LOKALNA SAMOUPRAVA Ambijent i suština promene države i lokalne vlasti • Sa padom Berlinskog zida i slomom socijalizma, nestaje hladni rat i podela sveta na dva bloka. On se deli na tri inte-grisana regiona: Američki, Evropski i Pacifički region. • Promenjena priroda svetske ekonomije -proces globalizacije. Svetska privreda je sve više povezana, tokovi finansija i kapitala su izuzetno brzi i nevidljivi za oko nacionalnih država. • Novac odlazi na one tačke zemljine kore gde se najbrže može oploditi mimo znanja nacionalne države a sve češće i protiv njenog interesa. • Razmena se intenzivno obavlja u etru (roba 7 puta promeni vlasnika da bi se, pri tom, tek jednom promenilo mesto njenog skladištenja). Ambijent i suština promene države i lokalne vlasti • MNK pokrivaju sa lakoćom globalno tržište, i same izmiču nacionalnim državama, jer imaju veoma raznovrsno (multinacionalno) i uz to tajno poreklo akcionarskog kapitala • Nacionalna država postaje preuzak okvir za rešavanje preuzak okvir za rešavanje veoma važnih pitanja života: prenosi na nadnacionalne integracije (Evropa) • Nacionalna država postaje preuzak okvir za rešavanje veoma važnih pitanja života: prenosi na lokalne vlasti • Nacionalna država prolazi kroz procese gubitka suvereniteta i u gubitku nadležnosti . Ona gubi svoju nacionalnu valutu (u Evropi se uvodi euro), granie su meke, vojsku, carinu (poluge suvereniteta i vlasti). • Renesansa lokalnih vlasti 1) LOKALNA SAMOUPRAVA KAO NAUCNA DISCIPLINA - Lokalna samouprava je multisciplinarna jer koristi saznanja politikologije, sociologije, ekonomije, istorije, psihologije, arhitekture… . - Obuhvata 3 nivoa opstosti . 1) Teorijska, fundamentalna istraživanja, 2) Srednji nivo (komparativni, prinicpi, norme i instituti se preispituju) 3) Empirijska istraživanja - Predmet izučavanja : je skup institucija i načina putem kojih se gradjani u jednoj lokalnoj zajednici organizuju i odlučuju o opštim pitanjima svog života i razvoja te zajednice... Zadovoljavanje potreba Najvažnija pitanja o kojima odlučuju gradjani: Obrazovanje (vrtići i škole), zdravlje, socijalni poslovi, kultura, informisanje, komunalni poslovi (voda, kanaliza-cija, smeće, gas, električna energija, zelene površine), saobraćaj (putevi, infrastruktura, vozila), stanovanje, tržnice i pijace, podsticanje ekonomskog razvoja - Lokalna samouprava je tesno povezana sa fenomenom SLOBODE gradjana i realizacija je uzbudljivog čina prenošenja suvereniteta vlasti koji neotudjivo pripada samo gradjanima na njihove predstavnike koji formiraju organe vlasti i u ime tih gradjana odlučuju i pružaju odredjene usluge gradjanima. Povezana je i sa pojmom demokratije jer nema demokratske zemlje koja nema lokalnu samoupravu. Povezana je - AUTONOMIJA - tradicionalno prihvaćen, garantovan i obezbedjien skup sloboda, prava i obaveza koje odredjeni društveni subjekti imaju kao što su na primer:
univerzitet (autonomija univerziteta), škola (školksa autonomija), crkva (crkvena autonomija), autonomija cehovaskih udruženja, lokalne samouprave - Evropska povelja lokalne samouprave je svojevrstan statut kojim se garantuje osnova autonomije i slobode. Cime su gradjani na lokalnu vlast preneli suverenitet, cime ona dobija pravo na autonomiju u odnosu na centar. - I drzava i lokalna samouprava su slicnog oblika samo sto su razlicitog stepena organizacije i nadleznosti (poslova). Opisan kao partnerski. (Svedska, UK). ETIMOLOSKI : Grčko i latinsko poreklo reči: - koinotes – zajednica (grčki) - community (anglosaks. svet) - Municipium (utvrdjeni grad, latinski) – municipality - Cité (srednji vek urbano naselje) od latinskog civitas i još pre do civis (gradjani) - County (okrug) dolazi od latinske reči comes (imperijalni ofis, državna služba) - Reči germanskog (tevtonskog) porekla: - Burg (grad) - borough (opština) – bourg (francuska reč sa značenjima sakriti, zaštiti) - Stadt potiče iz korena reči koje označavaju mesto stanovnanja - Town (grad) potiče od stare engleske reči tun (grad) Metod istraživanja - Učenju iz iskustva (u ovim studijama se koristi obilje istraživačkih tehnika, metoda i sredstava kojima se prate razni procesi, odnosi i procedure u lokalnoj samoupravi) • Praćenje procesa odlučivanja, merenje odnosa snaga raznih subjekata u lokalnoj zajednici kao i stalne kontrole sprovodjenja odluka i realizacije projekata je od izuzetnog značaja - Empirijska istraživanja analiza, indukcija, studije slučaja - Komparacija: veliki saznajni potencijal koji proističe iz poredjenja insitucija, instituta, odnosa i procesa u različitim zemljama (sinteza, dedukcija i uopštavanje) • Instrumenti teorija javnog izbora ekonomske i njima se meri cena i korist odredjenih alternativa (proces odlučivanja i efekti) 2 ) POREKLO LOKALNE SAMOUPRAVE - Jedna grupa teorija smatra da je lokalna samouprava nastala u trenutku kad je uopšte nastala vlast (nome u Egiptu, ili organi vlasti u Vavilonu, Mesopotamiji, Suzi, polisi u antičkoj Grčkoj predstavljali u isto vreme organe lokalne vlasti i samouprave). U tim prvim zajednicama nastaje tip institucija koje i danas u velikoj meri postoje u raznim državama (Island neposredni oblici vlasti – skupština...) - Druga teorija je da lokalna samouprava nastaje tek sa nastankom gradjanskog društva. Lokalna samouprava se tako odlikuje modernim sistemom organizacije vlasti koja znači podeljenu zakonodavnu, izvršnu - upravnu i sudsku vlast. Max Weber "Privreda i društvo" daje sjajnu sociološku, ekonomsku i političku analizu nastanka začetaka i klica gradjanskog društva u srednjevekovnim gradovima. 3) SOCIJALNE, EKONOMSKE, POLITICKE I PRAVNE OSNOVE POSTOJANJA LOKALNE SAMOUPRAVE - Skandinavske zemlje su zemlje jake lokalne samouprave. Island, Danska, Norveska, Svedka, Finska su tradiocionalno imale razvijen odnos kooperacije i saradnje izmedju lokalnih vlasti i drzave. Velika Britanija se smatra kolevkom lokalne samouprave gde je ocuvan i dan danas. ( tu su jos i SAD, Australija, Kanada, Novi Zeland.)
Evropske zemlje Fr., IT, SPA, GR, su ojacale lokalne samouprave stvaranjem evropske unije. Lokalna samouprava podrazumeva postojanje prostora, ljudi i njihove zajednice. - Prostor je lementarni preduslov postojanja lokalne samouprave. - Socijalna strukura drustva obuhvata sastav stanovnika po nacionalnosti i rasama, po bogatstvu i po profesionalnoj pripadnosti. - Socijalni Zoning znaci da se ljudi grupisu po bogatstvu pa postoje citavi delovi grada u kojima zive samo ljudi istog materijalnog stanja i socijalnog statusa. 4) Srednjovekovni gradovi kao kolevka moderne lokalne samouprave i demokratije Faze razvoja gradova ♦ 11 i 11 vek: pokret oslobadjanja gradova (enfranchement) dobijanjem statute od strane raznih viših svetovnih i duhovnih vlasti ♦ 15. do 17. veka: vreme ekonomskog rasta i razvoja sofisticirane ekonomske prakse, začetaka industrijske revolucije, period kompleksnijih političkih odnosa i političkog razvoja, nastanka mnogih modernih političkih institucija, jačanje moći centralne vlasti i laganog prerastanja feudalnog sistema u birokratsku državu modernog doba. Struktura (socijalna i politička) ♦ Gradovi: važni privredni centri (stanovnici raslojeni po profesijama i bogatstvu). ♦ Zanatlije i trgovci - važan deo socijalne strukture gradova, pravi kreatori nove privrede i bogatstva gradova (ugroženi velikim nametima ili lošim uslovima za rad: organizuju se u gilde) ♦ Gilde: važni organi pri izboru gradskih vlasti i odlučivanju. Osnov stvaranja autonomije gradova. ♦ Bogate i ugledne porodice presudan uticaj: predstavnike u gradskoj vlasti, odlučivanje tajno u interesu grada ali prvenstveno pozicija ovih porodica. ♦ Duhovnici imaju važno mesto u gradovima pogotovu posle talasa reformacije kada religija postaje i važan politički faktor. Grad: Izvor novog društva ♦ Industrijska revolucija: Primena novih naučna dostignuča (parna mašina, itd). U njima se razvija složena podela rada i uspostavljaju sve složeniji, organizovanje mreže trgovaca da pokrije i dalje razvija medjunarodnu trgovinu ♦ Istraživački centri i univerziteti (istraživačke ekspedicije u druge delove sveta) ♦ Raznovrsne socijalne funkcije: ekonomski, zanatski, trgovački centri, centri nauke, obrazovanja i kulture, centri vojne i političke moći itd. socijalni i politički odnosi koji predstavljaju začetak gradjanskog društva. Mnoge studije ukazuju na pojavu konflikta i sukoba interesa pripadnika bogatih i uticajnih porodica, pripadnika raznih profesija, izmedju bogatijih i siromašnijih gradjana itd. Pozicija gradova ♦ ♦
Celokupan politički život grada je bio isprepletan sa ove dve relacije: Odnos gradskih vlasti ka gradjanima uz stalnu borbu gradjana u pravcu širenja njihovih prava u pogledu uvida u rad gradskih vlasti i u pogledu mogućnosti na izbor gradskih vlasti. U ovim procesima se mogu prepoznati začeci modernih demokratksih odnosa, procesa i institucija.
♦
Odnos gradskih vlasti ka gospodarima koja je uglavnom značila napore za uspostavljanje veće autonomije ali i stalno arbitriranje izmedju interesa gospodara, grada i gradjana. Gospodari su bili papa i brojni srednjevekovni kraljevi sa kojima su odnosi bili veoma komplikovani. ♦ Jačanje centralne države krajem sredjeg veka utiče da gradovi „preliju” ekonomsku moć, delatnosti i veštine, stečene standarde u pogledu gradjanskih prava, nagomilane veštine pregovaranja i osvojene političke institucije i odnose na čitavo društvo. Organi vlasti ♦ ♦
Predstavnički, izvršni i sudski organi : neobični aranžmani Veće: predstavnički organ donosi najvažnije odluke u gradu a često čine i vrhovni gradski sud ♦ Gradonačelnik je bio najvažniji predstavnik izvršne vlasti ne retko je jedan broj većnika (najčešće nazvanih magistra- ti) delio izvršnu vlast sa njim ♦ Gradska vojska i milicija: garant bezbednosti od spoljnih neprijatelja i održavanja javnog reda i mira unutar gradskih zidina. Primeri nekih gradova London – Savet Staraca (u kome je bilo 26 članova), – Veće (sa 200 predstavnika) i – Skupštinu (sa hiljadama predstavnika gradske zajednice). Savet Staraca najuticajniji, Veće odlučivalo o jednom užem krugu pitanja a Skupština se retko sastajala a i tada je odlučivala ili davala mišljenje o nekim najnačelnijim pitanjima. ♦ Venecija ( komplikovana mrežu organa nejasnih nadležnosti(želja da se napravi balans u odnosu snaga porodica). Najvažniji organi su bili: – 1. Veće desetorice (koje je imalo 17 članova!), 2. Senjorija (u koju su ulazili 6 iz Veća i 4 istaknuta gradjanina) • Senat koji odgovara gradskom veću drugih gradova. Većnici nisu bili jednaki po pravima i uticaju. Gradonačelnik vrlo uticajan. ♦ Procedura selekcije i izbora se skrupulozno poštovala i sprovodila: odnosi se na bogate i uticajne, muškrce, u izbor ulaze gradjani. Čest je i tajni izbor (kooptiranje). Nominacija, selekcija i izbori Nant: izbori jedanput godišnje. Gradonačelnik i većnici sami prave liste nominovanih a kralj pravi konačni izbor predstavnika u veću. ♦ Dižon: svake godine u junu izbori na trgu pored katedrale u vreme velikog vašara (većnici i gradonačelnik iznose javno svoje nominacije,punoletni i bogati gradjani, muškarci, glasaju i biraju gradonačelnika). ♦ Braunšvig (Nemačka): Veće se bira na 3 godine (103. člana, 78 : predstavnici gildi (biraju ih lideri 14 gildi) a ostalih 25: predstavnici gradjana (grad podeljena na 14 delova i svaki je birao po 2 kapetana, da bi birali predstavnike gradjana). ♦ Nirnberg : Malo veće - 42 većnika (8 ugledne porodice) i Veliko veće (predstavništvo svih gradjana, slab uticaj). Svake godine se formira Nominacioni komitet za izbor (5 članova: 3 iz Velikog i 2 iz Malog Veća)
Izbori ♦
Grejt Jarmont (Engleska) Veće za nominaciju (12 članova koje bira 36 većnika zaVeće staraca). Imena 36 nominovanih većnika je ispisivano na papire i stavljano je po 9 papira u 4 šešira. Dete bi iz svakog šešira vadilo po 3 cedulje i tih 12 ljudi bi se zatvarali u sobu gde su ostavljani bez hrane i pića dok ne odluče ko će iduće godine vladati gradom. Ovako je manje više bilo u svakom gradu. Najveću participaciju gradjana u izborima je imao London. ♦ London je bio podeljen na 26 delova (wards) i svaki je birao po 1 aldermana za Veće staraca. Svaki muškarac koji je plaćao porez imao je prava da glasa, da učestvuje u izborima lokalnog kraja (ward), parohije ili presinkta (crkvenih teritorijalnih jedinica). Tri četvrtine gradjana je imalo takav status tako da je veliki broj ljudi učestvovao u izborima. S druge strane, samo nominovanje za pozicije gradonačelnika Londona ili za Veće staraca je bilo ograničeno na najbogatije i najuticajnije. Gradjani su cenili pravo učešća na izborima i vrlo su ga pažljivo koristili jer je bio njihova mogućnost da uticu na dogadjaje i politiku (odluke) grada Odlučivanje ♦
Poslovi veća su bili tajni, sednice su bile strogo tajne i čuvari su obezbedjivali da niko ne može ući u prostorije veća dok se radi. Postojale su stroge kazne za većnike koji bi bilo kako odali sadržaj odluka ili procesa odlučivanja. Odluke su bile tajne a za gradjane je njihov sadržaj bio prepoznatljiv uglavnom po efektima. Mnoge privilegije koje su gradske vlasti davale odredjenim pojedincima, giladama ili porodicama, uglavnom u „normalnim vremenima” nisu bile predmet debate izmedju gradjana i gradskih vlasti. Uvek osetljiva i važna finansijska pitanja i odluke su takodje čuvana u tajnosti. ♦ I pored razlika u procedurama, u gradovima Evrope postoje neverovatne sličnosti i pravilnosti u odnosima raznih socijalnih grupa i subjekata odlučivanja. Poziciju u veću je nasledjivao sin, zet ili nećak ili ako njih nema, žena, majka ili ćerka. Sadržaj odluka ♦
Gradovi: glavni zadatak da podstiču razvoj privrede, zanatstva, trgovine i da obezbede gradjanima ekonomsko blagostanje. Otuda su recimo gradske vlasti redovno odlučivale o osetljivoj temi cene hleba i prehrambenih proizvoda. Regulisanje odnosa vezanih za tržnice kao glavno javno mesto za snabdevanje gradjana hranom bilo je uvek izuzetno važno pitanje opstanka i blagostanja svakog grada i za gradjane je to bio indikator i mera kvaliteta gradske politike. ♦ Mnogi gradovi u ovom periodu doživljavaju specijalizaciju u nekoj od grana privrede. ♦ Obrazovanje je bilo privatna stvar (ekskluzivne privatne škole na latinskom - za dečake, ponekad i devojčice) a ne gradska nadležnost. ♦ Torbarenje - kažnjavano ali nije se smatralo velikim prestupom. Preljubništvo za muškarce - 2 meseca zatvora na hlebu i vodi, podvodjenje - progon na 2 godine iz grada. Konflikti ♦ ♦ ♦
Spolja Skupi ratovi su dovodili gradove do prosjačkog štapa Sukobi gospodara oko prevlasti nad gradom
♦
Religiozni sukobi (Francuski grad Larošej je bio bastion protestantizma i trpeo je vekovne opsade) ♦ Iznutra: ♦ Zahtev gradjana da upravljanje bude javno ♦ Demokratske revolucije Sukobi Marselju 1598. uvedeni porezi da se trgovcima olakša (ratovi). Protesti: ukinut zakon o porezima. Trgovci nezadovoljni. Sukob se preneo na izbor magistrata i gradonačelnika i druge političke procese i dogadjaje u gradu. Dugo rešavanje problema (vek): raznovrsni zakoni, uredbe i mere u prilog raznih grupa ♦ Neprihvatljiva politika kralja. Kralj često postavlja predstavnike ili guvernera neprihvatljive za grad. Nekada je politika kralja ugrožavala neku od važnih delatnosti u gradu. Tako je Charels V bio poznat po pokušaju da smanji uticaj gildi (Utreht 1610) što je dovelo do velikog nezadovoljstva pa i do oružanih sukoba. ♦ Gradovi su često morali da prave nepouzdana savezništva. Dobar primer je severnoholandski grad Utreht koji u ranom 17-tom veku ima dva važna saveznika u borbi protiv španske krune: Severnoholandsku državu i Porodicu Oranž. Sukobi sa španskom krunom su bili veoma dugotrajni i teški ali se grad uporno i istrajno borio. Posle svih tih sukoba i borbi nekadašnji saveznik Princ Frederih Henry iz porodice Oranž je u trenutku slabosti grada došao sa većom grupacijom vojnika i pokorio sebi grad. ♦ Francuska 1648. do 1653. niz pobuna protiv kralja. Bordo je bio jedan od gradova koji je formirao Komitet od 30 predstavnika koji će ih zastupati u pregovorima u sukobu sa kraljem. Ovaj sukob se zaoštrava i kada se nije videla mogućnost mirnog rešenja konflikta gradjani su hteli da traže zaštitu engleskog kralja, koji je dugo i vladao tim teritorijoma. Francuski kralj je brzo reagovao, sakupio je vojsku i razbio pobunu. ♦
Primeri U veću Frankfurta na Majni tradicionalno, u 16. i 17. veku, bili predstavnici patricijskih kuća. U gradu je rasla populacija Jevreja i mnogi većnici su bili potkupljeni od njh. Gradjani su bili sve siromašniji i zbog stanja ekonomije ta populacija Jevreja koji su živeli u getu i dostigli su desetinu celokupne gradske populacije (2000 od ukupno 20 000) im je bila trn u oku. Gradjane su posebno iritirali zbog svojih tajnih poslova, kupljenih privilegija i bogatstva koje je stalno raslo. ♦ Veliki nemiri, traži se proterivanje dela Jevreja, smanjivanje interesnih stopa na pozajmljeni novac i ističe se zahtev da patriciji objave sadržaj gradskih ugovora i privilegija. Većnici pokušavaju da odugovlače, ispune manji deo zahteva i smire nemire. ♦ Upornost gradjana: zahtevaju uvid u gradske knjige, formiraju Komitet za pregovore i iznose listu zahteva: proterivanje potkupljenih većnika, uključivanje 18 novih većnika - gradjana, a vodja gradskog pokreta, Fettmilch (kuvar), postaje novi gradonačelnik. ♦ Nova vlast traje 2 godine, mnogi Jevreji napuštaju geto. Ovaj sukob i njegovo razrešenje se nisu dopali Papi koji šalje svoje predstavnike i vojsku da ispitaju osnovu sukoba u gradu i da reše problem na drugačiji način. Gradjanski pokret je na kraju propao i 1616. godine Fetmilch i njegovih 6 prijatelja je pogubljeno na glavnom frankfurtskom trgu kao opomena gradjanima. ♦ Erfurt: 3 potencijalna gospodara: arhibiskupa od Majnca, Papu i Kneza od Saksonije. 1648. godine nastaje sukob oko pitanja da li gradjani imaju pravo da biraju svoje predstavnike u veću. Nezadovoljni malim pravima koje imaju, gradjani organizuju pobune. Arhibiskup od Majnca koristi zgodnu priliku kad je grad bio oslabljen, dovodi svoju vojsku i pokorava grad. ♦
Hamburg 3 potencijalna nadgospodara: Kralja Danske, Papu i Princa od Brunswika. Problem nastaje kad gradonačelnik postaje omražen od gradjana i oni ga proteruju i uspostavljaju novu vlast. Za tu novu situaciju su tražili podršku od Danskog kralja koji se odaziva ali nameće svoju vlast koja je bila mnogo gora od stare, pa su se gradjani dugo borili da vrate i delić ranije autonomije. ♦ Keln u 17. veku niz pobuna (smanjivanje nepotizma, korupcija, zahtev za većom otvorenošću u radu veća kao i suzbijanje finansijskih malverzacija gradonačelnika ). 1680. godine na čelo gradjanskog pokreta staje otresiti prodavac traka Nikolaus Gűlich. Tri godine: sukobi, bitke i nemiri. Gradjani su oterali deo starih gradskih vlasti, uspostavljaju novu vlast ali to stanje ponovo nije bilo u interesu gospodara koji intervenišu, ubijaju vodje pobunjenika i postavljaju novo veće. ♦ Napulj (španska vlast). Osnova gradjanskih nemira 1647. nezadovoljstvo gradskom politikom pa i borba protiv strane vlasti. Vodja pobune ribar Masanielo (10 dana je bio gradonačelnik). I ovaj pokret je brzo i neslavno završen (Masanielo zbačen i ubijen ali je gradska politika korigovana i pitanje oslobodjenja od španske vlasti je definitivno otvoreno). ♦
Promena: demokratski gradovi ♦
Posle svih ovih dogadjaja magistrati imaju osećaj da njihova vlast nije večita, da su pod kontrolom gradjana i da može biti ugrožena lošom politikom. Činjenica da je u Frankfurtu vladao kuvar, u Kelnu prodavac traka a u Napulju ribar otvara vrata novom dobu predstavničkih demokratija. Institucije sve otvorenije, politika javnija, gradjani više uključeni. ♦ Gradovi menjaju gospodare a kasnije i države bez većih promena na unutrašnjem planu. Strazburg čas u Francuskoj čas Nemačkoj ali on i dalje ima svoj Senat 21, Veće 13 i Veće 15 koji vladaju, svoje simbole, pravila i običaje. Slično je i sa gradom Kolmar blizu Nemačko Francuske granice. ♦ Jačanje centralne države je iz korena menja društvo pa i poziciju gradova. Za gradove država postaje jedini gosodar kome je besmisleno pružati otpor u sukobu jer je njena vojska bila izuzetno nadmoćna. U novoj državi gradovi dobijaju izuzetno važno mesto kao podstrekači ekonomskog razvoja i stvaranja bogatstva. Ekonomske i socijalne promene podrazumevaju prihvatanje vrednosti i standarda gradskog života koji se postepeno „prelivaju” na celo društvo. 5) JEDINICE I NIVOI LOKALNE SAMOUPRAVE - Nivoi lokalne vlasti
• • • •
Opstine – osnovna jednica lokalne samouprave (municipality, municipalite, Okrug - okruzi i distrikti, Srez, župe, vojvodstva, kneževine Grad - megalopolisa - moze imati posebne funkcije i nadleznosti. Region
Opstina • Municipality - SAD i Kanada, borought - Velika Britanija, commune - Francuska, comune - Italija, gemeente - Holandija, municipios - Španija, Kommune - Nemačka, kommuner - Švedska, ken - Japan. - Ove zajednice su pre svega odredjene teritorijom ali postoji veliki broj funkcionalnih lokalnih zajednica kao što su distrikti u SAD (školski, uslužni i specijalni), u Japanu do (distrikt), zatim
crkvene parohije (SAD, Velika Britanija, Švedska, Nemačka, Holandija, Austirja itd), veća suseda (Švedska, SAD, Danska, Velika Britanija), veća korisnika usluga (Švedska, Danska)
Okrug •
U Britaniji tako postoji metropolitenski distrikt (metropolitan districts). U SAD postoje slučajevi da se okrug integriše u grad (San Francisko je okrug i grad) ili da deo gradskih funkcija obavlja okrug (tzv. urban - county plan): Indianapolis (Ind.), Nešvil (Tex), Džeksonvil (Fl.) itd. • Okrug se različito naziva u različitim zemljama. U SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji county, u Nemačkoj to je Kreis, u Švedskoj lan, na Islandu landsoedi (region sa realnom funkcijom okruga), u Francuskoj departmanent, u Italiji provintia, u Japanu gun itd. Bez obzira na različite nazive ili odredjene specifičnosti u svakoj od zemalja, osnovna funkcija okruga je da obavlja deo zajedničkih poslova za sve lokalne zajednice na njegovoj teritoriji. DISTRIKT – moze imati stalnu namenu (skolski, crkveni, usluzni..), moze biti sa specijalnom namemnom (specijalni) i za izvesno vreme i mogu biti samo za obavljanje jedne funkcije (funkcionalni). REGION • Regioni se različito nazivaju u raznim zemljama: oni su canton - u Švajcarskoj, Lander u Nemačkoj, state - u SAD, region u Italiji i u Francuskoj itd. i njihovo postojanje znači postojanje trostepene organizacije lokalne vlasti. Region je najviši oblik lokalne zajednice koji najčešće ima i državne funkcije i veoma uspešno realizuje raznovrsne ekonomske, političke i socijalne programe. U Francuskoj i Italiji – dolazi doobnavljanja regiona dok u nizu zemalja nastaju regioni po prvi put . Status - REGIONA • Značaj i moć regiona zavisi od činjenice da li je nacionalna država nastala ujedinjenjem nezavisnih država (sadašnjih regiona)- slučaj SAD, Švajcarske i Nemačke ili je region nastao kasnije radi obavljanja odredjenih poslova. • U prvom slučaju regioni u velikoj meri imaju funkcije države i reč je o federacijama ili čak i konfederacijama. U drugom slučaju se radi o regionalnim ili unitarnim državama u zavisnosti na realnu snagu, autonomiju i moć regiona. Danas se uglavnom govori o Italiji i Španiji kao o regionalim državama, ali bi jačanjem regiona u Francuskoj i Britaniji, što uopšte nije nemoguće, i ove zemlje dobile isti status • Severna Irska, Škotska i Vels u Britaniji, Bretanja u Francuskoj, Kvebek u Kanadi, Katalonija u Španiji i regioni u Italiji) dolazi do snažnih konflikata s nacionalnom državom Renesansa srednjeg nivoa organizovanja
•
Region može nastati iniciranjem od strane EU – regionalizacija. Centralistički i tehnokratski i usmeravan je odozgo prema dole (nešto se čini za regione). Veliki deo nacionalih ili evropskih regionalnih politika pripada ovoj kategoriji i veliki broj projekata se realizovao upravo na ovaj način
•
ili neposrednom inicijativom gradjana - regionalizam.
Evroregioni • U Briselu postoji mnoštvo regionalnih ofisa i agencija koje predstavljaju različite evropske regione.
•
"Četiri motora Evrope" (FME) koji ima za cilj razvoj kooperacije i ekonomski prosperitet četiri razvijena regiona Evrope: Katalonija, Rona-Alpi, Lombardija i Vels i Ontario kao pridruženi partneri. • Nova Hanza Interregion ("Neue Hanse Interregio ") koga čine holandske provincije Drenthe, Friesland, Groningen i Overijssel koji saradjuju sa nemačkim državama Donjom Saksonijom i Bremenom u cilju kooperacije i jačanja njihovog regionalnog identiteta i ekonomskog prosperiteta. • mreža C6 - saradnja šest glavnih gradova juga Francuske, severaSpanije: Barselone (Barcelona, glavni grad Katalonije), Monpelje (Montpellier, u južnoj Francuskoj), Palma de Majorka (Palma de Mallorca, na ostrvu Majorki, Majorca), Tuluz (Toulouse, na jugu Francuske), Valencija (Valencia, istočna obala Španije) i Saragosa (Zaragoza, sever Španije). • Zanimljiv je i REKLIP projekat u kome saradjuju Baden Virtenberg (nemačka država) sa Švajcarskom i Alzasom (francuskim regionom) i kao jedna od posledica ove saradnje i regionalnog povezivanja nastaje 1992. Francusko-nemački ekološki istraživački institut sa sedištem u Karlsruhe-u (Nemačka) i Strasbourg-u (Francuska) • Asocijaciju evropskih regiona u kojoj su predstavnici 200 regionalnih i lokalnih vlasti Evrope. • Projekti "Evropa regiona", "Evropa Gradova Prekomorski periferni regioni i Prekogranična saradnja 6) NADLEZNOSTI I NACIN ORGANIZACIJE LOKALNE VLASTI - Organi lokalne samouprave su 1.predstavnicki, 2.izvrsni i 3.sudski. (kao u drzavnoj vlasti). Najvazniji organ je predstavnicki (opstina, vece, savet..) vodi politiku, predstavlja gradjane, donosi odluke, propise.. njih biraju neposredno na lokalnim izborima Izvrsni organ obavlja funkciju vlade i moze se zvati vece, izvrsni odbor... Upravni su razne inspekcije. Sudski gde se resava spor bez odlaska na sud (prvo). Danas je u modi da grad ima svoj gradski menadzer koji sve organizuje. Danas poznajemo model (evropa) gradonacelnika gde je gradonalcelnik na celu izrsnog odbora i odgovara za njenu efikasnost. Komisijski model – kolektivni organ koji u sebi objedinjuje yakonodavnu i iyvrsnu vlast/ Menadzer vece model – SAD i sve vise u evropi, najvece rezultate daje u vecim gradovima i veoma je efikasan jer je strucnosz na prvom mestu. 6) LOKALNI IZBORI -Putem koga gradjani realizuju svoju slobodu u biranju organa vlasti, prenose suverenitet na predstavnike. Mogu biti : vecinski, proporcialni i mesoviti. Vecinski su vremenom zamenjeni proporcionalnim. U nekim zemljama politicke partije uopste ne ucestvuju na lokalnim izborima (66% SAD su nepartijski), u evropi su uglanom partijski ali su pod kontrolom. 7) FINANSIRANJE LOKALNIH VLASTI - Finansijska autonomija lokalne samouprave je znacajan preduslov autonomije lokalne vlasti : precizno zakonom utvrdjene, stalne, sigurne i dovoljne izvore. Zavise od tradicije lokalne samouprave u toj zemlji kao i nacin prikupljanja i nacin distribucije lokalnih poreza. Postoji centralisticki model i necentralisticki model
Prvi podrazumeva da se najveci deo budzeta puni od poreza koje centralna drzava prikupi u vidu raznih davanja i prenosi lokalnim vlastima – Italija , Holandija gde je 70% budzeta cine drzavna davanja, znaci da lokalne vlasti zavise od centralne. Drugi podrazumeva da se budzet lokalnih vlasti puni pretezno iz lokalnih poreza koje lokalne vlasti samostalno ubiraju. Lokalne vlasti odredjuju visinu poreza. 8) PRUZANJE USLUGA - U procesima obezbedjivanja javnih usluga, loklana vlast je dobila poseban znacaj. Ima za cilj da privlaci kapital na svoju teritoriju kao i njegovo uvecavanje. Usluge u domenu skolstva, ciscenja ulica, odrzavanje stanova, odrzavanje zdrave zivotne sredine, zaposljavanje, bezbednost, saobracaj... Vazan element je nagradjivanje prema radu i podsticanje kreativnosti zaposlenih i korisnika (gradjana) 9) ZNACAJ REGIONA - Regioni postaju vazan nivo organizacije vlasti zbog prednosti koje imaju u podsticanju ekonomskig razvoja i mogucnosti koordinacije rada ostalih lokalnih vlasti. Lokalne i regionalne vlasti danas resavaju mnogobrojne kompleksne probleme, od cega korist imaju i nacionalne drzave i drustvo u celini. Oni su vazan faktor zbog razvoja drustva, jacanje participacije. U 19 veku, politicki razlozi stvaranja unije su bili : obezbedjivanje sigurnosti i mira od eventulanih ratova a ekonomski razlozikao sto je pruska napravila Carinsku Uniju sa HeseDarmstadom 1828 tako je kasnije 1952-1957 zemlje evropske unije potpisali rimski ugovor radi uspostavljanja evropske unije cime je 1992 Evropa postala monetarna i politicka Unija. - U politickom smislu regioni mogu biti : deo federacije, regionalne drzave, ili unitarne drzave i oni su najvisi nivo organizacije lokalne samouprave. Tako u Nemackoj – Lander – region sa veoma jakom autonomijom, u Francuskoj ima slabiji status od federalne drzave ali ipak jaka. Politika EU podstice regionalizaciju finansirajuci reginalne projekte. - Region moze nastati podsticajem EU – regionalizacija ili neposrednom inicijativom gradjana – regionalizam. - Istorijski , regioni su najcesce odredjene teritorije koje u istorijskom, kulturnom, cesto etniskom i drugom smislu imaju odredjene specificnosti, razlike i osoben identitet u sirem drustvu. 10) ODNOSI IZMEDJU DRZAVE I LOKALNIH VLASTI - Savremena demokratija zahteva partnerski tip odnosa izmedju lokalne vlasti i drzave. Odnos se zasniva u nacinu uspostavljanja nadleznosti, u davanju vaznih nadleznosti lokalnim vlastima sa punom slobodom odlucivanja kao i u nacinu odlucivanja finansija i u celini politickih odnosa. Nacionalna drzava se javlja u ulozi partnera koji treba eventualno da olaksa poslove lokalnim vlastima. Postoji tweenings u kome se lokalne vlasti – opstine, gradovi i regioni povezuju radi realizacije raznih projekata, medjusobnog upoznavanja, razmene iskustva, podsticanja ekonomskog razvoja... . Evropski parlament ima kao jedan od najvaznijih organa Komisiju i Savet za lokalnu i regionalnu saradnju. 11) PREDUZETNICKA DRZAVA I LOKLNA VLAST EKONOMSKA ULOGA DRZAVE - Drzava je danas izuzetno narasla, njena uloga i moc se vide u velicini drzavnog budzeta, odnosno visini drzavnih troskova. Budzet danas iznosi 33% BNP u SAD i preko 50% u
Francuskoj. Ekonomska uloga drzave je veoma bitna jer u njenoj svojini je imovina znacajnih, osnovnih industrijskih grana (proizvodnja elektricne enrgije, gasa), institucije infrastrukture (posta, telekomunikacije, saobracaj), kao i usluzne delatnosti (obrazovanje, narodna odbrana, voda , energija..) - Jedan od najznacajnijih delatnosti svake vlasti je raspodela javnih dobara i resursa. U zavisnosti od toga da li je vlast centralizovana ili lokalizovana, izdvaja se 2 modela : centralozovani kao u Francuskoj , Britaniji i Spaniji i lokalizovani kao u Nemackoj ili u SAD, najveci broj zemalja ima mesoviti model. - Troskovi javnog sektora u zapadnoevropskim zemljama su iznosili oko polovine bruto nacionalnog proizvoda (francuska, nemacka, italija), a u SAD nesto vise od trecine bruto nacionalnog proizvoda. Drzava je izuzetno mnogo uticala na proces proizvoda, ona je u velikoj meri uticala na to sta se proizvodi, za koga i kako. U SAD je direktna proizvodnja drzave bila vise ogranicena nego u evropskim zemljama. Svakako je drzava svuda monopol nad svim uslugama . Uloga lokalne samouprave danas je da se izbori protiv drzavnog monopola i da uspe na bilo koji nacin da kontrolise drzavu koliko je u njenoj moci. 12) SAVREMENA DRZAVA – PRAVILA I PRINCIPI FUNKCIONISANJA - Drzava moze oporezovati delatnosti koje nisu u opstem, javnom interesu. Poreska politika svake drzave posredno govori o njenom vrednosnom sistemu, vrednostima koje podstice i za koje se zalaze. Drzava ima mogucnost da propisuje i zabranjuje odredjene aktivnosti i delatnosti. Moc kaznjavanja je klasican i vazan mehanizam delovanja drzave koji je ostao aktuelan, na primer, kazna za zagadjenje deluje mnogo delotvornije nego bilo kakvi privatni ugovorni penali. Drzava je najpozvanija da intervenise u situaciji neuspeha na trzistu. Nesavrsene informacije i nepotpuna trzista su osnovni izvori i javnih i trzisnih neuspeha. Odsustvo konkurencije je takodje bitno svojstvo delatnosti, osobina i dometa drzave. Drzava svojim bicem podrazumeva monopol kao sto su posta i medije. Drzava mora da bude veoma oprezna pri koriscenju svojih monopolskih prava i trba kada je moguce da podstice konkurenciju u javnom sektoru, sto se direktno odnosi i na lokalne vlasti. Ekonomske funkcije drzave treba decentralizovati, jer omogucava poredjenje uspeha u pruzanju javnih usluga u razinom mestima ili u raznim drzavnim organizacijama. 13) GLOBALIZACIJA KAO AMBIJENT FUNKCIONISANJA SAVREMENE DRZAVE - Proces globalizacije se odnosi na procese formiranja 3 velika regionalna bloka: Evropa, pacificka azija i Amerika u poslednje 2 decenije. Svaki od ova 3 regiona bloka imaju svoj centar i periferiju. Najveca integracija se odvija izmedju najrazvijenijih zemalja i privreeda i ove zemlje cine glavni vrtlog i centar globalizacije. Globalizacija i nova svetska ekonomija razvijaju medjuzavisnost i novu podelu rada nacionalnih drzava i ekonomija. Drzave i ekonomije se prilagodjavaju novim zahtevima. Globalizacija tera ekonomske subjekte – preduzeca i drzave da budu racionalne i seku neproduktivne izdatke pa mnogi zato globalizaciju dozivljavaju kao pretnju. Multinacionalne banke su od presudnog znacaja za svetski finansijski sistem, jer opredeljuju upravljanje i organizaciju novca i kredita u globalnoj ekonomiji. Kako globalna konkurencija raste, drzave postaju nespremne da obezbede programe drzave blagostanja a da time ne umanje konkurentnost domaceg biznisa i da ne umanje isto toliko neophodne strane investicije. Savremena globalizacija znacajno utice na svet savremene lokalne vlasti. Lokalne vlstu uspostavljaju partnerske odnose sa drzavom i regionalnim integracijama kao bitan mehanizam rada. Lokalne vlasti i izmedju sebe saradjuju, gradeci mrezu kooperacije kojima sebi povecavaju sanse za uspesnost u radu. Lokalne vlasti se prilagodjavaju novim ekonosmkim i politickim
procesima u svetu i prave znacajne izmene u nacinu organizacije, rada i u odnosima sa drugim vlastima i oscijalnim subjektima ukljucujuci gradjane. II DEO Evropska povelja o lokalnoj samoupravi 1 • Lokalna samouprava je temelj demokratski uredjene Evrope i važan integrativni faktor • Savet Evrope i Kongres lokalnih i regionalnih vlasti • Povelja usvojena 15.10. 1985 u Strazburu: – ima preambulu i 18 članova • Ustav i zakon da garantuju i štite pravo gradjana na lokalnu samoupravu • Uvodi princip subsidijariteta u podeli nadležnosti, funkcionisanju i odnosima raznih nivoa vlasti • Pravo na udruživanje Lokalne vlasti u tom smislu moraju imati: - Demokratski obrazovane organe za donošenje odluka (lokalni izbori, prinicipi podele, ravnoteže i kontrole vlasti, transparentnost) - Da raspolažu visokim stepenom autonomije u skladu sa svojim odgovornostima (podela nadležnosti, obim odgovornosti i princip subsidijariteta), - Da im stoje na raspolaganju odgovarajući načini da ove odgovornosti realizuju (modeli organizacije vlasti, menadžment, profesionalizam) kao i - Sredstva potrebna za njihovu realizaciju (finansijska autonomija). Evropska povelja o lokalnoj samoupravi
• • • • • •
Ustavni status lokalne vlasti
pitanje (14)
Izborni aranžmani i organi vlasti Podela funkcija i nadležnosti izmedju raznih nivoa vlasti
(15) (16)
Finansijska snaga, samostalnost i odgovornost lokalnih vlasti
(17)
Upravljanje rezultatima i kvalitet usluga
(18)
Pravo na intervenciju centralnih organa
(19)
14) USTAVNI STATUS LOKALNIH VLASTI - Garantovanje i zastita prava gradjana na loklanu samoupravu spada u vazne demokratske tekovine 19 i 20 veka. To pravo se u vecini zemalja urdjuje ustavom. Evropska povelja o lokalnij samoupravi je akt koji utvrdjuje i stiti osnovne standarde u regulisanju autonomije lokalne vlasti. - Jedan broj zemalja nema ustav kao Velika Britanija , novi zeland..m i u njima nacionalni parlament uredjuje status lokalne vlasti, tu je prisutna i nepisana tradicija autonomije lokalne vlasti koja se uglavnom postuje. - Federalni ustav uredjuje osnove sistema dok je drzavama clanicama data mogucnost da preciziraju ostele elemente sistema lokalne vlasti. Ovakav slucaj imamo u SAD, Nemackoj, Australiji. Dok u Svajcarskoj snazne i nezavisne lokalne vlasti obezbedjuju da se ni u jednom trenutku pravo na lokalnu samoupravu ne dovodi u pitanje.
15) IZBORNI ARANZMANI I ORGANI VLASTI - Nacin izbora organa vlasti dosta govori o tipu demokratije i vrsti pravila razvijenih u svakoj zemlji pri formiranju predstavnickih organa vlasti. - U SAD je nepartijski nacin izbora dok u Svajcarskoj svi gradjani cine skupstinu i na njoj odlucuju neposredno, dok Skandinavske zemlje imaju najrazvijeniju politicku kulturu. - UK - izbori se odrzavaju svake cetiri godine, izbori su proporcionalni i partijski. - N.Zeland – izbori na 3 godine i proporcionalni a izlasnost 50-60% - nepartijski - Australija – trogodisnji cicklus, uglavnom proporcionalni , izlazak 50% - partijski - SAD – postoji velika raznolikost od drzave do drzave i prisutni modeli su vecinski, proporcionalni i mesovoti (uglavnom) i uglavnom nema partijske izbore – 25-40% - Nemacke – mandat moze biti 4,5,6 godina, izbori su partijski, izbori su vecinski ili proporcionalni i model je kumuliranja sa panasiranjem , izaznost 70%. - Svedska – trogodisnji mandat, izbori su partijski i proporcionlani, izlaznost preko 90%. - Izborni aranžmani i organi vlasti
• – – – –
• •
Tip izbora raznih organa Posrednost Raznolikost: 1 ili više tipova Učešċe političkih partija Veċinski, proporcionalni, mešoviti Mandat, celovit ili podeljen Izlaznost na izbore
16) PODELA FUNKCIJA I NADLEZNOSTI IZMEDJU RAZLICITIH NIVOA VLASTI - U vecini zemalja u ovom periodu raste krug nadleznosti, narocito podsticanju ekonomskog razvoja, sto je direntia specefica savremene lokalne vlasti. Izuzetak su lokalne vlasti u Velikoj Britaniji, kojima je pocetkom 80 tih godina oduzet veliki deo nadleznosti i sada im se postepeno vracaju. Velicina i nacin organizovanja opstina direktno uticu na njihovu sposobnost da realizuju poslove iz svoje nadleznosti, male opstine u francuskoj i u italiji moraju da se udruzuju da bi izvele svoje ciljeve i planiranja. REGIONI – Savremena reforma lokalnih vlasti je posebno istakla znacaj regiona koji, namesto nivoa dekoncentrisane drzavne vlasti, postaje najvisi nivo organizovanja lokalne vlasti, dolazi do „doba” budjenja regiona i stvaranja reginalnih drzava. U Evropi regioni cesto imaju za partnere i regione drugih drzava. - Na N.Zelandu postoji 12 regiona koji su najvisi nivo organizacije lokalne vlasti. Danska ima 14 okruga i one imaju generalne nadleznosti, u FR. 22 regiona, u IT. 20 regiona, u Nemackoj 16 drzava regulisu sistem lokalne vlasti, u Holandiji 12 provincija se smatraju lokalnim vlastima, u Svedskoj 24 okruga imaju i drzavne funkcije kao i najvisi nivo organizacije lokalne vlasti, U svajcarskoj 26 kantona imaju suverenost u svim poslovima koji nisu regulisani federalnim zakonom.
Podela nadležnosti
• – –
• • •
Ustavna i zakonska podela Britanija - podeljenost Kontinentalne zemlje Opštine: skup klasičnih funkcija Okrug: kooperacija opština
Region: medjunarodna politika, podsticanje ekonomskog razvoja, planiranje, sredina, putevi…. 17) FINANSIJSKA AUTONOMIJA - Finansijska samostalnost je jedna od najvaznijih osobina lokalne vlasti. Lokalne vlasti imaju pravo da ubiraju svoje poreze. Nacin ubiranja varira od decentralizovanog do centralizovanog, ali uz stalnu obavezu da lokalne vlasti imaju stalne, sigurne i dovoljne finansije i uz zakonsku zastitu lokalnih vlasti od bilo kakvog oblika manipulacije finansijama od centralnih vlasti. Recimo Velika Britanija, paralelno sa povecanjem nadleznosti, vodi borbu da se povecavaju i lokalni izvori prihoda. Holandija je finansijski izuzetno zavisna od centralne vlasti kao i Italija. Svedska i SAD koje naprotiv preko 70% lokalnih budzeta ispunjavaju sopstvenim izvorma prihoda. - Najcesci izvori lokalnih prihoda su : porez na promet, na imovinu, na prihode, ne retko na korporacije i ostvareni profit, kao i raznovrsni oblici taksi. Lokalne vlasti pored toga mogu zaduzivati, uzimati kredite, hartije od vrednosti i mogu prodavati menice da bi realizovali ambiciozne projekte. Drzava podrzava projekte lokalnih vlasti tako sto oslobadja od poreza novac gradjana ulozen u menice, cineci ih tako jos vrednijim. Drugu vaznu grupu prihoda cine drzavna davanja. Finansijska autonomija
• • – – – –
Budžet Struktura izvora prihoda uticaj tradicije Izvorni prihodi (porezi) % budžeta Preneti prihodi (državna davanja) % budžeta Privlačenje kapitala
18) UPRAVLJANJE REZULTATIMA I MERENJE KVALITETA USLUGA - Jedna od najvaznijih osobina preduzetnicke reforme lokalnih vlasti jeste modernizacija nacina upravljanja, veca profesionalizacija rada i stalno pracenje ostvarenih efekata i rezultata, sa naglaskom na sto bolji kvalitet usluga koje se obezbedjuju gradjanima i na ukljucivanje gradjana u iskazivanje njihovih potreba i prioriteta, kreiranje usluga koje odgovaraju tim potrebama i konacno u procenu ostvarenog kvaliteta usluga. Pregled i kvalitet rada lokalnih vlasti u ovoj oblasti daje najadekvatniju sliku razvojnih potencijala sveta lokalnih vlasti, bez koga savremena demokratija ne moze ni zamisliti. Upravljanje rezultatima i merenje kvaliteta usluga
• – – – –
Reforma administracije Strateško upravljanje i planiranje Primena informacione tehnologije Evaluacija rezultata Plaćanje zaposlenih po efektima (kreativnost i inovativnost)
19) PRAVO NA INTERVENCIJU I UREDJIVANJE - Centralne vlasti obicno imaju pravo kontrole zakonitosti i ustavnosti delovanja lokalnih vlasti kao i pravo intervencije u precizno regulisanim situacijama. Postoje razlike u procedurama sprovedjenja, one su uslovljene tradicijom intervencija koje se krecu od visoke u centralizovanim zemljama kao francuska do niske intervencije u anglosaksonskom svetu. U novije vreme, intervencija centralnih vlasti po pravilu je mala i precizno regulisana zakonom. Sve cesce se centralna i lokalna vlast pojavljuju u funkciji partnera i saradnika u realizaciji niza projekata i poslova cija realizacijam bez te saradnje ne bi bila uspesna. Bitno je da je danas od 1980 velika britanija smanjila nadleznosti lokalne vlasti gde je bila cuvena po tome a dok su centralizovane zemlje kao francuska, italija, danska i svedska u novije vreme povecale nadleznosti i povecale autonomiju lokalne vlasti.
VELIKA BRITANIJA Osnovni podaci - Velika Britanija Parlamentarna Monarhija, Unitarna država (devolucija) gde su sve nezavisnije oblasti - regioni: Engleska, Vels, Škotska, Severna Irska, nema pisani ustav, njeno pravo Običajno pravo (Common Law) i ona je Kolevka lokalne samouprave. Skotska je zakonom iz 1998 dobila novi system vlasti koji se sastoji od parlamenta i izvrsne vlasti. Vels je sredinom 1999 dobila skupstinu na celu sa 8 clanova - kabinet Severna Irska 1998 dobila parlament sa 108 clanova. Istorija lokalne samouprave Lokalni crkveni distrikti (Parohije) - do 1894 su bile najvažnije jedinice lokalnog organizovanja, Elizabetin Zakon o sirotinji (Poor Law) 1601:je uredjeno davanje socijalnih usluga • Za vreme Industrijske revolucije – Minicipal Corporation Act 1835 je ima za ulogu da ojačava svetovne opštine (higijena, javni red i mir, rasveta) da bi resila krupne probleme. • Razvoj gradjanskog društva (1848), vece obezbedjuje obrazovanje, zdravstvo, urbanizacija. - - - Parlament donosi zakon Local Government Act 1888, kojim su uvedena 62 okruga i londonsko veće kao novi oblik organizovanja lokalnih vlasti, - 1894 uspostavio se Sistem okružnih distrikata koji nudi jeftinije usluge. • 1890-1930 Zlatno doba lokalne samouprave jer dobija siroke nadleznosti i punu odgovornost za citav sistem usluga. Organizacija vlasti - Do 2000: bio je komitetski model vlasticime je bila jaka skupština, predsednik je rotirao svake godine, komiteti (obavezni i fakultativni) su bila glavna tela donošenja odluka (uključicanje stručnjaka, lobi i interesnih gruupa) - 2000 donet je Zakon o lokalnoj samoupravi i uvedena su dva preduzetnička modela: 1) Direktno biran gradonačelnik i 2) Opštinski (gradski) model Cime se otvara sansa za modernizaciju, profesionalizaciju i bolji kvalitet rada i efikasnosti. - Postoje 3 nivoa organizacije vlasti : centralni, lokalni i srednji nivo vlasti u Skotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj. - U Britaniji postoje 2 nivoa organizacije lokalne vlasti 1) opstina, grad i 2) okrug, grofovija, ostrvo i region. Lokalne finansije - Izvori prihoda lokalnih vlasti su : 1)sredstva iz sopstvenih izvora 25 % opstinskog budzeta 2) Porez na profit od biznisa 25 % i 3) Davanja centralne vlasti 50 %
Danas svaka opstina moze da ima budzet u visini koju dozvoljava centralna vlast. Najvazniji porez je porez veca koji je uveden 1993 4)Opšta davanja – lokalne vlasti mogu koristiti ove prihode za raznovrsne svrhe 5)Specijalna davanja – namenska – novac iz centralnih fondova daje lokalnim vlastima za projekte i strogo utvrdjene namene.
Način pružanja usluga • Reforma i modernizacija administracije
• • •
Lokalna elektronska vlast (obezbediti do 2005 100 % pružanje usluga on-line) Uključivanje privatnog sektora preko ugovora Kreiranje Privatno javnih aranžmana
Saradnja i Asocijacije lokalnih vlasti - Odnos raznih nivoa lokalne vlasti je partnerski. • LGA (Local Government Association), Konvencija lokalnih vlasti Škotske, ALV Velsa, ALV Severne Irske • Članovi su Saveta Evropskih regiona i opština, Saveta evropskog kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, Evropske unije lokanih komiteta itd • Profesionalno udruženje izvršne vlasti - SOLACE SVEDSKA Svedska ima duboko ukorenjenu tradiciju i kulturu lokalne vlasti. Opšti podaci • P 411 hiljada km², 8,7 miliona stanovnika, gusto naseljen jug (7/8 stanovnika) i prazan sever, 10% tla je obradjeno • spada u grupu industrijski najrazvijenijih zemalja, razvijen privredni sistem, razne industrijske grane, usluge i treći sektor • Izbalansiran uvoz i izvoz • BNP po glavi stanovnika iznosi 18 200 EVRA • Udari recesije i kriza su se odrazili na pad BNP kao i opadanje nivoa javne potrošnje Istorija lokalne vlasti • Svedska ima dugu tradicija i kultura lokalne vlasti (14 vek) • Od 1760 godine, parohije su obezebedjivale javne usluge a to je bio prvi oblik socijalnog blagostanja • 1862 Zakon o lokalnoj samoupravi (opštine, provincije i gradovi) fleskibilan i vazio do 1960 • 1962-73 reforma (284 opštine, u proseku 20 000 stanovnika i spada u velike opstine) • Kultura tolerancije, sposobnost harmonizacije socijalnih interesa, partnerstvo centralne i lokalnih vlasti Politički sistem - Svedska je Unitarna država i parlamentarna monarhija ali monarh nema skoro nikakvu moc.
• Štokholm je glavni grad • Parlament, Vlada i sudovi (podela vlasti, pravna država) • Parlament Riegsdag je jednodom, mandat 3 godine, 350 poslanika (310 su predstavnici lokalne vlasti a 40 predstavnici političkih partija) • Ima dvostepeni sistem organizacije lokalne vlasti (24 okruga i 284 opštine) • Partnerski su odnosi prema vlasti i institucijama (jer rade za javno dobro i opšti interes) Modeli organizacije vlasti • Model skupština-gradonačelnik • Skupština je predstavnički organ, ima od 31 - 101 većnika i radi u komitetima -slobodni mandat poslanika, timski rad • Skupština bira izvršne organe: vladu, gradonačelnika i opciono menadžera • Široki spektar nadležnosti opština, podsticanje ekonomskog razvoja • Princip subsidijariteta (okruzi) Lokalne finansije U rposeku preko 70% budzeta lokalnih vlasti cine izvorni porezi, sto je medju najvisim precentima u svetu. • Izvorni porezi: 1)porez na zarade (parlament utvrdjuje vrste poreza, nezavisno stope i ubiranje) • Opstine i okruzi nemaju podeljene poreze sa centralnom vlascu, niti mogu uvesti nove poreze bez centralne vlasti. • Državna davanja se daju za : Za troškove Za investicije Varijabilna davanja i visina zavisi od potreba svake opstine • Ostali prihodi: zajmovi, renta, kamata na novac, prodaja imovine, naplaćivanje usluga, PPP itd • Fond za ujednačavanje – radi obezbedjivanja minimum standarda javnih usluga Političke partije i lokalni izbori - Politicke partije igraju znacajnu ulogu u politici lokalnih vlasti. • Višepartijski sistem • Demohrišćanska partija je u 19 veku bila dominantna a u 20 veku je Socijaledmokratska partija preuzele vlast • Sistem je predstavnicki i ima vrlo visoku izlaznost na izbore (90%) • Proporcionalni izbori sa podsticanjem uključivanja manjina (žene, mladi, radnici, etničke manjine itd) Pružanje usluga • Model distributivne pravde i snažna ukorenjenost države blagostanja, otvorenost i kontrola procesa pružanja usluga • Veće korisnika usluga: koordinacija kvaliteta, pristupačnosti i cena usluga; • Davaoci, korisnici i stručnjaci • Preduzetnički modeli: uključivanje privatnog sektora, modernizacija upravljanja, racionalizacija, efikasnost, efiktivnost, PPP. Saradnja i asocijacije lokalnih vlasti SALA – Švedska asocijacija lokalnih vlasti
• • • • • •
FCC - Federacija okružnih veća Informacije, koordinacija rada, savetovanja, obuke, trenin-zi Podsticanje saradnje sa lokalnim vlastima drugih zemalja Bratimljenje, prekogranična saradnja (Haparanda, Tornio) Saradnja sa asocijacijama lokalnih vlasti Saradnja sa Evropskim organima lokalnih vlasti
Odnos centralne i lokalnih vlasti • Kako je bitnije od toga ko vlada: decentralizovan, demokratičan sistem, velika autonomija lokalne vlasti • Troškovi lokalnih vlasti su duplo veći od troškova države • Zaposleni u javnom sektoru (25% u lokalnim vlastima a svega 8 % u državi) • SALA i FCC imaju važnu posredničku ulogu u saradnji lokalnih vlasti i države • Regrutovanje i obučavanje službenika i odbornika lokalnih vlasti • Nadgledanje centra je slabije od uticaja i kontrole lokalnih vlasti lokalnih vlasti ka centru
Odnos centralne i lokalnih vlasti • Kako je bitnije od toga ko vlada: decentralizovan, demokratičan sistem, velika autonomija lokalne vlasti • Troškovi lokalnih vlasti su duplo veći od troškova države • Zaposleni u javnom sektoru (25% u lokalnim vlastima a svega 8 % u državi) • SALA i FCC imaju važnu posredničku ulogu u saradnji lokalnih vlasti i države • Regrutovanje i obučavanje službenika i odbornika lokalnih vlasti • Nadgledanje centra je slabije od uticaja i kontrole lokalnih vlasti lokalnih vlasti ka centru NEMACKA Osnovni podaci • Najmnogoljudnija zemja EU: 80 miliona stanovnika, 357 000 km² • Ekonomski je najmoćnija zemlja Evrope i jedna od 5 tehnološki najrazvijenijih zemalja sveta • Vodi u oblasti organske hemije, medicine i biologije, u izvodu precizne naučne opreme iza SAD, mašina alatljika, robotike i telekomunikacija je iza Japana • Izbalansiran uvoz i izvoz, stopa nezaposlenosti je duplo niža nego u Evropi (svega 5,6 % u odnosu na 10%) • Ima 20 000 Evra po glavi stanovnika Politički sistem • Od 1989 ponovno ujedinjena, federacija 16 savez-nih država od kojih su 3 grada (Berlin, Hamburg i Bremen) • Parlamentarna je republika i jaka pravna država • Berlin je glavni grad • 99 poslanika u Evropskom parlamentu, popunajva 31% budžeta EU
Nivo vlasti
Zakonodavna
Izvršna
Sudska
Federacija
Parlament: Kancelar, Bundestag – do-nji Vlada, i Bundesrat - gornjiAdministracija dom
Država - Land
Parlament
Vlada, Ministri, Pravosudje, Administracija Državni sudovi
Lokalne vlasti
Zakonodavna
Izvršna vlast
Sudska vlast
Okrug
Skupština
Vlada
Pravosudje. Okružni sudovi
Opština
Skupština
Gradonačelnik, Ponegde Magistrat kao kolektivno telo
Pravosudje. Opštinski sudovi
Pravosudje, Federalni sudovi
Evolucija razvoja lokalnih vlasti • Dugo iscepkana teritorija • Napolenon 1806. ujedinio deo nemačkih zemalja, Baron Freiherr Von Stein prvi predsednik ujedinjene Nemačke koncipira pruski sistem gradskog uredjenja • 1919 - 1933 Vajmarska Republika - stabilizovni principi liberalne demokratije • 1933-45 Preriod nacional socijalizma • 1945 do danas Obnova demokratije, pravne države, tržišnog društva, decentralizovanog sistema, lokalne vlasti Modeli organizacije lokalnih vlasti
• • • •
Američki model jakog gradonačelnika Francuski model slabog gradonačelnika Britanski model gradskog direktora Sistem magistrata
Lokalni izbori • Partije: demohrišćanska, socijaldemokrat-ska, liberali, zeleni
• • •
Proporcionalni izbori, po listama Većinski izbori po distriktima Panaširanje i kumuliranje
Lokalne finansije • Izvorni prihodi: porez na promet, trgovinu, korišćenje zemljišta, izdavanje prostora, rente, porezi na lokalnu potrošnju i porez na troškove • Podeljeni porezi: 15% poreza na promet, 2,2 % poreza na dodatu vrednost • Državna davanja: od države, federacije ili od EU Opšta davanja, Investiciona davanja ili Davanja na zahtev • Ostali prihodi: takse, rente, kamate, zajmovi, zarade od usluga i poslova (ppp) Pružanje usluga • Strateško upravljanje i planiranje
•
Inovacioni centri (66 u 59 gradova): razvoj novih tehnologija (čiste) i veština, agencije za trening, komore, razvojne kompanije, banke, obrazovne i zdravstvene institucije, sindikati itd. (specifična PPP) • Interregionalna saradnja (Kasel) i južne nemačke države (Bavarska, BV) Oblici participacije gradjana • Referendum (Bürgersheid) • Gradjanska peticija (Bürgerbegehren) • Gradjanske aplikacije ili predlozi (Bürgerantrag, Einwohnerantrag) • Gradjanske skupštine: najmasovnije okupljanje i odlučivanje gradjana (10% BV): peticije, predlozi, sugestije o kojima skupština mora raspravljati u roku od 3 meseca Oblici saradnje i asocijacija lokalnih vlasti • Radne grupe, Sporazumi, Ciljna udruženja, Upravne zajednice opština, Agencije
• •
Bratimljenje, prekogranična saradnja Nacionalne asocijacije lokalnih vlasti
SVAJCARSKA Osnovni podaci • Površina je 41 000 km², 7,5 miliona stanov-nika, 177 stan/km², 68% stan. Urbanizovano i ona je zemlja malih gradova • Privreda izuzetno razvojena (privredne grane: turizam, poljoprivreda, preradjivačka industrija, farmaceutska, tekstilna, sportska oprema, precizna mehanika, elektronska i metalopreradjivačka, trgovina, saobraćaj, bankarstvo, finansije i osiguranje) • Sa 40 000 $ po glavi stanovnika su na 3. mesto u svetu • Odličan balasns izvoza i uvoza • Izuzetno razvijen saobraćaj, obrazovanje, niska stopa nezaposlenosti Politički sistem • Švajcarska je konfederacija 26 kantona (20 kantona a 6 polukantona) • Glavni grad je Bern • Razvijen sistem neposredne demokratije • Sistem jedinstva vlasti, pravna država i razvojena politička kultura kontrole vlasti (nema kumulacije funkcija)
•
Prava gradjana se štite Ustavom i to je jedini limit kantonima koji su temelj sistema
Nivo vlasti
Zakonodavna
Izvršna
Sudska
Konfederacija
Federalna skupš- Federalno tina (2 doma) predsedništvo Nacionalno veće i veće država
Vrhovni sud, Federalni sud sigurnosti
Kanton
Parlament
Državni savet
Kant. sudovi, Sudovi prve instance
Opština
Opš. Skupština Opš. parlament
Kolektivno veće Mirovni sudovi
Istorijski razvoj lokalne vlasti • Helveciji i Retijani su preci, u 11. veku ujedinjen prostor, ali pod tudjom vlašću, a od 13. veka ujedinjenje (Uri, Švajc, Untervalden) • 17. i 18. vek snažan prosperitet i razvoj (trgovina, gilda proizvodjača satova) • Nezavisan duh, otpor osvajačima, zaštita prognanih, čuvanje lokalne autonomije, Reformacija (Kalvin, Cvingli), kultura religijske tolerancije, uticaj Francuske revolucije • 1803 Act of Mediation (posle Napoleona), 1815 definitivno odredjene granice države Sistem lokalne samouprave • • • • • •
Kantoni uredjuju organizaciju opština Opštine (3015) imaju u proseku 2 300 stanovnika Model slabog gradonačelnika ili oblik neposrednog odlučivanja svih gradjana Mandat je 4 godine Gradonačlenik ima 2 zamenika Skupština radi po komisijama
Izbori i političke partije • Najznačajnije političke partije su: Socijal-Demokratska, Hrišćansko Demokratska Narodna Partija, Radikalno Demokratska i Partija Švajcarskog naroda. • Aktivno biračko pravi imaju punoletni gradjani, sa pravnom sposobnošću, da nisu osudjivani • Nema ograničavanja ponovnog izbora. Pravo kumulacije funkcija je negde dozvoljeno a negde je zabranjeno • Na kampanje se malo troši iako zakon ne ograničava ta sredstva. Troškove kampanje podnosi lokalna vlast ili država Oblici neposredne participacije • Referendum je jedan od najčešćih oblika i njime gradjani intervenišu i menjaju normativne akte i odluke opštine. Na inicijativu jednog broja gradjana, veće ima obavezu da ga sprovede u roku od 21 - 40 dana.
• Peticija znači mogućnost da gradjani odredjenim brojem potpisa otvaraju rešavanje nekog pitanja ili problema koje opštinsko veće zanemaruje ili ne rešava na zadovoljavajući način. Zato peticija može imati i formu žalbe sa predlogom, alterantivnog načina rešavanja. • Inicijativa je oblik kojim gradjani pokreću donošenje odluke o nekom pitanju i predlažu veću rešenja. Lokalne finansije • Izvorni prihodi Izvorni opštinski porezi Porez na prihod i bogatstvo (pojedinci) Porez na profit i kapital (kompanije) Porez na promet u opštini Porez na prihode od imovine • Državna davanja Deo prihoda kantona Ciljna davanja i kompenzacije • Zajmovi, kamate, rente, Vrsta opštinskih rashoda • Vrsta troškova Administracija Javna bezbednost Obrazovanje i obuka Kultura i rekreacija Socijalno blagostanje Saobraćaj Zaštita okoline i planiranje Finansijske usluge Pružanje usluga i reforma upravljanja • Uključivanje privatnog sektora • Konvencije su oblici dobrovoljnog udruživanja opština radi zajedničkog pružanja odredjenih usluga, nemaju pravni status. Usluge su obrazvonaje, snabdevanje vodom, elektičnom energijom, zaštita okoline itd. • Konzorcijum javna korporacija sa statusom pravnog lica. Realizuje jedan ili više ciljeva koji su dugoročno prioritetni za opštine koje su se udružile u nju. Najčešće su u pitanju projekti izgradnje sportskih centara, putne mreže, odlaganja i reciklaže otpada, civilne zaštite i podržavanje škola. Saradnja i asocijacije lokalnih vlasti • Asocijacija lokalnih vlasti • Bratimljenje i prekogranična saradnja (veoma raznovrsni sadržaji: ekonomski razvoj, sport, mladi, turizam, obrazovanje, ekologije, tehnologija itd) • Evropski regioni Interregion Alpska oblast obuhvata saradnju izmedju Austrije, Francuske, Nemačke, Švajcarske, Italije, Lihtenštajna i Slovenije Interregion Švajcarska - Baden Virtenberg Odnosi države i lokalnih vlasti
• Supervizija i kontrola u pogledu ustavnosti i zakonitosti akata (Državni Savet kantona) • Pravo raspuštanja lokalne vlasti u slučaju protivustavnog i nezakonitog delovanja • Kontrola ekspeditivnosti finansija (Ministarstvo Financija ili u nekim kantonima i Ministar) • Premapotpis u jednom broju finansijskih odluka • Zaštita lokalne samouprave od države • Postupak pred Državnim savetom ili pred Admini-strativnim sudom od strane opština ali i pojedinaca III DEO Lokalna samouprava Francuske Osnovni podaci (fr) - 544 000 km ², 57 miliona stanovnika, 87 poslanika u Evropskom parlamentu - Balansirana privreda (sve industrijske grane, informaciona tehnologija, poljoprivreda, prehrambena i bio-industrija, tercijalni sektor, saobracaj, turizam, filmska, tekstilna i modna industrija, atomska energija itd) - Izbalansiran uvoz i izvoz - Privreda u svim granama spada izmedju 5. do 10. mesta u svetu Politicki sistem (fr) - Centralna drzava: Predstavnicki organi: Parlament (dva doma), Skupstina: 5 godina; Senat 9 godina, trecina se bira svake 3 godine. Izvrsni organi: Predsednik Republike (mandat 7 godina); Vlada i centralna administracija; Sudski organi: Ustavni sud, Drzavni sud, 5 Apelaciono administrativnih sudova, 33 Administrativna suda, Revizioni sud, 22 regionalna reviziona ofisa Region: Regionalna skupstina (mandat 6 godina); Predsednik skupstine (mandat 3 godina), 26 prefekata. - Departman: Skupstina departmana (mandat 6g); Predsednik skupstine (mandat 3g), 100 prefekata - Opstina: Opstinska skupstina (6g), Gradonacelnik(6g) Gradjani. Istorija lokalne vlasti (fr) - Francuska burzoaska revolucija: komunalni sistem - Napoleon Bonaparta (1799 – 1815): sistem prefekata - Centralizovani sistem - Evropska unija: reforma lokalne vlasti od 1982, 1984: decentralizacija, jacanje regio-nalizma Nivoi organizovanja lokalne vlasti (fr) Opstina, kanton, arondisman, departman, region Lokalne vlasti (1990) (fr) Jedinice lokalne vlasti
Broj jedinica
Opstine Metropolitenska Francuska Prekomorski departmani (DOM) Prekomorske teritorije (TOM) Specijalni status
36 763 36 551 113 80 19
Departmani 100 Metropolitenska Francuska 96 Prekomorski departmani (DOM) 4 Regioni 26 Metropolitenska Francuska 22 Prekomorski departmani (DOM) 4 Prekomorske teritorije
4
Lokalne vlasti sa specijalnim statusom
2
Regioni (fr) Il-de-Franse,SampanjArdenPikardija, Gornja Norma-ndija, Centralni region, Donja Normandija, Burgundija, Loren, Alzas, Kompte, Dolina Loare, Bretanja, Akvitanija, Sred. Pirineji, Limuzin, Ron-Alp, Pirineji, Langedok-Ru-sijon,Provansa, Korzika, Overnj Model organizacije lokalne vlasti (fr) - Skupstina - gradonacelnik Model - Uloga skupstine - Uloga gradonacelnika - Kumulacija funkcija i odnosi centralne i lokalne vlasti Lokalne finansije (fr) - Struktura poreza - Izvorni (50%) - Direktni porezi (na imovinu, na profit, profesionalni porez) - Indirektni porezi (na promet, na trgovinu, na usluge) - Ostali prihodi: krediti, rente, prodaja imovine, pruzanje usluga, PPP - Davanja (50%): za funkcionisanje, za decentrali-zaciju i za opremu Struktura organa lokalnih vlasti (fr) Nivo
Skupstina
Radna tela
Gradonacel.
Opstina
9-69 poslanika, Bira radna tela za Bira ga skupsti-na Mandat 6 godi-na, odredjene oblasti na 6 godina jednodoma
Departman
15-76 poslani-ka, Komisije zasedvokruzni daju 1 mesecno vecinski sistem Na 3 godine
Region
31-197 poslanika, proporcionalni, po depart manima, liste
Predsednik skupstine na 3 godine Prefekt
Komisije i rad-na Predsednik na 3 tela godine Prefekt
Pruzanje usluga (fr) - Problem isuvuse malih opstina, neophodnost ukljucivanja departmana - Strategijsko upravljanje i planiranje - Primena informacione tehnologije - Specijalizovane agencija - Mesovito, ekonomsko, lokalno udruzenje - Javne agencije za stanovanje - Ko-ugovorne agencije - PPP Saradnja lokalnih vlasti (fr) - Unija gradova, Asocijacija gradonacelnika i druge asocijacije lokalnih vlasti - Evroregioni: - C6 region (Katalonija, Langedok- Rusijon, Srednji Pirineji, Palma de Majorka) - Saar-Lor-Lux region (Francuska, Nemacka, Luksemburg i Belgija) - Cetiri Motora Evrope: Katalonija, Rona - Alpi, Lombardija, Vels i Ontario - Reklip Projekat (Alzas, Baden Virtenberg, Svajcarska) Lokalna samouprava Holandije Opsti podaci (nl) - 40 000 km², 16 miliona stanovnika, 385 stanovnika po km² - Razvijena ekonomija: usluzni sektor, razvijena industrija, poljoprivreda - BNP iznosi 388 biliona eura, BNP po glavi stanovnika je 24 400 eura - Stanovnici: Holandjani 90% i 10% stranaca; 30% katolici, 20% protestanti, 5% muslimani, 40% konfesionalno neopredeljeno - Holandija je parlamentarna monarhija, glavni grad je Hag - Ima 12 provincija i 572 opstine - Holadnija je zemlja osrednje velikih i malih naselja - Opstine imaju u proseku oko 27 000 stanovnika a provin-cije 1,25 miliona stanovnika, a svega tri grada: Amster-dam, Roterdam i Hag imaju preko 250 000 stanovnika - 7 metropolitenskih areala: Amsterdam, Roterdam, Hag, Utreht, Eindhoven/Helmond, Enschede/Hengele i Arnhem/Nijmegen. Politicki sistem i organi vlasti (nl) Nacionalni nivo: Parlament sa dva doma (1. i 2. dom); Kraljica/Kabinet. Provincijski nivo: Provincijski parlament; Izaslanici (Komisioneri) kraljice, Izvrsna vlast Opstinski nivo: Opstinsko vece; Gradonacelnik, Aldermani. Istorija lokalne vlasti (nl) - Rani srednji vek: Holandija medju najprospritetnijim regionima ali politicki veoma nestabilan (brojni gospodari)
-
16 i 17 vek vreme razvoja manufakture, pomorstva, trgovine, ekonomije, nauke, umetnosti, kulture... 1648. Nezavisnost; Napoleonovi pohodi i konacno od 1830 nezavisna drzava Snazna tradicija decentralizacije, podele nadleznosti i moci Jedna je od osnivaca EU i borac za njeno jacanje
Modeli organizacije lokalne vlasti (nl) - Opstine i provincije imaju klasican evropski model skupstina – gradonacelnik. Gradonacelnika kao i predsednika provincije imenuje i razresava kraljica dekretom (simbolizam) - Skupstina ima od 9 – 45 clanova, sednice su javne, radi se kroz komisije, mandat je 4 godine - Izvrsni organi: gradonacelnik, aldermani - Aldermane bira vece iz svog sastava, kolektivno su telo koje sa gradonacelnikom vrsi izvrsnu vlast - Sekretar veca –imenuje ga i razresava skupstina na predlog izvrsne vlasti Provincije (nl) Groningen, Friesland (Fryslan), Drenthe, Overijssel, Flevoland, Gelderland, Utrecht, NoordHolland, Zuid-Holland, Zeeland, Noord-Brabant, Limburg Organi provincije (nl) - Skupstina provincije (39 – 83 poslanika) - Izvrsni organ: kraljicin komisionar (postavlja ga kraljica, izvrsno telo (3-9 clanova) - Provincijski sekretar – imenuje ga skupstina birajuci jednog od 2 kandidata koje predlaze izvrsni organ Politicke partije i lokalni izbori (nl) Hriscansko demokratski apel (CDA), Demokratska partija (D 66), Radnicka partija (RvDA) i Narodna partija za slobodu i demokratiju (liberalna opcija – VVD) Vazna ulogu imaju i: Protestantski sindikati, Medjucrkveni savet za mir, Federacija holandskih preduzeca itd. Izbori su pretstavnicki, proporcionalni i partijski Partije pokrivaju politicke kampanje iz svojih fondova (zakon ne obezbedjuje fondove za kampanje) Obuka izabranih poslanika je redovna praksa partija (mirno resavanje konflikata i konstruktivno odlucivanje) Lokalne finansije (nl) - Prilicno velika zavisnost lokalnih od centralne vlasti - Izvorni prihodi (25% ) - Porezi na imovinu o korisnicki deo o vlasnicki deo - Turisticki porez, porez na pse, na privremeno stanovanje, na koriscenje pogodnosti - Preneti prihodi 75 % - Drzavna davanja - Opsta davanja (38 %) o Opstinski i provincijski fond - Specificna davanja (61%) o Opstinski i provincijski fond
-
Ostali prihodi: o Zajmovi, krediti, rente, prodaja imovine, naplata usluga, PPP
Oblici participacije gradjana (nl) Tradicionalno razvijeni oblici direktne participacije gradjana Transparentnost u radu lokalnih vlasti i drzave je pravilo Referendum (ranije bio konsultativni a sada je obavezujuci) Inicijative, predlozi, peticije, zalbe Zakon o administraciji obavezuje obrazlaganje odluka koje odbijaju zahtev gradjana (cutanje administracije) Pravo gradjana da se neposredno ukljucuju u rad skupstinskih tela (komiteta) i doprinesu donosenju sto boljih odluka Saradnja opstina i asocijacije (nl) Opstine se cesto udruzuju radi efikasnijeg i kvalitetnijeg pruzanja usluga: vatrogasne i ambulantne sluzbe, smece, obrazovanje odraslih, socijalna pomoc, specijalne skole Funkcionalne kooperacije: konsultacije i koordinacija rada opstina (nema svojstvo pravnog lica, dobrovoljan, usaglasavanje clanica). Poseban vid ove saradnje je i kooperacija pod okriljem centralne opstine ili provincije Zajednicke agencije (status pravnog lica) Zajednicke javne institucije Unija holandskih lokalnih vlasti (VNG) i Asocijacija provincijskih vlasti (IPO) Lokalna samouprava Italije Osnovni podaci (it) 301 000km², 58 miliona stanovnika, 87 poslanika u Evropskom Parlamentu Veoma razvijena industrijska zemlja, nesto visa stopa nezaposlenosti i nesto niza prosecni prihod po glavi stanovnika od evropskog proseka, umereno visoka socijalna opterecenja po jedinici bruto proizvoda Sever Italije je najrazvijeniji deo Evrope Jaz severa i juga Papska drzava Vrednosti religije i porodice ublazavaju krizu Politicki sistem (it) Parlamentarna republika Parlament je dvodom: donji dom predstavnicko telo svih gradjana Italije a Senat, gornji dom je predstavnicko telo regiona Od 1948. ustavna zastita lokalne samouprave Regionalna drzava (opstine 8099, provincije 95 i regioni 20 cine mrezu lokalnih vlasti) Visepartijski sistem Regioni (it) Abruzi, Bazilikata, Kalabrija, Kampa-nja, Emilija Roma-nja, Fruli Venecija djulija, Lacio, Ligurija, Lombardija Marce, Molise, Pijemont, Pulja, Sardinija, Sicilija, Toskana, Trento-AltoAdidje, Um-brija, Val-dosta, Veneto Izborni i partijski sitem (it)
-
Politicke partije: Demohriscani, Lombardijska liga, Komunisticka partija, Socijaldemokratska partija, Zeleni Aktivno biracko pravo: punoletni, gradjani EU, boraviste na tlu Italije Proporcionalni sistem sa vise izbornih jedinica s modifikacijom Dontovog sistema (lokalni izbori) Izlaznost na izbore relativno dobra (50 - 60 %) Zabranjena je kumulacija funkcija
Struktura lokalnih vlasti (it)
Lokalna vlast
Prosecna Povrsina u km²
Prosecan broj stanovnika u hiljadama
Region
15 000
2 500
Provincija
3 200
600
Opstina
37
7, 5
Modeli organizacija vlasti (it) - Model jakog gradonacelnika - Gradonacelnik ima siroke nadleznosti (politika, projekti, finansije, administracija) - Ima svoj tim: asesori koje postavlja i razresava prema potrebi Administracija (it) - U Italiji je sprovedena ambiciozna reforma javne uprave na svim nivoima (drzava, regioni, provincije i opstine i gradovi) - Modernizacija uprave (NPM, e-vlada), nacina rada (merit sistem, timski rad, stalno vrednovanje rezultata, nacina rada sluzbenika), - Vlada (lokalna takodje) koju pokrecu misije i rezultati) Lokalne finansije (it) - Od 1980-tih godina centralizacija finansija usled bankrot-stva opstina - Izvorni prihodi 30% o Porez na imovinu, deo poreza na prihod, na prihod od koriscenja zemljista, el. energije, porez na odnosenje smeca, otpadne vod i preciscavanje, deo reg. poreza na ekomske aktivnosti o Drzavana davanja 70% - Fond za ujednacavanje Pruzanje usluga (it) - Modernizacija pruzanja usluga - Modernizacija rada javnih preduzeca (organizacija, menadzment, evaluacija)
-
Ambijent: konkurentnost Ukljucivanje privatnog sektora (privatizacije, koncesije, fransize, javne nabavke, konkursi, ugovori)...posebno u velike razvojne projekte Saradnja lokalnih vlasti u pruzanju usluga (subsidijaritet) – vazno mesto imaju regioni u realizaciji kapitalnih projekata
Odnosi izmedju drzave i lokalne vlasti (it) - Prefektski sistem (od kontrole i nadredjeno-sti je presao u sistem partnerske saradnje i kooperacije) - Kontrola prenesenih poslova i zakonitosti rada - Sudovi resavaju otvorene sporove - Mogucnost razresenja skupstine lokalnih vlasti Saradnja i asocijacije lokanih vlasti (it) - Bogatstvo oblika saradnje i kooperacije lokalnih vlasti (bratimljenje, prekogranicna saradnja, regionalna saradnja: 4 motora Evrope – Lomabrija, Katalonija, Vels, Rona Alpi i Ontario Kanada) - ANCI (Nacionalna Asocijacija italijanskih opstina) - UPI (Unija italijanskih provincija) - LA (liga autonomja) - Centar za inter-regionalne studije i dokumentaciju (CINSEDO) osnovan 1985. - Aktivno ucesce u Savetu evropskih opstina i regiona (CEMR) Lokalna samouprava SAD Osnovni podaci (us) - Savezna drzava: 50 federalnih drzava - P = 9,6 miliona km², 285 miliona stan. (30 na km²) - 41 urbana areala sa preko mil stan, 80% urbane populacije, 25 gradova preko 0,5 mil stan (New York, Los Angeles, Chicago) - Struktura 2000: Belci 82 %, Afro-amerikanci 12,9 %, Hispanici 11,4 %*, Azijati 4,1% i ostali 8%. 2050: B -75 %, Af -15,4 %, Az –9%, Hispanici - 24,5 %. - Privredno najmocnija zemlja sveta: 7 902 biliona $ BNP - BNP po glavi stanovnika je 29 000 $ (10 mesto u svetu) Privreda (us) - NAFTA: USA, Kanada, Meksiko - Vodeca zemlja u raznim oblastima nauke, tehnologije, industrije, umetnosti i kulture - Izbalansiran uvoz i izvoz - Visoki porezi na prihod i profit, nizak na promet i niska ukupna socijalna davanja - Stopa nezaposlenosti daleko niza nego u Evropi Politicki sistem (us) - Sistem podele i ravnoteze vlasti - Kongres (2 doma) biran direktno o Predstavnicki dom: mandat je 2 godine o Senat: mandat je 6 godine - Predsednik (bira se posredno, preko elektorskog tela) - Vrhovni sud (sudije su dozivotno postavljene) Nivoi lokalne vlasti (us)
-
Pluralni i diversifikovni sistem Opstine (municipalities) Distrikti (skolski, usluzni, specijalni) - funkcionalni Gradovi i metropolitenski areali Okrug (county) Unigov (stapanje grada i okruga)
Struktura vlasti drzava, okruga, opstina i gradova (us) Nivo vlasti
Predstavnicka
Izvrsna
Sudska
Drzave
Parlament
Guverner
Drzavni sudovi
Lokalne vlasti Okrug
Vece (Council)
Gradonacelnik, Menadzer
Sudovi
Opstina ili Grad
Vece (Council) ili Komision
Gradonacelnik, Komisioneri birani, i Menadzer – postav-ljen
Organi sudske vlasti
Vrste statuta (us) - Specijalni statuti: tradicionalno davani raznim gradovi-ma i lokalnim vlastima (nekonzistentnost u sistemu, izbegava se) - Opsti statuti (univerzalni standardi, pitanja i primena) - Klasifikovani statuti: klasifikacija po velicini pa se za svaku grupu priprema poseban statut - Opcioni statuti: razne forme statuta u zavisnosti od specificnosti raznih lokalnih zajednica. Gradjani biraju neki od ponudjenih oblika - Home Rule statuti: tradicionalno davani najvecim gradovima. Drzava postavlja osnovne zahteve (ustavnost, zakonitost i standardi) a uredjuje samostalno celinu pravila i odnosa. Modeli lokalne vlasti (us) - Gradonacelnik Vece Model - Vece Menadzer Model - Komisioni Model - Town Meetings Lokalni izbori (us) - Nepartijski (75%) i Partijski (25%) - Prelaz sa dugih na kratke liste (mali broj kandidata, direktno biranje, legitimitet jaci) - Modeli: vecinski (60%), mesoviti (27%) i proporcionalni (13%) - Opsti izbori – sporna praksa prekrajanja granica izbornih jedinica: gerrymandering Cikago 1989 - Izborni krugovi - Izlaznost na izbore: niska (25 - 33%)
Lokalne finansije (us) - Izvorni prihodi (vrsta i stopa poreza: na imovinu, na promet i prihod, renta na izdat prostor, krediti i zajmovi, zarade od PPP) - Davanja (grants): Blok davanja, kategoricka davanja (po projektu, po formuli, po projekt formuli), dodeljeni prihodi, davanje pomoci itd. - Principi: javnost u radu i preglednost podataka, medjupovezanost i partnerski odnosi, trzisni principi, cena kostanja - Poreski referendum Struktura izdataka lokalnih vlasti (us) 1996
Vrsta delatnosti
Visina izdataka (% budzeta)
1.
Obrazovanje
2.
Bolnice i zdravlje
7,5 %
3.
Socijalne usluge, stanovanje i razvoj
5%
4.
Parkovi, rekreacija i putevi
7,5 %
5.
Policija, vatrogasci, korekcione usluge
8%
6.
Energija, gas, smece, kanalizacija
5,5 %
7.
Javna dobra
10 %
8.
Kamata, dug i osiguranje
5.5 %
9.
Investiciona ulaganja
7%
10.
Ulaganja u zajednicke projekte
7%
11.
Ukupno
37 %
100,00 %
Oblici participacije gradjana (us) - Direktna inicijativa - Indirektna inicijativa - Direktan, narodni referendum - Savetodavni referendum Oblici direktne participacije u drzavama SAD (us)
Broj oblika
Drzave i oblici direktne participacije
Sva ti oblika
Juta (DIR), Micigen (DIR), Nevada (DIR), Ohajo(DIR), Vasington (DIR)
Dva oblika
Aljaska (I,R), Arizona (I,R), Arkanzas (D,R), Ajdaho (D,R), Juzna Dakota (D,R), Kalifornija (D,R), Kentaki (I,R), Masacusec (I,R), Mejn (I,R), Misuri (D,R), Montana (D,R), Nebraska (D,R), Oklahoma (D,R), Oregon (D,R), Severna Dakota (D,R), Vajoming (I,R)
Jedan oblik
Florida (D), Ilinois (D), Kolorado (D), Misisipi (I), Novi Meksiko (R)
Principi preduzetnickog upravljanja (us) 1. Moraju se kvalitetivno i kvantitativno meriti rezultati rada. Ako ne meris rezultat ne mozes reæi da li je efekat rada uspeh ili neuspeh. 2. Ostvareni rezultati treba da se vrednuju i nagradjuju. Ako ne vidis uspeh, neæes moæi da ga nagradis. 3. Raniji naèin upravljanja je to propustao i posledice su bile veoma stetne. Ako ne nagradjujes uspeh, verovatno nagradjujes neuspeh. (Naime, sistem socijalnih davanja je tako narastao da je postao demotivisuèi za rad. Ako si slab kvalifikujes se za pomoc.) 4. Sagledavanje uspeha je istovremeno i proces uèenja, usavrsavanja i razvoja. Ako ne mozes da vidis uspeh, ne mozes ni da uèis iz njega. 5. Sagledavanje neuspeha je takodje vazna pretpostavka usavrsavnja i korekcije rada. Ako ne mozes da prepoznas neuspeh, ne mozes ga ni korigovati. 6. Javna podrska se danas dobija za realno postavljne projekte kojima se uspesno ukazuje na realno ocekivane efekte i rezultate. Ako mozes da demonstriras rezultate, mozes dobiti javnu podrsku.
IV DEO Ex- jugoslovenske zemlje Osnovni pravci reforme lokalne vlasti
•
Decentralizacija koja je od velikog znacaja jer te drzave su dozivele gradjanski rat i izdrzale su razlicite oblike centralistickih i autoritarnih modela politickog organizovanja DOLAZI DO : Modernizacija države – pruzanje kvalitetnijih usluga gradjanima Jačanje političke i finansijske autonomije lokalne vlasti Jačanje preduzetničkih potencijala lokalne vlasti Jačanje profesionalizacije Uspostavljanje partnerskih i saradničkih odnosa raznih nivoa vlasti Jačanje participacije i uticaja gradjana – na socijalne i politicke procese - Jugoslavija je 80-tih godina bila socijalisticka, samoupravna zemlja. Imala je „dogovorni tip ekonomije uz prisustvo elemenata trzista“ i decentralizovan politicki sistem. Namesto tranzicije, zemlja ulazi u niz ratova cime ovi procesi su snazno podstakli centralizaciju, jacanje autoritarne sadrzaje politickog sistema, jacanje autoritarne politicke kulture i izolacije. - Slovenija je najdalje otisla u procesu tranzicije a Makedonija je odavno donela set vaznih zakona u ovoj oblasti. U Vecini zemalja je donet Zakon o lokalnoj samoupravi koji je preuzeo neke od standarda Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Jedino je Slovenija usvojila te standarde u celini dok su Hrvatska i Makedonija blizu tih procesa. Bosna ima i dalje naglasenu centralizaciju, dok Srbija je 2002 usvojila novi zakon ali opstine i dalje nemaju svojinu, Crna Gora ce tek doneti zakon i usvojiti model slican Srpskom. -Slovenacke opstine imaju oko 13800 stanovnika, dok ostale zemlje u proseku 20 000 a Srbija 60 000. - U Hrvatskoj su uvedeni zupanije i od 2002 naglasava se i samoupravna funkcija ovog nivoa. Bosna ima kantone, Slovenija ce doneti novi zakon o stvaranju regiona kao visi nivo organizovanja lokalne vlasti. Srbija i CG nije otvoreno pitanje velicine opstina niti stvaranja visih nivoa organizovanja lokalne vlasti. - U vecini zemalja nadleznosti lokalne vlasti nisu precizno regulisane i zasticene, pa cak i tamo gde je to u zakonskom smislu uredjeno u praksi se javljaju brojni problemi. U svim zemljama sistemi lokalne vlasti imaju izvorne nadleznosti i prenete nadleznosti ali Lokalne vlasti ni u jednoj zemlji nisu ostvarile partnerske odnose sa centralnim vlastima. Osnovni činioci sistema 2 • Lokalne finansije (reforme uglavnom na početku) • Lokalni izbori (reforme, uvodjenje novih principa i instituta – razlike u stepenu reformi) • Modeli organizacije vlasti (podela vlasti, modernizacija, jačanje izvršne vlasti, preduzetnička vlast) • Pružanje usluga: privatizacija Javnih preduzeća, uvodjenje tendera, konkurencije i standarda, uključivanje privatnog sektora, preduzetička vlast Struktura izvora lokalnih budzeta je uglavnom podeljena na izvorne poreze i drzavna davanja, U BiH je 30:70&, MK 55:45%, Srbiji 40:60%. Srbija, SLO, MK i CG direktno biraju gradonacelnika u opstinama dok Hrvati i Bosanci bira skuptina. U Srbiji i CG je otvorena mogucnost da opstine biraju opstinskog menadzera radi profesionalizacije rada opstina. Vazan novi organ koji postoji je ombudsman koji je branilac interesa gradjana. - Lokalni izbori u svim zemljama su opsti, direktni i tajni. Svi su partijski a po modelu su proporcionalni i vecinski a negde i mesoviti. Direktno birani gradonacelnik (Slo, MK, Srbija, CG) bira na vecinskim izborima.
- Pruzanje usluga – Opstine imaju mahom svude mogucnost da osnivaju lokalna javna preduzeca koja gradjanima obezbedjuju tzv. Komunalne usluge :ciscenje, skladiste, odrzavanje , zelene povrsine, energija, voda... i taj sistem je ostao neefikasan. Iako postoje razlike izmedju zemalja , moze se uociti i dosta slicnosti. Neka od osnovnih ogranicenja reformi i decentralizacije su : •
U ekonomskoj sferi: • nedostatak niza ekonomskih institucija i instrumenata, • kašnjenje ekonomskih reformi i • nedostatak tržišne i preduzetničke kulture • U tehnološkom ambijentu • - tehnološki ruinirane zemlje • - gubitak primarnih tehnoloških kontakata • - preduga izolacija • - neoubčenost radne snage • U pravnom ambijentu • kasni se sa donošenjem zakona (čak i Ustava - Srbija i Crna Gora), • nestabilan i nedogradjen pravni sistem i • nereformisan sudski sistem (nepostojanje vladavine prava) • U političkom ambijentu • autoritarna politička kultura • nedostatak celovite misije i strategije razvoja i promena od strane političke elite • težnja političkih elita da zadrže zatečene (centralizovane) izvore političke moći (otpor decentralizaciji) i izvore ekonomske moći (otpor ekonomskim reformama) • netransparentan način rada i slaba dostupnost informacija javnosti • težnja političkih partija da sačuvaju neformalne kanale uticaja • neregulisana pozicija medija kojom se mediji stavljaju u zavisnu poziciju u odnosu na izvore političke moći • U socijalnoj sferi: • siromaštvo • visoka stopa nezaposlenosti • neadekvatna obrazovna struktura i obučenost za reforme (otpor učenju i novom) • nedostatak znanja (loš i neadekvatan obrazovni sistem) • nasledjena patologija (kriminal, korupcija kao način života, snažan otpor promenama od strane ratnih profitera i novih bogataša, potencijalni etnički konflikti) • visoka cena reformi za većinu gradjana (mogući socijalne tenzije i nemiri) Potencijali i mogućnosti • Spremnost i opredeljenost velikog dela gradjana za reforme • Donošenju sve većeg broja neophodnih zakona • Veći uticaj EU i medjunarodne zajednice u regionu • Procesi demokratizacije sistema i političke klime • Opadanje straha gradjana od režima, nestabilnosti i ratova • Jačanje svesti da su gradjani važni akteri i nosioci reformi
SRBIJA Evolucija
•
Nastanak Srbije kao države početkom 19. veka, preko ustrojstva i funkcionisanja ovog sistema u Jugoslaviji od nastanka 1918. do njenog raspada 1991.
• • •
Bilo je moguce videti uticaj krupnih promena kao sto su : Promena oblika državnog uredjenja (od monarhije u republiku)
Promena veličine države (od Srbije ka Jugoslaviji i konačno ka ostatku Jugoslavije federaciji Srbije i Crne Gore) -Samouprava u srpskom narodu se razvijala krajem 18 veka i predstavljala je znacajan oslonac u borbama za oslobodjenje od turaka. Tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka oblikovala su se 3 koncepta organizacije drzavne vlasti : Ustanak 1804 – vlast jednog čoveka - vožda (kneza tj. kralja) - centralisticki – vlast vidjenijih ljudi, knezova i vojnih poglavara - oligarhijski – Decentralizuja, uvodjenje jake lokalne samouprave i jačanje demokratije demokratizacija Srbija u Otomanskoj imperiji
Srbija 1830 dobija od sultana Hatiserifom autonomiju, a 1848 Turci napustaju Srbiju. - Osnovne teritorijalne jedinice su bile:
•
Sela su bila najmanje jedinice samouprave i imale su zbor, kneza i kmeta kao osnovne
organe.
• •
Knežine su bile veće jedinice i imale su skupštine i oborkneza.
Nahije su bile najveće jedinice vlasti. U njima su najvažniji organi bili: muselim (upravnik), kadija (sudija) i nahijski starešina. Nahijski starešina je nadgledao muselime, kadije, oborknezove i raspisivao je poreze knežinama. Posle ustanka ukida se samouprava i Srbija se deli na 12 okružja (doskorašnja nahije), gradovi i sela. U gradovima je bio gradski poglavar a u selima seoski knez
•
Miloš Obrenović – totalitarna vlasti ali 1835. godine izbija Miletina buna zbog Milosevog ponasanja i donosi Sretenjski ustav koji vrsi tehnicku podelu teritorije na :
•
opštine, srezove i okruge i upravno pravne reforme (ne sprovodi ih). - Turski ustav iz 1839 koji uvodi Savet kao predstavnički organ sa funkcijama skupštine i tada se zemlja deli na :
•
opštine, srezove i okruge (17) ali su i okruzi centralizovani i nema lokalne samouprave - 1839. Zakon o opštinama :
• •
Teritorijalna podela: seoske i varoške opštine, Beograd dobija poseban status
Opstine dobijaju nadleznosti kao sto su : Obezbedjivanje imovinske i lične bezbednosti gradjana, brigu o deci bez roditelja, rad škola, bolnica, sudova . Puni budžet i koš (opštinska kasa i koš) ali centralni organi daju odobrenje opštinama za svaki veći izdatak.
•
Opštinski sud je vršio glavnu vlast u opštini i činili su ga glavni kmet, dva pomoćnika, sudstvo i državna policija. Kmet je zavisio samo od sreskog načelnika (van toga je imao neograničenu vlast).
•
Opštinski odbor je bio nadzorni organ (8 do 32 člana), biran je na zboru i u njegov sastav je ulazio predsednik i dva člana suda. Nadzor nad radom opštinskog suda pogotovu u pogledu finansija (prireza, investicija i zaduživanja). Ustavobranitelji (1842 do 1858) • Mihailo Obrenović: reformator, prosvetitelj, apsolutista: Srbija ulazi u porodicu evropskih država • 1866 donet je Zakon o opštinama. Mihailo je bio centralista i opstinu je posmatra kao poslednju instancu i najnizi organ drzavne vlasti • Zbor svi punoletni gradjani (imovinski cenzus 6 talira). Bira organe opštinske vlasti, odlučuje o promeni granica opštine ili daje mišljenje o predmetima nadzorne vlasti. Radom zbora je rukovodio kmet. • Opštinski odbor izabran na 4 godine (na 2 godine polovina), 8 - 16 članova, zastupa opštinske interese i nadgleda rad suda. • Opštinski sud najznačajniji organ (kmet kao predsednik suda i dva pomoćnika). Policijska vlast, skuplja poreze, vrši izbor službenika, realizuje poslove opštine (škole, sirotinja, zdravlje itd). Izbor kmeta je odobravala centralna vlast. Teorijske, idejne struje • Adam Bogosavljević, Svetozar Marković - Posle Berlinskog kongresa i pripajanje dela novih teritorija Srbiji (1882 srbija ima status kraljevine), donet je novi zakon o opstinama pod uticajem naprednjaka cime je Kralj Milan zbog lose vladavine morao da pomiluje naprednjake - Radikali, Nikola Pašić, Ustav 1888 i Zakona o opštinama 1889 cime pocinje zlatno doba lokalne samouprave. – Teritorijalna podela: okruzi, srezovi i opštine – Okruzi su bili samoupravni: skupština i odbor – Srezovi: prosveta, saobraćaj, privreda i finansije – Opština: zbor, sud i odbor • Zbor birao sve organe vlasti, odlučivao je o porezu, pijacama, dobrima opštine i davao je mišljenje o državnim predmetima. Predsednik suda je bio i predsednik zbora • Sud: sudska, policijska i izvršno upravna vlast • Odbor: kontrolu rada suda budžet, opštinski računi - Nazalost Kralj Aleksandar Obrenović 1894 je izvršio državni udar i 1901 vratio Ustav iz 1869 i Zakon o ustrojstvu opština iz 1866, Zakon o okruzima i srezovima iz 1839 - 1902. je doneo Zakon o opštinama kojim znacajno ogranicava lokalnu samoupravu
•
1903. godine kralj Aleksandar je ubijen, potvrdjen je ustav iz 1888. ali ne i zakon o lokalnoj samoupravi iz 1889. već je potvrdjen zakon iz 1902 cime pored opštine postoje okrug i srez. Jugoslavija
• •
1918 Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1921: Jugoslavija
Slovenija i Dalmacija , Vojvodina, Hrvatska, Srbija, BIH su imali zakone o lokalnoj samoupravi dok Makedonija i Crna Gora nisu imale zakonski regulisanu ovu oblast
•
Od 1921 do 1929. godine postojala je podela na opštine, srez i oblast kao jedinice lokalne samouprave (okrug je bio jedinica državne uprave)
•
1929: ukinuta je lokalna samouprava tako sto je donet Zakon o nazivu i podeli Kraljevine na upravna područja: banovine, srezovi, opštine i gradske opštine
• •
1931 donet je oktroisani Ustav, cime kralj Aleksandar ukida mnoge slobode 1934 donet je Zakon o opštinama cime je uvedeno 2 vrste jedinica: opštine i gradske
opštine
•
Sednice opštine su bile javne, mesni zbor kao oblik neposredne demokratije. Organi opštine:
•
Odbor (24 - 36 odbornika), koji je biran na tri godine, uveden kvorum (polovina + 1) i uprava kao profesionalni aparat, Predsednik opštine na čelu najjače kandidacione liste, šef partije. Gradsko veće: dve trećine je birano na neposrednim, opštim ali javnim izborima a jednu trećinu imenovao Ban. Kontrola i finansije • U Beogradu i Pančevu (nisu ulazili u sastav nijedne banovine), trećinu poslanika je imenovao Ministar unutrašnjih poslova • Nad radom opština je postojao jak nadzor i kontrola. Ban je mogao razrešeti predsednika opštine kao i članove opštinske uprave • Opštinske finansije (stalna kontrola,nadzor i neophodna saglasnost centralnih državnih organa) • Najvazniji prihod opstine je bio Porez od opštinskih preduzeća: mogao ići do 50% visine državnog poreza uz odobrenje sreskog načelnika, do 200% visine državnog poreza uz odobrenje bana i preko toga procenta odobrenje se moralo dobiti od ministra finansija. Socijalistička Jugoslavija • Posle rata: 1945 koriguju se granice: kao zemlja pobedničkog tabora dobija sva ostrva istočne jadranske obale, Zadar i Istru u celini • NOO – Narodnooslobodilacki odbori (u ratu pozadinska podrška) su osnovni organi vlasti i odlučivanja: klice lokalne samouprave • Do 1950 je period izgradnja zemlje, teritorijalna podela i izgradnja administrativnog aparata i tek kasnije dolazi do demokratizacije • 1952 Opšti zakon o narodnim odborima • uvodjenje samoupravljanja, decentralizacije, institucionalnog i interesnog pluralizma • Narodni odbori: dvodoma tela i imaju: opšte predstavničko veće i veće proizvodjača. Pedesete godine • Saveti (4-12 članova): upravni poslovi, obrazovanje, zdravstvo, privreda, kultura itd. Referendum kao oblik neposrednog izjašnjavanja gradjana prvi put. • Budžet opštine se puni iz lokalnih prireza i državnih davanja. Velika kontrola nad radom opštine. Prelaz ka komunalnom sistemu. Od 1953 godine se uvodi eksperiment samoupravljanja. Osnova mu je bila u društvenoj svojini nad sredstvima za proizvodnju i pravima radnih ljudi. • 1955 Zakon o opštinama i srezovima: Skupština jednodoma • Formiraju se SIZ • Samoupravni sporazumi i društveni dogovori su važni instrumenti dogovaranja u privredi i izvan nje
1963 do 1974 Sistem samoupravljanja i decentralizacije • Opštine: široke nadležnosti, svojina, transparentne finansije, veliki budžeti a participacija gradjana je temelj organizacije vlasti na 4 principa: teritorijalni, radni, politički i interesni princip. Princip jedinstva vlasti • Skupština opštine dvodomo telo i čine ga: • 1. opštinsko veće • 2. veće radnih zajednica. • Veća rade po komisijama, odluke se donose na veću • Izvršni organ: saveti (obrazovanje, zdravstvo, privreda, kultura itd). • Mesne zajednice, Referendum i zborivi birača, Društveno političke organizacije 1974 reforma ustavnog sistema • Kruna razvijenog sistema samoupravljanja, demokratije i decentralizacije. Republike i dve pokraine u Srbiji su dobile mnoge elemente države, a Jugoslavija karakteristike konfederativnog uredjenja • Radne organizacije, mesne zajednice, društveno političke i društvene organizacije i samoupravne interesne zajednice predstavljale oblike interesnog, radnog okupljanja i zadovoljavanja interesa radnih ljudi i gradjana. • Biraju svoje delegacije, a one svoje delegate za odgovarajuća veća skupštine • Delegatski sistem je imao za cilj da se ojača veza izmedju gradjana i organa vlasti. “Glas radnika mora da ide do svih onih tačaka u sistemu gde se odlučuje o njihovom dinaru” Funkcionisanje opština • Skupština opštine: – 1. veće udruženog rada – 2. veće mesnih zajednica – 3. društveno političko veće – 4. veće samoupravnih interesnih zajednica. • Veća (predsednik, podpredsednik) rade po odborima i komisijama, a odlučuju u plenumu • Lokalne finansije: brojni i razvnovrsni izvori prihoda: 80% poslova opština obavljala kao država a 20% kao samoupravna jedinica • Politička redistiribucija "resursa vlasti" 1991- 2000 • Od 1991 sistem je izuzetno centralizovan, a sistem lokalne samouprave je jednostepeni i monotipski . Nema zaštite niti garantovanja lokalne samouprave • Dva zakona o lokalnoj samoupravi (1991 i 1999) • Svojevrsna modifikacija modela “slab gradonačelnik" • Detaljna kontrola lokalnih vlasti od strane državnih organa • Sužava se obim nadležnosti opština i gradova • 1995 opštine gube svojinu i dobra (državna) • Lokalne finansije postaju izuzetno zavisne od republike a lokalni budžeti postaju nedovoljni • Participacija gradjana je potisnuta • Smanjuje se formalni i funkcionalni potencijal i kapacitet opština
SRBIJA danas
Sistem lokalne samouprave u Srbiji • Lokalna samouprava je osnovni nivo organizacije vlasti na kome gradjani direktno ili posredno, birajući svoje predstavničke organe vlasti, odlučuju o najvažnijim pitanjima života zajednice. • Država gubi veliki deo suvereniteta i poslova koje prenosi na lokalne vlasti ili na nadnacionalne integracije (EU). • Renesansa lokalnih vlasti i jačanje njene preduzetničke prirode Trenutna situacija • Reforme su delimično sprovedene i formalni i funcionalni potencijali opština su i dalje nerazvijeni • Sistem je još uvek u velikoj meri centralizovan i država ima previše nadležnosti • Opštinama su tek delimično vraćene neke nadležnosti • Opštinama nije još vraćena svojina – uređen je zakon o vraćanju imovine • Lokalne finansije su reformisane / novi Zakon 2006. • Participacija građana je potisnuta i marginalizovana Osobine opština • Lokalna vlast nije zagarantovana, niti dovoljno zaštićena Ustavom • Populacija: 60 000 (45 000 van Beograda) – velike opštine • Površina opstina varira od 3km2 (Vračar) do 1 500 km2 (Kraljevo) • Monotipske opštine (gradski centar sa seoskim opštinama) sa izuzetkom gradskih opština • Nije razvijena mreža nivoa organizacije lokalne vlasti (mesna zajednica, opština, grad, glavni grad, okrug, pokraina ili region) Ustavna i zakonska regulativa • Ustav (usvojen) • Zakon o lokalnoj samoupravi (donet) • Zakon o teritorijalnoj organizaciji (o regionima, o okruzima) – treba ih doneti • Zakon o gradovima i o glavnom gradu (treba doneti) • Zakon o osnovnom obrazovanju (vraćen na stara rešenja) • Zakon o primarnoj zdravstvenoj zaštiti (u izradi) • Zakon o socijalnoj delatnosti (treba doneti) • Zakon o finansijama lokalne vlasti (donet) • Zakon o javnim nabavkama (donet) • Zakon o koncesijama (donet) itd. Nadležnosti lokalne vlasti (izvorne i prenete) – nema subsidijariteta • Komunalne usluge (čišćenje, smeće, vodovod, kanalizacija, grejanje, zelene površine) • Lokalni saobraćaj i infrastruktura • Kulturne manifestacije i aktivnosti • Socijalna zastita • Stanovanje • Sport, rekreacija • Zaštita životne sredine • • • • •
Nove nadležnosti: Osnovno obrazovanje Primarna zdravstvena zaštita Deo poslova socijalne zaštite Podsticanje ekonomskog razvoja
Modeli organizacije vlasti • Novi preduzetnički modeli:
• •
Gradonačelnik – skupština model Skupština - menadžer model
Upravljanje kadrovima – regulacija javnih usluga • Neadekvatne obrazovna i profesionalna struktura • Primanje na posao, način rada, napredovanje u struci (relativno slaba pokretljivost), arhaičan i nemotivišući način rada, slabo nagradjivanje, nema permanentne evaluacije i nagradjivanja prema radu, niti rizika od gubljenja posla... • Razvijati svest o vlasti i administraciji kao uslužnom servisu građana • Značaj strateškog planiranja i upravljanja Pružanje usluga i javna preduzeća • Monopolsko pružanje usluga
•
Javna preduzeća su decenijama obezbeđivale razne usluge i poslove na monopolistički način, u ime centralne i lokalnih vlasti: vodovod, kanalizacija, električna energija, čišćenje i deponije, zelene površine, saobraćaj, pošta i telekomunikacije, železnica itd. Osnovne karakteristkike javnih preduzeća • Monopolistička pozicija, subvencije • Slabi kapaciteti, organizacija, opremljenost i upravljanje, prezaposlenost (10% svih zaposlenih u Srbiji, 36 % viškova) • Slaba produktivnost, neefikasnost, ne tržišne cene, slaba kompetitivnost (koriste 38 % materijalnih sredstava ekonomije, stvaraju svega 20 % ekonomskog proizvoda u robama i uslugama i 26% dugova) • Neophodnost reformi: modernizacija (organizacija, upravljanje), privatizacija, vraćanje dugova, konsolidacija, kompeticija Koncepti reformi - Liberalni koncept (WB, WTO, IMF, USA..) - Alternativni koncept “razvojne države” (iskustva Nemačke, Italije, južne Koreje, azijskih malih tigrova, Tajvana i Kine posle 1980-tih) vlasti i države (alternativni koncept) • Država • Usvajanje strategije ekonomskog razvoja: ulaganje u razvoj konkurentnih privrednih grana • Stvaranje zakonski povoljnog ambijenta za tržišno društvo: smanjivanje intervencionizma, jačanje strateških kapaciteta za upravljanje • Preduzetnička lokalna vlast: mreža institucija, bolja organizacija i menadžment, razvojne aktivnosti Preduzetnička lokalna vlast • Principi: humanost, pravičnost, socijalna kohezija, participacija građana, veće šanse za većinu i stabilniji razvoj
•
Razvoj kapaciteta: Lokalne finansijske institucije - lokalni fondovi i banke, kreditne institucije, zanat-ski fondovi, štedionice • Povezivanje proizvodjača: zadruge kao oblici koo-peracije, grozdovi u odredjenoj privrednoj grani • Inkubator biznis centri: podsticanje stvaranja MSP, uslovi, infrastruktura, tehnička pomoć, konsalting centri, poreske olakšice, itd) • LER- odeljenja za lokalni ekonomski razvoj • Regionalna saradnja: prekogranična sarad-nja, bratimljenje sa razvojno-ekonomskim sadržajima itd. kao podsticaj ekonomskom razvoju i način evropeizacije • Učenje na dosadažnjim iskustvima i dalji razvoj • SKGO je važna institucija koordinacije rada, pomoći i širenja dobre prakse
HRVATSKA Osnovne karakteristike • 56 610 km² i 4,8 miliona stanovnika • 420 opština (relativno male: 4 600 stanovnika) uz mogućnost kreiranja i lokalnih komiteta kao još manjih teritorijalnih jedinica, - Najnovija promena teritorijalne organizacije napravljena 1974 i danas Hrvatska ima : • 123 grada (svega 9 gradova ili 2% njih ima od 10 000 do 50 000) i • 21 županija (240 000 stanovnika – spada u osrednje ili veće okruge) • Reforme lokalne vlasti su u toku Županije: • Zagrebačka, Krapinsko – Zagorska, Sisačko –Moslavačka,Karlovačka, Varaždinska, Koprivničko – Križevačka,Bjelovarsko – Bilogorska, Primorsko – Goranska, Ličko – Senjska, Virovitičko – Podravska, Požeško – Slavonska, Brodsko – Posavska, Zadarska, Osječko – Baranjska, Šibensko – Kninska, Vukovarsko – Srijemska, Splitsko – Dalmatinska, Istarska, Dubrovačko – Neretvanska, Medjumurska županija • Grad Zagreb Organi i model lokalne vlasti • Jedinice lokalne vlasti imaju model slabog gradonačelnika Osnovni prestavnicki organi je Skupština koja radi u plenumu i u komisijama a izvrsni organ je Predsednik opštine ili Gradonačelnik (koji postoji samo u gradovima) a prefekt u zupanijama i opstinama i svi nivoi imaju savet kao Kolektivno izvršno telo: predlažu i smenjuju službenike, konroliše rad) Lokalni izbori • Izbori su : Opšti, tajni, direktni i partijski • Mešoviti tip izbora (trećina poslanika se bira po izbornim jedinicama a za ¾ je cela teritorija jedna izborna jedinica) • Raspodela glasova i broj mesta u skupstini se primenom D`Hondtovog metoda • Zabranjena je kumulacija funkcija a pri izboru prefekta zupanije i gradonacelnika grada Zagreba, trazi se potvrda od Zagreba.
Političke partije • Socijal-demokratska partija • Liberalna stranka • Hrvatska demokratska zajednica • Hrvatska nacionalna stranka • Hrvatska liberalna stranka • Hrvatska socijalno-liberalna stranka • Hrvatska seljačka stranka • Hrvatska stranka prava • (Istarski demokratski savez • Samostalno demokratska srpska stranka (etnička odnova) • Primorsko - goranski savez (regionalna osnova) Nadležnosti raznih nivoa vlasti - Proces decentralizacije je realizovan u velikoj meri ali jos treba cime se ocekuje da se privatizacijom deo ekonomskih poslova i nadleznosti prenese na opstine i druge lokalne vlasti. • Nedovoljan dijapazon nadležnosti, jaka centralizacija • Socijalna sigurnost, policija i pravda • Primarno Obrazovanje i Zdravstvo • Blagostanje i socijalne usluge • Stanovanje i planiranje gradova • Zaštita okoline i javna higijena • Kultura, rekreacija, sport • Saobraćaj, transport • Podsticanje ekonomskog razvoja Lokalne finansije • Izvorni prihodi: porez na korist, porez na vikend kuće, porez na oglase, korporativni porez i porez na korišćenje javnog prostora – čine 20 %, - Delimican problem cini velicina opstina koje su male pa ne mogu stvoriti bolju finansijsku osnovu. Ocekuje se veca finansijska samostalnost lokalnih vlasti. • Državna davanja (su namenska) mogu biti: davanja i dotacije • Zajmovi i krediti (kredit ne sme da bude više od 30 % od prošlogodišnjeg budžeta) • Finansijsko ujednačavanje – za opstine, zupanije i gradove u kojima se ostvaruje nizi prihod po glavi stanovnika od republickog proseka. • Kontrola: realizuje Ministarstvo Finansija, Nacionalni revizorski ured kao telo Parlamenta. Pružanje usluga • Problem jer su Nedovoljno precizirane nadležnosti i finansije • Za Javne nabavke je obavezan konkurs kao u Srbiji • Subjekti: javno komunalna preduzeća • Privatizacija u mnogim oblastima (saobraćaj, pomorski trasport, izgradnja, čišćenjea i skladištenje smeća) • O oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalnih usluga i stanovanja se pre svega koriste usluge javnih ustanova • Koncesije (odredjene zdravstvene usluge, briga o deci i nega starih, dnevna nega, kućna nega)
Participacija gradjana • Referendum: radi izjašnjavanja gradjana povodom donošenja zakona ili lokalnog akta (1/3 članova skupštine ili 1/5 članova komiteta) i njegova odluka obavezuje skupštinu • Postoji i savetodavni referendum • Skupštine gradjana: radi dobijanja misljenje za donošenje odluka bitnih za gradjane • Lokalni komiteti: se formira na inicijativu gradjana radi uspešnijeg rešavanja problema (neophodno 10 % populacije). Komitet ima svoje organe: predsedavajućeg i komitet, svoje nadležnosti, svoje izvore finansiranja i budžet Saradnja i asocijacije lokalnih vlasti - Ustav i zakoni daju lokalnim vlastima pravo da saradjuju izmedju sebe i sa lokalnim vlastima drugih zemalja. Nacionalna asocijacija lokalnih vlasti - gde sve lokalne vlasti razmenjuju iskustva, dobijaju važne informacije za svoj rad, pomažu u rešavanju odredjenih problema i pružaju stručnu, tehničku i drugu pomoć lokalnim vlastima u radu, organizuju razne delatnosti i obuke, podstiču kontakte i saradnju van zemlje) • Medjunarodna saradnja – opstine i gradovi su aktivno ukljuceni u projekte bratimljenja sa lokalnim vlastima drugih zemalja i u projekte prekogranicne saradnje. • Od 1998. godine Hrvatska je uključena u Evropski Savet lokalnih i regionalnih vlasti
SLOVENIJA Osnovne karakteristike • Lokalna samouprava je zaštićena i garantovana Ustavom i zakonom • Članica EU • P = 20 256 km² i oko 2 miliona stanovnika • Opština, urbana opština, grad, opština specijalnog statusa (192 opština, 11 gradskih) • Reforme lokalne vlasti uveliko odmakle - Slovenija je zemlja srednjih i malih naselja gde glavni grad ima cetvrt miliona stanovnika. Opstine spadaju u osrednje po velicini gde su duplo vece od nemackih Organi i model vlasti • Slovenija ima Model jakog gradonačelnika koji se bira dvokruznim vecinskim sistemom • Osnovni organi: • Skupština je osnovni predstavnicki organ koji utvrdjuje i vodi lokalnu politiku, donosi najvaznija dokumenta i odluke iz okvira svoje nadleznosti i kontrolise, (7 - 45 poslanika) radi u plenumu i u komisijama. Poslanici skupstine se biraju na opstim, tajnim i direktnim izborima. • Gradonačelnik (direktno biran, jak, predlaže i smenjuje službenike, konroliše rad i on je sef Administracije Politička partija -% predstavnika u lokalnim skupštinama • Liberalna demokratija 22,60% • Socijademokratska partija 16,00% • Demohrišćanska partija 12,00% • Narodna partija • Nezavisni predstavnici • Udružena lista socijaldemokrata • Demokratska partija penzionera
- Izbori mogu biti većinski (manje opštine – rapsodela po D Hondt-ovom modelu) ili proporcionalni (veće opštine – više izbornih jedinica) . 2 kandidata sa najvecim brojem glasova idu u drugi krug i izabran je onaj koji dobije prostu vecinu. - Dozvoljena je kumulacija funkcija tako da gradonacelnik opstine ili grada moze u isto vreme da bude poslanik u nacinalnom parlamentu. Direktna participacija gradjana Najvaznije su : • Referendum (savetodavni karakter: pokreće ga skupština ili 10 % gradjana) • Gradjansku skupštine (pretresaju neko važno pitanje i odlučuju - 5 % stanovnika te teritorije) • Gradjanska inicijativa – neposredno pokretanja odredjenih pitanja ili rešavanja odredjenih problema; dovoljno je 5 % stanovnika Nadležnosti lokalnih vlasti - Podela nadleznosti izmedju drzave i raznih nivoa lokalne vlasti je regulisana setom zakona. Ustavni sud je odgovoran za resavanje mogucih sporova izmedju drzave i l.vlasti. -Nadleznosti opstina u Sloveniji imaju siroku slobodu da je priblizno regionu. NADLEZNOSTI opstine, regiona i drzave • Socijalna sigurnost, policija i pravda • Primarno Obrazovanje i Zdravstvo • Blagostanje i socijalne usluge • Stanovanje i planiranje gradova • Zaštita okoline i javna higijena • Kultura, rekreacija, sport • Saobraćaj, transport • Podsticanje ekonomskog razvoja Lokalne finansije - Opstine imaju pravo da utvrde stope poreza u odredjenom rasponu. Struktura budzetskih prihoda se sastoji od izvornih poreza, podeljenih poreza, drzavnih davanja i ostalih prihoda. Slovenacke opstine u velikoj meri zavise od drzavnih davanja koja cine oko 60% op.Budz. • Izvorni prihodi: • Porez na korišćenje dobara 2,7% • Porez na donacije i nasledje 0,3% • Porez na imovinu 0,3% • Porez na kockanje 0,1% • Podeljeni prihod: • Porez na prihod 42,3% • UKUPNO 46,2% Ostali izvori, principi rada i kontrola • Državna davanja - 60% opštinskih budžeta. • Zajmovi i krediti (do 5 % budžeta – od finansijskih institucija i od države ) • Finansijsko ujednačavanje – za opstine koje imaju problema da obezbede dovoljne izvore prihoda koriste sistem ujednacavanja. • Kontrola – posvecuje se izuzetna paznja zbog cega postoji : • Sud revizora koji prati efikasnost korišćenja državnih donacija i davanja
•
Nadzorni odbor kao organ specijalizovan da prati proces formiranja opštinskog bužeta kao i način korišćenje budžeta, fondova i finansija uopšte Pružanje usluga • Lokalne vlasti imaju Strateški pristup (problemski, timski i multisektorski rad) i aktivno saradjuju sa svim subjektima u opstini kao i sa nadleznim ministarstvima i agencijama. - Opstine u svoj rad ukljucuje sve vise gradjana sa ciljem da oni iskazu svoje potrebe, predloge i da ocenu kvalitet usluga. • Postoji Veće za zaštitu potrošača – koja pruza zaštitu i kontrolu standarda • Javne nabavke: obavezan konkurs • Subjekti: javno komunalna preduzeća • Privatizacija u mnogim oblastima (zdravstvo, briga o deci, obrazovanje, stanovanje)
Saradnja i asocijacije lokalnih vlasti • Stalna konferencija lokalnih vlasti je znacajna nacionalna asocijacija lokalnih vlasti sa misijom razmene informacija i iskustava izmedju opština, pružanja pomoći u radu, rešavanja odredjenih problema, obezbedjivanja neophodnih informacija i stručne pomoći ili programa treninga i obuke. • Opstine imaju tradicionalnu razvijenu medjunarodnu saradnju: bratimljenje, prekogranična saradnja i projekti regionalne saradnje • Slovenija je aktivna članica Evropskog Saveta lokalnih i regionalnih vlasti. (Alpe Adrija Region)
FINITO
