalje prema nacinu osnivanja potrebnih sredstava za 13
poslovanje zadruge mogu biti sa udelima osnivaca I zadruge bez udela osnivaca.Prema vrsti odgovornosti zadruge se mogu podeliti na zadruge sa neogranicenom odgovornoscu zadrugara I zadruge sa ogranicenom odgovornoscu zadrugara. Osnivanje zadruge I sticanje I prestanak svojstva zadrugara: Zadrugu kao pravno lice osnivaju dobrovoljno,samostalno I ravnopravno fizicka lica u odredjenom broju,a izuzetno I pravna lica(skole).Osnivacki akt zadruge je ugovor o osnivanju (kad je pravno lice tj.skola-odluka o osnivanju).Osnivacki akt sacinjava se u pismenom obliku I potpisuje sa osnivacem,ugovor o osnivanju mora sadrzati elemente propisane zakonom.Zadruzna pravila donose se na osnivackoj skupstini,vecinom glasova osnivaca.Tu se vrsi izbor organa zadruge.Zadruga se tada smatra osnovanom I stice svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar.Prijava za upis se podnosi u roku od 30 dana od odrzavanja osnivacke skupstine.Osnivanjem zadruge osnivacisticu status zadrugara,taj status moze se steci naknadno po zahtevu I pristupnom izjavom kojom potpisnik prihvata prava I obaveze.Odluku o sticanju statusa zadrugara donosi organ zadruge,u roku od 30 dana,ako je zahtev odbijen postoji pravo zalbe skupstini zadruge .Status zadrugara prestaje istupanjem iz zadruge,iskljucenjem,smrcu zadrugara ili prestankom zadruge. Razvoj zadruga: Nastale u 19.veku,prva nastala u engleskoj 1844.godine I to kao potrosacka zadruga. Objekti zadruzne svojine : Objekti zadruzne svojine su razlicite stvari na kojimazadruga kao pravno lice ima pravo svojine I koristi ih u svom poslovanju.Objekti zadruzne svojine mogu se podeliti po razlicitim osnovima.Prema vrstama stvari objekti se dele na:pokretne I nepokretne stvari,novac I hartije od vrednosti.Objekte zadruzne svojine treba razlikovati od imovine ili imovinske mase zadruge jer su to siri pojmovi.Imovinu zadruge cini skup razlicitih prava:stvarnih,obligacionih, I intelektualnih.Imovinsku masu zadruge cine razlicite stvari koji su objekt imovinskih prava a ne samo prava svojine. Prema nacinu nastanka objekti zadruge dele se na:udele zadrugara koji su preneseni u svojinu zadruge,sredstva od clanarine zadrugara,sredstva ostvarena radom I poslovanjem zasdruge I sredstva koja je zadruga stekla na drugi nacin(poklon,testament).Sva ova sredstva mogu se razvrstati na osnovni kapital,kao staticni element I I ostala sredstva kao promenljivi element.Udeli su sredstva koja zadrugari obezbedjuju za osnivanje I poslovanje zadruge,svaki zadrugar upisuje jednak udeo.Za vreme trajanja statusa zadrugara udeli se ne mogu vracati niti zalagati,po prestanku tog statusa udeli se vracaju. Upravljanje zadrugom: Upravljanje je proces donosenja odluka o upotrebi I raspolaganju stvarima koje cine objekte svojine.U gradjanskom pravu upravljanje izuzetno predstavlja odvojenu svojinsku funkciju I to samo ako se radi o postojanju zajednice ljudi,odnosno pravu svojine sa vise subjekata.Zakonom o zadrugama SRJ predvidja da zadrugom upravljaju zadrugari,imaju jednako pravo glasa po principu jedan zadrugar-jedan glas.Zakonodavac ne pravi razliku izmedju zadrugara osnivaca koji su uneli sredstva,I kasnijih bez udela. Najvisi organ upravljanja zadrugom je skupstina koju cine svi zadrugari.Ona donosi zadruzna pravila,odlucuje o statusnim promenama,prestanku zadruge,donosi programe I planove razvoja,bira I opsoziva predsednika I clanove upravnog,izvrsnog I nadzornog odbora,bira I razresava direktora zadruge itd. Upravni odbor sastoji se od najmanje pet clanova,Clanovi moraju biti iz reda zadrugara.Ako u zadruzi ima vise od 50 zaposlenih koji nisu zadrugari,clan upravnog 14
odbora bira se iz reda tih zaposlenih.Upravni odbor sprovodi politiku,razmatra I predlaze skupstinu zadruge,usvaja godisnji obracuna,priprema predloge odluka za skupstinu I izvrsava njene odluke,predlaze raspodelu dobiti,donosi poslovnik o radu I investicione odluke. Nadzorni odbor vrsi nadzor nad zakonitoscu rada upravnog odbora I direktora.,pregleda parcijalne I godisnje obracune I utvrdjuje da li su u skladu sa propisima,utvrdjuje da li se poslovne knjige I druga dokumenta zadruge vode uredno I u skladu sa propisima,pregleda izvestaje koji se podnose skupstini,pregleda predloge o raspodeli dobiti I visaka,podnosi skupstini godisnje izvestaje o radu.Clanovi nadzornog odbora biraju se iz reda zadrugara,odbor ima najmanje 3 clana. Direktor zadruge organizuje I vodi poslovanje zadruge,zastupa zadrugu,strara se o zakonitosti I odgovara za zakonitost rada zadruge.Direktor zadruge moze biti razresen zbog gubitka u poslovanju,krsenja zakona,nesposobnosti. Pravna sadrzina zadruzne svojine: Posto je zadruzna svojina jedan od oblika prava svojine ciji je titular zadruga,te njenu pravnu sadrzinu cine tri osnovna ovlascenja:upotrebe,pribiranja plodova I raspolaganje.Sirina ovlascenja zavisi od vrste objekata.Pored opsteg pravnog rezima koji jedino varira od vrste objekta I njegovog znacaja za drustvo,kod zadruzne svojine mogu se pojaviti I dodatna ogranicenja.Ovlascenje raspolaganja podleze dvostrukom pravnom rezimu:vazi opsti pravni rezim utvrdjen zakonom I jedinstven za sve sopstvenike,I posebni pravni rezim koji proizlazi iz zadruznih principa solidarnsoti I humanosti,I regulise se zadruznim pravilima. Zastita zadruzne svojine: Zadruzna svojina je poseban oblik prava svojine ciji je titular zadruga.Rezim zastite koji vazi za pravo svojine moze se primeniti I na zadruznu svojinu.Dakle mogu se podici dve vrste tuzbi:drzavinske u slucaju smetnji ili oduzimanja stvari I svojinske ili petitorne poput reivindikacione I publicijanske za povracaj stvari,ili negatorna ukoliko postoje smetnje prava svojine.Aktivno legitimisani za podizanje ovih tuzbi je nadlezni organ odredjen pravilima zadruge ili zakonom.Ovo su oblici zastite ukoliko treca lica uznemiravaju zadrugare u drzavini li svojini.Medjutim postavlja se pitanje koja sredstva zastite imaju zadrugari ukoliko problem nastane unutar same zadruge.Zakon o zadrugama SRJ ne sadrzi odredbe o ovom problemu,te se primenjuju odredbe zakona o preduzecima koje predvidjeju tri razlicite tuzbe: • Tuzba za naknadu stete koju moze podici skupstina zadrugara pred nadleznim sudom protiv clanova uprave koji su doneli odluku kojom se nanosi steta zadruzi • Zadrugar moze podici individualnu tuzbu za naknadu stete koja mu je neposredno pricinjena odlukom organa zadruge • Postoji tuzba za ponistaj nezakonite odluke koju moze podici skupstina zadrugara pred nadleznim sudom protiv odluka organa zadruge koju smatra nezakonitim. Sredstva zadruge cine I sredstva koja se vode na posebnom racunu odnosno sredstva rezervnog fonda.Ova sredstva se nalaze u rezimu prava svojine sa posebnom namenom ,tako da se pored pomenutih tuzbi mogu primeniti I druge mere zastite kao sto su:nadzor I kontrola revizora nadleznog zadruznog saveza I drzavnih organa,izricanje kazni za privredni prestup ili prekrsaj ako se tim sredstvima nezakonito raspolaze itd.
15
