Opšta Lingvistika 6 - Literatura (PRINT)

Klju ne re i

2

1. Predmet prou avanja pragmatike

6

2. Govorni

inovi

11

3. Govorni

in i tekst - vrste teksta i obrasci tekstualizacije

31

4. Analiza konverzacije; Pragmatika i kulturni

inioci

90

5. U tivost

118

6. Grajsova konverzaciona na ela i Grajsove implikature

124

7. Diskurs

136

8. Deiksa, referenca i presupozicije

152

Ispitna pitanja

166

Neke beleske

178

Skripta

186

U tivost - odgovori

201

Primer ispita

205

ODGOVORI

206

Klju ne re i

1

Klju ne re i

2

Klju ne re i

3

Klju ne re i

4

1. Predmet prou avanja pragmatike

9

Opsta lingvistika 6

TEMA 2: TEORIJA GOVO

1

1 2. Govorni

inovi

17

Opsta lingvistika 6


2 2. Govorni

inovi

18

Opsta lingvistika 6


3 2. Govorni

inovi

19

Opsta lingvistika 6

2


(a) Monika, zatvori prozor! (b) Monika, budi dobra pa zatvori prozor! (d) Monika, (f) Monika, bi li zatvorila taj prozor?

(j) Monika, bio bih ti zahvalan kada bi zatvorila taj prozor.

(n) Mo (o) Monika, prozor je otvoren! (q) Monika, promaja je! Prev. autor

4 2. Govorni

inovi

20

Opsta lingvistika 6


5 2. Govorni

inovi

21

Opsta lingvistika 6


6 2. Govorni

inovi

22

Opsta lingvistika 6


7 2. Govorni

inovi

23

Opsta lingvistika 6


8 2. Govorni

inovi

24

Opsta lingvistika 6


9 2. Govorni

inovi

25

2. Govorni

inovi

26

2. Govorni

inovi

27

2. Govorni

inovi

28

2. Govorni

inovi

29

TEKST I LINGVISTIKA TEKSTA -

3. Govorni


OL 6

30

OL 6


1

ekspresivna funkcija, i

3. Govorni


-ekspresivnom.

31


3. Govorni


OL 6

32


3. Govorni


OL 6

33


3. Govorni


OL 6

34


3. Govorni


OL 6

35


3. Govorni


OL 6

36


3. Govorni


OL 6

37


3. Govorni


OL 6

38


OL 6

-

3. Govorni


39


3. Govorni


OL 6

40


OL 6

-

3. Govorni


41

1 3. Govorni


42

1 2

3

4

2 3. Govorni


43

3 3. Govorni


44

4 3. Govorni


45

5 3. Govorni


46

6 3. Govorni


47

3. Govorni


48

3. Govorni


49

3. Govorni


50

3. Govorni


51

3. Govorni


52

Telephone Language Here are some typical phrases that you can use in a telephone conversation.

3. Govorni


53

3. Govorni


54

Drage, mo da znate kome biste mogle da prosledite/ili pak same... :) Busserl!

b) Devojke, moja drugarica Jelena startuje sa psihodramskom grupom (stalni sastav, do lanova, jednom nedeljno - detalji su u ata mentu), pa vas molim da prosledite ovaj mejl svima koji bi mogli da budu zainteresovani, ili da i same bacite pogled ;-) Hvala! :* mg

c)

a ns a mbl

Conditiona l TCRG Erin's Fiddle Be lgra de , S e rbia

3. Govorni


55

3. Govorni


56

3. Govorni


57

3. Govorni


58

3. Govorni


59

3. Govorni


60

3. Govorni


61

3. Govorni


62

3. Govorni


63

3. Govorni


64

3. Govorni


65

3. Govorni


66

3. Govorni


67

3. Govorni


68

3. Govorni


69

3. Govorni


70

3. Govorni


71

3. Govorni


72

3. Govorni


73

3. Govorni


74

3. Govorni


75

3. Govorni


76

3. Govorni


77

3. Govorni


78

3. Govorni


79

3. Govorni


80

3. Govorni


81

3. Govorni


82

3. Govorni


83

3. Govorni


84

3. Govorni


85

3. Govorni


86

3. Govorni


87

3. Govorni


88

4. Analiza konverzacije; Pragmatika i kulturni inioci

99


100


101


102


103


104


105


106


107


108


109


110


111


112


113


114


115


116

7. Diskurs

135

7. Diskurs

136

7. Diskurs

137

7. Diskurs

138

7. Diskurs

139

7. Diskurs

140

7. Diskurs

141

7. Diskurs

142

7. Diskurs

143

7. Diskurs

144

7. Diskurs

145

Igor Laki Sa etak. Ovaj rad ima za cilj da prika e neke aspekte analize diskursa pisanih medija, na primjerima izvje tavanja britanskih dnevnih listova Guardian, Inde- pendent i Times o bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine od strane NATO alijanse. U radu se daju osnovne postavke vezane za analizu diskursa, diskurs pisanih medija, kao i neka razmatranja o objektivnosti medija, naro ito u slu aju rata. Rad polazi od pretpostavke da isto lingvisti ka analiza ne mo e da pru i zadovoljavaju e rezultate u analizi medija i da se ona mora kombinovati sa kriti kom analizom diskursa koja omogu ava da se tekst interpretira u skladu sa odgovaraju om diskursnom i dru tvenom praksom. Interpretacija teksta mo e biti neobjektivna ukoliko se ne oslanja na lingvisti ke nalaze, dok sama jezi ka analiza, bez odgovaraju e interpretacije, ne mo e pru iti valjanu i kompletnu analizu novinskog lanka. Istovremeno, analiza pokazuje da djelovi makrostrukture nisu uvijek jasno odijeljeni kako se to navodi u literaturi i da se mogu kombinovati. Klju ne rije i: analiza diskursa, kriti ka analiza diskursa, diskurs medija, makro- struktura, mikrostruktura, objektivnost

Analiza diskursa danas predstavlja lingvisti ku disciplinu u okviru koje se radi najve i broj istra ivanja. Iako se neke naznake razvoja ove discipline mogu pre- poznati jo pedesetih godina XX vijeka, razvoj analize diskursa intenziviran je tek sredinom sedamdesetih. Njena primjenjivost danas prote e se kroz prakti no sve vrste govora i teksta, kao i kroz razne oblasti, od op tih do visokostru nih. Jedna od oblasti u kojoj je analiza diskursa u velikoj mjeri na la svoju primjenu jesu i mediji. Kao odraz na e stvarnosti i jezika koji koristimo, mediji nesumnjivo nude bogat izvor materijala za analizu. Cilj ovog rada jeste da ukratko prika e mogu e na ine analize pisanih medija iz ugla analize diskursa. U prvom dijelu ponudi emo neke osnovne teorijske postavke vezane za analizu diskursa. Drugi dio sadr i kratak opis dva pristupa koji se esto koriste u analizi diskursa medija Van Dejkova teorija o organizacionoj strukturi novinskih lanaka i Ferklafova kriti ka analiza diskursa. Nakon kratkog razmatranja vezanog za objektivnost medija, prikaza emo na nekoliko primjera kako se ove teorije mogu primijeniti u analizi medijskog diskursa. U radu e biti kori eni primjeri izvje tavanja britanskih dnevnih listova Guardian, 269

ANALIZA MEDIJSKOG DISKURSA O RATU Igor Laki : ANALIZA MEDIJSKOG DISKURSA O RATU

Independent i Times o bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO alijanse 1999. godine.

1. Teorijske postavke analize diskursa Moglo bi se re i da analiza diskursa predstavlja krovnu disciplinu u lingvistici, s obzirom na to da se hijerarhijski nalazi na vrhu piramide jezi kih nivoa, koji po- inju od glasova i fonema, morfema, rije i, fraza, klauza i re enica. Kako jezi ke jedinice dobijaju svoje puno zna enje samo u okviru nivoa koji su vi i od onog kome same pripadaju, mo emo re i da analiza diskursa omogu ava svim ovim jedinicama da dobiju svoje puno zna enje. Pomenimo, kao primjer, intonaciju, koja se prou ava u okviru fonetike i fonologije, ali ija se funkcija u potpunosti mo e objasniti tek sa stanovi mnogo vi e od toga.

7. Diskurs

146

Definicija Stabsa (Stubbs 1983: 1) da je diskurs jezik iznad re enice i iznad klauze pokriva samo dio onoga to diskurs u su tini jeste, s obzirom na to da se bavi samo njegovom formalnom stranom u smislu nivoa u hijerarhiji jezi- kih jedinica. Mnoge definicije pripisuju analizi diskursa komunikativnu ulogu i upu uju na to da prou avanje diskursa zna i prou avanje jezika u upotrebi. Evo kako Braun i Jul (Brown Yule, 1986: 1) defini u diskurs: Analiza diskursa je analiza jezika u upotrebi. Kao takva, ona ne mo e biti ograni- ena na opis jezi kih formi nezavisno od svrhe i funkcija koje su dodijeljene ovim formama u slu bi ljudskih aktivnosti.

Ferklaf (Fairclough, 1995: 7) daje definiciju koja diskurs posmatra ire od same jezi ke upotrebe, tvrde i da je diskurs upotreba jezika shva ena kao dio dru tvene prakse Mo da najjednostavniju, ali istovremeno i naj ire postavljenu definiciju, koja obuhvata sve prethodne aspekte diskursa, daje Makarti (McCarthy 1994: 1) koji ka e da se analiza diskursa bavi prou Kontekst je klju ni aspekt u diskursu jer on podrazumijeva i komunikaciju i upotrebu jezika i dru tveni, ali i tekstualni kontekst. U literaturi se za ovu disciplinu sre analiza diskursa i analiza teksta, ali ni oni nisu sasvim rasvijetljeni u lingvistici. Na primjer, neki lingvisti prave razliku tekst i diskurs dok ih drugi esto koriste naizmjeni no. D oana Kenvordi (Kenworthy 1991: 111) ka e: Neki lingvisti govore o govornom i pisanom tekstu, neki o govornom i pisanom diskursu Za druge istra iva e tekst se odnosi na pisani jezik, a diskurs na govorni. I Dejvid Kristal u Kembri koj enciklopediji jezika (Crystal 1995: 116) razdvaja ova dva pojma i ka e da analiza diskursa stavlja akcent na strukturu prirodnog toka goto su konverzacija, intervjui, komen270 DISKURS I DISKURSI

tari i govori dok se tekst-analiza koncentri to su eseji, bele ke, saobra ajni znaci i poglavlja knjiga Mar- garet Kultard (1985: 3) govornog diskursa [spoken discourse] i pisanog teksta [written text], ali navodi i to da ova distinkcija ni u kom slu aju nije op teprihva ena. Mi smo se opredijelili za termine govorni diskurs i pisani diskurs, smatraju i da oni najbolje odra avaju su tinu lingvisti kih prou avanja iznad nivoa re enice koja idu pod zajedni kim nazivom analiza diskursa. Ovo se uglavnom poklapa s podjelom Margaret Kultard koja pod analizom diskursa [discourse analysis] podrazumijeva disciplinu koja obuhvata konverzacionu analizu [conversation analysis] ili govorni diskurs [spoken discourse] i odvaja je od analize teksta [text analysis] ili pisanog teksta [written text]. U radu emo se zadr ati na pisanom diskursu, odnosno na analizi diskursa pisanih medija.

2. Diskurs pisanih medija U ovom dijelu bi e rije i o dvije ve pomenute teorije koje se koriste u analizi diskursa medija Van Dejkova teorija o organizacionoj strukturi novinskih lanaka i Ferklafova kriti ka analiza diskursa.

7. Diskurs

147

lid ima istu funkciju u novinskim izvje tajima kao i apstrakt u nau nim lancima, na primjer, jer sumira centralnu. Na osnovu lida itaoci mogu da odlu e da li e uop te itati tekst. Bel (1994: 174) smatra da je lid najizrazitija karakteristika novinskog diskursa, pa naslov svrstava tek na drugo mjesto po va nosti. Mo e se re i ak da je lid mikro pri a. Naravno, naslov - slov je apstrakt apstrakta (Bell, 1994: 150) zato to u najkra im rije ima sumira informacije koje su ve sumirane u lidu. Naslov u stvari omogu ava listu da pru i svoj li ni pe izvje tava.

klju

dio makrostrukture, jer se u okviru ovog dijela prenosi tavanja. Iako je no-

272 DISKURS I DISKURSI

vinski in naracija, u njemu, za razliku od pri hronolo ki. Uvijek se po aju se najnovije informacije. Upravo ovaj princip omogu ava da se pri e o istim ili sli iruju. Na taj na in, kada se pojave novi detalji u vezi s radnjom, prethodna radnja dobija manji zna aj u pri i, pa time pada na manje uo ljivo mjesto u tekstu, tako da novinska pri a nije nikad u potpunosti zaokru ena. pru a informacije o u radnje. Kod novinskih izvje taja ovaj dio je uglavnom obavezan. Ko, kako, gdje i kad su osnovne Verbalni komentari ine zasebnu kategoriju makrostrukture. Novinsko izvje tavanje podrazumijeva dobijanje komentara od najva nijih u esnika u doin novinari mogu da pru e mi ljenja koja nisu isklju demantu tava. Evaluacija podrazumijeva stavove, mi ili lista za koji pi e. Mnogi smatraju da ne treba mije ati injenice i li na mi ljenja i da se oni mogu izraziti kroz uredni ki komentar ili kolumnu. Ipak, ova kategorija javlja se prili no esto u novinskim lancima, iako nije obavezan dio makrostrukture. Rezultati radnje su jo jedna kategorija koja se javlja u novinskom diskursu. Interesantnost tampane medije djelimi u njegovih posljedica. Nekada su one ak va rezultati radnje mogu imati isti hijerarhijski polo aj kao teme u okviru ili ak i najbitniji polo aj u tekstu, ime mogu biti izra ene i naslovom. Na a anliza (Laki 2010) pokazala je da djelovi makrostrukture ipak nisu jasno odijeljeni kako se to uglavnom sre e u literaturi. Nekada se dva dijela makrostrukture mogu na i jedan pored drugoga u istoj re enici, a nekada se jedan funkcionalni dio teksta mo e tuma iti na dva na ina, odnosno predstavljati istovremeno dva dijela makrostrukture. O nekim od ovih karakteristika bi e vi e rije i u etvrtom dijelu ovog rada. 2.2. Kriti ka analiza diskursa Kriti ka analiza diskursa je pristup koji ide dalje od isto lingvisti ke analize i uzima u obzir kulturne, ideolo ke, politi ke i druge karakteristike koje prakti no ine kontekst u kome se javlja diskurs.

7. Diskurs

148

Po Ferklafu (1996: 311-313) jezi ka analiza odvija se kroz tri dimenzije, odnosno tri : tekst, diskursna praksa i dru tvena praksa. 273 Igor Laki : ANALIZA MEDIJSKOG DISKURSA O RATU

(1) Tekst. Ovaj aspekt najsli niji je sa pojmom mikrostrukture. Analiza teksta usmjerena je na formalne karakteristike tekstova (rje nik, gramatika, kohezija, struktura teksta). Ona, prema Ferklafu (1996: 311), uklju uje i zna enje i formu koje je te ko razdvojiti, jer se zna enje realizuje kroz formu, a razlike u zna enju zahtijevaju i druga iju formu. I obratno, druga ija forma podrazumijeva i druga ije zna enje. (2) Diskurzivna/diskursna praksa. Analiza diskurzivne prakse usmjerena je na proizvodnju, upotrebu i distribuciju diskursa koji je predmet prou avanja. Tu spadaju institucionalni zahtjevi u smislu kognitivnog strukturiranja informacija u skladu sa stalnim promjenama u dru tvu. Ovakve promjene direktno uti u i na makrostrukturu teksta. (3) Dru tvena praksa [social practice]. Analiza dru tvene prakse (ili socio- kulutrne prakse) odvija se na jo iroj ravni. Ona se bavi dru tvenim, ideolo kim, politi kim i kulturnim de avanjima, odnosno prou avanjem politi ki stavovi uti u na dru tvene promjene. Ovaj okvir navodi analiti ara da prou ava ne samo tekst u smislu mikrostrukture i makrostrukture, ve i to kako se tekst koristi u odgovaraju em dru tvenom kontekstu. Uz to, Ferklaf (1996: 314lingvisti ke analize teksta i intertekstualne analize teksta. Po njemu, intertekstualna analiza je gra- ni teksta i diskurzivne prakse kad je u pitanju analiti ki okvir. Intertekstualna analiza gleda na tekst iz perspektive diskurzivne prakse. Ona je vi e interpretativne prirode, za razliku od lingvisti ke analize koja je deskrip- tivna. Ova analiza u su tini koristi dokaze koji su rezultat lingvisti ke analize, a zatim ih interpretira, smje taju Ferklaf (1996: 315) ka e da je povezivanje lingvisti ke analize teksta i intertekstualne analize bitno za prevazila tva i kulture s druge. ku upotrebu jezika s njenim dru tvenim kontekstom (Lahdesmaki Solin 2000: 16). Van Dejk (2001: 301) tvrdi da je nepoznavanje socijalnog konteksta jedan od klju nih teo- rijskih nedostataka kriti ke analize diskursa. Po njemu, analiza diskursa je esto lingvisti ki orijentisana upravo zbog toga to su istra iva i naj e e lingvisti, a ne sociolozi. Za lingvistu isto jezi ka analiza ne predstavlja problem, ali analiza dru tvenog konteksta mo e da bude smetnja. Problemi se, po Sali Lahdesmaki i Ani Solin (2000: 21), javljaju kod interpretacije dru tvenih i politi kih funkcija i porijekla jezi kih izbora, tj. kod poku - tveni kontekst. ke analize i analize dru tvenog konteksta. Pitanje je da li je uop te mogu e da analiza bude 274 DISKURS I DISKURSI

balansirana lingvisti ki i sociolo ki i da analiti ar dobro poznaje i lingvisti ku i sociolo ku literaturu. Nije lako dati odgovor na pitanje kako uravnote iti ova dva aspekta, jer se ne mo e po eti od problema koji je isto lingvisti ke prirode, bez uzimanja u obzir i dru tvenih i politi kih

7. Diskurs

149

razloga koji neku lingvisti ku pojavu ine intere- santnom za analizu (Lahdesmaki Solin 2000: 25). Istra ivanje treba da zapo ne pitanjem za to su date lingvisti ke jedinice interesantne ili relevantne za posebni dru tveni ili politi ki kontekst i kako one kreiraju tvenu realnost i dru tvene odnose. Van Dejk (Van Dijk 2001: 315) ka kom analizom diskursa ne postoji konsenzus oko metoda analize. Nepo- stojanje jasnog metoda analize s jedne strane ote lingvisti ku nepristrasnost i slobodu. Naravno, ovo ne zna i da metoda i modela nema. Oni postoje, a da li e se upotrebiti ovaj ili onaj model, ili kombinacija modela, prvenstveno zavisi od samog lingviste. U svakom slu ancepta treba prona i, posebno imaju i na umu da su dana nja istra ivanja toliko interdisciplinarna da uzimanje samo jednog aspekta ne mo e dati zadovoljavaju e rezultate.

3. Objektivnost medija Pitanjem objektivnosti medija bavio se veliki broj autora iz razli itih uglova. Fer- klaf (1995b: 54) ka e da ideologija implicitno postoji u medijima i da umje- sto transparentnog to je re eno ili napisano, uvijek postoji odluka da se to interpretira i predstavi na ovaj ili onaj na in Ovakvom stavu pridru uje se i Fauler (Fowler 1991: 10) koji ka e da su sve vijesti uvijek prikaNaravno, sve to se ka e ili napi e reflektuje neki ideolo ki stav, pri ljenja, ve aktivan u esnik u kreiranju dru tvenih odnosa. Vijesti koje uredni tvo nekog medija odlu i da objavi podlije u transfor- maciji koja je zasnovana na brojnim politi kim, ideolo kim, ekonomskim i dru- tvenim faktorima. U zavisnosti od politi ke orijentacije lista, politi kih struktura koje podr avaju ili finansiraju zna enje koje esto ne odra ava su tinu stvari. Fauler (1991: 11) ka e: Svijet tampe nije realni svijet, ve ljenje Tokom itavog dvadesetog vijeka medije je privla ila tema rata, s obzirom da teme poput rata prodaju novine i pove avaju slu anost i gledanost elektronskih medija. Naravno, to je uvijek zavisilo od toga o kojem se ratu radi i od osje anja italaca, slu alaca i gledalaca o stepenu sopstvene umije anosti u rat (Carruthers 275 Igor Laki : ANALIZA MEDIJSKOG DISKURSA O RATU

2000: 4). Razlik ovi drugi esto nisu od velike va nosti za medije.

emu

Kad je u pitanju bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO alijanse, onda je za taj rat, naravno, postojalo veliko interesovanje u Ju- goslaviji, jer je narod bio NATO alijanse, koje su u stranicima tampe i u udarnim emisijama na radiju i televiziji. Dakle, i ljudi u ovim zemljama mogli su re i: Ovo je na rat! zato to je njihova zemlja bila direktno uklju - tim, situacija nije bila ista. Rat se nije vodio na njihovoj teritoriji i, s obzirom na to, mnogi su dovodili u pitanje potrebu za intervencijom. Karakteristika svih ratova dvadesetog vijeka bila je uklju ivanje civila, bilo kao posmatra a, rtvi ili aktivnih u esnika. S tim u vezi je i potreba dr ave da za svoje akcije zadobije to ve i

7. Diskurs

150

1. Predmet Ispitna pitanja prou avanja pragmatike - pitanja

165 1

2. Govorni Ispitna pitanja inovi - pitanja

166 2


167 3


168 4

3. Govorni Ispitna pitanja in i tekst, vrste teksta - pitanja

169 5


170 6


171 7

4. Analiza Ispitna pitanja konverzacije - pitanja

172 8

5. Teorija Ispitna pitanja u tivosti - pitanja

173 9

5. Teorija Ispitna pitanja u tivosti - pitanja

174 10

6. Implikature Ispitna pitanja i konverzaciona na ela - pitanja

175 11

6. Implikature Ispitna pitanja i konverzaciona na ela - pitanja

176 12

(2)DeiksaSvojstvo Ja sam stavio ovo ovde. proksimalne deikse On je rekao da je stavio ono tamo. distalne deikse a i one koje su od njega

cent menjanju proksimalnih sa distalnim formama. - deik upotrebe

-

Ovo nije Marko, ono je Marko (pokazujemo na osobe, prisutni smo). Ovaj Svi Postoji skup potencijalnih adresata. TI-

ti eikt. upotrebe.

Poslednji autobus odlazi u 12:30.

1. personalne (odnose se na lica) 2. spacijalne (prostorne, odnose se na mesto) 3. temporalne (odnose se na vreme) personalne d. ono mi vi oni)

- ja ti on ona honorifici.

Nazivaju se i socijalnim deiksama. Persiranje Ti-Vi tom iskazu se vidi odnos govornika prema sagovorniku. Govornici koji imaju isti stutus ili su stariji koriste Ti. Ja, Tiproksimalni ; 3-l-l-jodnosi na Ti (primer- Da li nje On je bio zadovoljan nastavom. OnRazlikujemo inkluzivno i ekskluzivno Mi. Inkluzivno je ono koje ukl sagovornika. PrimerU nekim jezicima gramatikualizuje se ova razlika- inkluzivno, Keimamiekskluzivno) Prostorne (spacijalne) deikse- ovde nam je relevantan pojam udaljenosti. Lokacije mogu biti Primer- Stanica je udaljena 200m od stanice. Beograd se nalazi na visini od ... m. Lok - To se nalazi 200m odavde. rniku i od sagovornika) - govornik)

Neke beleske

177

- sagovornik) ismo u njemu- mentalno). trenutno nisam ovde. (na telefonskoj sekretarici). Trenutno se udaljeno. Primer- I don't like that smell. (parfem) thatu korelaciji). Vremenske deikseproksimalne i distalne. Proksimalni izraz sada da se poklapa sa vremenom primanja poruke. Vreme ili datumiprimanja se uglavnom poklapaju i to je normalna situacija. - proksimalna d. - distalna deiksa Upotreba kondicionala- Mogao sam biti na zimovanju da sam imao para. Distalni oblik Diskursne deikse- tekstualna deiksa se odnosi na izraze u okviru jednog iskaza koji se odnose na delove diskursa u kojem se nalazi taj iskaz. Primerstinita. (odnosi se na deo diskursa)

sa prethodno pomenutim izrazima. Primer1. 2. Eno on sedi u poslednjem redu. 1. Idem u London. Ja- centar Dolazim u London. Sagovornik- centar 1.

(sagovornik ne ide)

1. a) personalna b) spacijalna v)temporalna deiksa

1. Levo od Marka se nalazi Milena (na fotografiji)-

Milena

Neke beleske

Marko

Ana

178

1.

-

1. Gestikularna upotreba2.

- Ovaj grad je lep.

(5) Kooperacija i implikature Npr. -

U prihvatanju govornikovih presupozicija sagovornici moraju da pretpostave da govornik .

Primer. Dvoje ljudi jede pljeskavi vrednost i u logici se ovo naziva tautologija (iskaz koji je uvek isti); dok u konverzaciji onaj koji govornika-

implikatura. znanja.

Kooperativni princippomazi psa i on ga ujede. 1. Presupozicija2. Presupozicija-

nje njen.

Davanje informacija u dovoljnoj meri nazivaju se primeri kooperativnog principa u konverzaciji. Imamo 4 podprincipa koji se nazivaju prema Grice-u konverzacionim maximama. Kooperativni principPostoje 4 maxime: 1. Maxima kvantiteta2. Maxima kvaliteta3. Maxima relevantnosti- budi relevantan 4. Maxima modaliteta-

asne izraze,

ogradnim.

1. Primer za maximu kvaliteta- Koliko ja znam

Neke beleske

u da je

Ograda

179

maxime kvaliteta za kooperativnu operaciju. 1. Postoje ograde koje se koriste da je govornik svestan maxime kvantiteta. Primer.

ali sve u svemu putovanje je bilo vrlo uzbudljivo.

1. Primeri za maximu relevantnosti

to potencijalno nepovezano za informacije tokom konverzacije. 1. Maxima modalitetaizvesne ograde 2. Primer. Ne znam dali ovo ima smisla

Primer. Nemam komentara!

Konverzacione implikature

Primer. Govornik A- nadam se da si kupio hleb i mleko. Govornik B- kupio sam hleb! Govornik A pretpostavlja da je govornik B kooperativan i da je svestan maxime kvantiteta. spomenuto nije ni kupljeno. implikature. to Vrste konverzacionih implikatura: 1. Generalizovana kom. implik. Primer. Da li si pozvala Marka i Anu? Pozvala sam samo Anu.

1. Skalarne konv. impl. dnosti i prema tome se vrednosti. Nekolicina...

Neke beleske

180

najinformativnija i koja je istinita. nekoliko Kada je iskazan bilo koji implicirani. 1. Partikularizovane kom. implikature-

vrste implikatura. Ovo je samo implikaturama. Govornik B: dolaze moji roditelji. (implikatura- ne dolazi!) Odlike konverzacionih implikatura: podrazumevano a ne iskazano govornici uvek mogu osporiti da su imali namenu da prenesu - samo najmanje: osvojio si najmanje 5$. Konvencionalne implikature nisu bazirane na kooper. principu ili maximama, one se ne moraju pojaviti u konverzaciji i zavise od specijalnog konteksta.

ove dve informacije. 2. turaistinit kasnije). - primer. Konvencionalne implikature u o

i spreman za rad. (A i B+>A+B)

Ona se obukla i I, implikatura je implaikatura veznika I je potom ili posle. konvencionalne implikature. (8)Diskurs i kultura interpersonalnu funkciju komunikaciji, interakciji), ima tekstualnu funkciju (kreiranje dobro formiranih i prikladnih tekstova) i ideacionu funkciju Analiza diskursa ispituje oblike i funk razgovornom jeziku, pa sve do ispitivanja dominantne ideologije u jednoj kulturi koja je prezentovana npr. u o

kohezija

Neke beleske

On pije kafu. ( On

eksplicira se veza sa Markom d abi

181

alne organizacije koje telefonski razgovori...) napisani ali se oni podrazumevaju.

- je automatska interpretacija koja je bazirana na Termini: shema okvir - soba za izdava scenariodao sam

- kulturna shema pozadinske strukture znanja za razumevanje na kulturnoj shemi.

(u okviru kontrastivne pragmatike)u kojima se koristi direktno predlaganje (direktna sugestija) bez prethodnog pitanja. nisi u pravu ili to nije sitina. Ako Koreanac pita Amerikanca da li zna kako se koristi neki program na kompijuteru a pri tom dobije odgovor -

sa K i

U poslovnom razgovoru anglo-amer. biznismeni imaju blizak drugarski odnos, koriste prvo ime u ime. Nemaju blizak odnos. . kulturepozadinom temom a onda se prelazi na glavnu stavr dok jena zapadu deduktivan stil, polazi se Interjezi

Konverzacioni stilPostoje individualne ali i kulturne razlike u konverzacionom stilu.

Neke beleske

182

Drugi stil je stil visoke obzirnosti. U ovakvom stilu govornici koriste sporiju stopu govorenja i e pauze, niti do prekidanja. Sve je u redu dok govornici koriste isti stil a do problema dolazi kada dolazi do sudara stilova druge perspektive, govornik

Spojeni paroviTo su gotovo automatski obrasci (u pozdravljanjima i otpozdravljanj Vidimo se! Vidimo se! drugog dela. Kako ide? Dobro! Ide! Kako je kod tebe? a) kada postoji pitanje i odgovor: koliko je sati? - 11h. b) zahvaljivanje i odgovor - Hvala. v) molba i prihvatanje molbe da! Umetanje spojenih parovaU 9:30 Dobro. Primer 2. Da li ima markicu? Ima. U redu. Primer. Marko! (poziv na telefon) Daaa U telefonskoj konverzaciji zvonjenje telefona jeste to pozivanje (umesto Marko). Odgovor je

razloga.... razgovor. pojavljuju u drugom delu nekih parova. nje. U prvom delu- Nije mi ovde dobro. - ne nije. Poziv bi bio 2. Rado 2. Ne mogu.

Neke beleske

183

Predlog. 2. vrlo rado. 2. ne! reakcija u strukturi. Primer sa hamburgerom.

Neke beleske

184

PREDMET PRAGMATIKE (1 Lekcija) - Preneseno i primljeno - Uticaj konteksta i situacije na poruku gde, kada... - Jezik kao jasan dokaz - Lju -

- termin pragmatika u modernoj upotrebi

-

traktne principe u

- Sintaksa - Semantika - Pragmatika - Razv. princ. -

-

i verbalnog izraza - istinitost - namere, pretpostavke, ciljevi, vrste radnji...

DEIKSA (2 lekcija) Deiksa-

Svojstvo jezika se naziva indeksikali Ja sam stavio ovo ovde. proksimalne deikse On je rekao da je stavio ono tamo. distalne deikse u centralno mesto je govornikova menjanju proksimalnih sa distalnim formama. upotrebe

-

Ovo nije Marko, ono je Marko (pokazujemo na osobe, prisutni smo). upotreba zahteva poznavanje osnovno prostorno vremenskih

Skripta

185

Ovaj Svi Postoji skup potencijalnih adresata. -

ti

TI-

Poslednji autobus odlazi u 12:30. personalne (odnose se na lica), spacijalne (prostorne, odnose se na mesto), temporalne (odnose se na vreme) personalne deikse on ona ono mi vi oni)

- ja ti honorifici.

Nazivaju se i socijalnim deiksama. Persiranje Ti-Vi govornika prema sagovorniku. Govornici koji imaju isti stutus ili su stariji koriste Ti. Ja, Tiproksimalni ; 3-l-l-jodnosi na Ti (primer- Da li fu?) Profesor On-

. . On je bio zadovoljan nastavom.

Razlikujemo inkluzivno i ekskluzivno Mi. sagovornika. PrimerU nekim jezicima gramatikualizuje se ova razlikaekskluzivno)

- inkluzivno, Keimami-

Prostorne (spacijalne) deikse- ovde nam je relevantan pojam udaljenosti. Lokacije mogu Primer- Stanica je udaljena 200m od stanice. Beograd se nalazi na visini od ... m. To se nalazi 200m odavde. Primersagovornika) Idi u kuhinju

Ovde mi je lepo u stanu

Skripta

- govornik) - sagovornik)

- mentalno).

186

iskazu. . Ja trenutno nisam ovde. (na telefonskoj sekretarici). Trenutno se odnosi na

udaljeno. Primer- I don't like that smell. (parfem) that-

Vremenske deikseRazlikujemo proksimalne i distalne. Proksimalni izraz sada se poklapa sa vremenom primanja poruke. Vreme ili datumi-

-

primanja se uglavnom poklapaju i to je normalna situacija. To se naziva

.

- proksimalna deiksa - distalna deiksa Upotreba kondicionala: Mogao sam biti na zimovanju da sam imao para. distalni oblik Diskursne deikse- tekstualna deiksa se odnosi na izraze u okviru jednog iskaza koji se odnose na delove diskursa u kojem se nalazi taj iskaz. PrimerOva ica nije istinita. (odnosi se na deo diskursa)

sa prethodno pomenutim izrazima. PrimerReferencija i inferencija (3 lekcija)

vlastite imenice,zajedn izrazi (ovaj,on)

Skripta

REFERENCIJALNI IZRAZI i oni mogu biti:

187

Inferencija ili entitet je sagovornik je imao nameru da upotrebi. -

lavu gospodin

) i sagovornik i govornik dele isto iskustvo. -Uspe -Referencija ima: atributivnu i referencijalnu upotrebu. ~ .(entitet je nepoznat,ne postoji). ora da postoji (osnovne razlike) Nema ni traga ubici. (ref. izraz) -Izrazi sami po sebinemaju referenciju nego im je ona data u kontekstu od strane govornika, ne postoje. poznata. okviru soc.kult. zajednice Brazil(fudbal) je osvojio svetski kup. Brazil(vlada) je osvojio prvu rundu u trgovinskim pregovorima. -Sposobnost da se identifikuje nameravani referent ne zavisi samo od razumevanja kontekst. -Refer. izraz nudi odnosi r. izraz) izabran da identifikuje neki objekat ili osobu interpretiran onako kako je govornik nameravao.

U filmu glavni glumac je vozio kola kroz grad. On se zaustavio na smeaforu. Prvi referencijalni zraz se zove ANTECEDENT a drugi izraz je ANAFORA

KATAFORA

Skripta

188

ira.Stavi ih u slanu vodu. (NULTA ANAFORA,ZERO ANAFORA) Kuvajte ih 3 minuta. (Nema anafore,ali znamo da se donosi na krompire,dogodila se elipsa) Iznajmio sam -Socijalna dimenzija referencije vezana je za dejstvo kolaboracije sagovornika i govornika; z u nameri da identifikuje neki entitet sa nameravao da ga upotrebi. A:Svi znaju da je Darko kockar (p) B:Ne zna svako da je Marko kockar (ne-p) Marko je kockar. (q) p>>q nep>>q

Tipovi presopozicije (4 lekcija) presopozicije u kontaktu sa govornicima. 1)Egzistencijalne presopozicije kod njih govornici podrazumevaju postojanje imenovanih entiteta Predsednik Srbije (podrazumevamo da on postojI) 2)Faktivne presopozicije Svi znamo da je Marko kockar. (ZNATI) presopozicija Uspeo je da popravi kola. POPRAVI KOLA). 4)Strukturna presopozicija istinite od strane sagovornika.

Skripta

189

(mi ne istinitost presopozicije) 5)Nefaktivne presopozicije On se pretvara da je bolestan. (On nije bolestan.) Problem projekcije se problem projekcije. Niko nije primetio da je Ana bolesna. (p) Ana je bolesna. (q) p>>q Ja sam mislio da je Ana bolesna.(r) Ana nije bolesna. r>>neq Ja sam mislio da je Ana bila bolesna i niko nije primetio da je ona bila bolesna.(Ana nije bolesna. implikacije implikacija zavisi od govornikovog fokusa u izjavi. Iskaz:

p||-q

p||-r

p||-s

-

nazivaju se pozadinske implikacije.

Koorporacija i implikatura (5 lekcija) drugima -U prihvatanju govornikovih presopozicija sagovornici moraju da predpostave da govornik nema se naziva kooperativni osecaj. (dvoje ljudi jedu hamburger,govornik pita sagovornika da li mu se sv ->Hamburger je hamburger naziva TAUTOLOGIJA (iskaz koji je uvek istinit),dok u konverzaciji onaj koji koristi tautologiju rekao.( To implikatura razumeti na osnovu njegovog prethodnog znanja. Kooperativni princip -Ako sede dvoje ljudi,ne poznaju se,u parku na klupi ne!Pas ga ujeda!

Skripta

190

-Presopozicija informacija iz njegove perspektive. -Davanje informacija u dovoljnoj meri nazivaju se primeri kooperativnog principa u konverzacji.

Imamo 4 podprincipa koji se nazivaju prema Grajsu: Konverzacione maksime -4 maksime: 1.Maksima kvantiteta 2.Maksima kvaliteta tinito 3.Maksima relevantnosti budi relevantan 4.Maksima modaliteta b) izbegavaj nejasne fraze c)izbegavaj dvosmislenost d)budi kratak Postoje izrazi koj

1)Primeri za maksimu kvaliteta(za ogradu) (ograda) max.kvaliteta za kooperativnu operaciju. ovornik svestan maksime kvaliteta: . 3)Primeri za maks. relevantnosti: rukopis? konverzacije. 4)Primer za maksimu modaliteta: -

izvesne ograde:

Ne znam da li ovo ima smisla,ali na kolima su bila upaljena svetla. Nemam komentar! (implicira da zna,al Konverzacione implikature i maksima. Primer:

Skripta

191

govornik A: govornik B: Govornik rekao putem konverzacione implikature. putem

-

Vrste konverzacionih implikatura 1.Generalizovana konverzaciona implikatura A:Da li si pozvala Marka i Anu? B:Pozvala sam samo Anu.

2. Skalarne implikature -Jedan broj gen. implikatura se prenosi preko skala vrednosti i prema tome se nazivaju skalarne implikature koja je naravno istinita. (ovaj izraz govor da nisu polo implikacioni. 3.Partikularizovane implikature -

ste nazivaju samo implikaturama.

govornik B:Dolaze moji roditelji. implikatura---->Ne dolazi. Odlike konverzacionih implikatura Konverza podrazumevano,a ne iskazano,govornici uvek mogu osporiti da su imali nameru da prenesu Primer:Osvojio si 5 dolara? (implikatura-Samo 5 dolara?) Osvojio si najmanje 5 dolara?) Konv.implikature nisu bazirane na kooperativnom principu ili maksimama,one se ne moraju r Konvencionalne implikature primer primer

Skripta

(implikatura kontrasta) .

192

primer postati istinit kasnije)

primer

jednostavno u dodatku,a

6 lekcija) Da bi se izrazili, ' - kraj odnosa - potvrda zahvalnosti Vi ste veoma ljubazni.' - zahvalji -

... okolnosti u kojima se iskaz izgovara. Te okolnosti

Iskaz .' Situacija 1: prigovor. Situacija 2: pohvala.

je prvi dao

,

je sistematizovao Ostinov rad i dao tipologiju

.

-s - komunikaciona sila iskaza, namena, namera Ist -

Skripta

193

- Sredstvo za -

'-

nameren - uslov: lokacija (sudnica). preduslovi - razumljiv jezik, ne govorenje besmislica - Pripremni uslovi - Uslovi iskrenosti ispunjenja). - Osnovni uslovi -

renu nameru

Performativna hipoteza: silu eksplicitnom. Taj glagol je u prezentu, a subjekat je u prvom licu. - 'Spremi sobu'/'Zahtevam' - implicitni, podrazumevani, primarni performativni/eksplicitni. - Postoje nedostaci ove hipoteze interpretaciju, ne moraju biti ekvivalentne.

I - Deklarativni: II - Asetivi: - Primeri govornikovog prikazivanja sveta onako kako ga on vidi. III - Ekspresivi: stanja. IV - Direktivi: govornika.

Skripta

e sjajno!'

194

-

u?', 'Spremi sobu.'

V - Komisivi: govornikovu nameru. -

III -

- kada postoji di -

- 'Hladno je napolju.' govorn -

- deklarativ, indirektni.

-

izanja do nekog ishoda. radnje. identifikaciju nekih konvencion 7 lekcija)

Skripta

195

dr

- Obraz (ugled) - slika samog sebe u javnosti. Odnosi si se na - sredstvo koje se koristi da bi se dokazala svesnost duge osobe. Pokazivanje svesnosti

Obraz (ugled) opravdan u interakciji. za. Negativni i pozitivni obrazi (ugledi):

krenuti prema negativnom obrazu

od odbijanja i . li, oklevanje i sl. Strategija solidarnosti grupe.

Skripta

196

Konverzacioni stil i pozeljnost (lekcija 8) Konverzacioni stil: govornika koriste isti stil.) 1-

- neki

2- Stil visoke obzirnosti - govornici koriste spori redova, ne dolazi do preklapanja niti do prekidanja.

- karakteristike govornog stila Spojni parovi Gotovo automatski obrasci u strukturi: u pozdravu i otpozdravu... Zdravo', koji je odgovor? - 'Zdravo' uglavnom. Kako si?' -> 'Dobro' uglavnom. Vidimo se' -> 'Vidimo se' ili dela. - Prvi deo ' -> Drugi deo - I: 'Kako ide?' -> II: 'Ide.' - I: 'Kako je kod tebe?' -> II: 'Dobro je!' ili .' - Pitanje i odgovor: I: 'Koliko je sati?' -> II: 'Tri i petnaest.' - Zahvaljivanje i odgovor: I: 'Hvala!' - Molba i prihvatanje -> II: 'Naravno.' ili 'Mogu.' - Umetanje spojenih parova jutarnji let?', klijent pita 'U 09:30', klijent odgovara: sto mene?' - 'Ima li markicu?' - 'Ima.' - 'U redu, mogu.'

Skripta

197

Prvi iskaz je je poziv, drugi iskaz je odgovor na poziv, drugi iskaz uspostavlja otvoren kanal za razgovor - 'Marko!' - 'Da?' i olovku?' - 'Aha.' - U telefonskoj konverzaciji, zvonjenje je pozivanje (ovde postoji dodatak identifikacije i prepoznavanja). Odgovor je uspostavljanje otvorenog kanala. oriste se akcenat, prozodija, kvalitet glasa (za

pojavljuju u drugom delu nekih parova. - I: 'Uu, pa ovde je dobro!' -> II: 'Pa jes' dobro.' / 'Ma nije dobro.' - Predlog -> II: 'Rado.' / 'Ne bih.' - Poziv -> II: 'Rado' / 'Ne bih.' - Molba - I -> II: 'Naravno!' / 'Ne.' - I: 'Siguran sam da oni tamo imaju dobru hranu.' -> II: '...' -> Govornik razmatra opet svoje, pa sledi: I: 'Pretpostavljam da ipak nije dobra.' -> 'Pa da, tamo idu zbog muzike.' Diskurs i kultura ( 9 Lekcija) interpersonalnu funkciju ima tekstovnu funkciju (kreiranje dobro formiranih i prikladnih tekstova) i ima funkciju

Analiza diskursa poput 'a, o, aha, da' u razgovornom jeziku pa sve do ispitivanja dominantne ideologije u jednoj kulturi koja je Lingvisti

Eksplicitna veza (najbanalniji primer (veza je eksplicirana) zamenicom 'on'.

- Spojene su

razgovorni, formalni jezik, pa se to postoji i podela na govorni i pisani.

Pozadinsko znanje - Automatska interpretacija bazirana na strukturama znanja. - Shema - Okvir (frame) - poznat svima u jednoj socijalnoj grupi. - Okvir za reklame: 'izdajem + cena' - Scenario (script, scenario) -

Skripta

ednog

198

-

- Kulturna shema - pozadinske strukture znanja za shemi. -

- u nekim kulturama se ipiran kao neka druga vrsta govornog

- Kontrastivna pragmatika

pitanja. - To je sve generalizovano s - Ako Koreanac pita Amerikanca da li zna kako se koristi neki kompjuterski program i dobije znanje, da bude skroman, da se ne preceni neslaganje. pozadinom, pa se prelazi na glavnu stvar), dok se na Zapadu koristi deduktivni stil (krene se od - Problemi -

Skripta

199

U tivost - odgovori

200

U tivost - odgovori

201

61. take your notes. You think that teh person next to you may provide the solution. In this erson next to you OTHER. You: (look in bag, 62. recognized by others wihout having to express those nee needs are in fact recognized, more has been communicated than was said. would and please, ublazavanje imperativa

U tivost - odgovori

202

U tivost - odgovori

203

1. Predmet pragmatike ________________________ (2) 2. Vrste deiksa (5 slobodnih mesta) ___ ___ ___ ___ ____ (5) 3. Deikticka upotreba moze biti ________________ ________________ (2) 4. Inkluzivno i ekskluzivno MI + primeri ____________________________ (4) 5. On zeli da nadje zenu koja ima puno para. a)atributivna b)referencionalna (1) 6. Navedite primer za faktivnu presopoziciju _______________________ (1) 7. Vrste maksima kvantiteta: a)_________ b)_____________ (2) 8. Primer za OGRADU za maksimu kvaliteta _________________________ (1) 9. 5 recenica je napisano, da se napise koji govorni cin ___________________ (5) 10. Perf. hipoteza _______________________________________ (1) (1) 12. Strategija pozitivne uctivosti ___________ strategija negativne uctivosti ______ (2) ili (4) 13. Medjukulturalnna pragmatika _____________________________________ (1) 14. Da li je perlokucioni cin sam cin govora? - Zaokruzi tacan odgovor (DA/NE) (1)

Poslednja dva ne mogu da se setim :)

Primer ispita

204

ANALIZA KONVERZACIJE

Pravo da odre Kontrola nad pravom govora? Iskaz koji sledi nakog turnusa prethodnog govornika i prethodi turnusu narednog govornika? Promena govornika u konverzaciji, preuzimanje re analizi konverzacije tzv. TRP (Transition Relevance Place)? Trenutak u konverzaciji gde je prirodno da neki govornik preuzme re 5. Navedite primer tzv. TRP (Transition Relevance Place), tj. trenuke u komunikaciji kada takav trenutak pauza, pogled u nekog govornika, posle obra Podrazumeva da jedan govornik po

Svi pokreti kojima sagovo signali Na brzina govora, prisustvo/odsustvo pauza i preklapanja, da li se javlja prekidanje sagovornika 10.Koja se dva konverzaciona stila (conversation style) razlikuju u analizi konverzacije? High involvement i high considerateness style zacije (high involvment style)? Podrazumeva brz govor, retke pauze ili ih nema, ima preklapanja,

sve obrnuto Formulacija iz 2 dela koje produkuju 2 govornika, iskaz drugog govornika je o govornika 14.Navedite primer dvodelne sekvence / uparenog iskaza (adjacency pair). 15.Od pozdrav-pozdrav, pitanje-odgovor, poziv-prihvatanje/odbijanje 16.Kakve dru tvene pair)?

Po eljna reakcija (odnosi se uglavnom na drugi deo dvodelnih sekvenci) da, naravno molba-prihvatanje

ODGOVORI

205

? nepo eljna 20.Navedi ne mogu, zauzet sam. molba - odbijanje

21. Ko su utemeljiva 22. Kako glase naslovi dela u kojima su Ostin i Serl postavili osnove teoriji govornih Kako delovati re ta je govorni Iskaz (1 re 24. Navedite tri vrste govornih . direktivi: Molim te zatvori prozor. (naredba, molba) asertivni: Ovo je ku deklarativni: Progla avam vas mu em i enom. (menjaju realnost) ta recipijentu (slu aocu) poma e da pravilno interpretira govorni komunikativnu intenciju? Kontekst, gestovi, mimika, na

tj. producentovu (govornikovu)

intonacija 28. Da li se govorni Da bi se prou 29. Od kojih se komponenata sastoji govorni lokucioni ta je lokucioni verbalni aspekt govornog

Potencijal ilokucionog ta je perlokucioni efekat? Reakcija koja je izazvana kod slu aoca, ono to se desilo u njegovoj glavi, kako je shvatio ono to je re 35.Da li isti iskaz mo e imati razli u celini? Navedite primer. Da.

ODGOVORI

206

da se prozor zatvori). 36.Koja su najo a za ukazivanje na ilokucionu snagu iskaza? Ilokuciona snaga zavisi od glagolskog na

okutivni indikatori? Navedite primer. pokazatelj ilokucione funkcije,komunikativne fe -ja 38.Koji su najuo performativni glagoli 39.Navedite performativni glagoli, red re ta su uslovi prikladnosti? Uslovi koji treba da budu zadovoljeni da bi odre 41.Navedite primer op tih uslova prikladnosti govornog Progla avam vas mu em i enom jedino ako ka e mati 42.Navedite primer sadr inskih uslova prikladnosti govornog Obe 43.Navedite primer preduslova prikladnosti govornog Npr. pre nego to ih proglasi mu em i enom moraju da potpi u??? 44.Navedite primer uslova iskrenosti kod govornog

u odgovaraju Glagoli koji eksplicitno imenuju neki govorni Obe Progla avam vas mu em i enom. performativi? Navedite tri takva govorna iskazi u kojima je ilokuciona snaga (namera) jasno imenovana od strane govornika pomo ilokucionog glagola Obe g odbijen.

Nikad se ne 49.Da li za sve govorne primerom.

ovor

50.Navedite klase govornih

ODGOVORI

207

Ostin ih klasifikuje na: verdiktive, egzercitive, komisive, behabitative i ekspozitive Govorni Procenjivanje Govorni nare

-

Govornik obe Govorni izvinjavanje

Izvinjavam se to prekidam edite jedan takav govorni

Govorni Pretpostavke Pretpostavljam da znate odgovor na ovo pitanje. 56.Navedite klase govornih asertivni, komisivni, direktivni, ekspresivni, deklarativni ta su asertivni govorni Govorni Zemlja je ravna.

Zatvori prozor.

Mi Izra avaju se stavovi i ose ni kontekst. 62.Ostinovim verdiktivima prema Serlovoj klasifikaciji govornih 63.Serlovim asertivnim govornim 64.Ostinovim egzercitivima prema Serlovoj klasifikaciji govornih 65.Serlovim direktivnim govornim 66.Navedite tri asertivna (reprezentativna) govorna zaklju Zemlja je loptastog oblika.

asertivni verdiktivi direktivni egzercitivi

o lingvista. 67.Navedite tri direktivna govorna Dodaj mi

ODGOVORI

208

Molim te zatvori prozor. Otvori vrata. naredbe, sugestije, molbe - slajd 68.Navedite tri komisivna govorna obe pretnje Ubi odbijanje Nikad ne 69.Navedite tri ekspresivna govorna izricanje bola 70.Navedite tri deklarativna govorna imenovanje

imenujem te ..?

71.Direktna veza postoji izme izme ovih osnovnih kom. f-ja: konstatacija? (statement), pitanje i naredba/molba 72.Kada govorimo o direktnom govornom Kada postoji direktna veza izme Direktni govorni 1. sintaksi 2. odgovarajudim performativnim glagolom (To bi na pr. bio slu performati 3. nekim drugim indikatorom koji specificira tu funkiju (npr. prilogom, modalnom partikulom ili intonacijom) (Sigurno dolazim sutra kod tebe. obedanje). 73.Kada govorimo i indirektnom govornom Kada je ta veza indirektna Indirektni govorni funkcije i: 1. tipa re 2. performativnog glagola sadr anog u iskazu, 3. nekog drugog ilokutivnog indikatora i 4. intendirane propozicije i onog to iskaz bukvalno kazuje 74.Navedite jedan direktan govorni Naredba Zatvori vrata imperativna struktura (ima f-jom naredbe 75.Navedite jedan indirektan govorni Ba je hladno. struktura deklarativna, f-ja naredba 76.Da li jedan iskaz uvek mora biti samo direktan ili samo indirektan govorni vor

77.Koja je tipi Tako indirektni zah molim te. Zapravo je naredba ta se smatra osnovnom predno indirektno obra

ODGOVORI

209

79.Da li indikretni govorni 80.Kakvu usmerenost (direction of fit) Serl pripisuje deklarativnim govornim dvostruka usmerenost 81.Kakvu usmernost (direction of fit) Serl pripisuje reprezentativnim/asertivnim govornim od re 82.Kakvu usmernost (direction of fit) Serl pripisuje ekspresivnim govornim nulta usmerenost 83.Kakvu usmernost (direction of fit) Serl pripisuje direktivnim govornim od sveta ka re 84.Kakvu usmerenost (direction of fit) Serl pripisuje komisivnim govornim od sveta ka re GRAJSOVE IMPLIKATURE 85. Ko je formulisao tzv. konverzaciona na (naslov teksta)? Herbert Paul Grice, britanski filozof jezika (1975). Logic and Conversation. 86. Ko je Grajs (Grice) i koji je njegov osnovni doprinos lingvisti britanski filozof jezika uvodi 4 konverzaciona nacela (maksime) Grice uo princip kooperativnosti Grice je utvrdio sistem pravila kojih se sagovornici moraju dr ati da bi se razgovor uop te odvijao. Oni nisu svesni tih pravila, ali ipak vladaju njima i o

a. logi b. ono to proisti

komunikaciji onako kako to u odgovaraju

komunikacije zahteva smer ili cilj verbalne interakcije u kojoj

89. Kakva je veza izme Princip kooperativnosti = 4 konverzacijska na 90. Kako glasi princip kooperativnosti (cooperative principle)? Bez obzira na to da li je razgovor prijateljski ili neprijateljski, sagovornici moraju biti kooperativni, tj. moraju se truditi da obezbede preduslove za njegovo odvijanje. Da b kontekstom make your utterances appropriate to their conversational context. 1. MAKSIMA (NA 2. MAKSIMA (NA 3. MAKSIMA (NA 4. MAKSIMA (NA

ODGOVORI

TA,

210

92. Kako glasi na 2 podna Make your contribution as informative as is required for the current purposes of the exchange. i Do not make your contribution more informative than is required. 93. Kako glasi na Say only what you have reason to belive is true. 94.Koje su tri osobine prototipi 1.Tvrdnja je zaista neistinita.

95.Kako glase pona Do not say what you believe to be false. i Do not say that for which you lack adequate evidence. 96.Kako glasi na 97.Kako glasi na f manner)? Be brief, clear and unambiguous. 98.Kako glase podna Avoid obscurity of expression. nejasne formulacije Avoid ambiguity. Be brief (avoid unnecessary prolixity). Be orderly. ne ograde (hedge, cautious note) u kontekstu konverzacionih na sredstva kojima govornik slu aocu stavlja do znanja da ne mo e u potpunosti da po tuje odre 100.Navedite nekoliko diskursnih ograda (hedge, cautious note) koje govornik srpskog jezika mo e upotrebiti da bi pokazao to da je svestan na

101.Navedite nekoliko diskursnih ograda (hedge, cautious note) koje govornik srpskog jezika mo e upotrebiti da bi pokazao to da je svestan na 102.Navedite nekoliko diskursnih ograda (hedge, cautious note) koje govornik srpskog jezika mo e upotrebiti da bi pokazao to da je svestan na

103.Navedite nekoliko diskursnih ograda (hedge, cautious note) koje govornik srpskog jezika mo e upotrebiti da bi pokazao to da je svestan na

104.Koja dva osnovna tipa implikatura razlikujemo? 1. konverzacijske implikature 2. konvencionalne implikature 105.Koja dva tipa konverzacijskih implikatura razlikujemo?

ODGOVORI

211

1. generalne konverzacijske implikature (podvrsta GKI: skalarne implikature) 2. partikularne konverzacijske implikature 106.Skalarne implikature su podvrsta ____________ implikatura. GENERALNIH 107.Koje se konverzacijske implikature n (generalized conversational implicature)? bacio 108. Na kojoj se pretpostavci zasnivaju skalarne implikature (scalar implicature)? Biraju svi

ve

mnogi

neki

par

Svaka vrednost na skali koju govornik odabere uklju 109.Koje se konverzacijske implikature nazivaju partikularizovanim/specifi implikaturama (particularized conversational implicature)?

Ne zasnivaju se na principu kooperati (implicitnom) zna To flout a maxim is also to violate it but in this case the violation is so intentionally blatant that the hearer is expected to be aware of the violation.

To violate a maxim is to fail to observe it, but to do so inconspicuously, with the assumption that your hearer are generally intended to mislead f a maxim)? To opt out of the maxims altogether is, in a sense, to refuse to play the game at all 114.Kakav je uobi odsvesno) vladaju

115. Koje znanje pored gramati znanje o prikladnoj upotrebi jezi 116. Kako Bakman (Bachman) defini e pragmati znanje koje je neophodno za enkodiranje i dekodiranje dru tveno prihvatljivih ilokucionih diskursu ta u skladu s Bakmanovom (Bachman) definicijom uklju Ovako poimana pragmati

-

niz funkcija u halidejovskom (Halliday, 1973) smislu, ali i dekodirati ilokuciona snaga iskaza u diskursu, kao i

ODGOVORI

212

sa konkretnom komunikacionom situacijom, pre svega sposobnost prepoznavanja dijalekta/varijeteta i registra ta podrazumeva ilokuciona kompetencija kao sastavni deo pragmati Bakmanovom definicijom)? znanje o pragmati - kim konvencijama, pre svega o g u diskursu ta podrazumeva sociolingvisti skladu sa Bakmanovom definicijom)? znanje o konvencijama upotrebe prikladnog jezika u skladu sa konkretnom komunikacionom situacijom, pre svega sposobnost prepoznavanja dijalekta/varijeteta i registra jezika, sposobnost za tuma

na pragmalingvistiku i sociopragmatiku 121. Koji je osnovni zadatak sociopragmatike? osnovni zadatak sociopragmatike jeste da razmotri pod kojim okolnostima izvorni govornici npr. ameri kada, gde i kome 122. Koji je osnovni zadatak pragmalingvistike? dok bi zadatak pragmalingvistike bio usmeren na strategije i jezi izraziti. PRAGMATIKA TEKSTA ta je koherentnost teksta? 124. Koherentnost je kao fenomen vezana za: a) spolja nju strukturu teksta; b) unutra nju strukturu teksta; pod b 125. Kohezija teksta je kao fenomen vezana za: a) spolja nju strukturu teksta; b) unutra nju strukturu teksta; b??? 126. Kohezioni elementi: a) stvaraju koherentnost; b) ne stvaraju koherentnost; ne stvaraju 127. Koja je od navedene dve tvrdnje ta uspostavljaju producent i recipijent. pod b 128. Kako producent i recipijent uspostavljaju koherentnost? Koherentnost ne le i u potpunosti u tekstu kao takvom, nju uspostavljaju i producent i recipijent, aktivirajudi znanja razli a i TEKST I LINGVISTIKA TEKSTA situaciji: a. znanja o svetu, b. znanja o pravilima ljudskog delanja i c. znanja o karakteristikama vrsta teksta. 129. Na osnovu opet 130. Koje sve komponente obuhvata recipijentovo znanje o aktuelnoj situaciji, kao preduslov za uo koherentnosti teksta? . znanja o aktuelnoj situaciji: a. znanja o svetu, b. znanja o pravilima ljudskog delanja i c. znanja o karakteristikama vrsta teksta. 131. Kako se odre

ODGOVORI

213

Funkcija teksta mo e se odrediti kao dru tveno u 132.Funkcija teksta: a) uvek se podudara sa stvarnom namerom producenta; b) ne podudara se uvek sa stvarnom namerom producenta, ve pod b 133.Od - da li su u tekstu ipak prisutne odre - da li pore - da li adresat raspola e informacijama o emitentu koje ukazuju na mogudu neiskrenost. 134.Navedite tipove funkcija teksta. 1. asertivna funkcija (Brinker: informativna funkcija), 2. direktivna funkcija (Brinker: aplelativna funkcija), 3. komisivna funkcija (Brinker: obavezujuda funkcija), 4. kontaktno-ekspresivna funkcija1 , 5. deklarativna funkcija i 6. estetska funkcija. 135.Tekstovi su strukture koje se sastoje od slede 136.Kakve mogu biti veze izme 1. koordinativne i 2. subordinativne 137.Kada govorimo o koordinativnoj povezanosti izme O koordinativnoj povezanosti izme ta je komunikativni smisao iskaza ili teksta? Njihov komunikativni smisao (komunikativni smisao kod ovih autora ozna komunikativne funkcije) nastaje sabiranjem komunikativnog smisla svake od tako povezanih ilokucija. ? 139.Kada govorimo o subordinativnoj povezanosti izme O subordinativnoj povezanosti govorimo onda ka 140.Koji je zadatak podre Ove podre tne ilokucije. 141.Na koji na ilokucija? Taj zadatak one poku avaju da ispune na taj na radnji 142.Navedite globalne uslove za uspeh jezi 1. uslov razumevanja da bi recipijent mogao da reaguje na onaj na

tek ukolko

143.Kako se podre 2 1. ilokucije koje podr avaju razumevanje, 2. ilokucije koje podr avaju prihvatanje i 3. ilokucije koje podr avaju izvo

ODGOVORI

214

Mogude je da jedna ista ilokucija istovremeno bude i supsidarna i dominantna, tj. ona s jedne strane mo e podr avati neku njoj nadre ilokucija u odnosu na koje je ona dominantna. 145.Kako se nazivaju podre ilokuciju? sestrinskim ilokucijama Serl je smatrao da obim ilokucije

eferencije i predikacije (Serl 1991, 199 201), te je u skladu s tim

ta bi bio tipi

ciju

Serl je smatrao da obim ilokucije ma Brinkerovoj definiciji vrsta teksta ? kontekstualnih (situativnih), komunikativno149. Iz Proizvodedi tekstove

vojstava.

roblemi ponavljaju, tako se vremenom oblikuju i odgovrajudi

150. Vrste teksta su ____________________ kategorije. prototipske 151. Vrste teksta su obrasci, tj. konvencije, koje __________________ . socijalizacije 152. Kada renje svog komunikativnog cilja umesto Razlog za to to se u odre

ta je preduslov za uspe nu klasifikaciju vrsta teksta? Najveda su pote koda, svakako, ved pomenuti nedostatak saglasnosti oko toga ta je tekst i ta sve treba smatrati tekstom, ali i oko izbora jednog ili vi e kriterijuma na osnovu koga (ili kojih) de se klasifikacija vr iti. ?? 154. Kako se vrste teksta klasifikuju na osnovu fukcije? (Na koje se grupe vrste teksta dele po funkciji?) asertivne vrste teksta direktivne vrste teksta komisivne vrste teksta ekspresivne vrste teksta deklarativne vrste teksta 155. Koja je funkcija asertivnih vrsta teksta? informisanje adresata 156. Koja je funkcija deklarativnih vrsta teksta? kreiranje institucionalne realnosti 157. Koja je funkcija komisivnih vrsta teksta?

ODGOVORI

215

158. Koja je funkcija ekspresivnih vrsta teksta? promena 159. Koja je funkcija direktivnih vrsta teksta? navo 160. Koja klasa aserativni odre direktivni 162.Koju klasu vrsta teksta producent koristi kada eli da se obave e da komisivni 163.Koja klasa vrsta teksta ima funkciju da regulativno uti ekspresivni 164.Koja klasa vrsta teksta ima funkciju da kreira odre lnu realnost? deklarativni 165.Navedite tri asertivne vrste teksta (tj. njihove nazive) (npr. umrlice, disertacije, bioskopski programi, red vo nje, red letenja i sl.). 166.Navedite tri direktivne vrste teksta (tj. njihove nazive). (npr. kudni red, carinski zakon itd.) 167.Navedite tri komisivne vrste teksta (tj. njihove nazive). (npr. ponuda, ugovor o kupovini, zakletva na vernost, trgovinski ugovor itd.) 168.Navedite tri ekspresivne vrste teksta (tj. njihove nazive). (npr 169.Navedite tri deklarativne vrste teksta (tj. njihove nazive). (npr. dekret, sudska presuda, akreditiv, smrtna presuda, testament i sl.) 170.Nastavite definiciju. Vrstu teksta tekstova koji Vrstu teksta poseduju obelezja neophodna da bi se zadovoljile odr. konvencije

Obrasci tekstualizacije su pravila koja odre

jati u jednoj

173.Koje elemente obuhvataju obrasci tekstualizacije? 1. tipove5 i vrste teksta, 2. makrostrukturu vrste teksta (osnovne elemente teksta tj. dominantne ilokucije6 ), 3. frekventnost elemenata makrostrukture teksta,

5. frekventnost elemenata mikrostrukture teksta. 174.Da li jezi neke da (Obrasci tekstualizacije i vrste teksta oblikuju se kroz praksu i menjaju se vremenom, ti su obrasci skup

ODGOVORI

216

nepisanih pravila, a pripadnici jezi 175.Navedite tri vrsta teksta uju svesno i ciljano. pravni, administrativni i akademski tekstovi, pojedine vrste teksta u poslovnoj komunikaciji 176.Navedite tri vrste teksta posvete na knjigama, postovi na Fejsbuku, SMS poruke

odgovarajudoj jezi da smo u tekstualizacije pokazujemo to da poznajemo i po tujemo pravila svoje jezi To nas u o

i saradnja s nama izgledaju srazmerno

re 178.Svojstva svake pojedina do kulture. pod b 179.Kako se zove grana lingvistike koja poku ava da objasni jezi kontrastivna tekstologija ta je kontrastivna tekstologija? Grana lingvistike koja poku ava da objasni i prika e jezi

181. Ko je zasnovao teoriju u Teoriju u

politeness theory) i kada?

FACE (sr. fejs, lice, obraz) sociolo ki koncept, na a javna li Lice predstavlja sliku o sebi koju svaki pripadnik 2 Termin je uveo antropolog i sociolog Gofman (Goffman, 1967). Termini na srpskom jeziku navodi

Pojam FACE uveo je ameri 183. Kako teorija u Iako ne postoji op teprihva crtu raznih ove (Grice, 1975) konverzacione maksime, te Ostinova (Austin, 1962) i

ODGOVORI

217

184. Kako govornik pokazuje to da je svestan fejsa/lica osobe prema kojoj ose Strategije individualisti . face threatening act) kao 185. Kako govornik pokazuje to da je svestan fejsa/lica osobe prema kojoj ne ose koja mu je socijalno bliska)? strategije integrativne u i zainteresovanosti, upotrebu markera koji ukazuju na pripadnost grupi, slaganje sa sagovornikom, izbegavanje neslaganja, pr

saradnje (Brown & Levinson, 1987: 102). ta su to potrebe fejsa/lica (face wants)? FACE WANTS (sr. potrebe fejsa, potrebe lica)- o

koju imamo o sebi i

-threatening act)? FACE-THREATENING ACTS (FTA ta su to FACE SAVING ACTS (sr

-saving act)? ividualisti

POSITIVE FACE (sr. pozitivni fejs, integrativno lice) g fejsa? NEGATIVE FACE (sr. negativni fejs, individualisti ejsa? FACE SAVING ACTS (sr

-

ta je pozitivna u (positive politeness)? POSITIVE POLITENESS (sr. pozitivn iliintegrativna u 19 ta je negativna u ve politeness)? NEGATIVE POLITENESS (sr. negativna ili individualisti osti/bliskosti (solidarity strategy)? SOLIDARITY STRATEGY (sr. stragegija bliskosti/ solidarnosti) tendencija da se koristi pozitivna u oslovljavanje imenom (a ne prezimenom), oslovljavanje nadimkom, upotreba dijaleksta, sociolekta ili nekog drugog supstandardnog varijeteta, nepersiranje

DEFERENCE STRATEGY (sr. strategija razlikovanja/

ODGOVORI

218

udaljenosti) tendencija da se koristi negativna u nstrukcije, formalno obra odnose na sagovornika); 19 -record utterance) prema teoriji u - strategiju nekonvencionalizirane indirektnosti: on nedvosmislenu intenciju, pa (ovaj izraz koristi i Shoshana Blum-Kulka: non-conventional indirectness, Blum-Kulka 1987). U tom slu protuma 19 -record utterance) prema teoriji u on record predstavlja direktan na nemodificiranu direktnost kako je iznova imenuje Sh. Blum-Kulka, Blum-Kulka 1990), bez ubla avanja. To bi ujedno bio jedini skup strategija u skladu s Griceovim na saradnje. Govornik ovoj strategiji kad je u pitanju hitnost, usmjerenost na zadatak, posjedovanje mo je opasnost za sagovornikov obraz neznatna, kao to je to slu ostalih ta su krajnje direktni iskazi (bold on-record utterance) prema teoriji u izrazito direktni, mogu da sokiraju, izblamiraju, bliski prijatelji i rodjaci 61. Self and Other: Say nothing Imagine you arrive at a be SELF, and the person next to you OTHER. You: (look in bag, rummage in, search in pockets) The Other

having to express those needs in langa communicated than was said.

would and please, ublazavanje imperativa 202.Da li se upotreba zapovednog na on-record utterance)? ne, gore, proveri 203.Navedite nekoliko konstelacija u kojima je prihvatljivo da govornik koristi krajnje direktne iskaze (bold on-record utterance) u komunikaciji sa sagovornicima koji su istog socijalnog statusa kao i on. velika urba, neophodno je biti izuzetno efikasan, obavlja se neki konkretan posao (npr. neka popravka 204.Navedite pozitivne, negativne, bliskosti/solidarnosti, razlikovanja/udaljenosti ta podrazumevaju pozitivne strategije u interesovanje i briga za slu ao

ODGOVORI

219

za njegove interese, izbegavanje ta podrazumevaju negativne strategije u indirektno izra avanje, ogra minim 207.Koja je tipi indirektno izra avanje, ogra

ije solidarnosti/bliskosti (solidarity strategy) prema teoriji u oslovljavanje imenom (a ne prezimenom), oslovljavanje nadimkom, upotreba dijaleksta, sociolekta ili nekog drugog supstandardnog varijeteta, nepersiranje,

ponekad 209.Navedite nekoliko tipi (solidarity strategy). oslovljavanje imenom (a ne prezimenom), oslovljavanje nadimkom, upotreba dijaleksta, sociolekta ili nekog drugog supstandardnog varijeteta, nepersiranje,

ponekad 2 211.Navedite nekoliko jezi azlikovanja/udaljenosti (deference strategy). ta su to predsekvence (pre-sequence) prema teoriji u PRE-SEQUENCES (sr. predsekvence) su sredstvo realizaciju govornog e ugroziti govorniko fejs. 212.Navedite sve tri vrste predsekvenci (pre-sequence) prema teoriji u PRE-REQUEST (sr. predmolba), PRE-INVITATION (sr. pretpoziv) i PRE-ANNOUNCEMENT (sr. prednajava). Fejs je najugro eniji onda kada govornik treba da postigne ne to to zahteva anga ovanje sagovornika, a naro 214.Koju mogu

ODGOVORI

-

220

isto ko sve gore -request)? One way of avoiding face risk is to provide an opportunity for the other to halt the potentially risky act by using pre-sequences. Pre-request Speakers often produce a pre-request before making a request. [13] A: Are you busy? (= pre-request) B: Not really. (= go ahead) A: Check over this memo. (= request) B: Okay. (= accept) The advantage of the pre[14] A: Are you busy? (= pre-request) B: Oh, sorry. (= stop) -invitation)? Pre-invitations: Pre-sequences are also commonly used in making invitations. [17]A: What are you doing this Friday? (= pre-invitation) B: Hmm, nothing so far. (= go ahead) A: Come over for dinner. (= invitation) B: Oh, I'd like that. (= accept) [18] A: Are you doing anything later? (= pre-invitation) B: Oh yeah. Busy, busy, busy. (= stop) A: Oh, okay. (= stop) -announcement)? Pre-announcements are used to check if the hearers are willing to pay attention. [19] A: Mom, guess what happened? (= preannouncement) B: (Silence) A: Mom, you know what? (= pre-announcement) B: Not right now, sweetie. I'm busy. (= stop) 218. Ko je formulisao maksime/na Geoffrey Leech je formulisao 6 na The Tact maxim

na

n

The Sympathy maxim

ODGOVORI

221

Opšta Lingvistika 6 - Literatura (PRINT)

Recommend Documents