METODIKA

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada 1.

1

Uvod

Pod Po d utic uticaj ajem em ra razv zvoj oja a pred predšk škol olsk ske e peda pedago gogi gije je došl došlo o je do značaj značajnih nih izmen izmena a koncepc koncepcij ije e progra programa ma vaspit vaspitno-o no-obra brazov zovano anog g rada u predškolskim ustanova kod nas, a time i do promene u načinu planiranja, izvođenja i procenjivanja njegove efikasnosti. Prilikom

postavljanja

zahteva

za

organiz nizac aciiju

života

u

predškolskoj ustanovi, polazi se od njene funkcije u organizovanju zajedničkog življenja male dece, po čemu se razlikuje od škole (s obzirom na posebne karakteristike psihosocijalnog razvoja ove dece) i od porodice (s obzirom na širinu društvenog okvira koji nudi nudi det detetu) etu).. Ko Kona načn čna a svrha vrha ovak vako shva shvaće ćene ne pred predšk ško olsk lske ustanove je stalno poboljšanje uslova za dečiji razvoj i učenje, imajući u vidu aktuelnu sredinu, stečeno iskustvo svakog deteta i njegov budući razvoj. ″Njegova osnovna vrednsot je obezbeđivanje detetu aktivnog učešća u zajednici dece slične sebi, u uslovima koji su prilagođeni njemu,

njegovim

moguć gućnosti stima,

interesim sima

i

razv azvojnim

 potrebama.″ 1

Dr. Emil Kamenov Metodika, Metodika, odsek za pedagogiju filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Republička zajednica viših škola za obrazovanje vaspitača, Novi Sad, 1997. godine.

1

 _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

2

2. Vaspitno obrazovne mere

 Treba razlikovati aktivnosti vaspitača od aktivnosti dece, jer su im različiti motivi i ciljevi, i pored toga što način obavljanja može biti isti. Naprimer, eksperiment vaspitača namenjen je da se nešto pokaže, da deca prate neki proces ili pojavu što će ih zainteresovati i podstaći na razmišljanje, traganje ili njihovo upoznavanje. Eksperiment, koji izvodi dete, pretpostavlja već stvoren interes, sopstvenu aktivnost kojom se, putem delovanja na stvari i namernog izazivanja pojava traži odgovore na pitanje i proveravaju hipoteze koje je ono formulisalo. Zbog toga treba razlikovati načine na koje deca uče i razvijaju se (aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda (aktivnost vaspitača), odnosno, načina na koje vaspitač podržava, podstiče. Organizuje i usmerava dečje aktivnosti predviđene Osnovama programa, omogućavajući deci da izgrađuju lične osobine i stavove,

usavršavaju

voljno-karakterne

kvalitete,

razvijaju

sposobnosti i veštine, bogate emocije i socijalna svojstva, stiču iskustva i usvajaju potrebna znanja. ″Vaspitno – obrazovne metode, koje primenjuje vaspitač, treba prvenstveno procenjivati po tome koliko su u stanju da obezbede uslove za neometano odvijanje aktivnosti dece, da ih podrže, ne potiskujući, već stalno povećavajući i kvalitativno unapređujući njihovu odlučujuću ulogu u sopstvenom razvoju. One se primenjuju polazeći od načela vaspitno – obrazovnog rada,

 _____________________________________________________________________________ 

Pismena vežba

obrazovanog rada

Metodika vaspitno

3

uvažavajući dečje potrebe i mogućnosti, kao i predviđenje vaspitno – obrazovne ciljeve.″2

Dr. Emil Kamenov Metodika, odsek za pedagogiju filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Republička zajednica viših škola za obrazovanje vaspitača, Novi Sad, 1997. godine. 2

 _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

4

Umesto jednog skalarizovanog pristupa (sa unifornim detaljno

razrađenim

sadržajima

programa),

vaspitno

–

obrazovno

delovanje okreće se detetu i njegovim specifičnim potrebama i mogućnostima i teži da bude: 1. globalno – da uvažava ličnost deteta u celini, 2.

funkcionalno – da odgovara dečijim potrebamai težnjama  povezanih sa svestranim razvojem deteta,

3. da bude razvojno – da se usklađuje sa dečijim razvojnim mogućnostima, polazeći od njih u realizaciji vaspitnih uticaja, 4.

 prilagodljivost – da se pirlagodi konkretnom detetu težeći da svako dete postigne najviši nivo u onome za šta ima sklonosti, na način koji mu najviše odgovara, a to je individualizacija u planiranju.

Ovako koncepirano planiranje tj., program postavljen je mnogo šire, i više je zasnovan na naučnim saznanjima o detetu nego klasičnom modelu rada po vaspitno – obrazovnim oblastima, a kroz koji se ne vidi dovoljno jasno način razvoja mišljenja i stvaralaštva kao i socijalno – emotivni aspekt formiranja ličnosti. Promene u koncepiranju programa uslovile su i promene u planiranju kao i organizaciji vaspitno obrazovnog programa u predškolskim ustanovama. Uvažen je zahtev da prilikom organizovanja sadržaja treba voditi računa da ukoliko su deca mlađa i ukoliko podela na tkz. ″strane vaspitanja″

imaju manje opravdanje, da su razdvojeni

aspekti manje diferencirani, a nacionalno analitički pristup pojmova neadekvatan.  _____________________________________________________________________________ 

Pismena vežba

obrazovanog rada

Metodika vaspitno

5

Predškolskoj deci je bliže aktivno sticanje iskustva, zbog

globalnog percipiranja stvarnosti, odgovara im saznanje kroz vaspitno – obrazovne situacije integrisane u šire teme, a manje im   je dostupno razgraničenje unapred propisane sadržaje pojedine oblasti među kojima se uspostavlja tkz. korelacija, ali nikad sa potpunim uspehom. Zbog toga deca stiču utisak da je nauka jedno, tehnika drugo, umetnost treće, a iskustvo koje stiču sopstvenim aktivnostima i učešćem u društvenim aktivnostima četvrto.   Tematsko planiranje je usklađeno sa novom koncepcijom programskih aktivnosti kao i sa funkcijom vaspitno obrazovne delatnosti koja se odvija u vrtiću, jer naglasak se stavlja na povezanost koja postoji čak između na izgled sasvim udaljenim aspektima, stvarnosti težeći zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja koja prilikom razmatranja mreže pojmova koji ulaze u okvir svake aktivnosti. Planiranje i program su komplementarni pristup koji u vaspitno obrazovnom procesu nije moguće izdvojiti. Oni se razlikuju po tome što se programiranje odnosi na uobličavanje sadržaja vaspitno – obrazovnog rada, a planiranje na njihovu podelu, na sekvence koje će se ostvarivati određenim vremenskim periodima i intervalima, kao redosled ovih sekvenci. Prilikom programiranje polazi se od elemenata: 1. Naučno – humanističko i emancipatisko koncepirana shvatanja vaspitanja koja se određuju po principu organizacije sadržaja, aktivnosti, vremena, prostornih i međusobnih odnosa svih planova koji učestvuju u  praćenju dečijeg razvoja tj. učenja;  _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

6

2. Uzrasne karakteristike i zahtev da se celokupni vaspitno – obrazovni

rad

mora

prilagoditi

psiho

–

fizičkim

karakteristikama dece u konkretnoj vaspitnoj grupi, njihovim

indiviudalnim

razvojim

potrebama

i

mogućnostima kao i dominantim interesovanjima (ono što  je aktuelno u životu grupe); 3. Osnove programa vaspitno – obrazovnih delatnosti i  programe rada konkretnog dečijeg vrtića kojim se uzimaju u

obzir

mogućnosti

same

ustanove

za

realizaciju

 programa i mogućnosti angažovanja vaspitača u njoj; 4. Sagledavanju motivisanosti za dogovaranje sa roditeljima i njihovo uključivanje u vaspitno – obrazovnom procesu i  životu vrtića. Sadržaji rada sa ćitavo instituacionalizovano   predškolsko vaspitanje dece regulisana su osnovama   programa vaspitno – obrazovnog rada sa predškolskom decom (u dečijem vrtiću i u okviru vaspitnih grupa  predškolske dece pri školi). U uvodnom delu osnova programa formulisani su cilj i zadaci institucionalizovanog društvenog vaspitanja predškolske dece. Polazeći od tih osnova svaka predškolska ustanova donosi svoj operativni plan rada za jednu godinu.   Tim programom se obuhvataju pitanja od interesa za ustanovu u celini sagledavaju se specifični uslovi za ostvarivanje programskim sadržaja u konkretnoj ustanovi i sredini, zatim određuju prioriteti, predviđaju opšte mere za unapređenje vaspitno – obrazovnog rada itd. Programiranje za određenu uzrasnu grupu dece u jednoj godini spada u domen rada vaspitača. Rad sa vaspitno –  _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

7

obrazovnom grupom vaspitač planira u skladu sa operativnim programom i planom rada (godišnji plan rada ustanove) u skladu sa opštim zadacima i orijentacionim sadržajima za određeni uzrast dece koji su precizirani osnovama programa i istovremeno uzima u obzir karakteristike i potrebe konkretne vaspitne grupe. Za jednog vaspitača najvažnije je da dobro poznaju uzrasne i individualne karakteristike dece sa kojom radi, taksonomiju i hijerahiju vaspitno – obrazovnih zadataka, razvojnih zadataka koje treba kompleksno da ostvaruje, zatim da dobro poznaje sadržaj kao i načine njihove realizacije. Skup

zadataka

kojima

se

pokriva

razvoj

ličnosti

je

taksonomija. Planiranje je specifična intelektualna ekatinost kojom čovek na osnovu poznavanja oblasti svoga rada projektuje snagom intelekta svoje buduće aktivnosti s obzirom na rezultate koje želi da ostvari tim aktivnostima. Planiranje je stvaralačka aktivnost čoveka; svojim planom vaspitač zamišlja vaspitno – obrazovne zadatke, odnosno formiranje ličnosti deteta što je u krajnjoj liniji stvaralački čin. Planiranje se najčešće javlja u tri oblika: 1. Godišnje planiranje, 2. Periodično planiranje, 3. Svakodnevno planiranje. Bez obzira na naziv planova, planovi su oni kojima se određuje rad.  _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

8

1. GODIŠNJE PLANIRANJE

Obuhvata tematske grupe (celine) kojima se približno, orijentaciono, globalno određuje vaspitno – obrazovna aktivnost za jednu godinu. Ono se još zove i makro planiranje a planovi koji nastaju ovim planiranjem zovu se godišnji, globalni, orijentacioni planovi.

2. PERIODIČNO PLANIRANJE

Ovaj način planiranja sastoji se iz više međusobno povezanih celina. Trajanje perioda na koji se odnosi ovo planiranje može biti  jedan mesec, više meseci, nekoliko nedelja. Planovi koji nastaju ovim planiranjem mogu biti: mesečni, tematski, etapni itd.

3. SVAKODNEVNO PLANIRANJE

Najmanji element planiranja

odnosi se na

određenu

aktivnost a rezultat takvog planiranja je konspekt (projekat za realizaciju određene aktivnosti, pisana priprema za aktivnost). Ovakvo planiranje je mikro planiranje – određivanje svih detalja koji se odnose na realizaciju pojedinih aktivnosti.  _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

9

Može se reći da godišnji (globalni) planovi imaju strategijski

karakter, periodični – taktički karakter a svakodnevni operativni karakter.  Jedan vid planiranja u vaspitno obrazovnom radu predstavlju ustanove.   Tematsko programiranje i polaniranje neguje se već dve decenije u radu predškolskih ustanova i bitno se razlikuje od klasičnog

planiranja

po

vaspitno

obrazovnim

oblastima,

analognim nastavnim predmetima u školi jer se temelji na shvatanju da treba polaziti od celovitih dečijih iskustava i problematike na koju dete nailazi u ovom okruženju. Dobro izabrana i određena tema predstavlja jezgo iz koga se zavijaju i oko koga se okupljaju i svi ostali sadržaji i aktivnosti, igre kao i razni vidovi dečijeg stvaralaštva, a vodi se računa i o zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja. Naročito je važno da se uvažava zahtev da se prožimaju i povezuju sadržaji svih vrsta i tipova aktivnosti.   To podrazumeva i situaciono učenje, koje karakteriše stvaranje i korišćenje željenih situacija, u kojima su deca podstaknuta da otkriju činjenice i pronalaze rešenja za konkretne životne probleme, izabrane, između ostalog, i sa obzirom na ciljeve vaspitanja i obrazovanja, koje treba ostvariti.  Tematsko povezivanje sadržaja koje upoznaju deca je veoma važan metodički zahtev koji postavljaju osnove programa. Njega međutim ne treba shvatiti bukvalno i veštački povezati sadržaje i aktivnosti, čija se unutrašnja logika odupire tome, a radi uspostavljanja veza između pojedinih sadržaja po svaku cenu, zanemaruju i načelo postupnosti i sistematičnosti u planiranju.

 _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

10

 Teme svakako mogu biti šire i uže, intimnije, da se tiču samo

dece u grupi, nekih od njih pa čak i jednog deteta (npr. rođenje brata) ili opštije, od interesa za više generacija ili čitavu ljudsku zajednicu (ekološke teme). Sadržaji tematske celine mogu obuhvatiti različite aspekte stvarnosti (istorijski, esteski, naučni, moralni, praktični) i mogu biti formulisani na razne načine, čime se određuju i ograničavaju. Npr. naslov tematske celine može biti ″voda″ a ona se može formulisati u obliku postavke: ″bez vode nema života″, kao i u obliku apstrakcije, ideje ″voda u domaćinstvu″, cilju ″upoznavanju vode svim čulima″. Opštim sadržajem treba dati prednost nad užim, a po mogućnostima treba uklopiti i šire tematske celine i oblasti. Oni treba da obuhvataju što više vrsta i tipova aktivnosti i da im se prilazi različito. Recimo pojam ″kretanja″, može da se proučava

iz

vrlo

različitih

uglova

kao

fizička,

biološka,

saobraćajna, prostorna i vremenska pojava, vozila nekad i sad ili u budućnosti. Prednost treba dati širim i zanimljivim tematskim celinama: ″snaga″, ″ljubav″, ″materinstvo″, ″dobrota″ koja se mogu uspešno razviti u saradnji sa decom. Prilikom razgrađivanja ove teme postoje i šire dimenzije: 1)

Vremenska dimenzija – odrednice: sada, onda, nekada, ″bio jednom...″, u budućnosti, realan plan, imaginarni plan, ″kad bi bilo...″ -(npr. muzičari, muzičari nekad i sad, kakvi bi mogli biti u budućnosti...);

 _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada 2)

11

Prostorna dimenzija – odrednice: ovde, tamo, kod nas, na zemlji, u vasioni, realni plan, imaginarni plan, ″čardak ni na nebu ni na zemlji″ - (npr. muzika kod nas, muzika u Japanu...)

3) Sticanje neposrednog dečijeg iskustva kroz aktivnosti –  perceptivne, otkrivačke, praktične, muzičke i druge. - (npr. muzika u Španiji – pravljenje kastanjeta od nanizanih poklopca od boca, oprobavanje pravih kastanjeta, optika – usmeravanje svetlosti zraka, vatra – pravljenje logorske vatre za vreme izleta...) 4)

Obezbeđivanje socijalnih iskustava kroz društvene i afektivne aktivnosti i davanje prednosti sadržajima koji se odnose na ljude i dečija iskustva sa njima, sticanje znanja

o

društvenim

konvencijama

ponašanja,

pravilima

i

zakonima,

verovanjima,

o

običajima,

  profesijama, izgrađivanju pojmova o porodici, užoj i široj društvenoj zajednici - (npr. zanimanje muzičar – kada počinje da se uči instrument, rodbinske veze i odnosi, zastave,  pasoš, druženje...) 5) Otkrivanje i rešavanje problema uz izgrađivanje šeme   za sticanje, preradu i sređivanje iskustava – logičke aktivnosti prilikom rezonovanja, uviđanja i izmevanja, klasifikacije... - (npr. pronaći način da kutija za cipele počne da svira, vrsta muzike i muzičara, vrste koncerata... čime se sve životinje služe za opstanak, način hodanja preko klupe...

 _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

6) Način

predstavljanja

i

stvaralačkog

12

izražavanja

određenog iskustva putem govora, igre i sredstvima umetnosti kroz aktivnosti koje doprinose razvoju komunikacije i stvaralaštva, govore, dramske, likovne... - (npr. kroz metaforu, simbolički gest, pantomimu,...)3 Prilikom razrade teme treba voditi računa o povezivanju njihovih sadržaja sa već stečenim dečijim iskustvom, oslanjati se na dostignuti nivo kongitivnog razvoja dece, posebno na izgrađene mehanizme prerađivanja, prevazilaženja i distanciranja od datog i težiti ka njihovom daljem usavršavanju, odnosno postizanju narednog razvojog nivoa.   Tematsko planiranje uvek uzima u obzir konkretnu decu, osnovni način razvijanja teme je dijalog: između dece i vaspitača, vaspitača i dece, dece i ostalih učesnika u vaspitno obrazovnom procesu, pre svega roditelja, ljudi iz društvene zajednice. U ovom dijalogu se razmožavaju i razmenjuju ideje i pojmovi, pita, traga, tumači, sumnja, utvrđuje način delovanja, pronalazi najpogodnije metode, sredstva, traga za novim rešenjima problema koji se   javljaju u životnim situacijama. U ovakvom dijalogu svi su okupljeni oko ostvarivanja zajedničkog cilja, nema podređenih, i čijem ostvarivanju svako doprinosi prema svojim mogućnostima (svi su tim i međusobno jednaki). U svakom trenutku tokom dana trebalo je ponuditi što veći izbor aktivnosti svoj deci jer se tako može očekivati da će svako od njih biti u stanju da sam odabere one za koje ima najviše

Dr. Emil Kamenov Metodika, odsek za pedagogiju filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Republička zajednica viših škola za obrazovanje vaspitača, Novi Sad, 1997. godine. 3

 _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

13

interesa i koje su najbolje usklađene sa njegovim razvojnim potrebama. Veoma je važno obezbediti uslove za sve aktivnosti značajne za dečiji razvoj i učenje, čemu treba biti podređeni sadržaji, metode i oblici vaspitno obrazovnog rada. Pripremanje predhodi kako planiranju tako i izvođenju vaspitno – obrazovnog rada. Pripremanje za novu (školsku) godinu ostvaruje se pre njenog početka i povezano je sa izradom godišnjeg (makro plana) plana rada. Planiranje za određene periode

(etape)

i

svakodnevne

aktivnosti

podrazumeva

odgovaruće pripremanje vaspitača koje se ostvaruje i pre početka samog rada ali i u toku školske godine. Priprema za planiranje su višestruke (različitog karaktera) i za izvođenje vaspitno – obrazovnog karaktera: 1.

Stručna (sadržajna) priprema – odnosi se na upoznavanje sadržaja koji će se ostvarivati u vaspitno – obrazovnom radu sa predškolskom decom, odnosno upoznavanje aktivnosti koje sadrže osnove programa vaspitno – obrazovnog rada sa predškolskom decom. Dobro treba proučiti osnove programa

i

odgovarajuću

stručnu,

pedagoško

psihološki literaturu (psihologiju razvoja predškolskog deteta i predškolsku pedagogiju). 2.

Predškolska priprema za planiranje i izvođenje vaspitno – obrazovnog rada odnosi se na pedagošku projekciju vaspitno – obrazovnih aktivnosti. Dok se sadržajna priprema odnosi na poznavanje aktivnosti

 _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

14

koje će se ostvarivati tj. šta će se raditi; pedagoškom pripremom se obezbeđuje određivanje najefikasnijih načina za ostvarivanje aktivnosti, kako će se raditi. U pedagoškoj pripremi dolazi do izražaja stvaralački potencijal vaspitača, u pedagoškom oblikovanju vaspitno – obrazovnog rada.

Pedagoško

pripremanje

pretpostavlja

pedagoško

obrazovanje stečeno u toku profesionalnog školskog obrazovanja (u toku studija) ali i stalno usavršavanje vaspitača praćenjem pedagoške

literature

i

pedagoških

periodičnih

publikacija

(časopisa). Stručna pedagoška periodika su časopisi. Pedagoško

pripremanje

ne

podrazumeva

upoznavanje

pedagoških postupaka za pojedinu aktivnost već efikasno korišćenje već stečenih pedagoških znanja i sposobnosti. Proces socijalizacije: Igrolike aktivnosti: ″Intelektualno vaspitanje kroz igru″ E. Kamenov Igra i igrolika aktivnost •

spontan proces – aktivnost, dominantna

•

izvire iz dečije prirode

•

dete se igra slobodno, samoinicijativno, kad oseti potrebu.

Cilj igrolike aktivnosti je da preraste u igru. Vaspitač predlaže da počne igrolika aktivnosti, sprovodi pravila, on ima usmeravajuću ulogu. Odlika igre je spontanost, vaspitač ne predlaže igru. Igrolike aktivnosti su mahom deo usmerenih aktivnosti. Igrolika aktivnost: pantomima - ″šta ko radi″, - lekar, poštar, pekar... Deca mogu predložiti nešto novo, kada prihvate ta pravila  _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

15

i pokušavaju da kreiraju nešto novo tada je igrolika aktivnost prešla u igru.

3. Zaključak

Vrednovanje

adekvatnosti

planiranja

i

uspešnost

ostvarivanja planiranog je sastavni deo, etapa vaspitno – obrazovnog procesa, da bi se sagledali njegovi rezultati, izvršile potrebne korekcije i prešlo na novu etapu planiranja. S toga kao predmet evuluacije rada vaspitača uzimaju oni elementi, koje je moguće sistematski utvrđivati i pratiti i za koje se sa razlogom, može očekivati da će proizvesti vaspitno – obrazovne efekte. To su, sa jedne strane, njegovi stručni kvaliteti i lične osobine, a sa druge, vaspitno – obrazovni proces kojim podstiče dečiji razvoj i učenje i ostvaruje programske aktivnosti, kao i načini na koje se odnosi prema deci, utiče na dečije ponašanje i organizuje život i rad u vaspitnoj grupi. Svakako, sagledavaju se i uslovi za ostvarivanje programskih zadataka, posebno, teškoće objektivne prirode na koje nailazi u svom radu. LIČNOST VASPITAČA I NJEGOVA ULOGA U ORGANIZACIJI VASPITNO – OBRAZOVNOG PROCESA Od

ličnosti

vaspitača

najviše

zavisi

spontanost

i

prilagodljivost ritma življenja, kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku  _____________________________________________________________________________ 

Pismena vežba

obrazovanog rada

Metodika vaspitno

16

napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedolično i hirovito, takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno, deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. ″Prema tome, da li će se predviđene aktivnosti iskazati kao bogat izvor novih iskustava i razvojnih podsticaja za decu, ili  prouzrokovati otpor, nesporazume i konflikte, najviše zavisi od vaspitača.″ 4 Najbolji vaspitač je: vaspitač koji je partner detetu. Partnerstvo – vaspitač inicira igru, ali ostavlja dosta prostora za samoinicijativu dece. Vaspitač daje potrebna objašnjenja, direktno pomaže (modelovanje, slikanje). Prepušta deci da biraju. Ne nameće svoja rešenja.

Dr. Emil Kamenov Metodika, odsek za pedagogiju filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Republička zajednica viših škola za obrazovanje vaspitača, Novi Sad, 1997. godine. 4

 _____________________________________________________________________________ 

Metodika vaspitno

Pismena vežba

obrazovanog rada

I. METODIKA

17

4. Literatura

– METODIKA UPUTSTVA ZA MODEL B

OSNOVA PROGRAMA PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA DECE OD TRI DO SEDAM GODINA – Dr. Emil Kamenov,

odsek za pedagogiju filozofskog

fakulteta u Novom Sadu, Republička zajednica viših škola za obrazovanje vaspitača, Novi Sad, 1997. godine.

 _____________________________________________________________________________