ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE RECIKLAŽNIM PROCESIMA U ovom radu su predstavljeni opšti principi reciklažnih procesa u cilju zaštite životne sredine. Razvojem industrije i proi zvodnih procesa, uvođenjem novih tehnologija u sve svere industrije, dolazi do pojave velike količine otpada koji ima veliki uticaj na životnu sredinu. Najčešće je to negativan uticaj jer otpad u velikoj meri zagađuje životnu sredinu. Zbog toga se mora upravljati otpadom, a jedan od načina načina je povećanje stepena reciklažnih procesa. procesa. Ključne reči: Reciklaža, otpad, upravljanje otpadom, tehnologije. 1. UVOD Čovek u svojoj konstantnoj težnji da olakša sebi život, osmišljava i primenjuje nove tehnologije kako u svim granama industrije, tako i u svakodnevnom životu. Uporedo sa primenom novih tehnologija i napretkom čovečanstva, dolazi do povećanja negativnih uticaja čoveka na životnu sredinu. Povećava Povećava se količina otpada koji se stvara. Zbog toga je neophodno upravljati otpadom. Upravljanje otpadom nije samo tehnički problem nego u velikoj meri zavisi i od političkog, zakonskog, zakonskog, socijalnog, kulturnog i ekonomskog uticaja i obuhvata mere i posebna pravila ponašanja u skladu sa zakonskom regulativom i zahtevima standarda ISO 14001. U ovom radu su razmotreni opšti principi reciklaže u cilju zaštite životne sredine. Poseban akcenat je dat na reciklažu elektronskog otpada. 2. OTPAD 2.1. Vrste i klasifikacija otpada Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. Vrste otpada su: − komunalni komunalni otpad (otpad iz domaćinstva), − komercijalni otpad i − industrijski otpad [1]. Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva (biorazgradivi i baštenski otpad, staklo, plastika, boce od spreja, spreja, kućna hemija, fluoroscentne fluoroscentne cevi, cevi, razređivači i boje, ulja, ulja, baterije i dr). U komunalni otpad spada i otpad nastao na javnim površinama u lokalima, restoranima, školama i vr tićima. vr tićima. [2] [2] Biorazgradivi otpad je komunalni otpad i ne spada u opasan, jer je organskog porekla i u potpunosti se razgrađuje razgrađuje u aerobnim ili anaerobnim uslovima (sa i bez prisustva vazduha). vazduha). Njega ne čine ostaci šumarstva ili poljoprivredni ostataka, đubrivo, đubri vo, kanalizacioni mulj, ili neki drugi biorazgradivi otpad, kao što su ostaci od tekstila, papira ili prerađenog drveta. Takođe u biorazgradovi otpad ne spadaju oni nusproizvodi proizvodnje hrane koji nikada ne postaju otpad. Biorazgradivi otpad se može kategorizovati ka tegorizovati i kao mokri otpad. U zavisnosti od količine vode koju sadrži biorazgradivi otpad se može podeliti na: Zeleni otpad iz parkova, vrtova itd. i kuhinjski otpad. On sadrži između 50-60% 50 -60% vode i drvni otpad (lignocellulosis). I otpad koji sadrži do 80% vode, ali bez drvnog otpada [2]. Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim organizacijama, organizacijama, koje se u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom. zabav om. U komercijalni otpad ne spada otpad iz domaćinstva i industrijski otpad [2]. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i pratećih pratećih mineralnih sirovina iz rudnika rudnika i kamenoloma [2]. U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, otpad može biti: neopasan, inertan i opasan. 255
Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje količine, koncentracije ili fizičke, hemijske i biološke prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada [2]. Inertan otpad je otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama, ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički i li hemijski reaguje i nije biološki razgradiv. Takođe, ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi. Inertan otpad ne poseduje ni jednu od karakteristik a opasnog otpada kao što su akutna ili hronična toksičnost, infektivnost, kancerogenost, radioaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost [2]. Opasan otpad je svaki otpad koji ima jednu ili više karakteristika koje prouzrokuju opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobađa zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobađa otrovne supstance, sadrži toksične supstance sa odloženim hroničnim delovanjem, kao i ekotoksične karakteristike), uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan [3].’ Tabela 1. Mesto i preklo nastanka otpada
Indeksni broj 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
MESTO I POREKLO NASTANKA OTPADA Otpadi koji nastaju od istraživanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma, i fizičkog i hemijskog tretmana minerala Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, šumarstva, lova i ribolova, pripreme i prerade hrane Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira, kartona, pulpe, panela i nameštaja Otpadi iz kožne, krznarske i tekstilne industrije Otpadi od rafinisanja nafte, prečišćavanja prirodnog gasa i pirolitičkog tretmana uglja Otpadi od neorganskih hemijskih procesa Otpadi od organskih hemijskih procesa Otpadi od proizvodnje, formulacije, snabdevanja i upotrebe premaza (boje, lakovi i staklene glazure), lepkovi, zaptivači i štamparska mastila Otpadi iz fotografske industrije Otpadi iz termičkih procesa Otpadi od hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala; hidrometalurgija obojenih metala Otpadi od oblikovanja i fizičke i mehaničke površinske obrade metala i plastike Otpadna ulja i otpadi tečnih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05, 12 i 19) Otpadi od organskih rastvarača, sredstava za hlađenje i potisnih gasova (osim 07 i 08) Otpadi od ambalaže; apsorbenti, krpe za brisanje, materijali za filtriranje i zaštitne tkanine, ako nije drugačije specificirano Otpadi koji nisu drugačije specificirani u katalogu Građevinski otpad i otpad od rušenja (uključujući i iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija) Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi i životinja i/ili s tim povezanog istraživanja (isključujući otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od neposredne zdravstvene zaštite) Otpadi iz postrojenja za obradu otpada, pogona za tretman otpadnih voda van lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potrošnju i korišćenje u industriji Komunalni otpadi (kućni otpad i slični komercijalni i industrijski otpadi), uključujući odvojeno sakupljene frakcije
Izvor: Katalog otpada (Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada "Službeni glasnik RS", br.56/2010, član 14., Pril og 1) 256
2.2. Tehnologija reciklaže otpada Generalno posmatrano, postupci koji se mogu identifikovati u uobičajenim postupcima reciklaže otpada su: − sakupljanje, − sortiranje, − rasklapanje, − priprema za korišćenje i − tehnološka prerada. 2.2.1. Rastavljanje (rasklapanje) elektronskog otpada Cilj planiranja procesa rastavljanja je da se razviju procedure i softverski alati za formiranje strategije rastavljanja i konfigurisanje sistema za rastavljanje. Predložene su sledeće faze u razvoju plana procesa rastavljanja: − Analize ulaznog i izlaznog proizvoda: U ovoj fazi su definisane ekonomski isplative (vredne), opasne kao i komponente i materijali koji se mogu ponovo iskoristiti. Nakon preliminarne analize troškova, identifikuje se optimalno rastavljanje. − Analiza sklapanja: U drugoj fazi se, pridruživanjem elemenata, obrađuje rangiranje komponenti i analiza sekvenci u prethodnom sazivu. − Pitanje neizvesnosti analize: Neizvesnost rastavljanje potiče od neispravnih delova ili zglobova ulaznih proizvoda, nadogradnjom / degradiranjem proizvoda tokom upotrebe kod potrošača, i oštećenjem prilikom rastavljanja. − Određivanje strategije demontaže: U završnoj fazi, se odlučuje da li se koristi rastavljanje bez razaranja ili rastavljanje sa razaranjem. U praksi reciklaže električnog i elektronskog otpada, selektivno rastavljanje (rasklapanje) je neophodan proces, jer: − je ponovna upotreba komponenti je prioritet broj jedan, − uklanjanje opasnih komponenti je od suštinskog značaja, − takođe, je uobičajena demontaža veoma vrednih komponenti i materij ala visokog kvalitetakao što su štampanih ploča, kablova i inženjerske plastike, kako bi se pojednostavio naknadnodobijanje materijala. 2.3. Upravljanje otpadom Početak dvadesetog veka je prekretnica kada dolazi do globalizacije ekoloških problema kao i intenzivnije degradacije čovekove okoline. Raniji pristupi ovoj problematici su se sastojali od izbegavanja problema, a mogu se svesti u tri kategorije: − Uprljaj i beži - ovaj pristup je bio tipičan za mesta sa malom naseljenošću, a sastojao se u migracijama stanovništva izazvanih degradacijom okoline (najčešće usled degradacije obradivog zemljišta) − Razredi i rasprši - ovo je bio jedini način upravljanja otpadom u predindustrijskom dobu bazirano na prirodnom kapacitetu samoprečišćavanja. − Koncentriši i zadrži - jedno vreme je smatrano za dobru metodu upravljanja otpadom na zemlji, npr. za kontrolisano odlaganje toksičnog i nuklearnog otpada. Međutim, usled fizičkog propadanja kontejnera i/ili kontrole, bilo je nemoguće garantovati dugoročno skladištenje bez pojave curenja [4].
257
Slika 1. Morfološki sastav otpada u Srbiji Izvor: Nikolić M, Uporedna analiza izabranih pokretača integrisanog sistema upravljanja otpadom na bazi pokazatelja
u opštinama u Srbiji-Doktorska disertacija, 2 016, 18
Tretman otpada obuhvata fizičke, termičke, hemijske ili biološke procese kojima se menjaju karakteristike otpada da bi se smanjila količina ili opasne karakteristike, olakšalo rukovanje otpadom ili podstaklo ponovno iskorišćenje otpada.
3. O RECIKLAŽI Praktično je nemoguće dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaža značajnija u domenu industrijskog ili komunalnog otpada, budući da se, i u jednom i u drugom slučaju ostvaruju izuzetno značajni tehnički, ekološki i ekonomski efekti Recikliranjem se smanjuje potreba za tretiranjem ili odlaganjem otpada i čuvaju energija i resursi. Industrijski opasni otpad moguće je korisno ponovo upotrebiti u vidu pogodnih zamena netaknutih sirovina ili nekih komercijalnih hemijskih proizvoda. Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegova ponovna upotreba. Sakupljanje otpada, izdvajanje, prerada i izrada novog proizvoda su karike u lancu reciklaže. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti [5]. Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala. Reciklažom se postižu sledeći strateški ciljevi: 1. Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiču iz prirod e i ima ih u ograničenim količinama). 2. Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju), 3. Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti čovekova okolina). 4. Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za radnim mestima) [5]. Vrste reciklaže: Po načinu vraćanja materijala u proces ponovnog korišćenja, reciklaža je: − primarna (reciklaža kojom se posle odgovarajuće pripreme materijala isti koristi za dobijanje novih proizvoda ili se doradom korišćenih proizvoda omogućava nj ihova ponovna upotreba), − sekundarna (reciklaža u kojoj se konvencionalno nereciklabilni materijali prerađuju korišćenjem novih tehnologija do maksimalno mogućeg iskorišćenja) [5]. 258
4. OTPAD U ENERGIJU Kako se na pravi način vrši upravljanje otpadom, možemo v ideti na primeru Švedske. Švedska je pravim merama postigla da se 50% komunalnog otpada spaljivanjem koristi da proizvede energiju u postrojenjima za to namenjenim. Kako je komunalni otpad relativno jeftin, Švedska je vremenom razvila veliki kapacitet i veštinu u efikasnom i profitabilnom upravljanju otpadom. Dokaz za to je i uvoz opada od 2,7 miliona tona otpada iz drugih zemalja. Pepeo koji ostane posle sagorevanja čini samo 15% o tpada pre sagorevanja. Iz pepela se izdvajaju metali koji se recikliraju, a ostatak kao što su porcelan i keramičke pločice koji ne sagorevaju, se prosejavaju i koriste se u izradi puteva. Ostatak pepela (oko 1%) se baca u kontejnere. Dim koji se oslobađa tokom sagorevanja otpada se sastoji od 99,9% ugljen dioksida i vode koji ni su štetni, ali se ipak filtriraju suvim filterima i vodom. U Švedskoj, spaljivanje otpada za proizvodnju energije je nekontroverzno, ali u drugim zemljama - poput SAD-a - to je mnogo raspravljena tema [6].
Slika 2. Porast reciklaže u Šveskoj Izvor: https://sweden.se/nature/the-swedish-recycling-revolution/ 2018
Procesima reciklaže u Švedskoj su se priključile mnoge firme. npr: H&M prihvata korišćenu odeću koje ostave mušterije u zamenu za kupone za reciklažu. Kompanija “Optibag” je razvila mašinu koja odvaja različito obojene kese sa o tpad jedne od drugih. Ljudi ubacuju ostatke hrane u zelenu kesu, papir u crvenu, a staklo ili metal u druge kese. Tako označene, nakon dolaska u reciklažni centar, kese se odvajaju automatski. Na ovaj način se eliminišu stanice za sortiranje otpada. Vlada Švedske kroz razne programe stimuliše ljude da recikliraju. Preko slogana “Nula odpada”, vlada nastoji da podigne svest naroda u vezi reciklaže. Takođe raznim stimulacijama firmi, žele da prave dugotrajnije proizvode, a razmatra se i smanjenje poreza za pojedine proizvode. U pojedinim gradovima su postavljeni zvučnici sa prijatnom muzikom da bi se pospešila reciklaža [6].
5. KORAK DALJE Iako vrlo korisna, reciklaža u pojedinim zemljama nije u ozbiljnijoj meri zastupljena. Takav je slučaj i u Srbiji. Najveći razlog za to je cena reciklažnih centara i kompletne logistike za te centre. Zbog toga se u svetu razvijaju mobilne fabrike za reciklažu koji se mogu po potrebi transportovati od mesta do mesta čime se štiti životna sredina i štedi ogroman novac. Jedan od takvih centara je i “Trashpresso” koga čine dva kamiona na kojima se nalazi oprema za reciklažu. Solarne ploče koje se nalaze na samom kamionu- postrojenju pretvaraju sunčevu energiju u električnu struju čime se obezbeđuje električna energija za rad samog postrojenja. Kako se solarna energija koristi za reciklažni proces, takvo postrojenje se naziva i „Eko-friendly“, što znači da nije zagađivač okoline. 259
Pored kompletno mobilnih postrojenja, postoje i postrojenja kod kojih se postrojenje može transportovati sa jednog mesta na drugo u zavisnosti od potrebe, ali za takva postrojenja je potrebna veća logistička podrška. Takva postrojenja mogu se transportovati delimično ili u potpunosti. Delimičan transport podrazumeva da se transportuje samo deo postrojenja namenjen prikupljanju otpada, pa se sakupljeni otpad transportuje u postrojenje za tretman otpada. Prednost im je što se mogu postaviti za kratko vreme i većeg su kapaciteta u odnosu na mobilna postojenja [8].
Slika 3. Kompletno mobilno postrojenje Izvor: https://trashpresso.com/ 2018 [7]
Slika 4. Mobilno postrojenje Izvor: http://www.kiverco.com/en// 2018
6. ZAKLJUČAK Upravljanje otpadom predstavlja zadatak koji se mora ozbiljno shvatiti. Reciklaža mora zauzeti ozbiljno mesto u našim životima. Većim stepenom reciklaže, čuvaju se resurski i zdravlje ljudi, čuva se životna sredina. Reciklažom možemo uštedeti energiju, ali je takođe možemo i proizvesti (primer Švedske). Reciklaža se mora i zakonski regulisati tj mora se podsticati njena veća primena preko poreskih olakšica, subvencija za investiranje u postrojenja. Globalni otpad raste po stopi od oko 3% godišnje, a on se s vake godine povećava za oko 50 milina tona. Svakog sata, odloži se 4.000 tona e-otpada. Pri tome je poražavajuća činjenica da je procenat oporavljenih i recikliranih materijala, kod nas, vrlo nizak, tek negde oko 15%. Ograničenja raspoloživosti postojećih deponija i visoka cena formiranja novih je samo jedan aspekt kod ovog
260
problema. Rastući trend odbačenih električnih i elektronskih uređaja predstavlja realnost u svetu i kod nas. Ovo izaziva opravdanu zabrinutost celokupne svetske javnosti. E-otpad je kategorizovan kao opasan otpad zato što sadrži elemente kao što su olovo, kadmijum i živa, Pb, Cd i njihova jedinjenja, Ba, Hg i As kao bioakumulativni otrove, organske halogenide i dr. (npr. 40% u zemlji uskladištenog Pb potiče iz elektronskog otpada), koji su poznati po svom izrazito lošem i pogubnom uticaju na okolinu i zdravlje ljudi. CRT monitori (monitori sa katodnom cevi) i televizijski monitori sadrže u proseku od 2 to 4 kg olova. 40 % olova na deponijama je poreklom iz potrošačke elektronike. Sve aktuelnije je pitanje šta raditi sa starom opremom ukoliko može biti toliko opasna. U mogućnosti smo da ponovo upotrebimo čak i do 70% IT otpada, što pre svega znači da se on može i mora reciklirati. Reciklaža je najbolje rešenje za životno okruženje, javno zdravlje i ekonomiju. Različite vrste elektronske i električne opreme sadrže i vrlo korisne sirovine kao: oko 60% metala, 30% plastike i 10% stakla. Količina zlata koja može biti ponovno iskorišćena iz svih računara upotrebljenih u Americi, može biti jednaka količini ponovno iskorišćenog zlata, koji nastaje tretmanom 2 miliona tona zlatne rude. Upravljanje elektronskim otpadom odnosno faza u kojoj je elektronska oprema postala otpad ima najveći uticaj na životnu sredinu jer je tokom ove faze negativan ekološki odraz najopasniji. Iz ovog razloga posebnu pažnju treba posvetiti reciklaži elektronskog otpada. Neosporno je, međutim, da će održivost sistema upravljanja e-otpadom u Srbiji ubuduće počivati na stalnoj komunikaciji i saradnji zainteresovanih aktera kao i na stalnom poboljšanju sistema. Praktično političke preporuke iznete u ovom predlogu upravo tome i služe, te će autori ovog rada biti najzadovoljniji ukoliko izneti predlozi posluže kao osnov za dalje kritičko preispitivanje postojećeg sistema upravljanja otpadom uopšte, pa od električnih i elektronskih proizvoda, a sve u cilju stvaranja novih, boljih rešenja za unapređenje sistema.
ACKNOWLEDGEMENTS This work is the result of work on the projects of title: Sustainable development of technology and equipment for motor vehicles recycling No. TR 35033 (2011-2014 (2018), Which financed by the Ministry Science and Technological Development of Republic of Serbia. Research presented in this paper was supported by Ministry of Science and Technological Development of Republic of Serbia, Grant TR 35033. LITERATURA: [1] Nikolić M, Uporedna analiza izabranih pokretača integrisanog sistema upravljanja otpadom na bazi pokazatelja u opštinama u Srbiji-Doktorska disertacija, Beograd. [2] Zakon o upravljanju otpadom "Službeni glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010, član 5 [3] Strategija upravljanja otpadom za period 2010. - 2019. godine “Službeni glasnik RS”, br.29/2010. [4] Trumić M, Uloga pripreme u reciklaži otpada i održivom razvoju Srbije, Tehnički fakultet Bor [5] Brzaković R., Marjanović Z.,1. Nacionalna konferencija o kvalitetu života, Kragujevac. [6] https://sweden.se/nature/the-swedish-recycling-revolution/ [7] https://trashpresso.com/ [8] http://www.kiverco.com/en/ [9] https://wrtltd.co.uk/products-services/mobile-picking-stations/ [10] Veselinović D., Pregledni rad ISSN 0351-9465, E-ISSN 2466-2585 UDC:504.75.03/.06 doi: Fakultet za fizičku hemiju, Beograd European Commission, Draft proposal for a European parliament and council directive on waste electric and electronic equipment, Brussels, 2000, Belgija. [11] Ivanović, L., Josifović, D., Stojanović, B., Ilić, A.: Unapređenje dizajna opreme za reciklazu elektronskog otpada, 39. Nacionalna konferencija o kvalitetu (sa međunarodnim učesćem), Kragujevac, jun 2012. [12] Marković, N.: Kućni otpad od problema do rešenja, Beograd, 2002. 261
[13] [14]
Trumić, M., Ćalić, N., Andrić, LJ., Ignjatović,M.: Reciklažne tehnologije i održivi razvoj, XIX Simpozijum o pripremi mineralnih sirovina, Topola, Oplenac, Srbija, (2004), pp. 257-265. Trumić,M., Stojanović,D., Trumić,G.: Reciklaža štampanih ploča postupcima magnetne i gravitacijske koncentracije, XIII Naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, EKOIST 2005, Borsko Jezero, 01- 04. juna, Srbija, (2005), pp. 199-202.
-------------------------------------------------------------------------------------------
ENVIRONMENTAL PROTECTION WITH RECYCLING PROCESSES Abstract: This paper presents the general principles of recycling processes in order to protect the environment. By developing industry and production processes, by introducing new technologies into all industries, there is a large amount of waste that has a major impact on the environment. Most often, this is a negative impact because waste is heavily polluting the environment. Therefore, it has to be managed with waste, and one of the ways is to increase the level of recycling processes. Keywords: Recycling, waste, waste treatement, tehnologies.
262
