ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ По својој површини Шведска је четврта највећа земља у Европи. Она је 500 километара широка и 1600 километара дугачка од севера до југа, а њена површина је 450 000 квадратних километара. Међутим, становништво није многобројно, само нешто више од 9 милиона становника (9.415.470 на дан 31.12.2010.)1. Већина становништва живи у јужном делу земље, док су многи делови северне Шведске у потпуности ненасељени. Главни град Шведске је Stockholm, који је такође и највећи град земље. У штокхолмском региону живи преко 1,5 милиона људи. Други град по величини је Geteborg а затим следе Malmö, Uppsala i Linköping. С обзиром да је Шведска издужена земља, како природа тако и клима се разликују у различитим деловима земље. Обрађено земљиште, које покрива мање од једне десетине целокупне површине земље, се углавном налази на југу. У унутрашњости на сeверу Шведске има пуно шума и великих планинских предела –”fjäll” –на граници према Норвешкој а такође и пуно снега, нарочито зими. Клима на морској обали северног дела Шведске, Norrlanda, не разликује се међутим много од климе у јужнијим пределима земље. Отприлике петина свих запослених у Шведској ради у индустрији. Исто толики број људи ради у здравству и друштвеној бризи, шве. omsorg2, у трговини, комуникацијама као и услужном сектору. Скоро две трећине свих запослених ради у већим или мањим приватним предузећима. Више од једне трећине ради у области која се обично назива јавни сектор, шве. offentliga sektorn. Овај сектор обухвата све што се финансира пореским средствима, на пример школе, здравство, друштвена брига о старима, полиција, одржавање чистоће, као и изградња путева. Удео запослених у различитим секторима у 20083 Oкрузи 6%
Држава 5%
Oпштинe 20%
Приватни сектпр 69%
1
http://www.stockholm.se/OmStockholm/Fakta-och-kartor/ бринути се о на пример деци и старима. 3 http://skl.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare 2
1
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 2. ИСТОРИЈА Први писани закони потичу из 13. века. Држава је била подељена на покрајине а свака покрајина је имала свој сопствени закон. Нешто касније, у 14. веку, укинуто је и кметство. До тада су постојали кметови – робови који су радили или у пољопривреди или у кући и који су се могли продавати. Период између викиншког доба и почетка 16. века се у шведској историји обично назива средњим веком, шве. medeltiden. Трговином је управљала такозвана Hansa, то јест заједница моћних градова на северу Немачке. Трговци Hanse су били врло моћни и у шведским градовима, који су почели ницати током средњег века. Штокхолм није био већи од села, док је Visby, на отоку Gotland, био значајан град са много цркви и великим каменим кућама. Темељ шведског парламента – Риксдага – је постављен током средњег века. У то време често је долазило до борбе за краљевску власт, а свако који је желео да постане краљ сазивао је састанак са људима чија му је подршка била потребна. С временом ти састанци су се развили у Риксдаг – скупштину – са четири ”сталежа” која су требала заступати интересе различитих група у друштву. Била су четири сталежа: племство (отмене породице које су добилe посебна права од краља), свештеници, грађани (варошани) и сељаци. У Риксдагу су седeли само мушкарци – жене су добиле политичку власт тек у 20. веку. 17. век се обично назива добом велесиле, шве. stormaktstiden, Шведске. У то време Шведска је била значајна држава у Европи, и далеко већа него што је данас. Шведској држави није припадала само Финска, која је више стотина година била део Шведске, него и многа друга подручја која су освојена у ратовима. То су била подручја која сада припадају Русији, Естонији, Летонији, Пољској, Немачкој и Норвешкој. Почетком 19. века већина Швеђана је и даље живела по селима и бавила се пољопривредом. Разлика између сиромаха
и богаташа је била врло велика. Само
богатији сељаци и варошани су могли седети у Риксдагу, а краљ је још увек имао велику власт. У 19. веку спроведена је читава серија земљишних реформи, а ранија села су распарчана тако да уместо сеоских целина, имања су била распрострањена свако за себе. 1862. године је донет Закон о локалној самоуправи којим је формирано 2500 општина, провинција и градова. Била су два акта, један за градове и један за природу.
2
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Руралне општине су формиране на основу старе парохије шве. socknar, а затим 89 градова шве. Stader заснованих на старим овлашћењима градова.У њима је успостављен демократски облик организовања и формирана су већа у која су бирани представници разних социјалних класа, укључујући и уметнике у градовима. Ове реформе су добиле назив ”поделе” ”skiften”. Други закон је утврдио да сва деца треба да иду у школу, и да тада тзв. основна народна школа шве. folkskola треба да буде бесплатна. Индустријализација се такође почела развијати у овом периоду. Почела је изградња фабрика, градили су се путеви, железнице и канали. Многи људи су напуштали села и досељавали се у градове, који су постајали све већи. Почетком 20. века још увек је било доста сиромаштва у Шведској. Рад у индустрији је био тежак и лоше плаћен и зато су радници основали синдикате да би се борили за боље радне услове. То је био почетак тзв. радничког покрета, шве. arbetarrörelsen. Оснивале су се и политичке странке а 1909. године је донет закон да сви мушкарци, не само богати, имају право гласа. Нешто касније, тачније 1921. године, и жене су добиле право гласа. Странка социјалдемократа је водећа политичка странка у Шведској од 1930-их година. Углавном су радници гласали за социјалдемократе, који су желели помоћи онима који су били највише угрожени. Говорили су о стварању народног дома, шве. folkhem, друштва које је требало да буде као дом за народ, без већих друштвених или економских разлика између људи. Зато су и донешени прописи о надокнадама болесним и незапосленим људима. Касније су донешени и прописи о плаћеном годишњем одмору, дечјем додатку, пензији за све људе, као и други прописи. Све ово се обично назива благостањем, шве. välfärd, а плаћају га сви становници Шведске кроз порез и доприносе. Првобитни Риксдаг са четири сталежа замењен је о току 19. века Риксдагом са два ”дома”. Исти је током 1970-их година замењен данашњим Риксдагом који има само један дом. 3. ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ Краљевина Шведска (шве. Konungariket Sverige) је парламентарна монархија. Шведском државом управља парламент изабран на слободним општим изборима. Краљ данас нема прерогатив политичке моћи и не учествује у политичком животу. Шведска
3
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 монархија је чисто уставна. Краљ чини државне посете другим земљама и служи као домаћин за представнике других земаља, који су у посети Шведској. На почетку сваке парламентарне године, краљ отвара почетно заседање за ту годину али не учествује у раду Владе и није потребно да потпише све одлуке Владе. Краљ Шведске је Carl XVI Gustaf, а краљица Silvia. Њихово породично име је Bernadotte. Краљевски пар има троје деце: Victoriju, Carl Philipa i Madeleine. Најстарија Victoria ће бити регент после садашњег краља. Народ бира своје политичке представнике на општим изборима, а странка, која добије већину гласова управља државом. Одлуке политичара резултирају у доношењу закона и прописа, који са своје стране управљају радом органа управе и њихових службеника. Најзначајнија политичка скупштина у Шведској је парламент Риксдаг, шве. Riksdagen. У њему седе политичари који доносе одлуке на највишем нивоу, то јест на нивоу целокупне државе. Парламент броји 349 изабраних чланова. Странка која је добила већину гласова на изборима за Риксдаг, саставља владу, шве. regering, и управља државому наредном периоду од четири године. Влада се састоји од чланова кабинета, шве. statsrad, то јест министара, шве. ministrar, који су или на челу једног од министарстава, шве. departement, или раде у неком од њих. Има десет министарстава која су подељена по стручним областима. Министарство спољних послова се брине о међународним питањима, министарство финансија о економским питањима, министарство просвете о питањима школства, и тако даље. Крупна и значајна питања се, по правилу, не решавају директно од стране владе. Расправа о таквим питањима води се и у Риксдагу, а понекад се поставља и посебна комисија, шве. utredning. Шведска је такође подељена на округе, шве. landsting, већа подручја која су одговорна за пресвега здравство, као и на општине, шве. kommuner, мања подручја под чију надлежност спадају школство, дечији вртићи и друга локална питања шве. lokala fragor4. Ови органи такође имају и своје политичке скупштине, то јест окружно веће, шве. landstingsfullmäktige и скупштину општине, шве. kommunfullmäktige. Избори за све три скупштине одржавају се истом приликом, то јест треће недеље у септембру месецу сваке четврте године: 2006., 2010. године.
4
Питања која се односе на мање подручје
4
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Шведска је члан Европске Уније. Зато шведски држављани могу гласати и на изборима за Европски Парламент, који се одржавају сваке пете године. 4. СИСТЕМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ Локална самоуправа има дугу традицију у Шведској. Општине, општинска већа и региони су одговорни за обезбеђивање значајног дела свих јавних услуга. Имају значајан степен аутономије и имају независне надлежности опорезивања што им гарантује устав. Члан 1. Устава каже: „Шведска демократија заснива се на слободном изражавању мишљења на општим изборима. Она ће бити реализована кроз представнике, парламентарни облик владавине и преко локалне самоуправе“ 5 4.1. НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВЛАСТИ Шведска има двостепени систем организације локалне власти и подељена је на општине и округе. Општине су основне јединице локалне власти. 4.1.1. ОПШТИНА Шведска је подељена на 290 општина које су основне јединице локалне власти и имају велику аутономију. Величина општина доста варира. Неке општине су врло велике, као на пример општина Штокхолм која има 847.073 становника (31.12.2010.)6, док друге општине броје само пар хиљада становника. Неке од највећих општина често саме себе зову ”градовима” уместо општинама, као на пример град Штокхолм, шве. Stockholms stad. Свака општина има изабрану Скупштину шве. kommunfullmäktige, која има од 31 до 101 члана и која доноси одлуке о општинским питањима. Скупштина општине именује Извршно веће шве. kommunstyrelse, који води и координира рад општине. У Шведској су општине веома значајне. Надлежне су за многа питања о којима се у другим земљама брину државни органи управе или приватна предузећа. Постоји
5
6
http://www.sweden.gov.se/sb/d/2853/a/16199 http://www.stockholm.se/OmStockholm/Fakta-och-kartor/
5
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 пар важних правила за делатност општина. Једно правило је да општине не могу наплаћивати своје услуге у већем износу од стварне цене услуга. Друго важно правило је да сви који живе на територији исте општине морају се третирати једнако ако су околности једнаке. Родитељи који на пример имају децу у дечијим вртићима треба да плаћају вртић по истој цени, шве. taxa7, без обзира који су дечији вртић изабрали на територији општине. Цена мора бити иста, иако можда постоји разлика у трошковима рада дечијих вртића у разним местима у општини. Закон о општинама је закон који одређује шта општине могу да раде и шта су обавезне да раде. Између осталог морају да се брину и о томе да у општини постоје школе, дечији вртићи и библиотеке, да постоје стамбено-услужни домови, шве. service hus8, и кућна нега, шве. hemtjänst9, за старије и друга лица који ма је то потребно, као и да постоје ватрогасна чета и градска чистоћа шве. renhallning10. Закон такође налаже општинама одговорност за планирање улица, станова, водовода и електричне енергије. Потпора за издржавање, шве. försörjnings stödet ранији назив социјална помоћ, такође спада у надлежност општина. Неке општине такође узимају на себе и друге задатке, на пример из области одмора и реакреације као и културе. Али ово варира од општине до општине. У неким општинама се могу наћи омладински домови, базени, спортске дворане, музеји и позоришта, док у другим општинама тога нема. Одређене општине имају чак и своја стамбена и енергетска предузећа. 4.1.2. ОКРУГ Шведска има 17 округа и четири региона (Skåne, Gotland, Halland och Västra Götaland)11. Политички задаци на овом нивоу се предузимају с једне стране по окружним већима, чија је одлука одлука директно бираних од представника становништва округа и с друге стране, од стране управног одбора округа који је владин орган власти у окрузима. Неке јавне власти такође су на регионалном и локалном нивоу, на пример кроз одборе округа.
7
Ценовник Дом где старија лица станују у засебним становима али постоји могућност да добију додатну помоћ 9 Помоћ старима и тешко покретнима у вези чишћења, кувања и других ствари 10 Старање о смећу 11 http://skl.se/kommuner_och_landsting/om_landsting_och_regioner 8
6
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Уређење три округа разликује се од других. Регион Gotland нема веће округа, уместо њега задатке обављају Gotland општине. У регионима Skanija и Vastra Gotaland, повећање регионалне аутономије је у фази тестирања, што између осталог значи да је овим већима дата већа одговорност за регионални развој. Окрузи и региони у Шведској (шве. län) ,.12 Регија
Површина (km2)
Blekinge (Блекинге)
2.941
Värmland (Вермланд) Västerbotten (Вестерботен) Västernorrland (Вестернурланд) Västmanland (Вестманланд) Västra Götaland (Вестра Јеталанд) Gotland (Готланд) Dalarna (Даларна) Örebro (Еребру) Östergötland (Естерготланд) Gävleborg (Јевлеборј) Jämtland (Јемтланд) Jönköping (Јенчепинг) Kalmar (Калмар) Kronoberg (Крунуберј) Norrbotten (Нурботен) Skåne (Сконе) Stockholm (Стокхолм) Sörmland (Сермланд) Uppsala (Упсала) Halland (Халанд)
17.583 55.432 21.678 6.302 23.942 3.140 28.194 8.517 10.562 18.191 49.443 10.475 11.171 8.458 98.911 11.027 6.940 6.060 6.989 5.454
Популација
Главни град
150.696 KARLSKRONA 273.288 257.652 243.736 261.391 1.528.455 57.488 275.755 274.121 416.303 275.994 127.028 330.179 233.944 178.443 251.740 1.169.464 1.889.945 261.895 304.367 285.868
KARLSTAD UMEÅ HÄRNÖSAND VÄSTERÅS VÄNERSBORG VISBY FALUN ÖREBRO LINKÖPING GÄVLE ÖSTERSUND JÖNKÖPING KALMAR VÄXJÖ LULEÅ KRISTIANSTAD STOCKHOLM NYKÖPING UPPSALA HALMSTAD
Основана 1683. 1779. 1638. 1762. 1634. 1998. 1678. 1634. 1634. 1634. 1762. 1810. 1687. 1634. 1674. 1810. 1997. 1968. 1634. 1634. 1719.
Окружна већа, шве. Länsstyrelserna су државни органи који су надлежни свако за своје мање подручје, округ, шве. län. У сваком округа у Шведској постоји Окружни административни одбор који је регионални представник централне владе и функционише као веза између националног и регионалног нивоа. Окружни административни одбор је државни орган управе који се налази у човековој близини у сваком рејону и има јединствено место у шведском демократском систему и важна је спојница између људи и општина с једне стране и између владе, парламента и централних органа власти с друге стране. Рад административног одбора округа води гувернер округа шве. landshövdning кога поставља Влада Шведске. 12
http://sr.wikipedia.org/wiki/Pokrajine_u_Švedskoj
7
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Административни
одбор округа ради са одређеним социјалним питањима и
регионалним планирањем, а сарађује и са већином државних органа на централном, регионалном и локалном нивоу која прожимају цело друштво и стога има велики број стручњака на располагању, као што су адвокати, биолози, архитекте, агрономи, шумари, инжењери, службеници за односе са јавношћу, археолози, социјални радници, ветеринари , социолози и економисти. Под покровитељством шведске владе, комитет одговоран за организовање и проверу регионалне владе ,тзв.
Комитет за одговорност шве. Ansvarskommitten је
истраживао могућност спајања постојећих 21 региона на 6 или 9 већих региона што ће, ако буде одобрено, ступити на снагу 2015 године. Модел за овакву регионализацију долази од експерименталних Skåne и Västra Götaland региона. Једина препрека је округ Штокхолм који не жели да се споји са било којим другим округом. 5. ИЗБОРИ Општи избори се одржавају у Шведској сваке четврте године, на националном, регионалном и локалном нивоу за Риксдаг, окружне управе и општинска већа. Сви шведски држављани који су напунили 18 година на дан или пре дана избора и који имају
тренутно или претходно пребивалиште у земљи могу да гласају на
општим изборима и референдумима. Држављани земаља чланица ЕУ, Норвешке и Исланда, који су регистровани као настањени у Шведској и који имају 18 година на дан или пре дана избора имају право да гласају на општинским изборима и изборима за чланове већа округа. Држављани
из других земаља треба да су регистровани као
настањени у Шведској више од три узастопне године пре дана избора да би имали право гласа на општинском и изборима за округе. Странка мора добити најмање 4% гласова у целој земљи, или 12% у једној изборној јединици да би се квалификовала за места у парламенту. За учествовање у Већу округа потребно је 3 % гласова док за локалне нивое не постоји граница.
8
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011
У шведском Риксдагу заступљено је седам политичких странака, шве. partier. Најстарија странка је Социјалдемократска радничка странка, која је основана још 1889. године. Затим долазе конзервативци,
Конзервативна странка. Понекад социјалде -
мократе и странку левице зову ”социјалистичким странкама”, а конзервативце, либералну странку , странку центра и хришћанскодемократску странку, ”грађанским странкама”. У ширем смислу се може рећи да социјалистичке странке заговарају општа решења као и да друштво,т.ј. држава, има велику одговорност за добробит људи. Грађанске странке заговарају, међутим, индивидуална решења као и слободу појединца да сам обликује свој живот. На општим изборима одржаним 19. септембра 2010.године социјалдемократи су освојили 30,66% односно 112 заступника у Риксдагу, конзервативци 30,06% тј. 107 места, странка левице 5,6% односно 19 места , хришћански демократи 5,6 % 19 места, странка центра 6,56 % 23 мандата, либерали 7,06 % %, 24 мандата а странка за заштиту животне средине 7,34 % 25 чланова, Шведска демократска 5,70% 20 мандата, остале странке 1,43 %13 . Међу заступницима странака у Риксдагу, мали је број заступника страног порекла. По правилу странке имају локална удружења странака у свакој општини, бар у већим општинама. Локална удружења странака баве се општинском политиком. Могу
13
http://www.val.se/val/val2010/slutresultat/R/rike/index.html
9
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 такође износити и своје гледиште на државну политику земаљској организацији своје странке. 6. НАДЛЕЖНОСТИ ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ Главне зоне одговорности за окружна већа је здравље и медицинска служба (око 80 % потрошње). Друге уобичајене међуопштинске области обухватају стоматолошке услуге, образовање (пре свега програми обуке у занимањима здравствене заштите), култура (првенствено музике, позоришта и музеја) и подршка пословном сектору округа. Одговорност за јавни превоз у округу је често подељена између општине и савета округа. Међуопштински пројекти се финансирају путем донација Владе, Савета округа, пореза и такса и регулисани су, између осталог, шведским Закономо локалној самоуправи. Окружне управе су надлежне за тако звано регионално планирање. То значи питања индустрије и тржишта рада, путева и превоза унутар округа. Питања лова и риболова, заштите природе и животне средине као и друга питања спадају такође у надлежност окружног већа. Општине и окружне општине су одговорне за већи део услуга које се пружају грађанима Шведске а које грађани сами плаћају путем пореза. Према закону, општине су одговорне за: Социјалне службе Бригу и старатељство над старима, тешко покретљивим лицима, итд. Брига о деци Јавни школски систем за децу Питања структуре и изградње Питања здравља и околине Санирање и одлагање отпада Спасилачку службу Вода и одводњавање Ред и безбедност Све остале активности су добровољне, на пример: Слободне активности (нпр. за младе) Култура (осим јавних библиотека)
10
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Енергија Изградњу стамбених зграда Запослење Окрузи и региони су надлежни за: Пољопривреду Заштиту животиња Игре на срећу Сахране Индустрију, подршку компанијама и конкуренцију Камере за надзор Држављанство Комуникације Културно окружење Возачке дозволе Управљање у ванредним ситуацијама Еколошке циљеве Заштиту животне средине и очување природе Једнакост Контролу хране Шумарство и риболов Фондације Опште изборе Лов дивљих животиња Интеграцију Брак Јавни бележник Регионални развој Социјална питања Саобраћај Воду
11
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 7. ОРГАНИЗАЦИЈА ЛОКАЛНИХ И РЕГИОНАЛНИХ ВЛАСТИ Општином управљају политичари из различитих странака, који
су чланови
скупштине општине, шве. kommunfullmäktige. Скупштина општине заседа отприлике један пут месечно. Седнице су отворене за све заинтересоване. Слушаоци, међутим, немају право учествовања у расправи. Понекад се седнице скупштине преносе и преко станица локалног радија или локалне телевизије. Веће општине обично имају и неколико општинских саветника, шве. kommunalrad, запослених у општини. Остали општински политичари се баве политиком у своје слободно време. Скупштина одређује општински буџет и одлучује колики порез плаћају становници општине, одлучује који комитети треба да постоје, бира чланове и заменике општинских одбора и комитета, а такође именује ревизора. Између седница скупштине Извршно веће општине, шве. kommunstyrelsen, има политичку одговорност у општини, води и координира рад
у оквиру општине
одговорно је за општинске финансије. Шеф већа кога бирају чланови већа је и градончелник шве. kommunstyrelsens ordförande. Он припрема, сазива и председава седницама извршног већа и уједно је представник локалне заједнице. Има ограничену моћ одлучивања. Веће ради преко одбора шве.
nämnder
који чине бар 5 већника. Постоје
обавезни и опциони одбори или комитети. Обично једна таква група задужена је за
школе и дечје вртиће, друга за
планирање нових стамбених и других зграда и улица, трећа за питања старијих особа и функционално онеспособљених лица, и тако даље, на пример ”општински одбор за грађевинске послове ” и ”општинска школска управа”. Општинско веће доноси одлуке у многим областима: питања у вези основне школе и средње школе, предшколско образовање и васпитање, бригу о старима, путевима, водовода и канализације, енергије, итд. Такође питањима разних врста дозвола, дозвола за изградњу и дозвола за точење пића. Свако ко може да гласа у општини може и да буде биран на политичке функције. Већина политичара обављају своје дужности изван свог нормалног рада. Скупштина плаћа странкама по броју места које партија има у скупштини а не директно појединцима. Од Закона из 1977 уводи се категорија плаћених већника па у мањим
12
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 општинама је бар један плаћени одборник, док је у већим општинамаплаћено од четири до десет одборника. Седнице се одржавају и током дана и увече а посланици за свој рад имају на располагању услуге секретаријата и пратеће службе које чине стални апарат службеника. Општине су такође подељена на укупно 2.512 парохија , шве. församlingar . Ово су традиционалне поделе цркве Шведске, али и даље су од значаја као окрузи за попис и изборе. Свака црквена општина представља географски обично има и своју цркву, понекад чак
ограничено подручје а
и неколико цркви. У црквеној општини
свештеници, ђакони, музичари, воде активности за
децу, обављају богослужења,
хорско певање, окупљају децу, омладину и пензионере, а осим тога баве се и другим активностима. Ђакони извршавају добар део социјалног рада цркве. Цркве, често узимају на себе практичну социјалну одговорност, између осталог и у
погледу
избеглица. Месни уреди цркве познати су под називом pastorsexpeditioner. Многи швеђани који себе сматрају хришћанима не учествују активно у раду црквених општина. Ипак 2 200 црквене општине представљају
језгро делатности
шведске цркве. У њима се састају активни чланови цркве. Њима се многи обраћају кад западну у разне животне кризе. Чланови цркве плаћају чланарину у виду црквеног пореза. 8. ЛОКАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ Да би биле у могућности да пружају услуге, општинама су потребна новчана средства. Новац се слива са три стране: од пореза, државних дотација и доприноса. Општински порез, шве. kommunalskatt, плаћају сви становници општине који имају приход. Око 30 круна од сваке зарађене стотине уплаћује се на име општинског пореза. Висина пореза варира од општине до општине. 2003. године порез се кретао од 28,90 у ”најјефтинијој” општини до 33,30 у ”најскупљој”.14 Државне дотације, шве. stats -bidrag, новчана су средства која општине добијају од државе. Општинама са ниским приходима а високим трошковима могу се доделити веће дотације него општинама које су бољег материјалног стања. 14
„ Švedska džepni vodič“ Ingela Björck, Bulle Davidsson, Integrationsverket, Norrköping 2003
13
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Доприноси шве. avgifterna, су новчана средства која се уплаћују општини на име, на пример, одношење смећа или за место у дечијем вртићу. Доприноси су често субвенционисани, шве. subventionerade, то јест нешто нижи од стварне цене услуга, а то из разлога да би и онај који нема много пара могао да користи услуге општине.
Приходи општина... Остали прихпди Прпдаја услуга и 5% угпвпра Ренте и закуп 1% 3% Таксе и накнаде 7% Специфична владина даваоа 4% Генералне владине дпнације 12%
Прихпд пд ппреза 68%
... и трошкови Предшкплске активнпсти и брига шкплски узраст 13%
Кпмерцијалне Остале услуге 16% услуге 6% Индивидуална и брига п Оснпвну шкплу ппрпдици 17% 4% Финансијска ппмпћ 2% Брига п инвалидима Средоу шкплу 11% Негу старих лица 8% 19% Осталп пбразпваое 4%
14
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011
Приходи региона Остали прихпди 5%
Таксе и накнаде 3%
Циљани Владини грантпви 3%
Главна Владина даваоа 7% Субвенције фармацеутских грантпва 9%
Прихпди пд ппреза 73%
... и њиховa потрошњa Остале здравствене Фармација услуге 10% 9% Стпматплпшка заштита 4% Специјалистичке психијатријска заштита 9%
Специјалистичке телесне заштита 52%
Примарну здравствену заштиту 16%
15
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 9. ОДНОСИ ИЗМЕЂУ РАЗНИХ НИВОА ВЛАСТИ Шведски кабинет и Парламент одлучују о пштем оквиру свих активности државног сектора, укључујући и опшински. На основу овлашћења да издаје уредбе и прописе, држава такође даје смернице локалним властима и над њима врши надзор који спроводе њене службе. Посебно законодавство које се односи на образовање, здравствене услуге, питања просторног планирања и градње, такође представља облик надзора јер оно уређује детаљне прописе о томе како општине треба да управљају различитим програмима.15 Одлуке Риксдага и владе се спроводе, између осталог, од стране државних органа управе, шве. myndigheterna
16
. Службена лица у тим установама требају бити
непристрасна, шве. opartiska17 и држати се закона и прописа који регулишу начин рада органа управе. Грађанин који сматра да је службено лице донело погрешну одлуку, има могућност уложити жалбу, шве. över klaga18, на одлуку, тако што се обраћа неком службеном лицу на вишем нивоу. У том случају службена лица су дужна да објасне коме треба упутити жалбу. Може се такође обратити и Правном омбудсману. Окружни административни одбори су директно одговорни за квалитет ових послова како у окрузима тако и у општинама које припадају том округу. Локалне и регионалне власти независно именују своје ревизоре па су у области финансија у великој мери самосталне. У одређеним случајевима општине могу ставити вето на мере владе, ако се тичу општинске земље или одлука о изградњи фабрика чија би производња водила еколошком загађењу а понекада се могу директно обратити апелом Влади у случају неприхватљивих одлука владиних агенција. У случају конфликата који се не могу разрешити споразумно проблем решава управни суд. Судови углавном решавају питања законитости локалних одлука или аката. Жалба на одлуку општине може се поднеди из области дозвола и социјалне помоћи и то су административне жалбе које могу да поднесу административном
15
Упоредна искуства локалних самоуправа, Мијат дамјановић,Београд 2002 Државне или општинске јединице са службеним лицима који доносе одлуке по питањима из делокруга органа управе 17 Који не заузимају став за или против одређеног лица или одређене ствари 18 Жалити се вишем органу управе на одлуку за коју се сматра да је погрешна 16
16
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 апелационом суду само они који су погођени. Жалба се може поднети у року од три недеље од датума пријема одлуке. Ако се сматра да је град прекршио своја права или да је одлука у супротности са прописима локално становништво има право на жалбу Управном суду. Ово је познато као судска ревизија и одлука се мора донети у року од три недеље. 10. НАЧИН ПРУЖАЊА УСЛУГА У Шведској постоји систем дистрибутивне правде што значи да све локалне заједнице треба да имају сличне услове живота и сличан квалитет услуга. Функционери се уз то стално и систематски консултују са грађанима око квалитета услуга. Бројне приватне агенције се укључују путем конкурса у послове пружања услуга (чишћење, довод електричне енергије, воде, гаса), а многе делатности као што су здравство и образовање прелазе на нове начине предузетничког управљања, финансирања и рада. У оквиру општина има више од једног од три запослених у здравству и социјалној заштити и готово један од четири у школству. У великом броју општина примена информационих технологија је на високом нивоу тако да је олакшан начин пружања услуга грађанима. Изузетно је занимљива институција Већа корисника услуга која постоји само у Шведској. Ово тело се формира за све услуге које општина пружа и сврха му је да контролише квалитет и приступачност услуга. Ово тело има координатора и састављено је од представника давалаца услуга ( јавних и приватних агенција и институција), од 2 до 4 представника локалне власти (политичара и стручњака за ту област) и од 4 до 6 представника корисника услуга.
17
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Запослени у општинама подељени у групе запослених у 200819
администрација 78600; 11%
здравствена и социјална заштита 226600; 32% школа и предшколско 270900; 38% рехабилитација и превенција 7900 ; 1% технологија 84600; 12%
социјални и медицински радници 29100; 4%
култура, туризам и слободно веме 19800; 3%
Запослени у регионима подељени у групе запослених у 200820 рехабилитација и превенција 13300; 5% култура, школа и туриза и предшколско слободно 2400; 1% време 700; 0,30%
социјални и медицински радници 4600 ; 1,80%
стоматологија 13100; 5%
технологија 14900; 5,90%
администрација 43200; 17%
19 20
здравствена и социјална заштита 161 100; 64%
http://skl.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare http://skl.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare
18
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 11. САРАДЊА ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ И ЊИХОВЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ Сарадњу, удруживање и формирање асоцијација локалних власти у Шведској регулише Закон о удруживању локалних власти из 1985. године. Асоцијације могу имати своје органе власти као што су веће или скупштина и своје извршне органе као што су извршни одбор, комитети и одбор директора. Удруживање је добровољно а асоцијације морају прецизирати циљ удруживања, област којом се баве и време на које се удружују. Шведска Асоцијације локалних власти и региона шве. Sveriges Kommuner och Landsting SКL (еn SALAR) и Федерација савета региона Шведске SFCC су најпознатије асоцијације локалних власти у Шведској. Обе ове асоцијације имају статус правних лица. Шведска асоцијација локалних власти и региона настоји да промовише и јача локалне самоуправе и развије регионалну и локалну демократију. Послови удружења се финансирају из годишњих накнада чланова асоцијације у складу са њиховим пореским основама. Залажу се за интересе својих чланова којима нуде подршку и услуге. Организација је под политичком контролом. Чланови именују представнике за Конгрес који се састоји од 401 представника јединица локалне самоуправе и који се одржава сваке четири године у години након избора године. Конгрес одлучује о програму асоцијације за следеће 4 године и бира Управни одбор (21 члан) који је одговоран за свакодневне активности организације и ревизоре. Председник овог тела бира се из редова представника већинске политичке групације.У раду му помажу одбори. Мандат ових тела је четири године. Локална демократија је темељ целокупног рада асоцијације. Многе одлуке Европске уније утичу на локалне и регионалне власти у Шведској па удружење има за циљ да игра још активнију улогу у европској политици и отворило је своје међународну канцеларију у Бриселу која брине за европске интересе чланова удружења и тежи да утиче на политичке иницијативе у раној фази. Подкомпанија Шведске асоцијација локалних власти - Међународна агенција за развој SIDA развија и изводи пројекте подршке локалне самоуправе у Источној Еропи, Африци, Азији и Латинској Америци. Основни циљ SIDA-a је да подржи локалну и регионалну самоуправу.
19
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 SIDA је такође одговорна за управљање пројектима које спонзорише Влада, повезивање између шведских општина и њихових градова побратима у Источној Европи и осталим земљама у свету. Асоцијација је основана августа 2000. године као резултат реорганизације САЛАе, и ради као поткомпанија Шведске асоцијације локалних власти и Федерације савета региона Шведске SFCC. Скупштина европских регија (ен. Assembly of European Regions AER) има 14 шведских окружних управа и региона међу својим члановима, а десет шведских приморских области присуствују Конференцији периферних поморских региона (ен.Conference of Peripheral Maritime Regions (CPMR)). Stockholm, Gothenburg и Malmö су део мреже Европских градова (ен.Eurocities network). 12. ЗАКЉУЧАК Шведска је уставна монархија са парламентарним обликом владавине заснованом на једном дому законодавног тела. Власт у Шведској почива на древној традицији. Краљ Carl XVI Gustaf Bernadotte је крунисан 1973. године и његов ауторитет је симболичан и репрезентативан. Извршна власт припада Влади која се састоји од премијера и министара. Да би се олакшало спровођење националних владиних политика на регионалном нивоу, Шведска је подељена на 21 округа, сваки на челу са гувернером, кога поставља Влада.Округ је одговоран за медицинску негу, регионални саобраћај и транзит за планирање и друга питања превелика за општине. Локална самоуправа у Шведској има јак уставно-правни основ, који се састоји од сета закона који регулишу односе са централним властима и грађанима и има своја фискална права. Органи се бирају на директним пропорционалним изборима. Шведска је подељена на 290 општина које су основне јединице локалне власти и имају велику аутономију. Величина општина доста варира. Надлежне су за многа питања о којима се у другим земљама брину државни органи управе или приватна предузећа. Шведски кабинет и Парламент одлучују о општем оквиру свих активности државног сектора, укључујући и опшински. На основу овлашћења да издаје уредбе и прописе, држава такође даје смернице локалним властима и над њима врши надзор који
20
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 спроводе њене службе. Посебно законодавство које се односи на образовање, здравствене услуге, питања просторног планирања и градње, такође представља облик надзора јер оно уређује детаљне прописе о томе како општине треба да управљају различитим програмима. Према Уставу, општине и окрузи могу да наметну порезе својим грађанима, а Риксдаг може да доноси законе који одређује облике опорезивања. Порески приходи су највећи извор прихода за Шведске општине и регионе и чине око две трећине укупног прихода.
21
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 ЛИТЕРАТУРА
1. „Ренесанса локалне власти“, Снежана Ђорђевић, Београд 2002 2. „Упоредна искуства локалних самоуправа“, Мијат Дамјановић,Београд 2002 3. „Шведска џепни водич“ Ingela Björck, Bulle Davidsson, Integrationsverket, Norrköping 2003 4. http://www.sweden.gov.se/sb/d/2853/a/16199 05.05.2011. 5. http://skl.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare 07.05.2011. 6. http://www.val.se/val/val2010/slutresultat/R/rike/index.html 03.05.2011.
22
