Lokalna samouprava - Svedska

МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ ФАКУЛТЕТ ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ И АДМИНИСТРАЦИЈУ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

ШВЕДСКЕ

Студенти: Ивана Бабовић А067 / 11 Милица Бошковић А092/ 11

Професор: Миломир Минић

У Београду, 2013.

Семинарски рад

Локална самоуправа Шведске

САДРЖАЈ Садржај...............................................................................................................................2 Уводне напомене................................................................................................................3 Историјски развој локалне власти и самоуправе у Шведској.......................................4 Политички систем..............................................................................................................6 Систем локалне самоуправе..............................................................................................7 Уставна и законска регулатива локалне самоуправе.................................................7 Нивои организације власти...........................................................................................7 Општине......................................................................................................................7 Окрузи.........................................................................................................................8 Региони.......................................................................................................................9 Политичке партије...........................................................................................................10 Изборни систем................................................................................................................11 Надлежност локалних власти.........................................................................................12 Организација локалних и регионалних власти.............................................................14 Локалне финанасије.........................................................................................................16 Извори прихода............................................................................................................16 Финансијско уједначавање.........................................................................................17 Финансијска контрола.................................................................................................17 Односи између разних ниво власти...............................................................................18 Надзор и контрола.......................................................................................................18 Начин пружања услуга................................................................................................19 Сарадња локалних власти и њихове асоцијације..........................................................20 Реформа локалне самоуправе.........................................................................................21 Закључак...........................................................................................................................22 Коришћена литература....................................................................................................23

2



УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Шведска је најразвијенија сканиднавска земља која је по својој површини једна од највећих у Европи (око 450 хиљада км 2). Насупрот великој површини густина насељености је изразито мала – 19 становника по км 2, односно свега око укупно 9 милиона становника. Већина становништва живи у јужном делу земље, док су делови северне Шведске потпуно ненасељени. Како се простире на површини око 500км ширине и око 1600км дужине, а и због свог издуженог облика, природа и клима се знатно разликују у различитим деловима земље. Обрадиво земљиште, које покрива нешто мање од једне десетине целокупне површине, се углавном налази на југу. На северном делу се углавном налазе шуме и велики планински предели, који су, нарочито зими, прекривени снегом. Клима на морској обали северног дела, Norrland, не разликује се много од климе у јужнијим пределима земље. Главни град Шведске је Stockholm, уједно и највећи у земљи у ком живи око једна шестина укупног становништва. Други по величини је Geteborg, а затим следе Malmo, Uppsala i Linkoping. Шведска спада у групу индустријски најразвијенијих земаља света, где је приход по глави становника међу највишима у Европи и износи око 28 000 евра (подаци за 2010). Скоро петина свих запослених ради у индустрији, здравству и друштвеној бризи, шве. osmorg1, у трговини, комуникацијама и у услужном сектору. Скоро једна трећина ради у области која се обично назива јавни сектор, шве.offentliga sektorn, који обухвата све што се финансира пореским средствима (нпр.школе, здравство, полиција, одржавање чистоће, изградња путева итд.). Удео запослених у различитим секторима у 20102

19%

6%

5% Окрузи Држава Приватни сектор Општине

70%

1 2

Нпр. брига о деци и старима http://skl.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare

3

Семинарски рад Локална самоуправа Шведске Иако је Шведска једна од земаља социјалног благостања, и она од 1991. године пролази кроз период рецесије и кризе, који се одразио на пад БНП и на опадање нивоа јавне потрошње.

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ И САМОУПРАВЕ У ШВЕДСКОЈ Посматрано кроз историју, Шведска је једна од земаља која дуго гаји традицију и културу локалне власти. Први писани закони су се појавили већ у XIII веку. У периоду XIII и XIV века држава је била подељена на покрајине, где је свака покрајина имала свој закон. Главне полуге система узајамних права и обавеза чинили су краљеви, веће и сељаци. Сељаци су у то време имали личну и економску слободу и били су укључени у провинцијске скупштине. Период измeђу викиншког доба и почетка XVI века се у шведској историји назива medeltiden или средњи век. Трговином је управљала тзв. Hansa, тј. заједница моћних градова на северу Немачке. Трговци су у то време и у Шведској били веома моћни и богати. Данашњи главни град Stockholm у то време није био већи од села, док је најзначајнији град тада био Visby. Темељ Риксдага, однoсно шведског парламента је постављен током средњег века. У то време често је долазило до борбе за краљевску власт, а свако ко је желео да постане краљ сазивао је састанак са људима чија му је подршка била потребна. Касније ти састанци претворили су се у Риксдаг односно скупштину са четири сталежа (племство, свештенство, грађани и сељаци) која су морала заступати интересе различитих група у друштву. Током XVII века Шведска постаје једна од најзначајнијих земаља Европе и тај период се у Шведској назива „stormaktstiden” односно доба велесиле. Тада је Шведска била териоторијално много већа него данас и простирала се на више данашњих европских земаља: Финска, подручја Русије, Естоније, Летоније, Пољске, Немачке и Норвешке. Почетком XIX века већина становништва је и даље живела по селима и бавила се пољопривредом. Разлика између богатих и сиромашних је била јако велика. Само богати сељаци су могли седети у Риксдагу, а краљ је и даље имао врховну власт. Средином XIX века спроведене су серије земљишних реформи, а ранија села су распарчана тако да уместо сеоских целина, имања су распрострањена свака за себе. 1862. године је донет Закон о локалној самоуправи којим је формирано 2500 општина, провинција и градова. У њима је успостављен демократски облик организовања и формирана су већа чији су представници бирани из разних социјалних класа. Ове реформе су добиле назив поделе шве. skiften, а локалне власти су добиле право да одлучују о приходу и порезима на својим територијама. У овом периоду почела се развијати индустрализација. Почела је изградња фабрика, градили су се путеви, железнице и канали. Многи су напуштали села и 4

Семинарски рад Локална самоуправа Шведске досељавали су се у градове, који су постајали све већи. Донети су и прописи којима се формирала основна народна школа шве. folkskola која је била бесплатна.

Почетком XX века и даље је сиромаштво било широко распрострањено. Рад у индустрији је био тежак и лоше плаћен. Да би остварили боље услове рада, радници су се удруживали у синдикате. То је био почетак тзв. радничког покрета, шве. аrbetarrorelsen. Почеле су да се оснивају и политичке странке, а 1909. год. је донет закон да сви мушкарци, а не само они богати, имају право гласа, док су тек 1921. године то право добиле и жене. Водећа партија у периоду почетка XX века била је социјалдемократска која је била усмерена на најугроженије становништво. Говорили су о стварању народног дома, шве. folkhem, друштва које је требало да буде као дом за народ, без већих економских и друштвених разлика између људи. Зато су и донешени прописи о надокнадама болесним и незапосленим, плаћеном годишњем одмору, дечијем додатку, пензији, итд. Све ово се називало благостањем, шве. vakfard, а плаћали су га сви становници кроз порез и доприносе. Први Риксдаг са четири сталежа замењен је у току XIX века новим са два дома, а тек 1970. године формира се Риксдаг који постоји и данас и који је састављен од једног дома. Шведска је данас једна од европских земаља са највишим стандардом, иако се почев од деведесетих година осећају последице кризе и велика социјална давања су превазишла могућности профита што је довело до буџетског дефицита и увођења разних мера предузетничког управљања и економичнијег и ефикаснијег управљања новцем и ресурсима.3

3

Alan Norton: International Handbook of Local and Regional Governement, Edward Elgar, 1994. I Andres Lindstrom: The End of Swedish Model, u radu Subnational Democracy in the European Union, by John Loughin, Oxford University, 2001

5



ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ Краљевина Шведска, шве. Konungariket Sverige је по уређењу унитарна држава и парламентарна монархија. Moнарх је формални представник државе, али нема прерогатив политичке моћи и не учествује у политичком животу, већ је његова улога примарно церемонијална и репрезентативна. Основни орган власти је парламент – Riegsdag. To je једнодомно тело, са мандатом од три године, састављено од 349 посланика, од чега су 310 представници локалних власти, а 39 представници политичких партија. Парламент доноси одлуке на највишем нивоу, тј. на нивоу целе државе. Странка која је добила већину гласова на изборима за Риксдаг, саставља Владу, шве. Regering. Влада је састављена од чланова кабинета, шве. statsrad, тј. министара који су или на челу неког од министарстава или раде у неком од њих. Влада спроводи одлуке Риксдага и подноси предлоге нових и измене постојећих закона. Кабинет у целини одговара за све одлуке владе. Иако су многе рутинске ствари у пракси одлучене од стране појединих министара и само формално усвојене од стране владе, принцип колективне одговорности огледа се у целокупном раду Владе. Као део својих званичних функција, Влада: подноси рачуне Риксдага, спроводи одлуке скупштине, представља Шведску у ЕУ, доноси одлуке у појединим управним стварима које нису обухваћене другим органима, усмерава активности и рад извршних органа итд. На регионалном нивоу, као унитарна држава Шведска има 290 општина, шве. kommuner, и 24 округа, шве. landsting. Већа подручја, односно окрузи одговорни су, пре свега, за здравство, док под надлежност општина подпадају школство, дечији вртићи и друга локална питања, шве.lokala fragor4. Ови органи имају и своје политичке скупштине, односно окружна већа, шве. landstingsfullmaktige и скупштину општине, шве. kommunfullmaktige. Избори за све три скупштине се одржавају истом приликом, тј. сваке треће недеље у септембру месецу, сваке четврте године. Традиционално у Шведској постоји култура поштовања државе и јавних институција као институција које раде у интересу грађана и њихових потреба. Отуда је партнерски однос централне и локалне власти деценијама присутан, па се и надзор над радом локалних органа доживљава као потреба координације и бољег увида у опште потребе и хармонизација целине друштва.5

4 5

Питања која се односе на мања подручја Alan Norton: International Handbook of Local and Regional Government, Edward Elgar, 1994.

6



СИСТЕМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ Уставна и законска регулатива локалне самоуправе Локална самоуправа у Шведској има дугу традицију. Један од четири уставна закона Шведске обезбеђује уставну заштиту локалним властима. Он каже: „Сва јавна власт у Шведској потиче од грађана. Јавна власт се заснива на слободном изражавању мишљења и на општим изборима. Она је примењена кроз председнички, парламентарни систем власти и кроз локалну власт.“ Општине и окружна већа чине основне јединице локалне власти и имају значајан степен аутономије, као и независне надлежности опорезивања што им гарантује Устав. Позитиван став Шведске према локалној самоуправи огледа се потписивањем Европске повеље о локалној самоуправи 1989. године, само четири горине након проглашења. Инструмент Владе, шведски Устав (1974) даје експлицитно признање принципима локалне самоуправе, што се одразило на доношење Закона о локалној власти из 1991. године, који детаљно регулише материју локалне самоуправе.

Нивои организације власти Шведска има двостепени систем организације локалне власти и подељена је на општине и округе.

Општине Општине представљају основне јединице локалне власти које традиционално имају велику аутономију у Шведској. Шведска има 290 општина и одговорне су за већи део јавних услуга. Већина послова општина су директно везане за демографске факторе. Општине су одговорне за: 1. основно и средње образовање, специјалне школе, за интелектуално онеспособљено становништво, за образовање одраслих и омогућавање учења језика за имигранте. Сво образовање у обавезном систему је бесплатно 2. брига о старима и инвалидима, омогућавање пружања помоћи у кући и у посебним смештајима

7



3. оппштине су главни послодавци, пошто један од пет запослених ради у општини6 4. пружање услуга у области заштите здравља, социјалне службе, инфрастурктуре, путеви и транспорт, зелене површине, заштита животне средине, вода и канализација, прикупљање и управљање отпадом 5. хитне службе (полиција, услуге ватрогасаца) 6. рекреација, култура, уметност, спорт итд. Основни представнички орган у општини је Скупштина шве. kommunfullmaktige, која се бира на мандат од 3 године. Она бира извршне органе: извршни одбор, градоначелника и опсионо менаџера7. Законодавна скупштина општине броји од 31-101 члана из пропорционалне заступљености на општинским изборима. Општине имају право да убирају порез на приход и да наплаћују разне услуге. Имају значајан распон у одлучивању које услуге треба да понуде, али су такође законом везане за обезбеђивање основних услуга становништву.

Окрузи Шведска је подељена на 24 округа. Највише законодавно тело у округу је окружно веће шве. lansstyrelserna, бирано на мандат од 3 године. Окружна већа су надлежна за своја мања поручја округа шве. lan. У сваком округу се налази окружни административни одбор који је регионални представник централне владе и функционише као веза између националног и регионалног нивоа. Рад административног одбора окурга води гувернер шве.landshovdning кога поставља влада на период од 6 година. Чланове одбора, њих 14 бира окружна скупштина. Окружни одбор надгледа општине и округ у области социјалног и просторног планирања, регионалне полиције и области владиног секторског планирања. Политички задаци на нивоу округа се предузимају, са једне стране, од окружних већа, односно директно бираних представника становништва и са друге стране, управног одбора окурга који је владин орган власти у округу.

6

Подаци из 2004.године Stig Montin & Gunner Persson: Local Institutional Changein Sweden – A Case Study, u radu: New Modes of Local Political Organizing – Local Gоvernment Fragmentation in Scandinavia. 7

8

Семинарски рад Локална самоуправа Шведске Функције округа су разноврсне и смисао им је обједињавање неких активности општина и пружање услуга које захтевају већи простор. Најважније функције округа су следеће: 1. здравство 2. брига о старима, хендикепиранима (однosno свакога са здравственим проблемима) 3. стоматолошка нега 4. подељене надлежности са општинама као што су: комункикације, транспорт, школе, полиција, регионално планирање итд.

Региони Региони у Шведској не представљају јединице локалне самоуправе. Тренутно у Шведској постоји 8 статистичких региона, а уколико се до 2015. године покаже њихов квалитет рада, пуна функционалност и корисност, под покровитељством шведске владе они би могли прерасти у самоуправне регионе.

9



ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ Политичке партије у Шведској играју значајну улогу у политици локалне власти. Током XX века водећу улогу имала је Социјалдемократска странка, која је доминирала Шведском све до 2006. године када је на власт дошла коалиција четири странке десног центра – Модерати, Либерална странка, Странка центра и Хрићански демократи. На последњим изборима одржаним 19. септембра 2010. године Алијанса за Шведску8 је освојила 173 од 349 места, Социалдемократе 112, Зелена странка 25, Шведска демократска странка 20 и Лева партија 19 седишта у парламенту. • • • • • • •

8

Модерати наглашавају личну слободу, слободно предузетништво, као и смањивање стопе раста јавног сектора и подржавајући социјална давања. Зелена странка, односно еколог странка подржава замену нуклеарне енергије за алетернативни еколошки извор енергије. Либерлна странка има платформу друштвене одговорности без социјализма, односно развој тржишне економије у комбинацији са свеобухватним социјалним програмима. Приоритети Централне странке су здрава економска клима за бизнис и отварање нових радних места у руралним крајевима, рурални развој и промена животне средине. Демократска странка има приоритет да заштити културу и вредности, углавном кроз смањење имиграција у Шведској. Лева партија је фокусирана на феминистичким питањима, запосленост у јавном сектору, супротстављање приватизацији и смањивању јавне потрошње. Хришћанска демократска странка је вредносно оријентисана кроз залагање за породице, етничке мањине и бригу за старије.

Коалиција четири странке: Модерати, Либерална странка, Странка центра и Демохришћани

10



ИЗБОРНИ СИСТЕМ Шведски систем је представнички, има добро постављен партијски систем и оснажен је високим одазивом грађана на изборима. Општи избори у Шведској се одржавају сваке четири године на националном, регионалном и локалном нивоу за Риксдаг, окружне управе и општинска већа. Услов за учеће на изборима је држављанство Шведске, навршених 18 година живота и пребивалиште на територији Шведске. Држављани земаља чланица ЕУ, Норвешке и Исланда који су регистровани као настањени на територији Шведске и који имају навршених 18 година, као и држављани других земаља који су настањени у Шведској више од три узастопне године имају право да гласају на општинским изборима и изборима за чланове већа окурга. На изборима странка треба да освоји макар 4% да би ушла у Парламент, 3% за округе, док за општине не постоји граница. Представничка структура представника на локалном нивоу је слична оној у парламенту. Шведска има историју снажног политичког учешћа обичних грађана кроз своје грађанске покрете – синдикате, женске покрете, спортске покрете и многе друге. Излазак грађана на изборе је био увек велик у односу на друге земље. У Шведској се сматра озбиљним демократским проблемом то што се политичко учешће грађана смањује последњих десет година. Излазак бирача на изборе је опао, иако само на 80%, што је још увек висок проценат у међународним размерама.

11



НАДЛЕЖНОСТ ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ Kључни концепт шведског модела јавне управе је децентрализација. То значи да и одговорност за услуге и доношење одлука треба да буду што је могће ближе грађанима на које се те одлуке односе. Надлежност општина, округа и централне власти почива на хармоничном партнерском односу сва три нивоа организације власти. Традиционално локалне власти у Шведској имају велику аутономију. Шведске општине и окрузи су надлежни за пружање значајног дела јавних служби. Оне имају висок степен аутономије и имају независна овлашћења опорезивања. Локална власт у Шведској има велику слободу да самостално организује своје активности, посебно о питањима која су од јавног интреса и тичу се становника и територије те локалне заједнице. Њихове одговорности регулисане су Законом о локалној власти, а делимично и законима и уредбама које покривају специфичне области, као што су нпр. Закон о социјалним услугама, Закон о планирању и изградњи, Закон о образовању итд. Традиционално у Шведској постоји култура поштовања државе и партнерских односа свих нивоа власти, те из тог разлога постоје различити послови који су подељени између свих нивоа власти, као што су одржавање музеја, уметничких галерија и библиотека. Локалне власти заједнички брину о болницама и здравственим услугама, тако што су окрузи задужени за болнице, а општине за диспанзере, домове за опоравак и дуготрајну негу. Такође, у заједничке послове општина и округа спада и брига о позориштима и концертима, као и питања везана за локални јавни саобраћај. Према Закону, постоје дефинисани обавезни послови јединица локалне власти, као и послови које јединице локалне самоуправе могу добровољно обављати. У надлежност општина спада следеће: • • • • • • • • • • • •

Социјалне службе Брига и старатељство над старима, тешко покретним лицима итд. Брига о деци Заштита животне средине Здравствена заштита Јавни школски систем за децу Питања структуре и изградње Санирање и одлагање отпада Спасилачка служба Вода и одводњавање Ред и безбедности Друге активности које су добровољне, нпр. слободне активности за младе, култура, запослење итд. 12



У надлежност округа спада следеће: • • • • • • • • • • •

Пољопривреда Здравствена заштита Стоматолошке службе Заштита животиња Комуникације Еколошки циљеви Шумарство и риболов Регионални развој Саобраћај Индустрија Друге добровољне активности, као што су: култура, едукација, туризам итд.

13



ОРГАНИЗАЦИЈА ЛОКАЛНИХ И РЕГИОНАЛНИХ ВЛАСТИ Начин организовања и рада локалних власти представља школу демократије. Она је ослоњена на дугу традицију локалне власти и на демократске вредности које ово друштво љубоморно чува и негује.9 Модел организације локалних власти који постоји у Шведској је модел скупштина – градоначелник, односно јака скупштина – слаб градоначелник. Скупштина oпштине шве. kommunullmaktige представља представничко тело које само одлучује о броју својих посланика. Број посланика се одређује према броју становника који имају право гласа који живе у тој општини. Мале општине морају имати најмање 31 посланика, док велике општине, као што је град Стокхолм, могу имати до највише 101 посланика. Сваки посланик у скупштини има свог заменика. Чланови скупштине се бирају на општим изборима сваке четврте године и то у исто време када и избори за Риксдаг. Бирачко право имају сви пунолетни грађани држављани Шведске који узастопне три године пре избора живе на териоторији Шведске. Скупштина има надлежности у погледу одлучивања о принципима и политици рада у разним областима: • • • • • • •

Утврђивање података и смерница за деловање у разним областима Усвајање буџета, утврђивање политике пореза и одлучивање о другим финансијским питањима Одлучивање о организацији и процедурама рада комитета Избор комитета Избор ревизора и њихових заменика Усвајање годишњег извештаја о раду и утврђивање одговорности Издаје одлуке о питањима значајних за локалну заједницу.

Поред скупштине веома важну улогу у процесу управљања има и извршни одбор кога бира скупштина општине. Он има функцију координације, задужен је за послове администрације и надгледање рада разних комитета, без могућности интервенисања и мешања у рад. Такође, одговоран је за реализацију политике скупштине и задужен је за подношење предлога за одлуке које скупштина треба да донесе. Председник извршног одбора је градоначелник шве. kommunstyrelsens ordforande, кога бирају чланови извршног одбора. Он припрема, сазива и председава седницама извршног одбора и уједно је и политички представник локалне

9

Снежана Ђорђевић, Ренесанса локлане власти- упоредни модели, 2012.

14



заједнице. Градоначелник има ограничену моћ одлучивања јер већина одлука мора бити донета колективно од стране извршног одбора. Током 1980-их година велики број општина је укључио менаџера као корисног института у циљу подстицања економског развоја, предузетништва и креирања развојих пројеката. Законима није регулисано обавезно постојање менаџера, али је флексибилан начин организације локалних власти омогућио општинама да самостално могу укључити и овај институт ради боље ефикасности и квалитета рада. Поред извршног одбора, постоје и други обавезни одбори, као што су одбори за образовање (у општинама) и за здравље (у окрузима). Такође, поред обавезних, постоје и опциони одбори. О броју и врсти одбора који су неопходни за рад одлучује скупштина. Одбори су подељени по областима и углавном су задужени за питања управе, реализацију послова пренетих од скупштине и друге надлежности предвиђене по закону и статуту. То могу бити различити одбори за културу, одбори за просвету, одбори за слободно време итд. Одбори за свој рад одговарају скупштини и извршним органима.

15



ЛОКАЛНЕ ФИНАНАСИЈЕ Самосталност локалних јединица у Шведској се огледа и у јакој финансијској аутономији коју локалне власти имају у односу на централну власт. Финансијска самосталност се пре свега огледа у праву локалних власти да имају своје порезе, да самостално утврђују стопу тих пореза, као и право на њихово непосредно убирање. У просеку око 70% буџета локалних власти чине изворни порези, што представља међу највишим процентима у свету (видети Табела 1). Табела 1. Структура локалних прихода10 Извор Општински порези Државна давања Таксе и намети Нови зајмови Други извори

Округ 62 16 17 1 4

Општина 42 25 18 6 9

Скупштина јединице локалне самоуправе усваја буџет и одређује пореску стопу за локалне власти најкасније новембра сваке године, осим специјалних разлога. Буџет мора да садржи финансијски план за период од три године, као и утврђену пореску стопу за наредну годину (фискална година).

Извори прихода Основни извор прихода локалних влсти је општински порез, шве. кommunalskatt, који су обавезни да плаћају сви становници општина који имају приход. Општина има право да самостално одреди висину општинског пореза, те се износ самог пореза креће различито од општине до општине (од 28.90 круна до 33,30 круна)11. Под државним давањима шве. stats – bidrag, подразумевају се давања државе за трошкове потрошње, као и за инвестиције чији износ зависи од тога да ли се дотира општинама са ниским степеном прихода или општинама које су у нешто погоднијем материјалном стању. Новчана средства које се уплаћују самој општини на име, односе се углавном на уплаћивање новца за исплату услуга у области здравства, јавног саобраћаја, електричне енергије, услуге грејања, воде, смећа, вртића или бриге о старима и за таква средства користи се назив шве. avgifterna, односно доприноси. Сами доприноси често су субвенционисани, дакле нижи од реалне цене услуга како би грађани без обзира на материјални статус могли користити услуге општина.

10 11

Извор: „Ренесанса локалне власти – упоредни модели“ , Снежана Ђорђевић Подаци о износу пореза за 2003. годину, извор: Шведски џепни водиџ, Ingela Björck, Bulle Davidsson,

Integrationsverket, Norrköping 2003.

16



Такође, ради бољег успостављања баланса у локалној заједници, сама локална власт се може задужити преко зајмова код банака и кредитних институција без ограничења од стране централне власти. Оне такође могу, да би повећале своје приходе, продавати земљу и имовину. У 2008. години приход локалних власти износио је око 699 милијарди круна (око 100 милијарди долара), од чега око две трећине тог износа чине порески приходи.

Финансијско уједначавање Током реформе локалне самоуправе спроведене су и реформе државних давања 1993. и 1996. године увођењем принципа финансијског уједначавања општина са циљем да се грађанима свих општина обезбеди бар минимум стандарда јавних услуга. Већина државних давања замењена је државном субвенцијом која је подељена општинама на основу разлика у пореском капацитету и разлике у структури трошкова. Новији систем финансијског уједначавања уведен је јануара 2005. године. У сврху финансијског уједначавања се одређеним општинама, оним које су неповољнијем положају, даје се грант за уједначавање, док оне општине које имају натпросечни порески капацитет плаћају накнаду за државу.

Финансијска контрола Влада Шведске врши генералну супервизију локалних финансција дајући сваке године жељени оквир унутар кога се општинама препоручује да формирају буџете и креирају порезе. Влада даје смернице за одговорно управљање финансијама локалних власти. Последњих година је утицај владе на локалне трошкове повећан могућношћу замрзавања пореза.

17



ОДНОСИ ИЗМЕЂУ РАЗНИХ НИВО ВЛАСТИ Како би се успоставила добра комуникација између различитих нивоа власти и спровела у потпуности демократија, власти у Шведској морају имати посредника. Улогу посредника између различитих нивоа власти имају две шведске асоцијације власти, и то Шведска асоцијација локалних власти (SALA) и Федерација већа округа. Локалне власти у Шведској првенствено се труде да задовоље потребе својих грађана, користећи се принципом супсидијарности, по коме локалне власти имају првенство у задовољавању потреба грађана као и по усвојеном административном принципу да одлуке треба доносити на најнижем могућем нивоу, што ближе грађанима.

Надзор и контрола Надзор над радом локалних власти састоји се од надзора који спроводе посебна локална надзорна тела и надзора који спроводе владине агенције, попут Националног одбора здравства и социјалне заштите, Националне агенције за образовање, Окружног управног одбора итд. Надзорне мере владиних агенција се састоје у надгледању и испитивању рада локалних власти. Међутим, оне не могу прогласити неважећим одлуке локалних власти, али могу у неким случајевима да покрену судску ревизију или изрекну условну новчану казну у некој општини или округу, као и да обавесте Владу о одређеним недостацима у раду. Скупштина локалне јединице након свог конституисања изабере најмање три ревизора који надзиру рад извршних и других одбора. Они надзиру правилност, економичност и сврсхисходност рада локалних субјеката, те о томе, једном годишње, подносе извештај скупштини. Ако ревизори утврде неправилност у раду појединих тела, о томе обавештавају скуштину. Држава такође обезбеђује механизам за испитивање активности локалних власти локалним грађанима. Сваки грађанин има право да испита законитост одлуке. Жалба се упућује суду, а може је поднети грађанин који је директно угрожен том одлуком. Суд испитује легалност одлуке и ако је одлука нелегитимна она се повлачи и мења. Уколико грађанин сматра да је оштећен, односно да му је повређено право доношењем погрешне одлуке, он може уложити жалбу на одлуку шве. över klaga12, обраћањем службеном лицу на вишем нивоу. Такође грађани се могу обратити и Правном омбудсману који сам по себи има улогу да заштити права грађана.

12

Жалити се вишем органу управе на одлуку за коју се сматра да је погрешна

18



Начин пружања услуга У Шведској се изричито води рачуна да све локалне заједнице имају сличне услове живота, као и сличан квалитет пружених услуга. Њихова култура захтева да сви уживају исте услове за живот у локалној заједници, те у ту сврху постоје функционери који су задужени да са грађанима размењују повратне информације око самог квалитета услуга у тој заједници. Са друге стране, постоје разне приватне агенције које су се укључиле у послове пружања услуга, као што су чишћење, вода, електрична енергија, очување животне средине итд. Истовремено, одређене делатности попут здравства и образовања, иако још увек нису тржишно дефинисане, прелазе на нове начине предузетничког финансирања, управљања и рада. Међутим, разграничавање послоава многих делатности у односу централно – локално и политичко – неполитичко је још увек нејасно. Институција која данас постоји само у Шведској, тзв. Институција Већа корисника услуга формира се за све услуге које пружа општина, а њена намена је контрола квалитета, цена и приступачност самих услуга корисницима. Помоћ при раду ове институције остварује координатор као члан тела који је састављен од представника давалаца услуга, 2-4 представника локалне власти и од 4-6 корисника услуга. Још један побољшан вид пружања услуга грађанима, кроз развој информационих технологија у раду локалних власти, се огледа кроз олакшано регулисање разних обавеза преко персоналних рачунара грађана у смислу лакшег добијања докумената, информација итд.

19



САРАДЊА ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ И ЊИХОВЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ Закон о удруживању локалних власти, који датира из 1985. године, регулисао је питања сарадње, удруживања и формирања асоцијација локалних власти у Шведској. Локалне власти су, у жељи да брже реше своје проблеме и обезбеде квалитетне услуге својим грађанима, одлучиле да се удруже и сарађују формирајући асоцијације које морају имати прецизан циљ удруживања, затим одређену област којом се баве и назначено време на које се формирају. Sveriges Kommuner och Landsting - SKL (енг. SALA), Шведска Асоцијација локалне власти најпознатија је поред Федерације савета региона Шведске. Циљ SALA-e је да даје општинама савете у областима како економских и правних, тако и техничких проблема којима се општине баве. Улога ове асоцијације је да преговара и заступа интересе општина у преговорима са органима централне власти. Такође настоји и да промовише и ојача локалну самоуправу и истовремено развија регионалну и локалну демократију. Ова асоцијација се залаже за остваривање интереса својих чланова. За ову организацију чланови именују представнике за Конгрес који се састоји од 401 представника јединица локалне самоуправе у коме се одлучује о програму асоцијације за следеће четири године и бира се Управни одбор. Управни одбор, у саставу од 21 члана одговоран је за свакодневне активности саме организације. У овом телу постоји и председник коме у раду помажу одбори. SALA има своју подкомпанију Међународну агенцију за развој SIDA, која води пројекте подршке локалне самоуправе у Источној Европи, Азији, Африци и Латинској Америци. Одговорност за управљање пројектима ова асоцијација има још од 2000. године када је и основана. Шведска може да се похвали и оствареном прекограничном сарадњом, са општинама и регионима других земаља. Успостављањем сарадње бавили су се проблемима привреде, образовања, културе и другим питањима. Размењујући искуства са општином Торнио у Финској у пограничним областима, 2002. године општина Хапаранда у Шведској добила је награду за најуспешније развијен пројекат прекограничне европске сарадње. Сарадња ове две општине датира још од 1960. године, док је у последњих неколико година достигла изузетно висок ниво. Остварили су пројекте попут: заједничке депоније, заједничке службе за противпожарну заштиту, амбулатну, службу за хитне интервенције, пројекат прво Евро средње школе, реализовали бројне школе језика, културних програма, спортских делатности и многих других.

20



Споразум о сарадњи између Данске, Финске, Исланда, Норвешке и Шведске (Уговор из Хелсинкија) иѕ 1962. године обезбедио је основ за сарадњу у области културе, социјалне и економске политике, транспорта и заштите животне средине. Дакле, у Шведској је сарадња локалних власти са асоцијацијама, као и прекогранична сарадња за врло завидном нивоу. Помоћу стварања асоцијација помогли су, не само грађанима у остваривању њихових потреба, већ и јачању своје земље и демократије у њој.

РЕФОРМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ Доношењем Закона о локалној самоуправи, усвојеног 1991. године отворило се питање о јачању локалне самоуправе и њеном значају. Циљ реорми тиче се унапређења рада локалне самоуправе, модернизације рада локалних власти, процесионализације, ефикаснијег обезбеђивања услуга уз транспарентност рада и веће укључивање грађана у процесе одлучивања и доношења одлука. Свака од реформи доприноси унапређењу рада локалне самоуправе, истовремено доприносећи стању у држави. Тако је 1992. године доношењем Закона о јавним набавкама отворена могућност пружања услуга локалних власти на тржишту, чиме се битно побољшао квалитет јавних услуга. Доношењем нових и изменама постојећих закона, локална самоуправа у Шведској прилагођава се и на тај начин послује у складу са временом и донетим актима, истовремено пружајући грађанима више опција да утичу на одлуке локалних власти.

21



ЗАКЉУЧАК .......................................

22



КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА 1. 2. 3. 4. 5.

Снежана Ђорђевић , „Ренесанса локалне власти“, Београд, 2011. Мијат Дамјановић, „Упоредна искуства локалних самоуправа“, Београд, 2002. Ingela Bjorck, „Шведска – џепни водич“, Norrkoping, 2003. „The Swedish Local Govermenet Act“, Ministry of Justice, Stockholm, 2001. Alen Norton, „International Handbook of Local and Regional Governement“, Edward Elgar, 1994 6. Stig Montin & Gunner Persson, „Local Institutional Changein Sweden – A Case Study“, u radu: „New Modes of Local Political Organizing – Local Guvernement Fragmentation in Scandinavia“, 2004. 7. Теодор Антић, „Компаративни приказ сустава локалне самоуправе у неким еуропским државама“, Стручни чланак, Загреб, 2002. 8. Soren Haggroth, „Swedish Local Govermenet – Traditons and Reforms“,Тhe Swedish Institute, Falkoping, 1999. 9. „Local Government in Sweden: Organization, Activities and Finance“, Stockholm, Regeringskansliet, 2006. 10. Sang-Chul Park, „Шведски систем локалне самоуправе у ери глобализације и локализације“, CAIST, 2004. 11. Dr Ian Micallef, „Локална и регионална демократија у Шведској“, 2008. Websites: www.gemeindebund.at www.nordmaling.se www.sweden.gov.se www.skl.se www.val.se www.regeringen.se www.wikipedia.org www.sweden.se

23

Lokalna samouprava - Svedska

Recommend Documents