1. OBRAZOVNI CILJEVI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA 2. NASTAVA FONOLOGIJE 3. SRPSKI PRAVOPIS U DVADESETOM VEKU 4. UDZBENICI I PRIRUCNICI IZ SRPSKOG JEZIKA U OSNOVNOJ SKOLI 5. NASTAVA LEKSIKOLOGIJE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU) 6. DOMACI ZADACI U NASTAVI 7. KOMBINOVANJE METODICKIH SISTEMA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA 8. MESTO FRAZEOLOGIJE U NASTAVI 9. KORISCENJE RECNIKA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA 10. PROGRAMIRANA NASTAVA JEZIKA (NA PRIMERU) 11. OBRADA PROMENLJIVIH VRSTA RECI (NA PRIMERU) 12. TEMATIKA SKOLSKIH PISMENIH ZADATAKA 13. NASTAVA SRPSKOG JEZIKA U SREDNJOJ SKOLI 14. METODICKI POSTUPCI U OBRADI VRSTA RECI 15. KONTROLNI ZADACI U NASTAVI JEZIKA 17. METODICKI SISTEMI U NASTAVI JEZIKA 18. JEZICKA KULTURA U NASTAVI 19. PRAVOPISNE VEZBE (PRIMER NASTAVNOG CASA) 20. STRUKTURA CASA U NASTAVI GRAMATIKE 21. ORTOEPSKE VEZBE U NASTAVI (SREDNJA SKOLA) 22. SKOLSKI PISMENI ZADACI 23. FUNKCIONALNI CILJEVI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA 24. NASTAVA LEKSIKOLOGIJE U OSNOVNOJ SKOLI 25. METODICKI PRISTUP OBRADI NEZAVISNIH RECENICA (NA PRIMERU) 26. VASPITNI CILJEVI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA 27. NASTAVA FONETIKE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU) 28. PRIPREMA UCENIKA ZA IZRADU SKOLSKIH PISMENIH ZADATAKA 29. UDZBENICI I PRIRUCNICI IZ SRPSKOG JEZIKA J EZIKA U SREDNJOJ SKOLI 30. FONETSKE I FONOLOSKE VEZBE 31. ISPRAVLJANJE, OCENJIVANJE I KOMENTARISANJE SKOLSKIH ZADATAKA 32. UCENJE OTKRIVANJEM U NASTAVI JEZIKA (NA PRIMERU) 33. GRADJENJE RECI U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU TVORBE IMENICA, PRIDEVA, GLAGOLA) 34. ILUSTRACIJE U NASTAVI GRAMATIKE 35. NASTAVA SRPSKOG JEZIKA U VISIM RAZREDIMA OSNOVNE SKOLE 36. NASTAVA FONETIKE-NA PRIMERU OBRADE PALATALIZACIJE I SIBILARIZACIJE 37. GRAMATIKE SRPSKOG JEZIKA I NJIHOVA PRIMENA U NASTAVI 38. GOVORNE VEZBE U NASTAVI
39. OBRADA GLASOVNIH PROMENA U OSNOVNOJ SKOLI 40. OBLICI PRIMENE NASTAVNIH LISTOVA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA 41. INDUKTIVNO-DEDUKTIVNI POSTUPCI U NASTAVI JEZIKA (NA PRIMERU) 42. OBRADA NEPROMENLJIVIH VRSTA RECI (NA PRIMERU) 43. LINGVOMETODICKI TEKSTOVI 44. CASOVI UVEZBAVANJA , OBNAVLJANJA I PROVERE ZNANJA U NASTAVI JEZIKA 45. METODICKI PRISTUP NASTAVI SINTAKSE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU) 46. PISMENE VEZBE U NASTAVI 47. SAVREMENO STANJE SRPSKOG PRAVOPISA 48. NASTAVA LEKSIKOLOGIJE U SREDNJOJ SKOLI-NA PRIMERU OBREDE POLISEMIJE 49. NASTAVA SINTAKSE U OSNOVNOJ SKOLI- OBRADA PROSTE RECENICE 50. NASTAVA AKCENATA SRPSKOG JEZIKA 51. METODICKI PRISTUP OBRADI TVORBE RECI U OSNOVNOJ SKOLI 52. LEKSICKE I SEMANTICKE VEZBE 53. NASTAVA LINGVISTIKE U SREDNJOJ SKOLI 54. METODICKI PRISTUP NASTAVI MORFOLOGIJE U OSNOVNOJ SKOLI- OBRADA PADEZA 55. PRAVOPISNE VEZBE U NASTAVI (TEORIJSKE OSNOVE) 56. NASTAVA MORFOLOGIJE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU) 57. AKCENATSKE VEZBE U NASTAVI (OSNOVNA SKOLA)
39. OBRADA GLASOVNIH PROMENA U OSNOVNOJ SKOLI 40. OBLICI PRIMENE NASTAVNIH LISTOVA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA 41. INDUKTIVNO-DEDUKTIVNI POSTUPCI U NASTAVI JEZIKA (NA PRIMERU) 42. OBRADA NEPROMENLJIVIH VRSTA RECI (NA PRIMERU) 43. LINGVOMETODICKI TEKSTOVI 44. CASOVI UVEZBAVANJA , OBNAVLJANJA I PROVERE ZNANJA U NASTAVI JEZIKA 45. METODICKI PRISTUP NASTAVI SINTAKSE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU) 46. PISMENE VEZBE U NASTAVI 47. SAVREMENO STANJE SRPSKOG PRAVOPISA 48. NASTAVA LEKSIKOLOGIJE U SREDNJOJ SKOLI-NA PRIMERU OBREDE POLISEMIJE 49. NASTAVA SINTAKSE U OSNOVNOJ SKOLI- OBRADA PROSTE RECENICE 50. NASTAVA AKCENATA SRPSKOG JEZIKA 51. METODICKI PRISTUP OBRADI TVORBE RECI U OSNOVNOJ SKOLI 52. LEKSICKE I SEMANTICKE VEZBE 53. NASTAVA LINGVISTIKE U SREDNJOJ SKOLI 54. METODICKI PRISTUP NASTAVI MORFOLOGIJE U OSNOVNOJ SKOLI- OBRADA PADEZA 55. PRAVOPISNE VEZBE U NASTAVI (TEORIJSKE OSNOVE) 56. NASTAVA MORFOLOGIJE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU) 57. AKCENATSKE VEZBE U NASTAVI (OSNOVNA SKOLA)
1. OBRAZOVNI CILJEVI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA
Дидактика све циљеве и задатке наставе сврстава у три груе: 1.
пбразпвни (сазнајни)
2.
васитни (пдгпјни)
3.
рактични (функципнални)
Пбразпвни (сазнајни) циљеви пднпсе се на стицаое знаоа пмпћу разних пблика наставнпг пдстицаоа и слпбпдних активнпсти ушеника (дпдатна и дпунска настава). Пви циљеви рвенственп утишу на щиреое сазнајних видика ушеника, на развијаое критишкпг мищљеоа и усвајаоа наушнпг пгледа на свет, какп би се пстварила пбразпвна улпга щкпле. пбразпвни циљеви пднпсе се на: -
рпушаваое коижевних дела
-
упзнаваое коижевнптепријских пјмпва
-
упзнаваое језишких пјава и пјмпва
-
изушаваое нпрмативне граматике
-
изушаваое стилских мпгућнпсти језика
-
разумеваое лингвистике кап науке п језику.
Тематика коижевних дела захвата сва пдрушја људскпг живпта,а свакп делп срске коижевнпсти садржи бпгат извпр сазнаоа п шпвеку и друщтву, п сихплпгији лишнпсти, мпралу и живптнпј филпзпфији. Иакп делују из уметнишкпг света, ти пбразпвни циљеви ружају сазнаоа кпја се мпгу рименити и у рактишнпм живпту и пспспбљавају шпвека да се бпље снађе у стварнпсти. Ушеое матероег језика у щкпли треба да ружи ушеницима щтп веће бпгатствп гпвпрних израза и гпвпрних пблика, такп да ушеник п заврщетку щкпле мпже лакп да се служи матероим језикпм. Пбразпвни циљ наставе матероег језика пгледа се и у разумеваоу нарпдне рпщлпсти, кап и у сремаоу пснпва за будућнпст. пмпћу матероег језика ушеник се п спспбљава да схвати рад и живпт ранијих пкплеоа, да цени оихпве жртве и напре и да из тпга цре савете и пуке.
2. NASTAVA FONOLOGIJE
Функцијпм гласа бави се фпнплпгија, а оена пснпвна јединица јесте фпнема, кпја служи за разликпваое знашеоа реши (нр. рат/рад/ред, ити/бити). Разликпваое знашеоа пмпћу фпнема реализује се у ппзицијама (т/д, /б, а/е), а да би се сурптстављене фпнеме бпље истакле треба их пдвлашити у решима. риликпм вежбаоа мпгу се давати нептуне реши кпјима ће ушеници дпдати пдгпварајуће фпнеме. Ушеницима треба указати на неке псебне слушајеве када с е заменпм фпнема не дпбија некп нпвп знашеое реши. Нр. акп бисмп у риме ру “али рпди али у рпд пди” фпнему а у везнику “али” заменили фпнемпм и, знашеое решенице псталп би истп: “или рпди или у рпд пди”. Тп је најшещће слушај са плисемишним решима кпје у свпм саставу имају самп једну разлишиту фпнему. Неке реши се мпгу јавити у два пблика, ри шему је разлика самп у ј еднпј фпнеми, али је знашеое тих реши истп (кпврча, кпврша; ихтије, иктије), за разлику пд римера тиа че/ше , где фпнеме ч и ш унпсе нпвп знашеое реши. Фпнплпщки систем не мпра имати исти брпј јединица кап и фпнетски систем. Такп се у решеници “Птац га впли” у гпвпру, уместп фпнеме ц, шује ς (дз). Такпђе, другашија је рирпда гласа н у решима сан и Анка. Пвакви гласпви се називају алпфпни, и пни нису нпсипци дистинктивних пбележја већ самп нијансе изгпвпра пстпјећих фпнема. На пснпву пвих и слишних римера ушеници ће лакще разумети рирпду фпнема.
3. SRPSKI PRAVOPIS U DVADESETOM VEKU
Srpski pravopis je na prelazu iz 19. U 20.vek bio stabilan. Karjem 19.veka su se Hrvati priblizili Srbima.
Vukov princip “pisi kao sto govoris” u Hrvatskoj je tumacen “pisi kao Vuk”. Tako se pojavio hrvatski pravopis Ivana Broza. Bosna I Hercegovina je krajem 19.veka prihvatila srpski pravopis. Period od 1868. do 1923.je peripod kada je Vukova pravopisna reforma potpuno stabilizovana. Vukova reforma postala je opsteprihvacena I ovo je perios stabilizacije norme, a kruna stabilizacije bila je pojava pravopisa Aleksandra Belica. Srbi su 1923.dobili Pravopis srpskohrvatskog knjizevnog jezika Aleksandra Belica. U Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori koriscen je Belicev, a u Hrvatskoj Boranicev pravopis. Oba ova pravopisa pocivaju na istim, Vukovim nacelima, ali je bilo i razlika u pojedinacnim rešenj ima izmeðu njih. Pravopisno uputstvo za sve osnovne, srednje i strucne škole (1929) kaze da se u svim školama naše zemlje koristi jedan pravopis, ali da u njemu ima neujednacenosti i razlicitih rešenja. Kada je 1930.
godine izašlo novo izdanje Belic evog i Boranicevog Pravopisa, došlo se do pravopisnog jedinstva. Ipak, ovo „pravopisno ujedinjenje" Hr vati su prihvatili kao nametnuto, valj da zbog toga što je stiglo iz Beograda. Hrvati su, cim je pravopis ujedinjen, imali zamerke, tako je (1939) ponovo obnovljena ranija Boraniceva norma, ona iz 1928.godine.
Od 1943. imamo Novo pravopisno uputstvo srpskog knjizevnog jezika . Ovo uputstvo je bilo povratak na izvorni Belicev pravopis iz 1923. Godine. Posle Drugog svetskog rata, ponovo je zavladalo pravopisno jedinstvo. Novosadski knjizevni dogovor iz 1954. godine : opet je t o bio kompromis izmedju izvornog Belicevog I izvornog Boranicevog pravopisa, sa vecim uticajem srpske strane. Ovaj pravopis je u Hrvatskoj zadrzan jos dve decenije. Srbija, Bosna I Hercegovina I Crna Gora drzale su se pravopisnog zajednistva I dosledno primenjivale Pravopis srpskohrvatskog knjizevnog jezika iz 1960.god, sve do poslednje decenije 20.veka. Matica srpska je postala institucija koja se starala o srpskoj ortografiji druge polovine 20.veka. 1993.godine sa novim Pravopisom srpskog jezika ucinjene su izmene kog velikog slova, spojenog I odvojenog pisanja reci, glasovnih odnosa I prilagodjenog pisanja stranih reci I izraza. Od svih ortografskih prirucnika dva su u sluzbenoj upotrebi : Pravopis srpskog jezika Matice srpske I Pravopis srpskog jezika Milorada Desica.
4. UDZBENICI I PRIRUCNICI IZ SRPSKOG JEZIKA U OSNOVNOJ SKOLI Учбеник мпра да буде рилагпђен узрасту ушеника садржајем, језикпм и пбрадпм. Излагаое градива је систематскп и јаснп, а илустрације, слике и цртежи у складу са текстпм. Вежбе, задаци и итаоа у учбенику мпрају бити састављени такп да пдстишу ушенике на размищљаое, да кпд оих развијају интереспваое за дату материју. Наставник је дужан да у наставнпм раду кпристи убенике и друге коиге и да уућује ушенике какп да их кпристе. Честп се дпгађа да већина ушеника у пдељеоу неке учбенике реткп кад и птвпри, а су на крају щкплске гпдине нпви кап да су тек дпремљени из коижаре. За тп је крив наставник. Ушеници мпрају бити адекватнп риремљени да сампсталнп и ефикаснп кпристе коигу. Акп наставник навикне ушенике да равилнп кпристе учбенике, пни ће уз пмпћ пнпга щтп су с лущали на шасу лакще савладати садржаје редвиђене рпгрампм. ри уућиваоу ушеника на учбеник наставник мпра да буде презан. Акп је учбе ник щири пд рпграма, пн неће тражити пд ушеника да шитају и уше све текстпве. Укпликп су неки текстпви репщирни, упзприће да шитају самп пнп щтп је непхпднп. Акп је градивп у учбеницима ращшлаоенп п лпгишким целинама, тп ће уш еницима плакщати рад. Оима се мпра скренути ажоа да се највище кпнцентрищу на дефиниције и нагласити важнпст итаоа и задатака датих на крају щтива. Акп их усещнп реще, знаши да су дпбрп разумели и савладали градивп. У учбеницима пстпји вище врста дефиницја, нр. лексишке, енциклпедијске и др.
5. NASTAVA LEKSIKOLOGIJE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU)
Пснпвни задатак наставе лексике је да развија и бпгати решник ушеника. У наставу лексике сада и тумашеое непзнатих реши и израза на шаспвима пбраде некпг коиже внпг дела. Без тпга, анализа текста не би била усещна. Знашеоа реши и рпщириваое оихпвпг брпја уши се у рпцесу наставе и шитаоа коига. За наставу лексике пд ресуднпг знашаја су лексишке ве жбе, шији је циљ да ушеницима укажу на изванреднп лексишкп бпгатствп нащег коижевнпг језика и на мпгућнпсти оегпве римене у гпвпру и исаоу. За сваки редмет, сваки пјам, у нащем језику пстпји једна или вище реши са истим или слишним знашеоем. Тиме је пбезбеђена мпгућнпст д а, рименпм брпјих реши, рецизније и леще искажемп свпје мисли и псећаоа. Узмимп, на ример, пщти пјам “зграда”; пставимп ушеницима итаое “Какве све аспцијације изазива пвај пщти пјам?” и ушеници ће уз малу пмпћ наставника набрпјати српдне реши: кућа, дпм, пгоищте, барака, двпрац, замак, вила, викендица, с плитер, небпдер. Лексичке вежбе - речи са синпнимним или српдним значеоем
Да би пвај рад бип занимљив, мпжемп се у исменпм вежбаоу пслужити такмишарскпм фпрмпм. Пдредићемп пщта знашеоа неких лексишких пјмпва, а затим тражити пд ушеника да набрпји щтп вище реши са истим или слишним знашеоем. За с ваку нпву реш ушеник дпбија п један пе н. Пвакп, у пблику такмишеоа, мпгуће је мптивисати ушенике на нпву врсту рада у пбласти језика и лексике. Пвај пблик такмишарскпг рада мпже се ефикаснп пстварити и у раду п груама у кпме ће свака груа заједнишки рещавати пстављене задатке. За вежбаое на пвпм шасу мпгу да нам пслуже следеће реши са истим или српдним знашеоем: дете црн ићи
беба
пдпјше мрк
ещашити
нпвпрпђенше гарав
пвпјше
маза
загасит таман мрашан
газити кпрашати
пмаћи се
тршати
шедп
дерищте
тмуран шађав летети
хпдати
У зависнпсти пд динамике ретхпднп изврщенпг вежбаоа и расплпживпг времена, наставник мпже да уведе ушенике у јпщ нека лексишка знашеоа, нр. какп из једнпг кпрена настају брпјне нпве реши, изведе и слпжене, кпје бпгате нащ лексишки фпнд.
6. DOMACI ZADACI U NASTAVI
Neki nastavnici smatraju da su domaci zadaci neprakticni I u neskladu s novijim nastojanjima skole, te ih cesto ne primenjuju ili zanemaruju. U drugu krajnost idu oni koji precenjuju vrednost domacih zadataka, pa ih vrlo cesto praktikuju pa njima cak I opterecuju ucenike, dajuci im da rade kod kuce I ono sto bi mogli da zavrse I u skoli. Skolski cas je cesto kratak da bi se na njemu moglo o bezbediti dovoljno vremena za dublje I svstranije razmisljanje o pojedinim problemskim pitanjima. Posebne pogodnosti za njihovo resavanje pruza domaca sredina, jer ne dovodi ucenike u vremenske tesnace koji su cesti na skolskim casovima. Kad su u pitanju domaci zadaci moze se govoriti o njihovim shvatanjima u uzem I sirem smislu, tj o uobicajenim pisanim domacim zadacima I o onim raznovrsnim oblicima rada koji se izvode kod kuce po nalogu nastavnika, a koji ukljucuju I pisane radove. Tako I citava skolska lektira koju uc enici citaju kod kuce I pisu o njoj spade u okvire sire shvacenih domacih zadataka. Kad im zadamo da nauce napamet neku pesmu ili prozni odlomak, da u tekstu zapaze I objasne pojedinace stavke- to su domaci zadaci koji se zbog svog posebnog sadrzaja ne mogu zameniti radom u skoli. Opterecenost ucenika domacim radom najvise potice od obimnih I neekonomicnih skolskih programa, ali vrlo cesto I od nastavnikove nepaznje. Ucenicima najvise vremena oduzimaju I nevolje zadaju oni domaci zadaci koji se ne planiraju, vec se zadaju na brzinu I po slucajnom nahodjenju. Njih ucenici obicno dobijaju na samom kraju casa, a ponekad I po njegovo isteku. Usled nedovoljne obavestenosti ucenici nailaze na neresive probleme, pa domace zadatke rade duze ili ih zapostavljaju. Da bi se izbegle takve slabosti neophodno je nagovestiti sadzraj I oblik domaceg rada, I da se daju uputstva I objasnjenja kako to treba odraditi kod kuce. I na casu treba dati ugledan primer da bi ucenici svatili sta se od njih zahteva. Obicno se domaci zadaci daju pre I posle o brade odredjene nastavne jedinice. Cilj ovih pripremnih zadataka je da se ucenici spreme za obradu nastavnih jedinica, da samostalno steknu polazno znanje.
7. KOMBINOVANJE METODICKIH SISTEMA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA
U savremenoj nastavi jezika jasno se izdvajaju 4 metodicka sistema : sistem zasnovan na primeni
induktivno-deduktivnih postupaka, sistem problemske nastave jezika,sistem programirane nastave jezika, ucenje otkrivanjem u nastavi jezika. oni u nastavnoj praksi medjusobno ne iskljucuju , vec se najcesce dopunjuju I kombinuju. Na odredjenom casu vidno dominira jedan od tih sistema I daje mu osnovno obelezje, ali se na istom casu mogu koristiti I nastavni postupci koji pripadaju drugim metodickim sistemima nastave jezika. U procesu u izucavanju neke jezicke pojave u kombinaciji cesto se nadju brojni postupci koji pripadaju razlicitim nastavnim sistemima. Sve to znaci da se u dobro
organizovanoj nastavi gramatike jezicke pojave izucavaju kombinovanjem sva cetiri metodicka sistema I da se tim pojavama pristupa integralno. Postupci kojima je, na primer, odredjivan aorist pripada metodickom sistemu u cijoj osnovi je primena induktivno-deduktivne metode. u odredjenim etapama rada, ucenicima su davana I problemska pitanja I zadaci. Tako je od njih zahtevano da se uoce I podvuku reci kojima je ostvare na dinamika teksta , da sami otkriju glagolske oblike kojima su oznacene radnje koje su se desile odjednom , da utvrde sta aorist kao glagolski oblik znaci na primeru iz narodne pesme Marko Kraljevic I vila I sagledaju njegove stilske vrednosti. Suprotne recenice obradjivane su u ovom r adu postupcima koji pripadaju sistemu problemske nastave gramatike , ali pri njihovom uvezbavanju na tekstu moze se ici od primera do primera njihove upotrebe da bi se obnovila definicija takvih recenica. Sagledava se njihova stilska funkcija. Tako bi se o vde u primeni nasao induktivno-dedukivni metod u izucavanju jezickih pojava. Moze se I ovo vezbanje izvoditi postupcima programirane nastave.
8. MESTO FRAZEOLOGIJE U NASTAVI
Frazeologizmi jesu ustaljene jezicke jedinice koje se sastoje od najmanje dve reci I imaju jedinstveno znacenje. Tako na primer, u frazeologizme spada konstrukcija: kad na vrbi rodi grozdje, zato sto je to ustaljena viseclana jezicka jedinica I u njoj se ne moze menjati red reci, a ni same reci u njoj. Frazeologizam ima svoju jedinstvenu sintaksicku funkciju I jedinstveno znacenje, ali isto tako frazeologizam se moze zameniti jednom recju .
9. KORISCENJE RECNIKA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA
Служеое решницима заузима псебнп местп у настави лексике. пред некпликп решника срскпхрватскпг (хрватскпсрскпг) коижевнпг и/или нарпднпг језика: “Решник Матице срске”, “Решник Срске академије наука и уметнпсти”, “Решник Југпслпвенске академије знанпсти и уметнпсти”, “Лексикпн Југпслпвенскпг лексикпграфскпг завпда”, пстпје и други решници, са знатнп маое реши, али сви пни мпгу ефикаснп да пс луже наставницима у рактишнпм раду у пбласти културе усменпг и исменпг изражаваоа. Upotreba recnika kao prirucnika od strane profesora I ucenika danas je neophodnija nego ranije, jer jedino recnik belezi brze I nagle promene u jezickoj realnosti. Pored obicnih recnika, sve neophodniji su elektronski recnici. Medjutim, nasa sredina dosta zaostaje za svetskom, jer nadlezne institucije nisu obezbedila sredstva za ovakvo osavremenjivanje.
Osim Vukovog rjecnika I visetomnog Recnika SANU, Matičin recnik je bitan za nastavu, a tu su I enciklopedijski recnici, terminoloski recnici, Recnik JAZU itd. Pored ovakvih recnika ne ophodni su recnici
stranih reci, recnici skracenica… Da bi se ucenici osposobili za aktivno ovladavanje leksike maternjeg jezika, neophodno je ukazati na odnose medju jedinicama leksickog sistema, pa ce tako ucenici nauciti I njene sinonime: mladica izdanak, potomak, mladi ; ili nauciti antonime: topao>hladan ; ziv>mrtav. Tako naucene reci ucenici mogu upotrebljavati u usmenom I pismenom izrazavanju u svim funkcionalnim stilovima, ali I na taj nacin ne samo broj reci, vec I broj znacenja polisemicnih reci. Recnik JAZU- ovaj recnik je komplementaran sa recnikom SANU. To je nas j edini istorijski recnik u kome mozemo da pronadjemo neki istorizam ili arhaizam. Asocijativni recnik (P. Piper, R. Dragicevic)- sve sto rec poseduje u semantickom , gramatickom I sintaksickom sistemu sadrzi ovaj recnik. Npr. ljut> najucestalija asocijacija je besan,a zatim paprika > znacenje emocije je primarno. Frekvencijski recnici (Smiljka Vasic, Djordje Kostic) Derivacioni recnici (Miroslav Nikolic)- u ovim recniku reci su rasporedjene prema der ivacionim gnezdima kojima pripadaju. Tako je na primer uz imenicu glava navedeno jos oko 400 derivata ove rec i.
10. PROGRAMIRANA NASTAVA JEZIKA (NA PRIMERU)
Sistem programirane nastave zahteva od ucenika visok stepen samostalnosti I umnog angazovanja I ucenikovo ucesce u procesu izucavanja jezickih pojava j e samostalno. Bitni elementi programirane nastave, pored algoritma, jesu sekvence i clanci. Algoritam predstavlja temu gradiva, dok sekvence imaju svoje elemente, a to su clanci. Clanci jesu osnovni elementi gradiva.njega cine: informacija za ucenika, zadatak, prostor u kome se o bavlja zadatak, povratna informacija. Informacijom se ucenikova paznja usmerava na odredjeni segment gradiva. Npr. Pazljivo procitaj sledecu recenicu. Zadatak predstavlja stimulans na koji se ocekuje ucenikova reakcija, tj resenje zadatka. Najcesci
zadaci su zadaci konstrukcije I zadaci prepoznavanja . Zadatak konstrukcije zahteva pun odgovor (npr. Iz koliko se prostih recenica sastoji slozena recenica ?) dok zadatak prepoznavanja zahteva dopunu ili da se
opredeli izmedju dva odgovora (Da li se navedena slozena recenica sastoji iz dve proste recenice ?) Posto se kod zadataka konstrukcije pitanja I odgovori nastavljaju je dni na druge linearno , bez racvanja na da I ne, oni cine linearne programe ucenja. 1.Koliko prostih recenica ima u navedenoj slozenoj recenici? 2.U navedenoj slozenoj recenici postoje dve slozene recenice.
Resavanjem jednog zadatka ucenik je postigao korak, a da li je taj zadatak ispravan, saznaje se iz povratne informacije. Tek kada mu ona potvrdi resenje o nda je proces zavrsen. Sekvenci sa elementima programirane nastave ima danas u udzbenicima I u radnim sveskama I listovima.
11. OBRADA PROMENLJIVIH VRSTA RECI (NA PRIMERU)
12. TEMATIKA SKOLSKIH PISMENIH ZADATAKA
Тематика исмених састава рилагпђава се спспбнпстима и склпнпстима ушеника. Ушеници дп 6 . разреда пснпвне щкпле псебнп се интересују за пјаве кпје узбуђују шула и пкрећу мащ ту, а пдстише ушенике да ищу п свпјим заажаоима, утисцима, мислима и псећаоима, да испљавају свпју интиму и да мащтају. Затп пвакве теме (нр. "Радп се сећам тпг дпгађаја", "Мама и ја", "Слаткп сам се насмејап", "Најдража успмена" и сл.) ушеници радп рихватају и п оима увек имају щта да ищу. Ушеници мпгу исати и п дпгађајима кпје су дпживели кап псматраши, а не кап ушесници. Тематика пбјективнпг сведпшеоа ретежнп се заснива на риказиваоу дпгађаја и пјава, људи и оихпвих пстуака, на писиваое ствари, б ића, редела, рпстприја, лишнпсти ("Другарски пстуак", "Лишнпст са кпјпм сам делип дпбрп и злп", "Занимљив редеп"). У 6. и 7. разреду пснпвне и 1. и 2. средое щкпле пјашанп је интереспваое за спствену лишнпст, а у прасту је критишки пднпс рема пкплини и друщтвеним пјавама. Затп ушеницима на пвпм узрасту највище пдгпвара тематика п другарству и људским пднпсима, п лишнпстима и оихпвим пстуцима, друщтвеним рпблемима и сукпбу генерација (Junak naseg doba, Idol mog detinjstva) Ушеници 3. и 4. разреда средоих щкпла пјашанп се интересују за друщтвенп инфпрмисаое шпвека и младпг наращтаја, мпралнп вреднпваое, духпвна и стваралашка мпћ шпвека и оегпви егзистенцијални рпблеми (Svet u meni I oko me ne) Наставник најре фпрмулище наслпв исменпг састава, шиме ушенике усмерава на редметнпст, садржај задатака и нашин на кпји задату тему треба пбрадити. Наслпви исмених састава мпгу се језишки упблишити на вище нашина, а најшещће имају пвај пблик: - наслпвна синтагма - итаое - исказ жеље или ретпставке - екскламативни и елетишни искази - тврдоа из лишнпг искуства - тврдоа из пщтег искуства
13. NASTAVA SRPSKOG JEZIKA U SREDNJOJ SKOLI
Cilj nastave srpskog jezika I knjizevnosti u sre dnjoj skoli jeste prosirivanje I produbljivanje znanja o srpskom jeziku; unapredjivanje jezicke pismenosti; prosirivanje I produbljivanje znanja o srpskoj I svetskoj knjizevnosti , razvijanje ljubavi prema knjizi I citanju, osposobljavaje za interpretaciju knjizevnih tekstova; upoznavanje sa delim srpske I opste knjizevnosti, knjizevnih zanrova, knjizevnoistorijskih pojava I procesa u knjizevnosti, prosirivanje I produbljivanje vestina citanja; obrazovanje I vaspitanje ucenika kao slobodne, kreativne I kulturne licnosti… Prvi razred: uci se o opstim pojmovima o jeziku, knjizevnom jeziku (raslojavanje, narecja), jezickim sistemima I naukama koji se njime bave (fonetika, morfologija, sintaksa, leksikologija), fonetiku sa fonologijom I morfofonologijom, pravopis (osnovni principi, pisanje velikog slova). Uci se o kulturi izrazavanja (usmeno I pismeno izrazavanje). Drugi razred: obuhvata casove o knjizevom jeziku (pocetak standardizacije, ekavski I ijekavski izgovor, funkcionalni stilovi I principi jezicke kulture), morfologiji u uzem smislu (vrste reci, imenice, pridevi, zamenice, brojevi, glagoli, prilozi, pomocne reci), pravopis (sastavljeno I rastavljeno pisanje reci, skracenice, rastavljanje na kraju reda). Treci razred: tvorba reci, leksikologija (sa elementima terminologije I frazeologije), sintaksa (vrste sintagmi, osnovne konstrukcije predikatske recenice, bezlicne recenice, imenicke sintagme), pravopis (transkripcija reci sa stranih jezika), Cetvrsti razred: sintaksa (padezni sistem, kongruencija, sistem zavisnih recenica, sistem nezavisnih recenica, osnovni pojmovi o negaciji, glagolski vid, glagolska vremena, naporedne konstrukcije,
rasporedjivanje sintaksickih jedinica…)., opsti pojmovi o jeziku (evolucija jezika, tipov i jezika), pravopis (interpunkcija).
14. METODICKI POSTUPCI U OBRADI VRSTA RECI
15. KONTROLNI ZADACI U NASTAVI JEZIKA 16. ?
17. METODICKI SISTEMI U NASTAVI JEZIKA
Medju modernim sistemima nastave gramatike jasno se uocavaju : Sistem zasnovan na primeni induktivno-deduktivnih metoda, sistem problemske nastave, sistem
programirane nastave I ucenje putem otkrivanja . induktivno-deduktivne metode: nastava se koristi logickim (opstim) metodama. Ucenici se primenom nastavnih metoda uce da posmatraju, uporedjuju, zapazaju jezicke pojave I tako dolaze do definicija pojmova I zakonitosti. U taj proces se ukljucuju: uporedjivanje, analiza I sinteza, konkretizacija I apstrakcija, indukcija I dedukcija.
sistem problemske nastave: stepen ucenicke samostalnosti je znatno veliki. Cak I kad iste probleme resava celo odeljenje, njihovo re savanje tece individualno. Do saznanja o jezickim pojavama dolazi se resavanjem problema. Problemsku situaciju stvara nedoumica oko ispravnosti ucenickih resenja nekog jezickog problema, njegovo resavanje zahteva da stvaralacki primene znanja iz gramatike , pravopisa,
stilistike… sistem programirane nastave: zahteva od ucenika visok stepen samostalnosti I umnog angazovanja I ucenikovo ucesce u procesu izucavanja jezickih pojava je samostalno. Bitni elementi programirane nastave, pored algoritma, jesu sekvence i clanci. Algoritam predstavlja temu gradiva, dok sekvence imaju svoje elemente, a to su clanci. Clanci jesu osnovni elementi gradiva.njega cine: informacija za ucenika, zadatak, prostor u kome se obavlja zadatak, povratna informacija.
ucenje otkrivanjem u nastavi jezika : kombinacija ucenja otkrivanjem prati sistem elemenata programirane I problemske nastave. U fazi autokorekcije I autoverifikacije ucenici dobijaju povratne informacije o tome sta su uradili dobro, sta t reba da koriguju, zatim se na zadacima objektivnog tipa proverava koliko valjano to cine. Deduktivni postupak pri radu na novoj nastavnoj jedinici sastojao bi se u uopznavanju sa gradivom, gde bi oni samostalno otkrivali primere.
18. JEZICKA KULTURA U NASTAVI
Pismenim sastavima, njegovim vrstama I oblicima se posvecuje posebna paznja, a savladavanje tih oblika krece se postupno- od prepricavanja I pricanja, preko opisivanja I izvestavanja, do raspravljanja u kojima se vide najslozeniji oblici izrazavanja. Postoji stalna potreba za ucenickim pripovedanjem, opisivanjem ,izvestavanjem, referisanjem, raspravljanjem, kompariranjem, dokazivanjem, prikazivanjem, osvrtanjem, I slicnim oblicima usmenig I pismenog izrazavanja. Svim tipovima izrazajnog citanja usvaja se vrednost govornog je zika. Cim ucenika pocnemo uvoditi u takva citanja navikavamo ga da pri citanju I govoru vodi racuna o visini tona, boji glasa, melodiji
recenice, tempu citanja, pauzama… sa tekst-metodom povezane su ostale jezicke metode: monoloska I dijaloska, metoda “zive reci”. Monolosku metodu koristi nastavnik I njegov monoloski govor je za ucenike uzor kako treba govoriti. U svest slusalaca najpre dospeva izgovor glasova I reci, akcenti, melodija recenice, boja I ritam kojim se govori. Dijaloska metoda na taj nacin omogucava uceniku da slusa govor nastavnika I da aktivno ucestvuje u komuniciranju na nastavi.takodje je korisna metoda
demonstriranja, gde se , ugledajuci na uzore, ucenici uce kako to valja ciniti. Metode koje predstavljaju kombinaciju komunikacijskih metoda, jesu kombinovane metode po tome sto se u njihovoj primeni preplicu raznovrsni oblici jezickog komuniciranja. To su: metoda ekskurzije I
metoda samostalnih ucenickih radova. Od posebnog znacaja su organizovani oblici rada sa ucenicima na razvijanju kulture izrazavanja van nastave. Ucesce u literarnoj, dramskoj, filoloskoj, I drugim sekcijama direktno pomaze razvoj njihovog jezickog izraza. Slobodne aktivnosti su duzne da omoguce afirmaciju izraza svih ucenika – da im daju priliku da citaju svoje radove na priredbama I ucestvuju u takmicenjima I nagradnim konkursima…
Delovanje kulturnih institucija u koje se ucenici odvode (pozorista, bioskopi, muzeji), izdavacka delatnost, reklame I svi drugi vidovi upotrebe pisane reci takodje uticu na razvoj kulture izrazavanja.
19. PRAVOPISNE VEZBE (PRIMER NASTAVNOG CASA)
Вежбаое равписа пбавља се на кпнкретним римерима и у тим слушајевима указује на најважнија пртпграфкса равила. Ту ће дпћи упзнаваое са исаоем пјединих, тежих реши кпд кпјих се најшещће грещи (нр. кпд глагплскпг ридева раднпг: бип, дпщап; кпд слпженица: иситати, ищшистити; кпд растављаоа реши на слпгпве; кпд глагплскпг ридева трнпг: депнесен, сасен итд.). На шаспвима усменпг и исменпг изражаваоа треба псебну ажоу пклаоати изражајнпм шитаоу и увежбаваоу интерункције, ри шему се псеб нп впди рашуна п рпзпдији и интерункцији датпг текста.такпђе треба римеоивати пблик грунпг и индивидуалнпг рада, кап и дпунску наставу. рактикпвати диктате и аутпдиктате, кпригпваое ђашкпг рукписа и пткуцане текстпве са пмащкама. За мнпге равписне вежбе мпгу се рпнаћу пгпдни текстпви у шитанкама и коижевним делима, у щтами и ушенишким радпвима, или се мпгу стварати решенице са пгпдним римерима. Већина вежбаоа траје пкп 15-20 минута. Пна најшещће улазе у структуре кпмбинпваних шаспва, где се пвезују са наставпм граматике, гпвпрним вежбама, тумашеоем уметнишких текстпва и риремаоем ушеника за исмени задатак. Акп се вежбаое пдужи и захвати шитав шас, пбишнп пстаје дпсаднп и разнп у заврщници. Скпрп све равписне вежбе имају исани пблик. рема нашину на кпји се ушеницима сапщтава или сугерище пнп щтп треба да наищу, равписне вежбе мпгу имати вище пблика:
-
диктат - нашин шитаоа или казиваоа кпји је рилагпђен услпвима заисиваоа сампдиктат - ушеник ри исаоу диктира сам себи ретхпднп наушен текст дпуоаваое текста - текст са изпстављеним делпвима кпје треба дпунити исрављаое текста - текст са дидактишки рпрашунатим пмащкама за исравку реисиваое текста кпментарисаое равписа у тексту итд.
20. STRUKTURA CASA U NASTAVI GRAMATIKE Nove nastavne jedinice obradjuju se uz pomoc metodickih radnji: -Koriscenje pogodnog polaznog teksta na kome se uvidja I objasnjava jezicka pojava. -Koriscenje primera iz tekucih ili zapamcenih govornih situacija. -Podsticanje ucenika da polazni tekst dozive I shvate u celini I pojedinostima -Uvidjanje I obnavaljanje poznatih jezickih pojava I pojmova koji doprinose laksem shvatanju novog gradiva. -Upucivanje ucenika da uocavaju primere jezicke pojave koja je predmet saznavanja. -Najavljivanje I belezenje nove nastavne jedinice I istrazivacko sagledavanje. -Saznavanje bitnih svojstava jezicke pojave. -Sagledavanje jezickih cinjenica sa razlicitih stanovista. -Ilustrovanje I graficko predstavljanje jezickih pojmova I njihovih odnosa -Definisanje jezickog pojma. -Prepoznavanje, objasnjavanje I primena gradiva u novim okolnostima. -Utvrdjivanje, obnavljanje I primena stecenog znanja I umeca. Metodicke radnje se ukljucuju u strukturu nastavnog casa. Pr imer moze biti obrada objekta. 1.imamo polazni tekst 2.sledi razumevanje teksta 3.primeri iz govorne situacije 4.obnavlja se gradivo I uvodi se u novu nastavnu jedinicu 5.upucuje se na novu predmetnost 6.najavljuje se I belezi nova nastavna jedinica 7.uvidja se odnos izmedju objekta, subjekta I predikata.
21. ORTOEPSKE VEZBE U NASTAVI (SREDNJA SKOLA)
22. SKOLSKI PISMENI ZADACI исмени састави су највища фпрма исменпг израза ушеника. Тп су сампстални ушенишки радпви кпји настају п наставнпм пдстицају. Пни се ищу већ у рвпм разреду пснпвне щкпле, у кратким решеницама п мајци, п другпвима и сл. К асније ти радпви дпбијају унекпликп другашију фпрму с пбзирпм на развитак спспбнпсти ушеника и на рпщириваое оихпвих знаоа. Пстварују се у пблику рипведаоа, писиваоа, извещтаваоа и расраве.
Ушеници исмене саставе раде у щкпли и кпд куће, а пвременп и кап званишне исмене задатке (шетири ута гпдищое). Усех састава рвенственп зависи пд саржаја кп ји је оиме пбухваћен. ушеници најлакще и најусещније риказују свпје дпживљаје и дпгађаје у кпјима су ушествпвали или су их видели и/или шули. Затп пвакве теме (нр. "Радп се сећам тпг дпгађаја", "Мама и ја", "Слаткп сам се насмејап", "Најдража успмена" и сл.) пдстише ушенике да ищу п свпјим заажаоима, утисцима, мислима и псећаоима. Са развијаоем зрелпсти и спспбнпсти, укљушују се и захтеви за пбјективним риказиваоем стварнпсти и актуелних друщтвених пјава. Тематика пбјективнпг сведпшеоа ретежнп се заснива на риказиваоу дпгађаја и пјава, људи и оихпвих пстуака, на писиваое ствари, бића, редела, рпстприја, лишнпсти ("Другарски пстуак", "Лишнпст са кпјпм сам делип дпбрп и з лп", "Занимљив редеп"). За пбраду тема кап щтп су "Све је симбпл щтп ти види пкп" (В. Илић), "сихплпгија ликпва у рпману..." и сл. непхпднп је да ушеници рикуе грађу кпја је знатнп щира пд оихпвпг непсреднпг искуства. Састави кпји имају пвакве теме захтевају п себнп риремаое ушеника ушеници се благпвременп пдсећају на битније шиоенице, пбнављајући градивп, уућују на пдгпварајућу литературу и друге извпре пдатака. У 6. и 7. разреду пснпвне и 1. и 2. средое щкпле пјашанп је интереспваое за спствену лишнпст, а у прасту је критишки пднпс рема пкплини и друщтвеним пјавама. Затп ушеницима на пвпм узрасту највище пдгпвара тематика п другарству и људским пднпсима, п лишнпстима и оихпвим пстуцима, друщтвеним рпблемима и сукпбу генерација. Ушеници 3. и 4. разреда средоих щкпла пјашанп се интересују за друщтвенп инфпрмисаое шпвека и младпг наращтаја, мпралнп вреднпваое, духпвна и стваралашка мпћ шпвека и оегпви егзистенцијални рпблеми.
23. FUNKCIONALNI CILJEVI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA
рактишни (функципнални) циљеви пбухватају стицаое спспбнпсти радних навика и искустава кпја се мпгу рименити у непсреднпј живптнпј ракси . Већ у рвпм разреду пснпвне щкпле
ушеници уше да шитају и ищу . Разни пблици читаоа кап щтп су лпгишкп, дпживљајнп, истраживашкп, интерретативнп, уметнишкп, критишкп, студипзнп, шитаое са бележеоем пјашавају струшне текстпве. Затп пспспбљаваое ушеника за разне врсте функципналнпг шитаоа сада у рвпразредне и незапбилазне рактишне циљеве. Савлађиваоем гпвпрне културе и исменпсти ушеници се пспспбљавају да језишки упблише свпје мисли и псећаоа и да их убедљивп сапщте другима. У функцији пдизаоа гпвпрне културе на вищи нивп римеоују се све врсте гпвпрних и и смених вежби: граматишке, акценатске, пртпеске, лексишке, семантишке, равписне и стилске вежбе, ришаое и реришаваое, писиваое, беседнищтвп, исаое и сама, мплби, жалби, реферата, кпректпрска и лектпрска вежбаоа и други пблици рактишнпг гпвпреоа и исаоа.
псебну врсту рактишних циљева редставља: мпћ заажаоа и упређиваоа, закљушиваое и дпказиваое, астракција и кпнкретизација. Настава матероег језика и коижевнпсти треба да пбуди смисап за увиђаое битних детаља и п днпса узрпшнп-пследишних пднпса и веза и функција пјашане радпзналпсти истраживашкпг духа, мащте и креативнпсти. Функципнални циљеви су битан услпв за пствариваое васитних и пбразпвних циљева. пмпћу оих се стише спспбнпст за самппбразпваое , мптивисаое ушеника за рад, на развијаое критеријума за вреднпваое знаоа и на усвајаое екпнпмишнпг нашина ушеоа.
24. NASTAVA LEKSIKOLOGIJE U OSNOVNOJ SKOLI
Пснпвни задатак наставе лексике је да развија и бпгати решник ушеника. У наставу лексике сада и тумачеое непзнатих речи и израза на шаспвима пбраде некпг коижевнпг дела. Без тпга, анализа
текста не би била усещна. Знашеоа реши и рпщириваое оихпвпг брпја уши се у рпцесу наставе и шитаоа коига. Служеое решницима заузима псебнп местп у настави лексике. пред некпликп решника срскпхрватскпг (хрватскпсрскпг) коижевнпг и/или нарпднпг језика: “Решник Матице срске”, “Решник Срске академије наука и уметнпсти”, “Решник Југпслпвенске академије знанпсти и уметнпсти”, “Лексикпн Југпслпвенскпг лексикпграфскпг завпда”, пстпје и други решници, са знатнп маое реши, али сви пни мпгу ефикаснп да пс луже наставницима у рактишнпм раду у пбласти културе усменпг и исменпг изражаваоа. За наставу лексике пд ресуднпг знашаја су лексишке ве жбе, шији је циљ да ушеницима укажу на изванреднп лексишкп бпгатствп нащег коижевнпг језика и на мпгућнпсти оегпве римене у гпвпру и исаоу. За сваки редмет, сваки пјам, у нащем језику пстпји једна или вище реши са истим или слишним знашеоем. Тиме је пбезбеђена мпгућнпст д а, рименпм брпјих реши, рецизније и леще искажемп свпје мисли и псећаоа. Узмимп, на ример, пщти пјам “зграда”; пставимп ушеницима итаое “Какве све аспцијације изазива пвај пщти пјам?” и ушеници ће уз малу пмпћ наставника набрпјати српдне реши: кућа, дпм, пгоищте, барака, двпрац, замак, вила, викендица, сплитер, небпде р. Лексичке вежбе - речи са синпнимним или српдним значеоем
За вежбаое на пвпм шасу мпгу да нам пслуже следеће реши са истим или српдним знашеоем: дете црн ићи
беба
пдпјше мрк
ещашити
нпвпрпђенше гарав
пвпјше
маза
загасит таман мрашан
газити кпрашати
пмаћи се
тршати
шедп
дерищте
тмуран шађав летети
хпдати
25. METODICKI PRISTUP OBRADI NEZAVISNIH RECENICA (NA PRIMERU)
Recenice se dele na proste I slozene; proste imaju jedan predikat, a slozene se sastoje iz vise prostih recenica. Sto se tice strukture vrsta recenica, vazno je utvrditi od koliko se nezavisnih predikatskih recenica sastoji jedna komunikativna recenica. Zatim treba utvrditi od kojih se clanova sastoji ta nezavsina predikatska recenica (ili recenice). Neki od tih clanova mogu biti I zavisne predikatske recenice. Nezavsine I zavisne recenice se pojavljuju na razlicitim nivoima recenicne strukture. Nezavisne recenice obuhvataju zavisne recenice kao sto svaka celina obuhvata svoj deo. Tako se u jednom zadatku trazi da se u navedenoj slozenoj recenici podvuku nezavisne proste recenice. Npr: Jezero jedva da je bilo zaledjeno, pokrivale su ga, u tankom sloju, I pahulje koje su jos uvek padale, I kad bismo zastali I osluskivali, svuda unaokolo tiho je sustao tr ščar . Recenice: “koje su jos uvek padale” I
“kad bismo zastali” I “osluskivali” nisu podvucene jer su to zavisne recenice. Ovakva podela cele recenice previdja da su zavisne recenice delovi , clanovi nezavisnih recenica, ili sintagmi u okviru njih. Poenta je u tome da su nezavisne I zavisne predikatske recenice bitno razlicite: nezavisne recenice mogu da stoje same I da sacinjavaju zavrsenu poruku, dok zavisne recenice imaju sintaksicku funkciju u okviru nezavisnih.
26. VASPITNI CILJEVI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA
Дидактика све циљеве и задатке наставе сврстава у три груе: 1.
пбразпвни (сазнајни)
2.
васитни (пдгпјни)
3.
рактишни (функципнални)
Васитни (пдгпјни) циљеви пднпсе се на стицаое врлина и пзитивних навика, на развијаое
ваљаних мпралних судпва и усвајаое културнпг пнащаоа. Пви циљеви утишу на впљну активнпст ушеника, усмеравају их рема друщтвенп-кприсним делатнпстима, леменитпм пнащаоу и пстуаоу; утишу на хуманизпваое и спциј ализпваое ушеникпве лишнпсти, развијаое раднпг и естетскпг васитаоа. Светпви мнпгих коижевних дела заснпвани су на мпралним сукпбима у кпјима су прешне вреднпсти: дпбрп и злп, живпт и смрт, љубав и мржоа. рпушаваое коижевних текстпва највище ажое пклаоа критишкпм сагледаваоу испљених карактера, пстуака, ставпва, идеја и пгледа на свет. Такп се уз пмпћ уметнишких текстпва и наставе кпд ушеника мпгу развијати мнпге врлине, равишнпст, искренпст, рпдпљубље, дпстпјанствп, тплеранција, хуманизам и све пнп щтп је везанп за дпбрп, јер је свакп делп на псебан нашин ангажпванп на страни дпбра.
Циљеви наставе коижевнпсти на пљу васитаоа су: -
развијаое љубави рема коижевнпсти ствараое шиталашких навика бпгаћеое мащте јашаое језишкпг сензибилитета.
Скпрп све псталп градивп матероег језика и коижевнпсти рптканп је рвенственп васитнпм тенденцијпм: бајке, басне, щаљиве рише, рипветке, легенде, загпнетке, италице, нарпдне и уметнишке есме, у свима оима врхунац дпстижу мпрална и е стетишка псећаоа.
27. NASTAVA FONETIKE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU) Пснпвни елемент фпнетике јесте глас, најмаоа јединица гласпвнпг система. Пна се мпже псматрати са три асекта: -
Физиплпшкпг (артикулација) Акустичкпг (фпнетика) Функципналнпг (фпнплпгија)
На римеру фпнплпгије Функцијпм гласа бави се фпнплпгија, а оена пснпвна јединица јесте фпнема, кпја служи за разликпваое знашеоа реши (нр. рат/рад/ред, ити/бити). Разликпваое знашеоа пмпћу фпнема реализује се у ппзицијама (т/д, /б, а/е), а да би се сурптстављене фпнеме бпље истакле треба их пдвлашити у решима. риликпм вежбаоа мпгу се давати нептуне реши кпјима ће ушеници дпдати пдгпварајуће фпнеме. Ушеницима треба указати на неке псебне слушајеве када с е заменпм фпнема не дпбија некп нпвп знашеое реши. Нр. акп бисмп у риме ру “али рпди али у рпд пди” фпнему а у везнику “ али” заменили фпнемпм и, знашеое решенице псталп би истп: “или рпди или у рпд пди”. Тп је најшещће слушај са плисемишним решима кпје у свпм саставу имају самп једну разлишиту фпнему. Неке реши се мпгу јавити у два пблика, ри шему је разлика самп у ј еднпј фпнеми, али је знашеое тих реши истп (кпврча, кпврша; ихтије, иктије), за разлику пд римера тиа че/ше , где фпнеме ч и ш унпсе нпвп знашеое реши. Фпнплпщки систем не мпра имати исти брпј јединица кап и фпнетски систем. Такп се у решеници “Птац га впли” у гпвпру, уместп фпнеме ц, шује ς (дз). Такпђе, другашија је рирпда гласа н у решима сан и Анка. Пвакви гласпви се називају алпфпни, и пни нису нпсипци дистинктивних пбележја већ самп нијансе изгпвпра пстпјећих фпнема. На пснпву пвих и слишних римера ушеници ће лакще разумети рирпду фпнема.
28. PRIPREMA UCENIKA ZA IZRADU SKOLSKIH PISMENIH ZADATAKA Sve sto se u nastavi jezika I knjizevnosti radi izmedju dva skolska pismena predstavlja na neki nacin I pripremu za naredni pismeni zadatak. Tako se izmedju zadataka ostvaruje kontinuitet. Pripr еmanje ucenika tece u dva vida- u uzem I sirem smislu. U uzem smislu to su: jezicke vezbe, sve pravopisne vezbe, sve stilske vezbe, vezbe u kombinovanju sastava I pisanje sastava u skoli I kod kuce. U sirem
smislu za pisanje, ucenik se priprema od jednog do drugog pismenog zadatka , I tako sto ste kne odredjen opseg jezickog znanja jer cita veliki broj knjizevnih dela I kod kuce I u skoli.
ретхпднп ушеници упзнају са тематским кругпм тј. са грађпм п кпјпј треба да ищу, а пгпдним језишким, равписним и стилским вежбама риремају се да ваљанп пбаве исаое задатака.За пбраду тема кап щтп су "Све је симбпл щтп ти види пкп" (В. Илић), "сихплпгија ликпва у рпману..." и сл. непхпднп је да ушеници рикуе грађу и пдређена знаоа кпја су стекли шитаоем лектире, струшне литературе, щтаме, радип -емисија и дпкументарнпг материјала. исмени састави кпји имају пвакве теме захтевају псебнп риремаое ушеника - ушеници се благпвременп пдсећају на битније шиоенице, пбнављајући градивп, уућују на пдгпварајућу литературу и друге извпре пдатака. Пбишнп се рактикују гпвпрне вежбе и дпмаћи радпви кпји пбухватају редметнпст блиску теми будућег званишнпг исменпг задатка, нр.рпдпљубље. Битнп је теме такп пдесити да се пне пднпсе на пну грађу кпја је ушеницима пзната или уз пдгпварајућу рирему мпже бити ристуашна. Наставник најре фпрмулище наслпв исменпг састава, шиме ушенике усмерава на редметнпст, садржај задатака и нашин на кпји задату тему треба пбрадити. Наслпви исмених састава мпгу се језишки упблишити на вище нашина, а најшещће имају пвај пблик: - наслпвна синтагма - итаое - исказ жеље или ретпставке - екскламативни и елетишни искази - тврдоа из лишнпг искуства - тврдоа из пщтег искуства
29. UDZBENICI I PRIRUCNICI IZ SRPSKOG JEZIKA U SREDNJOJ SKOLI Учбеник мпра да буде рилагпђен узрасту ушеника садржајем, језикпм и пбрадпм. Излагаое градива је систематскп и јаснп, а илустрације, слике и цртежи у складу са текстпм. Вежбе, задаци и итаоа у учбенику мпрају бити састављени такп да пдстишу ушенике на размищљаое, да кпд оих развијају интереспваое за дату материју. Наставник је дужан да у наставнпм раду кпристи убенике и друге коиге и да уућује ушенике какп да их кпристе. Честп се дпгађа да већина ушеника у пдељеоу неке учбенике реткп кад и птвпри, а су на крају щкплске гпдине нпви кап да су тек дпремљени из коижаре. За тп је к рив наставник.
Ушеници мпрају бити адекватнп риремљени да сампсталнп и ефикаснп кпристе коигу. Акп наставник навикне ушенике да равилнп кпристе учбенике, пни ће уз пмпћ пнпга щтп су с лущали на шасу лакще савладати садржаје редвиђене рпгрампм. ри уућиваоу ушеника на учбеник наставник мпра да буде презан. Акп је учбеник щири пд рпграма, пн неће тражити пд ушеника да шитају и уше све текстпве. Укпликп су неки текстпви репщирни, упзприће да шитају самп пнп щтп је непхпднп. Акп је градивп у учбеницима ращшлаоенп п лпгишким целинама, тп ће ушеницима плакщати рад. Оима се мпра скренути ажоа да се највище кпнцентрищу на дефиниције и нагласити важнпст итаоа и задатака датих на крају щтива. Акп их усещнп реще, знаши да су дпбрп разумели и савладали градивп. У учбеницима пстпји вище врста дефиницја, нр. лексишке, е нциклпедијске и др.
30. FONETSKE I FONOLOSKE VEZBE На римеру фпнетике
риликпм излагаоа п пдели гласпва на впкале и кпнспнанте, птребнп је пбјаснити рирпду и једних и других - ри изгпвпру впкала ваздущна струја не наилази на ререке у уснпј дуљи, а ри изгпвпру кпнспнаната у уснпј дуљи се јавља ререка. Наставник мпже на табли заисати пделу гласпва и тражи пд уш еника да изгпвпри пве гласпве и такп дпбије јасну слику п оихпвпј а ртикулацији. впкали (а, е, и , п , у) спнанти (в, р, ј, л, љ, м, н, о) кпнспнанти (сви пстали)
риликпм рпушаваоа звушнпг система срскпг језика и пдели сугласника на звучне и безвучне, такпђе треба пбајснити разлику међу оима: звушни сугласници настају треереоем гласних жица, а безвушни без тпг треереоа. Наставник мпже на табли наисати пвакву табелу: звушни: б, г, д, ђ, ж, з, ч безвушни: , к, т, ћ, щ, с, ш, ф, х, ц
На римеру фпнплпгије
Разликпваое знашеоа пмпћу фпнема реализује се у ппзицијама (т/д, /б, а/е), а да би се сурптстављене фпнеме бпље истакле треба их пдвлашити у решима. риликпм вежбаоа мпгу се давати нептуне реши кпјима ће ушеници дпдати пдгпварајуће фпнеме. Фпнплпщки систем не мпра имати исти брпј јединица кап и фп нетски систем. Такп се у решеници “Птац га впли” у гпвпру, уместп фпнеме ц, шује ς (дз). Такпђе, другашија је рирпда гласа н у
решима сан и Анка. Пвакви гласпви се називају алпфпни, и пни нису нпсипци дистинктивних пбележја већ самп нијансе изгпвпра пстпјећих фпнема. На пснпву пвих и слишних римера ушеници ће лакще разумети рирпду фпнема.
31. ISPRAVLJANJE, OCENJIVANJE I KOMENTARISANJE SKOLSKIH PISMENIH ZADATAKA Vecinu ucenikovih radova treba podvrci analizi, ispravljanju I korigovanju kako bi time izvlacili pouke o odlikama dobre pismenosti. U ucenikovom testu nastavnikovih intervencija treba da bude sto manje. Uceniku je dovoljno skrenuti paznju da greska postoji, ali suvisno je naznacavati mesto gde se greska nalazi. treba koristiti marginu I pomocu znakova za korigovanje , napomena I zahteva ispisanih u njoj, ucenika navoditi da greske sam uoci. Uceniku ne treba staviti tacku tamo g de joj je mesto, vec na margini u visini reda gde je ona izostala.tako se postupa sa svim znakovima interpunkcije. Ucenik na taj nacin moze samostalno da trazi greske. Pored korektorskih znakova valja upotrebljavati uputstva, pohvale, obrazlozenja, koja obicno slede ispod ucenikovog testa I odnose se na nje gove opste vrednosti: shvatanje teme, odredjivanje njenog tezist a, izbor gradje, njen raspored u sastavu, estetski izgled zadatka itd. On se pri ocenjivanju njih odnosi dvojako- objektivno I subjektivno. Ako se ocena do kraja objektivizira ona ne sme biti pristrasna, jer kod ucenika moze izazvata misljenje da se ocena namerno uvecava ili smanjuje. U napomenama, primedbama, pohvalama, uputstvima ucenik mora da vidi nastavnikovu dobru volju da ga pouci. Na ucenika sve mora da deluje podsticajno I ohrabrujuce za dalji rad. Upravo je ohrabrivanje ucenika da pise bolje bitna funkcija ocenjivanja. Analizom pisanih sastava nastoji da se ukaze na ucenikove promasaje , kojih oni treba da postanu svesni kako bi u buducim sastavima stecena iskustva donela bolje efekte.
32. UCENJE OTKRIVANJEM U NASTAVI JEZIKA (NA PRIMERU) Ako bi ovaj sistem primenili pri obradi nastavne jedinice u II r azredu srednje skole: promena imenica 2.vrste mora se prvo poci od njihovog znanja o deklinaciji imenica 1.vrste.ucenicima ce se dati tekst gde treba da prepoznaju imenice 1.vrste , da im odrede padez I znacenje I tako ce obnoviti prethodno uceno gradivo. Naici ce na imenicu seme koja pripada imenicama 2.vrste I tako ce biti zapocet a faza rada. nastavnik ce od ucenika zatraziti da izmenjaju imenicu po padezima. U fazi autokorekcije I autoverifikacije ucenici dobijaju povratne informacije o tome sta su uradili dobro, a sta treba da koriguju. Zatim bi steceno znanje primenjivali na novim primerima, a tako bi ujedno I proveravali pouzdanost stecenog znanja. To je verifikativno-aplikativna faza. Kombinacijom elemenata
programirane I problemske nastave, prati sistem ucenja otkrivanjem, bilo kao induktivni, bilo kao deduktivni postupak. Deduktivni postupak bi se sastojao u tome da se ucenicima saopsti koje se imenice menjaj u po drugoj vrsti, sta im je osnova I ko jim se nastavcima prosiruju. Tako bi ucenici za pravilo koje im je saopsteno navodili primere.
33. GRADJENJE RECI U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU TVORBE IMENICA, PRIDEVA, GLAGOLA)
34. ILUSTRACIJE U NASTAVI GRAMATIKE Crtezi, grafikoni, slike narocito su potrebni onim nastavnim podrucjima koja su po sadrzaju racionalna I po prirodi verbalna pa brzo zamaraju ucenike. Ilustracije predstavljaju pomocno sredstvo I kao takve ne smeju da zamene jezicki mater ijal, tekstove I govornu praksu. Znanje steceno umesnom I odmerenom primenom ilustracija potpunije je I trajnije jer se ucenici na originalan nacin susrecu sa jezickim pojmovima I pojavama. Crtez upucuje da ucenici sagledaju gradivo iz novog ugla , da ga zapaze u novoj projekciji I da ga izraze novim znakovnim sistemom. Slika otvara nov prostor za misljenje, pa tako lakse I duze pamcenje. Slika takodje sluzi kao podsticaj govornoj situaciji. Ilustracija nikada nije sama I uvek je prati iskaz koje prethodi ili sledi. Sto se tice ilustrovanja odnosa I relacija nastavniku se pruza mogucnost da pomocu jednostavnih crteza slikovito prikaze odnose izmedju subjekta I objekta I usmerenost radnje kod povratnih glagola. Na primer: Jelena ceslja sestru. Jelena se ceslja. Korisno je I u nastavi fonetike slikati govorne o grane. Takodje I ilustracije u sluzbi sinteze I sistematizacije gradiva mogu puno pomoci da se na slikovit, sazet I pregledan nacin sistematizuje srodno gradivo koje je obradjivano na vise c asova. Npr.posle obrade recenicnih delova sistematizacija se moze crtezno pr ikazati, pa ce ucenicima olaksati ucenje I delovati kao podsetnik. Ilustracije se mogu postici slovima I nacinom pisanja . Npr.sirinom slova moze se naglasiti duzina izgovora pojedinih reci ili samoglasnika. Krupnijim slovima moze se oznaciti istaknuti slog u reci, narocito u nizim razredima gde se akcenat obradjuje teorijski.
35. NASTAVA SRPSKOG JEZIKA U VISIM RAZREDIMA OSNOVNE SKOLE Cilj nastave je da osigura da svi ucenici steknu bazicnu jezicku pismenost I da napreduju, da se osposobe da sami resavaju probleme I zadatke u novim situacijama, da razviju motivisanost za ucenje I zainteresovanost za predmetne sadrzaje kao I da ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog knjizevnog
jezika na kojem ce se usmeno I pismeno pravilno izrazavati, da uspoznaju, dozive I osposobe da tumace knjizevna dela, pozorisna, filmska I druga umetnicka ostvarenja… Osmi razred: Razvoj knjizevnog jezika- straoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski, Vukova reforma. Dijalekti-osnovni pojmovi. Sintagme-pridevske, priloske, glagolske. Zavisne predikatske recenice Osnovne funkcije I znacenja glagolskih oblika , upotreba glagolskih oblika u pripovedanju. Gradjenje reci- kombinovano I gradjenje pretvaranjem. Jednoznacne I viseznacne reci; homonimija, metafora I metonimija. Glavna pravila standardne I akcenatske norme, obnavljanje znanja o akcentima iz pre thodnih razreda. Proveravanje pravilnog izgovora samoglasnika I suglasnika. Intonacija proste I slozene recenice. Pravopis- pisanje poluslozenica, pisanje imena stranih jezika, veliko slovo, interpunkcija, spojeno I rastavljeno pisanje reci, pisanje skracenica I rastavljanje reci na kraju reda.
36. NASTAVA FONETIKE-NA PRIMERU OBRADE PALATALIZACIJE I SIBILARIZACIJE
Ako npr.hocemo da obradimo tematsku celinu glasovnih promena to se moze obnoviti na niz nacina: nastavnik diktira tekst u kome su se desile glasovne promene, a ucenik ih pise kako treba pri diktiranju; ucenicima se daje tekst u kome su reci sa glasovnim promenama napisane ispod crte u obliku u kome nema promene, a ucenici ih na crti pisu u obliku s promenom. Takodje, umesto diktiranja ucenicima se moze dati tekst u kome treba da isprave greske koje su u vezi sa glasovnim promenama koje znaju. U udzbeniku za 6.razred osnovne skole pod naslovima Palatalizacija I Sibilarizacija govori se o
“menjanju” zadnjonepcanih k,g,h u č,ž,š. Medjutim, ta definicija je cesto navodjena kao pogre sna, tako da se u savremenom jeziku moze govoriti samo o alterniranju, t j “smenjivanju” u odredjenim kategorijama.
Cesto se govori “c je preslo u č”. Problem je u tome sto se ne moze koristiti taj izraz,jer su c i č postali od istog glasa- k, samo sto je č mnogo starije. Najbolja definicija bi bila da se k aze kako se c zamenjuje sa č. Za sibilarizaciju se kaze: promena zadnjonepcanih suglasnika ispred i u piskave suglasnike. Ili se kaze da sibilarizacijom K prelazi u C, G prelazi u Z, H prelazi u S. ali ako zaista prelazi zasto ima toliko izuzetaka?
Anki, Olgi, seki, baki, vocki, patki… to govori da se k,g,h ne menjaju u c,z,s, vec da se u odredjenim
morfoloskim I tvorbenim pozicijama k zamenjuje sa c itd. Nekada se ne pravi razlika izmedju smenjivanja I promene glasova, kao da je to jedno isto. Glaso vne promene su istorijski proces, vrsen u odre djeno vreme pod odredjenim uslovima. Ono sto se podrazumeva pod izuzecima zapravo su novi oblici, nastali posle prestanka delovanja glasovnih zakona. Znacajno je pomenuti za palatalizaciju da se ona ne vrsi, nego se vrsila, a danas se u nekim oblicima javljaju alternacije k,g,h> č,ž,š.
37. GRAMATIKE SRPSKOG JEZIKA I NJIHOVA PRIMENA U NASTAVI
38. GOVORNE VEZBE U NASTAVI Гпвпрне вежбе су пблик рада у настави гпвпрне културе . Гпвпрне вежбе мпгу бити: 1. језичке (лексишке, фразеплпщке, синтаксишке, фпнетске и фпнплпщке, акценатске, вежбе у
шитаоу, изражајнпм казиваоу и беседнищтву) - пмпћу оих се пстварује рактишнп усвајаое и бпгаћеое језика, пбједиоујући наставу исменпсти и наставу граматике. 2. стилске (вежбе у заажаоу, избпру реши, кпмбинпваоу реши, лан исменпг састава,
метафпришнп казиваое, вежбаое аспцијација, симбплишка уптреба реши и сл.) - пмпћу оих се рактишнп римеоује изражајна мпћ језика. Гпвпрне вежбе мпгу се пстварити у пблику расраве, реришаваоа, ришаоа, пстављаоа итаоа и даваоа Мпгу се прганизпвати крпз рад п груама или крпз фрпнтални пблик рада. Вежбе гласнпг читаоа кпристе гпвпрнпј култури, псебнп ри стваралашкпм ристуу, када
ушенике пдстишемп да се у текстпве уживе и да их ри шитаоу надахну спственим псећаоем. Учеое и гпвпреое пдлпмака наамет најбпље се римеоује са драмским текстпвима. На тај
нашин се вежба изгпвпр, глас и амћеое. Таквих пдлпмака има нр. у "Гпрскпм вијенцу". Рецитпваое је дпбра щанса за стваралашки рад ушеника, јер пдстише на изражајнп казиваое и на
интензивније мисли и емпције. Расрава (дебата) је велика щанса за стваралашку активнпст, јер тражи размищљаое, трагаое за
пдацима, упређиваое, дпказиваое. За расраву је важнп изабрати занимљив рпблем и дпб рп се риремити. псебнп је важнп служити се аргументима, шиоеницама, цитатима.
39. OBRADA GLASOVNIH PROMENA U OSNOVNOJ SKOLI Ako npr.hocemo da obradimo tematsku celinu glasovnih promena to se moze o bnoviti na niz nacina: nastavnik diktira tekst u kome su se desile glasovne promene, a ucenik ih pise kako treba pri diktiranju; ucenicima se daje tekst u kome su reci sa glasovnim promenama napisane ispod crte u obliku u kome nema promene, a ucenici ih na crti pisu u obliku s promenom. Takodje, umesto diktiranja ucenicima se moze dati tekst u kome treba da isprave greske koje su u vezi sa glasovnim promenama koje znaju. U udzbeniku za 6.razred osnovne skole pod naslovima Palatalizacija I Sibilarizacija govori se o
“menjanju” zadnjonepcanih k,g,h u č,ž,š. Medjutim, ta definicija je cesto navodjena kao pogre sna, tako da se u savremenom jeziku moze govoriti samo o alterniranju, tj “smenjivanju” u odredjenim kategorijama.
Takodje, cesto se nepravilno definise promena nepostojano A : da se nepostojano A gubi u pojedinim oblicima reci. najpravilnija definicija bi bila da se A ne javlja u pojedinim oblicima reci (u kojima je poluglasnik bio u slabom polozaju, pa nije doslo do vokalizacije).
Cesto se govori “c je preslo u č”. Problem je u tome sto se ne moze koristiti taj izraz,jer su c i č postal od istog glasa- k, samo sto je č mnogo starije. Najbolja definicija bi bila da se kaze kako se c zamenjuje sa č. Za sibilarizaciju se kaze: promena zadnjonepcanih suglasnika ispred i u piskave suglasnike. Ili se kaze da sibilarizacijom K prelazi u C, G prelazi u Z, H prelazi u S. ali ako zaista prelazi zasto ima toliko izuzetaka? Anki, Olgi, seki, baki, vocki, patk i…
to govori da se k,g,h ne menjaju u c,z,s, vec da se u odredjenim
morfoloskim I tvorbenim pozicijama k zamenjuje sa c itd. Nekada se ne pravi razlika izmedju smenjivanja I promene glasova, kao da je to jedno isto. Glasovne promene su istorijski proces, vrsen u odredjeno vreme pod odredjenim uslovima. Ono sto se podrazumeva pod izuzecima zapravo su novi oblici, nastali posle prestanka delovanja glasovnih zakona. Znacajno je pomenuti za palatalizaciju da se ona ne vrsi, nego se vrsila, a danas se u nekim oblicima javljaju alternacije k,g,h> č,ž,š.
40. OBLICI PRIMENE NASTAVNIH LISTOVA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA
41. INDUKTIVNO-DEDUKTIVNI POSTUPCI U NASTAVI JEZIKA (NA PRIMERU) Metodicki sistem koji podrazumeva kretanje od pojedinacnih primera, ka formulisanju pravila, zatim od pravila ka novim primerima je induktivno -deduktivni postupak. Primer moze biti nastavna obrada prideva u 5.razredu. ucenici su u 3.razredu stekli pojam opisnih prideva, a u 4.razredu prisvojnih I gradivnih. 1.ucenike podsecamo na Andicev tekst Mostovi. Ucenici citaju odlomak. 2.u tekstu ucenike podsecamo na dve vrste reci koje su obradjivane, a to su imenice I zamenice. To je gradivo koje se obnavlja pre prelaska na prideve. 3.ucenicima se skrece paznja na imenice koje se izdvajaju I da uz njih stoje I neke reci koje nesto vise kazuju o njima. 4.ucenicima se saopstava da je to nova vrsta reci, pridevi, pa se tako istice cilj casa I naslov se zapisuje na tabli. 5.izdvojeni primeri se analiziraju, porede I razvrstavaju, nakon cega su ucenici u mogucnosti da samostalno zakljuce sta su pridevi. 6.ucenici zakljucuju da pridevi stoje uz imenice, oznacavaju osobine imenovanih predmeta.
Kretanje od pravila ka primerima je induktivni metod, a deduktivni je kretanje u suprotnom smeru, tj od primera ka pravilima. Ono ime svoje etape: -
Prepoznavanje prideva u odredjenom tekstu
-
Svesno navodjenje definicija
-
Izvodjenje prideva od imenica
-
Upotreba prideva u govornoj vezbi ili sastavu
42. OBRADA NEPROMENLJIVIH VRSTA RECI (NA PRIMERU)
43. LINGVOMETODICKI TEKSTOVI
У настави срскпг језика кпристе се разлишити текстпви, пдлпмци из коижевних, белетристишких, наушнп-пуларних дела, разних дпкумената итд. Пни с е називају лингвпметпдишки текстпви; мпрају да исуоавају неке услпве. Пн мпрају бити: Целпвити - целпвитпст захтева да у тексту пд кпјег се плази, на кпме се вежба и иситује,
-
не буде непвезаних решеница и делпва решеница. Не иситује се шитав текст, негп самп неке решенице или пдлпмак за кпји се сматра да су најкарактеристишније, најважније за пбјащоеое неке језишке пјаве или некпг дела. Засићени - пдабрани текст треба да садржи дпвпљан брпј римера за илустрацију задате
-
језишке пјаве - фпнетске, фпнплпщке, мпрфплпщке, синтаксишке и лексишкп -семантишке. Прилагпђени ученицима - пдабрани текстпви мпрају бити рилагпђени узрасту уше ника и
-
оихпвим мпгућнпстима. Треба избегавати тещке и за ушенике незанимљиве текстпве. Кратки - пжељнп је да текстпви намеоени настави буду кратки, јер се такп лакще
-
заажају пдређене језишке пјаве. За анализу језика дпбрпдпщле су пслпвице, басне, анегдпте, кратке рише, пгласи, кратки извещтаји, кап и ма кпји ц елпвити деп текста: дијалпг, мпнплпг, пис и сл. -
Нпрмални (пбични) – тј. граматишки, равписнп и стилски исравни, рирпдни и лпгишни.
44. CASOVI UVEZBAVANJA , OBNAVLJANJA I PROVERE ZNANJA U NASTAVI JEZIKA
Na casovima uvezbavanja insistira se na primeni izucavanog gradiva na novim primerima I u novim situacijama. Tako se u 6.razredu nakon obrade aorista, imperativa I potencijala organizuje cas njihovog
uvezbavanja I utvrdjivanja itd. Vezbe se, nakon usmenog obnavaljanja gradiva izvode I na tekst u. Zahtevi pri vezbanju se pojacavaju, ide se o d prepoznavanja navedenih zavisnih recenica u tekstu, odredjivanja
njihovog znacenja…slozeniji oblik vezbanja bio bi pokusaj svodjenja takvih recenica na odgovarajuce priloske odredbe I utvrdjivanje stilske vrednosti. Casovi obnavljanja namenjuju se vecim tematskim celinama jezicke gradje nakon njene obrade.cilj im je da se sagleda mesto svake izucavane jezicke pojave u okviru posebnih nastavnih jedinica , kao I mesto tih celina u sirim kompleksima jezickog gradiva. Ako npr.hocemo da obnovimo tematsku celinu glasovnih promena to se moze obnoviti na niz nacina: nastavnik diktira tekst u kome su se desile glasovne promene, a ucenik ih pise kako tre ba pri diktiranju; ucenicima se daje tekst u kome su reci sa glasovnim promenama napisane ispod crte u obliku u kome nema promene, a ucenici ih na crti pisu u obliku s promenom. Takodje, umesto diktiranja ucenicima se moze dati tekst u kome treba da isprave greske koje su u vezi sa glasovnim promenama koje znaju. U aktivnostima nastavnik redovno prati, sagledava I vrednuje rad svakog pojedinca u o deljenju, ali treba organizovati I takve casove koji ce biti u celosti namenjeni proveri ucenickog znanja. To su oni casovi kada su obradjene vece celine gr adiva. Za takvo kolektivno proveravanje znanja ucenika iz jezika koriste se: -usmeno postavljanje pitanja I zadataka -radne sveske -prirucnici -kontrolni diktati -testovi (najpouzdaniji nacin provere znanja)
45. METODICKI PRISTUP NASTAVI SINTAKSE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU)
У щкпли треба псебан знашај ридавати разлишитим врстама вежби, а нарпшитп пнима у кпјима ушеници сампсталнп састављају синтагме разлишитпг тиа и кпристе их у гпвпрнпм и исанпм изражаваоу. У пквиру наставе синтаксе мпже се гпвприти и п пјму инверзије, кпји се мпже пбрађивати на римеру из коижевнпсти, нр: “Пткуда мпје пши на лицу твпме анђеле брате” (В. па “Каленић”)
плпжај рисвпјне заменице у рвпм стиху је у рирпднпм реду, а у другпм стиху рисвпјна заменица је у инверзији. Да би се пбјаснила пва пјава, наставник се мпра служити елементима из синтаксе, равписа, стилистике и гпвпрнпг језика. Затп и није слушајнп щтп се инверзија детаљнп рпушава тек у 4. разреду средое щкпле. ре негп щтп ређе на излагаое п инверзији, наставник
би мпрап да рпвери знаое ушеника, да их пдсети на нека итаоа из синтаксе (субјекат, редикат, пбјекат и дпдаци), кап и на пдређене категприје гпвпрнпг језика (интпнација, интензитет, темп, акценат). римере треба узимати из свакпдневнпг живпта и из литературе, нарпшитп из пне кпја је редвиђена за 4. разред средое щкпле. У задатпј решеници меоа се ред реши такп да се једнпм истакне редикат, а други ут пбјекат. На пснпву пваквих вежби ушеници треба да схвате щта се меоа стилски и гпвпрнп кад се рпмени ред реши у решеници. Наставна средства кпјима се наставник и ушеници служе не мпрају бити самп коиге, свеске и плпвке, негп и грампфпн и магнетпфпн. Слущаоем дпбре интерретације на грампфпнскпј лпши ушеник мпже дпбрп да упши рпмене у решеници настале инверзијпм.
46. PISMENE VEZBE U NASTAVI исмени састави су највища фпрма исменпг израза ушеника. Тп су сампстални ушенишки радпви кпји настају п наставнпм пдстицају. Пни се ищу већ у рвпм разреду пснпвне щкпле, у кратким решеницама п мајци, п другпвима и сл. К асније ти радпви дпбијају унекпликп другашију фпрму с пбзирпм на развитак спспбнпсти ушеника и на рпщириваое оихпвих знаоа. Пстварују се у пблику рипведаоа, писиваоа, извещтаваоа и расраве. Ушеници исмене саставе раде у щкпли и кпд куће, а пвременп и кап званишне исмене задатке (шетири ута гпдищое). Усех састава рвенственп зависи пд саржаја кп ји је оиме пбухваћен. ушеници најлакще и најусещније риказују свпје дпживљаје и дпгађаје у кпјима су ушествпвали или су их видели и/или шули. Затп пвакве теме (нр. "Радп се сећам тпг дпгађаја", "Мама и ја", "Слаткп сам се насмејап", "Најдража успмена" и сл.) пдстише уше нике да ищу п свпјим заажаоима, утисцима, мислима и псећаоима. Са развијаоем зрелпсти и спспбнпсти, укљушују се и захтеви за пбјективним риказиваоем стварнпсти и актуелних друщтвених пјава. Тематика пбјективнпг сведпшеоа ретежнп се заснива на риказиваоу дпгађаја и пјава, људи и оихпвих пстуака, на писиваое ствари, бића, редела, рпстприја, лишнпсти ("Другарски пстуак", "Лишнпст са кпјпм сам делип дпбрп и злп", "Занимљив редеп"). За пбраду тема кап щтп су "Све је симбпл щтп ти види пкп" (В. Илић), "сихплпгија ликпва у рпману..." и сл. непхпднп је да ушеници рикуе грађу кпја је знатнп щира пд оихпвпг непсреднпг искуства. Састави кпји имају пвакве теме захтевају псе бнп риремаое ушеника ушеници се благпвременп пдсећају на битније шиоенице, пбнављајући градивп, уућују на пдгпварајућу литературу и друге извпре пдатака. У 6. и 7. разреду пснпвне и 1. и 2. средое щкпле пјашанп је интереспваое за спствену лишнпст, а у прасту је критишки пднпс рема пкплини и друщтвеним пјавама. Затп ушеницима на пвпм узрасту највище пдгпвара тематика п другарству и људским пднпсима, п лишнпстима и оихпвим пстуцима, друщтвеним рпблемима и сукпбу генерација.
Ушеници 3. и 4. разреда средоих щкпла пјашанп се интересују за друщтвенп инфпрмисаое шпвека и младпг наращтаја, мпралнп вреднпваое, духпвна и стваралашка мпћ шпвека и оегпви егзистенцијални рпблеми.
47. SAVREMENO STANJE SRPSKOG PRAVOPISA
Današnji pravopis srpskog knjizevnog jezika i njegova rešenja jesu, u pravom smislu, rezultat pravopisne evolucije kod Srba od 1818. godine i Vukovog Srpskog rjecnika. Taj evolutivni tok, opterece n kompromisima , imao je manjih izmena, ali ne I ve likih pravopisnih preokreta. Izmene su ocitovale izradom novih prirucnika – Belicevim Pravopisom srpskohrvatskog knjizevnog jezika (1923), Pravopisom srpskohrvatskoga knjizevnog jezika iz 1960.godine Matice srpske I Matice hrvatske I Pravopisom srpskoga jezika iz 1993.god Matice srpske. Ove promene pravopisnih pravila mogu se okarakterisati kao
razrada postojeceg stanja i traganja za boljim rešenjima. Пнп щтп је запшетп Бешким коижевним дпгпвпрпм настављенп је 1954. гпдине у Нпвпм Саду “Закљушцима п срскпм језику и равпису”, кпји има три ташке: -
нарпдни језик Срба, Хрвата и Црнпгпраца један је језик. Стпга је и коижевни језик кпји се развип на оегпвпј пснпви, пкп два главна средищта - Бепграда и Загреба, јединствен, са два изгпвпра - екавским и ијекавским.
-
Пба исма, латиница и ћирилица, равнправна су. Затп треба настпјати да и Срби и Хрвати пдједнакп науше пба исма, щтп ће се пстићи рвенственп щкплскпм наставпм;
-
Пба изгпвпра, екавски и ијекавски, такпђе су у свему равнправни.
“равпис срскпхрватскпг језика” из 1960. гпдине настап је у складу са пвим закљушцима.
48. NASTAVA LEKSIKOLOGIJE U SREDNJOJ SKOLI-NA PRIMERU OBREDE POLISEMIJE O viseznacnosti reci moze se govoriti od petog razreda. Ali u srednjoj skoli, kada se detaljnije izucava leksikologija, treba slikovito, na adekvatno I pazljivo odabranim primereima pokazati proces prenosenja nominacije I ucenike zainteresovati za polisemiju. U metodicke modele valja ukljuciti ucenicima bliske primere I pomocu njih objasnjavati mehanizme delovanja polisemije. U covekovoj prirodi je da svemu nadje ime I ljudi imaju potrebu da imenuju stvari. Cesto se zbog toga I upotrebljavaju reci koje su poznate. Polisemijom se odlikuju reci iz svakodnevnog zivota, reci koje se odnose na delove tela, porodicu, drustveni zivot, predmete iz svakodnevene upotrebe, zivotinje, biljke
itd… Kao prime moze se uzeti znacenje lekseme noga. Polisemanticka struktura lekseme sastoji se, prema recniku SANU, iz 20 znacenja. Primarno znacenje ove lekseme jeste jedan od dva donja uda,
ekstremiteta kod coveka od trupa do vr hova prstiju, koji sluzi za kretanje. Sekundarna znacenja su donji deo noge kod coveka, stopalo ; jedan od delova nekog predmeta (delova namestaja, naprava I sl.) na koji se oslanja gornji deo tog predmeta , nogar ; stub,podupirac (mosta, zida) ; jedan od krakova dvokrakog predmeta (makaza, sestara I sl.) Primarnost osnovnog znacenja ogleda se u tome sto sekundarna znacenja obicno nastaju od njega.
49. NASTAVA SINTAKSE U OSNOVNOJ SKOLI- OBRADA PROSTE RECENICE
У средопј щкпли синтакса треба да се рпушава заједнп са лексикпм, фразеплпгијпм и стилистикпм, за щта је редвиђенп ет щкплских шаспва, а рпграм се наставља на рпграм пснпвне щкпле. Да би се рещлп на нпвп градивп треба рвп рпверити кпликп је савладанп градивп кпје је раније пбрађиванп из пбласти с интаксе. У щкпли треба псебан знашај ридавати разлишитим врстама вежби, а нарпшитп пнима у кпјима ушеници сампсталнп састављају синтагме разлишитпг тиа и кпристе их у гпвпрнпм и исанпм изражаваоу. ри анализи решенице кпристи се вище метпда, нр. метпда пстављаоа итаоа, кпја се мпже рактикпвати јпщ у пснпвнпј щкпли: ушеници дпбијају пдређену решеницу, шују је, а пнда се пстављају итаоа тиа “Кп врщи радоу у пвпј решеници?”, “Шта је редмет врщеоа радое у решеници?”. На римеру решенице “Маркп је рпдап плпван аутпмпбил”, најре утврђујемп врщипца радое (субјекат: Маркп), затим редмет радое (редикат: рпдап је); затим пстављамп итаое “Шта је Маркп рпдап?” шиме дпбијамп пбје кат; “Какав аутп је Маркп рпдап?” и тиме дпбијамп атрибут итд. Дакле, ращшлаоиваоем решенице дпбили смп оене делпве; субјекат, редикат, пбјекат и атрибут. У слпженим решеницама брпј итаоа се пвећава, а тишу се времена, места, нашина врщеоа радое итд. Граматишке пснпве и равила даваћемп ушеницима такп да пни на кпнкретним римерима јаснп разумеју и схвате те п снпвне пјмпве. Дидактишкп нашелп “пд римера ка равилу” у настави граматике треба да нађе најташнију римену. Да би настава граматике била занимљива и стваралашка, треба је пвезати са у метнишким текстпм и наставпм коижевнпсти, а затим је пвезати и са гпвпрним и исменим изражаваоем, и такп ушинити рактишнпм и знашајнпм за свакпдневну кпмуникацију.
50. NASTAVA AKCENATA SRPSKOG JEZIKA
Акценат је нарпшитп гласпвнп истицаое делпва гпвпра, реши и груа реши или решеница. У срскпм коижевнпм језику пстпје шетири акцента и неакцентпвана дужина.
Настава акцената зависи пд вище елемената, нр. пд струшнпсти сампг наставника (нарпшитп акп је наставник из краја са некоижевним акцентпм), пд акцента у гпвпру ушеника, пд акцента кпји ушеници шују пд других наставника и сл. Када ј е реш п ушеницима, редаваоа акцената ће, ре свега, зависити пд рилика у лпкалнпм гпвпру. Пни ушеници кпји имају шетири акцента у свпм гпвпру треба самп д а идентификују акценат кпји је већ рисутан у оихпвпм гпвпру, а пни ушеници кпји не пзнају коижевни акценат мпрају да науше да имитирају и усвпје пнп щтп дп тада нису изгпварали. Јпщ у млађим разредима пснпвне щкпле ушенике треба увпдити у наставу акцената, ри шему би најбпље билп да се пщтује следећи редпслед: -
пзнашаваое акцентпваних реши пдвлашеоем у тексту пдређиваое места акцента у реши разликпваое квантитета акцента разликпваое квалитета акцента
Да бисмп пдредили какп се пдређује местп акцента у реши, најбпље је предити раз лишите пблике исте реши, нр “живпт”/“живпта”, “зелен”/“зелена”. Разликпваое квантитета акцента се пстиже најре пређеоем двају пблика исте реши пд кпјих је у једнпм дуг, а у другпм кратак акценат (мпст/мпста, кпст/кпсти, ланина/ланина); псле се изгпварају арпви несрпдних реши (рпб/кљуш, коига/равда, впда/нада). Разликпваое квалитета акцента пстиже се такп щтп изгпварамп разлишите пблике исте реши кпје имају разлишиту интпнацију акцента (глава/главу, рука/руку). пщтп се пвп с авлада, релази се на пблике разлишитих реши разлишитп интпнираних (нарпд/мајстпр, коига/впда). Неакцентпване дужине - У пшетку ћемп изгпварати арпве реши где је једна реш са дужинпм, а друга без ое (жене/жене, јунак/птпк), а затим ћемп изгпварати реши у синагми и решеници.
51. METODICKI PRISTUP OBRADI TVORBE RECI U OSNOVNOJ SKOLI
Када се гпвпри п твпрби реши, на сампм пшетку, на римерима, треба пбјаснити разлику између рпстих, изведених и слпжених реши: -
брат,
рст,
црн
-
братпв,
рстић,
црнац
-
братушед,
рстпхват,
Црнпгпрац
рва груа реши састављена је пд реши кпје п свпм пблику немају везе са другим решима слишнпг знашеоа и ниједан оихпв деп није узет пд неке друге реши, нити се пне мпгу делити на маое реши.
Затп се пне и зпву рпсте реши. Међутим, реши кап щтп су братпв, рстић и црнац садрже у себи друге реши, с кпјима су у знашеоскпј вези. Пве и пстале реши щтп се пвакп извпде пд једнпг пснпвнпг дела дпдаваоем наставака зпву се изведене реши. Пснпвни деп изведене реши зпве се кпрен, кпји је најмаои заједнишки деп за вище реши српднпг знашеоа пд кпјег су те реши изведене. Реши из треће груе састављене су пд две реши; пвакве и слишне реши, састављене сајаоем две или вище реши називају се слпжене реши или слпженице. Слпженице мпгу настати рпстим срастаоем оихпвих саставних делпва (стармали, Бепград), уметаоем спјнпг впкала (риђпкпса, брзплет, тврдпглав). п с интаксишкпм пднпсу делпва слпженице мпгу бити: -
напредне (саставни делпви су реши исте врсте: глувпнем, францускп-руски)
-
пдредбене (у рвпм делу је пбишнп ридев, рилпг или решца, а у другпм је именица,
ридев или пщти глагплски деп: Бепград, пщтрпумље, нешпвек, ревелик) дпунске (у рвпм делу је пбишнп имератив некпг глагпла а у другпм именица у
-
акузативу: газивпда, гуликпжа, ћулибрк, амтивек, рукпвпдилац )
52. LEKSICKE I SEMANTICKE VEZBE
За наставу лексике пд ресуднпг знашаја су лексишке и семантишке вежбе, шији је циљ да ушеницима укажу на изванреднп лексишкп бпгатствп нащег коижевнпг језика и на мпгућнпсти оегпве римене у гпвпру и исаоу. Ovakva vrsta vezbanja predstavljaju pripremanje ucenika za pisanje sastava. Na taj nacin se kod ucenika stvara navika da traze najbolje izraze z a ono sto zele da kazu. Zbog ovakvog svog znacaja vezbe se narocito primenjuju u mladjim razredima osnovne skole, ali se primenjuju I do kraja skolovanja.
Пдредићемп пщта знашеоа неких лексишких пјмпва, а затим тражити пд ушеника да набрпји щтп вище реши са истим или слишним знашеоем. За с ваку нпву реш ушеник дпбија п један пе н. Пвакп, у пблику такмишеоа, мпгуће је мптивисати ушенике на нпву врсту рада у п бласти језика и лексике, а тиме и на даље усаврщаваое језишке културе ушеника. Пвај пблик такмишарскпг рада мпже се ефикаснп пстварити и у раду п груама у кпме ће свака груа заједнишки рещавати пстављене задатке. За вежбаое на пвпм шасу мпгу да нам пслуже следеће реши са истим или српдним знашеоем, али и мнпги други пјмпви из наще бпгате лексишке грађе: дете
црн
ићи
беба
мрк
хпдати
пдпјше
гарав
ещашити
нпвпрпђенше загасит
газити
пвпјше
таман
кпрашати
маза
мрашан
пмаћи се
шедп
тмуран
тршати
дерищте
шађав
летети
53. NASTAVA LINGVISTIKE U SREDNJOJ SKOLI
54. METODICKI PRISTUP NASTAVI MORFOLOGIJE U OSNOVNOJ SKOLI- OBRADA PADEZA
У савременпј метпдици адежи се пдређују нр. пстпји тзв. граматички нашин пдређиваоа адежа, кпји укљушује мпрфплпщка и синтаксишка средства репзнаваоа. Морфолошка средства репзнаваоа пдразумевају пдређиваое адежа уз пмпћ наставака , щтп није увек усещнп јер има адежа са истим наставцима. Синтаксичка средства репзнаваоа знатнп су пузданија - пна пдразумевају пдређиваое адежа пмпћу оихпве функције у решеници. Такп нр. Н. и А. jеднине именице “пље” гласе истп али се на пснпву разлишитих функција у решеници мпже пдредити у кпм је адежу уптребљена (акп је у функцији субјекта пнда ј е у Н., а акп је у функцији пбјекта пнда је у А.). Псим тпга, ри пдређиваоу адежа у пб зир се мпже узети и пднпс између именице и редлпга, тј. шиоеница да уз пдређене адеже иду и пдређени редлпзи (нр. за датив - к, рема, ка; за инструментал - с, са; за лпкатив - у, на, п, п). пред граматишких пстпје и неграматички ринции пдређиваоа адежа и тп рекп метпде замеоиваоа. Сущтина пве метпде је да се адеж кпји се пдређује замени истим адежпм неке именице другпг рпда: нр. именица “кпо” једнакп гласи и у Г. и у А. једнине (кпоа); акп хпћемп да сазнамп у кпм је адежу пна уптребљена, у истим адежима је замеоујемп некпм именицпм женскпг рпда, нр “крава”: “Немам кпоа” и “Немам краву”. адежи се мпгу утврдити и пређеоем акцената. Нр. разлика између Н. једнине и Г. мнпжине (Коига је на стплу: На стплу је мнпгп коига), или између Г. једнине и А. мнпжине (Исцеап је лист из коигē: Куип је нпве коиге). Акценат мпже бити и дистинктивнп пбележје за разликпваое глагплских пблика.
55. PRAVOPISNE VEZBE U NASTAVI (TEORIJSKE OSNOVE)
Вежбаое равписа пбавља се на кпнкретним римерима и у тим слушајевима указује на најважнија пртпграфкса равила. Ту ће дпћи упзнаваое са исаоем пјединих, тежих реши кпд кпјих се најшещће грещи (нр. кпд глагплскпг ридева раднпг: бип, дпщап; кпд слпженица: иситати, ищшистити; кпд растављаоа реши на слпгпве; кпд глагплскпг ридева трнпг: депнесен, сасен итд.). На шаспвима усменпг и исменпг изражаваоа треба псеб ну ажоу пклаоати изражајнпм шитаоу и увежбаваоу интерункције, ри шему се псеб нп впди рашуна п рпзпдији и интерункцији датпг текста.такпђе треба римеоивати пблик грунпг и индивидуалнпг рада, кап и дпунску наставу. рактикпвати диктате и аутпдиктате, кпригпваое ђашкпг рукписа и пткуцане текстпве са пмащкама. За мнпге равписне вежбе мпгу се рпнаћу пгпдни текстпви у шитанкама и коижевним делима, у щтами и ушенишким радпвима, или се мпгу стварати решенице са пгпдним римерима. Већина вежбаоа траје пкп 15-20 минута. Пна најшещће улазе у структуре кпмбинпваних шаспва, где се пвезују са наставпм граматике, гпвпрним вежбама, тумашеоем уметнишких текстпва и риремаоем ушеника за исмени задатак. Акп се вежбаое пдужи и захвати шитав шас, пбишнп пстаје дпсаднп и разнп у заврщници. Скпрп све равписне вежбе имају исани пблик. рема нашину на кпји се ушеницима сапщтава или сугерище пнп щтп треба да наищу, равписне вежбе мпгу имати вище пблика: -
диктат - нашин шитаоа или казиваоа кпји је рилагпђен услпвима заисиваоа сампдиктат - ушеник ри исаоу диктира сам себи ретхпднп наушен текст дпуоаваое текста - текст са изпстављеним делпвима кпје треба дпунити исрављаое текста - текст са дидактишки рпрашунатим пмащкама за исравку реисиваое текста кпментарисаое равписа у тексту итд.
56. NASTAVA MORFOLOGIJE U SREDNJOJ SKOLI (NA PRIMERU) Када се гпвпри п твпрби реши, на сампм пшетку, на римерима, треба пбјаснити разлику између рпстих, изведених и слпжених реши: -
брат,
рст,
црн
-
братпв,
рстић,
црнац
-
братушед,
рстпхват,
Црнпгпрац
рва груа реши састављена је пд реши кпје п свпм пблику немају везе са другим решима слишнпг знашеоа и ниједан оихпв деп није узет пд неке друге реши, нити се пне мпгу делити на маое реши. Затп се пне и зпву рпсте реши. Међутим, реши кап щтп су братпв, рстић и црнац садрже у себи друге реши, с кпјима су у знашеоскпј вези. Пве и пстале реши щтп се пвакп извпде пд једнпг пснпвнпг дела дпдаваоем наставака зпву се изведене реши. Пснпвни деп изведене реши зпве се кпрен, кпји је најмаои заједнишки деп за вище реши српднпг знашеоа пд кпјег су те реши изведене. Реши из треће груе састављене су пд две реши; пвакве и слишне реши, састављене сајаоем две или вище реши називају се слпжене реши или слпженице. Слпженице мпгу настати рпстим срастаоем оихпвих саставних делпва (стармали, Бепград), уметаоем спјнпг впкала (риђпкпса, брзплет, тврдпглав). п с интаксишкпм пднпсу делпва слпженице мпгу бити: -
напредне (саставни делпви су реши исте врсте: глувпнем, францускп-руски)
-
пдредбене (у рвпм делу је пбишнп ридев, рилпг или решца, а у другпм је именица,
ридев или пщти глагплски деп: Бепград, пщтрпумље, нешпвек, ревелик) -
дпунске (у рвпм делу је пбишнп имератив некпг глагпла а у другпм именица у
акузативу: газивпда, гуликпжа, ћулибрк, амтивек, рукпвпдилац)
57. AKCENATSKE VEZBE U NASTAVI (OSNOVNA SKOLA)
Акценат је нарпшитп гласпвнп истицаое делпва гпвпра, реши и груа реши или решеница. У срскпм коижевнпм језику пстпје шетири акцента и неакцентпвана дужина. Настава акцената зависи пд вище елемената, нр. пд струшнпсти сампг наставника (нарпшитп акп је наставник из краја са некоижевним акцентпм), пд акцента у гпвпру ушеника, пд акцента кпји ушеници шују пд других наставника и сл. Када ј е реш п ушеницима, редаваоа акцената ће, ре свега, зависити пд рилика у лпкалнпм гпвпру. Пни ушеници кпји имају шетири акцента у свпм гпвпру треба самп д а идентификују акценат кпји је већ рисутан у оихпвпм гпвпру, а пни ушеници кпји не пзнају коижевни акценат мпрају да науше да имитирају и усвпје пнп щтп дп тада нису изгпварали. Јпщ у млађим разредима пснпвне щкпле ушенике треба увпдити у наставу акцената, ри шему би најбпље билп да се пщтује следећи редпслед: -
пзнашаваое акцентпваних реши пдвлашеоем у тексту пдређиваое места акцента у реши разликпваое квантитета акцента разликпваое квалитета акцента