J U SREDNJA STRUČNA ŠKOLA BERANE
STRUČNI RAD
Redno i paralelno oscilatorno kolo
Učenik:
Mentor:
Bogavac Biljana
Šahman Nehrudin Berane, Jun 2013. god.
Sadržaj
1. UVOD ................................................................................................................. 3 2. REDNO OSCILATORNO KOLO .................................................................. 4 2.1 Faktor dobrote kola .................................................................................... 5 2.1.1.
Propusni opseg i selektivnost ............................................................. 6
2.1.2 Relativna razdešenost .............................................................................. 9 2.2.4. Primjena rednog oscilatornog kola ..................................................... 11 3. PARALELNO OSCILATORNO KOLO ..................................................... 12 3.1. Antirezonancija ........................................................................................ 13
3.2. Relativna razdešenost .............................................................................. 14 3 3. Opterećenje i prilagođenje paralelnog kola .......................................... 15 ………………………………………………………………..17 4. ZAKLJUČAK ………………………………………………………………..17 LITERATURA .................................................................................................... 21
2
1. UVOD elektronske komponente čija reaktansa, otpornost za naizmeničnu struju, zavisi od učestanosti struje. Pri porastu učestanosti, reaktansa kondenzatora se smanjuje a kalema povećava.Obrnuto, pri smanjenju učestanosti, reaktansa kondenzatora se povećava a kalema smanjuje. Ali, kada se kalem i kondenzator povežu, na red ili u paralelu, dobija se nova „komponenta“ Kalem i kondenzator su
koja se naziva oscilatorno kolo i koja se po osobinama znatno razlikuje i od
kalema i od kondenzatora. Na učestanosti na kojoj su reaktanse kalema i kondenzatora međusobno jednake, redno oscilatorno kolo se ponaša kao običan otpornik vrlo male, a paralelno oscilatorno kolo vrlo velike otpornosti, što u telekomunikacionim uređajima omogućuje ostvarivanje vrlo važne karakteristike koja se naziva selektivnost. Pored toga, oscilatorna kola se koriste kao obavezni dio elektronskih
oscilatora, koji predstavljaju izuzetno važne blokove mnogih telekomunikacionih uređaja.U ovoj glavi su obrađene osnovne karakteristike oscilatornih kola.
3
2. REDNO OSCILATORNO KOLO Sva oscilatorna kola se sastoje od kalema i kondenzatora. Prema tome kako su kalem i kondenzator vezani u odnosu na izvor naizmeničnog napona koji se dovodi u kolo, razlikuju se dvije vrste oscilatornih kola: redno i paralelno. Redno oscilatorno kolo se dobija rednim vezivanjem kalema i kondenzatora kao što je prikazano na slici 1.
Слика 1. Редно осцилаторно коло
Слика 2.
Ефективна вриједност струје у редном oсцилаторном колу (I) и модул импедансе редног осцилаторног кола (Z)
Gubici u kolu su jednaki zbiru gubitaka u kalemu i gubitaka u kondenzatoru.
Međutim gubici u kondenzatoru su zanemarljivo mali u odnosu na gubitke u kalemu pa
je R na slici 1. ekvivalentna otpornost gubitaka kalema. Pod dejstvom naizmjeničnog napona efektivne vr ijednosti 11, kroz redno kolo teče naizm jenična struja efektivne vr ijdnosti I, koja je, po Omovom zakonu, jednaka odnosu napona i modula impedanse kola Z. Kako je kompleksna impedansa kola:
to je njen modul:
pa je efektivna vrijednost struje:
Iz ovog izraza
se vidi da jačina struje kroz kolo ne zavisi samo od veličine napona U i veličine L, C i R, već i od kružne učestanosti generatora. Pri praktičnoj primjeni oscilatornog kola najinteresantnija situacija nastaje kada je učestanost generatora jednaka učestanosti sopstvenih oscilacija kola (ω = ωr = 1/ √LC), jer je tada:
4
Tada je impedansa kola minimalna (Zmin = R) i kroz kolo teče maksimalna struja (I max = U/R).
Ova pojava naziva se rezonancija, a učestanost
pri kojoj nastaje rezonancija naziva se rezonantna učestanost.
Zavisnost struje kroz redno oscilatorno kolo od učestanosti generatora napona prikazana je na slici 2. Na istoj slici je, isprekidanom linijom, prikazana i zavisnost impedanse rednog oscilatornog kola od učestanosti. Važno je zapaziti da impedansa kola pri rezonanciji ima termogeni karakter, što znači da su napon na kolu i struja kroz njega u fazi.
2.1 Faktor dobrote kola
Kao što je već ranije napomenuto, gubici u oscilatornom kolu su praktičio jednaki gubicima u kalemu, pa je i ekvivalentna otnornost gubitaka u oscilatornom kolu jednaka evkvivalentnoj otpornosti gubitaka kalema R. Otuda je i faktor dobrote oscilatornog kola jednak faktoru dobrote samog k alema:
Ako se imenilac i brojilac gornjeg izraza pomnože strujom I, i ako se ima u vidu da je ωL • I - napon na kalemu L, a R• I - napon na otporniku R, jasno je da je Qfaktor neimenovani broj koji pokazuje koliko puta je efektivna vrijednost napona na
kalemu veća od efektivne vrijednosti napona na cijelom kolu, pri rezonanciji. To znači da je (prema slici 1), pri rezonanciji, napon na kalemu Q puta veći od napona U. Pošto je, pri rezonanciji, IωL = I/ωC, to znači da je i napon na kondenzatoru Q puta veći od napona U. Kako zbir napona na kalemu, kondenzatoru i otporniku mora da bude jednak naponu izvora, jasno je da su naponi na kalemu i kondenzatoru u protivfazi. Ta
dva napona se međusobno poništavaju, pa je napon između gornjeg kraja kondenzatora i donjeg kraja kalema (sl. 1) jednak nuli. Pri rezonanciji je ωL = 1/ωC, pa faktor dobrote može da se napiše i u obliku:
Kada se u bilo koji od gornjih izraza ubaci izraz za rezonantnu učestanost, (ω = ωr = 1/ √LC) dobija se:
5
Zavisnost Q faktora od učestanosti je prikazaia na slici 3. Prema izrazu, ta zavisnost bi trebalo da je u obliku prave linije, kao isprekidana linija na slici. Tako bi
bilo da je R konstantno. Ali pošto gubici rastu pri porastu učestanosti, R se povećava i zavisnost je u obliku pune linije.
2.1.1. Propusni opseg i selektivnost Dijagrami na slici 2 su dobijeni uz pretiostavku da je napon U konstantan i da
ne zavisi od struje u kolu. To je ostvareno samo ako je unutrašnja otpornost generatora znatno manja od otpornosti K i tada jačina struje u kolu zavisi samo od učestanos ti. Ta zavisnost struje u oscilatornom kolu od učestanosti je od velikog značaja u telekomunikacionim uređajima jer upravo ona omogućuje da se, na primjer, iz mnoštva napona različitih učestanosti, koje u prijemnoj anteni stvaraju razni radio -predajnici, izdvoji samo signal stanice na koju je prijemnik podešen a ostali potisnu. Efektivna vrijednost struje koja, pod dejstvom napona efektivne vrijednosti U, teče kroz r edno oscilatorno kolo na slici 1 je:
Kada se ova jednačina, koja predstavlja zavisnost struje od učestanosti generatora, prikaže grafičk i, dobija se dijagram na slici 3.b. (Frekventna osa je prekinuta jer su rezonantne učestanosti koje se koriste u praksi veoma visoke pa biosa bila suviše dugačka.)
3.
— а - зависност (Ј-фактора од учестаности, б - пропусни опсег (В) редног осцилаторног кола
6
Na slici 3.b. se vidi da je pri konstantnom naponu U struja kroz kolo najveda
kaa je učestanost generatora jenaka rezonantnoj učestanosti kola.Ali, i pri učestanostima koje su bliske rezonantnoj učestanosti, struja još uv ijek ima veliku vrijednost. S druge strane, u praksi izvjesna smanjenja struje i napona mogu da se
tolerišu jer nisu o velikog značaja za kvalitet prenosa. Na primer, ako se jačina zvuka koja se reproukuje preko nekog pojačavača smanjuje, slušalac to nede zapaziti sve ok to smanjenje ne bue vede o trieset procenata. Drugačije rečeno, ako se struja kroz zvučnik smanjuje, slušalac de svojim čulom sluha to a konstatuje tek ka se struja sa početne vr ijednosti smanji na vrijednost 0,7-1. U tom smislu se efiniše jena vrlo značajna karakteristika ren og oscilatornog kola.To je propusni opseg.
Propusni opseg renog oscilatornog kola je opseg učestanosti u kome struja kroz kolo nije manja od Imax/√ 2 , gdje je I max struja kroz kolo pri rezonanciji. Pošto je 1/ √ 2=0,7, propusni opseg je opseg učestanosti u kojem struja nije manja o 70% maksi malne struje.
Širina propusnog ops ega, prema slici 3.b. , iznosi:
gdje su f1 i f2 - granične učestanosti propusnog opsega pri kojima kroz kolo teče struja I = I max / √ 2 = 0,7 * Imax. Kako je
na graničnim učestanostima je:
Ova jednakost je zadovoljena za:
Množenjem lijeve i desne strane gornjih jednačina izrazom ω/L i sređivanjem dobijaju se dvije kvadratne jednačine:
7
Rješavanjem ovih jednačina dobijaju se četiri r ješenja od kojih su dva negativna pa se ne uzimaju u obzir jer učestanost ne može da bude negativna. Druga dva su:
Širina propusnog opsega je: odnosno:
Kao što se vidi, širina propusnog opsega js direktno srazmjerna otpornosti gubitaka kola: ukoliko je otpornost gubitaka veća, utoliko je propusni opseg šir i. I Kada se imenilac i brojilac gornjeg izraza pomnože učestanošću f r i podijele otpornošću R, dobija se:
pa je, kad se ima u vidu izraz ranije naveden:
Ovo je vrlo važan obrazac koji pokazuje vezu između propusnog opsega i faktora dobrote kola.
Sa širinom propusnog opsega usko je povezano svojstvo oscilatornog kola koje se naziva selektivnost. Selektivnost je sposobnost kola da iz mnoštva struja raznih učestanosti izdvoji struje čije su učestanosti bliske rezonantnoj učestanosti kola, a da ostale struje potisne. Jasno je da će kolo utoliko efikasnije da obavi ovu ulogu ukoliko je propusni opseg kola uži, pa se, na osnovu gornje formule, zaključu je da je kolo selektivnije ako mu je Q-faktor veći. Međutim ima i praktičnih primer a: kada je propusni opseg kola uži nego što je potrebno. Na prostiji nači n da se propusni opseg proširi je povećanje gubitaka kola. To se postiže vezivanjem otpornika na red ili paralelno sa kalemom ili kondenzatorom. U tom slučaju proširenje propusnog opsega se ostvaruje na račun smanjenja selektivnosti.
8
2.1.2 Relativna
razdešenost
za impedansu rednog oscilatornog kola Z=R+jωL + 1/jωC može da se napiše u obliku Izraz
odnosno imajući u vidu da je prema izrazu od ranije 1/LC=ωr 2, u obliku
Kada izraz u tagradi obilježimo sa 2e, tada je
Izvlačenjem R ispred zagrade i imajući u vidu da je ωL/R=Q, izraz za impedansu rednog oscilatornog kola dobija oblik
Njen modul je:
pa je efektivna vrijednost struje
Pošto je U/R = I max, ovaj izraz dobija oblik
Veličina e se naziva relativna razrešenost. osnovni obrazac za nju je
On može da se
transformiše:
9
U blizini rezonancije, a to je dio koji nas interesuje i u kojem crtamo rezonantnu krivu, može da se smatra da je f≈f r, pa je f+f r = 2f. Kada se ovo primijeni u prethodni izraz dobija se:
Kriva linija koja predstavlja zavisnost struje od učestanosti, a to je, u stvari, grafik funkcije predstavljene izrazom 1.9, dat je na slici 3. Na toj slici je dat i primjer kako se pomoću relativne razdešenosti izračunavaju struje. Veličina struje I3 se dobija
kada se veličina E3 unese u izraz 1.9:
Slika 4. Relativna razdešenost
Izraz za relativnu razdešenostɛ= Δf/f r, kad se ima u vidu način na koji se do njega došlo, može da se koristi samo ako apsolutna razdešenost /nije veća od deset procenata rezonantne učestanosti. Kada ovaj uslov nije ispunjen, a takav slučaj može da se javi u praksi, za relativnu razdešenost mora da se koristi tačan obrazac:
Izraz ɛ= (F-Fr )/f r, uz napomenuto ograničenje, daje za praksu sasvim dobre rezultate. Ali on je nastao još pr ije više desetina godina, kada nisu postojali ni džepni 10
kalkulatori, a kamoli kompjuteri. U to vrijeme, kada se numeričko računanje pomoću tzv. logaritmara, svako uprošćavanje obrazaca je predstavljalo
obavljalo uštedu u vremenu. Danas, kada se svako ozbiljnije računanje obavlja pomoću kompjutera, takve uštede nemaju nekadašnji značaj, pa u programsku liniju kojom se definiše relativna razdešenost treba unositi izrazɛ = 0,5 * (f 2 - f 2r ) * f 2r, a neɛ= Δf/f r 2.2.4. Primjena rednog oscilatornog kola
Glavna karakteristika rednog oscilatornog kola (mala otpornost za signale čija je učestanost jednaka ili bliska rezonantnoj učestanosti a velika za ostale signale) može da se iskoristi bil o za potiskivanje, bilo za isticanje signala čije su učestanosti bliske rezonantnoj učestanosti. Slika 5. Treps-kolo u radio prijemniku
Jedan od poznatijih primjera praktične prim jene rednog oscilatornog kolaje tzv. treps-kolo. Ono je na slici 5. obilježeno slovima L i C. To je rednokolo vezano na ulaz radio-
prijemnikaizmeđu priključka za antenu i masu.
Uanteni
prijemnika
postoje
naponi raznih učestanosti, stvoreni pod dejstvom elektromagnetnih polja raznihpredajnika, kao i pod dejstvom raznihelektričnih polja koja stvaraju
razneelektrične mašine i sl. Svi ovi naponi, osim napona
stanicena koju je prijemnik podešen predstaljaju smetnje. Najopasnija od
svih ovihsmetnji je napon čija je učestanost jednaka tzv. međuučestanosti radio-prijemnika.
odgovarajućih vr ijednosti L i C, podesi se da je rezonantnaučestanost ovog rednog kola jednaka međuučestanosti. Zbog toga kolopredstavlja vrlo malu otpornostza napon ove smetnje. Struja smetnje odlazi na masu i na taj način „zaobilazi" prijemnik. Korisnim signalima radio- predajnika čija je učestanost znatno većaod međuučestanosti, redno kolo pruža mnogo veću otpornost, pa oni neodlaze na masu već u ulazno kolo prijemnika. Izborom
11
Tabela 1. - Redno oscilatorno kolo
3. PARALELNO OSCILATORNO KOLO Kada se kalem i kondenzator vežu u paralelu u odnosu na generatornapona, dobija se paralelno oscilatorno kolo (sl. 6). I kalem i kondenzator imaju gubitke, ali su gubici u kondenzatoru mnogo manji od gubitakau kalemu pa mogu da se zanemare. Prematome, ukupni gubici u paralelnom oscilatornom kolu jednaki su gubicima ukalemu, koji su na slici prikazani ekvivalentnom otpornošću gubitaka R . Pod dejstvom generatora napona krozspoljni dio kola teče naizmenična struja i čija učestanost je f . Struje isteučestaNosti teku i kroz kalem i konzdenzator, a u paralelnom oscilatornomkolu se javljaju prinudne oscilacije.Učestanost prinudnih oscilacija jednaka je učestanosti generatora napona.
Slika 6. — Paralelno oscilatorno kolo
12
3.1. Antirezonancija
Radi lakšeg razumijevanja pojava u paralelnom oscilatornom kolu smatraće se da je ono idealno, tj. da je otpornost gubitaka jednaka nuli. Naravno, takvo kolo ne
postoji, pa će se kasnije proanalizirati i realno kolo. Idealno paralelno oscilatorno kolo je paralelna veza kalema bez gubitaka i kondenzatora bez gubitaka, pa je njegova impedansa:
Množenjem brojioca i imenioca izrazom C/L dobija se:
Kako je modul (apsolutna vrijednost) impedanse:
efektivna vrijednost struje i kroz spoljašnje kolo je:
gdje je U - efektivna vrijednost baoiba generatora. Kada se učestanost generatora mijenja, mijenja se i veličina struje kroz kolo jer se mijenjaju i reaktivne otpornosti i XL i Xc. Najznačajniji je slučaj kada je učestanost generatora:
ωC-1/ωL = 0. U tom slučaju modul impedanse Z, postaje beskonačno veliki i struja i je jednaka nuli. Ali, na krajevima kalema i kondenzatora i jer je tada
dalje postoji napon pa kroz njih i dalje teku struje i2 i i1. To je, u stvari, ista struja jer je i1 = - i2 (jedna od ove dvije struje teče u suprotnom sm jeru od smjera na slici 6). To izgleda čudno, ali sve postaje jasnije kada se s jetimo da je u pitanju idealno kolo. Kada 13
se u njemu jave oscilacije, one traju večito, bez ikakve spoljne pobude.Oscilacije bi se održavale i kad bi generator bio uklonjen. Zbog toga je struja i = 0. Napon na kondenzatoru koji stvara struja i1, i napon na kalemu koji stvara struja i2 je u svakom trenutku jednak naponu generatora, a struja ne teče kr oz provodnik čija su oba kraja na istom potencijalu.
Ova pojava (da kroz generator ne teče struja jer je impedansa oscilatornog kola beskonačno velika) naziva se antirezonancija, a učestanost na kojoj se ona javlja antirezonantna učestanost. U praksi se, međutim, često i za ovu pojavu koristi izraz rezonancija a za učestanost rezonantna učestanost.Pri tome se podrazumijeva da je pri rezonanciji impedansa paralelnog kola beskonačno velika a rednog (idealnog kola) jednaka nuli.
Kao što se vidi, i rezonancija u paralelnom oscilatornom kolu se javlja kada je učestanost generatora jednaka učestanosti sopstvenih neprigušenih oscilacija.
3.2. Relativna razdešenost U praktičnim proračunima paralelnog oscilatornog kola najznačajnija je f ormula koja pokazuje zavisnost napona od učestanosti
ɛ obeležena relativna razdešenost. Relativna razdešenost se, kao što je već detaljno objašnjeno, računa po jednom od obrazaca: U kojoj je sa
od kojih je prvi tačan, a drugi približan. Grafički prikaz ove zavisnosti dat je na slici 7. Na toj slici, kao ilustracija, prikazano je kako je dobijena veličina napona U3koja odgovara učestanosti f 3. Jednostavno, u gornju formulu je unesena vr ijednost razdešenosti ɛ3:
14
Na isti način dobijene su i sve ostale tačke grafika.
Slika 6. relativna razdešenost
3 3. Opterećenje i prilagođenje paralelnog kola Kada se u pojedinim stepenima telekomunikacionih uređaja oscilatorno kolo poveže sa ostalim elementima (tranzistori, integrisana kola otpornici. itd.), obavezno dolazi do toga da je paralelno sa oscilatornim kolom vezana i neka termogena
otpornost. Ta otpornost „uzima“ i pretvara u toplotu energiju iz oscilatornog kola, pa se kaže da ona prigušuje oscilatorno kolo. Usled toga napon na kolu se smanjuje, smanjuje se dinamička otpornost i Q-faktor, proširuje se propusni opseg i smanjuje selektivnost kola. Zbog toga je značajno da se prouči kakav i koliki je uticaj otpornika vezanog paralelno sa oscilatornim kolom.
Oscilatorno kolo kome je dodat otpornik naziva se opterećeno kolo. Njegov a dinamička otpornost, faktor dobrote i propusni opseg biće obilježeni simbolima R d,Q i B. U slučaju neopterećenog kola,ove tri veličine biće ob ilježene simbolima R d0,Q0 i B0. U odeljku o impedansi paralelnog oscilatornog kola rečeno je da se u rezonanciji paralelno oscilator no kolo sa otpornošću gubitaka R ponaša kao otpornik otpornosti R d0. Potpuno isto bi se ponašalo i idealno oscilatorno kolo sa kojim je u paralelu vezan otpornik otpornosti R d0. I tada bi, pri rezonanciji, ostao samo otpornik jer bi im pedansa oscilatornog kola bila beskonačno velika. Iz ovoga se zaključuje da je svako paralelno oscilatorno kolo ekvivalentno idealnom oscilatornom kolu sa paralelno vezanim otpornikom, čija je otpornost jednaka dinamičkoj otpornosti kola R d0 (sl. 7.a.).
15
Slika 7. - a - realno paralelno oscilatorno kolo, b - prigušeno realno kolo
Kada se oscilatornom kolu paralelno veže otpornik otpornosti R 1 njegovo ekvivalentno kolo je idealno kolo sa kojim su u paralelu vezani R d0i R 1 (Sl. 7.b). U stvari, to ekvivalentno kolo je idealno kolo kome je paralelno vezana nova dinamička otpornost. Ono se naziva efektivna dinamička otpornost R d:
gdje je R d0 - dinamička otpornost neopterećenog kola. Faktor dobrote neopterećenog kola je faktor dobrote opterećenog kola:
pa je analogno tome
gdje je Q efektivni faktor dobrote kola.
Izraz za Q može da se transformiše:
Propusni opseg neopterećenog kola je B0 = f r/Q 0, pa je, analogno tome, propusni opseg opterećenog kola: što može da se transformiše u:
svega do sada rečenog može da se zaključi sl jedeće. Kada se oscilatornom kolu paralelno veže otpornik, kolo biva prigušeno a njegove karakteristike pogoršane: dinamička otpornost i faktor dobrote se smanjuju, a propusni opseg se povećava. Iz
16
Prigušenje i pogoršanje karakteristika su utoliko veći ukoliko je otpornost R 1, kojom je kolo prigušeno manja. Mada nepoželjno, prigušenje je neizb ježno. Zbog toga se u praksi i ne postavlja pitanje kako prigušenje u potpunosti otkloniti već kako ga smanjiti na prihvatljivu veličinu.
Slika 8. - a - priključenje potrošača preko iavoda na kalemu, b - ekvivalentno kolo, v - priključenje potrošača preko izvoda na kondenzatoru
Izvodom u tački B kalem je podijeljen na dva dijela tako da je broj navojaka od tačke A do tačke B jednak N, a od tačke M dotačke B jednak N2. U1 je efektivna vrijednost napona predajnika na koji je kolo podešeno. Kao i na svakom transformatoru (ovdje je u pitanju autotransformator), odnos sekundarnog i primarnog napona jednak je odnosu broja zavojaka:
gdje je n=(N1+N2)/N2 - prenosni odnos tranformatora.
Otpornik troši energiju oscilatornog kola. Snaga tih gubitaka je:
Iz ovog izraza se vidi da bi gubici u kolu ostali isti ako bi se izostavio otpornik R ul , a umjesto njega paralelno kolu vezao otpornik otpornostin2* R ul. Iz toga se zaključuje da je kolo na slici 2.176, u pogledu gubitakg ekvivalentno kolu na slici 8.a.
17
Stručno se kaže da se otpornost R u preslikala na krajeve oscilatornog kola. Preslikana l 2 2 otpornost je n * R ul tj. ona je n puta veća od R ul. Propusni opseg opterećenog kola je:
Kao što se vidi, izborom odgovarajuće vr ijednosti prenosnog odnosa, moguće je širinu propusnog opsega podesiti na potrebnu vr ijednost B. Dinamička otpornost i faktor dobr ote oscilatornog kola, opterećenog preko izvoda, jesu:
Otpornost se može preslikati i pomoću izvoda na kondenzatoru. To nije izvod u pravom smislu riječi, već se, um jesto jednog, koriste dva redno vezana kondenzatora (sl. 8.b.). Njihove kapacitivnosti su tolike da je:
2
Preslikana otpornost je i sada n *R ul , s tim što je n = 1 + C2/C1.
3.5. Primjena paralelnih oscilatornih kola
Paralelno oscilatorno kolo se češće koristi od rednog oscilator nog kola. Koristi se u mnogim stepenima telekomunikacionih uređaja kao što su ulazna kola, visokofrekventni pojačavači, međufrekventni pojačavači, oscilatori, umnožači učestanosti, selektivni pojačavač snage, razni filtri itd. Prim jena i karakteristike ovih kola najbolje se mogu upoznati rješavanjem zadataka koji slijede. Pri tome koristite sljedeće tabele.
18
Tabela 2. - Paralelno oscilatorno kolo
19
ZAKLJUČAK
Oscilatorno kolo ( rezonantno kolo, LC kolo, titrajni krug ) je električno kolo koje se sastoji od kondezatora C i navojnice L. Kondezator sprema energiju u svom
električnom polju, a zavojnica u magnetnom polju. Ako je kondezator pun energije i spoje se zajedno,doc ice do pražnjenja kondezatora kroz zavojnicu što stvara magnetno polje oko nje i smanjuje električno polje u kondezatoru i napon na njemu. Sva oscilatorna kola se sastoje od kalema i kondezatora. Prema tome kako su
kalem i kondezator vezani u odnosu na izvor naizmeničnog napona koji se dovodi u kolo, razlikuju se dvije vrste oscilatornih kola redno i paralelno. Redno oscilatorno kolo propusta samo rezonantnu frekvenciju, a za sve druge predstavlja veliki otpor. Paralelno ocilatorno kolo predstavlja veliki otpor samo za rezonantnu frekvenciju,a signale ostalih frekvencija propusta. Zbog naglog pada totalne impedanse ( serijsko oscilatorno kolo) ili naglog porasta inpedanse ( paralelno oscilatorno kolo ) koristi se za odabir, filtriranje ili
proizvodnju tačno odredjene frekvencije u sprezi sa drugim elektronskim komponentama.
20
LITERATURA
Miomir Filipović - Osnove telekomunikacija drugi razred srednjeg obrazovanja za elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike I nastavna sredstva Beograd 2002 Ilija Stojanović – Osnove telekomunikacija, Naučna knjiga Beograd 1990 Dr. Srđan Stanković i dr Radomir Laković – Elektronika , Elektrotehnički fakultete Podgorica1999
Dragan Lopičić, Miomir Filipović – Teorija telekomunikacija yza treći razred elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike I nastavna sredstva Beograd 2003
21
