Pcelar - Novi Pcelar 1810 - 2010.PDF

S blagoslovom episkopa {aba~kog Gospodina Lavrentija

1

Sav trud oko ovoga dela posve}ujem senima Cvetina Savati}a iz Skadra kod Pecke u znak pijeteta, qubavi i zahvalnosti. Hvala mu {to me je uveo u svet p~elarstva! Milo{ Antoni}, paroh koceqeva~ki

2

Avram Maksimovi}

P ^ E L A R NOVI PÊLAR 1810 2010 Priredio Milo{ Antoni}

Apatin

2010 Prvo izdawe 3

Avram Maksimovi} P~elar Novi p~elar Priredio Milo{ Antoni} Urednik Blagoje Svrkota Recenzent Zoran M. Mandi} Saradnici Bo{ko Crnogorac Slobodanka Suvajxi} Priprema i prelom Mi{a Nemet Izdava~ “Birograf” Apatin Za izdava~a Jovo Medi} Olivera Medi} [tampa “Birograf” Apatin La|arska 65 Tira` 001-101

P R E D G O V O R

D

va su veka otkako se u Budimu pojavila ~uvena kwiga somborskog paroha Avrama Maksimovi}a „P~elar“, odnosno „Novi p~elar“, napisana na slavenosrpskom jeziku koji je krajem XVIII i po~etkom XIX stole}a bio u upotrebi obrazovanih slojeva srpske gra|anske klase pre svega u Vojvodini, a i u drugim krajevima tada{we Habsbur{ke monarhije. Prvih osam strana, pa i naslovna strana „P~elara“, odnosno „Novog p~elara“, ima drugi slog, ostali sadràj ovog izuzetnog dela prvog srpskog p~elara-pisca Avrama Maksimovi}a potpuno je isti. U rukama vam je, nakon 1810, prvo fototipsko, i ne samo fototipsko, izdawe velike kwige, koja je prvi sistematski rad te vrste kod nas i jedna od najboqih kwiga onog doba iz te oblasti. Za ovu veliku priliku, za dvestagodi{wicu, prvu kwigu u Srba o p~elarstvu priredio je sa slavenosrpskog na srpski jezik poznati p~elar i odli~ni jezi~ki znalac Milo{ Antoni}, koceqeva~ki paroh. Znamenita kwiga ima 240 (2+XVI+198+24) strana i podeqena je na teoretski i prakti~ni deo. Prvi deo („Apstraktna razmi{qawa – teoretska – koja sadrè neophodna znawa o p~elama“) obuhvata 15 glava posve}enih p~elama uop{te i poslovima p~ela; vosku, sa}u i medu; dràwu, poloàju, nabavqawu, umnoàvawu i stanovawu p~ela; poznavawu dobrih ko{nica, znacima rojewa, proizvodwi matica, bolestima i neprijatelqima p~ela; razmi{qawu i u~ewu p~elara („Boqe je imati mawe ko{nica i dobrih, nego mnogo i siroma{nih“) i - razgo-

5

voru p~elara me|u sobom. Drugi deo („Radni – prakti~ni – u kojem se sve ve{tine p~elarewa u prole}e, leto i jesen i nu`na starawa obja{wavaju“) ima 19 glava o izno{ewu p~ela na pa{u; pothrawivawu ili prehrawivawu mr{avih p~ela, {umskom p~eliwaku; o tome kako dobru godinu za p~elarewe prepoznati; o preno{ewu ko{nica, le~ewu bolesti, grabeù p~ela i o neprijateqima p~ela; o prirodnim rojevima, sredstvima za stresawe rojeva i ve{ta~kim rojevima; o jesewim poslovima, zimovawu i ubijawu ko{nica; o isce|ivawu meda, topqewu voska i spravqawu {erbeta; o na~inu rada s p~elama i o zimskom p~eliwem stradawu. Sa 59 jezgrovitih poduka, Avram Maksimovi} briqantno zaokruùje ìvotni p~elarski kalendarski praktikum („P~elar svagda ima se u~iti“). Na kraju kwige je dat impresivni spisak prenumeranata. Me|u 353 pretplatnika (168 sve{tenih i 185 gra|anskih lica) nalaze se: mitropolit karlova~ki Stevan Stratimirovi} sa 2o kwiga, episkop vr{a~ki Vidak sa 10, episkop ba~ki Gedeon Petrovi} sa 10, visokou~eni Dositej Obradovi} sa 10, a po jednu kwigu pretplatili su Lukijan Mu{icki, visokou~eni Joakim Vuji}, Milo{ Vidakovi}, Sava Merkail, Dimitrije Fru{i}, Pavle Atanackovi}, Kosma Josi}, blagorodni i visokou~eni Avram Mrazovi}, filozifije doktor Jovan Beri}, prof. Pe{tanskog univerziteta dr Ludvig Miterpaher… Me|u imenima prenumeranata su i Jelena, majka Avramova, supruga Sofija i petoro dece: Julija, Ana, Gavrilo, Uro{ i Justina. a kwigu Avrama Maksimovi}a presudno je uticao mitropolit karlova~ki Stefan Stratimirovi}, za koga je wegov savremenik mudri Dositej Obradovi} zapisao: „Neka se ute{i i vozraduje celi srbski rod, koji blagodare}i Bogu, sad slobodno moè re}i: Takav nam (do|e) arhijerej: blag, rodoqubiv i prosve{ten“. „P~elar“, odnosno „Novi p~elar“, bio je rado i svesrdno prihva}en i u praksi kori{}en. Uz to je izazivao i dvoumqewa: da li je re~ o jednoj ili o dve kwige i - koji je egzemplar prvo {tampan.

N

6

Na stogodi{wicu izlaèwa „P~elara“, odnosno „Novog p~elara“, oglasili su se u „Brankovom kolu“, tim povodom, znemeniti profesori i p~elari Jovan @ivanovi} i Ivan Ma{irevi}. Ivan Ma{irevi} je „opazio da se natpis, prikaz i predgovor u wegovu egzemplaru ne slaù sa natpisom, prikazom i predgovorom“ u egzemplaru Jovana @ivanovi}a izraziv{i slede}i stav: „Hote}i da se i u „Brankovom Kolu“ u~ini spomen na ovog znamenitog Srbina, u~enog i uzornog sve{tenika i prvog kwièvnika srpskog u p~elarstvu povodom stogodi{wice wegova znamenog i po starini i po vrednosti dela a prvog te vrste u Srpstvu, ho}u ujedno u ovom kwièvnom listu da izazovem re{ewe jedne zamr{enosti o tom kwièvnom delu Avrama Maksimovi}a“. Ne upu{taju}i se u naga|awa o spomenutim razlikama, I. Ma{irevi} je zamolio J. @ivanovi}a da saop{ti svoj izvor „pa }e time ukloniti nedoumicu i zadovoqiti radoznalost mnogih ~italaca“. Jovan @ivanovi} se oglasio: „Tekst je u jednom i drugom egzemplaru isti samo se razlikuje po natpisu, prikazu i predgovoru“. Sad je pitawe, koji je egzemplar prvo {tampan: Da li „P~elar“ ili „Novi p~elar“? Jovan @ivanovi} je ponovo bio nedvosmislen: „Ja mislim da je Avram Maksimovi} prvo {tampao Novi p~elar“. Jovan @ivanovi} je izneo i slede}e obja{wewe: „Ja mislim da je Avramu Maksimovi}u mitropolit Stratimirovi} kazao, da u natpisu svoje kwige izbaci ono Novi, pa da ostavi samo P~elar, jer ne}e da P~elar ima kakve sveze sa onim buweva~kim uputom, koji je napisan ~istim srpskim jezikom, kojemu je on bio protivan. On to uputstvo nije smatrao za svoje, jer je latinicom i srpskim jezikom napisano, a }irilicom i slavenosrpskim jezikom nije bilo srpske p~elarske kwige prije Avramovog P~elara, zato nema smisla, da se zove Novi P~elar, nego samo P~elar“. Naime, pre wegove kwige iza{lo je u Somboru, 12. maja 1789. godine, veoma zanimqivo Uputstvo kako treba raditi

7

oko p~ela napisano na „ilirskom“ jeziku, kako se u Austrijskom carstvu nakon administrativnih mera od 1779. godine, nazivao jezik pravoslavnog i katoli~kog stanovni{tva, tj. Srba i Hrvata. Napisao ga je ikavskim nare~jem, a {tampao arhai~nom latinicom ba~ki kameralni p~elarski inspektor u Somboru Josip Toldi. To uputstvo je posle prevedeno sa „ilirskog“ na ma|arski i nema~ki jezik. Osim naslova kwizi Avram Maksimovi} je izmenio i prikaz (posvetu) i predgovor. Mitropolit Stratimirovi} se navodno nije zadovoqio prikazom u „Novom p~elaru“, traìo je da se izmeni, „jer mu je bio suvi{e dostojanstven, traìo je malo vi{e servilnosti“. Kad se uporede prikazi, tako nekako i ispada. U prikazu u „Novom p~elaru“ napisao je samo nekoliko lepih re~i o mitropolitu, dok je u „P~elaru“ to mnogo bogatije kazao. Tako isto je Avram Maksimovi} izmenio i predgovor i u wemu spomenuo poimence kwige p~elarske koje je dobio iz biblioteke mitropolita Stratimirovi}a, a koje nije spomenuo u „Novom p~elaru“. Jovan @ivanovi} zakqu~uje: „Jasno se dakle vidi za{to je Avram Maksimovi} morao ponovo {tampati u P~elaru natpis, prikaz i predgovor, te otuda imamo po sadràju jednu istu p~elarsku kwigu sa dva razli~ita natpisa, prikaza i predgovora. Otuda dakle [afarik spomiwe spomenutu kwigu Avrama Maksimovi}a s druk~ijim natpisom nego {to je u biblijografiji Stojana Novakovi}a. Otuda i mi pojedini imamo jedni sa ovakvim natpisom, a drugi sa druk~ijim natpisom jednu istu p~elarsku kwigu od Avrama Maksimovi}a“. rvi srpski p~elar – pisac, prosvetni radnik, sve{tenik i uzorni ekonom, Avram Maksimovi} rodio se u Somboru 9. septembra 1772. godine „u prostoj i siroma{noj ku}i svojih roditeqa, koji su po zanatu bili opan~ari. Ocu mu je bilo ime Damjan, a materi Jelena; osim Avrama imali su jo{ jednoga sina Jeftu, koji posle od oca primi zanat, a Avram je u~io {kole“. Avram Maksimovi} je u Somboru zavr{io glavnu (osnovnu) {kolu i Mrazovi}evu Normu, koja je kao tromese~ni te~aj od 1. maja 1778. bila prva institucija za pripremawe u~iteqa u Srba i ju`noslovenskih naroda

P

8

uop{te, a potom Bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Kada se iz Sremskih Karlovaca vratio ku}i, „ode u Se~uj i tu se oèni; tada mu je bilo 17 godina, a uzeo je devojku od 28 godina; sa wome je imao petero dece, dva sina i tri k}eri; k}eri je razudao a sinove dade na {kole, od kojih stariji Uro{ kao pravnik umre jo{ od 18 godina, a mla|i Gavra svr{i bogosloviju i postane u~iteqem u Somboru“. Za|akonio se 1790. godine u Novom Sadu i iste godine postane u~iteq i |akon u Starom Sivcu, gde je slu`bovao do 1794. godine, kada je postavqen za paroha u Le|enu, danas Ri|ici na srpsko-ma|arskoj granici. Tamo je u vrtu spahije Kova~a zavoleo ba{tovanstvo, vo}arstvo i p~elarstvo, kome je poklonio osobitu pa`wu. Kada je 1803. godine preme{ten u Sombor, za paroha Sveto|ur|evskog hrama, kupio je 14 jutara zemqe iza ~arde na putu Sombor – Svetozar Mileti} prema Subotici i na tom zemqi{tu podigao ba{tu, vo}wak sa rasadnikom i {umu sa p~eliwakom. Wegov lepo ure|en i redovno odràvan posed bio je {kola za vo}arstvo i p~elarstvo. To je bila ugledna ekonomija koja je nesumwivo doprinela razvoju poqoprivrede somborskog kraja. vram Maksimovi} je znao i latinski, ruski, nema~ki i ma|arski jezik. Preveo je kwigu dr Ludviga Miterpahera o p~elarstvu i poslao je mitropolitu Stefanu Stratimirovi}u na ocenu. Stratimirovi} mu je umesto ocene iz svoje biblioteke poslao nekoliko kwiga o p~elarstvu s preporukom da iz svih izvadi ono {to je naboqe, jer }e kwiga tako napisana biti daleko boqa nego ako se drì samo jednog autora. Tako je nastala prva srpska kwiga o p~elarstvu „P~elar“ odnosno „Novi p~elar“. Maksimovi} je tim izvanrednim delom besumwe uzeo prvenstvo osniva~a p~elarske literature u nas. U rukopisima su mu ostali Mala ekonomija {kolska, Travnik serbski, [tudija o proizvodwi, sa|ewu dudova i deràwu svilenih buba…, zajedno sa episkopom Platonom (Atanackovi}em), kao i pove}i broj propovedi koje je na razne prigodne dane narodu govorio.

A

9

A

vram Maksimovi} je imao i veoma zna~ajnu ulogu u istoriji Somborske u~iteqske {kole. On je dao inicijativu i zalagao se da Preparandija iz Sentandreje, 1816. godine, pre|e u Sombor i da dobije odgovaraju}u zgradu. Maksimovi} je od 1829. do smrti bio verou~iteq u U~iteqskoj {koli. Tridesetih godina devetnaestog veka, kada je ova {kola preìvqavala veliku kadrovsku krizu (smr}u Uro{a Nestorovi}a i odlaskom Pavla Atanackovi}a zbog zamona{ewa (potowi Platon, vladika budimski i episkop ba~ki) i Dimitrija Isailovi}a zbog odlaska u Srbiju (u Beogradu je postao osniva~ i profesor Vi{e {kole - Prve srpske gimnazije, i bio privatni u~iteq kod kneza Milo{a), Maksimovi} je sa jo{ dvojicom u~iteqa sa~uvao prvu srpsku U~iteqsku {kolu. Povodom 75-godi{wice najstarije ustanove za obrazovawe u~iteqa u Srba, slavni pedagog Nikola \. Vuki}evi} je na proslavi izrekao i ove re~i: „U ovo najnezgodnije vreme po srpski pedagogijum, sa~uvao je od kona~ne propasti ovaj prosvetni zavod drugi katiheta wegov Avram Maksimovi}, zaslu`ni paroh somborski, koji je kao jedini profesor sa dva privremena zamenika Mojsijem Igwatovi}em, u~iteqem realne {kole novosadske, i Gavrom Maksimovi}em, u~iteqem somborskim, pridràvao u ìvotu u~iteqsku {kolu i nastavu u woj dok nisu nastupili za wu boqi dani“. aksimovi} je bio me|u 72 inicijatora i osniva~a znamenite Srpske ~itaonice u Somboru, kada je na osniva~koj skup{tini 24. marta 1845. izabran za prvog predsednika, koju je du`nost obavqao do smrti. Umro je u Somboru 13. jula 1845. godine, a sahrawen je na Velikom somborskom pravoslavnom grobqu na kojem po~iva zajedno sa velikanima poput pesnika Laze Kosti}a, slikara Milana Kowovi}a i vrhunskih pedagoga Avrama Mrazovi}a i Nikole \. Vuki}evi}a. rire|iva~ ovog izdawa, protojerej u Koceqevi Milo{ Antoni}, priznati je p~elar. Ro|en je 4. septembra 1961. godine u Bresnici kod Koceqeve, gde je zavr{io osnovnu {kolu, a Bogosloviju u Sremskim Karlovcima.

M

P

10

P~elarstvom se, kao izuzetno ceweni stru~wak, bavi skoro 25 godina. Kako sam kaè, imao je sre}u da mu je u~iteq p~elarstva bio jedan od najiskusnijih podgorskih p~elara Cvetin Savati} iz Skadra kod Pecke. Zato je wemu i posvetio ovu kwigu: „Wemu sam ve~iti du`nik {to me je upoznao sa tajnama p~elarstva i poklonio mi ve}i deo svoje bogate p~elarske biblioteke“. Tako|e isti~e nesebi~nu veliku podr{ku i dragocenu pomo} porodice - supruge Dragice i k}erki Vesne i Jasne. P~eliwak mu je u stalnom razvoju, sada ima oko 100 p~eliwih dru{tava (60 Fararovih i 40 DB ko{nica). P~eliwak seli na vi{e pa{a u toku godine, a na umu ima znamenitu misao - pomenutu u ovoj kwizi - da „na osovini rodi med“. ^lan je i sekretar Sve{teni~kog i mona{kog dru{tva p~elara Eparhija {aba~ke, ~lan Udruèwa p~elara op{tine Koceqeva i drugih p~elarskih dru{tava. Bio je u Izvr{nom odboru Saveza p~elarskih organizacije Srbije od 2004. do 2006. i predsednik Komisije za priznawa SPOS-a. Dobitnih je mnogih visokih priznawa na presti`nim p~elarskim izlo`bama, kao i Zlatne medaqe „Zaslu`ni p~elar“, Diplome „Prof. Jovan @ivanovi}“ i Poveqe SPOS-a. Bio je ~lan Uredni{tva uglednog beogradskog ~asopisa „P~elar“ 2007/8. godine. Veliko interesovawe i trud ulaè u prou~avawe istorije p~elarstva o ~emu objavquje veoma zanimqive i ~itane rukopise. Ima izvanredan sajt na INTERNETU: www.pcelarm.com Za ovu priliku èlim da navedem lepe re~i uvaènog prote Milo{a Antoni}a, objavqene na wegovom Sajtu: „Imao sam sre}u da mi do ruke do|e na{a prva kwiga o p~elarstvu „Novi p~elar“, {tampan u Budimu 1810. godine, koju je napisao paroh somborski Avram Maksimovi}. Pomenutu kwigu, kao i predlog da je prevedem, dobio sam od uvaènog Gospodina Prvoslava Ne{i}a, tada{weg urednika ~asopisa “P~elar” i sekretara Saveza p~elarskih organizacija Srbije. Bila mi je ~ast i zadovoqstvo da tu kwigu sa slaveno-srpskog prevedem na na{ dana{wi govorni jezik i ako Bog da, zahvaquju}i velikim qubiteqima kwige i

11

istorije iz Sombora, prevod te kwige stare skoro 200 godine uskoro bi trebalo da ugleda svetlost dana“. rado{}u vam, dragi ~itaoci, predajemo ovu jedinstvenu kwigu. Po prvi put, nakon 1810. godine, imamo nanovo od{tampanog „P~elara“, odnosno “Novog p~elara“, u originalnom slogu na slavenosrpskom jeziku. Nakon dugog vremena skrajnuta kwiga se, po prvi put, pojavquje u specijalnom fototipskom izdawu, uporedo na slavenosrpskom i srpskom jeziku. Ina~e, slavenosrpski jezik je u borbi za op{tesrpski jezi~ki standard bio glavni takmac jeziku koji je uobli~io srpski reformator Vuk Karaxi}. Sredinom XIX veka obim upotrebe slavenosrpskog jezika po~eo je da se osetno smawuje, da bi posle 1870. potpuno nestao iz javne upotrebe. vde je momenat da se kaè da je rukopis prve p~elarske kwige u nas izuzetan, skroz koristan, dragocen i visoko stru~an. Re~enice Avrama Maksimovi}a su sadràjne, sugestivne, ~iwenicama nabijene. Stil mu je odli~an. Za moderno doba i za isto takve ~itaoce original „prevoda“ Milo{a Antoni}a veliki je dobitak, pravi je dar. o je zaista znala~ki i prefiweno ura|en posao, koji }e biti na korist, i radost nadam se, p~elarima, p~elarskim organizacijama i wihovim listovima, novinarima, stru~wacima i zaqubqenicima u srpski jezik i wegovu istoriju, u~enicima, studentima i nau~nim radnicima. Na korist svima koji vole prirodu i ~uda majke prirode, koji oboàvaju male, prelepe, mo}ne p~elice i wihove zdrave proizvode, jer - kako je to u Zanimqivostima objavila presti`na „Politika“ - za jedan kilogram meda p~ele moraju da pokupe nektar sa ~etiri miliona cvetova i pre|u put ~etiri puta duì od zemqinog obima. I - na veliku korist na{e kulturne i prosvetne javnosti i na{e Srpske pravoslavne crkve.

S

O

T

Blagoje Svrkota

12

Faksimili naslovnih strana “P~elara” i “Novog p~elara” iz 1810. godine 13

Milo{ Antoni}

Deo p~eliwaka sve{tenika i p~elara Milo{a Antoni}a iz Koceqeve (zima 2008) 14

Avram Maksimovi} (rad Save Stojkova, Srpska ~itaonica “Laza Kosti}”, Sombor) 15

16

P ^ E L A R ili POUKA o PÊLARSTVU od

RAZNIH PISACA PRIKUPQENO

i na slaveno-srpskom jeziku na op{tu korist i radost izdano AVRAMOM MAKSIMOVI]EM P arohom Somborskim

U B u d i m u, [tampan u Slaveno-srpskoj {tampariji Kraqevskog univerziteta ugarskoga 1810. 17

18

WEGOVOJ VISOKOPREUZVI[ENOSTI

VISOKOPREOSVE]ENOM i VISOKODOSTOJNOM GOSPODINU

STEFANU STRATIMIROVI]U Gospodinu kulpinskom Pravoslavnom

Arhiepiskopu Karlova~kom i svog

u prestola-kraqevskih naslednika dràvama nalaze}eg Slaveno-srpskog i valahijskog naroda

Mitropolitu i prelepog Austrijsko-imperijalnog Leopoldordena Velikog Krsta nosiocu wegovog prestola-kraqevskog veli~anstva

tajnom savetniku Gospodinu najmilostivijem.

19

20

VA[A VISOKOPREUZVI[ENOSTI Najmilostiviji Gospodine

V a{oj

Visokopreuzvi{enosti pripisati imam, {to malo delo ovo, prvi kwièvnih trudova mojih plod u ovom vidu javqa se. Vi meni ka nameri mojoj najboqi, nego kakav ja izabrao bejah put otvoriste. Vi mene nau~iste iz raznih o predstoje}em predmetu dela izabrati najboqe. Vi meni na sam kraj, iz Va{e izabrane biblioteke potrebne kwige dati blagoizvoleste. Ovo iskreno priznawe moje, zajedno s kwiìcom, wu kao blagopristojnu drugih dela upotrebqenih, 21

22

nih, za prvo ukra{avawe weno, preuzvi{enom imenu Va{em posve}ujem, primite Najmilostiviji Gospodine, u znak toplog moga blagodarewa za toliku Va{u ka meni milost i dare`qivost, i udostojte me i ubudu}e Va{eg pokroviteqstva, koje s neograni~enim strahopo{tovawem izumirem. VA[EG VISOKOPREUZVI[ENSTVA

Svepokorni i najniì sluga

Avram Maksimovi} Paroh Somborski

23

24

P R E D G O V O R

Koliko

je korisno ekonomima, za podizawe blagostawa porodi~nog, pouka o p~elarstvu, izvoli blagonakloni ~itao~e otuda suditi, {to premda svi prosve}eni narodi p~elu, ~udesnog insekta i prekrasno delo weno, s mudro{}u u~enih Pisaca pa`qivo opisanu imaju, ni{ta mawe i danas razli~ita opaàwa vr{e i qubiteqima p~elarstva saop{tavaju. Ja, s moje strane, dovoqno uveren o koristi re~enih pouka, i na{av{i tako na tu|em jeziku, zaèlim mojim sunarodnicima prevesti. No pokazav{i delo Wegovoj Visokopreuzvi{enosti, na{em Gospodinu Arhiepiskopu i Mitropolitu, velikodu{no izve{ten i nau~en bih, i to najboqe i najkorisnije delo izraditi, koriste}i se mnogim nego dràti se jednoga. Na sam kraj dobih potrebne kwige: Pouke o ekonomiji Gospodina Miterpahera, slavnog na Univerzitetu pe{tanskom ekonomije u~iteqa, Miterpaherove Elemente agronomije; Ekonomski Magazin (u Moskvi 1781), Ru~nu kwigu seoskog 25

26

skog gazdinstva (u Moskvi 1803), Prakti~ni priru~nik za narodno p~elarstvo (Be~ 1797) i jo{ neka iskusnih p~elara dela. Ona sadrè iskustvom potvr|ena zapaàwa i pouke, kako p~elaru s p~elama postupati treba, da bi one trud wegov dostojno nagraditi mogle. Iz ovih dakle dela, s neophodnom pa`wom i birawem, sabrah predloènu kwiìcu, pridav{i i moja sopstvena zapaàwa. Puno nadaju}i se, da }e ti kwiìca moja u dokolici zabavqawe a u potrebi korist doneti, i preporu~uju}i se naklonosti tvojoj nalazim Blagonaklonog ~itaoca U Somboru 12. maja 1810.

Iskreni po{tovalac Avram Maksimovi}

SAD-

27

28

NOVI PÊLAR ili

na~in, kako p~ele dràti treba od raznih pisaca na SLAVENO-SRPSKI JEZIK PREVEDEN AVRAMOM MAKSIMOVI]EM Parohom Somborskim

U Budimu [tampan u Slaveno-srpskoj {tampariji Kraqevskog univerziteta ugarskoga 1810. 29

30

WEGOVOJ PREUZVI[ENOSTI VISOKOPREOSVE]ENOM

i VISOKODOSTOJNOM GOSPODINU

STEFANU STRATIMIROVI]U Gospodinu kulpinskom Pravoslavnom

Arhiepiskopu Karlova~kom i svog u imperatorskih naslednika dràvama nalaze}eg Slaveno-srpskog i valahijskog naroda Mitropolitu i prelepog Austrijsko-imperijalnog Leopold-ordena Velikog Krsta NOSIOCU I imperatorskog veli~anstva tajnom savetniku i dr. Gospodinu najmilostivijem.

31

32

Va{a Visokopreuzvi{enosti Arhipastiru Najmilostiviji!

B lagonaklonost

Visokopreuzvi{enosti Va{e, svima koji se trude prijatnost, i moja u dopisu ovom p~eliwem delikatne mo}i, sa~iwavaju mi bogoboja`qivu smelost, kada mali trud ovaj Preuzvi{enosti Va{oj u~tivo podnosim. Vo|en daqe po{tewem i prosve}eno{}u ka rodu i dru{tvu revno{}u Va{om, kojom korist wegovu umnoìti brinete se, usu|ujem se malo delo ovo Visokopreuzvi{enom imenu Va{em posvetiti. Jer da tako ~italac moj na samom ~elu kwige ove blistaju}e Ime videv{i, rado pro~ita, i lak33

34

lak{e uspe. Milosrdno dakle Visokonajpreuzvi{eniji Gospodine primite kwiìcu ovu, kao najmawu, iskrenog - da bih korist otaxbine podigao - truda moga zastavu, i tako udostojite me nazvati se ve~no Va{eg Visokopreuzvi{enstva

svepokornim i najniìm slugom AVRAMOM MAKSIMOVI]EM Parohom Somborskim 35

36

P R E D G O V O R k Blagonaklonom ~itaocu

T

voja, blagonakloni ~itao~e, o delu mojem ~ista iskrenost, lako }e primetiti trud moj i korist kwiìce ove, ako rasudi da i ako svi dosta prosve}eniji narodi divan i u ekonomiji koristan insekt ovaj p~elu zaista, s mudro{}u u~enih pisaca pa`qivo opisanu imaju. Ni{ta mawe i danas razli~ita opaàwa pi{u i qubiteqima p~elarstva saop{tavaju. Gospodin Miterpaher slavni na Univerzitetu pe{tanskom ekonomije u~iteq, nalogom najvi{eg Saveta ma|arskog nedavno o p~elama najpristupa~nija pravila izvede i iskustvom potvrdi. Koja p~elara obu~avaju kako s p~elama postupati treba da bi one trud wegov dostojno nagraditi mogle. Kwi-

ìca 37

38

ìca ova budu}i da je na razli~itim ve} jezicima napisana i radi koristi svoje sunarodnicima Carstva ovoga dovoqno preporu~ena, ~itaju}i je poèlim i ja takvu mojim sunarodnicima prevesti. Sednem u ushi}ewu radosti i tako zapo~eto delce, od razli~itih pisaca potrebna samo opaàwa sakupqena, s velikim trudom kraju privedem. Puno se nadaju}i da }e ti kwiìca moja u dokolici zabavqawe a u nevoqi korist doneti. I tako èlim ti veliki uspeh i preporu~uju}i se naklonosti tvojoj nalazim

Blagonaklonog îtaoca

U Somboru

Iskreni po{tovalac AVRAM MAKSIMOVI] 39

40

Sadràj stvari, koje se u kwizi ovoj nalaze D E O I

Apstraktna razmi{qawa - Teoretska koja sadrè neophodno o p~elama znawe

Glava I Op~elama u op{te §.1. Opis p~ele §.2. Tri roda p~ela §.3. Prvi rod p~ela. Radilice p~ele ili jednake §.4. Drugi rod p~ela. Trutovi §.5. Tre}i rod p~ela. Matica

Glava II O poslovima p~ela §.6. Razni poslovi radilica p~ela §.7. Jednodu{nost p~ela §.8. Poslovi trutova §.9. Poslovi matica

Glava III O vosku, sa}u i medu §.10. Vosak §.11. Sa}e §.12. Med §.13. Prah cvetni §.14. Od kuda donose p~ele.

Glava IV O koristi p~ela §.15. Dràwe p~ela vi{e svega najdostojnije §.16.

41

42

§. 16. Korist p~ela drevno{}u potvr|uje se §.17. Jo{ druga korist od p~ela

Glava V O naslonu p~ela §.18. Poloàj

Glava VI O stanovawu p~ela §.19. Ko{nica §.20. Veli~ina ko{nice §.21. Leto na ko{nici §.22. Magacini §.23. O postavqawu ko{nica u naslon §.24. Alati u p~elarstvu potrebni

Glava VII O poznavawu dobrih ko{nica §.25. Kvalitet ko{nice §.26. Spoqa{ni znaci dobre ko{nice u kupovawu §.27. Unutra{wi znaci dobre ko{nice

Glava VIII O nabavqawu p~ela §.28. Razne primedbe u kupovawu i prodavawu p~ela §.29. Glavno pravilo o kupovawu p~ela §.30. Vreme za kupovawe p~ela §.31. Kakve ko{nice kupovati treba?

Glava IX O umnoàvawu p~ela §.32. Leglo §.33. Rojevi §.34. Ve{ta~ki rojevi §.35. Prirodni rojevi §.36. Vreme rojewa

Glava X O znacima rojewa §.37. Plod materije ove §.38.

43

44

§.38. Znaci izlaèwa prvenca roja §.39. Ostali znaci izlaèwa roja

Glava XI O proizvodwi matice §.40. Vreme proizvodwe §.41. Sparivawe matice §.42. Znaci leèwa §.43. Plod materije ove

Glava XII O bolestima p~ela §.44. Bezmati~nost §.45. Znaci bezmati~nosti u op{te §.46. Znaci roja skoro obezmati~enog §.47. Znaci dugotrajne bezmati~nosti rojeva §.48. Trulo leglo - pomor p~ela

Glava XIII O neprijateqima p~ela §.49. Tu|ice - razbojnice p~ele §.50. Drugi neprijateqi

Glava XIV Jo{ neke ka apstraktnim razmi{qawima - teoriji - pripadaju}e primedbe §.51. Bezvrednim primedbama ne verovati §.52. P~elar svagda ima ~emu se u~iti §.53. Boqe je imati mawe ko{nica a dobri nego mnogo a siroma{ni.

Glava XV Razgovor p~elara me|u sobom o p~elama §.54. Za{to iz nema~kih krajeva med i vosak u Ma|arsku ne donose §.55. Re{avawe protiv kazivawa

DEO 45

46

DEO

DRUGI

Radni - Prakti~ni - u kojem se sva ve{tina p~elarewa u prole}e, leto i jesen nu`na starawa stvarno obja{wavaju Glava I O izno{ewu p~ela u vreme prole}a §.56. Kada p~ele iz zimovnika izneti i u p~eliwak postaviti treba? §.57. [ta u izno{ewu ko{nica posmatrati vaqa §.58. O podrezivawu sa}a §.59. Kako u podrezivawu sa}a postupati treba

Glava II O pothrawivawu ili prihrawivawu mr{avih p~ela §.60. Prihrawivawe §.61. Hrana p~ela §.62. Znaci gladi u ko{nici §.63. Na~in prihrawivawa §.64. Kako sa sa}em p~ele prihrawivati

Glava III O {umskom p~eliwaku §.65. Starinski medosabirawa obi~aj §.66. O na~inu traèwa p~ela

Glava IV O poznavawu dobre radi p~ela godine §.67. Kako dobru radi p~ela godinu narednu u prole}e primetiti mogu}e § 68

47

48

§.68. Znaci ho}emo li mnogo rojeva imati naredne godine

Glava V O seobi p~ela - preno{ewu ko{nica §.69. O preno{ewu u op{te §.70. Pre preno{ewa ko{nica na {to paziti §.71. Kako ko{nice prenositi treba §.72. [ta u preno{ewu ko{nica paziti treba §.73. Voèwe p~ela §.74. Skidaju}i p~ele s kola na {ta paziti

Glava VI O le~ewu bolesti §.75. Le~ewe bezmati~nosti §.76. Trulog legla le~ewe §.77. Od ~ega se jo{ kvare p~ele §.78. Neplodnost p~ela §.79. Kako p~elari sami p~ele svoje neplodnima u~initi mogu

Glava VII O pqa~kawu - grabeù p~ela §.80. O pqa~kawu uop{te §.81. Prilika grabeà §.82. Kako tu|ice poznati moèmo? §.83. Kako od tu|ica napadnutim ko{nicama pomo}i mogu}e §.84. Kako }emo poznati tu|ice odakle su, i kako s wima postupati treba §.85. O sukobu p~ela

Glava

49

50

Glava VIII O neprijateqima p~ela §.86. Kakvih jo{ neprijateqa p~ele imaju §.87. Crvi §.88. Znaci crva u ko{nici nalaze}ih §.89. Le~ewa §.90. Le~ewe {ti}ewem od crva

Glava IX O stvarnom umnoàvawu p~ela, ili o prirodnim rojevima §.91. Kako ko{nice umnoìti mogu}e? §.92. Rojevi prirodni §.93. Koliko rojeva od jedne ko{nice uzeti treba? §.94. Kakvim na~inom spre~iti mogu}e ko{nicama da se ne roje? §.95. Kako vaqa pomo}i p~elama da se roje §.96. Kako se starawe traì kada rojevi izlaze §.97. Da roj ne odleti kako je spre~iti mogu}e

Glava X O sredstvima za stresawe rojeva §.98. Kako rojeve stresati treba §.99. Pri izlaèwu roja na {to paziti §.100. O prvencu roju §.101. O drugencima rojevima §.102. Pri stresawu roja {ta jo{ paziti treba? §.103. Sa niska drveta uhvatiti roj §.104. Stresti roj s visokog drveta §.105. Uhvatiti roj na koqu, kladama i udubqenim mestima §.106. Uhvatiti roj na zemqi

Glava XI O rastavqawu pome{anih rojeva §.107. O rojevima koji jedan za drugim izlaze i pome{aju se

§.108 51

52

§.108. O rojevima koji u isto vreme iza|u i pome{aju se §.109. Razli~itost rojeva §.110. Spajawe rojeva §.111. Moèmo li u jesen rojeve spajati §.112. Zaustaviti rojeve, ako ve} potrebni nisu §.113. [teta od mnogih rojeva §.114. Kroz pro{irewe mesta §.115. Kroz izrezivawe legla §.116. O roju koji iz ko{nice beì §.117. Jo{ neki slu~ajevi pre i posle pojewa §.118. Vre}a, ili xak radi rojeva §.119. Opis xaka za rojeve §.120. Upotreba xaka ovog §.121. O spajawu nejakih rojeva

Glava XII O ve{ta~kim rojevima §.122. Od kuda su ve{ta~ki rojevi proiza{li? §.123. Kroz prevaru §.124. Kroz rasecawa §.125. Kroz lupawe §.126. O isterivawu p~ela §.127. [ta u promewivawu ko{nica paziti treba?

Glava XIII O starawima i poslovima jesewim §.128. O promewivawu pa{e §.129. Raznovrsnost pa{e §.130. Preno{ewe p~ela na razli~ite pa{e

Glava XIV O zimovawu §.131. Kako s ko{nicama postupati treba, kada ih za zimovawe spremamo? §.132. Kakvo je mesto za zimovawe p~ela povoqno? §.133. [ta u postavqawu p~ela za zimovawe paziti i kako postupati vaqa? §.134. Razna prostih p~elara mi{qewa o zimovawu p~ela

Glava 53

54

Glava XV O ubijawu ko{nica 135. Treba li p~ele ubiti s medom zajedno? 136. O na~inu kako ubijati ko{nice

Glava XVI O rastavqawu ili isce|ivawu meda 137. Kako se med u maloj koli~ini od voska rastaviti moè? 138. U velikoj koli~ini med rastaviti 139. Izgwe~ivawe 140. ûvawe meda

Glava XVII O topqewu voska 141. Oru|a radi topqewa voska potrebna 142. Istopiti vosak 143. Istiskivawe prvo 144. Istiskivawe drugo

Glava XVIII O spravqawu {erbeta 145. [erbet 146. Kuvawe {erbeta 147. Sir}e

Glava XIX O raznom s p~elama rada na~inu i o zimskom stradawu 148. Napomene 149. Druge napomene 150. Prilog o ujedawu p~ela Kratak opis u p~elarstvu nu`nih opaàwa, na svaki preko godine mesec razdeqeno

D E O 55

56

DEO PRVI APSTRAKTNA RAZMI[QAWA (TEORETSKA) koja sadrè neophodno o p~elama znawe

57

58

Radnica je p~ela, rod pak ~astan ~ini: wene trudove carevi i prosti u zdravqe upotrebqavaju. Draga pak je svima i slavna: ako silom i nemo}na su{tinski ali premudro{}u dostojno po{tovawa proizvodi. Pri~e: gl. 6 st. 8.

59

60

GLAVA I O PÊLAMA U OP[TE

S tvaralac

stvorewa, koji je sve iz ni~ega stvorio radi ~oveka, stvorio je tako|e i p~ele radi ~oveka, da bi u op{tem ìvotu i kroz wih posledwi kraj lak{e shvatiti mogao. P~ele u op{te su ìvotiwe upravo sastavom tela a neuporedivom kori{}u najve}eg divqewa su dostojne. P~ele su iz obilne klase insekata, 50 i vi{e vrsta su u~eni p~elarski pisci do danas izneli, od kojih su neke doma}e, neke neobi~ne, neke u cvetu, neke u pe}inama ìve, a neke najzad na{e medonosne p~ele. Ove posledwe dele se na divqe i pitome: divqe u {upqim {um61

62

{umskim stablima, a pitome u trudom p~elara gra|enim ko{nicama stanuju. Mi }emo ovde telo ovog divnog stvorewa ìvo opisati, da bi premudrost Boìju i u ovoj maloj ìvotiwi slaviti i hvaliti nau~ili se. §.1. Opis p~ele a). P~ela se sastoji iz tri dela: glave, grudi i trbuha. Glava na obi~nom mestu ima dva velika oka koja li~e na mreù, pored ovih, imaju p~ele na temenu tri mawa oka. Glava u radilica p~ela pozadi je ravna i kao trouglasta. Na onoj zadwoj ravnini jo{ dva oka imaju, koje mi samo pomo}u uveli~avaju}eg stakla moèmo videti. Blagosmotrqiva premudrost Boìja zato je toliko o~iju p~elama darivala, da bi one ne samo pred sobom no i iznad sebe i na strane gledati mogle i tako predvidev{i neprijateqe svoje, koje slabo{}u svojom nadvladati ne mogu, brè pobe}i mogle. Zube i vilice imaju tvrde quskovite, koje se me|utim u zao{treni vrh ne zavr{avaju, no tumbaste su. Vilice ove da bi se sastaviti i sklopiti mogle su kao i`qebqene. Tako da kad se sklope, ne{to {upqa mesta zaostane. [upqinu tu plodom, kojeg iz cve}a sabiraju, napuwenu u ko{nicu donose. Vilice wihove budu}i da su tvrde, 63

64

de, sluè im da pupoqke cveta lak{e razviti mogu. I zaista nalazi se mnogo cvetova koji su pupoqkom svojim ~vrsto zatvoreni, zato p~ele u ovom slu~aju, budu}i da nikako ne mogu, bivaju prinu|ene ozdo progrizati i tako medeni sok izsisavati. b). Pod vilicama imaju p~ele naustnik gde kesu svoju ili gangrije na istom mestu imaju, one ga po slobodnoj voqi zatvoriti, izvu}i, na prsa postaviti i {to bi gde potrebno bilo s wim mogu u~initi. Kad rade izvuku naustnik, a kada ne rade u kesu ga postave. Naustnik je wihov tanak sli~an kosi qudskoj, elasti~an, prstenasto savijen, i budu}i da je mekan moè se protegnuti, skupiti i u kesu svoju smestiti. Na vrhu naustnika prime}uje se neka bradavica o kojoj su mnogi mislili da ona p~eli umesto {mrka sluì, kojim bi slatki sok iz cveta izsisavati mogla. No Reomir, onaj slavni francuski pisac najbri`qivije p~elu opisuju}i, mnogo nas uverava da ova bradavica nije oru|e za sisawe, no umesto jezika p~eli je darovano. Jer prah cveta, koga p~ela bradavicom svojom liè, prsnim dlakama tako pritisne, da ga naustnikom posle lako skupiti moè. Naustnik p~ela verovatno elefantovom je sli~an, jer p~ele kao god i elefant naustnikom jelo uzimaju}i usta ispuwavaju. v). 65

66

v). O nadgrudniku tako|e ne{to primetiti treba. Glava je p~ele s nadgrudnikom nekom malom cev~icom povezana, i tako kroz {upqinu ove cev~ice vezu ima. Nadgrudnik je pak tvrdom quskom pokriven, iz koje su granate dlake izrasle, da bi p~eli u marqivom sakupqawu meda pripomagale, jer se na ove dlake cvetni prah prilepquje. Nadgrudnik je tako|e s trbuhom kroz tanku cev~icu povezan. Trbuh se na kraju sastoji iz {est quskovitih prstenova. Ovi prstenovi su me|usobno elasti~nom korom povezani, da bi gorwi na dowe silazili i pewali se, i nemo}nog ovog insekta nepovredqivim u~initi mogli. Krila ima dva. @eludca dva, od kojih s jednim vezu ima àoka, odbrambeno wihovo oru|e. Na prsima 6 nogu u tri reda imaju, u zadwih dveju nogu na predposledwem ~lanku ukazuje se neka trouglasta lopatica koja nije dlakama obrasla, no gola i glatka ostala. Lopatica ova naokolo ograni~ena je ne{to debqim povelikim dlakama i sluì tome da bi u woj kao u kotarici kakvoj p~ele tovar svoj udobno nosile, jer p~ele pored sokova prah iz cveta sakupqaju, u male loptice uvaqaju, koje posle u opisanim kotaricama u ko{nicu donose. Ovo mi zapaziti moèmo kad se p~ele iz poqa vra}aju, gde neke crvene a neke ùte loptice na nogama nose. Pored toga u posledwem ~lanku noge prime}ujemo neku metlicu, s kojom 67

68

kojom p~ela cvetni prah, u kojem se vaqala, s nadgrudnih dlaka, i celog tela svog na putu s~isti, u lopte ga uvaqa, i kao {to smo ranije rekli u kotarici ka toj odre|enoj ku}i donosi. Jasno dakle vidimo da je svemogu}i Bog silu i premudrost svoju u insektima ìvotiwskim ponajvi{e pokazao. g). Na kraju ova ista p~ela u vrhu trbuha ima àoku, koja opet svoju sopstvenu cangriju ima, u kojoj kad je p~ela u miru àoka zatvorena stoji. Da bi mi àoku videti mogli, trbuh p~ele treba ne{to stisnuti tako }e se pokazati. Istim na~inom naustnik kad bi èleli videti, glavu p~ele vaqa malo stisnuti. @aoka je kao kakva strela no unutra je {upqa. Na vrhu ima zube tako|e {upqe i sli~no udicama skupqene, koji opet na àoki sopstvene cangrije imaju. [upqina zuba ima povezanost sa {upqinom àoke, a àoka kroz neki kanal povezuje se sa èludcom svojim, koji je samo jednim otrovom napuwen. Ovako naoruàna p~ela kad se ustremi na svog protivnika pusti àoku, no tek {to àoka iza|e èludac istovremeno stisnuti se mora, prema tome ne{to otrovne materije iza}i }e, koja se kroz napred pomenuti kanali} po {upqini àoke razlije i zbog toga, budu}i da {upqina àoke sa zubima vezu ima, kroz wih koji su se ve} u ranu zarili, u krv protiv69

70

tivnika ulije i toliko otruje da odmah rana bukne i ne mali bol pri~ini. Sirota p~ela posle umreti mora, jer àoka wena budu}i da zube sli~ne udici skupqene ima, kad ih u ranu zarije nije ih kadra izvu}i, no pove}anom silom svojom prekine kanal~i} a àoka u rani ostane i tako p~elica ona bedno umire. §.2. Tri roda p~ela U svakoj ko{nici (koju Naj~asniji Gospodin Rai} u predgovoru svoje Istorije p~ela naziva) tri razli~ita p~eliwa roda nalaze se. Najve}i je broj prvog roda, to jest: radilica (radnica) p~ela. 30-40 hiqada u jednoj ko{nici prebivaju. One sve o op{tem dobru neumorno brinu se. One same ko{nicu svoju ~iste, same sa}e grade, med sakupqaju, od neprijateqa brane se, re~ju, sve neophodne poslove jedne samo radilice p~ele izvr{avaju. Drugi rod p~ela su trutovi. Ovi od po~etka maja do kraja avgusta u ko{nici se nalaze, ni{ta ne rade, nego samo u lewosti vreme provode i med tro{e. Bude ih u mawoj ko{nici do 500 a u ve}oj i do hiqade. Tre}i rod p~ela je matica. Ona je glava i carica mnogobrojnog dru{tva ovog, kojoj svaku ~ast i svaku uslugu daju. I ovo su tri roda ona, koja dobri doma}in dobro raspoznavati mora. §.3. 71

72

§.3. Prvi rod p~ela. Radilice p~ele ili jednake Radilice p~ele {to se veli~ine ti~e najmawe su, koje dobro opaàti moramo, jer ~esto i trutovi u onoj istoj veli~ini nalaze se, samo {to glava p~ela radilica, kao {to smo rekli pozadi je ravna i kao trouglasta. P~ele ubodom svojim krv ìvotiwa tako zatruju, da mnogo puta i samu smrt mogu izazvati. Iskustvo nas u~i da su p~ele kowa, koji im je ko{nicu oborio, ubodima svojim tako otrovale, da se zbog toga krv wegova upalila i posle nekog vremena smrt mu donela. Te{ko je p~ele dotle dovesti, da one sa ubadawem prestanu. Mogu one me|utim p~elaru svom tako omogu}iti da on bezopasno s wima postupati moè. Pre~asni Gospodin Miterpaher Rimo-katoli~ke ispovesti Arhimandrit i na slavnom Univerzitetu pe{tanskom ekonomije i drugih nauka u~iteq govori: da je on nekoga u Be~u ekonomije u~iteqa gledao, koji da bi slu{aocima svojim istinu ovu potvrditi mogao, u {koli je pred svima golim rukama p~ele prevrtao i me|u wima maticu traìo, uveravaju}i ih ovim ìvim primerom, da p~ele kao i druge pitome ìvotiwe gospodara svoga poznavati mogu. No potrebno je ovde ne{to napomenuti, da se ipak niko 73

74

niko koji pomadu, ili kakav drugi miris na sebi ima, da se p~elama pribliìti ne usudi, jer one na takvog s najve}im ustremqewem napadaju. Slavni Reomir o sebi govori: Kad sam, veli, ja u baroki p~ele moje pose}ivao s neobi~nim nekim naprezawem gonile su me a kada sam bez we dolazio ni najmawe se protivile nisu. Jedno je samo sredstvo s kojim ubod p~ele ublaìti moèmo - ako odmah àoku izvadimo a ranu blatom ili medom namaèmo. U ostalom najboqi lek je ~uvati se uboda - pokrivati glavu providnom za to odre|enom kapom. Od sviju na~ina najboqe je p~ele k sebi priviknuti tako da se dozvole pregledati i prevrtati. Radilice p~ele u prole}e, jo{ na kraju maja imaju kao zvezdasto ~elo, koje po tom u poslu izgube. I ovo su razli~iti znaci p~ela radilica od trutova. §.4. Drugi rod p~ela: trutovi Trutovi su veli~inom za jednu tre}inu 1/3 tela ve}i od p~ela radilica, po mi{qewu nekih pisaca. No znaci ovi nisu dovoqni, zato {to se ~esto i trutovi u }elijama p~ela radilica legu, prema tome istu veli~inu mogu imati. No glava truta je ne{to okruglija, o~i li~e na mreù ipak kru`ne noge 75

76

noge niti lopatice, niti ranije re~ene metlice imaju. Ako dakle i same noge dobro posmatramo lako ih raspoznati moèmo. Trutovi, kao {to smo u §.2. rekli, ni{ta ne rade, samo {to su muèvi matica. Matice budu}i da u po~etku prole}a jajca nose, jo{ u jesen plodne postati moraju. Preko zime trutova u ko{nici nema. Trutovi se pojave u prole}e i s krajem leta i{~ezavaju. Jer p~ele radilice prirodnim instiktom vo|ene, kad primete da im u ko{nici vi{e nisu potrebni, to jest: u jesen po zavr{etku oplodwe, da im nebi badava med tro{ili, wih {to pre pobiju. Ako koja ko{nica zaboravi isterati i potu}i trutove ona dugo ìveti ne moè jer joj sav med pojedu lewivi trutovi. Mnogo }e uspeti p~elar, ako pomogne p~elama ubijati trutove, koji po ceo dan u lenosti sede}i med tro{e, jer dokle p~ele s wima vojuju, dotle bi doma}instvo svoje uve}avati mogle. Trutovi pre podne jedva se mogu videti a posle podne od prvog ~asa do ~etvrtog izobilno izlaze. Izlaze i pre podne ali samo s rojevima. Po naro~ito toplom vremenu, kad trutovi iza|u, trutovwake lako moè vredan p~elar o~istiti. Ako p~ele zarana povuku trutove idu}eg }e se leta rano rojiti.

§.5. 77

78

§. 5. Tre}i rod p~ela: Matica Tre}i rod je matica. Glava, kao {to smo ranije rekli, i carica mnogobrojnog dru{tva p~eliweg. Matica se zapaà po svojoj prevashodnoj veli~ini i ùtoj boji, samo jedna je u ko{nici pola ènskog. Krila ima kratka. I matica je àokom naoruàna, kojom se ne sluì, osim protiv sebi ravnih. Zato od we ne treba se bojati. U vreme rojidbe ~esto ~ujemo u ko{nici dve, tri ili vi{e matica kako pevaju. No one se ne mogu dugo slagati, kad odja~e jedna drugu juri i iz ko{nice izgoni. De{ava se ~esto da i pobednica od drugih rawena strada. Kad matica u ko{nici pogine svu bri`qivost izgube zbuwene p~ele. Ne rade niti su vesele, no nevoqnim glasom kao da o tu`nom slu~aju svome, ose}ajno, kao da boluju i tuguju, gore i dole po ko{nici puze. Tamo i ovamo neuredno hodaju, dokle na posletku sasvim ne oslabe. Ovo ako p~elar na vreme ne primeti i blagovremeno maticu im ne pribavi, koja }e ih na novo upravqati i hrabriti, p~ele }e se po malo rasuti i u kratko vreme sve postradati. êsto u rojewu, ako je slaba matica pred ko{nicu padne, a mnogo puta od ko{nice podaqe.

79

80

daqe. Slu~aj ovaj neki deo roja kada primeti, oko we sakupi se i ~uva je, niti }e mesto ono ostaviti, osim ako sama podigne se i poleti, i s wom zajedno tu umire. Matica se ne zadovoqava uvek jednim mestom, no kao {to okolnosti iziskuju, sad ovde, sad tamo nalazi se, okruèna p~elama, kao plemi} neki telohraniteqima prolazi. Izlazi i na poqe radi oplodwe: u medobrawu ne radi, sama je priroda wu od rada iskqu~ila, niti ju je oru|em radnika darovala. Du`nost je wena o p~elama paziti, wih ohrabqivati, posao upravqati, jajca nositi. I po dve stotine jaja za jedan dan matica snese. Matica sve }elije bri`qivo obilazi, i nadgleda, jesu li prazne i ~iste, ne}e jajca pre poloìti, dokle ne uvidi, da }e mladost wihova dobro snabdevena biti. Dok matica potreban broj pripremi, radilice p~ele jajca ona, svako u svoju }eliju sloè, i na wima sli~no koko{kama poleù. Mlado ono, koje se iz jajca prokquvi, najpre }e biti vidqiv beli crvi} u nakrst leè}i i za }eliju tako prilepqen, kako bi bio kao ~estica voska. Po tom hranu im daju, i opet na wih poleù s velikim brujawem, da bi sa tim toplotu, koja je za potpuno izlegawe potrebna, proizvesti mogle. Dok se ve} ne raspukne koìca (kojom su crvi}i, kad sopstveni svoj 81

82

svoj oblik dobijati po~nu, obloèni) oìvqavawe crvi}a ne`nom hranom i potrebnom toplotom p~ele za toliko daju dokle ne narastu, da }elije sa}a popuniti mogu. Napuwene crvi}ima }elije dobro ulepe. Ovi ulepqeni crvi}i krila, noge i ~lanke dobiju i sami sobom iza|u i za 21 dan savr{ene p~ele postanu. Tek {to se novo stado ovo iz }elija izvu~e jo{ prvog dana stare p~ele u cve}e ga izvode i s wim hranu iz raznovrsnih cvetova revnosno skupqaju. Jednako starawe imaju p~ele i nad mladim trutovima, no posebnu neku brigu vode o mladim maticama koje se u nadi budu}eg vladawa ra|aju. 1). Budu}i da se dru{tvo p~ela u ko{nici iz tri roda sastoji, stoga je potrebno da i jaja triju rodova budu iz kojih se radilice, trutovi i same matice proizvode. Mi{qewe je bilo Reomirovo, da matica jajca svoja sama sobom razdeli i u prikladna mesta poloì. No Rim pisac to odri~e dokazuju}i da matica sva jaja na jednu gomilu bez razlike poloì, koja posle radilice p~ele raspore|uju i svako u sebi prihvatqivu }eliju odnose. [ta vi{e mnogo ovakvih jaja iz kojih }e matica iza}i na skriveno mesto sakriju. Wih pre ne polaù dokle ne vide da je ko{nica wihova ve} dovoqno sebi naroda pridobila. Jer kad god je ko{nica s malim narodom onda samo u sredwim satovima toliko jaja snesu 83

84

snesu koliko malobrojni narod uzgajati moè. De{ava se mnogo puta ili nemarno{}u za sabirawem meda u vreme razmnoàvawa veoma oslabi, onda p~ele mlado leglo iz }elija izbace, poubijaju, i iz ko{nice iznesu, toga radi, da nebi na mnogim poslovima trudile se, ni jedan zadovoqavaju}e uraditi ne mogu. Gospodin Pankl u Poùnu biv{i prirode i ekonomije u~iteq u kwizi svoje Poqske ekonomije na listu 233 pi{e, da su jaja jednog roda i da p~ele po umirawu stare matice trodnevnog crvi}a od radilica p~ela za maticu odrede, }eliju wegovu obore i dodav{i susedne, ve}u, kao {to matici prili~i, podignu joj palatu. Mladoga crvi}a posebno pripremqenom ne`nom hranom snabdevati po~nu. Posle 7 dana }eliju zatvore. Tu se crvi} u maticu preobrazi i skinuv{i koìcu, s kojom je obloèn bio, iza|e. I da je u ko{nici samo matica ènskog pola, radilice p~ele obadva, a trutovi da su nikakvog roda. No ovo je ve} sumwivo, jer mnogi p~elarski pisci potvr|uju da se matice iz sopstvenog roda jaja kroz radilice p~ele legu.

_____

2.).

pankl, pregled seoske ekonomije str. 233

85

86

2). O mladoj matici ve} smo ranije rekli da je ranije ne izlegu, osim ako bi stara ili staro{}u iznemogla i propala, ili bilo kojim slu~ajem ìvot izgubila, ili dok ne vide, da mladih p~elica ve} u tolikom izobiqu u ko{nici wihovoj imaju, da zbog teskobe mesta neki deo dece svoje pustiti moraju i zato vo|u novom roju pripremati prinu|ene su. Nekad se pak vi{e mladih matica izlegu, zbog budu}e predostro`nosti upravqaju se, da je ipak uvek savetnije vi{e takvih za sigurnost budu}ih rojeva imati. Ne èle sebi poveriti te samo jednu slu~ajno uzgajati.

G L A V A II O poslovima p~ela §. 6. Razni poslovi radilica p~ela

N ema vrednijeg na svetu stvorewa od p~ela, one

su u poslu svima narodima primer. Rad p~ela i neprekidno starawe wihovo svakome je divno. Radilice p~ele ne samo {to sa}e grade, 87

88

grade, no i veoma mnogo posla u ko{nici i u poqu rade. P~ele u svoje vreme raditi razli~ite poslove zasebne imaju. Ni na jedan posao toliko ne navaquju da drugi neura|en ostane. Tek {to novi roj sposobnu sebi ko{nicu od p~elara dobije, prvo mu je nastojawe da unutra{wost wenu dobro o~isti, |ubre iznese, neravnine zubima izgrize i izgladi i celu ko{nicu ako bi povr{ina wena unutra hrapava bila, podmazom umaè. Ako bi pak ko{nica ve} ugla|ena bila, to onda sve pukotine prona|u i da nebi im zima i druge nevoqe dosa|ivale bri`qivo ih zamaù. Podmaz ovaj spravqaju p~ele iz pupoqaka i mladih vrhova leskovine, jasena, topole, vrbe, breze, borovine i dr. Kada su ve} tako sigurnost svoju dobile p~ele onda vosak spravqati, }elije udruìvati i sa}e, koje od vrha ko{nice po~iwu, graditi zapo~nu. Divni su zaista postupci p~eliwi: brzina, razum i ~udesni poredak, tako Plinije u Mitterpahera: "Po dan ceo na vratima i na svakoj ko{nice pukotini, kao vojni~ke straè ~uvaju, a po no}i ti{ina do pred zoru, dokle ih god jedna, glasom svojim dva tri puta kao trubom pozivati ne probudi. Tada celo dru{tvo ustane, i ako primeti, da }e budu-

89

90

budu}i dan dobro}udan biti, na poqe izletati zapo~ne. Jer kad predvidi ono dolaèwe vetra i ki{e, ne izle}e, no pod krovom svojim ostaje. I tako kada je umereno vreme, samo tada p~eliwa vojska na poslove svoje izlazi. I neke vodu u ustima, a neke na nogama i granatim naprsnim dlakama prah cvetni donose. Dokle neke na poslovima svojim vani se bave, o prethodno re~eno sakupqaju, dotle druge unutar ko{nice potrebno ure|uju. Koje prah sakupqaju, one predwim nogama i naustnikom kotarice svoje napune, i tako s tovarom ùre}i vra}aju se. Do~ekivaju svaku tri ili ~etiri, i s we done{eno skidaju, jer i unutar ko{nice usluge izme|u wih podeqene su. Neke od sebe mostove prave, da bi po wima natovarene p~ele, iz pa{e kad dolete, lak{e puziti mogle. Jedne ne~isto}u ~iste i slabe p~ele napoqe iznose, druge jaja razdequju. Jedne hranu crvi}ima donose, druge na letu straù ~uvaju. Neke od done{enog praha i sokova hranu pripremaju. Niti se pojedina~no hrane, da nebi nejednakost posla, hrane i vremena postala. - - Divna ~istota. P~ele ko{nicu tako ~istu odràvaju da me|u proizvodima wihovim ni najmawa trun~ica ne leì. [ta vi{e blato, unutra zaposlene p~ele, da se ne bi daqe prosulo, 91

92

prosulo, na jedno mesto sakupe, i odatle u tmurne dane, kada je posao izletawa nemogu}, na poqe iznose". Plinije Kw.11. gl.10. §. 7. Jednodu{nost p~ela Divna je tako|e me|u p~elama sloga i jednodu{nost. Ako li bi nekada me|u kojima kakvo slu~ajno neprijateqstvo pojavilo se, i jedna drugu napadati po~ela, tada ona koja je neja~a, protegne najednom naustnik svoj i na wemu pobednici ne{to meda pruì, da bi tako prijateqskom saglasno{}u svirepe napada~ice svoje gwev ublaìla. No kada ve} leto pro|e, i jesen dolaziti po~ne, podigne se rat me|u p~elama i trutovima. P~ele lewive trutove ne samo izvan ko{nice izgone, no s tolikom èstinom na wih napadnu, da pre smiriti se ne}e, dokle god celokupan trutovski rod do jednoga ne poubijaju. Koji tolikog gweva razlog? Mnogi misle, da p~ele to iz jednog samo za budu}a predvi|awa ~ine, boje}i se drugim re~ima, da lewivo dru{tvo ovo bogatstvo wihovo nepravedno ne raspe i ne potro{i: jer ho}e p~ele u vreme èstoke zime na sa}u gladne kao u nekoj vrsti sna i u nekakvom bez~ulnom uìvawu. No one tek {to zima popusti, tako re}i kao da se toplotom onom probudile, preostali med jesti po~nu, a ~esto i s nedostatkom hrane izumiru. 93

94

izumiru. Ako bi strana p~ela ili pogre{no, ili nu`no, ili koristi radi u kakvu bilo ko{nicu uletela, takvu odmah poznaju, i kao neprijateqa i otpadnika svoga ubiju. Samo ako bi medom natovarena do{la, jer ~esto za qubav meda, u dru{tvo je prime. Tolika je pak p~elama èqa za medom da mnogo puta neke ko{nice p~ele s namerom radi koristi na bli`we svoje napad u~ine, i tako ve} ne nevinom u poqu medobrawu, no od bli`wih svojih nepravednom otimawu naviknu. Ove opet, koje su druge napadom svojim uzbudile, protivu wih vojsku svoju podignu i na letu sakupqene za otaxbinska blaga i za mlade p~elice svoje, prsa ~vrsto suprostave, i ako su mnogobrojne lako neprijateqa od sebe odbiju. Ako je pak suprotno, to o~ajnu odbranu potcene i s pqa~ka{icama svojim pome{aju se, koliko mogu meda uzmu, da kada sve celo sa~uvati ne mogu, deo poneki pravednog rada svog i sebi zadrè. §. 8. Poslovi trutova Trutovi (o kojima je u gl: 1. §. 4. re~eno) mogu se videti kao ìvotiwa nekorisna i lewiva. No budu}i da Tvorac svega nikakvo bi}e bez bilo kakve koristi stvorio nije, to ni ove tako stvorio nije, da nikakve niotkud koristi u ko{nici 95

96

ci ne rade. Trutovi u ko{nici toplotu proizvode, kroz koju leglo boqe sazreva. Trutovi su muèvi matica i wih oplo|enim ~ine. Zato matice koje u po~etku prole}a jaja nose jo{ u jesen plodne postati moraju. §. 9. Poslovi matica Matica (o kojoj u gl. 1. §. 5. govoreno je) samo {to jaja nosi i poslove upravqa, drugo ni{ta ne radi. Neki misle, da matica radilice p~ele u poslu obu~ava, no budu}i da je svaka p~ela prirodno sposobna i spremna ka izvr{avawu poslava svojih, to mi{qewe takvo odràti se ne moè.

G L A V A III O Vosku, Sa}u i Medu §. 10. Vosak

V osak biva iz ~istog meda, koga p~ele, kada

sa}e graditi ho}e, u nadgrudniku svome iskuvaju, povrate, i od wega }elije produàvaju. Varaju 97

98

Varaju se dakle oni, koji kad p~elama noge ùtim, crvenim, plavkastim i belim cvetnim prahom ispuwene vide, misle da vosak donose. Ono je samo prah cvetni od koga takozvanu pergu prave i prihrawuju se. Wihov vosak uvek je beo, {to je stariji to crwi zbog ~estog leèwa i zagrevawa, naposletku sa svim pocrni i p~ele u takvom sa}u bedno propadaju. Drugi jo{ vid voska ima kojim p~ele u ko{nici rupice i pukotine zamazuju i ulepquju. §. 11. Sa}e P~ele sa}e od voska prave i na wemu {estougaone }elije s obe strane produàvaju a po sredini kao zidom razdvajaju. Sa}e me|utim toliko duga~ko izgra|uju da do poda ne dodirne da nebi rojevima koji mnogo puta ne samo na leto no i ispod ko{nice izlaze put zatvorile. Sa}e gorwim delom za ko{nicu je obe{eno u tolikom jedan od drugog rastojawu da po dve p~ele, koje rade}i susresti se moraju, lako razmimoi}i se mogu. Da nebi pak celo sa}e obilaziti prinu|ene bile, to tako na nekoliko mesta skroz probu{e i sebi kra}e staze pripreme. ]elice p~eliwe iako sve {estougaone jesu, ipak razli~ite su veli~ine, neke su mawe a neke 99

100

ke ve}e. Najpre radilicama p~elama u sredwem sa}u }elije nadgra|uju a posle trutovima i sa strane sa}a prebivali{ta podiù. ]elije su trutovske ve}e a radilica p~ela mawe, po broju obilnije. ]elije radi dràwa meda odre|ene su toj veli~ini, obi~no dubqe su. Ove se u gorwem delu svakog sata nalaze. Med u gorwim satnim }elijama za zimu ~uvaju. Kada medne }elije napune p~ele posle one u kojima su se izlegli trutovi medom ispuwavaju a u }elije radilica p~ela za svakodnevnu upotrebu med snose. Ako bi slu~ajno posedovawe wihove matice prestalo na samom kraju sa}a izgrade prostrane i ne toliko radom odli~ne koliko nepo{tednom koli~inom voska velelepne palate (mati~wake). Palate ove na povr{ini krova malu neku bradavicu imaju a unutra{wi wihov prostor ne{to je {iri nego li ovih dveju vrsta. Palate ove, kako se matice izlegu, p~ele idmah poru{e da ne bi poslovima kakvim slu~ajno prepreke bile. S tolikom me|utim brzinom posao zavr{avaju da za jedan dan, ako je ugodno vreme, za jednu stopu dug a pola stope {irok sat izgrade koji 4 000 }elija u sebi sadrì. Krajwa tri sata su s obe strane medom napuwena, a sredwi, koji su drugim re~ima najmawoj opasnosti izloèni, crvi}e (budu}e mlade p~ele) u sebi sadrè. §. 12. 101

102

§. 12. Med Dvostruku hranu p~ela u ko{nici nalazimo. Prva, op{ta, i najkorisnija je med, koga p~ele iz medonosnih cveti}a naustnikom svojim u nadgrudnik prikupiv{i, kada ku}i stignu, u }elije sa}a izru~uju. Med ovaj s velikom {tedqivo{}u koriste, mnogo vi{e sakupe nego {to potro{e. Nalazi se i druga vrsta meda, kojeg p~ele brzo sakupe i donesu. Jer ~esto ujutru li{}e drve}a medom oro{eno osvane. Ovaj rosni med nije drugo osim isparavawe drveta. (Vidi Stojkovi}a Fiziku ~.3. str.20.21). I tako je od prirode svoje gotov med na}i mogu}. P~ele sok cvetova prvo u èludcu iskuvaju i tako posle u }elije povrate, jer tim na~inom i od samog {e}era med stvaraju. Med u po~etku tako je bistar, kao kad bi vodom razblaèn bio, posle se zgusne i tankom nekom koìcom, koja te~nost od razlivawa zadràva, obloì. Kada su ve} sve }elije do samog vrha napuwene onda p~ele neke pozatvaraju i takve za zimsku hranu zadrè a neke za svakodnevno prihrawivawe otvorene ostave.

§. 13.

103

104

§. 13. Bra{no cvetno Bra{no ili prah cvetni p~ele po cve}u vaqaju}i se na sebe nakupe, potom s~iste, i na stra`wim nogama sli~no lopticama uvaqano u ko{nicu donose. Bra{no cvetno je razli~ite boje. Od takvoga po tom p~ele takozvanu pergu spravqaju. Perga ova je te~nost iz praha cvetnog i meda umereno me|u sobom pome{anih spremqena, kojom se p~ele prihrawuju kad rade, jer samim medom ne mogu se dugo odràti. I ovo je druga hrana p~ela. §. 14. Od kuda donose p~ele Mnogi misle da p~ele od sviju bez razlike trava i cvetova takvih sakupqaju ali mi{qewe ovo istinito nije. Sami znamo da su trave izme|u sebe veoma razli~ite: jedne su slatke, druge kisele a neke i gorke. P~ele na{e samo iz slatkih sakupqaju, a iz veoma smrdqivih, tako|e u mo~varnim mestima {to raste ne sakupqaju. Sve cveti}e po redu opisivati dugo bi bilo. Dobar p~elar zna}e u ba{ti svojoj radi p~ela sam dobre saditi cveti}e. Melisa ili mati~wak zvana trava p~elama je veoma prijatna. Mirisa je limunova, cveta violetova. Veoma se razmnoàva 105

106

razmnoàva po ba{tama. Sadi se korenom i seje semenom u jesen i u prole}e. Ina~e zove se trava p~elina i medovita trava. S melisse kao god s issopa i lavande dobiju p~ele mno{tvo meda, zato na wu padaju s velikom bri`qivo{}u i revno{}u. Melissa veoma dugo cveta, zato ako jednu za drugom sejali budemo p~elice na{e ima}e cveta, ne samo kroz svo leto, no i kada drugih cveti}a nestane, do same pozne jeseni. Melissom protrqane i umazane ko{nice ~esto na rojewe p~ele pobu|uju. Melissa je u raznim lekovima korisna, od glavoboqe, poja~ava vid i pam}ewe, stvara ~oveka vesela i sam dah miri{qav ~ini. Mogu}e je upotrebqavati kao salatu i u vinu piti. Mogu}e s takvom kupati se i upotrebqavati od ujeda besnog psa. Dostojno je dakle, da je svuda sadimo i razmnoàvamo. Budu}i da u mnogim predelima s krajem jula, kada se drugim re~ima livade kose, p~elama pa{a oslabqava, te o novoj pa{i postarati se moramo. Bogate }emo i do pozne jeseni traju}e p~eliwe pa{e obezbediti ako na kraju juna za punog meseca heqdu (panicum) posejemo. Heqda se seje po strwici, me|utim ne gusto, no re|e nego li kukuruz. êsto i kasno posejana sazreva. Od heqde jo{ i drugu korist imamo, jer seme samleti i s tim kowe i sviwe dobro hraniti moèmo. Slama wena dobra je za stoku. P~elama 107

108

P~elama su veoma prijatni i korisni jo{ cvetovi slede}i: u po~etku prole}a drenov, leskov, vrbov, jagwilov, topolin i sibov cvet. Tako|e cvetovi od drve}a: tre{we, vi{we, kru{ke, jabuke, {qive, breskve, kajsije i dr. U po~etku maja cvet belog drveta, masline i lipe. U leto po livadama kara~ija, kotrqan, crwu{ika i ùti stara~ac. Po parlozima ~kaq, glamo~, divizma i po zobi slad~ica. Po strwikama i kukuruzu ~istac ili stara~ac beli, i svuda suncokret, raznog cveta detelina i dr. Ovi cvetovi budu}i da dobrom hranom p~ele snabdevaju, dostojni su da p~elari p~eliwake svoje s takima zasade, iskite i ukrase. Jer uop{te govore qudi: gde je cvet tu je med.

G L A V A IV O koristi p~ela §. 15. Dràwe p~ela vi{e svega najdostojnije

Iz

nikakvog ekonomisawa toliki plod ne sabira se koliki od p~ela, jer okolo svakog 109

110

svakog drugog mnogo znojiti se, starati, tro{iti. Za svako drugo marvin~e i druge ìvotiwe sa znojem lica na{eg zimsku hranu pribavqati moramo. Samo jedine medonosne p~ele od ovoga nas iskqu~uju, jer se one samo jednim, livadama i {umama razveseqavaju. I budu}i da u zimu jednim delom suva i postojana mesta udovoqavaju se, a u leto osim nadgledawa i ~isto}e ni{ta od gospodara svoga ne o~ekuju, to je zaista ~udno da je p~elarstvo kod nas u tolikoj nemarnosti zaostalo, koje bi svaki po{tovani seqak imati mogao, jer truda i snage ne iziskuje, koliko starawa i budnog bdewa. Koji pak bri`qivo o wima brigu vodi, taj stostrukim plodom svoga nevinog zabavqawa nagradu prima. Vredno je dakle p~ela dràwe, jer je lako i skoro bez svakoga tro{ka. §. 16. Korist od p~ela drevno{}u potvr|uje se Varo drevni pisac latinski u kwizi tre}oj o zemqoradwi gl: 16 pi{e za dva brata, koji mladala~ki vek svoj u militarskoj slu`bi provode}i, slabog zdravqa postanu i zbog toga u mesto ro|ewa vratiti se prinu|eni budu. U imovini svojoj osim jednog jutra zemqe vi{e ne zateknu. Vide}i wivu ovu za prihrawivawe svoje nedovoqnu biti, me|usobnim dogovorom 111

112

rom wu u ba{tu pretvore i od we po{teno uìvawe dobiju, jer osim zeleni i povr}a od samih ko{nica 300 talira godi{we primali su. §. 17. Jo{ druga korist od p~ela Med, vosak, {erbet i od dro`dine rakija o~ita je od p~ela korist. Ali jo{ drugu slavniju p~ele nam donose korist jer ~iste vazduh. U Denerbergi gradu dowe Saksonije i bliìm tu mestima silno vlada{e marveni pomor. Gde su mnoge p~ele dràne tamo je mawe uni{tewa uzrokovao, marvi mawe {kodio. Moè biti ima i druge koristi u koje jo{ misao qudska proniknula nije.

G L A V A

V

O naslonu p~ela §. 18. Poloàj

M esto

u kome ko{nice na{e name{tene drìmo p~elnik, p~eliwak, kovanluk ili naslon p~ela 113

114

p~ela nazivamo, o kome slede}e paziti treba: 1). Mesto takvo, u kojem naslon radi p~ela izgra|ujemo, od severnog najpre vetra netaknuto biti ima. Zato od strane severne zidom ili plotom da se ogradi i razno drve}e zasadi. I s drugih strana ograditi moè se ali ne visoko. Naslon takav tvrdo napraviti treba da se nebi od jakih vetrova s ko{nicama zajedno prevalio. 2). Glavni deo naslona me|u istokom i jugozapadom stajati ima tako da bi do 2 ili 3 ~asa posle podne p~ele sunca imale. Naslon ovaj da ne bude sav tesan, ina~e ko{nice lako ~istiti i iznutra okolo p~ela poslove svr{avati ne bi mogli. 3). Naslon u p~eliwaku u duìnu osobito, ne èli u visinu podignut da bude. Mnogi redovi jedan na drugom nisu potrebni {to ~esto iz gorwih redova p~ele kada se natovarene iz pa{e vrate u dowem zaostanu i {to gorwe redove bri`qivo pregledati naporno je. Dasku pod ko{nicama od zemqe ne{to podignuti treba, da nebi àbe, gu{teri ili mi{evi u ko{nice usko~iti mogli. Predwi deo ko{nice, na kojem je leto, odozgo ne{to nagnut da bude da tako ki{a slivaju}i se u leto ulivati ne bi mogla. Najboqe je predwi deo krova ne{to izvu}i, koji }e ko{nice kako od snega 115

116

ga i ki{e, tako i od zrakova sun~evih za{ti}ivati. Krov veoma izvu~en ne vaqa jer veliku senku na ko{nice baca. 4). P~ele gde letuju tamo bez propasti i zimovati mogu. Sneg okolo wih vi{e puta ~istiti, ko{nice praznicama a magacine daskama pokriti treba. 5). Pred naslonom visoko drve}e {tetno je, jer odvratnom senkom p~ele zaklawa. Prema tome s velikim sebi naporom iz leta visoko leteti primorane bivaju. Niska su pak drve}a korisna i nu`na, posebno u vreme rojidbe. 6). P~eliwak koliko je god mogu}e od puteva, prolaèwa qudi i stoke, od vike, lupe, tresewa i pra{ine, od odvratnog prolaza smrada i kuhiwskog dima, od ciglana i su{ara da se udaqi. Najpodesnija su za to mesta podno`ja brda, suve i ~iste doline, gde gladne p~ele kad radi hrane izlaze na visoka mesta lako uzle}u i sakupiv{i hranu sebi s tovarom niz strminu bezbri`no spu{taju se. 7). U p~eliwaku koliba da se sagradi, gde bi p~elar stanovao i potrebna oru|a svoja i gotove ve} za sme{tawe budu}ih rojeva ko{nice skloniti mogao. Kolibu tu granato zeleno 117

118

zeleno drve}e da zaklawa, da bi lete}e rojeve na sebe primamqivalo. Blizu kolibe poto~i} u kome bi uvek ~ista proticala vodica, ako bi mogu}e bilo, ili iskopanim kanalom iz teku}e vode da se propusti ili bunarske kroz plitke kanale da se dovede. Ili na posletku `qebovi da se pribave i u wima neprestano voda u p~eliwaku da bude, jer bez vode niti sa}e povu}i, niti med preraditi niti najposle mlade p~elice proizvesti mogu. U takve kanale i `qebove kamewe, pru}e, trske ili sitno iverje malo re|e da se postavi, da bi p~ele za vreme pijewa vode na wima stajati i krila toplom suncu raskriliti mogle.

G L A V A

VI

O stanovawu p~ela §. 19. Ko{nica

D ivqih p~ela stanovawe je u pustiwama, {upqem

drve}u i kamewu, pe}inama i starim zidinama. Stanovawe me|utim pitomih p~ela (o kojima razgovor imamo) 119

120

mo) je obi~na ko{nica, koju mi od slame, rogoza, pru}a, loze i liketa pletemo. Potrebno je dakle ispitati, kojim na~inom ko{nicu takvu pripremiti, i stoga: 1). Prvo nastojawe p~elara neka bude da on ko{nicu sredwe veli~ine napravi. Iz razloga toga, jer ako ko{nica velika bude, kao {to su u tome mnogi gre{ili, onda p~ele iz razloga malobrojnog dru{tva svog, dok nekoliko satova sagrade smesta u razmnoàvawe navaquju da bi veli~ini ko{nice {to skorije srazmeran broj dru{tva pove}ati mogle, i tako bave}i se s razmnoàvawem medobrawe sasvim zapostave. Otud biva da posle u takvoj ko{nici dru{tva izobilno ima ali koje je kasno pristiglo te za besprekorno svoje prihrawivawe meda pripremiti ne moè nego u zimovawu od gladi, ako mu se na vreme hrana ne doda, umreti mora. Prihrawivati pak takve za doma}ina veoma je {tetno. Mnogo puta p~ele u veoma velikoj ko{nici ni dru{tva dovoqno proizvesti ne mogu. O~evidno je dakle da je ubita~na stvar novom roju veoma veliku ko{nicu dati. Zato mi sada{weg vremena tu gre{ku ispravqamo. 2). Ko{nica tako ustrojena da bude, da bi je lako i bez svakog mu~ewa p~elar ~esto pregledati mogao. 3). Ta121

122

3). Tako sagra|ena da bude, da se s mesta na mesto i u daleke predele prenositi moè. Ova tri prethodno re~ena pravila nalazimo mi u prostoj na{oj ko{nici. Da je ova ko{nica potrebama p~elara odgovaraju}a iz slede}ih navoda videti mogu}e je. Jer, prvo ovako prostu ko{nicu zgodno celu pregledati mogu}e je. Ovde p~elari lice svoje obi~nom p~elarskom kapom pokriju da ih ne bi qutite p~ele ubadale. Mogu se p~ele i bez opasnosti pregledati ako p~elari krpu ili suvu gqivu upale i dimom onim p~ele okade, jer }e one odmah ukloniti se i tako je celo sa}e slobodno pregledati mogu}e. Ako mi dim ovaj u pregledawu ko{nica ~esto upotrebqavali budemo, to }e se p~ele na{e tako naviknuti, da }e posle i bez dima dozvoliti da pregleda~ trud wihov gledati moè. U gl: 1. §. 3. stoji kako je u Be~u carski prefekt golim rukama p~ele bezopasno prevrtao i me|u wima maticu traìo. 2). Takvu prostu ko{nicu moèmo mi sami od |ubreta is~istiti, jer ako mi ne is~istimo, prinu|ene }e biti p~ele same iznositi i time gube ono vreme u koje bi med sakupqati mogle. Zato je preporu~qivo pod ko{nice dasku podmetnuti da bi tako sve ono |ubre, koje }e na dasku pasti, lak{e o~istiti mogli. 3). Iz takve ko{nice bez svake muke med vaditi moèmo. 4). Iz jedne takve ko{nice 123

124

nice u drugu p~ele lako pregoniti moèmo. 5). Ve{ta~ki tako|e rojevi iz takvih ko{nica lako se izvode. §. 20. Veli~ina ko{nice Ko{nica dve stope visoka a jednu i po {iroka da bude. Ako p~ele sa}e do poda dovedu, to onda ko{nica ova lako podignuti se moè, budu}i da svaka ko{nica mora imati od rogoza ili od loze, od ~ega je ve} i sama opletena, srazmerne dowem kraju ispletene pola stope visoke obodove, koji se u takvom slu~aju pristupa~no podmetnuti i privezati mogu. Ako bi p~ele i ovaj obod napunile to i drugi i tre}i istim na~inom podmetnuti se moè. I tako nikada ne}emo pogre{iti protiv onog pravila (§. 19) koje nam nalaè da se velika ko{nica nikakvim na~inom, naro~ito malenom roju, u po~etku ne da. §. 21. Leto na ko{nici Leto na sred ko{nice da se otvori, a ne niè, niti vi{e, kao {to mi u tome veoma gre{imo, iz tog razloga: jer p~ele tim na~inom }e kratko prazninu ko{nice ~uvati. Ako bi se leto blizu dna otvorilo, to onda p~ele, dokle god sa}e do dna ne izgrade, nepre125

126

prestano prazno mesto ~uvaju. Do sredine pak brzo sa}e dovedu i tako uvek samo sa}e ~uvaju a ne prazninu. Kada tu|ica iz ko{nice bilo {ta ukrade, to ova ista posebnim nekim glasom, i ostalim svojim drugaricama javi, gde se dovoqno meda bez muke dobiti moè, zato po tom mnoge sa sobom dovede i pusto{e drugu ko{nicu. Ako je dakle leto na sredini ko{nice takvo bez ikakve prevare od tu|ica p~ele lako sa~uvati mogu. Da bi mi od leta ovoga i drugu korist imali, dva okvira s jedne i druge strane leta, sebi uporedo za ko{nicu pri{ivena da imamo, tako me|utim u`qebqena, da se mala jedna da{~ica u wih zgodno smestiti moè. Da{~ica ova na sredini tako probu{ena da bude, kako }e jedna samo p~ela u}i i iza}i, zato, da bi se ova mala rupica u nevoqi lako zatvoriti mogla. Neki p~elari na vrhu ko{nice odu{ku na~ine i na wu re{etku pre{iju da bi isparewa od p~ela izlaziti i novi vazduh ulaziti mogao. Ipak ta na vrhu ko{nice odu{ka je sa svim suvi{na i nekorisna. Zato {to p~ele najboqe znaju {ta je wima potrebno, jer one prirodno u {upqem drve}u ìve, i ako bi se gore odu{ka otvorila, takvu same zalepe. Kada je potrebno obnoviti u ko{nici vazduh onda tri ili ~etiri p~ele na leto stanu i mahaju}i krilima pokvareni vazduh izgone a sveì ubacuju. Osim toga na takvom mestu 127

128

stu otvoreno leto mnogo doprinosi i utvr|ewu unutra{we izgradwe, kada se drugim re~ima s dve {ipke unakrst sa}e i to blizu leta probode, da bi tako i leto onde bilo, gde sa}e u najve}em u~vr{}ewu stoji. Prema tome leto ko{nice na sredini biti mora. §. 22. Magacini U novije vreme izmi{qene su ko{nice sloène, koje se magacinima nazivaju. Ove se u po~etku sastoje samo iz dva sandu~eta. Kada dakle p~ele jedan napune onda im se drugi one iste veli~ine podmetne. A to iz ovog razloga, da bi u vreme ubijawa ko{nica p~ele ne ubijali no ìve zadràti mogli. Kada i ovaj drugi podmetnuti sandu~i} p~ele napune podme}u tre}i i ~etvrti. I tako oni koji magacine upotrebqavaju, iz slede}ih razloga trude se dokazati, da su magacini korisniji p~elama nego li proste ko{nice. 1). [to se svake godine bar u gorwem sandu~etu obilno meda nalazi. 2). [to se lako i bez ikakve muke ve{ta~ki roj iz takvih magacina izvodi. 3). [to u jesen med bez svake muke mirno i tiho izvaditi mogu, jer onda samo gorwi medom napuweni sandu~i} oduzmu i iz wega med izvade a dowi p~elama za zimsko prihrawivawe ostave. No malo kasnije prona{li su iskus129

130

iskusni p~elarstva istraìteqi, da magacini ovi ne odgovaraju o~ekivawu p~elara i na tri gore re~ena navoda odgovaraju ovako: [to se prvog navoda ti~e, to je prava istina, da se u gorwem sandu~i}u med na}i moè, no to samo onda kada su najboqe godine. Dobra me|utim godina izme|u 10 jedva se jedanput dogodi a svaki doma}in sredwu, to jest: ni najboqu ni najlo{iju godinu u promatrawu imati mora. Sredwe pak godine to dogoditi se ne moè, jer takvi magacini imaju onu gre{ku koju smo pre rekli o velikoj i prostranoj ko{nici. Otud biva da i one p~ele za zimovawe ili prihrawivati moramo ili }e sa svim stradati. Prvi dakle navod opstati zbog toga ne moè. U prostoj pak ko{nici, koju mi preporu~ujemo, ni najmawe sumwe nema, jer kad p~ele ko{nicu voskom napune onda med sakupqaju, {ta vi{e, i one }elije medom napune koje su za leglo odre|ene. Ako li je dobra godina, to gore opisani obod podmetnuti i privezati lako moèmo. Drugi navod wihov govori da je lak{e iz magacina nego iz proste ko{nice ve{ta~ki roj izvesti. No ovde je pitawe: da li je savetno nama ve{ta~ke rojeve izvoditi? Ako bi i to bilo, traì se ovde ~ovek ve{t i u poslu p~elarskom veoma iskusan, ina~e pokvari}e i staru i novu. U ostalom ako bi potreba bila izvesti novi roj, to lak{e biva u prostoj ko{nici. Na 131

132

Na tre}i navod wihov, da se pak u jesewe vreme lako i bez svake muke iz magacina med izvaditi moè, odgovaram ovako: Da se lak{e iz magacina, nego iz proste ko{nice med vadi, i to je prava istina, ali matica u ono vreme u najgorwem sandu~i}u nalazi se. Ako dakle p~elar gorwi sandu~i} skinuo bude skinu}e i maticu, koja kad strada strada}e i ono dru{tvo koga je za zapat ostavio. Na kraju u takvim magacinima videti ne moèmo, {ta i kako p~ele na{e posluju, a prostu ko{nicu svaki ~as, bez ikakvog o{te}ewa pregledati mogu}e. Jedino jo{ preostaje da napomenemo, to jest, da se dobar doma}in ne}e dopustiti prevariti da p~ele svoje u magacine stave, no u prostu obi~nu ko{nicu, koja je i samoj p~ela prirodi sli~na. Imamo primere gde su p~ele samo zbog magacina sa svim istrebqene bile. Meni je veli G. Miterpaher - govoreno, da su iz Be~a poslani bili takvi p~elarstva u~iteqi, koji bi proste qude ve{to pou~ili i tako su sve one ko{nice, koje su po wihovoj nauci snabdevene bile, do jedne stradale. Opet dakle govorim, da ako ~oveka ve{ta i u poslu p~elarskom veoma iskusna nemamo, ve{ta~ke rojeve izvoditi da se ne usudimo.

§. 23. 133

134

§. 23. O postavqawu ko{nica u naslon 1). Kako se ko{nica na svoje mesto postavi, leto odmah da se otvori, da bi p~ele na cve}e izletati mogle i da se ne bi u velikoj onoj toploti i gu`vi pogu{ile. 2). Ko{nicu bez potrebe s jednog mesta na drugo ne preme{tati jer su se p~ele na ono mesto leteti navikle. Ina~e bi dugo vremena ko{nicu svoju na prvom mestu svuda traìle i ne na{av{i sjedinile bi se najbliòj u koju se ~esto s gubqewem ìvota ustremquju. 3). Ko{nice u p~eliwaku tako namestiti i razrediti treba, da bi na jednu stopu jedna od druge rastavqena bila, jer tim na~inom p~ele ko{nice svoje lak{e poznaju, niti na druge udaraju, ko {to se de{ava u vreme hladno, burno, ki{ovito i vetrovito, kad umorne ku}i ùre. 4). Ako u dva reda jedan na drugi ko{nice slaèmo, to slabije dole a ja~e gore da namestimo, jer iz gorwih u dowe mnoge p~ele rado prelaze i ove slabe poja~avaju a to na{a namera i jeste da bi se slabe od ja~ih podpomagale. Mlade jo{ ne dozrele p~elice u prvom svom nemo}nom letewu padaju siroto i ~esto 135

136

sto budu}u o sebi vrednost i nadu na{u smr}u svojom preteknu. Ako li se sretno i vrate, to ho}e ako su iz gorwih ko{nica, ipak ne znaju}i jo{ sigurno mesto svoje, u dowe ule}u s punim uverewem da su u sopstvenoj svojoj ko{nici. Ovde wih doma}e p~ele, ne kao strane i nepoznate, no s velikom rekao bih dobrom voqom, naklonost svoju wima pokazuju}i u savez dru{tva dragovoqno prime, vide}i ranu mladost wihovu, koja }e trudom svojim hiqadu puta naklonost wihovu nadoknaditi. Starije p~ele ili se gnu{aju ili ih odatle isteruju. 5). Na golu zemqu sloìti ko{nice od krtica sigurno nije, osim ako je zemqa veoma tvrda, jer ove na ko{nice navaquju, med i u }elijama za~eto leglo na veliku nam {tetu pro`diru i svu ko{nicu upropaste. Na dasku dakle, kao {to je re~eno, sloìti ih vaqa. §. 24. Alati u p~elarstvu potrebni Ta~no i na mnogo mesta veoma lepo dolazi ona Srpska poslovica: Bez alata, nema zanata. Ona i ovde mesto svoje ima. Svaki dakle p~elar imati mora 1). Alat za dimqewe, za koji truda, krpe, suve melisse ili mati~wak zvane trave i gqive 137

138

ve {umske koja na drve}u raste, upotrebiti se moè, da bi dimom wihovim p~ele sa sa}a oterati i sebe od ustremqewa wihova sa~uvati mogao. 2). Kapu p~elarsku, od providnog i veoma retkog platna ili struwe ispletenu, kojom od napada p~ela lice za{ti}uje. 3). Rukavice vunene a ne ko`ne, jer p~ele u koù rado àoke pu{taju i stra|avaju. 4). Po vi{e gotovih praznica, jer dosta puta p~ele svoju ko{nicu ostave i boqe sebi stani{te traè, zato praznice ove ~iste i {iqcima unutar probodene da budu. 5). Koliko ko{nica, toliko pokriva~a. 6). Nekoliko metlica od pelena, koga uvek u ba{ti gde se p~ele drè posa|ena imati treba. Neki umesto pelena peru{ku upotrebqavaju. No ona nije dobra jer p~ele razdraùje. 7). Drvenu veliku ka{iku - kutla~u - da bi s wom, ako bi se roj slu~ajno na deblu drveta uhvatio, p~ele grabiti i u ko{nicu stresati mogli. 8). Prskalicu - {trcaqku - iz koje vodu protiv beè}eg roja prosipati moèmo. Tim 139

140

Tim na~inom, p~ele misle}i da ki{a pada, spusti}e se odmah. Oprezno ipak prskalicu upotrebqavati treba, jer ~esto takav roj nigde se ne spusti, no u mati~nu ko{nicu povrati se. 9). No` jedan s obe strane o{tar i u o{tricu malo povijen. Drugi zao{tren, jedan {iri s obe strane i na vrhu o{tar. Ovi sa svim gvozdeni biti moraju, ina~e bi drvena dr{ka, kada smo u najve}em poslu slomiti se mogla. 10). [ipku gvozdenu za jednu stopu dugu, kojom drvene {iqke s pomo}u male sekire iz ko{nice izbijamo. 11). Vagu ili merilo, na koje se rojevi i ko{nice mere. 12). Pu{ku, da bi roj beàwu naklowen zaustavili, jer ~uv{i pu{ku misli da je opasna wemu grmqavina. 13). Vre}u - vre}ice - radi rojeva. 14). Stupu (avan), o ovom gde o ce|ewu meda. 15). Merdevine, ako na visokom drvetu roj zaustavi se. 16). Bele`nicu, u kojoj brojevima nazna~ene ko{nice redom popisane obi~no imamo. Svakom broju dodav{i, kada i koliko je svaka ko{nica rojeva pustila. GLA141

142

G L A V A

VII

O poznavawu dobrih ko{nica

§. 25. Kvalitet ko{nice

K valitet ko{nice sastoji se u p~elama, leglu,

vosku i medu. Matica je u ko{nici du{a. P~ele, leglo, vosak i med mogu u dobrom i lo{em stawu biti. Kada ko{nicu podignemo ako je mesto na kome je stajala od mrtvih p~ela, par~adi suvog sa}a i drugog |ubreta dobro o~i{}eno znak je da su bri`qive, ~istoqubive, verovatno i marqive p~ele. §. 26. Spoqa{wi znaci dobre ko{nice u kupovawu

Ako u prole}e pod ko{nicom leglo opazimo, znak je da ima maticu i da je dobra ko{nica, jer gde se tako nezrelo leglo izba~eno iz ko{nice na|e tu se ve} mlade p~elice legu. 2). Ako takvog nedozrelog legla pod ko{nicom, koju kupiti ho}emo, ne vidimo ili da je osta143

144

ostavimo, ili ~etvrti dan u p~eliwaku da posmatramo donose li dobro na nogama ili ne. Ako je prvo - dobro, ako nije - propasti mora. 3). Iskusan p~elar ~im prstom u ko{nicu kucne odmah raspoznati moè {ta o woj suditi treba: ako p~ele na kucawe s velikim uznemirewem i zvukom odgovore to bogata sa p~elama ko{nica biti mora, ako li slabim glasom, slaba je i ko{nica. Magacine dobre i po izgledu poznati moèmo - u kojih je leto ~isto, oni su dobri. 4). Ako ujutru izme|u 8, 9 i 10 ~asova p~ele iz ko{nice jednako veselo i ùrno izle}u, osobito ako se natovarene ku}i povra}aju, dobra je ko{nica. 5). Ako rano pre izletawa p~ela tiho, da nas p~ele ne primete ko{nici pri|emo i na letu mali ~opor p~ela mirno bruje}i zapazimo, dobar je znak. I nevaqale p~ele na letu se sakupe, no bez brujawa. 6). Ako zagledav{i u ko{nicu nekoliko redova p~ela opazimo, koje krilima tako brzo drmaju, da dizawa krila jedva spaziti moèmo, osobito ako druge gusto puze i hitro puzaju}i sebe na leto dovode. A leto rukom zatvorimo i primetimo da velika toplota izlazi, to takva ko{nica ne traì pomo}i, jer je 145

146

je ona i u p~elama, leglu i u medu jaka, a pri tom najboqom maticom snabdevena, no takve ko{nice samo posle duge dobre pa{e i vremena primetiti mogu}e. 7). U prole}e dok su jo{ hladne no}i i slabe pa{e brujawe p~ela na letu ~uti nije mogu}e, niti dizawe krila videti, jer sve jo{ miru i ti{ini izloène su. U to vreme dasku podko{ni~nu i unutra{we strane ko{nice dobro da posmatramo. Ako su vla`ne i vide se kapi, kao od ki{e i rose, takva je ko{nica p~elama, medom, voskom i leglom veoma bogata i dobrom maticom snabdevena. §. 27. Unutra{wi znaci dobre ko{nice êsto nadgledaju}i ko{nice po vosku, medu i p~elama nau~i}emo se dobro raspoznavati. Boqe je kupiti jednu dobru ko{nicu i skupqe, nego li deset lo{ih za malu cenu, jer dobra matica veliko mno{tvo p~ela namnoì, i kod dobre matice p~ele brè rade. Mnoge p~ele mnogo meda donesu i sigurno{}u budu}ih rojeva nam laskaju. Vi{e legla u ko{nici ve}i broj mladih p~elica nam obe}ava i to je znak dobre matice. U novom sa}u boqe rastu i roje se p~ele, jer se ovo lak{e nego staro sa}e ugreje. GLA147

148

G L A V A

VIII

O nabavqawu p~ela §. 28. Razne primedbe u kupovawu i prodavawu p~ela

P ~elari kada kupuju ili prodaju p~ele raznih

sujetnih primedbi i sujeverja mnogo se drè. Koji p~ele kupuje, da bi mu boqe napredovale, od svakog kupiti ne}e: ili samo one kupuje koje su u {umi na|ene; ili nov~i} posle sebe u p~eliwaku, iz koga kupuje, ostavi; ili ko{nicu izvrnuti neda; ili za one samo novce, koje je za prodat sitan kukuruz uzeo, kupuje ko{nice. Prodavac tako|e mnogo vra~a. Svaki radi dràwa ko{nice ne}e ni prodati. Dune u prodatu ko{nicu; nekoliko p~ela iz we izvadi; tri puta okolo we obi|e i ostale ovim glupostima sli~ne dodaje. On sa ovim samo u~initi èli i nastoji da nebi s prodavawem p~ela budu}u svoju sre}u i razmnoàvawe p~ela prodao. [to se god ovome sli~no u kupovawu i prodavawu p~ela pazi, sve je bezumno i sujetno. Koji radi dràwa od p~ela svojih drugome prodaje 149

150

daje ne sme se bojati da }e prodavawe ovo ili wemu ili p~elama wegovim {tetu kakvu naneti. §. 29. Glavno pravilo o kupovawu p~ela P~ele iz blizu odre|enog mesta ili prosto re}i kom{iluka, kupovati nije preporu~qivo, no s drugog i daqeg podru~ja. Iz razloga toga, {to p~ele kada radi sabirawa meda izletale budu, budu}i da su pre|a{wem mestu ve} navikle, tamo }e i odleteti. I ako su medom natovarene svaka }e ih ko{nica rado primiti i tako }e mnoge p~ele zalutati i na prvo mesto vratiti se. Akoli ih iz daqeg mesta kupimo uvek }e se povratiti, oko novog mesta obletati i u~i}e se poznavati ne samo poloàj ko{nice svoje no i poloàj celog predela iz koga one med sakupqati imaju. P~elar najve}u brigu o p~elama da ima, kako }e ih umiriti, da mu se dozvole u svako doba pose}ivati i pregledati. Mesto pod ko{nicom, to jest dno, u svakoj posebno, koliko je mogu}e ~istije da bude, jer time dobijamo ono vreme koje p~ele gube kada same ~iste. Brigu ovu neprestano p~elar imati mora dokle god vreme rojidbe ne nastane.

§. 30. 151

152

§. 30. Vreme za kupovawe p~ela Prole}e je najpogodnije vreme za kupovawe p~ela. Mogu}e je i u jesen kupovati, no paziti treba da nije ko{nica voskom i medom siroma{na, jer tada i pa{a i toplota ve} kraju ùre. Mnoge p~ele i leglo u ko{nici ako dovoqno meda nema ne ceni skupo i takve sa nedostatkom hrane u zimu stradaju. Niti nejaku s p~elama a medom bogatu izabiraj, ~esto i takve zbog gubqewa potrebne toplote od stradawa daleko nisu. Ko{nice sredwe voskom, medom i p~elama snabdevene jesu za zapat najboqe. §. 31. Kakve ko{nice kupovati treba Rojeve godi{we ili najvi{e od tri godine ko{nice kupovati vaqa a ne starije, koje po vosku i sa}u raspoznati mogu}e. U mladih p~ela vosak je beqi, u sredwih ùt a u veoma starih crn. Zbog toga ko{nice podignuti treba i proveriti teìnu wihovu. Koje su teè - ako su jednake i od iste materije ura|ene - u wima je vi{e p~ela. Prema tome one su boqe. U kupovawu p~ela budu}i da je zima pro{la, vi{e treba motriti na obilnost p~ela a ne na 153

154

na obilnost meda. I u svemu tome neka niko sebi i svojoj ve{tini ne poveruje, no neka zamoli i ispita iskusne starce, koji su u p~elarstvu mnogo godina proveli. Po zakqu~ewu pogodbe leta u ko{nica vaqa zatvoriti, ozdo ~ar{afom obaviti i ~uvaju}i da se ne stresu, na sankama ili kolima na novo ih mesto odvesti i sutradan odaviti. Paziti u ostalom treba na poloàj wihov prvi i po wemu u p~eliwaku na{em wih namestiti.

G L A V A

IX

O umnoàvawu p~ela §. 32. Leglo

T

ek {to se u prole}e livade otvore, prvo starawe p~ela je umnoàvawe i rojewe svoje. I pre svega po wihovom prirodnom probu|ivawu - vidi Stojkovi}a III. deo Fizike, strana 151. linija 1 i str. 161. - plodna matica jaja nosi, mlade se p~elice u }elijama legu i p~ele nekoliko mati~waka prave, zato da im se 155

156

se nebi mlade matice na jedanput, no jedna za drugom ra|ale. Pripremawe voska, bogatstvo meda, broj p~ela i trutova umnoàva se iz dana u dan pove}ava za toliko da radi teskobe mesta i velike toplote u ko{nici dugo ostati ne mogu no novi stan sebi traè i roje se. §. 33. Rojevi Roj je neki deo p~eliweg dru{tva koji iz stare svoje ko{nice vo|en maticom iza|e i sopstveno sebi stani{te traè}i oka~i se o zelenoj gran~ici nekog drveta. Mnogo puta zaustavi se na zemqi, kamewu, koqu, ogradi i dr. Neki pak rojevi kako iz ko{nice iza|u visoko uzlete, i ako se {uma blizu na|e to u {upqinu hrasta, jamu ili bilo kakvu pe}inu presele se. Begunac roj pre mesto sebi izabere, i ako sretno u wega dospe, mirno kao i u na{oj ko{nici u wemu boravi. Rojevi su dvojaki: prirodni i ve{ta~ki. §. 34. Ve{ta~ki rojevi Ve{ta~ki rojevi su oni, koji se nastojawem i ve{tinom p~elara, kao da nasiqem nekim iz stare ko{nice izvode, i u novu preseqa157

158

seqavaju, ali nikada bez velike opasnosti i straha. Samo ako bi najiskusniji p~elar bio proizvesti se mogu, jer ako najmawa gre{ka u~iwena bude pokvari se i stara i nova, zato je savetno, premda neki i preporu~uju, od ove ve{tine odustati. §. 35. Prirodni rojevi Prirodni ili doma}i rojevi su ~etvorostruki: 1). Najva`niji ili prvenci. 2). Drugenci. 3). Rani. 4). Devi~anski. Najva`niji ili prvenac roj zove se onaj koji prvi iza|e. Ako ovaj do pola juna iza|e i toliko dru{tva imao bude, da opet, ili kao {to se ~esto de{ava, osam merica teè, takav }e odli~an roj biti. S prvencem rojem ne malo svagda stara matica izlazi. Op{te je mi{qewe do sada bilo, da s prvencem rojem nova matica izlazi, zato {to se vi{e takvih matica izlegu i {to svaka sopstveno svoje dru{tvo imaju}i, ako se nesloga kakva izrodi, svaka svoje podru~je brani i tako koja je slabija ona iza}i prisiqena bude. Ali se ovo dokazalo za neverovatno, jer je ve} izvesno, da pre negoli prvenac roj iza|e, mlada matica premda je u }eliji svojoj spremna, ni kojim na~inom iza}i joj ne daju, no odre|ene straè wu ovde ~uvaju i hrane, a kako prvenac roj iza|e wu odmah puste i car159

160

carstvo joj predaju. Slavni neki u poslu p~elarskom ~ovek, da bi izu~avawa svoja ~inio, u vreme kada je roj izlazio pa`qivo je pred letom ko{nice stajao i maticu o~ekivao. Kada je ova izleteti htela, uhvato ju je i na{ao da su joj krila povre|ena bila, zato je wu novom roju darovao i tu istu maticu tri godine dana uvek s prvencem rojem izlaziti primetio je. Najboqa je vrsta p~ela koje jednog roja puste. êsto se de{ava, da jedna ko{nica 4 i 5 rojeva jednog leta pusti, me|utim ako vreme ko{nicama pogodno nije to im zabraniti treba. 2). Posle prvenca roja 9. 10. ili 14. dan kre}e roj drugenac. Ako li je vreme mogu}e, i 7. dan drugi roj izlazi. U drugim ili drugencima rojevima vi{e nego jedna matica ima, i tako celi onaj roj razdeqen je, i neki se deo p~ela jednoj a drugi drugoj sjedini, od tuda da kada se takav roj u ko{nicu strese, posle malo vremena, ili matice nepotrebne razgoni ili razbeì se. Jer u revoltu nikakvog posla zapo~eti p~ele ne mogu. Drugenci dakle rojevi ~esto su neuredni. Znaci ovakvog neurednog roja su: 1). Ako se pred ve~e neobi~ni i osobiti neki, zelene àbice glasu sli~an glas u ko{nici ~uo bude, to je jasan znak da u takvoj vi{e matica 161

162

tica ima, prema tome rat }e se podignuti. Ako se taj glas malo kasnije, kada se sve ve} uti{aju i u}ute, ~uje se: znak je, da }e odmah sutradan iza}i, jer vi{e matica ima i svaka bi carevati htela, a nije mogu}e. Prisiqene su dakle od tuda iseliti se i sebi drugo stani{te traìti. 2). Kada takav drugenac roj iza|e, ako vidimo da su p~ele napale na matice i da ih na stranu ko{nice u koju su stresene, da bi ih tamo pobiti mogle, nagone, dobar je znak. Ako li to nije, no p~ele na vi{e gomila skupe se, znak je da }e se rasejati. U tom slu~aju paziti moramo na onaj glas, kojim matice svaka svoje dru{tvo matici primamquje, jer ponekad se tim na~inom dru{tvo veoma umawiva. Vrlo savetno je, da p~elar sam takve matice pohvata i wih ili za bezmati~nu ko{nicu zadrì ili poubija. 3). Rani roj je, koji jo{ aprila meseca izlazi, zato {to u takvoj ko{nici u zimu ili matica ugine ili od drugih ubijena bude, i tako ko{nica udova ostane. P~ele dakle najpre o tome nastoje, kako bi maticu sebi proizvesti mogle, i tako ne jednu, no mnoge pripremaju. Tim na~inom ono se isto takvoj ko{nici desi, {to drugom roju, kada se u wemu vi{e matica izlegu. I od tuda onaj isti glas, 163

164

glas, koga smo u prethodnom pravilu opisali, ~uti se moè. Dakle veliko starawe upotrebiti treba. 4). Mnogo puta i to se desi, da se prvenac roj, posle nekog vremena onog istog leta roji. Takvog parojak ili ina~e devi~anskim nazivamo, wegov med koji je uvek beli, devi~anski med, a vosak devi~anskim voskom ozna~ujemo. No budu}i da je ~esto i sam slab i nejak, a mnogo vi{e onaj, koji iz wega poti~e, zato takav svakim mogu}im na~inom natrag vra}ati treba. §. 35. Vreme rojewa Vreme izlaèwa rojeva je od po~etka maja do kraja juna, premda se nalaze, koji ili ranije ili kasnije izlaze. Prole}na rana toplota i blagorastvorewe vazduha, pomaù p~elama ranije rojiti se. Koliko je vi{e u livadama cve}a, toliko se brè ko{nice napune, i za rojidbu pripreme. Pozni rojevi retko su dobri, jer ako jako dru{tvo imaju, to }e ih nedostatak hrane, ako nije, to nedostatak toplote u zimu umoriti. Mnogobrojnost roja ispitujemo po teìni wegovoj. Na{i rojevi kada veliko dru{tvo imaju, onda 8 a kada osredwe onda 4 merice teè. U Rusiji pak vi{estruko 165

166

struko 10, 12 {to vi{e i 19 merica preteù. Budu}i da dakle 149 mrtvih p~ela teè 12,8 grama, to najja~i kod nas roj 40.000 glava ne prevazilazi. Na hladnom, ki{ovitom i tmurnom vremenu p~ele se ne roje, no lep, topao i ugodan dan o~ekuju.

G L A V A

X

O ZNAKOVIMA ROJEWA §. 37. Plod materije ove

V

elika je p~elaru radost, znati kada }e mu se koja rojiti ko{nica, ina~e, ili }e mu roj sa {tetom odleteti, ili }e mnogo vremena s prezrivim o~ekivawem i {tetom posla svoga badava potro{iti. Svako rojewe ima svoje znakove, koji na roj upozoravaju: jedni su, koji pripremawe roja predskazuju, a drugi, koji veliko nadawe gospodara zadovoqavaju, i da }e skoro iza}i uveravaju. §. 38. 167

168

§. 38. Znaci izlaèwa prvenca roja Ako su p~ele radi mladih matica mati~wake pripremile, ako jo{ i samu maticu ili tako isto neku larvu u }eliji izleènu videli budemo, najizvesniji znak je da }e tek kada vreme dobro izabere iza}i. Ako se u ko{nici neobi~ni neki glas ~uo bude, to je nevarqiv znak, da se roj ve} za izlaèwe sprema. No ovaj znak samo u drugom roju a ne u prvencu imati moèmo, jer glas ovaj ispu{taju samo mlade matice, kojim dru{tvo svoje k sebi primamquju. S prvencem pak rojem, kao {to je re~eno, izlazi matica stara koja nikakvog glasa pri izlaèwu ne ispu{ta. Ako vidimo da na ko{nici kao loptice p~ele leè a drugog dana ni jedne na ko{nici videti nema, znak je o~igledan da }e taj dan iza}i, zato p~elar pa`qiv da bude. êsto se de{ava da se celog roja p~ele na poqu raseju, zatim iznenada na jedanput podignu i roj sa~ine. Jo{ jedan znak imati moèmo, ako zaista p~ele kroz leto bri`qivo izle}u, okolo ko{nice svoje oble}u, stanu na wu, puze gore i dole, takve p~ele zovu ostale, da sebi novo i sopstveno stani{te traè. Prvenac roj pre podne a drugenci rojevi i pre i posle podne izletati uobi~avaju. §. 39. 169

170

§. 39. Ostali znaci izlaèwa roja Kada god ko{nica porod svoj u novo selewe otpu{ta, pogoditi nije mogu}e, da su u woj dve ili vi{e matica slu~ajno odgajene, od kojih svaka neki deo p~ela sebi primami, jer matice jedna drugu ne trpe dugo u sklopu dru{tva, a mnogo vi{e dvomati~nog vladawa gnu{aju se i tako nove vo|e ove deobu u~ine. Ovo se mnogo pre primetiti moè. Kada se nekoliko dana jutarwi zvuk i gun|awe me|u maticama ~uje, znak je selewu pripremawa. No i druge jo{ znake imati moèmo: 1). [to onih dana naro~ito pred ve~e mnoge p~ele van ko{nice pred letom u loptu sakupe se i jedna o drugoj sli~no grozdu vise, pokazuju}i sa tim àrku svoju za novo preseqewe èqu. 2). [to kad ve} izletati ho}e silno brujati po~nu. 3). Izno{ewe skinutih poklopaca sa p~eliwih }elija je tako|e znak budu}eg roja. 4). Ako p~ele po tihom vremenu u ko{nici mirno, gusto i na gomili sede. 5). Ako su trutovi na dobroj pa{i od nasiqa i gowewa drugih p~ela mirni. 6). Kada nekoliko p~ela unutar ko{nice, tako|e i van okolo leta spreda i pozadi na trbuhu povla~e se, i ipak s prekr{tenim krilima tako ùre, da im jedva noge videti moèmo, to }e posle dva ili tri minuta rojiti se. Takve dakle pa`qivo 171

172

nadgledati treba, da ako bi iznenada izleteti htele, p~elar odmah opazi i k tome opredeqewu - kao {to kaèmo - praznicu pripremi. A zadovoqstvo }e svome zvawu u~initi p~elar, ako od jutra do petog popodnevnog ~asa, jer tada rojevi izlaze, oko ko{nica pazio bude. No najizvesniji je izlaèwa roja znak, ako one p~ele, koje pred letom kao na straì stoje, smu}eno poletati a posle i u vazduh podizati se po~nu, natrag ne vra}aju}i se, tada }e se svo dru{tvo danim znakom ovim uzbuditi i iz ko{nice pod imenom roja iza}i. P~ele, koje prvo izlete, okolo ko{nice prole}u, o~ekuju}i ostale koje se jo{ sakupile nisu. Kada se ve} celo dru{tvo sakupi, ogromno leti, i na zelenu najblièg kakvog drveta granu oka~i se, o~ekuju}i tu vo|u - maticu - svog, koji zbog ve}e ~asti s posledwim p~elama nerado ostavqaju}i o~inski dom svoj, doleti. Ako ceo roj sli~an grozdu o gran~ici visi, znak je taj, da je u wemu jedna matica. Ako li pak roj vi{e tako vise}ih grozdova imao bude, bez svake sumwe znati moèmo, da se u wemu vi{e matica nalazi, koje me|usobnu borbu vode. Ako bi slu~ajno roj ovaj u staru ko{nicu povratio se, znak je, da matica ili je tamo zaostala, ili u putovawu svom ne~asno poginula. GLA173

174

G L A V A

XI

O proizvodwi matice

§. 40. Vreme proizvodwe

M atice naravno ne mogu pre jajca radi rodnos-

ti nositi, dok plodne ne postanu. Sparivawe pak imaju s trutovima u vazduhu. Nevina matica §. 35. br.4. kada s rojem iza|e, ako je vreme i pa{a dobra, tre}i ili ~etvrti dan parewa radi izleti. Na lo{em me|utim vremenu i slaboj pa{i 14. ili 20. dan pari se. Ako za 6 nedeqa matica plodna ne postane, osta}e neplodna. Da bi oplodwa matice ta~no sledovala, za izletawe iz ko{nice vreme i dobra pa{a traè se. §. 41. Sparivawe matice Uz tih i lep dan od 8 ~asova ujutru, do 4 po podne s velikim mno{tvom p~ela i trutova iz ko{nice matica radi oplodwe izlazi, nekoliko puta ko{nicu obleti, da ju 175

176

ju posle poznati, i kada se vratila bude, na}i moè. Potom malo vi{e uzleti i jo{ neko vreme okolo ko{nice oble}e i promatra, dok se u zrak ne podigne. Ovde ako je iz o~iju ne izgubi p~elar, videt }e s kakvom brzinom lete k woj trutovi. Posle nekoliko minuta domu vra}a se. Ako u prvom izlaèwu plodna ne postane, to jo{ onog dana, ili slede}eg dok god plodna ne postane, izlazi, a u protivnom slu~aju u domu ostaje. §. 42. Znaci leèwa Matica da je plodna postala poznati moèmo: 1). Ako p~ele bra{no cvetno bri`qivo na nogama nose. 2). Ako su nam p~ele zle i pakosne, i kada zagledamo u ko{nicu, k ujedawu sklone. 3). Kada p~ele u ko{nici kao lewe na sa}e poleù, niti pak u velikom broju na posao izle}u. 4). Ako pukotine u ko{nici, da bi se toplota sa~uvala, bri`qivo zamazuju. 5). Ako stvarno leglo primetimo, koje je u novom sa}u vidqivo. 6). Ako p~ele trutove gone, znaju}i da im nisu u ko{nici daqe od potrebe, jer med badava jedu a ni{ta ne donose. Ovo su sve jasni znaci proizvodwe legla. §. 43. 177

178

§. 43. Plod materije ove Velika je korist znati, da li je plodna postala matica na{a ili nije, jer kada u nu`di novu maticu p~elama dajemo, treba prvoj sli~na da bude. P~ele, koje su oplo|enu maticu imale, opet takvu imati èle, u protivnom ju primiti ne}e.

G L A V A

XII

O bolestima p~ela §. 44. Bezmati~nost

P rva i najglavnija bolest p~ela je bezmati~-

nost, kada dakle p~ele u bilo kojoj ko{nici bez matice ostanu, zato, {to ona ili umre, ili tako oslabi, da samo trutovska jaja nosi, jer ovde ne samo {to p~ele umnoàvati se ne mogu, i broj len{tina trutova raste, no jo{ {to je najgore, u takvom slu~aju p~ele, niti sebi novu maticu legu, niti dobru, koju im p~elar doda, primaju, dokle god je slaba i neplodna 179

180

na matica wihova ìva. Bezmati~nost u op{te biva u prole}e kada dakle p~ele u poqe izletati po~nu, izleti i matica da se is~isti, ili sveì vazduh da zahvati, gde ~esto zbog zime smrzne se i strada, ili je ptica kakva proguta, ili u tu|u ko{nicu iz neznawa uleti i tamo je ubiju. Bezmati~nost jo{ biva u vreme rojidbe, kada matice jedna drugu progone i ubijaju, dogodi se ~esto, da i pobednica rawena bude i umre. Bezmati~nost jo{ u ko{nici biti moè, ako matica rawena naprasno ne umre, no dugo vremena slaba i bolesna u ko{nici ìvi, dokle svi crvi}i ne porastu tako da iz wih p~ele vi{e sebi maticu izle}i ne mogu. Ako u jesen, ili zimu, kada se jaja u ko{nici ne nalaze, slu~ajno stara matica pogine, p~ele budu}i da bez jaja same sebi drugu izle}i ne mogu, te takve bez matice ostaju. §. 45. Znaci bezmati~nosti u op{te P~ele u vreme bedne bezmati~nosti svoje okolo leta kao àlosne sede, malo ili skoro ni{ta ne donose, po ko{nici tamo i ovamo unutra i napoqu jure, i kao kada bi ne{to traìle nemirno krilima trepere. Maticom snabdevene p~ele oko podne veselo lete}i igraju se, a àlosne bezmati~ne u tami ko{nice svoje ose}ajno rekao bih tuguju, i ako se bezmati~nost ova s krajem leta dogodi, 181

182

di, to odvratne sebi trutove na veliku {tetu svoju pobiti propuste. Bezmati~ne p~ele, ako im u izvrnutu ko{nicu dunemo, velikim uzbu|ewem odstupe i pobegnu, i tu`nim za neko vreme traju}im glasom me|u sa}e uklone se. Dobre pak p~ele, ako na wih dunemo, u o~i nam lete, i ako kakav glas puste odmah prestane. Ovde korisno dodati moèmo, {to p~elarima u ovakvom slu~aju raditi vaqa. Znamo, da svaka matica u svojoj ko{nici najmawe mesto obi~no pregleda, lasno dakle bezmati~nu ko{nicu pomo}i moèmo, ako dakle ko{nicu takvu i susednu s jedne strane gore provrtimo, i cev od trske iz jedne u drugu postavimo. Susedna }e matica i u takvu ulaziti i za vreme, dokle sopstvenu joj maticu ne pribavimo, upravnica upravqati. §. 46. Znaci roja skoro obezmati~enog U novom roju, koji jo{ sa}a poveo nije, bezmati~nost lako poznati moèmo. Bezmati~nog roja p~ele u gomilama iz ko{nice tamo ovamo puze, neveseo glas pu{taju, i ako im se ubrzo ne pomogne, obrnuto u ko{nicu, iz koje su iza{le, ili u najbliù odlaze, rado ostavqaju}i ko{nicu svoju, u kojoj jo{ poslovale nisu. Ako se bezmati~ne p~ele u materwu ko{nicu povrate, u tome ne gubimo, no jo{ dobijamo, jer novim p~elama umnoèna 183

184

èna i poja~ana ko{nica, mnogo }e vi{e proizvoda nam doneti. §. 47. Znaci dugotrajne bezmati~nosti rojeva Nemarnost posla, ~esto u toku leta s nekim nepristojnim pokretima svojim odlagawe, nepravilnim na poqe i opet u ko{nicu letewem, brzo i prazno bez ploda ku}i vra}awe, zbuweno ovamo i tamo hodawe. Preteran u neprili~nom vremenu broj trutova, i dobrovoqno primawe stranih p~ela. La`no leglo, to jest sami trutovi u }elijama p~ela, koji shodno tome mawi biti moraju, jesu jasni znaci bezmati~nosti rojeva. §. 48. Trulo leglo - pomor p~ela Trule` legla je ona bolest p~ela, kada leglo u ko{nici tako smrdqivim postane, da p~ele od velikog smrada niti ga izneti, ni pored wega ostati, niti sa}e daqe graditi mogu. Bolest ova proishodi kada se sa}e u ko{nici slu~ajnim dizawem zgwe~i, sklopi, ili stisne, naro~ito u prole}e, tako da p~ele leglo ugrevati ne mogu, no rashladi se i trunuti po~ne. Ili u nedostatku meda, kada leglo ne mogu ishraniti, ni napoqe izneti. GLA185

186

G L A V A

XIII

O NEPRIJATEQIMA PÊLA §. 49. Tu|ice - razbojnice p~ele

T u|ice zovemo one p~ele, koje iz tu|e ko{nice

med krasti, i u svoju donositi obi~avaju. Svaka je ko{nica grabeù podlo`na, i ovoj propasti sve podvrgnute su. Kada su oskudne pa{e, {to biva u po~etku prole}a i u jesen, osobito su{ne godine jo{ u polovini avgusta trude se ve} kradqivice o pqa~kawu, kako bi dakle tu|im medom ko{nice svoje napuniti mogle. Odlu~e da opsednu bilo koju ko{nicu i da sre}u oku{aju, i tako sad u jednu sad u drugu najpre po dve po tri, a potom i po deset ule}u. Ako na slabu ko{nicu, koja im odupreti se ne moè, napadnu, tiranstvo rekao bi u woj ~ine, i ako u prvom opsedawu sretno pro|u, to jo{ vi{e ih se okupi, dokle svu ko{nicu ne opusto{e. Tu|ice kada se jednom grabeù naviknu i nau~e, posle }e i susedne ko{nice dugo vremena napadati i uznemiravati. Tu187

188

Tu|ice nisu bilo kakav druga~iji rod p~ela, one su prave iste na{e medonosne p~ele, no ~esto sopstvenome gazdi svome, kome pripadaju, veliku {tetu u medu prouzrokuju, pogotovu ako na bezmati~nu napadnu ko{nicu. Tu|ice u po~etku jaku ko{nicu napasti ne smeju, no uvek najpre u slaboj i bezmati~noj otimati probaju. Ovde ako deleimi~ni uspeh dobiju, posle zdrave osvajaju i ~esto kao pobednice vra}aju se. §. 50. Drugi neprijateqi 1). Mi{evi. Ovi p~elama mnogo {tete nanose, jer kroz leto ili ispod ko{nice ulaze, ako li su ve}i, progrizu se u ko{nicu, a osobito koja je od slame ili rogoza ispletena, ovde najpre sa}e podgrizaju a posle p~ele i med pro`diru. Zato leto ko{nice naro~ito u zimu dobro ~uvati treba. Mrve i komadi}i polomqenog sa}a okolo ko{nice su znaci da ju mi{evi napastvuju. Zato takvu podignuti, ili na stranu ukloniti moèmo. P~ele od mi{eva pokvareno sa}e, od nesnosnog smrada trpeti ne mogu, zato koliko je od mi{eva pokvareno toliko podrezati vaqa. Mi{eve pobiti ili u mi{olovku pohvatati i poubijati. 2). @abe. U ve~e puzaju}i ko{nicama pribliè se, usko~e na leta, po ko{nici grebu i ka izlaèwu p~ele primamquju, izlaze}e hvataju, 189

190

i pro`diru. Zato pod ko{ni~ni, kao {to je re~eno, za jednu stopu od zemqe podignut da bude. 3). Mravi. Mnogi ukupno veliku p~elama {tetu pri~iwavaju. Tako ~vrsto jezi~i}ima svojim p~elama noge stegnu, da mrtve p~ele na wima vise}i ostanu. Mravi na jake ko{nice ne navaquju no na slabe. Ako su daleko od ko{nice {tetu u~initi ne mogu. Blizu ih trpeti na vaqa, no gnezda i radove wihove pokvariti, mraviwake vrelom vodom politi. Ako zemqu okolo ko{nice, ili dasku pepelom pospemo, dok god je pepeo suv ni jedan mravi} pristupiti ne sme. Neprijatni i nezvani gosti p~ela mravi, kada navale i napadnu ko{nicu koju, treba je dobro zemqom obasuti, ili mreòm kojom se ribe hvataju, zamo~iv{i je prethodno u ribqe quske ili creva, povezati odozdo ko{nicu. 4). Detli}, ùto-crvenim perjem ukra{ena ptica, ne samo {to na letu p~ele lovi, no jo{ o{trim kqunom svojim na ko{nici rupu probije, p~ele na jezik svoj dugi do~ekuje i sve redom proguta. U op{te se govori, da ova ptica neki neprijatan i jezovit zadah posle sebe u ko{nici ostavqa i da se p~ele od wega truju i stra|avaju. 5). Senica, mala ptica, no p~elama veoma {kodqiva. U po~etku ubijenim trutovima hrani se, a posle ìve p~ele na letu do~ekuje i redom pro`dire. 6). 191

192

6). Lastavice p~ele ubijaju i jedu. 7). Ose, mnoge pakosti p~elama uzrokuju. Isprva mrtvima samo p~elama u p~eliwaku udovaqavaju se, a posle, naro~ito pre izlaèwa sunca dokle p~ele jo{ izlaziti nisu po~ele i na ko{nice napadaju. Ose, tu|ica p~ela prete~e, tada od grabeà prestanu, kada tu|ice krasti zapo~nu. P~elar ose prona}i, potu}i i gnezda wihova vrelom vodom politi i potamaniti da ne propusti. 8). Obadi, okolo ko{nica oble}u i ako koju p~elu, koja od rada svoga odmara opaze, uhvate je i noktima odnesu. 9). Pacovi, i po 10 p~ela na jedanput uhvate, na dva komada ih rastrgnu, medni mehur s iznutricama izvuku, a ostale komadi}e odbace. Ako van ko{nice p~ela ne na|u, to nosom na letu glas neki pokrenu i izlaze}e na takav pokret p~ele hvataju i redom pro`diru. Takve p~elar istrebiti da se ne ulewi. 10). Pauk, veliki neprijateq p~ela, u praznim ko{nicama ili u kojima malo p~ela ima, prostire mreè svoje, u dan ukloni se, a u no} mreè prostire, p~ele lovi i unutra{wost wihovu pije. 11). Moqci, u no} uvuku se u ko{nicu, i tamo u sa}u jaja svoja snesu, iz kojih se posle od toplote p~ela devetog dana mladi izlegu. Moq193

194

Moqci se obaviju nekom lepku sli~nom pau~inom, kroz koju àoka pro}i ne moè, i tako ne boje}i se p~ela, na o~igled {to se kaè, med otimaju i jedu. Ovi kad odrastu razmnoè se po celoj ko{nici, koje ako p~elar blagovremeno ne primeti i ko{nicu od wih ne o~isti, za kratko vreme cela }e ko{nica propasti. P~elama su neprijatne visoke trave. Sneg kada se rastapa {kodqiv je, jer od toplote zabune se p~ele napoqu i zaslepe, oble}u koje kuda, i kada umorne gde god odmarati padnu, tu se smrznu i stradaju, zato tada ih pustati nemoj. Veliki mrazevi, hladni vetrovi, vla`na magla, tmurno vreme u prole}e p~elama je pogubno. Su{no leto, i vreme kada se cveti}i u poqu povrede i trunuti po~nu, p~elama bolest pri~iwava. Kada iz bresta i mle~ike p~ele sakupqaju, nepo{tedne su.

G L A V A

XIV

Jo{ neke ka apstraktnim razmi{qawima teoriji - pripadaju}e primedbe §. 51. Bezvrednim primedbama ne verovati

D ragi p~elari! Ne verujte bezvrednim primedbama. Zaista protiv prave vere sagre{ili biste,

195

196

biste, ako bi okolo ovog nedu`nog doma}instva va{eg, koje bilo vrste vra~awa ~inili. Ne slu{ajte one koji govore, da je najboqe na dan svetih 40 mu~enika p~ele iznositi. U petak pak iznositi da nije dobro, jer takvi ili boqe ne znaju, ili vas prevariti nameravaju. Bio ponedeqak ili petak, bili mu~enici, ili drugi sveti, u jedan ili drugi dan, samo ako je prijatno i ugodno vreme, slobodno iznosite i pustajte p~ele va{e. Istim na~inom, kada vidite da u jesen ve} izletati ne mogu, zatvarajte, i u zimovnik ostavite. [to je god zdravom razumu i svetome Jevan|elskome zakonu protivno ne verujte. Ako vam ko rekne: ovako je i dosad ra|eno, ovako su i oci na{i ~inili, pak su dobro prolazili, mnogi su znali u~initi, da im rojevi ne pobegnu, ili da se vrate, vezali su vra~arske ~vorove, da im niko u p~eliwak u}i, ili ako u|e, izi}i ne moè i dr. Kaìte takvima, da su to samo bezvredne gatalice i basne. Za{to sad takve majstorije kogod ne zna? Ili za{to takve u prisustvu razumnog p~elara ne dogode se? Moè po neki ~udesa oko p~ela proizvoditi, no ne ina~e osim putem prirodnim. §. 52. P~elar svagda ima ~emu se u~iti P~elar nek ne misli, ako bi ve} ve{tinu p~elarsku tako savr{eno znao, da u p~elarstvu 197

198

stvu vi{e novosti u~iti ne bi imao. Najrazumniji qudi nisu sve izu~ili, naro~ito o p~elama toliko pametnim i marqivim ìvotiwama. Mnoge bi tajne um na{ mu~ile, kada bi prirodu p~ela iznutra i dubqe proniknuti mogli. §. 53. Boqe je imati mawe ko{nica a dobrih, nego mnogo a siroma{nih Da bi nam ko{nice sve dobre bile ne ostavqajmo mnoge rojeve. Od najbogatije ko{nice dva roja, a od sredwe jedan dosta je. Devi~anske rojeve, tako|e tre}e i ~etvrte dràti savetno nije. Kako bi pak spre~avali da nam se ko{nice ne roje vi{e nego koliko ho}emo, u §. 112. jasno bi}e. 1). Mogu}e nekada i 3, 4 roja iz jedne ko{nice sa~uvati, no veoma retko i s malom kori{}u, jer slede}eg leta, ne samo {to se takvi ne}e rojiti, no i sami }e stradati. Korisnije je dakle mawe a dobrih, nego mnogo a siroma{nih ko{nica imati. Broj p~ela nije zato ve}i, {to p~ele u vi{e ko{nica razdeqene imamo. 2). Dobar roj, dogodine, dobra roja dati nam moè. 3) P~ele, koje su u mawe ko{nica razdeqene, u zimu mawe stra|avaju. Kada se p~ele na vi{e delova podele, vi{e posla imaju, jer svaki deo posebno 199

200

posebno svoju ko{nicu ~istiti, posebno pukotine zamazivati, pa{e istraìvati, maticu hraniti i u zimu ugrevati, posebno protivu tu|ica i drugih neprijateqa sebe za{ti}ivati i braniti mora. A kada je duga zima, ili ako neugodno prole}e i lo{a pa{a nastane, to siroma{ni rojevi svi redom stradati moraju. Sami po sebi da se nau~imo, {ta je lak{e i korisnije: ili kada smo podeqeni, ili kada svi zajedno u qubavi bratskoj ìvimo. Najvi{e i zato su opasni mnogi rojevi, {to dokle gowewe matica u ko{nici traje, dotle matica jaja ne nosi, no dangubi. êsto se pak dogodi da u onom gowewu i sama, koja u ko{nici ostaje matica smrtno rawena bude, i ko{nica bezmati~na ostane. [to je koja ko{nica slabija, to vi{e od neprijateqa napade trpi.

G L A V A

XV

RAZGOVOR PÊLARA ME\U SOBOM O PÊLAMA §. 54. Za{to iz nema~kih krajeva med i vosak u Ma|arsku ne donose?

S tarci p~elari u leto dnevno starawe oko p~ela zavr{iv{i u ve~e pruè se po mekoj travici

201

202

travici, i me|u sobom ~esto ovako razgovaraju se. Prijateqi i bra}o draga! Za{to su u staro vreme p~ele boqe napredovale nego sad? Za{to nije svaki s p~elama sada toliko sretan, kao kada smo mi mladi bili? Boè moj! Ve} ide svet na mawak! Propade ve} ono zlatno vreme iskrenosti! kako nastado{e visoke nauke i slobodne mode, i Bog nas ve} ka`wavati po~e. ûjemo da u drugim krajevima ima u~enih p~elara, koji se iz kwiga u~e p~ele dràti - kao {to kaù, da }emo se i mi s vremenom iz kwiga morati u~iti ovome zanatu pak nikada u Ma|arsku med i vosak ne doneso{e, nego jo{ Ma|arska, kako drugim raznim plodovima hrane, tako i s medom i voskom drugima pripadaju}im dràvama ~ini uslugu. §. 55. Re{avawe protiv kazivawa Nebi sagre{io, koji bi proste takve p~elare slede}im nadgovorio re~ima: Dragi p~elari! Nemojte se ~uditi sada{wem vremenu, niti optuìvajte nauku, ni u~ene p~elare, jer oni na putu vam nisu. ûdite se, za{to sada p~ele ne napreduju, kao u staro vreme, i {to niste s p~elama sada tako sretni kao kada ste mladi bili, a ne dose}ate se, gde su sada one {ume i pustiwe, livade i kosanice, gde ste vi pred kolibama u p~eliwacima va{im komarnike {irili. 203

204

Blagi Boè ~udne promene! Sada su livade i kosanice u ora}u zemqu pretvorene, pustiwe naseqene, {ume - najranija i boqa p~ela pa{a istrebqene i uzorane, a ve}e mno{tvo stoke mnoge popase cveti}e. Nije dakle ~udo {to nam slabo napreduju p~ele. Velite, za{to iz drugih zemaqa, gde su u~eni p~elari, med i vosak ovamo ne donose. A otkuda }e vi{e meda biti u tu|im osobito u severnim karajevima, gde je duà nego kod nas zima, gde su visoka kamenita brda i prostrana poqa peskovita, jo{ da nisu u~eni p~elari, ve} da po na{em malo vrednom i jako zastarelom drevnom obi~aju u dràwu p~ela postupaju, ni ~esnice na Boì} medom ne bi pomazali. Sretni smo mi, {to smo u ovako bogatom i obilnom carstvu ro|eni i odgajeni, jo{ kada bi ve{tinu p~elarstva dobro izu~ili, i u~tivo i razumno dràwe p~ela proizvodili, to bi uvereni bili da bi i danas zemqa na{a izjedna~ila se te~ewem nekada medom i mlekom zemqi Hananejskoj. I zaista smem re}i, da nas samo provi|ewe Boìje u ova vremena opomiwe, kako bi u ovom na{em blaènom Ugarskom carstvu o novom p~ela dràwu, i boqem ih za{ti}ivawu postarali se. U vremena, koja smo preìveli, nije nam toliko ni nu`no bilo o novom p~ela dràwu starati se, jer milost Boìja bogate p~elama pa{e milosrdno davati smilovala se, a sada 205

206

sada budu}i da medobogatih {uma, cvetoukra{enih livada nestaje, novoj p~elarstva ve{tini vredno da pou~imo se. Svi u svetu ovome poslovi, ako postepeno pravim idu putem, kada jednoga nestane, postane drugi, kada se drugo umnoì, oslabqava prvo. Kada se nedostatak takav nas dotakne, svemogu}stvo Boìje, kako bi se ovaj ili drugi nedostatak dopuniti mogao, hiqadu nam na~ina otkriva. Tako biva u poslu p~elarskom. Ako dakle u p~elarstvu, kao u staro vreme napretka nemamo, radimo da nedostatak ovaj novim na{im o p~elama prona|enim na~inom nadoknadimo. Ovako zaista blagoslova Boìjeg ve}e i obilnije od p~ela na{ih plodove imati moèmo, nego {to su oci na{i i nadati se mogli. No o prvom delu dosta je govoreno, da pre|emo na deo drugi.

KRAJ

I-og

DELA

207

208

D E O

D R U G I

Radni - prakti~ni u kojem se

SVA VE[TINA PÊLAREWA u prole}e, leto i jesen nu`na starawa stvarno obja{wavaju

209

210

G L A V A I O IZNO[EWU PÊLA U VREME PROLE]A §. 56. Kada p~ele iz zimovnika izneti i u p~eliwak postaviti treba?

D an,

u koji po isteku zime p~ele izneti treba, ta~no odrediti nije mogu}e, jer to od vremena zavisi, kada dakle ranije ili kasnije lepi i topli proletwi nastanu dani. Zato ne vaqa ~ekati praznik svetih 40 mu~enika, ni dana ~etvrtka, no dok sneg na pola samo otopi se, i zemqa na pola pocrni, kada lepe i ugodne dane vidimo, slobodno p~ele pustiti moèmo. Dokle god je snegom zemqa pokrivena, ispu{tati p~ele niko da se ne usudi, i ako }e lepi i 211

212

i ugodni dani biti. [to prijatnije na snegu sunce sija, to je opasnije p~ele ispu{tati, jer lepo sunce ka izlaèwu iz ko{nica p~ele mami, koje kada iza|u, po{to na golu zemqu stati ne mogu, to smrznute stra|avaju. P~ele u prole}e kada ih pustimo, ~istiti se obi~avaju, ne~isto}u preko zime u crevima sakupqenu na poqu ispra`wuju, zato masovno prvi put izle}u. Posle takvog ~i{}ewa, ako ponovo sneg padne, ko{nice zatvoriti ne vaqa, ako ho}ete i same p~ele, kada propast i opasnost primete, iz ko{nice ne izle}u. §. 57. [ta u izno{ewu ko{nica posmatrati vaqa? 1). P~ele ako nisu u p~eliwaku zimovale, iz zimovnika uve~e da se iznesu, jer uve~e ne navaquju izletati tako, kao u jutru. Ako pod ko{nicom me|u p~elama, koje su preko zime pomrle, i maticu mrtvu na|emo, ne sledi odmah bezmati~nost, osobito ako je jaka ko{nica, jer znamo, da matica u zimu jaja nositi zapo~iwe, od kojih p~ele sebi novu maticu same izle}i mogu. 2). P~ele budu}i da su naj~istija ìvotiwa, zato ne samo u ko{nici, no ni pod ko{nicom ne~isto}u kakvu trpeti ne mogu. U prole}e kada od zimskog sna probude se, odmah poslove svoje na to okre}u, da bi stani{ta svoja naj~istije uredile. P~elaru pak du`nost je u 213

214

u prole}e, leto i jesen, najmawe svakog 14. dana ko{nice pregledati i ~istiti. Proletwe prvo ~i{}ewe drugog ili tre}eg, posle ispu{tawa, dana da bude. Budu}i da me|u mrtvima p~elama i ~estice voska nalaze se , to takve na retko re{eto prosejav{i do podrezivawa ostaviti i s ostalom vo{tinom zajedno istopiti moèmo. Zaostale na re{etu p~ele u zemqu zakopati vaqa, jer p~ele gnu{aju se mrtvih sebi sli~nih le{eva. 3). îste}i ko{nice, leptire, mrave i pau~inu iz sviju rogqeva i pukotina dobro is~istiti i spaliti vaqa. 4). P~ele posle ispu{tawa, budu}i da jo{ pa{e nema, obi~no sve ko{nice pregledaju, i ako koju bezmati~nu na|u, odmah opsednu je, navale i med, kojim bi p~ele dugo vremena hraniti se mogle, pokradu i odnesu. A kada se takvi karadqivci jedanput navade, te{ko se odvikavaju, Zato u prole}e leto ko{nice ne vi{e no radi jedne p~ele ulaèwa i izlaèwa ostaviti vaqa, a sve druge rupe i pukotine popraviti i umazati. §. 58. O podrezivawu sa}a Posle ispu{tawa i o~i{}ewa p~ela {kopiti ili podrezivati prazno sa}e navikli su p~elari. No ovde mnogi gre{e, {to do samog meda 215

216

meda sve prazno sa}e podseku, iz uzroka {to matica jo{ u februaru u prazno sa}e jaja nosi, ovo podrezuju}i i jaja u sa}u skrivena podrezuju. Paziti dakle du`ni su takvi da ne bi sa}e s budu}im leglom isekli, no samo koje je plesnivo, crno i pokvareno, a i to {to ranije to boqe. §. 59. Kako u podrezivawu sa}a postupati treba 1). U prvom za podrezivawe sa}a dan i vreme odgovaraju}e izabrati treba. Najboqe je kada je dan ni vedar ni obla~an, i onda izbegavaju}i grabe` p~ela, ne u jutru ili pre podne, no pred ve~e kada zahladi posao po~iwati moèmo. 2). Podrezivawe u p~eliwaku da se ne ~ini, ako sigurni nismo, da ne}emo {togod meda prosuti, i pri~initi sami sebi ono, {to nam i neprijateq u~inio nebi, mu~no dakle grabe` sleduje, no ko{nice takve daleko od p~eliwaka odneti, i u hladu podrezivati treba. 3). Kada uzmem ko{nicu sa svog mesta, najpre dimom sve p~ele gore oterati moram, posle odnesem je neprestano dimom kade}i, na stranu, a na weno mesto postavim praznu ko{nicu dabi se p~ele, koje iz pa{e do|u, u novoj zadràvale dotle, dokle im sopstvenu wihovu ne povratim. Na mestu rezawa iskrenem je, dobro u~vrstim da se ne pomera, i s noèn najpre 217

218

pre krajno sa}e a potom sve ono, u kojem crvi nema, odse~em toliko, da ostalo p~ele, kada crvi}e legu, pokriti mogu. P~ele, koje po odse~enom sa}u mile mokrim perom gu{~ijim, o~istiti moèmo, a ko{nicu na svoje prvo mesto odneti. Paziti svakako treba, da se med gde god ne prospe. Tako i s ostalima postupati.

G L A V A II O podhrawivawu ili prihrawivawu mr{avih p~ela §. 60. Prihrawivawe

P rihrawivawe mr{avih p~ela je jedna ne mala

u p~elarstvu briga, zato slabe ko{nice za presade ne ostavqati, no jo{ u jesen poubijati treba, da bi bilo kakvu korist od wih imati mogli. Ako li smo prinu|eni i slaba~ke presade ostavqati, to ih bri`qivo prihrawivati moramo, oni }e nam u plodosabiraju}oj miloj jeseni trud na{ obilno nagraditi. Paziti me|utim treba, da ne bi prihrawivaju}i p~ele 219

220

p~ele, ko{nice medom umazali i tu|ice na wih namamili. §. 61. Hrana p~ela Najboqa p~elama hrana jeste pravi i na{ sopstveni med. O tu|em medu sigurni nismo, da li je ~ist ili nije, jer rastopiteqi meda, ~esto otvoreno leglo ili sam onaj ukvareni med iz ko{nice u kojoj su p~ele od trule bolesti postradale, pome{aju, i takav skupqe nego {to smo prodali kupiti moramo. Zato je potrebno uvek toliko meda u zalihama imati, koliko mislimo da }e p~elama za prihrawivawe dovoqno biti. [to nam meda ostane, ako samo dobro sa~uvamo, ne}e se pokvariti, niti izgubiti. Med u svako doba prodati moèmo. §. 62. Znaci gladi u ko{nici 1). Gladne p~ele na sa}u ne posedaju gusto, jer nemaju {ta onde na}i. 2). Novog legla ne legu, koga u gladi uzgajati ne mogu. 3). U rogqevima tu i tamo u gomilama vise. 4). Gladne p~ele ako ih se dotaknemo, dugo vremena u gomilu puzaju}i, dubok i àlostan glas pustaju, kao da milostiwu od gazde svoga traè. 5). Gladnih p~ela telo je tanko i usko. 6). Nalaze se pod ko{nicom komadi}i novog voska, koga gladne p~ele jedu, i 221

222

i }elije sa}a povre|ene vide se. 7). Gladne p~ele neveselo lete, i iz poqa ku}i ne donose. Posledwi znak gladi je, nedostatak meda u ko{nici. §. 63. Na~in prihrawivawa Lasno }emo sada upoznati, kako p~ele prihrawivati treba: ako dakle presak na{ nema traènu teìnu, to jest nema 20 merica, nego na primer 15 merica, da ne strada, prihrawivati ga treba i u ovom slu~aju dobro sledovati onoj srpskoj poslovici: {to }e biti jesenas neka bude ve~eras, a to }e re}i, {to }emo morati ~initi u prole}e, da ~inimo sada. Budu}i da presadu na{em nedostaje jo{ 5 merica, to odmah u jesen, kada ko{nice u zimovnik postaviti nameravamo, dodajemo takvome 5 merica, pak smo mirni i bez svake brige. Tako da postupimo i s drugima, podajmo im wihovu otopinu jo{ u jesen, da posle nemamo posla. 2). Sam ~ist med davati vaqa, jer voda koju neki s medom me{aju, nikada med biti ne moè, ve} voda te voda, a voda s medom pome{ana pri~iwava p~elama srdoboqu, od koje kao god od otrova umreti neophodno moraju. 3). Ako pri kraju zime hraniti nu`no bude, med ugrejati treba, jer su p~ele i onako ozeble, ako dakle jo{ jelo hladno uzmu, smrznuti se moraju. 4). Ko{nicu dawu hraniti ne vaqa, jer 223

224

jer su onda u svima ko{nicama p~ele budne, koje ako samo osete med, odmah }e po~eti izletati i otimati od one sirote, koju si ti pomogao. No uve~e, kada se sumrak spusti, onda vru}eg meda u ~anku donesi i stavi pod ko{nicu. P~ele }e si}i, i sve do kapi, ako bi i 3 merice bilo, odneti u sa}e i tako za dugo mirne biti mogu, a susedne ako ovo osete, mrak je pa iza}i ne smeju. Sutradan pre zore ~anak ispod ko{nice uzmi, ina~e bi susedne p~ele na wu napale i sve pootimale. Na kraju svakim mogu}im na~inom, paziti treba, da se ne bi gde god kapi meda prosule, jer to je uzrok i po~etak onog najve}eg zla grabeà dakle, koji ko{nice opusto{ava i tu`na p~elaru sledovawa donosi. §. 64. Kako sa sa}em p~ele prihrawivati treba Mnogo je korisnije s punim sa}em p~ele prihrawivati nego s topqenim medom koje ovako biva. U ve~e kada padne sumrak ko{nicu podignuti vaqa i sa}e bilo celo bilo izlomqeno podmetnuti, ko{nicu nagrnuti, do sutradan sve }e poprilepqivati. S punim sa}em kada p~ele prihrawujemo, ne bojimo se grabeà, koga svakim mogu}im na~inom izbegavati treba. Najboqe je ne ostavqati za presade ko{nice koje u zimu prihrawivati moramo. Neki p~elari osim meda 225

226

meda vodu od {e}era, od slatkih kru{aka kuvanu i drugo ovom sli~no, kada hrane, dodaju. No kakvu hranu p~elama prinose, takav posle i rod primaju. Ve{ta~ki zimuju}i p~ele, ~esto u leto s leglom zajedno pomru i postradaju.

G L A V A III O [UMSKOM PÊLIWAKU §. 65. Starinski medosabirawa obi~aj

R ojevi prirodom su svojom tako odre|eni, da

drve}e i {ume prona|u i u kladama, dupqama i {upqem drve}u stani{ta svoja postave i tako bez i~ijeg starawa rod svoj produàvaju i meda do izobiqa sakupe. No ovo naro~ito u onim zemqama biva, koje su u ve}em delu dubokim {umama obrasle. Zato u stara vremena, kada je vi{e {uma bilo, najstariji medosabirawa obi~aj je bio p~eliwa stani{ta u {umi istraìvati i tako bez svake muke sakupqeni od p~ela med 227

228

med na korist svoju upotrebqavati. Posle su primetili da p~ele, ako bi se ~ove~ijim starawem u kulturu dovele, mnogo bi ve}ma trgovinu qudsku potpomogle, i iz tog razloga, da se nebi rojevi vi{e u neizvesno drve}e sakrivaju}i, prihod wihov umawivali, sopstvenim trudom drve}e {umsko izdubqivati i p~elama stani{ta pripremati po~eli su. [ta vi{e, i same rojeve, koji su po {umama povoqna sebi mesta traè}i sakrivali se, bri`qivo su prona{li, otud ih izvadili, i u pripremqena mesta preneli. Ovaj kulture na~in, i u na{a vremena u raznim germanskim krajevima, a najvi{e u Rusiji upotrebqavaju, veliko meda i voska izobiqe s malim trudom pri~iwava. Tamo kada p~elar takva p~eliwa stani{ta na|e, ako znak svoj ureè na drvetu, i wega vi{e niko uzeti ne sme. Posle kod onog drveta izabere drugo sposobno drvo i u wemu na~ini mesto, u koje }e roj budu}i skloniti se, kada mnogo takvih mesta prona|e, samo ime svoje na wima ureè, i u vreme kada se ko{nice tuku do|e i gotov med odnese. §. 65. O na~inu traèwa p~ela Sledi nam opisati starawe i sredstvo, kojim {umske rojeve nalaziti moèmo. Mi }emo ovde onom na~inu sledovati, kojim nas Kolu229

230

Kolumela pou~ava. [umske p~ele u prole}e. kada iz zimovawa izle}u, ne toliko o medosabirawu koliko o vodenim izvorima brinu se, na koje radi napiti se vode najvi{e u jutru mnoge dole}u, zato prema takvim izvorima u to doba sesti i bri`qivo nadgledati treba. Ako se malo p~ela na ranije re~ene izvore sakupqa - osim ako bi u {umi takvoj na mnogo mesta poto~i}i izvirali i tim na~inom mno{tvo p~ela po wima razdeqeno malo bi se videlo - razumeti moèmo da mesto takvo rojevima ne izobiluje, prema tome medom bogato nije. Ako li se ve}im brojem na izvore p~ele sakupqaju, to nam ve}u korist i nadu pri~iwavaju. Do stani{ta pak wihovih moèmo do}i ovako: Prvo zapaziti treba, jesu li domovi wihovi blizu ili daleko, a me|utim pripremiti razmu}enu crvenu boju u koje par~e ~oje umo~iv{i le|a piju}ih p~ela ozna~iti i na tom mestu iste p~ele o~ekivati, ako se brzo povrate to je stani{te wihovo blizu, ako li kasnije to je ne{to podaqe. Kada primetimo da se brzo vra}aju, moèmo ne{to brè za wima hode}i, mesta wihova lako prona}i. Za one pak p~ele, koje kasnije dole}u, ve}e starawe imati treba. Tr{~anu cev, koja je na jednom kraju ~epom svojim zatvorena, unutra medom namazati i blizu izvora ostaviti. P~ele kada osete miris slatkog meda, jedna za drugom dolete, i za isisati med u

231

232

u cev ulaze. Kada nekoliko u|u, otvoreni deo cevi p~elar neka prstom za~epi i jednu samo ispusti. Ova }e odmah bekstvom svojim posmatra~a stani{tu svom povesti, a kada se ova ispred o~iju wegovih izgubi nek ispusti drugu, a kad ovu izgubi nek pusti tre}u i trag wen neka sledi, i tako ako bi i ovu slu~ajno izgubio redom neka ih ispu{ta i stranu letewa wihova dobro posmatra i dotle ih prati, dokle ga do potajnog stana svog same ne dovedu. Neki pu{e}i duvan, upale u luli komad suvog sa}a i tako p~ele sebi primamquju.

G L A V A IV O poznavawu dobre radi p~ela godine §. 67. Kako dobru radi p~ela godinu budu}u u prole}e primetiti mogu}e ?

P ~elar kada primeti da prvi roj brzo poslu-

je, debelo sa}e vodi i ne samo leglom no i medom teà postaje ko{nica, tako da do 20 dana ve} je u dobrom stawu, u takvo vreme nadati 233

234

nadati se moè, da }e mu i drugi rojevi izzimovati i budu}e do~ekati prole}e. Ako li primeti da ko{nica koja je prvi roj pustila nema dovoqno p~ela ni legla u }elijama nek ne dopu{ta iza}i drugom roju. Ponekad su vremena ~esto nepostojana, te lako p~elama dobru berbu prekratiti mogu. Mnogo puta jedan mraz moè najboqe cveti}e uni{titi, jedna nagla ki{a rasuti, vihori, jaki vetrovi, suve i hladne no}i iz cvetova travnih i drvenih, jednom re~ju: toplota i velika su{a slatku rosu pojesti i p~eliwem trudoqubqu smetati. U zajednici pak p~ele vi{e sakupe nego na osob i tako }e vi{e radovati se p~elar jednoj medom i p~elama punoj ko{nici nego dvema slabima u prole}e. §. 68. Znaci ho}emo li mnogo rojeva imati budu}e godine? Predvideti to moèmo ako meseca avgusta primetili budemo da su p~ele vi{e }elija radi trutova sagradile i dole gotovo do dna takve dovode. Ako velim p~ele o tome nastoje, jasan je znak da }e idu}e godine veliki broj dru{tava izrojiti se, jer trutovi su ose}aji budu}ih radilica p~ela. Ako dobro radi sabirawa meda vreme bude, to je najistinitiji znak. GLA235

236

G L A V A V O putovawu p~ela - preno{ewu ko{nica §. 69. O preno{ewu u op{te

P ~elaru

najve}e starawe da bude, kako }e p~elama onakvo stani{te prona}i gde }e obilno prihrawivawe u blizini imati. Ako je takva mesta te{ko izabrati, to }e prinu|en biti onakvih cvetova semena, koje p~ele najvi{e vole, na odgovaraju}em mestu posejati, tako, da kada neki opadnu, drugi odmah cvetati po~nu. Malo se me|utim takvih mesta videti moè, gde bi p~ele do same pozne jeseni pa{u sebi neprekidno dobijati mogle. Zato ako na jednom mestu cve}a nestane, to ko{nice od tuda pokrenuti i na drugo, gde se mno{tvo cve}a prime}uje, gde se nalazi heqde, deteline, riqa, repice, poputnika i kukuruza neodlo`no preneti vaqa. Kao {to je visokou~eni G. Mu{katirovi} u svojim dosta korisnim poslovicama predvidev{i korist preno{ewa ko{nica s jednog mesta na drugo, ovom re~enicom propisao: Med na osovini rodi. 237

238

rodi. Me|utim pre preno{ewa sve ko{nice bri`qivo pregledati, i staro i koje se ve} wihati po~elo sa}e ise}i treba. 2). Ako u prole}e, kada se ko{nice iz zimovnika na pa{u iznose, kraj onaj u kojem ìvimo, nije sposoban i nije takav da bi p~ele bilo {ta meda nalaziti mogle u {umu ih odneti treba, gde vrbe, drenovi i druge rane vo}ke najpre cvetaju. Ako {uma ne bi blizu bila, to na takvo mesto ko{nice da izloìmo gde ima razli~ita vo}a i onakvih {ibqika, koje rano cvetaju. U leto pak da premestimo ko{nice na cvetoukra{ene livade i plodonosna poqa i doline. A kada se poqa pokose, korisna su p~elama mesta zasejana razli~itim zeqem i travama iz kojih se uqe iscediti moè, kao {to je mak, kupus, repa, goru{ica, suncokret, tako|e cvet bundeva, krastavaca, diwa i lubenica. Ovo sve u na{im vrtovima - ba{tama - s dve koristi imati moèmo. Jedna je korist p~elama a druga od posejanog zeqa. Posle ètve naro~ito po zobovima stara~ac ina~e ~istac zvani cveta. Wega p~ele veoma vole i od wega se pomaù. §. 70. Pre preno{ewa ko{nica na {to paziti? Kada mesto ono na kojem p~ele stanuju, u medu oskudevati po~ne i p~ele u poslu, {to se ono kaè 239

240

kaè prekinu napredovati, nu`no je odmah odatle na drugo cvetnije i boqe mesto ih preneti. Pre nego ko{nice prenesemo treba poqa i useve dobro pro}i i pregledati ho}e li dobra i sposobna biti i gde na|emo najcvetnije i najprostranije s cve}em mesto, ako jo{ blizu vode ima, ovo }e najshodnije biti, zato ih odmah tamo da prenesemo. §. 71. Kako ko{nice prenositi treba? Preno{ewe p~ela uvek u no} da biva, jer se no}u sve smire, uti{aju i u poqu ne zadràvaju. Koju no} odneti p~ele ho}emo, ono ve~e, kada su sve u domu, leta zatvoriti i dowi deo retkim ~ar{afom podvezati treba. Ako se koje p~ele u ve~e s poqa, ili okolo leta bave, dimom u ko{nicu vaqa ih oterati, tako ipak pa`qivo da dim u ko{nicu ne u|e, koji bi p~ele ugu{iti mogao. [to god u ko{nicama dobro utvr|eno nije, da se utvrdi i prikuje, da se ne bi zbog tresewa na kolima {to bilo slomilo i p~elama put otvorilo. Kada se ve} ovako pripremimo, onda ih na kola slagati vaqa i paziti slede}e savete. §. 72. [ta u preno{ewu ko{nica paziti treba? Jednostavna obi~na, ali duga~ka - rasto~ena - kola, koja lotre jake imaju, u ve~e blizu p~el241

242

p~eliwaka pripremqena da budu, da bi jo{ dok je vidno, ako nije mese~ina, ko{nice natovariti mogli. Jer ako bi se bilo {ta iznenada na ko{nici otvorilo kroz koje bi p~ele iza{le, no}u te{ko bi se u ko{nicu povratile, za vida zatvoriti i popraviti mogli. U slagawu pak razumno i ve{to postupati treba. 1) Na dnu kola da ne bude daska, jer je tvrda i kruta, nego lesu da poloìmo, iz razloga toga {to je gipka i ne trese onako kao daska. Na lesu slame po dosta prostreti vaqa i tako po slami redom ko{nice slagati, vrh dole a usta gore okrenuv{i. Lotre popreko konopcima ili lancima - verigama - na tri ili ~etiri mesta ~vrsto da se sveù. U voèwu lagano i}i treba, da se sa}e ne bi polomilo. Kada na nameravano mesto do|emo, ko{nice odmah skidati, redom slagati i leta pootvarati vaqa. Ovde }e p~ele na boqoj pa{i veselije raditi i boqe napredovati, gde ih dotle dràti treba, dokle god dobro sakupqaju, a kako oskudevati po~nu, odmah ih na drugo mesto po propisanom na~inu preneti vaqa. Slabu i nejaku ko{nicu u prole}e sa drugima izneti moèmo, jer i ako je slaba i malena, ima me|utim vremena u kom se razmnoìti, a ima i cve}a s kojim se hraniti moè. No kada u leto sa slabog na cvetno i medonosno mesto preno{ewe biva, nikada slabu ko{nicu, kao {to su gde koji rojevi, preneti ne treba, iz razloga {to p~ele ovaj obi~aj imaju, da 243

244

da gde osete dobro sebi poqe, a dru{tva malo imaju, samo o jednom razmnoàvawu nastoje a sabirawe meda sa svim zanemare, a to iz nade da }e onda, kada mnogo dru{tva imale budu, lako sabrati. Me|utim dok one novo dru{tvo sebi proizvedu, dotle poqe oskudevati po~ne i tako dru{tva ve} mnogo a hrane ve} malo u poqu nalaze, i jedva {to god pripraviti mogu. Od ~ega p~elar ili malo, ili ni malo ne koristi, jer ako je ubije malo se pomogne, to zbog nedostatka hrane za zimnicu takva umreti mora. Savetno je dakle pre nego prenesemo ko{nice rojeve slabe spojiti, p~ele }e jednu maticu zadràti a druge pobiti, i tako }e na dobrom poqu, budu}i da dru{tva dosta imaju, s najve}im starawem med sabirati i veliku korist za kratko vreme naneti. Ovim na~inom pridobijamo one ko{nice, koje bi bez sumwe stradati morale. §. 73. Voèwe p~ela Ko{nice na kolima konopcima dobro svezane prevoziti mogu}e sa kowima, jo{ boqe sa volovima, jer polagano i}i vaqa, pogotovu gde je lo{ put. Putuju}i ne treba spavati, no bri`no paziti, da ne bi se odre{io konopac koji, ko{nice razmakle, ili kola prevrnuti htela. Ako za jednu no} na odre|eno mesto do}i nije mogu}e 245

246

mogu}e, to slede}i dan odmarati i s puta ka ritu, {qiviku, drve}u ili vinogradu ako je mogu}e na stranu skrenuti, volove ili kowe ispregnuti i na stranu daqe od p~ela oterati treba. Ko{nice odmah s kola poskidati, leta pootvarati i p~elima do ve~era leteti da dozvolimo. U ve~e pozatvarati kao i pre i nastaviti daqe. I tako 3. 4. i dr. dan. §. 74. Skidaju}i p~ele s kola na {ta paziti? Ako je mogu}e da u novom prebivali{tu p~ele onim redom stanu, u kojem su ranije kod ku}e bile mnogo je boqe, jer u novom letewu ne zbuwuju se. Skidati pak p~ele s kola treba lagano, redom, otvoriti po tom leta i izletati im dozvoliti. Zagledati posle da kakva smetwa u sa}u pri~iwena nije, jer mladim ko{nicama, budu}i da mekano sa}e imaju, ~esto po ne{to ispadati de{ava sa. Ako bi sa}e s leglom ispalo, {iqcima - ta~kama - probadaju}i da se utvrdi. Medeno sa}e, koje ispadne odneti sa svim. Ko{nice kako se odnose, istim na~inom i donose.

GLA247

248

G L A V A VI O le~ewu bolesti §. 75. Le~ewe bezmati~nosti

A ko u p~eliwaku, podrumu, ko{ni~ari, jami ili na drugom mestu gde su dakle p~ele zimovale, strada matica, dobro paziti treba jesu li u takvoj bezmati~noj ko{nici ve} jaja za novo leglo poloèna ili nisu, to jest, ako ima u }elijama crvi ne starajmo se, p~ele }e i bez na{eg truda same sebi maticu izle}i. Ako u }elijama jaja i crvi nema, to iz druge ko{nice, i u kojoj vi{e mati~nih }elija ima, jednu najlep{u ise}u treba i premestiti u bezmati~nu ko{nicu - od koje tako|e za namestiti mati~nu }eliju komadi} sa}a odse}i - na onakvom pak mestu, koje su p~ele zaposele, dakle, gde ih najvi{e sedi. P~ele }e od ovoga same sebi maticu proizvesti. Budu}i da od prole}a do septembra jaja i legla u ko{nicama uvek ima, zato bezmati~nu ko{nicu ovim na~inom lako pomo}i mogu}e. Ovo samo onda ~initi treba ako je bezmati~na ko{nica medom i p~elama veoma bogata,

249

250

bogata, ili kada se nadati moèmo, da }e nam takva, ako maticu dobije, korisna biti, ina~e boqe je s drugom spojiti - stresti - koje biva ovim na~inom: Iz bezmati~ne ko{nice sve se sa}e ise~e a pod wu poture dva drveta, tim tako|e na~inom podigne se i susedna ko{nica u koju }e te bezmati~ne p~ele pre}i i tamo }e kao milosti trebaju}e sirote primqene biti. Za obrnuti slu~aj ovaj bri`ni p~elari u vreme rojidbe, kada mnogo matica ima, suvi{ne pohvataju, i u kavez~i}u od drveta na~iwenom, s nekoliko p~elica zatvorene prihrawuju. Dobro ipak i razumno s maticom postupati treba, to jest, u bezmati~nu ko{nicu na ono isto mesto gde su trutovske }elije ise~ene, uve~e obesiti je, u jutru pak pregledati i prime}ivati, jesu li se p~ele novoj matici sklonile, jesu li je privolele i okolo we sabrale se? Ako su se oko matice p~ele sakupile, to slobodno jo{ ono ve~e iz kavez~i}a pustiti je mogu}e, ako nisu, dotle zatvorena da bude, dok se p~ele ne saberu i ne prihvate je. Jo{ sirote p~ele maticom snabdeti mogu}e na~inom slede}im: Drugi i tre}i roj obi~no ima vi{e od jedne matice, jednu samo primi a druge sve odbije, ove isterane matice u vreme rojidbe pred ko{nicom na}i i uhvatiti mogu}e, od kojih jednu - okadiv{i prethodno bezmati~ne p~ele - kroz gore u ko{nicu na~iwenu rupicu u

251

252

hartiju zamotanu postaviti vaqa, matica }e sama iz hartije progristi se, i p~ele }e joj u tome pomo}i a zatim }e priviknuti se woj i me|usobnim izvolevawem primiti je za caricu svoju. Da su p~ele maticu primile poznati moèmo, ako ispred ili pod ko{nicom ne na|emo maticu mrtvu, ako p~ele marqivo rade, veselo ule}u i izle}u. Ako u ko{nici ima novog legla, takva se je bezmati~nosti ve} oslobodila. §. 76. Trulog legla le~ewe U truloj bolesti p~ele ne samo {to su nevesele, mawe donose i o~evidno oslabqavaju, no ako dugo traje, ili s mrtvom maticom i one pomru ili s maticom kao roj iz ko{nice pobegnu. Trulo leglo od zdravoga raspoznati moèmo: jer poklopci }elija nisu pup~asti, no u }eliju spu{teni leè i kao da su iglom izbodeni. Da ne bi trule` u ko{nicama obnovila se nu`no je ko{nice jake dràti. Ako je ve} stvarno pokazala se, to pokvareno sa}e sve ise}i treba. Boqe je od zdravoga sa}a {to god otse}i nego od truloga najmawe {to ostaviti. Truleòm zaraène p~ele i najzdravije ko{nice, kojima pribegavaju, otruju. Zato takve u neku staru nepotrebnu praznicu isterati vaqa a na kraju upaliti i sagoreti. Med pokva253

254

pokvaren tako da se potro{i, da p~elama ni najmawe od wega u otopinu ne do|e, jer od takvoga bedno stra|avaju. Prodati ga moèmo, no ne za hranu p~elama, zato kupqenim medom, o kome uvereni nismo da je ~ist, p~ele hraniti da se ne usudimo - vidi §. 61. 1). Ako u prole}e pokvareno leglo u sa}u primetimo, odmah ga sa sa}em zajedno da ise~emo, jer od takvoga truju se p~ele. Ako zaboravimo ise}i, onda same zdrave p~ele takav u nadgrudniku svome iznositi moraju, no budu}i da je trulo leglo plesnivo i smrdqivo, to od wega kvare se i nele~ivu bolest dobiju, a na kraju ostave ko{nicu i pobegnu. 2). Trule` jo{ de{ava se kada rano prole}na nastanu vremena i p~ele sa}e s jajima pre vremena napune ili ìve crvi}e u }elijama da sazrevaju zatvore. Me|utim ako iznenada povrati se zima, veliki mrazevi i hladniji sne`ni vetrovi nastanu, tada p~ele o sebi baviti se prinu|ene u vrh ko{nice povuku se i u gomilu sakupe se. Leglo pak, koga bi disawem svojim ugrevati i oìvqevati morale, rashladi se, smrzne i strada. Ako p~ele pokvareno leglo na lepom vremenu brzo ne iznesu, plesnivim i smrdqivim postane i bolest truleì po svoj ko{nici razi|e se. P~ele budu}i da smrad trpeti ne mogu, posle s velikim gubitkom svojim takav iznositi prisiqavaju se. Du`nost je dakle p~elara ne samo sa}e podrezivati, 255

256

ti, svake nedeqe ko{nice ~istiti, no i sa}e iznutra pregledati, da zna kako se vladaju, kako napreduju, kako li se u ko{nici zabavqaju p~ele. §. 77. Od ~ega se jo{ kvare p~ele Su{ne godine propadnu dobri cveti}i, neumorne pak p~elice, da ne bi uzaludno vreme provodile, prinu|ene sabiraju razne smrdqive, a ponajvi{e u su{i cvetaju}e trave, kao {to su {umarska repa, gorka trava, mle~ika brest i dr., u ovima budu}i da supstanca dobrog meda ne nalazi se, niti u wima ima trajnosti, to vrlo brzo kvare se, trunu i ne samo dobar med, no i celo sa}e truju. Zato ako su{nog leta ranije heqdu posejemo, p~elama }emo dobre pa{e pribaviti i od gore re~ene propasti p~ele sa~uvati. §. 78. Neplodnost p~ela Neplodne p~ele su one koje se ne roje. P~ele koje u sa}e jaja ne nose legla nemaju, niti jednu mladu p~elicu odgajaju, znak je da imaju neplodnu maticu, jer neplodna samo matica bez razmnoàvawa vreme propu{ta. Neplodna matica dru{tvo svoje veoma naglo gubi, jer nedostatak onih p~ela koje su se u neprekidnom poslu starale, koje su na mnogim straàma od napadnih 257

258

nih vetrova, snegova, ki{a i drugih neprijateqa bedno postradale, novim prira{tajem se dopuwava i na kraju takva ko{nica bedno svr{iti prinu|ena je. Kome stradawe neplodstva uzrok poznat nije ~esto se susedima àli, da su mu pobegle p~ele a u istinu pobegle nisu, no nemaju}i uspeha ko{nicu sa svim ostavile i razi{le su se. P~ele neke legu mlade osobito ne radi rojeva, no da izgubqen broj dru{tva dopune i takve ostaju dve, tri i vi{e godina neplodne. Razlog drugi nije, osim {to su im veoma velike ko{nice u kojima se drè i budu}i da dovoqno mesta imaju, to sve {to god donose, prave i sakupqaju, zajedno sa k}erkama i unucima svojim - koje me|u sobom dragovoqno podnose - nasla|ivaju se. Koji veoma velike ko{nice ima retko se di~i s rojevima svojim. Vidi Deo I - vi §.19. ~lan 1. Ko{nica koja preko zime gubitak kakav u p~elama pretrpi, ili koje p~ele zbog neprijateqa tako se umawe, da u prole}e veoma malo ih ostane, takve mnogo vremena trebaju dok stradali broj p~ela izlegu, dopune i umnoè. Zato pripremawu i pu{tawu roja vremena nemaju}i neplodne ostanu. Ako gotov roj, lo{eg radi vremena, hladnih vetrova i dugotrajnih ki{a za 14 dana izvesti 259

260

sti p~ele ne moè, matica budu}i da za toliko dana ne posve}uju}i vreme leèwu, ostane neplodna. Bri`qiv p~elar, koji je rad kraj nemaru svome u~initi, nek ubije neplodnu maticu i maleni roj strese i spoji s neplodnima. §. 79. Kako p~elari sami p~ele svoje neplodnima u~initi mogu? P~elari sami p~ele svoje neplodnima u~initi mogu ako dakle mati~ne }elije, kada ìve u wima matice, kao iz carskih svojih palata progrizati se ho}e, iseku. Korisno je nekoliko neplodnih ko{nica imati, jer neplodne p~ele celo leto ni~im drugim, osim sabirawu i umnoàvawu meda posve}uju se. Da ne bi ise~ene matice sve poginule, bezmati~nim ko{nicama dodati ih moèmo. 2/. Neplodne p~ele jo{ ina~e u~initi moèmo: Kada prvenac roj iz stare ko{nice masovno izlazi, matica ~esto ili pred letom padne ili pole}e, dokle sa stadom ne odleti, takvu uhvatiti i u drveni kavez~i} staviti treba, akoli je tada p~elar uhvatio nije, kada roj gdegod nisko hvatati se po~ne, da uhvati je, u kavez~i} stavi i me|u roj obesi, dok se u gomilu ne skupe i ne sloè p~ele. Zatim kavez~i} nek stavi u pripremqenu 261

262

qenu za roj ko{nicu, roj strese ili s~isti, a kada se p~ele primire, ko{nicu na odre|eno mesto odnese. Maticu pak za 14 dana u kavez~i}u zatvorenu dràti, posle slobodno ispustiti moèmo, jer budu}i da je za toliko dana leèwe izgubila, vi{e ploditi se ne}e, niti }e dopustiti da p~ele bilo {ta na umnoàvawu rade, no samo }e im zapovedati da med sabiraju. Neplodna, s p~elama ipak bogata ko{nica za jedno leto, na dobroj pa{i centu /100 kg./ meda naneti moè. Neplodne p~ele slede}eg leta plodnima, i da se roje, u~initi moèmo ako ubijemo neplodnu maticu i malen roj na wu stresemo, no prethodno jedne i druge p~ele dobro okaditi vaqa. Ako mi neplodnu maticu ne ubijemo, p~ele }e je same ubiti, a plodnu za sebe ostaviti i primiti.

G L A V A VII O pqa~kawu - grabeù - p~ela §. 80. O pqa~kawu uop{te

O vo je obi~no, a uàsno zlo me|u p~elama gra-

be` i otimawe, kada dakle jedna ili vi{e ko{nica 263

264

nica na tu|e p~ele napadnu, u ko{nice wihove na silu ulete, i sav med, hranu p~ela i bogatstvo p~elara, koji toliki trud i nadu na wih polaè, pograbe i pootimaju. Obi~no je ovo zlo, jer se ~esto de{ava me|u ko{nicama, najvi{e kada mnogi p~elari u blizini stoje. Opasna i pogubna stvar! U takvom slu~aju same doma}e p~ele, prinu|ene su u buni i strahu onom sopstveni med svoj grabiti, i s wim pobe}i tamo, otkuda se ve} nikada gospodaru svome povratiti ne}e. Razbiju se i razbegnu tako, da ko{nice sa svim puste i prazne, na neiskazanu {tetu i àlost gazdi svom ostanu. Ovde dobro zapaziti vaqa, da je la`no onih mi{qewe, koji kazuju, da ima nekakav poseban rod p~ela, koje same sobom ni{ta ne sabiraju, no grabe i otimaju od drugih. Govore da su takve p~ele crne. Uostalom o crnosti ovih upoznati smo, da to nisu druge bilo kakve p~ele, no one iste pitome, koje mi uzgajamo. A {to su crne onda kad grabe razlog je ovaj, {to se u medu napiju i uvaqaju, da bi i na spoqa{nosti bilo {ta poneti mogle, i tako ih druge, kada ku}i do|u ~iste i med sa wih sakupqaju. Nije istinito i ono, {to neki govore, da se p~ele mogu nau~iti da od drugih otimaju. Istina da mnogi p~elari u~initi mogu da im se p~ele uzbune i u buni onoj na tu|e ko{nice napadnu. Ako im zaista rakije s medom pome{ane ponude, me|utim nije preporu~qivo,

265

266

vo, jer sve poumirati moraju. P~ele same na grabe` si}i ne}e, ako im p~elar povod ne da, koji ovako biti moè: Znamo da p~ele od prirodne pobude med vole i traè. Zato dobro paziti treba, da nebi p~elar kada p~ele prihrawuje, najmawe meda na zemqu prosuo, jer obli`we odmah odlete, i najpre ovaj med sa zemqe u ko{nice svoje odnesu a posle i na ko{nice napadnu i pootimaju. Ako dakle p~elar povod dao ne bude, nikada tu`no pozori{te grabeà sledovati ne}e. §. 81. Prilika grabeà Priliku grabqewa izaberu tu|ice onda, ako p~elar med po zemqi prosipa, ili kad u prole}e mr{ave prihrawuje, sa}e podrezuje, ili kad u jesen med odnosi i kapi meda koje kuda rasipa. Zato daleko od ostalih ko{nicu onu odneti treba, koju podrezujemo, ili prihrawujemo, jer kada oskudne p~ele prihrawujemo, onda ne samo tu|e, no i na{e sopstvene p~ele, med onaj u ~anku ili loncu drè za korist i grabe`, zato obi~nim nekim glasom, kojeg u ovom slu~aju upotrebqavaju pobune i druge p~ele da piju od meda onoga, i tako kada se ~anak ukloni, napadnu na ko{nicu i svu opuste i razbiju. Ovde izu~avati treba u §. 63. br. 4. re~eno. Jo{ sve pukotine na ko{nici dobro zamazati vaqa, da 267

268

da ne bi tu|ice potajno ulaziti i med krasti mogle. Leto kao {to je u §. 21. re~eno na sredini ko{nice a ne veoma nisko da bude. Jer ina~e lako se tu|ice uvu}i mogu, da ih straà, koja na letu stoji, i ne primeti. P~elara onoga, ~ije p~ele na na{e ko{nice napadaju, optuìvati ne moèmo, jer to nije iz wegove voqe, ili iz wegove krivice, no iz na{e nebrige i nesmotrenosti. Svakim dakle mogu}im na~inom p~elar u tome nastojati treba, da ne bi povod grabeù dao, a to }e u~initi, ako pri rezawu sa}a i pri prihrawivawu p~ela ni jednu kap meda na zemqu ne prospe, i ako ko{nice dobro zamaè, ina~e bez brige, nastojawa i opasnosti biti ne}e. §. 82. Kako tu|ice poznati moèmo Tu|ice kad med kradu poznati moèmo: 1/. Ako uve~e pregledaju}i ko{nice primetimo, da su sve p~ele mirne i tihe a samo jedna ili vi{e takvih bruje i u neobi~no vreme izle}u, znak je ili da su pokradene ili da se spremaju druge napastvovati. 2/. Ako ~ujemo neki osobiti glas, to su grabqivice i znak veseqa odaju. 3/. Tu|ice po samoj boji poznati mogu}e da su lopovi i razbojnici, jer su crne od meda u kojem su se vaqale. 4/. Tu|ice 269

270

|ice na po~etku pravo u leto ne ule}u, no okolo i po ko{nici tamo i onamo nemirno, boja`qivo kao svaki kradqivac - leteti i puzati obi~avaju. 5/. Ako primetimo, da p~ela, koja sa strane doleti, ne stane najpre na ko{nicu da se odmori, no pozadugo oble}e, a posle s velikom brzinom uleti, i ta je kradqivica. Zato sve mogu}e znawe treba upotrebiti, da se ne bi zbila ona poslovica: Dok te je jedan lud tuìo, onaj }e te drugi ve} kocem udariti. Jer tu|ica ako ìva iza|e, dovest }e sa sobom veliko mno{tvo, i tako }e se izroditi ono tu`no pozori{te, koje smo u 80 § opisali, ako se lek ne donese. Otuda lako videti moèmo koliko je nu`no pregledati ko{nice. P~elar dakle mora biti uvek ~vrst, brz, i dobrog vida. Grabe` i kra|a naj~e{}e bivaju u prole}e i jesen, kada p~ele nemaju odakle med sabirati. êsto se u leto de{ava, kad se med prospe po zemqi, kao {to smo ranije rekli. §. 83. Kako od tu|ica napadnutim ko{nicama pomo}i moèmo? Prost i dobar na~in imamo: Ranije rekli smo, da p~ele kradqivice priliku traè, kako bi se neprime}eno u ko{nice uvukle, zato jedno debelo par~e papira uzeti treba, u rolnu savi271

272

saviti, i tako savijen u leto uvu}i, tim na~inom ne}e mo}i ulaziti dok na papir prethodno ne stanu, no tu|ica ni jedna to u~initi ne sme, ina~e zlo s wom. Savetno bi dakle bilo odmah u prole}e jo{ rolne takve u leta postaviti, da se doma}e naviknu a strane ne}e smeti, rolna ova cele godine ostati moè. No kada ne jedna nego ceo ~opor tu|ica napadne na kakvu ko{nicu, badava }emo rolnu stavqati, a leto zatvoriti ne smemo, jer bi se p~ele od pokvarenog vazduha unutra pogu{ile. U takvom slu~aju od trske debele cev napraviti, i iznutra medom namazanu u leto uvu}i, tako }e unutra p~ele odu{ku imati a grabqivice kroz cev u}i ne mogu, jer se uvaqaju u medu pak onde ostanu. Taj samo jedan na~in imamo protiv napadawa. A otrov postavqati takvim p~elama otuda savetno nije, jer na med i moje i tu|e p~ele podjednako navaquju, prema tome {tetu sam sebi nanosim. A drugo sam je p~elar kriv {to napadawe trpi, tako dakle {togod probati otuda savetno a i slobodno nije. Naposletku najboqa je stvar nemati blizu tu|ih ko{nica, jer u mnogo razli~nom skupu najvi{e se grabe` de{ava, p~elar dakle ako miran biti èli, nek tovari na kola, pak nek ide na drugo mesto.

§. 84. 273

274

§. 84. Kako }emo poznati tu|ice odakle su, i kako s wima postupati treba? Lako saznati moèmo od kuda su tu|ice, ako dakle u ~anak ne{to pepela, praha, istucanog kre~a stavimo. Posle nekoliko takvih tu|ica, koje grabqewa pune iz ko{nice izlaze i ku}i ùre, unutra pustimo i toliko dugo u ~anku vaqamo ih dok se dobro ne uvaqaju i belegu ne uzmu po kojoj ih poznati moèmo. Posle po jednu pu{tati i posmatrati vaqa kuda lete, u na{u ili koju ko{nicu uli na dugu stranu? Ako prvi put ta~no ne saznamo otkuda su da ponovimo, i tre}i put dr. i tako da produàvamo dokle nas do svojih sopstvenih ko{nica ne dovedu. 1/. Ako su tu|ice iz sopstvenog na{eg p~eliwaka, to tu|icama ugwetavanu ko{nicu - ako }e na kraju leta ili jeseni biti - s najja~om promeniti treba. Ako se posle promene osvojene ko{nice s bogatom, u ugwetavanoj p~ele ne primire, no i slede}eg dana nevesele izlaze, izvestan znak je, da su li{ene matice. Zato najpre maticu pribaviti a po tom promenu ~initi vaqa. 2/. Ako tu|ice iz tu|eg p~eliwaka dolaze, to p~elaru ~ije su tu|ice lepim re~ima savetovati treba, da promeni tu|ice, prahom i pepelom iznutra ih pospe i zbuni. 3/. ê275

276

3/. êsto se de{ava, da iz vi{e ko{nica p~ele protiv drugih oru`je uzmu, a niti se mogu me|u sobom raspoznati, niti ukrotiti. U tom slu~aju leto ko{nice, osobito ako je mesec jul nastao, umawiti treba tako, da ne vi{e osim jedna p~ela u jedanput izi}i i u ko{nicu u}i moè. Ako ih ovo spre~ilo ne bi, to da bi se sukob umawio, koje silom ulaziti ho}e politi ih vodom treba i vide}emo da za jedan ~as, budu}i da niti u}i, ni koje su unutra iza}i smedu, nesnosnu sebi od vode dosadu ne mogu}i podneti, u svoje ko{nice vrati}e se. 4/. Po zalasku sunca osvojenu ko{nicu izvrnuti treba i posmatrati, ako je malo p~ela u woj ostalo, za presada je ostaviti ne moèmo, jer takva te{ko }e se oporaviti, ili }e je tu|ice uskoro opet opleniti. Zato takvu s drugom da spojimo. 5/. Ako smo tu|ice odbili, napadane p~ele u mir doveli, jo{ sebe da ne umiqavamo, ako bi p~ele na{e izvan opasnosti bile, da ne bi i slede}eg prole}a napade trpele, to slabe ko{nice da spojimo i tako }e bez opasnosti biti na{e p~ele. §. 85. O sukobu p~ela U glavi ovoj dovde o pqa~kawu p~ela ili o otimawu, kada dakle p~ele od drugih med oti277

278

otimaju i kradu, govor je bio, a sada }emo govoriti o sukobqavawima, koja se osim grabqewa de{avaju. P~ele kada u poqu o svojim poslovima bave se, veoma su krotke i mirne, niti se od pretwi sebi braniti obi~avaju, dovoqno im je to, ako samo ute}i mogu, u ko{nicama su pak zlobne i srdite. Van ko{nice u vreme rojidbe p~ele se biju. Kada se dva roja zajedno uhvate, jedan na drugog napadne, i s velikim bojem ho}e da pobedi. Kada roj sa svojom maticom iz ko{nice ispadne i na drugoga nestresenog roja navali, boj ina~e ne zavr{ava se, osim sa stradawem koje god od obeju matica. G. Georgij [abi~ovski u kwizi svojoj o p~elama na listu 167 izjavquje, da je on, dok nije vre}u za hvatawe rojeva upotrebqavati po~eo, mnoge sukobe p~ela video. Dva, veli, velika roja na poqu jedan na drugog ~vrsto se dignu na oru`je i jedan drugoga pogubi, a tek {to pobediteq ovaj spusti se, do|e tre}i, i tako novi i uàsan rat sledovao je, i za jednu ~etvrt ~asa pola vojske stradalo je, preostale on je uhvatio, no jo{ sukoba kraj nije bio, toliko su se u jarosti dugo tukle, da u podne jedva je {esti deo ìvih ostalo. U sukobu p~ela najboqe je upotrebiti hladnu vodu i dim, jer vodom poprskane misle}i da je velika ki{a prestanu, a oka|ene jednako miri{u i primiruju se. U ovom slu~aju je vre}a korisna, jer sve rojeve po na osob pohvatati mogu}e i tako sukob ovde mesta nema. GLA279

280

G L A V A VIII O neprijateqima p~ela §. 86. Kakvih jo{ neprijateqa p~ele imaju

V eoma mnogo neprijateqa bedne p~elice imaju,

kao {to smo u ^.I. Gl.XIII predskazali. Od svake skoro ìvotiwske vrste èstoka napadawa trpe, kao {to su ptice, koje muhe, a najvi{e p~ele, budu}i da su slatke, hvataju i jedu. Bregunice, svrake, ove stanu na ko{nicu, probodu je i dugim jezikom izvla~e p~ele i pro`diru, takve dakle pu{kom pobiti ili u zamke pohvatati treba. @abe, gu{terove i zmije tako|e pobiti, str{qenove potamaniti. Od ~etvorono`nih mi{evi, lasice, krtice po {umi pak lisice i medvedi mnogo dosa|uju ko{nicama, zato ih istrebqivati, koliko je god mogu}e, potruditi se vaqa. Neprijatno je p~elama i to, ako u vla`noj jami, podrumu ili sobi zimuju, jer poplesnave i vlaga tako kroz wih udara, da mnoge ~esto i sa svim pomru. Ma~ku sa p~elama zatvoriti, ili pored p~ela naviknuti nije dobro, jer neprijatno zadisawe wezino trpeti ne mogu, i 281

282

i od ne~istote ma~ije oslabqavaju, umiru i postradaju. Glavni jo{ p~elama na{im neprijateqi jesu crvi. §. 87. Crvi Ove p~ela neprijateqe mi uop{te tada zapazimo, kada ve} kroz wih o{te}ene ko{nice zaista propadnu ili u najblièm stepenu propasti nalaze se. Crvi iz jaja leptirova proizilaze. Leptiri jaja u rogqevima i pukotinama ko{nice snesu, iz kojih legu se crvi}i, i neprimetno u sa}e se uvuku, wega provrte i nedozrelom leglu kidaju krila i noge. ]elije jednu za drugom tako isprogrizaju, kao god krtice zemqu. Na kraju celu gra|evinu okruè pau~inastim tkawem tako da nikakva p~ela ovo zlo izbe}i nije u stawu. Istina, da p~ele nasrtaj ovaj dobro primete, ali tada jedan crvi} s drugima kriju}i se, u koji god rogaq sklone se i pre|om pau~ine sebe pokrije. Slaba ko{nica od crvi za{tititi sebe ne moè. Neprijateqi ovi umnoàvaju se neprestano, tako da na kraju p~ele crvima ustupiti prinu|ene, kao rojevi iz ko{nica izlaze, ostaviv{i punu, tako da kaèm ku}u, pa s praznim rukama obitali{te sebi negde traè. Jaka ko{nica istina da od crvi ~isti283

284

stiti se moè, no mnogo truda, da bi se savr{eno o~istila treba. §. 88. Znaci crva u ko{nici nalaze}ih Ako na letu ili u ko{nici primetimo crna zrnca, zrnima baruta sli~na. 2/. Ako na|emo od dela bele, a od dela sede dovoqno ve} zrele mlade p~elice raskinute, tj. noge, krila, predwe ili stra`we delove p~ela, ili ve} izleène pau~inom umotane i usukanim krilima p~elice pred ko{nicom da se vaqaju. 3/. Ako primetimo mrtve od p~ela napoqe izvu~ene crvi}e. 4/. Ako poklopce nad leglom nejednako podignute od prolaèwa crvi, kao zemqu od krtica izrivenu opazimo. Ako su neke legla p~ela }elije otvorene, koje bi ina~e zatvorene biti morale. Ako mlade jo{ u }elijama nalaze}e p~ele trude se iz }elija osloboditi se, no pau~ina im spre~ava. Ovo su o~evidni znaci crvi. §. 89. Le~ewe Kada od crvi p~ele osloboditi ho}emo, treba p~ele s legla dimom oterati, tada }e i crvi od legla odustupiti i iz sa}a poispa285

286

ispadati. Posle sa}e drvcetom udarati lagano, da ne bi se polomilo, tako i sakriveni crvi napoqe }e poizlaziti. Ove kako iz ko{nice ispadnu pogaziti i potu}i treba, a ko{nicu na pre|a{we mesto ostaviti. To nekoliko dana ponavqati. Ako su se u ko{nici crvi toliko ve} umnoìli, da su cele redove sa}a izglodali i izvrtili, takvo sa}e, u kojem se moqci i crvi kojekakvi nalaze, sa svim ise}i vaqa, i tako }e se p~ele od crvi osloboditi. §. 90. Le~ewe {ti}ewem od crvi Ako su ve} crvi u ko{nici gnezda ustanovili, te{ko je wih bez {tete od tuda isterati. Ko{nice pak od wih sa~uvati mogu}e ako se dakle ~esto spoqa i iznutra sve prskotine i pukotine noèm o~iste. Slaboj ko{nici mnogi vosak ostaviti ne treba, koga p~ele dovoqno pokriti ne mogu, niti pak vosak ovaj ise}i, no takvu ko{nicu dodavawem p~ela poja~ati. Stare prazne ko{nice, u kojima su ve} bile p~ele, pre rojeva dobro vaqa o~istiti, jer me|u zaostalim komadi}ima voska rado se zadràva seme crvi. Crvqive i oskrnavqene ko{nice vi{e ne upotrebqavti osim uredno o~i{}ene lep je savet. No o ovom }e biti vremena kada k rojevima pre|emo. GLA287

288

G L A V A IX O stvarnom umnoàvawu p~ela, ili o prirodnim rojevima

Predsavetovawe

G lavno p~elara starawe jeste, da od p~elica svojih mnogo meda i voska dobije. Za dobiti ovo, najboqe je sredstvo mnogo ko{nica dràti. Kad bi mi za celo leto dobre pa{e p~elama na{im pribavqati tako hteli, kao {to moèmo, savetno bi bilo ve}i broj ko{nica dràti, da tolika sladost aromati~nih cvetova materije bez ploda i sve u vazduh ne iz~ezavaju. Dobar p~elar jo{ u po~etku prole}a opredeliti se duàn je, ho}e li broj ko{nica umnoàvati, moè li, ili ne}e, da bi potrebno prema tome sebi pripremiti mogao. Da reknemo da ho}e umnoàvati, jer svakoga je ovo najve}e starawe, kraj i namera truda wegova. Ovde dakle izneti kakvim na~inom p~elar ko{nice umnoìti moè, a kada ih umnoì, kako bi iz wih vi{e meda i voska imati mogao. Ne289

290

Neki misle da je svejedno, ili imati vi{e ko{nica a nejakih, jer je onda u vi{e ko{nica med i vosak razdeqen, ili imati mawe a jakih, jer ovo va`no{}u pobit }e drugih mno{tvo, i tako govore: da bi toliko voska i meda bilo iz vi{e nejakih koliko iz mawe a jakih, zakqu~uju dakle da je uvek potrebnije broj ko{nica pove}avati. No ovde dobro nek rasude: Istina da p~ele kada se roje umnoàvaju ko{nice, no budu}i da k pripremawu roja mnogo vremena trebaju, koje bi vreme ina~e samo u dono{ewu meda i voska potro{ile. Kad nam p~ele mnogo rojeva daju, uvek opasnosti stradawa ne samo rojeva, no i starih ko{nica bojati se moèmo. Pogotovo ako bi - {to se retko de{ava - iznad o~ekivawa dobra godina bila. Iz ovoga jasno je, da koji god ko{nice svoje umnoàvati ho}e, na rojeve samo motriti mora. Savet je dobar, da p~elar u umnoàvawu ko{nica ne ùri, jer jo{ prve ekonomije godine, sve p~ele izgubiti moè, ~ijeg stradawa sam }e uzrok biti. Da ne bi dakle za stradawe ovih àlio, mawe ko{nica nek drì, to jest moè dràti po voqi koliko ho}e, samo veliko mno{tvo rojeva da spre~i i lagano u umnoàvawu ko{nica da postupa.

§. 91. 291

292

§. 91. Kako ko{nice umnoìti mogu}e? Dvojakim na~inom ko{nice na{e umnoàvati moèmo. 1/. Ako p~ele pustimo, da se svojim prirodnim podsticajem roje, koje naravnim ili prirodnim rojevima nazivamo. 2/. Kad sami p~ele razdequjemo i rojeve iskustvom kroz hitrost qudsku sami pravimo, takve ve{ta~ke rojeve zovemo. Oba na~ina su korisna, prirodni me|utim rojevi ako u svoje vreme bivaju, mnogo su boqi od ve{ta~kih. §. 92. Rojevi prirodni Rojevi ovi prirodnim podsticajem iz stare ko{nice iza|u i sebi posebno stani{te traè, a to onda biva kada se dru{tvo tako umnoì, da se u ko{nici gotovo smestiti ne moè, i ako toliko meda imaju, koliko novi roj sebi za put uzeti i budu}i dom svoj snabdeti moè. Jer p~ele predvi|aju da se ne bi nepogodno vreme desilo i wima za prihrawivawe {to bilo meda sabrati spre~ilo. I to je uzrok da ~esto s mnogo dru{tva ko{nica r|ave godine veoma kasno rojeve pu{tati po~ne, jer novi roj, ako nema{ta sa sobom poneti izi}i 293

294

}i ne}e, ako li imao bude, to predvo|ewem matice masovno iza|e. U rojewu ako matica u ko{nici zaostane, a neke p~ele ve} izletele su, odmah }e se sve povratiti. Kada se matica - koja ~esto posledwa s rojem izlazi - podigne, sve p~ele za wom slede, i tako se ili o kakvoj zelenoj grani obese, ili ako je {uma blizu, u {upqinu hrasta, ili u pe}inu bilo kakvu presele. Ako mesto ono, gde su ko{nice postavqene nikakvog drve}a imalo nebi, to je potrebno na 200 koraka, takozvane sove ukopati, o kojima bi se rojevi obesiti mogli. Ako pak ko{nice rojeve ne pu{taju, znak je, da mnogo jo{ praznog mesta imaju, koje ispuniti moraju, ili da nema meda. Odavde dakle zakqu~ujemo, da ako je ko{nica tako velika, da je tek jedva pri kraju juna ispuniti mogu, ili ako tako kasno po~nu pu{tati rojeve, da ve} zbog kratko}e vremena veoma malo sebi pribaviti mogu, nije zadivquju}e, jer je neminovna gre{ka u tome ~iwena, {to je ko{nica mnogo velika. Ako bi kogod zapitao, za{to iako mala ko{nica, koja je puna p~ela u svoje vreme ne roji se, tome ovako odgovaramo: zato, jer meda dovoqno nema. A meda opet dovoqno nema zato, {to kad je p~elar u prole}e sa}e podrezivao, ili je u nevreme, ili je nesposobno podrezao. U nevreme biva oko kraja aprila, jer je onda sa}e ve} leglom napuweno, i tako s 295

296

s voskom neizbrojiv broj mladih p~elica izreè, prema tome p~ele svu nadu o budu}em leglu svom izgube i za celo skoro letwe vreme samo o tome nastoje, kako bi {tetu svoju nadoknaditi mogle, a sabirawe meda sa svim zanemare. 2/. Nesposobno podrezuje ako u vosku mnogo meda oduzme. Nepravilno je onih mi{qewe, koji dokazuju, da }e kroz podrezivawe sa}a p~ele vrednije biti. Istina da skoro do poda vise}e prazno sa}e podrezati treba ali ne veoma visoko, jer koliko oduzmemo, toliko p~ele nadoknaditi moraju. 2/. Razlog je nepogoda, lo{e i vetrovito vreme. êsto p~ele sve potrebno za rojewe imaju, no ako slu~ajno vetrovi i ki{e nastanu rojiti se ne mogu. Neprestano za 8 dana lo{e vreme, ~ini da za rojewe ve} spremne p~ele u o~ajawu matice napoqe izgone i poubijaju, a posle kada nastane lepo i blistavo vreme, budu}i da matice ne imaju, rojiti se vi{e ne mogu. 3/. Ako su ko{nice veoma blizu postavqene, jer onda p~ele iz jedne i druge ko{nice tako se poznaju, da u ko{nice svoje uzajamno po slobodnoj voqi ulaze i izlaze i tako malo po malo sve skoro p~ele prelaze iz jedne u drugu ko{nicu. Paziti dakle treba da se ko{nice u blizu ne postavqaju. 4/. Ko{nice da ne budu od sunca zaklowene, jer ako u zaklonu budu nikada se rojiti ne}e. Otud biva, da kod ko{nica sve potrebno 297

298

no ima, a ni jednog roja ne pu{ta, ako joj samo mesto promenimo odmah rojiti se po~ne. Koliko vi{e rojeva ko{nica pusti, toliko vi{e bojati se treba, jer tim na~inom smawuje se broj p~ela radilica, malo ih zaostane, ne mogu dovoqno meda sabrati i tako u zimovawu hrane nemaju}i stradaju. Koji takve slabe ko{nice zadràva, prinu|en }e biti wih u zimu prihrawivati, med kupovati, ili sopstveni koji bi prodati mogao hrani wihovoj zadràti neophodno mora. I tako od koga bi pomo}i o~ekivati mogao, onoga s velikom {tetom svojom u najgore vreme jedva izdràvati prinu|ava se p~elar. Dve dobre ko{nice vi{e ~ine, nego 30 slabih rojeva. P~elama, koje do po~etka jula sa}e medom napunile nisu, rojidbu spre~iti treba, jer takav roj posle veoma malo {ta u poqu - budu}i da je poqe poko{eno - na}i ne moè. §. 93. Koliko rojeva od jedne ko{nice uzeti treba? P~elar kada ko{nice za rojeve razdequje, na slede}e okolnosti da pazi: 1/. Jesu li jake ili slabe ko{nice, jer iz bogatih vi{e rojeva i prirodnih o~ekivati, i ve{ta~kih sam sa~iwavati moè. Slabim ko{nicama otuda rojiti se da ne dozvoli. 2/. 299

300

2/. Kakva je pa{a, rodno ili nerodno pokazuje se leto? P~ele same od prirodnog nekog podsticaja nisu tako sklone ka rojewu kad slabu, kao kad bogatu pa{u predvide. Razuman me|utim p~elar vi{e predvidi i nadati se moè, nego da sve po prirodnom toku samim p~elama upravqati ostavi. Zato sve okolnosti da redom i savesno promisli i tako broj rojeva da izmeri. 3/. Stara li se vi{e o umnoàvawu ko{nica ili o medu i vosku? P~elar kada ve} odre|en broj ko{nica ima, neka ne dopu{ta da vi{e rojeva iza|u, nego koliko sumwa da }e budu}e zime slu~ajno stradati. A ostale ko{nice zato neka drì i umnoàva, da med nose i sa}e vode, ve} ako se nada, da }e ko bilo za dràwe od wega nekoliko kupiti, tada toliko rojeva ostaviti moè, koliko je prodati re{io. §. 94. Kakvim na~inom spre~iti mogu}e ko{nicama da se ne roje? Prvencu roju ni najmaweg spre~avawa u~initi ne treba, jer on iz ovog uzroka izlazi, {to ko{nica veoma mnogo dru{tva ima, a pri tom i med, od kojeg ne{to za put sebi uzeti moè. Broj p~ela, koje u prvencu roju iz301

302

izlazi, ne izlazi zato {to bi nasiqem gowen bio, no {to u jednoj ko{nici suvi{an je. Drugencu roju tako|e spre~avati ne vaqa, jer se i ovaj moè zadràti. Ako bi pak ona ista ko{nica i tre}eg jo{ roja pustiti htela, to svakim mogu}im na~inom da mu spre~avamo. Ispravno dakle svaki znati èli, kakvim je na~inom takvoj ko{nici spre~avati mogu}e. Tek {to drugi roj iza|e odmah ko{nicu onu koja ga je pustila bri`qivo nek pregleda p~elar, i ako primeti da se na sa}u mnogo trutovskih }elija nalazi, te takve ili noèm ise}i ili poklopce s wih poskidati jo{ onaj isti dan da ne propusti, i tako }e odmah sutradan primetiti da je velika u onoj ko{nici ti{ina i da trudoqubivo sve trutove napoqe iznose. Tim na~inom o daqoj rojidbi ni misliti ne}e, jer bez trutova mlade p~elice proizvesti ne mogu. A da bi nove trutove na mesto onih, koje smo izrezali, proizvele 21 dan trebaju. No budu}i da za ono vreme ni{ta sabirati ne bi mogle, zato misao o daqoj rojidbi sa svim odbace, sve matice, kojih se i vi{e u }elijama ìvih nalaze, poubijaju i samo jednu zadrè. §. 95. Kako vaqa pomo}i p~elama da se roje? Mnogobrojnim na~inima p~elari u rojewu p~elama pomaù. Neki u prole}e predlaù mleko 303

304

ko ov~ije, kako bi kroz to ka ve}em svojem umnoàvawu voqu dobile. Neki ~esto ko{nice kaditi obi~avaju, kako bi dimom ka umnoàvawu p~ele pobuditi mogli. Neki vinski alkohol s medom pome{aju, da bi kroz ovo p~ele brzinu i voqu za dobro leèwe legla dobile. Razni razno ~ine i upotrebqavaju. No ovi na~ini nikakvog uspeha ni koristi ne donose. Znamo da se p~ele onda roje, kada se u ko{nici dovoqno umnoè, naro~ito kada vi{e matica imaju. Ako u bogatoj ko{nici matica u prole}e od preteranog no{ewa jaja oslabi, nemo}na bude i umre, radilice p~ele novu maticu sebi izlegu i roje se. Slabim pak u rojewu ovako pomo}i mogu}e: U po~etku prole}a dok p~ele iz cveta nikakvog jo{ meda dobijati ne mogu, svaki dan malo meda im uve~e dati treba a ujutro rano {to nisu preko no}i pojele, odneti, da ne bi kroz to tu|ice u ko{nicu svoju dozvao p~elar. Ako je ve} med davati po~eo, dotle nek produàva, dokle se god bogata pa{a ne ukaè tj. dokle god drve}e cvetati ne po~ne. Tako }e p~ele rano rojiti se. Iskustvo nas u~i da melissa ili mati~wak zvana trava p~elama je veoma korisna i da aromatski miris wen mnogo pomaè rojevima u izlaèwu. Na kraju i to 305

306

to znati vaqa, da vra~awa, bajawa i druge kojekakve upotrebqene budala{tine p~elama na{im u umnoàvawu i rojewu na korist biti ne mogu. §. 96. Kakvo se starawe traì kada rojevi izlaze Kada rojevi izlaze p~elar paziti mora: 1/. Da ne bi matica naro~ito stara u travi stradala, zato ~isto}a pred ko{nicama da bude. 2. Da se roj na visokom mestu ne uhvati, zato u koliko je mogu}e, blizu p~eliwaka veoma visoko drve}e da nije. 3/. Da dva, tri, ili vi{e rojeva, koji istovremeno iza|u, ne pome{aju se. 4/. Prazne ko{nice, u koje rojeve hvatati namerava, o~i{}ene i spremne da budu. G.Georgij [abi~ovski svedo~i, da je on takve s melissom iznutra trqao s velikim uspehom. 5/. U vreme rojidbe, kada je lepo i vedro vreme, od 7-og jutarweg do 5-og popodnevnog ~asa na rojeve da pazi, ovde me|utim ne treba decu i stare qude primicati. U plodonosnim otaxbine na{e Ugarske pojasu, u pogledu p~elarstva nevaqao obi~aj caruje u tome, {to kod stare{ina ku}evni 307

308

}evni staro{}u svojom isprebijan za poqske poslove nesposoban postane, sinovi ga ka p~elama upu}uju: Otac - vele mu sinovi - ve} ti nama u domogra|ewu na{em ni na kakvu korist biti ne moè{, zato idi pak ~uvaj ko{nice, budi p~elar, lak{e }e ti biti. O slavnog ~uvara u toliko suptilnom domogradstvu! Starac p~elar! Starac, koji je snagom iznemogao, koji ni za{to drugo nije sposoban, osim da se najede i napije, spava i gleda, taj da vam ~uva p~ele, koje velikog truda i nespavawa traè. Va{ bedni starac, wemu ne treba mnogo, no ako jednog samo roja uhvati, oznoji se i umori, jedva ~eka da se gde nasloni, pak tu je i ostao. Sada sami rasudite, koliko rojeva iza}i mogu, dok de on u slatkom starosti svoje miru uìvaju}i zadocwava. Uvereni budite, da od ovih ne}ete omediti kace. Vidite sad i sami da ne postupate dobro, kada stara oca {aqete, da vam on p~elar bude. Ne tako dragi moji! Ne isprebijana i nemo}na starca, no mlada, brza i ~vrsta ~oveka, ne jednoga no vi{e, gde je mnogo ko{nica, u vreme rojidbe imati morali biste. Zato ako je mogu}e blizu ku}e p~ele dràti velika je korist, {to kod ku}e uvek na meti ~eqad spremnu imamo i {to mnogo wih istovremeno ovom zanatu obu~avaju se. 6/. Kada 309

310

6/. Kada roj iz ko{nice izlazi, ti{ina u p~eliwaku da bude, zato negodovawe, lupa, ili vra~awe kakvo da se ne upotrebqava. §. 97. Da roj ne odleti kako mu spre~avati mogu}e? Da roj ne pobegne slede}e p~elar nek posmatra. 1/. Ako u samom rojewu maticu uhvatiti moè, da zatvori je u kavez~i} i obesi u praznu ko{nicu, u koju roj stresati namerava, s rado{}u }e p~ele ka woj pri}i. 2/. Na roj, koji se nigde zaustaviti ne}e, iz pu{ke pucamo, jer onda misli da grmi, ili prskalicom - {trcaqkom - vode hladne punom vi{e p~ela bacaju}i kropimo, p~ele tada misle}i da je ki{a, u strahu odmah se zaustavqaju. Kada roj izlazi {trcalicu odmah upotrebqavati ne vaqa, jer }e se povratiti, no kada ve} u vazduh poleti. Ostale ve{tine, koje p~elari upotrebqavaju, pomiwati bezvredno bi bilo, kao pra{inu na roj bacati, u tigaw udarati, zvonima zvoniti i dr. Vra~awa ovde p~elari da izbegavaju, no rojeve svoje {to skorije neka hvataju, da drugi me|utim roj na prvog ne napadne, ili ako ih toplota sun~eva pripe~e da ne pobegnu. 3/. Gde je mnogo starih ko{nica, ~esto u isto vreme jo{ koja se roji, zato ùrno prvoga p~elar 311

312

lar neka hvata, da drugi na wega ne sleti i ne pome{aju se. Ako je drugi, dok se on s prvim zabavqa, tako iza{ao, da ga ni primetio nije, odmah prvog nek pokrije ~ar{afom, platnom ili zastorkom, dokle drugi ne zaustavi se. Ako bi pak ovaj na prvoga silom navaliti hteo, pored prvog praznu ko{nicu namestiti mogu}e, ~esto se da{ava da se onaj roj onde uhvati. 4/. Ako je roj maticu izgubio, traè}i na}i je mogu}e gde god me|u p~elama, gde su je kao vojnici okruìle. Takvu uhvatiti treba, potom staru ko{nicu premestiti a na mesto weno pripremqenu radi roja praznu postaviti i maticu u wu pustiti. Roj, budu}i da je maticu izgubio, vrati }e se i misle}i da je to ta ko{nica iz koje je iza{ao, rado }e u wu u}i, i ve} je roj uhva}en. Me|u tim pak, jer masovno takve p~ele vra}aju se, da se ne bi po susednim starim ko{nicama s opasno{}u po ìvot rasule, to susedne s obe strane za vreme neko platnom pokriti vaqa. A dok u pripremqenu sebi ko{nicu u|u, odmah platna podi}i, da bi p~ele, koje su me|u tim na pa{i bile, ku}i vra}aju}i se slobodan pristup ka svojim ko{nicama na}i mogle. Ako li maticu na}i nije mogu}e p~ele }e se u staru vratiti, ako ne podmetnemo drugu koju u kavez~i}u zatvorenu hranimo. Prvi ali kasniji roj, ho}e da ima neoplo|enu maticu. Staroj ko{nici dati treba maticu koja je ve} legla. U nedostatku 313

314

tku ìve matice, mati~wak s crvi}em ise}i mogu}e i u ko{nicu pribosti. 5/. Ako se koji roj u materwu ko{nicu zaista vrati, to takva ko{nica ja~a biva. Posledwi rojevi ne vra}aju se jer vi{e matica imaju, pak ako se jedna izgubi, nasledi druga. Iskustvo nas uverava, da prvi rojevi ne beè, no drugi, tre}i i ostali. Rojevi, koji mnogo ne vrede, beàti obi~avaju.

G L A V A X O sredstvima za stresawe rojeva

§. 98. Kako rojeve stresati treba

R azli~iti p~elarski pisci razli~ito save-

tuju. Neki savetuju da se leto tako usko na~ini, kako ne vi{e osim tri p~ele istovremeno izletati mogu. Razlog navode ovaj, da }e dokle p~ele one, koje najpre izletele budu, nad ko{nicom dotle obletati, dok god ceo roj ne iza|e, prema tome toliko dugim o~ekivawem umorene na blizu stavqeno drvo - so 315

316

- sovu - odmah }e zaustaviti se. No savet ovaj opstati ne moè, jer one p~ele, koje najpre izlete, budu}i da veoma dugo o~ekivati moraju, u o~ajawu pa{}e i natrag se vratiti, iz razloga {to matica skoro uvek posledwa za rojem iza|e a u sredini veoma retko, jer svojevoqno nikada, no nasilno iza}i prinu|ena je. Ali ovome savetu protivno ~initi moramo, to jest: koliko je mogu}e da pre iza|u, ko{nicu samu jo{ ne{to podi}i treba, da bi i odozdo izletati mogle, osobito onda je podi}i vaqa, kada je matica ve} iza{la. Tako }e ceo roj u jednom ~opori}u leteti i na proizvoqno mesto obesiti se. 2/. Neki opet savetuju, da maticu uhvatimo i dotle u ruci drìmo, dokle roj ne iza|e, ali ni ovaj savet opstati ne moè: jer }e se p~ele ne vide}i maticu odmah u ko{nicu vratiti. 3/. Drugi govore, da se ona praznica, u koju }emo roj stresti, medom ne{to umaè i tako }e roj upravo tamo odleteti. Ali ovo je veoma opasan posao, jer ne samo roj, no i druge iz razli~itih ko{nica p~ele sakupi}e se i rat podignuti. Koje izbegavati treba a ne razdraìvati. 4/. Neki vele, da se onda, kada roj izlazi, lupa i u zvona udara. Ali od toga upla{e se p~ele i jo{ daqe odlete a obi~aj su taj stari

317

318

ri zato uveli, da se zna, koga je p~elara taj roj i da se ne bi me|u wima sva|a izrodila. §. 99. Pri izlaèwu roja na {to paziti Da bi roj sretno iza{ao, svaku mogu}u marqivost nek upotrebi p~elar. Primetiti vaqa da matica u ko{nici zaostala nije, jer je p~ele silom isturati i isterati moraju, {ta vi{e i nekoliko puta spoqa vra}a se opet u ko{nicu, od tuda i po triput prinu|ene su zaostav{e p~ele je na poqe izgoniti. Zato uvek pri izlaèwu roja p~elar pred ko{nicom da stoji i bri`qivo kad }e matica iza}i da pazi, ko{nicu odmah da podigne, da bi p~ele {to skorije izleteti i wu slediti mogle. Ako bi matica okolo leta obletala i opet u}i htela, uhvatiti je treba i me|u ostale roja p~ele baciti. Ako krila ima odlete}e sa wima,ako ne bude imala pa{}e na zemqu a p~ele }e sakupiti se i kod we spustiti se. Ako pak ne spuste se, onda p~elar da je prona|e i ko{nicom, u koju je taj roj stresti nameravao, da poklopi. Matica }e se odmah gore popeti. Pored ko{nice pak nek stavi {e{ir, a kada p~ele na {e{ir spuste se, onda ih ko{nicom da poklopi i tako }e sve po unutra{wosti ko{nice k matici popeti se. §. 100. 319

320

§. 100. O prvencu roju Ako primetimo, da p~ele na bilo kakvo mesto zaustaviti se nameravaju, ne treba im spre~avati, no sa~ekati dok se ne smire, a najvi{e o tome nastojati, da bi se u jednu gomilu sakupile. Zato ako bi se po celoj duìni grane uhvatile p~ele, onda ranije re~enu od pelena maticu udaqenim p~elama prinesemo, one }e odmah miris onaj ne trpe}i povu}i se, a kad se ove povuku metlicu prineti vaqa ka drugom kraju grane, na koji su p~ele legle, tako }e i ove se povu}i i malo po malo u jednu gomilu sakupiti se. S rojem, koji se za {ta bilo uhvatio - ako se ne}e i vi{e ko{nica u isto vreme rojiti, jer lako pome{ati se mogu - ùriti ne vaqa, no ~esto i ceo sat ostaviti ga da visi, jer tako mirniji i ti{i biva. Kada se ve} roj sa svim uti{a, stresti ga treba ovim na~inom: U prvom, ako je roj na visokoj grani obe{en, p~elar lestvicama da se popne do roja, levom rukom ko{nicu pod roj da podmetne a desnom granu jako da zatrese, a kada roj u ko{nicu spadne zastorkom da je pokrije. Zaostav{e p~ele lete}e za ko{nicom i posle malo vremena sve }e u}i. Kada su ve} sve p~ele u{le, onda bri`qivo nek slu{a, da li je u ko{nici ti{ina ili buna. Ako se bunile budu, znak je da ma321

322

matice nemaju. êsto u tom slu~aju iz ko{nice iza|u i opet na onoj istoj grani zaustave, ovo je jasan znak da maticu traè. Svakim dakle mogu}im na~inom maticu traìti moramo, ako je pak na}i ne bi mogli, to uvek spremnih nekoliko matica u kavez~i}u zatvorenih da imamo, od kojih jednu bezmati~nom roju, me|utim u onom istom kavez~i}u da damo, koja dotle da zatvorena bude, dokle je god ne prihvate a posle otvoriti i pustiti je moèmo. Ako novom roju maticu ne dodamo, vrati}e se u staru ko{nicu. §. 101. O drugencima rojevima Ve}u te{ko}u imamo s drugencem rojem, jer ovaj uvek vi{e nego li jednu maticu ima, od kojih svaka sebi naklowen neki broj p~ela ima. Kada drugenac roj iza|e, jedna matica sleti na jednu granu, p~ele koje su woj naklowene odmah se onde obese. Druga matica sa svojim dru{tvom na onoj istoj grani, ali ne{to niè uhvati se. Tre}a istim na~inom na onu granu, ali vi{e prve sleti. Nerazumno bi postupio onaj, koji bi sve ove matice u jednu ko{nicu stresao, jer iz neslagawa me|u wima me|usobna borba izrodila bi se. Nu`no je dakle da p~ele ove pre nego ih stresemo sve u jednu gomilu sakupimo, koje s ranije re~enom metli323

324

metlicom zavr{iti moè. Tim }e na~inom same p~ele sebi jednu maticu izabrati a ostale isterati. Od tud biva da ~esto videti moèmo matica nekoliko, koje po p~elama puze i u sredinu u}i trude se. Gomilu mawu k ve}oj uvek prigoniti treba. Ako je neki deo p~ela vi{e ostalih uhvatio se, stavimo iznad wih ~esto pomiwanu metlicu i tako }e se odmah povu}i i sakupiti. Posle treba ih onde neko vreme ostaviti, dok sebi jednu maticu izaberu a ostale iz druìne iskqu~e. Isterane matice pohvatati i u kavez~i}u dràti. Ko{nicu pak, u koju je roj stresen, na neko izvan drugih ko{nica bezopasno mesto p~elar nek postavi, jer jo{ uveren nije da je u woj samo jedna matica, zato posle nekoliko sati nek je podigne i ako primeti da su sve p~ele u jednoj gomili, dobar je znak. Ako li pak u dve ili tri kao lopte sakupqene budu, jasan je znak da vi{e matica ima, koje naklowene im p~ele posebno za{ti}uju. Bri`qivo dakle naka pregleda, me|u wima suvi{ne matice prona|a, izvadi i u kavez~i}e zatvori a u ko{nici samo jednu ostavi. Tako }e se sve p~ele sjediniti i u prijateqsku slogu do}i, i to ne samo jedanput, no koliko god puta posebne gomile u ko{nici vidi, prinu|en je to ~initi. Na kraju pred ve~e opet nek pregleda, i ako bi razdeqivawe primetio, neophodno nu`no je nepotrebnu maticu prona}i i izvaditi. Neki u

325

326

u ovom slu~aju leto zatvoriti obi~avaju, me|utim nerasudno, jer toplota i isparavawa, odu{ke nemaju}i, sve p~ele pogu{iti mogu. Ako bi slu~ajno roj iz ko{nice opet iza{ao, vrati}e se na onu istu granu gde je prvi put bio, gde ako se razdelio bude, opet onako isto pelenovu metlicu upotrebqavaju}i postupiti treba. Kada bi ko{nica bez drugenca roja biti mogla uvek bi boqe bilo, jer drugenci samo onda su dobri kada je medna godina, no ovakva u 10 godina jedva se jedanput desi, zato da se ne bi broj p~ela u ko{nici umawivao drugencu roju da ne iza|e spre~avati ne bi {kodilo. §. 102. Pri stresawu roja {ta jo{ paziti treba? 1/. Ko{nicu, u koju roj stresti namerava p~elar, dobro da o~isti, okadi, melissom protrqa, pa ako se je roj na visokom mestu uhvatio, samo ko{nicu neka mu podmetne, mirfis melisse p~ele sebi primami}e. Kada p~ele po~nu u ko{nicu silaziti, on lagano neka wu niè spu{ta a kada je na zemqu spusti, onda mesto ono gde je roj se uhvatio bio, da bi i ostale odande brè oti{le, dimom neka okadi ili pelenom o~isti. 2/. Uhva}en roj odmah na stalno mesto odneti i bilo kakvu hladovinu na~initi mu treba, jer rojevi ako ih zraci sun~evi veoma pripeku, 327

328

ku, ~esto iz ko{nice pobe}i uobi~avaju. A do ve~eri ne ostavqati onde zato, jer taj dan jo{ mestu priviknu se p~ele i tako slede}i, tre}i i ~etvrti dan uvek onde roj traè, s puta slaze i stra|avaju. 3/. Uhva}ene rojeve blizu starih ko{nica ne postavqati, jer ako su blizu, u po~etku izletaju}i u staro prebivali{te vra}aju se. Tako|e mnoge nove rojeve zajedno smestiti nije savetno. 4/. Novog roja za nekoliko dana ne dirati, jer s podizawem ko{nice mlado sa}e lako ispasti moè. No ponekad rojevi na drve}e, koqe, paweve, {upqa mesta, ~esto i na zemqu zaustave se, to tako ih od ovuda stresti vaqa da vidimo. §. 103. Sa niska drveta uhvatiti roj Najlak{e je stresti roj, koji o tankoj gran~ici kao grozd visi. Takvu gran~icu ako lagano bez tresewa odse~emo i u praznu ko{nicu spustimo, p~ele }e se same pokretom svojim u ko{nici rado namestiti. Ako pak gran~icu, jer je nakalemqena otse}i ne}emo, spustimo je koliko moèmo u {upqinu ko{nice i zatresemo, p~ele }e kao lopta u ko{nicu upasti. Ako je grana debela, da je zatresti ne moèmo, tada prutom ili drugom kakvom bilo granom lagano bez ozlede p~ele u ko{329

330

ko{nicu skidamo. êsto se uhvati roj okolo stabla drveta i budu}i da se stresti ne moè prinu|eni bivamo pelenovom metlicom oterati ga od tuda, da na mesto boqe zaustavi se. Ako su p~ele po grani uzdu` rasute, tada drvenom ve}om ka{ikom skidati ili ~esto pomiwanom metlicom p~ele o~istiti moèmo, lako }e se on skupiti ako samo matica u ko{nici ve} mirno odmara. §. 104. Stresti roj s visokog drveta Ovde trebamo pomo}nika, naro~ito ako je roj tako visoko uhvatio se, da ga po merdevinama pewaju}i se skidati moramo, jer jedan ko{nicu na motki svezanu drì a drugi granu s merdevina ili s drveta ili sa zemqe ~akqom ili motkom trese i tako p~ele u ko{nicu padaju. No ako me|u granama i wihovim deblom tako nezgodno zaustavi se, da propisanim na~inom ko{nicu podmetnuti ne moèmo, onda takvu sa svim potrebnim s nama gore nosimo ili jo{ na zemqi svezanu za nama dovu~emo. Ovaj je slu~aj p~elaru najteì, jer pewaju}i se i tresu}i drvo, tuku}i o grane, da ne bi opet onde zaustavio se ili pobegao roj, mnogo se namu~i, to dakle da ne bude, vaqa granu i p~ele vodom dobro poprskati. P~ele i ako ne trpe vlagu, opet mesto gde su zaustavile se te{ko ostavqaju, zato je boqe u po~etku rojewa, 331

332

rojewa, kada primetimo, da p~ele na visoko mesto uhvatiti se ho}e, to ~inimo. U ostalom sam razum i brzina p~elara u raznim okolnostima razne za hvatawe rojeva izabra}e ve{tine. §. 105. Uhvatiti roj na koqu, kladama i udubqenim mestima S koqa, paweva i plotova, koji se tresti ne daju, p~ele s~istiti ili samo ve}u gomilu, gde se matica obi~no nalazi u ko{nicu staviti treba, ostale }e same za tim i}i. A iz pe}ina, jama, pukotina, dupqi i dr. gde se roj ~esto zavu~e i od kuda ga ni ka{ikom, ni rukama bez opasnosti gwe~ewa mnogih p~ela, niti izvaditi, niti istresti mogu}e, jedini samo lek je dim, kojim takvog roja, ili odmah u ko{nicu prisiqavamo ili samo na takvo mesto ovim dimom gonimo, odakle posle najlak{e stresti ga moèmo. §. 106. Uhvatiti roj na zemqi Ru`no ki{ovito ili vetrovito vreme, osobito slabost matice, ~esto razlogom bivaju da roj na zemqu ili na travu zaustavi se. Takvog praznom ko{nicom ako poklopimo ili pored wega 333

334

wega praznicu postavimo, p~ele }e se same popeti a kada se smire, odneti ga treba na odre|eno mesto.

G L A V A XI O rastavqawu pome{anih rojeva §. 107. O rojevima, koji jedan za drugim izlaze i pome{aju se

D ovde smo govorili, kako po jednog roja, kada

iz ko{nice iza|e stresti vaqa a sada }emo videti, {ta nam ~initi treba, kada vi{e rojeva jedan za drugim odmah iza|u i pome{aju se, koje ~esto biva najvi{e gde su mnoge ko{nice, kako dakle me{awu takvom spre~avati, ili ve} pome{ano rastaviti i vaqa li pome{ane sjediwavati. Ako nepogodno vreme nekoliko dana neprestano traje, a p~ele su sve potrebno za rojewe pripremile, no zbog tmurnih dana rojiti se ne mogu, to tek {to se ras~isti vreme, odmah pripremqeni rojevi jedan za drugim izlaziti po~nu. Onda biva da dva ili tri roja - koji jedan za drugim iza|u - na jednu gra335

336

granu slete i pome{aju se. U ovom slu~aju dobro paziti treba na onaj roj koji je prvi iza{ao. Tek {to on na bilo kakvu granu sleti, odmah ga zastorkom ili drugom krpom pokriti a krajeve sa {iqcima prebosti, tako ipak, da se odozdo ne{to otvoreno ostavi, kuda bi zaostale p~ele ka druìni svojoj pristupiti mogle. Jedva {to }emo posao na{ s ovim rojem zavr{iti do}i}e drugi i sleteti kod wega. Jasno je dakle da bi se ova dva roja pome{ala ako se ranije re~eno sredstvo upotrebilo ne bi. Tako s tre}im i ~etvrtim postupati mogu}e. Posle ~ekati treba da u ti{inu do|u. Po tom prvog najpre stresti, odneti ga na odre|eno mesto i dokle se god ovaj ne umiri, drugog ni pod koji na~in stresati ne smemo. Jer mogu}e je da u prvom roju ovom matice nema, zato }e p~ele kroz leto iza}i i traè}i maticu rasejati se. Ako se je pak ko{nica uti{ala, znak je da kod sebe maticu imaju, onda slobodno i drugoga stresati moèmo, i tako daqe. §. 108. O rojevima, koji u isto vreme iza|u i pome{aju se Ako bi mnogi rojevi, ne kao u prethodnom izlagawu jedan za drugim, no u isto vreme izlaziti po~eli, stvar je veoma opasna i iskusnog p~elara traì. Dogoditi se moè da i 12 rojeva na jedan337

338

jedanput iza|u, u vazduhu se jo{ pome{aju i u jednoj gomili na bilo kakvo mesto slete. U takvim okolnostima najboqe je sredstvo ostaviti p~ele tri ili ~etiri ~asa da vise, dok se dakle smire i uti{aju, a posle granu onu bez tresewa prestrugati, dole skinuti i okolo we nekoliko praznica postaviti. Tim }e se na~inom same razdeliti i u re~ene praznice oti}i. Ili ina~e, celo pome{ano stado u veliku ko{nicu uhvatiti i na uhva}enom mestu dole skinuti, o~istiti zemqu za koliko jednog ~ar{afa {iroko, i ~ar{af onde prostreti, odozgo toliko ko{nica u krug postaviti, koliko p~elama napuniti ho}emo - podmetnuti pod ko{nice drvca, da bi p~ele sa svake strane ulaziti mogle - posle uzeti ko{nicu uhva}enim p~elama punu i istresti na sred kruga, p~ele }e same razdeliti se, i svaka }e matica svoje jato posebno u ko{nicu odvesti. Neki iskusani p~elar potvr|uje, da kad je on 8 pome{anih rojeva uhvatio i 7 ko{nica im postavio, p~ele su se same, samo u 6 razdelile. Ako bi koji od razdeqenih rojeva mali ostao, takve posle pro{iriti i umnoìti moèmo lako, ili pak kakvog bilo maweg roja wemu dodati ili s jakim rojem promenuti.

§. 109. 339

340

§. 109. Razli~itost rojeva Najvi{e starati se treba, da se ne bi prvenci rojevi pome{ali, a drugenci ako se pome{aju, to jo{ radovati se moèmo. Jer je drugenac roj sam po sebi slab i ~esto malobrojan, ako se dakle pome{a, to }emo jednog barem dobrog imati. Prvenac roj ne moè se sloìti s devi~anskim niti s posledwim rojem, jer prvi plodnu maticu ima a druga dva neoplo|ene, zato takvi sva|aju se i tako silno potuku se, da iz tri jedva jedan dobar ostane, ~esto i vrate se ili sa svim pobegnu. A naprotiv dva posledwa roja ili devi~anski i posledwi, jer jednaku maticu imaju, sebi {tete ne ~ine. Desi se da ovi pome{ani rojevi granu kakvu tako opkole, da ih stresti nije mogu}e, onda pelenova metlica ranije kazanim na~inom da se upotrebi. §. 110. Spajawe rojeva Ako mi dva ili tri slaba roja, koji bi ina~e posebno stradali, spajati nameravamo, to u prvom u vreme za to odgovaraju}e i dobre pa{e gledati moramo. Najpovoqnije pak za to vreme je od kraja maja do kraja juna, jer u to vreme p~ele dovoqno meda sabrati mogu. Spa341

342

Spajawa takva u jesen da ne bivaju, jer bi to onako bilo, kao kada bi u kakav neprijateqima opkoqen grad jo{ i susedni ìteqi ìveti do{li. Broj bi naravno bio ve}i ali hrane bi im brzo omawilo. Spajawe rojeva slede}im na~inom biva. Uhvatimo novi roj u praznicu i zadrìmo ga na nekom mestu u hladu do ve~era, pred ve~e iskopamo jamu toliko prostranu koliko je dno ko{nice. Novouhva}enog roja kada se ve} smra~i donesemo nad jamu i tresnemo wim o zemqu, tako }e p~ele sve ispasti u jamu. Me|utim slaba ko{nica, s kojom novi roj spojiti ho}emo, da je ve} done{ena, i s wom jamu onu poklopimo, zemqom okolo zagrnemo a leto sitno izbu{enom za to odre|enom da{~icom zatvorimo da p~ele napoqe izlaziti ne bi mogle. Ovim se na~inom posle dve tri minute p~ele spoje i jednu maticu sebi zadrè a drugu ubiju. Na~in ovaj u dan da ne biva, jer bi se p~ele pobunile i potukle. [to je sveìji vazduh, ali ne veoma hladan, to je lak{e spojiti rojeve. Tako isto dva ili tri roja ako bi nu`no bilo spojiti moèmo, s ovom me|utim predostro`no{}u, da jedna od wih ne{to sa}a ima, ina~e }e se slede}eg dana opet razdeliti. Ako obadva roja svoje sa}e imaju, ne}e se spojiti. Uvek je puno boqe slabe rojeve spajati, da bi ja~i bili i u sabirawu boqi i pouzdaniji. Raduju se mnogi p~elari

343

344

lari kad od 10 ko{nica 30 dobiju, ali u prole}e tuguju, kada im od 30 jedva 5 ìvih ostanu. §. 111. Moèmo li u jesen rojeve spajati? êsto biva da dva roja i do jeseni slaba ostanu, od kojih obadva ne{to sa}a imaju, ovakve rojeve moèmo spojiti, me|utim s ve}im trudom. Biva to slede}im na~inom: Iz one ko{nice, koju sam rad u drugu pretresti, povadim sa}e, me|utim ne celo. Taj dan ostavim je povre|enu, ona }e se truditi da bi {tetu svoju nadoknaditi mogla, a pred ve~e donesem k woj onu ko{nicu, u koju sam se pretresti namerio, i uz wu postavim. Sa}e koje sam povadio, najpre u done{enu ko{nicu bez ikakvog poretka postavim, pak posle povre|ene p~ele pretresem. Zaostali med tako|e izvadim i s wima zajedno prenesem, na kraju zastrem je i stavim na svoje mesto, tako }e onu istu no} svo sa}e ovo k svojem prilepiti a novodo{le p~ele, budu}i da prazne do{le nisu, srda~no primiti. Opet dakle ponavqam, da je uvek boqe slabije rojeve spojiti. §. 112. Zaustaviti rojeve, ako ve} potrebni nisu Moè biti ni{ta tako u p~elarstvu lako nije, kao zadràti ko{nicu, da se vi{e ne roji 345

346

roji. A to biva ovako: Ako promenimo ko{nicu sa kojom slabom, ovoj }e se pomo} dati, a ona vi{e te godine rojiti se ne}e, jer strane p~ele kako u ko{nicu, kojoj roj zadràvamo, u|u odmah u prvom revoltu i ìve matice potuku i zatvorene u }elijama mati~nim crvi}e pokvare i izbace. Zato ovo mewawe ko{nice ne u po~etku prole}a, no samo tada da biva, kada se ko{nica kojoj spre~avawe u~initi ho}emo, zaista za rojewe pripremi. §. 113. [tete od mnogih rojeva Kao {to umereno umnoàvawe p~ela p~elaru korisno biva, tako u nekim slu~ajevima suvi{no ~esto pogubno biti moè, ako dakle mnoge rojeve od jedne ko{nice uzmemo, jer kroz mnoge rojeve ko{nice i p~ela i meda li{avaju se. P~ele ~estim rojewem i proizvodwom legla optere}ene vi{e meda tro{e nego {to donose, jer su najpre leglo uzgajale a sada se na put sa rojem pripremaju. Zato takve ako jo{ u jesen ne izlete, pred prole}e od gladi zaista stradati i izumreti moraju. Koji dakle ovo izbe}i èli, o zaustavqawu rojeva starati se mora, koje dvojakim na~inom dobiti moè. Osim toga {to je u §. 112. re~eno, jo{ kroz pro{irivawe praznog mesta u ko{nici 347

348

nici, to jest, kroz podrezivawe sa}a ili izrezivawe legla trutova i za rojewe ve} pripremqenih mati~nih }elija, rojeve zaustaviti mogu}e. §. 114. Kroz pro{irewe mesta Mnoge p~ele tesno}e radi mesta roje se, da bi dakle roj zadràle, pro{irimo ko{nicu podmetawem jednog ili dva u §. re~ena oboda. Ovo pro{irewe ko{nice, ako ho}emo da uspemo, pre pripremawa p~ela za rojewe ~initi treba, jer sa ovim gotov roj spre~avawa u rojewu ~initi ne dopu{ta. U magacinima lak{e roj zaustaviti mogu}e, ako dakle u sredinu ko{nice jedan prazan sandu~i} stavimo, jer prazno mesto i pro{irewe u sredini p~ele ne trpe, zato ne vi{e o rojewu, no o puwewu praznog sandu~i}a bave se. §. 115. Kroz izrezivawe legla Kada primetimo da p~ele, ne mare}i za pro{irewe mesta, rojeve pripremati ne prestaju, ovde drugog sredstva nema osim nameru wihovu kroz pometenost spre~avati, ako dakle mati~wake i leglo trutova, osim legla radilica p~ela, ise~emo, ko{nica rojiti se ne}e. Ovo biva na~inom slede}im: Izne349

350

Izneti treba ko{nicu s mesta wena na stranu, ozdo okrenuti i sve mati~ne }elije, koje se na krajevima sa}a zatvorene nalaze, ise}i. Posle legla trutova glave, bile one u }elijama pokrivene i zatvorene ili ne bile, s dugim o{trim noèm s voskom zajedno da se odseku. Koji tre}eg roja zaustaviti ho}e, da pazi ovde re~eno, osim onog izuzetka, {to ne mora onaj dan jo{ posle prvog roja sve matine }elije ise}i, no jednu najlep{u radi drugog roja da ostavi, jer stara ko{nica odmah posle prvog roja jo{ druge izleène matice nema. Samo legla trutova izrezivawe, osim mati~nih }elija rojeve zadràti ne moè. §. 116. O roju, koji iz ko{nice beì Roj, koji u ko{nici ne}e da ostane no beì, on ili matice nema, ili mu ko{nica povoqna nije, ili ga sunce veoma oprì, takav ili k materi u ko{nicu vrati se ili sa svim pobegne. Ovde lo{e misle neki p~elari govore}i: Nije moj ni bio, niti je meni su|en, zato je i pobegao, a istinito wihov je bio, no nemarno{}u je wihovom pobegao. Ako je dakle roj maticu izgubio, dobro je da je potraì p~elar pod ko{nicom gde je bio, i unaokolo, a kada je na|e, me|u p~ele u ko{nicu da je pusti. Ako su se me|utim, dok je on maticu na{ao, mnoge 351

352

mnoge k materi same ve} vratile, to roj s materwom nek pome{a. §. 117. Jo{ neki slu~ajevi pre i posle rojewa Ako p~elar uveren biti èli ima li roj maticu ili nema, iz slede}ih znakova poznati moè: kada roj u ko{nici mirno odmara i prebiva; kada ko{nicu ~isti; kada se jo{ prvih dana pod ko{nicom jaja matice pojave, koja zato padaju jer jo{ sa}e u ko{nici, u koje bi matica jaja svoja poloìti mogla, na~iweno nije. Zato je dobro, ako u ko{nicu, u koju rojeve hvatamo gotovo sa}e prebodemo, ovako i po~etke radova p~ela na{ih olak{avamo. Ako ovih znakova nema, nema ni matice. 2/. Posle rojewa ako bi nekoliko dana neprestano ki{a padala, rojeve medom prihrawivati moramo. Ho}e rojevi, kada iz ko{nice po|u, za nekoliko dana dosta meda na put sa sobom poneti, stalno u sloènom gra|ewu novih satova i drugih raznovrsnih poslova, uzeti sa sobom med brzo potro{iti. 3/. Posle rojidbe pomagati treba p~elama u ubijawu trutova, ali pre p~ela ne po~iwati. 4/. Budu}i da je neoplo|ena matica, da bi plodna postala, na poqe izlaziti mora, to ~esto jak vetar i ki{a mogu je na zemqu oboriti, ptice i zoqe pojesti, ili od svoje ko{nice zalutati, 353

354

ti, i onde je smrt na}i moè. Ovo su najve}e opasnosti bezmati~nosti. Zato ~ersto pregledati treba, da nemamo koju bezmati~nu ko{nicu, kojoj bi po re~enom o bezmati~nosti pravilima pomo}i morali. §. 118. Vre}a, ili xak radi rojeva Dovde videli smo, koliko je te{ko, neudobno, jo{ ponekad i opasno hvatawe rojeva. Da bi dakle mnoge opasne slu~ajeve ove izbe}i mogli, koristimo se xakom novoprona|enim za hvatawe rojeva oru|em, i tako }emo gnu{awa a naro~ito te{ko}e, koje se u stresawu rojeva mnogo puta de{avaju, izbe}i. Xak ovaj da je u p~elarstvu nuàn i koristan iz slede}eg videti mogu}e: ve} o izgubqenoj matici, o vra}awu p~ela u ko{nice, o beàwu i me{awu rojeva ne}u ni spomiwati. Samo ovo koliko se puta doga|a, da se roj na{ s kom{ijskim u vazduhu pome{a i svaki sebi prisvojiti ga ho}e, pak iz toga kavge i sva|e ra|aju se; koliko pak puta roj na{, za koga izvesno znamo da je na{, prostre se na susedni p~eliwak, kune se onaj da je wegov i neda nam ga, iz toga opet nova prepirka biva i mi jasno nepravdu trpeti moramo. Da bi dakle zla ova spre~ili, za hvatawe rojeva xak nama da pribavimo, i to ne jedan no vi{e, prema koli~ini i broju ko{nica. §. 119. 355

356

§. 119. Opis xaka za rojeve Xak takav biva od veoma retka platna, kakvo protiv muva i komaraca upotrebqavamo, samo kroz koga p~ela iza}i ne moè. 7 stopa dug a 20 prstiju u {irinu {irok biti mora. Od gorweg kraja dole sve uì, tako da gde je otvoren 14 prstiju samo {irok bude. êtiri obru~a za raz{irivawe postave se, dva obru~a na krajevima, jedan dowim a drugi gorwim krajem u{iju se, na sredini u istoj meri i na jednakom od sebe rastojawu istim na~inom dva obru~a u{ivena su. Odozdo stoji platno koje mi za op{te doma}e xakove upotrebqavamo, s poqa na jednu stopu obru~a pro{iveno i na wemu porub da se kanapom u jedno stegnuti i k roje}oj ko{nici privezati i prisloniti moè. êtiri motke od tvrda drveta sredwe debqine obru~eve u istom rastojawu privezane drè tvrdo obru~e i ~ine da xak uvek dobro rastegnut bude. Gorwi pak deo xaka debelim koncem za{ije se i zatvori. §. 120. Upotreba xaka ovog Dok roj iz ko{nice napoqe izlaziti po~ne, odmah se kraj xaka otvori, i na leto ko{nice tako postavi, da ni jedna p~ela van xaka na stranu 357

358

nu izleteti ne moè a dowi kraj podigne se upravo u istoj visini s letom, da p~ele bez prepreke uletati mogu. Najboqe je ako p~elar rojeve o~ekivao bude. Kada ve} roj u xak u|e, odmah se porub stegne, da ne bi koja p~ela napoqe izletela i odnese se xak na nekoliko koraka od p~eliwaka na stranu u hlad i onde uspravno vezu zemqi okrenuv{i ostavi. Ako p~ele u xaku maticu primete, presta}e od zujawa, i mirno u vrhu odmarati. Ako nas drugi rojevi ne zadràvavaju, moèmo wega malo kasnije u pripremqenu ko{nicu stresti, pokriti i ima}emo uhva}en roj. Roj iz xaka stresti je veoma lako, odre{im dowi kraj xaka i udarim s wim o zemqu, p~ele kao lopta iz xaka ispadnu, a ja praznu ko{nicu iznad wih stavim i imam uhva}en roj. Ovakvih xakova, kao {to je re~eno, nekoliko da imamo, da bi svojim rojevima puno u~initi mogli. Koji vi{e ko{nica drì, dokle ~oveka iskusna - ve{ta - ne dobije sam na izlaze}e rojeve da pazi, i da se ovoj ili onoj ko{nici xak postavi, nek zapovedi. U istresawu uhva}enih rojeva u ko{nice sam svojim radom da stara se i xakove redom stresaju}i u prazne ko{nice izru~uje. Kad

359

360

Kada roj iz xaka istresemo, p~ele neke osta}e, ako nam xak odmah ne treba - o kome u mno{tvu ko{nica izvesni nismo - ostaviti ga moèmo leè}eg i otvorena k letu prisloniti, same }e zaostav{e p~ele u ko{nicu u}i. Ako pak iza}i ne bio htele otvoren xak zracima sunca da izloìmo, od toplote sun~eve pobe}i }e u ko{nicu. Ako nam xak treba, va} za ono nekoliko zaostav{ih u xaku p~ela ne marimo, no xakom sluìmo se nesmetano. Ako p~ele u ko{nici ostati ne bi htele, no vratile se, znak je da su li{ene matice, no ovo se s xakom veoma retko de{ava. Ovo jo{ dodati treba: da ni veoma rano, ni kasno roje}oj ko{nici xak ne priveèmo, jer ako je rano, to }e u to vreme od rojewa odustati, ako je kasno, ve} bi mnoge p~ele u vazduhu bile. §. 121. O spajawu nejakih rojeva O spajawu rojeva u §. 110. govoreno je. Ovde samo o uhva}enim rojevima, koji su ve} sa}e poveli, ali budu}i da su nejaki izimovati ne mogu, o takvih spajawu govori}emo. U ovom poslu slede}e treba nadgledati: u prvom gledati vaqa ima li jo{ pa{e, jer spojeni rojevi najmawe mesec dana pa{u trebaju da bi sebe dovoqnom zimskom hranom snabdeti mogli. 361

362

mogli. Budu}i da u mnogim krajevima s krajem jula pa{a p~elama ve} oslabqava, zato rojeve, koji dotle dovoqno sebi ne sakupe, izimovati ne mogu.Najvi{e ako rojevi istom u pola jula bivaju, takve je boqe natrag vratiti, osim ako bi heqdu sejali, jer tada imale bi p~ele pa{e i do kraja septembra. Rojeve nejake spojiti moèmo ovako: oko pola jula pregledati treba sve ko{nice i koje tada nejake budu, takve s jakim rojevima ili sa starima na~inom u §. 111. da se spoje. Mogu}e je jednom dobrom roju tri dodati, i ovako sve nejake rojeve spajawem poja~ati. Ako jednu do druge stoje}u spojiti mogu}e, za letewe je boqe, jer tako p~ele iz pa{e kada se vrate ne zalutaju i budu}i da je jaka ko{nica od stresene deo mesta usvojila novome stani{tu lako priviknu p~ele. Ako pak obli`we spojiti nije potrebno, sa udaqenima spajati treba samo da se stresene ko{nice mesto prazno ostavi i susedne tako da usvoje da ne bi p~ele zalutale. Drugi na~in nejaku ko{nicu s dobrom spojiti je ovaj: iz nejake kroz lupawe i dim isterati treba p~ele u praznicu, a potom maticu uhvatiti, p~ele }e se posle dva ili tri ~asa, kad osete da nema matice uzbuniti, onda dakle istresti ih treba na ~istu suvu zemqu, 363

364

zemqu, ili na platno kakvo i jaku ko{nicu iznad wih staviti, jer }e s rado{}u u}i i spojiti se. Ali ve} o prirodnim rojevima dosta je govoreno. Ako se kakvi u rojewu novi slu~ajevi u budu}e dogode, dobar p~elar iz re~enog lako }e ih re{iti. Sada da pre|emo ka ve{ta~kim rojevima, o kojima }e biti

G L A V A XII O ve{ta~kim rojevima §. 122. Od kuda su ve{ta~ki rojevi proiza{li?

N eki p~elari, kao {to smo jo{ u §.19. ranije kazali, mnogo su gre{ili protiv odgovaraju}e ko{nicama veli~ine i zato su veoma retke i kasne rojeve dobijali, jer p~ele u velikoj ko{nici samo o tome nastoje, kako bi srazmerno veli~ini ko{nice broj dru{tva pribavile a sabirawe meda zbog toga zanemaruju, prema tome rojeve u obi~no vreme pustiti ne mogu.

365

366

mogu. Ali onda samo roje se, kada i dru{tva dosta i toliko sabranog meda imaju, od koga roju za put nu`nu hranu dati mogu. Ovo ina~e pri kraju leta biva. Zato takvi p~elari da bi ranije rojeve imali ve{tinu ovu upotrebiti prinu|eni su bili. Ve{tine wihove su razli~ite, prvo: §. 123. Kroz prevaru U po~etku prole}a prona|u p~elari ko{nicu, koja je i medom i dru{tvom jaka, iz we leglom puno sa}e iseku, i u sandu~i} ili ko{nicu stave, u koju toliki broj p~ela dodaju, koliko je potrebno, da bi sa}e pokriti mogle. Zatvore ih tamo i prihrawuju dotle, dokle sebi maticu ne proizvedu, onda leto otvore, misle, da je to razumno i savetno, i da p~ele i umnoìti se i meda dovoqno sabrati mogu. Me|utim u ovom nisu uspeli, jer iz dobre ko{nice i med i leglo izvade, dru{tvo umawe, prema tome od sigurne ko{nice najslabiju proizvedu, iz razloga, {to p~ele koje zaostanu, ne mogu leglo pokriti, zato kada hladne no}i nastanu, sve izumreti moraju. A pri tom one p~ele, koje su u drugu ko{nicu prenesene, budu}i da su nasilno preme{tene, ne poleù odmah na leglo, zato dakle ako slu~ajno jedna hladna no}

367

368

no} nastane, celo leglo strada, koje veliku zaista p~elarstvu {tetu nanosi. Jo{ ina~e: jaku ko{nicu podignu s mesta wena i na povisoko mesto obese a na weno mesto drugu praznu stave, u kojoj obese u kavez~i}u zatvorenu maticu. Sutradan istina mnoge se prevare, u praznu ko{nicu ulete, i tamo s maticom zaostanu. Me|utim i tako je velika {teta oslabiti i sneja~ati jaku ko{nicu o kojoj veliku nadu imati mogli bi. A pri tom istina da }e p~ele obe{enu maticu na}i, ali ne}e je prepoznati, izlete}e i u tu|u ko{nicu oti}i, gde }e ih druge poubijati. Drugi na~in §. 124. Kroz rasecawe Ovo se pri magacinima de{ava, kojih sa}e kratkim kopqem raseku i razdele i tako od jednog roja dva sa~ine. Me|utim ni ovo opstati ne moè: jer matica u gorwem delu nalazi se, kada dakle dowi sandu~i} raseku, p~ele u wemu bezmati~ne ostanu. Zato tri nedeqe dana samo o tome nastojati moraju p~ele, da maticu sebi proizvedu, posle dok matica plodna postane i jaja snese, opet tri nedeqe pro|u. Dakle samo iskustvo jasno nas pou~ava, da od takvih ve{tina odustanemo. Na kraju, §. 125. 369

370

§. 125. Kroz lupawe Ovo je ne{to savetnije od ostalih gore predloènih na~ina, a to iz razloga ovoga, {to je takav roj prirodnom roju sli~an. Ovo biva slede}im na~inom: Ko{nica, iz koje roj kroz lupawe proizvesti nameravamo, mora biti {to se ono kaè, do poda puna, legla i dru{tva u izobiqu da ima, re~ju takva ko{nica, iz koje bi i prirodni roj proiza}i mogao. 2/. U ono vreme ve{ta~ki roj proizvoditi treba, u koje i prirodni rojevi izlaze, to jest u maju i junu. 3/. U dan lep i vedar i to pred ve~e od petog ~asa do sumraka. 4/. Ako bi ko{nicu s mesta krenuti nu`no bilo, a mnoge p~ele bi po woj puzile, takve s pomo}u dima da se u}i nateraju, ovde me|utim nu`no je dobro paziti, da ne bi dim kroz leto u ko{nicu u{ao. Po tom jak ~ovek da je podigne i pregleda, s tom me|utim predostro`no{}u, da ne bi sa}e polomio. Dok ovaj pregleda, drugi s dimom od izletawa p~ele da ~uva. Mogu}e je u hladovinu ili kolibu odneti, i tako ustima gore podignuti, drugom praznom poklopiti. Leto pune ko{nice zatvoriti treba, ne samo da ne bi p~ele izlaziti mogle, no da bi im i mra~no bilo, a praznice leto prozra~nim kakvim bilo platnom zastreti: tako

371

372

ko ude{ene ko{nice dobro i ~vrsto uvezati treba, a potom odozdo u punu ko{nicu za nekoliko minuta drvetom kucati, malo prestati, i opet udarati, tim }e na~inom mnoge p~ele u ko{nicu u}i. Ako bi ve} sada iz brujawa wihova razumeo, da ih je toliki broj iza{ao, koji roj sa~initi moè, rastavim, pregledam, jaku onu ko{nicu na svoje mesto prenesem i ako primetim u sa}u }elije mati~ne, znak je da }e se rojiti. §. 126. O isterivawu p~ela êsto je nu`no a i korisno iz jedne u drugu ko{nicu p~ele izgoniti. Ovo biva na~inom u prethodnom § re~enim, s tom razlikom, {to onde samo pola u praznu ko{nicu gonimo, a ovde sve. Paziti me|utim treba, da od satova, u kojima se leglo nalazi, koliko vi{e moèmo u novu ko{nicu prebodemo, ovo zato, da leglo ono ne strada, ovo da iz legla onoga nova ko{nica, ako je slu~ajno u izgowewu matice li{ena, novu sebi izle}i i odgajiti moè. §. 127. [ta u promewivawu ko{nica paziti treba Da bi nejaku ko{nicu pomogli, s jakom je promeniti vaqa, to jest, jednu na mesto dru373

374

druge postaviti. Promewivati ko{nice najboqe je na lepom i ugodnom danu oko podne, kada se najvi{e p~ele u poqu zadràvaju. 2/. Takve samo ko{nice da promewujemo, od kojih rojeve one godine ne}emo. 3/. Ko{nice koje promewujemo, da budu sebi sli~ne i jednake. 4/. Ako promewivawem ovim tu|ice, koje su neku ko{nicu napadati ve} po~ele, oterati èlimo, tada na mesto od tu|ica napadnute, najja~u ko{nicu da postavimo. 5/. Na kraju leta, i u jesen ko{nice na{e retko bez {tete promewivati mogu}e.

G L A V A XIII O starawima i poslovima jesewim §. 128. O promewivawu pa{e

B udu}i da pa{a p~elama svuda isto ne traje,

jer u mnogim krajevima u prole}e po~iwe a s julom zavr{ava se, posle p~ele mawe donose, nego {to potro{e. U drugim pak krajevima, gde 375

376

gde je u jesen pa{a dobra, u prole}e uop{te nije. Koji dakle korist od p~ela imati èli, pristojnu pa{u da im obezbedi, i ako je mogu}e s jednog mesta na drugo kao {to je u §. 69. re~eno da prenosi, tro{kovi }e mu se obilno isplatiti. Za starawe i nadgledawe na drugo mesto prenesenih p~ela, jedan samo vitalan ~ovek traì se, i dovoqno je, jer je rojidba tada ve} zavr{ena. §. 129. Raznovrsnost pa{e Sviju cvetova i trava, koje p~ele vole, iz kojih med sabiraju mno{tvo ima, i sve po redu opisati dosta vremena iziskuje. P~elar pak i bez mno{tva nekih koristiti moè. U prole}e paziti treba na cvetonosne {ume i dubrave, a potom na medonosna poqa i doline, cvetom ukra{ene livade i planine. Na velikim gorama uvek ne{to nalaze p~ele. U dolinama gde je toplo po~iwe pa{a ranije i polako pewe se na planine. U ravnici pa{a u jedanput postane a na jedanput nestane. Najkorisniji pak p~elama cvetovi jesu: dren, iva, vrba, topola, leska, kalina, breza, jasen, jagweda, hrast, lorber, lipa i siba, i ostali mnogobrojni u prole}e. Drve}e vene u junu, za tri nedeqe dana kapqe ako im je vreme ugodno. Cvetovi heqde prevazilaze ostale cveti}e u tome, {to u 377

378

u mesecu avgustu, kada dakle svi cveti}i precvetaju i cvet izgube, cvetati po~iwe. §. 130. Preno{ewe p~ela na razli~ite pa{e Budu}i da p~ele u malo dràva postojanu pa{u imaju, zato mnogo se koristi onaj, koji na dobre pa{e p~ele svoje prenosi, jer na dobroj pa{i p~ele boqe ìve i razmnoàvaju se i izobilno meda i voska donose. Na dobroj pa{i ko{nice dobre postanu boqe a slabe u kratko vreme poboq{aju se. Bez dobre pa{e nikakvim iskustvom p~elama pomo}i ne moèmo, radovi, vreme i tro{kovi sve propada. Pa{a na koju p~ele prenosimo treba da bude bogata, dugotrajna i ne suvi{e od p~eliwaka daleko, jer brzo prolaze}a, ne izdr`qiva, ni dangube ne ispla}uje, a nasuprot dobra pa{a sve muke bogato nagra|uje ako bi i na dve miqe bila udaqena. Istina da p~ele na lepom vremenu veoma daleko na pa{u lete ali u letewu mnogo dragocenog vremena gube i umaraju se, mnoge na putu ostanu i ako ih lo{e vreme zate~e, bedno stradaju, niti toliko sakupiti mogu koliko kada blizu pa{u imaju. Ali opet ako dobra pa{a daqe od jedne miqe ne bude udaqena, boqe je uvek p~ele na prvom mestu ostaviti, jer dok novom mestu priviknu, uvek pre|a{we 379

380

|a{we sve traè i gre{e}i mnoge stra|avaju. Ako se pa{e radi p~ela i najbogatije nam pokazuju, opet nisu takve da ih poboq{ati ne bismo mogli. Mnogo bi mi p~elama korisnog drve}a saditi mogli svuda po livadama i putevima kuda se {etamo. Veliko bi mi mno{tvo razli~ito cvetaju}ih dobrih trava s najve}om p~elama kori{}u sejati i saditi mogli, od kuda bi nebrojanu korist ne samo p~ele, no i qudi i marva dobili. Zato ne samo vlasti, gazdinstva i organizacije, no i sami p~elari u sa|ewu takvom da nastoje i da pripomaù. Tada preno{ewe ko{nica kao nepotrebno sa svim prestalo bi.

G L A V A XIV O zimovawu §. 131. Kako s ko{nicama postupati treba, kada ih za zimovawe spremamo?

T ome p~ele same najboqe nas pou~avaju. Prime-

tili su mnogi p~elarstva qubopitqivi istraìva~i, 381

382

va~i, da p~ele, kada se k zimovawu spremaju, obitali{te svoje to jest ko{nicu, s najve}om bri`qivo{}u obilaze i svaku najmawu pukotinu zalepe i zamaù, da im ne bi zima i vetar dosa|ivao. Zato i p~elar treba da im leto stesni i tako maleno ostavi, kako se samo jedna p~ela provu}i moè a ne sa svim da zatvori, jer p~ele ako se desi da isparavawa wihova, koja kroz leto na poqe izlaze, na letu smrznu, odmah bez svakog odlagawa smrznuto poodlamaju, da im leto slobodno ostane. Od tuda u~imo, da p~ele i u najqu}oj zimi sveì vazduh traè, one u vrh ko{nice popnu se i sakupe se u loptu, da im toplije bude, kada meda uzimaju si|u me|u sa}e a posle se opet na obi~no me|usobnog zagrevawa mesto saberu i tako celu zimu, samo ako meda dosta imaju, bez ikakve {tete provedu. Iz ovog videti moèmo da se varaju oni, koji misle da p~ele od zime umiru, koje nikada biti ne}e, nego one zbog nedostatka meda od gladi poumiru. êsto se de{ava i to da p~ele kada sunce sija iza|u da se is~iste, i tako budu}i da je u wemu kao {to govorimo zubato sunce, ili se jo{ na poqu posmrzavaju, ili prozebu a potom u ko{nici poumiru. Ili kada osete da se prole}e pribliàva, po~nu se razmnoàvati, le}i nove p~elice, i budu}i da po naosobito na leglu leàti moraju, ~esto od zime posmrzavaju se, ali ovo samo biva u nejakoj i malobrojnoj ko{nici.

383

384

nici. Ovo nas opet pou~ava da slebe ko{nice za prezimqavawe ostavqati savetno nije. Dakle samo jake ili sredwe jake ko{nice na zimovawu za zapat ostaviti treba. §. 132. Kakvo je mesto za zimovawe p~ela povoqno? Jasno je dokazano da p~elama za zimovawe takvo mesto povoqno je, u kojem je uvek sve` vazduh, a takva mesta su vrtovi ili ba{te koje su uvek otvorene. Da je sve` vazduh p~elama nuàn, videli smo u prethodnom §. kako bez svakog odlagawa zamrznute pare s leta otkidaju, da bi ~isti vazduh ulaziti lak{e mogao. Nerentabilno je dakle ko{nice na tavan popeti a osobito na onakav, koji je sa svih strana zatvoren i nigde odu{ke nema, jer u tavanu takvom vazduh pokvaren p~ele truje. Nerentabilno je tako|e kao {to neki ~ine ko{nice u kacu sloìti, s daskama i plevom pokriti, jer se tamo pogu{iti moraju. Ali bez svake sumwe i straha na otvorenom vazduhu to jest: pod golim nebom - samo da je na bezopasnom mestu, gde ih marva ili druge ìvotiwe pogaziti, ili nevaqali qudi ukrasti ne bi mogli - ostaviti ih moèmo. Neki p~elari u ìtnoj jami, unutra p~ele preko zime drè. Ovo ~ine na~inom sle385

386

slede}im: U prvom ~istu ìtnu jamu slamom ili plevom dobro opale, a kada se ohladi gar, onaj po dnu jame razastru, po tom po merdevinama jedan u jamu spusti se i stav{i na sred jame, ko{nice oko sebe jednu do druge vrh gore okrenuv{i re|a, a drugi mu ko{nice dodaje. Po tom drugi red izme|u vrhova prvih ko{nica popreko, otvor zidu okretaju}i stoje}i na merdevinama namesta, tako i tre}i red dok ih sve ne poslaè. Kada iza|e iz jame, na otvor jame, to jest, na sred grli}a odu{ku za pola stope {iroku ostave a ostalo zemqom zagrnu. Za odu{ku neki glav~inu od kolskog to~ka upotrebqavaju i ovo je najvi{e u Ba~koj kod mnogih p~elara na~in za zimovawe ostavqati p~ele. §. 133. [ta u postavqawu p~ela za zimovawe paziti i kako postupati vaqa? Dvoje ovde bri`qivo da pazimo. 1/. Ko{nice tako da stavimo, da zraci sun~evi u leto udarati ne mogu, ina~e p~ele kada primete da sunce sija izle}u i posmrzavaju se. 2/. Dobro paziti treba, imaju li p~ele ~ist i sve` vazduh. Zato ~esto nadgledati vaqa da nije kakva prepreka na letu, kao {to biva kada debeo sneg padne i ko{nice vi{e od pola, prema tome i leto zatrpa, tako da no387

388

novi vazduh nikojim na~inom ulaziti ne moè, otuda biva da ako se sneg ne odgrne i leto ne otvori, ~esto jadne p~elice i ako meda obilno imaju pogu{iti se moraju. Svakim dakle mogu}im na~inom nastojavati du`ni smo, da bi ~ist i nov vazduh u ko{nicu ulaziti i p~ele hraniti mogao. §. 134. Razna prostih p~elara mi{qewa o zimovawu p~ela Neki samouki p~elari govore da p~ele na zimovawu potpuno ni{ta ne jedu, kako oni to i od kud zakqu~uju ja ne znam, jedno bih samo rekao na pitawe wihovo, da p~ele nikada meda u tolikoj koli~ini sabirale ne bi, da im u zimu potreban nije, koje sam zdrav razum o~evidno pokazuje. Neki u~e i pretpostavqaju da p~ele kao god neke ptice celu zimu prespavati mogu, a govore da se to majstorijom u~initi moè - ova bi majstorija veoma korisna bila, kada bi je mi pri marvi na{oj upotrebiti mogli!!! - eksperiment wihov bio je ovakav: u komoru neku, koja je udaqena bila od onakvih prilika, gde se lupawe i tre{ewe de{ava, sloè oni ko{nice svoje, zatvore ih tako, da u stalnom mraku ostanu, u velikoj nadi da }e p~ele celu zimu bez svake hrane prespavati, ali nisu uspeli, jer su p~ele sav med do kapi budne pojele. Iskus389

390

Iskustvo nas jasno pou~ava, da p~ele kao komarci, muve, i dr. preko zime bez hrane biti ne mogu. Probaju posle i drugim na~inom, koji se u ovome sadràva: Znali su oni, da mi{evi, pacovi, krtice i ostale podzemne ìvotiwe u jamama svojim bez obnavqawa vazduha, zatvorene spavaju, upotrebe i to, da bi zaista put vazduhu prekratili. Ukopaju ko{nice u zemqu i zaspu ih svuda okolo zemqom. Nemirna jednako izmi{qawa wihova ne prestaju ni ovde, nego jo{ i daqe postupe: iskopaju prostranu jamu, u koju jednu samo ko{nicu spuste, poklope je buretom, da bi vazduha imala, i zemqom obgrnu, ali sve badava, ne}e p~ele svu zimu da spavaju, na{li su oni posle zime p~ele jedva ìve a med skoro sav pojeden. Majstorija i brzina dakle ovde mesta nema, jer je protiv zakona prirode i protiv prirode p~ela. P~ele nisu od onog ìvotiwskog reda, koji u zimu spavati moraju, no budne traè nadzirawa i prehrane na{e, ako smo radi korist kakvu imati.

GLA391

392

G L A V A XV O ubijawu ko{nica

§. 135. Treba li p~ele ubiti s medom zajedno?

N eki

od novih p~elarstva pisaca èstoko diù oru`je na stari obi~aj, koji zapoveda da se i p~ele poubijaju, no u~e nas da umesto stoje}ih ko{nica magacine upotrebimo, i tako }emo u wima sve p~ele ìve zadràti mo}i, da nam i dogodine sluè i opet med na korist na{u uzeti. No koliko ovo od zdravog razuma odstupa oni ne znaju. To je isto onako, kao kada bih ja savetovao da ovce ne koqemo zato, {to ve} sa zaklanih ne moèmo vunu skidati, koja nam veliki interes pri~iwava. Ovo je me|utim op{te pravilo: toliko drì goveda i ovaca, koliko hraniti moè{ a suvi{no koqi i ako nu`da bude otisni - prodaj - gde koje, da ti naplati trud tvoj. Tako dakle i s p~elama postupati moèmo. Ostaviti p~ele bez meda da ih hranim, i toliki tro{ak da ~inim, ne znam ko bi mi pametno savetovati mogao. Ubiti wih u medu, pak prodaj

393

394

daj ih s medom zajedno, neka ti i mrtve korisne budu, kad su ìve korisne bile. Mogu}e iz jake ko{nice u drugu praznu p~ele isterati na~inom u §. 125. re~enim. Ovo me|utim samo na dobroj pa{i i to jo{ u julu ~initi vaqa, tako mogu u praznu ko{nicu istresene p~ele do jeseni toliko meda naneti, koliko im za zimsko prihrawivawe nu`no treba, a punu meda ko{nicu bez p~ela, na sopstvenu korist na{u upotrebiti moèmo. 2/. Ne samo slabe no i najja~e ko{nice potu}i treba, jer iz jedne jake ko{nice 70, 80, i 100 merica imati moèmo, koje u 4 i 5 slabih nema. Dakle i najboqe ko{nice na korist na{u ubijati moèmo. §. 136. O na~inu kako ubijati ko{nice Kada u poqu ve} nestane cve}a, kao {to u jesen biva, onda p~ele samo badava jedu i gotov med tro{e, zato odmah ih pri kraju septembra potu}i treba. [to je sveìji vazduh, to je udobnije vreme za ubijawe ko{nica. Ubiju se pak ovako: Iskopati treba u p~eliwaku jamu, u krug toliko {iroku, koliki je otvor ko{nice, uve~e zapaliti u woj malo vla`ne slame i odozgo staviti ko{nicu, sam }e dim p~ele pogu{iti. Mnogi upaqenim sumporom p~ele gu{e. Potom podignuti ko{nicu, nad bure nadneti i tri ili ~etiri puta 395

396

puta udariti jako, da sa}e s p~elama zajedno spadne u bure. Tako i s ostalima postupati treba.

G L A V A XVI O rastavqawu ili isce|ivawu meda §. 137. Kako se med u maloj koli~ini od voska rastaviti moè?

S a}e medom puno rastaviti mogu}e na~inom

slede}im: êsto se kod naroda na{eg hleb mesi, koji se obi~no izvadi pre, nego se pe} sa svim ohladi. Posle hleba dakle med na{ izgwe~en u {irok ~anak ili wemu sli~ne posude sipamo i tako ga u pe} stavimo. Vosak }e se sav, koji se god u medu sadràvao bude otopiti. Kada se otopi, onda ga izvaditi i na sigurno mesto odneti treba. Tamo }e se vosak gore di}i i stegnuti se, koga posle s meda lako skinuti moèmo. Med takav jo{ nije toliko ~ist, da ni malo voska u sebi nema, zato u kotlu ili gvozdewaku

397

398

ku opet ne{to podgrejati moramo i preneti na mirno hladno mesto, gde }e se kao god i pre vosak gore di}i. I to toliko puta grejati i hladiti treba koliko se god na povr{ini meda vosak na{ao bude i tako }e nam na posletku naj~istiji med ostati, koji se za 20 godina bez svakog kvarewa zadràti moè. §. 138. U velikoj koli~ini med rastaviti Gde vi{e meda ima vaqa napuniti kadu ili bure, koje odozdo ~epom ili slavinom predvi|eno da bude mora. Sa}e u kadi vaqa stu}i ili zgwe~iti tako da ni jedna }elica cela ne ostane. Kada malo podignuta od zemqe da stoji. Posle nekoliko ~asova, kada ve} med dole si|e, a vosak podigne se, slavina se otvori i ~ist med iste~e, a dok komadi}i voska s medom zajedno isticati po~nu, slavinu opet zatvoriti treba. Med, koji prvi iste~e, zovemo ravak, ovaj i bez daqeg ~i{}ewa sluìti moè za prihrawivawe p~ela i za svaku potrebu na{u. Koliko mawe med kod vatre stoji, toliko je boqeg ukusa, jer vatra izvla~i iz meda silu i mirisne aromatske materije i paqiv ukus prouzrokuje. Ako {ta meda u kadi zaostane, to se vodom radi {erbeta opere ili izgwe~ivawem iscedi. §.139. 399

400

§. 139. Izgwe~ivawe Ostatke u buretu ili kadi vaqa u kotlu ugrejati, usuti u redak xak, od konca ili kanapa za to pripremqen, i pod presom dokle god med te~e pritiskivati. Kada se ve} sav med iscedi, ako {ta jo{ vosak slasti u sebi ima, vodom da se spere, koja }e posle radi {erbeta sluìti. Ovako isce|en med ako i nije po ukusu i dobroti prvome sli~an, mogu}e me|utim wega za svaku potrebu na{u, osim prihrawivawa p~ela upotrebiti. §. 140. ûvawe meda U ~istom sudu i suvom mestu med mnogo godina za upotrebqavawe na{e ceo i dobar za prihrawivawe p~ela sa~uvati mogu}e. U vla`nom pak mestu uskisne i voden bude. Paziti me|utim treba u va|ewu sa}a, da trulo, skora{we i uèèno leglo, ni najmawe hranu p~ela s medom ne pome{amo, jer naro~ito trulo i skora{we leglo s medom rastopqeno uskisne i dugo zadràti se ne moè. Zato je dobro za prihrawivawe p~ela nama samim ~istog meda imati, a od medoprodavaca kupovati je opasno. Med ravak svojim vremenom tako stvrdne da ga noèm se}i moramo. GLA401

402

G L A V A XVII O topqewu voska §. 141. Oru|a radi topqewa voska potrebna

K ada je ve} med isce|en i vosak od meda ras-

tavqen, ako veliku koli~inu voska imamo velike naprave trebamo, koje su nam pod imenom vo{tare dobro poznate. Potreban kazan, potrebna presa ili stupa, koja teìnom svojom sve raznovrsne ~estice iz voska iscediti mora, jo{ od jaka, debela i retka platna nekoliko kesa. Presa u srazmeri koli~ine voska da bude. Najpre u kazan usuti vode i na vodu vosak, pod kazan vatru podloìti, vosak }e se postepeno rastopiti i na vodu di}i, odakle se lako skidati moè. Koji pak nekoliko samo ko{nica ima, kesom, u kojoj se sir cedi, zadovoqan biti moè. §. 142. Istopiti vosak

U okalajisanom bakarnom kotlu ili kazanu vo{tinu kuvati, i neprestano u dovoqno vode me403

404

me{ati treba. [to je vi{e vode, to je lep{i vosak. ûvati me|utim treba da se vosak ne potpali i u vatru ne pokipi, jer bi lako poàr prouzrokovati mogli. îst vosak, koji po vodi pliva, u ~anak ~iste vode pun, ili malo korito, ili drugi za to pripremqen sud, velikom ka{ikom se povadi. §. 143. Istiskivawe prvo Kada je ve} sva vo{tina rastopqena istrese se iz kotla ili kazana nad podmetnutim koritom ili {avoqom s vodom zajedno u xak ili kesu, kesa se stavi pod presu i lagano pritiskuje. Toliko se me|utim u kesu uspe, koliko se na jedan put izgwe~iti moè, i istiskuje se toliko dugo, dokle god te~e i ~esto vrelom vodom poliva se u presi vosak. Da se ne bi vosak prosipao, presu platnom pokriti treba. Ostatke u kesi ili dro`dinu me|utim istresti vaqa na zemqu, dokle se prvo istiskivawe sa svim ne zavr{i. §. 144. Istiskivawe drugo Kada je ve} sva vo{tina iz kotla izva|ena, kroz kese isce|ena, ostatke u kesi jo{ jedan put u tri tala vode, kao i pre kuvati treba i opet cediti. Drugi vosak s prvim 405

406

im me{ati ne vaqa, jer od drugog kvari se. Koji u kuvawu ili topqewu voska ne pazi, tako }e pokvariti da ga vi{e lako o~istiti ne moè. Ako li pak vosak nekih radi tvari dovoqno ~ist nije, jo{ jedan put u vodi kuvati ga treba i bez istiskivawa u sud neki odozdo uì istresti, dro`dina }e na dno pasti a vosak ~ist gore di}i se. Jo{ ina~e, skuvanu vo{tinu u kesu usuti, da{~icu 4 stope dugu u korito vode puno postaviti, na da{~icu kesu namestiti i oklagijom na kesu nasloniv{i se pritiskivati, vosak }e se lagano cediti i tako je posao ~isto zavr{en. Isce|en vosak rukama u loptu skupiti treba i opet u ~ist kotao staviti, nasuti malo vode i laganom vatrom ga rastopiti. Kada po~ne vriti, ~uvati da ne pokipi i da se ne upali, penu skidati, a kada ve} peniti se prestane, u sud odozdo uì, za to pripremqen istresti, posle kad se stegne, izvaditi. Zaostav{u dro`dinu ne vaqa bacati, jer sa osu{enom moèmo kaditi p~ele, rakiju pe}i, i prodati, za razne lekove kako qudima, tako i marvi posluìti moè.

GLA407

408

G L A V A XVIII O spravqawu {erbeta §. 145. [erbet

D ragi p~elari! Pre nego li malo ovo delce

moje zakqu~im, o {erbetu vam jo{ govoriti imam. Ali iako je ovo pitawe, najvi{e starim qudima veoma korisno, mi se me|utim takvim slabo veselimo, imaju}i od Tvorca darovanog raznog vida prekrasnog vina, pored koga ~esto i bez zavisti veselo provodimo vreme. Ono }e srca na{a prijatnim ukusom svojim i bez {erbeta dovoqno razveseliti, ako samo razumno i umereno upotrebqavali budemo. Da ostavimo dakle varewe {erbeta voskorastopiteqima i vo{tarima neka ga prave kako im drago i neka me{aju tamo {to god ho}e. Me|utim ako koji otaxbine sin i ovoga opis imati èli, slede}im na~inom {erbet na~initi moè. Za {erbet je dobar i onaj med, koga ni za{to drugo upotrebiti ne moèmo. [to se god me409

410

medom okvasi, kao ruke, noèvi, prazno sa}e i dr. vru}om vodom da se opere, voda ova za {erbet podneti moè. Za osobito dobar {erbet medena voda mora biti od meda tako gusta, da tazi koko{ije jaje na woj plivati moè. Zato dokle ovo ne bude, med uvek da se dodaje. Na jednu kofu meda {est se kofa vode uzme. §. 146. Kuvawe {erbeta Vodu s medom pome{anu na tihoj vatri u ~istom kalajisanom kotlu ili kazanu kuvati treba, toliko dugo, dokle se god peni. Penu pak dokle voda vri neprestano skidati i ~istiti. Kada ve} prestane peniti se, kesa sa slatkim koricama, karanfili}ima, quskom od naranxe, cve}em ora{~i}evim, ili samim ora{~i}em, malo {afrana, isiota, duga~kog bibera napuwena u {erbet da se stavi. Da bi kesa potonula, kami~ak se priveè. [erbet toliko dugo kuvati treba, dokle ~etvrti deo ne uvri. Ako se {erbet od mednih satova pravi, za kuvawe dosta je jedan ~as, ako li od ce|enog meda, pola ~asa. [erbet kad se kuva, svuda ne vri, no samo s jedne strane, zato me{ati treba. Posle gvircove staviti srazmerno, na pr: na sto kofa ~istog {er411

412

{erbeta 25,6 grama isiota; slatkih korica, karanfiqaka i ora{~i}eva cveta po 12,8 grama. Od ovoga ne sve, isitwenu polovinu u {erbet ubaciti moèmo i jednu ~etvrt ~asa zajedno kuvati, a drugu polovinu u kesu za{iti i posle kuvawa u {erbet spustiti. Kuvawe ovo zato biva, jer za~ini sa {erbetom pome{ani ne daju peniti se. [erbet od jednog ~asa duè kuvati je {tetno. Skuvan {erbet kroz sito ili platno u neki drveni sud procediti, a kad se ohladi, u bure uspe i puno u podrum da uskisne odneti ga treba. Za~ini u kesici u{iveni u buretu da se ostave. Bure za nekoliko dana otvoreno ostaviti mogu}e, dokle se sva ne~isto}a ne podigne i ne o~isti. Po tom bure zatvoriti i ostaviti a posle {est nedeqa moè se piti. [to je stariji {erbet, to je boqi. Jagode, smrekina zrna, suve tre{we i dr. usute u bure daju {erbetu prijatan ukus. U ostalom vidi kwiìcu iskusni podrumar zvanu gl: 26. §. 147. Sir}e Medqava voda koju radi {erbeta upotrebqavamo, moè i radi sir}eta sluìti. Kada se kuva malo sir}eta u wu usuti, i posle vani na suncu ili u toploj sobi dràti i najboqe sir}e bu413

414

bude. [erbetno sir}e {to duè stoji, to ja~e biva.

G L A V A XIX O raznom s p~elama rada na~inu, i o zimskom starawu §. 148. Napomene

S

1/. a}e plesnivo i izlomqeno ako u ko{nici primetimo, p~ele dimom gore oterav{i, lako i slobodno ise}i moèmo. 2/. Dugu kosu p~ele ne trpe, zato p~elaru nu`no ili kratku kosu nositi ili pokrivati se. 3/. Ako koga na toplom vremenu p~ela ujede, odmah s mesta onoga nek ode, jer s ispu{tawem àoke najupadqiviji neki znak ispu{taju p~ele iz koga poznaju da je nekoj iz druìne wihova velika nepravda u~iwena, zato da bi je osvetile mnoge se ustreme na ujedawe. 4/. Okolo p~ela bilo {ta raditi najboqe je veoma rano, dokle jo{ ne iza|u, ili uve~e kada ve} miruju. 5/. Na 415

416

5/. Na leto ko{nice dobro paziti treba, ina~e }e mnoge stradati u zimu od senica i mi{eva a u jesen od zoqa i tu|ica. 6/. Na dobroj pa{i u leto leto u ko{nice ve}e vaqa otvoriti, a u pola avgusta, naro~ito su{ne godine, jo{ ranije mawe na~initi, i to samo kako jedna p~ela iza}i moè, da ne bi tu|ice lako navaliti mogle. 7/. Ako zoqe mrtve p~ele ve} ne jedu, no pre silom u ko{nice navaquju, to odmah, kao {to je re~eno, nejakih p~ela leto zatvoriti treba. 8/. Koja ko{nica najmawe 10 merica meda ima, takva prezimeti moè. 9/. Koji iz stare ko{nice p~ele isterati ho}e, takve na uhva}enog drugenca roja odmah slede}e no}i nek izlupa, rado }e zajedno prebivati i dobro }e dru{tvo biti, ako samo veoma kasno nije. P~ele iz stare ko{nice pre rojidbe lupawem isterati bez pogibije p~ela nije mogu}e. 10/. P~ele, koje se do pola jula ne roje, ako je dobra pa{a, u praznicu ih lupawem isterati mogu}e. One }e do zime zimsku hranu sebi prikupiti. Ili mogu}e s nejakim rojem spojiti. 11/. Ko{nicu koja se pro{log leta nije rojila, no u lenosti svo vreme provela, pa i ovo leto ne misli rojiti se, i ve} je pola leta potro{ila, takvu lupawem isterati treba, ako jo{ dobra pa{a traje dobra }e biti. Radi udobnog

417

418

nog izgowewa p~ela iz jedne ko{nice u drugu, pripremiti vaqa na tri noge stolicu, na sredini prose~enu, sli~no de~ijem dupku, u {upqinu ove ko{nicu postaviti i tako mawom mukom bez pomo}nika posao zavr{iti mogu}e. Pred ve~e je najboqe izgoniti p~ele, dobro je i ujutru me|utim pre izlaèwa sunca. 12/. U izgowewu p~ela u drugu ko{nicu, ako neki deo p~ela u prvoj jo{ u sa}u zaostane, povaditi treba sa}e iz ko{nice, p~ele }e same rado oti}i k drugaricama svojim. 13/. Budu}i da p~ele bez vode biti ne mogu, to ako su daleko bare ili druge vode, u p~eliwaku uvek vode dovoqno neka ima. 14/. Gde se p~ele napajaju, tamo kvo~kama, pili}ima, a posebno mladim pa~i}ima pristupiti p~elar nek ne dozvoli, jer oni jedu p~ele. 15/. P~ele rado imaju mlake bare i radi soli, koje u ovim vodama crpe, jer od takvih se ukrepquju i sposobnije bivaju. Zato i skora{wim rojevima dasku pod ko{nicama sitnom soqu posuti korisno je. 16/. Ko{nice preme{tati najboqe je na hladnom vremenu i no}om. Ne treba me|utim ko{nicu s mesta odmah odneti, jer bi mnoge p~ele, koje na daski ili na zemqi pod ko{nicom nalaze se zaostati morale, no podmetnuti kami~ke ili drvca pod ko{nicu, od zemqe ne{to je podignuti, zaostale p~ele u}i }e, i tada 419

420

da odnositi. Ako ko{nice na kola leè}i postavqamo, to na onu stranu poloìti ih treba, na kojoj sa}e se~imice, odozdo gore visi, ina~e }e sa}e sastaviti se, sklopiti i p~ele stisnuti, koje vi{e izle~eti nije mogu}e. 17/. U preno{ewu p~ela, ko{nice zastorkama ozdo pre podvezati treba, a ne slamom ili senom zastrti, jer }e slama se satrti, sa}e stegnuti i izgwe~iti, prema tome i p~ele podaviti. Od zgwe~ena legla u ko{nici, p~ele se smrada napune i sve pomreti moraju. Ako li se slama i ne zgwe~i, me|utim satrvena u sa}e se izme{a tako, da je posle lako is~istiti nije mogu}e. P~ele pak takvu ~iste}i, mnogo bi vremena potro{ile, i ne bi o~istile. Koji pak mnogo ko{nica a malo zastorki ima, ili mu je te{ko podvezivati, ili nije rad na vezivawe tro{iti, to mesto slame i sena, powavom ili rogoznicom nek pokrije, koja se izlomiti ne}e kao slama, niti {tetu kakvu p~elama prouzrokovati. §. 149. Druge napomene 1/. U prole}e p~elar kada iznosi ko{nice, to preko zime polomqeno i crno sa}e nek ise~e, a koje je zdravo ostavi, i pazi da ne bi leglo sa sa}em isekao. 2/. Sva421

422

2/. Svaki deseti dan p~elar ko{nice ozdo bri`qivo nek ~isti, da ne bi crve zapatio. U vreme rojidbe gde je rad da mu se roj uhvati, ono mesto jednom nepotrebnom maticom nek namaè, tamo }e se najradije rojevi hvatati, jer veoma prijatan i veliki miris kud god leti, ili ide, matica za sobom ostavqa, koji kad osete p~ele, rado se onde hvataju. Dakle nije ~udo, ako na isto mesto mnogi rojevi jedan za drugim hvatali se budu. 3/. Oko polovine avgusta ne samo leta umawiti, no kravqom balegom svu ko{nicu unaokolo umazati treba, tako niti }e zoqe ni tu|ice lako u}i, i budu}i da tada ve} sveìji vazduh nastaje to }emo im time ve}u toplotu obezbediti. 4/. Za zimovawe p~elama izabrati treba mesto suvo a ne vla`no, jer na vla`nom mestu poplesnave i poumiru. Niti na takvo mesto postavqati, koje ponekad toplo biva, jer i ovde sad znoje}i se sad su{e}i poplesnavit }e i stradati. 5/. Veoma toplo za zimu mesto p~elama nije nu`no, samo od veoma velike hladno}e ih ~uvati vaqa, jer potrebnu toplotu same p~ele sebi obezbe|uju. 6/. Ti{inu u zimu p~elama da obezbedimo, da se ne bune, i od sna ne bude. Zato daleko wih od puteva kud prolazi marva i kola, tako|e i od mesta, gde se seku drva, udaqiti treba. Iskus423

424

Iskustvo nas pou~ava da p~ele preko zime na mirnom mestu polovinu meda ne tro{e, koliko kad se bune i uznemiravaju. 7/. Dobro }emo u~initi ako napoqu zimuju}ih p~ela ko{nice, da ne bi im zima, ki{a, snegovi i hladni vetrovi veoma dosa|ivali, ~ime bilo prekrijemo. Moèmo ih snopovima trske naokolo ograditi, slamom me|utim zbog mi{eva pokrivati savetno nije. Ko{nice od mi{eva nepovre|ene sa~uvati mogu}e, ako ~i~ke i na letu i okolo ko{nica prislonimo, jer mi{evi na ~i~ak ne smeju. 8/. Mi{eve na p~eliwaku jo{ potamaniti mogu}e, ako na vi{e mesta mi{olovke zapnemo. Ili kupiti iz apoteke Arsenik zvanu ùtu farbu, s kojom se mi{evi truju, veli~inom pola le{nika, sitno zdrobiti, k tome dodati raànog bra{na, koliko s tri prsta uzeti mogu}e, ovo pome{ati zajedno, u ~inice razdeliti, i svi }e se mi{evi potrovati. ûvati me|utim treba, da ne bi deca od toga {togod okusila. 9/. Ostavqene na zimovawe p~ele u nedeqi dana najmawe jedan put p~elar pose}ivati duàn je, ali lagano okolo wih idu}i da se ne probude, pregledati mi{olovke, uhva}ene mi{eve izbaciti i mi{olovke opet zapeti. Ako li su ko{nice na otvorenom vazduhu, to jo{ ~e{}e svaku unaokolo da pregleda, da nije gde god mi{ u{ao, da ptica kakva ne kvari ko{nicu, 425

426

nicu, jer od toga p~ele ~uvati treba. Ma~ku u p~eliwaku nek ne drì. 10/. U januaru, kada ko{nice pose}uje p~elar, mrtve p~ele nek is~isti, da se od smrada ìve ne upropa{}avaju. Zimsko vreme budu}i da je ~esto promenqivo, sad surova zima, sad vetrovi sa snegom duvaju, a sad se naprasno otpusti, u takvo vreme, osobito ako jug duva, {tetan smrad od mrtvih p~ela ìvima se pewe. Da ne bi im dakle na {tetu sluìo, mrtve p~ele nek is~isti i zakopa. 11/. Rano p~ele na zimovawe spremati ne vaqa, osim ako je mnogo snega palo. I u zimu p~ele ~ist vazduh traè, zato leta rupicama snabdevena da budu. Ako kucnemo u ko{nicu i neveselim glasom odgovore nam p~ele, to ~istog vazduha od gospodara sebi obezbediti mole. §. 150. Prilog o ujedawu p~ela Priroda i ustanovqewe ~ove~ijeg roda i tela je razli~ita, zato i raznim ujedima razli~ito podvrgnuta. Ujedawe raznih ìvotiwa ~ove~ijem rodu {tetno, po {teti razlikuje se, jednima vi{e {kodi drugima mawe, tako i o ujedawu p~ela re}i se moè. P~ela ako koga àokom svojom ubode, svakom jednak bol ne uzrokuje. Neki ujed p~ele i ne ose}aju, zato i ne mare, nekim ujed ne ote427

428

ote~e, a drugima veoma. U istoriji imamo primere, gde su deca od p~ela ujedana pomrla. O Homeru najslavnijem drevnom stihotvorcu govori se, da je od ujedawa p~ela oslepio. Ovo pak p~ela ujedawe od nevinog p~elarstva da ne odvrati koga, jer ujedawa retko bivaju, osobito ako ~ovek s p~elama dobro i pa`qivo postupa. P~ele su od prirode svoje stvorewa veoma krotka i mirna, onda se samo àokom braniti uobi~avaju, kada primete, ili misle da }e im se velika kakva propast dogoditi, jer takve boje se. Koji pak krotko, razumno i mirno okolo p~ela poslove svoje zavr{ava, takvi i bez dima otkrivenim licem i golim rukama pristupaju i retko se na ujedawa àle. Ako li koga p~ela àokom svojom stvarno ubode, àoku {to pre nek izvadi, pored toga neki stipsom, esencijom ruzmarina, medom, ma{}u iz uha maù, neki hladnim gvo`|em, ~elikom, kre~om ili kamenom pritisnu, neki pak melissom ili mati~wak zvanom travom, na kraju i samom p~elom koja ih je ujela, koja i tako posle ispu{tawa àoke vi{e ne ìvi, ujedeno mesto natrqaju. Od ovih lekova koji kome protiv ujedawa povoqni i korisni budu, svaki sebi da primeni. 2/. Ako koga p~ela ujede, s onog mesta odmah nek pobegne, jer posle ispu{tawa àoke unutra{wost p~elina popuca i neki upadqivi p~e429

430

p~elama smrad, kao {to je ve} re~eno, iz sebe ispuste, smrad ovaj ostale p~ele primetiv{i, srdito podignu se i brzo na takvog navale. Opasnost je dakle da ga vi{e ne ujedu, jer je smrad ovaj kod p~ela znak, da je on neprijateq wihov, na kome smrad takav osete. Zato neka se ~uva svaki, da se ne bi u kosi ili pod odelom wegovim p~ela zgwe~ila, ili ujela ga, jer smrad ovaj i za dve nedeqe dana p~ele ne zaboravqaju, i koliko god puta takav k p~elama pristupi i wega primete, ostaviv{i poslove svoje juri}e ga. A naprotiv miris matice tako je prijatan, da koji wu ìvu ili mrtvu u rukama drào bude, p~ele }e mu veliko prijateqstvo pokazivati, zato i na mesto maticom namazano rojevi se najradije hvataju.

Kratak opis u p~elarstvu nu`nih opaàwa, na svaki preko godine mesec razdeqeno Februara 1/. U novembru, decembru, januaru i februaru ko{nice na zimski mir ostavqamo, bez velike potrebe s mesta pomerati ne vaqa, no mirno nek spavaju p~ele ostaviti. 2/. Po431

432

2/. Paziti da bi p~ele vazduha dovoqno imale, zato ako od velike toplote u zimovawu bruje, ko{nicu malo otvoriti, da bi sveèg vazduha obezbediti mogle. 3/. U ove mesece nove ko{nice plesti treba, da u prole}e i leto vreme p~elama du`no u pravqewu takvih ne tro{i se. 4/. U februaru ko{nice na jednu stranu malo nagnuti i sve |ubre o~istiti treba. 5/. Od zime, vetra, vlage, mi{eva i dr. kako drugih, tako i ovoga meseca p~ele ~uvati vaqa. 6/. Na kraju februara matica u dowem delu sredweg sa}a jaja nositi po~iwe. Marta 1/. Kupiti, prodati, jo{ i nositi p~ele kuda ko ho}e moè. Samo vra~awa, ili bezvrednih primedbi u kupovawu, ili prodavawu da ne ~ini, vidi §. 51. neka kupuje i prodaje za ìto ili nov~i}e, za sitno bra{no ili za forinte, to je sve jedno, samo da pazi u D.I. Gl. XIII. govoreno. 2/. Ako {to kucne u ko{nicu od glasa p~ela poznati mo`, u kakvoj su situaciji p~ele wegove, koje odmah ne bruje, wih nek otvori i vidi {ta im nedostaje, gladne nek nahrani, a slabe od zime brani. 3/. Kada

433

434

3/. Kada p~elar u prole}e iznese p~ele, neka ih o~isti, jer kroz ~i{}ewe ovo od velikog starawa osloba|a ih. 4/. Paziti treba da kroz lo{e vreme p~ele ne bi gladovale, ina~e }e leglo izbaciti i nanovo kasno le}i se, zato ih na lo{em vremenu ako je potrebno prihrawivati vaqa. 5/. Gde je eho i odbijawe vetrova p~ele ne postavqati. 6/. Bri`qivo motriti, imaju li sve p~ele maticu, a to poznati mogu}e, ako p~ele dimom okadiv{i, u sredwem sa}u novo leglo p~ela primetimo. 7/. Bezmati~nu ko{nicu omati~iti mogu}e, ako iz ko{nice, u kojoj legla ima, komad sa}a s leglom ise~emo. - Jo{ boqe ako mati~wak imala bude - tako|e i od bezmati~ne toliki komad sa}a izvadimo, a mesto wega ise~eni s leglom p~ela komad sa}a tankim pruti}em prebodemo, od ovoga }e posle same sebi bezmati~ne p~ele maticu izle}i. 8/. Ako ovoga meseca trutovsko leglo u ko{nici primetimo, znak je, da matice nema. 9/. Ako li bezmati~nu ko{nicu s rojem omati~iti ho}emo, ~uvati je treba, dokle roj na wu ne stresemo, da tu|ice ne bi navalile. 10/. Leto ko{nice vi{e ne otvarati, osim kako jedna p~ela izlaziti moè, da tu|ice ne navale. Ja~ih i p~ela punih ko{nica leto mogu}e malo vi{e otvoriti. April435

436

Aprila 1/. Od tu|ica ko{nice ~uvati. 2/. Gladne p~ele prihrawivati; od vetrova, zime i vlage p~ele braniti. 3/. Ne samo ovoga meseca, no i preko cele godine svaki deseti dan ispod ko{nica dasku ~istiti, da ne bi pauci i crvi zakotili se. 4/. Na kraju aprila koliko mati~nih }elija u sa}u bude, toliko }e biti rojeva, ako }elije p~elar ne ise~e, zato toliko samo mati~nih }elija nek ostavi, koliko rojeva imati èli. 5/. Na zoqe bri`qivo motriti i gnezda wihova vrelom vodom politi, ili slatku vodu, ili meso kakvo u lonac staviti, poklopiv{i hartijom zatvoriti ga i svezati, na sredini me|utim rupicu na~initi, u}i}e zoqe a ne iza}i, no podaviti se. 6/. Mi{eva i pacova gnezda izbacivati, mraviwake vrelom vodom iskoreniti. Maja 1/. U po~etku od tu|ica p~ele ~uvati treba. 2/. Promatrati, jesu li sve ko{nice maticom snabdevene. 3/. U kavez~i}ima nekoliko matica za budu}e slu~ajeve i potrebe sa~uvati. 4/. Imati pa`wu na ko{nice, koje su se ve} za rojidbu pripremile. 5/. Is 437

438

5/. Ispred ko{nica travu a ispod ko{nica dasku ~esto ~istiti. 6/. Ako uhva}en roj iz ko{nice pobegne, i opet ga uhvatimo, posuti ga vaqa hladnom vodom, ne}e vi{e iza}i, jer hladne vode boji se. Ako li i drugi put uhva}en beì, u onu ko{nicu vi{e ga ne stresaj, jer ne}e ostati, mora u woj neprijatan kakav smrad ili od ma~ke ili od mi{a biti, zato u drugu ga ko{nicu stresti, a onu, u kojoj ostati nije hteo, na slamnoj vatri dva tri puta izgori i opali, dobra }e biti posle za hvatawe drugoga roja. 7/. Rojeve uhva}ene blizu ko{nica iz kojih su iza{li, ne name{taj, jer ~esto kradom p~ele u takve vratiti se uobi~avaju. 8/. Da bi suvi{nog roja s ko{nicom, iz koje je iza{ao, bez muke spojiti mogli, uhvatiti treba roj uop{te u praznicu, i potom ga odmah pred staru, to jest, iz koje je iza{ao, ko{nicu {to bliè leto k letu prisloniv{i namestiti, ~esto jo{ do ve~era k materi vrati}e se. Ako li se ne vrati uve~e toga nepotrebnog i suvi{nog roja na ~etvorougaonu na taj kraj pripremqenu dasku pred letom materwe ko{nice stresti vaqa, za 5 minuta u staru vrati}e se. U vra}awu ovom budu}i da matice pred o~ima imamo, sve pohvatati treba, niti im dopustiti k materi vratiti se, no ili ih pobiti, ili za jesewu,

439

440

jesewu, gore propisanu potrebu ostaviti, jer dokle matice ne pobijemo, ne}e se primiriti, li{avaju}i se matice roj begati ne moè. Juna 1/. Na rijeve paziti. Punim ko{nicama obodove podmetati treba. 2/. Ako su p~ele u poslu veoma bri`qive, da ne zaborave rojiti se, tre}i, ili ~etvrti dan vaqa ih zatvoriti, da ne izlaze i rojit }e se. 3/. Praznice, u kojima nameravamo ~uvati rojeve, slamom opaqene, i melissom protrqane da budu. 4/. Ako ujutru ili uve~e pred letom ko{nice straù ~uvaju p~ele, znak je budu}eg roja, tako|e ako na ko{nici kao grozd vise. A na protiv ako iznutra na straì stoje, rojiti se ne}e. 5/. Da ne bi ve} stresen roj, na mesto gde se najpre uhvatio bio, vratio se, ili pelena onde staviti, ili mesto okaditi moèmo. 6/. Ako ko{nica rojiti se ne}e, uzeti treba pelena, rosopasa i plod jovina drveta, ovim namazati dasku pod ko{nicom i leto unaokolo, pa }e se rojiti. 7/. Drugi roj posle prvoga u op{te 9-ti dan izlazi, a ponekad i ranije. Posle pevawa ili uzetog opro{taja tre}i dan. Za 14 dana roj se pripremi i iza|e. 8/. Tri 441

442

8/. Tri ili ~etiri malena roja spojena bar jednog dobrog sa~iwavaju, i to je boqe. Spajawe me|utim ovo uve~e raditi neophodno. 9/. Obezmati~enom roju novu maticu dati vaqa. 10/. Koji ho}e da mu se ne roje p~ele, nek ise~e dva ili tri sata s medom iz ko{nice, one godine rojiti se ne}e. 11/. Koji melissom namaè ruke, ne}e ga lako ujesti p~ela, ako li ga i ujede kamforskom rakijom ruku nek namaè. 12/. U roju, gde su p~ele u gomilu sakupqene, onde je matica. 13/. Ako p~ele dangube, iz razloga {to matice nemaju, stresti vaqa na wih roja, nova }e matica oboje zajedno spojene p~ele upravqati. 14/. Ako roj u letewu izgubi maticu, k materi }e se vratiti, takvog }e posle druga mlada matica ponovo izvesti. 15/. Ako je roj izgubio maticu, traìti je treba kuda je leteo, ~esto je na}i mogu}e malom gomilicom p~ela kao slavnom nekom straòm okruènu. Jula 1/. Ovoga meseca seje se heqda za jesewu p~elama na{im pa{u. Kada heqda cvetati po~ne, ako je od p~eliwaka daleko, no}u p~ele tamo preneti mogu}e. 2/. P~e443

444

196. 2/. P~ele kada heqdu pasu osobito vode potraùju. 3/. Ovoga meseca rojeve ne ostavqati, no maticu uhvatiti, a roja ili k materi vratiti ili s drugom ko{nicom spojiti. 4/. Ko{nicu, koja je zakasnila rojiti se, ako okadimo, dva ili tri komada sa}a iz we ise~emo, prestat }e rojiti se. 5/. [to vi{e rojeva pri kraju leta uhvatili budemo, to }emo mawe ko{nica dogodine - ako ih ne spojimo - u p~eliwaku brojati. 6/. Na kraju ovoga meseca ko{nice pregledati treba, i ako su neke u radu i p~elama slabe, koje izimovati ne mogu, takve slede}im na~inom pomo}i mogu}e: Slabe ko{nice na lepom i tihom danu oko podne s jakim promenuti, osobito s takvima, koje ove godine rojile se nisu, a u nedostatku takvih s kakvima bilo samo jakima, za 8 dana mnogo }e uspeti, ako li posle u~iwenog promewivawa za 8 dana ne poboq{aju se, no isto slabe ostanu, takve budu}i da je ve} kasno, vi{e ne promewivati, no s drugom spojiti vaqa. Ko{nice, koje promewujemo zbog letewa p~ela, treba da budu veli~inom jednake i sebi sli~ne. Avgusta 1/. Leto u ko{nica umawiti tako da jedna samo p~ela u}i i iza}i moè, ina~e tu|ice i zoqe lako {tetu ~initi mogu. 2/. Sta445

446

2/. Stare ko{nice i rojeve, o kojima je sumwa, da }e izimovati mo}i, u po~etku ovog, ili pri kraju jula s drugima spojiti, ali prethodno obadve da bi istog mirisa bile, dobro okaditi i onamo, gde je vi{e meda, preterati ih treba. Septembra 1/. Pri kraju heqdine pa{e paziti na tu|ice. 2/. Iz heqdine pa{e p~ele vratiti. 3/. Ko{nicu, koja sa}a povela nije, ne ubijati, niti za zapata ostavqati, no u drugu dobru lupawem preterati. 10 merica meda p~elama za prezimqavawe je dosta. 4/. Ko{nici, koja mnogo meda, a malo p~ela ima, dodati mogu}e dva ili tri nejaka roja, i prethodno, da bi se sloìle, dobro ih okaditi. S malo p~ela ko{nicu za zimu ne ostavqati. Oktobra Ovoga meseca p~ele svukuda premestiti mogu}e, i danom, ako je prohladno vreme. Novembra Vreme }e p~elara nau~iti, {ta s p~elama raditi mu treba. Pre nego {to sneg padne i zima nastane, ko{nice na mirno, spokojno, mra~no 447

448

no, i suvo mesto na zimovawe - ako u p~eliwaku, gde su letovale, ostaviti ih ne}e - neka prenese, da vi{e spavaju, nego jedu. I tako }e slede}eg prole}a èqeno ugledati.

K

R

A

J

449

450

G. G.

PRETPLATNICI Sve{tena lica

Wegova preuzvi{enost visokopreosve}eni i visokodostojni gospodin Stefan plemeniti od Stratimirovi}a, gospodin kulpinski, arhiepiskop karlova~ki, svog u C. K. dràvama nalaze}eg sloveno-srpskog i valahijskog naroda mitropolit, prelepog austrijskog Leopold ordena Velikog krsta nosilac, imperatorskog veli~anstva aktivni tajni carstva savetnik .......20 Wegova preuzvi{enost visokopreosve}eni i visokodostojni G. Petar plemeniti od Vidaka, prav. episkop vr{a~ki .......................................10 Visokopreosve}eni i visokodostojni gospodin Gedeon Petrovi}, pravoslavni episkop ba~ki i ostalo ........................................................10

Arhiepiskopat Karlova~ki Pre~asni G. Prokopije Boli}, arhimandrit rakova~ki - Gavrilo Stefanovi}, arhimandrit {i{atova~ki - Pavle Haì}, arhimandrit grgete{ki 451

452

Pre~asni G. Lukijan Mu{icki A. E. M. protosin|el. - Visoki plemi} G. Grof Avram od Brankovi} A. E. M. proto|akon

O. M. Kru{edol Prepodobni G. Dimitrije Kresti}, iguman i ~ast: Konzistorije predsednik

O. M. Be{enovo Prepodobni G. Nestor Jovanovi}, iguman - Makarije Prodanovi}, jeromonah {i{atova~ki

Protoprezviterat Karlova~ki Pre~asni G. Emanuil Milutinovi}, protoprezviter âsni G. Jovan Simeunovi}, paroh karlova~ki - Jevtimije Stoi}evi}, paroh karlova~ki - Jakov Popovi}, paroh karlova~ki - Jovan Maksimovi}, paroh karlova~ki - Jevtimije Ivanovi}, paroh karlova~ki - Maksim Maksimovi}, paroh karlova~ki - Jovan Blagojevi}, paroh maradi~ki - Andrej Markovi}, paroh iri{ki - Adam Mirkovi}, |akon iri{ki Prot: 453

454

Prot Mitrova~ki Pre~asni G. Gavrilo Plemenit od Isakovi}a, protoprezviter, A. E. M. apelatorije, kao i Slav: Sremskoga komiteta tabuli sudskih predsedavaju}i âsni G. Teodor Ziki}, paroh martina~ki i A. E. M. apelatorije ~lan - Aksentije Milovi}, paroh plati~evski -

- Gavrilo Teodorovi}, paroh mitrova~ki

-

- Andrej Radovanovi}, paroh mitrova~ki

-

- Mihailo Crnogorac, paroh klena~ki

-

- Jovan Tomi}, paroh jara~ki

-

- Teodor Stojni}, paroh jara~ki

-

- Mihailo Teodorovi}, paroh {a{ina~ki

-

- Petar Ne{kovi}, paroh prhova~ki

-

- Mihailo Cikuti}, paroh veliko-radina~ki

-

- Maksim Atanackovi}, paroh vogawski

-

- Vasilije Markovi}, paroh grgureva~ki

-

- Filip Obradovi}, paroh grgureva~ki

-

- Teodor Milutinovi}, paroh stejanova~ki 455

456

âsni G. Jovan Sre}kovi}, paroh bresta~ki - Arsenije Popovi}, paroh suboti~ki - Gavrilo Jankovi}, paroh putina~ki - Arsenije Peri}, paroh be{enova~ki - Vasilije Jelisi}, paroh bu|anova~ki - Marko Mijatovi}, paroh dobrina~ki

Prot Vukovarski Pre~asni G. Teodor Jenderi}, paroh vinkova~ki i protoprezviter âsni G. Stefan Vukajlovi}, paroh vukovarski - Vasilije Jovanovi}, paroh sotinski - Stefan Popovi}, paroh ostrovski - Jovan Georgijevi}, paroh tovarni~ki - Georgije Ili}, paroh {arengradski

Prot Daqski Pre~asni G. Vasilije Jovanovi}, protoprezviter âsni G. Timotej Dimitrijevi}, paroh Bela Brda - Stefan Raji}, paroh ose~ki - Aksentije Popovi}, paroh daqski - Dimitrije Popovi}, paroh daqski - Grigorije Gr~i}, |akon i u~iteq âs 457

458

âsni G. Jevtimije [arki}, paroh borovski - Georgije Popovi}, paroh borovski - Jelisej Popovi}, paroh tewski - Petar Damjanovi}, paroh dobsinski - Andrej Mikovi}, paroh dobotski

Episkopija Ba~ka Prepodobni G. Porfirije Petrovi}, iguman O.M. Koviqa i âst. konzistorije, predsednik. Prepodobni G. Aron Georgijevi}, iguman O.M. Bo|ani - Leontije Petrovi}, namesnik - Kiprijan Petrovi}, jeromonah

Protoprezviterat Novosadski Pre~asni G. Jovan Popovi}, protoprezviter i âst. konzistor. predsednik âsni G. Danilo Petrovi}, paroh novosadski i âst. konzistorije ~lan - Grigorije od Radi{i}, paroh novosadski - Jovan Ili}, paroh novosadski - Konstantin Marinkovi}, paroh novosadski - Teodor Jovanovi}, paroh novosadski - Matej Bojac, paroh novosadski âs459

460

âsni G. Dimitrije Stefanovi}, |akon - Teodor Georgijevi}, paroh sentoma{ki - Dimitrije Deve~erski, paroh sentoma{ki - Andrej Prorokovi}, administrator parohije - Vasilije Deve~erski, |akon - Simeon Koji}, paroh vrba{ki - Petar Stefanovi}, paroh futo{ki - Jovan Feren~evi}, paroh kerski - Arsenije Polzovi}, |akon - Mojsej Savi}, paroh palana~ki - Lazar Aba~i}, paroh palana~ki - Nikolaj Peri{i}, paroh silba{ki - Manuil Vidakovi}, paroh tovari{ki - Vasilije Piqa, paroh obrova~ki

Prot Segedinski Pre~asni G. Nikolaj Popovi}, protoprezviter i A.E.M. Apelatorije ~lan âsni G. Stefan Bara~ija, paroh moholski - Simeon Beri}, paroh moholski - Kosma Kqaji}, paroh be~ejski - Nikifor N, - paroh be~ejski - Josif Popovi}, paroh be~ejski âs461

462

âsni Atanasije Vlahovi}, |akon i u~iteq - Grigorije Popovi}, paroh Marija Tereziopoqski - Simeon Stanimirovi}, paroh Marija Tereziopoqski - Jovan Vuji}, paroh Marija Tereziopoqski - Simeon Popovi}, paroh staro - kawi{ki - Grigorije Moi}, paroh staro - kawi{ki - Georgije Popovi}, paroh sentjanski - Vasilije Doki}, paroh feldvarski - Arkadije Mihailovi}, paroh feldvarski - Dimitrije Tendi}, paroh turinski - Mihail ôli}, paroh turinski - Sava Kresti}, paroh petrovoselski - Marko Vukosavqevi}, paroh petrovoselski - Jevtimije Jojki}, paroh martono{ki - Marko Vlahovi}, paroh martono{ki - Isidor Debeqa~ki, paroh ostrovski - Vasilije Popovi}, paroh ostrovski

Prot Somborski Pre~asni G. Jefrem Grui}, protoprezviter i âst. konzistorijuma predsedavaju}i âsni G. Vasilije Kova~i}, paroh somborski - G. Atanasije Zahari}, paroh somborski i katiheta

463

464

âsni G. Vasilije Milovanovi}, paroh somborski. - Konstantin Stoi~i}, paroh somborski - Aleksije Angeli}, administrator parohije - Pavle Kowovi}, kapelan protoprezviter - Avram Petrovi}, \akon. - Marko Vra~evi}, paroh stani{i}ki - Aron Bordo{ki, paroh stani{i}ki - Jeremija Vuka{inovi}, paroh bajski - Isidor Brankovi}, paroh bajski - Mihail Popovi}, paroh staparski - Georgije Popovi}, paroh staparski - Antonije Stoi{i}, paroh staparski - Mojsej Veselinovi}, paroh brestova~ki - Aron Beri}, paroh brestova~ki - Mihail Simeonovi}, paroh derowski - David Mi{kovi}, paroh derowski - Aksentije Gruji}, paroh parabutski - Prokopije Preradovi}, paroh para`ski - Vasilije Luki}, paroh lali}ski - Kosma Popovi}, paroh kulski i namesnik - Jovan Isakovi}, paroh kulski - Mihail Jankovi}, paroh kulski âs465

466

âsni G. Stefan Ackovi}, |akon i u~iteq - Gavrilo Kosti}, paroh siva~ki - Teodor Jovanovi}, paroh siva~ki - Sava Berki}, paroh siva~ki - Nikolaj [uti}, paroh pa~irski - Pantelejmon ûpi}, paroh baj{anski

Episkopija Budimska Prepodobni G. Danilo ûpi}, namesnik O.M. Grabovca - Nikifor Georgijevi}, jeromonah

Prot Muha~kopoqski Pre~asni G. Dava Kosti}, protoprezviter i êst. lonzistorijuma eparhije budimske predsedavaju}i âsni G. Teodor Popovi}, paroh se~ujski - Jovan @ivkovi}, paroh muha~ki - Stefan Ba~vanin, paroh tardanski - Jakov Popovi}, paroh ka~valski - Jevtimije Ratkovi}, paroh ma|arskobajski - David Popovi}, paroh borjatski - David Marjanovi}, paroh mai{ki - Vasilije Radovanovi}, paroh tito{ki - Prokopije Gruji}, paroh lipovski - Grigorije Tosi}, paroh banski âs467

468

âsni G. Pavle Zavi{i}, paroh batose~ki - Roman Komadinovi}, paroh {umbera~ki - Milo{ Komadinovi}, paroh {umbera~ki. - Nikolaj Kosmanovi}, paroh mono{torski - Matej Paraban, paroh ivanski - Aleksije Aleksi}, paroh Srp-Me~ke - Petar Obradovi}, paroh gar~inski - Cvetko Popovi}, paroh bolmanski - Jovan Komadinovi}, paroh lan~u{ki - Vasilije Adamovi}, paroh {ikleu{ki - Grigorije Markovi}, paroh kozarski - Pavle Komadinovi}, paroh budmirski - Jovan Popovi}, paroh litobski - Mihail Goi}, paroh ido{ki

Gra|anska lica Apatin G. Teodor Atanackovi}, trgovac - Jovan Lalo{, trgovac

Baj{a Visokoplemeniti G. Dimitrije Zako od Baj{e, sela Baj{e posednik i Slav. zakonito-sastavqenih komiteta Ba~ i Bodrog Sudijske stolice predsedavaju}i Vi469

470

Visokoplemeniti G. Georgije Zako od Baj{e, koji je zavr{io nauke G. Arsenije Aradski I{pan - Dimitrije Kova~i}, trgovac

Batosjek G. Mihailo Maàrevi}

Baja Visokou~eni G. Joakim Vuji} pri Visokoslavnoj kraqevskoj ma|arskoj tabuli sudskoj zakleti pisar, francuskog i italijanskog jezika u~iteq Plemeniti G. Georgije Gurkovi} vel: birov -

- Arkadije Gro~anski Senator i omladine mesni nadzornik - Petar Jovanovi}, senator i trgovac ìtarski - Porfirije Tokajli}, senator i postmajstor bajmo~ki - Josif Haì}, senator - Georgije od Preradojevi}, trgovac - Dimitrije Haì}, trgovac - Antonije Jovanovi}, trgovac i epitrop - Grigorije Gurkovi}, trgovac O

G. 471

472

G. Konstantin Teodorovi}, trgovac - Uril Zlatinkovi}, trgovac - Mihailo Savi}, trgovac - Georgije [imi}, trgovac - Stefan ôkor, trgovac - Petar Mraovi}, trgovac - Nikolaj Mikli}, trgovac - Prodan Prodanovi}, ~lan komuniteta - Georgije Leti}, sapunxija - Lazar Kr{~anin, opan~ar

Bereg Visokou~eni Gospodin Georgije, {abi{avski posednik Berega i Arhidiecese Kolosenze dosta zasluàn

Be~ej G. Jovan Markovi}, javni bele`nik - Prokopije Gainovi}, trgovac - Teodor Draì}, trgovac - Petar Bo{kovi}, trgovac - Antonije Galeti}, trgovac - Stefan Maksim~ev, sabov Bre473

474

Brestovac G. Vasilije Radi{i}, u~iteq - Jovan Lazarevi}, trgovac i epitrop - Isak Popovi}, trgovac

Budim Visokou~eni i Plemeniti G. Georgije Petrovi} obaju prava advokat, pri slavnog Univerziteta ma|arskog {tampariji, kwiga slaveno-srpskih, gr~kih, i valahijskih revizor Gospo|a Ekatarina supruga toga gospodina G. Aleksandar Georgijev Petrovi} - Marija Georgijeva Petrovi} G. Milovan Vidakovi}, nauka qubiteq - Simeon Popi}, u Prvoj gimnaziji budimskoj retorike slu{alac

Grgurevci G. Teodor Suboti}, trgovac

Derowe G. Petar Boìn, trgovac Do475

476

Doroslovo G. Jakov Vla{kali}, trgovac

Karlovci Visokou~eni Dositej Obradovi}

10.

Ki{faluba Visokou~eni G. Avram Kosi}, pravnik

Kula G. Jakov âki} trgovac. - Aleksandar Kirilovi}, trgovac

Man|elos G. Radovan Simi}, trgovac

Moha~ G. Jovan Dimitrijevi}, trgovac - Jevtimije Dimitrijevi}, trgovac

Novi Sad Plemeniti G. Lazar Jankovi}, eparhijske konzistorije zakleti pisar Visokou~eni G. Nestor Mandi}, medicine doktor G. 477

478

G. Jovan Vijatovi}, trgovac

Omorovica G. Nikolaj Vla{kali}, trgovac

Palanka Plemeniti G. Arkadije od Popovi}, slavnih zakonito sastavqenih komiteta Ba~ i Bodrog pravnik

Parabu}e G. Grigorije Pavlovi}, u~iteq

Parage G. Timotej Vasi}, knez

Pa~ir G. Gavrilo Vla{kali}, u~iteq - Grigorije Kolari}, trgovac

Pe~var G. Arsenije Vuji}, ìvopisac Pe{ta 479

480

Pe{ta Pre~asni gospodin Ludvig Miterpaher od Mitenburga, Arhimandrit Strigonenzis Abbas, AA. LL. i filozofije doktor u oblasti slavnog Nau~nog Univerziteta ma|arskog ekonomije, istorije prirode i tehnologije profesor. Prvi u redu zaslu`nih Visokou~eni G. Sava Merkael SS. HH. i filozofije doktor, geometrije slu{alac Visokou~eni G. Vasilije Buli} Novosa|anin na Univerzitetu pe{tanskom medicine tre}e godine slu{alac G. Kosma Josi}, Sloveno-srpskih {kola narodni u~iteq Visokou~eni G. Luka Georgijevi}, Visokoslavne tabule kraqevske zakleti pisar - - Grigorije Savi}, na Univerzitetu tamo{wem prava slu{alac - - Dimitrije Fru{i}, medicine slu{alac

Srp - Mileti} G. Prokopije Juki}, u~iteq - Mihailo Mihailovi}, trgovac Ri481

482

Ri|ica G. Georgije Ivkovi}, u~iteq - Jevtimije Maksimovi}, koàr

Senta Visokou~eni G. Mihailo Stoki}, gr~kih prava advokat. G. Arsenije Bordo{ki, trgova~ki kalfa - Maksim Brankova~ki, trgova~ki kalfa

Sent Tama{ Plemeniti G. Vasilije od Radi{i}, trgovac G. Vasilije Brankovi}, ~lan dru{tva

Se~uj G. Vasilije Nikoli}, trgovac - Danilo Popovi}, qubiteq nauke - Jeremija Dimi}, kabani~ar

Sivac G. Kosma Stefanovi}, u~iteq - David Radosavqevi}, trgovac - Luka Kalenti} - Draguil Jankovi} - Manuil Petrovi} G. 483

484

G. Jovan Teodorovi}, trgovac i epitrop - Andrej Tomi}. G. Lazar Jankovi} - Sofronije Jankovi}. G. Jovan Vertunski - Jovan Jankovi}. G. Teodor Plav{i} - Pavle Miri} Sombor Plemeniti i visokou~eni G. Avram od Mrazovi} Gr~ko - neunitskog zakona kruga gr~kog {kola upravnik, slavnog Komiteta ba~kog i bodroskog ~lanom - spojenih, kao i Sremske tabule sudijske predsedavaju}i, i slob: i kraqev: grada Sombora senator -

- Konstantin Jankovi} Deda, slob: i kraqev: grada Sombora senator - - Jakov Lalo{evi}, senator i kapetan - - Vasilije Atanackovi}, senator - - Nikolaj [imi}, senator - - Avram Proti}, veliki javni bele`nik - - Jovan Lipaj, advokat i bar: advokat - - Antonije î~ovac, tutor G. Georgije plemeniti od Paphazija, izabranog dru{tva ~lan. G. Simeon Demetrovi}, varo{: komore izabranog du{tva ~lan - Jovan Kosti}, trgovac G. 485

486

G. Petar Veselinovi}, trgovac - Trifon Mihailovi}, trgovac - Georgije Ma|ar - Jano{, trgovac - Petar Raki}, varo{: kwigo~uvar izabranog dru{tva ~lan - Petar Aradski, geometar i izabranog dru{tva ~lan - Jovan Petrovi}, sirotiwske kase a|utant i izabranog dru{tva ~lan Visokou~eni G. Sevastijan Paphazi, filozofije doktor i ma|arskih prava advokat - - Jovan Mihailovi}, advokat i gra|anske kowice kapetan - Nikolaj Zahari}, gra|anske vojske kapetan izabranog dru{tva ~lan - Aron Lipaj, advokat - Jovan Demetrovi}, gra|anske vojske kapetan - Teodor Veselinovi}, gra|anske vojske kapetan - Nikolaj Grui}, kancelar - David Kowovi}, kancelar Visokou~eni G. Jovan Beri} SS. HH. i filozofije doktor Visokou~eni G. Filip Georgijevi}, geometar - Luka Stoja~kovi}, advokat G. Pavle Palana~ki, kancelar - Nikolaj Brankovi}, kancelar G. 487

488

G. Georgije Isakovi}, koji je zavr{io nauke - Jovan Ambrozovi}, kancelar - Petar Stoj{i}, kancelar - Avram Obu{kovi}, poqski komesar - Prokopije Isailovi} trgovac izabranog dru{tva ~lan - Anastasije Dimi}, trgovac izabranog dru{tva ~lan - Simeon Prokopovi}, trgovac izabranog dru{tva ~lan - Luka Birvalski, izabranog dru{tva ~lan - Vasilije Bogdanovi} trgovac i epitrop izabran. dru{tva ~lan - Jovan Petrovi}, slob: i kraq: gradova Sombora i Novog-Sada izabranog dru{tva ~lan - Sava Beqanski, izabranog dru{tva ~lan - Petar Bikar, izabranog dru{tva ~lan - Vasilije Bikar, C.K. privileg: solar - Jovan Feren~evi}, licider i epitrop izabranog dru{tva ~lan - Arsenije Vuji} Janitor, i izabranog dru{tva ~lan. - Mojsije Gruji}, trgovac izabranog dru{tva ~lan. - Jovan Regula{, izabranog dru{tva ~lan - Stefan Petkovi}, u~iteq - Antonije Petkovi}, u~iteq - Pavle Atanackovi}, u~iteq - Josif Josi}, u~iteq - Stefan Savi}, peva~ - Avram i Lazar Atanackovi}, trgovci - Atanasije Prokopovi}, trgovac G. 489

490

G. Dimitrije Rigi~ki, trgovac - Pavle Pavlovi}, trgovac - Milutin Grui}, trgovac - Dimitrije Tiri}, trgovac - Danilo Raki}, trgovac - Avram i Mihailo Ma{irevi}, kabani~ari - Josif Radi{i}, kabani~ar i epitrop - Nikolaj Stefanovi}, kroja~ i epitrop -

Teodor Kowovi} Avram i Atanasije Moi}, opan~ari Sava Leovi}, kroja~ Danil Bikar, G. Simeon Sotinac Dimitrije Jankovi}, G. Danilo [ija~i} Jakov Te{i}, G. Ilia Betin Teodor î~ova~ki, G. Toma Kosti}, licider - Petar Regula{, G. Georgije Jankovi} - Petar Popari}, G. Mojsije Lazarevi} - Mihailo Proti} moler, G. Vasilije Popi} Gospo|a Julijana supruga G. senatora Jankovi}a Gospo|ica Hristina Jankovi} - Jelena Jankovi} G. Jovan i Georgije Jankovi} Gospo|a Jelena mati Avrama Maksimovi}a paroha G. 491

492

Gospo|a Sofija, supruga Avrama Maksimovi}, paroha Judita Maksimovi} Ana Maksimovi} Gavrilo Maksimovi} deca wegova Uro{ Maksimovi} Justina Maksimovi} G. Vasilije Stoja~kovi}, u~enik

Silba{ G. Luka Mirosavqevi}, u~iteq

Stani{i} G. Kosma Iskri}, u~iteq - Pavle êki}, knez - Petar Bordo{ki, trgovac

Stapar G. Petar Doi}, u~iteq - Jevtimije Popovi}, epitrop

Tovari{evo G. Stefan Arsenijevi}, u~iteq

[andor G. Pavle Bati}, omladine u~iteq Sva493

494

S vaki rodoqubivi Srbin s rado{}u i zah-

valnim ose}awem ~ita imena one Gospode, koji su Istoriju G. Raji}a, Fiziku G. Stojkovi}a, Plutarh G. Ivanovi}a, Jestestvoslovije G. Vui}a, i mnoge svakome korisne sada{wih pisaca kwiìce pomo}u svojom na svet izdati èleli. Ovo su neprocewive istine ka prosve}ewu Roda svoga qubavi znaci, koji }e revnost wihovu i kasnijim potomcima Srpskim puno dokazivati. Baziraju}i se i ja na srda~nom onih. Osoba primeru, hvale}i neka Lica, kojih je qubav i dobrota meni dobro poznata, premda oni, nemaju}i moè biti poznato moje objavqivawe, prethodno imena svoja meni poslali nisu, u kwiìcu ovu staviti. Ja sebi laskam, da }e svaki od pretplatnika ove Gospode smelost moju izviwenu imati i daqe u iskrenoj svojoj zadràti qubavi. Kojih i u budu}e nazvati se èlim

moje Gospode Pretplatnika

Istinski po{tovalac Avram Maksimovi} 495

496

“Novi p~elar” iz 1810. godine

PRENUMERANTI (Pretplatnici 2010)

Primerak Datum pretplate

1. \or|e Jawatovi},

19.10.2009.

1

19.10.2009.

1

23.10.2009.

1

23.10.2009.

1

26.10.2009.

1

27.10.2009.

1

28.10.2009.

1

28.10.2009.

1

03.11.2009.

1

03.11.2009.

1

03.11.2009.

1

03.11.2009.

1

05.11.2009.

1

05.11.2009.

1

05.11.2009.

1

Kneza Milo{a 22, 25000 Sombor (Prvi prenumerant je ~uveni somborski p~elar \or|e Jawatovi} - îka \ura, ro|en 15. jula 1914. godine).

2. Ana i Miodrag Stankovi}, Jorgovanska 18, 25000 Sombor

3. Milovan Sandi}, VI li~ke divizije 29, 25000 Sombor

4. Nada Plav{a, Karlova~ki drum 7 c, 21131 Petrovaradin

5. Mario Ratan~i}, Kudo{ka 4 a, 22400 Ruma

6. Milo{ Reqi}, S. Mileti}a 34, 25000 Sombor

7. Milorad Nik~evi}, Bukovac, 25000 Sombor

8. Mom~ilo Rakovi}, Bukovac, 25000 Sombor

9. Stevan Marinov, M. Proti}a 43/23, 25000 Sombor

10. Nedeqko Buva, [i|ani 24, 25000 Sombor

11. Bo{ko Crnogorac, A. [ar~evi}a 23, 25000 Sombor

12. Branislav Lazi}, Ul. Zagorke Dragovi} 13, 14220 Lazarevac

13. Ilija Novkovi}, J. Skerli}a 7, 25000 Sombor

14. Josif [olak, M. Vasiqevi}a 10, 25000 Sombor

15. êda Martono{ki, Dalmatinska 59, 25000 Sombor

497

16. Osnovna {kola «Laza Kosti}», Kraqa Petra I 56, 25282 Gakovo

17. Du{anka Ogar, A. [anti}a 18, 25284 Stani{i}

18. Srpska Pravoslavna Crkvena Op{tina Sombor,

06.11.2009.

1

06.11.2009.

1

10.11.2009.

3

10.11.2009.

1

11.11.2009.

1

12.11.2009.

1

12.11.2009.

1

12.11.2009.

1

12.11.2009.

1

13.11.2009.

1

16.11.2009.

1

17.11.2009.

1

18.11.2009.

1

23.11.2009.

1

25.11.2009.

1

26.11.2009.

1

27.11.2009.

1

01.12.2009.

1

02.12.2009.

1

Veqka Petrovi}a 1, 25000 Sombor

19. Tode Mileti}, Kraqa Petra I 50, 25282 Gakovo

20. Du{an Petrovi},

Ul. B. Krsmanovi}a 12/2, 32250 Para}in

21. Ivan Evti}, Sewak 26, 14000 Vaqevo

22. Milorad Evti}, Sewak 26, 14000 Vaqevo

23. Udruèwe p~elara «Nukleus», Sewak 26, 14000 Vaqevo

24. Radislav Baj~ev, Lova~ka 1, 25000 Sombor

25. Dragoslav Dugali}, Ul. Makedonska 19, 36000 Kraqevo

26. Radomir Du~i}, Partizanska 68, 22400 Ruma

27. Petar Savi}, Nikole Tesle 7, 25000 Sombor

28. Slobodan Lukovi}, Ul. Venijamina Marinkovi}a br. 62 32250 Ivawica

29. Mile Basta Lova~ka 9, 25260 Apatin

30. Jovan Vuleti}, Augusta [enoe 6, 11000 Beograd

31. Milomir Jevti}, Marenovo, 37357 Pade`

32. Tomislav Petrovi}, Pan~i}eva 13, 14220 Lazarevac

33. Zoltan Terek, Bolmanska 53, 24323 Feketi}

34. Milan Mijailovi}, [aba~ka 57, 15232 Varna (kod [apca)

498

35. Tatjana Mrdak, @. Zrewanina 113, 25223 Sivac

36. Stanko Golubovi}, Tr{ova 76, 25223 Sivac

37. P~elarsko dru{tvo Sivac, Omladinska 8, 25223 Sivac

38. Petar Terzi}, S. Sremca 10/9, 24400 Senta

39. Savi} Aleksandar, Potez Spomen park 78, 32000 â~ak

40. Miroslav Kobiqski, Vaqevska 11, 25000 Sombor

41. Milan i Ana Bibi}, Zagreb, (Sr|o Rai~, Igwata Jova 37, 11000 Beograd)

42. Spasoje Jovi}, Miro~, 19220 Dowi Milanovac

43. @ivoslav Stojanovi}, Evropska 4, 24413 Pali}

44. Bogomir Aleksi}, Branka Krsmanovi}a 5, 37210 ]i}evac

45. Sindikat “Nezavisnost” RJ PS Sombor, Venac vojvode Stepe Stepanovi}a 32, 25000 Sombor

46. Sindikat PTT RJ PS Sombor, Venac vojvode Stepe Stepanovi}a 32, 25000 Sombor

47. Dragan Stanti}, Hrastova 42, 24000 Subotica

48. Dragoslav Bugarski, Ulica Omladinska 35, 21226 Ba~ko Petrovo Selo

49. Milan Stepanovi}, M. Proti}a 33, 25000 Sombor

50. Milo{ Milosavqevi}, Ul. Prvog maja 2/2, 36344 Baqevac na Ibru

04.12.2009.

1

04.12.2009.

1

09.12.2009.

3

09.12.2009.

1

10.12.2009.

1

10.12.2009.

1

11.12.2009.

1

21.12.2009.

1

06.01.2010.

1

11.01.2010.

1

14.01.2010.

5

19.01.2010.

5

19.01.2010.

1

22.01.2010.

1

02.02.2010.

1

03.02. 2010.

1

499

03.02.2010.

1

04.02.2010.

1

04.02.2010.

1

04.02.2010.

1

04.02.2010.

1

04.02.2010.

1

57. Udruèwe p~elara 04.02.2010. op{tine Koceqeva, 15220 Koceqeva 58. Vesna Dini}, 04.02.2010.

1

04.02.2010.

1

05.02.2010.

5

05.02.2010.

2

08.02.2010.

1

08.02.2010.

1

08.02.2010.

1

51. Danica Markovi}, Ul. Svetog Save 17, 25255 Karavukovo

52. Vladimir Todorovi}, protojerej-stavrofor, Varna bb, 15232 Varna (kod [apca)

53. Dragi{a Milovanovi}, protojerej-stavrofor, Kara|or|eva 1, 15358 Badovinci

54. Rajko ôli}, protojerej, Svetog Save 41, 15225 Vladimirci

55. Sve{teni~ko-mona{ko dru{tvo p~elara Eparhije {aba~ke, 15232 Varna (kod [apca)

56. Veroqub Umeqi}, profesionalni p~elar, êde Dulejanovi}a 33, 34000 Kragujevac (www.umeljic.com)

S. Repince 90, 17510 Vladi~in Han

59. Strahiwa Lu~i}, Dalmatinska 8, 25000 Sombor

60. @arko @ivanovi},

(Muzej p~elarstva), Mitropolita Stratimirovi}a 86, 21205 Sremski Karlovci (Gospodin @arko @ivanovi} je unuk znamenitog srpskog p~elara Jovana @ivanovi}a)

61. Republi~ki zavod zdravstvenog osigurawa - Filijala za

1

Zapadno-ba~ki okrug, Venac vojvode S. Stepanovi}a 18, 25000 Sombor

62. \or|e J. Jawatovi}, Milana Simovi}a 2/15, 21000 Novi Sad

63. Dragan Dedi}, (SINUS), Apatinski put 53, 25000 Sombor

64. Goran Zeli}, dipl. pravnik, Ul. Ivana Par~eti}a br. 2, 25000 Sombor

500

08.02.2010.

1

08.02.2010.

5

10.02.2010.

1

10.02.2010.

1

10.02.2010.

1

12.02.2010.

1

12.02.2010.

1

72. „ZLATNA PÊLA&RIOS”,

17.02.2010.

5

73. Goran Stanojevi},

17.02.2010.

1

17.02.2010.

1

17.02.2010.

1

17.02.2010.

1

65. Vjera Lu~i}, I. Vu~eti}a 7, 21000 Novi Sad

66. Sindikat PTT Srbije, Kosovska 47, 11000 BEOGRAD

67. Sveto Stevanovi}, Ul. Dr V. Marinkovi}a 16A/4, 31000 Uìce

68. Mom~ilo Lazi}, Jorgovanska 19, 25000 Sombor

69. Srpska ~itaonica „Laza Kosti}“, îtaoni~ka 1, 25000 Sombor

70. Qubomir Maksimovi}, Kwaza Milo{a 67, 34300 Aran|elovac

71. Tihomir Milo{evi}, Nikole Kopernika 45/13 18000 NI[ Kara|or|eva br. 2, 34210 Ra~a Kragujeva~ka

nastavnik prakti~ne nastave, Kraqa Petra I br. 30, 11420 Smederevska Palanka

74. Ratko Jokovi}, Nikole Tesle br. 8, 32240 Lu~ani

75. Damwan Da~o Dramli}, Ul. 4. decembra br. 11, 32240 Lu~ani

76. Milica Mladenovi}, Gostivarska br. 50, 11010 Beograd (Vo`dovac)

501

PS Veoma smo zahvalni prenumerantima i pokroviteqima ove na{e najstarije p~elarske kwige, koji su doprineli wenom ponovnom pojavqivawu nakon 200 godina - na slavenosrpskom i srpskom jeziku. Da ne bi wih ne bismo stigli dovde. Veliko delo somborskog prote i prosvetiteqa Avrama Maksimovi}a, sa zna~ajnim prire|iva~kim poslom koceqeva~kog prote Milo{a Antoni}a i sa blagoslovom Episkopa {aba~kog Gospodina Lavrentija, iza{lo je na veliku godi{wicu u specijalnom fototipskom izdawu na 500 strana i sa bibli ografskim brojem od 101 primerka. Nema tu {ta mnogo da se pri~a: I ovaj tira` je odraz sveukupnog odnosa prema kwizi. Ali, svakako, ne kao utehu nego kao ~iwenicu kaèmo i slede}e: Vlasnik svoga primerka ove vredne kwige ima}e odli~nog savetnika za poslove oko vrednih p~ela i dragocenog svedoka prohujalih vremena i obi~aja. (Velike probleme koje smo imali da identifikujemo adrese prenumeranata date na {turim i nepotpunim izvodima sa uplatnica boqe da ne obrazlaèmo). U {irewu dobrih misli: Nadamo se da }ete ovo zanimqivo delo rado ~itati i u rukama prevrtati. Dajemo ga i u PDF-u na INTERNETU, da ga i tako, u skladu sa savremenim dobom, ~itate (preko INTERNETA svi Srbi sveta, i svi koji znaju srpski jezik) i da ga, ukoliko èlite, besplatno od{tampate – za svoju biblioteku ili da ga pok lonite dragom vam prijatequ. Adresa je: www.pcelarm.com S po{tovawem, urednik Blagoje Svrkota

SADR@AJ PREDGOVOR Faksimili naslovnih strana P~elara i Novog p~elara (1810) Milo{ Antoni} Avram Maksimovi} PÊLAR NOVI PÊLAR Sadràj Deo prvi Deo drugi GG PRENUMERANTI PRENUMERANTI (pretplatnici 2010.)

5 13 14 15 16 28 40 56 208 450 497

503

Avram Maksimovi} PÊLAR-NOVI PÊLAR Priredio Milo{ Antoni} Glavni i odgovorni urednik Blagoje Svrkota Kompjuterska obrada, priprema i prelom Mi{a Nemet Lektor i korektor Slobodanka Suvajxi} Tehni~ki urednik Stevan Gajzer Tehni~ki sekretar Slavica Bubalo (025/ 772-506) [tampa „Birograf“ Apatin La|arska 65 www.birograf.com [email protected] Tira` 101 primerak Sombor-Apatin 2010. 504

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 638.1 МАКСИМОВИЋ, Аврам Пчелар : Нови пчелар : 1810-2010 / Аврам Максимовић; приредио Милош Антонић. - 1. изд. - Апатин : Бирограф, 2010 (Апатин : Бирограф). - 507 стр. : илустр. ; 21 cm Тираж 101.

ISBN 978-86-85531-13-2 а) Пчеларство

COBISS.SR-ID 249255687 ISBN i CIP

505

506

507

Pcelar - Novi Pcelar 1810 - 2010.PDF

Recommend Documents