LINGVISTIKA - PRAKTIKUM

LINGVISTIKA - PRAKTIKUM ZORKA KAŠIĆ KONSULTACIJE KLASIČNE UTORAK 15 i 30 do 17 časova, kabinet 17 STALNE [email protected]

Za studente Logoprdskog i Surdološkog smera Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Akademska 2013/2014. godina

I NEDELJA

JEZIK?

1. Opšti plan – vrsta - biološki 1. Posebni plan – jezička zajednica -sociološki 2. Pojedinačni plan – jezičko ponašanje – individualni

LINGVISTIKA - NAUKA O JEZIKU • Lingvistika proučava prirodu i razvoj jezika kao opšteljudskog obeležja, naročito njegovu strukturu i njegove funkcije, uz opisivanje i klasifikovanje svih jezika sveta kao različitih pojavnih oblika čovekove jezičke sposobnosti. • U tu svrhu ona nastoji da izgradi skup teorijskih principa, deskriptivnih kategorija i analitičkih postupaka uz čiju je pomoć u principu moguće definisati ljudski jezik kao pojavu, opisati sličnosti i razlike među jezicima i objasniti prostorne, vremenske i društvene varijacije u njihovoj upotrebi u jezičkim zajednicama.

LINGVISTIKA I FILOLOGIJA

-Nemogućnost potpunog razgraničenja -Filologija u širem smislu je: istorijski usmereno proučavanje jezika, usmene i pisane književnosti i duhovne kulture pojedinih naroda

PODELA LINGVISTIKE

• Mogući pristupi fenomenu jezika 1. Mikrolingvistička perspektiva – makrolingvistička perspektiva 2. Sinhronijski aspekt – dijahronijski aspekt 3. Teorijska istraživanja – primenjena istraživanja

VRSTE LINGVISTIKE • Kriterijum: usmerenje lingvističkih istraživanja - SVI JEZICI 1. Opšta lingvistika - POSEBNI JEZICI (pojedinačno ili u grupama) 1. Deskriptivna (sinhronijska) lingvistika 2. Istorijska (dijahronijska) lingvistika 3. Uporedna (komparativna) lingvistika – dijahronijski pristup 4.Kontrastivna lingvistika – sinhronijski pristup 5. Kontaktna lingvistika 6. Dijalektologija/lingvistička geografija/arealna lingvistika

LINGVISTIČKE DISCIPLINE • Kriterijum: proučavanje određenog nivoa jezičke strukture 1. Fonetika 2. Fonologija 3. Morfologija 4. Sintaksa 5. Leksikologija 6. Semantika - Kriterijum: proučavanje jezika u upotrebi 1. Analiza diskursa 2. Lingvistička pragmatika

INTERDISCIPLINARNOST U PRISTUPU FENOMENU JEZIKA • Sociolingvistika - sociologija jezika • Etnolingvistika/antropološka lingvistika – etnologija/antropologija • Psiholingvistika – psihologija jezika • Neurolingvistika – neurologija/neuropsihologija • Matematička lingvistika (algebarska, statistička, računarska) - matematika • Lingvistička stilistika – teorija književnosti

PRIMENJENA LINGVISTIKA • Heterogenost kriterijuma 1. Sve interdisciplinarne oblasti 2. Normativna lingvistika 3. Glotodidaktika 4. Leksikografija 5. Teorija prevođenja 6. Forenzička lingvistika i druge uže specijalizovane grane i oblasti primene

BITNA SVOJSTVA JEZIKA 1. -

Hijerarhijsko ustrojstvo - struktura Dvostruka artikulacija Prva artikulacija – reči/značenje Druga artikulacija – medijum (kombinacija glasova/kombinacija slova) Gramatika: pravila – mogućnost kombinacije – nemogućnost kombinacije

OSTALA BITNA SVOJSTVA • Produktivnost jezika - stvaranje novih iskaza – izražavanje i saopštavanje novih misaonih sadržaja • Svojstvo dislokacije - omogućeno simbolizacijom • Usvajanje kulturnim putem - posledica: stalnost promena

SEMIOTIKA (SEMIOLOGIJA) Semiotički jezici - Svi znakovni jezici Najvažniji podskup – prirodni ljudski jezici na koje se u lingvističkom smislu odnosi pojam JEZIK - Pripadnost lingvistike širem području semiotike

JEZIK I GOVOR • • • •

Centralna dihotomija moderne lingvistike Ferdinand de Sosir Jezik u opštem smislu (langaž) a) Jezik (lang) – apstraktan sistem (organizacija verbalnih znakova –principi – ono što čovek može) • b) Govor (parol) – konkretna realizacija (skup svih pojedinačnih ostvarenja – kako to čovek čini) • analogija – novac • valuta – dinar - konkretna novčanica

SRODNI POJMOVI Noam Čomski a) Jezička sposobnost (lingvistička kompetencija) b) Govorna delatnost (lingvistička performansa)

FUNKCIJE JEZIKA • Komunikativna funkcija – osnovna funkcija • Opštenje među ljudima je glavni zadatak jezika zbog kojeg postoji i po čijoj meri je sačinjen • Jezikom se služe SVI ljudi i SAMO ljudi!

KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA • Mogu li se jezici deliti na primitivne i razvijene? • Svaki jezik je prikladno i dovoljno sredstvo za obavljanje komunikativnih potreba zajednice kojoj služi • Jezici se razlikuju prema potencijalnom i ostvarenom • Eskimi, Aboridžini, kvantni fizičari! • Razvijenost je društveni, a ne lingvistički kriterijum • Isticanje sličnosti i razlika! • Izražavanje i saopštavanje – dva glavna vida društvene komunikacije jezikom

KOGNITIVNA FUNKCIJA • Jezik ima značajnu ulogu u procesima mišljenja i oblikovanja stvarnosti – jezik pomaže u uobličavanju pojedinih vidova vanjezičke stvarnosti time što ih izdvaja, imenuje i dovodi u međusobne odnose – učestvuje u izgrađivanju misaonih sadržaja koje prenosi • Složenost odnosa između jezika i mišljenja • Postoji li mišljenje bez posredstva jezika? • San i priča! • Unutrašnji govor • Na osnovu kog iskustva slepi govore o bojama?

KOGNITIVNA FUNKCIJA - nastavak • Jezik pruža neophodan princip analize ne samo doživljenog i stvarnog nego i potencijalnog, pa i imaginarnog sveta • U svom dodiru jezik i misao su kao dve strane istog novčića – svaka nosi svoj zaseban lik, ali su nerazdvojni • Logičnost je atribut mišljenja, a ne jezika – Nikada, nigde, ni od koga, ništa slično nisam čuo!

MATERNJI JEZIK I OBLIKOVANJE STVARNOSTI • Maternji jezik (u nekim slučajevima) utiče na misaone koncepte o stvarnosti • Nazivi za boje, kretanje...jezik usmerava i razvestava čulna opažanja! • Sapir-Vorfova hipoteza jezičke relativnosti – specifična struktura maternjeg jezika svakog čoveka bar u nekim tačkama utiče na njegovo viđenje sveta • Prevođenje u duhu jezika!

SIMBOLIČKA JEZIČKA FUNKCIJA • Simbolička jezička funkcija je funkcija jezika kao simbola i obeležja etnosa • «Jedna od glavnih funkcija jezika je izražavanje ličnog identiteta, signalizacija o tome ko smo i gde pripadamo» • Jedna od najvažnijih ljudskih potreba je potreba za identitetom • Pored ličnog identiteta, koji je svakako najvažniji, veoma bitan za razvoj ličnosti je i socijalni identitet - on se stvara preko osećanja pripadnosti nekoj grupi, u ovom slučaju etničkoj • Čovek pripada grupi ako s njom deli istu kulturnu baštinu, istu religiju, a pripadnost grupi je naročito izražena u zajedničkom jeziku jer bez međusobne jezičke komunikacije nema ni grupe

SIMBOLIČKA JEZIČKA FUNKCIJA - nastavak • Simbolička jezička funkcija je distinktivnog i manifestativnog karaktera • Distinktivni karakter - izdvajanje grupe i naglašavanje njene osobenosti • Manifestativni karakter - pokazivanje pripadnosti naciji i veri • Za ovu funkciju jezika vezuje se najviše emocija, pogotovo u određenim društvenim i istorijskim okolnostima, kada se i u državi i u jeziku javlja pojačano nacionalno osećanje

SIMBOLIČKA JEZIČKA FUNKCIJA - nastavak • Jezik (neretko i pismo) može postati objekat određenog tipa manipulacije po principu «jedan narod – jedan jezik» • U određenim okolnostima potencira se simbolička funkcija jezika kao isključiva, jer se i jezik ubraja u ključne simbole (kao što su otadžbina, himna, zastava)

POJAČANO DEJSTVO SIMBOLIČKE JEZIČKE FUNKCIJE • Pojačano dejstvo simboličke jezičke funkcije u raznim vremenima i na raznim prostorima može voditi u dva smera • Može podsticati objedinjavanje «malih» naroda koji onda zajedničkom snagom rade na sopstvenom kulturnom i civilizacijskom napretku (primer za podsticaj ujedinjavanja je prostor Južnih Slovena u 19. veku) • Može podsticati razjedinjavanje (isti prostor je u 20. veku primer pojačanog dejstva simboličke jezičke funkcije koje deluje razjedinjavajuće)

JEZIČKA ZAJEDNICA ŠTOKAVSKOG NAREČJA •

Dogovor o stvaranju zajedničkog književnog jezika Srba i Hrvata potpisan je u Beču 16. marta 1850. godine. Dogovor su potpisali poznati srpski i hrvatski inelektualci: Ivan Kukuljević, Ivan Mažuranić, Dimitrije Demetar, Vuk Stefanović Karadžić, Vinko Pacel, Franjo Miklošič, Stjepan Pejaković i Đura Daničić Jezik je dobio neobavezujuće ime: srpski ili hrvatski (pa su tako Srbi svoj jezik nazivali srpskim, a Hrvati hrvatskim). Novosadskim dogovorom 1954. godine jezik dobija dvovarijantno obavezujuće ime srpskohrvatski/ hrvatskosrpski

•

S obzirom na kulturni i istorijski trenutak nastajanja i kodifikovanja zajedničkog književnog jezika, struktura istočnohercegovačkog dijalekta u okviru štokavskog narečja zaista postaje osnova do tada neviđenog procvata pisane reči i kod Srba i kod Hrvata. Dakle, u drugoj polovini 19. veka, a naročito u 20. veku nastaje ogromna, po obuhvatu i neprocenjiva po vrednosti i duhovnim dometima, kulturna baština oba naroda pisana na zajedničkom standardnom jeziku.

JEZIČKA ZAJEDNICA ŠTOKAVSKOG NAREČJA nastavak •

•

•

Devedesetih godina 20. veka počela je da se raspada država koju su stvorile, između ostalog, i težnje srpskih i hrvatskih intelektualaca koji su potpisali Bečki dogovor. Na govornom području srpskohrvatskog jezika nastale su četiri države, i od jednog jezika nastala su četiri - srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski. Kodifikatori novih jezika su se našli pred problemom – jezik/ci su samo zvanično promenili nazive, u biti je to i dalje jezik iste strukture sa dve varijante: istočnom (ekavskom) i zapadnom (ijekavskom). Kada bi bilo koji od naroda, koji su se našli u samostalnim državama, učinio veliki zaokret u kodifikovanju svog zvaničnog jezika ugrozio bi sopstvenu kulturnu baštinu, bilo po tome što bi ona po inerciji pripala drugom narodu (primer pokušaja kodifikovanja ekavštine u Republici Srpskoj), bilo po tome što bi pisanu kulturnu baštinu učinio nedostupnom novim naraštajima. Navedeni temeljni nacionalni razlozi ne dozvoljavaju sistemske promene standardnih novonastalih nacionalnih jezika. Potreba za diferenciranjem zadovoljava se površinskim zahvatima tipa intenzivnog jezičkog «inženjeringa».

ESTETSKA JEZIČKA FUNKCIJA • Jezik je široko upotrebljavan izvor estetskog zadovoljstva • Gukanje, glasovna igra, babling... • Brzalice, razbrajalice, jezičke pošalice, kalamburi... • Igra uz pesmu • Narodna i umetnička poezija • Proza

MAGIJSKA FUNKCIJA • Zasnovana je na verovanju u suštinsku i sudbinsku vezu između reči i onoga što one označavaju • Običaji • Magijski i religijski obredi • Verbalni tabui • Da li se u kletvama odražava magijska funkcija? • Da li u oglasima i reklamama ima elemenata magijske funkcije?

KONTAKTNA FUNKCIJA – FUNKCIJA ODRŽAVANJA KONTAKTA • Ustaljeni jezički načini uspostavljanja kontakta sa sagovornikom da bi nastala stvarna komunikativna situacija (Šta ima?....) • Ustaljeni jezički načini provere da li se komunikacija i dalje odvija (Da li ti mene uopšte čuješ?...)

METAJEZIČKA FUNKCIJA • Jezik o jeziku – drugostepeni jezik • Orijentacija na kod (objašnjavanje nekih jezičkih sredstava) • Sami navedite primere koje čujete na svakom predavanju iz oblasti lingvistike!

EMOTIVNA FUNKCIJA • Iskaz može biti tako formiran (jezičkim i akustičkim sredstvima) da najviše podataka daje o emocionalnom stanju samog govornika (ljutnja, radost, strah, tuga...) • U okviru ove funkcije može se posmatrati i funkcija olakšanja – jezik služi za opuštanje (uzvici, svađa, psovke...) – da li je ovo olakšanje?

IZVOĐAČKA FUNKCIJA • Jezičkim iskazom se izvodi čin koji se njime imenuje • Zaklinjem se! • Objavljujem rat! • Osuđujem Vas na zatvorsku (novčanu....) kaznu! • Krstim te! • (kod matičara) Dete se zove Vedran!

EVOLUCIJA JEZIKA • Filogeneza jezika – razvoj jezika u okviru vrste • Sociogeneza jezika – razvoj jezika u društvu • Ontogeneza jezika – razvoj jezika kod pojedinca

FILOGENEZA JEZIKA • • • • • • •

Čovek i jezik? Različite teorije! Monogeneza Poligeneza Kompromis Šta dokazuju jezičke univerzalije Nedostatak dokumenata!

SOCIOGENEZA JEZIKA • Evolucija pojedinih jezika u okviru društvenih zajednica • Dokaze pruža pismo svojim bitnim karakteristikama trajnošću i prenosivošću • Nastanak pisma – hronologija • Piktografsko (slikovno) • Ideografsko (pojmovno) • Logografsko (jedinice jezika – elementi konvencionalizacije) • Silabičko (slogovno) • Alfabetsko (glasovno) • Zajedničko silabičkom i alfabetskom - fonetizacija

PROMENE U JEZICIMA • Uzroci • Bitno svojstvo jezika da se on usvaja kulturnim putem • Ekonomičnost jezika • Zakoni divergencije i konvergencije • Delovanje društveno-istorijskih okolnosti

ONTOGENEZA JEZIKA • • • • • • • •

Genetski program Optimalni period Okruženje Prva godina Druga-peta godina Peta- sedma godina Sedma-jedanaesta Teorije

TIPOVI JEZIKA • • • • • •

Broj jezika u svetu? Klasifikacije Genetska – jezičke porodice Arealna – jezički savezi Tipološka – jezički tipovi Funkcionalna – jezički varijeteti

JEZIČKE PORODICE • Skupina jezika koja se razvila iz zajedničkog prajezika • Utvrđeno oko 20 porodica • Indoevropska – grane i ogranci • Ugro-finska, turkijska, semitska, bantu, kineskotibetska, dravidska, uto-astečka, kavkaska, polinezijska, altajska...

JEZIČKI SAVEZI • Kontaktna srodnost • Balkanski jezički savez? - makedonski, bugarski, prizrensko-timočki dijalekat srpskog jezika, albanski, rumunski, grčki

JEZIČKI TIPOVI • • -

Strukturna klasifikacija: analitički sintetički polisintetički jezici Morfološka klasifikacija: korenski aglutinativni flektivni inkorporativni

JEZIČKI VARIJETETI • Uloge jezika u komunikaciji i društvenom životu • Varijetet – oblik jezika određen teritorijalno, socijalno ili funkcionalno • Nacionalni, zvanični, pisani, standardni, književni, klasični, nepisani, koine, kontaktni (pidžini, kreoli), međunarodni (svetski), veštački...

JEZIČKE UNIVERZALIJE • Zajednička obeležja svih jezika – jezici se međusobno razlikuju u površinskoj strukturi, a slični su u dubinskoj • Jezički nivoi - zajedničko • Supstantivne – vrste jezičkih jedinica • Formalne – procesi kombinovanja • Sinhronijske – stanje u datom vremenskom preseku • Dijahronijske – evolucija sistema u vremenskom sledu • Ograničene – mogući izuzeci • Neograničene – svi jezici bez izuzetka • Implikacione – osobina x implicira osobinu y

JEZIK, KULTURA I DRUŠTVO • Jezik, “rasa”, nacija - Jezik i “rasa” nisu nužno povezani - Unutrašnja povezanost između jezika i kulture uglavnom ne postoji - Slučajevi povezanosti sva tri činioca su retki i ograničeni na izolovane jezičke zajednice (Bušmani, Eskimi) • Jezik, nacija, država - Često se delimično poklapaju, ali ima veliki broj primera u kojima nisu nužno povezani • Višejezičnost - bilingvizam, multilingvizam, diglosija

PREVAZILAŽENJE JEZIČKIH RAZLIKA • Učenje jezika - međunarodni jezici i gubljenje tog statusa, veštački međunarodni jezici – status? • Prevođenje • Književno • Stručno • Pismeno • Usmeno • Simultano • Konsekutivno

STAVOVI PREMA JEZIKU • Opštepoznati stavovi prema određenim jezicima? • Stiču se iz raznih razloga, jedini lingvistički razlog je poređenje karakteristika nekog jezika sa karakteristikama svog maternjeg jezika (zbog ovoga dolazi do zabluda jer se, recimo, porede intonacioni obrasci i drugi suprasegmenti, pa se razlike doživljavaju pozitivno ili negativno) • Stavovi prema jeziku su stavovi prema govornicima nekog jezika, odnosno stavovi prema nekom narodu!

OPŠTA STRUKTURA JEZIKA • • • • •

Nivoi jezičke strukture Fonetsko-fonološki Morfološki Sintaksički Leksički

• Semantički

JEZIČKI ZNAK Zamenjivačka funkcija - A umesto B -Odnos forme i njoj pridruženog značenja Konvencionalan/društveno ustanovljen Zadatak jezika-komunikacija među ljudima Komunikacija o pojmovima koji se odnose na predmete i pojave

DIMENZIJE JEZIČKOG ZNAKA SUPSTANCA SADRŽAJ IZRAZ

FORMA A predmet (pojava) C fizička materija

Osa AC izvan jezika Jezik je organizacija/forma koja povezuje osu AC

B (pojam)

D zvučna ili grafička predstava Osa BD suština jezika

Teorijska lingvistika jedinice jezičke organizacije -jezički znaci Ferdinand de Sosir Označeno - jezički uobličen pojam Označitelj – odgovarajuća zvučno-grafička predstava Asocijativna veza – Označeno asocira na označitelj, a označitelj asocira na označeno Diferencijalna priroda jezičkog znaka

Veza između zvuka i značenja • Relevantni odnosi između pojedinih nivoa jezičke strukture

ZNAČENJE LEKSIKA

GRAMATIKA ZVUK

JEZIČKO STVARALAŠTVO

- Slaganje i preslaganje postojećih jedinica na nov način - Moguće i nemoguće kombinacije - Neiskorišćene moguće kombinacije - Prelazak granice između mogućih i nemogućih kombinacija - Ograničenja

STRUKTURA

• Nivoi jezičke strukture • i • Mreža relevantnih odnosa među jezičkim znacima i nivoima

GRAMATIKA • Termin gramatika – tri značenja: 1. Deo strukture jezika – principi organizacije, odnosno sistem pravila za povezivanje jezičkih jedinica na pojedinim nivoima 2. Lingvistička disciplina – uže tradicionalno značenje: morfologija i sintaksa - šire značenje: fonologija, morfologija, sintaksa, semantika 3. Knjiga – naučna (opis pravila) ili pedagoška (propisivanje pravila)

GRAMATIČKI ODNOSI • Sosirova dihotomija: sintagmatski odnosi – asocijativni odnosi • Savremena lingvistička teorija 1. Sintagmatski odnosi 2. Paradigmatski odnosi 3. Funkcionalni odnosi

SINTAGMATSKI ODNOSI - HORIZONTALNA OSA - OSA KOMBINACIJE • Odnosi između realizovanih jedinica u iskazu (rečenici) koje obrazuju niz • Termin izveden od termina sintagma – ostvarena kombinacija reči u nekom nizu • Gramatička konstrukcija (kombinacija dveju ili više reči sa gramatičkom vezom) je sintagmatske prirode

PARADIGMATSKI ODNOSI VERTIKALNA OSA – OSA SELEKCIJE • Odnosi između jedinica realizovanih u iskazu i jedinica koje nisu realizovane, a mogle bi da budu, sa kojima realizovane obrazuju skup • Termin izveden od termina paradigma – skup srodnih reči ili skup gramatičkih oblika neke reči • Gramatička kategorija (sistem od najmanje dva člana kojim se izražava neki gramatički odnos) je paradigmatske prirode

FUNKCIONALNI ODNOSI • Odnos dela prema celini -Reč prema sintagmi -Sintagma prema klauzi -Klauza prema komunikativnoj rečenici -Komunikativna rečenica prema diskursu, odnosno prema tekstu

GRAMATIČKA PRAVILA • Postupci kojima se jezički elementi i strukture dovode u vezu u procesu produkovanja iskaza Dva tipa gramatičkih pravila: 1. Deskriptivna pravila – navedena definicija (postupci kojima se jezički elementi i strukture dovode u vezu u procesu produkovanja iskaza), odnosno ceo raspon mogućnosti koje dopušta jezički sistem 2. Preskriptivna pravila- preporuke za standardizovano izražavanje

GRAMATIČNOST – NEGRAMATIČNOST AGRAMATIZAM • Gramatičnost – Saobraženost iskaza (ili dela iskaza/rečenice) pravilima definisanim specifičnom gramatikom nekoga jezika • Negramatičnost – nizovi jezičkih elemenata koje ne predviđa gramatički sistem i koje ne bi produkovao ni jedan izvorni govornik nekoga jezika sa tipičnom jezičkom sposobnošću • Šta je agramatizam?

AGRAMATIZAM • Nepostojanje ili gubitak jezičke sposobnosti da se rečenica, kao najmanja potpuna jezička jedinica (ili deo rečenice), produkuje ili razume (prepozna) prema gramatičkim odnosima i prema gramatičkim pravilima maternjeg jezika

GRAMATIČKE KATEGORIJE • Kategorizacija –proces organizovanja ljudskog iskustva • U gramatici – princip klasifikacije jezičkih jedinica raznih vrsta • Tradicionalna upotreba termina u lingvistici odnosi se na gramatičke oblike pojedinih vrsta reči

TIPOVI KATEGORIJA • Imeničke kategorije – rod, broj, padež • Glagolske kategorije – vreme, modus (način), vid (aspekt), stanje (glagolski rod ili dijateza) • Pridevske kategorije – stepen, određenost • Zajedničke kategorije – broj (imenice, glagoli), lice (zamenice, glagoli)

TERMIN IMENSKE REČI • • • • •

Reči sa deklinacijom Imenice Zamenice – imeničke kategorije + lice Pridevi – imeničke kategorije + vid i stepen Brojevi – imeničke kategorije - broj

IMENIČKE KATEGORIJE • Rod – morfološkim sredstvima ostvarena oznaka polne pripadnosti: muški, ženski, neutralni (srednji) rod • Kod imenica klasifikaciona kategorija – ne uklapa se u definiciju gramatičke kategorije • Prirodni rod – bića (polna pripadnost) • Gramatički rod – neživo (morfološko određenje), analogija sa morfološkim oznakama imenica koje imaju prirodni rod

GRAMATIČKA KATEGORIJA RODA • Trorodne reči – rod je kod njih po definiciji gramatička kategorija • Zamenice: lična zamenica trećeg lica i sve pridevske zamenice • Pridevi – svi (opisni, prisvojni, gradivni, vremenski, mesni...) • Brojevi – osnovni: samo jedan i dva, svi redni

PADEŽ - MORFOLOŠKA I SINTAKSIČKA KATEGORIJA • Morfološka i sintaksička kategorija u sintetičkoj deklinaciji • Morfološka i sintaksička kategorija u analitičkosintetičkoj deklinaciji • Sintaksička kategorija u analitičkoj deklinaciji • Suštinski – sintaksička kategorija-primarno markiranje funkcije subjekta i objekta – sekundarno – markiranje imeničkih i glagolskih odredbi

PADEŽI U SRPSKOM JEZIKU • Nezavisni a)Nominativ (najšire imenovanje) u rečenici subjekat i imenski predikativ b)Vokativ – komunikativna funkcija – van jezičkog sistema • Zavisni - genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativfunkcije: 1) rekcijske dopune (pravi i nepravi objekat), 2) imeničke odredbe (nekongruentni atributi) i 3) glagolske (priloške) odredbe

BROJ • Kategorija brojivosti a)Singular (jednina) b)Plural (množina) c) Dual (dvojina) – ostaci u srpskom jeziku d)Trijal (trojina) u nekim jezicima - imenice, zamenice, pridevi, glagoli

GRAMATIČKA KATEGORIJA LICA • Govornik – sagovornik – situacija – tema • Direktna veza između nosioca situacije i predikacije • Predikacija i gramatička kategorija lica • Šta aktuelizuje komunikativnu situaciju?

DEIKSA • Deiktički podsistem – direktno upućivanje na učesnike, mesto i vreme komunikativne situacije a)Lična deiksa b)Prostorna deiksa c) Vremenska deiksa d)Diskursna deiksa

GLAGOLSKE KATEGORIJE • Klasifikaciona kategorija – vid (aspekt) - Perfektivni (glagoli svršenog vida) 1. početno svršeni 2. trenutno svršeni 3. završno svršeni - Imperfektivni (glagoli nesvršenog vida) 1. trajni (durativni) 2. učestali (iterativni) - Dvovidski glagoli – sintaksička kategorija

GLAGOLSKE GRAMATIČKE KATEGORIJE • Glagolsko vreme – izražavanje realne radnje (situacije) 1. Prošlost – perfekat, aorist, imperfekat, pluskvamperfekat 2. Sadašnjost – prezent 3. Budućnost – futur I -Indikativna, relativna i modalna upotreba glagolskih vremena

GLAGOLSKI NAČIN (MODUS) • Izražavanje govornikovog stava prema radnji (situaciji) 1. Imperativ 2. Potencijal 3. Futur II - Modalna upotreba -Vremenska upotreba glagolskih načina

GLAGOLSKO STANJE (GLAGOLSKI ROD, DIJATEZA) Glagolski rod u užem smislu - Aktiv - Pasiv - Medij Glagolski rod u širem smislu -Prelaznost -Neprelaznost -Povratnost

SPECIFIČNO PRIDEVSKE KATEGORIJE • Stepen -Pravi (neizvedeni, opisni) pridevi -Pozitiv -Komparativ -Superlativ • Određenost/neodređenost -Kompetencija izvornih govornika i neodređeni vid! -Predikativ, aktuelni kvalifikativ i apozitiv

GRAMATIČKE VRSTE REČI • Podela prema obrascu grčko-rimske gramatičke tradicije - Indoevropski jezici oko 10 vrsta reči - Nije isto u svim jezicima - Kriterijum podele? - Semantički i funkcionalni (gramatički)

PODELE UNUTAR VRSTA REČI - KRITERIJUMI Morfološki kriterijum: -promenjive i nepromenjive reči 2. Leksičko-semantički kriterijum: -leksičke (sadržajne, punoznačne) i gramatičke (funkcijske, pomoćne) reči 3. Leksički kriterijum (mogućnost bogaćenja leksikona): - otvorena klasa i zatvorena klasa reči 4. Sintaksički kriterijum: -Samostalne i nesamostalne reči

IMENICE – PODELA - KRITERIJUMI 1. Semantički kriterijum: -vlastite -opšte (zajedničke) -zbirne -gradivne 2. Kriterijum predstava pojma/predstava manifestacije pojma: - konkretne - apstraktne 3. Tvorbeni kriterijum – dodatni: -glagolske imenice -brojne imenice

FUNKCIJE IMENICA • Imenovanje – funkcija van jezičkog sistema • Primarne funkcije u jezičkom sistemu: a)Subjekat (nosilac situacije/vršilac radnje) b) Objekat c) Imenski predikativ d) Atributiv, apozicija • Sekundarne funkcije (pridevske i priloške) a)Nekongruentni atributi b) Priloške odredbe

MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE IMENICA U SRPSKOM JEZIKU • Deklinacioni kriterijum – podela a)I vrsta – Imenice muškog roda – nominativ sg.: osnova na suglasnik – nema nastavka - Imenice muškog i srednjeg roda – nominativ sg. nastavci –o, e b) II vrsta – Imenice srednjeg roda – nominativ sg. nastavci –o, e – zavisni padeži proširena osnova c) III vrsta – Imenice ženskog roda – nominativ sg. nastavak –a d) IV vrsta - Imenice ženskog roda – nominativ sg.: osnova na suglasnik – nema nastavka

OSTALE IMENSKE REČI – kriterijum: postojanje deklinacije ZAMENICE 1. Morfološki kriterijum: -promenjive reči (imeničke kategorije + lice) 2. Leksičko-semantički kriterijum : -leksičke (sadržajne, punoznačne)

3. Leksički kriterijum (mogućnost bogaćenja leksikona): zatvorena klasa reči

4. Sintaksički kriterijum: -Samostalne (imeničke) -nesamostalne reči (pridevske)

PODELA – VRSTE ZAMENICA – SINTAKSIČKI KRITERIJUM • Imeničke zamenice a) Lične zamenice (ja, ti, on-ona-ono, mi, vi, oni-one-ona, sebe-se) -Posebna deklinacija – genitiv, dativ i akuzativ pune i enklitičke forme - Određeno lice –svako lice - Rod – samo zamenice trećeg lica b) Nelične zamenice (ko, šta/što-upitno-odnosne; neko, nešto-neodređene; niko, -

ništa-odrične; iko, išta(odnose se na bilo koje lice)-opšte neodređene; svako, svašta (odnose se na sva lica)-opšte) Pridevska deklinacija (oblici jednine)

Nemaju lice, ne razlikuju rod, nemaju oblike množine -specifičnost promene složenih formi sa prefiksom –ni i prefiksom -i u predloško padežnim konstrukcijama (problem prilikom usvajanja maternjeg jezika i prilikom učenja srpskog kao stranog jezika)

SINTAKSIČKE FUNKCIJE IMENIČKIH ZAMENICA • Upućivanje • Primarne funkcije u jezičkom sistemu a) Subjekat (nosilac situacije/vršilac radnje) b) Objekat c) Imenski predikativ d) Apozicija • Sekundarne funkcije (pridevske i priloške) a)Nekongruentni atributi b) Priloške odredbe • Hipotaksični veznici

PRIDEVSKE ZAMENICE • Nesamostalne reči • Trorodne reči, oba broja, pridevska deklinacija a) Prisvojne zamenice (moj...,tvoj..., njegov..., njen...,njezin...,naš..., vaš..., njihov, njin..., svoj...) - nema pripisivanja pripadnosti srednjem rodu

b) Pokazne (ovaj..., onaj..., taj..., ovakav..., takav..., onakav..., ovoliki..., toliki..., onoliki...)

c) Odnosno-upitne (koji..., čiji..., kakav..., kolik...) d) Neodređene (neki..., poneki..., nečiji..., nekakav..., nekolik... Poseban oblik kada se odnosi na manje od 5)

e) Odrične (nikoji..., nikakav..., ničiji...) f) Opšte/određene zamenice (svaki..., koji god..., ma koji..., koji bilo..., koji mu

drago..., ikoji..., svakakav..., kakav god..., ma kakav..., kakav bilo..., kakav mu drago..., ikakav..., vaskolik, svakolika...,kolik god..., ma kolik, ikolik...)

-

specifičnost promene složenih formi sa prefiksom –ni i prefiksom -i u predloško padežnim konstrukcijama (problem prilikom usvajanja maternjeg jezika i prilikom učenja srpskog kao stranog jezika)

SINTAKSIČKE FUNKCIJE PRIDEVSKIH ZAMENICA • Primarne funkcije- odredbene -kongruentni atribut -predikativ • Sekundarne funkcije a)Povezivači b)Imeničke funkcije (izuzetno)

PRIDEVI • Morfološki kriterijum: -promenjive trorodne reči (sve tri imeničke kategorije ) + vid (opisni i gradivni) i komparacija (opisni) 2. Leksičko-semantički kriterijum: -leksičke (sadržajne, punoznačne) 3. Leksički kriterijum (mogućnost bogaćenja leksikona): - otvorena klasa reči 4. Sintaksički kriterijum: -nesamostalne odredbene reči

PODELA - SEMANTIČKI KRITERIJUM • • • • • •

Opisni (kvalitativni) Prisvojni (posesivni) Gradivni Pridevi prostornog odnosa Pridevi vremenskog odnosa Pridevi drugih odnosa (namana i sl.)

SINTAKSIČKE FUNKCIJE PRIDEVA • Primarne funkcije- odredbene -kongruentni atribut -predikativ (neodređeni vid) -aktuelni kvalifikativ (neodređeni vid) -apozitiv (neodređeni vid) • Sekundarne funkcije -imeničke funkcije (izuzetno)

BROJEVI • Morfološki kriterijum: -promenjive - redni i osnovni 1 i 2; - 3 i 4 u principu promenjivi, a u savremenom jeziku težnja ka nepromenjivosti - zbirni – promenjivi - težnja ka nepromenjivosti - osnovni od 5 nadalje - nepromenjivi

OSTALE KARAKTERISTIKE BROJEVA Leksičko-semantički kriterijum: -leksičke (sadržajne, punoznačne) Podela -Osnovni (prosti, glavni, kardinalni) (stotina, hiljada, milion, milijarda- imenice) -Zbirni -Redni

OSTALE KARAKTERISTIKE BROJEVA - nastavak Leksički kriterijum a) zatvorena klasa prema mogućnosti bogaćenja leksikona b)otvorena klasa reči - derivacija - brojne imenice 4. Sintaksički kriterijum: - nesamostalne odredbene reči - specifična samostalnost u sintagmama

SINTAKSIČKE FUNKCIJE BROJEVA • Primarne funkcije- odredbene -kongruentni atribut -predikativ -priloške odredbe • Sekundarne funkcije -imeničke funkcije

GLAGOLI • Morfološki kriterijum: -promenjive reči (lice, broj, (u nekim oblicima rod), vreme, način, stanje, vid - klasifikaciono) 2. Leksičko-semantički kriterijum: -leksičke (sadržajne, punoznačne) 3. Leksički kriterijum (mogućnost bogaćenja leksikona): - otvorena klasa reči 4. Sintaksički kriterijum: -nesamostalne odredbene reči

PODELA • Punoznačni glagoli -misliti, raditi, buditi se... • Glagoli nepotpunog značenja -modalni: moći, morati, HTETI, smeti, trebati -fazni: početi/počinjati,nastaviti/nastavljati,prestati/... • Pomoćni (morfološki)/kopulativni (sintaksički) • Semikopulativni -postati, smatrati, nazvati, proglasiti...

FUNKCIJA • Predikat Prost glagolski – punoznačni glagol u ličnom obliku Složen glagolski- glagol nepotpunog značenja (modalni ili fazni u ličnom obliku) + glagol potpunog značenja u infinitivu ili obezličenom prezentu

Imenski

– kopulativni glagol u ličnom obliku + imenski predikativ

Priloški -

kopulativni glagol u ličnom obliku + priloški predikativ

• Glavni član glagolske sintagme u različitim funkcijama (nelični oblik)

NEPROMENJIVE REČI • Delimično promenjive - prilozi • Nepromenjive – -predlozi -veznici -rečce -uzvici

PRILOZI (ADVERBI) 1) Nepromenjivi – pravi prilozi (mesto, vreme, uzrok) uz GLAGOLE - intenzifikatori- uz PRIDEVE i PRILOGE - količina – uz IMENICE 2) Promenjivi- komparacija - način, količina, neki prilozi za mesto-forma prideva srednjeg roda (homoformni prilozi) 3) Posebno mesto - prilozi za isticanje

FUNKCIJA PRILOGA • Konstituentska funkcija- uz glagole priloške odredbe • Uz ostale reči zavisni deo sintagme • Isticanje- lični stav

PREDLOZI

1) Nepromenjive pomoćne reči - pojava nepostojanog a kod predloga koji se završavaju konsonantom nije promena! 2) Nemaju značenje 3) Gramatička funkcija – PRECIZIRANJE značenja zavisnih padeža 4) Pravi predlozi i predlozi postali od drugih vrsta reči (od imenica i priloga) 5) Funkcionalno identične obe vrste

VEZNICI I POVEZIVAČI • Veznici – nepromenjive reči • Povezivači – nepromenjive (prilozi) i promenjive (upitne i odnosne zamenice) - Funkcija - povezivanje nezavisnih i zavisnih klauza • Pravi veznici bez značenja – pomoćne, funkcijske reči - Funkcija – povezivanje reči u naporednim konstrukcijama i sintagmama, povezivanje nezavisnih klauza, povezivanje nezavisnih i zavisnih klauza

REČCE (PARTIKULE) • Morfološki – prilozi ili veznici • Posebnim ih čini funkcija označavanja govornikovog stava prema iskazu -suprotnost (međutim, pak) -posebno isticanje (baš, bar, i) - modalne (pravi lični stav)- da,dakako, uistinu, zaista, nipošto, verovatno, valjda, zbilja, možda) - pokazivanje – evo, eto, eno - pitanje – zar, da li - Potvrđivanje/odricanje – da ne

UZVICI (INTERJEKCIJE) • Uslovno jezički znaci! • Glasovi ili skupovi glasova koji u komunikaciji označavaju osećanja, raspoloženja i stanja • Nemaju konstituentsku funkciju u rečenici. • U jezik ulaze kao tvorbeni elementi u izvođenju novih reči- jaukati, jauk, ojkati, fijukati, krckati, treskati, šljapkati...

MORFOLOGIJA • Lingvistička disciplina koja istražuje strukturu reči, oblike (morfologija u užem smislu) i tvorbu (građenje) reči – morfologija u širem smislu • Proučavajuči strukturu i oblike dopunjuje se sa sintaksom (razlog što su u klasičnoj definiciji gramatike samo morfologija i sintaksa smatrane gramatikom) • Proučavajući strukturu i tvorbu dopunjuje se sa fonologijom i leksikologijom, pa i leksičkom semantikom (razlog što savremena lingvistika smatra gramatikom sve pomenute discipline

MORFEMA – OSNOVNA JEDINICA MORFOLOGIJE • Najmanja jedinica jezičke strukture sa samostalnim značenjem ili gramatičkom funkcijom • Šta znači samostalno značenje? -Navedite primere reči koje se ne mogu razložiti na manje delove sa značenjem i gramatičkom funkcijom! • Šta znači gramatička funkcija? -Navedite primere obličkih morfema koje nemaju samostalno značenje, ali imaju gramatičku funkciju u obliku promenjive reči! -Navedite primere nultih morfema!

PODELA MORFEMA • Slobodne – primeri? • Vezane – primeri? • Tipovi morfema • Osnova – koren – afiks – primeri? • Tipovi afiksa -prefiks – primeri? -infiks – primeri? -sufiks – primeri?

VEZA SA FONOLOGIJOM • Morfema – morf – alomorf –morfofonema (pridruživanje gramatičkog značenja alomorfu) •

Primer: fonološka strukture reči u jednom jeziku

• • • • • • • • • •

dvosložne akcentovane reči jednosložne neakcentovane reči trosložne akcentovane reči jednosložne akcentovane reči četvorosložne akcentovane reči dvosložne neakcentovane reči petosložne akcentovane reči šestosložne akcentovane reči trosložne neakcentovane reči sedmosložne akcentovane reči

32,18% 32,14% 14,51% 11,40% 5,38% 3,51% 0,69% 0,09% 0,04% 0,02%

(4.816) (4.811) (2.172) (1.707) (805) (526) (104) (14) (7) (4)

VEZA SA SINTAKSOM • • • • •

Fleksija – flektivne (obličke) morfeme Nosioci funkcije gramatičkih kategorija Šta je gramatička kategorija? Čime se najčešće ostvaruje? Navedite primere flektivnih morfema u ostvarivanju gramatičkih kategorija: padeža, broja, roda, lica, vremena, načina, pridevskog vida, komparacije

VEZA SA LEKSIKOLOGIJOM I LEKSIČKOM SEMANTIKOM – BOGAĆENJE LEKSIKONA • Proces kompozicije – složenice - prefiksacija? infiksacija? reduplikacija? - primeri? – razlike među jezicima – razlike u terminologiji • Proces derivacije - izvedenice - primeri? • Posebni tvorbeni procesi: skraćivanje, slivanje, kalkiranje, semantičke pozajmljenice (prosek, tečaj), fonološka adaptacija pozajmljenica • Lažni prijatelji

SINTAKSA • Definicija Lingvistička disciplina (deo gramatike) koja istražuje sintaksički sistem nekog jezika, odnosno principe na osnovu kojih se formira rečenica kao celovita jedinica jezičke komunikacije

SINTAKSIČKE JEDINICE Reč (za sintaksu elementarna neraščlanjiva jedinica) a) Punoznačne-konstituentske: -imeničke: imenice, imeničke zamenice, brojevi! -pridevske: pridevi, pridevske zamenice, brojevi!! -priloške: prilozi, brojevi! -glagolske: glagoli b) Pomoćne: predlozi, veznici, pomoćni glagoli, povratna rečca, odrična rečca

2. SINTAGMA (INTEGRISANJE ZNAČENJA ILI FUNKCIJE) • Integrisanje značenja (nova terminologija samo SINTAGMA/FRAZA, klasična literatura ZAVISNA SINTAGMA) • Integrisanje funkcije (nova terminologija NAPOREDNA KONSTRUKCIJA (neprecizno!), klasična terminologija NEZAVISNA/NAPOREDNA SINTAGMA

VRSTE SINTAGMI (ZAVISNIH SINTAGMI) • Kriterijum – glavna reč (od koje zavise drugi članovi) a) Imeničke (teška materija...) b) Pridevske (vrlo lepa, pun energije...) c) Priloške (...shvata VRLO BRZO...) d) Glagolske - glavna reč nelični glagolski oblik (gledajući film, pročitavši knjigu, pisati pismo) f) Nesporazum – predloške sintagme -predloške konstrukcije (predlog nije glavna reč?)

VRSTE NAPOREDNIH (NEZAVISNIH, NAPOREDNIH SINTAGMI) KONSTUKCIJA • Kriterijum - integrisanje konstituentske funkcije a)Sastavni odnos - Kupio je SLIKU I SKULPTURU. b)Suprotni odnos - Nije kupio SLIKU NEGO SKULPTURU. c)Rastavni/alternativni odnos - Sigurno je kupio SLIKU ILI SKULPTURU. d)Gradacioni odnos - Kupio je NE SAMO SLIKU NEGO I I SKULPTURU.

3. REČENICA / SUBJEKATSKO PREDIKATSKA KONSTRUKCIJA / KLAUZA a) NEZAVISNA klauza (rečenica / subjekatsko predikatska konstrukcija) - Komunikativne funkcije – poruke Obaveštenje -obaveštajne (izjavne) rečenice Pitanje - upitne (interogativne)rečenice Zapovest – zapovedne (imperativne) rečenice Želja – željne (optativne) rečenice Ekspresija – uzvične (usklične ili eksklamativne) rečenice

B) ZAVISNA KLAUZA (REČENICA / SUBJEKATSKO PREDIKATSKA KONSTRUKCIJA)

• Konstituentske funkcije a)Imeničke funkcije (izrična, odnosna objekatske funkcije, odnosna subjekatske funkcije) b)Pridevske funkcije (odnosna atributske funkcije i odnosna apozitivne funkcije) c)Priloške funkcije (mesna, vremenska, načinska (poredbena), uzročna, posledična, namerna, uslovna, dopusna

4. KOMUNIKATIVNA REČENICA • Funkcija – celovita poruka a) Samo jedna nezavisna klauza (stara terminologija – prosta i proširena rečenica) U OVOM SLUČAJU SE PREKLAPAJU TERMINI KOMUNIKATIVNA REČENICA I NEZAVISNA KLAUZA (REČENICA) b) Složena – više klauza od kojih jedna MORA da bude NEZAVISNA (MOGU BITI SVE NEZAVISNE – NAPOREDNI ODNOS; MOGU SE KOMBINOVATI NEZAVISNE I ZAVISNE – ODNOS SUBORDINACIJE

KONSTITUENTSKE JEDINICE 1. Sintagme (zavisne i nezavisne/naporedne konstrukcije 2. Pune reči (same ili zajedno s pomoćnim rečima) 3. Zavisne klauze

REČENIČNI KONSTITUENTI 1. Glavni rečenični konstituenti/primarni a) Subjekat b) Predikat c) Pravi objekat (prelazni glagoli u predikatu) 2. Zavisni rečenični konstituenti/sekundarni • Dopune (nepravi objekti/rekcijske dopune) • Odredbe i dopune priloškog karaktera Napomena: imeničke odredbe nisu rečenični konstituenti nego zavisni članovi sintagmi

SUBJEKAT – NOSILAC SITUACIJE Gramatički subjekat •

Eksponenti

a)Imenička reč u obliku nominativa

(sg/pl)

Pod određenim uslovima i svaka reč, ako se u kontekstu podrazumeva i imenička reč

b) Imenička zavisna sintagma

i glagolska sintagma

kojoj je glavni član infinitiv

c) Naporedna konstrukcija/nezavisna sintagma d) Zavisna klauza jedan tip izrične i jedan tip odnosne

A) SUBJEKAT-IMENIČKA REČ -

ANA trči. MI trčimo. KO trči. ČETVORO trči.

Podrazumevana imenička reč NAŠI su pobedili. NAJBRŽI je pobedio. TREĆI se radovao. OVDE je prilog. ALI je veznik. OD je predlog. NESUMNJIVO je rečca. JAO je uzvik.

B) SUBJEKAT - SINTAGMA • CRVENOKOSA DEVOJKA trči. • JAKO PRIČLJIV ČOVEK je zaćutao. • LJUBAV PREMA UMETNOSTI ga je odvela na izložbu. • DESET STUDENATA je dobilo nagrade. • DVA SINA su ga posetila. • ANA, ZADUBLJENA U MISLI, neoprezno prelazi ulicu. • PRAVCI U LINGVISTICI, POZNATA KNJIGA MILKE IVIĆ, prevedena je na dvadeset jezika.

C) SUBJEKAT-NAPOREDNA KONSTRUKCIJA 1. Sastavni odnos - ANA I PETAR šetaju. 2. Rastavni odnos - Doći će ANA ILI PETAR 3. Suprotni odnos Doći će ANA, A NE PETAR 4. Gradacioni odnos Doći će NE SAMO ANA NEGO I PETAR

D) SUBJEKAT-ZAVISNA KLAUZA 1. Izrična (u rečenicama s aktivnom, pasivnom i kopulativnom konstrukcijom) Svima odgovara DA SE ISPIT ODLOŽI. Saopšteno je DA ĆE KOŠAVA PRESTATI. Izvesno je DA KOŠAVA NEĆE PRESTATI. 2. Odnosna (imenička, subjekatska funkcija) KO SE POSLEDNJI SMEJE, najslađe se smeje. KO NEĆE BRATA ZA BRATA, hoće tuđina za gospodara. KO SE DOBRO PRIPREMI, savladaće prepreku.

BEZLIČNE REČENICE I OBEZLIČENE REČENICE • Karakteristika – predikat u 3. licu jednine (a u oblicima koji razlikuju rod u srednjem rodu) • ZBIVANJE • Primeri: GRMI. SEVA. SMRKAVA SE. NAPOLJU JE HLADNO. • DEAGENTIZACIJA • NEKADA SE MNOGO PUTOVALO. • O TOME SE PRIČA PO FAKULTETU. • DO OVIH REZULTATA SE DOŠLO KVANTITATIVNOM ANALIZOM.

2. LOGIČKI/SEMANTIČKI SUBJEKAT - Rečenice sa logičkim subjektom • Forma: genitiv, dativ i akuzativ. 1. Bezlične egzistencijalna rečenice (genitiv) - U kući ima (nema) HRANE. - Danas nema VETRA. 2. Rečenice sa logičkim subjektom u dativu i akuzativu (psihološka i fiziološka stanja) - DRAGANI je pozlilo. - DRAGANU je strah.

PREDIKAT – VRSTE I EKSPONENTI . Glagolski predikat a) Prost glagolski - punoznačni glagol u ličnom glagolskom obliku (vreme ili način) b) Složen glagolski - glagol nepotpunog značenja (modalni ili fazni u ličnom obliku) + glagol potpunog značenja u infinitivu ili obezličenom prezentu (prezent s veznikom da) 2. Kopulativni predikat a) Imenski - kopulativni glagol u ličnom obliku + imenski predikativ b) Priloški predikat - kopulativni glagol u ličnom obliku + priloški predikativ 3. Predikat s dopunskim predikativom – semikopulativni glagol u ličnom obliku + dopunski predikativ

PREDIKAT • Predikatom se subjektu pripisuje situacija (radnja, stanje, ponekad i zbivanje), kvalifikacija (osobina) ili identifikacija

PROST GLAGOLSKI PREDIKAT • Punoznačni glagol u ličnom glagolskom obliku (sva vremena i načini) -

Marko i Janko SE DOGOVARAJU. Marko i Janko SU SE DOGOVARILI. Marko i Janko SU SE BILI DOGOVARILI. Marko i Janko BI SE DOGOVORILI. DOGOVORITE SE! Janko ČITA novine. Janko HODA.

SLOŽEN GLAGOLSKI PREDIKAT Glagol nepotpunog značenja (modalni - moći, morati, HTETI, smeti, trebati ili fazni početi/počinjati,nastaviti/nastavljati,prestati/... u ličnom obliku) + glagol potpunog značenja u infinitivu ili obezličenom prezentu (prezent s veznikom da)

- Janko MOŽE DA PODIGNE stenu / Janko MOŽE PODIĆI stenu. - Janko MORA DA TRČI do stanice / Janko MORA TRČATI do stanice. - Janko POČE DA SLUŠA govornika / Janko POČE SLUŠATI govornika. - Odjednom JE PRESTAO DA PIŠE / Odjednom JE PRESTAO PISATI.

IMENSKI PREDIKAT Kopulativni glagol (JESAM I BITI) u ličnom obliku + imenski predikativ - Janko JE PAMETAN. - Janko JE BIO VELIKI JUNAK. - Janko ĆE BITI NAŠ OMILJENI PRIMER. - Janko JE LIK IZ NARODNE PESME. - Predikat JE OD NAJVEĆEG SINTAKSIČKOG ZNAČAJA. - Ako je imenski predikativ pridev, onda je uvek u neodređenom pridevskom vidu!

PRILOŠKI PREDIKAT Kopulativni glagol (JESAM I BITI) u ličnom obliku + priloški predikativ -

Ispit JE OVDE. Fakultet JE U ULICI VISOKOG STEVANA. Kongres ĆE BITI NA ZLATIBORU. To JE BILO JUČE. Ispit JE U SREDU UJUTRU. Izlaganje JE BILO IZVRSNO.

PREDIKAT S DOPUNSKIM PREDIKATIVOM Semikopulativni glagol (postati, smatrati, nazvati, proglasiti...) u ličnom obliku + dopunski predikativ koji se pripisuje subjektu ili objektu (oblik – nominativ, instrumental, akuzativ sa predlogom za) - Janko je POSTAO NAŠ OMILJENI PRIMER. - Sintaksa je POSTALA PREDMET NAŠIH VEŽBI. - Lingvisti sintaksu SMATRAJU NAJVAŽNIJIM JEZIČKIM NIVOOM. - Srećna je što SE NAZVALA MAJKOM. - SMATRAJU ga VEOMA OBRAZOVANIM ČOVEKOM. - PROGLASILI SU Janka RADNO NESPOSOBNIM. - IZABRALI SU ga ZA SVOG PREDSTAVNIKA.

PRAVI OBJEKAT – DOPUNA UZ PRELAZNE (TRANZITIVNE) GLAGOLE • Tipičan oblik – akuzativ bez predloga - Varijante: partitivni i odrični pravi objekat u genitivu • Konstituentske jedinice – imeničke jedinice (imeničke reči!, imeničke sintagme, imeničke naporedne konstrukcije, zavisne klauze imeničke funkcije (izrična, poseban tip odnosne)

EKSPONENTI PRAVOG OBJEKTA - primeri •

REČ

- Janko čita KNJIGU. - Janko nema KNJIGU / KNJIGE. - Janko jede HLEB / HLEBA. •

SINTAGMA

- Janko čita ZANIMLJIVU KNJIGU • NAPOREDNA KONSTRUKCIJA - Janko nosi KIŠOBRAN I ŠEŠIR •

ZAVISNA KLAUZA

1) IZRIČNA - Janko zna DA ĆE ZAKASNITI. - Reče DA DOLAZI. 2) ODNOSNA - ŠTO MOŽEŠ DA URADIŠ DANAS, ne ostavljaj za sutra. - Janko zna (ono) ŠTO DRUGI NE ZNAJU.

NEPRAVI OBJEKAT – dopuna uz neprelazne rekcijske (neprave prelazne) glagole • Tipičan oblik – svi zavisni padeži sem akuzativa bez predloga • Konstituentske jedinice – imeničke jedinice (imeničke reči!, imeničke sintagme, imeničke naporedne konstrukcije, predloško-padežne konstrukcije, zavisne klauze imeničke funkcije (izrična, poseban tip odnosne)

EKSPONENTI NEPRAVOG OBJEKTA - PRIMERI 1) REČ

- Janko se sećao DETINJSTVA. 2) SINTAGMA - Krstio se LEVOM RUKOM 3) NAPOREDNA KONSTRUKCIJA - Divio se MUZIČARIMA I SLIKARIMA. 4) PREDLOŠKO-PADEŽNA KONSTRUKCIJA - Zavisio je OD RODITELJA. - Uživeo se U ULOGU. - Zalagao se ZA LJUDSKA PRAVA. 5) ZAVISNA KLAUZA a) IZRIČNA - Janko je pristao DA BUDE PREDSTAVNIK SVOJE GRUPE. - Janko je pripovedao DA JE NEKAD BILO BOLJE. b) ODNOSNA - Čavrljala je O ONOME ŠTO JE NJU ZANIMALO.

DVOREKCIJSKI GLAGOLI – DOPUNJAVANJE PRAVIM I NEPRAVIM OBJEKTOM • Glagoli saopštavanja - Rekao je NEKOME (nepravi objekat) NEŠTO (pravi objekat). - Napisao je NEKOME NEŠTO. - Javio je NEKOME NEŠTO. • Glagoli davanja - Dao je NEKOME NEŠTO. - Pružio je NEKOME NEŠTO. - Dodao je NEKOME NEŠTO.

PRILOŠKE DOPUNE I ODREDBE • Pružanje dodatne informacije vezane za predikaciju u iskazu • Dopune – obaveznost konstituenta za osnovnu poruku • Odredbe – neobaveznost konstituenta i razvijanje osnovne poruke • Konstituentske jedinice: - priloške jedinice (prilozi i priloške sintagme) - imeničke jedinice u zavisnom padežu ili predloškopadežnoj konstrukciji s priloškim značenjem - zavisne klauze s priloškim značenjem - glagolski prilozi

PRILOŠKA (ADVERBIJALNA) ZNAČENJA • Određivanje GLAGOLSKOG SADRŽAJA • mesto, vreme, način, poredbeno značenje, uzrok, uslov, koncesija(dopuštenje), cilj • namena, sredstvo, vršilac (agens), društvo, okolnosti, mera, izuzimanje, zamenjivanje…

MESNA (PROSTORNA) ZNAČENJA – PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA MESTO • Prostorno određivanje predikatskog sadržaja – pružanje dodatne informacije o mestu realizovanja situacije iskazane predikatom • Eksponenti: 1)prilozi i priloške sintagme: - Stajao je OVDE; Otišao je JAKO DALEKO. 2) imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom najčešće – jedna od sekundarnih funkcija SVIH zavisnih padeža): - Sreli su se NA ULICI... 3) zavisne klauze : mesne klauze (u srpskom klauze niske frekventnosti) - Živi GDE SE RODIO!?

VREMENSKA (TEMPORALNA) ZNAČENJA – PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA VREME •

Vremensko određivanje predikatskog sadržaja – pružanje dodatne informacije o vremenu odvijanja situacije iskazane predikatom • Eksponenti: 1)prilozi i priloške sintagme: - Došao je DANAS. Stigao je VRLO RANO. 2) imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija genitiva, akuzativa, instrumentala i lokativa): - Ne dolazi OD SREDE; Srešćemo se ZA JEDAN SAT; Ne dolazi SREDOM; Janko dolazi U SREDU. 3) zavisne klauze - vremenske (temporalne) klauze: - KAD JE POLAGAO ISPIT, borio se s tremom; KAD JE POLOŽIO ISPIT, otišao je u klub; KAD JE JANKO DOŠAO NA FAKULTET, ispit je već bio završen. 4) glagolski prilozi: ŠETAJUĆI KALEMEGDANOM, uživao je u lepom vremenu.

Načinska i poredbena značenja – priloška (glagolska) odredba (i dopuna) za način i poredjenje za jednakost i nejednakost •

Načinsko određivanje predikatskog sadržaja – pružanje dodatne informacije o načinu realizovanja situacije iskazane predikatom • Eksponenti: 1) prilozi i priloške sintagme: - Janko LEPO peva. Janko VRLO LEPO peva. 2) imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija genitiva, akuzativa, instrumentala i lokativa): Način: - Laže BEZ ZAZORA; Sve postiže NA PREVARU; S ČUĐENJEM gleda starije turiste; Kredit otplaćuje U RATAMA. Poredjenje: Radi POPUT MAŠINE. - jednakost - Janko je to uradio drugačije OD MARKA. - nejednakost 3) zavisne klauze - poredbene klauze: - Govori tiho KAO DA TRI DANA NIJE JEO. posledične klauze: - Janko se tako naljutio DA SU MU IZ OČIJU SEVALE VARNICE. 4) glagolski prilozi: - Prolazio je NE GLEDAJUĆI NIKOGA.

UZROČNA ZNAČENJA – PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA UZROK •

Uzročno određivanje predikatskog sadržaja – pružanje dodatne informacije o uzroku realizovanja situacije iskazane predikatom • Eksponenti: 1) imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija genitiva i akuzativa): - Umirem OD ŽEĐI; Strepi ZBOG LOŠEG PREDOSEĆANJA; Učinio je to IZ OBESTI; Osvetio mu se ZA UVREDU. 2) zavisne klauze – uzročne (kauzalne) klauze: - BUDUĆI DA SMO SE DOGOVORILI, sve će biti razrešeno; POŠTO JE BILA POLEDICA, nije izlazila iz kuće; Nije se moglo početi sa radom JER JE FAKULTET BIO ZAKLJUČAN. 3) glagolski prilozi: - PLAŠEĆI SE POLEDICE, nije izlazila iz kuće.

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA USLOV • Pružanje dodatne informacije o uslovu realizovanja situacije iskazane predikatom • Eksponenti: zavisne klauze – uslovne (kondicionalne, pogodbene) klauze: - AKO DOĐEM, pričaću ti. - KAD BIH ZNALA ŠTA VAM JE POTREBNO, možda bih vam i pomogla. - DA IMAM MANJE GODINA, bavio bih se sportom. - DA SAM TO U MLADOSTI URADIO, sada mi ne bi bilo teško.

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA DOPUŠTENJE (KONCESIVNA ODREDBA) • Pružanje dodatne informacije o dopuštenju za realizovanje situacije iskazane predikatom • Eksponenti: 1) imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija dativa i genitiva (arhaično)): - UPRKOS VAŠEM PROTIVLJENJU, ona je uspela; - 2) zavisne klauze – dopusne (koncesivne) klauze: - IAKO JE VEJALA SUSNEŽICA, Dragana je dugo šetala. - PREMDA JE POŠAO RANO, nije stigao na vreme. - IAKO NIJE NIŠTA UČIO, položio je ispit.

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA I DOPUNA ZA CILJ • Pružanje dodatne informacije o cilju (svsi) preduzimanja situacije iskazane predikatom (dopuna uz glagole svesno preduzetog kretanja) • Eksponenti: 1) imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija dativa i akuzativa): - Došli su RADI POLAGANJA ISPITA; - Otišla je PO LEKOVE. 2) zavisne klauze – namerne (finalne) klauze: • Pozvala sam je DA BISMO SE DOGOVORILE. • Otišla je DA KUPI KNJIGU. • Frekventnija je zavisna klauza kao eksponent priloške odredbe za cilj

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA NAMENU • Pružanje dodatne informacije o nameni situacije iskazane predikatom • Eksponenti: 1) imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija akuzativa): - Kupila je poklon za ZA SESTRU. - Kartu je rezervisao ZA KOLEGU.

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA SREDSTVO • Pružanje dodatne informacije o sredstvu vršenja radnje iskazane predikatom • Eksponenti: 1) imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija instrumentala): - Iznenadila me SVOJIM PONAŠANJEM. - Zlatno pravilo preciznosti ponekad može da glasi: Meri MIKROMETROM, obeleži KREDOM, seci SEKIROM.

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA VRŠIOCA – AGENTIVNA ODREDBA • Pružanje dodatne informacije o vršiocu radnje iskazane predikatom • Eksponenti: 1)imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija genitiva i instrumentala): - On je OD STRANE PRIJATELJA proglašen za najboljeg čoveka. - Hridina je vekovima šibana OLUJOM. - Napomena: Izvorni govornici srpskog jezika za ovu odredbu kažu da nije u duhu jezika!

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA DRUŠTVO (SOCIJATIVNA ODREDBA) • Pružanje dodatne informacije o društvu sa kojim je vršena radnja iskazana predikatom • Eksponenti: 1)imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija instrumentala): - On je stalno išao na utakmice SA ROĐAKOM.

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA OKOLNOSTI • Pružanje dodatne informacije o okolnostima u kojima se odvija situacija iskazana predikatom • Eksponenti: 1)imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija genitiva i lokativa): - Upoznali su se PRILIKOM UPISA NA FAKULTET. - Šetali su PO MESEČINI. - Sreli su se NA REGRUTACIJI.

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA MERU • Pružanje dodatne informacije o meri trajanja situacije iskazane predikatom • Eksponenti: 1)imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija akuzativa i instrumentala): - Učila je MESEC DANA. - Do njegove kuće treba pešačiti OSAM KILOMETARA. - Istu priču sam slušala GODINAMA!

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA IZUZIMANJE (EKSCEPTIVNA ODREDBA) • Pružanje dodatne informacije o izuzimanju iz situacije iskazane predikatom • Eksponenti: 1)imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija genitiva): - Naučila sam sve SEM SINTAKSE. - Pozvala sam sve OSIM LIDIJE. - Zašto ne može “isključna rečenica” ?!

PRILOŠKA (GLAGOLSKA) ODREDBA ZA ZAMENJIVANJE (SUPSTITUTIVNA ODREDBA) • Pružanje dodatne informacije o zamenjivanju u situaciji iskazanoj predikatom • Eksponenti: 1)imeničke jedinice sa priloškim značenjem (u srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija genitiva): - UMESTO SINTAKSE učila sam morfologiju! - UMESTO JANKA pozvala sam Nemanju.

IMENIČKE ODREDBE • • • • • • •

Da li imaju funkciju rečeničnih konstituenata? Zašto? Koje su to odredbe? Svi tipovi atributa Aktuelni kvalifikativ Apozitivne odredbe Suština – konstituenti imeničkih sintagmi, a tradicionalno se doživljavaju kao konstituenti rečenice!

ATRIBUTI •

Atributi sužavaju značenje imenice koju određuju ističući jednu od mogućih osobina pojma • Tipovi atributa • Kongruentni (pridevski) atribut – pripisivanje sadržaja formalno obeleženo slaganjem u rodu, broju i padežu • Konstituentske jedinice: • Pridevi - PLAVA (VELIKA, MALA, STARA...) sveska • Pridevske sintagme - VRLO JAKA (JAKO POTREBNA...) kiša • Pridevske zamenice - OVA (NAŠA, NEKA, OVOLIKA, SVAKA...) kuća • Redni brojevi - PRVI (DVADESETI, SEDAMDESET SEDMI...) takmičar

NEKONGRUENTNI (PADEŽNI) ATRIBUTI •

Sadržaj se pripisuje pojmu kao kvalifikacija ili kao konkretizacija pripadanja • Konstituentske jedinice – imenice u zavisnom padežu i predloško padežne konstrukcije • U srpskom jeziku jedna od sekundarnih funkcija genitiva (kvalitativni, posesivni – subjekatski, objekatski-, bez+genitiv, od+genitiv), instrumentala (sa+istrumental) i lokativa (u+lokativ) 1) genitiv: - čovek IZUZETNE PAMETI, sok NEOBIČNOG UKUSA, kuća NJENIH RODITELJA, galama STUDENATA, spremanje ISPITA - leto BEZ KIŠE, čovek OD REČI, odeća OD PRIRODNOG MATERIJALA 2. instrumental: sok SA NEOBIČNIM UKUSOM, prolaznik S KAČKETOM NA GLAVI 3) lokativ: žena U NAJBOLJIM GODINAMA, čovek U PUNOJ SNAZI

IMENIČKI ATRIBUTI (ATRIBUTIVI) • • • -

Izuzetno kongruencija dveju imenica! Jednom imenicom se sužava značenje druge imenice Atributivi sa potpunom kongruencijom Glumac POČETNIK, ptica SELICA PROFESOR Janković, TETKA Stana Od glumca početnika, pticama selicama, profesoru Jankoviću, s tetkom Stanom • Atributivi sa nepotpunom kongruencijom - Film “KLOPKA”, roman “KANDŽE”, hotel “HAJAT” - U filmu “Klopka”, prema romanu “Kandže”, iz hotela “Hajat”

ZAVISNE KLAUZE KAO EKSPONENTI ATRIBUTA • Restriktivno značenje odnosnih rečenica pridevske funkcije – sužavanje značenja - Uđe devojka KOJA MI SE DOPADA. - Izgubio je diplomu KOJU JE STEKAO NA FAKULTETU. - Otvorio je prozor KOJI JE OKRENUT NA DVORIŠNU STRANU.

AKTUELNI KVALIFIKATIV (sinonimi: privremeni atribut, predikatski atribut, atributsko-priloška odredba) • Iskazuje se neka osobina subjekatskog ili objekatskog pojma koja je aktuelna SAMO u vreme realizacije situacije iskazane predikatom • Aktuelni kvalifikativ subjekta - Janko je stajao na ulici BLED. Stajao je ZAMIŠLJEN. Radila je na fakultetu KAO PROFESOR. - Pojavio se u bolnici SA RAZBIJENOM GLAVOM. • Aktuelni kvalifikativ objekta - Zatekli su Martu U LOŠEM RASPOLOŽENJU. - Viđali smo je UNEZVERENU. - Našli smo knjigu U RASPADNUTOM STANJU. - Pridev uvek u neodređenom vidu!

APOZITIVNE ODREDBE (APOZITIV I APOZICIJA) - IZDVOJENE ODREDBE •

Ove naknadno dodate odredbe kvalifikuju ili identifikuju pojam uz koji se dodaju. • Apozitiv • Konstituentske jedinice: • Pridevi i pridevske sintagme kongruentni sa imeničkom rečju kojoj se dodaju u neodređenom pridevskom vidu - Pričao je sa poznanikom Jankom, ZBUNJENIM ZBOG NOVIH OKOLNOSTI. - Lepe ruže, CRVENE I BELE, mogu se kupiti na Kalenića pijaci. - Komšinica Marta, OČIJU RAŠIRENIH OD STRAHA, trčala je niz stepenište. • Zavisna klauza – odnosna pridevske funkcije - Sreo je starog poznanika, KOJI JE ODMAH POČEO DA SE ŽALI NA MALU PENZIJU. • U govoru se izdvaja pauzom, a u tekstu zarezom!

APOZICIJA • Ova naknadno dodata odredba kvalifikuje ili identifikuje pojam uz koji se dodaje. • Konstituentske jedinice: • Imenica ili imenička sintagma u istom padežu kao i imenica uz koju se dodaje - “Pravci u lingvistici”, KNJIGA MILKE IVIĆ, prevedena je na dvadeset jezika. - Razgovarala je s novim kolegom, DIREKTOROVIM BRATOM. • U govoru se izdvaja pauzom, a u tekstu zarezom!

KOORDINIRANJE NEZAVISNIH PREDIKATSKIH REČENICA U SLOŽENOJ KOMUNIKATIVNOJ REČENICI • Naporedni odnosi - razgraničeni • Sastavni odnos – povezuju se paralelne, međusobno saglasne ili očekivane poruke - Kiša pada, trava raste. Kiša pada i trava raste. Kiša pada pa trava raste. Niti kiša pada niti trava raste, Ni kiša ne pada ni trava ne raste. • Suprotni odnos - povezuju se poruke među kojima postoji kontrast, nesagladnost, protivrečnost, neočekivanost - Marta je došla na fakultet, ali ispita nije bilo. • Rastavni/alternativni odnos - povezuju se poruke među kojima postoji alternativni odnos - Marta je zaboravila na ispit ili ju je nešto zadržalo.

NAPOREDNI ODNOSI - NEDOVOLJNO RAZGRANIČENI Zaključni odnos – drugom porukom se iznosi zaključak koji proističe iz prve poruke (ovaj se odnos ponekad pribraja sastavnom) - Rode su se vratile, znači da je proleće došlo. • Isključni odnos – sadržaj druge poruke isključuje se iz sadržaja prve poruke (ovaj se odnos ponekad pribraja suprotnom) - Svi su ćutali, samo je Janko gunđao. • Gradacioni odnos – istovremeno se iznosi paralelnost i različitost dve poruke uz isticanje druge poruke u ovom odnosu (ovaj se odnos ponekad pribraja sastavnom ili suprotnom odnosu) - Ne samo što je mnogo zakasnio, nego se nije ni izvinio.

LEKSIKOLOGIJA • Lingvistička disciplina koja pručava leksički nivo jezičke strukture

ŠTA JE REČ ZA LEKSIKOLOGIJU? • Celovita i samostalna jezička jedinica nastala u konvencionalnoj sprezi zvuka i značenja time što je pojedinim fonemama ili kombinacijama fonema pridružen određen i srazmerno stalan pojmovni sadržaj • Proizvoljnost – obaveznost? – za koga? • Govorna – pisana reč? • Jedno ili više značenja?

CELOVITOST REČI • • • •

Akcentuacija Morfološka struktura Sintaksičko funkcionisanje U znatnoj meri samostalna i slobodna jezička jedinica • Laičko poimanje jezika?

BROJ REČI U JEZIKU? • • • • •

Pojedinačni jezici Reči u opštoj upotrebi Specijalna terminologija Šta se računa? Da li je moguće precizno izneti cifru?

LEKSIKON POJEDINCA • Aktivni leksikon? • Pasivni leksikon? • Razgraničenje?

LEKSEMA • Reč kao jedinica rečnika (leksikona, vokabulara) jednog jezika, sa svim njenim gramatičkim oblicima i mogućim frazeološkim proširenjima, u lingvističkoj terminologiji naziva se leksema (analogija – fonema, morfema, semantema) • Kako se reči navode u rečniku? • Leksema je kao jedinica leksikona apstraktne prirode, a njene rečenične realizacije su konkretne • Reč je jedinica sintakse, a leksema jedinica leksikona • Skup svih oblika jedne lekseme čini njenu PARADIGMU

FRAZEOLOŠKA PROŠIRENJA • Frazeologizmi – ustaljeni izrazi u kojima je značenje izraza na određen način zbir značenja pojedinačnih reči u izrazu – bela kafa, crni luk, ruski čaj • Idiomi – drugo značenje specifično za jedan jezik - šumadijski čaj, ispod žita, iza leđa, leva ruka desni džep... • Kolokacije – uobičajene leksičke veze bez čvrstog vezivanja u izraz – vedro nebo, plavo more, srećan put... • Klišei – nastali ponavljanjem kolokacija – kardinalna greška, mali ekran...

GRANE LEKSIKOLOGIJE • Etimologija • Onomastika – antroponimija,etnonimija, toponimija, hidronimija, oronimija • Terminologija • Frazeologija

LEKSIKOGRAFIJA – PRIMENA LEKSIKOLOGIJE – IZRADA REČNIKA • • • • • • •

Rečnik po broju jezika? Rečnik po nameni? Rečnik po vremenskoj projekciji? Rečnik po obuhvatu? Rečnik po sloju jezika koji obrađuje? Rečnik prema pojmovima? Rečnik – knjiga o rečima – enciklopedija - knjiga o stvarima

KLASIFIKACIJA LEKSIČKIH JEDINICA PREMA PROSTIRANJU • Reči ograničene na jedan lokalitet (lokalizmi, dijalektizmi, regionalizmi, provincijalizmi... • Reči koje pripadaju celom jeziku • Reči proširene u više jezika (internacionalizmi)

KLASIFIKACIJA LEKSIČKIH JEDINICA PREMA STARINI • Sloj savremene leksike • Arhaizmi • Neologizmi

KLASIFIKACIJA LEKSIČKIH JEDINICA PREMA UPOTREBI • Opšte – posebne • Govorne – učene (knjiške) • Standardne (književne) – nestandardne (neknjiževne) • Govorna norma (kolokvijalizmi) – formalna pisana norma

KLASIFIKACIJA LEKSIČKIH JEDINICA PREMA POREKLU • Domaće izvorne reči • Pozajmljenice – adaptirane reči stranog porekla -Turcizmi, grecizmi, germanizmi, romanizmi, hungarizmi, rusizmi, bohemizmi, internacionalizmi? Kakvo je poreklo internacionalizama?

SEMANTIKA • Lingvistička disciplina koja istražuje plan sadržaja u jeziku • Sve do XX veka termin nije bio u široj upotrebi • Predmet istraživanja stariji od naziva-Platon, Aristotel... • Filozofija, logika (jak uticaj na lingvistiku), lingvistika (najšire)

STARA GLEDIŠTA NA ZNAČENJE - Naturalističko – potiče od Platona – tvrdnja da između glasova i smisla postoji suštinska veza (tip: onomatopeje) - Konvencionalističko – potiče uglavnom od Aristotela – tvrdnja da je veza zvuka i značenja potpuno proizvoljna - U ekstremima oba gledišta neodrživa! - Moderna semantika prihvata proizvoljnost (ali obaveznost jednom proizvoljno uspostavljene veze)

RAZLIČITA POIMANJA ZNAČENJA 2) REČI – STVARI -Popularno gledište 2) REČI – POJMOVI - STVARI - Ogden i Ričards (1923) 3) STIMULUSI – REČI - REAKCIJE - Blumfild (1933)

LEKSIČKA SEMANTIKA • Značenje nije stalna kategorija – dinamično obeležje upotrebe jezika u komunikativnim situacijama • Kompleks odnosa: - Reči : reči - Reči : svet (čovek i svet koji ga okružuje) -

UJAK-STRIC : TETKA-TETKA ?!

- Reči : govornik -

KIŠA ? VREVA?

DIMENZIJE ZNAČENJA REČI • • • • •

Leksičko – gramatičko Predmetno (referencijalno) – emotivno Osnovno – preneseno Denotacija – konotacija Konkretno – apstraktno (može se odnositi na istu reč na primer u denotaciji i konotaciji..., a ova dimenzija postoji i među različitim rečima – kuća : uspeh)

ZNAČENJSKE KOMPONENTE KOMPONENTNA ANALIZA

• Semantičke distinktivne komponente! – analogija prema fonologiji (semema- skup značenjskih obeležja)

– Šta je: + odraslo, + ljudsko, - muško?; + ovčije, + odraslo, + muško?; + mačje, - odraslo? Kako će se reč sreća prikazati pomoću značenjskih komponenti?

- Paralela sa fonologijom je više načelnog nego operativnog karaktera!

ZNAČENJSKI ODNOSI MEĐU REČIMA • • • • • • • •

Sinonimija (eufemizmi) Antonimija (pravi, dopunski, relacioni) Hiponimija (hiperonimi, hiponimi, kohiponimi) Homonimija – polisemija Leksičko jezgro-leksički skup Semantička (leksička) polja Prototip Ekspresivno značenje

REČENIČNA SEMANTIKA • Prozodijsko značenje (akcenat-fokus) • Gramatičko značenje (subjekat-predikat-objekatpriloške odredbe: vršilac, radnja, cilj, vreme ... SEMANTIČKE ULOGE SINTAKSIČKIH ELEMENATA

• Pragmatičko značenje (rečenica u diskursu – Janko je na vratima) • Socijalno značenje (Kako mi se to obraćaš? -pokreće veće probleme nego što je značenje upotrebljenih reči – učtivost, grubost, distanca...društveni odnosi učesnika u komunikaciji)

ZNAČENJE REČENICA • Ekvivalentnost (parafraza)-sinonimija na nivou rečenice • Kontradikcija • Tautologija • Dvosmislenost (polisemija na nivou rečenice)

GRAMATIKA - SEMANTIKA • • • • •

Žargon i značenje rečenica Frazeologizmi i značenje rečenica Negramatičnost Nesemantičnost? Neraskidiva veza sintakse i semantike!

PRAGMATIKA •

Tradicionalno – naziv za jednu od tri osnovne grane semiotike (semantika, sintaktika, pragmatika)

• U modernoj lingvistici termin se primenjuje na izučavanje jezika s aspekta njegovoh korisnika – posebno se bavi njihovim opredeljenjima u slučaju dileme, zaprekama na koje nailaze pri upotrebi jezika u socijalnoj interakciji i dejstvom koje upotreba jezika ima na druge učesnike u činu komunikacije • Izučavanje upotrebe jezika sa stanovišta komunikacijskih namera govornika i dejstva koje oni postižu služeći se jezikom

PREDMET ISTRAŽIVANJA • Oblast između SEMANTIKE, SOCIOLINGVISTIKE I VANJEZIČKOG KONTEKSTA, ANALIZE DISKURSA I LINGVISTIKE TEKSTA – nemogućnost preciznog razgraničenja sa pomenutim oblastima! • Nije izgrađena precizna i dosledna pragmatička teorija zbog velike raznovrsnosti pitanja kojima treba da se bavi (pojedini aspekti deikse, konverzacione implikature, presupozicija, govorni činovi, struktura diskursa)

KOMUNIKATIVNA KOMPETENCIJA (SPOSOBNOST) PRAGMATSKA KOMPETENCIJA (SPOSOBNOST)

• Sposobnost izvornog govornika da produkuje i razume rečenice primerene kontekstu u kome se javljaju • Šta govornik treba da zna da bi efikasno komunicirao u različitim društvenim sredinama? • Društvene odrednice jezičkog ponašanja vezane su za odnos govornika i sagovornika, temu, vreme i mesto komunikativne situacije...

REČENICA – SEMANTIKA : PRAGMATIKA • Semantika – Određivanje raspona mogućih značenja – semantika ispituje značenje rečenica i njihovih sastavnih delova izvan posebnog konteksta

• Pragmatika – pripisivanje nekog od mogućih značenja rečenice u kontekstu (iskazu) – tumačenje kontekstualizovanih rečenica, ispitivanje njihovog delovanje u pojedinim govornim situacijama (šta se dešava sa elipsom, nejasnim ili dvosmislenim rečenicama, metaforom, ironijom, svim tipovima šale...?) • Nije dovoljno samo znanje rečeničnih značenja! • Svakodnevni primeri: Nemoj da mi pričaš!...

DISKURS – TEKST (PRIBLIŽNI SINONIMI) • •

Diskurs – realizacija jezika u vezanom govoru – PROCES Tekst - realizacija jezika u vezanom govoru – PROIZVOD

• Diskurs – običan razgovor –analiza pokazuje da postoji bogato jezičko znanje sa kojim se kombinuje komunikacijska umešnost i društveno ponašanje

(početak razgovora, kada se prepušta reč sagovorniku, signali za preuzimanje reči, koliko traje jedno učešće u dijalogu, pauze, signali da se prati govornik, kako se menja tema, kada i kako se razgovor može završiti...)

• Osnovni pragmatski principi u oblasti razgovora: SARADNJA I UČTIVOST (dokaz – loši sagovornici i neučtivi dijalozi koje pratimo s nevericom i negodovanjem, prirodni su nam dijalozi u kojima postoji saradnja i učtivost)

UNIVERZALNA KONVERZACIONA NAČELA (PRINCIPI) • Učesnici u dijalogu vode računa o sledećem:

- o kvalitetu onoga što govore - o kvantitetu svog učešća u razgovoru - o odnosu svojih iskaza prema temi razgovora - o načinu na koji govore - Ovi univerzalni principi se mogu u pojedinostima razlikovati u pojedinačnim jezičkim zajednicama (uvodi, ponavljanja, ćutanje...)

- Principi neposrednog razgovora uglavnom se odnose i na razgovor na daljinu

ELIPTIČNOST RAZGOVORA • Zajedničko znanje sagovornika o predmetu razgovora funkcioniše kao pozadina • Presupozicija (pretpostavka) • FOKUS • Implikacije

TEKST • Uzorak ostvarenog jezika (u govorenju ili pisanju) koji ispoljava međuzavisnost delova – nije stalna jedinica jezičkog sistema - nadrečenična celina koja se svaki put izgrađuje u procesu jezičke komunikacije • Organizacija – jedinstvenost, celovitost i povezanost - Signali koherentnosti i smisaonosti strukture teksta razna jezička sredstva na planu izraza i sadržaja – fonološko-grafološka (intonacija, interpunkcija), sintaksička (elipsa, anafora, konektori), semantičkopragmatička (logičko i svrsishodno ulančavanje tematskih elemenata i njihovo svrsishodno ulančavanje u tekstu kao celini)

GOVORNI ČINOVI teorija govornih činova (filozofija jezika) skrenula je pažnju na pragmatičku stranu jezika

• • • • • •

Lingvistika prenosi težište sa referencijalnih i istinosnih aspekata rečeničnog značenja na pitanje kakav čin izvodimo iskazom Predstavni (asertivi) – Govornik se obavezuje, u različitom stepenu, na istinitost propozicije – tvrdi, veruje, zaključuje, odriče, pretpostavlja, javlja... Direktivi – Govornik pokušava da navede slušaoca da nešto učini – moli, izaziva naređuje, zahteva... Komisivi (obavezujući) – Govornik se obavezuje, u različitom stepenu, na određene postupke – garantuje, jamči, obećava, zaklinje se zavetuje Ekspresivi – Govornik izražava stav o nečemu – izvinjava se, žali, čestita, zahvaljuje, želi dobrodošlicu Deklarativi – Govornik menja status predmeta ili situacije jedino svojim iskazom – dajem otkaz, krštavam, objavljujem rat, osuđujem na kaznu zatvora...

USLOVI PRIKLADNOSTI GOVORNOG ČINA • Osoba koja izvodi govorni čin mora biti ovlašćena da to čini (deklarativi) • Govorni čin se mora obaviti na ispravan način (procedura – krštenje...) • Potrebno je da se ostvare očekivanja (ljubazna dobrodošlica) • Uslov iskrenosti (izvinjenje, obavezivanje, verovanje, tvrđenje (šta ako lažu?) • Ljudi automatski prihvataju navedene i slične uslove u komunikaciji, a odstupaju od njih samo iz posebnih razloga (odstupanjem od uslova prikladnosti postiže se, na primer, šala...)

RASLOJAVANJE JEZIKA • Svaki pojavni oblik jezika (poseban jezik) ispoljava se u različitim tipovima varijacija, koje mogu biti: -prostorne (teritorijalne) -društvene (socijalne) -funkcionalne

TERITORIJALNO RASLOJAVANJE • Dijalekti – teritorijalno (regionalno) raslojavanje manifestuje se u različitoj upotrebi istog jezika u pojedinim regionima (razlike su najuočljivije u artikulacionoj bazi i leksici, ali su donekle uočljive i na ostalim nivoima jezičke strukture) • Nedovoljno egzaktno značenje termina dijalekat! • Primer srpskog jezika kao zbira izgovora, dijalekata, poddijalekata, govora, prelaznih govora...! • Uzroci nastanka dijalekata–uzroci nestanka dijalekata! • Divergencija-konvergencija?

JEZIK-DIJALEKAT • U lingvističkom smislu svaki dijalekat je potpun komunikacijski sistem koji ima sva obeležja jezika • Jezik je hijerarhijski nadređen dijalektu (kao obliku nekog jezika) • Postoje li u svetu primeri različitih jezika čiji se govornici međusobno razumeju? • Postoje li u svetu primeri jezika čiji se predstavnici dijalekata međusobno ne razumeju? • Da li lingvistički kriterijumi odlučuju o tome šta će se smatrati jezikom, a šta dijalektom?

SOCIOLINGVISTIČKI KRITERIJUMI ODREĐENJA JEZIK-DIJALEKAT • Jezicima se obično nazivaju samo oni dijalekti (ili skupovi dijalekata) koji ispunjavaju određene društvene i kulturne uslove • Geografski okviri – dijalekat • Psihološka i simbolička vrednost vezivanjem za osećanje nacionalne, političke ili kulturne pripadnosti – jezik • Dijalekat - osnovna kolektivna manifestacija jednog jezika karakteristična za neku grupu njegovih govornika (određenu geografski, istorijski ili društveno ili nekom kombinacijom ovih činilaca)

SOCIJALNO (VERTIKALNO) RASLOJAVANJE JEZIKA • Sociolekt – tip govora koji odlikuje društvene grupe definisane socioekonomskim statusom , stepenom obrazovanja, profesijom, čak i polom i uzrastom - žargon, argo, sleng • Idiolekt - lični jezik (sveukupnost jezičkih sredstava kojima raspolaže pojedinačni pripadnik date jezičke zajednice) • Skala: pojedinac-grupa-društvo na jezičkom planu idiolekt- dijalekt/sociolekt-jezik

JEZIČKA NORMA I STANDARDIZACIJA • Društvo – norme? • Sistemska jezička norma u jezičkoj zajednici? Skup društvenom upotrebom potvrđenih oblika realizovanih mogućnosti koje postoje u jezičkom sistemu – ono što se može reći i onako kako se uobičajeno kaže – navedenom normom vladaju i nepismeni govornici! – spontano normiranje!

• Postojanje norme – nepisani jezici, dijalekti, govori, varijeteti, standardizovani jezici, kontaktni jezici (pidžini, kreoli)... • Jezik bez norme ne bi se mogao ni učiti ni upotrebljavati! • Upotrebna norma – prikladnost?

STANDARDIZACIJA • Na prirodnu normu svesnom intervencijom nadograđena dodatna, planski odabrana, stručno kodifikovana i društveno verifikovana norma • Standardizovani jezici pored implicitne imaju i eksplicitnu normu • Standardizovana norma predstavlja sveukupnost propisanih i obaveznih pravila dobre upotrebe jezika – svi nivoi jezičke strukture • Društveni prestiž i nestandardni varijeteti – simboli grupnog identiteta?

STANDARDNI JEZIK/KNJIŽEVNI JEZIK • Osnovna funkcija književnog jezika je redukcija jezičke raznolikosti u geografskom i društvenom prostoru – naddijalekatski oblik jezika – u načelu različit od izvornih narodnih govora (i pored činjenice da se najčešće za osnovu uzima izabrani jezički varijetet- istočnohercegovački dijalekat, jezik Londona, jezik Pariza, jezik Toskane, Luterov prevod biblije, oživljavanje izumrlog jezika...) • Civilizacijska tekovina koja neutrališe zakonitosti jezičke divergencije

TERMINOLOŠKE NIJANSE • Standardni jezik – civilizacijski pojam s težištem na funkcionalnosti • Književni jezik – kulturni pojam s težištem na vrednosti • Književni jezik – jezik književnosti – ovo diferenciranje bi moglo precizirati sinonimnost termina standardni jezik/književni jezik

FUNKCIONALNO DIFERENCIRANJE STANDARDNOG JEZIKA • Veliki raspon varijacija u upotrebi jezika – pravila strukture-pravila upotrebe • Diferenciranje jezika u tri dimenzije 1) Prema predmetu komunikacije – funkcionalni stilovi (razgovorni, književno-umetnički, administrativni, publicistički, naučni...) 2) Prema odnosu među sagovornicima – formalni, razgovorni, intimni 3) Prema medijumu – govorni i pisani • Granice nisu oštre – preklapanje • Veština snalaženja u navedenom prostoru diferenciranja standardnog jezika osnovni je preduslov prikladne i svrsishodne upotrebe jezika • Šta je jezička kultura?