Test PITANJA IZ RADIOLOGIJE

MEDICINSKI FAKULTET UNIVERZITET U PRIŠTINI SA SEDIŠTEM U KOSOVSKOJ MITROVICI

TEST PITANJA IZ RADIOLOGIJE ZA STUDENTE MEDICINE

 Prof. Dr Tomislav Tomislav D. Jovanović  Mr dr Simon Nikolić Simon Nikolić

Kosovska Mitrovica !""#

1

Testovi sa odgovorima su sastavljeni u skladu sa nastavnim  programom,  programom, ondom !asova i ispitnim pitanjima" pitanjima" Za us usppe#no e#no savl savlad adaava vannje potr otre$ e$nno je kori oristit stitii lit literat eratur uruu  preporu!enu u% ispitna pitanja" Svi odgovori su sadr&ani u  preporu!enim ud&$eni'ima ud&$eni'ima %a prakti!nu prakti!nu i teoretsku nastavu" nastavu" U odgovoru na test pitanje naj!e#(e je potre$no %aokru&iti jedan ta!an a!an odg dgoovo vorr, od pon onuu)e )enni* tri tri" Na nek ekaa pita pitanj njaa tre$ e$aa odgovoriti na$rajanjem ta!ni* navoda"

Ta$%i o&'ovoti ( t)st( s( o*%a$)%i *v)*&ico+ ,-./

+

Testovi sa odgovorima su sastavljeni u skladu sa nastavnim  programom,  programom, ondom !asova i ispitnim pitanjima" pitanjima" Za us usppe#no e#no savl savlad adaava vannje potr otre$ e$nno je kori oristit stitii lit literat eratur uruu  preporu!enu u% ispitna pitanja" Svi odgovori su sadr&ani u  preporu!enim ud&$eni'ima ud&$eni'ima %a prakti!nu prakti!nu i teoretsku nastavu" nastavu" U odgovoru na test pitanje naj!e#(e je potre$no %aokru&iti jedan ta!an a!an odg dgoovo vorr, od pon onuu)e )enni* tri tri" Na nek ekaa pita pitanj njaa tre$ e$aa odgovoriti na$rajanjem ta!ni* navoda"

Ta$%i o&'ovoti ( t)st( s( o*%a$)%i *v)*&ico+ ,-./

+

ISTORIJAT RENGENSKOG ZRA0ENJA FIZIKA 12ZRAKA RENDGENSKA APARATURA APARATURA I ZAŠTITA OD JONIZUJU3EG JONI ZUJU3EG ZRA0ENJA

1"  - %rak %rakee je pron prona#a a#ao. o. a" /"C" 0entgen2

 $" 3"N"" 4ounsield '" 0" Damadain +" 5oja!iva 5oja!iva!ke !ke olije olije je uveo uveo u upotre$ upotre$u. u. a" T"A" Edison

 $" Mi*ajlo 5upin2 '"  Nikola Tesla Tesla 6" 7 %ra' %ra'ii su prona prona)en )eni. i. a" 189:2

 $" 189; '" 1899 <" 5rvi rendgen rendgen aparat aparat u =raljevini =raljevini Sr$iji Sr$iji odpo!eo odpo!eo je sa radom. radom. a" 189;

 $" 189>2 '" 1898 :" 5rvi rendge rendgenn aparat aparat u =raljevi =raljevini ni Sr$iji Sr$iji odpo!eo odpo!eo je sa radom radom u. a" ?eogradu

 $"  Ni#u '" @ap'u2 ;" Zako! Zako!no no %ra! %ra!enj enjee nasta nastaje je usled usled.. a" sudara $r%og elektrona sa je%grom atoma mete

 $" sudarom $r%og elektrona sa elektronima i% omota!a '" smanjenjenja $r%ine elektrona pri prolasku pored je%gra atoma2 >" =arakt =arakteri eristi sti!no !no %ra!en %ra!enje je ima. ima.

6

a" ta!no odre)eni spektar talasni* du&ina %avisno od elementa od koga je na!injena anoda #iroki spektar 7%rakova ra%li!ite talasne du&ine

 $" '" ta!no odre)eni spektar talasni* du&ina %avisno od elementa od koga je napravljena anoda i or$ite i% koje je i%$a!en elektron2 8" iltri iltri slu&e slu&e %a elimin elimina'i a'iju. ju. a" rasipnog %ra!enja

 $" meki*  7 %raka i stvaranje *omogenog snopa pove(ane prodornosti2 '" %raka visoke energije i prodornosti 9" ilterska ilterska poluvredn poluvrednost ost o%na!ava o%na!ava smanjenj smanjenjee inte%iteta inte%iteta snopa snopa 7%raka 7%raka %a. a" :B2

 $" :: '" >: 1B" Apsorp'ija 7%ra!enje 7%ra!enje u materiji materiji %avisi od. na$roji parametre od koji* %avisi apsorp'ija 7%ra!enja a"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFFFF tre(i stepen talasne du&ine 7%raka2  $"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFFFF de$ljine apsor$era2 '"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFF  spe'ii!ne gustine apsor$era2 d"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFF  !etvrti stepen rednog $roja elementa od koga je sagra)en apsor$er2 11" Gsnovna svojstva 7%ra!enja su. a"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFF 7%ra'i su elektromagnetski talasi, prostiru se $r%inom svetlosti2  $"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFF  inten%itet 7%ra!enja opada sa kvadratom rastojanja2 '"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFF  7%ra'i joni%uju materiju kro% koju prola%e2 d"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFF  i%a%ivaju *emoske, $ilo#ke i i%i!ke promen u &ivoj materiji2 e"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFF  i%a%ivaju luoros'en'iju2 "  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFF  dejstvuju na otoemul%iju2 <

g"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF FFFFFFFFFFFFFFFFF  FFFFFF  imaju $iolo#ko dejstvo na &ive organi%me2 1+" Medi'inski rendgen rendgen aparati prema svojoj svojoj nameni mogu mogu $iti. a"  pokretni

 $" dijagnosti!ki2 '" veterinarski 16" 5rema pojedinim $li&im $li&im %a*tevima rendgen rendgen aparati mogu $iti. a" standardni2

 $" sa ekranom '" sta$ilni 1<" 0endgenski generator slu&i slu&i %a do$ijanje. do$ijanje. a" struje niskog napona

 $"  jednosmerne struje visokog napona2 napona2 '" nai%meni!ne struje visokog napona 1:" Ispravljanje struje viskog viskog napona u generatoru generatoru vr#i se. a" ventilnim 'evima

 $" selenskim ispravlja!ima '" tiristorima2 1;" 0endgen aparat ima najmanje. najmanje. a" dva transormatora2

 $" tri transormatora '" !etiri i vi#e transormatora 1>" Autotranormator reguli#e reguli#e napon napon struje na. a"  primaru visokonaponskog visokonaponskog transormatora2 transormatora2

 $" sekundaru visokonaponskog transormatora '" anodi rendgenske 'evi 18" Savremene rendgenske 'evi imaju. a" ravnu anodu

 $" stati!nu anodu '" o$rtnu anodu2 :

19"  - %ra'i nastaju na. a" katodnoj spirali

 $" katodi '" anodi2 +B" =atoda savremene rendgenske 'evi ima naj!e#(e. a"  jednu spiralu

 $" dve spirale2 '" tri spirale +1" Anoda rendgenske 'evi napravljena je od. a" aluminijuma

 $" olova '" legure moli$den7renijuma2 ++" Za#tita rendgenske 'evi i%vedena je. a" tuto oklopom2

 $" olovnim limom '" visoko i%ola'ionim uljem +6" Elektronski svetlosni poja!iva! ES5 slu&i %a. a" %a#titu pa'ijenta od %ra!enja

 $" do$ijanje slike ve(eg inten%iteta od slike na ekranu ali umanjene i '"

o$rnute2 nema %na!aja %a veli!inu i inten%itet slike

+<" Stativ rendgenskog aparata slu&i. a" kao nosa! rendgenske 'evi2

 $" stola %a pa'ijente '" nosa! kaseta +:" Na svremenim rendgenskim aparatima na elektronski svetlosni poja!iva! ugra)uje se. a" kino kamera od 6: mm"

 $" TH kamera i TH lana' sa monitorom2 '" digitalni oto7aparat +;" =omandni sto slu&i %a. a"  proi%vodnju generisanje visokog napona ;

 $" odre)ivanje visokog napona u rendgen 'evi, ja!ine struje i vremena '"

ekspo%i'ije2 %a do$ijanje struje niskog napona potre$en %a grejanje katodne spirale

+>" Hisokonaponski ka$lovi pove%uju. a" komandni sto i visoko naponski generator 

 $" komandni sto i rendgen 'ev '" visoko naponski generator i rendgen 'ev2 +8" Hisokonaponski ka$al %a anodu ima. a"  jedan provodnik2

 $" dva provodnika '" tri provodnika +9" Hisokonaponski ka$al %a kaotodu ima. a"  jedan provodnik 

 $" dva provodnika '" tri provodnika2 6B" 5rednja strana kaseta je napravljena od. a" olovnog lima

 $" !eli!nog lima '" aluminijuma ili plastike2 61" =ori#(enjem olija u rendgenologiji. a" skra(uje se vreme ekspo%i'ije pa'ijenata2

 $" vreme ekspo%i'ije ostaje isto '"  produ&ava vreme ekspo%i'ije 6+" U standardnim kasetama. a" nema olija

 $" ima jedna olija '" ima dve olije2 66" 5rednja i %adnja olija u kaseti imaju. a" istu de$ljinu luores'entne emul%ije

 $"  prednja olija ima ve(u de$ljinu emul%ije od %adnje olije '" %adnja olija ima ve(u de$ljinu emul%ije od %adnje olije2 >

6<" Dvoslojni ilmoviJ koji se koriste u rendgenologiji imaju. a" dva sloja

 $" !etiri sloja '" sedam slojeva2 6:" Napi#i najmanje #est standardni* veli!ina ormata ilmova. a"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF 16 K 1: 'm2

 $"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF 1: K 18 'm2 '"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF 18 K +< 'm2 d"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF +< K 6B 'm2 e"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF 6B K
 $" 1BB ilmova2 '" 1:B ilmova 6>" Standardne o%nake strana na rendgengramima su. a"  FFFFFFFFFF L - leva strana2

 $"  FFFFFFFFFF D,0 - desna strana2 68" Svaki rendgengram tre$a da ima slede(e o%nake. a"  FFFFFFFFFFFFFFFF ime i pre%ime pa'ijenta2

 $"  FFFFFFFFFFFFFFFF o%naku strane2 '"  FFFFFFFFFFFFFFFF datum rendgengraisanja 2 d"  FFFFFFFFFFFFFFFF na%iv ustanove u kojoj je pa'ijent sniman2 69" Mra!na komora slu&i %a. a"  preglede pa'ijenata rendgen aparatima $e% TH lan'a

 $" otograsku o$radu rendgenski* ilmova2 '" !uvanje ilmova, ra%vija!a i iksira 8


 $"  pranje, su#enje i ra%vijanje ilma '" ra%vijanje, prekidanje, iksiranje, pranje i su#enje ilma2 <1" 0asuti %ra'i se elimini#u slede(im merama i postup'ima. a"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF su&avanjem %ra!nog snopa2

 $"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF kompresijom2 '"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF primenom sekundarni* $rana2 <+" Za su&avanje %ra!nog snopa koristi se. a"  primarna $rana2

 $" 5otter7?u'kieva re#etaka '" kompresija <6" Tu$usi koji se koriste %a su&avanje %ra!nog snopa napravljeni su od . a" !eli!nog lima2

 $" aluminijumskog lima '"  plastike <<" Svr*a primene 5oter7?u'kjve re#etke je. a" apsorp'ija primarni* %raka

 $" apsorp'ija rasuti* %raka2 '" nema uti'aja na %ra!ni snopa <:" Na$roji pojek'ione eekte. a"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF eekat suma'ije2

 $"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF eekat pokrivanja2 '"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF eakat $lje#tanja 2 d"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF tangen'ijalni eakat2 <;" Interpreta'ija rendgengrama ima slede(e delove. a"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF %aglavlje2

 $"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF nala%7sadr&aj 2 '"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF %aklju!ak7dijagno%a2 <>" 0asvetljenje na rendgengraiji se vidi kao. a"  $ela %ona

9

 $" 'rna %ona2 '" ne vidi se <8" =rakteristike senki opisuju se prema mnemote*ni!koj ormuli LGHI4G #to %na!i. a"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF Lokali%a'ija 2

 $"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF G$lik senke2 '"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF Heli!ina2 d"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF Inten%itet2 e"  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF 4omogenost senke2 "  FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF Ggrani!enost2 <9" Sredstvo li!ne %a#tite od ne&eljonog dejstva 7%ra!enja je. a" TLD do%imetar   $" %a#titna ke'elja2 '" 3ajger7Milerov $roja! :B" Ako rastojenja poraste %a dva puta inte%itet 7%ra!enja. a" ne opada  $" opada dva puta '" opada !etiri puta2 :1" Maksimalno do%voljena do%a %a proesionalno i%lo&ena li'a, godi#nje i%nosi. a" :B mSv  $" +B mSv2 '" 6B mSv :+" U %a#titi li'a koja rade sa i%vorima joni%uju(i* %ra!enja koriste se 6 osnovna  prin'ipa. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF rastojanje li'a od i%vora %ra!enja2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF vreme trajanja o%ra!enja2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF upotre$a apsor$era2 :6" U %a#titi %a vreme rendgendijagnostike koriste se 1< mera, na$roj najmanje 8 mera %a#tite" a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF   $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  e" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  " FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  g" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  *" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  Heli!ina prostorija, iltra'ija 7%ra!enja, Za#tita ro 'evi tuto oklopom, Glovna  $rana onemogu(ava uklju!enje 'elog ekrana u %ra!ni snop, Cev i ekran su 1B

 pove%ani i kre(u se %ajedno, luoros'entni ekran je %a#ti(en olovnim staklom, Gso$lje u toku pregleda ili graije ne pridr&ava $olesnike, U toku 0o skopije lekar o$ave%no nosi %a#titnu ke'elju i rukavi'e, Hreme remgeneskopija tre$a svesti na najmanju mogu(u meru, 5ri skopiji $lende otvarati samo onolikokoliko je neop*odno, =ori#(enje %a#titni* skaandera, 5rimena 5ES7a i TH lan'a, Za vreme rendgengraije %ra!ni snop svesti ne veli!inu kasete, Za vreme graije li'e koje rukuje aparatom o$ave%no se nala%i i%a %a#titnog  paravana ili $arijere :<" Gso$e koje rade sa i%vorima joni%uju(i* %ra!enja du&ne su da se podvrgnu sistematskom pregledu u. a" domu %dravlja  $" op#toj $olni'i '" spe'ijali%iovanoj ta!no odre)enoj ustanovi2 ::" Gso$e koje rade sa i%vorima joni%uju(i* %ra!enja du&ne su da se podvrgnu sistematskom pregledu. a" jednom u ; mese'i  $" jednom godi#nje2 '" jednom u dve godine :;" Sve rengenske ure)aje moraju kontrolosati ovla#(ene slu&$e. %aokru&i dva ta!na odgovora a" jednom godi#nje u pogledu %ra!ne ispravnosti2  $" jednom u dve godine u pogledu elektri!ne ispravnosti2 '" jednom u tri godine u pogedu %ra!ne i elektri!ne ispravnosti d" svaki* #est mese'i u pogledu %ra!ne i jednom godi#nje u pogledu eleketri!ne ispravnosti :>" U %oni joni%uju(eg %ra!enja ne smeju raditi. a" o$oleli od alergijski* $olest  $" li'a mla)a od 18 godina2 '" li'a starija od ;B godina :8" 5ravilo 1B danaJ se odnosi na. a" &enske oso$e mla)e od 18 godina  $" &ene u generativnom periodu2 '" &ene u menopau%i

11

KARDIOVASKULARNI SISTEM 1" Na$roji stavove %a pregled sr'a i veliki* krvni* sudova. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF stoje(i2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF sede(i2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF le&e(i2 +" =od 57A polo&aja pa'ijent je postavljen. a" grudima prema kaseti i le)ima prema redngenskoj 'evi2  $" le)ima prema kaseti i grudima prema rendgenskoj 'evi '" nema %na!aja odnos prema kaseti i 'evi 6" =od levog proilnog polo&aja pa'ijent je postavljen. a" desnim $okom prema kaseti sa ilmom a levim prema 'evi  $" levim $okom prema kaseti sa ilmom, a desnim prema 'evi2 '" okrenut polulevo %a oko <: stepeni u odnosu na kasetu <" U stoje(em stavu i 57A polo&aju na desnoj konturi sr'e ima. a" dva luka  $" dva stalna i jedan nestalni luk2 '" tri stalna i jedan nestalni luk  :" U stoje(em stavu i 57A plo&aju na levoj konturi sr'e ima. a" dva luka  $" tri luka2 '" !etiri luka ;" 5olo&aj u kome se vide konture sve !etiri sr!ane #upljine je. a" postero7anteriorni  $" prednje desni kosi '" prednje levi kosi2 >" Torakokardijalni indeks %dravog sr'a i%nosi pri$li&no. a" 1 . 1,:  $" 1 . +2 '" 1 . +,: 8" U 57A projek'iji leva komora je uve(ana ako. a" ta!ka na temenu luka leve komore ne prela%i levu medioklavikularnu liniju  $" ta!ka na temenu luka leve komore prela%i levu medioklavikularnu liniju2 '" nema %na!aja odnos luka leve komore i medioklavukularna linija levo 9" Normalno koso polo&eno sr'e ima ugao ala. a" ve(i od :BB  $" <:B do :BB2 '" manji od <:B 1+

1B" =od normalnog koso polo&enog sr'a jedna tre(ina du&ine pre!nika #irine sr!ane senke je. a" levo od simetrale grudnog ko#a  $" nema %na!aja odnos simetrale i pre!nik #irine sr!ane senke '" desno od simetrale grudnog ko#a2 11" Na o$lik, veli!inu i polo&aj %dravog sr'a uti'aj ima slede(i !inio'. a" uti'aj starosti2  $" i%i!ka kontitu'ija de$ljina '" stanje krvnog pritiska 1+" 5romena veli!ine sr'a mo&e $iti. a" malo i veliko sr'e2  $" uve(anje leve komore '" uve(anje desne komore 16" Malo sr'e mo&e $iti. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF %dravo2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF $olesno2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF prividno malo2 1<" Heliko sr'e mo&e $iti. a" uve(ani pojedni delovi  $" uve(ano u 'elini '" uve(ano u 'elini ili su uve(ani pojedini delovi2 1:" 0endgenska slika tonogene dilata'ije sr'a je slede(a. a" sr!ana senka uve(ana na ra!un uve(anje leve predkomore  $" sr!ana senka uve(ana na ra!un uve(anje leve komore '" sr!ana senka uve(ana na ra!un pove(anaj du&ine u%du&nog pre!nika sr'a2 1;" 0endgenska slika miogene dilata'ije sr'a je slede(a. a" sr!ana senka uve(ana na ra!un uve(anja desne predkomore  $" sr!ana senka uve(ana na ra!un uve(anja desne komore '" sr!ana senka je uve(ana na ra!un pove(anja du&ine pre!nika #irine sr!ane senke2 1>" Zdravo $olesno sr'a se vi)a kod. a" de$eli* oso$a  $" sportista i i%i!ki* radnika2 '" intelektualni* radnika 18" Naj!e#(i u%rok $olesnog velikog sr'a je. a" endokardi$roelasto%a  $" o$oljenja miokarda ra%li!ite etiologije2 '" poreme(aj u sprovodnom sistemu sr'a

16

19" =od pove(anje odvodnog korita leve komore u 57A polo&aju dola%i do. a" kon'etri!ne *ipertroije leve komore2  $" smanjenja du&ina sr!anog %aliva '" pove(anja du&ine sra!anog %aliva +B" =od pove(anje dovodnog korita leve komore u 57A polo&aju sr'e ima. 1"  mitralnu konigura'iju  $" aortnu konigura'iju2 '" *iperten%ivnu konigura'iju +1" =od pro#irenja glavnog dela leve pretkomore u 5A polo&aju jednjak je. a" uglavnom potisnut udesno2  $" uglavnom potisnut ulevo '" ostaje nepromenjen ++" 5ro#irenje aurikule leve predkomore u 5A polo&aju. a" se ne vidi  $" sr!ani %al!iv %aravnjen, ta!ka 3 pomerana nani&e2 '" pojava tre(eg luka na desnoj konturi sr'a +6" Leva predkomora mo&e $iti pro#irena. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF malo2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF umereno2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF veliko uve(anje2 +<" 5ro#irenje desne predkomore o$i!no je pra(eno. a" sta%om u plu(ima  $" uve(anim *ilisima '" %astojnom jetrom i pro#irenim vratnim venama2 +:" 5ro#irenje desne predkomore se. a" javlja i%olovano  $" o$i!no udru&eno sa drugim sr!anim manama2 '" ne javlja se +;" 5ove(anje desne komore nastaje usled. a" pove(anju otpora isti'anju krvi i% desne komore  $" usled pove(anog priliva krvi u desnu komoru '" usled o$a navedena ra%loga2 +>" Usled ja!eg pove(anja desne komore i rota'ije sr'a, na 5A snimku sr!ani vr* se. a" pri$li&ava sredi#noj liniji tela  $" nala%i na uo$i!ajenom mestu '" i%di&e i%nad dijaragme2 +8" =od mitralne steno%e u 5A projek'iji, na levoj konturi sr'a vide se. a" dva luka  $" tri luka '" !etiri luka2 1<

+9" Metoda i%$ora u dijagnosti'i $olesti koronarni* arterija je. a" ultra%vu!ni pregled koronarni* arterija  $" koronarograija2 '" rendgengraija sr'a u levoj proilnoj projek'iji 6B" Za!epljenje koronarni* arterija mo&e nastati %$og. a" trom$o%e koronarni* arterija  $" skleroti!ni* promena '" sklero%e ili trom$o%e koronarni* arterija2 61" 0endgenski nemo&e da se dijagnostikuje. a" pneumoperikard  $" kal'ii'iraju(i perikarditis '" suvi perikarditis2 6+" =ada se u perikardnoj kesi nala%i :BB7;BB ml" te!nosti sr!anosudovna senka. a" ne poka%uje promene o$lika i veli!ine  $" ima o$lik uspravno postavljenog ravnokrakog trougla2 '" ima loptasti o$lik  66" 4idropneumoperikard o%na!ava prisustvo. a" gasa u perikardnoj kesi  $" te!nosti i gasa u perikardnoj kesi2 '" te!nosti u perikardnoj kesi 6<" edan od rendgenski* %nakova dekompn%a'ije levog sr'a je. a" pneumotoraks  $" postojanje kaverne u plu(ime '" plu(na sta%a2 6:" =erle - ? linije kao %nak dekompen%a'ije levog sr'a vi)aju se u. a" apikalnim delovima plu(a  $" lateralnim delovima plu(a '" $a%alnim delovima plu(a2 6;" 0endgenski %na'i dekompn%a'ije levog sr'a su na$roji najmanje 6. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF =erle ? linije2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF plu(na sta%a2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF akutni edem plu(a2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF *emosidero%a plu(a2 e" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF sekundarna plu(na sklero%a2 6>" =od *roni!nog plu(nog sr'a vide se %na'i. a" uve(anja leve komore  $" uve(anja desne komore2 '" smanjenja desne komore

1:

68" Skleroti!no i%menjena aorta na rendgengraiji se vidi kao. a" pro#irena i i%du&ena aorta  $" su&ena aorta nervni* kontura '" vide se kal'iika'ije u %idu aorte2 69" Normalno rastojanje i%me)u temena luka aorte i prave povu!ene kro% ta!ke na donjoj ivi'i sternalnog okrajka desnog i levog prvog re$ra i%nosi. a" B,: - 1 'm  $" 1 - 1,: 'm '" 1 - + 'm
1;

RESPIRATORNI SISTEM 1" Ini'ijalna osnovna metoda rengenskog pregleda plu(a je. a" rendgenskopija plu(a  $" rendgengraija plu(a2 '" CT plu(a +" Standardna graija plu(a radi se. a" u stoje(em stavu i 57A polo&aju2  $" u stoje(em stavu i A75 polo&aju '" u le&e(em stavu i 57A polo&aju 6" Za stanadardnu graiju plu(a kod odrasli* oso$a koriste se ilmovi ormata. a" +< K 6B 'm  $" +B K " Tomograija plu(a je metoda prika%a organa u. a" aksijalnim slojevima  $" linearnim slojevima2 '" u sagitalnim slojevima 8" 0adi lak#e anali%e plu(a su na rendgengraiji podeljena na. a" plu(na polja2  $" plu(ne lo$use '" interkostalne prostore 9" Normalna #ririna desnog *ilusa plu(a i%nosi. a" 8 - 1< mm  $" 1B 71<,: mm2 '" 1<,: - +B mm"

1>

1B" Na$roji najmanje !etiri od #est indika'ija %a primenu CT pregleda kod o$oljena toraksni* organa. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF dieren'ija'ija patolo#ki* promena u medijastinumu2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  pro'ena u%napredovalosti Ca $ron*a2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF dijagnostika plu(ni* promena lokali%ovani* u nemim %onama2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  rana dijgnostika promena na pleuri2 e" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  'iljana $iopsija pod kontrolom CT2 " FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  prisustvo patolo#ki* promena u torksnom %idu2 11" =od radiotransparetnog stranog tela sa ventilnim me*ani%mom u plu(ima, na 5A snimku vidi se. a" pove(ana transparen'ija na strani stranog tela i ni&e polo&ena pre!aga2  $" atelekta%a '" nema rendgenski vidljivi* promena 1+" Stanadardni 57A snimak plu(a ima slede)i dijagnosti!ki %na!aj kod  $ron*iekta%ija. a" daje deinitivnu dijagno%u  $" uka%uje na mogu(nost postojanje atelekta%a2 '" nema nikakav dijagnosti!ki %na!aj 16" Deinitvna dijagno%a $ron*iekta%ija postavlja se. a" $ron*oskopijom  $" $ron*ograijom2 '" CT pregledom 1<" 0endgenski nala% kru&ne solitarne senke na perieriji plu(a, neo#tri* kontura sa %rakastim i%dan'ima odgovara. a" emi%emu plu(a  $" e*inokoknoj 'isti '" kar'inomu $rin*a periernog tipa2 1:" =ar'inom $ron*a periernog tipa. a" daje atelekta%u  $" ne daje atelekta%u2 '" i%a%iva i$rotoraks 1;" 5an'oast7To$ias kar'inom plu(a lokali%ovan je u. a" $a%ama plu(a  $" *ilusima '" vr*ovima plu(a2

18

1>" 5an'oast7To$ias kar'inom plu(a %a*vata i. a" medijastinum  $" dijaragmu '" re$ra i meka tkiva toraksa2 18" ?ron*oalveolarni kar'inom plu(a javlja se u tri o$lika. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF solitarna kru&na nejasno ograni!ena senka2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF mikronodusne senke sli!ne milijarnoj T?C2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF segmentne ili lo$arne senke pneumoni!nog karaktera2 19" =an'erski aps'es se ra%vija. a" u atelektati!nom plu(u distalno od tumora koji je opstruisao $ron*2  $" raspadom tumorskog tkiva usled nekro%e ili likveak'ije '" u $ilo kom delu plu(a %a*va(enim inek'ijom +B" 5rava maligna kaverna se ra%vija. a" u atelektati!nom plu(u distalno od tumora koji je opstrusao $ron*  $" raspadom tumorskog tkiva usled nekro%e ili likveak'ije2 '" u $ilo kom delu plu(a %a*va(enim inek'ijom +1" Lo$arnu pneumoniju u a%i 'rvene *epati%a'ije od atelekta%e ra%likujemo po. a" va%du#nom $ron*ogramu2  $" odsustvu va%du#nog $ron*ograma '" i$rotoraksu ++" 0endgenski $ron*opnuemonija se vidi kao. a" jasno ograni!ena *omogena senka kru&nog ili o$alnog o$lika  $" ne*omogena, mrljasta ili mrljasto trakasta senka neo#tri* grani'a o$i!no lokali%ovana u $a%alnim delovima plu(a2 '" nejasno ograni!eno rasvetljenje plu(nog paren*ima +6" Nekomplikovani e*inokok plu(a rendgenski se vidi kao. a" o#tro ograni!eno rasvetljenje u plu(ima  $" o#tro ograni!ena *omogena senka u paren*imu plu(a2 '" neo#tro ograni!ena ne*omogena senka u plu(ima +<" =omlikovana e*onokokna 'ista plu(a ima slede(e rendgenske %nake na$roji najmanje tri. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF pneumoperi'ista2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF *idropneu'ista2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF dvostruka arkada2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF %nak vodenog ljiljana2 +:" 3angrena plu(a se karakteri#e enomenom %nakom. a" vodenog ljiljana  $" plove(e sante leda2 '" grudvi snega 19

+;" 5rstenasta senka de$eli* %idova, neo#tro ograni!ena prema okolini, sa *rapavim unutra#njim %idom i *idroarei!nim sadr&ajem odgovara. a" primarnoj tu$erkulo%i  $" aps'esu plu(a2 '" atelekta%i +>" 0ani %nak aps'esa plu(a je. a" kru&na senka na perieriji  $"  pojava svetline u kru&noj sen'i2 '" trouglasta senka +8" Atelekta%a je sindrom koga karakteri#e. a" pove(ana transparen'ija dela plu(a  $" nestanak va%du*a i% odre)enog anatomskog dela plu(a2 '" nema %nakova promene transparen'ije plu(nog paren*ima +9" Atelakta%a je re%ultat posledi'a. a" $akterijske inek'ije  $" tumora $ron*a2 '" uve(anja limni* !vorova u *ilusima 6B" Direktni %nak atelakta%e je. a" pomeranje in'i%ure prema atelektati!nom delu plu(a2  $" konveksitet in'i%ure od atelaktati!nog dela plu(a '" latero7u%la%na linija u% torakalni %id 61" Indirektni %nak atelekta%e plu(a je. a" su&enje interkostalni* prostora2  $" *omogena senka '" rasvetljenje u plu(ima 6+" Emi%em plu(a o%na!ava stanje. a" smanjene koli!ine va%du*a u plu(ima  $" niskog polo&aja dijaragme i $a!vastog toraksa '" trajno pro#irenje va%du#ni* prostora distalno od terminalni* $ron*iola  pra(eno destruk'ijom alveolarni* %idova i plu(ni* kapilara2 66" Za rendgensku dijagnostiku emi%ema plu(a potre$ni su. a" CT pregled  $" $ron*ograija '" 57A snimak plu(a i snim'i desnog proila u maksimalnom ekspirijumu i insprijumu2 6<" G$jektivni kriterijum dijagnostike emi%ema plu(a je. a" visina svoda desne dijaragme2  $" sudovno plu(na #ara '" emi%emske $ule

+B

6:" Su$jektivni kriterijum dijagnostike emi%ema plu(a je. a" visina svoda desne dijaragme  $" du$ina retrosternalnog prostora '" emi%emske $ule2 6;" 0espiratorna pokrtetljivost dijaragme kod emi%ema plu(a i%nosi. a" manje od ; 'm"2  $" ; 'm" '" vi#e od ; 'm 6;" Avaskularno, neo#tro ograni!eno plu(no polje sa pro#irenim *ilusima i eleviranom pre!agom sa iste strane odgovara. a" atelekta%i  $" emi%emu '" trm$oem$olijskoj $olesti plu(a2 6>" 5lu(ni inarkt se naj!e#(e javlja pod slikom. a" ograni!ene atelakta%e  $" jasno ograni!enog rasvetljenja tanki* %idova '" pneomoni!na ili $ron*opneumoni!na senka lokalili%ovana u donjim re&njevima plu(a2 68" Akutni respratorni distres sindrom odrasli* A0DS ima slede(u rendgensku sliku. a" sr'e pravilnog o$lika i veli!ine, alveolarni edem o$ostran, i%ra&eniji u donjoj polovini i perierno, va%du#ni $ron*ogram se vi)a u 9: slu!ajeva2  $" sr'e uve(ano nepravilnog o$lika, krvni sudovi pro#ireni u gornjim i donjim re&njevima, a edem je neji%ra&eniji u 'entralnim delovima plu(a,  pleuralni i%liv je !est" '" nema rendgenski* %nakova pose$no %na!ajni* %a dijgno%u A0DS7a 69" Siliko%a je proesijko o$oljenja plu(a radnika koji rade sa. a" pamukom  $" a%$estom '" SiG+2
<+" Naj!e#(a rendgenska slika sekundarni* maligni* tumora plu(a je. a" milijarne kar'ino%e  $" pe!atasti* senki2 '" uve(ane limne !vorove u medijastinumu <6" =ada senka plauralnog i%liva dosegne < me)ure$arni prostor dola%i do. a" privla!enja sr'a na istu stranu  $" sr'e ne menja polo&aj '" potiskivanja sr'a na suprotnu stranu2 <<" 5leuralne ad*e%ije imaju rengensku sliku. a" u&i* ili #iri* trakasti* senki du& pleure2  $" ne*omogene trakaste senke koja se pru&a preko konveksiteta plu(a '" linearne ili u&e trakaste senke postavljene prav'em projek'ija in'i%ura <:" 5neomotoraks se rendgenski vidi kao. a" rasvetljenje sa nivoom te!nosti  $" senka '" ve(a ili manje avaskularna svetlina od kola$iranog plu(a odvojena o#trom linearnom senkom vis'eralne pleure2 <;" 5neumotoraks o%na!ava. a" prisustvo te!nosti u pleuralnom prostoru  $" prisustvo va%du*a u pleuralnom prostoru2 '" istovremeno prisustvo te!nosti i gasa u pleuralnom prostoru <>" 4idropneumotoraks o%na!ava. a" prisustvo te!nosti u pleuralnom prostoru  $" prisustvo va%du*a u pleuralnom prostoru '" istovremeno prisustvo te!nosti i gasa u pleuralnom prostoru2 <9" Naj!e#(i tumor pleure je. a" kar'inom

 $" sarkom '" me%oteliom2 :B" Medijastinumske pankreasne pseudo'iste se u$rajaju u tumore. a"  prednjeg medijastinuma

 $" srednjeg medijastinuma '" %adnjeg medijastinuma2 :1" Tumor prednjeg medijastinuma je. a" tumori timusa2

 $"  $ron*ogene 'iste '" neurogeni tumori ++

+6

DIGESTIVNI SISTEM 1" Za rengenski pregled gastroduodenuma koristimo. a" $arijum sulid  $" $arijum suluri'um pro roendgeno2 '" uroangiograska kontrastna sredstvo +" Te*nika rendgenskog pregleda gastrointestinalnog trakta dvojnim kontrastom  podra%umeva istovremenu primenu. a" $arijumskog kontrasta i va%du*a2  $" jodnog kontrasta i $arijumskog kontrasta '" uroangiograskog i *olegraskog kontrasta 6" Hreme prolaska kontrasta do rektuma i%nosi naj!e#(e. a" 1+ *  $" 18 * '" +< *2 <" A*ala%ija je. a" maligna iniltra'ija  $" $enigni tumor  '" poreme(aj inerva'ije2 :" A*ala%ija je poreme(aj koji %a*vata. a" Ileo'ekalnu valvulu  $" sigmoidni kolon '" kardiju i distalni jednjak2 ;" Strana tela digestivnog sistema prema transparen'iji %a 7%rake mogu $iti. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF radiotransparentna2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF radioopales'entna2 >" Divertikulum jednjaka rendgenski se vidi kao. a" plus u sen'i kontrasta o#tri* kontura2  $" deekt u kontrastu nejasni* ivi'a '" deekt u kontrastu o#tri* ivi'a 8" Hariksi jednjaka su. a" pro#iren venski splet distalnog dela jednjaka2  $" deekti u kontrastu usled maligne iniltra'ije '" $enigni tumori jednjaka 9" ?enigni tumori jednjaka naj!e#(e imaju slede(u rengensku sliku. a" neo#tro ograni!en deekt u kontrastu  $" o#tro ograni!en deekt u kontrastu !esto sa peteljkom2 '" plus u sen'i kontrasta o#tri* kontura

+<

1B" Maligni tumori jednjaka imaju slede(u rendgensku sliku. a" neo#tro ograni!eni deekt u kontrastu sa naru#enom konturom %ida2  $" o#tro ograni!en deekt u kontrastu !esto sa peteljkom '" plus u sen'i kontrasta o#tri* kontura 11" Stav pa'ijenta prilikom pregleda na *itasnu *erniju je. a" stoje(i  $" polusede(i '" le&e(i2 1+" 5olo&aj pa'ijenta prilikom pregleda na *itasnu *erniju je. a" le&i na stomaku2  $" le&i na desnom $oku '" le&i na levom $oku 16" 0endgenski pregled &elu'a i duodenuma je %avre#en kada kontrast pro)e. a" kro% pilorus u duodenum  $" ispuni i pro)e $ul$us duodenuma '" duodeno jejunalnu leksuru2 1<" Na$roj poreme(aje tonusa &elu'a. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF spa%am2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF *ipotonija &elu'a2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF atonija &elu'a2 1:" Qeluda' je spu#ten ptoti!an kada njegov donji pol u stoje(em stavu le&i. a" ispod linije koja spaja gre$enove ilija!ne kosti2  $" u maloj karli'i '" u nivou pr#ljenskog tela S1 1;" Dilata'ija &elu'a je posledi'a. a" kompresije uve(ane jetre na malu krivinu  $" steno%e pilorusa kao posledi'a ulkusne $olesti2 '" pilorospa%ama 1>" =askada &elu'a prema me*ni%mu nastanka mo&e $iti. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF nepatolo#ka kaskada2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF patolo#ka kaskada2 18" Direktni %nak ulkusa &elu'a je. a" ulkusna ni#a2  $" su&enje $ul$usa '" kontralaterlni spa%am 19" 0endgenski %nak perora'ije ulkusa &elu'a je. a" *idrogasna senka u kolonu  $" srpasto rasvetljenje ispod desne *emidijaragme2 '" senka kal'ijumske gustine u jetri

+:

+B" Na$rojite najmanje !etiri od #est komplika'ija ulkusa &elu'a. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF perora'ija u slo$odnu peritonealnu duplju2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF penetra'ija u okolne organe2 ' FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF krvarenje i% ulkusa2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF promena o$lika - deorma'ija2 e" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF perigastri!ne ad*e%ije2 " FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF maligna altera'ija ulkusne ni#e2 +1" 5olip &elu'a se rendgenski prika%uje kao. a" ovalni o#tro ograni!eni deekt u kontrastu !esto sa peteljkom2  $" nejasno ograni!eni deekt u kontrastu '" ne vide se pri pregledu $arijumom ++" Medularni kar'inom &elu'a prika%uje se kao. a" po%itivnost u sen'i kontrasta  $" lakunarni deekt u punjenju kontrastom2 '" iniltrativni su&enje sa promenom o$lika &elu'a +6" Naj!e#(i *irur#ki operativni %a*vat na &eulu'u je. a" ?illrot* I  $" gastrotomija '" ?illrot* II2 +<" Ulkus $ul$usa duodenuma penetrira u. a" jetru  $" sle%inu '" pankreas2 +:" Steno%a duodenuma $ul$usa ima %a posledi'u. a" stvaranje divertikuluma duodenuma  $" dilata'iju &elu'a2 '" su&enje !itavog duodenuma +;" 5rilikom pregleda tankog 'reva kao negitvno kontrastno sredstvo koristi se. a" $arijum sulat  $" jodno kontrastno sredstvo '" i%iolo#ki rastvor2 +>" Metoda pregleda tankog 'reva dvojnim kontrastom na%iva se. a" pasa&a tankog 'reva  $" enterokli%a2 '" irigograija +8" Sindrom lo#e apsor$'ije o$u*vata o$oljenja sa. a" nedovoljnom ra%gradnjom sastojaka unete *rane  $" ote&anom apsorp'ijom '" o$e vrste o$oljenja2

+;

+9" Za $olesnike sa klini!kom sumnjom na ileus indikovan je rendgenski pregled. a" gastroduodenoskopija  $" irigograija '" nativna rendgengraija a$domena u stoje(em stavu2 6B" 0endgenski pregled de$elog 'reva mogu( je uno#enjem kontrasta. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF per os2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF per re'tum2 61" 0endgenski pregled de$elog 'reva uno#enjem kontrasta per re'tum na%iva se. a" kolonoskopija  $" irigograija '" irigoskopija2 6+" Doli*osigma se u$raja u anomalije. a" polo&aja  $" du&ine2 '" rota'ije 66" Divertikulo%a kolona rendgenski se karakteri#e pojavom. a" multipli* deekata u kontrastu  $" su&enjem kolona '" multiplim depoima $arijuma o#tri* kontura !esto sa vratom2 6<" Ul'ero%ni kolitis je. a" tumorskog porekla  $" poreme(aj inerva'ije %ida kolona '" inlamativni pro'es u slu%ni'i kolona2 6:" =olon rendgenskog i%gleda olovne 'evi, %$risani* *austri, glatki* kontura, rigidni* %idova odgovra. a" tu$erkulo%i kolona  $" ul'ero%nom kolitisu u %avr#nij a%i2 '" divertikulo%i 6;" Dieren'ijalni dijagnosti!ki tu$erkulo%a kolona u ileo'ekalnoj regiji mo&e $iti. a" Cro*n7ova $olest  $" kar'onom kolona '" o$e dijagno%e2 6>" =ar'inom kolona mo&e se rendgenski javiti u tri orme. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF lakunarni deekt u punjenju kontrastom2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF anularni tumor2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF iniltrativni tip2 68" Ileus je pojava. a" u$r%anog prolaska sadr&aja kro% 'reva  $" pojava ve(i* kolek'ija gasova '" nema prolaska sadr&aja kro% 'reva2

+>

69" Za rendgensku dijagnostiku ileusa tre$a uraditi. a" rendgengraiju a$domena u stoje(em stavu2  $" rendgengraiju a$domenu le&e(i na le)ima '" CT pregled a$domena
+8

KONTRASTNA SREDSTVA 1" 0endgenska kontrasta sredstva dele se na. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF po%itivna2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF negativna2 +" Negativna kontrastna sredstva u rendgenskoj sli'i daju. a" tamninu  $" svetlinu2 '" nakada svetlinu, nekada tamninu 6" 5o%itivna kontrastna sredstva u rengenskoj sli'i daju. a" senku2  $" rasvetljenje '" nekada mogu dati senku <" Nejonska uroangiograska kontrastna sredstva se i%lu!uju preko. a" jetre i &u!ni* puteva  $" $u$rega2 '" $ron*ijalnog sta$la :" 4olegraska kontrastna sredstva slu&e %a prika%. a" krvni* sudova  $" $ron*ijalnog sta$la '" &u!ni* puteva i &u!na kesi'e2 ;" 4olegraska kontrastna sredstva se i%lu!uju preko. a" jetre2  $" $u$rega '" jetre i $u$rega >" 4olegraska kontrastna sredstva %a primenu dola%e u o$liku. 1" ta$leta +" ta$leta i rastvora %a intravensku aplika'iju2 6" rastvora %a intravensku aplika'iju 8" Najte&a ne&eljena reak'ija kod upotre$e kontrastni* sredstava je. a" kolaps i sinkopa  $" anailakti!ki #ok2 '" urtikarija i edem larinksa 9" Apsolutna kontraindika'ija %a i%vo)enje endograske metode sa jodnim kontrastnim sredstvom je. a" iksirana *iperten%ija  $" pre&ivljen anailakti!ki #ok2 '" alergija na *ranu i lekove u anamne%i

+9

1B" 0elativna kontraindika'ija %a i%vo)enje endograske metode sa jodnim kontrastnim sredstvom je. a" la$ilna *iperten%ija  $" alergija na *ranu i lekove  u anamne%i2 '" dija$etes melitus %avistan od insulina 11" =od alergijski* reak'ija na jodne kontraste tre$a odma* aplikovati. a" *idrosolu$ilne kortikosteroide2  $" sedative '" anti*istaminike 1+" Za i%vo)enje endograski* metoda sa primenom kontrasta. a" nema kontraindika'ija  $" postoje apsolutne i relativne kontraindika'ije2 '" u nekim slu!ajevima mogu postojati kontraindika'ije 16" U prostoriji gde se i%vode endograske kontrastne metode neop*odno je imati. a" anti#ok terapiju i kiseonik2  $" E=3 aparat '" sistem %a inu%iju 1<" 5re po!etka aplikovanja =S kod intravenske urograije potre$no je. a" dati pa'ijentu IH injek'iju nekog sedativa  $" pripremiti i dati nekoliko litara kiseonika '" instalrati $raunilu koja ostaje i posle pregleda2 1:" 4isterosalpingograija 4S3 je metoda kontrastnog prika%a. a" parana%alni* #upljina  $" veliki* %glo$ova '" stanja materi!ne #upljine i lumena jajovoda2 1;" Sijalograija je metoda prika%a. a" i%vodni* kanala su$mandi$ulrani* i parotidni* pljuva!ni* &le%da2  $" istula '" i%vodni* kanal dojke 1>" Mijelograija je metoda prika%a. a" ki!menog stu$a  $" ki!menog kanala2 '" interverte$ralnog diska 18" Indika'ija %a primenu mijelograije je. a" trauma ki!menog stu$a  $" diskus *ernija2 '" degenerativne $olesti ki!menog stu$a 19" Za mijelograiju se koriste kontrastna sredstva i% grupe. a" $arijumski* kontrasta  $" *olenagigraski* kontrasta '" uroangiograski* kontrasta2 6B

+B" Za pregled gastrodudoenuma uo$i!ajeno je potre$no. a" 1 litar $arijuskog mleka  $" B,: litara $arijumskog mleka '" B,+: litara $arijumskog mleka2

61

4EPATO5ILIJARNI SISTEM I PANKREAS 1" Za kontrastni prika% $ilijarnog sistema i &u!ne kesi'i koriste se slede(e metode na$roji najmanje <. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF peroralna *ole'istograija2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF intravenska *ole'istograija2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF intraoperetivna *olangiograija2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF *olagiograija kro% T7dren2 e" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF 5TC2 " FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF E0C52 +" =od intravenske *olangio*ole'istograije kontrast se aplikuje. a" u vidu ta$leta :71B komada dan pre snimanja  $" u vidu injek'ije ili inu%ije2 '" kro% T7dren 67: dana posle opera'ije 6" 5erkutna trans*epati!na *olangiograija 5TC je metoda kontrastnog prika%a. a" dilatirani* &u!ni* vodova i &u!ne kesi'e uvo)enjem igle pod kontrolom ultra%vuka i pravljenjem serije graija nakon aplika'ije kontrasta2  $" virsungovog kanala i pripadaju(i* grana '" duodenlanog ven'a i papile Hateri <" Za intravensku *olangiograiju i *ole'istograiju koriste se kontrasti i% grupe. a" uroangiograski* nejonski* kontrasta  $" uroangiograski* jonski* kontrasta '" *olegraski* kontrastni* sredstava2 :" Za per oralnu i intravensku *olagio*ole'istograiju i *ole'istograiju. a" nije potre$na priprema  $" potre$na je pose$na priprema2 '" mo&e se, ali ne mora uraditi priprema ;" E0C5 je metoda prika%a. a" &u!ne kesi'e  $" $ilijarnog sta$la i pankreasni* kanala2 '" virsungovog kanala >" E0C5 je prema na!inu i%vo)enja. a" endoskopska metoda  $" rendgenska metoda '" endoskopsko7radiolo#ka metoda2 8" Gsnovna ini'ijalna metoda slikovnog prika%a jetre je. a" kompjuteri%ovana tomograija  $" ultra%vuk2 '" nativna rendgengraija predela jetre

6+

9" Nativnom rendgengraijom jetre mogu se dijagnostikovati. a" 'iste jetre  $" $enigni tumori jetre '" 'iste jetre sa kal'iikovanim %idovima i mineralni kalkulusi u &u!noj kesi'i2 1B" Ultra%vu!nim pregledom &u!ne kesi'e kalkulusi se vide kao. a" solitarna i multipla *ipere*ogena promena u lumenu &"k"2  $" ane*ogena o#tro delineirana promena u lumenu &"k" '" ne mogu se videti u najve(eem $roju slu!ajeva 11" 5risustvo kalkulusa u &u!noj kesi'i veoma !esto dovodi do. a" malignoma &u!ne kesi'e  $" empijema '" akutnog ili *roni!nog *ole'istitisa2 1+" =od akutnog *ole'istitisa %id &u!ne kesi'e je. a" nepromenjene de$ljine i i%gleda  $" istanjen neravni* kontura '" %ade$ljan, edemeto%an sa disten%ijom &u!ne ekesi'e2 16" =od *roni!nog *ole'istitisa %id &u!ne kesi'e je. a" %ade$ljan sa smanjenjem i skvr!avanjem &u!ne kesi'e2  $" smanjene de$jine, &u!na kesi'a je normalne veli!ine i o$lika '" nema promena %ida i veli!ine organa 1<" Nativna rendgengraija predela pankreasa mo&e da poka&e prisustvo. a" anorganski* kalkulusa u Hirsungovom kanalu2  $" 'isti i pseudo'isti pankreasa '" maligni* tumora pankreasa 1:" Ini'ijalna osnovna metoda kod sumnje na o$oljenje pankreasa je. a" kompjuteri%ovana tomograija  $" magnetna re%onan'ija '" ultra%vuk2 1;" =od intravenske *ole'istograije direktni %nak postojanje kalkulo%e je. a" solitarni ili multipli deekti u punjenju kontrastom2  $" %ade$ljani %idovi &u!ne kesi'e '" mekotkivni deekt u kontrastu ve%an %a %id &u!ne kesi'e 1>" =ao ?ojdenov ili podra&ajni o$rok koristi se. a" 1BB grama !okolade2  $" +BB ml jogurta '" 1:B grama mladog sira 18" Qu!na kesi'a normalne unk'ije posle podra&ajnog o$lika smanji se %a. a" tre(inu  $" !etvrtinu '" polovinu2 66

19" 5risustvo kalkulo%e u *oledo*u na%iva se. a" *ole'istolitija%a  $" *oledo*olitija%a2 '" ureterolitija%a +B" Na intravenskoj ili per oralnoj *ole'istograiji mogu se videti. a" anorganski kalkulusi  $" organski kalkulusi '" anorganski i organski kalkulusi2

6<

ENDOGRAFSKE METODE I URINARNI SISTEM 1" Angiokardiograija je endograska metoda prika%a. a" perierni* arterija  $" aratrija i vena mo%ga '" sr!ani* #upjina i veliki* krvni* sudova2 +" 5rema na!inu ispunjava sr!ani* #upljina jodnim kontrastnim sredstvom angiokardiograija mo&e $iti. a" kateteri%a'iona angiokradiograija2  $" punk'ija a$dominalne aorte i u$a'ivanje kontrasta '" dierektna aplika'ija kontrasta u aortu 6" Seldingerova te*nika je na!in aplika'ije kontrastnog sredstva kori#(enjem. a" spe'ijalne kanile i igle  $" kanile, igle, mandrena, metalnog vodi!a i polietilenskog katetera2 '" kanile i polietilenskog katetara <" Za angiokardiograiju koristima nejonska jodna kontrastna sredstva i% grupe. a" *olegraski* kontrasta  $" $ron*ograski* kontrasta '" uroangiograski* kontrasta2 :" Angiograija je endograska metoda prika%a. a" krvni* sudova2  $" limni* vodova i limni* &le%da '" i%vodni* kanala dojke ;" Angiograske metode su na$roji najmanje tri. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF aortograija2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  selektivna i superselektivna arteriograija grana grudne i a$dominalne aorte2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF perierna aortograija2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF venograija e" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF limograija2 >" Aortograija je endograska metoda prika%a. a" aorte i njeni* grana2  $" A" emoralis i njini* grana '" A" 'arotis 'omunis i njeni* grana 8" Na aortogramima naj!e#(i patolo#ki nala% je. a" pro#irenje arterije  $" su&enje segmenta ili potpuna oklu%ija lumena arterije2 '" manje ili vi#e ra%vijena mre&a koletaralni* krvni* sudova

6:

9" 5erierna arteriograija je metoda endograskog prika%a. a" perierni* vena  $" perierni* arterija2 '" limni* sudova 1B" Henograija je metoda prika%a venski* krvni* sudova prema vrsti prika%ani* sudova mo&e $iti. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF kavograija2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF perierna le$ograija2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF splenoportograija2 11"Limograija je metoda prika%a. a" limni* sudova i limni* &le%di2  $" venskog kapilarnog spleta nogu '" venskog kapilarnog spleta dor%uma #ake 1+" Za $ron*ograiju se koristi. a" uronagiograsko kontrastno sredstvo  $" $ron*ograsko kontrastno sredstvo2 '" $arijum suluri'um pro roentgeno 16" ?ron*ograija je deinitivna metoda dijagnostike. a" emi%ema plu(a  $" *roni!nog $ron*itisa '" $ron*iekta%ija2 1<" Urograija je endograska metoda prika%a. a" mokra(ne $e#ike  $" pijelona $u$rega '" pijelokaliksnog sistema $u$rega, uretera i mokra(ne $e#ike2 1:" Za korektno ura)enu urograiju. a" nije potre$na nikakva priprema  $" po&eljno je pripremiti pa'ijenta '" o$ave%na je pravilna priprema2 1;" 4idronero%a je. a" pro#irenje mokra(ne $e#ike  $" pro#irenje pojedni* !a#i'a $u$rega '" pro#irenje pijelona i !a#i'a $u$rega2 1>" =od urograije o$i!no se na!ini ukupno. a" sedam ilmova  $" !etiri ilma2 '" tri ilma 18" ilmovi koji se koriste %a urograiju su ormata veli!ine. a" 6: K <6 'm2  $" 16 K 18 'm '" +< K 6B 'm 6;

19" Naj!e#(a indika'ija %a urograiju je klini!ka sumnja na. a" kalkulo%u $u$reg i *idronero%u2  $" maligne tumore $u$rega '" akutni pijeloneritis +B" Endograska metoda %a retrogradno ispunjavaje pijelokalisnog sistema je. a" intravenska urograija  $" minutna urograija '" as'edenta pijelograija2 +1" Uroangiograska kontrastna sredstva su jodna jednjenja koja se kosriste %a  pregled a" urinarnog trakta  $" sr'a i krvni* sudova '" o$a sistema2 ++" Direktni rendgenski %nak kalkulo%e $u$rega je. a" senka kal'ijumske gustine u projek'iji $u$rega2  $" rasvetljenje u projek'iji $u$rega '" senka mineralnog inte%iteta u projek'iji jetre +6" I%olovano pro#irenje jedne $u$re&ne !a#i'e sa u%urom vr*a Malpigijeve  piramide vi)a se kod. a" *idronero%e  $" tu$erkulo%e2 '" pijeloneritisa +<" Ciriti!ne promene na $u$re&nim #a#i'ama, su&ena smanjena $u$re&na karli'a,nepravilne konture i deormisani o$lik, naj!e#(e je posledi'a. a" *idronero%e  $" pijeloneritisa2 '" tu$erkulo%e +:" Na IHU ra%maknute, potisnute $u$re&ne !a#i'e, su&ene ili pro#irene ali o#tri* kontura odgovaraju ekspna%ivnom pro'esu u. a" $u$re&nim !a#i'ama  $" $u$re&nom paren*imu2 '" okolini $u$rega +;" Na IHU $u$re&ne !a#i'e i $u$re&na karli'a su su&ene, smanjene, nepravilni* kontura i deormisanog o$lika odgovaraju naj!e#(e. a" *idronero%i  $" tu$erkulo%i '" *roni!nom pijeloneritisu2 +>" 0enova%ograija je metoda prika%a. a" pijelokaliksnog sistema $u$rega  $" krvni* sudova $u$rega2 '" krvni* suova prostate i mokra(ne $e#ike 6>

+8" Na IHU malignomi mokra(ne $e#ike se vide kao. a" rasvetljenje u kontrastu nejasno ograni!eno od okoline  $" deekt u kontrastu nejasno ograni!en od okoline2 '" iniltra'ija i rigiditet %ida $e#ike +9" 5oli'isti!ni $u$re%i se na ultra%vu!nom pregledu vide kao. a" multiple ane*ogene promene u o$a $u$rega ra%li!ite veli!ine o#tri* %idova2  $" *ipere*ogene promene u paren*imu o$a $u$rega '" promene me#ovite e*ostrukture u pijelonima o$a $u$rega 6B" Solitarna 'ista $u$rega se na CT pregledu vidi kao. a" kru&na ili ovalna *ipoden%na promena o#tri* %idova, den%imetrijski* vrednosti oko 1B 4U, ne kaptira kontrastno sredstvo2  $" *iperde%na promena u paren*imu nejasno ograni!ena, kaptira kontrastno sredstvo '" diu%na promena u paren*imu nejasni* grani'a, po aplika'iji k"s"  pove(ava den%itet 61" =od dugotrajne tu$erkulo%e uretera na IHU o$oleli organ ima slede(u sliku. a" dilatiran nejasni* kontura sa mestimi!nim su&enjima  $" skara(en, rigidan i%gleda %ategnute strune2 '" nepravilni* kontura i o$lika sa vi#e kesasti* pro#irenja 6+" 0edosled slikovnog ispitivanja urinarnog trakta je slede(i. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF UZ pregled2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF nativna rendgengraija2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF IH urograija2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF CT pregled2 66" Do$ra vidljivost kontura m" psoasa na nativnoj redngengraiju urotrakta o%na!ava. a" do$ru pripremu i korektne do%e2  $" postojanje patolo#kog pro'esa u jednom od $u$rega '" nema %na!aja u anali%i rengengraije 6<" IHU daje inorma'ije o. a" morologiji pijelokalisnog sistema  $" unk'iji $u$rega '" unk'iji $u$rega i morologiji pijelokalisnog sistema, uretera i mokra(ne $e#ike2 6:" Indika'ije %a galaktograiju su. a" mammma se'retans i mamma sanguinans sa sumnjom na intraduktalni maligni tumor2  $" 'iste dojki '" $enigni tumori dojki

68

6;" 3alaktograija je metoda prika%a. a" i%vodni* kanala pljuva!ni* &le%di  $" i%vodni* kanala mle!ni* &le%di2 '" prika%a istulo%ni* kanala 6>" 0endgengraije kod galaktorgraije se prave na. a" rendgenaparatu %a graije  $" seriograu '" mamograu2 68" =onrtrastno sredstvo %a galaktograiju je i% grupe. a" uroangiograski* kontrasta2  $" *olegraski* kontrastni* sredstava '" $ron*ograski* kontrasta 69" Artrograija je metoda endograskog prika%a a" arterija  $" veliki* %glo$ova2 '" mali* %glo$ova #ake i stopala
69

INTERVENTNA RADIOLOGIJA 1" Interventna radiologija je o$last radiologije kojom se. a" dijagnostikuju $olesti krvni* sudova  $" dijagnostikuju $olesti kolona i tankog 'reva '" dijagnosti!kim i trepijskim pro'edeurama pod kontrolom rendgena, ultra%vuka ili CT7a menja morolo#ko ili unk'ionalno stanje organi%ma2 +" Sve interventne radiolo#ke metode prema na!inu i%vo)enja podeljene su na %aokru&i dva ta!na odgovora. a" perkutane nerostomije  $" inu%ije *emioterapijski* sredstava '" selektivna aplika'ija armakolo#ki aktivni* sredstava d" nevaskularne interventne pro'edure2 e" vaskularne interventne pro'edure2 6" 5unk'ija i sklero%a'ija $u$re&ni* 'ista i%vodi se pod kontrolom ultra%vuka %a skleora%a'iju se koristi. a" i%iolo#ki rastvor sa dodatkom anti$iotika  $" apsolutni alko*ol2 '" tinktura joda <" 5erkutana trans*epati!na *olanagiograija 5TC je metoda prika%a. a" $ilijarnog sta$la2  $" pankreasni* vodova '" urininarnog sistema :" 5TC se i%vodi tako da se kontrast u$ri%gava kro%. a" T - dren  $" IH injek'ijom u ku$italnu venu '" iglom plasiranom kro% ko&u i jetru u pro#ireni duktud *oledo*us2 ;" U vaskularne interventne metode spada. a" perkutana transluminalna angioplastika 5TA2  $" perkutana nerostomija '" perkutane a$dominalne $iopsije >" 5erkutana $ilijarna drena&a je. a" nevaskularna interventno7radiolo#ka metoda2  $" vaskularna interventno7radiolo#ka metoda '" *irur#ka drena&a $ilijarnog sistema 8" 5od dilata'ijom su&enja i rekanali%a'ijom okludiranog segmenta krvnog suda  podra%umeva se metoda. a" implanta'ije vena kava iltera  $" perkutana transluminalna angioplastika2 '" transkateterska trepijska em$oli%a'ija


9" 5erkutana nerostomija je metoda uvo)enja drena&nog katetera u. a" pijelokaliksni sistem $u$rega2  $" $ilijarno sta$lo '" mokra(nu $e#iku 1B" 5erkutana nerostoma spada u. a" nevaskularne interventno7radiolo#ke metode2  $" vaskularne interventno7radiolo#ke metode '" *irur#ku drena&u urinarnog sistema 11" 5ere i%vo)enja perkutane transluminalne angioplastike nepo*odno je na!initi kvalitetni. a" ultra%vu!ni pregled vena  $" angiograiju sa prika%om vaskulature proksimalno i distalno od mesta  promene2 '" M0 angiograiju 1+" Gsnovni prin'ip 5TA je da se na mestu dilata'ije. a" plasira venski ilter   $" postavi odgovaraju(i stent '" kateterom sa $alonom dilatira su&enje arterije2 16" 5erkutana transluminalna koronarna nagioplastika 5TCA je metoda dijagnostiike. a" leve koronarne arterije  $" desne koronarne arterije '" nije dijagnosti!ka metoda2 1<" =od 5TCA kateter se dovodi do su&enu arteriju kro%. a" A" 'arotis 'omunis  $" A" ili H" emoralis2 '" H" 'u$italis 1:" Namerna oklu%ija arterije ili vene ra%li!itim materijalom kro% selektivno  postavljeni kateter na%iva se. a" implanta'ija vaskularni* endoprote%a i vena kava iltera  $" lokalna trom$oliti!na terapija '" transkateterska terapijska em$oli%a'ija2

<1

RADIOLOGIJA KOSTNO 2 ZGLO5NOG SISTEMA 1" 0endgengraija %glo$a lakta uvek se radi u. a" A75 projek'iji  $" A75 i proilnoj projek'iji2 '" kosoj i 57A projek'iji +" 0endgengraija ramenog %glo$ radi se u. a" A75 projeke'iji2  $" proilnoj projek'iji '" A75 i rpoilnoj projekek'iji 6" Zaokru&i osnovne patolo#ke promene u kostima koji dovode do smanjenja koli!ine ko#tanog tkiva. a" osteoporo%a 2  $" osteosklero%a '" osteoli%a 2 d" periosto%a e" ostenekro%a2 " *iperpla%ija g" *ipopla%ija2 *" *iperosto%a <" Zaokru&i osnovne patolo#ke promene u kostima koji dovode do pove(anja koli!ine ko#tanog tkiva. a" osteoporo%a  $" osteosklero%a2 '" osteoli%a d" periosto%a2 e" ostenekro%a " *iperpla%ija2 g" *ipopla%ija *" *iperosto%a2 :" 0endgenski %nak preloma kostiju je. a" rakturna pukotina2  $" postojanje kalusa '" osteoporo%a ;" rakture prema na!unu nastanka mogu $iti. a" sportske  $" u sao$ra(ajnim udesima '" traumatske i patolo#ke2 >" edna od rani* komplika'ija raktura je. a" o#te(enje krvni* sudova2  $" kalus u o$liku mosta '" stvaranje novog %glo$a

<+

8" edna od kasni* komplika'ija rakture je. a" neoartro%a2  $" o#te(enje krvni* sudova '" prekid kontunuiteta ko&e 9" Stru!ni termin %a is!a#enje %glo$a je. a" kontu%ija  $" distor%ija '" luksa'ija2 1B" rakture kostiju %arastaju stvaranjem. a" i$ro%nog tkiva  $" *rskavi!avog tkiva na mestu preloma '" kalusa2 11" =od rakture kostiju o$ave%no se naprave najmanje. a" dve graije  $" tri graije2 '" pet graija 1+" =ongenitalna luksa'ija %glo$a kuka nastaje kao re%lutat. a" dejstva me*ani!ke sile  $" uro)ene smetenje u ra%voju osnove %a !itav kuk2 '" kao posledi'a destruktivni* i inlamatorni* $olesti 16" U savremenoj ranoj slikovnoj dijagnosti'i kongenitalne luksa'ije %glo$a kuka metoda i%$ora je. a" rendgengraija  $" CT '" ultra%vu!ni pregled2 1<" =od osteomijelitisa od prvi* klini!ki* siptoma do prvi* rendgenolo#ki* %nakova dola%i nakon. a" +76 dana  $" +76 nedelje2 '" +76 mese'a 1:" Inektivni agens do o$olele kosti nej!e#(e dospeva. a" per kontinuitatem  $" i% spolja!nje sredine nakon trauma '" *ematogenim putem2 1;" A$s'esus ?rodi i Gsteomielitis s'leroti'ans spadaju u spe'ii!ne orme. a" tu$erkulo%e kostiju  $" osetomijelitisa2 '" asepti!ni* osteonekro%a

<6

1>" Gd tu$erkulo%e kostiju naj!e#(e o$olevaju. a" starije oso$e  $" de'a i mladi ljudi2 '" mogu o$oleti oso$e $ilo koje &ivotne do$i 18" =od tu$erkulo%e ki!menog stu$a pro'es. a" ne prela%i na interverte$ralni disk   $" prela%i na interverte$ralni disk2 '" preska!e interverte$ralni disk  19" =od tu$erkulo%e kostiju i %glo$ova %a*va(en je. a" samo %glo$  $" kost i %glo$ne strukture2 '" samo kost +B" Naj!e#(a lokali%a'ija tu$erkulo%e je. a" rameni %glo$  $" ki!meni stu$2 '" %glo$ kolena +1" =od svi* %apaljenaski* o$oljenja %glo$ova u %avr#noj a%i $olesti dola%i do  pojave. a" su&enja %glo$nog prostora i ra%ora *rskavi'e  $" otoka okolo%glo$nog tkiva '" luksa'ija i su$luksa'ija2 ++" Art*ritis uri'a ima. a" nepo%natu etiologiju  $" inektivni agens kao etiolo#ki aktir nastanka '" poreme(aj meta$oli%ma mokra(ne kiseline2 +6" Gsnovni patolo#ki pro'es kod artro%a je na. a" %glo$noj !auri  $" su$*ondralnoj kosti '" %glo$noj *rskavi'i2 +<" =ao re%ultat prolierativni* pro'esa u o$olelom %glo$u dola%i do stvaranja. a" de$elog sloja *rskavi'e  $" ru$ni* osteiita2 '" %ade$ljanja %glo$ne !aure +:" Degenarativna o$oljenja %glo$ova naj!e#(e %a*vataju. a" sitne %glo$ove #aka i stopala  $" ki!meni stu$2 '" $ilo koje %glo$ove u telu +;" CoKart*ro%a je degenertaivno o$oljenje. a" kolenog %glo$a  $" %glo$a ramena '" %glo$a kuka2 <<

+>" U krajnjem stadijumu artro%a nastaje. a" veliki osteoiti  $" i$ro%na i ko#tana nakilo%a2 '" su&enje %glo$nog prostora i gu$itak *rskavi'e +8" ?enigni tumori kostiju. a" imaju lokalni rast i ne daju matasta%e2  $" imaju lokalni rast daju metasta%e '" iniltri#u okolna meka tkiva +9" Gste*ondrom pripada. a" $enignim tumorima2  $" malignim tumorima '" semimalignim tumorima 6B" Gd navedeni* promena u kostima $enigni tumor je. a" solitarna ko#tana 'ista2  $" osteosarkom '" multipli mijelom 61" Semimaligni tumor kostiju je. a" *emangiom  $" retikulosarkom '" osteklastom2 6+" Naj!e#(i $enigni tumor kostiju je. a" *emangiom  $" ostreom2 '" multipli mijelom 66" Maligni tumor osteogenog reda je. a" sar'oma ERing  $" osteogeni ostesar'om2 '" osteo*odromi 6<" 4emangiomi su $enigni tumori porekla i%. a" *rskavi!avog tkiva  $" ve%ivnog tkiva '" krvni* sudova2 6:" 0endgenska slika metasta%a u kostima mo&e $iti. a" osteskleroti!ne, osteoliti!ne i me#ovite2  $" osteoliti!ne '" osteskleroti!ne 6;" Naj!e#(i put #irenja metasta%a je. a" per kontinuitatem  $" limogeno '" *ematogeno2 <:

6>" Asepti!ne osteonekro%e imaju. a" inektivnu etiologu  $" vaskularnu etiologiju '" nije po%nat u%rok nastanka ove $olesti2 68" Asepti!na osteonekro%a glave emura na%iva se. a" =a*lerova $olest  $" 5ert*esova $olest2 '" Severova $olest 69" U ra%vijenoj a%i 5ert*esove $olesti %a*va(eni %glo$ ima slede(u rendgensku sliku. a" pro#ren %glo$ni prostor i %ade$ljena *rskavi'a  $" %glo$ni prostor pravalan, a'eta$ulum i glavi'a emura uredni, postoje  promen u strukturi kostiju '" glavi'a emura i a'eta$ulum nepravilnog o$lika, %glo$ni prostor su&en,  promene u strukturi kosti glavi'e emura i a'eta$uluma2
<;" Mijelograija je endograska metoda prika%a. a" ki!mene mo&dine  $" interverte$ralni* diskusa '" ki!menog kanala2

<>

ULTRAZVUK  1" Ultra%vu!ni talasi su po svojim i%i!kim oso$inama. a" elektromagnetne priprode  $" talasno kretanje energije kro% elasti!nu sredinu2 '" korpuskularne prirode +" U dijagnosti!koj medi'ini koriste se rekven'ije UZ talasa. a" + 7 1+ =4%  $" + 7 1< M4%2 '" : 7 1B M4% 6" U pro'esu atenua'ije ultra%vuka u!estvuju najmanje tri pojave. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF apsorp'ija2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF disper%ija2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF releksija2 <" U anali%i ultra%vu!ne slike koristimo termine.

a" senka 7 rasvetljenje  $" e*ogenost2 '" den%itet :" Sonda je deo ultra%vu!nog aparata koji slu&i %a.

a" generisanje UZ talasa i prijem relektovani* talasa2  $" anali%u do$ijene slike u toku pregleda '" prika% slike na monitoru ;" 5rema o$liku UZ sonde mogu $iti.

a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF linearne2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF konveksne2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF sektorske2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF pose$ne2 >" Ultra%vuk je metoda i%$ora u dijagnosti'i.

a" $olesti parana%alni* #upljina  $" diskus *ernije '" kongenitalne luksa'ije kukova u de'e2 8" Ultra%vu!na slika 'iste u jetri poka%uje.

a" ne*omogenu nejasno ograni!enu promenu  $" *ipere*ogenu o#tro ograni!enu ovalnu promenu '" ane*ogenu o#tro ograni!enu promenu sa lateralnom dirak'ijom i %adnjim poja!anjem2 9" Ultra%vukom se mogu dijagnostikovati $olesti.

a" krvni* sudova2  $" pljosnati* kostiju '" perierni* nerava

<8

1B" 5rema savremenim sa%nanjima dijagnosti!ki ultra%vuk.

a" nema #tetno dejstvo na ispitanika i lekara2  $" ima ograni!eno #tetno dejstvo na ispitanika '" ima #tetno dejstvo na lekara i %a*teva pose$ne mere %a#tite u toku rada

<9

KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA 1"5rema i%i!kim prin'ipima na kojima se %asniva rad, kompjuteri%ovana tomograija koristi. a" rendgensku 'ev i ilmove  $" rendgensku 'ev i detektore2 '" magnetno polje +"5rese'i u toku pregleda kompjuteri%ovanim tomograom su. a" longitudinalni na u%du&nu osu tela  $" rontalni na u%du&nu osu tela '" popre!ni i vertikalni na u%du&nu osu tela2 6"CT sistem sadr&i : glavne komponente. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF kontrolna kon%ola2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF generator2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF gentri2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF kompjuterska kon%ola2 e" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF krevet %a pa'ijenta2 <"U toku pregled na CT mogu se aplikovati i kontrastna sredstva. %aokru&i dva ta!na odgovora a" intrakavitarno2  $" intravaskularno2 '" intramuskularno d" intraartikularno :"Intravskularno se koriste kontrastna sredstva i% grupe. a" *olegraski* kontrasta  $" uroangiograski* kontrasta2 '" $arijum sulat ;"Za $a%i!nu vrednost apsorp'ije 7%raka u tkivima organi%ma u%eta je vrednost. a" vode2  $" krvi '" masnog tkiva >"U 4ounsildovim jedini'ama vrednost vode je o%na!ena sa. a" - 1BB  $" nula2 '"  1BB 8"4ounsildovim jedini'ma meri se. a" den%itet tkiva2  $" de$ljina sloja preseka '" veli!ina pregledanog organa

:B

9"Traumatska promena koja se mo&e dijagnostikovati CT pregledom je. a" epiduralni *ematom2  $" aneuri%ma krvnog suda mo%ga '" *iperten%ivna en'ealopatija 1B" Cere$rovaskularni insult dijagnostikovan CT pregledom mo&e $iti. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF *emoragi!ni insult2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF is*emi!ni insult2 11" 4emoragi!ni 'ere$rovaskularni insult ima. a" *ipere*eogenu kolek'iju den%iteta krvi2  $" i%oe*ogenu promenu nejasno ograni!enu od okoline '" *eteroe*ogenu promenu jasno ograni!enu od okoline 1+" Is*emi!ni 'ere$rovaskularni insult na CT pregledu poka%uje. a" *ipoe*ogenu nejasno ograni!enu %onu2  $" *ipere*ogenu jasno ograni!enu promenu '" nemo&e se dijagnostikovati na CT pregledu 16" CT kriterijumi postojanja intrakranijalni* tumora su. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF tumorska masa2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF periokalni edem2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF %na'i ekspan%ije2 1<" 5ri CT pregledu plu(a i pleure. a" ima superpo%i'ije anatomsko7patolo#ki* struktura  $" nema superpo%i'ije anatomsko7patolo#ki* struktura2 '" nema jasne vi%uali%ia'ije anatomsko7patolo#ki* strukutura 1:" Srpasta *iperden%na orma'ija u% ta$ulu internu glatki* ili na%u$ljeni* kontura odgovara. a" epiduralnom *ematomu  $" akutnom su$duralnom *ematomu2 '" intrakranijalnom tumoru 1;" 0aspon 4aunsildovi* jedini'a pri CT pregledu kre(e se. a" od -1BB do  1BB  $" od - 1BBB do  1BBB2 '" od - 1BBB do  +BBB 1>" Akutni pankreatitis ima slede(eCT karakteristike. a" uve(ana nejasno ograni!ena &le%da u 'elini smanjenog den%iteta2  $" delimi!no uve(ana &le%da sa ane*eogenom promenom u paren*imu '" nema CT %nakova promena na pankreasu 18" Maligni tumori pankreasa poka%uju sklede(e CT %nake. a" lokali%ovana *ipoden%na areja den%iteta i%me)u gu#(eg luida i mekog tkiva, nejasno ograni!ena od okoline2  $" *ipoden%na promena jasno ograni!ena od okolnog tkiva

:1

'" ane*ogena promena jasno ograni!ena sa %adnjim poja!anjem i lateralnom dirak'ijom 19" Cista pankreasa ima slede(e CT karakteristike. a" *ipoden%na promena jasno ograni!ena od okolnog tkiva  $" ane*ogena promena jasno ograni!ena sa %adnjim poja!anjem i lateralnom dirak'ijom2 '" delimi!no uve(ana &le%da sa ane*eogenom promenom u paren*imu +B" Tumori $u$rega *iperneromi imaju slede(e CT karakteristike. a" ekspan%ivna orma'ija sa altera'ijom kontura i promenom den%iteta2  $" 'entralna ane*ogena promena sa pro#irenim pijelokaliksnim sistemom '" nemogu se videti na CT pregledu

:+

MAGNETNA REZONANCIJA 1" Ure)aj %a magnetnu re%onan'iju %asniva se na prin'ipu. a" usko kolimisanog snopa 7%rakova i ni%a detektora  $" gama %ra!enja i apsorp'ije u tkivima '" jakog magnetnog polja i radiorekventni* talasa karakteristi!ni* rekven'ija2 +" M0I slika %avisi od prametara. a" den%iteta tkiva  $" T1 i T+ relaksa'ionog vremena2 '" e*ogenosti 6" ?olesni'ima sa ortopedskim implantantima, pejsmekerima, klipsevima %a aneuri%me M0 pregled je. a" do%voljen  $" relativno kontraindikovan '" apsolutno kontraindikovan2 <" Magnetna re%onan'ija je metoda i%$ora u dijagnosti'i a" raktura neurokranijuma  $" diskus *ernije2 '" degenerativni* o$oljenja lum$alnog dela ki!menog stu$a :" 5romene na ligamentima, meniskusima, *rskavi'i i sinovijalnoj mem$rani. a" mogu da se vide magnetnom re%onan'ijom2  $" nemogu da se vide magnetnom re%onan'ijom '" mogu da se vide samo odere)ene promene ;" U toku M0 pregleda mogu(e je na!initi. a" sagitalne i aksijalne preseke  $" sagitalne i rontalne preseke '" sagitalna, rontalne i transver%alne preseke2 >" Qeljeni presek na M0 pregledu do$ija se. a" promenom polo&aja pa'ijenta  $" promenom polo&aja antena '" pose$nim pode#avanjem aparata, nema promene polo&aja pa'ijenta2 8" U toku M0 pregleda. a" ne koriste se nikakvi kontrasti  $" koriste se kontrasti na $a%i gadolinijuma2 '" koriste se jodni kontrasti per os

:6

RADIOLOGIJA DOJKE 1" U slikovnoj dijagnosti'i $olesti dojke na$rojane metode primenjuju se slede(im redosledom o%na!i $rojevima redosled kori#(enja metoda. a" FFFF kompjuteri%ovana tomograija  $" FFFF e*ograija '" FFFF duktograija '" FFFF pneumo'istograija d" FFFF mamograija ta!an redosled. 1" mamograija, +" e*ograija,  pneumo'istograija :" kompjuteri%ovana tomograija

6

duktograija

<"

+" Mamma sangvinans o%na!ava pojavu. a" mleka u doj'i u vreme lakta'ije  $" sukrvavi!avog sekreta '" $ilo kakvog sekreta van perioda lakta'ije2 6" i$romi, i$roadenomi i adenomi pripadaju. a" malignim tumorima dojke  $" ra%li!ite orme 'iste dojki '" $enignim tumorima dojke2 <" 0endgenske karakteristike $enigni* tumora dojke su. a" neo#tro ograni!ena senka u doj'i sa %rakastmi urastanjem u okolno tkivo  $" o#tro ograni!ena senka *omogene strukture2 '" o#tro ograni!eno rasvetljenje u doj'i :" Ultra%vu!no 'ista dojke se vidi kao. a" kru&na ane*ogena promena ravni* i o#tri* kontura sa lateralnom dirak'ijom i %adnjim poja!anjem2  $" ne*omogena promena nejasno ograni!ena od okolnog tkiva '" ne vide se na ultra%vu!nom pregledu ;" Mamograski prika% omogu(ava dierentovanje $enigni* tumora dojke i 'iste. a" sa apsolutnom sigurno#(u  $" mamograska slika je identi!na i ne mogu se ra%likovati2 '" mogu(e je u pojedinim slu!ajevima >" Nodo%ni kar'inom dojke se mamograski vidi kao. a" nejasno ograni!ena, ne*omogena senka sa trakastim urastanjem u okolno tkivo2  $" njesno ograni!eno rasvetljenje, ne*omogene strukture '" jasno ograni!ena senka *omogene strukture, $e% trakasti* i%danaka u okolno tkivo

:<

8" Ultra%vu!no kar'inom dojke se vidi kao. a" *eterogena struktura jasno ograni!ena od okolnog tkiva  $" *omogena *ipoe*ogena promena o#tri* grani'a ru$ova '" *ipoe*ogena promena, nejasni*, nepravilni*, na%u$ljeni* grani'a2

::

RADIOTERAPIJA 1" U radioterapiji maligni* tumora koriste se. a" meki 7%ra'i  $" otonsko %ra!enje visoki* energija2 '" $ilo koje joni%uju(e %ra!enje +" Interak'ija joni%uju(eg %ra!enja i &ive materije odvija se u tri a%e. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF i%i!ka2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF *emijska2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFF $iolo#ka2 6" Gd ukupno sedam aktora koji uti!u na radiosen%itivnost na$roji najmanje pet. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF   $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  e" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF  a%a (elijkog 'iklusa, Spe'ii!na joni%a'ija %ra!enja LET, 5ritisak kiseonika, 0adiosen%itivna sredstva, 0adioprotaktori, kontinuirano i rak'iono %ra!enje,4ipertermija <" 0adiosen%itivna sredstva. a" smanjuju osetljivost maligni* (elija na joni%uju(a %ra!enja  $" pove(avaju osetljivost normalni* %dravi* (elija na joni%uju(a %ra!enja '" pove(avaju osetljivost maligni* (elija na joni%uju(a %ra!enja2 :" =ontinurano %ra!enje o%na!ava da je do%a %ra!enja primljena u. a" najmanje tri seanse  $" u pet i vi#e seansi '" u jednoj seansi2 ;" rak'ionisano %ra!enja podra%umeva da se do%a %ra!enja aplikuje u. a" jednoj seansi  $" u vi#e seansi sa ra%makom pau%om od nekoliko dana2 '" u vi#e seansi svakodnevno >" Grtovolta&na teleradioterapija prema veli!ini napona na rendgenskoj 'evi deli se na. a" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF kontaktnu rendgenteraoju2  $" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF pov#insku rendgenteraoju2 '" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF srednje du$oku rendgenterapaju2 d" FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF du$oku rendgenterapiju2

:;