1
SEMINARSKI RAD Predmet: Informacione tehnologije Tema: Multimedija
Profesor:
Student:
Prof. Dr. Dragan Ćosić
Mina Mitrović Broj indexa: 2D1/0287/10
Beograd, 2010
2 Multimedija Sadrzaj
1.
Definicija i pojmovi...................................................................................................3
2.
Hipertekst i hipermedija...................................................................................................3
opsti
2. 1. Hipertekst.....................................................................................................................3 2. 2. Hipermedija..................................................................................................................3 2. 3. Interaktivnost...............................................................................................................3 2. 4. Mrezni hipermedijski sistem........................................................................................3 2. 5. Prednosti mrezne hipermedije......................................................................................4
3.
Primena multimedije.........................................................................................................4
4.
Hardverska podrska..........................................................................................................4
5.
Softver.................................................................................................................................5
6.
Osnovni elementi multimedije..........................................................................................5
6. 1. Grafika.........................................................................................................................5 6. 1. 2. Grafika za Web..................................................................................................5 6. 1. 3. Modeli broja......................................................................................................5 6. 2. Fontovi.........................................................................................................................6 6. 3. Zvuk (Audio)...............................................................................................................6 6. 3. 1. Digitalni audio...................................................................................................6 6. 3. 2. MIDI format......................................................................................................6 6. 3. 3. MP3 Audio........................................................................................................7 6. 4. Animacije.....................................................................................................................7 6.5. Video.............................................................................................................................8 7. Literatura..................................................................................................................................10
3 Multimedija
Pojam multimedija (multimedia)-dolazi od latinskih reci multus (mnogi) i medium (medijum ) Multimedija predstavlja integraciju razlicitih medijskih elemenata koji su u osnovi samostalni sadrzaji. Multimedija je informacija predstavljena ili memorisana u kombinaciji teksta, grafike, zvuka, animacije i videa objedinjenih pomocu racunara.
Multimedija su aplikacije i dokumenti poboljsani dodavanjem zvuka,animacije ili videa; u najsirem smislu programska podrska koja korisnicima omugucuje pristup ovim medijima. Interaktivna multimedija –korisnicima je omogucena kontrola nad aplikacijom,ako je dodata struktura hiperveza-hipermedija.
2. Hipertekst i hipermedija 2. 1. Hipertekst
To je tekst prikazan na racunaru,koji sadrzi linkove ka drugim tekst dokumentima. Citalac moze jednostavnim klikom na link da otvori drugi tekst koji detaljnije objasnjava tu rec.Na ovaj nacin citalac hiperteksta stvara sopstveni put pretrazivanja i citanja. 2. 2. Hipermedija
Nastaje kada se u hipertekst dodaje animacija,zvuk,video itd. Koristi se za WWW ( World Wide Web ) 2. 3. Interaktivnost
Interaktivnost-vrsta dijaloga korsnika i aplikacije. Hipermedija kao svoju bitnu komponentu ukljucuje interaktivnost i od korisnika zahteva aktivnost: hipermedijske teme su povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom prelazi s predmeta na drugi povezani predmet.
Interaktivnost omogucava korisniku biranje, odlucivanje, ali i povratni uticaj na program u realnom vremenu zahvaljujuci postojanju vise navigacijskih putanja u hipermedijskom programu. Navigacija ( navigation ) – nacin kretanja korisnika kroz hipermedijsku aplikaciju. Olaksavanje navigacije u aplikaciji : dodaju se pomocni alati kao sto su mape,dugmad s tekstom ili simbolima,ikone itd. 2. 4. Mrezni hipermedijski sistem
Pocetak hipermedije je pristup neumrezenoj hipermediji : jedan korisnik u interakciji sa jednom aplikacijom ( obicno na CD-ROM-u ) Razvoj racunarskih mreza- istovremeno pregledavanje aplikacije od strane vise korisnika unutar kompanija,skola,kod kuca... Posebno znacajno koriscenje interneta,tj WWW-a kao globalnog mreznog hipermedijskog sistema.
4
Multimedija WWW ( World Wide Web ) - nastao je kao hipertekstualni sistem, dodavanjem multimedijskih elemenata postaje hipermedijski sistem-globalna hipermedija . 2. 5. Prednosti mrezne hipermedije
Autor teksta moze jednostavno dodavati reference ka drugim tekstovima drugih
autora koji se nalaze na dugim racunarima. Pritom svaki autor menja,dopunjuje i poboljsava svoj tekst. Samim tim,autor nema potrebe da objasnjava ono sto su pre njega drugi ( bolje ) objasnili,a i citalac ima pristup najkvalitetnijim informacijama. Ceo internet je prakticno jedan globalni hipermedijski sistem, na kome bukvalno nema sta ne moze da se pronadje.
3. Primena multimedije
Pogodna u svim podrucjima gde je potreban pristup elektronskim informacijama. Covek je u stanju zapamtiti oko 20 % podataka ako ih je samo cuo, 40 % ako ih je video i cuo,a 75 % ako ih je video, cuo i aktivno koristio. U poslovanju: Poslovne multimedijske aplikacije: marketing, prezentacije, reklame, simulacije, katolozi, obuka zaposlenika, video konferencije, on-line prodaja. Na javnim mestima: Hoteli, autobuske i zeleznicke stanice, trgovacki centri, muzeji i slicno gde god su potrebne informacije.
Kod kuce: PC racunari, internet U obrazovanju: Obrazovne ustanove izuzetno poigodna mesta za primenu hipermedije. najmladji uzrastvazna grafika,animacija i zvuk koji vrlo cesto zamenjuje ili nadopunjuje tekst (na primer kod ucenja citanja) odrasli-slike-fotografije upotpunjene tekstom i video zapisi Oblik koriscenja multimedije u edukaciji: ukljucivanje studenata u proces izrade multimedijske aplikacije. •
•
4. Hardverska podrska
Memorija: RAM, ROM,hard disk, Disketa, magnetni i opticki uredjaj, DVD ( Digitale Versatile Disc ) , CDROM citaci i snimaci Ulazni uredjaji: Tastatura, mis, trackball, touchscreen, graficke table,
skeneri, digitalne kamere, sistemi za prepoznavanje govora ( mikrofon ) Izlazni uredjaji: Monitori, zvucnici, video uredjaji, projektori, printeri. Komunikacioni uredjaji: Modem, ISDN adapter, ADSL modem.
5 Multimedija 5. Softver •
• •
Sistemski
softver-Microsoft Windows ili MacOS Obrada teksta i OCR programi Alati za crtanje,slikanje i obradu grafike
• • • •
3D modeliranje Obrada zvuka Obrada animacija i video signala Konverzacija izmedju razlicitih formata video i zvucnog signala
6. Osnovni elementi multimedije
1. Grafika 2. Tekst 3. Zvuk
4. Animacija 5. Video
6. 1. Grafika 6. 1. 2. Grafika za web
Vazna za vizuelni efekat multimedijske aplikacije. Vrste grafike : Bitmape ( paint ili rasterska grafika ) ili vektorske ( drawn grafika ) Bitmape-foto-realisticne slike i za kompleksne crteze koji zahtevaju fine detalje Vektorska grafika - za graficke oblike koji se mogu matematicki izraziti koordinatama, duzinom i uglovima (linije, pravougaonici, poligoni, kruznice) •
•
•
6. 1. 3. Modeli boja
Trihromatska teorija boja Osnovni princip: svaka boja se moze dobiti kao kombinacija tri osnovne boje, tako su na primer tri osnovne slikarske boje crvena, zuta i plava.
To je grafika sacinjena od tacaka,zadatih matematickim koordinatama, i linija kojima su te tacke povezane,a koje su zadate matematickim formulama. Vektorski crtezi su mnogo fleksibilniji od bitmapa. Kako su zadati matematickim formulama, ovi crtezi se veoma lako i bez gubitka na kvalitetu mogu povecati ili smanjiti. Dovoljno je samo promeniti odredjeni parametar u odgovarajucoj formuli. To nije slucaj sa bitmapama,kod kojih se uvecanjem ili smanjenjem dimenzija slike gubi na kvalitetu . Vektorska grafika za Web : Scalable Vector Graphics ( SVG ) Bitmap grafika : GIF, JPEG, PNG Aditivni model boja Mediji koji emituju svetlost (tv ekran, monitor) koriste aditivni sistem mesanja boja. Osnovne boje su: crvena (Red -R), zelena (Green- G) i plava ( Blue-B) ,to je RGB model boja.
Multimedija
6
6. 2. Fontovi
6. 3. Zvuk ( audio )
Oblik (typeface) – skup grafickih znakova koji imaju isti prepoznatljiv oblik i dizajn, npr. Times, Arial Pismo ili font - skup znakova iste velicine i stila koji pripadaju odredjenom obliku, npr. Times 12-point bold Stil fonta: podebljano (bold ), iskoseno (italic ), podvuceno (underline) Velicina fonta : u jedinicama points Velika i mala slova (uppercasse/lowercasse)
Zvuk se u racunaru proizvodi uz pomoc uredjaja koji nazivamo zvucna kartica. Zvucna kartica proizvodi dve vrste zvuka : MIDI audio - vestacki, sinteticki zvuk, koji racunar generise uz pomoc dela zvucne kartice koji se naziva sintesajzer Digitalni audio - to je zvuk mnogo blizi realnom zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih zvucnih signala tj procesom sempolvanja (uzorkovanja )
6. 3. 1. Digitalni audio
3. izbora stereo ili mono audia Bolji kvalitet daju vece frekvencije uzorkovanja i vece rezolucije,a stero zvuk je bolji od mono zvuka.
Za razliku od MIDI audija,digitalni audio predstavlja stvarni zvuk, Digitalni audio je dobijen preradom realnog zvuka,ali tako da nase usi tesko mogu da primete razliku. Digitalizacijom ( preradom ) zvuka se ne beleze parametri zvuka u svakom trenutku vremena, vec samo u pojedinim diskretnim trenucima vremena. Mi uzimamo nekoliko hiljada uzoraka zvuka u svakoj sekundi zbog cega se to naziva uzorkovanje ( samplovanje ). Broj tih trenutaka u sekundi ( broj uzoraka ) nazivamo frekvencijom uzorkovanja. Kvalitet zvuka kod digitalnog audia zavisi najvise od sledeca tri faktora : 1. frekvencije uzorkovanja 2. rezolucije tj velicine uzoraka ( to je broj bitova koji koristimo za opisivanje parametra zvuka svakog od uzoraka . u upotrebi su rezolucije od osam i sest bitova).
6. 3. 2. MIDI format
To je standard razvijen za uspostavljanje komunikacije izmedju elektronskih muzickih instrumenata ( sintesajzera ) i racunara. Ovaj standard je omogucio racunarskim programima da reprodukuju zvuk i muziku preko zvucne kartice. Najpre je to bilo za potrebe racunarskih igrica,a kasnije se prosirilo i na ostala polja primene racunara. MIDI fajl se moze shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvucna kartica cita i na osnovu njega reprodukuje muziku. MIDI fajl sadrzi instrukcije o instrumentu, noti, koliko dugo drzati notu, koliko glasno je odsvirati i o drugim muzickim atributima .
7 Multimedija Prednost MIDI fajlova
Mnogo su manji od fajlova za digitalni audio i to cak od 200 do 1000 puta, pa ne zauzimaju previse RAM-a,prostora na disku, resursa procesora itd. Zbog toga sto su mal i MIDI fajlovi ugradjeni u Web strane ucitavaju se i Nedostaci MIDI fajlova
Zvuk kod MIDI audia zavisi od kvaliteta zvucne kartice,i zvuk nekog instrumenta moze zvucati mnogo drugacije sa razlicitim karticama. 6. 3. 3. MP3 Audio
Je kod nas jedan od najpopularnijih audio formata. To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanju da fajl za digitalni audio svede na oko 10 % svoje velicine,uz samo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka. Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji utice na brzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je bitrate ( bitrejt ). Bitrate se meri u kilobitima u sekundi-kbps. Sto je taj broj veci,to je kvalitet muzike bolji. Vrednosti za bitrate : CD quality ( 192 kbps i vise ) Near CD quality ( 96 kbps ) •
izvode mnogo brze nego fajlovi za digitalni audio. Ako se koristi MIDI uredjaj visokog kvaliteta,MIDI fajl moze da zvuci i bolje nego digitalni audio. MIDI podaci se mogu lako menjati,moze se menjati duzina i manipulisati delovima MIDI kompozicije,sto se ne moze sa digitalnim audiom. MIDI se vrlo tesko moze upotrebiti za reprodukciju ljudskog glasa. Mnogo je siri izbor softvera i sistemske podrske za digitalni nego za MIDI audio. Pravljenje digitalnog audia ne zahteva poznavanje muzicke teorije dok rad sa MIDI audiom zahteva. •
FM radio quality ( 64 kbps )
Ove vrednosti predstavljaju konstantni bitrate (CBR), a danas se sve vise koristi variable bitrate (VBR). 6. 4. Animacije
Animacija predstavlja niz neznatno razlicitih slika koje se prikazuju jedna za drugom dovoljnom brzinom da se time stvori utisak kretanja. Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl, u jednom od animacionih formata. Postoje razne vrste animacija,od najjednostavnijih kakav je animirani GIF do mnogo slozenijih.
•
3D Animacija
Trodimenzionalna animacija se sastoji od tri slozena koraka :
1. Modeliranje 2. Animiranje 3. Rendering
8 Multimedija format
ekstenzija
Animirani CompuServe GIF
.gif
Windows Audio Video Interleaved Format
.avi
Motion Video
.mpg .mpeg
Flash
.swf
Macromedija Director
.dir .dcr
3D Studio Max
.max
Flash animacije
Jedan od danas najpopularnijih programa za pravljenje animacija ja je flash,kompanije macromedia.
On takodje omogucava i kreiranje animacija sa zvukom i interaktivni rad. Pri kreiranju animacija, flash vrsi i kompresiju podataka, pa su flash fajlovi relativno mali i veoma su pogodni za koriscenje na internetu.
6. 5. Video
Digitalni video je najkompleksniji vid multimedije koji u sebe ukljucuje i grafiku i zvuk i drugo. Za digitalni video potrebno je cak do 30 MB memorije po sekundi. Kada se tome doda zvuk radi se o velikoj kolicini informacija koje treba skladistiti,prenositi,obradjivati. Rad sa ovolikom kolicinom podataka zahteva ne samo ogromnu memoriju vec i vrlo visoke karakteristike svih ostalih komponent racunara,kao i softvera. Problem nije samo u skladistenju ogromne kolicine podataka,koju zahteva digitalni video,vec i u prenosu 30 MB podataka u svakoj sekundi, kao i u obradi tolike kolicine podataka.
Ovi problemi se prevazilaze koriscenjem raznih algoritama za kompresiju digitalnog videa. Takav algoritam se naziva codec (kodek). Kodek je algoritam za kompresiju (kodiranje) digitalnog videa radi isporuke, i kasniju dekompresiju (dekodiranje) radi njegovog prikaza . Od kompresionih algoritama kod nas se najvise koriste : 1. MPEG 2. JPEG 3. DivX
9 Multimedija Video formati
format
ekstenzija
Moving Picture Experts Group MPEG
.mpg .mpeg
Windows Audio Video Interleaved Format - AVI
.avi
DVD Video
.vob
Video CD
.vcd
Intel Indeo Video File
.ivf
Paketi kodeka
Danas postoji veliki broj razlicitih vrsta kodeka. Zbog ovoga je cesta situacija da korisnik presnimi neki film na svoj racunar ali ne moze da ga odgleda jer nema instaliran kodek. Da korisnik ne bi morao sam da trazi i instalira svaki kodek,postoje paketi kodeka. Ovi paketi sadrze veci broj razlicitih kodeka za dekompresiju video materijala. Primer takvog paketa kodeka je ffdshow.1 Titlovi
Titl je prevod stranog govora koji se daje ispod slike u obliku teksta. Titlovi se
daju kao obicni tekstualni ( ASCII ) fajlovi. Oni su formatirani tako da za svaki deo teksta upucuju na redni broj okvira gde taj deo teksta treba da se pojavi na ekranu, i na redni broj okvira gde ce taj deo nestati sa ekrana.
1
10
Multimedija Literatura
1. www.wikipedija.com 2. Nenad D., Maja R. : Knjiga PC multimedija 3. www.panonsoft.com
