Multimedija seminarski

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU Departman za Prirodno Tehnicke Nauke Smer: Informatika

Tema: MULTIMEDIJA

(seminarski rad)

Mentor:

Student:

Prof.Dr. Damil Sukid

Faris Bučan

Novi Pazar 2012

SADRZAJ 1.

POJAM, TEHNOLOGIJE TEHNOLOGI JE I PRIMENA MULTIMEDIJE MULTIM EDIJE ................................. ................ ................................... ................................... ............................... .............. 2

HARVERSKA PORŠKA  .............................................................................................................................. 3 SOFTVER ...................................................................................................................................................... 3 2.HIPERTEKST I HIPERMEDIA .......................................................................................................................... 4 3.

OSNOVNI ELEMENTI MULTIMEDIJE MULTIMED IJE ................................... ................. ................................... ................................... .................................... .................................. ................ 4 Grafika ......................................................................................................................................................... 4 Grafički formati ........................................................................................................................................... 5 Osnovne karakteristike formata GIF ........................................................................................................... 6 JPEG (Joint Photographic Experts Group) ................................................................................................... 6

4.

ANIMACIJA ANIMAC IJA ................................... .................. ................................... ................................... .................................. ................................... .................................... ................................... ................... .. 7 Flash animacije ............................................................................................................................................ 7

5.Zvuk (audio) ................................................................................................................................................. 8 MP3 Audio................................................................................................................................................... 8 6.VIDEO .......................................................................................................................................................... .9

7.PRIMENA MULTIMEIJE……………………………………………………………………………………………………………………….10 8.LITERATURA ............................................................................................................................................... 14

1.POJAM, TEHNOLOGIJE I PRIMENA MULTIMEDIJE Pojam multimedija (multimedia) - olazi o latinskih riječi  multus (mnogi) i medium (medijum). Multimedija predstavlja integraciju različitih meijskih

elemenata koji su u osnovi samostalni saržaji. Multimedija  je kombinacija teksta, slike (pokretne ili nepokretne), zvuka,

animacije, viea objeinjenih putem računara i onosi se prvenstveno na meije koji su po svojoj p riroi netekstualni, a ako je uključen tekst reč je o kradim uputstvima ili objašnjenjima. Multimedija  predstavlja jedan koncept koji prestavlja povezanost tehničkih i softverskih imenzija. Multimedija su aplikacije i okumenti poboljšani oavanjem zvuk a, animacije ili

viea; u najširem smislu programska porška koja korisnicima omoguduje pristup ovim medijima Interaktivna multimedija multimedija – korisnicima je omogudena kontrola na aplikacijom, ako je dodata struktura hiperveza  – hipermedija. Multimedija je kombinacija više meija.

tekst interakcija

zvuk

video

grafika animacija

Prema stepenu interakcije:

-linearna -nelinearna Prema načinu smeštanja i prenosa:

-analogna -digitalna

Rani multimeijalni programi nisu bili interaktivni. To znači a su informacije sleile zadati raspored, a korisnik je bio ograničen samo na pomicanje za sleedu sliku na ekranu ili vradanje na prethonu. Za ra u multimeiji računar treba biti opremljen sa: 

Monitorom u boji,



Zvučnom karticom



Zvučnicima (slušalicama)



Video karticom



Kamerom



CD-ROM-om ili DVD-ROM-om

HADRVERSKA PODRŠKA 

Memorija -RAM, ROM, hard disk -disketa, magnetni i optički uređaji -DVD (Digital Versatile Disc) -CD-ROM čitači i snimači



Ulazni uređaji -tastatura, miš, trackball, touchscreen, grafi čke table (tablets), skeneri, digitalne kamere, sistemi za prepoznavanje govora ( mikrofon)



Izlazni uređaji -monitori, zvučnici, video uređaji, projektori, printeri



Komunikacioni uređaji -modem, ISDN adapter, ADSL modem

SOFTVER        

Sistemski softver - Microsoft Windows ili MacOS Obrada teksta i OCR programi Alati za crtanje, slikanje i obradu grafike 3D modeliranje Obrada zvuka Obrada animacija i video signala Konverzija izmedju različitih formata video i zvučnog signala Multimedijski autorski alati

2.HIPERTEKST I HIPERMEDIA Hipertekst : To je tekst, prikazan na računaru, koji sarži linkove ka drugim tekst link da otvori drugi tekst koji okumentima. Čitalac može  jednostavnim klikom na link

etaljnije objašnjava tu reč. Na ovaj način, čitalac hiperteksta stvara sopstveni put pretraživanja i čitanja. Hipermedija nastaje kada se u hipertekst dodaju slike, animacija, zvuk, video, itd. Koristi se za WWW (World Wide Web). Ceo internet je praktično jean globalni hipermedijski sistem na kome bukvalno nema šta ne može a se pronaje.

3.OSNOVNI 3. OSNOVNI ELEMENTI MULTIMEDIJE     

Grafika Tekst Zvuk Animacija Video

Grafika Važna za vizualni efekat multimeijske aplikacije. Vrste grafike : A) Bitmape (paint ili rasterska grafika) B) Vektorske (drawn grafika) Bitmape Bitmape - foto-realisti čne slike i za kompleksne crteže koji zahtijevaju fine detalje.  _ sastavljene o pojeinačnih tačaka - pixela (picture element)  _ svaki pixel iste veličine  _ rezolucija - broj piksela po horizontali i vertikali - oređuje kvalitet slike  _ matrica za memorisanje informacija o svakom pixelu koji čini sliku (lokacija, boja), dimenzija matrice zavisi od broja boja. Pri povedanju bitmap slike opaa kvalitet slike (stepenasta izobličenje crta  jaggies). elovi bitmap slike se ne mogu pomeriti tako a se sačuvaju objekti koji su nacrtani ispod (kod pomeranja ostaje prazni prostor). Vektorske Vektorska grafika - za grafi čke oblike koji se mogu matemati čki izraziti koordinatama, dužinom i uglovima (linije, pravougaonici, poligoni, kružnice,...)

Poredjenje bitmap i vektorske grafike

Kod Rasterske grafike, kvalitet slike zavisi od rezolucije.

Grafički formati Formati slika  za bitmape i vektorsku grafiku  zavisni i nezavisni od platforme  sa kompresijom i bez kompresije Ime formata  Tagged Image File Format  GIF (Graphics Interchange Format)  JPEG  PNG (Portable Network Graphics)  Encapsulased PostScript  Windows Bitmap  Windows Metafile  Macintosh PICT i PICT2  Adobe Photoshop  Adobe Illustrator  CorelDraw CRD

Tip datoteke Tip slike .TIFF bitmapa .GIF bitmapa .JPG bitmapa .PNG bitmapa .EPS vektorska .BMP bitmapa .WMF vektorska .PIC oba .PSD bitmapa .AI vektorska .CRD vektorska

Osnovne karakteristike formata GIF 



Transparent Image – transparentna pozadina slike, tj. slika sa providnom pozadinom  – jeini opšte prihvadeni grafički grafički format koji poržava Animated GIF – jeini pravljenje animacija; koristi se za kratke kr atke animacije i filmove niske rezolucije za WEB stranice. Animaciju čini nekoliko frame -ova, koji se velikom brzinom, jedan za drugim prikazuju na ekranu.

Imamo ukupno 8 slika koje se naizmenično ponavljaju

Ove pojeinačne slike nazivaju se okviri (engl. frames). efiniše se i vremensko trajanje svakog okvira, kao i a li se  animacija ponavlja od početka ka stigne o kraja.

JPEG (Joint Photographic Experts Group) 

Ime po organizaciji koja je kreirala standard



Rasterski grafički format



24-bitna dubina boja (preko 16 miliona boja) Pogodan za fotografije Kompresija formata sa gubitkom

    



Kompromis između između nivoa kompresije (veličine (veličine slike) i kvaliteta slike Bolji rezultati za "zamagljene" slike bez oštrih prelaza i jenoličnih boja Najbolji format za prikaz fotografija i realnih slika sa glatkim varijacijama u tonu i boji. Slika je mnogo kvalitetnija od GIF-a. ekompresiju vrši aplikativni program pre prikaza

4. ANIMACIJA  ANIMACIJA Animacija prestavlja niz neznatno različitih slika koje se prikazuju jedna za

drugom dovoljnom brzinom da se time stvori utisak kretanja.Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl, u jednom od animacionih formata .

Trodimenzionalna animacija se sastoji se o tri složena koraka:  modeliranje;  animiranje;  rendering. 

formiranje 3D modeliranje  je proces izrade konture predmeta, odnosno formiranje

osnovnog izglea premeta. O konture premeta p remeta generiše se trodimenzionalni premet, kome se, rai povedanja stepena realističnosti, dodaju teksture, odsjaji, senke itd. 

 Animiranje  Animiranje kreiranog 3 premeta vrši se zaavanjem polazne tačke i

oreišne tačke, zaavanjem putanje između ove ve tačke, kao i oređivanjem vrste i inamike kretanja. Na osnovu ovih elemenata, računar kreira sekvence koje u nizu stvaraju iluziju kretanja. 

Rendering  je poslenji korak 3 animacije animacije karakterističan karakterističan po velikim

proračunima koji mogu trajati više minuta, sati, ali i anima. Rendering je Rendering  je proces proces formiranja formiranja sinhronizo sinhronizovanog vanog kretanja na osnovu osnovu zadatih zadatih elemenata tj. proces formiranja kontinualne animacije sa svim njenim kvalitativnim elementima (boje, teksture, senke i dr.).

Najpoznatiji programi za animaciju su 3D Studio Max  , Softimage 3D Extreme i Lightwave 3D.

Flash animacije Jedan od danas najpopularnijih programa za pravljenje animacija je FLASH, kompanije Macromedia. On takođe omogudava i kreiranje animacija sa zvukom i interaktivni rad. Pri kreiranju animacija Flash vrši i kompresiju poataka, pa su Flash fajlovi

relativno mali i veoma su pogoni korišdenje na Internetu.

5.Zvuk (audio) Zvuk se u računaru proizvoi uz pomod uređaja koji nazivamo zvučna kartica. Zvučna kartica proizvoi ve vrste zvuka:  MIDI audio (Musical Instrument Digital Iterface)  – to je veštački, sintetički zvuk koji računar generiše uz pomod ela zvučne  kartice koji se naziva sintesajzer  digitalni audio  – to je zvuk mnogo bliži realnom  zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih zvučnih signala, tzv. procesom sempolvanja (uzorkovanja). Digitalni audio je dobijen preradom, tzv. Digitalizacijom realnog

zvuka, ali tako a naše uši teško a mogu a primete razliku u kvalitetu. Naveščemo samo one formate auio fajlova koji se ko nas najčešde koriste: Format RealAudio MP3 audio

C auio (obični muzički C-i) Wav audio MIDI audio

Ekstenzija .ra .mp3 .cda .wav .mid .midi

MP3 Audio audio formata. MP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio MP3 je skradenica od MPEG Audio Layer 3 . To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanju da fajl za digitalni audio

svee na oko 10% svoje veličine, uz samo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka. MP3 za zvuk prestavlja isto što JPEG i GIF prestavljaju za slik e. Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CD audio i prave MP3 fajlove. Prilikom kompresije, jean o bitnih parametara koji utiče na  brzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv. bitrate (čita se bitrejt). Bitrate se meri u kilobitima u sekundi  – kbps. To je prosečan broj kilobita koji se

koristi za pamdenje jene sekune zvuka. Što je taj broj vedi, to je kvalitet muzike bolji, ali nam trebaju  jači računari za njihovu reproukciju. Koriste se sleede vrenosti za bitrate:  CD Quality (CD kvalitet): 128, 160, 192 kbps i više;  

Near CD Quality (skoro CD kvalitet): 96 kbps; FM Radio Quality (FM radio kvalitet): 64 kbps.

6.VIDEO Digitalni video je najkompleksniji vi multimeije, multimeije, koji u sebe uključuje uključuje i grafiku, i zvuk, i rugo. Slika na ekranu ko igitalnog viea se obija tako što se u jenoj sekuni jena za rugom prikažu 30 nepokretnih slika (okvira, engl. frame)

najvišeg kvaliteta. Svaka takva nepokretna slika zahteva i do 1 MB memorije, pa je za digitalni video

potrebno čak o 30 MB memorije po sekuni, 1,8 GB po minutu, i 108 GB po satu. Kaa se tome oa i zvuk, vii se a se rai o ogromnoj količini informacija koju treba sklaištiti, prenositi i obrađivati. Ra sa ovolikom količinom poataka zahteva ne samo o gromnu memoriju, ved i vrlo visoke karakteristike svih ostalih komponenti računara, kao i softvera. Problem nije samo u sklaištenju ogromne količine poataka koju zahteva igitalni vieo, ved i u prenosu 30 MB poataka u svakoj sekundi, kao i u obradi tolike količine poataka. Ovi problemi se prevazilaze korišdenjem raznih algoritama za kompresiju igitalnog viea. Takav algoritam se naziva kodek, engl. codec (potiče o coding /decoding ili compression /decompression ). Kodek je algoritam za kompresiju (kodiranje) digitalnog videa radi isporuke, i kasniju dekompresiju (dekodiranje) radi njegovog prikaza. Ovi algoritmi mogu komprimovati digitalne video informacije u rasponu od 50:1 do 200:1, što značajno smanjuje količinu poataka sa kojima se rai. Međutim, prilikom kompresije, izvesna količina poataka se nepovratno gubi, pa olazi o gubitaka u kvalitetu videa (kompresija je "loosy").

O kompresionih algoritama, ko nas se najviše koriste MPEG, JPEG, DivX i drugi. igitalnu prezentaciju pokretnih slika koju je MPEG je međunaroni stanar za igitalnu napravila Moving Picture Experts Group oakle i potiče ova skradenica.

anas se koriste MPEG, MPEG1 i MPEG2, a u razvoju su i još naprenije varijante ovog standarda (MPEG4, MPEG7).

Paketi Kodeka Danas postoji veliki bro j različitih vrsta koeka koeka Zbog ovoga je česta situacija a korisnik presnimi neki film na svoj računar, ali ne može da ga odgleda jer nema installiran kodek. a ne bi korisnik morao sam a traži i installira svaki kodek, postoje paketi kodeka. Ovi paketi s arže vedi broj različitih koeka koji se koriste najčešde za ekompresiju vieo  materijala. Primer takvog paketa kodeka je ffdshow… Navescemo neke od najcesce koriscenih formata videa. Video CD DVD Video Windows Audio Video Interleaved Format – AVI Moving Picture Experts Group - MPEG Intel Indeo Video File

.vcd .vob .avi .mpg .mpeg .ivf 

7.PRIMENA MULTIMEDIJE Primena je veoma raznovrsna. obrazovanje industrija

naučna istraživ istraživanja anja softverski inženjering medicina zabava mobilnost umetnost

Obrazovanje je poržano multimeijom putem računarskih kurseva, eLearning-a, animacija, slika, zvuka i elektronskih knjiga.

Specifična je upotreba prezentacija u nastavi. Veoma je korisna u svim uzrastima  jer učeniku ovim putem ostaju ostaju uži tragovi pamdenja.

Inustriji omogudava bolje poslovanje, obuku i marketing, lično ili putem web -a.

Primena u moernoj automobilskoj, mašinskoj i elektronskoj inustriji, arhitektu ri

Glavni doprinos je modeliranjem i simulacijama.

Softverski interfejsi, računarske simulacije i aplikacije.

Simulacije, modeliranje i obuka.

Svi aspekti multimeije uključeni. Inustrija računarskih igara je u 2009.goini vreela 335 milijari olara.

Profit filmske industrije u 2009.godini iznosio je 65 milijardi dolara.

mobilnost

8.LITERATURA





   

Encyclopedia of Multimedia Technology and Networking , M.Pagani, 2005., Idea Group Inc., ISBN 1-59140-796-6 Fundamentals of Multimedia , Ze-Nian Li & M.Drew, 2004., Pearson Education Inc., ISBN 0-13-127256-X 0-13-127256-X Multimedija , I.Condor, 2008., Zagreb, Hrvatska Multimedija , Đ.Narljanski, 2006., Novi Sa Multimedija , M.Petkovid, 2009., Niš brojni izvori za slike na Internetu