Biblioteka JEZIČN PRUČNICI
VIKA HRVATS GRAMAA Kj ga treća
RADOSLAV KTrČĆ
Urednc aademk DABOR BOZOVIĆ BANKO A, prof.
SINTAKSA HRVATSKOGA JIŽEVNOG JEZIKA TREĆE, POBOLŠO IZDANJE
CIP - Kalogizacj I publkacj Naioana i sveučlša kjžica Zagrb UK 81632 ' 7
KTIĆrć. Radlav Staksa hkga kjog ik
I Radosav Katić. , bljšao zd Zagb: Hvaka akadmija aos i mjs: aklad zavd Glbus 02 (Vlka hraska gamaika; ) (Bika Jzi ii; kj Bigafija Kaala ISB957 Glb
L Hatsi jk Siaksa 4O00
VASKA AKADMA ZNNOSI I NOSI NAAN AVOD GLO ge2002
Nkani zvod Globu, Zagrb Pvo dan j 1986. Do d 99 Tee pool š no zdn j 20
n
Sva pra pdžna en o o oe g mje podc n pno pnot t n kojm k: kok, mh n k , fg il na d nan pode aot zdaaa zdaaa
aksa askoga kžog ka en o čt kg k noggmtčkoga om c o stkt vtsog knženoge knženoge . k mčk oč tm kgm sođen sođen oko - on eg gsov oc - or č nts - sm kcet Ato rec naš oeć čn tčnc S o nsmo m gmčog e koem tko cno na no onm tžnma o ožn stv ng nžnog ek tokm nnsvnm om s oo voe okmence v o č to žo aš n govoe Kos tog oć gnom kžene voe 20. oeć vemn eč otv en nom žo a m o ove ehoh o Om grmatčkm eom n kJ n nnot ova oan oon vm tnmečn mene čnk tkog žnog žnog e ka ko e svoom vtetom mož vt ok nontm čnm voe vste ve o emn nezoan čnk ng kžnog k oo g mtčo eo eo oeno skom tko e nt kt sme nog menog ažna IZDAVAĆ I
Ree demk EA BABIĆ
RUDOLF
Knje tskna onom opoom naa nno t tnoo R Hat�k
SADRŽAJ Prvr Uvn nn Uvn Uz anj. P la v n Obavjt Prbl Pvvnj ča Obvjn ustrjsv čn. Saan ustv n Graatč rjtv rčn v Prat Patn č Pratn at atrj rj bjt Pln zn Obj Dn bjt Inrn bj Obt ntvu. Obt atvu Obj ntmnal Vš bt azn pam Prln bj Dun PrbJ mtč uttva rn Nnj Ptnj l Ptj Pv Oblčn b j č n
9 I
16 17
2 22
25 25
26 29
32 41 41
43
44 50 80
86
94 95 109 10 15
2 26 13 13 18
139 40 147
1 53
54 156 158
159
7
Slnje še ečenc jen Nesn slene rečence Stne rečence stne rečence Stne rečence Ietne rečence Zlčne rečence Objsnbene rečence Zsn sene rečence Bez reble utrjst) sne rečence mest se rštn glnu Zsne rečnice sj sjeg rštn Onsne rečence Mjesne ečence Nčnse rečence Vremense Vremens e rečence . Učne ečenice Nmjee rečence ječne rečence gbene rečenice Dusne ečence Izrčne rečene Zsn une rečence sn icjne rečence Urn neurn gr e Dmene snh rečenic sn sne rečenc s reblm srs Atribc res ribu Imenč rb rjeln trbut Be č insi rl trb Azci . retn ršr mens šr gls ršr nfntzc Nmnlcij. e reč Kzl rječ jm (zr g zer Srj grfm zr erg Hlzer 8
6 64 69 177
179
84 84 8 8 89 19 19
9 4 9 23 23
64 7 8 289 5 325 32 35 8 3 65
66 8 94 405
47 4 ( 7
444 467 472
478
48 48 48 9 495 49 5
7 531
4
PREDGOOR
Oa je Sintaa izadena kiru pjekta )}Gramatika hvatoga knji eng jei« ft je anan i tarje e u Zad a jezi k Intitta alallgij ilkliik Zageb Kada e jeen amatala na rada na tj 1)elikj gamatici, pa je nsila pjekta, tadašnji diektr ntita a jeik a demik Ljde it nke i mene na atanak u pte Rareda a llg Juglaenke ademe gde u e kupili i na kje e pmial da bi mgli pmć pi elikm pl t e pa na Ja Ja am e d tada bi eć bai p imjenm najuremenih najuremen ih jeiklnih tea na pi intaktičih pjaa hratkme knjiženm jeiku i natja am aaditi pritup kji bi a u aptaktn precint ta azmi i uptebi iim krgima baanih tatea Smata am da bi te ideje mgle biti kine pi iadbi intae a n i pin gamatik i kad am dbi e pedli am da ih �neem u uil elabatu N per Jke me je prejeka u g i da d nanja da tu ni ptrebni nikai elabati ni ajetdai neg uradnii kji će peeti beu da atki iade pjedine dele gamatike. Odgi am tada da ne bih tu ped tim. Dk am dgaa ii je mjem jećanju a gr kji am j petkm edeetih gdina na hdnik tada aim ne gade Filkgak/ kgak/teta teta Zageb di pkjnim akademikm Matm Hatm On je bi l ubaan i dbrhtan prema meni a geći trui n me je da e lim kak lngitiČ ad kaka je mj tek me dati e ltata kji bi i praktiči bii piii Da e iaa tm ten lila je· dan Tak e aim neean, naa me du aurima e7 rama ramati ke i pee aatak da napiem naj di intae a kji am ima eć pem enih amili Dgi je a intake ima biti per Jnke Stai u medtim dle tak da am ka ar intake ta m Da bih pće mga pet raditi na njj mra am pr iiti bee kje am tada eć ima prema nakladniim Pela je tak teći eć i teća gdina d nga atanka ptam ptamaa Akademe dk am e pra pihati pla na intai Naped Napeda a je rl pr je je aal aal gaditi i temea a bi am im tga piien pet pet pekidati taj ad i na nek e eme pećiati dugim adaima. u \'ij pga dijela preda am ntitt a jeik tanju dug emelji draden ibnj kpi drugga mng penega dela peda am ujk Od petka ada bial je e janije da pr nke neće imati i e i nage da e temeite pabai m ina, a kamli da jj t pidne
·q
9
o autor Morao sam dakle prema mjeri svojih snaga i mogćnosti s" obra� diti sve što sam smatrao prebnim doista, baš godin dana pošto je rkopis bio predan i sin/akii dio gramatičkoga projekta time osvaren napstio nas proesor J onke zavij zavije e Zdrav Zdrave e mu je posednjih godina bilo slomen slomenoo i je proesor je naogled su ga ostavale ne samo svaralačke nego i životne sile ako on ni kada ne ni vidio kopisa ove Sintae Sintae o vane je da se ovdje istae kako je on još punoj snazi, stajao na početku ovoga pothvata kako je bitni poticaj za nj došao upravo od njega, ko be njega ove sintae ne bi bilo pa ta i ona treba da bude trajan zalog egovoj uspomeni Voditei projekta i drugi autori Celo urednivo »velke gramatike« po svetili su radu na ovoj Sintai pnu brig Na svakoj sjednici raspravalo se i o njoj pa sam kao pisac i preko mjere što se postava administratinim oirom projekta zahvalan i aduen toj legalnoj sradnji Boidar Fin i Antn Ojat, koji s posle judevita onkea stali na elo Zaoda svojs; svojs; su se brinli za moj sintau pa im na tome srdačna hvala Ta se sradna sada nastavila i time ŠL su voditei projekta Gramatike hatskoga knjievnog jezi i Uprava Zavoda za jezik smatrali da da će biti kori sno ako se kopis kav je predan objavi i tako učini pristupačnim znanstenoj i kulturnoj javnosti. Razred zalolog goslavenske goslavenske akademe nanosti i mjetnosti pokazao je interes da ov Sinta kao nacrt za veliku gramatiku ratsga književnog jezika objavi medu svojim izdanjima i Zavod Zavod m je sta vio rukopis na raspolaganje. Zahvalan sam i Razred i Zavod na LO spremno sti sobit pak hvalu izričem profesoru Sepanu Babiću koji je o recenzent Razreda a llogu ne ale ale truda porovno čitao moj rukopis i iznosio sve primjedbe na koje se makar i najmanje osjetio ponukan me m i je z pozorenja na propste nedostatke dao mnogo poticaja za dotjerivanje i danje razanje misli što s u mojem tetu bile zartane. Zbog svega toga ostajem trajnO njegov dunik a sam predlog da se intaa objavi kao posebno djelo rado prihvatiojer mislim da ć e moj rad tako biti korisi i brže se oploditi nego da o elaborat I ovi projekta lei u Zavod A i kada se na temeu svega izrađenog matera la bde objavila itava gramatika nee ova vea Sintae postati suvna. Konačna e redakca jamano zahtevati saet i prika neke podrobnosti će njoj morati izostati a pogotovu e se morai ivršiti strog izbor meu skupenim primjerima A baš opŠirnost zahvata i obie materijala anima će dube zainteresirane među tateima pa će se vjerojatno posezati za ovom verom i onda d se na njezn temeu izradi i objavi sintaa u oiru čitave gramatike. Potrebno je stoga z tet koji se ovdje objavuje dati neka objašnjenja
Radoslav Katić
1
ODNE NPOENE Rkopis oe sintae predan je kao elab elabora ora oir projekta da posli o materal pri konačnoj redakci gramatičga teta, prema iterima za se redn rednoo tada bude odllo To je prema tome gramatii tet, a ne koje se koje sintaktička rasprava isac nastoji dosljedno provesti i razmio prikaai svoje gledište koje je odabrao kao najprimjerene i ostaje pri tome oir pojmovnoga aparata koji je oslanjajui se na gramatiku tradicu i na pojmove suvremene lingistie teore sm odabrao i izgradiO Nema stoga rasprave s drkČim pristupima niti izričitoga odvagavanja mogućnosti meu kojima se pisac morao odlučiti za jed Razme se da se pri tav izlaganju ne navodi i literatura jer tomu nema mjesta gramatici koja se ne obraća stručnim ugovima nego u pvom redu kultuj javnosti Tek znalac će samo stručnim samo dakle raabiati kojoj se škol, ako ikojoj, pac kojem pitanju priklonio Najte!e je od svega bilo skpiti materal i dati ooj Sintailološke temee no što bi tu doista vaalo: odabrati i sstavn ispisati obilan i repre zentativan korpus tetova ne se moglo uniti. Da se pisac sm prihvatio toga posla bilo bi se pisae Sintae otegnulo unedogled a Institut za jezik ne imao mogćnosti da mu dade suradnike koji bi taj posao po njegovim pu tama razmjeo bro mogli obaviti isac se stoga morao pomagati kako je nao i umio i to je osavilo trajan trag na ovoj Sintai Ne se moglo polaiti od cjelovita materala, a bilo je opet neprihvativo da pisac na teme svoje teoretske koncepce i dotadašega gramatičkog iskusta nstrira sintau aiomatsk, uzimaji primjere samo kao ilustra· ce ili ih čak imišajući Trebalo je dakle poći srednjim ptem pa su se te· kom rada u podenakoj mjeri na jednoj srani obradiva kupni primjeri da bi se na temeu pojava uočenih u njima ormulirala pravila, i na drugoj sai primjeri da se njima ilustriraju pravila što se formulirala ulirala ma poznatim i uočenim nezavisno od materala ako ne bilo sustavnoga i ujednačenog eerpiranja pri obradbi ove Sintae sueno je, raspoređeno i zabieeno golemo jezčno blago Najviše je tu pomogao materal ispisan svojevremeno za sinta oblika to se pod vod stom prof esora Jonkea spremala Instittu za lingvistiku lozoskoga aklteta u Zagreb Taj je materal posle pohranjen u I1s(it nanjem Zavodu i staven mi je na potp uno raspolagnje dok sa m iraivao Sinta Bio je doduše vrlo obilan, ali i dosta jednostran, kako po izbo pisaca tako i po gledištima ispisivanja i jeičnm pojavama koje se njime iltriraj Ecerpiranje toga materala bilo je prekinto prije nego je bilo dovršeno, a planom projekta i ne bilo predvieno da se obuhvati cela sitaa nego samo sintaa oblika Mora o sam dakle, crpsti primjere od drgdje Ne bi mi bilo
II
moguće izraditi ou Sintau be primjer što sam ih pod sintaktii rlevantnim natuiama našao u velikim rječnicima: kademinu Brovekoviće i onom Srpske ademije remda taj još ne izašao ni do poloice. osobito mi je mnogo pomog ao zahalan sam Srpskoj akadem i i nstitu u a srpsko hats jeik Beogradu što su mi pomogli poslu poklon ii mi se sesk e Rečni koji su do sada izašli Gra pripena za taj rječnik bila mi je meutim. pristupačna i pre objaene sintaktičke literature u kojoj se obilno upotrebaa i naodi Radeć na Sintai doii sam neposredno koli je blago i za taj posao skupeno u Akademinu i Brovekovićevu rječniku Uprao oni često ode do najtemeih rakoanja i do najprvotnih sintaktičkih odnosa U ihoim se primjerima ećinom jasno a�abire najeći i najderenirani sintaktii sustav Uza sve to sam a elo vreme rada na Sintai i sm obilno ecerpirao re prentatine tetoe hatske jnosti. natoje da dopunim i upotpunim gradu što m i je bila na rpolaganju i da ta neutaliiram njeinu jednostnost Osim toga je bilo sintakičh poda ja sam ogao obraditi jedino na temeu vltita ecerpiranja Ta je zbor primjera uz pojedna poglava morao ostati nejednač ne se pojae pri onačnoj obdbi našlo obie primjera. a dru ge su ostali oskudni za neke su se tu i tamo čak moli konstruirati A isto se ta od pojave do pojae manje ili ie raliye izbor pisca ih se djela donose primjeri Tek cjelina Sintae daje u tom pogedu donee zao1enu sliku U akom poglavu navedeno je onoli primjera koliko ih se našlo u raspoloioj gradi ek d im ne bi bilo iole raumne mjere. uen je izbor nače im nam nastojao oniti brj jedno ato da bi se u njima ogledala izraajna jelina hratske jievno i kontinuitet njezina nooštosga standarda a dgo ato da bi se u svam paragrau supilo to e priučnoga gradia za njegou podrobnu radbu u blioj daj budućnosti Primjeri tako postaju pojetnik a jš neračiena pitanja i znlačga taea vode do toga da boe idi relatinost neh rdnja postavenih praVima Obiem primjera ova se Sintaa pro blematizia i tako se sara nuna pta apodiičnosti s kojom se. po naavi gamioga disrsa m oju inositi osobine oa sintaičg modela alja osim ga uek dati na pameti da se sintaič odnosi ne odavaJu iravno primjera nego su primj eri s edovi reč odrenim obliima ki ns potiču da ih raumemo ovim ili onim sintaktičkim odnosom Sintaa stoga ne govori o primjerima o oni stoje a papiru. nego samo o mogĆim i priadnim ihoim interpretacama Oni sami ostaju pri me načelno išeznačni i pretavaju tako ujedno i dokumen tiranost ove sintae i njeinu otvorenos Obie primjera funkionaln o je u još jednom smislu Sintaa kojeg a kn ji ževno g je ka ako će biti d obro utemeena treba da polai od osje \osti za ira!ajne vrijednosti i da odi k njoj. Sintaa tako prirodno ;ire u stilis i7 eći broj primjera daje mnogo potpnu ilustraCu i upućuje jeloite na iražajne mogunosti o ih pru=aju pojedine osobine sintaktioa strojsa Ujedno taa sintaa daje zanim ivu presjek u pre gled knjienos ti k ojoj se opisuje jezik a to je jedin podloga na kojoj se me raumjeti njegoa izraajnost Da je to moguć. najboe bi bilo kad bi svi primjeri bil antologski
I
12
Odatle se sam o d sebe zadaje oir (e iz kojih su se crpl primjeri z a ovu Sintau On obuhaća su hratsku knjievnost novoštokavskoga standarda od prih njegoih početak oko poloice 8 stoeća pa do pisaa koji danas žive i djeluju Donja je granica pri toe negdje kod narataja roenog oko Ukučeni su tu i primjeri i dnnog i ednog tis Pored djela hatske jiev nosti meu jima su dakako predstaveni i njezini srps pisci uzimali se primjeri i i taih dje la srpske j ievnosi novošokvskoga jezičnog standrda koja odigrala znatniju ulogu u hrakoj jievnoj sredini i uecala na roj izrajnih rednoti njezina jeZika o su birke narodnih umoorina i klasični prevodi uka Stefanovića Ka radića i Đure Danića a donekle i ostala njiho va djela su tetoi legli u jedan sloj hatsga jenog iraa,a i dalje su prisutni ao potenalni potiaji i moi uori ako njihoo ujučivanje u rpus hraske kjiženosti oara neke probleme i nedoumie, i može izazvati odreene prigovore, njihovo bi iskučiae iz korpua oe Sintae bilo nedostatak veći i teži nego su problemi Io ih oara njihoo ukuanje Do jačega uljuvanja najranih djela onih iz 8 stoeća pa i ne došlo i a načelnog opredjeenja Do njega je doveo najprvo Ademin ečni ona ko ga je anovao uro Danić. izotaivi nja goo ha jie nost stoeća Ne dake preostalo dgo nego da se pu i ramatu pmjeri iz paca 18 stoeća,jer su oni u Rječniku obilno zstupeni kd se onda po alo se sjajni i rjni primjer mo naći u njih i oni. a razl od još staih paca po ojoj sintai dota pripdaju danšnjem jžnom ji ua se starinke crte je ih već na pi pogled staaju na njego rani početak postalo je jno da bi sli bila nepotpuna d se z njih ne bi c pmjer i nešto oblne Ni tome se, narano. nije moglo postupa sim no Po skpenome materalu sada se lijepo moe idje bi neprimjereno bilo da su se u Sintau unosili primjeri iz narodne jievnot, što će se usprs ne'm ntandardnim rtama nhoaj i mnogima uniti o prodno i nžno. a da su iostaeni pisci stoeća što se do sada rdilo kao da je samo sobom razumio Ti pisi naime nisu bitno dai od dananjea standadnoga zusa nego su narodne pjesme nego bi bio Mranić da se na njegov jeik nmo privikli već od etinjst a jedna su u odnosu na temeni pi narodnih umotona postaeni su ta u praV povesnu perspeiu a Sintai se pouje iv sa boja ranoga hatg nootovskog sandarda u evs to se java ponegdje tetoima narodne jenosti. pa je od ega toga s potpna UjČvanjem temenoga matejala ji jedo o počecima nooštosga hag standarda doba je oa Sintaa htorijs dimenu ja joj je poebn da bi se u njoj rcaa s ltič punina ioga jevnog izraja m e ona ne po staje hitors sintaa jer suipoi i ednosti s'koga sinčg iraa se donose u njinim primjema i dans iva zžajna moćnost hkoga ižvnog ji o to pomogne da se u nas počne ovjetne ralikovati starin s od zastaeloga pos će oa jiga j oš jednu vnu srhu Neke će itatee jerojatno pa zbunjia stari boja jednoga dijela prmjera ali će ubo osjetiti da oni govore ie od mnogih noijih ji ne bunjuju nim nego se sojom bbojnošću potpuno uklapaju u saa očekianja vrhun
s uzorc izraajnosi nove prom sreu česo ne zbunjuju manje Porebno je,meduim,naglast da se primjerma ovoj iz od onih sars h lrraju samo snta pojave,a glasov oblici orba i jenik ne mentira ju se ni onda d vi!e l manje oto odstpaju od današnje jeične norme Prmjer se osobio oni stri ne smju uzima kao or na sim m pdima al mog korisno pos/i o uzorak znolsi kojuje današnja norma posepeno i mu korpno uvela porebn re Po ome ćemo je zna ve cen Primjeri z . o/jeća zapsi narodne kiževnos iz 19 t ore ovoj Sintai cjelinu On soje zvan današnje neutralne sandardne porabe ali pred stavaju njezno ivo zvoršte u kojem nam se zsnu pokazuj u brojni njezini zražajni arhepov Tako on kada se nu prmjer,ne soje samo zbog krono loge na počeku A ae će se lako privknut da primjere koje lako prima traž prema aju Posebno reba reć da su se u vrlo maloj mjeri ukuvali i primjer dale katkoga zraza osobito štokavskoga Tai primjeri doisa ne bi lazli sn au knjevnoga jezka ne mogu se smatrat knjevnma al se zuzeno pak donose d osobio dobro ilusriraju kavu pojavu il m se izraajna vrednost moe uzei kao sils rezea knjievnoga jezika Primjeri su ako koliko je to b/o moguće ujedno pregled stlisčga roja znih mogućnos suvremenoga hrasg njevnog jezi od njegovh početa do naega dobapakje osalo i znanih psaca koj ovoj Sinaki nu ili nu dovono predstaven Taj oiti nedostaak dola odatle �o se zbor paca adan već ecerpranm materalom, mogao dopuni samo djelomično Tai uvjei rada prozrokoval sujo š jedan znatni nedostaak ove Sintak se. njoj ne ujednačen nan na koji s e ciraju djela z kojih su uzmani pri mjer, pa se sto dj elo ctira razčit o već prema tome odakle je ze prmjer Svi primjeri isp isani za sintau obli citiraju se kako su oznai ispisivai. Popis djela i znakova kojima su se sluili objavuje se iza predgovor rječnik gramatika e iz sntakie lieraure preuzee njhove ozn ke citai vla stita ecerpranja nastojao sam se slu izdanjima u Pet stoeća hvatske književnosti. Osim toga sam ecerprao iz . Qviašlh sabranih djela Mato evih Kolarovih iz Pra iz davnine Ivane rlićMauranić bblioeci Vje verca« i iz Krleina Povrat Flipa atnovcza pom posl ernom zda u agreb 954) eć e upute pomoći onma koji budu hjeli provjeravat ctate Ne bilo moguće naknadno ujednači načn citiranja a dio da je s ovim uputama ipak boe nego da se pri objavivanju naproso ispuste cat i primjere osanu samo mena psaca na što se akođer pomšalo Neujednačen podaci ipak su uporebvi nego nivi astojao sam obuhva s snaktič maeru polaeć daka od ncep ce ja mi se unila o najplodna najprmjerena To je onda odredilo kol se pooosi i na jem mjesu moglo posveiti pojednm ptanjma Da kon cepca dovela b do de obdbe do dkih ramjera Naalekosena posedica koncepce po kojoj sam zradivao o Sntau jest to šo njoj uopće ne obradeno slaganje predloga s pdema Tako je osalo jedno radicionalno pode svaga sinaog opsa Ja sam u srede svojega snačkog opa
)
IZ
14
staio gramaičko ojso rečenice i orenrao ga sasvm prema njemu gamačkom srojsu rečence predln je iraz nedjeva cjelna koja s dim deovma rečenice soj istom odnosu be obzra na to koj je pade u njoj Predloni iza je zapravo najpopuna neuralizaca pade i ne slučajno što je rznm jezcma razgrađivanje denace pošlo upravo od p redlnih izaa j stai zamjenjivati padee To što je u ovoj Sina ispušteno slaganje predloga s padežma cena je cjeloe koncepce deanu obradbu pre dlonh izraa naprosto ne bilo mjesa u skur sintae Osm oga se ispa činilo da se pri slaganju predloga s padeima radi o sasvim mehaniČm podacima jma je mjesto zapravo rječnku. Kad sam posle shvaio da bi i u sinak s bilo o ome šta reći blo je već nemoguće otonit u nepotpunost Paživ će tate očiti da sva pianja nis obrađena s jednakom podrob nosti i da se negdje ulazi potankost do kakih s e na drug m mjesma ne dola z To je naravno posedica nemogućnos da se pri obrad bi ako golem a ma terala preko godina godna svagdje postže ujednačen stupa podrobnosti Al dolazi odatle što sam,ne imajuć za svoj snaktik opis zaoružen korpus teova,i ne hoeć samovono odabirai šo će se opisivati a fto ne,jer bi Sinaa onda izgubila svaku emprčku podlogu postavio sebi načelo da obradim sve to m se kao pojava problem nade neprobranu materalu. očeni su problemi tako vodi li do veće podrobnost, a amo gdje se u materalu nisu našl odgovarajući prmjer li ja nsam umio raaba njhovo značenje,obradba je osala gruba općena Ova je Sinaa zamišena o dio grmake a ne kao studa raspva Soga se njoj,ko je već rečeno ne navod iteraura Razume se da sam se oblno sluio svime šo mi je blo pri ruci i što mi je moglo bi korisno Uz standardne pričnike isičem osobito dgi svezak }Srpskohakog jezik haila Sevanovića Tomu djelu dugje ova Snaa doa mnogo osobito zao šo je mo skupeno obie vrednih primje Od ostale literaure posebno jo istčem monograe Batisić o lotvnim ene Miloević o utur raspravu Mroslava Krava ·ra o stom predme Oblno sam se sluio magstarsm radnjama Mirka Peta o preditnom prorku (sada objavena Zagreb 99) i Mare Znik o atrbuci koje obje izraden e pod mojim vodsom te Zninim poglavem o redu rje u rukopisu Prčne gramake h:asga jievnog jezi sada objavena, Zagreb 979 Bitno m pomogl radovi Pavla vića o uporab glaglskh vre mena i osobio Mlke vć o tom Lm predmetu o padenim nstrkcama Radnja Jasne Melvnger o nnt haskom jiževnom jezku došla mi je u ke prekasno da b se mogla ozbine upotrebti za ovaj ra U igradivanju sinakičh nora mnogo su mi znae rasprave Ausa Musća. ako te nema odgovarajućh beaka upućenima neće bi ko ra abrati gdj e sam s e oslajao a koje od th djela. pred svim a koj mu Sinau ke neka je 'ime pri=nat oj velk dug.
U lovou 1983 Radoslav Katčć
OPIS JELA EKSRIRANH ZA SNTAKSU OBA
UZ DRGO IZDANE Ne oš dozelo temete doavae ovoga acrta. Sga mu dnig daje la epomeeo što se če stakćkoga opa egoe edbe Dakako, tebalo je poprat otkee pogeške doeat edaku kolko e to blo mogue odao e kaalo Zahauem som tama O S me upooraval a pogre edostatke tme ato olaal ta posao Zahvau em fto s u upooaal a oo �to su samo msl da u ogrk edosta je su m e me p otakul da sve t o pojerm oš še udm soje gledae a staktka ptaa hakoga kjžeog je U
ou 991 Radosav Katičić
U TREĆE TRE ĆE IDNE IDNE Dago mi e ŠI se ova taka eto poavue teem dau. Oa čtatestvu oto pobuduje zamae. Zahauem aklado ku Globu i gospodu Tomslau Pušeu osobo što u ovm tekm emema su ustukul ped tm pohatom Želm da odatle bude kost sma oma smogu strpea odaost da aumu što m ta kjga goo o hatskom ek pa da m se od toga otaau mog pogled a ee ga samo boe azumjet ego e boe pa lae psa me U
Zagbu,
7
Fano fevć . bran pjsm. agrb 95. (Afević \) 2. PutoiSi i si agrb 94. (Arvić 2 Antun Barac l . Knižvnost nod agb 94 l (Baa I) 2 Vidrić grb 940, (Barac 2 Joi Barkovć I . ođmo ak umret greb 9J8 (Barkovc 2. lni dak agb 960 (Bakoić 2 ako Baušć I. Kroz severe zeme i grado gb 93. (Batć I ) 2. Ltrna mgic agreb 98 (Baić 2 Ma Begović: I/zabrae pme agreb 9 (Bgovć I ) 2 unj kočgu izd. Miln BgoiC una ogu Nol Put o ta tai gb 964 (Begovć 2 r3. Putolov red rtima id Mian Bgoić Psm dm gb 964 (Begović 3) Bra Ba Kut od banovi agrb 96 (Bea Miko Božić l Kwlani gonji donji agrb 94 (Bož (Božć ć l) 2 Ljuš u tužnoj rbi Bogd 9 (Boić 2 Ivana Bić-Mauraić: re z avnin gb 964 (BrićMažuać Pro Buda l Kuko agb 966 (Bak l 2 a tu kamnu agb 96 (Buda 2 Agus Ceaec lat mldić i njgov !r� Korinica 97. (are obra Cesarć !abrae pesme pesme agrb 964 (Cesaić Vadan Desca imo tonj agb /96 (Desnica guin Domjać: abae pesme a g r r b 9 (Doaić van Dov Mirotvorci ageb 96. (Dočevć Jo orva Mkod em emom grb 96 (. Hovat Franjo Hova asma udes Zageb 9 (Ki _
.
kolovoa 200
Radosla Kat
.
.
,
16
17
Joza vaki: l aeg so aloa 905 vakć l ) 2 elo aro Zagreb 912 (vaić 2) Žko Ječ Mlaka koa Zagreb 1960 eć) Vojin Jelić: ndel lepo pjeaj Zagreb 953 (eć) Vjekosla Kae I . Na menj Zagreb 940 Kale I 2. Da paine Zageb 1964 Kaleb 2) re Kašelan: etao na V Zagreb 950 (Katelan) aa Kiić rona pozadini Zagreb 935 Kkć) lako Koar: l li jesmo il nimo Zagreb 933 (Kolar l) 2 Mi mo za praic Zagreb 942 (Kolar 2) osp Kosor l. Poar trati Zagreb 1912 Kosor l) 2 abrane roet Zagreb 950 (Koor 2) nte Kovačć: U registrafri Zagreb 9 (A. Kovačić) [van Goran Koačić Poea proa Zagreb 963 (Goran) Ian Kozarac Đka ego, Zgreb 91 Koaac) an Kozarčanin am čojek Zagreb 1937 (Kozačanin) Sile Strahimr Kanjčević; jesme Zagreb 948 (Krajević) Gsta Kkec: !abrane pjeme Zagreb 1947 (Kke 2 ma Marna ipna iz provine Zagreb 1956. (kec 2) Mrola Krleža I. irika Zagreb 1949 lea l) 2. atsk bog Mar Zagreb 945. (Klea 2) 3 Poatak Fpa atnoica Zagreb 19 (Kleža 3) . Glembaje drame, Zagreb 954. (lea 5 oj obračn njima Zagreb 932 (Klea Jaa ušan: U proep Zareb 194 Kušan Jo=o aić o)·tolomi Za�reb 1960 Laušć) anko skoar ripoeti grb 117. Lskovar)
18
Mao ovrak: lak eg Zagreb 1963 (ovrak) Vjekosla Maje nenik Očenaeka Zagreb 1938 Majer) Ran Maiković Proe, Zagreb 194 Manović ke Sarajeo 964 (Marinkovć 2) 3 Glora Zagreb 196 Mainković 3 Maran Maovć: Da eeja atske dramatrge Zagreb 90 (Matković) Antn Gtav Mao l Ierje Noo ivee Zagreb 193 (Matoš I 2 abrane pjesme Zagreb Zagreb /954 Mato 2) 3. Umoe priče Zagreb 1909 Matoš ran Maanić: Mladtradot Zagreb 190 (F. Mažranić) Ivan Mažuanć Smrt mal-age Čengća, izd. Maran jesme, ušak 924 Mažuanić) tjepan Malić aka nka, Zagreb 1964, (Stj. Mihalić) Eem Mulaić . Zeleno bsenje Zagreb 898 Muabić 2 Na obal Bone, Zagreb 1900. (Mladć 2) Ala ameta: Bajram žrtava Zagreb 93 (ameak) Vladimr Nazor: 1. Hath ae ae Zagreb 931 (Naor l 2 Knjga jeama Zagreb 92 Nao 2 3 Pre Zagreb 947 (Nazo 3) lobodan Novak: Trd grad Zagreb 196 S Qvak) Min Chlar ehajev Vci Zagreb 1928 Neajev) Lka Perković Novele Zagreb 93j eović) Čedo Prca: et en na kaj Zagreb 960 (Prica) Ian Raos: l ečno nasmano nebo Zagreb 957 Raos ) 2 De krtalne ae Zagreb 1953 (Rao 2) Noak Simć Braa i kmiri Zagreb 1955. Simić) Ian Slamng Neprate Zagreb 959 (Slamni)
19
Augustn Speć I. Pjesme Zreb 195 (Spć \ 2 •Cea nema granica Zareb 960. (Speć Pear Seged I Dea bo a, Beorad 1960 (Šeged I 2 Na pu Reka 964, (Šeged 2 Ese Zareb 9 (Šee Auus Šeoa Seaća bun Zagreb 933 (Šeoa Anun Brank Šć Pesme Zagreb 9 (A. B. Šć Sslav Šmć Jez esnk Zareb 9. (S. Šć) D Šmuć I. Đera Zareb 9 Šuoić I) 2. Mrkodol Zagreb 96 Šmuoć Tunac Zagreb 91 (Smoć 3) Anu Šoja 1. a r �bu se/a Zareb /96. (Šoa ) 2 Idace Zagreb 969 (Slja ) Krso Špolja eraa anela uara Zagreb 196 (Špolja Dragu Tadaoć Prse Zreb 196 aaoć) Mro rle Trf lo lo uaa Zareb 960 (Trišler Auusn Ujeć I. uoe Zageb 9 (Ujeć I) 2 alel aosa Zarb 98 Ujeć 2) Lud a vraa gsonce Zagreb 98 (Ujć Vlam Vdć: Pesme Zar 9 (Vdrć) Gror Vez . Pee Zareb 90 (Ve
Vjes, Zage Ves u sed age (VUS Io Vojoć: l Gerau Zagreb 98 (Vojć l) 2 noc Zagreb 8 (ojoć 2
3 Maškarae d ua Zareb 92 (ojo0 J) ubo Wese Pese Zagreb 9 (Wese)
0
UVOD
inks e dio grmti inks grmtike ke koji proučav rečečo utrojsvo utrojsvo.. Pemet su mu pavil po kojma se iječ slau ečence Pr ome se preposvja d su poati glsovi od koh se eč sastoe ol kojima se jvlaj ačeje oj nos p se s e promatr samo s amo o kako se oe sažu u ečeice Njmjjed kojom snaks snaks baat est dale ječ u koj kojem em od svoih olik jvea e reče
1
Sintk je grmačk grmač k teni pee iz rčkog otj eče od grčke rieči auv"�; (synxis) koj znači s\agje, s\agje, ređivje« Ivede je od glagola avtca (sn3ss5) sastvjti stava I redR
Kao gamtči te jj se već kod stočih lozofa rvo onačuje svko slgaj ezčn h jenc, e samo ječi nego gsov Ali ve a se javlj u začenju koje je blisko našemu dnšnjem eiooškom. ako kod Hrispa, ponaog soik 3 st. pr. e) i kod grmak Apolo Dskol (2 st pr . e) su ziv od rčh pezei i lask gramati i o izvoom obu lyntxs. Odale je peo ovije evopske jeke hrvaskom se poed diea javljj javljju u osobto u stam kgma, i neke kovie: lož elaBea, 128 tulć 1806 ečoae (Volić 85 akole (Bbukić 84 la a (Mžuan 89; eer 18 ulek 860; Pavlov 871 3
stojso koje rečeice ne moe s uvie rumei z nje sme sme k da je a to pobo u obzr eke podae o dugim rečecma koje prpadaju isoj cjelii kvim se slučjevima prekorčuje goja gra sinkse Pravila o ome ako se rečenie slžu vee jeline (odlomke ekstove) do sada su c slao istriva a se gra eič nanosti ek aše dae poče savo rvjat. Nema još i usleoa ime Njčee se java nz grama tekta. f to je sntasa snta sa ekom em smisl Oa pkz hske sikse nee obuhvi i gk tekst osim gde se ez nk njezn podak ne moe aumjeti rčečo rojstvo Pavl o slagaju rčenc promat ć se dke smo onda kd se be njih e mogu posav prla o lagau ječ u ečeie 21
Tr točke n a početku dskursa označuj označuj da se on nsavlja nsavlja na nezrečeno: . .! e na n a ug petroejka ampa Svjeto enkatoUu Na debeo bato ajtaroga pota l dve, ti ige na putu Dobiša Cesarć) Ka se u dssu nž jezčn znako, potebna je sana pozoost je eđu nJ �a postoJ odnos zavsnost pa se znao ne mogu rzumjet ako se od?os ne prate zavsnost ne uočavaju Dulj b dskus zato preopteeto ačIJu pnJ u da su odnos među njegovm znakovma jednolko rpoeđe l da se u sakom njegovu djelujavjaj djelujavjajuu podjednako podjednako gso o se međum ne su du dskus oganzn ako da čaočeoj pažnj u phalj dgađaJc Im azma azmama ma puaju puaju plku za poeban odmo Plke za odmor daju se ako što se zavsnost među jezčnm nakoma gtVO sasvm predaju kolko je to samo moguće unuadskusa ezčnaje dIa omeđena akm ama ama zove s e rečenia U goo s rečenčne ne označuju posebnm obrsma nonje, a . znakovma psmu pravopISnm znakov ma očkom, uptkom usklčnom suečen odno s među jezčnm znakoma tao tao potpu zaU svaoj suečen oržen d b nje n aj mogao bt ujedno ujedno kaj dskusa Rečečna se gra na zato može opsa I kao moguć kaj dskursa U dskusu Bži se ouja Žita do obora Grme (ačan mamo tr rečene Na kraju svake kod sake očke mogao b zavšt i dskus , a na rajureće dos sšaa e rečene mamo u oom dsusu Raaani noktuo Liće noću paa oću mjeec bdi Reka premješta bike A zema pebrojava noću mvaee i pjea mva pjea esna Pan 19) kaj rečene uje kraj . j d s uv�ekje kaj rečene kao o j e kaj eč, e č, a ka fJe fJe UJek Jek k sloga Rčečna gana je moguć kaj kaj dssa ds sa Zato je rečea re čea akav do dskusa koj b sam mogao b dskus ono šo osaje od dssa kad se zdvoj ečena sstoj sstoj se nuno od ečena_ a nj zao ed sto ono b smo mogo b dskurs U dsusu Čama na pučini Ćovjek poadi. amoća pama ančan sak se od r ečen može zdot po tom rteju
.
IO
1
2
Govok obkujuć dsku dskus, s, moa, već pma njegooj njegooj du dujn jn us poeban boj ečenčnh gana Pr tome je slobodan hoće tak ganu sta na mjes mjes gdje su se azjedle jedle eze među jezčnm znakoma znakoma l ne će n mora staat rečenčne grane al sam ba na kojm će h od mogućh mjest dosa sa akoo sm odeđuj ak odeđuj e kolko će ečn b u dsusu i kolko će opee opee pmaočeu pžnju To je ažan elemena sobode u oblkoanj oblkoanjuu dskusa Najpotpunj moguć odmo unutar dskusa dolaz amo gdje ga goo nk dade OBAVIJEST
13
4
U opsvanju sntačkh odnosa vžan je pojam obaeti ba bajes jes je uklanjae uklanja e nezvjesnos Zato svak podatak podatak koj pdonos da se on a uklon umanj nos obavjes Tako ečena Već e ruši nos obav obavjes jes je ukanja ukanja popu nu nejesnos o ome što se događa pk nas ostavja nejesnos o oe o s e uš, a naa no o ome ojegaj e o oda oda Rečea Ono e već ruši uklanja nejesnos o odu zato nos vš e obavjest obavjest nego pva, al ostalja ostalja nezjesnos nezjesnos o tome šo je a apvo Rečena Drvo e već rši uklanja t nezesnost, pa zato nos najvše obajest od svh rju Podaak katkada uklanja uklanja nedoumu koje nema ako u re čen Timi to ne dgom m lu a to se bez nje nje eć zna po daš zamjena ti pokuje da se ad O dgo glagoskom obku daš Rečea Ne daš mi to ne ostaja nas I kak kakoj oj nedo nedo um koje b ns ona pa rečena oslobađala ako gomanje obajes koja nje nje pjeko poebna zoe se alihot je se obajest p om slaže kao na zalhu
PREOBLKE ' . 15
naktčk se odnos česo mogu najprkladnje opa kao pomene oje se rše n adanm rečenama po odeđenm općem pama e se pomjene zoupeobike. akve ečene maju soj emeljan i soj peoblčen oblk Medu njma posoj odeđen odeđ en sadžaj sadžaj odnos Taoo se mogu opsvat Ta peoblčen ob peoblčen preobke temeljn temel jn o bl Je i d:ee d:ee poitalo ? ptost veće je prolitalo Rmena abuja Ruaje rumena ru mena pomenčenje Suganje nogama Netko true nogama nog ama Ydić ide i pjea slapanje Madić ide A1dić ide pje·aući adićpjeva 5
OVEZVE REČEC 6
6
Dkurs S atoji od edne l vše rečenia Svršetak e vake oblježje govo e to iražava intonaiom, a pmu znak� m rečcčne granIe nakovima: točkom upinkom ukličnikom Nova e rečena rečečm počine velikim lovom Svaka je rečena tako omeđena prema ljedećoj Znak rečenčne gane tavlja e i na kaju poedne rčne dikuu jer e time pokue da e dovršena. Točka je neutraan rčenični nak Ona onačue amo to da je ečena avršena nšta vše Pase s mesm usma ea t U vd az svu sjenu ms dae tam dug as j ma već mad mesa ga su sve bac se da nm dugm tme negv mes Des mu se meutm da je sta bez ba Jednga ne dsga je ga ne b a n dugga je ga e da dnea (Eopove bne 2 oka e iz otavja a nalova kad toi dvoen inad tekta a kadikad e ne ava ni iz a polednje ečene u dikuru_ go vo e tada pušta gla tako onačue rečenična gana. nak rečečne gane moe e promenti tako da više ne onačuje amo všetak ečenie ngo to da li e njome klče il pita Uklik i ptne onačuu e u govo dzanjem gla na kaju rečene a u pImu rečečm znakovima uptnkom i kličnikom Kad e od edne rečene iato hoće uputt na dg koa dikuu doa za ne zmenuje e točka iza pe dvotočkom Š me gv aš va Zvždum et zve me va: Jes sema n Jes a (obrša Cearć) G O že emu vd? aza tdese e gdna! Čemu Ta gdna samta Mam me ce das (Jule Benešić Saven b e sa svm bm de K tm anm: v nea vde Dg ga čvs seb zgnječ I ne da m eć suze e obriša Ceać evšna eena načue e u govor neodrenom vinom ga na kra zreke a u p mu ma točkama ili rtom a n ne b nma dba aja . inko Šmunović Tava na begu 'ančan)
očke e meću kada e nevršena rečena moe lako nadopuniti i e ta nadopuna nevana, a ra kad e rečena ne može lako nadopniti Rečene ne toe dikrujedna do dge nepoeane nego o elnu u kou u čvrto uloplene o klapane rečene u dkur ov eeane taa su a ed tam Uša je aš fać ae ta aav gas teža bat aevh čzama te g Fa n se uznem, da gae net bud. Van ba ved tavanjsju, aja su s se t e uce ue vese zazvn Pate svju švvu aut se sam šeaša d bedem m sae vave sjećajuć nu sun a vn važng dma u nsncama. (M. Kea, Filip 1) Povezivanje r ečena dikur et operaia kojoj e ečene mogu podvrći nekim problikama ečene kae e aVau u dikuru niu zato nuno uvijek ite kake bi bi e da toje amotalno emeljni oblk rečenie ie ona u dikuru, nego je to onaj amolni U diku e tako avlau rečee: Pged namten na ulc Ima u nma nš stan a dan u nede n jević One u oeraiom povezivana ožene jelinu oj je Pged namješen na uc a z temejan oblik koj je pri kapanju u diku oo nepromijenjen. aprotiv rečena ma u njma nt stan a dan nede podvrgnuta je pri opeji povezvanja neko problii Čtajući je onako u dikuru točno namo čemu to ma neš san Tu obavet nai me imo i pretodne rečene. Ako e pak duga rečenia dvoi iz dkur a promara amotano ne za e vše čemu to ma neš stan dvaa njem te ečene i dkua naje dake manak obavijeti, pa idvoena rečena vše ne on koa je bila u du a b i p idvaanu otala ita porebno je ivšit promjenu njo pa će amoalna glti: Ima gedma nešt stan dan nede Ako e p idvajanu mora nešto prometi b rečenia izdvoena otala po obavijet koju noi prodno je pretpotaviti da e time ponštava preobika ršena pri poveivanju te rečene u dku Samoan obik ečee pue po tome temelan Od nega e po pv ma poveziva moe doć do ob ika uopenog dikur ai e od nega idvo enog bez dodatn obaveti ne moe doći do pnog oblka Kad ema u nma neš stan dan u nede dvojeno i dikura nikako e v še ne na kako je treba nadopnti, ako e t obavet ne ume iz pretodne rečene avaje a rečenia potpuna još amo navedenom diku a ne zan nega Zato e obik Ima u gedma nešt stan dan u nee temean Kad e veže u di pretodnom rečeniom:Pged su namešen na uc , zamenue e u drgoj ečengedma nma Obaviet koja e tom preobikom gub u amo reče otje ačuvan I ein dikra pa e p idvajanu rečenie i dkua moe ponšti preoblika ršena p njezinu povezvnu
7
Tema je dakle ono što je već zatečeno, a to se nadovezje a rema je ono što se o tome zrče kao novo. Nivima grčkoga podreta odgovara b dake domaćdano no·o O e lako mogu potebjavati u sasvim stom značenj 26
Tema rema (dano i novo) tvore cenu određen zalhoć obavješć.
Ta e ceina zove ika Iskz je dake ečec promatana s gledšta nezna obavjnog srojsa Usrostvo skza može e odredt samo prema diel diskrsa ko mu pretod Ev o nekoliko prmjea tave račlambe ema je isknta abije a rema ače:
ako bili mlinar i mlinaria a oboje bii tvrda i kri v i n a r e a Brlić-Mžanć Sne dever 6 l)
Čitampima P iš u m i flmske dive, marIze krojače, kćeri fna sijskh vemoža, sudnce, Missov nagađene eeae razi arod
(evć 438, )
A i kubiti vakako hoće da SH liriari O n i S e p ro p i nj I I i r k e v i i n e brišui ag stvarno, sžeju Uević 43, Suha i topa vemena potajaa u duboo u jeen T eć e n edj e j e o k t o b r u ad maim gradom sjalo e bezgraično unčano jutro.
9
ena 47 3)
Ali ti ue tamničarojadna iva panko jadna J e r e v o n a t u p a u k v e t i teb ažuranić 4 7 U poednjeme pme rema staknuta poožaem a tema iječcom i pa su t
bar eku ujehu (Desnica 7, 7
Jednog dana unčao e Mica, pušeći ilo ulu, ped čmom N ij e m i o a ć i L n l t r a u džepu nie mao pare a a vjeru mu njesu dai
ništa
(Šenoa 4 1 3 0, 3 )
Jeen je već bila poša, i tadoše e javati pri vjesnici oštre agorke zime e c j e I e j e s e n i bo sam jako sab iako e baš bolesa no ipak m d ođe u Tiovo majka da m e jeguje i uva (Šmnovć
0
leža Fp \8 2)
- Palača! Podrugio e Šio A p e d p a / a o m jzero! pokazje Pero Lovak 457 14
Veće iz navedeh prmea vdivo d a span zahot ee e uvek jednak Njezna obavijenst može bt veća il manja ai je uvek manena s obzirom na obavest reme. To je ba ačaka nhova odnosa To se može pokazat na dem zu rečenca Vrata u na minu debelim lotom akučana L o k o t j e zarđao U z i d o aste drač N a k o v u je propalo nekoiko rulh daaka (o
vrak 457) Ta se z satoj od četir ečenie T su od njh analizre kao sk az U po e tema okot. Ova e vo malo obavjesna jer ponavlja dio prethodne rečenie Teme iduih dviu rečenca uz idove na ou obavenije je ne 3
tao obe istknute Rečca može ne mat teme Ona e takvm sučaevima izostva kao zalihosna
Uto inenada pnu gom r o O r j s e n a ku ć i a t e l i R v a i e a t a v e (Lovak462 16) ini e odpopene poa čae vna maglo u gLai D a m I a d a G o 1 0b a k u p i l a u k a p u e Desnca 0, ) Sjedim u kavani za tolom ii ežim d ke, pevaen preko eveta. o I a e n a n c i i g O v o r e m i, a i n e b i I n e n e n a čaj n e t v a r i. (Uvć
6)
Sagnut nad mrvm mavinjakom, glavom među ukama ojeio je na vojoj ži topao dah K aj nj eg a sv u cr, blijeda proeda sta-
jala je Ksea
dioba na tem reu nie izedna n iz čega to je ečeno prie jer taj ska oj i na potku pripovetke, pa ipred nega nema ničega Tema e t određena itaom početka pripoviedanja, u kojo se očeuje da se kaže kao e nšto bio Običan e red dieova kaza takav da prvo doi ema a onda rema Tema ko stoi bže onomu na što nadoveze Kada je redoslijed obut tme se osobito itče rema i rh bda toji tena S t š i u n e b o kamen Nazor) r
Jedino je Milen bio nešto razvezani O n j e Šj o K a lu d a o j e d a n o d u L j i o d g o v o r kOjije pružao ako nebaš odgoneku,a oo
ponavljaju to je već blo rečeno. pak s manj obavijee ode�a ' svoi� iskazma One govore o deovma zgrad koja se već počela pat Kad Je ve ć bio govo o vatma mož se očekvati da će biti govora o zidova o rov Zbog tga s ti delovi saza manje obavijesni i time su oede kao njegove teme eme s naprotv, oni delov oj nose punu obaves Članjenje ikaza na tem reu ne vri se uvek amo na temeu onoga što e pre izrečeno napano. Ono mže proizlazti i z sacie od koje e poazi. U pmjeu
Tak se ski bez eme zbog smanjne zaihost osjećaju stiki kao živaa i zgrovt izraz [z svega što je reno I ovom poglau vdivo je daj tema ono o čem govor a rema daj ono to e o tome kaze. o su upravo dfni e jek ta i predkaa ako se občno e u gramati e e dnie odnose na temu i reu Sbjek i predikat, kako ih m i danas shvaćamo ppadau kao pojmovi gmatiom, a ne obavjesnom ustojst rečni vidi t 44 Razl ka izmedu uobičajene dencje zbljke porabe ti naziva natla e odatl t se e bilo jsno razčo gamatčko stojsto rečene od obavjenoga � to se št podazmijevalo da je nomala sča u oje j subjek tea 31 c
t
-
predika rema. Prime navedeni I ovom poglavlu pokazuu da o nikako ne mora biti tako Što j u isku tema, ašto rema zavis edino od obavs dobvn an nega 7
SDRŽNO USROSVO RĆN C 2
4
5
6
32
Kolko god različii bili sadai što ih rečeni izču ipak s u njima rabir dno sadno usrosvo koga s bitn značak ponavlau u svakoj Vć po om svom usosu akav e sada rčnčni i bez obzia na osta sintaktičke odnose Kao samosaan dio diskusa rečenia e obiležna i ime što o sadra oblikovan na odrđn način Pored obavjsn alze moguća stoga adžana Takav e psp semtčk Sm je nauka o ezičnim saržjima Im o j gčko: V (smank zdno od grčkoga glagola V (sman6) »ozčva znamnovat« Po tom e ona unur zkoslova nauka o značnu Semanika e načeu različita i nezavisna od sinaks ali e s nome u mnogo pogleda ko povezana Vaan sinakički opis nie moguć ako s u n n ukuč i smanička glediša obavesn u!roso rč u vzi S njm sadam, pase nzi na oganizaia kao iska i osniva na nmu (vidi No urosvo s iskaza mli na količi obavisi šo e nos ngovi dilovi svoim sadaem a ne na om šo a sada kae Po tome to trovo ijestobavie sn, a ni smantičko olična pak obavisti zavs od onoga šo e pri ečeno i što otrie pozao Zato j urosvo iskaza uvtovao odnosima šo postoj zmeđu rčničnoga sadaja i sadraa onoga dijea diskursa koi pthodi to rečenii dok sadžano nezino ustroso uvetovo odnosima značena što posto unutar sam t rčnie Po sadržanim svoim odnosima rčna s čla na svo sadan dijelov i su dlovi rič ili skupin či odrđn samo svoim sadržajem i bez obzira na svoa gramaička svostva što h imau po svoo ppadnosi vrstama reči i po tom šo s avau kao oblii morfooški određn svako se rčenii iiče neka radna neko zbivanje il neko sane Po om j svom sadajnom odđnu rčna upravo rčnia ma dkle rečenic u kojo s n bi nalazio dio što zče baš to aj j do mjna dia nzina sadžanoga utojstva i zove se Onj ono naosnovnj štoj u rečnii izrčeno Hoć i se rek shvaii kao radnja kao zbivanj i kao san avisi donkl i od gledia s koga s proma Rk j rzličit od reme po tome što određn samo ačnskim odnosima unuar sam čnie Po nma on osnovan nzin dio o mđuim n znač da j nno nanepozna i navaji oj će to biti n visi od
8
9
sadržanih odnosa rečei samo ngo od onoga šo e pie ne rčeno Ona pak nezin dio koi s oga gldiša melan zov se ema pripada nezinu obavisnom usosu Rek tmelna dna sadžanoga uosva rčnic nosi ga lo Sv dgi dlovi toga ustosta samo su dodai riku ko ga pob određuju [ nasloenie usoso rečeničnoga sadžaasamo e prošien rk On sa svojim odredbama vor to usroso, pa mu zao u širem smisu iso znač Odedb kaesu: ili gs srdso li sum du/ li soiv uk li fk ppdk li obji mjs oddb ili ok ms odd i mpor s odd ii mod r posdne odredb mogu se obuhvait naivom/ ilidvb o su ostali dieovi sadanoga osa rčni Sva od nh soi u izravnom odnosu s jkom kao negova susvom pedvna odrdba do da dijov n stoe izmđu sb ni u kakvm zvnim odnosma ngo samo niravnim pko rka o odrdb mogu doć uz riek zavisi od ngovih značnskih svosava Uz svk s ek moe javiti samo dna odrdba ste vrste ali s ona n mora sasojai od samo dne iči čnii se ne morau izreći sv odrdb koe sadano usosvo prd viđa uz nezin ek Kako odredb n stoe između sebe ni u kakvim izravnim odnosima niko s od nih uzaamno ne sklučuu nego sv mogu supostoa u danom usrosu čen ako to 'k omogućuj svoim zčnskm osma a Ako rijk rdn ona je ic ili gs ivo bi (osoba) koe vši u radnju Riek koji n omoguu da se a n irč i vrila bzičane (Vid 199i 49 b Ako j k radna, onda e sdso ili sum predmt koim s e a radna vrš c Di ii so ivo b (osoba zavaćno sadžajm ka koe smo n vrš nkakve rad Po tom j ono ku i všiocu ako ga ima kao pridueno d Ako riek radna onda uk fkiiv predmet koi prozai z adne kao nzin posledak Oda prozlazi da učnak mo kao odredba sta jati samo takav ek ko izč kakvu pozodnu radnu, pa makr i u našim smislu 33
) adak ili jv j prdm ahvaćen sadržajem ijka al ne kao pozvod kakve radnj Takav predme samo pipada rijeku a ne prozazi iz njega Mjn dd ii ka odedje jek pobliž s obzom na mjsto gdje se vrši radnja gdje s odvja bvanj ii gdj postoji sanje šo je njem izrečno g) n odda ili t određje jek pobliže s obzirom na vijeme kada s vrši radnja kada s odv ija bivanj ili kad pooji sanje to je njem izrčno h) Nfka odda ii odeje rijk pobliž s obirom na način kako se vri rdnja kaka s odvija bivanje ili kako posoji stanje o njem irečeno i) Mjesna, vremenska i načinska odrdba određj jk opisom popa nih okoln osti. o h izdvaja od ostaih odredaba koj izrič živa bića (osob) i predmt što s ahvaćni sadržajem jka Za se a skupna od ri odrdbe popranh okolnosti jednm menom nazva j ii d (Vdi 4 40
42
Sadajno usrojsvo rčenic š o se gradi o d rijeka i njgovih odrdaba javlja se čeni nžno ba jdanpt U njoj, meim, mož bi zdžno i vše akvih srojsava. Ona s onda li ponavjaj jdna za dgma ii s koji dio jdnoga ojsa i sam člani kao dgo potpno sadžajno srojsvo Pri adžajnom članjnj rčnia trba, dakako zi obir i preoblike poveivanja (v ) ko dati rečnicama njhov pun sadžaj Evo i nekoliko primjea za sadžajnu raščlmb rečnca a) Su zov Saag, d St A u hgvj (Marnć L) U ovoj je rečenic samo jdno sadžajno ojso jk zv (adnja) všlac Sa (živo bće koje vrš radnj) držia ug (iva bića ahvaćna radnjom, a ne vrše j) mjesna odredba: ud Stc ku , · hgovoj
Isa s rščlamba mož naviti u nkm čanovima dobivenim pvom. ako všio ijek aga (sanje) džiac a (živo bić zahvaćeno anjem a n vši radnj) i mjsnoj odredbi ijek sd ku svoj snje) pripadak So (pdm zahvaćn tanjm nje proiod)
4
to j jedno značenjsko strojso u mjesnoj odrdbi a dgo j jek u h (sa) pipadak z (predme ahvaćen stanjem, ne poizvod) U jek poga od dva ustojsva što s ugrana mjsn odredb ima jo jedno sadajno ustojsto jek: ud svoj (sanj) pipada ku (prdm zahvaćn stanjm, nje proizvod) b) Ht u o zvdš tnča. N nouh tk n, A n uh čn (Mažranić
1 9
Ovo s dvije rečenice U poj s držna dva sadržajna sojsa Po jek: o!u§ (rdnja) vršila ht su (živa bića koja vš rdnj) dgo: rk zvd (adnja) všia nij zrčen ali se može upostvit kao ht ug (živa bića koa vrše t rdnju) džila: tanč (žva ba hvaćna adnjom a ne vrš je) U všoc poga usojsa sadžano j još jdn o jk ht (sanje) džila: ug (živa bia zahvaćena stanjm, a ne vr radnj) I dgoj s če zdržna dva sadžajna utojsta Pvo jek n nouh (sanje) družila: a puni j sadžaj tan (živa bića zahvaćena stanjem a ne vrš rdnj) pripadak t nv predmet zahvaćen stanjm) i dgo rjk n uh (sanj) džilac ne izečen, ali s može spostaviti kao tn živa bića zahvaćena snjm) ppadak sn (predm ahvaćn sanjm) oddba načina U ppaku poga od ih ustoj stava sadano j još jedno: jek: tk (stnje) ppadak ngv (prdmet ahvaćn stnjem)
c) Tho tč Saa a U nu s nj(Šenoa 4 I) o s dvje ečenic svka s po jdnm sadžajnm utrojstom o: jk tč (bivanj) pripadak Sav (nživ predm ahvaćen zbvanjem) odredba mjsta j odredba načna th
dg: jek be e aje) dak vbnje ežv redmet zahvaće ajem) dedb mjet u nju a p je adžj u Su d) Dotje bo te ude npt Še 5 ejed rečec am jedm drm trjvm jek: dostje bio zbve i tje) adk te ude npt pedm zahvaće zbajem ajem) U ppaku je t adrža tjv jek te tje) adk uds npsti pedme zahvaće jem) u je d ppatk j jed urjv jek: ude te) ppadak: npsti predme zahvaće ajem) e) eg vot otud sut t to je o gzb bud m ve Gdjeje tjn due oju đuc n Maš 1 43) dvje ečece Sdraj je j pe jek otd zbvje) dk: vieg ivot utnj t to je o gb bud mi cveć redmet zahvaće zbvem) Ua pak ve ečece laz e pet jed j: jek bd rada) red m cveć edme kjm e vrš a rada) čak vieg ot ut t to je edme kj prozz adje) ačka dredb o gzb Sred et ad čtav adržaj jv jek ms zbvaje) pad cve pedmet avaće zbvae} učak adž čav držaj j jek ut t o je zbvaje) pradak vieg vo redme zahvaće zbvaem) tm u trjt adaa dva dajj Jed jek: jek t aje) adak sutnj, to je redme zahvaće jem) dg patk jek veg taje) pdk vo redme zahvaće ajem) Dae e rdak ga d va pjedja dv urjva čla vk rjek (on toje aje) adak ut pedme zahvaće ajem)
Sadaj je jv drge rečece: rek gdjeje zbvaje) ppadak: tjn due oju duđ n redmet zhvaće zbvajem) ptk je ak adraš jed : jek: n radj) vršac đuđi cve uzet k kja vrš rd) dak tjn de oju redmet zahvaće rdjm. a ejj pr zvd) prakj e urjv: rek de tje) rdak: tjn ju (redme zahvaće jem) et u ppaku ek on j taje) adk tjn pedmet zahvaće tajem) etde m eči Maš I, 17 U tj e ečec am jed jv rjek netde zbvaje) dac m be zahvaćee zbvajem) ppadak ei predme zahvaće zbvajem) g) Tje en Šmuvć 12) I je ečec m ed daj ujv jek en je taje) dužlac t, a pu j e adaj Mt ba zahvaćea tajem) h) U pzemu desnog i e de be mnti čm i m tdoe od inog dop pe ju Šmvć J 18 U j u ečec zdržea dva adžaja rjva v: rje be mnts čm t) mjea dredba pemu denog i oe zde dg jek: tdoe pei ada) čak u edme kj pozaz z ade) prpadak od vnog dop pedme kj e zhvaće djm. je jj rvd) mjea dredba tmo a u j džj: piemu denog o se gde ačka dedba: tva t u djevma h dvaju e ačajju e vdje dae e je rema zj3jem ačem k čt Sv a atje d eka pptk 37
)
Čvee a e Cgama a em lm (Nazor 2 I l )
U ovo je rečenici jedno sadržano sovo:
rek ee (sae džiac čve Cgama (osobe zahvćene anem) mena odredba za amem lm načns odredba zva U menoj odedbi e sostvo ek a mem (stae) pripadak lm pedmet zahvaćen snem) )
Suraa pe ve ug eme a lae (Nazo 2 255
U o e ečenci edno sdžano sovo
ek ver ug vreme a lae (sane) vremenka odredb uraa nčnska odredb pe U reu su sadžaa danja sosv ijek er (stae) ppadak vreme (pedmet zahvaćen sanem
ek ug (stae) pripadak reme (predmet zahvaćen sanem te napokon e a lae (anje pipadk vreme pedme zhvćen em) načinsa ozaa eš k) e aa ale zazve a crv v (Cesaec 7 U toj e ečenici samo jedno sdano utrosvo e ale (adna) sedstvo (pedmet koim e vš ada) mesn odredb e baa ae a rv ) I ra ga prepra mm mam (Cesaec 9 U o e re čenici jedno adžajno ustrovo
ek prepr (adn) džac s mm mam (osob zhvaćena adnom a ne vši e) načins odedba j ra ga a u negov diocoš edno iek mm (ne dužic mam (osoba ahvćena sanem m) Severac eprea ra (Koa 28 U o e ečenci smo edno sdžano stosvo e ra (radn sredsvo eerac (pedme kojm se dn vš) načnka odedba eprea
8
n)
apa ra amrge zš u plal p Ra (Koar 8
U oj e rečenici jedno sadržno osvo ek zapa amrge (adna všia F (živo biće koe vši radu učink za pla p Ra predmet zahvaćen rdnom a nie jo proiod u riek je sadžno edno stovo iek amrge (anje džac e izečen ai se može sposavi kao ra (žvo biće zahvaćeno radnom) i čnku oš edno ek u pla (radn džac p Ra (živo biće zahvaćeno adnom) načinska odedba za? o) Spe me gpm prferm (Kež Zstve 4 207 Tu e dano usojsto e pe (dn všic može se povi v (oob a oa ši adn držiac mee gpm prferm (osobe zahvaćene radnom , a ne vše e U družioce osvo iek gpm (ane) džac prferm (osoba zahvaćen sanem) p Ove prr ela Ral (Kež, Zastave 4, 07 T je adano usosto ek e (sane) dužiac prr ela }Ryal (osoba zhvćena sanem U družioce osvo ek ela Ral« (sne dži ac prr (ooba zahvaćena nem) U jeu e uovo e »Rya/« (stane ppadk el pedmet zvaćen sanem
q Uve e mpl bl eprave a a ve var ae ave a a e (eža ve 2 U o e rečnici edno sadržano sovo
ek bl e eprae (zbivane) dži c neizečeno v (oob zahvaćena zbivanem) vemenka odredb uve načinska odredba mpč a a u e
ar ajeave a e
MAIO USTROJSVO RNI
U načnskoj odrdbi sadržano e usrosvo: k noavn u (san padak v tva (rdm zahvaće sanm) načinska odrdba tako, o a n U akU e nadale usoso ik: v (san pradak tva (rdmei zahvaćeni stanm
vd 44
Grmaičko je uosvo rčice rzličo od obavjesnoga od sadža noga Ono nma vez s rečnčnim sadžam ngo rozlaz z gamački svojsava oblka u koma s ječi uvšavau u rečenicu o om s akvo usoso zov graačko To je usroso ko određu odnose mđu obicima eč u rčncama Okrvauć ga uvrđuuć ga razumemo rečncu Kada ga ne mo žmo aoznai, osa i rčnca nrazumiva li ba nasna oznavanj oga usosva uč na kako s čec razmju gade ek po gamačkome usrosvu oče s sadrano do u odrobnos recizno Ono zao osobo važo od sarn j o sdišn odč sinaks
45
Grmaičko usosvo ečnic oddno m kako s rič uvršavau u rečencu o uvršavan nie naroso redn Reč enica ne samo n iz eč nego u njo mđu nima posoe posb odnosi Rč jednh gramačkih svosava posavlau d se u rčen c naaze rč dgh l i sh gramačkh svosava ako se o svosmaedne eč sazna nešo i o svosma dug a ko se zna da u rčen c so imenca u akuau a ne zač ni mu n vrm onda s zna da akvo rčc so il rza gagol l jdan od dva prdeva uan i vol l i pak iriča kao lc u lc. S navćo m se veroa nošću mož rposavii daje rzan gagol e j o najčešć ako Znamo da s u rčnic nalaz akuzav u možmo goovo sa sgr nošću rosavi da u no so kakav rlaan glagoL doisa se u o rečenc z koe e u akuavu avla glagol namu ko relazan Samo vlk pnk mo namtnu u (Grčić, Provnca dsa 1 4 2
kolko ana n nsa z la Da nov užn. ovo lo a u ošl u Lku (Desnca 165
va od o v dvie rčenic ima sadržano usroso k: nta (zbvane dužlac: Da nov un (osob zahvaćen zbvanm mjesna odrdba: la vrmenska oddba nkolko ana kan U vršocue usrosvo ek: nov (sanj dužlac un (osob zahvaćn sanm U vrmnsko j odrdb uosvo rjek ka riek: nkolko padak: ana adak ana kan ga od dvie rčec ma ovakvo sadržano usrosvo jek olo (radna učinak a u ol Lku (prdm koj roizzi z radne U učinku j usroso ek a u ošl (radna vršac ne zečn, aJ s može usosavi kao Dao nova užna (osobe ko vš radnu msna odrdba: Lku
b ko s u čnci nalaz pdev u koj odu bou adžu zna s da će u noj bi mnca isoga oda broa padeža Znamo l da s u rčci nalz dv u nominavu dnne muškoga roda vla možmo so rposvi da u no soi kakva imenca mškog roda u nomi dnne dois s u o reče ic iz koe uze rdv vlažnava menca m koa muškog oda i u nomnavu j sngulara Ta vlan m ml - to mo Chopn (ć oska 08 3
s a kuka pkunuo vo (nica 299 U ovo e rečnc samo dno sadržano usoso rjk pkutnuo (radna padak: vo (redme ko zahaćen dnom a n nezn poz vod msna oddba: a ku
[ma zloga pomšlai dae sadžano ustosvo rčenc možda ednako za sv ezke kao šo . o samo voo naravi za sve jdnako i obavjesn usoso Ako ak\'a r�posaka osnoana lkuu s rčnice znih zika samo svoim gramačkim usrosom (vd dj O odnosu smančkoga (sadržang rosva rma gramačkom vd osobo 44 870 e 9 - 9 98
46
ojav rčnc obika s nekm grmačim svostima mož dak prposavla osoan u soj rčnc dugoga oblka s odrednm grama čkm svosma vi s obik uvšava u čnicu po om svojm odnosu r ma dgom b j po om odnosu do njeza usosa edan se ob lk ušava u rčncu o dugom Ta nhov odno s i s gra maičko rečenčno usoso mđuim n nužno aaman pv oblik
pretposavlja postoanje rečenici i drgoga ai drugi e petpostavlja postoaje pvoga, o ga samo omoguuje. Pridev važ pretpostavlja da istoj rečeici postoji imenica muškoga roda nominativ jednine kao ms Al se e može trditi obuto: imeica ms e preposavlja da se reče alazi i pridjev muškoga roda ominatvjedie Rečeica bi naime, mogla gasiti i ovako
9
aj ms zeme - te mj Cp
ojava riječi ms kao imeice muškoga roda omiaivujede omo guuje da se pridjev važ uvrsti rečenicu Ona ne bi mogla glasii
a važ eme - t e m Cp Akuzativ steg pretposava kao ajvjerojatju između više mogućosti da se istoj rečei ci javlja koji prelaz gla gol kao ametnt Ne moe se međuim rdii obuo prelazi glagol nametnt e pretostavlja da se rečeici alazi i imeia u akuzatvu Rečeia bi moga glt ovako
Gramatčko ustjso rečenice zaovao je kako se pokazalo na poavi obavijesnosti i zalhost o tome se ono ne razikuje od obavijesnoga ustosva Rzlika je meu jima u tome šo je obaviesno usoso rečeice zovao a obavi jesnosti i zalihosi rečeničnoga sadraja a gramaičko tojstvo a obavijesnosti i zalihosti gramatčkih svojstava riječi Obavijes usrosvo rečenice obavijesn je i zaihosno s obzirom na ono šo se kauje a gramatičko je obavijes i zlihoso s obzirom a ono či me se kazje To s u dva psupa aščambi rečeice s gedišt koja se uzajamo iskjučuju
l
Reč i koje se uvrštavaju a mjes predviđea rečeničim usrostvom zovu se eenč de. Svaki rečenični dio ima svoje ime To su pedat sbet, advebna ili pa) zaa i bjet.
am ve pjesn mže namett.
Odate proizai da pojava zamjenice (ili imeice) dativu uz prelazan glagol amett pretostavlja da se u istoj rečeicijavja još i imeia ili zameca) u akuzaiv, našem primje steg U jemu se dake seb odnosi prma na metnt steg kao steg prema amett To je upravo odos koji tvori grama tičko ustrojsvo rečeice On se zove ds vštavanja.
47
Oblik koji pretpostavla postojae u stom rečeničnom ustostu, dugoga oblika s ne kim određenim gramatičkm svojstima jest oblk vte Oa pak dgi kojega se posojanje preostavla i koji omoguuje pojavu poga oblika jest oblik koji prvomu tvaa mjest ečenčnom utrojstu U pmerima koji su se go re razmatrali rapoređuju se ob lici po oj diobi ovako uvrštei koji im ovaaju mjesta
steg seb važn
namett namett steg ms
Predikat 2
Mjeso riječi u ečeici e dakle ezi polo žaj u redoslijedu ječi, ego je oo odredeo odnosom uvršavaja To zači da gajeda riječ dobiva od dge
48
4
Odnos uvršavanjae akav da se po gramatičkm svojstmajdnih či u rečeic sazaje ešto o gramatičkm svojstvima drugih ječi u joj Time se smajue obaviesos ozak gamaičkh svojstava jer oe u taku rečeičom urojsu označuju nešto šo se ve od dugdje može zat pa ako e uklanjaju neizvjsnost i zato nose manje obavijesti ego im je po sebi dao Stoga je odos uvrštavaa svojevsa alihost gramatčkih svojtava To je oda i čitavo gmatičko ustrojsto rečeie jer se oo satoji od odos uvršavana 0 t
50
Ona međutm e bi mogla glasiti
am ve pes mže seb ametnt
Zalihosa narav odosa uvrštavja vidljiva e i a primjema koji su se gore razmatali Po tome što e ametnt prelazan glagol amo ve da steg mora biti akuzativ Ipakje ta obik ozače kao kav avkom paje on kao ozaka akuzativa om skopu zalihosta Nije aravo, zalihosta kao oznaka jedne i enskog roda jer se gramatička svojsa ne mogu petkazai po preazno sti glagola nametnt o ome šo je ms nominav ednie muškoga roda zamo ve da i važ mora to biti pak je j oblik natavkom označen kao nomiaiv muškoga da p ae a ozak om pogledu zaihosa Nije, međutim, zalihosa kao ozaka edie jer isi asavak i ozačuje i omiativ moine muškoga roda, pa se kod važ samo po m za daje jedia a e moia
Odnos e uvrštavanja takav da u rečeičom strostu jedna ieč otvaa mjesto dugoj edna je dake uvrštea j po drugoj U svakom je, meum, pojediom rečeničom ustojstvu broj riječi kona čan To pak zači da u njem mora biti ječ koja otvara eso dgima, ai ga nikoja e ota njoj Takva reč i e uvrštea u rečeičo usrosvo ego je sama negov temelj Ta se emeljna eč rečenici zove pedt
3 4
U našo gramaičko teinologiji postoi za predika još naziv p Bio je svojsvo predikata daje no silac rečenčoga ustrojsa Taj oso bi jegov p oožaj označ e e i osobii m gamačkm svojstima koja ppadau samo predikatnoj eči. To su kaegorije lica vremea načia i vida 43
16) - i e ti s u jeen jabuke (Kaančić 33) - Dani s d g i Nazor II 1 54, ) TinanadAmašem og r o mn a je (Peć32l,3) Čizme s b i e vrlo l ij e p e (BrlćMažrać, Hlapić ) U labi rinmapoeze svi s putei bj e k i v n i (Čja 179 2) Kako l ij e p i oblaci te rumene iae vjetra (Eravć 25) - Umje/nic i u bavn p r o t l o v n i s u (GrčićRako Kolo 871734) - Krevet Vam pića bi o j e pr a an (9 1) Obzja su pr az na esna Parun 4) Imenski predika može bt zamjenia, i o menička To sa m ja To sa m samo-ja (Kranjčević II I I) -Spasite s i t i To i j es t o n o J. Kozarac Biser Kaa 35) zdajia j e n e tko - To n ij e b i la o n a (Krleža Glembajev Zageb 95 184) i pridjevska Lenik j e t aj - Sdoci j e s o v i (Kačić Razgovor 284 Zgrada j e o n a E v o t a k a v s a m T Ujević imnodato mou soma) Ruak j e n e k a k a v - T a k v i mi i j e s m o (Kan Moj pijae Pe 213) - Kravaje na a - On je s v oj (Kranjčević3 95, d) redikato me može bi i broj Mogućnosti s u / r i Kada s a m b i o e t v o r i a n a (J Pupačić moja brata) - Oni u e t vo ri a D va s u mora Vesna Paun 139) - Zoranić je dr ug i Predikao ime može staja i I insrumentalu. Po ome se i poznaje me koje je dio predikaa što osm u nominatv, glavnom padeu predika, dolaz i instmenau, dgom njegovu padežu pa se jedan može zameniti dugim Kuzmić bijašened vojnim (Šenoa) -Bogjojje svjedokom (Kranjčević 29 - Miulić m baše akomjo u aradinu (Mao 89) - Dvorana je bila tamnicom (Nehajev 52) Tuje bio pisarom (Koar 1 26) - Poetuje njiževnost bila samo sredsom (Barac 5) U svim se tim primjerima isrumenal može zamijenii nominativom
7
e
65
66
67
71
7
73
4
t
Predikaa eč može biti padežni zraz u da vu Takav padežni izrz ziče iso kao prjedožn zr s kod za Danas tebi sjutra meni - Brže da i gradu Vurnu - Kad su bili dvo djevojaom - Kadje bio pobraim vomeKnjigaje tebi - Kućaje bratu
(Baić Besjede 22)
74
redikaa eč može ii i inniiv akav predika izriče da la ili mora da bude o šo zači gagol koji j u infivu idi i . 0 58 . O samom infnitvu kao pedikatu vdi t 4 10 a Priznatije ošatije Odluti seje Bje brati a ne spa I U grm glave ne verai (H nar. pjes , 19) Bjše plati da smo s e rađali eikanović Upućenja 17 - Svudje ići alije kući doći Via 272
69
Rajje zemaski Olimpje božanski Rubacje ženin Zema je općinska (O oj preobic v t. 870 d 99923 i 928935
Kuzmić bae nekad vojnik Tuje bio pisar
68
r
Ako se genitivni ir sa značenjem prpadnosi sastoji samo od men ie, preoblikuje se u posvojni prdjev Knjiga je brata preoblkuje se Kigaje bratova Raj je zeme Olimpje bogova Rubacje žene ma je općine
e
itd Osim glagola i mena koji se najčešće spominj, predkata riječ može bi i prlog: Ljeti j e ouda l je p o (Peć 204 4) - O p a n j e nagnuti se na prozor Pre podne j e n aj lj ep e (Lovrak 54 4) Mjsto predikatne riječi može sajai i čitav prijedlžn iza Desniaj e moja o d m ejda na (Kačić Razgovor 53 -Negda bi še u o b a s ti (Došen 13 3) - Bilo j e u j e k u proetnogoraa(Des 9 3 2 - P e r o j e n a m u c i (Lovrk 65 Na b lu zeme s m o (Peić 78 4)
Mjesto predikae rieči može stajati padeži izrz koji se sastoi od ime nice i pdeva u getivu a označuje kakvo svojsvo koje s ppisje subeku van b i š e s r a m i l o s t i v a (Kačić, Razgovor 2 1 - Kozljević j e b i o s l a b e s r e ć e (Stj Kranjčević 3 32 Mae j e b i o d o b a sr ca ( 3 3 19- Oboje bješe bajn e ljepo te (Krešić 2 1 8 9 - Ona b ij a e r o d a v i s o k o g a (BrlićMažraić 5) j e o k o s i t e v o lj e Neajev327) s r a j e b i o m e k a (Šimnović , 1 29 ) V i s i n e b i j a e o s r e d n j e ( 2 2) Ma k j e ovog/rent bio su mnji avo g ra spo lo ženja (Prica9) (Vd t. 9 1 i 958) Genv izraz u predika može označvati i ppadnos Toran je oje majke Ugarci su mojega oca (Pei 9; problkom)
7
Nek glagol nemaju sami zase kao prdikati puno značenje, neo ga d obivaju tko što se proš dugim izrazima i izraz koj i upotpunjj značenje glagola kao predikata zovu se proširc Prošir su meske ieč nominaivu insmentalu akav e pjedložni izraz. 4
6
Skočim s koa e rašireih ru premagrm Mžuranić 2 98) U ii mah otvori se carski dvor a z ega auomoil a čeii oira od geeral ogšaa (F Mažuanić 2 9) - »Qui vra< Pa pred ar dvorac F Mažurnć 2 8) Naoee ada epozaim sazama vrovima (Savko Maić 242) (Vd t. 369370)
Ima gagola koji s e kao predikat pošiuju menom Takv su onda predika i gagos menski Predkao ime i t soji noinatvu i u smenu Takv su gagoi posai oai čiii se pričiai e
izii ispasi učiii e ukaivai se
pokaai se pavii e privia se kaai se
gradii e prevaai e igledai
a) imj s pedikam menom u nomnavu
8
Devo osade a od gue Na pr 86) - Ru posade drava Maej 2 3) - Malo po malo iiđe o aogai Nar pr 12) Treuak se io povoa - Gla e od og rua čii (Došen 1 9) - A ovamo e e devoe (Rejković 93) - Gradi se ga Na pos 130) - Da se mi po žemo valai (Konćanma 2 3 7)
7
b) Pmjei s predikatnm menom u istrmeau: Ledim u osai mrcem (anjčević 148) Posaoe u malo godia ple miem Nehajev 5) iuacia posade oš eugodom (oar 130) Svar poae oiom (Mainkovć, Ruke 128) Sad čudom mi e e (anjčevć 31) Mei e uue milosivom Najev 64) Živo se ope pričia lepim oar 99) A moda i e prevarla uvređeom (Sobodan Novak 29) - Tu e dakle šiva poala doročiieiom (oar 48) - Pravim e avom (Novk Simić 69) - No ek u adru posao e Preradovi haki pesim (Baac, H knjž 288) Takv se proširi javjaju u neke preane gagoe Vdi t 258 259 rmje s padežnim azom u geniv: Levo ličo ilo osae ragičog izraza (Matoš 21) Tako s e mogu pošr i dg gago ako se umu u načenju koje je b sko onomu upravo nabrojeni Maam iui o lim o priim uvremeikom (rnjić) Gago siui se ovdje upoebjava načenju koje ga pbžava g agou
82
Sudiaaa Mlado ludos - Došli ako i praici - Pekli se kola
83
poai se 8 9
U neke se pene gagoe j ajaju prošr u insmentau i u aki v O tome vd 256 U dge nominavu O ome vid t 259 edikani prošii mog bi piedožn a Jajaju se u neke peaze gagoe V 258 259 raa u maali a leu - Priali su sraca kao mraca
80
48
Predika može ostai i nerečen ako su iečen dgi ečeničn deovi kojima on ovaa mjeso rečenii i ako se njegov sad žaj da ako uspostavit i općega smsa ečenie Takva rečenia onda nije be predikaa, nego se on u njoj neiečen podzueva osavjanje predikaoga gagola i ma sis ko obiježje žvoga ppovidanja
Iosavjenom se predikanom gagou pomoćm gagoom može odedit vrijeme i način: Na Ludreg emo i preko Drave Neajev 3 3 - Aa u s oom a u a (oara, 2 3) - Nasro e mra a gole hvoe i rige a aša ogoela srca (Matoš 179) Doro, pa emo šivovice (oa 59) Pa emo uz reg Mažanć 2 8) Ove e a pašak ured dolie Naor 3 308) Ova i perom u re čoveku Nehajev 316) - Ne am gde i i u koa vemea Begovć 9) - Pak i rado osloodii se oga (oso 2 36) Ne ao šo i, i k i (oa 30) Vd . 369-370) U pedikanoj spon kad je u ećem iu mogu se osavi enkiični obii e akva preobika daje i ssko obježje jedr seos pučku neposednos
84
spuane enkiike u sožem gagoskim ob ima osoba je načajka pučkoga ppovjednoga sa ila saha i sveka (Čubeić, Na p 22) - Nek ili i i oac (Čubeć N p 182) Do akvoga iostavjaa najčešće doai na počeku pipoveke i češće u gavnm ečenama nego u avisim ad predikatna rječ ne gago ona može osa t neogagojena kpuom osobio ako e vijeno rečenčno sojsvo. ada i neog�agojena rječ nosi ečeu Magup (Maoš 87) Glupa Novak Simić 7) Pesa mog dei tva (eić 1893) Radio Zagre ao neogagojen predika javjaju se i uvi Evo vam i čašu via (Maoš 65) ao si ga poraime, ama osor 2 07) No, eo ih, ulae (NovakSiić 20) - Evo i$aread (Peć 334, 4) ao vk može se javii padež a akav li da, vraga (eža 2 21) uaza sve eoma rdača ure (reža, Davn d 34) Uviima su sič dgi neogagoje ai ko pedkai Na oge se, draga ee moa (čić, govor 5 5) Doar šiar, Tri vieovi (ačć govor 126) 49
8
Neoglagoenpedkatedovitose susreće I naslovma kao oznaka autoa
danov Sabrane pesme 7) - Možda mo s o sv vra (Anun Šoljan Dug ljud na Msecu - Oojca smo gun (Pacaana Ma 8) -Nasda ćmo m (acatanra Mat 68) m do nsmo r šnc s našh sanova (Koso 73) - a da, sad ćmo o malo u čmu (Kaleb I )
Mroslav Krlža asav
86
87
88
RDIKANE ATGO[J Predkan zraz sad uvjek kategoe ca , vda vemna načna. U nj hovu zcanu pedka ne zaosne zbo gramatčk oznaka unua h kategoa ne zavsn n od kakva dgog gamačkog zboa unua stoga rečenčnog usosva rsunos gramačkh oznaka z t kaegorja odedue dakle pedka nost predkaa a samm tme rečenčnost ečence Slobodom toga zbo ga mačk se zva samosalnost ečence kao jezčne edce Kko e I predkau zbor unua svake od čeju obvezao zrečn ka egoa slobodan nema jezčn ogančenja p zbou gamačk oznaka sadan u ma kaegojama Dok se na pme za zcanje subeka mora od svh sedam padeža uzet baš nomnav, može se za zcane predkaa uzet svako od l svak od dva vda svako od vremen svak od načn Oga nčena ne pozaze z gamačkoga usosva rečence nego samo od ono ga šo ko hoće da ekne zbo gamatčkh oznaka lca vda, vemena nača određen e znače nem koe s e oe ze
89
go se l ce ba ako s e oće eć da e tomu pedkatu subek slušalac koemu se govok obraa Molš posš, cvl i su pro/vaš / lmonu dš nju majkom nav§ (Kažli 65) - T s u o najarogann spram nj (Keža lp 132) ašo ć ga ućjadnoga (Desnca 158) - Pogldaj cnjak vrak 511) š u slo (oa Hovat 53) - Odmah joj saglda urou (klec 2. 12) kuć Nametk ) - Tamo nađš lava nosoroga loparda slona, hnu šakala dvg (F Mažuan 2, 158) - Žv s (Goan 5)
9
ee se lce ba ako se hoće eć da subjekt omu pedka ne n go vok sualac Ovh dana o j d Bo na včrjdan karsk homan Kleža p 158) Jdan hras na san cpun sršna (e 207, 3) anasjp dan rujna (adanov 5) - rohjal su jkov vjkova (Kanjčevć 2 1 1 ) Vol s o pos sla (Šmunovć 223) - lal su vudavu ulcu (Kaleb I 181)
9
U kaegor ca ba se po lce jednne ako se hoe e da je subek tomu predkau sam govok Trjoš sržm, sučm, plm narvam / rugam vrm vučm vžm avrvam (Kanž 75) Još nsam mala danas godna (Peć 1 1 , 3 ) Oćam s ur (Skul Kamen bd 75) - Poum u uja u uk (Maoš 135) Ja s prgnm (Koso 5) - Oprosm s (Maoš 35) - lm,
hatskom knževnom ezk kao u osalm slavenskmezcma, ga mačka ozaka vda občno se veže glago ako da svk ma svo vd pa je zbo gramačke oznake vda uedno lesčk zbo odgovaaućega gagola Nek su gagol dvovdsk pa se upotebavau sad u ednom sad u dugom vdu a da to nkako ne moolok ozačeno Čavo o pane ppada po duču glagolske vobe l lekskologe U snas e bno sa mo o da svak predka raz mora mat gamatčku onaku vda
jdn god dsm kao psa .. rlnskog polansogadu (Maoš 2 ?) - Pomslm odmah na govor snon rjacma (adanov 1 8 ) - Zasum hro nogavc nad kona (adanov 6) - Na aj glas pohrlm Brln (F Mžuanć 2 7) Sgm parorodom msrdam ( Mažua 2 01) - Sklopm oč C Mažranć 2 122 Pond s nkm od njhprošam (Barkovć l 13) žm u šn duo g zalva (Vesna an 163)
vo lce množne ba se ako se ho e da e subekt tomu pedkau u ožn da e spom e one obvaćn govok Al pra ngo gnmo / ho rao da s agrlmo (Kač, Rzgovor 17) Odomo (Kanžlć 13) N al m s nadamo sva čas (Šenoa 3 305) Vramo s u dvoranu (Šenoa 3 287) - rugov / raspnmo j dra / mo s hadu svjlos puov našh dana (Kklec jesnk u v homa 17) - sv odmah rmo o da nas č md a n računa a
Kaegoa vda (l aspeka) sadž samo dvje gamačke oznake. o su
svn (l pvan nsvršn (l mprfkvan vd
92
l'
Svršenm vdom zče se adnja, zbvane snje kakv su sam po se b, bez obza na jek vemena u kojem se odvau l su smeen u nemu ako zečen gledau se kao nedeva cena e se zanemaue veme u koem b bl aspoeen nov mogu delov Zato su adna zbvane l sane zečen svšenm vdom skuplen eno obuvaćen od svoega počtka do svoega ka. zmau se bez obza na svo ane. ooš Rva od gor Ban (Kač Razgovo 7) - Na Turj Sp udaro (Kač zgovo 67) - Pak pod adom lagum užgoš (Kač azgovor 17) -Na slu ću osvoj njga (Kačć zgovor 17) A slno svjlo ko son vona Sa vonk lh, pam / udojsvn: sv jlos sa Sona (Gon 1. 0) o s aua (Goran . 45) - dnu
5I
Ta odob uutr gmtčke kegore vemena peuzim osovn oba zac ega salžea u vremeu koe e tkođer zasovao na rzikovu sdos, prošlosi budućnos 96
97
98
i gamtčke ozake unutr kegoe vemea javlau se dvoko: kao egotove i kao goove. Rzlke s e dke gotova sad�os sdšnost ošos goov ošost budućos gotov budućnos
0
soluna sadostavl se samo u vez s evršenm vdom Duga se vemena vezuu s ob vd bez ogničea Rog e vidsko ograničeos solune sadašnos to što se d zb vne i stae psuno svm sogo odeđeo rzdobu može ms e dno s obzom n veme u koem se odva l e smešeno u nemu a kko bez obzr n
0
Gotovae sadanos također vena z ko zada č l e smom dnom zbvnem snem vezana z nego osedm što su odtle n stle i trau p m izau goove sdnosi d već vžnos ego što rpda adn zbvu il stu koi su sdž ggou Gotova e pošlos goova budućos edk akva samo su u pve po sledce rade zbva l sa veze z vieme pe koeg zadaog ča a u dge za veme pose neg Opek među gotovh vemen i oh ko o nsu često se eulzi Gotov sadašnost oste u kvo neutrlizai obč rošlost a gotov prošl ost i goo va budućost ostau u no aš pošlos a bu dućnos
100
Ssv gamatčkh ozk vreme unm zkovaem orek po goovos ima izaztu stlsku vednos pomna bogata lkovo isč ezk a dok ho v eulz nos obleže zve edostavnosti veće usedoočenos na stvai nego n zrz čse iopćaosti O e stilsk ne utla
0
Vemensk oeta rem koo otiebe glgolsk obk dobiv svou gamatčku oznaku veme dvoak e Može se uei d e zdobe u koem se govor em diendi on sdšos prem koo se određuu pošlost budućos a s e pem ome svu grmtčke oke veme sados može međum bt rzdoble o koemu se govo emu gendi) o emu se onda oreru gamčke ozke vemena
54
I solua relava poba vemeskh ozk oientr se rem sadašnos. o ak kolko azdoble obuhvć sdšost e ednom z svgda odeđeo kakvm oćenm merlma ego uvek zavs od govo kov gledšt. Kolko o govoreć hoće d obuhvat ogledom olko se pros e sdšost. Oo šo e pe ne ošost e Oo šo dolz ko e, ozačue se kao budućos
Sadšost veže glagosku adnu zbvane se z koi zdn čas Pošlost veže gagoIsku adu zbvae se z veme pe koeg zadaoga časa Budućos veže glagoIsku ad zbivne l sae z veme osle ko eg zadaoga čsa
99
02
03
Poaba vemeskih oak oetn ema dobu u koem se govo zove s oun a oa oetra pem zdoblu o koem se govo zove se eivn Apsolun oab vemenskh odedba ssk e neutlna reva e nhov oab obležea kao ekspesvn
Asoluna sdšos zče se prezeom o samo od nesvenih glagola O se zo ve oš i ava sadšnos Om i voje gdi (Kčevć 4) šm uned (Mao 4) Či Pi oime e negovim dom (F Mažnć 4) Sb i eo Nehev ) - Mj v neivo e (oso ) Veće odn nnjujem u Svoniju Pekovć 4) - Već eii dn edom menje bo om (Kleža ) Mi ovdje gemo u ovome muu Kleža ) mde meuim u njihovim djeimjoš i nešo više (Bara ) - Se m (Gora 4) - Good ee dug (oan ) viinije ovo eo Nameak ) Lišj e veio nšim im zgor im ovovim (kle ) - Zn je on (Mankovć Ruke ) Mi hodmo ojno (Sobodan Novk ) - o o du nšeg iš j i mmom šui (šler )
06
z prme e vdl vo kko se psolu sdšnos odos o zlča rzdoba sve ema govokovu gledšt Nezn se opseg može suz samo eda tre nem e o o (Kčevć 6) može se pošrt toko d obuhvt se veme koe se uoće pomšl Sveo i min rju e od on ve CF Muać ) - ed
iš veo je živo / Vod u njemu bepedno šumi, uboi o oće (adaovć )
Pr taku ašrem odmeavanu sados gamčko se očvane emena svod na samu svou gau akva sdost e u zb supro savlea pošlost budućost U o se eualza opreka zmeđu apsol ute reltve odredbe grmtčkoga vemea Oa e sa određva e m o ve meu u koem l po vememu o koem se govo I po edom po dgom određvnu o e sdaša 0
Relvn sadšost zče s takođe rezeom to kako od nesvšeih ko od svšeh gagoa
Reativna se sadšnost ože odnositi na pro šlo vrieme Peent koi se ona iče ove se hs peze Zbog negove siisičke vriednos (v t 02) ne se ne saopć prošli događai nego se amo priča akvi se pričan nae prčala ekspresivno uživlava prošli dogada a Hisosk preent od nesvršenh gagola ve Mua pda se gspdu (Kačić. govor 3 Negdaaam z Bee u u Tulu ( Mžunć 2 3) a seedaed aam azu sa eg salsg saaa (Maoš 223 Tee gda 1516. (Neaev 82 Sla Tm te hsteče glase pasa(Maikovć, Proe 8 Jedu stavam eaut da (Barkovć 68) b Hisorski preen od svršenih glagola bude dedžutem dmm (ančevć uem u šlu dmslm seš ečemu (F Mžuraić 6) Na ul mu bude lagde (Maoš 2 Kaš zatae p bču stala(Šimunović 3 6) Među ma a sae šapa (Kosor 2,223 O tve stae a stau sea(Bara , 0 asem ht gae ad e (Tadianović 6) e peda mm pst bezdae paze (Goran ,8) Sest mum bl se (Goan 9 Kla eu (Goran ) edg daa vam se z šume (Hoat Reaivna poaba soskoga preena koi s e p iičio onačue b o prložnom onako pošloga vemena aem s p meseč a amlg elačgeea ( Mažnć 2
blo paralelnom poraom glagosk oblka šo ič apsolnu prošlost uh: e a am sem (Gora 6 a dgde se ope sav iriča prilagođue relaiv sadšosi prlagouuo se priožne onae, pa se priča prošli dogaaa može r eći lb se glasv du daa u sa sh aa (Ranko Marnković Poe 8 Reaia s e sadašnost ože odnosii na bduć ve Nesvršen pre en koim se iriče dućnos vrlo e ekspreivan U sub dbam d ue pa u am att (Mao 66 - sam daa d laz am pe u gse (Kosor 2, 20 upedea zpe pd egvm apedm vela e (Mankovć, Ruke 6 Preent svršenih glagola ne poeblava sm a relativnu sadšnos kada se ona odnosi na bdće vrieme nego e onačen odan plogo aobičnii e plog mda da štgd ulm za eče (Perkovć 4) da e tga ešt lee (Bakovć , 233) da me pged a Gešu sm (Barković
Ovamo ide i per bude m l' ev Nar pes 2, 63 koi s e ovo skop spomne našo graaičko erari l ima siski snažno obiležen vrednos odanoga priloga U tim primrima svršen preen iiče relaivn sadšnos koa se od nosi na udće veme so onako kako e o sasv obično avisnim rečeniama nia konekst glavna ečenia i venik, ia vrednos t mo danoga prga sm da dpubš gu ate gaz stm da s b zauve! (an Mžuanić 2, Oa će ue b a mlada t lepšava pa da ad e bude sa ema (Marnković, Ruke l da l ćem m sat av da ad budem sgu dae at za as asta gube? (Barković 29 eće h dveza d m pl (leža 2, 62) Kad peđem vu tbuu put em (Kaleb 2, Načeat eš se d t dš (Baković . ) ta ta e bae upaee beze be e sme taat at (Hova 2 Odluč se dbam d ašm šlu (Barković l , Nema aa šaa / d e dđe Ka z Mstaa (pos 20) Ka me stgu zapved ma hm da ste a ge lagae (Marić, sveni 3 2) Ns tu zlaa da pzla aa p I veeas me dasepgdm (enoa 2, 2 A e adaem uba das ma Np , 2 A adaš za ba će e NposI Al b ću v ae ažem seerković 6A umm pa ee m sesa aputt gb (Sobodan Novak 2) Reaivna se sadašnos ože ne odnosi n n koe određeno vreme, nti na prošlo nii na buduće nego s e če ako da s od nosi na svako amsivo vee I takva se elaivna sa�nos iče preentom nesvršeni i svšenm Ta se poraa peena naivasvevemesm Kad doai poslovama naiva segmsm. a Svevemenski preent od nesvršeni glagoa A aue sva abest/ adu slsmu /sagaas sest/ u asmu Kačić Rgovor adst peŠe de Mažuanić 2, ) Ledae svae gdeF Mažanć 9 Lubaae bpusta (Nehaev ) Sam ubav zazve uba(Begovć 0 ded psle a spaa (Tadanovć ed adm dam a šu (Kolar 0 zdaam as svaut s bala Marnko v Rke 6) Čuee svet pmlaue(Slob odan Novak 08) esva saestptebae mal tee (SL Novak 80) Al bz pema bez bazma asta e glupst epsa (SL Novak 3) Sa sedm sa v Has ume d a Vesnk 9 6 s ) s da fete a ml (Naeak 8) u seš e dvem lemešma (aeak 60 Oa sam esdu ađa (Nametak ) zsva be pva eba ua sm(rišler 2)
·
Sam nm/ za p ana Ivh ppal (M 66) Sam m nk spam pb am ngu (Ksr 2 28) Svvrmnska e gnmska praba u primjer: Bada naala a pam n d nla t 23)
Perfekt što izrč gtovu sadašnjst, apslun li raivnu mže s p znai p me š t ga n mguć zmjnii arsm a j d svršenga gla gla n mprem ako e d nevršenoga a da s pr tm n prmni značenj čnce Tak vdje n ide Jdan mmak ba v š u zak. U8
9 2
Gva sadnjs m bi i relavna se sb db vidi kada se avja z hsrski przen paj njoj ednak kao i njm vrmenska ozna ka sa�si i be s znak reaivn prbi dn se na pršlos Razi ka izmđ prekta i preznta tada sam u govs. Oac kau, a maka naa plač pa sm m da aplakal F Ma žrać 2 90) N p/a / gl s pdug a pn (r kv 41) - A Ignac Svc vs ka pdan kapu k su m v p mdl (la 2 294) - Nau ahvu, u uga pa p amak 44) - Dal su mu lvn n dak h s mukm pm s msa (Ma rnkvić 28) Gva sadnjst znače s ka relativna pržnm okama Ta bal b da am v lan db dluku (Matš I) Rlatvna gva sadašnst avla s i uz apslutu pr ošst ka š se z apslu pršs t java i reava ngva sadans (hssk prznt Pdu/ ssnu pd nm na akpčan gpdn ablsal mu lan na psma (Grn 71) - Zagaš d pua a d vd da anmla u šm aš la (Nar 3 19 5) - Jdn Zl n nnad supa u al plan (Lawć 34) U m pmje perk n nnad izriče vrm s naizinom prkom p gtvosti izriče po tom apsnu ngotvu pšlst bi m gl saat: Jdn Zl s n znnad a da se n izmin sadraj rčnice p om š s njme pča pršl dgaa Naproiv a u plan sa/kal zrič rlanu gv sadašnjost koja se odnsi na pršs t pa s ne me zamijnii sa supa salan jr s im gbi gvst radne rmti dnos izme bajgagla Jdin Zl s n znnad kupa su ak al plan ili Jdn Zl s n nnad kupa u sakal plan čt s razlikj d Jdn Zl n n nad ska a/ plan U pva dva slčaa stvrmen Z li n pmanjka ne inanja i saj što je naal ka posldca zadčkga kvanja pa a U rćm isvrmn lin pomaanj iznnaena sa zajd ničk kvanje pla
2
S apsolutnm pošlsti m s naći i gtva sadašnjs t apsln prab On ada n st na istj vrmensk ravnini ng pa izče pršl dgađaj a dga sadašn stane proizašl iz prošh dgaaja Mng m gb mnga ma m / ud mng klsu azbal s la m ( Marnć 2 6)
22
Gva sadašnjs mo s e rlaivn pabi odnsti i na budćnst
6
2
rek š izrč gtovu sadašns apslu i ratvn mž s iz saviti spona o načšć biva kd bi jj bik bi ime s psti snana eksprsivnost i aka siska bonos izčaa aan p uhnul (adanovć 98) Zla ua mava duna / Na ablu sku INgnua sala IJsna / uvnula (adianvić 2) Odlua baac md nbk pun (Marinkvić Prze 9) - Lic mu pcl a a zagala (Bć l 9) Obaml/ubula dušu vala l (Jz ašć ) 537540 548 657 676 e 665-670)
Opka m vrmnima p gvsi m s neuralizirai: izgubi se znaa gtvs a staj sam vmnska eek kji p sb znči gvu sadašns n zrič ada više gvs a kako ga baš gvst dino i v za sadašns p kdau znake gtvsti sa sm dna zbvan i stanje o ppada prošls kak bil p nerza dkj znaka gvsi pršl radnu zbiva i snj b vezvala za sadašnst Kad se nralizira preka p gvsti radna zbivanje i snj prpada jš sam pršlsi erek ada izriče jš sam proš vrim me s sašnjs utvre prša zbla
25
Prkm naiziranim p gtvsi izč se tak pršls nbi jena pbli e najpćniij zraz grmaičk znak pršloga vrmna pa j zto haskom knjvnm z našći i stils naman zrait va s prošlos ima od nesvršnh gagola p/m ngv ad u a sabm pzal (F Maanć 13) - Na pv mga /ana gadl su kuu ( Mžuranć 2 135) A ha v a zmu zlnh včh pa zda pk nba amna (Matoš 70) - Nlk u asa muali bica (Šmuvić 3 57) - T sus ni l smk (Šimnvić 3 95) Maška dm/avala maamu (Ksr 2 245) a su n dv (Bgvić 1 39) -Sunc aml na zapadu (azr 3 180 ) Dv am nš m mnalnm slučavma (Kža 2 237 - T dlval dln (Klar 9) [gali m s pka sm (adianvić 6) Sgun f su pl p u nma (Gran , 9) - m vavm ampu (Gran 1 55) - Bda gha a bgun cma (Goran I 69) - Jaca aa b č (Gorn I 7 Va dakl hvaa nvn dv za bazvan nada (Bara l, 7) - Sunc kll h Nam 47) - U vaš su ml dmac (Bžć 1 97) J vl u n dvašv (Bić 1 25) Nzn
nikako n sno da li s izrče sadašna olžnost kaa odvianm oga de tinsva il smo prošlo ngovo odvane o zavs od oga ukče i s oprka po goovosi il ne D a sto: T dvja djt takv dvostk mogunosi n bi bilo Bilo bi asno izrčno prolo odvan dinva Jednako u pimrima
šta b (Mankovć, Ruke 5) -Pataj zača ba kd na (Ma rinković Ruke 205) - gj tga za nj (Mainkovć Ruke 4) baaj tnc čtk (Žvko Jlčić 9) A vdaj tcaa z vata na dvšt (Slobodan Novak 1 ) akj bva v n (Sloodan Novak 2) cnjajdnj (Prca 64) na d aa (a I l) -Mtj bj vj žz Špola 209) - vanj j knza ta Špoar 22) Sav aa n Laušć 9) - Skn aja v VUS 1 967 str 5
va vaa a vjta št d bga Tadianović 6)
se može zei da s govoi o sadašnem sećanu o pro lom svianu Pa na a a n osor 2 97) u e rič l o sadanm umor i o prošlo mci Nkada j n ka vat vn (rkovć, roz 1) f t se izč l sadšn iskusvo l prošlo nasoan M j dd ša kd gvt kanc« (Mnković roze 246) l se rče sadašna upućenost l pošo sluan Pvk thd dc Špoa 70) u kaze ii kakva e odluka sada il kako s pi psovao zda j dad dvt jga jaa (adanović 22) se zriče ili negova sadašna kvaranopsničkm opusom i ngovo prolo pesničko svarane. j av ka č (Marinković, Ruk 8 [ t s izrč kakav e sada i što se u prošlosi s nm dogodilo. U svm im primerima ne io te dvosuk mogćnos da e u nma upotrieben mprk li aorist ada b pooala amo dga mogćnost na vdna svaki pmr
a jdnako i od svršenih
gj njgv bjga z dvšt bašt aoš 4) adnaj ta aj za hav -atj bz ša bvn (Šimunović , 32) A ttka j a naša (Bgovć 2) - Onj k ta čvj k naš na a azor 3 40) - Obašaj čva za v za a Nazor 3, 3) takj atna aša tnj bj nj Krlža 2 63) [zaš z n kb fc (rleža 2 2) Bj n a cv ng nagadva ncan na a Krlža 2, 2) - kj d Za nag bd (Kola 23) - h j dša n (Goa 7) -Pd aa ka (Goan 1, 73) -Ng a š ač nkovć Ruke 2 ) -av vank agaca b van (arinkovć, Ruke 2) - a gaj njnca za ta (arnković Ruk 7) - Zvcna taka na hnj vata (Zivko Jličć 4) - nda a zah tak a gt Sobodn o vk 126) Nšt j j čdn t ngaa (ra ) aa j jn (ca 71) Ona dvjca n na jkn (Špo 2) jnc ta na j v azgaa Špola 6)
16
erekt šo p o neualiza opek po goovosti znači prošost može se poznati po tom šo ga mogće zamniti aorisom ako od svšenoga ga gola ii mpefekom ako e od nsvršenoga ii hsoriskim przenom a da s pri om n promn značene rčnic razlkovanj opke p o goovos i nezna nualizaia prisu's o kao mogućnosti označivan kagore vrmena Oda proizl velika g kos u zianu razmievan vrmnskih oznaka Do onoga koi govor il piš i do onoga koi sluša l čta soi hoće l primi katgoriu vmna proširenu oprekom po goovos i će t oprku nalizia k s rečenični sadrža ko moguće razumti samo s om opr kom li samo z nzinu nualizaiu Občno oi samo ač i sab sugr ra edno ili drugo a mogće ih makar s nagom zć ili rzumti i na edan i na dugi način Psa i čitaac govok i slušalac mogu se dakl, u tom i razlkovati Tako prmr da djtnj jdng d najšh kva naš jvnt
(Krklec 2, 62
194)
Zanimljivo je u isom smisl provjeriti sv prmjr naveden za prfekt u i I značnju prošlosi. značnju goov
2
Od postoana opek po gotovost među vrmenskm oznakama i od slobodne mogćnosti da s oa neuralzra pozlz hrvaskomk ževnome ziku stilstčka mnogosonost to znatnia što se odno na izcane pdkaa, na kome zsnovano sv rččno stroto Raumljivo e takođ da s razgovoom zk ž za poednosav nenm oga sožnoga sustava ko puć na anko rzlučvan šo mo ako prvladava nuralizaa oprk po goovo pak se u nev znom azgovou 4 l t 97 mogao zabeži ova lo mak daloga
a a nšt ta ng čnt daanj -a a č
u prekt zazio vž za sadšno i za an o nasalo od zvrna dn prošle adne On se bol može rum kao izz gotove sadšnos 6
vali se piomi vinogradi (Koar se zvona (Jozo ašić 7)
ego kao izra prave prošlosti Opreka po gotovosti ije akle i ragovoom eik sana te i o po joj posaje rzlikoviji. 8
Kad se etraliira opreka po goovosi irče se perektom samo apsola, a e relaiva prošost
29
Ispštajem spoe obliku perfeka obiva se jegovoj eutaliiraoj porab veća ekpresivost i sažea abitost pripovjedačkoga sila U po obe nešo visjelo ko lampa (Krajčvć 3) U ći mojoj slavila ubav ripud (Begović l 8) Čopor onja srao iz saje(Naor 3 7 0) Sjedjeli eovi u ravi Naor 3, 68) Razgovor pomalo oivavao (Ko lar 14) U dnu hodnika žalono i pravo škiila mala perolej (Kolar 140) Moraćom hladnom svesili me(Gora 141) Vabio župnikJa nekolio pa ksebi (Gora 64) - !a dan gonio dan Namek 7) Mojoa bio lobodan seak(Nametak ) Nailazili udi (Dočević 8) Zkula užna majka (Kračević 1 3 1 ) Civarića sao oblevai ledeni znoj (Matoš ) - Krimir Trć hvaio mjeso uu (Kolar 4) - Ne sala u pa i posednjami nada (Kolar l 45) -Došaoja Blagaj Name tak 9) - Goovo nečujno dopuao aobs (Dočević 1) Ali: Oko spilo zaore (SL Mihalić 4) T goovost kao a ije ealii raa
0
Ekspresvost e mogo maja ka se oblik spoe ispsti pore obika povratne amjeice e Takvm se ispštajem samo klaja sije sličih slo gova i posiž veća glatkoća iraa Bacao se vrd pesnivi komis u prozore čeaonica (leža , 3) - To se česo ponavalo (Gora l 69) - Osvećvao se milima (Marnkovć Rke 8) - Filip e ek u samo povečerjepeo svojom uzbrdiom (Božić I 1 89) Nesania se sidrila u dubin noći (Živko Jelčić ) - Tozub se o/eao revima (oboa Novak 1 ) Sad se osjećao umoran (Špoljar ) - Vodilo e računa ojačanju bdžeske rezeve jesik 19 l 94 st. ) Udala se ek u rideeoj godini (Matoš 1 0 ) - Sjeio se jadnik saroga ćaće voga (Maoš 16) - Ona se lenla (Peković 9) Naušio e ak Palčić ih smrovnica (Kleža , 443) Napokon se Jača pomiri a sudbinom (Goa , 6 ) Srana sla uvukla se njegovo sre (Gora l , 7) On se rodio čerdee dana posle smri svog oca (Taijaović 1) - Sveci e odali pjančevanju (Mariković Proe 16) A mislila e raalio na divan svom kabine (Maković Rke 9) - Nagnuo se dbe (oo ašić 8)
Ul
64
ešto je vća ekspresivos ako i oa majea ka s e oblik povrae amjeie se ispst oblik spoe su emu se u slav i pjeme pjevale (F. Maić ) - Vraa e otorila (Maoš - [eaci se zabrl (Matoš 1) - Povrdili e glai Nehajev 3) - Djevojkama e eeli obrazi (Begović 0) - zmeđ njih izmjenji
32
4
89) Pod birim udarima neba kovala
Prošlo veme o esvršeih glagola iriče se imperfekom Poraba imperekta ije I hatskom kjievom jeik stiski etaa Ne sseće s agovoom jeik emocioalo ralim ivještima ti sčim tekstovima Pripaa rito svečaom i kjiževom ičaj pobđje starisk goaj i bi osjećaj ioišva bogatoj kjiževoj aici ji Zao se aas poajviše i gotovo iskljčivo ssreće kjiževnim jelm al jim ka ogovara jihov stil nie reak i alai se i amlaim i ajsvremeijima Zato se ikako e moe reć a imperkt estaje i hrvat skoga kjevog jeika ego je samo jem jako silistički obilježe
Impeekom se goovo iskljčivo iriče apsolta pošlos
Milosrđe od y·ega proše Kačić Razgovor ) - Posli oga Ane voje vaše (Kačić Ragovor 09) - Jošer mlogo Marjan zivaše (Rejkovć 90) ek iževj silnih nava ahu se ošri vri Kračević) Bešćuna sjeđaše pove ha kraj lovora mrta (ajčević 1 1 ) A jedva šo više zora F Mraić 79) Ruma hrasove čpah C Maaić 00) Najvše mi e viđaše zaan prsen F Mraić , 1) Ali Poeh vrlo ubaše isin (Brić 10) -Svise smahu (Maoš 8) On gledaše ezde (Maoš 59) Radosno očevah peak i ponedjeak (Maoš 1) u e već igrah nea djea (Šimović 3 18) -Piomi se obronci spušah mio k obali (Šimović 3 1 8) - Kroz široka sakla gledše nra dan (erković 87) - Ja zakeah glavom (Kosor , 36) Jeahja oz srebe be I orgue divnu mis Paleine(Begović l , 49) - Ovi se bojahu za budćnos (Nehajev 6) o baše onda velik događaj (Kleža 71) - Silom nam se nameahu re Ane Sarčevia (rkle 9) - Gvernane dozivahu djecu (Kolar 68) Tea vri:we i lamaaše rukama, a Li lajaše ankim svojim grlom (K9lar 19) -Šale e nalažah odm� iza će (Nor 3 30) ežaci e ičahu 'oj bla goslovenojgrdi or 3 44) Od zore do mra vekeau moi po ledinama (Nor 3 44) ežakjoš vek klečaše (Naor 3, ) - mrva elesa padah sad uz zu mae glane (Gora 1, 46) - U njedrima o jim / Mirno mirno ležah I Dva mala bela janjea (Taaović 46) Proeos/sjeasmo uajpoo Ii ija (aijaović 46) Zvezde izvi rivah iza oblaka (Taovć 6) Kroz ričnjae i bednos be kućni INošah napyen čag čamoinje i ge gnjile (Taaovć 97) erdinand Magdić oiraše suze ganuća (Dočevć 88) Taj Komaria baše rodom odned iz Like (očević 6) U famili imađae oca (Božić l ) Bahu sena jom ispi kiše (Vesa Pa 1 1 ) Osunčani Zageb be slobodan ija bah u njem N Plić Fom 3 974/ 9 10) -Poznavaoi zagrebačh ranih događajagovorahu daje gu današnje nie boravio saški njič zdug Plić Fom 65
\35
136
137
38 139
1 40
13 /197/, 9, 510) - Blz njih stjh nformrn stJe ulić Foum 3 /1974/ 9, 50) Za imperfekt što iziče elativnu prošlost i to I svevremenskoj (gnomskoj) porai zilježenje ovaj primjer narodnoj poslovici: Kd se snoc enjše, stric ne ptše kad se renjše i strnu pripit še ar pos! 1 20) U književno neoblježenu stilu imperfekt se zamjenjuje perfekom uz neuraliaiju opreke po gotovosti radnje. Premda je imperfkt hvatskom kjiževnom jezik izrato stils�i ob.ilježen i zato razmeo reda k i ograničen na određene vrste tekstova, Ipak e veme on I književnom izru snažo ukorijenjen i važan sustav� lagolskh naj er predstavlja baem mogćnost da se prošlost kod rah glagola razlu od gotove sadašnjost pa njihovo nerazlikovanje iako esto pretžno osta.e pak samo faltativna neutalizacija a pun sustav ostaJ e uek valno r sutan pa se i u najležeem stilu uvijek može akuzat Prošlo vjeme od svšenih glagola izriče s aoristom oraba aosta ne u hvatskom knj iževom jezku stilski neuralna Ne susreće se često u rzgovoomjeziku, u emoionalno neuranim izvještajima niti u strčnm tekstovima Pipada književnom i emocionanom zičau pobuđuje ugođaj živosti klčne jezgrovitosti pučke štokase rsnosti Rai se više i lakše nego mperekt ali se i on danas ponavse l gotovo isključvo susreće književnm tekstovima U jezik koi stilsk nije neualan, aost se avlja često i se u najsuvemeniim tekstovima oJe kao zžajno sedtvo čvrsto ukoijeneno I hvatskom književnOezk.
41 142
Relativna prošlost irečena aoistom odnos se obično na budućnost. Tako se izriče velika siguost d će se radnja zbvanje il snje dois i dogodii i to I bliskoj budućnosti. Znek osth tuđnc (ranjčević 4) Oko lepe i jeine le kože nigdje ne dobiste (. Mžuranić 2 76) Polomt će hrstoe por e rvliti strodren vrt- zgnusmo pogbosmo i vuc orlovi j nc srot j Oleh bn njego Ne Nec (ić 60) - Poginuh tobom (egović 5) - bi me ov vrućn (Mankvić Ruke 208) Odohj (Sloodan Novak 36)
143
Relativna prošlost izrečena aoistom može i svevremek gnomska) Takav se aost sreće u posloviama Čudo ps jedoše v N pos!) - Dv loš zbe Mloš (N pos!) Nezndoše svet pojedoše Na pos) Nemogoše pojedoše neeše se popše ar pos) (tj on koj govore ne zju ne mogu i da neće) Nest in nest razgovor ! Nest blg nest prijte N. posl) Nestdoše str nestdoše stvri Nar. posl.) - Što ome ne omz ar posl 359) Ko se dim ne ndii / On se ognj ne ngrij (ar posl) oistom se iče i prošlo vjeme nesvršeh glagoa U hvatskom jižvn om je to je etko i zato je stilski oileženo
Aorstom se oično iziče apsolutna prošost
Š njome se Konstantn vinča (Kačić Razgovor 86) - Rab ara uzs ce
Razgovo 23 7) Uskočše td š njm/ratri rmski (Kačć Razgovor 204) -A jedn rjeknu s Ar Coel (Kanjčevć l S [kope letn, krn s glve smetnL (Krančević t ) - Pjesnc1! brižno smoth -
prtagu, !Strpah kočeg se ideale Krančević 9) Zalosne me ms " �Ic spopdoše (F. Mažuranić 2, 16 4) Nvlmo n rb le C · Mar
2 10 ) -Pogodih čoeka žiac (Matoš 29) Tbezaješe po dg put Neajev 17) Opet se digoše Tri Nehajev 245) - Obojca prislon�e obraz na staklo (Vojnovć 3 29 Lečnici odmah pruzeše razudbu lešne (Kosor 2 88) Jo\'a ščeznu I noć (Koso , 5) - Zupnkodmaku gla (Perković 13) Sl se odjednom raspade u noć (erkovć 66) Ma mu mre rano (Šimunović 3, t 73 A medtm sađoše u dolinu (Šimunović 3, 4) - Na morskom retoh te žalu Begović t, 4) Djeca probledeše Nazor 3, 335) Umše vi glasovi Nazor 3 253 ) Zagrme na vrhunc azo 3 4) - Odoe ned msl (Kolar �6) � a mreše oseća (Kola 96) agledasmo sesvi (Koa 163) - zušte se
66
bele zgorske breze (Krkle 2, 53) - Rspletoše se tnk konc zkšnje log bbeg e (Krklec 2 78) Srh seš sn (Gon I, 49) O tjeh n čelu meku ru žene (oran , 59) - Sunce pde z rub hrstk (Tadijanović 4) - Sunčee tnke strelce I Probodoše lće (Tadijanović 13) Zstdje se pred ocem Pero (Lovrak 8 ) - Srećom mene bzo rtše Nametak 7) - N kolodo g zpusn bur (Nametak 7) - Svirče spremiše svoje instrumente ufutrole (Dončevć 28) Ljud nerozno z mhše rkm (ončević 250) Negdje blizu kukureku peto (oža Hovat 74) - Tog čs netko z mrak vu (ož Horvat 58) Sjedoše pred vnu n obli Maiović, Ruke 208) - Ču Lune ppče gore po hodnku (Manković Ruke 7 5) Momc ubzo spaše (Barković t , 2 1 ) - Milošić Simić poluglsno prokle lsttu djecu (Vojin elić 216) jnuše tmom rstvoren bro onc (Živko eličić 690) Usnu jetr. Nšt ne čuh še (esna an 33) - Usnih noćas konjnik d / sjhše u mrm cigm (Vesna Pan 3 3) - Td odjednom zčuh ko rak (Slobodan Novak 34) Ali ojsk pobježe (Slood Novak 8) Po niri stdoše rzmšt (Mirko šler 6) - Pročitsmo svoje Mirko ršler 1 8) M slučjno upoznsmo prošlost (Prica 96) - Ple se okrenu M (rca 96) - Vrt opet cveše suho ozo aušić 57) - A ond mldmjesec se pko prosu prostrnstvom ozo Laić 93) - Kko z smo VUS 8 l . 967 s 7) Aostom se iiče i relatva prošlost
44
67
Aost ozačuje nesvršee gagole gramatčkom ozakom pošloga vr mea Po tome se pokapa s impefekom Od jega se razlkuje tek takom i jansom šo prošlu radnju e prkazuje samo u njezu janju ego je ou hvaća u cjeu i iče kao nešto zaokženo smještajući je tako zrčitje i pot punje u prošost U iperfektu se iče tek proizvoljo odaba isječak prošoga trjanja aoristom pak esvšenih glagoa obuhvaa se zrčto nego va cjel Č se da s e aosn oi esvršen glagola upotrebljavaju onda kada je od h gagola epilčno li čak nemoguće vort impereke, pa su takvi aorsni olc i naprosto jedakovrijed imperfeknma K tomu dola i to da upoaba aorsni i imperekth obika u adcji vatskoga kjevnogje zka e u ek srogo razgačena Ija kh de i kamenje (Nar pjes ) - Ni rpjesm ii srahasm Nazor 3 36) A mžda sj mru sesgah Ssjede uh lmh jenu dragu (Goran ) Se lešee ad mlih pršeje (Goa 0) - Sarice! Bak I zeh jjri / Kčae ke i žark ih bih (Gora 0)
46
68
Gotova prošlost izrče se puskvamperfektom Glagolsk pridjev ad sam po seb iziče gotovu rdju U spoju s mper fektom il perfekom (neuralziranm po gotovosti) gagola bi koji iziču pošlo eme dakle u plskampefeku kao složenom glagoskom ob ku j gagolski prdjev postaje zazom gotove prošlost
p'e i bi se nape sa d zaižee hće l pe da pali (Krea 3 ) Upredsbeje bi baš spi gspdn sres pglaar (Koar 0) _ Pje bila dmakla (Kola 138) - [ja ak bah unu upus šunj mk (Tadijaovć 53) - Osai sam bi i nda pa nji raše že kada ametak 7) - Prbd sam se ka bič dsa kas i sceje e bl pal na mj kree (ametak 5) Vi se se bili armiralirl z bi (Marnkovć Proze 68) - Tada si im kamenm bi priisu ceppisma (Manković Ruk 8) Oaje amica bila e izdala sb drgme (Slobodan Novak 35) Bi je ia k rag (Slobodan Novak 9) - Pre neklik daa baš se bi rd naj mali dečk u Belehem (Sobodan Novak 46) 148
Gotova prošost od nesvršeh glagola vrlo je rjetka U pmjema iz na odne pjesme kakv su ov jji bee gri bi (Nar pjes 61 ) Pakje jemu bila besjela (Nar pjs 3 ) moe se po mišljat da je to radi mera No ma i prmjer iz novje proze: Bi je Maa/i alazi e pduže jedu rak (Perkovć )
1
Kad se eualzra opreka među vremenima po gotovost, plukamper fekt gubi oznaku ostaje mu smo vremenska oznaka. e zrče više prošlu gotovost nego samo još poš lost, al taku koja je pošla s obzio m na neku dgu liu, pšost akva se prošlost zove prepršls Pretprošlost se eže skuivo za svršen vd
Pluskampefek što zrče gotou prošlost po svojem je značenju ravan pefeku što zrče eatnu gotovu sadašnjost koja se odnosi na prošlo vje me U hatskom je jžeom jeziku občnije da se gotova prošost kazje kao relatina gotova sadašjost - dale perfektom (v t 8) Kao gotova prošost dke pluskvmperfektom kze se samo kad se hoće izrčto i nedvosmsleno označti kao gotova prošlost azčita od gotove sadašnjost Po tome je taav plusvamperfekt doele stlsk obilježen: mogo se rjeđe su sreće toj pob ego perfek. Gotova prošlost veže se gotovo skjučo za sVšei vid Namiraj amrla biše na Ura kaa Slinskga Kačć Razgovo ) A a rhu kule bahu čiili r (BlićMažuranić 7) -Papaje bi baci prkles a zemu di meaših grada na jgu (Nehajev 6) Se se plems dnjj Hraskj bil sakpl (Nehajev 5) - Veje bi saša a glau ces (Šmuović 3 ) aije bila pala d (Šimunovć 3 39) Bi se čak i acen, ada bg nih sih lca drai (Perkovć 4) Z/aki se sa bi rai s milima se (Peko vić ) - A dre bješe dgr na (Kosor , 1) S in gradi šra Mar Raškića bijah pali vm pernspre (Kosor 2, 19) -Krae se le baše prmenil Nazor 3 30) - Alje ae sn bi ešau peinu (Nazor 3 3) Objed kd mlsie gspe Ke Kaisere bi se eg prek čeiri saa (Kreža , 30) - rekje ču
UBdim bio seje imirio s Jožeem i opepo sejsm bupujaa ka sesoje žee (ehaje v 3 9) Mojje drg bio za neko re me štio (Perković 0 ) Ona m baše pomogla Nazor 3 4 1) - oš ekoliko godia pre raa, dano e izaslalaje bila jega erala par ska ne/d proicju Iajedan miing (Klež 2, 36 ) - Sražar muje bio rekao: Samo glanom lcom desnom staom prao (Ko 2) - Bi jah e dosa pre odluo e se sraai iamo ego Ću u Rasje (Tadjaovć 22 3) - Boeica gaje ek bila dodiula i o jojse sao orguo (Barkoć l t 22) Kod posedje lampe bio sam vadio iz depa kčee slbee i će (Sobodan Novak 67) -
-
10
tu se rečeničn sadraji većnom mogu raueti s oprekom po gotovost i s jezno euraacjom pa samo sugeriaju jedno il dgo zumjevae kao prmjerenje.
11
Premda plukvampee u vatskom knjevnom jeziku je čest o n je črsto ukorenjen u susu gamatči ozaka vremena te sejavlja i kod no jh kod najnovjh psaca Nikako s e ne moe tvrdt a katkad se to čuje da taj obl k estaje z hatskoga knjžv nog jezika
Buućost, apsoluta relata zrče se rom 69
3
153a
15
70
Grmk ok bdćg vrmn nij po sdržj svm spordn ozkm sdšng i prošlog vm Dok s mož ssvim pozdno z šo js sd i što j bio prij, n mož s jdnko sigo šo ć jdnom bi Budćos s mož smo očkv s vš l mnj poudnj Sog u znč budućnost u isom onom smislu kojm dg vrmn zč pošlos l sdšnjos Dok prznt proš vrmn ziču izrvno sdšu ii pošlu dnj i o psolt ili rltiv, dotl t I. izrč buduć rdnju irvo, ngo kzuj o njzinu očkvnju sdšnjosti To s pk očkvnj zrič ko pri prvnos zbijsk ii zmšljn, d s dnj vrši li izvši to s oblik f r I tvor nkltinim oblcm pomoćnog glgolheti koj uprvo iskuj prprvos. Po om šo dj glgoskomu sdju smo vrmnsku oku, ngo g i obljž posbm odnosom prm njmu, fu I n smo vrmnk oblik ngo mu j nrv nčisk psolutn bdućnos iič s od nsvš ggol: Sad ću nizati uspomene svoje ( Mžurć 9) Garani će ti gratati suru smrti (F Mžrć 2 00) - Dizati će noo doba Knjčvić 6) Ići će pješke oditi će moga nja (Moš 79) Presutra ću čitati u no inama da su ranjeni Auac i Hegedušević (Mtoš 166) - regovarat ćemo i pogađat ćemo se (hjv 6) Trag će odaat prošle boetice (Bgovć 12) sijet radozn mene će pitati (Bgovć 2) - bez Je će oni zidati le (Nor 3 17)- aj će papir u histori današnjega dana igati još veliku ulogu (Kža 2, 191)- Uek će padati ke. / U la godnim spomenima (dovć 220)- Čet u osvitak dana (dijno vć 10) J opet će Jaca ubii teoce učelo kovrčto (Gor I 70) - a prazna dupa ezda grozne tame / Sjećat će svet na co ždrelo jame (Gon 54) a ću am ga nositi (Mnković, Ruk 83) Kroz crno, giba telo prolazit e Makov no(ozo Lšić 9 6) eći će zato još decenama peolefu Venezueli US 18 967 st 3) - Moja pstoš bit će rasša / od budne pjsme žensa (s Prun 29) Apsoln budćnost irč s od svšnh glgol Probit ćeš atsku davu / almacu Li i Krbau (čć, Rzgovor 203) Oenut ću niz Hate vojsku / niz Hate u Kotare ranepj 3 269) Strovalt će se i bno i udi(F Mžrić 2 3) maut će se greda ( Mžić 2 133) Bog će se sa neba nasmešit/ Zjamčeno pi put otd gleda (rnjčvć 19) Učinit ćemo za tebe se Njv 5) Ja ću samapoći do cesara hv 4) Baš u toj dolini procvast će na zemi najgizi cvet njezin(Nzor 3,8 1) - Narat će iz zeme du ga deta o 3, 403) -Na stabau će e zaigati(Bgovć 38) Gospodin sa šarenim prsluom pojest će hrpu sendiča(Bgovć 3, 7) Oerat ću vam prase za dni pore (Kosor 2 1 4) -St će mi se ća
(Kosor 2, 83) On će te raumjeti (Prkovć 62 ) Tako će se rešiti sih tih kaderskih bedatoća (Krlž 23) - sada će nekoga nabostina rogoe (ž 2, 299)- reći ćemo dakako preko tave te zamršene rasprae o poeze »o jednostane s:ari« (Krklc 2, 62) Nadreazmu emo rado prinati ijesne pozine elemente (Kklc) -Na prag ću sa ženom sjesti(dijnović 05)- jeca e već otii na ponak (Tdijnović 105) Bomba ćepasti (Gorn l , 49) - Ostat će ti imetak tuđinu (Nmtk 5) Samo će na renutak nloniti gla (ončvić 263) - Noć će ga ras trgati besni kurjai (Minkovć, roz 9) Taj će te lopo spremiti u grob (Mrnkovć Ruk 12) - Negdje eš sigurno sresti neprijatea (Ho 1 7 ) - Ublai e se ova potmula mu \Brkovć 1 47) esec će uzoriti ipoutjet će šštav o smoin st(Zivko Jlčć 328)-ja ć pasti mrta (Slobodn ovk 67) Skamenit će se čovjek i epat će od studeni Joo ušć 80) mnogo ega ćete saznati o našimpečalbaima (US 8 I 1967 s I) erojano e se djei dodatak uknuti S 8 967 s ) 1
Furom
L
ziče se elativna budućnos Ona se najče�će odnos a
pošlos: ako dan tako da tako tri Kad a treći dan reći će oeh djeduBrlć 12) - Mjesec da će izaći a oporko podno gore (Brć 44) - U svemu tome ne bilo prave tnje Nešto imje blailo srdbu Ćut će najedanput zižduk bunarbroda oenut će ce prema ratima uale i ugledati lađu (or od 2)- Neposredno pre nego što će puuti om na oore nom prostoru usp/ahire se kao lude(Hsn kć tsk pro II 3 6 1 ) Tkv j f nžo silki obojn dj ppovijdnju osobitu živos pripros� jdostost Oblžuj g ko izo inlktun čj. Kko s kvm from ppovijd nzv s on pripojedac il naratinitur
16
. lv bu ćnost irč from o_ž bii svvrmnsk. To j čšc slcm p s kv fr nzvgnomsk ur Ko prstd i rku će dati pred njegoom će ćom mečka zaigati ok je leđa bit će i samara odmuklo pseto najpre će ujesti Svvrmnski tur jvj s u hičkm uptm kd b irzi d s što pod odrđnm uvjtim opt i opt mož očkivti Pošike ubačene do ati otpremit će se istoga dana (bvijst n pošskom omiću Registar drugog operanda povean je s aritme ičm sklopom putem skopa koji će na temeu sadraja upravačkog re gistra ivesti iravno pribrajanje
ltivn budćot irč utom I mož odnosit i n sdšnjost Td zč sudivos pounu siguos p tvnu o dšnjosi Razlog će biti dbi (Br 54) kv fur upobjv njvi i gotovo iključivo od glgobiti
71
Rečei s predikatom impeaivu često se doda ozi v vokativu a na kau o se mož staviti uskičnik Daruj men snja admra (Kačić azgovor ) - Pro'te me se so vns gospodo (Kačić azgovor 8) Davor bee, desno oko ne, / čuj besde travnoga paše (vanošić 2) Sad put drž (Došen 9) Odstupte sv od mene vanšić 225) - S ovde mako (vanšić 5) Daj mu tvrd vjeru F Mažuranić 2, 106) - Gedaj dvne one arabeske na amru proo . Mažuranić 2, 9) - Sakvajte ance, umujte o mre (ančević 9) edaj druže raum / ovu u od vjekova (ančević 4) Rastjeravajtam od obaka (Kanjčević 6) - Zasp samo t a me (ranjčvić 4) Doved nam majku (BrićMažuranić ) e t sađ u podrume moje (BrićMažanić 29) - Budmo prpravn na sve (Neha ev 96) - Ostavte nas nasamo (Neaev 9) - No pustmo tejade Kosor 2, 25) AahAah mostv m bud Kosor 2 92) - No pa onda m pat večeru (Perković 2) Dgnte mu omaču na Šarpann Nazor , 252) Madću at se mot raskopaj sva ova ega (aor , 9) Proet nova zm svoju u, / Pod on do menduu u cvatu (Bgović , 25) odte avu Goan 4) - Pat vojncu ojncu pat (Goran , ) Rategnjojgubcu(Goran , ) Zgnje svoje o (Goran 4) - P taj gavu odvojenu od va čovjeka rkec 2 29) Barce, otkučajte vraa (Koar 5) A t se sm Maro / ga srce moje Tadianović ) - Pohr među tajansta tava, / panne pod ravane Tadano vić 28) - mte me spod ruke Tadijanović 22) Prodaj m kuu Na metak 2) - edrte,jate povte uberte ga (Božić 45) Svpoged na h majk božja snjska Božić 1 , 2 1 8) - Dajte mu obak Manko vić uk 5) - Ljd ene čujte anea mene Marinković uk 55) ato sada pođmo sak s tobom u svet (Barković 1 6) - Spomo se s ovm sjajem mora Barković , 2) Čujte drga mesara (Hoat 59) Pogedajmo sada ponovo Pavovevu defncUu (Šegedin Esi ) Dopust m da ubm toj svet / onako kakoja ho u (esna aun 29 Oba se preponaj svoje Nd /po ščem nnma prostrto es an 49) Svakom djetetu pj (Sobodan Novak 8) Đave oče snove, potpa resove, neka osvete n (Laušić 92) sanm gom
I. od Goova se budućnost izrič gagolskim pridjevom aktivnim s ftrom
gagoa bt:
Šrok zdo alnsk sasvem će se raskopat soka rata njegoa ognjem će sespalt te će ud bt uzaldrad,l narodse t�dl (Jermia 5 1 , 58 Daničić) - OdArbane do Bačke I Banata od LIke do N?oga Pazarapruža seštokasi goors malem razlkama a gotoo bez kakve od okolce dbroač preko Hercegone Bosne do blzu Bograda; k tomu kad dodamo dajejezgra ovoga govora u Hercegovini i Bosni, koje L
sredn našega naroda lee mslm da ć bt dosta razloga naeo S kojeh b se smo stcalo daje opet tosk goor a osobtojžn najprkladnU kao knjenjezk (. Budmani, Rad JAU 80, 8 85 , (6 7)
Gotova se budućnost načešće izče reativno i to ako da se odnosi na rošost e s njom bez pun e siguosti rdi nešto o zbivanju koe je u rošlo si roizeo neko stan: l ovm dovrujemo ovu radnju, kojom e se tatej bt osvjedočo da. (Buić-Bervadi Kronotaksa soinskih bisku� - 0r�m e b
A
strujio nekakav vjetr nastadoše druge stru! e na ?ovrsJue su sada na njemu be druge boje druke je ttrao sVet o oba a dae koj pčn (Šimunović DO - A je aho vec. poceo gedat a onu setI stran gdjeje bo Kono Pavna kua a pokojne Pave neće se b tI (Šimunović , 4)
Z
Gotova se budućnost u hrvaskom knjižvnom jeziku izrč vro rij o samo kad s u vezi s njom osjeća oreba za veikom izčiosti StogaoJ J prisua siska vednost brižjive dorečenosi. Kategora načina obuhvaća čeiri gamatičke oznak: ndkatv mpera 6 tv, kondcona i optatv Indikativ e neobižen način pa se našoj gramatičkoj pki o ično 6 ma kao da on i nie način Kao o načinima govori se samo o obJezem naČn ma Svi 1aoski obici koi su se razmarai u vezi s kategorijom vremna obiežen s načinom indikativom a o će eći da su nač n neo iženi St? ga se o njima ovdje i govoio bez obzira na način Indkatv se od sVh načina sobodno spaa sa svim gramačkim oznakama u katgo vemena Ostai su načini u om jako oganičen Kao primei za indikaiv mogu s dak zeti svi oni rimeri što su nave de za porabu vrmenskih oznaka [mperai, kondiciona i opaiv jesu obijženi načini mperaiv izriče za 6 oied kondiciona mogućnost a opativ žeu mperativ se povee samo s vremenskom oznakom sadašnosti Nim se 64 izče zap ovid otica ii oziv moba ii nutkan i to se uviek odn na vim govorena
6
?
i
proe mu s neka cvrč / prosuč mu otr ac ovac kro begasn grkan /akovan stahom pred večeranjm susretma (ozo ašić 9 Prođte rem od Bhaća do eke Kade US 8 I. 9 s )
6
Katkaa s dva imerativa skope uednu značensku einu Dajrecjošjedamput (Kosor 2, ) dje skn (Kosor 2 52) -A daj se t mao mak (rković 4) Fane daj odoru tanku (Bgović ) - Hod e kraj mene / hadovnu u grm (adianović 9)
osdnja dva mera sa zarzom mđu impeaivima prtosavaju nšto dkču intonaiu o iako se dva imperaiva u ne sievau zgovo iak i on or smsenu cinu 73
166
Posebna je silska vrjedos ad se upoeb sta ob za 3 ie sigula ra impeatva
1 - 1 Sadaše vijeme vezao s mpeativom može, dj e elatvo bi sve
vemensko I tava poaba daje stil pčk živos ppos eposedost: Kad god dva kene na tarenje agorje nd e tav zlet ne vre dobro Umjeto plea prredaba dolaz mčno polačee pa poet pa marev pa e t danonoćno pa e probaj pa paaaj ra njen (orvat 15 2) amo treba a poao vatat tamo vod ep rp, tamo maglom rak e dž jtaje lade ramaj, te vd šrom ro polaž (BlćMažunć 13 6) - Kbr dana gladj tra mn, boljprekot tradavaj -ar to ne banje (Kosor 2 97) - Po dan kačja dječrlom graj e ver e e nako po djeqem občaj (Kosor 2 125) - Brate e moj brate La je teb / Ne rad nšta, nego amo peš / Pjeme A m e o d pola peidomo / Sva jtro poran vako eče / Okani A t amo pš j p / Blago teb (Tadjaović 178)
Svaka žena budi mu mati, sva čo\ek otac (F. Mažuanić 2 9 8) - Budi dakle Vaša presvetlost sona našim poštenim m olbama i potdi se za nas u svojoj osobito čovječanskoj sHcuti kod zvišenog Vea (Nehajev 102) - Ostani nam manje, nego to je malo, budi namgore, nego toje lo (Kosor 2 26) Ako načelnik oli daje pokladna maškara pred čitaim selom, budi mu na vesee (Kosor 2 2 1 2)
6
68
69 0
Češ će se aj imperatv oblik javlja stariskm fomulama Tek Bog m prot Knčević 28) Slaa m men bd (ranjčevć 1 5 ) - Pomoz Bog kmov! (Kosor 2 58) Hala bd Bog, gopoo Kaarno ' ehajey 27) -Bog paj Nhajey 327) -Bogoaj (Nhajey 327) - Al Bog m bd vjedokom (Krleža 2 3 8 ) Ne bd m poženo (leža 2 10 ) Bog e ptaj kamo (leža 2 89) Se o kako oj tvoro je Sam Gopodn Bog (laa M bd dka (leža 2 ) Prao t bd d vakome jerje (Horat 1) adnjos vezana s mperavom može biti elavna No tada impeaiv ne nači više zapovjed potiaj ili pozv, ego samo živo i damči zče glagosk sadžaj. Taj se pak smješta u veme a je se odnosi elativna sadnjost mpeatva Dolaz tako do netraiacije ačsk oznake, te se oa čuva oš samo ao slska vrijedos Impeaiv relaive sadšnjost upotebljava se I oblku 2 lc a singulaa za sva la jedne množe ade vrijeme vezano s imperativom može se kadje relativo odosit a prošlos, pa se ime dobiva stl ažve ga ppovjedanja To je oda pr povjeda ili tork mperat O poeče z arodnih pipovijedaka u hatskom se kjiževomez sreće kao snao slsko sredso Zaplae rotan Joo, trgne e prne kao prepelia kroz proor do ršte, a odanle bjef jed trgov (Matoš 3) Stree e kao pa bjež eraj (Maoš 5) - I dar po vlateokom čnovnt (Maoš 28) Udar nja mamzama pa šbaj za tren oa nzbrdo (Matoš 77) - ej ja čekaj on - aja najpole k njem (Šimović 3 3) Onda ja klon (Koso 2 2 5) Ja len kakoje na e k -pa e al onako poleđe, kako am dg lad amo zapved vome k neka e po brne za ove (Koso 2 25) A ja mlj ga dlanom po glav jelvaj čelo (Kosor 25) Prelomoje najablan gran dgaoje v, zatlao njome pa dr trk ve okolo grada Nazor 3 2) Ono gleda me kkće: »Majo« aja onda ko pa ga m zamotajpregačom (Nao 3 37 8) -S m o jedan dr na nj (Namea 9) etepan na te Nametak 5) -A ona podeŽ ppak ametak 5 ona z kan kona z koe ameta 5)
74
1
Krt v, a k gor B a dobro vod naC e ga 4
175
Svevemesk mperatv javlja se u poslovcama o j e gnom impea tv
16
Kodicoal se povezje samo s vemesm oznakma sadšnjosi i goto ve sadnjost. jime se ziče je gagolski sadrž mogć Takva je sadašnjost tpičo elativa je se može od ost na svako vrijeme u kojem je glagolsk sadaj moguć Kodiioal što zač samo mogćos u sadajost apsolutnoj relaiv noj, upoebava se od nesvršenh glagola o e kondcional I. V b e gore čdl dvno / kvom drtv ad ležm (ranjčević 88) a kje nk t / Ko b ovo ree (Kajčevć 49) - aborao Pa ln bed voj - tr b godne ovako lao gdje m prča (BićMaranć 3 1 ) - Vrag b nao rašta (Maoš 28) - epo b m t vodo oj k Nehjey 34 1) Napor b bo onako aldan (Nehajey 46) - a b bla oalt (Kosor 2 7 ) Stota b to njem brga bla (Perković 25) Smo am e - al da m e netk ta / Nareeena vdje taj b plak (Go r 53) -Men b žao blo aat glba /A om toga blo b me tra / toranj e penjat med golbove mrak (adjaović 15) - Svma b nam boe blo / Daamja ea (adjovć 120) - Mamed aga b e njao na vjealma (Nametk 3 ) - Bo b ve oj (Baković 149) Jedako slobodno potrebljava se tkav kodional od svšenh glagola: A rekao b da oće ( Mažanć 2 8)Ako koj dvn našjek b to a lžo . Maranć 2 ) - [ raga b n a led pkvao (Mato 152) - [ dš b t oj dao (Begović 2 8) Otočan promenl b e poema dš tel (Kosor 2 8 9) - Moj Mark da b a čovjeka gla(Kosor 2 18 ) ad b ja elom vet oprotla (Koso2 25) a t b ap la mene (Koso 2 15 ) Spaao b e od vega (Krleža 2 24) - Sve
7
8
U ovom se pmjejasno v idi da je vrijeme oga oblika sadašnje sd i daj e ta sad�njost relavnajer se pripoveda prošli događaj Sadašnjos tje pak goova jer se e govo o samome skok, nego o stanju što b i alo od jega Slino je
primjeu
D j tm d u lu, gdj u nl štl p gnj nu t t d nć b b s š svg mg b d s vr lea 2, 2
u su kondiionai b b rš i mg b istovremeni, relativno sadnjosi koja se odnosi na prošlo bvanje o kojem se pra Ralka je izmeu oba kondiionala smo tome što je pvoga sadajos t gotova a u dgoga ne
t b rd bl pršl bnu pp svh dt pstu vul« jm im žuđn prdmt j b n nu umnji kupl l tužn npustl (Boić l 98 U ovom je prie sadašnjost kondiioala I. kođer relatvna Onaj e isovemena elativnoj sadanosti ievoga kondiionla šo se ala u konteku i odnosi se a isu prošost A sadašnj ost je kodiionala . goova, jer kad kupuju ili apuštaju ado bi da su pršl, obu i o ppkali i svuki ptn nvn b b nps bg d djć (Sl Novak 15
I ovom se pmjeu lijepo vdi gotova sadšnjos: bio b i napisao i sad bi stjalo sto j tako ovom prmjer rd b b r dj (Sl Novak
u se moe reći: podao bi bio odaje sad b bile ue U pmjeu:
D m ns č u šlu psl Dn bh s b ć žn (adijanovć 94
i
istoemenos dvij goov sadšnjostijasno je reea kontekst Isto je ovom sklopu
i
Ž j t šjmlujr dj ump Zvn m š sl gl b b du ugj u p b mt b gu db ngdu t pdmr t dug (Nazo 3, 221 Evo dg pmjea:
u nmn nš nrd b b s nm mm zdv a uanić 2 92 bhm j pč d vjtv m vt b b g s gu rtl d j (Kosor 2, 99 Ppst m jdn Kp b b jur gun prp d dluč n nj stšn jurš (Hovat 1 3 Bl b g stl d n u pdnj dz dj Hrt Hova 100 D ns j t u b b pml d lj (akovi
Ruke 154 D n bl ng prdrng pgld pln b bl džl d j Brndn sm dbr tc Neajev 62 B b spv mng d (erković 5
goova je sadašnjost kad se ie mogućnost glagolskoga sadaja naješe relaivna Od nndn b rdst b sd jmčn s s nj aoš 69 184
Opreka među kondicionalima po goovosti može se i neuralzrai Kao i inae, goova sadašnjost, kad se netalizra gotovos, nai prošlost ako neualian, kondiional [I. nai prošlu mogućnost glagolskoga sadžaja Od obioga kondcionala kojemu se sadnjost odnosi na poo vrjeme ralikuje se akav kondiciona neutralizirane gotovosi samo po iriitosi s kojom se odosi a prošlost Odatle sedi da se kondicional f, kad m j e eualina opeka po govosti uvek moe amijeniti obim kondcioalom a d se reenici ne promeni znaenje dok o nije mogue kad iie gotovu sadašos ta opreka ne neuaian jer obni kondiona l ne rie gotovu radju. gldn prb prbjn n b b j, urj (Kolar 30 Tu se mogućnost jedenja žea a nji m zito stavlja u prošlos, a ne isie se neko vjeme uvijek relaivno sad�nje, u kojem b mogćnos jedeja i želja a jim bil a ve gotova. o tome kondconal I ne ie tovu sadašnjos niti relativnu, nego upravo prošlos Đr Cpć t Lrvć njrd b bli tšl (Kola 130 Oi bi najdije da ou, ne da su otšli, tek samo njova elja prpada prošlosti, onoj o kojoj se pria o tome i tu kondicioal . onauje prošu mogunost elju, a e mogunost gotove radnje u (relaivnoj sadašjosti Evo dugi pmjera: D g n udrst b b lupu s vm pnu bc v bl Nao 3 , \ l Ustlm b bh j prbv d m n pl p (Slobodan Novak 9 Mogu e; da lune, da se prebacujem. I ta je mogućnost stvljena u prošlost. Ne u (relativno) sadašnjosi moguće da je lupnuo i da sam se pebacivao
o
U svim m primema može se kondiional L zamijenit obinm kond icionalom a da se p tom reenci ne promijeni naenje, nego samo smanj itost:
Igldn prb sprbn n bj urj Đu pć t rvć njd b tšl D g n drst lpn b s m pnu b vs u bl Utlm pbv bh j d m n pl prc Ovako i pimjeri nae isto, samo što ad i koneksa eba znai da s to priju prošl događaji Nsupo pak tom
Od nndn b dst sd jmč č s nj
7
ne zač sto kao
Od zeade b ad b ada amač ka
89
Subje se mo aga pedikom u u boj Akoje pdia u pvom u dugom iu ubjk može bt mo ičn amjei pog odoo dgoga e u u gadu a p u h (Knžć ) - Ja dem I ve (Blć-Mažraić 3) -a adh Nzo 2 203 3) - Da m pu eu aku pm vak pe pbm (Kčć, Rgovo 22) Ah e k em e m ee Adamv v d am (Rapić ) M e ada ba adam zor 2 2 4) M vše e zam (Lovk 42 7) m e d pa pekdm (Tdjnovć 7) - T, Ada, eš a au (Reković 02) mašza (Šmuovć 3, 7) de u »kaeaa azo ) - V u au zbae (ovrk 427 2) Tak e v vaa če uda paved Matj 23 2) V e gu pa eu bbeku (Seno 4 70 2)
9
v e ubjekt ako ispš jr j vć samm pdkatom jednozačno odeđen Kad je ko ipn subjkt e zov kve m e (Šeoa 4 4) A za kke (D 4) Odmah me mee a va (ova 43 ) Ok p vam e he Nzo 2 2 )
U pvoj čeii e govoi o čau kdjc kojak još na konju, u dgoj o čsu kdje moguć da već bud. Tko dgm pimjma z kodioal I. ko izrz gotov sdšjoi
185
Mnog e pmje kondio I mogu shvtt neuizaijom opke po gotovos be tkv utaaj
M um ke b b peva maga aaa uua ga u a da ka e pče eava (aor 3 237)
o s može hvat: mogue je bo ono vijeme d peva i i moguće je (u vem n koj msmo) daj pvao b e b dmah keu (Sobodn Novk 3 ) To se može hvii mogć j bo ono vrjme d se odmah ok i moguć j (u vrjem a koj miimo) da s odmh okrnuo Zljivo je gdiša t dvozčot ramoit ve pimjee koji u se ovdj nvodi kodo I! Okt će se u on vćom dvoznač d samo nž ii bj gerjujdo od dva tumačja
86
8
Opttv s povuj amo vmnkom onakom sdajost Njme iče žj t je uvijk vezna z vjme govorenj Zto je sdanjost op tv psou
9
9
Opttv s zžv gagokim pidjevom dnm Oj jdna z sv a opttv lže e a ubjktom mo u rodu i broju Db d uka kvp (Kčć Rzgovo 2) Bg ub duu mu k e uzk uau vmu (Rjković 20) Ev kučev, vea
aev u e a uu d a a am eb aa devku
BrćMžuanć ) - Žv b gpdau (BćMnć 3) Ad e dee Bg ga ub(Mo L -/ bae am ade va ga e p (Maoš 2) [apve am kadeš vaz e kpa (Mtoš 3) Bg mu da a veee (Mtoš 3) M Bg ga ub Matoš 0) Bg mu p vk du(Mo 42) Sve b a maka, akdu b, zma am zm (Nmeak 33) - Bg duu pmva (Nma ) Opiv s ab jdnko slobodo od svšeih od svšeih ggol ubjekt
0
Vćn pedikat ot u čečom uojtu mjsto z imku rjč u nomnativu Takv imnk i ov ubek. U šo grmatičkoj mioogji pooi za ubjkt oš zvpde
Akoj predka u eem u ubjk mož bi bo koj men ubjek može bit zmji, i o č ćga , poka i i nodrđe M M (Kačć Ragovo 0) ae Mua (Kačć Rzgovor 47) eke u uze (vašć ) - đe zma (Pć 33 2) Kažavau e m Novk Smć 22) - Ra e eea (Sobodan Novak 32) O h va (ena 40 2) Oe h (Mu Nhjev ) Te d ba (ovak SS, 2) Nek da (Babićžak t 324) Sv pavau (Peić 233) T m m (V n ) Kda j subjk pok mj , može džaj a čva rčn am zeni mož s pi tom ipst (vidi t 2 i d 73 i d. 0 i d.) k od h č mogu s daj problkov u nfitv (vid 0 d) p e tko nfnv javja čnm kao subjek Neu a ča čveka k uma dde pa ak mu(Vjekolav Mje Zvot Dnvnk ) - Gae b ak zau (Soboda No vk Ivbods devnk 2) - Dbe vde vg bveg uče a vakvm meu (Šolj, ukaJ) Gav me db u (Madk Thajea )
- av b
88
Kd e tkav ubjk pk zrč onj time oobo itkut.
M e e am Tu am ečk me pm (ov 2 7) m a gde e, kazu e vad mau (Šmunovć 3 )
193
I kd je subje ična mjeia ećeg i mož bit ive m e va oak 44 2) eea u avu Des 3 )
194
Ako je prdkaa r jč pdjvska ilo da s ad o imskom prdat li o gagolskom kojega je obik slože moa se i u rodu slagai sa subjkom. Viškaje pba Živko eičić 10 I - Dai dgi (Nao 2 54 1) Kje ppaen oa 463, 4) Pr je Gald (eć 223, 3) Frmaje bilapraea (sa 429) Nadšaje sak (ić Šil se abl Lovrak 459 -Sala su repiš (eić 46 2) o slagaj prdka i suja u iu boju i rodu ov s ngea ili ·rč
d) Broje imi a ia kao djica, bjia slažu s s gagolsm okom u mož
Djia dlae Objia predahše - Peria grabe Kad se predkata rječ mijja i po rodu slaž s s jima kako b s i očkivalo, u jdi žskoga roda
Kogja j katkada prava ii dvojbea a) Ime muškoga oda a a kao sluga, sarješia jda, mogu s u mož slaga s prdaom rieč žeskoga roda
Slge S phiali Sarješine s abrini
Dje ragara - Trje prilai Obje a
Sge su phiale Sarješie su abrinue
Braća sesla - Gspda ragaraju Djea ič- Gspda imaj ra ga a kma (Š oa Seljačka bua 2 ) - Veli gspda bećaaj a ne daaj Nh�v Rakova 259) -Pana gspda dšesa jim g spdam omić) ai siski obilježeo:
Redm em gspda dhdi (Hv ar pjsme 5, 16) Gspa § Sam blm sdi (Maić Osvii 2, 8) Kad s pedkaa ječ mijeja i po rodu, saž se s jima kako i s i čeki vao u jd žskoga roda
Braća s slna Gpda se raišla - Djea s se pigrala Gledala s srana gpda odk l 25) - Klk smarala gspda gdim (rešić , 76) - Ka s mja braa nesrpia (Goova Laarva pjvaja) ) Ka dje predkaa ijč broj da, ba, ri ili eiri slaže s s omiaom posba olka aj j omaiv jdak giiv jde ovmo ga dalm (djinm za raziku od sgulaa i puraa Taj se iv odomaćio u amaoj radiji. Boj bi odgovarao av pakal (maia) jr oačuj da su prdmea dva go da i j vi od jdoga maj od pe
Ka s da- jeka Sl i - Djejke dije Lisa s eir - Oka
82
Djica su dšla Objia su ba Šesrica imakla
e) roje m sedjga rod a kao dje bje rje, čever, peer id sažu se s predkaom rjči u jdii. Kad s prdikata rjč mjja i po rodu slaž se s jima kako s očkivao u jedi sredjega roda
gada
lagaje sa žeskim rodom slsk j obijžo Od jga za posaj sv čai. Lirejai sluge i su šampaja (Tomić 3 336) - Sarješie se čes i rad slule njime (sia , 2 1 3 ) - Pale nas sarjeine Đask Bi d prče 86) b) bie imee a kao baća gspda, lasela djea slažu s s glagolskim olikom u možii
ba
rjia erica, peria d.
Objeje d Trjeje bespmćn - Peer se spasil 196
rod s od e poklapa uvijk s gramaičkim ti prdi roj s gama ičkim rojm av la su kogueje grmačka pa s odos gramač rd roj No sočos može po prodom odu roju a ao se slagae kaž da j p smislu ad sesm, ka syesin
n
Mmčad pjeaju - Ženskje apjeale edan drugga gledaju Trubil je preera Raišl se druna - Skupili se sa ard- Braća se psaali
96a
Kakerska e ražaja usmeog epskog pjsiva da s u služi su jkoga omaiva javlaju i o vokaiva jed mškoga roda Ta j po ja va ogača ugavom a m koj oačuju kakv osou, ii se pri akvu zrau pomšljaju kao osob. ilski j akva pojava jako obježa i od mah upuć uje a juaču pjesmu Padnuje Radsae s druinm ince pii (Bugaršći Kekz 99) - U amnii sjaše Kmjene agili Bugaće Kkz 61) Rabl se Nemajić Sipane Kačić, Razgovor 48) - Biše bae skpi jnik (Kačić Rzgovor 25) -E dđe Skederbee bae (Kačić, agovor 1 3 1 ) Ode ima aarfrancešne /p imenu I Kapisae (Kačć, Ragovor 5) Gri Sarembere ee (Kačć Rgovo 233) - ma biše Rakiić Garane Kačć, Rgovo 1756 28) Pehaik je, čujem, brsare / se e dreie kare (vaošić 236) Urani sarac kalđere / na Dua, a d sdenu (Npj 2 65) - Dalek ga krau ugleda (Np 2 322) Vide le dude d Mleaka Np 2 352) Tjj reče ankić Sjane (Np 3 \36) A besedi Galrane Luk (Np 3, 304) gri sari Vjadine (Npj 3 363) Ode Mire hdii Drin (Hp I 106) - Oa mlada čardake ide / a jme nđela Ve (Hp 1 230) - O mi Vče a raim se Hp 230) - z jimjši miću Sepane (Hp , 268) - Kpi dbu banić Sekule (Hp 39) - Ope skči Đulićbajrakar Hp 3, 237) Sie jem bee Bad jei (Hp. 3, 469) - U m dđe d Lengerpalan, Od Lengera Pale genera/u / njega šes si hsara (Hpj 3, 52)
8
9
zmu bzčn ičn porab prdika gagoa posoji pak sinačka rzika o s vid po konguniji rod imnskom diju sožn vmna: Lčno Bzično Mjeto sbjka Mjsto subjkta prazno popnjno
Oblik vokativa upobjava s tako za prdkatni nomnaiv Dajedno m bše ve Marko raevu / VezMaro rae"u brajen m Andru / Mad ve Bgaršći, Kkz 69 Pojede do dva pobram pre asne Mročapane: / ajedno je raev Marko a dugoje vojvod Mošu (pj 2 20 Ima prdkata koji čnici n otvaju mjso subj. Meeje sah ( 2 26 ) - Zma mje (Lovrak 22 8 - Njhjep e akhje nekoko U ud h ma a soe Peić 80 - Grm
.
Grom grm Grom je gmo Mua seva Muaje sevaa Zora sve ora je svaa a pada a je padaa jear puše Vjear e puhao
govara se 98
Kada bojn mnic o oačuj vik brojv kao sona a ha da stoj kao atibi uz imnc u gnitvu puraa kojma s č pdmi koji s broj (v 860-862 7 i 78 onda brojna imnia mož doći u akuza
ti bz ohza na o koji bi s padž očkivao po snttičkom ustojs Aku zativn obk mož tom sučaju biti sbjk a mož sajat pijdožnom zz koj nač taži dgi koji padž S akvim akuzaivom kao subjktom saž s pditu obk srdnjga o Jdnako s ako pona i mn-ca go da kad stoji u zričaju godna daa Sonu h ms saee (Kosor 2 66 I oda hadu var rnh kavh kao da meje poao da sm (Koso 2, 0 Na svakom ug vsoko, vjeka sja / Sonu gova sou svjeaka Tadja novć 7 Navršo se nedavo god daa (VUS 8 967 s De psmo pose god daa Matoš - Dakepegoddana (Novak Smić Jdnako s sž bojn imn kao deseak, dvadeseak soja
Grm Grmoje Seva Sevao je Sve Svao je ada Padaje e uhao je
Bzično uporbjn gago mož saja smo u 3 uj dnin a mnski do njgoi sož obika srednjm j rodu, pa s gagoska bzičnost upravo po tom i nauočjivi spoznaj ajeseno neada Goran 5 - amno se (Goan 6 - som brznom mnu ouja zgrmo se spadao bjeso (Gon ) - Smrko s (Goran 8 6 Napouje dd (Goan 20 - ahoroje ugodo (Go rn 78 Očito s bzčni pdikatni gagoi rčniama Mrše po ruama -Mrsaojepo rama -Smrdpor u Smrdjeojepo sru - ode me u prsma - oo meje prma Osob inaj i gagoa da m sadžaj kao jk n mož mai všio a (t. 6-39
Nee pogu ovdje a ovoj rešj svega deseak meara od eme Hoat 2 - Negdje b ašš opovska gaaa epodra so ak meara daeko od h (orva 27 199
Grm Grmo je Seva Sevaaje Sve Saaje Pada adaaje Puše uhao je
Gramački subjk oni mduim mou mai aij po naav njova sadaja taj subk i kad s nji uvrs sadržajno zaiosanj n mož sadržavai dugo do onoga o j v go sadržano ako imnica kao subj nma svom mjnom sadaju ni čga n bi bio v u mjnom sadžaju gagoa grmje kao pdikata dnako s odnos imni dad ka neg anj mrs voj smrad id prma gagoima dadje, sje unj mrsa voa smrdje d kad s us z nji svaka u onaj koji joj odgovara kao sbjkti uz pdika u s aj sadžajni odno s jasno azabi iz orbnoga U dgm s prmjima sti sadržaj odnos javja bz tvobn o ga mn mja or kša gagoi seva sva, pada značj ko jm s ovdjjavja) pmda n soj ni kakvu torbnom odnos jdnako su povzani sadržajno kao i oni prvo navd Bzični agoi kakvi s u tim pmjma ava su da sadžaja da im s kao rijku n mož dodati n samo kakav viac ngo n pravi učinak 3 koja bi sadaj doisa dodavao no sadaj jka U gramaičkom s to usotu očij ako da s i ga oi uporbavaju ii kao bzini oda n oaraju mso bjku i kao
ma pdikat koji tž vi sbjkaa Mjesec daa pose vjenča smo s Buga ja (van Kozačanin 8
Dgi opt n tž nkkva sbja pa ko damu ni n oaju mjso dkani gagoi koji su takvi zovu s ben U ovim čniama s pdikati gagoi takvi Grm - Dad SveSeva-š - Dan se - uj- SneSmrva e (Gorn 66 - Mrše Mrač se oja - ada Vedr e - Smrd še Oba se - Promrn smr se enada Gon 0
Tkvi bziči gago do s bz bjk sbi posv dovon Svi o mđuim mogu imati subjkt Grom gm, Mja seva, Zora sve ša pada, jear pue, pa mu dak ip oaj mjso rčničnom soj stu Odat s vidi da rči s tkvm prdikam gagoima nisu uk b sbjkt U čnicama Grm, Sjeva Sve, ada še mož biti da subj naposo nij stavjn i da m j otono mjso ostao przno ada pdikan gago tim čncama nsu zičn
S5
84
88
S akuaivom: Haj'junae, stani ti naomiu (Kalb Na kamju 7 1) A ko as se to liko spilo na ojsk (Kalb Na kamju 1) Ai okavom: Ja sam i onak o na optu (At Kovačić Mu žabama 52) - Na ezi stanoj tiho n želi (Goa ama 2 ) Upalio je sjetlo na stištu i sluša (ko akovć Kklop 94) S akuavom Sanjao sam a su oli anđelipo mene a me oeu (At Kovačić U giau 25) Al lokavom oj Kalo esto hoa po olacima (Božć vl papuč 32) S akuavom: jesio je školu o klin Al lokaivom A ui ozoi ise (Goa Da gjva 5) Ta opka ipo pokauj u ovo m pimj Teći petl u mjest Cetinj a Noia pae na etinje va ažuać 62-63) O oga iumlju akvi pijlož iai ako u poali ua k jma pov igubli mjo ač. Tako p vmk oak: oa sam oe oine moao ijeti (No Nov pjm 7) Utae teške noći moja mati sluti (k, ba pjm 9) naje ošao po mene peeee (v Kua Rpublka 195 23/1 ) Avba oaka mož bt ima u mtalu a) osipjepojelom (Kajčvić 1) Si se aktili mai nom (va Koaa 38) Gospoin Bui esto je pomaao posina ma (M Njv 22) - Tealo i a silom natjeati Novk Smć 42) Kko"ima kotaš kuko (ć 68, L) U im pimima piloža oaka u itmta u ač o b) eni jee oi§tem (ovak 5) Šetm taom (Pić 338, 2) Dnaju la umom (Bgović 60) - utem m se i pestala (Kola 180) - Neom sujui olai (Tajaovć 49) - Uspinju se liom (Ma ikoć o 37) im pimjma poa oaka u itmta!u ač ovaj u potou ) No ti taj in/špil« la�i eć oinama (Mković Po 96)-je secimaje otac samo pio . Koa 8)- i a oom na upem (a aoić 58) Časom je miio sa om opet \kula (Kola 130)
U tim pimjma plža oaka u tmtalu ač tajaj u vmu ) Ali njemac1o pi tee potocima ajv 240) - A oa je uila ni ea potoom (Ko 88) okje ·ani ojela noć sećama (ć 32) - Nešto mu ispia šapatom (Makovć, Po 35) U tm pimjma plža oaka tumau ači ač Takva j oaka čo auoloka: osti se uom ue av 241) - Jalan snia mim snom (Taja ović 22) Oaj o k oboja ) eećsmo mipokaeniiiiaom amtak 3) Se su lađe uom aene (Koo 79) Lice opaeno suncem Novak Smić 37) Fanko panje paćen aknošom zaiaoav 214) m pmma poža oaka u umtlu oačuj voa piv a koj ugmatčkoj oogj ava aens (v t 37, 39, 4 6) aleao se nemim oajem u lou (Koo 2, 92) to m pmj ploža oaka u umtalu opiu popa okolot U bžo m tlu ov bi ajala: s eim oajem. g) alaa »Alana ilaje itaomasaom poiena sjetlima (VUS L8 L967 t 5) U om pmju u vj pilož oak u tmtau a sjetlima ič tvo a gataom fasaom =po taojasai oačuj ovi aj u potou Avba oa mo b ma avu Na ćoi se meni sića e čić Rgovo 53)- o ilo po mno še(Kčć, govo 59) Blao emu (Kžć 55)Ja se lipo snja ma lamCkovć 90)- A te ko su nosi čvić 45) petpo lea emi alinije nita ato 16) njepao etar (kova 8) - Ja sam sei najolja (Koo 2, 2 1) na ša i/a je meni namnjena Ko 32) ome imae iih sjeo (F ažuać 37) h, eo poaćam se ei! (Bgovć 89) Ćoe ću se nmati (faija ovć olailo oje apojesni(Movć uk 3) ie e en (Čo Pa 238) Saptia somejatu leti tim seoati meni (Mikovć u 16)Na tom sastank plo se kosj to nenoa ea (Tl 6) - aseomja piih n i om ne (Bgovć L 89)-A ona sepiki i on zaeSobo Nov 1 9)-Natos seoje stn utele ođam (Koo 2 82) ijeao sam posljenjem set (Slobo Novak 3) ajsto se p Lojz imenanu kovć u 24) Niea ae ne neostajalo Jaeićma Kola I I Bitć om a oa / imen i slooi (čvć 46) Avba oka u ivu ku čmu to okuo upavo li amij o a koga l a to v. 8
07
sai dan aianović 99) Bi u budan elu noćNovak Smć 35) Miša će svai čas doi (Novak Simić 32) - Romanje sva dan od mene (Bković 39) - Osajem elo oodne (Baković , 2 7) - Morim ga elo oodne Manković oz 9) Mićeje eć osmu godinu sudirao svoje ravo (Manković oz 239) Sedu aim elodirao je sav jad (Koa 135)
t �ot? aiva kao piožne oznake uz glag ole koji zču kakvo reanj . sdskJe obJena Ičaj posaje po njoj pomnji sažeiji, manje pičjv pa ngovo razumvan zahtijva vću pažnju U oe smislu siki jače obijžno: Praeje oišao ou Si su se vrailioslu Saracje risuio solu Svaa ica svomeja lei - Đaci se vraćaju reisivanju
_
Ka mni šo onačuju kaku mju vemna veću o ana kao šo su
a manj obiježeno i običnij jc
jedan mjese godina ne b kao požn oznake imae nikakva oak ni
Prijaeje oišao OCl - Svi se aili na osao Saracje risuio so/1 - Svaaica lei sojemjau ai :e vraćaju na reisivanje Sl
208
209
.i
10
bližega onja oaje m se oznaka gnvu kao saržjno najneu tranje oeđee pa ako on a mo stajati kao avrbn oak u akuzaivu Bioje godinu dana s om ženom (Novak S imić 63) Ne bi šlo
Snažno j ssk objženo kao sainski i pučk izraz ka s kao ativna oznaka nađe imenia koja znač mjsto i i j čak imc kakva mjesa Odnese ga ašinu čado Na pjs - Pa i idi crkvi Ravanii (Na pjs) Običniji je aj iaz samo ako s rai o kući il o omu Ljudi se aiđu uama Pa odoše svai svojem dvou Na pjs
*io je godinu s om ženom svim rgm slučajvima ka imnia za mjru vemena ma pobn oake i stoji na poožaju gj ih n eba oatak givu dan ako se sav nagašuje i istče vmnsko rjanj ako se u sihu U
Daivna oznaka ozi i s glagolima asi i ogledai. Tava poaba nosi snažno ssko obilježje sanskoga i pučkog izaza emi ade vojoda Kaia (Nar pjs - Sve djevoje emi ogledaše Nar pjes Nuraan bi t bio pijeožn izz na emu
Čeala ga dve godine dana posbno ističe čkanj što je koz vij gone ajao iz ana u an za riku o jenosavne ve
Čela ga je de godine U
zaku ija u atvu mogu obiti i g glago ako u izazu obiju značnje mjeena keanja koje nače nmaju
edan dana bro rode posebno s isče a se u jnu oe nžu a pa o zapavo i ne kko vri jeme a pak bo po za rziku o jenosavn nje
Podio se mojoj ući
2l
Avrbna oznaka u ativu zče pi kom ili p čmu ko koga ko čga s anja vši
Tjedan bo rođe Tako s dan oaje imniama šo označuju mjru vrmena ona ka nsu averbna oznaka u akuaivu
Ča je i šjor Bernardo iišao red svoj braniu da bi risuvoao događa doča (Mainković Ruk 9) - rislušivajegov oslu ašić Laea maga 4 1 ) - Prislušje šumu ode Koso 2, 23) Noj sam risluhnuo om drhanju (Mainković uke 169) Šofer e vino i kibicira arašima Vjsnik 26 J. 65 2)
Imenica pk mož u om padžom iazu sjati sama kad to dopša
njezno začenje
212
Avbna oaka može bii mnia u akuzativu Takvom s oznakom izč prozanje u vemenu ili u poso Paežni iz ua kuzativu kao pjeložna oznaka sasoji se občno o mni s nkim okom koji j pobliž označuje Eo pmjera za oznaku poe zana u vmenu Bi ću žrtvom sao doba Imenu i j slobodi (Kanjčvć 46) - Sanaje ovajpuduga Nehajev 8) Ja sam sar na Mdruu mije sva dan eže (Nehajev 69) - Daždl je uoo eli dan (Tvan Kozaa 69) - u n sam goro lao I keveu (Ivan Kozaa 0) -Onjejoš isu noćrisao na omromis Kža 2, 22) -red Kazališem g Lamian go/ubve hran
rečen
rajalojesamo hi (ehajev 15) - A lone slušaju ov e nevdive ice i idu idu ve godine već soea, ve ječnos (Kža 2 66) zmalaje časadva (Novak Sić t6) Zsala je i čini mi se sajala vječnos (Baković l, 73) - Podim časa umrijei Barković l. nsov Samoje uio ča (Dončvć 58) Gledaoje samo časa ženu ouno (Sobo
-
an Novak 77) 213
Avrbna ozakamože bi i paežn zaz u genv o je oaka vreme na i soji se o imni s kakvom bižom oznakom abutom v t 860-86) Zato su akve oznake najmanj vočane a znaju imai i vi še čanova se godine vidio sam ri snijeg (Fan Mauanć 19) Te noći sva sam se resla u gronii (Koso 2, 13) - Svae zore odlae mimo mene (erkovć -
91
) - Osmanska e sila rasla sake godine Nehajev 2 2) - Progonilo e Bugu elog ioa (van Kozačann 1 8 Vidie, onog podnea kad sam išao u bo s Hraima onda mi e posao asan Smisao naših paa rleža 2 96) Sakog dana sunce zapada adanovć 198) Doli iso sakog dana Nametak 68) - Cele bogoene noći on se oako cara Novak imć 9- 1 - Blaae eć prvog dana ogalo goso primso aroši (Božć 12) - Šo si radio elog ea (Maković Ruke Kaša me mu ele oći (Baković 22) - Tog a poa io se Brio (Joa Hovat 8 - Toga dana Trgpobede blisaoe u sunu
Sunce eć rano zalai Deak se snašao ek kod kuće Baka o samo plae Sune se ae pipe Šeću se samo uliama
Sobod Novak 1 59 ) Takav se genitvni izrz avlja kao adverbna oznaka načina oa ponuda bilae drage oe pihaćena Nehaev 21 4
Kao adverbna onaka načna jav au se i jednoč ln gentiv izi
Sega sam se oenuo samo edanpu (Perkovć 8) - e se dao a šaleprobudii (Kola 172 ) Tripuse segaprenula iz pobožnog snaena do grada Božić , 21
ičlane prložne oznke u genivu uklapaju se u rečecu preoblikama otno su one smostne rečece Vidi t 7 989 1 95 8-95 9
Buduć dae pložna oznka o malo vezana zalihoću gamatčk oso bna u rečeičnom stojsvu i zato u ečencu uklučena gotovo jedno svoim sadaem mo e se u vekedna prepčat drgom a da se pr tom ne poe obza rečenčnoga sojsva Ako se kadkad ne može peprčat sasvm a ono barem do dobe mjere Ogčenja t dolaze smo otle o ečnk ne pža uvek dosta snonma. Baš mogućnost pre prčavana paaaze pokze kako su za pložn u oznaku gamatička svojsa njezina oblika slabo vžna ko se mogu prepiča:
uno e disao Kasne sam saznala Preko podne e naepše edni bee dorem Kukoima koraš kuko Prela im eera Broi sranma noa
Disaoe s mum Saznala sam posle nekog remena O podne e naepše Jedni beže po dorišu Koaš s pomoću kukoa Prispela era za nih Broi noac a sran
Uprvo po to slobod zamenjiva istoznačnh i sčnoznačnh oblka unu tar stoga obasa ečenčnoga trostva poznaje se adverbna oznaka.
92
Advebna ozaka može se prošri prlozma kao bar, ba a doduše, doisa, ipa eda, oš, samo, se aer, ek eć, eoma, rlo, zaelo itd Takvi se plozi zovu dodani
Doda se prilozi razkuu o d dgh p o ome to ne mog b predka na iječ osm ako se pomenče
*Toe eć *Deake doduše *Toeoš
Takve se oznake u geivu mogu svat i kao prav plozi
5
rema svojem sadržau t doda priozi mogu se uzaamno označiva
Sune dode eć rano alazi Deak se sna�ao akoer ek kod kuće Ba zaceloo samo plae Sunce ipak eć se ae pie Šeću se bar o samo ulicama Goori samo o na sasanima
Za zlku od
Te danas Deake blizu Toe ponono
Razlikovati teba akve adverbne oznake prošene dodatim plozima od onh sučajeva kad u ečenci ma više adverbnh oznaka koa svaka se može bi pedkat. Nedaleko e sedio na zemi drugi košaraBrićMaanć Hlapić 75)
Moguće su ečenice
Toe nedaleko Toe na zemi Prložna oznaka može e satoa od še ploga padežh l pjcdožnh izraza koi zaedno poblže ozačuu okonosi pod kojima se zbiva
pedkai sadrža Takv su prmje sada se o pleme nalai / u Loreću ispod Sudenaca (Kačić Rzgovor 55 - kdpogibe Gulin arambaša /na Danilu iše Šibeni Kačć, Razgo vo 262) - Dolee da ana garana / pri gore od Trani ana (vanošić 26 si na nebo obnoć lau Doen 16 Ter oiđi odgrada do grada Kačić Rzgoor 54 - Bo rani koar porobiše / od Nadina do grada Sadina (Kačć Razgovor 252 Hre se od ura do podne Kačić Rgoor 121 Skoei od podne do mra (Kačić Rgovor 32 - Alpolei oral inenada / k Bano Luci od Berbira grada (vanoć 245) - Duboko I dnu ou zlae se boi eka (Vesna Pan 58)
9
220a
Pojedinačna se pilžna onaka odabie pema sadaju koji se hoće iai t objekt jedino pema gaglu koji je uao u skop ečenie Budući da pojava objeka u ečenčnom usojsvu aisi od oga da i je u tom usojsu neki odeden glagol a ne od samoga posojanja pedikata i kuje se objek od pižne onake po ome što se nikako ne može pepičati dok je o kod pžne oake uvijek moguće ba djeomično ako ne i popuno U noj gamaii postoji a objek domaći naiv dm
[ma piložnih onaka koje su tako sasle sa svojm pedikaom da se ne mogu iosaviti. Tako je u ečei: S j omi
Bsmiseno je:
Sc j
jer se gagol oi ne upoebava da se ekne kako netko ima sn, nego gdje ga ima U pmjeu ji žii l
može se ispusiti pložna onaka al tada u ečeni ji žii
gago žiji dobiva dugo načenje »biti živ« Ako glago adži ačenje )povodii živo i se advebna onaka ne može iostavi Postoje dae obveae piože onake To doai odate to nek gagoski sadžaji ck do punje sadžajem piožne onake voe u sadžajnom usojsvu ečene po pun ijek i t 3 Kko be potuna eka ne može biti sadžajnoga uojsva ečenie piožnaj e oaka u akva glagolska načenja neostav Ijiva To je međum svojstvo sadžaj noga a ne gamatičkoga ustojsva ečene i advebna onaka kao dio gamatičkoga sojsa nije uvštena ni�ta drkčije nego kad je neobvetna ostavjanjem obvee pioe oznake ne postaju ečee pogene nego besmisene U im sučajevima ne postoj popuna simeta imedu sadžanoga i gamaičkog ustojstva ne ajiv jek iažva se dvama ečeničnim dijeovima: pedikaom i pi Jonom onakom U sadrajnom trojsvu ona nije advebja nego nei učiv dio ijeka Vidi 36-38, 39 fi Takv su ovi pimje A d"i j dol i od o il pj. - T j i lji i zimi (Npj Petaovć 3 Hjd od m mo i jdo žiji p 8 - U oj mi j od avinović Ragovoi Nć jđ j ldo (avinović Radiša 1 Žijl j mo ojm mž i ogodijm ii (Tski Vijena 18, 3 i ži d mo ojoji i ojoj djojiTomić Zmaj od Bosne J žiim i (Tin Ujeć Ojaeno vono l 12) U tm je pmjeima ži mo ojoj i i ojoj djojijek pa je ato advebna onaka u njemu neiosavjiva Napoiv d je u sadžajnom ojsu iste ečenie advebia pa je ta advebna onaka osavjiva st o je ko s o zjdo žiji i i te sa j ldo i jđ Obet I
94
Nekigagoi ovaaju u ečeničnom usojs mjesto meniu ii mje niu u kojem kosom pade ii a pedloži ir Taj se dodaak ove oj. On se ne uvod ečeniu pedikatom kao pedikatom nego baš pojedinm ga goom kao eksičkom jednom i po ome se ikuje od advebne onake
222 223
DKTN OBEKT Objek može biti imenia ii amjenia u akuatvu Takav s objekt ove di (i) Glagoi koji u ečeni otvaaju mjesto diektom objekt ou se iii lzi) ma diekh objekata koji su tako sasi sa svojim gagoom da se ne mogu iostavit Tako je u ečenama Kjiiiimo (Šenoa 4 6, 1 Tomil omio j (Goan J 8 Ol (Desa 6 3 T i oio oi (osip Koa i o iio (Bć-Mažuanić l Rečenie *Kjii z Tomil omio *Oli z * i oio * i iio
besmisene suje su načenjsk nepotpune To doai odate o neki gagoki sadžaji ek dopje sadžajem izavnog objekta toe sadžanom utrsečenie poun ijek Vidi i t . Kkad se objekt može nadoputi i iaije Tako obik može ei dgomu i oio kad se po svemu može akjuč s dovojnom sigur nošću da je on o oio dioic 224 gi peazni gagoli otvaju mjesto objekt u akuativu ai ne ahijevaju da se ono popun nego može os pano. ii oilz gdNazo Oi o ml (Lovk 8 Ž oi ž (Peić 68, Rečee s akvim gagoima moguće s i be objek ici oilz Oio Ž ozi 9
U akvo se upoeb bez obeka ponešo miena znaene glagoa ae se
ističe znaene nihove adne. Ono se ovako isie oćeno osae uavleno samo na se be, a ne usmerava sc na kakav poseban pemet
Pezn suglagol ako bon a se ov de n pbližno ne mogu svi naboi. o znaenu koe ziu mogu se zvsai u velke skpine koe se dale iele na osnovn Ovd će se a pegle ti skuina al se neće moći sva ko od ni ispno naboi glagoli nego će se samo pimea ai navoit neki o ni ko su u svako skun osobio znai Ovde će se navoi takvi elani glago ko ovaau mesa za va obeka: edan u akuzivu a dug u koem ugom padežu. Takvi će se glagoli ona oe somna i obađiva ka se bude govoilo o glagolima s više ob kaa znim padeŽma.
6
IU veliku skpnu voe elazn glagol koi zu kakav zava na ka kvu edmeu li u vezi s nime Takvi glagol uviek ziu omenu Ta se ve ika skupna može ona azvsai ale na sedam osnovnh ako su elazi nek glagol ko iziu sve li izadbu u vaom i
duševnom smislu kao
pisati zamisiti praiti roditi izmisiti izraditi sikati noiti Gaja) smisiti zidati nesti skadati sniti krojiti daati (mlieko sagati iskonsirati pesti sati pjeati skepati sirati spremiti Đucje Siestru zidao noe kuće u panini (Božć Kulan 18 A kad mi to zaeđice sanjke pete, zaoraam da sam enska gaa (Šenoa Se laka buna 2 Žena mi je rađaa sake godine sinoe o jau (Božć Kuani 1 Se eđ po rućem kamenjaru (ozo Laušić 91 Sirai su fo isto mađarski i {a H b. M 12 Seije i·kon stuirao o tužan poged na set (Keža H b. M. 20 - Pose igra nogomet Novak Simć 2 Spremamo dinu pau (so Špola
8
9
Pelazni su neki glagoli ko ziu omenu šo se vš na nekom ed meu koi osoi nezavsno o d glagoske adne akv su prati otvoriti kvariti ugrati zavoriti popraiti istiti rashaditi moti izotriti pooati razgoriti naotriti pogo�ati mazati uarii uiti dograditi oteati apaiti soiti napunii oa"ati mutiti okruniti proudii eii sezati pouniti utoiti perati ojasniti smirii
9
gojiti ujeriti rastiti njegoati razujeriti rtumaiti jesti razati arati piti promicati omanjiati uiati hraniti konzumirati odgajati maziti mti mrcariti T si zatorio oi Kozaa 7 ahi e posjesti grad, napuniti umar de zatoriti rata (Šenoa Selaka buna 38 ješe ora oana okru niapaninskerhoe (Božć Kuani 20) - Onda razgori eraicu i pa cem prisoni na uu (Božć Kuani 12 - I kako koac ge peruša (Kanevć 4 Kratki pusci kiše rashadii zemu Šimunovć 1 - Se je njih iot temeito izmrcario (Klež 2 275) Drageje oe istio cipee podasnicima (lež Bog Mas 1 - Omazao sam mu duge hratske rkoe medom sojih rei (Šenoa Selaka buna 37 Sezat e ti jednog dana koraaje (Kanevć l) - Sjedim, pa punem ašicu (Kola 17 ela su nek glagoli koi zu va li ševno zahvaćae kkva edmea koi se i om ne mena av su tai udariti upotreaati grditi dirati tresti prekinjati suditi pitati trti posuii pipati stisnuti trati moiti nuditi uhatiti mioati smetati opomenuti ouzeti zati ometati ćušnut drati osti pozdraiti pomagati aiti gaziti onuti apiti pouiti traiti punuti Kada ga je Trdak uhaio geito Kleža H b. 2 A se me ie ouzimao stah (Slobodn Novk 20 jeak distenj Nzo Mio aa je sog goua (Cesae Begun 24 - I ta je ćušio Loorca Štea (eža Bog Mars 7 - Pouijoj sIreito rh prstu (ao 222 -o zdrai oa i mater (F. žnć 2 133 Ja temoim da mi akvoje uopće oje ujerenje (esae Beguni 14 anuh paad na to (Kanevć 19 Setje apio oga u sojojnesrećiNehaev 27Pu nuoje mene (Makovć Rke 184 Sputeno meto ime gotooje do diriao te (Jozo ašić 214 - Koage trai špricu (vko Jeliić 37 (Vdi i . 34 97
Prelzni s i eki glagli kji zri adj kjm se kakav pedme pmie rst. akvi s
mauti gibati mahnuti njihati teti dići spustiti vući svući skidati zbaciti ivadti
piti obaviti naoniti skloniti guui veti oketati prevtati tati amahivati naklanjati
povesti odvesti pevesti privesti povesti pedati dodati prevr§ii metnuti staviti namjestiti slagati usipti
spiti savati pimicati
voziti nositi prebaciti odbaiti
Po pimo, eče Maa dignuv palac (Šena, Selaka a 30 Pvi mu nosač namesti praznu koau a punu podigne i pedaje drugom, a ovje opet doda dae (Bž, Krani l Oko sputilo zastore (Savk Miha 54 Gospoda su td skidali šire (Šimvi , 60 stidno ali zažaeno oboi oči (Bi, Krai 5 Nema smisla da ih povlačimo gd (Krlea, Bg Mas 14 Odgue taur s hnom (K Špljar Paje nećete pevesti ednu preko vode (Šena, Saka na 6 Kada su ga poslali kantinu (Klea, H M 5 - Najpreje vjetar zviznuo bičem a onda stao jujavom voiti svoja ledena la, po planini (Bži, Krani - uj Gga vti o i ypi (Ma, Dkje sa 3 Vtiš mi nožu ani (Bži, Drame 74 Gospoe naklaale gla (Šimnvi 50 Slagaoje cigaretejenu a dom u inju (Kleža, H . M suzno oko uspe papri (Bi Klai 5 sdbi je mjeu prršila (Kla 03
Prelazn s i eki glagli kji izi raj kjm se meja keaje kak va remeta Takvi s ubzati senuti usporiti oenuti zaustaviti usmjeriti Obojica konje austave Na jes , 33 S prooa okenula glavu
Nar jes Ho ,4
U iajem i razlikvnjemjezik glagl ubati e peaza i kazje se sam me kji se sam stae re kreai ud si tako ubzao? (Bgveva zika nanh izraza Lii _ �ni i pak koga da uba kae se ubii - bit ćuja tebe (Karaži, ReČk elz s i ek glagli kji iz pmjen plaja ili dsa rema kakv em Sam reme se r m ne mie i ne mijeja, ar e vezi s radm. akvi su glagli ka
slati uputiti erati
(Vi i t 346.
a
some Redu; nego kakono Otac Red obitei (Gvadan) upave samo stane (S vievi, Vijena aa anga, aa 1 86 ,
U stajem hrvakm kjiževm ezik javjaj se j ski i ga g vladat upavati ka i mje zaeje » smjeavati« ormilo je kojevlada lađu d jedi ( Kazali, Vijea zdaja ad ga, Zaar 86 1, 175 pod svoju staost F. nda ne stajaše danguban
stići naći sresti zateći otkiti dočekati uzeti oteti hvatati dohvatiti ah'atiti auzeti poprimiti obući ibjeći ostaviti napustiti iskti igubiti
opkoliti ouiti aklanjati poiti astreti oeniti isprositi upisati ispisati astaviti nazivati obići obletati
okui!i obuhvatiti naiviti staiti dobiti piti nati naslijediti sluiti (zarađia služiti ste zaaditi
dati darovati prodati pazariti deliti
istaći pozati ii
zagaditi premlatiti sastaviti poklopiti veati prisvojiti osojiti dopasti zapt ići iaai«
=
Takoje dobra bila pa sretne li prosja malo što ne aplae (Šimvi 6 5 još ga sustgnu snai (Bži, Klai 8 Zstoje pješčanom magliom dolinu Cetins Kajine (Bži, Krlani Obišao vinograd nekol pa (Bži, Krla 3 Stržili su Fankopana negdje poaj nas eaev 40 Hoće da obue sebe dinu (Kleža, Bg Mas 8 a ja danas opet osvajam balkansko tište (Nvak Simi 84 Odvede eseiki panu de najepJe krave i prisvoji ih sebi (Šea, Sejaka a 5 ve se otimali da košta k u p i iz mojeuke (Šmvi 70
On je bio uvjeren da mu svi ti udi avide što je ba njega dopala a upk i umiata Nea J Kzara Mvi kaiali, Bg 0, 83 Posle njego ve smrti dopadše grad ubovac i gad Ozalj egove sinove Đuu i Niko lu (Sa, Karlva, Sva slava majku zapada (D. Jamreak Vijea 184 ašto daja tim glpacima ne otešem što ih ide (Krea,
234
-A kd ideMehmed buumbaša /podiže e na noge lagane /daon svoga zameni sina a pjes 4 523) - Plait ću e (Boć Kuni 1 4) Placaju porez i prireze i namete (Krleža, Bo g Mars 7)
235 236
A dovica i Sa samo zadiveno gledale njezino milo lce (Šimunović 69) Nemo j gleda (Baković 1 92) Zlogje pogleda i drsko moi mater (Bžić, Kurni 0) A da čujemo, gospodine Pa Ve ujete (Šeno, Seljčk bun 29) Člaje dovic da im goori (Šimunović 66) Trdakjejoš ĆUD onajpoi (Krlež H b M. 25) orekje ĆU topoe (rlež H. b M 25) molim as da me časak mio slšate ( eno Seljčk bun 27) - Pa je a čežnjom slšala žamor dječaka (Simunović 55) Oslškialajesmeh djeojaka (Cesrec Bjegunci 8) - Kad miri)� toplu štalu (Ke, H b. M. 16) - Miriše i prislkuje raskon et Šimunović 155) Lorekje osjeao mokro rho (Krlež Bog Mar 26) -/ na nepc paenom osjećaš lani znoj žensga tela i sic (rlež Bg Mrs ) pjesme jetimo zvonkost našegajezi ka (Br 59) d se toga sjeišjoš t se i sada nos prini da tiš onaj godni miris Đski od srim krovovima Bgd 195 9) atoje sad zmjela i njegovo divenje (Cesrec Bjegnci 22) Onje na ptu o ban do ornice zaboavio svoju ku (Slobodn Novk 33) boravi milovanja ečeri me (Tdijanović 16) - Pogled si zaboravio na stol I n Korc 7) - Rucnerje poznaao brig Trdavu (lež Bog Mr 2) Ne znam ni sama sam to naa (Šimunvić 169) -A onase bo jala da to y·a ne protči o da jojje egov ltif dolazak na teret (Cesrec Bjegunci 16)
Tri kvlir 5) - Svakoga ide soje (Bušić, L mg 6) - Zatje naj posle j ostavila zavičaj (Cesrec Bjegunci 10) - Sneg nalegne i ne nap!ta lako tu svoju zimsposte (Boić Kurlni 8) - ebe će ada iskčiti iz općinskog odbora (A Kvčić, Sbrne pip 73) / bježat mo ram svijet (Kranjčević 12 8 ) Ferdinand bio bi mu i više dao nego Ssjed i Stubic daga premi Habsbrgovoj stranci (Šen Seljčk bun 28) Pa ako Bosanci ne pzare svoj rob Silvestr tada se Gar šnja oko nji ne bi li našla ono to traži (Božić, Kurn 19) Daroao mi albm i nekolio sera maa (Vojin Jelić Anđeli ) - Udoica sa Srnom stade tražiti kast Sav (Šimunvić l 66) Prelani su i neki glagoli kji iiču da se št čime zamjenjuje ii nadknđuj Tkvi su glgli zameniti osvetiti okajati isjati platiti Bi {' se, Lo u sepoudao /a da mene ine, zameniš? (Nr pjes. 4 0 )
U dugu veliku skupinu ulae prelzi glgi kji iču psjnje kk odns be zhv promjene T se skupin dijeli n šest mnjih i snvnih Prelni su nek glgoli ki iiču psjedovne odnose Tk su glgi imati posjedoati dati
l
23
U toj se skpini može nći i glgo misliti i mu je d nčenje nešto pomijeen I nisi ga mogao mislti van dobrim ( Daženović Djel 1 Zgb 192
239
Pelzni su i nei ggoli koji iriču osjećjne odnse kvi su ojeti mariti iskati tražii prezirati žaliti omut( prežalti htjeti ceniti preboeti [eeti mziti Petar mrzi Ambroza (Šen Seljčka bun 8) - e nebo na zemu. a zema ga neće (Božić, Krni L O) A poar zaelio veli blago (Šimu nović 1 6 1 ) Ne marim linguza (Bžić Kurlni ) Ljbiš li ti oj Hrvatsku? (Mš 222) - Srceje moje umoo [ ždi tihi počinak (dnvić 7) Elektonko srce ubi pae (Tier 50)
20
Pelni su i nei ggli kji iriču spob nos vještinu ii ueće d se vši kkv djetns 'i su glgi znati gooriti (umjei govorii sirati (umjei sviai)
102)
Stara Uršla ima otarjezik (Šenoa, Sejačka buna 36) Zbojite imaš si nove. nee ti se raspaststanje (Božić, Kur1n 1 8) - Imalaje zagasito d guasto lice (Šimunvić l , 67) Svak ima posjedoatijednak dijel zem'
237
e (A Kvčić Sbrne prip 25) Prean su i ne glglikoji iziču odnose opnj ili spoznje Tkvi su glgli: čiti znati čti gledai čitati razumjeti slušti gledati mati upamtiti prisluškivati razgledat objasniti proučiti osluškati vidjeti zaboaiti mirisati opaziti pozvati njuiti motriti poznati osjeati promatrati shvatiti tjeti izgledati raspoznavati
1
4
Kaav zanat zna carev sn? (Na prip 29) - I a mandn svra? Kulundić, jenac 92 9) Kad b dse anđese ez gv r, a bav ne b ma b b med šte, cmba št zve (Poslanica Korinćana l) U ovu skupnu ogu ući i drgi glagoli kad se upoebe tako da znače sposobnos Osobito se česo tako uziaju glagoli vdet t grat Odsvoje kuće vidim avu - Po mrak vidim stazu Ne čjem razlike među atim naglacima Dobro igra šah Preazni su i neki glagoli koji izriču subjektivno stanje vršioca radnje određeno nekim predmetom Takvi su džvet dat zdrat rebet bvat rvest advat tret dnt att Što ko radi ono i pati Nar pos) Volila bih gu bolovati, nego a d gimjadejadovati (Zboik nar. živ. i ob. 24, 3 4) Ae li vaše srce pre boeti plač nejake djece? (Š enoa, Selačka buna 39 - Sve nepravde što ih doživjeste ovdje ne mogu se piati eh mom velmožnomu gospodaru (Š enoa Seljačka buna 27) - Ne 'špreživit ovu salabuku (Božić K rlani la doživ 0 Treći nije izdurao momaštvo (Božić Kurlan 23 va ta se jela s m nogo katatrofa i tajposednji habzburšI rat (rleža Bog Mars 9) - Ona meutim ivi u Beču samostanski život (Begović 45 Ta je skpina prelaznh gagola slična onoj to iziče osjećajne odnose Razika j e u tom šo ona izriče stanje koje nastaje od osjećajnoga odnosa prema čemu, a ova subjekivno stae kojemuje objek u akuzaivu uok Preaz su i nek glagoli koji također iziču subjekivno stanje koje osobe ali tako da se ta osoba izriče kao obekt u akuzaivu a uzok sanju dolazi kao _
243
subjek Takvi su glagoli
zanet bet veset drat mrt vatt brnt avat e gšt gca smravat dš žgnt Mori ga glad (Š enoa Članci i kritike Zgb 1934 15 Napokon je radio ono što gaje veelilo Nazor ipovijetke, Zgb. 1947 1 0 Neštoblaženo
4 ) vea gca na dn srca (A. Nametak Bajram žrava, Zgb. 1 93 1 , Kaša i smeh ga guše (1. Vojnović Trilogija Zgb 196 , 102 ) Bioje -
ratvrat dša ga zada (S ešić, Dickens Posni ostaci Pick wickova kluba 2 gb 95 209 - Ta e Meana . aa, aaa
da s e se vat grev staa da se trga besna daeca gasn (rlea Bog Mars 1) Ptad me neš mrzava zatm žga ee (Nazor Paianka knjiga, gb 199, 18) Pevaa b a ne mg sama dragg me zabea gava (Karadić ečnik) - Dša me zatm zab (Maretićvšić, Odiseja, 950 I vesee št e n et dć (Jekovac Sjene ubav Zgb 89 8) - Čas b ga zava trb (Benešić Reyon Seljaci 951 8 -Zavr ga (Boić Neisplaka 1) - ega et nešt stee rl nega b za rncezm (Klea Bog Mars 225 - Urma ga žga eden (Jure Franičević Raspukine 195 ) - I mnge zenada abe d b dš na gavCU ne b dg za tga žve (Siunović Đerdan 1 9 1 1 ) ea me saa (Kosor 2 17 - Veeasng b nga (adijanović 125) Treću veliku skupinu prelaznih glagola vore oni koji izriču odnose u pro 244 storu i veen Odnose u posou izriču pelani gagoli kao 45 r revat b rest reat rerat re revat U sadaju tih gagola uvijek e prisuno svladavanje udalenosi Jete v sam zat reva t t da m dnesete sze žasnce v ga gsdara? (Šenoa Seljačka buna 2) - Ne svrnv se n nadesn n naev reva sea tenevac, Vrae merec (Šeno Seljačka buna - Vs re Vacavsg namest, e s rav rš (Cesarec Bjegunci 2 - Onae ea da reva Gbš (Šiunović 58 46 Odnose u veen izriču prelai glagoi kao rvet resedt ržvet ravat Onae ba rđena rav vm grad . ržveae nem rve g dn svga detnsta (esaec, Bjegunci 9 Da rsava t žar e (Siunović 5) 46 Kao obekt u akuzativu uz pelazne glagole javlja se i povrana zajenica u naglašeno ii enklitičko oblik kadj aj objektjednak subjeku ili ako je više subjekatakoji su naijenično i objekti paj epovrana zajenica u akuzai�u isoznačna s izaziaedan dgga ili edn drge sto se javlja i uz sub ek u noni ako se članovi nošva koje se njie izriče javljaju naizječno kao subjekti i kao objeki
J podvti mo ltn o p i i t hniti (pr. Hcgo vin v m nl n li posl - Spmi Mo i in (pj - oj vi dn mno vi n o (Đaski, Kovovi 3 Otvi popivnog ivot p ntni ovici (Đalski Kovovi 2) - Ovlj d dvii (Kaeb Bjei ka me 3) Pihvti d (Kaeb Bijei kame ) - tic lipo pozdvl (Kačić Rzgovo 59) diš tim dohnom (Ka čić Rzgovo 60) - gl m gvozdm / nom gvodm / Kt ipoo (Ivan Mažuranić 72) - v du iil dom (Ivan Muć 56)
247
Te su kostukcje doisa povae je se u jima gagoska adnja aća« subjektu koi je uedo i objek U ome smisu oe nisu pave peazne e gagoska adja u njima ne ) pezi od subjekta nekom dugom objek pak su pez po bio gramaičkoj oza toga pojma j glago u ima ima pa vi objekt u akuzativu pa se u om dgom i gamatičk binem smisu peaz ost povtnost e iskjučuju akvi gago s povatom zamjeiom u akuztivu kao objekom ne vore posebn u gamaičku kaegoju je je ona z jih izravni objekt kao svak dgi Gago pak koji isu preaz, pa e mogu imai objek u akzaivu a ipak uza se ae ekliički ob ik ak"zaiva povate zamjenie (kao oti i mti ) doisa voe posebnu gmaičku kaegoiju i morfooku Po grma tčkoj diij i ajpikadje je zvat upvo kaegou povanm gagoi ma ako b oni isu u pvom smisu povai Ima pezi gagoa s dva objeka u akuzaivu akvi su iti og što moliti og to pitti g to
ije objekt th gagoa uvjek osoba, a drgi S obk ne odosi samo a g�ago nego i a pvi objek < d
soje dva objeka akuzaivu
ov tjl m godin dn viš (Koso 2 5 5) oj n l mnogo i 0S 18. 1967 s )
249
Umjesodiekoga objeka u akuzavu stoji i geiv kad obeka imei a e ozačue kakav jeov pedme nego va il se ba tako zama i kad se hoće izeći da diekni objek u om sučau samo dio te va a e ona ije akav se geV zove gnitivpttivni a vo pmjea z imene direkog objek koje doisa ozačuju kak tv ci ln vod zpit (Kačić zgovo 15 5) Donli gođ (ančević 26) - don mi uhnog vo (Fran ažanć 1 8) vi dim idnog toimog mn (n Mžuanć 2 ) - on tno don ni ng (BrćMažanić 75 ) On vi lood vli (BićMauć 8 ) A Do i uš,t li donnm topog, ntom pomuznog m (Mao - Jdv mgl gl (ao ) - z ph n inji gtn vin po vi Neajev 69) Ah voim i piv (Koso 2 1 2) jd unog uh (van Koza 70) - Oni i olnom ovju mi dli otov (va Koza ) - govci nd povjm (Begović 1 68)-Nojv zo 3 26) znoš odmh pd n i i m p pšut i uuzn uh o 159) Pod v cn ho cn v (Baić Latea 189) - Tioj ppi Covak Smć 20 8) i m d donoio hn (Boić , 23) m i (Baković l 1 6 1) - od donoi nzn un i i Bako vić 17 7) Pon m ttn dln itn novc (Soboda Novak 62) b :o pme i za takve imene dekog objekta koje e ozačuju tva a se ako pomlaju Podjtv vog c (anjčević 6) - n šiti moj no zdvo mi j ooit ig ( Mnć 8) Dš mo nšl i i pt Fan Mžuć 2 2) J p ni (BćMžuć 2) _ mpl mol dti mjt dnicim i olnicim (eev 27) _ o d ti n ovt Koso 2 7 I) ti g zv Koso 2 6 2) Dmi ng Begović 6) m t ovon i t n (Begovć l . 80) - i pt m nnim (Begovć l 67) - vo
j
m ogon i onj do Pdovi mh i ojim pjmm
1979) - Dođ l on n vm d vpit pomo n tito
V Ca-Emin Spski književni gasik 925 166) I nšto pitti
(Matej 21 2) - Mi t nt n ptmo (Kumičić i mučnie 5) - tv m t vdnom pio (z azgoora 28
z gagoe, kao tti
(zgovo i oi)
4
c)
(Bara 1 ) - tognp lmtv vidio ifno, dš, i otmno i t dic Ba 1 17) - Mi imo upjh mldoj gnc jvni (ke 2 -mo li tj pomoi i olonc otih (Novk Smć 1) - P im to d mloti i ng ovak Simić 9) - tom h (Nov Simić 65) -J m ng nšl (Sobod Novak 25) Čak se i osobna imena mog pomijati kao da znače nek tvaod koje s e u dieknom objektu zima samo neka koična o je dakako sno stiski obijeeno idi vidi M (Soboda ovak 22) 0
akvo uvtavane oobnoga imena izič nžo čđenje nad nekim nepoznatim i neočkivanim arijnim votvom. Vidi t 3 d) množina nekh imnia zima kao da znači ein od koje e diekom obek može eti amo neka koičina, pa onda meo akativa dolzi geniiv Ned sm n ltnsh eči (Kranjčvić 88) - Dni sm i nih nji g (ao 42) - Pglim ces je psjet d vnih big (Nea ev 3) -A li nsttc tg benj ivje d njeg i dgih misli (Perković 60) Lnj je p gdi d dn d dn m bmbn (Bašić, Laa 131) - Spemi se d dnese Pe i (Božić 2 16) - Otit e ti tjpnebesi tp shvitih pebc (Mriković Rke 8) Oni s džijeli svme ve hlcinnnih sta h (Slobodan ovak 1 59)
d bi d v snc jeg se ne mgl pii n t e pice gspi bi Mji sce djd pemil (Kola 14) I vih dmen idi se vl db l se me Pedvi iivti stsg čni (Baa 1, 0) Me se mii pe nve (Slobodan Novak 19) Mene se me m pedi (Slobodan ovak 96) Z se me čvje degdii (Sobodan Novak 2 1 )
20
i j k ao objeka preni glago i položa dopun u akuzativz nke imenke predikate Dop nae imenko predikano ijči io to e objek pre dikaom gagolu Ngđjse t s tjim čecim teje v (Fan Mauranić 2, 22) gje 'ti milst g bil (Koor2, 3 ) Tebe t ne big (Koor 2 25) - Sh meje (Nehaev 1 ) - Ad Hmeec sl cele ni plč djei i ne me d ne i sth gje (leža 2 366) -h meje dse ne dj be djee a dgdi (ariković Rke 79) -Sid vs bi (Slobodan Novak 32) - Ribe ne big (Slobodan Novak 88) Mj e d jje bil sh (Vek 1 9 . 96 . . 3) Vidi 39353
224 Akuzativ iavnoga obekta alike e od advebne oznake u akativ po tome što e nkako ne da prepčati Svaki e obek ako ralikje od pilžne oznake koja mje ednaka po oblik. Iz pttije či dn ne može nikako prepičati, do k e spje čit dn može prepričati, npr kao pvje pe Čitg dn. Razlika je ome š o k op prvoga iza oj i prelazni gla gol koi ovara mjeo diektom objeku u akuzaiv dok lop dgoga izraza akvog glagoa nema o tv dn po značenu j vro mjeno kao piloža ozna u gagol
spi 2
2
Kad e glagoli problče belične (vidi 1 941 9a), i objekt z nih kat kad ote azaiv Dpče ceni nssep tme (Begović 3, 79) Njeg se ne čje (aor 3 1 9) - K d sejednm bd me J (Nao 3, 16) D g e
Y90m
nh tim m heb i njgjnim insim sjm (azor 3 8) s ni kevs gs vetenspgledlic se i es e i vidjeli d ih se d te gspds lpse ige (eža 2, 2 9) - Pjevi istin li dn zvn dgse čje (Novak Simić 293) - Ped tg ptje g sedje di s j djec inem sv (Vnk 9. 1 1 967 l ) - M se ve im: njeg se ne ti (Begović 3, 5) Mg sk sditi d se mene pe ili sne m e sti (Begović 3 02) - . mije dse gspdin genelng pet mže nzvi (ovak Simć 73) - .. d se mli bg glv teb biti gl i lice bin (oo Lašć 60) Oim bg nem se g pii (Jozo aušić 83)
22
16
onešto e drkčje kad e radi o mže se proširenom dugim glagoom infiniiv Onda taj inniiv, akoje glagol prelzan može imat obektu akzativ, a gagol mže se hvaća e kao daje beličan (vidi t 1 9 19a )
Kod prel h gagola koi ne ž obekt akaiv nego g a amo dopša odluču odnoi značenja o ome oć li koi akuativi izraz azmjei kao objekt ili kao adverbn onaka ako će od dvie rečene Pjev je celi ep i Pjev je celi dn pa imati celi ep kao ivan obekt a duga celi dn kao oznak vremena jer e p o načenj ko boe klapaj a glago pjevti ne ži baš obekt nego mu amo neobveano ovaa mjeo Odatle e vidi kako intaktčko uojvo e adžano amm podanim obiima, nego e pema poojećim obima povla za ni Sa držajni odnoi igaj u van logu
26
257
d neki prelazni glagoli dobij obk akuzativu zahtijeva da e kao pedikat pošire i pošikom inmenal (O proši ima vdi 76) Ako e pedikat ko ne prošii, n može glagol imai obeka Imu objeka i poširka potoji ako poebna v vi glagoli
smtti dti nlii
jeti idjeti nti
shvi zimi tetii
i dgi prelazni glagol ličn a značena il i koji e zmu ličn značnju premda ga obično nemau Poširk mož biti intrmenal. P m nj sm smtli vjeticm (Kolar 182) - Mngije sm j benm zemm (VUS 18 6. 3) - V s dli lenči nm (Bara 25) Njeg m sje td pisnim (Slobodan Novak
17
To nas naposle n mocnma Noak Simi 2) Zapara nae n ulu putom Nehae 25) - Možete me stort žednm Kančei 9) Čnt u te mahur verom NM 5) Set te može unt sam Mainkoi uke 210) - Maka ga e rda v'e pesnom nego ojn kom Neae ) - O ato me ne Gospod vetarom soro? adiano i 2) Imenovao gae vrhovnm uprateem Kraša(Nehae ) I gagoi menovat abrat potavt namjestt mog se osim insumn anim izazom ošii iedožnim izaima s kao i a abral su ga kao preedn Postav su ga a uvara Unt cu tebe a era Kači azgoo 4 6)
7) - On hoće vdjet tave adnke sretnma Soboda Noak 225) Znaoe doora Junevča nepušaem Koa 1 16) - Spva su se tetov tretral kasnm prerađevnama a atm grubm faLskatma Gunača saci 2 271) 28
Meso ošika instmenau mog i gagoi dobii i edožne aze
S kao i a kao oike
Pa makar nu samo zato smaal o vetu - Vraa su dal a len inu Nega sam ojeao ada kao prsu/noga S i ti skooi nisu ednako obični i čsto uei Postoje kao mo gunosi koe saki gook sam obikue Eo i ođenih takih imea ra e dakle shvaao njevnost kao redstvo a obraovanje naroda Baa I, 7 - Držae ga a poklareva sna Maoš ) Vidi t. 79
59
260
1
Taki su i gagoi prna predsat at onat progla navat prat provat i dgi eani gagoi sična značena i koi se uzm u sičnu načenu em da ga obično nemau. I oni mogu dobii ošak u instumenau s me ned prateem ao Tadianoi 5 tom b ga bo rado naao (Koa 10) On su pretavl sebe gostma sa »dveg apada« VUS 1 . 67 s 5) Kaluđer su veru naval srpsm, a našjek ham Šimunoi 296-297) I gagoi predtavt proglat prkaat prnat mog se osim instu menaim iaom ošiit edožim izazma s kao i a Proglas su strana kao mudraa Prnao e druga a uea Vdi t. 79) Gagoi vat naat provat mogu se osim insmenanim izazom ošiii i ošikom u nominai Tur roolu ovu ambera Na es 15) - Proovu e maćeha (Na i 127) ean gagoi s ošikom u ismentau esu nadae menovat nt abrat unt postavt nant namjestt napravt sort rodt
6
Kad se taki eani gagoi eobikuu u asi ii obeziče otae nih ošiak u insmentau Fnan se oset poprsnm Mainkoi, Ruke 9) I to m e ove ple mem Maoš 64) Budem proglašen udakom Sobodan Noak 169) Prnaese naednkom svoga oa ekoi 16) Potraj lpnja 953 abranje dopnm lanom Jugoslavens ademe nanost umjetno st Tadiano 242)
262
U sakom goo može oiak u gagoe saati i u akaiu a se onda u nih naae da akuzaia o d koh e edan obekt a dgi oak edikata Kau lpu oru Kaži 55) spranost ve oe svar ostale a Sa lamun ove Kaži 55) - Ruža brat odgoara: Krau me vtk ude Kaači 1 2) da nednoga ovjeka ne ovem pogana l nesta Maei 55b) . ubav nena k ubogma tolkaje ba da sue zval rotnjsku maku ekoi 254) - Srebo sedlo ne n konja dobra Maei 545b) Stah stražu mladu momu Maei t 545a daga metne veega vera Maei 545a) - Krva me naše Maett. 545 2) - Mene um gopodara e t 545a) Bog gae la voro Ko so 5)
263
Douna akuati soi i u neke idee Ima žuleve on debele Koso 2 21 5) -Bo mue dužn deset tuafrn t Noak Simi ) Vidi 95 NDIKAN OEKT
264 26
Obek može biti ime a ii zamenia i kom dugom koom adežu osim akuatia aka se obekt zoe ndretan (neravan) ma gagoa koi oaau meso a ndrektan obet u gentu
19
20
Objet gentv
266
267
odmetnut se odvrći se oglu§t se Samo se ne odmećte Gospoda 4 Mos 4, 9 aničić) On s e odvrgoše mene 4. Mojs 2 Daničić) Neće se Gospod oglušt molbe (Psa 02,
Takvi s neki povratni glagoli koi označju odvaanje. Genitiv se z nih zove ab/avn ili gentv odvajanja odlut se manut se klont se odvknut se proć se čuva se ostavt se odreć se lšt se okant se M ćemo se klont zla Kosor 10 -Matora lsa čuva se ožđa r posl 175 Odrekla sepravde zbog mlosrđa (Marovć, Rke Odr� la se sebe Novk Sić 4 - Razgovora se sa kojašem okano davno (Dm ko Šiunović - Mahn se Ngere, tamo su udoeri (Frn Mžra nić 2 41 Prođ se orava posla (Kosor 2, 10 - Posle s vremenom ostavfe se puške noa (Kolar 1 Nenadano m zagra žea da se lš svh starčevh poru (Jozo Lšić 90 - Kadse već ne možeš odvu la janja, onda bar skorst tajbudalt .. (Soodan Novak 4
21
Ovo id i neki povni gagoli koji izrič prsećne entvsjećanja sjett se spomenut se prsjett se opomenut se dosjett se Salamun s e sjet mno gobrojnh svjh ena (Frn Mrnić 2, 4 Sje to se jadnk staroga ćaće svoga (Mtoš 1 Prtom se je sjeto rstne (Begović 9 - A onda se sjeto praznne (Krlež 2 - Sjećaju se gara (Marinković, Rke 1 Nerado se sjećala prošlost (Novk Siić 2 Ne volmo d na sjećaš / Prošlih dana m oj handžaru (Knjčvić 4 Prsjećao sam se karavane raenka (Soodn Novk 7 Spomenuše se svojh pretrpenh mu (Kosor 2, 19 Spomenuo se Stan one nC (inko Šinović , 94 Bežm pregršt re da se spomenem opet / Dječa nepoznatog njegova ranjenog sra (adinović 2 - Star ud spomnjahu ga se (Novak Sić l
Neki od tih glgol og ii i pelazn Usp lšt odvknut odlučt oslobodt bavt, rešt Ond se pored objeka akzav ovaa z njih i
Neki od ti glagoa va se s karkesični priloni oznak, osoo pijedožni irazia s z i od Moglo i se soga pri površn gledanj činii da se i izraia preprva geniiv kkv do nši prijeria, p d po toe i on je ojekt nego adverna ozak Ali o e tako ,er zbav t se z nevoe ože sao ona koji e nj pao, a zbavt se nevoe ože ona koje on so, akri izdal�ka, prieti Nea dake pepričavan, ge niivni izraz e ojek, dio sae gagolske radnje, priedožni izrazi s pri ložne oznke koji se izrič nezine poprae okonosi
22
esto ojek genitiv Ipak se prieria kakvi se goe nvode ne ože zeti kao d a ti glgoli prelaz sao šo i e oek isti ko sek pa se zao izriče povrano zajenico, e se oslobodo nečega i ko nie (sa) sebe oslobodo toga nego ože iti da s ga i drgi osloodili. (Vidi t 2 26
268
aničić) akvo e sagane zrazio slski oi lježeno. S oeko geniiv slaž se i neki povrni glagoli ko zrič odojno čvsvovanje
bojat se gnušat se plašt se grstt se str' se stdjet se prepast se sramt se Samo jednoga se bojm Fn Mžanić 2, 1 Al se ona bojala maj stora (Brlić-Maranić 0 bojš se pan čno se bojš tmne (Manko vić, Rke 9 - Ja ga se bojm (ovk Siić 54 - Moda se v bojte žena (van Kozarc 12 - Toga se upravo bojm ehjev 1 Oprost ja se v ećpobojavam tvojh deja Kolar M u gradu plamo se bzo java (Sloodn Novak 2 Uplašo se narednk svoje smešne n emoć (Mrinkovć Rke 12 - Prtrašo se tog sromaštva (Bković l, I l ) - Elem stdš se svoga opan Kosor 2 2 Stdo sam se sebe ([van Koarac 12 Stdo se materna z vanja (Marinković, Rke 2 -Post djela se same prevare (Sloodan Novk 200 Oduvekse grstoprzna nja ovak Siić 21
akvi s i neki povrni glgoli koi izič osloađane te i z nih stoji aini genitiv
oslobodt se otrest se otarast se zbavt se rješt se oprostt se Ho se oslobodt osjećaa krvnje (Mrinković Rke Mrav se rešo skrb (ran Maanć 2, 4 Moram se ja njega rešt (Brić-Maranić 9 Ruke se sprue da se otresu mučnne nelagodno st Novk Siić 0 m se moeo lako otarast onh nekolko ntmn jh znanaca (Slo odan Novk - . kad se otarase sua lue luga pepela, sapuna Novk Siić 9 -Ako hoćeš da te oproste poreza na lva du (Mtoš l
U stainsko i svečan govor tako se sl i glagoli:
2
kv e i ggol rat (se Pograjmo se vojnk (Koso 2 24 Igrao svako veče tablaneta skupa sa sreskm ovk Siić 7 p se akv ojek zove gentv gre_ I
4
U agš adu i d g lau s ak gi ggl kd zau g Skaču sk Meuse kamea Mm se baaju kamea - uku k/pka (Diić, Sitak 10 2)
275
S ktm gitu s s i pat glagli ki zau ht. ka git p sm zau lizk giiu pim. pm se a se dža se ma se haa se aku se pha se du se dha se ddje se Oaj se da d (Fr Mauć 2 35) - N mskh aa dže se je peaa budaa Nzr 3 253) - Čjek se čsm gama d eme (Bgić 3 62) -A da se e e haa aja (Pkć 12) ha se čae (Kla 13) - ad se phata pke S 1 1967 s 3) aa se pbeje uhaa suha gjaLušić 70) -S esa se m be (Bić l 00) - Gaa se ae kpa (Nz 3, 62) - Napmea bea aka mu se ede sa (Ks 2 212) mee se uga da daka (faiać ) - ae se dču eme (Kić 7)
78
277
Ist skup prpu i glgli a se djm se su s i uii u psim zim Žm ms djme se a a ač gsas (Nz 3, 5) se mee čeNk Simić 30)
Ok gii ima i ki pai glagli ki za d k di t u s lst i _�t psga dm se dha se dkpa se dčepa se dps se du se dba se dsj se Djea se dmge a(Ks 2 57) Dmga se gspd sak ug pa, p msaKa 2 ) / a epsh sadaja dkpa se aa (Matš 20) Dpa sam se e čas (Ks 2, 13) - Dha se pae b essbe (Mtš 5)-Hsedčepa aa (z Lić ) Dčepa se b/ag bae (M 29) D se dčepae čeju ug/a a Nz 3 222) - A sak čeue du e se euma a (gć 1 2) - ad se sga dba gaa /pa peže mača eega N ps , ) - ad se Šuj ge dba ar ps , )
4
12
ki s i ki pai glgli k za pu apu se as se u se eea se apua bjeguaa ha 26 ) dkse čjek mga a s uđhjabuka (Ka 16) - ad se hajduk as hajdukaja se peda (Rk 0a) aj da se ue ka spa a peeja Nha 9) Oam i pai glagli asića ki s d sih sših glagl mgu izsti plgm a S ggi taru st ktu gt Za pm i št takih glgl ajes se akupase ap se asa se apj se ače se ageda se ahda se azgaa se sma se ap/aka se au se aaamu se aua se ageda sam se sea FMžuć 2 1 22) - ekga ese dba as aua u aa Mskga (BlićMžuaić 3) - da se aba e ap a mee pe ha 9 ) - Mpa smaa m ame daje be ap se a eg j seje se d a čjek be e (Kkl 2 16) Nekase ajede h a (la 2 25) a bh se eme apa Nk Simć 3) Naaamuč se aep ba a pjeačama (ak Simić 32) - Nassaa se peuda ak Smć 6) H se apj a s m djeu eske e sage (Mkć Ruk 122) Bže se a ačeka e sabe(Maikić Ruk 29)
79
Ok gii ima i k p gag k izu žlu aee se uee se ee sam se sese zae Na ps 1 537) -A sse sm uže ue/ made ukje Rk) k se baa uže/je/a d zme se dj e he Na ps 2, 62) / se egč s sga pusga egea (BMžraić 69) - Zaže se a uha da se ajede ped sm (Kl 2 5) Zae se e kh dua (Kl 99)
80
Ok gii imau i glag dpas zapas k za pti di« E ma gde daa / adje Ja ame dpadu (Rik 25a) ak de ae e dpa Na ps 297) - e e me dpas aka 13
(Mrinković Rke 2 15) Kad apadoh opsta "he (N pjs. 2 274) 8
e /pandme o
Jednko se slž zvk žalože kd e eenci on pdikt Žalože tole me (Dniić Sintks 1 0-1 1 ) alože uda O dopnm gnitiv vidi t. 350
8
k, ond se ne zn n kog s il i n što potež vesel smijh li j ieno d za mene odnosno za a imj nko osobto nčnje. I moj odnosno bln osobit moionni odnos pem onom koj se v seli odnosno smi Po tome s sno vidi d dtivn i dgo kd objekt dgo kd j p ložn onk
Me ggolim koji otvj mjsto objkt gnitiv osobto j mnogo povn Dost e koi mog i ne bti povani p s ond pelzi Tkvi s
čat osa plat s
pmt dža haat phat
dohatt ant dnt doat
napn nast zažee
Oe da 8
pomo odgoaa god doo godt pogodoa onnat Bog pomože a Palm (Kić Rzgovor 30) Pomoz nea (Mić Osveti 2, 26) - Pomoz s sama moa golce (BrlićM žnić 60) Realoaca osnonh setaa tađe pogode e senznost (Vjsnik 19 l 1 967 st 5) - e t me thm zaom god (Knižlić, Rožlij 2) o e godlo oom sanom egost (Begovć 45) - Se o godlo o sc g e (Kolr 98) Ono malo ce saao oe onenalo (Kol 44) Pela s ne od h posloa od goaal oe žens c pa h e oao s oom (kovć 64) M slm da o taomlaca doo odgoaala aem peedn la de (VUS 1 8 1 967. s 2)
[m dk ini s nk pvlnost po kojo obekt prlznih glgol kd pos povtn pre iz akztv genitiv o vrjed i z sv glgol nasićvnj zedne pijedlogom na 8 8
m glgol koj i otvj mjesto ndirekn oet
dati
Tkvi s nek povtn glgoli koji i osjećnj prvjno prem n kom ili nm
eselt se adoat se nada se
sma se gat se smloa se pomeat se e se des eselo doom doc (Kol9 ) - Kao to se žen ad e neest� /a se eselim mama elenm /oa da osm esen (di novć 89) t ga žal nt m se ade (Kić Rzgovor 18) - Pa se onom se ade dan (Rkovć, Sr 172) Vama e se Gc adoa . pjes 2, 370) - Ooala se Kosen sec (BrlićMžunić 5) Oadoa se snaz poslh (oo Lšić 82) ada m se do t la dan (Kć, Ragovo 31)- To se tom nadao (Kol 20)� na se sotca nadala goem (Božć Kl 22) Pa se d sad ansQm Mć, Osvtn , 108) - Ba se do slc (Perkovi 6) - Pase d anome sc (Mtoš 15) A tome se stom d d m dg ž d on 192) ae se d an Ioe otoe ao elo? (Tdij nović 69) - Ma se nenad to at opž ( 3 ) - ee s se smale mome ptan Koso 2 26) A mta m se lana sme (M rnković, Rk 12) Ke glaom te m se gah Kać Ragovo 9 b) - a se nee smloa no dec Mainkovć, Ruke 2 L6) dt se dt se nenaditi se
Ralik izmeđ objekt dti i dtvnog ir ko piložne ozk vid s sintktiko dvoznnosti ko T se men eselo ili T s se a smao Kad s datv razi men i a mij ko objkti ond eei zne d s vslj potž n mne smjh n bk, p sa i aa predmt ggolske dne Kd s ist dvni izr svt ko piožn on
Objkt dtv dolz neke glgo koji e dltnost povon kog
8
Jdnko se sžu i nki glgoli koji zne djelost npovoljn nkog
smeta paost dt odt podalt osett se neet se Kao da na smetalo (Relković St 9) Mnog panc smeta Go e od aa (Pvlinović Rd 1) em se nlo da m do smeta dn (Perković 82) A men znae od ela selost (Minkovć Rk 2 9) sam dao mnogo naodo some m (Slobodn Novk 193)- a h se oseo en nema (Slobodn Novk 217) - Tolo m zloo paoso (N posl 3 8) Ko se tolo pta ne e (niž ić to 67 8) Čo d se (Bić 31) - Lt oca nagoe som sd d . psl Diić 56) olo m ag d nado ( posl 3 8 )
28
Mjsto obek dtiv otvr se i glgo koj zri slžb il poko vne
sl pooaa e popst polaa podažaat
last udaat e dodoaat se laga se 1
vm šljem grl li (Došen 146b) rava em se v i ji r (Perkovć 63) aje i mlama mladia (Vjesnk 19 196 s 3) - Las m je Ai vjereje (Marnkovć, Rke 9) Mldićje griv dvara dami (Mankovć, Rke 232) I a se Bg ddrila Nar pjs. v 866, 238) m e Oj� lagje (Zbor nar
9
čiii se azai se izgledai ričiii e
gadii se dzlgdii dsadii ddai r�jesi Rča i se slada čii (ošen 269) Mei se čii daje mjj dši sve jed d grm (Kosor 2, 93) Čii mi se a večera čemea a jes 1 236) jima aj Sair čijaše se a iv (Rjkovć, Sa 8) Sam emgće daje il e a sraš se jem il (Slo bodan Novak 2) - Učiil e resrašeim gsdama da e m čas dgdil eš si (Mnkovć, Rke 61 ) eči i elaei sa ei mjerim raima ričijaj a grme ele čle (Mato 16) za e i e rašm re Mankovć Proe 10) mi eviđa (Slo bodan Nov 88) Drgima e či e sve dal (Kola 30) aj mje aei sil imira (Kolar 44) Veia ari e im iraj (Slobodan Novak 333) O e zgadi amme se i (Koa ) A i jima dlgrdje (Koso 2, 9) Dsadil m je čee (Maovć, Ruke 102) Hei ddal čeaje (Tšer 48) Dia risjela im večera d rdigšala (Kol l3)
žvo občae Otok, 2, 446) ednako se saž ek glago ko nače por
88
Mjeso objek datv ovaraj nek gagol koj č sčnos lii ličii aličii alivai a da lič ašj Ri (Hercegovna, Zbor nar žv 20, 2 8) Slije više vđi sašome eg a mi sjedi i rg (Šmunovć 3, 69) Lj zadrgi aliči vjelsi rirdi avlnovć, Rd 2) Glaje ali glas rasee djevjčie (Sobodan ovak 4) Mreaječela sve više alivai glemj čarai(Sobodan Novak 0 )
92
90
risajai rii se dlvai se risjai se lii aliai zeaje daje m dre eg šje riajl jeij ei (Pekovć 92) aje i rili gdi (Koa 4) - a aimaje e ri liči dsjaei rve (VUS 8 6 st 2) Ber dlije lijaima (Kolar l) A i e dlije e ei da ravi i a dimja (Kosor 2, 12) . i da e djei e risjisavljai ava iaa (Slobo dan ovak 5) - la i da m a iči Matć, Osve 49) šje ee svaljare /reć i lag alije da (Marć, Osvet
2, 8)
6
Mjeso obje datv ovara se onačuju rspoožena deva sta
neke belčne gagole koj
smri se lai sii dlai sevi gadii se svai smi se mii se da i lae di (Matoš 21) Svima je dlal (Koa 20) Najedm da mje sila misa (olar 30) - mi m e dmii da ćeada z gradao, araa (Marnkovć, Rke4 ) Ser d ih reih misli mei e er m (Sđoan Novak 94) Mei se mje (Savko Mhać 4)
Jedako se sžu nek gago koj onačj d a što ko m dolkuje
A starnskomjekjo
svidjei se dasi se imirai
l
drei se dei rii irai e rivii e Šmada regrš di ješe /a e arsj ili dreše (Mać Osvet nc 4, 4 ) A zar aš ea e a da se re iar (Kosr 2 2) a e dele i riil eim zaadama jege ae (Koar 0) Sam šjr Be ri zaimivsi dgađaja (Marnkovć, Rke 195 ) a em em dei Nar pjes 4, 43)
89
Mjesto a objekt u datv otvaraj nek gagol koji ziču akvo je šo a koga
93
S objeom u datvu slažu se nek glago l kojma se č bvanja o se osobo koga č dgdii e di desii se ii zaai sjei Da i se ije je zl dgdil (Kačć, Koablca 26) Ne e jegv OC dgdil iša (Slobodan Novak 333) Š je de a m e š dei Kžć, Rožalja 1 8) Čvje dde ajelm (erkovć l 16) dđe i ea da e i sam mae (Mankovć, Ruke 43) - Njem se deil š edm laisamerim dia (VUS 8 I 196 str 3)
17
- Ali o mei reko seva (Sloboda Novak 144) - Zao a rgome zaae (Pković 130)
9
Ali o se e bi ao ebi brai (Marnković Ruk 75) A o i se carre aoe a pjs 10) - đa e N ve sasvim oala gosoarsv (Mao� 53) - ae Ađela saa bila aeeo goii vrlo bogaaer e esamo oeo, već i sriev riaalo ozi o eo baiii ekića e (Šimnović 3, 6) - Usvari oae iriaalareežo zaga siom i masiom biermaersm orame (Čdo Pca )
Mjsto objku I dativu ovaaj i k povatni glagol koji iič kakvo aspoožnj što izaiv koga
sviđai se mli e ai se oaa e smlii e hei e gaii se sažalii e viei e ako i se ova evo sviđa CU Lic abljžo Bogdanović) Oo vie oae se oima oii (Rljković, Sab 41) Momak mie r se o ao Na pjs uk 7) -Doaa se ova Na pp vč I) - ai m se a ere (B Šulk Rjčnik s v Ekl) A meiee bilo žaoer misea milila (Kosor 2 12) -mil im e glaa ovek Koso 2 222) - roađe že zgžvai ar koi m e goovo smili (Mankovć Rk 11) - ar e saaligorko (Koso 2 65) - rosai mi e e a (Koso 2 60) ii m e mre m se eće /Aes eo o ga are ee Mažuanić 6 )
98
verovai asesi ao e avai / Šo će mei virovai (Don 257a) - Boee verovai svoim oima ego đim riema Na posl 22) Ne ee vie ovek i kome (Sobodan Novak 9) - i si m e aela (Marnković Ru 180)
99
96
S objktom u daiv slaž se i ki gago koji zač obv vaai žrii se o i aa krioi areovai Kanžlić, oč 7) aa e am svae oekai a pjs Jukć 22) aa im av vaae boerske ice i oavii e a rig ave isksie (Kkc 2 75) - Šo se vama oliko žri am a sriv (Kola 1 9 ) - ia mei se žri oe moega oca / e sese moe ža rezrelo žo žio (Tadijanović 7) - Ha žri i se (Manković Ruk 206)
300
l
azraii amigi klei se overii se
molii se avii se
Vidi 31) Da amei o laž Do 56a) -A li oa mei laže e Mara (Sobo dan ovak 1) - žio se em Alki Koso 2 1) a se žali gore oom ve (Mainkovć 25) a iso visokog zia re žariom elima zahvaivala lah a raiere ihov veai a bio bliz (Šimović 3 1) rvom aravi oi (Koso 2 16) - bi mekolazio et a amige koo ri (Koa ) - veao e kleo ei a e e oravii (Kola 7)
Mjso objkt I daivu otvaaj glagoli
Razlika mđ objkta plžn oznak kad oboj soj dav jpo s vidi u sintaktčkoj dvoznačosi zaa O mi laže. Ako j dav obj č a zač da sam ja oaj kojm s irč laž dak pdm gagolsk anj ko j aj dav pak poŽa oaka a s kom s zč laž ali s zna da j za m z nkoga aloga osobo važno da o ziču nda j daiv jd ak datvu č O mi ae gdj s akođ zna o on o kad ngo samo da j o a mn osobo vžno
S objktom daiv sla s i glagoli ai se reai se oai se overii se
Mjsto za objkt u daivu otvaaju nki glagoli ko izč piopćavanj lagai i se aii e zahvaivai se
eii se ovii se omilii e ome seeaoseio Na pjs 60) azi se trahovio Beo mar,er o oae oo roe braće ak se oaie i boao oeha a će e isii oeii (Blić-Mažanć ) Ne mog se ovii Laii gososkome a obraz li (Na pjs 2 536) -a se si ovah ome ali iko e mogaeogoii a pip 1 7 7) -A se i om omislie (Don 6b) - Al se Jakov i om omili (Kačć Koabljia 31)
97
S objktom u daivu slažu s gagoli sii reii zaviei araMahm ro Bosi si Maić Osvc 0) Oećali se kao a e o sila sbia (Soboda Novak 3) - osoi mese rei mei (adijaović 7) Zviđao e ee (Mankovć Ruk 5
295
Mjso objku u divu otvaaj glagol
riaai
30
sariskom jik jz naod pjsm gagol laga mož bi p aa 19
Ojktom akuzaiv mož s zati prdmt aganja:
D o tame e Došen 141 ) Da (o od zme u au Don 1 3 7 umeom e om mem, / u ue !te mu aem Kanižć 7
30
303
A mož, pavo ujzk naron pjsm, osoba kojoj su ažn jč upravn N aa m oauemo Nar. pjs 2 0 -Noe Đok oed ku / to te e te t o mm Na pjs , 3 U anšnoj knjžvnoj porai nma takv rkcj (Vid t 3 S ojktom tv slažu s nk gago koji rč kanjanj od kakvih nžjni posja
Oet tumet 306
307
zeć at e mć edet m eduhtt ukot e dokot uteć Još am zeao atm mem Soboan Novk Kko e z maka a doke ao Prkovć 7 - Ko mo o umak d je a ee Sobodan Novk 70 - ueu e uteče, - tu kau Matoš 7 .. dedetemo o um Bgovć 3, 7
Poee utem ue
Ako to nači so to Poče e uat uu ona j utem objk nrmntau, ako pak nač šo i Počee oao t toe ut uu ona utem požna onaka Petde eekem
ko o znač iso šo i Petde e eekt oa j eekem objk u int mntau, ako pak znač što i Petade (ečm tao o e eeo onda j ee kem prožna onaka Očto j da ć s nši pmj prij svati u pvom smsu ngo gom pa s ato ovdj avo Ka su gago očet et pran, pa j pmt počnjja i prstajanja čn u akuativ instrumntan ira što čso soji nj uvjk j požna onaka:
Ov s gago sau s daivom samo u srinskom i pučkom jku tHt maknut s uet e oupjt s)
kdat odmetut e o e oo em de mo Tke o aoe moao tu t Dana 1 - O m e me e uet ko- Tko moo au kdt - Da e ećete odmetut u D nm 2, 304
etkou oču emom Zo e u oooom
ovi s gagoi saž s ativom s�mo u starinskom pčkomjzk zumet koga) o e a koga eut e a koga kut e na koga
to j ako kad s u rčn n rč osoa koja nčm i nšto apočnj onosno svršavapa s pm počnja onosno avravaja rč ko sujk etko oe emom K zaa oooom
Evo a to povna pimj
a oeu e azume - Ne ote e a otu - O e hoće m eut- Tomu u e e u 30
Imna mjna u atvu stoi i nfniv kao prdka vi 7 Oačuj všoa anj o konsk j ojk u taj nntivi az Onj po om osoito pogagojn Mee otć - Ptemaeo tte
U innitv stoj ojk kakv vć gag u nntv ovaa mjso Tee čuat kuu Čoeu e oat e oe
pota t konsrkij izo j sski ojna kao starnska i včana 20
ma gagoa koj otvaaju mjso za indirkan oekt tumetau Takvi su očt s etat at s att Počeae utaem auce Namk 51 Petde eekaem Ksto Špoar 0 Utim i akvim pmjima nsmentani az objk samo ako s njim izrč ono što s poč i šo s avšava, šo prstaj ii s natavja Ako pak počn i s avršava psaj s nasavja nšo drugo a nsrmna samo opisuj kako s o događa ona instumntan a poža onaka a nij objkt Na nam s to pimjma mož pokati ovako
Ode to ee edom eo em ć 0
08
Objkt u nsmntau mau gagoi odt uodt odt Poe oodom Krajčć 2 L o oem od Koar 7 Poze uodo outmom Ba 1 Neme oda mću Joo
Lać 4)
2
rzonodi znoii nđiv odvii zdovo zi Znoio jno ekoić 2 - Cri oj r / Dgo no nvi Tajanoć 6 - Zdovoio o čo d (Šoa 8
je nsumenaln r samo onda ojekt ako se njme zrče lod Ako
0
se ak zrče seso omo kojega se to ugo lo l rađa onda je lona oznaka. U naim je rmjema očto a se ma shatt kao ojek Ojekt nsmentalu maj nk oan glagol koj znače nekak aoklenost vii zni pozvi zopii zv r vk o kngo (Koso 4 - Mjk j prvš zokpn oo (oak Smć 262 Sd i pr (ameak 6 B yo voji i (Maroć Ruke 232 -Sv r o o njo zvn (Slooan oak 73
34
on ok Jdno djvio đ vog nod nk žni (Mojsje 3, 21 Okrv vo oak Smć 14
30
31
Ojekt nsmenta ma nek glagol koj ače laanje aoje ane rljanje vd ovdi zvd rpog
zpod ndr
prv rkovod rkov drgri odi rrdovć j o vjn d n vd hrkjzko (Baa I 1 A oj Drg vrno vd o (Sloodan Noak 46 Srh j zvdo zo ehj 25 - A rpog jo dko zori (Slooan oak Čnik j zpovdo o (eaje 3 - Sd drgr r Noak S 1 5 S do odj vko drgi o n on (Bara 82 ć odi r o (Bako 25
3
Oekt mentau maj ne glagol koj zače trgoae
rgoi pooi Ocj rgovo o (Kosor 2 62 E ond rgovi kci (oak Sm 25
33
Ojekt u nsmental maj nek oratn glagol ko zrču rasoloenja
l usoed
Oekt nstrmentalu maj nek oat glagol koj znače kaku g
gr ci ndi op Kpo jno no c (Knče 3 - zd Jovn Bć pogro di zn n Noak Sm 12 - gr pr ico o Mk (Slooan oak 15 Sdo nd grš (La 9
Ojekt u nsmenal maju ne oan glagol koj z druo
315
Ui n oi, v žni a. os 33 Tu nsmental uz žn očto nj ojekt nego je rona onaka Ojekt nsumentalu ima n gagola ko znače gnje hn odhni zhn njih v
šni klon pojrii v zdgn ngn vi zoi On gvo k (Kanlć 6 1 -Srh zhn lć I l - A škn op / E ndj n d Kanjčeć 49 Vj k no nogo (Mato 6 - S vrn n vrj poro gj vjr (Pekoć 62 - rdn hn (Neaje 3 Zi dpo gdo n konori Kosor 2) Ngoj zoi ci o (Ian Koara 5 1 r njiš vi pri (adanoć 2 - On š oak Smć 26 Jkov odorovono pro pcn oak Smć 29 kov gn rn (Noak Simć Nko j no do k (Dončeć 33 -Zpio ri voj o (Slooan Noak 23 - Onj n o zo gvo (Soodn Noak 5 (Vd t 346. i gi ri zi dri dr
gi ki pn šn zn pi por
Razlka meu ojea nmenta aderne oake tom ade ljeo se okae oom rme: Sni ho r nk Tr no no Zo or i doino (anjč Tu je n ho adna onaka, moe se rečat kao poo n h l in h a ostal nsmental no jčino o
l
16
1 7
1
19
2
e i dlin jeu objekti glagola gni U toje pmjru pt rčenični ustoj sva: e neb že esen itd klopjeno ujedno ako natje nabrajnje objekata Vidi t. 45 l . Obekt u inumentalu imaju i neki glagoli koji znač mii iisi zdi dei vi dii T i iišeš deelin (Perkovi 84) Hine e devie ppče žin, / Miiš si, lje i ie divn (adanovi 66) - Uli e iisl z i ispni sfl Novak Simi 10) Sv pn ie neg (Bković , 15) Objkt u inmenalu imau i nek povrai glagoli koi nače ponos hvlii se dii e hvlii e pnsii e hvsi e bivi se ei e Mi e bičn invi hvli (Nar po s 7) elv e diči p (Na pos. 3) - Phvli bi se vi djel (Koor ) - Mg se eć phlii (Kolar 19) Ali pimjeu K e eše eČi (BrozIvekovi v. ei e eči nije objekt ngo je prložna onaka er nije predmet hvalisaa nego redvo pa e može i prpričati kao z pć jči Obekt instmentalu imaju glagoi žii se hiei ezi zei Pei s M d pži čišćene dge (Živko eličić 7 1 ) u bi objekt mogo biti i pjdlož ir: d pži šćee dge Objekt u inumentalu imaju glagoi bsi zsi Ki e en čes peeće neće hvin bi (Nar. pol . 143) I t bi objekt mogo biti i prijedložni izrz nee bsi s hvin. Objekt u inmentalu imau glagoli lei se lini se
2
22
2
24
U te glagole četo toji piložna oznaka u datiu koom e oačuje oob kojoj e zaklinjanje obraa Sea se ne b (Brovekoi s v lei e -Kne ise pvd neb (Knjčvi 46) le bih se ze (Tadianović 09) Kne se i iv (Lauši 314) dnako bi tako mogo staati: Kne v e sć i živ Objekt u inuentau imau i glagoli grožnje peii se gii se u t glagole eto stoji priloža oznaka u dativ, koom e kaz kamo grožnj upravjena Zgzil bi i ee Maž 6) - Penpje pel nše z (Koso 90) - Pee se vi pi i gnjevi pe ni (Markovi Proze 8) - Pei e jei (Slobodn Novk 96) Ova je polednji pimr sintaktički dvosmisen ko se svati dae džao sjeki u rui maao njome i tko izržavao svoju pjetu, onda je e pilžna oznka, sdso prijeeja a ne egov predmet Ako, meutim, nma sjekre, nego s pijti smo rijčima i nima spomie jekir kao pedmet gožnje onda e e objekt u inumentalu ekje iz šiega kontekta vidivo d s u na!em pmjeu radi o ovom dgom tarinkom i pučkom jeziku ima objekt instumentalu i gagol bini e Mj ne bini e ne (a pjs 1578) - Svi veli e bini se e« (H pjes 4 \33) gagoe koji imaju obkt nsmentau može kao i v ota ggole, tajati prložna onaka instmentau Odatle u moguće bojne in taktičke dvomilenosti pa e pmeri u kojima uz glagol stoji intrmnta morau pomnjivie aara a i se u nima adi o objkt ili o adyrbno oznaci zavisi od vaanja. edno je obično milovitie i zato vrojatnije O kitru zlikovnja može e općento rći d j itmentani izz priložnaoaka ako se nm iče sredso a e pedmet adnje, a objekt kada e njim obo izče prdmet, a n dvo
Dopuna insrumentlu (v t 0) toji i imce koe u svom značenu sadže ačnje gagoa s obektom u insmelu ii su čak izvedene od ni T psj ge ng Maković, Rke 16) - Kći bgg bng se i peš i (Dončvić 69) - Dšli d gvine she n b (Perković ) - vše vg phd edni pi (Jozo Lai 303) Pdie njhine jee pb bšn (Vje sik 19 I. 967 s 3) Vidi t 39-353
3
Insrmeta sejvj i ko dopu z prdjeve vdi . 3935 3) Zmji vo je d se mog zkov prmje I kojm je odos zmeđu prdjev smeog zz kv d se ovj može o ps ko »objek « pdjev , od drugh gdje b se reklo d je prlo ozk Evo pmje z »objek srme z pdjeve: Kadam vdo daj gotovjelom (Perkovć 99) -ptao mj tobožpono an njom (erkovć 103) Srtna vojoj ntrn adovona obom čtavm vetom (Begovć 9) - čamcma catm bltavom rbom (Td jovć 9) pole promjenva voa bogata dogaajma kt ma (Nov Smć 52) adovona obom (Novk Smć 62) - Da brak bde plodan dravm dječacma (Alj Nmek 27) - ao am ado voan lkm (Bkovć 27) Rčakje bo lad pod ddom bogat janjtnom (Slood Novk 27 ) vo pmjer z »dverbj smel z pdjeve ora daj ovjkplement dom erkovc 63) - r onje kaž a
38
Stradan prat ver poklar do dno paaa da bo vjer vojeg krenog prattva (Lju 77)
39
darovat delt poknt prnot tpt namrat podt poajmt ajmt tdo k po vanjkom / lav dat ban boankm (Kačć zg I 99) Sv loboda vtom oda / Svakom pravo dat (Kjčevć 9) - Ca j grgrava ka nad vokm bjelm člom daje dgatom nrgčnom lc mjetnč ra (Moš 22) Dajt m oblak (Mro vć oze 8) - n e eb podat lep emU gradove N pj Bog 76) log otac prda vom n gopodaro (jkovć 33) Predaj nje m lep djevoj (N pj 2 5 7) Vlada SAD predala gaj vlatma Ve nl VUS l 967 sr 3) Bd otac ovoga poglavc prodao gopod mletaoj Sdar Kčć g 65) - Darova m vjtca k pj 579) -a darj m tot tvrdo (Mć Osv 2 61) -a b m poklono c (Kčć 6) -oklon m konja okola ( pj 2 62) Da cark n njma tp voj žen pr 271) Zamol ga da m aj m p pos 299) A toj jedno jedno lao koje b kog te anja delmo kapom am blžma vojma (ršler 29) - rnee m vl podnj dar (Mkovć ke 2) amrm je teb w njavom (Mkovć ke 23 ) - jeao kak b trbalo mnogo et tako emm dvenjem odat prnae epot (ekovć 9)
ozk kojom se zče vršej (v 39 4 7)
Ve objeta ranm padma
37
Nek ggo orj mes z ve objekata ranm padežma Ov ggo oj mjes dvm ojekm od koh je jed kuz vu po ome s o prez ggo dg je gev
bavt jtt odvt olobodt opoment od §t dotoj et oprott avat Ibav m ov mk (S. Mrgć 26 D a na pakla ve bav (V Doše 29) - Da na vakoga la ba ( Bčć 8) Da na je bavo žanjtva (A Bčć) rj mka na ve vk (Mrć Osve 6) -a tebe ropta oprott Nr pjes p 59) J daga glae l ako oe da t no vrat (Brlć-Mžrć 2) rka bjca ala j domovne lla maa (ehjev 9) kad gapr da d otavk tako ga ll nana žvota ovk Smć 296) lo m mržnje n a čovjeka (Sobod Novk 38 m ačvat njegoa lma kag? (Kosor 2 6) - prot me tamn proklt (Krdžć Rječk) - dt ja tbe toga (v Kozr) O ome v 268
m glgo koj orj mjeso ojekm u kzvu dvu Tkv s glgol koj zč kkvo dvje
dat podat predat prodati odat (pze sl)
lman aja am na malodan opjdnt tavmjnacma koj n n a ta (Sobod Novk 15 7) Dgo je rvo ko se opjednt e shv ko prdjev kko je ovom prmjer prmjeree ego k o psv prcp Od jejnama prlž
36
srsome se jezk ko može sg ggo vjer
zlk zme ojek d plo že ozke som pdež jepo se vd skčoj dvozčos rečee rodao am brat v Ako je bra oj rečec ojek zprodat reče zč dj e jv pono b moj d s m zvšo kpopodj skcju rom dje po joj jv po sl rov Ako je pk brat U oj re če prož ozk dv od reče zč d sm proo jv e z se kom z br j pospjć mjeso jeg jegov ees pj e jv po ome ppd r prje ego sm z jeg zšo kpoprodj rskj Dkko eres rov moe m egv sdj Projom jegove jve mogo sm g oše kojem od mogćh smsov o re shv rabre se jedo po koek sj
330
Dje se ko sž ggol koj zč kk mje
namnt odredt
lo vrgnt
ptt preptt 27
j
zarazit nudit zameniti čatti zmenti promenit menat arazio mi kockom ce kaarnu (Mao 57) lemće tekmilošć care vom patrcat zameno grbom (Nehaev 5) eovć ga nudi havanama
Cena garda zabrana e građantvu to Bila ti to zahvalna to e ne dovodš ienošću u nepr[k da mora od bit cveće o data ena čove koe vol (Peković 93)
335
Jednako se ako sažu nek glago koi zču oduzmane kao
uzet oteti ugrabti odveti odvći
ati poriat net
(Maoš 26) U pme emie ek milošću carevom patrcat zamenio grbom do aze oba srmenaa: srmena obeka nstrmena pne oznake Grb e predme zamene a areva milot e neino sredvo nrmen gago zarazti može e ama onda maa objekom ako e nime zče boes, avnom prnesenom smu, od koe zaraen po e b oue nsmen e uz a gago požna onaka ako se nme izriče sredsvo zarž vana Uspored npr
Kćerki ote vjenčićčasni. / Zašto ne bi OCH heba? (Kranjčević 39) KadJ:e -
meh lat oteo He/ v snagu tane e r�šiti tnt a obzore (Matoš 15) A soje tako zanimvo da e čove JIJvše odpoa toeća vao ojedan od najvećh hratkh deologa, Ćm u se pe
-
mama uzgajala celapoenja omladne, pore vako značee (Bar.c \, 32 - Dakle. ukali su m ga erkovć 55 Uzet ću t glavu (Nar pp 23 - Oružje m Trc grabše Nar pje. 4, 22 Tako ožen i e gagol ne razkuu od daivne konskcje koja rče
rnica e zarazila grad kolerom rnia e zarala grad netm škoama pom e prmeru nsmena kolerom obek er e gad pošo e bo zaažen oso boesan od koere U dgom pme nsumena nečitm škokama ne obek e gad pošo e bo zažen nje osao boesan od
povojno (vd 9 i 96\-96)
Uze t glav = Uzet u ou gla urc m grabše ore = rci ugrabiše nhovo oe
nečih škojaka nego od neke pobiže neonačene boe be e rečence mogu zao spo uednu bez nabanja sovrsnih djeova
ako ozvučne e u konkie bino ače od objeknh kakve e ovde opuu, p a u im učajevima imamo česo inakič u dvosmienos nekm učaevma ona i ne smea aumijevanu, a dgIma e zešava širega misenog skopa ii značenskih voava poedni reči uk� nsk c Tako će mao kome pas na um da Uali u miga hva kao dae ednako Ukral moega
336
pretpotavt otaviti
Poočmu vomu duguje pedeetgroša M Pavlnovć Rad. O) - No vel teje Tereakim retorkm posobnotma gop Klića ima e pripat
pelice ipak navukla na ljepe noge (Kolar 46)
ma e prpati o ie e mogao otrei tog porva da prepotav šume vog d�tina zrele mladot (ca ovom polravetenom przoru društva oe 19) - ardanapal uprottav vokam banovm oku veh voih Bogdanić 3)
337
Ima glagola koji ovaraju mjesa objekima u akzaiv i instmentalu.
akvi su 0
Dva insmenana raa uvšena su t ečencu svak na svoj načn Nemogue e napov, e rečence kop ovako
Trncae zarazila grad kolerom netim škoma
vamo idu napokon i glagoi vro razlčita značena ko posavau određen odno meu ma osobama i pedmema kao
verovat dgovat prpat
!
Netim škoma tnae zarazla grad kolerom
338
T se ete ško morau shva u prenesenom mu kao nazv neke boes a ne kao sredso zaraze, kako e prrodno hvaćaju u drugo rečenc eenog primera Uz predka žaoe doaze dav genv kao obek o ome e ta predka oobo ogagoen.
Žao mie brata Ute e blo žao dee
339
ma gagoa ko ovaaju mjeo za obek u raznm padežma pa m e obek ad u ovom a sad ope u onom padež i su gago zpravo eć obu hvaćen opsom objekaa kaka e ovde dan o medu obekma svakoga padeža koemu ni ovarau meso Ako dake nek i gago ovaa meso obek t i uzaivu u a obuvaene odekom o objekma akzavu onm o obekma da pake porebno poebno e ou na e gagoe na nhove obeke jer se u edn gagoa obeki u rznim padežima mogu zamjenvai obodno ravnopravno dok u drugh zbor obeknoga padeža
0
1
32
vezan uz neke aje razike u glagolsk me značenju. Ti su odnos važni za sna laenje u knjevom ezku Uz neke glagole to zču opaanje osećanje ii dugi osobno zauze od nos može meso oeka u akzativu doć oekt u gentv. o je začajka pučkoga i azgovoogezka, a u kževnezk prpada samo kao snažno st sko sedstvo Takv su glagoi gld gd dj nć lš ml dč žl p V m dšlj l gld kako koo igra Slavonja b d mj l? Slavonia - Žl sn osava - š jdn p jdn žn dn Savona l m fjl Posavina) - T m n ž sm Posavna Ob n gl osava - D ć gšn sšnjg dn dč Slavoa Raika u objekatskom pade ne t vezaa ni s kkvom rlikom u značej, nego je akuzaiv u neualan a gev pučk ekspresivan Osoo e sao silsk oijeena t konstkia kad se javla pisano kievnost Vd d Slooda Novak 242) Vidi t. 49 Nek gago mogu ma obek u akuatvu u davu. O dake jedom jesu, a dg put nisu peln. Takv su gagol pmg slu sd sj sm Prmjer s oekom u akuivu: Jdn dgg d č p Reljković Sat 1 ) - Od gdnjg d sg mh pmg Kneževć Živ ) -š m sm žl m n pmm h Šegota [o Cipko Sp 1 4) - Tšj đ uć l Nar pos ) lž ć d Hrv nar pj. 2 4) m " š m d ljd? / n pln d Mć Ovet 4 6) - I , n g sd Englz Mato Ogledi Zg 0, LJ? b d ppn nsn d nh js n pln pnKleža Gemajev 1) - snjzd m blng j Nar. pos 20) -njg š, dj jj A Rj - m pj g . Draženovć Povjest jedog vjenčaja Zg 110 7) š n m nj mlv eskov
3
ripoviest 1, 0) - Ops š m ml A Nametak, obri Bona 1 0) Pimjeri s ojektom u daivu: nm Bg n pmNar pos 206) Al m nš n pmg M Puć Pjesma Kaova 1 22) - l Č l dg V Nazor Pstir Loda Zgb 146, 41) Dj m bb M Jurkć z Zavrja Zgb . , ) -Jdmp nm d č. p P njpl j ddV. Novak Tek voti Zgb 1 1 1 , 6 ) - j m n b j n l s š m sjl Krleža Na u pamet Zgb 1 64) Dgn m nšm psnj Kneević Mu ka 0) d b sp jnš bl jnš ml M A Relković Sair ) -ng pn smj Gj šd Tavlinov Rad 147) b m n sm Zo. za a žvot očaje ) Tma e glagoma s obektom azatvu začeje poeo drgačje ego e kad m e objekt dativ S obektom datv zče se smo odos upavljen pema ekomu l ečemu bez dubega i sanega ahvaćana S ojektom u akzavu č ti glago odos ko dboko zahvaća ono na o je uperen i po tome je često neo ajno a ne samo polna stua. Takopmg nm znač samo olavat mu kakav posao li položaj dokpmg ng znač trajan odnos koji kjučuje avsnost ćenkovu so je ako u nm ieče ao prgodan odos dokslž n g zžava ajan odos slčo kaob m lg d ng zahvaća oekt dule nego sd nmje znač l posuđiva ga« i l a »voditi foa sudsk posupak«. Tako i j nmačsamo ti msavet« aj n g ukučje i bt mu savekom« m nm moe se samo odreeno sitaj s obzrom a neku namjeu dok sm ng izrče da e smeja zahvatla nečie pa i sam u sebi ve nema mira Vidi 22 i 6) e razlike nisu vek ako oe emaem govo mou lako li jedje. pomoj rlikovnoj porbi ezika valja na njh pazii e se nače sžava posor stanče slo ode o ga otvaa zlikovaje zmeu datva i akuava zbor meu nma U haskom knjievnom ek glagol lg uporeljava se samo s oekom daiver mu je značene govorit svjeso neisinu«, a ne obmani va estnama«, pa p o om ul z samo začejsk red glagola s oektom u dativ v t 00), a e u značejski aed peanh gagola v. t 22) Osm s objekom zavjavlja se s ojekom dvjo ov glagoli dps ps ć d 133
Primjei s objektom u akzativu Zava me I rbuhu, na sru Rj) Žiga me fl prsima (V Rj.) ) Primei s objektom u daivu avrlo mi I uima (Poljica Zoik na živ. o . 8, 240) -ojje zaralo ujednom zubL (Peković, ovele Zg. 955 9) Razlika objekatkom padežu nie t povezana ni S kakvom azlikom u značen, pa se jedan padež ez ikakva ograničenja može porijebit mjeso dugoga a
Primjer za objek I akzav: Kadje Pera kjga dopanula (Nar pj es ,3) Kolko me dopade od ce loga aevsta (a prip 85) Pa gaje i sad a voa dopala Nar pip. 48) Dodega žea uem da sl (Pavlnović A. Rj Sa laa majk zapada (D. ambaek Vijenac 871, 452) b) Pimjei za ojek daivu
a
-
-
Eo ma devet godnca / Da s meni, ku/o dopadaJa (Zbok na. ZIV. ob 25, 197 ) - Kome lje dopao u ruke Nar pjes 3, 16 9) Men za svu muku prepsvanja ne dopade ni jedna para (Jagć, S pomeni 3 38) Nje se mogao dosjett smrtnomu kakovom grehu porad kojega b m zapadaopakao (Đalski Vameđ. 9) Zato da drugome zapadne (Pekovć 3 0 )
-
345
-
Upoea rzličiti obekaskih padeža u nije vezana n za kakve razlike značenju pa se edno može ez ikakva ograničenja uzima mjeto dgoga 43
Objekt u akuzaiv li dativ a i gagol voe a Pimjei za ojekt akuzativu Volim sebe nego ebe (Pos1 38) Volm sve haske reke Kupu naroo Peić 1 0 3 ) b) Pmjei za ojek s daivom av narod aman ol vezu lepu odelu (8elović Hrvatski naodn vezov Osijek 190 4) Opazo da Blanu so ne zanma da vol noj gr (Đalsk Na odnoj gdi 890 69) [ amo volo joj co sve a opaice goovo najve Đals Dijem doma 19 2 34) Ja' sam voela svome mužu bo mje mo Lnaček, Čei akovke Zg. 1910, 13) Ge neral vol glazbi nezmjerno . CaEmin Savci 97 L08) - Osobo muje volo nek sarac kanonk Šenoa Pipovesi 1 250) Osjećaoje da je on oj djevojc eoma volo (azors knj gas n s I, 41) Čemu du ud k njemu kad on vol ou borb azo Pripovjeke
-
-
-
-
-
947, 82)
je azlika značenju vrlo izrazia Poto je značenje glagola voe da je komu što draže od čega dgoga a dansje občnije značenje daje kom o milo U oba ta značenja slže se glagol voe s ojekom akuzativu Kad se pak slže s ojektom u dativ� onda znači da je tko čemu skon ili ede a potnje, da je nečemu vie skon nego dgomu I ada se nemao govo ta će rzka teško zbledjei 344
\34
Umjeso objeka akzaiv mogu imat ojek dati v i nek glagol koji iziču nešo o e s oekom ziva akv su glagoli sava vrei gai
I neke imenice koje se kad su pedikati vež s akzavnm zzom kao da imje ojek mogu se jednako tako vezai i s datvm izazom akvi su menski predkai voaje brigaje a) Pimjer s akuzatvnim izom Tebe o ne briga (1. Koso Mrs zemje moa Zgb 928 127 Neka piše j njemu ako gaje voa (Kolar Mi smo za pvcu Bgd. 9 47 , 9 ) Brga njega za Anu 19njaevnu za njene suze Kleža zet Rsij Zgb 196 96) b) Pimjei s davm izazom: Briga babi a udove sarca (a posl) -a ručak mi ne brge lasno u ga zgoov (Na pp 127) Voa je care. besjed (ar pjes 2 320) Razlike u naenj nema t nkakve, alje stlska ata
346
Glagoli k oji označuj gbanje na stom mjesu mog ma ojekt u azativu i u nstmental I oni su, dake jednom pelazn, a dugi pt ns Takv su glagoli maknu mahnu res gba njha vre sličn a) Pmjeri s objektom akzativu Naopako baak zavue (Kadžić Rječnk) Sasave najre lo zavreega polagano naokolo Nzor Fantzje goeske Zg 93070) b) Pmjeri s obekom nsmenalu Onda joe arenim besnm kolom zavrće Nodlo sej Zg 918 106) Zavu e noem u ran nek se razjap kao usa Božić Neisplakani 49) kod ti g lagola pos toji jasna azlika u zčenju pema izo ojenoga adeža adje objekt akzaivu (maku rku istče se da se predmet mJ enja mjeso, a ka dje u insmentlu maku rukom) sče se opsje smo pome prvom s slučau kaže da je rka pomaknta a u dgom da se netko pomaknuo kako se pomaknuo (Vidi t 230 3 5 . ) -
-
35
Ni opek nie uvijek ošt, u pomoj i rikovnoj pob ijeik v piti n nju d se ne e ek d ne opst od og
47
Sve su te mjene popuno mog uće kd su i ist pe džni ir piožne onke
Donio sam kigu a sina
red/oni izraz o objekt Neki glgo ovrju mesto obje kojije ped/ožni ira. Tkv se
l
Donio sam knjigu sinu Olokaje u kuti
objekt kuje od pložne onke, ko i dugi objekti po tome to se ne odbie po nčenju pjedlonog i, nego po tome što pojedini ggo ži se bš tkv pjed ožn r U plonoj onc vše se i mnje vnopvno mogu upojebiti ni sčnoznčn pjedložn i, kd e objekt, ne može se pijed lžn i m ent dgm sičnonačnm Z bo pižne oznke dosje ti o koj pelžni ir nči D b se bo objekt nije vžno nti o koji pjedoži ia nč nego vl nti koj glgol u se ti piedožn i kkv
Oloka je unutar kute Oblak lbdi nad gradom Oblak lebdi iznad gada oranjje na brdu i
Toranjje narh brda Stoli stoji do eveta
Drutoje pošlo u grad
Drutvo je poo do grada Vojnik e aubio u Cigan
Stoli stoji pokaj eeta Poao sam na brdo
ne
Vojnik se zaubio do igan Jaz nam za sličan slučaj Moš 28)
Poao sam navrh brda Moguće je, doduše, oboje:
ne
Brinem se a njega
Ja znam sličnom slučaju agora osdeva u odi
Brinem se o njemu
ne
agora oskudeva unutar ode Duan je avao nad Srbom
Pomslio b mož ko d se tu pepičvju piedn iz i d su po tome pžne onke Ali, ne pepčvu se. Ti se piedžn i, nme kd jesu plžne onke ne mogu pepč jedn dgim
ne
O klinu isi
Duan je carvao iznad Srbije Jutronić se ahalio na služb';
li ne
Za klin isi
i ne
Jutrni e zahalio navrh slžbe Boeje na menjama dobiti nego na zlatu tetoati
Glgo brinuti se ppd dkJ među one što mogu imti dv ličt objek t, ob sup ijedžni i. U vtskom knževn om jeku občn je obekt piedlž za Eo pime pjedlon ko objek Kaljeje nad Sloinem ka Genio Kačć govo 4) Ve rag /I me dira ([nšć 0) - gora osdea u vodi- Se to ai o rapoložeu moaa (Sko Mć 43) - Samo stepim a ih (ko Mhl 5
ne
Boe je navrh mekinja dobiti nego narh zlata tetovati To stoji do nas
-
li ne
o stoji aj ns Smilova se beg na raju li ne
Smiloa se beg navrh raje 136
4
Rik meu pložne onke objet bli o pden l prijedož može se čvsto odedit unut smog gmtičkog usojsv ečenie o sj sno poklo u pogvm o p žno onci o objeku Po tome p
elić 6) - Niam budio pe (Peić 0 3) - Vode amo za nas ne bio (Pić 78, 2) Mi o nismo inii (Peić 77, 2) To nejedna ra Vesna Paun 12) Ribare ne briga (Sloboan Noak 88) ice mu ne iz geda/o pravo (Š polja 20 Ne i rebao podnev (ozo Lauši 3 1 6 ) Onda neće bii preene (BlićMažranić 3) - Neće e ohadii (Ma rinkoić Ruk 5) -Neće a maa dama u proenošumko bao (Pć) Neću aji (Kižlć 132) - Koa nema sjedina Nehaj 7) - Nema mu spasa (Siić, Baća 56 ) - sad vega oga nema (Naeak 29) - Nema drugogpua (Barkoić l l - Koai nemaj rima (Sloboan Noak 13 ) -Ai bez konj nemajunašva (Soboan Noak 1 59) Nemaju vi koa (Majak 16) e su rčenice nijčn probik o
Nikn
57
Nijekanje ili negacija peoblika j koja zahaća čiao ečeično usroj so Njo se oklanja i poič ečnični izičaj (ijek) kako e sažan o sojsu Zanekana rečenica zo se nena a ona koja o nij povrdna
35
eobik a nijekanja irič se ako a se peika anijkan čenice o a čna česica ne Niečnas čsca salja nposreno pr g\agolsk oblik prika. Ai pro ne soji (Mažrić 29, 1) - Tuđa ze"a mene ne poznaje (Kanjčeić 8) - No Krevani ne imađahu mira (Snoić 3, 17) - Ai i ne ko na noge (Nazo 3, 254) Vesa e nepretore u pepeo (Nor 3 17l ooani e neprevariše u svom amnom nagovešau (Kosor 2, 200) - Sve o meni ne reba (Sj Mialić 73) Ne baše ona epa Naak 1) - Ne viase o ima (Naak 23) Sve ih ne voi (Makoić, Rke 209) Aonje ne suša (aijanoić 1 247) Moja majka ne ume pai Vojin Jeić 7) Crvi ujabanu ne bude ga (Peić 76, 2) Gbi zrakprovaa ne zaobi e u enska pra (Pei L 5, L Ai aki ne vode rauna o ome VUS 18 l 67)
A /jepci i varaice jesu od ovoga veka - Toje isina - Bašje simpaine spoašnjosi - Čovjekje bio poginuo -Jesaja Frania - Ja vješicaje sam aje sušao Manza Prooje birao reči Budio sam pe Vode je amo a na bo Mismo o n Tojejedna stas ibareje briga lice muje izgedao pravo Trebao ijepodnev Onda će b pree ne - Oha će se - Ta e dama u bao - Taji u Kosa ima sjedina ma mu spaa ad vega oga ima ma drugog pua -Koa maju ri ma Ai bez nja imajunaštva maju svi koa
e su čnice ekanje probiko ane o o ih Aliprvo stoji - Zema mene poznaje - No Kreševani imađahu mira a i gubla (poblikaje tu dobila fazeo1oš vrednos pa s ako osamostali fzeoošku Ia u r a ovana,j je preobk s živa veza s rečenicom ikoje porabu. To, međim n azba njihova sinaktičkoga odnosa) Ali i koči na noge Vela sepretvore u pepeo - oočani e prevariše u nagovešanju Sveo meni reba Bae ona lepa Svia e o njima Sve ih voli Al onje luša - Majka ume p/ai Crvi ujablanu bude u pra - Ali akvi voderačuna o ome ga Zrak
359
Glagoli bii hei i imaijalaj se p oj peobici u po sebni zanijeka ni oblicia: nisam, neću i nemam. i je oblcia niječna čsica srsla s glagolo Pore oblika nam jalja se još i nesam aj j oblik snžno siski obilježn s srinskoga sčanog gooa Oblici nisam nesam) neću soj i za pun i za kliičku paraig peena ih glagola nj ia je nuralizirana oprka iđu punih i enk1iičk ih oblika A epci i varaice nesu od ovoga vijeka Mažuranić 1 19, 9) To ne iina brae Nehaje 14) Ne baš simpaine spoašnjoi (Maoš 1 9 1) Čovjek e bio poginuo (Nao 3 34 1) -Niamja Franica (Goan 167) Ja vjšica nijeam (Š iunoić 10 6) - !la ne ušao Mana (Marinkoić Ruk 4) - Razgoropaen proo ne birao rijei (Vojin
36
140
Srdi e n a mene - roži mene vojci - Sidi e dake -A mi šogod za mjeri - Gubie mados - Vi raju razgonie - Bmo ga mi a ogl bi nječno pobličene gli oako
Ne rdi e na mene - Ne proka mene vojsci -Ne idi e dake A ne zamjeri mi šogod - Vi ne razgone raju Ne bmo ga mi
Kaaj zanijkan iperai, ože s a preoblika izazii i ako a s nije kanj ira oblicia glagosk zaban nemoj 2 lice jn) i nemojmo nemoje (a l . i 2 ice noine) i nj a ođe infni glagola koji enoj čenici soji ipeai Nemoj se rdii na mene Na. p. 96) Nemoj mene vojci prokazai Na pjes 2, 26) Nemoj e dakle sidii (Kačić, Korabljica 12) A mi nemoj šogod zamirii (Reljkoić Sai 41) Ah nemoje mado gubi / ugom mori poom ubi (Knižlić 108) Vi nemoje raju razgonii Nar pj 4, 34) Nemojmo ga mi bii (Kačić, Korabljica 38) e s ečenice nekanje peoblikone iz oih
aka je prjer:
Bre, ne boj e via kuno naša (Kačić, Razgoor 4) 31
Ipeai glagola dai ože zaijeni ipea sakog ugog glagola ako se nač e iz koneka ili sa cije ze kaka b se gagol po ijbio Ka se ako dajdajmo, daje) zaniječe ajnjje s s nemoj (nemojmo ne
moje)
141
U starnskom i pčkom govoru može mjeso daj I stoj službi stajai zvik
Ja imam eih tiaka -Strašio e malo obrva -Samogje sebe stvo rio netko- O kabaretimaam ažalot zabiežio eštoKao momakje za olio jedu djevoj-Nekadam očeiao tam čežjom Družba eto goori Nekakihje aročitih briga imao -Sekim ragoaram Nekada je toalo stalo jih Vodaje ekao ulaila e
de, deder Nemoj brate Nar pj 3, 326 Nemoj. i Na pj , 1 6 3 ) Nemoj. hadža. Boga ti Nar posL 26
362
e s rčenc nijekanjem preobličen iz ovh Daj brae Daj sinko Daj. hadža Boga ti ili iz sanskoga Deder brate De iko Deder hadža Boga ti Kada rečenica sadž neodređene zamjece l piog, pri niječnoj se problici o njkanj zrče višesuko rdikau se kao inač.� doaje ečna obl- česica, a i neodređna zaeca li piog zamjenjj se svom 1čm cima Nječni oblici nodređnih zamenca: itko i/a, ii ni�� kay rasv jaju se pjedlnim zrzima tko da niečni nj hov dio i dolazIspd pdoga, a sama neodređena zamjnica iza njega n a koga it išta čemu i o čem iči ika i od ka Ej neiro, nigdi te ne bilo (Kačić Razgovor 3 -Sabor n ni čem �a e I
vii od vladaja ugarga (Mažuranć 13 , ) - telo ?e dtls� ne more i:a (Mažuanić 13 0 l ) - Ali ne jerujte lcemjernu / ek nh ikad (M�žuranić 132, Nigdje ne bilo ikoga (Brhc:Maanc 15}" f ne idjeh t e id dinu (Kranjčevi ć 45) - Ja n �am kh osobiti utisaka iz djetijva (Simovć l ) - Ne stasmo se malo nam§teih oba naih }modernita« (Krklec isma 1 8) - Samogebe ne stvorio itko (klec isma 69) O berlikm kabaret��a naž lot niam zabiežio išta (Kke, Pisma 178) Kao momak e zao edn djeojkU (Goran 1, 68) O ikad nisam očkao tamu I S tol kom čejom (oran , 55) Druba nita e g (Lovak 459 1 0) Nkakih aročitih briga ne imao (Dončević 33 ) Nis kim ne raoa ram (Baković , 15) Niada udsko stopalo ije stalo I ih (Peć 77. Voda sladana daom iako ije ulaila naše igoree tamne 2) ue Pć 7, 3) _
e su niječne rečenice poblkovan iz ovih Negdje te bilo - Sabor ečem da ii od ladanja Ali vjerjtejezku nekad -Negdjeebilo nekoga - / 142
telo more nšto te nekad du -
363
Kada čnica adži vezk i nkciji piožne oznake (on tada znači također« pri niječnoj se problici to ekanje izrč dvosko edikatu se kao inače dodaje niječna čestca, a veznk i se zamjenjje svojm nječm obikom ni ( i e) il ni (takođr i e) Netoji apoon ni treće (Mažranić 1297) -Ja neam imao i na kaju ameti takoe tari (Šimnovi 23) - Čak e i lbuji časik neja vio (oa Nag 0) Niotkudčak i ltnje odgovora (eli 37) -Nije dan od drugova n još tigao (Majdak 25) - Prve dae ne e Jaca ni osrtao a ujeda (Go, Da l T s nječne čec preoblikovan iz ovi Stoji apoko i treće - Jasam imao i a kajameti taoe sari (eoblika je dobia frazeološko značenje pa se tako osamostala i zgbila se živa veza s rečenicom iz koj je preoblkovanajer nje uša u azeološk porabu) Čak e i slujUĆi anikjaio - Odekd aki sltja odgoora Ijedan od drugoa jejoš stigao Pve e dae ačia i ortao a ujeda (I j niječna peoblika dobila nku azeoošku samosalnost pa s i kao pojačane negacije rab čšće i lakše nego kao pojačanje vre. o, mđtim, ne razbija njihova snkčkoga odnosa Usp o ome i t 52. Ako s kav veznik i nkcji piložne oznake pri ečnoj pr oblci nađ neposredno isprd ečne čestice ne zamjenjje se svojm nečnim ikom i (niti nego ostaje npromijenjen Ti ne lutiš moj povatak n pokuaaj to činiti T su rčnce nijekanjem preoblikovane iz ovih T i slutiš moj poratak - pokšavaj to učiii Jednako s takvo všsko nekanje jaVlja onda kad vezk i stoji kao pojačanje u više uporeh dijelova ečece to s u se našli jedi por d dgih p skapanju više rečičnih uoj sva ujedno (v t 49-51 Nemam igdje i rodbie iratea (imunovć7) Nije mu i do ogra de i do grožđa (St Miha 96) -A oi e e tedjeti i mladost i zdrae Namek 26 -Ni brša i tooga i eejali jegaić 13,2) - Ali oa e idi i bik i tiu (eć 129, 4) e s nječne rčnice preoblikovane z ovi Imam negdje i rodbie i prate'a - Njemuje i do ograde i do grožđa oi e tedjeti i mladot i zdrae- brša i sonoga penjal s e u je ga - Al i ona vidi i biku ptic =
364
365
=
143
A te su ečence ope složene peoblkom svaka z dviju temejnh: Imm ndj i odbin Imm ndj p m i do od m do od A on šdj i mldo A on ć šdji dv I bšn pnjo n I ono pl nj Ali on vd i bk Al on vid p
dobo pm (Tadjanovć ) -Jbo n ok klopio l noć (Man kovć oze 7) - U m kpov n nim pićivo min (Slobodan ovak 7) e su nječne ečence peobkovane z ovh:
Spočiv nkm od- Ki njv jln - Al m kpo vok Joo o opio Iv pjm nd o- Imš ob ol Nj komndnpovo - Un lo ođOn nd oš novcn žn Onppono dvojk I lo j n vlijm n bi - T b Jn Jč - imnovć pon d I nko šnj H o dob v mol mli(v 37) K š ošn npviti Onj vldo oblk Ovooj Bogd T imš čš - No modj i dobo pimo Jbo j klopo o jl no
Takv su sp oedn d jeov zanjekane rečene osob to stnut Njhova sknutost potječe z temejh ečenca,je su u njma djeov saut vez nkom u služb pložne oznake.
3
Gago b imi mogu se u zanjekanm ečencama spus pokraj nječnh obka neodeđenh zamjena pioga Tao svaćene ečne ečene doble su azeološku samosanost nose su vednos sažeta nabjena čaja Od kon niš (Matoš Ivee ) - A ndj lov eć 06 ) N d k ni mino lš (Peć 77, ) Te su ečenie peobkovane z Od kon bi nšo ( m nšo) -A nd m lov - Nd
m čk
peko
Od kon n bi niš ( nm nš) A n dj nm lov- Ndj nm čk n lš 37
Objek u akuvu može se p njekanju ečene zament gentvom a je pomjena kakestčna za savenske jezike pa se akav gentv dek oga objea zaekane peae gagoe zove lvn niiv oaba savenskoga genva znekanm ečenama e obvezatna u hvatskom knjževnomjezku stskj e oblježena kao sveča stansk p san puč tokavs govo N počv nkom niko od (Fan Ma 16) Kn ov n čn lin (a Mažanć 1) - Ali nm kpo voj (Blć-Mžuać 1 1 7) Joo o n opo (Maoš 15) - Do n mš ob oli(Rejkovć 3) N komndn n ipoo n (Matoš 75) N n nikkv l mom ođk Nehajev 1) - On nikd n oš nov n n (ekovć On n ppono dvo (Bego vć 5) -I opovoj zid Vko n j n lio n (Kleža , 8) N nodj nodnći i n vlm n bi Keža 6 5) N b n J (Goan 66) - Šmnovć npozn d(Ba 58) -Aj poj polovni 19 k bil tno nkvo bo š vojpolo n Hv o dobjoš moli ml (a ac ) - K ošn nćš npvi (ova Smć 5) - On nj vldo obl (Novak Smć ) - N ovoo Bogd (ovak Smć 70) T nm n pn čš(Tadjanovć 68) -No mod n n
u
(uje nječna peobka dobla azeooku samosalnost
U mk kpov pmćivo m mnj Rjee se upotebljava slavensk genv od sednjega oda p oknh zamje 37 na U Bln m o n vj (an Mažuanć 7) N nm vm o ći n pj (Kanjčevć 5) J o n nm o 3 9) e su niječne ečence peobkovae z ovh
3
39
. 370
U Bln m o vj Znm vm o n p J o n m Veku fazeooš samostalnos maju zaz s ni u kojma slavensk gen v nema vsta sadžaja nego se već aumje z samoga gagola a su da se pojača stska vednost negaje Vd Tdk nij odooo n (Keža Mas 3) N m kl ni (ov Smć 1 8 1 ) MLn n n č pokvo d đ db n Nehajev 15) - Nć d čkm n viš (Neajev 6)
Kao se glagol u takvm pmjerma azume z objekt može se zoa v. Odate nase posebna stlska vrjednote ažajnost Ln ni ć Maoš 6) - Šlnik i m n (Maoš 5 - V mpol jo n lov (Mankovć, Ruke 188) - Np dp (Ko so 60) i Ev ni no mj poi in (Koo 1 8 (Vd t 808 L
a
Jednako e ao može zosav zaekan gagol mi nm /i) je se on uz objek u gv u uvek lako amje akav objek nje, dakako, lavensk geiv Ni vj n mh v j nlo mni (Maovć Ruke 0) - o mj dn kć ni lk m (eo Budak 3) Vd 808
371
Slsk pojačana negaja če se s ndn (ni) d kondonalom svšenog glagola 4
7
373
7
6
iedn d i en m - niedn d i e nmeši (Begovć 07 dee kekkih iv e ee dgmgn i ne dn h - ni d i dgvi (Kosor 2 Pri neknu se pedlog ve zmenue pedJoom predog pedozm ve i više Rečenc Vke ve dš gas znjekn Vkš e dš A rečenc Vkeš dš gs znijekn k ve e dš i Vk više ne dš Evo povđenh primjera Bink ne ešgv (Nzo , 1 - Um Oeka š ne zn (Kor - Mmčd Dinm e š ne i vi izM (Vjesnk 1 6 6 64 s 9 A v šn ve nim če (Gon 1 4 - Više e ih izd Brković I 47 - Pged više ne die k mei (Brković 4 - On više ne ĆO (c 6 Te su ečence neknjem peobkovne ovh Bink aše veg% v - Um n Oek vezn -Mmčd e ve i vi iz M -A mš ček Jš ih izd - P gedš die k mei Oeš č roz koji ču se ggosk rdn v dobro potpuno mogu se nječno preobci mje pogom v Tj pog povrdnm ečenc m nem tkv znčenj P e ide v d T je rečenic eknjem preobkovn iz P ide d d ke i P ide k d ii P ide ešn d ke U nekm se rečenca pokae d se ekne ne odnos n cenu rečenčnog usojsv nego sm o na koi negov do Niečn čestc d ne soi uz predk nego se zneknv smo onj do koji se dois neče i n š deđen miim (Sobodn Novk 65
Krkesično s v oničen nec v u menskom pedkt kd se ne neče spon ngo dv usporedn predktn men (mence ii pr devi) kojim se zču dv supro svojsv p osane neodređenost Sinkvi e i čvek nizk i ni md nikv i izged (Svko ušć Lte ednko se ko ogu aekt dvje uspoedne požne oznke Dšv e ki ni n i vni
75
Kd se u rečenc pozim m m m š m e ek š iče d se predkn sdž goovo dogodo obvea je niečn preobk vm k vihm ne ne vei (Ho 14 - Um š e ne i ve gi Mnković, uke 6 1 - Pi m e ne i še (Ko 47 Te su rečence njknem preobičene ovih *vm kk vih m ne veik *Um š/ee ive gi *Pi m e i šen one ovko bez niečne preobke ne mogu stj (Neke su od ečec to se ovde nvode ko pmje preobčee i dru gm preobkm o tome sd e reč T se pojav može opsiva ko d se uvedu posebn pioz m e m ne m š e m š ne m e e ekš ne mne b ko o e i mee nesumnvo posebn priog istog tkva nčen Pe
376
ianje je peobk ko zhvć čtvo rečečno usojsvo Nome se rečenčn iričj (iek, kkv je sdrn tom ustosu, posvj ko upt ečeic peobikovn ptemove se in on ko o ne izvn
377
pitn se peobik u govou če posebnom uitnom inoncom psnu se a nonc očue posebm neunkcijskm kom uptkom ? T nonc moe b sm jednom onkom ptn Dke e e v eković 1 - Vidiš (Mnkovć Ruke 88 - A vi e me ve b i kmed (Mnkovć uke 167 - i zn im ei miee (Mrikovć uke 17 Jei i e n (Špo, vožđe 176 - A m (Špojr Gvožde 78 Md m ziv n ve (Markovć Kkop 5 i e Mrn kovć Kkop 1, Te su rečence pnem preobčene z ovih Dke e e v- Vidi§ A vie meveiki - i zn im ei minee Jei i en -A m Md m ziv n ve Ži i e
7
3 8
U azgovoom se stu inonacija zna odvojit od rečeice. Sama se ečeca izče kao da je izjava a oda joj se a mkom vokalskom glasu doda intonacija Taj se rzgovoi s i kadikad prenos i književi jezk oso bo dijaoge u umječkoj knjievos ada s muki voka š o nosi pinu inoaciju občno piše Upitnot pianja moe naglasiti ako da se već izgo voreom ptanj na st nči o jedom doda upia tonacija L dk ? E Kmičić, ospođa Sabna 6 - A š a, (Car Em, Pod sumnjom 4 Pitanje se uvjek označue inonaijom a i se nj česo irče još i upit nim čescama e su čestice d , z da U sainskom se stujavjajujoš i upte čestice a d, d pina je čestica ekliča pa se u sklad s tme namješta rečec. Ču! ? (Fa Mžanić , 6 Bh ! !gd a (Fan Mć O uzu u I d? (anjčevć 8 - N h c? Nehajev 0 - H c ? (ehajev - š šg ua? (Šimunović 6 -A kk Tu u š š u? eo Bdak 8 - A a v h ašh u a? (Marnović Poze 76 -a! , Jac u u? (Gora l 64 Ču! (eić - Vš hvku šu (Peić 9, Te su rečen ce ptaem preobičene iz ovih
aje upita čestca ešto ea od dgh prpada v e razgovoom ego kjiževnom jezku, a se i u jemu javja J kaš za gh v? Kanižić Bogoljbn 488 - J d? (Došen -J a ? (Doen 0a -J ' kšuu ? (Doe 0b -J š Bud gad da? (Nar pjes st Te s rečeice pitajem peobčee z ovih
3
38
Č -Jš h šgd a Ou uzu ku, ga ad N a ac Ca ša -A k Tu auš uk -A a u- Iaš Jc u - Čuš - Vš šuv
38
38
ašz gh T d Ja d a-Kuu Mš ad da
dje bi upinoj rečec stajalo dolazi . aj sklop nje iso što i pa čestca (Vd t. 38 J v ? (Marnkovć Ruke 0 J kš uk u d? (Peo Bdak . Upia čestica d naglaenaje i soji na početku rečece D (Vjencesav Novak, Podgorka -Da k ? ehaev 6 D k? (Gon , - Da g ag ? (Gusav rklec 6 -D v? (Marinković Ruke 48 D d š ša (Mariković, Ruke 8 u su rečece panjem preoblikovane iz ovih
84
D u Ja h u u V Mza a M dug u -S u Ia g gva - u u - T c za gd a 8
383
Upina čestca akođerje naglaea stoj i na poče ku rečenice. Od koije skaćei obik skopa (vid t. 8 razlike se po tome o sejavja u ečenicama u koima nema mea glagolu .
pa česic da stoj kao proika sped glagola Retka je slsk snažo obiježena U ptae izče čunje s primjesom odbijaja egodovaja A da d d!? N p , 8 - A d d a? N. prp T d ukuš? ekBabić 90 Te su rečenice ptaem preoblčene iz ov: A d dš - A d v T a !
86
T - Tšk Mk - Ng ag Jš O ada š š čestici da suvšo je da pa će se u jegovem siu uzimati samo
Upina česta za ageaje prokitča u st ilsk i ealom poreku eč sto na početk rečenice. Pij a zrečea om čestcom zražavaju neko čđeje, te kao da se na jh očeje ječa odgovor gd D u? (Vencesav ovak Z h a u u u? Kosor 8 - Mz u? (ekovć Z dug u a ? ekovć 69 Z u ? (oa 8 Za g gva INg š u š ku ? (Go 8 - Za ua cu ? Rako Manković T c z z gd a (Batć e s rečene piajem peoblikovae i ovih:
87
88
Čes je česta u zaekm pim ečeama (vid t 4 a pne česice z i d uporebljavaju se zajedo pa se time još jače istče kako se očekuje egav odgovo ako se odbja sadžaj ptaja Z d z a Nar pr 7 da u Ja? (Sa mue I 4 pna čestica vlo e reka stansk pučko obojea A cu šša? Nar pos 0 -A d? ar pjes 3 6 A c? (Nar pp vč 6 -A acda h a (Matovć mol. upna četica d snno je stis oblježea kao pčka i sska 4
9 90
i 91
50
Edaje Bog dao da ste naš vodu? Na pp. 242) - Eda s se rvo zak njaa? Nar cs 2 40) - Eda, momče šio čUlur (Vina 526) -Jeda cn nagasu vteže Ida ne znade Mehmed care sn Ikudsešetaš vno spaš? Kačć Rzgovo t L) Ista je takva i uitna ča eda . da s čuo kad od ga da ma tak lakgrad? Na 23) - Eda sam pseto te deš na me štapom? (Samel 17 43, Dančić) Ako se i itno pobli pianje odnosi na neodđnu zamniu, adanu meno ečeni, onda e a nodeena zmea e oblčavanu zanu odgovaaućom uitom Što c na to reć? (Kaić 55) - O što vdje Zvjezdo žarka? (Kjčv 5 o će nadjat? (Fn Muanić 2 7) - Tje to bo? (Vjenlav No vak Podgoka 13) -Ka mje žvot be tebe? Vjenslav Novak, odgoka 104) Čjje sn? (Vnlav Novk, Podgok 5) -Što naum budao mato a? (Maoš 34) - b nao njhove ne Nhajv 20) -Pa što se dogod o? Neajev 33) Š će reć seta (Koo 25) A ši b ? (Koso 237) Kojje lo Rašc (Šimunović 123) A b bo? (Bgovć 3 62) Šla će on unl (Bgović T se? (Goa 1 5) - oje pjevo (Goan 1 5) b bo re (Kea 2, 246) Šla lo gom adija novć Tga ze 121) Kksu tutej (kle 2) - O što dožvjeh ovaj ? Namek 55) t će sanat s te tajne (Dončevć 8 - b očevao ta večeru? (Hovat 144) Komu v to aete? (Miovć, Kk op 3 3) Što bh rada? (Mnkovć, Re 173) A čme s se t rao? (Mainović, Rke ) A je to upao sjeo? (Maovć, Ruke 12) Kava opnostprjet? leb Ngao v 2) A što bhjoj mogao reć? (Barković 12) - T zna? ić 7 3) o kome nazdava! T oga nagon na p? ga r? on Jić nđel 175) - Štoje to ena dan? (Vk 22 3 67 T s u čn pinem peoblčne i ovih Nešto ću na to reć 'nšto vdje zvedo žarka Netko će nadjaat Netoje to bo - Ne mje žvot bez tebe Neje sn što naum budao matora - Net b nao njhove račune a nešto se dogodo Nešto će reć sestra -A nto b t Nekojje to Rašca -A netko b bo Nešto će on unt Netko b očevao tau veče - Nekomu v to ažete - Nešto bh rada -A nečme s se t zrao A netkoje to upao svjeto - Neva opanost pret A neto bh joj mogao reć - Netko na Net ste - Netkoje pjevo Net b bo rekao - Nešto to govorm - Ne v su tu kter - O nešto dožvjeh ovaj č / net će sanat sve te tajne Net nekome nadava - Net nega nagon na sp Netko nekoga gr - Nešto je to ena danas ko s p uino reobU pne odnos na neodeđe prilog sadžan u temeljnoj ečni, onda e aj neodeđn plog pi peobličavanu zmeu odovaaućm upinim
Od kuda li taj nauk imadeš? (Rljkovć I l ) - Kuda ti tra� pade? (Kanjčevć 58) - Gdje me ateče svj�ts rat? (Fran .M�žmc 2; 7) Kako bih umio sačuvati dobo? NehaJev 65) - Ah, ge SI, zaboga. (Kosor 2 244) A mo bi? oo 2 58) - Pa kuda bi ti sa mnom? (Koor 2 6 ) - Kuda vodiš tavetinu? (Goan , 69) -Kako ću tebe sad opa t (Goan , 40) Gdjee mala sreća (Goran l , 57) - Odakle bh moga� da mu znam ime? (Tadijanovć 182) Kamo mu se žuri? (Makovc iklop 25, 4) - Kako bi se mogo biti junak be bu bnja? (Mkvić, Ruk ) -A d leje "zeo " vojnike? (Pero B dak l l) - Kako u n.aJ_bez bone odstraniti ubavne muke i urje o? fšl 1 29) Kako c b, svoj gospoda? (Sobodan Novak 23 1) Ka biste vi reagiai na tae smrli?
(Čedo Prica 5 1 )
Te su čee pianjm poblikovan ovih Od nekuda t tajnauk madeš - Nekuda t traka pade Negdje me ate e rat Neka bh umo sačuva dobro -Ah negdje s zaboga A nemo b a nekuda b t sa mnom - Neda vodš tu avetnu Neko u tebe sada opakat- Negdjeje sreća Odneke bh mogao da mu nam me - Nemo se žur Neko b se mogo btjunakbez bubnja-A nekad teje uzeo u v ke Neka u najbezbone odstant muke kurje oč Nekako ćeš b go spoda - Nekako bste v reagra na tae smrt
92
9
Zamjna negdje gdje mo bt tonačna 7mjeni nekako i kako Gdje b se onaj pra santets bo usudo još jučer u to doba da pred eceenom pe ak ve boe? (a 2 27) Kad e pitane odnosi na pog ato sadan meljno če zmjnuje taj piog i pobličivan pitnm ijdogom zašto ašto m uba žvot? (Domjanić 1, 27) - Zšto ste udar moje d ·ete? (Mankovć, Ruk 5) - ato hje upravo do sedam boja? (Manko� vć 7 2) ašto meje srce vuko z očkog doma? (enslav Novak Podgoka 54) Zšto bsmo broj ude? (Kaleb Nagao vt 20) e u ečei an eoben z ovi to m uba [ot Zato ste udar moje dete Zato hje up:avo do dam broja - ato me je sre vuko očnskog doma - Zato bsmo bro ude
9
Ako e pte odno na zamjnčk obk to fnkj pon ozake amjenuj se a ob k p upitom peobičavanj oblko m što Sto se noćas pašš u pann? ( mnović lka 03) - a što m onda pl( (Kalb, Nagao vta 37) -l vazda Bogaspomnješ Na p 5) � u čenie itanm peoblikovane z ovi o e noćas paš pann - a to me onda ptaš To vada Boga spo� mnje{
395
U hvatsom nižvnom jiu upitn čnc s ko, a običnij su od upinih čnica s maka neko ma i neo U ov ihj posdnji posno naglšno s di o nodđnu iazu oji istič noga ba jdnog ili nšto ba jdno Bo l se do oa koa? (Na pj 2, 2 Jes l' o makn? Na pj 4, 2 T su čnic pitanjm poličn i ovih Bo se do Boa maka nekoa Tc maka neo maknl
Pi upitoj problici može s nodđna zamjnica kood, ood zamijniti upiom amjcom ko o, oja j tada takođ ncii nodrđn zamjnic. Rčic
Dono s ood Tkoode dolao glas pobličn pitanjm Jes l dono ood? ili Jes l o dono? Je l kood dolao? ili Je l ko dolao? U hatskom jižvnomji upi čnic s ko, o u nodđnoj kciji oičnij su od upitnih čnica s kood, ood U ovi j posljdnj ih nodđnost amjnic posbno nagana
396
400
Rčnic To maka nekoDobc s ma nekakvKapae maka nea glas pobičn pinjm Jes l o ma neko? Jes l o ko? ili Jes l dobc ma nekak? ii Jes l dob k? ili Je l kapa a? Je l kapa ma nea?
Jdnao s ao mogu nit i i nodđn zamjnc kood, kav od od upiim amjcama ko, v, u nodđnoj funkciji Rčic
Kol s koaod Uspehe od Toba e aod glas pobičn pitanjm
Jes l kola koaod? Je l eh vod? Je l oba aod?
39
Jes l kola oa? Je l eh kav? Jel oba a? Ist o s tako mogu amijniti i ndđni pilozkadod deod upim piozima kada i de u nodđnoj ncij ii ili ili
40
39
399
ii ili
Dola kada sc? o l de deak?
sta s ana mož iviti i u ičnim čnicaa ad im j pdat u fuu ii ad u njmu stoji glagol mo he ili pnt u iaito svw mnsoj poabi Nape emo kaa o o Boc Koos(Kadžić Kovčžić 2 Moe ko pomsl (Kaadžć, Odgovo na Siic 4 Ovoe pavo sve a de vok, al ma sav o a sebe Kaadži, Kovčžić 2 i upitoj poblici mož s nodđni zamjnič i ma neko, maka neo amijnii nodđnom mjnicom o, a Rčic
Dono s ma neo Dolao e ma ne gas poičn pitanjm
Jes l dono maka i neo? Je l dolao maka neko? 152
ili ii
Jes l a dono? Je l ko dolao?
ma nekada
Rčnc glas poličn pianjm
Je l se saa mka neda nasmala? ili Je l se saca ada nasma la? Je l e ma nedepeplavla? Je l e e peplavla?
Sc dola dod Deak podeod Dola l sc dod? Po l deak deod?
sto s tao mogu anti i no dđni p ilžni ii
maka nede nodđnim piloma da da) de
Saa se ma neda nasmala Rekae maka nede poplavla
Rčnic glas pobličn pitanjm
ednao s ao pi upitnoj polici mogu amijnii nodđni izai
maka ne ma nev, maka ne nodđm amjnicama ko kav,
402
403
Do is amjn mož doć i i ijavm čnicama ad nodđni ia
ma neko maka neo stoji u neo ii od u ompaativnom ia Sladae bav od a Na pjs p I, 1 ) Uspš Mno eko od saena ovoa e (Lasi od 80a) sk
404
Usli j poblia koja ahvaća čiavo čnično ojsvo Njom s ččni iičaj (ijk, aav j sadžan u tom sojsvu istič ao osoito naglan i popaćn avim osoiim osjćajm Rčica pobliovana siom zov s sklna a ona oja to nij
na
Usična s poblia u govo iič posbnom usličnom intonacijom pisau s intonaa oačuj posbm intpuncskm aom, uslični om (!)
intncij mž b ii sm jdinm znkm sklik Smanvć mu mina raara! (Krnjčć ) - Pjva ć amo » T dm pararka! (Krnjčć 1, 7) Ti hod po o d moj (Kž Glmi 400) Mn o vć ada prlavaku mjru(Krlž, Gmbj 40 l) Dobro j! (Krlž, Mrs, 168) Ja o popuno hva ćam! (Klr l , 8) Da Hdica namj dola! (Klr l 226) - ražjj o bomjhur (Klr 1, 403) -voj u punoć! (Klr l 0) Daj mi mira! (Mrnkić, Prz 282) - jra ću i ja muhu glav! (Mnć rz 283) - O, na on! (Mrinkć, Prz 285) - m ogravamo budućno (Vjin lć, Anli 166) Sadj vć doa oga (Špljr, Gžđ 1 0) Oanijo čaak (Špljr Gžđ 66) - Ba am prma b la! (Špljr Gžđ 244) s rčnc skim prbličn z h
Smanu vć mu rara - Pjva ć amo T dum« pariarka Ti hoda po ovu d moj - Mni o vć ada prla mjr- Dobroj Ja o popuno hvaćam Da Hdia vamj dola- Vraij o bo mjhur - Žvoj punoći Daj m mira ra ću ja muhu i glav O na on - Tm oiguravamo budućno Sad j vć doa oga Oani jo čaak - Ba am prma b la
Usklk s k znč ntncim l s z n dkd č š i sličnm čsticm a Kd j rčnic skličn čsc, mž s i izsiti skličnk Ta dobro vamj objc r pr 90) - Ta rkao am i! - Ta doć ć! Ta ja am Bnjamn Urlać (Klr l, 61 ) Ptica
8
14
Pij j prblik kj zhć či rčničn sjs Nm s rčnič izičj (rijk) kk j sdržn m sjst, izč k pcnj d s izrši ii zbd m s rijk zrič k pmšljn i ptčn rlik ptcj znčj s im š s prdikt rčc dd pi cjn čstce nka da Kk s picj čs izič s skličnm intncim mž s njim pričnj rčnici ddt sklčnk Kd picn prik iič čsc nka sb j is sm p icn pmišl jns i hipičnst sj dgm rd N ka kano kukavica (Kčić Rzgr 54) -N čovik uči (Knžlić 9) On nka blaglovi o (nšić 9t anka ovm Danko (Frn Mžrnić 8) -Dalko nkaj od mn Mtš 72) Ona n na i raai (Mš 5) - N pa kn van Nh 329) - Kardinal nka rad voj (hj 20) Samo mrvu nk poam (Ks 2
128) Eo nk on id okolo anjurom! (Ksr 2 37) a ča nkaku cam na ovim vraima (Bgić l 123) -N amo pai (Krlž 2 20) N od k volu i ovo (Grn 70) - N av noi njgovu čarobnjau imaginau (Kkl 2 152) - Sv nk plau (diić 226) - Nk dakl amo dođm pom prlikom (Btšć Lt 1 8) Nk ij dobar Nmtk 38) Nka ka gopoja (Minkić, Rk 87) Pa n ga prvarimo (Slbdn k 282) Onda nka malo bo prou na poivn pravnpropi o m odnoima 8 67 str ) - Pa nj na ajuvga bol (Vsn n 29)
s rčnc picjm prličn iz i h
Kuka kano kuvica - Čovjk u - On blagolovi oru - Pa ovm Dano Daloj od mn- Ona na raav-ai kn [vanKar dinal rad voj- Samo mrvu poaknm -Eo on d okolo anjurom - ača acam na ovim vraima Samo pai - Od k avolu i ovo Đavo noi imagna-Sviplaču -Dakl amo dom prvom priliom -Dobar ij Kaž gopoja - Pa ga prvarmo - Onda malo bo prou prop o odnoima Na aju vgaj bol Kd ptcjn prbli irč čstic da st iskn pmišIe
nst hipičnst, sm j ptic drgm rd. Da dravo moj ananii marni (Krnčć 23) -Bog da amnad (Krnjč ić 24) - da m am ovu orbu ža (BćMžrnić 154) -Ngo da malo konja porao (BrćMžrnić 142)A i da ugr jala vod (BrliĆMžrić 6) - Da u prokl v nov godin (Mš 48) - Da viramo (Mš 22) Ljuba da pobjgn (Mtš 5) Unu kć da opuj kaplanu njo rupno (Mš 59) -Kamnki da pooči (Mš 226) -Da i dravo kodmn Tannhu (Mš 217) Samo da j moj gopodar živ i drav Nhj 1 8) knu vanu da i polao pmo Nhj 329) - Dagabarprožmjdnomudn Nzr 3, 1 5 ) Da m dravo agan (Ksr 2, 8) - No da čujmo (ić 9) Đavo da oi! (Mić, Rk 205) -No da dnmo (Minkć Rk 208) - Samo da dođ (Brkić l, 184) - Da poam (Brkć , 250) s rčnic ptijm pbčn z
dravo moji ananci mli - Bog am nad- am m orbu Ngo i malo nja porao A i ugrala vod Prokl u nov god n Svramo Ljubica pobjgn - Unuić opuj planu o - Ka mnk pooi dravo d mn Tannhru - Samoj gopodar živ drav - vanu polao pimo - Bar ga prožm jdnom udn dravo i m agan No čujmo - Đavo n Nojdnmo - Samo do - Poam U ptcjn prblic jl s i ndcnl Ah da bi m bula n rodla / ako voj akupi nću (pj gld 52) 55
1 8 I 96 U ragovoe osđen vanal iho eonstrae 8 1 196
40
Unl Mi a serara Na n bah areovali vert naa aoše astav Prepatio e vrhna - abili po ko oa ek s i to poebie- Unštili Frankopana- hapsils e ah osvetlili proore- Oi toga natkao e i lev r -Krstit e tog sav atra - eno o ka oneavno otvor brani A ove l perili topove-Obora o venost naslonili-Kanili bi te i nh ebeae Pa s voili pet lna- Oigleno Sl veli bro na n - Obavli ta ari U ragovo s osli isho
apoltna Čva naae Čvati nasae Marke lepti gorne eno gl - Kokoš rasei na koae i pirati na te oati koan lk 18 Goveifle reati na §roke reane i naglo pei na argarin
1,
bo a
abili Zapo ko oa Zapoa e rabit ko oa
Psv
411
o s rekli poebe o ie reeno posebie
o po
O toga natkl s i le rk Osi toga e lea rka bla natena
9
Prepatio e rhna Vrhnae bio prepaen
41
4 e reen bi ien a serara i glavara o p 8 l naa bi ana a -ena kverta baše na naresovana Vrhna e bolesti bio prepaen 4 stava 4 o e reeno poebe Zpoa e rabt ko okaa 46 - Franopane nšten 9 - o a hapšen 99 - Proor biah osveten 2 - Osi toga i leva stra - aava e bti e rka bila natena 9 eno oonh ia biae oneano otvorena nova brana A ove Sli U narenka l bl 19 Ob peren topovi nepratekog torpera 4 1 - ili b te i sa a o venot nalonena 6 -Pae ioeno pet ilina novh na kanen 19 196. ra I -Oigleno bro oboelih veene na 19 196 Obavene tako ne stvar S ni 6
414
Uapili s e o a hapen Ja sa bo hapšen apli s ene
2 eslave boie Knga i e ravni piše 9 - trašne beso nove se šre 157
l l ) -Zae se gaso or Izn poz 3 Batoć se odo od onac X e Đski rooi 15
41a
Te s u ečenie psom preobčene i oi
šu gu an - sae uoce - tašne beso š nozdve -Zaue gasoe Rod su Batoća od onac e
Ban Ksto Fanoan en e od aa aša s naveć oa a (eje 3 utos e Bugo bo en od ae (eje - Čaobnne tanozeene o zaue se od sua epn rešć
pjeo e su rečene psom preobčene o oih
anuš« e o anoana s ošoane utos e aca a Buga - uze aue o
Hstoa su ocen sa a oenat k zz z gens psine nje rjeđe se upoeblj i zuči knjški
417a
Retko se u o preobi i ko zz gens pino rečeni j ins menln z dao na eća anće od bsea Beao donesene Raene(oilo Historij ) eoao stauu noću sovensu eba stegnu ao (oilo soi 0 Tk se ičj oseć ko pomo ren ukočen nnjm se silu iZbje
hrskom s kniženom jeik os' jeko uoej psi koje mu jezečen rši rnje O njeg sti pt j izješčen ek
e temejnoj rečeni ržen gens šil ko sbjek on se psinoj preobli prebje pijeložn izrz s od
U so s e peoi ko izrz gens pinoj rečenii jlj htskom knženom jek pjelo zrz s o ae oena ocen stan o hsoaa rke je rečen psiom preokon i oe:
rkom knženom jeik l se pobik obelienj kik i ko prezih ggol kojm je ečeni izečen obekt kiu nje iečen sbjek i njime ršil se obezličen jejsno zliku e o psie objekt pri toj preobii ne posje sbjekt ko pinoj nego ose što je io irekn ojek kti Tek glgol se oezličje i ko se 3 možine zmjenje liem enine oje enk1itičn ku porte zmjenie se ko rečeni Zdau uću peobčen psiom glsi Zda se ća preoben obezčenjem Zda se uću primjere ii rok ozličenj ne pimenjuje se n pelzn glgole s izečem objektom pomne oernom skom knižen om jezku zto je oznk nešto mnje ižn ižnj
Viš preobi edno čnic 40
Tko n prmjer
41
Zašo sec ne st? nć 3 -A ašo ne b? Mtoš 89 Da nsu znebuha ean onud ? (eje - Da se ne to oneseć/o os ehje ) - Ne b se onova ovest (ehje 3 - No vada neću sunaes? oso 0 -A za t nežao novaca? oso 58 Za nste u oso 1 -Zašto otac ne o aee? ekoić 3 Nste ada osta šnte od neatea Moć Rke -A t se u ne b nasao Minkoić Ruke 3 -A b ga a dono? Mnkoić Re 9 - danas ne od? Zšo ea sa ns zauza s te U 1 8 1 str Te su rečene njeknjem pinjem preobčene oh
o esec se -A zao b nebuha su ean onud - Nešo se onesećo vsc- onoa b se oest Vada ću snceest A žao te noaa Ćli se Zao otac o ate- Vadase osta šnte od neaea A neto b se nasao - A a b ga t dono Neoe danas odtv Zao su ea sa aua te z oi se pimj i nijekn pit peobli k s za da zr
edo sede na saa- ados se te za nov- edvee se sed ed ao - a se nud sata - n seae na devaa
e s ečene obečenjem peoičene iz oi
edo du a saa- adost ee za nov - edee sede ed ao a nude saa usnašu na devaa 1
Rečee se mog preobičit i iše nego jenom o opisnh peoblik njčeše em
Obezčene čn se peoblk može � nepelom glgolu koji e pon k oj u ćm one e m izečen šl rne Ggo ozi u l jene i oe m se enktič ki porne zmjene se k se peoblk zoe obezene V t 9 i 199
očeknje potrno ooo
Za nste u? Da nsu nebuha an onud b
le
Zaboava ne nadh!
Fn Mžrć - agenca nea! n BrlćMurnić , Rasto neće š svoegone Moš 83 9
Rem krca pem teče; urad bui i ru Uzdu p jabu u cjeanju miriu; Na gvedima kepk e u ganije
40
57
Već u pčei negdje biu eai utri miaei meai u djei uzdu tena 2 )
22 2) red čadrje ganjgri Ok ega prmeu e Turci
63)
k če biar agan U ubrenju 82) Sunce na zaazu ja imeu va rave
red čadrjem ga gri Ok gnja prmeću e uri
Nvisn sžn n c
4
15
tk eče bitar tk teče agan ubreu Sunce na aazu. Sune ja izmeu vat tae
44
U pii pribivam prid njm ada pišem / u njj raj uživam njem žiem diem 88) - Krnu kac nekik pua / Zviznu paa nekik puta / drkae ta vješaa tan urak huknu ve zamuknu - Sji kika uga na njeh, / Sji tka knja pd ugami / Sji pi raje za njima Miaje paninu ravnica, mie u brđaninu gre 9) Ban prbedi bienik zašuti 2 2) - Ca utnja vajaa je 2 09 vae r e guha rava napaa je vau dwu nda bija krina, ubic7je di mng bi 2 2 [ ) - Hrapav am tav am 2 - Svaka ua pade nadi men vai uz dah ranee jetrvi 2 77 raškvić ga je ui au Amb tja ga parnicm ipac nad je diza na njega zdjnu
rečenični n iz
4
5
pest bludnica gaje iznevjerila, podagra navijala ga na muke 2 7 - Prođe podne dejedna ra 2 20) - Skočih na klupu htjedoh govoriti 2 12) -Svečana nedjea pre podne vropaje propala 2 31 4) - Ko Boga te moim idemo 2 19 ) Da leje sivi grad vanipd sneg 78) Vrisnuše žene, uuti muzi 2 41) - Podmeću m noge, staju mu na prste, uvaju ga laktima 2 41 ) - Odletio m u gizdavi lugarsk šešir s perjanicom rščupala mu se paživo ureenaJrizura zatutjila glava o bačva 2 42) -Neće se izubiti ne bojse 92) Poučese u se ustuk ne 2 8 - Dajmi pušku nećeš se jati 2 45) Za dva sata bismo stigli do njih, to jamčim 2 45) - Puti me kući, kim te svim 2 60) Spavaj, ne boj se 2 65) Danje malen, žea je ve k 16 9 2) Ne vidim vas suve suja agraji ovog mog bršana 102 2) Mislo sam, ubit e me aća 55 2) t 22 2). To je slava hrvatskh vojvoda / Toje slava još i svega slavnoga naroda 286) - Hitre sluge posluaše / Izvedoše tamničare 43) - Mum mue rps sluge / Mukom muče plen svoj grabe 46) - Žie a srce kucajače 2 20) 2 Bše neženja grbav malen, ružan neka proklet od naravi 1 1) - Tako rade razbojnii ne rade baruni 2 63) - Turopoce predobi je gospodin Vuović oni imaju većinu glasova 2 8) Ban će biti Taha Alapić uz bana 2 28) - Ta su izašli bez reči 2 192) Odmah, na početku, mnogo sli 2 248) MilovQste u tajnos s nsladom, / njene drage se svilene 52) Šume olo mene u povorkama, snivaju 59) - Strpaju ga u auto izmeu dva sražara 90) - Zrakje bio bistar, prore da neka dragojen 93) -Bezbrižno čeka selokzuesvoj ' ajičak čarobno 2 58)
Toje slava hatsh vojvoda Toje slava jof i svega slavnoga naroda Hitre sluge posluaše Hitre sluge izvedoše tamniare. Mum muče rp ske sluge Mum muče rps sluge Rps sluge plen svoj rabe Življe ca srce Srce kucajae. Baše neženja Begrbav Baše ma len Baše uan Bše nekoproklet od naravi - Ta rade razbjnici ne rade baruni Turopocepredobioje gospodin Vurnović Turo poi imaju većinu glasova - Ban će biti Taha Alapić će biti uz bana Tako su izli ašli su b reči. Odmah mnogo slika Napoetku mno go slka. - Milovste njene drage kose svilene Milovaste u tajnosti njene drage se svilene Milovaste s nasladom njene drage se svilene -Šume o mene snivaju Šume u povorkama snivaju
1059) Stajuga auto Strpaju ga izmeu dva stažara - rakje bio bistar Zrak je bio proredak Zrak je bio ne dragocjen - Bezbrižno čeka selo Selo pozuje svoj kajičak čarobno
83-85) 2 49) Šta svega akoje E, boga mi lepje vrgo se u svoju majku imala osamnaest godina! 2 36) Eto ostai smo prate/ji 244) - Eno oaraju vatru iz mitraeza, eno štekću ljuto čujem ih 2 45) -Pa da ovoje njegov zavičaj 2 45) Meutim, žene ipak dolaze 2 29) Meutim, sveje bilo gotovo 86 3) Postaje pjesnik ha 106)
Što bi reka, dragi pobratime / koji nosiš od Rvata ime 168) - Vinodolski dolče da si zdravo / Novigrade pozdravam te lipo! 06) - Mlo mi je, gospojo majk 2 73) Primamo te pošteače 2 205) - Hajdemo, gospodine djed nas če 23) - Boli li mnogo junače? 238) - Toje tebi meso, Mato 2 47)- Ništa ništa dragi moj 2 \ 3 1 ) Pozdravam te, zelena šumo velika 147) - Lastavice mile moje lastavice, govorim vama 86) - Stante, braćo, udi! 205) -Hvla vam, dokore! 15)
Dgipepou cetsm / Novca u poe cetinjsko; / Trei petli u mjestu Cetinju, / A Novia pade na Cetinje 47) Od istoka haračlejašu / Vode golu na repoveh raju, / Od zapada haračle jašu / Vode golu na repoveh raju /au zmaji s sjevera i s juga, / Golu ru na repoveh vode 57) �ba zatubi ide ban sve se plemso znu sto glava istaknu se uvis 2 20)
To me spaslo-postahškl 2 14) Liše na asaltu I stopala I vjetru 30) - mati srce - to zna"ibiti čovjek 55) Kroz smiic nježnu, vodenu pi Svakako grehota za nju rovinu javorku idem k izou 1893) Žito - žuto avo pruga no 6 8 2) - Tu iznadpoočne vode tamne od pastre i gorke odgro mom satrtih vrba - ko sokol d ispire otrov iz rane kojujezadobio bor
6
A Hlpiu j ink bl tšk ž stvt Bund Njp mtn unut kmd kuh md slnin Njp uzm Hlpić kmd st ht vliku pstlsku lvku Zvjzd i mj s pbldjš nš u pmml s z njim L su im tun zbn Gl i Djčkpnu n šu iz dvn zdjl t i sti pli su nšt pd vtim N tm tvnjku čuj s njstsvn z mčnh bsnsh ždb nj muknj škg slvnsg bk Ugnj b pgld pipst ku šim tnih p Dmmi suj punji i gj z v Gič Kimj su nstnjn bžu
Ali gd svjit n mž j g bni L pvdu njgvi vitzv mldi lni Nmi i Rvti Abni silni ng i stli p izb jun
A Hlpiću j nk bl tšk stvt Bundš l Hlpićuj in k bil ž stvt Bundš Njp mn unut md kh njp mtn unut md slnin Njp m Hlpć kmd s ht I njp um HlpĆ vliku pstlsku lvku vzd pb!� djš mjspbljdi. nš pmmil s z njim pmmi l s z njim Li su im užn Ili m zbnu Glipin n šu z dn zdjl I Djčkpn n kšu iz dvn zdjl t pj nšt pd vim. I st ptlj nš pd vm N tm tvnjku čujs njsttvn znj mčnh bsnskih ždj� b 1 n tm tavnjku čuj s njst muknj šikg slvnskg bk Ugdn j b pgld u pipst ku šim tnih p ugdn bi pgld u pipst kuć šm tvnih vt Dmmili suj punji l dmmil ju j j. l Gčj nstnjn buk I Kmjj ntnjn bžuk
t n znš? Ali Mlći nkd v zm nsu upli ssvim p svm nčnu i nii i: itk išt ji d igdj
S
b mj d bjs / Ljutjtgn pju ži / l kjnjg d d d zču štpt šum vik n ulii smks Imj n sbi ln hlč nu k§uu, kn čiz mi, sjjnu pu vnu tbu pk mn U tbu mtnjdn md ub pjdn šil ml dtv n· Lpt mjsćn v l kmdić kž ds u sjnm dd m" i glub vi n s nžu dč nvju p sbi nj slp gluh b zub - zu mus m zigju tmi vlvi mi tO išu lg u Kup zln n vjtu sjd p, tguj i ub nigdj n nšm sjvu V [ lim bt bdt sm i lstn
n (nit
n
l ntk dgv I nitk n dgv
Nti itk dgv
U
ntk ngdj dg nšt I nitk nigdj n dgv nšt
Niti itk igdj dg išt
*1 nik gdj n dgv ništ *1 ntk nigdj n dgv št Nti t gdj dgv š * tk ngdj dgv i p k nt nd P s P s tm čudiš L ti pbz npd P t tvj žn n P ti tg n znš mj špsti M P n h ngn d d P i npisj
p
ztim P nd P zšt
L
smaralisveicom 0)- Člo se klesanjegubo silovi o dae mena e se činilo da menjei pod ešm udacima e e
t
A šo si ud e nosiš u alu 26) e A psi sče e za njim 49) - Ormkući e donesem moi ese o pam 162) Kudćešea e na rdava nea 63)- Šo či nie e se ne bee 4 19) - Tu se idineviuju/e Nedu aspasuju 1 474) - Onaj se men preorio u zlao e sa kao sunce H Dogovoe se e dozovujednu vješu 1870 112) Pi obišao morem Afriku e oorio novi pu ndu 13) Bio in siomaš obiei epozao svojim primjeom šo mu i voa može 13) - Savndus insrucus popisa će se invenao e se ne sme nikad umanjii 2 21) - Osjeća slani znoj ela e plešeš 154)ofnik rvavi pra vim od ice I Oia! ću s ela znojTe pe na zemu A o si lud? Te nos au. -A psi se Tepsi poče za njim Orim kući. Te donesem moiu Te se opam - Kud će šea Te šea će na rava kmea - o činie? Tese bee - Tuse Đidi viu Te Nediu rapasuju Onaj se men prevoio u zlao Te men sa kao sunce Dogovore se Te dozovu jednu vješicu - Prvi obao morem Afriku Te ooio novi pu u Indu Bio sin siromaške obiei. Te poao svojim primjeom šo mu i voa moe. - avndus insucu popisa će se invenarno Te efundus in sruc ne sme nid umai Osjeća slani znoj ela Teplešeš kao anik avi S kama pravim od cice oa ću s elano Te znoj pe na zemu
Ona planu ko vara iva /pa odvede nevana dora / e dovede bolesnu Dojnu 2 46) -Onda seje Janko dosiio /paje dobra konjaposid nuo / e za njima ide I poragu / i sže ih na rećem konaku /paje Janko Miru besidio 6 619) - Baci ašu iz dnice ru/pa dova divi i haru / i načinijednu sinu jigu /eje šae Koprivici Vu - Opai ga elica sesica /pa pred njega u poe sleila / ipod njime konja 6
faila Skoči Tale na noge lagane /pa se baci na konja dogina/i odlei pe poa avna 36) jepaša abor učinio / i aspeo belo šaoje /pa oale sinu knjig piše / ejeae " kršne Pipee 31) nego već i n o i ne samo ne samo da Ne samo da žive nego se i ove i bogae 9) - Nesamo da su Viska pusli da neueeno jede i pe već su mu i sami nudili i naa kali 3) Ne samo da ive Nego se i ove - bogae se Ne samo da Vispusii daneumjerenojede ne samo dasu Visp si da neumjereno pe - Već Vkui sami nudii-naali su Vis i zaim i a i onda Hamonika se oglašavala rabludnim segnuim glasovima sadjače sad slabe i zaim neopazice ihla 960 2)
li ali ja a.
lli si se na me radila? 607) u li nigde nig nema 2 292) sipan? 2 790) si me zaboavi? 12 790) - se šo dogodilo? 94 9)I ne vidie 930 su eš dakejavorove 1 22) ću brai kiu cveća? / ' u pii kondi vina / ću ubi mladu momu 1331)
ili
i
mr ii preboe, / e msim s bii Np 1 28) i grmi, ' se em rese / ' r more I bregoe? pj 2, - D g p i e boe ei đeok o i pei (pr 4) -i o i or, pr 20) - i oem o me ii kmeom o o eko o skoko Plce) - mi por se, i me robi pr) ođ, Mr e me ge / i' oi pemo io pj. 2, 07) G reemo se ssemo / I ome, i mome or I I too, moo bi I i ome mom Npj -4) Do re me rg, i s, i e ik ć, Ovetc 2) Ds s bro osei ose, iipogi pj 22) -i me pokor i i ike pog Kažć UČ. 6) - Šo se, se e io, Ie bi mo ko o si bio pj. 1 26) Oie, pk m e oi; I i'egegosp I e oi i I mee ssim osi (pj I , 274) - Skom po mo, ii preike ee apć I ) - U br s rio, - ii Dačć Pice ) - V§e e mso i mr e pose ieio Šeged Djeca bža 1 6 ) Prlg i javja e u rečeičm izu ka amala predika zrčuć
m ptjaje alteat.
O ome em ie rgoor? i - ii Dubca Haća) i: ke ser eeri ee bk Pe ) Preblka kapaja čet zaa pg ii u idm rečecama Od
ga jemu zblijedi egv ekčk ačeje zmče pred gramačkim kje izče uprav d lpljeti A ka ada klpje zče e, adu izbedeim lesičim ačejem, ateaiva rata Prilg ptaje tak rtav ezk u ak klpljem rečecama mgće e dakak ztay alie deve i r i ps, se er kk Dačić Plvce 2) - i eg i i kog Npr 206) -ogob m eog I eog i kreo g p 2 2) Nek i kpi rob i robi (Npj 2, 12) - oe i g ii ee ko Kaleb Pižee ulce 1 ) -D ie o eo smo ii moo eke moieproro arikvić, ke 8 ) -Se esproo s be so e oree ii s popre eo rke obke epu blika 1 /) ezav lžee rečece klpljee d v
i r. ps Se k er kk i eg kog a je rečeica preblkvaa jekaem) ogobi m eog Ogob km eog. ogob m eog Nek i kpi rob i ek kpi robi e g Ć e g 78
Te rečce preblkvae ptajem a dga i ekajem)
Oe eo smo -e o moio eke moe pro rok. t u je rečeice preblkvae pajem.)
Se e sproosi bie so e oree i s se e sprosi po prime o rke obke Ratav vezik i avlja e i u abrajaj ad je kapae rečeica u eza
vi lžeu aeativa adžaja
Sek Be, Čik Do ko/e s be eić 1 I)
Ka rata vec javjaju e j , O u tlki až b lježei ka aiki i uči zrčaj e se b ibm i oem i pkom lvce 80) Ur bo mee Tri (pj 2 28) - k e mri g ice 0) T se bri mor o seeo e Pvice 12) T po i po r Plvce 1 2) Aleat reče čga adržaja iču u bio o i
U i i k dugprilz Tak
Do bo s bo sr Vo o o i e o o' pii, o' kp kpi lce 3)
ataim e aam rečecama zajedčk t da e mg klapati bez ikaa gačeja u brju. Kd drg ezavi lže eza mgu e kla pa am p de rečece. POTNE ČECE Ka uprt prlz i vec avljaju e i o ego e ipk, ok
međim smo ope, m m ek ge k ok, mo, eoi oi gei i lže zzi ka ipk, p pk p priom p pore og, oo o k ope kmoi, ekmoi oi ge, o i dugi Reč ka pilg ima ačee rd ačeu prg međm ipk
Njime e rečeič adrža uprtavla ekm drgm rečeič m adržaj, zečem il am pšljem A o o ogoori (Npr 7) A oe om i o kme b r Brlićauać, Priče 7) A e im b? Brćažura ć Piče 6) oi mo s mko p , 200) ečece pilgm rad uapa u rečeči iz Za razlk d rečeca a atam ravim pilzima rije e u ečeč iz pi vše eg eda rečeica a uprtm pilgm Neg be ob I s gori prop Dše 13) -o e o oe oo ge ske Plvce 1 ) Opri e o kk 7
t ono j bo zmj r 28) b l, mn n Poslovie) - Ustsn stou sun sjjn mjs n zp Np. 3, 64) - Prn o ojg prt, op o njo put (zreke 12, 26) Obno gr, obn po ( Marać 46) Sun đ, mjs đ Mraić 46) - Ns n gšo Hrt o po z slobo n glus n ns Maić 1 8) - l Po gou oboro glu(Brić-Mauić Priče 3) r bol toj pro Šeoa 2 17) - Po tm rčm znu soj orš st čspoj s t n trmu u Šeoa 2 48) mu pm rn oč grl o bs Šeoa 2 10) Pstrs rog ruku ounm zuom koz no bubnj mrmor oom (Šeoa 2 236) -Bt pon, mož n (Šimuović 4) Jknulj njprjn puš, mul tutnj spunl b su rgu Šimuovć 56) - njmjš pobočn on, u r mu s gol sb (Šimuović 1 19 ) -Strl oo lo sno, m n! (Kefa 2 55) Onj ronsk mprsonm prčnjo m s nsuslom gomom jtu, s j posjlo n nr nposprmn spon š ngo n nbsu sčnost Krlea 2 271) -snj Przu blg t, tjn sj mrslo n krvu lj n mok šum n nu (Krea 2 229) GnruPtru o noču Morgnu n s splo, z s nkrtn poso osjo s prtšm (Krea 2 2 1 ) - Mtg n mog š jt, o mlj o n mu no prlo Koar 2, 20) Nto s n nju n osr, on jčno nšto mrm Kolar 2, 29) Jr pjJn bl obr ml j bl Kor 2, 35) - s pjš brjtr o (Koar 2 0) Jlžm nptjst upou, mjs ut n žuto žto sj Tadijao vić 104) - Toj su os mn, oč su t o šum adijaović 90) Sj moj skšno tbj m (adaović 47 - M/pro lunj lojutro po pom, o pon srt rčmu n Nnu Denia 89) Otrnj tgon j u ru Kaeb 263) - Mloms uz m, lmu (Kaeb 126)- Prrj p, pr osobto Keb l �58) rš r srumn, sj pmo ubo (Ka
eb 2, 68) pak e moguće i ai reče a suprotim piogom ai je o sao siski oboeo
p% nost spopunt s npr s sprt s nn rnost s nr soj sto utupt(. Muać 24) Karakesiči su rčeiči iov u kojimaje adje rečeičo utovo obijeeo suprom prilogom n mnu njm sumr st / njm t no p Ma uranić 6 1 ) -Sob bš mrčn ug rn stolov pt I utu r· mš bl kčmr Šeoa 2 160) - mnj njgoo prot s, j
njgo ostt u no m plm bt prbno n srmotštu
180
Šeoa 2, 32) - rsno mj m bo , nmtrčn g zl on sb u oo znj ob l Els urto Šimuović 60) Uzo u torbu /u r u t nsuo bguš por tog po uluKor 22) U tkvu e zu mogu aći i ssava abrajaja
7
u rlo nbju p rv t, uč pjn s pro mnj, rg j trs s or (Šimuović 56) Preobka kapaja mo hvaii priog Tada ibijedi egovo ek·
ičko značeje i o u pvom redu iiče vez među skopeim rečeicama a oačuje i suponos ada i klopjei ečeca pa ako posaje uproi vek. Sč z grm on z njm (pr 44) Nđ br on sj no os pr 89) M j o gr mu o plč olovie) Mš s stzl zub škrpl (Šmuović 56) Oj jj pun n sr: br progut oL nbo ub onj Peić 3 2) I r eč kao priog ozačue rečeiči adraj kao uprot ekom du gom irečeom i samo pomišeom l Po ro ubš stnu (ićMunić riče l ) - Jn tog popon n nom ogor Kor 2 30) nj on sl bšn. l so strojn (Koar 2 22) brzo ž moj stšu: J
uglm spr sb n m gl nstno so, sms, stno, stno or (Tadaović 46) - l Šmj go nšto rugo
(Kleb 256) Rečee sa uprotnim prigom l slau se u ečeič Običo je mu ema vie od jede čene Ur Mu n tn ml, l s brn no tzo; / Snrbg ur n Hrvt / L j s mst pomstt n m Kačć, Razgovor 102) - Gls muj rto j gooro otrsto Šeoa 2 2 0) - Žmor sstš, pjloj potjno Seoa 2, 20) - Sj blo mo, s to po zm,
šputlo s smo u po gls l tjgu mr ssoj s poštnu ušu o sprn uoč oLuj (Šeoa 2 L I O - toj bn too u grbu l mu ojput n opustš žn ržn poslo sos ool Šeo 2 l) sn su o, luđrm mor ogort z po pnu šumu j Bo smo jnput u gon (Šimuović 5) - N on nsu nšt goorl su l (Šmuović 46) - pj tj ogđj prormo m Mrkoočn stom bš ć born (Šimuović 4) 1\ro j po s zo (Kolar 43) Bo b s n n Mr snusuuj (Koar242) - Ons to opž lč Kolar 2 4 ) o j gospo prgort j tšo sromu čoj žjt! Koar 2 2) - Prol op jsusj lg Šm n poglo (Ka b l260 Spnj n 03tr, l mo spotut (Kaleb 2 55) rj sn mrt žto moju (eić 6) Možš pro 8
pos potn vezn kada se kče peo I sprotn prloz blk klapana počn iražavat prvom ed pvo njeznu prmen nezn pro ada akve e sproe rečene rado pklapa zanekanma (Np 3, 364) (Tadanovć 7) (Kaleb 2 5)
avla se rečenčnom n kao samostalan predka (ja, Don Kho 79 2)
Kao suprotn ploz avau e u samoalnm rečenama u ečenama prklopem u rečenčnom nzu o reč
(Peć 7, 3) sto oblJczeno plogom
Suprotn plog
237) 2)
(Np 7)
U
nak 2 7)
eč java e kođer sro prioz I njma se ečečni sadr oče kao sproan nekom dgom, zečenom l amo pomšlenom
(ŠmnovC 50)
(Npr 6)
(Pavlnovć Rg (Npr 7)
Mažurnć 4) (Božć Kuan 300)
(Marnkovć, Rke 43)
(osta Kovačć, Repblka
9595,44) (KovačĆ, Regsraa 326)
(Ivanoć (oslove
(Np 4 350) e 4) l Lubav laan Mća 2) I suproti ploz
(Np 9)
(Kikć, Dedija 3 ) (olov (Đalsk
postaju sprotn vezni kad nh za ha preoblka skapana pa m zbled lekčko začene e na prvom meu stanu izat pvo preoblk klapana nezn pron adržaj služb suprotnh ploga aVla se samostlno ečenčnom nz složen plžn zaz kao dg Fao epblka 9594-54) (Kosor, Nemak 9) (Barkovć Do lna densva 26 v Mažć 39-40) (Begoć) -
Suprotn prlog A: 182
ava e kao samotlan predkat B: (ARj 34 42)
l3
at nel grt (A. Šenoa Prpovjes , 3) - Al e e ne dad gledat / a nel te hatat (Npj ) Mng d a n t ne na t ee , a nel b na taje nekć b (Jurkov ara ne prpovjsti 1 ) - Njena nebčna paa daje ala, a nek l dptala a egtčn deanje (Đalsk, od starm krovovima 338) ti složeni prožni izrazi posaj sprotni venic kad h ahvai preolika skapanjapa im izbijed ksičko načenj poč inj pvom redu iati pra vo samo skapanje i njgov suproni sadržaj. UZENE ČENICE
1
ao izuzeni prilo veznic javaj se aa a tednedn t tek i dg Reč a edn tek i složn zrazi a t jedn t javjaju se kao etni ploz u samosalnim rečeicama rečnicama pkjučenm reče ničnom niz Ti prioi oačju rčeniči sadžaj kao iueak od kakva dgog rečeničnog sadžaja rečenog ii samo pomišjenoga M e nd n dl n I a e pt pb Npj 1, 633) Starca čae ka kaen b e kat agnla (Kovači Regsrara 18) - ana gra a e Selan negdjepance Kiki Dedija 5) - naje a klpe gpdna pleentg ( k, Dedi ja 18) - U Ken nkga nea a t njena jetka a da lat gr (ažuran Prče 6) - Se je jedn jetka pgaa na tp (BabTžak ) tae ne čejedn t e a pned gla (Babiežak 1) S plegl hlad pd ba tekjedn djete paćaka e t (Babežak iuetni proi a a t edn edn t tek posaj izetn ezn kad h ahvai prolika skapanja pa im zbijedi leksčko ačenje i počnju pvom redu izrca skapanj i njegov uetni sadžaj. ZLJUNE REČENICE
8
ao zakjčn pozi veznci javljaj se dakle, at, tga pa b na t i dugi Reč dakle, at tga, pa i sože az kao b na t kao za kljčni prilozi označuju rečeničn sadžaj ao logičk izveden z nekoga dugog rčnčnog sadžaa izčnog ii samo pomšenoga. Rečec s tim po ma javljaju s samosano ili prklopjen rečeničnom zu Ma aa dakle e tele (oslovice 181) Daklen a pn te (Npj ) - Rea dakle ptade ne (Briažra" 3) B a dakle arae (Bat�i Pejsaži i vedte 160) - Zat draa
taa ač dja kd taa neg d gledana L ađarevi, Repuika 1573,6) Je l t at ane daga je l t at ane tegn ed (vadi, Novele l l) -Jnat e gdenaka nea; / ga ga jnak al (ati Osveci 3, 5) Jedanpt e , pa t neka bde pten (BaiTežak 1) akjučn p iozi kao dake, at, tga pa, br na t postaju a kjuč veci kad zahvati preobika skapanja pa im bijedi eksčko načenje i počinju izricati pVom redu skapanje negov zakučni sadžaj ONlDBENE REČENCE ečki s prioz objnjenja i ta a sansko je stski sno obi lježno b Jeje pen na ene lađ d eda batna a d edenga aća (Srah ) -Jer k la ć bt Efaj / ka lać d Jdn ( ošea 5, 1) - Sada ć ja al žet ta dta a e nač (Šmunovi 5) eka de Bje - ta nak ne čn nta l (Šmunov 17) - Itna b ptat će t jeren be a be na ažuran" 13 l) Osim ovdje naojeih i razvrstaih vezničkh piloga vezika mogu se i dugi rilozi plžni iai javljati kao venčki i postaja veici ako s samo upotjee ako da se odnose na odnos jednoga rečeničnoga sadžaja prema dugom Zvo oee ečece
(Bez preoblike ustojstva)
U avsno sožnim rečenicama preobika skapanja (v. 6 popuo dokida rečenčn gc međ shodišnim rečenicama i vrava jdnod ih rečenca rječ na kojem mjestu sojsvduge Takvo se všavanje pi dijevanjem zove atrbc}a (v. t. 860 d.) Rečca koja u svoje sojsvo ako pima dugu zove seglana a rečnca koja se vštava uz ječ na kojem mjesu u usojsvu drge zove se ana Zavisna rečeca čuva pi om so ono unuašnje ustojsvo kakvo je ima a pje vrštavanja Kad đe ć / ćnak će dae / jet (Ivančan 5) o je zavsno složena rečena saVljena od ovh shod išnh: l Tada će ćnjak dae et Uđe kć tada Dgaje ishodšna rečena tu vršte srojsto pe, i to z plžnu oznak vremena tada Onako kako je ta pložna oznaka zečena u pvoj shodišnoj rečenc, nma nkakva sadžaja, nego je samo označena ajčkm 8
d.
Uđm ć oli
Bn nspohli pdsom sojim Thm ojij z bio d smo jni
l Updsob sjo lo o
ilošj odd d jo ndlo somn z doboln
oj psn vnj d
I Bn ns pohli pd som sojim Thm z o
Jni smo
Upob sjo iloš dj odd m jojpsn nj jdno ndl somn z doboln
Bnos Thij bn bio
3 Njo s Thij z bio
d o.
U
Pšoj dnsl mijln šć jj o dolo
Ko sm i bio polih s porb j so onj šo sm z lj b pizo bio l To s polih pob j so onj
Lji sm bio 3 Konj sm r bpio bio
0)
l Po o
Nsl mln
3 To j dolo mln šoć
mln šoć
o o
j ol pio o d d n ni mislio 1 lj olio pzio n o
zboj Plo mc d s n bi pibliio njo ojij bio n pod mslinom
Sbo j Plo m o Plo mc s n b piblio njo m . Njo mj bio zn pod mslinom
Šo d
3 n ni mislio
njo m zo
sožena rečeica sa svojom gavom sa svoom zavsom ečeicom, postaje zavisa ečeca apama dgoj ednoj gavoj njoj nadedeoj zavso soženo ečeici g) (Šenoa 2 52) To je zavso složea ečeica sstavena od ovih shodišh:
ZAVSNE REČENCE PO MJESU SVOJEGA UVRAVANA U GLAVNU
2 3 4 Složea ečeca ntala e z ishodih tako da je duga, eća i čeva uvtea pu sve na st ač ame doše su p obekt Sve e ečen ce kao zvse stoje stom odosu pema gavnoj Između sebe su koodi e p a se o dvajaju arezma ko u evsno složeno rečeci kad se nabaa h)
(Desica 309) o je zavso sože ečenca sstavlea od ov ih shodinh
2 3 [ 4 Sožena ečeca nstala je z tih shodiših tako da su se po tea i četvta sklopie nezavisno soženu ečecu s popum dokdem ečečne g ce kanjanjem svh zalhosh djeova a ezavso složea ečenica du ga shodiša uvrštee su oda u pu. to obje a ist ač. aime tako da s došle pazi subjet Obe te ečece o zavse stoje istom odnosu pema gavnoj zmeu sebe s koodire dokuta je ečečna-gca među ma a sastav piog ećo ishodišnoj ečenc peoblkova·je sapajem stavn veznk Obje zavse ečence uvtee su zavno a jedo mjesto u tostvu gavne (Peić 341 o je zavso sožena ečeica satavena o d ovih shodšnih
l
2 3 Složea ečeca nasala je iz th isodih tako da je pvo eća uvte u dgu, to pz objekt a ond e ta sožea ečeca uvtea u pvu i to pu pžnu oaku 88
00
Budući da se zavisne ečeice uvtavau uz reč a koem mjes u usoj stvu gae, one stoje pema oj u odosu stoga rečeičoga diea kojemu ppada ieč uz kou su uvtee Po tome one mogu biti i akve se ečenice pidužuu izazima pra začea Poed toga zavise se ečence mogu pdžiti koo imenc zamjec puna začena u gao bez obza a to kojem ečeničnom deu ta imeica i zameca ppada akve se zavise ečence zovu One mogu ppa dati svm ečečnim dieovma, a ne zno, nego peko mec i zamje ice kojo su pdužee a o zaisno sožea ečeica sastavena od ovih ishodnih l.
2 Sožena ečeica stala je tih isodišnih tako što e dga uvtena u pvu, to uz pznu pediku zamjencu Po tome je a zavsna ečeca predkaa zaak 3, 4) b o je zaviso sožea ečeica stavea od ovh ishodišh l Sožena ečeica nasla e z tih ishodiih tako to je dga uvtea u pu to uz pzu pedikau zamjecu Po ome je t avsna rečeica pedikaa c (van Mažunć 9 o je zavisno sožena ečenca sastavlena od ovih shodih l Sožena ečeca nataaje iz shodh ako to e dga uvtena u pvu, to uz pz subjekt Po tome je ta zavi sa ečenica seka d van Mžuać 4 o e zavsno sožea ečenca stavjea od ovih ishodišh 2 Sožea ečenica astaa e iz th shodšnh tako št je dga uvtea u pvu i to uz pzi subekt Po tome je zavsa ečeica subeka e U (Peć 2 o je zavso sožea ečeca stavea od ovih hod�h 8
I Uuon će e Vuvau n o 2
s ma
dole o
Mloše meo da ma neoaneno udene a so oe
f
Mloše meo o ma neoaneno udvene za o oeka
u
o Hoe da me elaš
2
De e dobo dole 2 Vamo se
u
dole
Punc u dol na oadu da de oolcu ća
2
nc u došl na oadu ao 2 Putnc vde ou ća
Hoće o 2 Pelaš me
u
u
o ada l oeo sae Sa se dužba ubla edom
zao.
Saneš l u dunak mu bezdan evne do Zemuna
56)
Tada e va dužba ubla edom 2 Pokeo sae
u
De e dobo dok e vamo
1 Onda bedan ene do Zmuna 2 Sanš dunav mu
onda
ada a loe od azlm zaaama e su e
Kadse Tue navlo ovna Sknue a oone eške
e
ak u 2 Plove od azlqm zasaama
ada sne oa oone eške 2 Tue se nalo ovn
u
ak
odno avo uek oae avećeao,ee u od onova eme ada Maćea Boa onudla e Mlošu a ne kućanke lue dok m nema aode
1 . Maea Boa onudla se Mlošu a ne uanske lue dole 2 Mlošu nema aode
l Zo odno ao uvek osae naeće ao 2 Uod e onova eme aa aa ao
U vbu d u Vud Gdj nam nd b
9
U vnju d u Vud U Vudu nam nd b dnn mjn nank vmn k, un namj dn, gdbn, dun n, utn tajn
Vud
Odnn čn Odj jajm daju j na au dv tav ka dt 0 Oda j jćajm 2. Na vau ju j dv a, k d
jćaj A ka u kjjj atć b nat namjnjv b
k š kj
b
kav kk
ka b u b U t j atć b nat namjnjv
š
SO
ma dnvk ađa kjma mžš ak d an
5
. ma duna aa Dunavkm aama mžš ak d u an
kj
dunav a
vn .
I Djakj knu utm Na utu u mng ant ut l Djakj nu utm na kjm u mng ant 2 Na utu jmj djak nu mng u ant
2
be e zvsn sžene rence zvn je reenc dnn On e dn n mencu kjj je pden j je bun svjm džjem ndpunuje nen, e je tme pbže znue Od hdšnh reenc Ki e izn 2 Čitš ni k se menc i u je dn n s predmet, mgu p dve vn sžene reence u kjm u vsne reence dnsne i itš izn e 2. Čita ni ke izn eec se premd punjv ve uvete pk ne m že uvrst u duu k dnn k u u nj veznk prz Tk e d hdšnh eenc Tenpn dđe ti 2 itn pli te mže kpt žen
Te npn dđe ti ke itn pli
ne mgue
itn pzli te i te npkn dše znmk je zmjek prg i kj ne sprev tkv kpnj: itn pzli te ki i npn de 7
Reenc se premd punjv sve uvjee p ne može uvrst u dugu k dnsn n nd kd je ve kpjen d vše reennh usrjtv, ukp b se sm kv medu njmke ne j n pvm mjesu Tk d dšn reenc
lk H e pi i dzili e
2 De e bil pil Žens žen
l e kpli i dzili de k e bil pil
e mgue uvrs brn k se ne zmen jed eenn usjtv u nezvn sžen shdšnj reenc (l * De k plk S e kpi i dili bil epil Mue sm vk
De k dzili i plk e pli bil e pil
k u nste ve dnne reence
Žit e menic k b i \ek pd k en ti d pdi Frn
Mžun dšne eence Žite menic 2 Meni bi ek pd k ien ti d pdi
e e đennk k će pt mlit Knjev 9
hdšne reence l ee enk 2. nk će p mlit
Nedtni di Gpde U kim e nm p Knev 81
hdšne reence . Nedtni di U dim e nm p 3 Gpde
N ipd kmen n koem e iiđe mli be rĆ-Mrn 9
sdšne reence
I N ipd men iziđe mli be
2 Se n kmen
Tee enl k i kmele kee eit pitinl n pple di
Mtš ) shdšne reence I
Te enl i mele
Geite pitinl mele n ppte di
zdi pim k e e lepili litići i bte elen
Mtš 8) hdšne reence l di pim 2 Ok pim e lepili litići iz bšte elen Slii e mi i e pdi iz n Gn , shdšne reence: 1 . Slie mi Gmik e pdi iz n Din etlt etlt Sin, etlt k eti Grn) sdšne eence l Setlt Sin din etlt etlt Setlt eti Ume zeše en d n ke ipneše klbi e t l m dle mi Ksr , 0 shdšne eence l U me zee nen d n ke i pnee kibi
Klib e tl m dlek mi
bled blen e e e lte bz ti Kr 8)
hdšne reence R
ć, bled bln
U e e e ltie b ti
nju a lje ona ba ona sa Apoloa Apoloa mlados kojaje kojaje sa sedamnaes godna bla došla na dvo Bena Benadna dna se sjeaju kao neve ne velkog, lkog, al al čvsog čvsog emen em enog og čovjeka jje sa pa konja nka bo osvanuo ped dudvom palačom o pojnk Nema a sn e sva gadsk gadskee koja koja ga n e b anmala a nmala Nad vojvoda ma da pm podav poslan hvaskh saea j su se ve lan Beču bl b l pokonl nadvojvod Ka Kapca pca ne se n po esla dje sm snm, smenm am kojm je bo ušao osavo do anu A djepomso daje o ojj novoj belo belojj lepa nznan nzna n sa s a sesom gub gubše še ačas u njegovo jegovojj duš sav on onaaj a s kojm kojm h je bo obao oba o u svojo svojojj maš na samo da se vao svoju odnu gou kojeje bo ašao e nemo aluao Bo sam čoban čuvao ove u dušvu sa svojm velm psom skom s ko jm sam se bo jako spaeo Nema venega čovjeka čovjeka Onje mao dugač koga on ne b ponavao dug ač koo u koje a mu b se poloo upan snop slame ušed sve one on e samne suvšne glupos glupos je je bjoš bjoš mogao mogao un Ja sam popuso ped enm nes nespoko pokojsvo jsvom m koje koje b se se Budm se ek ada moglo peo u našu agedu sada neobčnog neo bčnog sna u koj koj sam bo ušao u šao još u djenjs 222 - Ob Objavene javene su a ne sva je je papa papa n e b b mogao sam e e se našao nedan ne dan pela koj koj b ga bano 2) l
Zgabm velk no koj le a mene na polc Velk Vel k no le le a mene na polc Onda se sjeo ske jednog jednog uopenka na kojegaje bo našao pe dese ak godna čudo se šo mu se ne povaa Boje našao najednoga uopenka pe deseak godna e ne ota a n ah hot stta ava a s edav oglled oča a kojoj se og plloč ena a p sta aklen tka a st gla atk o kao kao gl do ve ed ebo o je v Neb ske e lju udsk le e lj vol vo oe nev vo aho ota ne stah sest va se eda ava gled ći o og pl ći ojpl len noj tak kle atk koj sta glat
udske a najve su do censkog poa sočne lvade na kojma svakg sva kg ea pasu velke hpe bh a Na sočnm ladama svakog ea pasu velk hpe bh koa Nsuu l o mun Ns m unee slke pošlos koje kojesej sej avaju Mune se slk pošlosjavaju pošlosjavaju A moda puem naemo na ne dugo selo e nsmo mogl odavde ugleda Nsmo mogl odavde ugleda ne dugo seo s kamenih i s u i čab us u čab upus la kup ivala skiva iti tisk be edaa koja su pi nih h b ka ameni tih h k na s ti Dana ns ske dan le m m njele amn ep potam sttae še s na aše am n led dam m gle klom ciiklo le s s c imo ovale u zim su glaa koje s gla ebo eb o o n atsk k hrvats hrv to das s i o oda ke eke sme
l1a
e popoe sta stae aše m naš dam gle eda a gl laa ih g gla enih daa i s men beda ih be nass s tih menih Dana ebo o tsk ko neb hats astto h odas i od e i sme onsske sm aon le mađa jele amn nje tam
Ta kamena beda su psk pskvala vala pU u čabu Kamene glave su m vale s klo klom m Podglje pogled samo s amo do u m koja p
L Podgaje pogled samo do uke mu 2 Ruka mu puš
A baše meu vlama jedna mala vla po men Kosjnka koja baše ove no p pu sala sala na emu sa obla ob la - kn knula ulaje vsoku emač kapu sa lanm pe'aom I kojojje bla dopuoala Na njenoj njenoj bjelčaso bjelčaso snoj uc ko kojuje juje bla podgla p odgla sa s a svojm I daeje Gjakob ema adha/aje moda lca jakobna na bajala ba jala sve sv e pona ponae e ude koj koj b ene mogl pomo Ks Fankopa nu Pus s e s njom njom u agovo meša mešaju ju svoj dalman skjed dja/eka sloenske e kojma se bla pvkla Go u Ka Ka 200
ebalo je mjesa a nese kojeje anpan bo seao hovh domova l Teb ebalo alo je mjesa mjesa a (one nesenke nes enke
2 Fankopanje bo sjeao (one nesenke njhovh domova
o su duše ven koj su glasoval a pedlog o su due (onh venka (O enc glasova gla sova su a pedlog Ta u našem gadu ga du djoj ko koje je mak aeče van kue nsu ve djevoj ke L Ta, u naš našem em gadu ga du one djevojke djevojke nsu vše v še djvojke djvojke 2. Mak ae (one djevoj zan kue
01
dam m gle leda ada a g Tad
I
l
go go mo bo bol l u on on
2 On u g gl o T je on krelatina zamjenica Gran ran 1 8 [š onm t t G shdišne rečenice l š š on m 2. On On t t · je krelain krelainaa eca eca m h košu n rugom rak Ishdišne ečenice m h 2 On Onšu šu n n ugom
s
513
Mlm m m n ču ču On kog zm Klea 2 39
sdišne ečence
Mlm m n u On
2 J m Onog t je krelaina zamjec
rod da! naro vo a na ude e vo da b bud ca da mbiica a amb ima onaj koji im riii on ispr ora ao is se m mor ima a se Pred njim Pre Kolarr 1 3 7) (Kola
Ishdišne rečenice 20
Pr m moro pr on On m mb bu o nro I t je krelatina zamjenca zamjenca Bark ark ić ić l 1 4 Ou ko koom om plšm Ćup Ćup nmno mn B Ishdišne rečenice l Ou Ou Čupo nmno mn 2 S oom oo m plšm zameca je krelaina zameca On b b on on ko ko oluškš upto upt o nošl otočnn o točnn tko to p p K sr 2, 96 shdišne rečece: l On b on upto nošl otočnn tko to p 2 On oluškš j reaina zamjenca zamjenca bln bln o onh on h ko ko u tkm prlkm prlkm uporno šut ko mum puštu muškr goor erkić 28 Ishdišne rečenice bl b l n o on h 2 On u tm prlkm uporno šut o mum puštu mušr goor je krelatina zamjenca jani 8 9 Št Št pš o ml n onu kou o r ol? Tadijani Ishdišne ečence Št pš o ml n onu? 2 Mo r ol onu je krelaina zamjenca. zamjenca. Sm on zn ko ko gor an Maranić Ishdišne rečenice: Sm on zn 2 On gor Oam id jš primjeri Oam On ko ko u npr b b pol poln n onmo on mo g guu n čkl npr t rtl ehaje 33 kog o ngo plmn ko b mu ameakk 29 mrtu o zklopo amea oo m čk o onh ko ko u oluno bl zbol Slbdan ak 228 Zamjenca me ishdišnj rečenci sjat mjes on pa se nj ka dnsna me rsi rsi isdišna rečenca sa zamjec zamjec mon i 8 19 s s lm m m kopoš kop ošuu uu uđ Ishdšne rečenice lm m m (onm) l On pou tuđ je krelaina zamenica zamenica l
vić 98) anović adijjano (Tadi rošlli (T oji S proš ne k koj lima a, dane misslim mi
s ishdišne rečenice glm m/m (on n 2 (On u n prošl Odnsna se rečenica me rstii z zamjenic glanj a se bje ishdšne rečenice nađe ista zamjenica istm rd i brj. Ta se zamjenica zaisnj rečenici p ršaanj zamjenjje dnsnm z�mjenic k ism rd brj i pade kjem je bila na zameca ka se zamela Ak je zamjenica z kj se ršaa dnsna rečenica kazna ili ne dređena sadrajn e razna, pa zaisn senj ečenici sa sadaj ga rečeničng di dijela jela dlazi d dnsne ečenice kja je rštena n ake se kazne zamjenice nda zkorltn sdnsne jer st je krelacii krelaci i sdns s relainm dnsnim zamjenicama. zamjenicama. nić žura ran ran n Mažu (Fra ti (F er erti rad nrad e g n g ji ć će o k ko o etko n n n netk teb b kpote vekpo e u uve ekuj eku j Čovj 2 \32 shdišne rečence: l Čo Čo uk u kpob pobn n ntko 2. tko čok n r rat je krea kreaina ina zamjeca ntko go mo bol u on ko u g gll ok ehaje 5 Ishdišne rečenice:
2
Jer tkoje bo b o aje aj e svak znat eković 94) shošne ečenice Jer taj taj e sva s va znat zn at 2 Tajje bio A onda svak najrade govor O onom š/o najboe zna i što najvoli Bego ć , 7) shodišne rečence A onda svak najrade govor o (svem) onom Svak najboe najboe zna ono 3 l svak najvoli najvoli ono o no Nazor or 3, 6) I ' ono novo što ad a d č čje zabi zabije ga sve većma Naz shodišne rečenice li sve ono novo zabrinj za brinjj jee ga sve većma 2 Ono novo sad e Goa oann 1 0) Neka ode k davol i ovo što ostade G Isodišne rečenice l . Neka ode k đavol i sve) ovo 2. Ovo osade Odjednom k meni mris paevne etar donese s garšta mog sela Miris z g g se sve sjećanje vne: Sve svadbe, berbe kola sela S; pogreb, pogreb, narca, narca , opela Sve š je život s i smrt žela Goran l, 5) Ishodšne rečenice Odjednom k men mrs m rs paevine vjetar donese s garišta mog sela mirs mrsa se sve sjean sjeanje je vine sve svadbe berbe kola sela sv pogreb narak, opela, sve to) 3 Toje vot s i smrt ela . da dosta do sta preizno preiz no do aja aja izreče izreče ono što je želio reCi Barac 65) Isodišne rečenice . . da dosta precno i do aja zreče (sve) ono 2 Želioje reCi o no Treba Tr eba pjesm pom p om redu dožvjeti prema onom on om što ona ira irazje zje Barac 6 9) 9) Ishone ečenic reba pjesm I pro prom m red doživjeti prema (svem) onom on om 2 Pjesma irazje ono Slšate ka orkes četrde etrdeset set dalaptjepreko žia i donosi nam n am i Neponatog nešto naše što nam na m daje časovti žitak koj na na ništava ništa va Na a 4) 6
shodišne rečence Slate kako orkesr četrdeset gdala gdala pt p tje jepreko ca i donosi d onosi nam n am i Nepoznatog nešto naše 2 Nešto nam daje časoviti itak 3 Uak nas nštava Štoje Što je breza međ bkvama j grabrima to tije ta djevoj međ tm vam glomanim retinama! oar 3) sodišne rečenice: djevojka jka med tim vam glomaznim ceti c etinama nama L o (sve) tje ta djevo 2. Toje brea među bkvama i grabrima Sve što imam od sna je Tadjanoić 9) shodišne rečece rečece:: 1 Sve Sveje je to) to) od sna sn a o ima imam m Marinkoić, koić, Ruk 9) edan je opet sapao sapao sve na što je nailaio Marin Isoišne ečece ečece L Jedanje opet o pet sakl sak ljao jao sve s ve (to (to)) Nalazio je na to Al takvi ne vode račna o tome što e bi s radncima zvan većh gradova 8 L 967 st L) Isoišne rečence L li tak ne vode račna o svem) tome 2 o e biti s radnicima izan većih gradova gradova a t ima im a vjeta da da era pof pofesio esionali nalizam zam neka m m je sretno Vesnk 9 96 ' st st9) 9) 96 shodišne rečenc rečence e . a ne mje mje (svakom sretno On ima vjeta da era profesionalizam Takv s jo i oi pimjeri Takv toje rek tje čino ačić, Razoor 4) - Unenapčenom aj goNehae ae 58) - [ tako spodarioje on aj tko seje bio bi o zopćio iz d Neh takoje je polonaa Franpan izvršila sve ono lon o no što je bla odla odl a j j�� ono onojj mjemjesečevoj večeri na Modruš (Nehaje 109) Uza sve ono što bah vdo po stri i doživio Motovnuja Moto vnuja sam sada osjeao osjeao da Velog oe oe bnto b ntovni vni i bjeguna, ipak ima (Nazo , 67) Noja sam nadoknadio ono šo b mi škola dala Peoć 47) - O tome što bi on bio postao da s a vremena Bar arac ac 6) pono shvatili njegovo načee ema smisla nagaa B Ali tog šjor šjor Vje izdeveai to toje je ono če čega ga bi se o vaj najvolo najvolo prmii oić o ić 1 ) - Ni jednoj od napsanih poro nema ničesa po čem b se moglo sanat o je kardinala prislilo dajče jčerr sebi krat svak abav ehaev 8) - Jplač za njom zazivaj nekga tko bi m pomogao Krlža lža tko b t zem zem opet zorao da rodi, da zamiriše da se nasm n asmje je Kr
) a nšt mm tam (Kosor sor 2 ) tam št b m mg pm (Ko T n bazu ba zu a ptt ć ć na nšt št aa n b tba aba t Bark št b ba tnm ma Barkov ov 44 št št n a m na b k k nan b na pta pta ehajev ) ada se takvu sučaju sučaju pokazn neodreena zamjenica pak uvršava kao k izrčito je ovora samo o jednom od (svh) onih na koje b se moa odnosi Č ku ku kpban nt k ć g a n a a atan Mažuranć 2 2) nma ma pt na k ma amba a bu a naa oar 7) kg kga a nga pmna pmn a k k b mu mtu za kp ameak 29)
Takva odnosna rečenca može se uvrsit čnu zamjencu tećea ca Takvo je vrštavanje ssk obiježeno kao stansk pučk ovor. ga b b tk b b na nm up pahat pahat (ametak 2) Pri tak se uvrštavanju koreaivna zamenica može sasvm spusii pa onda reavna stoj stoj i umjesto nje nje \ Ta (a Tk ka, Ta Št mam am T am 2 mam t avi su prmjer ov Tk m a a ga na pu tu mu A t t ' muk t am na b ašk uk V unap t ćut Ivan Mažnć 44) s shodšne rečece Ta (a a ga . A ta a muk t t ćut unak tt n mš aunau t k n pa van Mažurnć 44) u je shodšna rečenca: (a tt n mš Tk aba tu auman auman t paa t t,, amta amtan n (Fran Mžuanć Mžu anć 2 J ) Tu su ishodne rečenice Ta (ak azuman i Ta (ak amtan
ta I Lc n pb pb aapa aapa nu atnkehajev ) Tu je ishodišna rečenca Ta (a nu atnk a tnk Km h nk Beović 7) Tuje ishodšna rečenica Ta nk (ak (ak b št b erk erković ović 98) u je shodišna rečenca: k bu ( t
28
Ona pt p t taau uš št u (Makovć Ruke 7) unštaa štaau ( t Tu je shodšna rečenc rečenca a .. un Tk ka ka (Hor (Horva va 1 4) je shodšna rečenica: rečenica: Ta (ak ka Tuje Tu
VS S 18 [67 st st.. ) Tk mau mat, nka a V Tu je shodna rečeca: Ta nka (ak a kup (VUS 8 1 167 s ) t h n n tba n a h kup Tu e shodšna čeca: ta a n tba n a h kup Tak Tak n š na Ktpannu, Ktpannu, mah uga Ruca št š n kaa n b š š a n n na n ug tan n n ln ln a uka na tašnpann pan n a tk bnm nu auta t š n n aa (BrćMžur (Br ćMžurnć nć 8 8) Zna n n a na ta kga b ppaa Soboda bodan n ovak ovak 5 1) a št tam m So
I
eobično je kad je takva odnosna rečenica uvrštena u pmjeu dje je spaa koreavna zam zamjeica jeica u akat objekta k u u gana gana uba tk b ša p pta nh nhh h kna kn a t šumc ku b ba nu kaa na ctu kanka ehajev 41) U istoj se sžb ava neodređena zamjenca tk g št g ada je osobo saknto se zamjenca odnosi na čiav razred osoba predmea. g ptup, ptup, bact ću mu nu knu u (Sobodan ovak 44) Uz pokaznu zmjencu sredea rodat uz vezčk prio t vravaju se kao odnosne i rečence S vezčkm poom t ako se zamjenca vez· nčk pro u jednoj rečenic večk prio u duoj duoj odno se na si predme vršavane zamece t u vezčki pro soa obka e mouće ezčk prio t zamjenjuje se pr odnosnom ušavanju odnosnm prioom št ako s dobva koreaa izmeu pokznoa veznčko prioa i pokzne amjence amjence odnosnoa poa O shodšh rečeca T m n mta 2. T u n ma može se skopt zavsno sožena rečenica s odnosim uvrštavanjem T št u n ma n m mta je međum mouće obuto uštavanje * T št m n mta u n ma ma Tu je poj rečenci zamjenica t a u druoj druoj veznčki prio isoa obika d soiš rečnica T u š l 2 T u n ptaal tš
9
ilu njegove etre ametk 70 Čvrto e trala dlakavim čnikom i kža što aše doad čia i ela potajala je polagano čita i ruičata (Dočević 93) Mali čovjek ponovo orati panju na munje što etoko paraju mračnu plohu nea (Dočević 25) Ferdnand Magdić otiraše ue ganuća što su mu napunile o (Dočević 288) Stane i vega glaa iziati rou što je upravo tigla erom (Mariković Ruke 57) Bio je nalik ptici što e vrpoi na gani (Maković Ruke 136) - On je onaj vuk :oje oećao da neće klati ove (Maiković, Ruke 27) Vilama ro ibaie drop na veli gomilu što e iparavala pred arakom i po metoše pod (Sloboda Novk 3 1 ) - Onda dohatiše a ručke tla š/o trše uvis kao ruke utopenič i naglim poketom prevrnu kotao (Slobo da ovak 3 O) - o lie, taj čudni teretfie nage štoje tujila iz va kog dela tela Antuna Polića iloje nešto imolično a njega (Čedo Prica 6 ) oš u amo nedotajali rni i Kinei što u ogavno mrdjeli u praoniama ua u Penilvani njegove mladoti (Špoar 07) iti to nii što plećkama pritišeš noa ledinu i čuješ glaove mrtvog oca ne naš ve (Jozo aui 3 1 ) Ovamo idu još ovi primjeri Zale u mi mnoge ni oteti počinak i ono groš šo ih imao u džepu (osor2 l ) -Zamanje išla na poštu i pošte vu oto i apitvala ka petane što i tial u ve luke (oso 2 202) Upravo je hvatao nekoliko vinja što u e ile raježale po trgu Batšić Latea magica 8) Odosi prlog što zamjejuje odosu zameicu kji i u daiv i akzati vu svih ru ro dova i obaju brojeva, ali mu se ada dodaje eklitiči oblik liče zaeice ećega ica on u rodu broju i padež kojima bi bila odosa zamjeica ji Takvi su ovi primjeri Stanovae ajela u tarom manatiu što ga od Jeuita otejoš car o lavne upomene Maoš 54) Tu š ga soj mjeso akzaivajede muškoga roda kji Mnogo am hvalim a najmilotivi lagolov i najdragocjeni očinki podrav što ga primih u pooti (Neajev 63) I t što ga stoji umjesto akaivajede mukoga roda koji Gdjeje once goveda štale Što ko daine vuk mu ko tar pod U an pne; dok ede ple Stoea mira nad ela nam i od (Goa , 5 1 ) u što mu soji umjeso dativajedie mukoga roda kojemu U kućijoš tia oganj Što ga moji pređi zažgaše U tavnoti prošlih vremena adijaović 105) I tu što ga soji umjesto akzativaede mškoga oda koji.
er to je li njegova ina što ga ranee anata ameak 70) t što ga soi umjesto akaiva edie mukoga rada kojega što i ti ivuo i gada što ga noi ei? (Mariković, uke 9) [ t što ga soji umjesto akuziva jedie mškoga ada koji Slušali mo agovore što ih je predvodio neki građanin Kremen (Slobodan Novak 65) Tu što ih soji umjesto akuatva možie mškoga ada koje
I
-
26
-
525
212
Na i Dandolovoj uvek je onaj prten što mu ga je na oproštaju i oelle io poklonio ke Frankopan (Nehaev 21) Nema kože štoje ne ih razdro noktima azor 3 , 1 47 ) Kao zamječka iječ pi odosom uvtavnjuja�ja. se i oosi priog gdje i vznčki prilog te u isoj slb kao odosa zamca k A určina akojoš imade Gdjegod koga ter e vlaha oji Popet u ga neu pod olake u nekplen vranom vranu toji (Iva Mranić 45) u su isodiše rečeice: l. A Turna akojoš imade gdjegod koga 2. Gdjegod koji určin e vlaha oji U toj izi čudno čudo kažu Besno Turegdje se stu klanja (Ivan Mžranić 73)
u su ishodiše rečeice I.
U toj izi čudno čudo u eno ure
2 Besno ue e ktu klanja
No ad koračam taman I glavom oorenom Kao onaj te a majm tuguje fadjaovć 66) Tu su ishodiše rečeice' 1 osad ačam �a . o onaj 2. Onaj a majkom tuguj 57
menički il amjenički iraz koi nači prpadanje uvrša� a se odnosm
sklapajem pod isim uvjetima kakvi su već opisan i i zamjeue se p om osnm pridjevom čiji.
od-
Od ishodiših rečeica l.
Prate mi e javio
2. Knjiga je bila pratea
(ova se duga rečenica samostalno može avii samo � primenu reobhk: m dg Knjigaje bila prateeva v . 7 1 -72f) može se odnosm uvrtavane rečenice u pu dobit zavsno složena rečeca.
Prate aje jiga ilajavio mi e
21J
Od ishodišnh rečenica
Mogće je i odnono uvršvane a zamjenicom
t
T posvojot izraza koji se uvrštava nije izaena amom vezičko rečj kao onom pom uvršavanj, nego njezinom gramaičkom oznakom gei vom) Takv s pmjer
(azor Patr Loa 22
(azor Pair oda 22
6
olar 2 32 T e sho išna rečeca
Razlka začenju zmeđ
(Boi uran 16 ) Je shodšna rečenca Ako e u dvije shoišne rečenice nađe zamjeički pidjev ' moe se jedna uvrs dg kao odnosna taj zamjenčki pridjev. Pri om se r�čenici koja e vrštava zamjenčk pjev zamjenjje odnosm pr devom Odns djev toj istom rodu broj i pade kojem je aao zamenčk pdev doaz na počeak uvršene rečenice sto e i a zamjen čkm pridevima i Od ishoišni h rečenica
2 dobivaj e tkvim odnonim vštavajem vije zavsno soene rečenice 2.
O ihodinh rečenica l. 2
obvaju e istim ononim vršavanjem dvije zavisno loene rečece l 2 214
t 2
2 3 4
T je ishoišn a rečenia
J
dobvaj se sim odnoim uvrštavanjem dvije zavsno sloen rečenice
Pri om ononom skapanj moe e gavnoj rečenici isp sii korelaiv ni zamječk pjev pa ona odnoni pridev am izraava zavs odno koi je natao kapanjem ako od itih ishoišnih rečeca obivamo i ovih še st oeh
je ishodšna rečenica:
2
t se više ne ziče
ad se vije sh odšne rečence nađe sti imeki iaz a njemu zamje č pdjev ona se jedna moe vtii dgu kao odnona z aj imeki zraz rečeci koja se vršava aj se zamjeički pridjev zamjenjuje odnonm prijevom Odnoi pdjev s oj itom rod bro i pae kojem je tajao zamječki pidjev i s cijem mekim zazom kojem p pada doa z na počeak uvršene rečence Iso e tako i imekim zazima kojima e na zamjeničk prijev ii Dajnjom se preoblikom mogu koti o dije ovi imenkoga izraza koi s I zainoj rečeici isti ak su u glavnoj. t
2 obivaju e akvim odnosm uvrštavanjem vije zavisno loene rečence l.
2 aljnjom preoblkom kojoj e klnjaj zalihosne riječ dobivaju se ove vije t
2 Od ihoišnh rečenica l
2 obivaju se im onosnim uvršavanjem dvje zavisno loene rečenc 215
Okv šk v kkv šk v dz k š
v 2 Ok šk v v šk v ši v dz k
aljom pobliom ojoj s ajj zalhos ji dobiaj s o dj
Ov šk v kkv dzi k ši v
2 Ov k v kkv š v dz k Od ishodšh ca l
Ovv v čš k zi
2 Ovkv v čš dobiaj s istm odsm utajm dj zaiso sl ic l Ovv v čš kkv vk čš u , šk z
Ovkv v čš kk vk čš šk zi u
aljm pobom u ooj s lajazaihos i dbaju s o dj Ovv v čš k u , š z
531
2 Ovkv v čš k šk z u I p a odosom slapj mo su gla ic ispit ola zamj pd pa da odosni pd sam izaaa zaisi odos j asto sapajm Ta s d sh shodišh ca doa h šs zaso sloh . kkv vč pi v v
Vč p kk v
. Tšk v kk dzi ši v 4 Tš v kk š v dz k 5 k čš š zi 6 Vik š k š z T s iš iz l izmđ vkv v kv. Oo s p za tao pidj odoo štaaj
A k šk kv I d v v duš p Jsp ozaac Mt apia 4
Tu su ishdš c: l
A k ig kv šk
2. Tv šk ud v v duv p
Tpkč d pič u p bv kv cv di š pč db pč bvuž c io Smuoi 3 1 20)
shdiš c I
2
Tpk i d p p bv O v bv v d š pč dbk pu bv už u
T bš d vk dg kkv k zbv kgi z
la Bog Mas 26 T s ishodš c t
T bš d v vki dgđ
2. Tkv vik dg k zbiv kug z v pkziv v kv i 6 Tu s shd l v pizvi kv
2 v kv
Ri gd c kkv škd b vd Nha 4 Tu su shodš c: l
R gd v c
2 Tv c R š d bi vdi Ao s u dj isdš ic a zamjii pidj k mo s jda usti u du ao odosa aj zamj pidj P tom s u oja s ušaa mj pdj kzamjjuj dosm pdjm ik Odosi pidj stoj istm d oj pad ojmj stajao zamj pdj i dolaz a poa š c sto j sa zamjm pdima vk ik Od shdšh ca Šp k 2 Dk k doiaju s odosm šaajm d slo I Šp ik ik dčk 2 Dk k kk šp Od shodh ica
B b k
2 B iz k doba s dosm taajm o dj so c B b k kk z 2 iz k kk bi Od ishdšh ca l
Ćk p vik
2 čiv d čk bd vk dba s odsim štam o dj zas s ic Ćk p vk kk čkv d bud
čkv d čk bd vik k p
p om odosom sapaju m s u glaoj c spustti la i zamjii pidj pa oda odsi pdj sam zaaa zas odos oi ato slapajm. 2
Šte lie de e e li e št B će biti li iste B ite li će biti Čle is li se e čel d bude 6. Ne se evl d l bude lie is vli tli li tli lik
vli ik
Pl e tli Nit se e seć tlie iše L P e tli l se e it e seć
2 Nit se e seć tlie iše lie š l
Pl e tli š li se itk e se 2 Nit se e se tlie iše lie l vt dbiv liu tu l t e svmu teb vt dbi liu tu li e t svmu teb 2 li t liu u svt dbiv svmu e teb vt dbiv li t li mueteb li t liku svt dbiv teb mue vli tešk bu eće se zbviti vli e teš bu d s ul
vli teš b like teš bu d s ul eće se bvii vlie tešk b lik se tešk bu eće bviti d s ul vli tešk bu like d s ul eće se bviti ve teš bu li se eće bviti d s ul
Ple š like se it e seć Nit se e se iše lik e l vt dbiv t li mue teb . Pt liu st dbiv teb mue eš bu lie d s ul eće se zbviti Teše buk li se eće zbviti d s ul vli tli lk Kl' e ć ćš svu ć t e m vu tli ć zst e m Nć ćš e tli Kli su mu i m bi ti M bi ti tliim im Ni su mu tlii lik m lik u meti imm l li m 2 U meti imm li Kli e e isd Ke sve t bihu svili ui t. ve t tli bihu svili Tui 2. Pe isd Kee sve t ti Ne ubim s lim većm ubi mem
Ne ubim tlim većm ubvi 2 Mem ubii s tlikm vem ubvi
Tu se po dobilo odnosnim uvšavanjem
ea ub (lk ave ubav klk aveć ubav e ub a ond s u ukonjene zahosne ieči, a tako da e amo ub ukoneno iz za vine ečenice a nave ubav ne i avisne nego i gavne. 537
3
Kada e u ihodšno rečenici koja e uvštava kao odnosna pefeom iče reavna goova sadšno t a se peek zavisno ečei peobkue u uu Il Reaivna gotova sadašnjost u odnosnoj ečenci obično s e odno s n a neko vieme pomišljeno u budućnosti (Vid t 1 8- 2)
Pefek shodšno ečenii može bi od nevenoga gagoa. ako e shodišne rečece 1. Čvek e e pu 2 Čveke ak psa mogu so pii u avisno oženu ečeniu. Ako se dga uvrstiu pvu kao odo na ečenia dobi će e
Čvek k bude ak pa pču e e
Fuu L je po ome poebno veme, koe sebi adži pefekt kao izz ea tive gotove ada šnjosti i smeša ga u poeban sitaktički poožaj vezan a a vnu ečencu ako skopjena avino sožena ečeca apavo je skrćen način da se ireče
Čvek bude da e ak psa pču e e ue sad iičio iečeno o boe šo e u u L topjeno u edno: i peek ae i svršeni prezen bude koi posebno itiče relaivnu dšnost gotove radne izečene peektom. Ne dke Maeić be vakoga opavda u vojo gmatic vemeki obik koji daa poznaemo kao r I zao II perek a obik name doita est perekt peobkovan a poseban po oaj u ečenčnom sosv akv u pimjei Hu (u š bude a Veesav ovak Sab d 1 49 n
e u aske vee d k a zvš š u budu dal B sea ana Nehaev 6 -Ja eu nkada peva na a bude ubla (Begovć ) az da d a eu beš az, nepeke eu Desnica, roeća Ivana Gaeba ) v k budu l bve b e ea ka kaeuna VUS 8 )
53
20
eekt u ishodšno ečenii može bii od v�enoga gagoa ako se shodšne ečence 1 Čvek e e pu 2 Čve a napa
također mogu skopi u zavino loženu ečenicu Ako e drga uvst u pu kao odnosna ečenia, dobi će se
Čvek k bude ak apsa pču e se o e zapravo kraćen način da e eče
Čvek k bude da e ak napa pču e e akavje primje
Š e pe bud dua a pnsan ave be za ebe Imeđu Čvek bde pa Čvek k bude apa razika e
amo u kaegoii vda nače se obaobka posve ednako kapau u rečenično sosto Ipak e u hatskom knjževnomezu nao češće suseće r II od nesvšeh nego od ršenih gagoa o doa odate šo e kod svršenih gagoa eativna adnjo koa se odnosi na neko veme zameno u budućnoti vo speno može ieći peentom Soga e opisuuć acu na kou e odnosi rečenica
Čvek k bude ak napa p e e može poć od hodšnih ečeca l Čvek e e pču 2 Čvek ak napše pa se uvrštvanem dge kao odnosne ečenie u p dobva zavisno složena ečenca
Čvek k ak apše p e se
I e asno da e k ak ape reavna sadanjost, a konteksta se kao i kod ta II vd da e a reativna sadašnos o dnosi na neko veme zaše no u budućnoi Stoga s av sadža u hatkom kževnom ezku obično i izče peentom svšenh gagoa a ne njihovm trom Kod nevršeh glagoa nema te aeativne mogćnosi. Ako e p i canu poe od ishodšnih ečenica Čvek e se pču vek ak pše dobt će e po odnosnom uvštvanu druge u prvu
Čvek k ak pše p e se
te sada nieasno ečeno da e kakpše eativa adašnot neo može bt pava, pa obuhvać aa kao akva samo ča govorena ii veća zdob a, pa č ak ve vieme kojega uopće ima Zbog toga k pše ne može zamieniti bude pa onako kako k a pše može amenit k bude apsa, pa se u hatskom književnom zik od nesvšenh glagoa u značenju obično uporebava tur L [ai Čvek k bude apa. Čvek k napše . mnogome u ednaki p a se mogu upoebi za opisiv anje ste itie oba e zče rea tivna sadnjos všenoga gagoa koa e ako može odnot na neko vem zamišeno budućnosti Razikju e amo jednome p iaz iče gotou
221
sadašnos, a dg nc. U pome je sadžan rfe npis j, a u drugom samo prezent npi oji ondje soj Po osaome su i izaz jedna Fuur l ato znač perfe upotrjb će se soga samo onda ad se že jasno eć go ovos radnje Kada se rad o nesvršenom gagou onda prema rzu Čvj j u pis.. na s načn soj zraz Čj ji spi i su az u mnogome jedn pa se mogu upojeb za zianje soga sadržaja U većn se pra mjeso rečene
da radnja saganja oja se zče u reatvno sadšnjos a o dnos se na vjeme zamišjeno u budućnos p nPvj s goovaradnja Nje dae ono šo sim na Peov dan nego e ono šo na Peov danu sm sii aganje se ne o dva Peov dan, nego prje njega a na Perov dan je ono goto vo to s e izrče goovom sadšnjošću oja se a o reavna sad�nos odnos buduć Peov dan Na stu u budućnos odnos se eavna sadšnjos izrečena pezenom svršenoga gagoa a ona ne goova p a s ao može zreći pezentom Aa se tu ll zamije prezenom senoga gago ne azuje se vše d je saganje na vat na Prov dan već gotovo a ao je o om pmjeu btno je će se na Perov dan spaen predmei već pg j. prema sarima zaditi nov ne može se prezentom zć sadžaj o se može zraz fuurom I Odate se vd da a dv zraza ne znače svm so uduć d aj e u hatsom nževnom jezu vro uobčajena poaba pe zenta svršen gagoa jaVja se od njh t I samo onda ad se ž zeć goova radna Prezent nesvŠen gagoa prošren pred ogom e napro iv mao uobčajen premda ga tvorbene mogućnos eza doputaju Zao se od nesvšenh gagoa radje upoebjava ur ad se ne že posebno eć daje radnja u reavnoj sad�nos gotova Odae se eeć za pojednosavnjenjem i usavjenjem zanemajuć podate oj s e sv dovono ne raab česo u nas uč das e u vatom ževnomjezu u za vsnm rečenama buduća radnja oja se zbva pje budu će rade u gavnoj rečen od nevršnh gagoa zrče urom I a od svršenh prezenom. av, prevše ednostvan ops susavh odnosa anemaje č neu da se uur I svršenh gagoa ne da uve zmjent prezentom nego samo onda ad nje važno dae adja gotova upućuje na zražavanje oje za nemaruje anje mogućnos jezčnoga izaa
c
Čvj ji u pis pu s
može upotjeb ova
Čj oji usp pču s e šo tavo vezvanje gagoa s predogom u n e u hasom njiževnom jezu nmao občno a od ne k gagoa e n moguće U oba se zraza u Čvj ji u pi u Čvj ji upi zče reavna sad�nos oja se ao može odnosi na neo veme zamšjeno u budućnosi U oba e name zadržan pobt nesvršen vid gagose radnje a e svršem prezenom gagoa ii odnosno pjedoga ta nesvršena rad nja smešena u rečeničn sop ao svršena A upravo po aj dugonoj svr šenost h gagos obia zna se da sadašnjos ou zču u aegorij ve mena mora b reavna ur I prezen s pjdogom od nesven gagoa obežen je dae vdom dvosos obma e radnja nesšena ostajuć ava uv štva se u rečenu ao svršena
Odnos zraza mogu se pregedno pazat ovao gotova Svršena eavna sadšnjos reavn sadašnjos
negoova
bude napisao
napše
bude psao
uspše
Odate sjed da e fur svršenh gagoa odnosnm rečenama ne da uve zamen prezen om nego ma sučajeva maar su je a da o ne moguće. Tao e ovom me
Ng mi v nim s i snj p p n v um n si n m p pgii (Np 3 420) u se tr ne a zamieni prezenom pemda je gago svršen Oči o e na me da zz: p p n P ŠL n u im n m pšpgii ne znači iso ao shov u naedenom pmjeru. Bnoje name
5
Reavna goova sadšnjos oja se u odnosnoj rečen izče uurom. ne odnosi se uvje na neo vjeme zmšeno u budćnos aadae ta re atvna sadšnos svevremensa se odnosi na ne vrjeme zamšeno u prošos i su prme
Sv sm sisn um p s; ci snu ko njg i h ju s sv p jn j sm K s svi uh n n j psi sm p s u s s im uhi (Npj 173 D psi mu niu j u n ( pos 77) U pom je od ov pmjera reana gotova sadašnjos šo se zrče u om II svevemena a u dugom se odnos na neo vjeme oje se p omšja u prošos I u dgm se zavsnm rečenama peet ad izče reatvnu goo vu sadanos preobuje u tur d 8 6 6 60 6 66-60)
2
esne enie Mjesne rečenice uvrštavaju se glavnu svojom piložnom oznakom mjesta. Veznčke reč i mjesnh rečenicajesu odnosni prilozi mjesta: gdje mo uda otuda odale. Kad je pi uvršavanu odnosne rečenice njzina odnosna zamjenc a do prilžne oznake mjesta, može mjesto takve priložne oznake kao veznička riječ doći i odnosni pilog gdje. Tako ntae mjesna rečenica koja jejednakovrijed na odnosnoj akva se mjesna rečenica razike od odnosne samo svojom vez nčkom reč i Od ishodišnh rečenca 1 Kuaje ila dotrajala 2 U u smo stanovali mogu se odnosnim uvrštavanjem duge prvu dobii dvije složene rečenice šo se azlkuju samo veznčkom rječi zavisnoj l . Kua u josmo stanovali ila je dotrajala 2 Kua gdje smo stanovali ila je dotrajala Isto s e tako od ishodišnh rečenca l rvo je iguilo liše 2 Kraj dreta smo nal sjedjeti doivaju onosnim uvrštavanjem druge u pvu dvije složene rečece što se rzlkuju samo vezničkom riječi u zavisnoj l Dro aj ojega smo nali sjedjeti iguilo je liše 2 Dro gdje smo nali sjedjeti iguilo je lie akve su mjesne rečenice s gdje jednakovjedne odnosma s i. Taki su ovi primjeri Kava li osla imaju agrea satuala sa lstom gdjeje samo estetii mjesta (Šenoa Zagrulje 93) e shodšna rečenica: U listu j amo estetii mjesta Čovje ima u životu svojem taovi enuta gdje ga mori nea sromna umoost (Vijenac 871 27) Tu je ishodišna rečenca U taim trenuima ga mori. njoj je vremensk sadžaj izržen kao da je mjestan Če outseda ranjena veterana asa gdje e mu dojeti osednji idisaj Drženović jela 1 38 ) u je ishodišna rečenica U tom asu e mu dosjeti njoj je vremensk sadžaj izražen ao_a e mjesan starovjena tišina one e gdjejoš ledi samo uj ela a umrle gosarom revlada i ove nenane nemie glasoveVonovć Trilogia 8) Tuje ishodišna ečenica U ovoj ui još ledi samo Z
Ne vaa ti osao da ti ovao muša {ea oilae dom gdjeje djevoj u naonu (Ante ovać, Fiška 8) uj e ishodišna ečenica: Udomuje djevoja naonu agradili i sjeniu u onome utu vrta gdje se tei sviđalo Josip Koza rac Mtvi kapitali 30) u je ishodišna rečenica U onome se u vrta tei sviđalo roee mlado sjuga i ozive gdje vode te svježe i roirne (Begovć l, 21) u je ishodišna ečenca Najugu vode teu svjee i roie ovreje leao na leđima zavutu oto gdje se naajalo lago Ke ža, Bog Mars 34) u je ishodišna rečenica: U avut se otoa naajalo lago Zar ima mjesto gdje roors vee Ruijo radost i tažijoš ol? Goan 58) u je ishodišna ečenica: Na mjestu roorso veće ri još radost Zar ima mjesto olesti i mu gdje tri ati strada ovje iv (Goran 1 58) u je ishodišna rečenica: Na mjestu olesti i mu tri. Zar ima mjesto gdje udara ru iviš s onim ji tije riv (Goran 1 8) u je ishodšna rečenica Na mjestu udara ru Oeje dolo ismo od sesara gdje ga mole da doe olar 23) Tu je ishodšna ečenica Uismu ga m ole da dođe Zaista meni se žuri u oe mojega oa Gdje sese moje anju rezrelo uo ito (adanović 7) u je ishodišna rečeica U ou stre moje au rerelo uto to Uee je na alu sjedio nartolu od aldainom gdjeje mogao dre mati do onoi Ranko Manković Ruke 34) u je shodišna rečenica Na retolu od aldainomje mogao drijemati do onoi Oino regleda osteu i avjesu a njom gdje i se mogao t sii Kale, Nagao vjer 58) Tje ishodišna reenica: Uostei i ia avjese a njom mogao se t siti U tri i etrdeset sam od ida gdje ima jedna olia s njigama Bašić Pejzaži i vedute 14) Tu je ishodišna rečenica: Kod ida imajedna olia isoi i uda soe gdjee je ila sutrila o n a oranu (osor 2 46) u je ishodšna rečenica U udža soe seje la suila ao na oranu
I
O shodšnh rečenca l Tmo obl e tru veriu
io mj e o hom o ilm ije loboo mi eme je bih oom / (Koso 2 102) Tu je shošna rečenca: N loboom bh komu eme oom 53
2 vio lete tmo
Ao se vje shodšne ečence nađe s mjesni prlog ako se on obje onosi na so mjeso, može se jena uvsi gu uz aj prlog U ečenic koja se uvršava aj se mjesn prlog zamjenjuje odnosnm p ilogom je al samo onda ako preika onosne rečenice e glagol koj znač szanje na ka kav cij. Gdje god se mjesn prlog naazio ishodišnoj ečenc odnosn prilog je dolaz na počeak zavsne rečence. Takve mjesne rečence nsu jednakovijene odnosnma Od shošnih rečnca L voi ete voko 2 o obli e tiru veru obvaju se ako zavisnm uvrštavanjem dvje složene rečence voi ete vioko je obli e tru veriu 2 o je voi ete obli e tiru veru O ishod šnh rečeca
dobivaju se ako zavsnm uvršavanjem dvje složene rečence
I mo je vioi ete ob e tru veriu
2 vio lete tmo je obl e tru veriu obje e zavsno složene rečence ma korelaivn zamjeički prog Takv s ovi primjei
l oo m oe
2 je e rju oe obva se akvm sklapaem samo jedna složena rečenica
oo m oe je e je iju
Tv su ov prmjer
. . to je je m ek ru kr (Marnkovi, Proze 34 Tu je sho išna rečenca: Svu im ek ru i ruje je em jeih jli tj ok te kko obro oe(VUS 1 8 l 7 s l Tuje ishodšna rečenca ruje em jeihj Ne b se pak moglo sklopi
> je e irju oe je moo
er je u rečenc koja se uvštava pda gagol o a on znač szanje na kakv cij. e se ps c ne obziru na o ogrančenje V .
5
Po sm uvjema može se vemenski prilog p odnosnom uvršavanju zmen odnosm piogom je
No je e rilo o jeom obiom korku bjee m uhuo jeik (Kosor 2 1 81 Tuje shošna rečenca: S e rio o eom obom korku akvm se primjema vremensko značene zče kao je prosoo
55
22
Istim se sklapanjem uvršavaju jedna u dgu ečence kojima se nađe isi mjes n zamjeič ki prl og Taj zameički prlo g u glavnoj rečec korelaivan je ona onosnom pilogu je
Čut ete e kko mou ovje jem je je roor ko u§ki ameak Tu je shodšna ečenca: Ovjeje roor o ukr i [e tmo je ro ovet (Peć 1, 2 Tuje shodišna rečnca mo ro ovet
Pri akvu uvršvanju može se iz gavne rečenice ispus koreaivn za mjenčki prilog negov se saržaj o nda ukjučje u sadržaj veznčke riječi, o nonoga prloga je
Govorit u vm kko o ovor je ojette moje reč to je ri to bte boe je rmjeli (Nameak 4 Tu su shošne rečence toje o je ri to bte boe je rumjeli
2 Ojetite oje moje re Gje e e bue i re jee u bue i mrtv (Joža Hova
10 Tu su ishodšne ečeice
I . Oje bue i te 2 Oje e e . Oje bue mrtv Oje e u Oveo bh v je treb! (Kale 2, 3 Tu su ishodišne ečence:
l Oveo bih v oje!
2. Oe treb oveti
isac se t ne drž ograničena po koem se mjes n prilo g oje ne uporbljava uz glago koji či sizanj na kakav clj Vi 4, na kraju
Neujee krv ko metl ili ri je be rei iv ov ti oee (Bašć, La mag 1 3 u su ishodšne rčenice Ne kuje e krv o oje met ii žiri 2 Oje be re ivi ov lti oee 227
547
Jednako se tako, već prem sadaju prostooga odnosa uvrštavaju rečenice s promjeom imeskog izr što oačuje kakvo mjesto odose priloge kamo Ida (otkuda), odakle
Ah gdje nema poa pusta Kud se naše kosti bele (jčević 46)
u su ishodiše rečenice l
Ped stavičnim viama udi nose ihov odsjaj kamo god
2 Ljudi se djenu mo god 548
Tu su ishodišne rečenice l Ah gdje nema poa pusta? 2 aše e kosti bele po utom pou
r u mjesm se rečeicma perfek što zriče relativnu gotovu sadšnjost koj se odno si n eko vrijeme amišemo u buduosti preoblikuje ur II. (Vidi t 823, 53540, 65, 66c 6656)
Oni se dogovoe da im teba vodu imati đe budu zakonali pa tako i une (Np. 187 )
Upe pogled k onoj stani otda je imao doći pjesnik (Ate Kovčić, Fiškal 4) u su ishodišne rečenice l.
Upe pogled k onoj tani
2 Od one stane imao je doć pjesnik
Načinske ečenie
Ostaoje na klpi upiući uto pogled u ono mjesto L vodi kamo gaje sudbina malo pe položila bila (Ate Kovačić Fška 139) u su ishodišne rečence
Ostao je na klupi upići uto pogled ono mjesto u vodi 2. Sudbina ga je malo pe poloa bila na ono mjesto lt vodi Če mnoštvo ped ckvenim vatima i ostavilo lobodan polaz kud će da pođe svadbena povoka (Begović 09) l
Tu su ishodišne rečeice . Čeka mnoštvo ped kvenim vratima i ostavilo slobodan polaz
Ko slobodan će pola da pođe vadbena povo Kudje i sama bila očajna štojeJania umla be seće, djejo stigao i velečasni malo ia Janičine smti (Kolar 2 4) 2
u su ishodišne rečeice l udjejoš stigao veleani malo iza Janičine smti 2 udje i sama bila očajna što je Jania umla bez sveće glavo je rečnici tu koreltivni zamjeničk p og tud Mjes i prilog jvl se u preneseom znčenju.
U
Čitaim svetom kud su Rimani lutali abacani u ti kipići (eić 0, 2) u su isodišne rečeice:
Čitavim svetom azbaani su kipići onuda Rimani su lutali onuda Ušla bi odostag kuda se uvlai les (Slobodan Novak 132) l
2.
J:
Tu su shodišne rečenice
Ula bi odostag 2 Odostag e ula les Ped stavinim vizama udi nose njihov odsjaj kamo god se djenu(Brl.
koić l, 9) 28
Načinske rečeice uvrštvaju se u glvnu svojom priložom oznkom čin. Vezčke riječi čiskih rečenic jesu odosni priloi ačina ko, kao
što, kao da, kol, što.
Kadj u dvije hodiše rečence ist prilona onkačin ili priložni iz raz u prediktu, može se jed uvrstiti u dgu uz tu prilžnu ozku ko je to nek izrči prloa onk izrečen kkvim puim prilogom, ili je smo ače pokazm amjeičkm prilozima ovak, tako ona t se priložn onk mjejue rečenici koj se uvštv odnosnim pilogom kako j odosni pi og doli početak uvšene ečenice Od ishodiši rečec Kola su e etala estom polako 2 Kola su uvek voila polako dobivaju se akvim uvrštvnjem dvije aviso sloe rečnice Kola su se ketala cetom polak ka su uvek vozila 2 Kola su uvek voila polako ko su se ketala cestom Dodnom peobikom su ukinue zihosne riječi Od ishodiši rečenica L
Teba hodati ovako
2 Pokaao sam ti ovako dobivaju se ism uvršvnjem dvije zavisno složene rečence l Teba hodati ovako kako sam ti pokaao 2
Pokaao sam ti ovako k teba hodati
d ishodišnih rečenic l
o ću učiniti ta
2 Reo si tako dobivju se istim uvrštvanjem ove dvje zaviso sloene rečenice . 2.
To ću učiniti ta ko si ekao Reo si tak ko u to učiniti 229
Od isodšn rečenca naveden u t 55 mogu se načinskm uvrštava njem dobi ove složene ečene: l.
Kola su se eala cesompolako kao šo s ek oila
2 Kola s uek ozila polako kao šo SJl se eala esom
Treba hodai oako kao šo sam fi poao 4 Pokaao sam i oako o šo reba hodai 5. To eš učinii fa kao šo si rekao 6 Reo si ako kao šo ć o inii 7. To e sršii onako kao šo se svava 8 Se sršava onako o šo će o sršii 3
554
Korelaivn se pilog moe ispusti pa onda odnosn pilog kao šo sam onačuje avisni odnos koji je nsao skanem P osednj šest zavisno soenih rečenia gasi onda ovako
Treba hodai o šo sam i pokaao 2 Pokazao sam i kao šo reba hodai 3. To ćeš unii o šo si rekao 4 Reo si kao šo ć o činii 5 o će sšii o šo se sršava 6 Se sršaa kao šo će o sršii t.
554a
Ovo su pme a akvo uvrštavaje
preko prosedje/ih lasi prebacila maram kao šo obiaaj žač ene (Kosor 2 1 23
A
Tu su isodšne rečenice
preko prosedjelih lasi prebacila maram ona Onako običaaj prebaiai maram eačke ene On će e razmjei o šo bi i i ega ramio (Pekovi 62) I A
2.
u su ishodišne rečenice
On e e razumjei ako 2 I i bi jega razumio ako Djeojke se nis usudile da pobe oca kao šo s o obiaale (Begovi I.
58)
Tu su shodišne ečece 1 Djeojke se nis usudile da pobe oca onako 2 Djevojke s običaale da poube oca onako
,
Kao šo se enik raduje Iejesi a se eselim šmama elenim I oavi da kosim tjesen (Tadianović 5 Tu su shodišne ečence Žnik se ako radje nejesi 2
32
Ja se ako eselim šumama zelenim
O dgo, dgo još dgo posle nas Tue će oi gledai kao šo gledasmo i mi (Tadanovć 90 Tu su sodišne ečence
O dgo dgojoš dgo posle nas ue će oči gledai ako Tako gledasmo i mi Ragovarali su o o redoio kasno noću pre nego šo od spaai polupani mkarci me sobom ragovaraj o enam a(Dončević 291) I.
2.
Tu su sodišn rčne 1 Razgovarali s onako
2 Redoio kasno nou polpani mkarci razgoaraj ona Se će oe stari joše jednom doći o šo s bile n Ujević, Vječ
psten) u su shodi šne rečence
Sve će oe svari joše jednom doći ako Sve su oe sari bile ako Kao šo nae onje k nama došao ekpre nekoli dana(Joa Hova 46) 1.
2
Tu su sodišne rečeice On je ako k nama došao ek pre nkoliko dana 2 Znae a
Oeao se i skidao osmeh i radraganos s obraa o šo brijač hrpom prsa sši sani (Zvko Jelči 697) Tu su sodišne ečence I
Okeao se i skidao a osmeh i razdraganos s obraa
2 Brač ako hrpom prsa sši sapunic A
smrt se opaa kao šo se opaa i roenje (Sloodan Novak 61
Tu su sodišne rečenc 1 A smr se ako opaa
se opaa i rođenje On je pogledao goe kao :}o i moda uprao bio aapi prema neb
(Marinkovć Rke 8) Tu su sodišne ečence 1 On je a pogledao gore 2 On bi ako možda prao bio aapio prema nebu Kad s e u ečenci koa se urštava načinskim skapanjem pložna oznaka iiče ne kao zlska nego kao pivid koi i se samo mogao učnii kao za amenue se a piona oznaka odnosnim piogom o da. I a odnosni pr og dolai na početak uvštene rečene a korelan se zamjeničk plog t moe izostav Takvi su ovi pme Sre šui one vezda svea/ Ko da mre mrva dragi(Kranjčević5 8 - Onaj mladi koji na rma \'is; ukoseo daje na krs azape(Fran 233
Mažranić 2, 5) Hoda naglo i siguno kao d hoće utisnuti sopalo L drvo poda Nehajev 8) - i sejutaje zvede spuštahu na nj kao da hoće nega ondje ouniti svojim posednjim trima No 144) Trepti Join glas o da čuješ šum stabla gmvinu u spii jeku oga poklik lova or 19) Ja odahnuh o da sam bcila teš m sa sebe (Kosor 2 05) - Neko čudno čuvstvo prostilo ga svega o da seje prepoodio s nov a (Kosor 2,29 - Bilo mije ko d hodam po iglama (Koso 2 02) - Kao da blagujujagai, tako pobožno pe prestiv se i po moliv, uzimaju oni hranu (Koso 2 8) - Ovajse učinio kao da nita ne uje (Perkovć 48) - aipa pesak kao da neko u bliini hod (Perković 0) Usputje vlo paivo motio gosta o da očekuje od njega kakav neže en n (Perkovć 62) A Jačia mue aii kraviu - o da ćeje ai titi od udarca (Goran l 69) - O vidio sam vidio sve boe / o da su na trag stavene m i oči (Goran , 47) - / groan smeh erekanje gohot / mne ko da grohoću mtvaci (Goan 1 , ) Umuvao se o da taži še§ir (Koar 120) - r Zlatko skočio dršćući i bled kao da će svest i gubiti (Koar 12) Zveče samoglsnii , e, i, o u - i cvrče o da se na erviipe u (Lovak 5) Ned bi stišao glas kao d šapće Nmeak ) Gbi kao da ide kui (Kaeb 2, 5 L) - Rasili se nad njim radono ogromni bijei Anđeo o da ga već odavno čeka ta rvenih ila (Marinković Ruke 12) - Ona o dje osjetila pogled i misao u njemu pove hinu na gudima (Mainkovć Ruke 84) - Lojz se nasmeši kao da g je majstorov poudanje oepil (Marnkovć Ruke 107) Kao daje nešto zaboravio lupisepo čelu (Mainkovć, Ruke 158) - Kao da mu je umčrsko tane razbilo sveu u glavi on sad tapk po tmini (Marinkovć, Rke 9) I batkasti kapci kao da su se na njihovu sjaju opili (Žvko Jeičić 74) _
u su ishodšne rečence 1 . I barkasti kapc su se tako opii 2 Batrkasti pci su se (toboe) opili tako na nj:hovu sjaju
Dolailo je i ormara o da žena razgovaa s onim u ogledlu, u vrtu (Soboan Novak 7 1 ) - Ja se i sada poned smešim kao da mije duga stan ukočena (Soboan Novak 229) - Rukomje trio čelo. Tao gaje o d odgoni neto mrsko (Špoja 85)
Ovamo u još pimjeri Eto pred njim n a stazi stoji sda pas i upie u nj pogled kao da bi ga htio iva progutti zor , 27) - Igledaše ispod o svoga gospodaa o da bi ga upitao a što li on to pemiava . (Kosor 2 5) Doleti k meni kao da b i se pohvalio svojim djelom (oso 2 25) Nijednogjedin aog časa ne mogao ostat i na miu pilazio od čovje do čovje upa dao u ije naginjao uho s naglašenom pažnjom kad bi časkom ostao sm kimao b i i povđivao glavom i pao ruku kao da ima pred sobom nevidiva subesjednika ončević 248) 234
556
Priog o da doaz i u nzavisnim rečencama s njime s one izč kao nešo šo se pičnja, a ne na se pravo da i jes bia i e. akv su ovi pmjeri Iva kao daje nješto i vaduha klo d i opet agrli to garavo slatko l uče p puklo dpuklo (Maoš 60) Nješto o dajoj se o bjesilo o glo (Matoš 4) - Na te reči o da se šuma omenjela listse ne miče vod ne teče kuka se ukočio (Nazor J, 20) - Pomrsioje i neliko reči i te kao da su bile istrgnute iz ne pjesme (Koar 8) Odeniše oge i ke apan ta one j kaput o da se petvoriše f pauči nu (Koar 29) Kosinom oka kao da joj spula ododo dva upn vojnika pod šubarama (ivko eičić 62) - Kao da mi u uba! i noktima kuje bol (ozo aušić 45) U kvim je sučevma kao da pavi priog ije veznička rjč i zao ne
so nužno na poček rečenice
Kad se načinska rečenica uvršava p o prižnoj onac načina šo izžava koičin ia ona pio g s punim esičkim načenem ii koi od zmenčkh proga ovoliko tolko ii onoiko zamjenjuje se kolčnskim onosnim piogom kolik Taj odnosni pio g doaz ko veznčka riječ na počea vršene ečence O shošh rečenca t. Pate me je posjetio četii puta 2. Žena me ne posjetila četii puta
oivamo akvm načinskim skapanjem ove dvje zavisno sožene rečenice l �rate meje posjetio četiri put li ko ena ne 2 Zna me ne posjetila četii puta koliko je prate
Od shošnih rečenica
l . Pristupit u ti ovoliko 2 Rukom mogu ahvatiti ovoli dobivamo istim načiskim sklapanem ove dvije zavisno sožene rečenice L -Pristupit cu ti ovoliko koli kom 2 Rkom mogu zahvatiti ovoi lik Cl ti pistupiti .
O ishodišnh rčenca
L Sda sm se toliko nasmao 2. Nikada se nisam toiko nmao
obvaju se stim načikim skapanjem ove vie zavsno složene ečenice l . Sd sam se toliko nasmao li se nikada nisam 2 Nika se nisam toliko nsmijo liko sam se sada
O ishošnih ečenica
l . Radit ćemo onoli 2. P/ate nas onoliko
dobvaju se sm načinskm skapanjem ove ije zavisno sožene rečnc L Radit emo 2
onoliko koliko nas plate Plate nas onoliko liko emo aditi 235
kada}
kji kada} da
ila vee ola a I Kada ea njei udi 36) Neko dana kad je eće onaješe valo osjeih oa na iau 2 90) ozvaoodeajuos oa vana Dalla Zona da a sjei eje svanuo dan kadje Velo oiuovai Koa kovidu 3 27) U ovae dane kad se oea anso naonu ia ionako osla da oludiš 2 190) Onoaua kadae ebalo da dde do bike bioje dooban Tdak Vid od svih najuni 2 IS ea dović juje naiso 1850 naon sloa iliiza doba obieskh eškoća u odinaa d će nasai »LinaLiedeY 1 4 ) a asova kad bih caa na sunce da a suši 2 2) Sua u ed� veeje kad se nebo se bila sa osve oova 2 104) Maa sve neko još snosi ali o oiću djoj jedinca sina nea oj se salno suze une 23) oiša na ana jua da bih od uće išao vinoad 99) la ćeš oda u kane veei /Kad neve ni uvenu suze esše 33) laeni dani d slušah e e / Sesaa ojih ladih još neudaih 78) ude li islio o odine /Naedveeje kadoušavah sjećanju / Da onovo oivi oa djeaka nee se Ied oa iazivai sli ladića/ Kojia k vodi devoju i s njo zaie I Daleko sao u šuu 3) obudili su se ek u unojuo kadje sune dobo aalilo bda 2 44) Uivaj ovajjuaji eveni sa kad s sa slae i osu Dan kad su ae eneosoa a eusia ešu ala vna 68 vaa 09
H
I Lanije bilo veselo 2 Djeca su se saala lani
1 Lani d su se djeca sasala bilo je veselo Djeca su se sala lani kadje bio velo
Jue so se voili o okolici 2 ee jejue bilo leo
l ue adje vee bilo leo voil i so se o okolici 2 Veejejue kad so se voili o olci bilo leo
Zii d su bješnjele ećave a az oovao sae aevo bi se dee onulo koaa uelo doaa u saonie i lual daleki selia i sano via 3 276 Na oeće ad se kući vaio i će ai naša adosna / Šo sujoj došli sinovi 7 Neo se ei u nizao duhan a zii kad udaejuovine slaao u snoiće i veao 1) Kasne d se uiio, bio je cinian 8)
Soa jedne veei kadje ojeh baš bio nakanio da asi dde bes do njea i ee »Kako i o olube sjedi ovdje već alone odinu dana i šo će o ebi Eo i oda djed na evini već uo za o ee« 17) Moji s nasi asovi bili dosad ivou kad bih ala oane i jese 2 17) oboec Šene bio oenjen ni dva jeseca kada su a bili oli od njeove ene 2 19) Onaje na� salaodine 1870. d su u bili ouiali olik ili 49) ase ak osjećao nesiuan jezi u svoji eli odinaa kadje već bo seo oulaos edu aia vidi se i eovih doisa laševiću šedeseih odina 1 3) Gdjeje ono vijee ad bi on eo celi kue oa azeda sjećao e svaki u d b a ole 33) dao na jedno iso oako eno sunano oodne 8) aje svau kad bije soenuo ili aka aludiao na nju lako knula lavo 7) a dana kadje e unij isli da bi njeovi odai iak bil ve oli naći ua do njea
da} 1 Sada je sve duae Sada sa se vao
563
U 38
Sada kad sa se vao sveje duae 2 Sada kadaje sve duae vaio sa se
U
Došaoje ada 2 Tada sa a najvše ebao L Došaoje ada kad sa a najiše ebao 2 Tada adaje došao najviše sa a ebao 29
A d robe d ne nde srh
eče čn m s e d sm bedu 9 - omo ov j ne se ed d re de uć rhv eu u ojujoj d jem d č 4950 A d ćemo m os od d budemo sur dje r s s uben? 29 Rsavje bo oead d e srebrn vjedo mmu č men eee ) Kd žen Bovso Vrh obo, ond je emjerno nje 29, 2 Kdje r č nm odje sno d se umre mreno od se ume od nemoć d se žv o Gr 2 - Jer d se čovje omrs n rnm sm uoće d se čovje no o je o r i uoće d čovjeu rsne u ere čovje, d se je čeo sjen oč mmom, čovje od reće sru red sm rom soj u er 2
0
A d robe ne de h 2 Td robe som od ad oub nou j e a, som ond s rob o ue 2, - [ sd se Jos je ož d d dje se mče o č modrnom d dočuje de u 5 e sd ad e osje m, nen mo re seje jane besn, be ss oe ćorde - uhi bbu rd h 94 - Vdjeo se eć sd adje red r dn so u Ljubnu uor osod - d ads m ve ue moju ebe d umu - f d je eo ču d se je Dun oro, od se e nde čežje o oo od suene njenom sru, rosue o njeno mdo vreo re o sos 4
er čovje od eće sru red vm rom soj u ne r 2 d se čoje omrs rnm m 3 uoće čoje od eće 4 d s e čoje os ojje vu 5 uoće čoje ond eće. 6. nd čojeu rse u ere čoje 7 nd se je čeo sje oč mmom
ond se ve de čežje . rosue o jeo sost 2 nd je eo ču d se je Du oro
Kd roe d ond oedvh j, bće n brežue 5 o od d jor Z ne o dje srh rovdur dobrno mučo d u mu use obe 3 de reče mu nd d ud eurju dju od umor d s m o osednju su mć o j ju rosom od su ud svdn men 2 4 - Sveje o rmo dodue be r očo odušeej d mu sinuše du njeou jesru u od hje vo mo Vodje jesmu o neć u ojs d su non 2 - o b r sd djes fi d h sre d e ne omju ejedn druu ( oree jer v Hjesu oe mou d nse o dosd - Nećemo o ojso, s sjeo bućo j sm bo su do , sd d m brdur osvje ub sd noene sve de ure ob edjee sd b ou mrhu ovu stvu b red me , 7 0 će ue b o md j er od d o već bude sr emoć 4 u dje o sje ubonu, osoj je u s sejom 59 - d d se robudm M odmh d sm e obudo 2 L 9 Uhnu o mie osušujemo eje ee re. Kd e on ouče ore n du ond moemo b srn 3 - Nsm do d mo e. A sd d sm oao ao sm odjedom mo, o d m jeoso odv d sm se bvo oo eve uo d roe d m e 9 -Ned d e osjem se ueče, vdm s m me esejem doče, o se uvo jes om o me
/ or o od re
Koje so d ouo rume ond d on ror on ue reo roureč 0 A d ad b ovj sve rebo osroma jem esom, d ejo vdm d o ne bh moo odne 2 - A eo d ad bh ho o ome rč, učo m se oe d se e udos mou smo nj u boes d o ro e reb rčjerje meno 99
20
565 d
Kdovje m me vee mu d em sr 2 30 - Toje o 38) A dje uo d u mj jesče oed e due m edese ve on s obom 59 veje o v d m ućju 2) nnje se eos uene o d se čoje objjuje je o vje rvo 2, 250 - o r sču d muu 43 Kd e 23 Njoreje d ve u mmje mjeso od soom je čoje dn 2, 55 - S smo m nerved d smo
2
Kdsm pstisku šklI svši budem /jkuJem , 1 4 Kd mi se zgubi s vid, kinem neklio lisić d bn Kd sm ptši dni nvči psim se s Zm 1 Bude d vkjedn izmučeni čvjek istupi kde u njemu ppUNO pekipjel 1)
Kde kneže ban umi p Bsnije sku ppi pk pbi s du d Ljubne Liku i Kbu d eeve Župu i Pime vs d ma Kt i Zgje
0
-
-
i ddh svilu
Pke ubi ubi
4)
-
,
-
)
kd
li
d li Kd li ih ptepi sče Sv se dub iubil edm
5)
u
Kpi"edi puv sm Kd bi djjci bil smnest gdin već bi bil ibisn i sdc nmsičns mmčdi 7 [ kd bi bšl svepse vil bi se pe n blkn in gledjui me snu uliu se penjl k nim , 190) d pid kd bi dli begu teinu evini dese inu stni nm mnje neg je ml l) šnje mi e pičil n kd bih e penu iz sn k d gledm u nek isk bd , L7 Kd bi se Sn s eškm mm u i bil k lze diknul bi sused pek gde 17 Kpkl njemu d npegnue pne d bi sti mku sjedil n eeu n slmi pij ipenm uicm k pd cm mem bm vjenčnm puelm ppinim ivnčicm sv k k kd bi se m / d bl Gn mkl bi ze 4 d dđi sc d ibnih f /Bg bi zn zt psv bi ehvu«
-
-
-
Kd t vide snh p/ee d ne 75 Kd Ti me Pimje zplk , 0) Kd stigh iz kue iznenđen stdh Kd se epie Zgepčni di , nijeh gbv n zgdi dne nnCe zvne usplhien vlas u pm vs d ču dđe mu njei čs ivt 9 7) Ve d pg pgled Silestu se smuči d vidje 8ilglvču glvu 1, -Kd rmnje neb Filip ddep nju 0
-
.
sim u sju mieniu Minu pistje [n dje bi pd d uz ibe 17) Kdsu gsi bili iznemgli del i pi i� l su se nednm t 1 ijedng jedinctg čs ne mg sti n miu pilzi d čvje d če upd u eč n gin uh s nglšenm pnm d bi čsm s sm m bi i pvđiv glvm i p k d im ped sbm nevidljiv sube sedni 4 epdi hlče kd bi sjed 4) n pegdin ludng čenj kd sm ve bili izgubili sku ndu di mi se sin dinici mee kk nm sebe čel svežpilinjelve i buve dske miis e penin be i tl bele sgtne kim sm pče čti sje pe sličie. d bih se pbudi iz ve ige ni meje čekl sunce ili e ) Pzl su me d sm n već bi p mi s/ii Kd bi i n ćpnul pstim u icu pude sul u n z čigs kk bi epeil luds? ! 0 Db je d me šumi pse blizini 49 d pišešpnjepkOiŠ sebi um d se peen dupi sihu
-
U
4 Kdim ddi nse vete mle: /pdl liše s mene pdsnegm ineile emi bi smzle 1, 4
-
đe)
kd
kd gd
[ d g ge ević nudi hnm de Tue be
d g )
[s pu etvi nudi Tue hvnm Sv put zdie Tue be
Kd gd dii kene n stenje u Zgje nid se vi izleti ne sše db 11) ki put se i izleti svše db i se kvi ileti ne sše db pu divi ene n stene u gje 245
Tu e duga ečenica uvšava u vu ema nenu emenu lu lnm nam ak put
Zadrkujem je kad god e uretnemo Bavi
Tu u ihdišne ečence l adrjemje akput
2 Sak put e uretnemo ad b god prmo pau naručao juje za čtau n ophodeć e a t nom doadnom nemarnošću Laš 5
Tu u hdišne ečence
Sak put b prmo paću
Sa pujuje naruao za tau noć
dva e a avn lena ečenca
Mra je dote kupao dokje crčak rao Od hišnh ečeca
rošeje godne danomce djea pokojnog atena groareda kada je onm jm modruam noom odazo apote aš 40
l Dote e bt amara
. Tada je e dva e a avin lena ečeca:
Tu u dišne ečence:
ro§eje godne danome djea . atena
2 atenje danomce odazo apote
Dokje eđa dote će bt amarQ
Geda te moje mahanje kao agjutra dotada kad te utaja zaz na prozor anv, Rue 7
Od dišn ečenca 1 S u e dote ratl ečeraje dote ba na tou divau e avm avnm uvšavnem dve avin žene ečece
Tu u dišne ečence:
I . Geda te moje mahanje kao akg jutra dotada
Sagjutra dotada taja te zazl na prozor
l
Od dišn ečenca . Vake de tgao
u u hdšne ečenice
aje ak put ako kmnua gaom
2 S u e dote prate
2 ak put bje pomenuo makar audra na nju
dvaju e na načn ve dvije avn lene ečenice:
Vemena ečenca da) uvšen u unu me di ia ada uvjanja u vemeni a ne veivanja a e d vemnih ečenca inače čn
Dok je ak tgao, u e dote pratej
2 Dok e prate akje dote tgao Tav u mei
Što zna jaj dora kad eć kancear cear made oako bltao doto janto Nehajev 4 Šta ja tražm u kuurnoj Europ kad m ona ne moe nta da dadne om otroa dušenog K 3 Vemena ečenica kada il kada) me dii ai adaj nad·
Dok Ome raku paše dote anduk Merm ee N \ 5 Dokje ša doteje kuća naša N 4 ojunak, oett e n e mo š / Najuaku dote dok ne preda Mun 4 4 Mogo e mroat ba rem dote dok t oguen grabo tupo ne zagnju Šimunv 43 U grepknj«je pac przao ženu koja epretara de dok ne prče k eb čojeka kojje o Baac I, 143
vevaja ičanu
4
Dok u e ratl ečeaje dote ba na tou
2 Dokje e6era ba n a tou u e de rat
aje ak put kad bje pomenuo mar audrao na nju ako mnua gaom ainv Rue
No ne odmauo n tr koraka kad zonu nek gopodn Kla Nmo prao n odahnu od začuđenja kad na noo čudo taečaše Ka 19 Jednog dana eo am oju djeojku na nekom rakršću
ilg a vemena uvi druga ečenca j lna naa ae ne amenč ilg vemenga načena a e amjenč ilg ada ee u vemen ven dok i da n a čea ečence Od dišn ečenca: l Mra je dote kupao
2 Crčakje tada rao
N mgue e da e d vi ln naaav am veni } Tav je ia mane č je e va an vijeme iae a e am jedn
kad m prtupe doja nepoznath ud Hva 49 Kapara je baš te· ao hače i mršto e pod šemom meć na proketu no što ga čeka kad mu prtup pop Ha 47 N e popel n to metara kad on najed nom jedne Kae 4 O gdenm načenu vemenh ečenca venm d vidi 88 U ečencu e lna na amenč ilg dote me e u aj
ava e avina ečenica me uvii i dge vemene nae a danm neu mau načene lčn amjen čm lgu dote 47
573
57
Dok mš one uva (Npos 63) - Dok e ne namu one e ne na (NposL 66) Dokm bae, uaebvamo. I ma nam vo uav aše / ta e naš vo beeše Npj. 2 634) N všo unot omo vnku - nego aađvao goveaenem unh teet gona oku ug aal mt oaen (Gon t, 73) - M emo to obavt uuto ok on bue ueu (Mnkovć, Rke 77) - Do oeae m otaeoš eetak ana ok e malo vem na klmu (Brkovć l 1 18) Pše v no t bela ana/Doke una onaše vna Npj 2 54) ut ga neu e I ok ga alog ne ae (Došn 12) - Nee e a tane / ok žeu ne evš (Došen 1) Nt e e utat onIok u vnsk ne avon (Došen 169) Nko uške e a ne baa / ok ne une uška Beleva (Npj 4 282) Mjesto veznk ok mog se kvoj preobli jvti još okle ok go okle go Ti se obici ne jvjj netnom s skog književnogje-
zik nego čj dj nek pčku snsk jedrn Tkvo je izžvje sog izrzo sls obojeno Dokle Poa elo oemo I otle luge zveo!e oga (Npj 2 88) Dokle žnela, otleela N posl 65) Da e nee ožent otlen oklen go u nu ne v evou Npr 10) Dokle beše voevoa Mko, / beše tua mlogo voevoa Npj. 3) Mjesto veznk ok može om vršvnj doći veznčki i ve ok ime se pojčv sdržaj kv kpnj p ni tkv zrčj e sski nt ln, l li I okv stndrdnog stl hrtskom knjževnom jezk.
tako b e vše uta nateal o tavu n ma ve ok ne b ošao
obale»ako« mo h (Kosor 2, 76) - Bl on tako lobona vake boe ve ok m ne e goon Povnu (Kol 90) 55
Dnjom preoblko može se ond glvnoj rčenic ukloniti vemensk onk otle l drug koj slčn po znčen o je zjenčk plog p ond vremensk rečeni s ok doz n mjeso vremenske oznke, po kojoj je vršten glvn rečec Zvsno složene rečenice 1 Mav e otle uao oke vak vao 2 Dok e leđa, otle e bt ama Dok u e v vatl, veea e otle bla na tolu 4 Doke veea bla na tolu v u e ole vatl 5 Doke vlak tgao v u e otle atel 6 Dok u e v atel. vlake otle tgao (v. očk 57) preoblkj se po tom pvi rečenice:
Mav e ao oke vak vao
2 Doke lea bt e ama 3. Dok u e v vatl veeae bla na tolu Doke veea bla na tolu
48
v u e vatl
5 Dok e vlak tgao v u e atel 6 Dok u e v atel vlake tgao k s primjer
Ne kt blagovat ok m ne a vhu a kou ošao bše (Kčć KorbIji c 24) - Ona gabv va vou a/ok h togo o nu ne ata/ avatoma ne ota (Rekovć, Sair e 5b) - Jota e onaat glaa / okn tako gooavom vlaa (Reljkovć Sr 2) - / blune tako ovu / blun aa ok a (Došen 102b) - Tako lna avu tae / ok neavom k atae (Došen 248b) - Kat ho ok o nega e Npj 2, 2 1 ) - Omae ažmuo I oke babu oubo Npj 0) - Dokamet oe blago e (Npos! 66) - Vega v no ae ve / ok ovue gee meto vu (Mrć svetci 4 ) Pe te ok e Ušula eel u tubu (Šeno 2 29) Dok oveka bue u nee met (rnjčević oke a, bt e Koae (Moš 5 16) - no utom a tne veeom Jutom a taneš a vu tu na gneu obuš. a veeom a ne legneš okn neetnu tavku uo koo (BrlćMžrni 13 ) Pe vše o ata ok e e mnogovela oukla o Paette (Nehjev 35) - Neka eoeštat teŠ ne bo glaa oke volova ovaa na Poglavevu bu Nzor 76) - Dok u g voee votal ubma tkal e oko vatšta u šumko vena on e mahao ogomnom ekom oko ebe obaao hatove. šo voke buve - a ne mu e hvatalo tavh a at etnate koe (orn I, 6) - loe aono okemuno tenala u bau (Gon 70) Doke heba nas. bt e ga a tebe osor 2 22 8) Dok e oš e vlao obuela ga lna aot (Koso 2 29) Doke to govooavala e ktka (Perković 62) - OblaĆ·ee lavetnlo neba / Dok veta k tala ta, a ubom šume emaše (djnovć 7) - Dok govaaše ova heameta / gleaoe vee / lao šum nae voe / u vošnu ogau (Tdjnovć 226) - Dok am bo tamo ova e oba šlo u a lšte (Nme 4) - Naewt efeožv (Brovć , 1) - Dok ga oetale, Maa e omatala ko veasta bna ue mav utanu (Živko Jelčić ) Doke ovao neoman teško a vla ažnu onoga ko ga omata lea (vko Jelič )
vmo d još ov imjeri:
Zna, veleum th u ne / hast tu ok h ken e (njčevć 10 ) ok taa v, emala b taa / bon hlae kavatu novu (Krnjčvć 24) Dgogauta oke ne bo ošao a glea vou eu koa e za at ae na ut enato e našao e kum goona Ceaa Evaneltom Nehjev 234) Ne b e mo ok e na kome ne b kaloNmek l J - Dok muo! nam bo n o o a am o negom ema ogoo a e on amo ean o na mnogh (lobod o 66) - Dokam na nogama nam moa bh bo bh moao bt na glav (V 8 96. s 2) 249
TakoMa orazao snrdok sam srooao s tava ok a troca a an nzn oc, ntko sm otarat atr - Odčno sv odam dok završm š
dok dom Nčmo dočm s vraa zator 2) -Jdno drgom n vr dočm ogom n akn 1) očm nam rvtak dođ /M ćmo odvst Udn 2 12) očm on šo naš da t nšto mora očm Stanko mota ragoara, Ćro s smo tamo 89) - Nk ka kodnstra /dočm drg hoda asda kanc 6) - očm ra tak ko gaa / ošsao vranh rana 1 5 ) Pa dočm og omoo, / dot oro šn Mn 2 22) očm hadkr oank, I tom ga oska sgna 2 7 1 ) om on rhom ncadnom kom a mar 5) - Ž togod šan oavo Mara, dom o cm rt radost 29) dok
55
j
Sdo dok radano
Sdo dok s razdano
dok Nmo ko šk da str / dok n moa ška a 07) Nć ohodt /dokn rodšmš čdo 1219) ok dt n aač, ma ga s n sća ) - Nma ćara n šćara I dok n do Karo Mostara 2) -Mo očan ć dok s n rr dm gav svć sa gama 1, 72)
Čka dot
2 ada dm
Čka dok dm
d
Nmo koš da tr dok moa š a Nć t ohodt dok rodš mko čdo ok d zaač ma ga � n sća Nma ćara n šćara dok do4 aro Moara Mo oča n ć dok s rrdm z ga sć sa gcama
Č dok n dm
Nt' gasa do a dana /dok s raća n n na 1255) N saa Naod Momr I dok n san snc n gran 2 60) Sdo oćnskom rvo doks n doro razdano 89) dok do oga n ddmo sađmo oom taom nan 2 9) ako Mat oraao snr dok s n sam stooftao s staa - ok ta toca n a an nnsk oc ntko n sm otara a 125) dčno s odam dok n aršm ško I 1)
Nst' gasa do a dana doksraća na na - Nka saa Nao dMomr doksvan nc ganSdo onskom rvo doks doro razdano - dok do toga dmo sađmo oom staom nan5
dok ada odmah, aman oš ć od onda a o dok
okoakoa rogo Itad ćš čn oko tn o S 81) ok svta o dan osan I z so o an, /odmah d ašć
m
e elene - Dok e koja razgoaa ine odmah r a og ola kine - Dok kem zakrene od mahe raa ooriše Dok od kaa aikah dioj k, namah mije li oklonio Dok e gdje malo granem, odmah e da na zlo Taman oni rei bah dokeo i Bela barjakara -o zoria ne abella dokroklika a jaora ila Dok ne riee e roa oada Dok e momad Tradma m e/ od ondaeoa naie Dok onij o goorili, a o e omole kola 579
odmah im diem, ako, birdem = Ćim nce ee, im rainja ge magle Ćim ga Boe mil, bi e roi mili: jer ne iđe, imga i oznade daaš diem e grei da e j okora re; - Ćim ga iđe, birdem ga oznade - im i na na Sri jem ojoda, / ako nama Trci dodaše
im
Dokjarodam hiad oloa, ki ć i elo oe ć doći k ebi dok babo bde drki
Ćim zađe ne komari e odmah jae Brodje odmah oloio imje aoed igla Čim mo krenli rieka e odmah rablaila
I
amo dok Kren emo amo dok kim r - amo dok e oo miri bi e e boe odmah
8
Čim ađe nce, komarci e jae Bodje oloio imje aoed igla Ćim mo krenl, rieka e rablaila
im Komari e odmah jae Tada zađe ne Ćim zađe nce komari e odmah jae
Brodje odmah oloio
oed je ada igla
Brodje odmah oloio imje aoed igla Prieka e odmah rablaila Krenli mo ada 584
Ćim mo krenli rie e odmah rablala Ćim zaa odmah e jeila oj imje ala namahjade dde
3
odmah
Čim arei đe I ob om m e oi gledai djeoj - Čim kora crk, roal e od njim ema Ćim jaio, ika oglaare Milan gleda mam, a im ra nemo, ko iz lađice i ori k njoj da e oali Ćim bi moji rodiei omlili da am aao oial bi ragoor Čim m e goodarribli daga šea, nagn bi jeg A rae moj, im doikn mi Ulai! neade ro ora Ćime boe mjeio Golioe mmai Se e o im oor kenle gradkim liama am oor io oi onje koio eea - Ali eak, im idje da dai ragoor nemaišenikakerhe ni mila oaijednoano ki obrnika da del lekije me hoće Ćim bi e aanlo odezao bi Golb odeo je kaj a da ae - No im bi e onjae amilio, gnla bi ga naglo i iloio U im jeda o ek o Tek šo Miloš jede ii ino al oi a grada aine Teko oni na o jedoe/al eo i ina Miloana -Ali ek Ibiajed Io iiđered dor jedan mah dolei iz neba zmaj 253
585
586
587
588
58
va št mn nšt gl nn db tž Jla nnadana pa(o so 2 ) -Al tk O pv n u nk dšt vga gla (Kol 49) Iz tih se prmjer vidi d se veznčkm aom tkšt vremensk ečeni rdo uvršćuje u glvne u kojmje venički plog ali. Ujezku nrodne pjesme j se al jvj ko eč u koju je vremens ečenic s večm irom uv�en. U sličnom nčenju vemenskog venik jlj se i odnosni mjenički prlog ez ikkv dodtk ba va put š b pdga pabd pakgtai an ta la ut b da u nm bd nka naga ža a bbm t pn ad vlattgunašva (Šmunović 3 12) - Št b gatu ppu tgl m pd nu lkand Frn Murni 2 82) U stom zčnju ko vremenski veznik m jvl se i vremenski veznk ntm Ntm pp Č n ča mu a natč (Dčć Posl. 78) - Ntm u ubl klt punm ptuš am Mti Osvenc 2 4) Ntm d a mlad tva pč (Pvinovi, zgovor 4) - Dva da ala ala bd napd ntm b vta pptNzo 3 9) U stnsom i pučkomekvljju seda i tk ko veiče iječi u kvm vremenskim rečenicm dva b bučn čniš ga pta u M. Lekšć 82) E tdva u šumu unđ nam na dnga dbla vna Đ Rpić 249 - k t Mu bd bš puč puška g ln Npj I 8) U stijem jezk jvlju se venički pilozi da ta ko ječ koje je vremensk ečenc s veničkm zomda t ršen Aldva bš da d da n p gabš a (M e_ 88) Sta kup dva nta ta a nvm bačvan da Reković 138) -Jdva nkn aada naka ta v lb nu ba paka J S eljkovć 139) U rečeniu kojoj e ilon onk vemenski mjeničk prlog nda moe se j pog, ko emensk uvsiti dg rečenc kojoj je prilon oznk zmjenički piog emen tada Ako e predkt rečene šo se uvv u senom vidu p se sklpnjem ziče d se dnj glvne rečeni vrši ek poslie svršek dnje u vemenskoj rečenici preolikuje se u o zmjenčk prilog tada u vemensk veznk pšt i doi n početk svoje rečene Od shodišnh rečen Onda u pčl tvat 2 ada v ml
doiv se avm uvtvnem zvisno sože rečeni Pšt ml, nda u pčl ptvat Od ishodšnih ečenc Onda u šum amal 2 Ka tada ptala dov se tkvim uvršvnjem visno složen ečeni Pšt ka ptala nda amal šum Od shodišh rečeni Duš nda pčl abavat 2 Sv tada kupl doiv se kvim uvrtvnem visno sloen rečeni Dut nda pčl abavat pt v kupl i su pimjeri Pt v kulu agad nda tau d ma pj) A pšt napš vna nda č Og dau Npj 272) Pšt tak nkl n dna ad, nda mu baa pčnu lb (Npr 16) Vemensk rečeni s vezikompšt i pediktom u svšenm vdu moe se uvstiti i u ečenie s dgim vemenskm oznkm ko te vremenske onke imju dnom konteks sdžj sičn sdju vemeskog enčkog plog nda i ko se iriče d se rdn glvne rečee vši tek poslije svršetk rdnje u visnoj A pšt vala mlada al v t mu d nvt(pj 3 33 ) On a nm n pt nau Blaža (ož, Kuni 73) - k na adm da a akašnnm - tkpšt avn b put (Vjesnik 9 97 3) Dljnjom peoUkom moe s e ond gvnoj rečeni ukloniti vemesk oznk nda ili dg koj sličn po nčenju p vremens rečen s pšt d doz n mjesto e vemenske oznke po ojoj je uvršten u glvnu ečencu Zvisno sloene rečenie l Pt . v ml, nda u pčl ptvat 2 Pšt a ptala, da u amal um 3 Dš nd pčl abavat pšt kupili (v oču 8 prolikuju e po tom prvilu u ečenie: Pšt v ml pčl u ptvat 2 Pt ka ptala amal um 3 Dut pl abava pšt kupl
Od ishdišnh ečenica
Takvi su primjeri
Pt bhu ma nu stad§ na ng una" pj 4 500 Pt m u savQŠ I s sttnu na pj eanvić, 3) Paun t s uau dt sv adn Npr. 7) Pt msa n uha ad tbu p 99) Pt t gn n m dug usnut Matš 1 2) Pt m dugu bcu amanca n ba m bga n a t Matš 9) Pt ga dva dvc savadau vdu d mn vdm da ud Matš 218) Pt dst duata ata čum da ga ta tac n vda t na zb vd jncslav vak Psljednj tipančići 9) Pt su ustaa sa sda a sa su s ta gadana nsg mavg čvuajence slav Nvak, sljednji Stipančići 12) U sarinskm se jeziku mjest veznika t javlja i vznik P s n na č mu da anvac, Blagsv 21) Paa s uda s dad svga mta nvac Predike 2) P s b dvast sam dana I da s Nvan una pj Bg 10)
P m sća dsča da m ub amn sa Budna I ua md Budn H Npj. 5 28) P gs sat s duz vu da Maić, Osveci 2, 46 Sguh dataa tm mam sam s n a sbt sam dbva dcu jenceslav vak Sličice iz mje bi ljeic pčetak) A d msc dana d ngv st d t n mga adt n nću jenceslav vak, Crica Bžiću) U j s prblicijavaju i vezčk izrazi nan t s ng On su ičitijij sn pisuju vremeski dns, an e ddaju nša št se ne b već ir cal veikmt Zat pipadaju manj pmnm, pštenm i azgvrnm stilu U disciplinanjem iažavanju se stga ijegavaju sm ak j p ren da se vremenski dns psebn nagli j vznk t sam, manje pčjv mj azmetljiv, kazj sve št a U rečenicu kjj j pilžna naka vremnski zmjnčki pilg nda mž s aj pilg, ka vremenska, uvstiti drga rečeic a kjje prilžna znaka zamjčki prilg vremena tada. Ak je pedikat ečence št se uvšava u svšenm vidu, pa se sklapaem iiče da se adnja glavne rčnic všijš pije pčetka radnje u vemenskj ečenici, prlikj s u njj amjenčkiplg tada u vmenski vnički zra ng i dlai na pčtak svj čce U ngjalja se pr tm uvrštavanju i pršir včk izr
ng t
Od ishdišnh rečenica L Pnava sm s nda 2 V st tada d diva se tavim uvštavanjm zavisn slžena rečenic a
Pnava sm s nda ng t st v d
256
l ma nda ucaa d s
2 Tada aa a dbiva se takvim uvršavanjm zavisn slž ena eč enica
P ng aa Ia ma nda uaa d su Od shdšnh ečnica 1 Onda ć s nat bdn
ada sv naan
diva se takvim uvrštavanjm visn slžena ečenca
P ng sv naan nda ć s nat bdn remenska rečenica s veznčkim razm ng i predikatm u svršenm vidu mže se uvrstiti u rečence s dgm vemnskim znakama, ak te vremensk znake imaju u danm kntekstu sadržaj sličan sadžaju ve menskga zamjenčkg plga nda i ak se ziče da se radnja glavne čnce vši jš prije pčetka radnje u zavsnj Daljnjm plkm mže se nda u glavnj ečnici uklniti znaka
nda ili drga kja slčna p značnju pa vrmenska ečenica s ng tada dlai na mjest t vremenske znake p kjj je i uvšna u glavnu rečenicu. Zavsn slžen rečenice l Pznava s s nda ng st v d 2 P ng aa a zma nda uaa d s
P ng sv natcan nda ć s znat bdn
v tčku 594) prebikuju s p tm pravilu u 1. Pnava sm s ng st v d 2 P ng aa a zma ucaa d su .
a
P ng sv natcan nat ć s bdn primjei
sam ms svđt sm a m ugab ng s p 98) P ng su s ua uč nbs ba tmna Ma� žuranić 2, 7) P ng sam nastu subu c dan ta sam sm auć svm nvm ama Ks 2, 1 3 ) P ng s sunc n znad gadsh uća dđm n a Tadijanvić 99) P ng t uma stavt s m a / tč na asća n adijanvć 12) G n mga zastat ng tu bg al 2, 53) P ng us da s snađ. . t s vata Main
kvić Ruk 99)
rečnicu s vrmeskm znakm dmah mže se uvrstiti znaku, ka vemenska dga rčnca s vemenskm znakmtada ili nda. P takvu sapau ta vmenska znaka uvšene ečenice pstaj veznik, prelikuje s u i dlazi na pčtak uvrštene zavsne čnic 25
Od ishodišnih rečenica:
Prtekl e mng vde tada 2 Od tada razmišam O tebi
dobiva se takvom preoblikom zavisno složena rečenica ili
Prtekl e mng vde tada kak azmišam tebi
ili
Prtekl e mng vde tada tkak razmišam O tebi Prtekl e mng vde tada tkada razmišlam tebi
Tu se danjom preobUkom moe dokinuti zamenički plog, koji je vre menska oznaka u glavnoj rečenici pa ga avisna rečenica uključuje svoje značenje i doli na njegovo mjesto Onda složena rečenica dobivena takvom preoblikom od spomenutih ishodišnih rečenica gasi ovako
li ii
Prtekl e mng vde azmišam tebi Ptekl e mng vde tkk rzmišam O tebi Prtekl e mng vde tkada razmišam tebi
Takv su primjeri s veznikom kak
Ne prdše dvi gdine kke nad vi zagrli (KaniI ić amen 106) Ev sada šesnaest gdina I i mžebit i p više ima I k mi dva ednč az{ism (Reljković Satir H a) aše danas gdina dana k su pd vima višaliednga zlna lesm trli (Reljković abr 28) - Et ia šest hiadaveć gdina negdi sada, Ik tam vas svit seli (Došen48b) Ev danas već devet gdina / mu maku vidla nisam (Npj. 20-2) ma bab, čitav mese dana I k nisam sestrie vidi (Npj 2 64) Ev dva dana ka se s adam bri pa mu nia ne naudip. 48) Klik ima k te Bg stavi? (N posl 45 ) Malahne pvre mil bil I kak vsu svede na Grahv / Devišpaša (Maić Osvetnici l 5) Ne šaape gdina dana, I kaa d svud mili vska (Mar tić Osvenici 3, 70) - Četiri su plećela ve, / ka ga e pse sultane (Mić Ovenci 7 39) ma više d deset gdina k skupa gdu za ečnik (anićić Ogled Takvi su primjei veznikom t Ev ima tri gdine dana I tkak si ispsi zlat (Npj 3, 487) -Ev ima tigdine dana!tka se vrl psili pj 4 3) Otka sam tebe na bavi Iš te grk udari nisam (Npj. Bosaki priatelj 3, 3) Ev ima dvanaest gdina d kake gela rka (p Petranović 2, 56) - Od ke vga gada vake gale ne bil (pr 6) Od kak e N· }vaksebe vli N po 233) - ma trista i više gdina d k ste š su sednii (Maić, Ovei ci 3, 44) nate da nam nigda mira nema . t k nam nestade ladi (Maić Osvetici 3 67) Od kak me rdi ma mka I nesam nikad p nći hdi (Npj 1 37) U radinii me
260
tkak znam za sebe čekala sveža pilvina, elve i buve daske, mirisi tepentina, be i tutla, bele strgtine na kima sam pče čti sve pve slie (Barković , 22) Takvi su primjeri s veznikom tda Otda se mi dva rstadsm I dde Kal (Reljković Satir 8) Otd a čekam na tebe svi gsti ddše (eljković Sabr 20) U nu ždere št naiva, / td sebe znade iva(ošen 7 8a) - Otkd asad u bat v se kreće/ tad lišće zdl se tkida S. Reljkovć 308) Od ka' ga e km videla I teške sue mu ppan"le (Npj 437) Otkadae svi et pstanu, / ne epši vet prvati pj 3 476) Otda si kulu nani, / vakunak ne dhdi (pj 3 485) - e imade pedeset gdi na/ tkad kleti udaiše Tui (Np 4 525) - Otkad straa na Drbnake pade / mlada neva za d i ne znade (Matić Osvetici 33) - eame g i duša, tideset i pet gdina tkk mie kliba izgrela (Šenoa i povijesti 25) - Otd svet sti, mmau i eže Veikanović Omica 45) Otkd si n pžeela ba da pstaneš mam, biln tebe bdai Livadić Novee 40) Otkad su se nselili u sipna nevidiva ruka Panni pčeli su se zaletavati na zapad iugzapad Lj Babić mjet not kod Hvata 30)
Vremenska rečenica s vezikom ka moe se uvrstti vemensku oznaku dtle adae pdhtavala k miče nme (Rječnik MH i MS) Kad se o vremenskom odnosu govori preneseno kao daje mjesni, mogu se
vremenske oake uvršavati i esne rečence Takve mjesne ečeice ne postaju time vremenske nego imje značenje samo preneseno
Va, uače, starče stai / Kuda 'š sade kam li eš / ad gde smakh grs miše? . Mažunić 45) -Janku kanda su užgane bile i t pre beda gde i pana ne pe (Šenoa, Sabrana djela V 87) - Nisam ni gapita dk sam lud adi neu ni sada, gde sam se pameti dzva BlićMurć iče i davnine 3) - T bi zna dabrati čs gde e negva slbda peivena pemu lnsti Baala, ovijest f looje l , 22)
Kada u ishodišnoj rečenici koja se uvrštava ko vemeka toji perfet što izriče elatvnu gotovu adašnjost a ona se obično odnos na neko vijeme zamšeno u budućnosti preoblikuje se aj perekt u r II ako se od ishodišnih rečenca Dan see tada smkava 2 Tada će dekuti pesme dobva vemenskim uvrštavanem avisno loena ečenca
Kad se dan bude smrkava tada će dekuti pesme 261
i daljnjom eoblkom Kad se dan bude smkaao odjeknu će pjesme uje u t I sadržan erfekt kojm e kaje gotova sadašnjot, a e taj adaj može ečat ovako Kad bude da se dan smkaao, odjeu će pjesme Oblik bude se smao zadžava nevšenot glagola smkaai se al ga vojim omoćnim glagolom bude uvrštava u rečenčno usojvo kao vršenu radnju akav uu I. od nevršenoga glagola uoebt će se hatkom književno m jezik i onda kad nema oebno g razloga da e takne bš g otovot radnje je nema dugoga vremenkoga oblika koi b tako jsno uućivao na elaivnu adašnjost što e najvjerojatje odnosi na neko vrijeme zamšljeno u budućnot A o amoj naravi nevršenoga vda moe se eć d a e mrkavalo, tj adašnjot se moe zeć kao gotova od vog a čaa kad e očelo mrkavat a e t goova adšnjot može odnoiti na is sicju kao i negotova. o dol od djeljvo nesvršne radnje Vdi t 93.) Ako e međutm oen kategorja vda i uzme všeni ajak smknui se, onda za takvu reativnu adnjot nud njeg ov rezent a se vrlo sretno moe reć Kad se dan smne, odjenu će pjesme Tu će se I. uoebti samo onda kad e elijasno izeć d aje radnja gotova To će e kzati ovako Kad se dan bude smknuo odjeu će pjesme Od nesvršenh se glagola elatvna negotova adašnjost koja e odno na neko vijeme zamišljeno u budućnost najbolje moe zrati ezentom ije dlogom u- mogu uzmogu, moam uzmoam, piam : uspiam, čuam : ščuam ebam usebam pišem uspišem) ali takvo izažavanje u hvat kom knjevnom jeziku ne nimalo obično emda ga tvoba glagola edvđa omogćuje a neke b glagole bo teško ojt rjedlogom U, a ako baš i glagol smai se iz navedeng rmjera ečenica Kad se dan smkaa odjeknu će pjsme e toga rava zamjena za rečencu Kad se dan bude smkaao odjenu će pjesme a će e ova dga uotjebti onda kad e bš oebno oebno stać daje radnja gotova Izaz koj znači » ad bude da e dan mrkavao.. « uorebljavat će e zato i kad b dosa bilo reć }ad bude da e dn smrkava.. K Takvi su pimje perektom nevršenih glagola preoblkovanm u fur
L
62
u vremenkim rečeicma Ai d se budeš aćao, ponesi sa s·oom sručak smia s onoga našega ša ii ka isak s one ipe Fran Mžuanć 2, 2) A d budem mo ga se ću i aii Vjencelav Novak, Sab dj l 132) Kad bude imaa noaa a će obadii se sue Vjencelav Novak Sab dj. l 7) -
Sjura o šes sahaa izjua kada se momi budu aćai sa ajšua, ose da ćee NohChiefa i pojahai po doišu da ga ide gosi Matoš 73) I on on je sada negdje u amnii zasužnjen i ponižen ob i daek od zagaa njezina dok bude hea oa Sinjoe ii hi esao Nehajev 23) - im bude moga ona ćepoći u DubonikŠimunović Tuđnac 250) Sjeća ću se as d se budem iz njega moio Begović Drame ) Kad se aši sinoi budu ženii ija ću ama pomoći oor 6) li će ipak ne �ći, maka na sa, na po saa pe nego budem izdisao da mi pži komad uha? Koso 2, 3) - Kad se bude aćao ancom možda bi moo ipak oii Koo 2, 10) - Idjoj bude odgoaao pisa će PeOVIC 68) Sai će mu se u ću da idi gdje se nekad o dječać gao po aanu okoši ezao za supoe da ne siđu kad ih budu saziai na zobanje Pekovć 76) - Ispičaa ćeš mi se d e budem koio eković 0) Možda će ga ek zamjenjiai dok se pese goć bude hadio u šiaskmApama olar, ovjetke 3) Kad se budepaio obačun s gosodom, poga će objes koaskoga peojnika Kolar M smo za �avcu 22) - Dok on amo daeko bude uo ei ojni nauku mogao b mu kogod u peoei Koa Mi mo za ravcu 6) šo si me soio Mudi? / Za zao da me u jeanju /Skšiš? i da mepošaeš/ U u zemu d inogadi /Dozeai budu? adjanovć 0) Vezi mi, emo ezi od ae mekani sag / po me njime umona / Kad sniao budem izmeđ rvi Tadanovć 76) Kad budu i dga djeca hea / Mao da se ozaju odmah ću im dai /Al ne za dugo Tadjanovć 1 ) nekme a�e dočeka sm / S kosom peko amena poako poagano / Dok se mesec, zeen, bude na psima piadao adjanovć 230) Suži će i kad amo budu daai Desnca roljeće u adovcu 88) To ću sa si gunošću doznai ek naeče kad se budem pinjao esnca roljeće u Badrovcu 30 l Dočeka će e u nekoj mačnoj uii kad budeš onuda po azio Mainkovć uke 7) - A šo će bii d dgi budu oako u noina ma čiai o nama Kadjedan oaka doko negdje amo u Kaoi bude mmao oz nos ak su nasoi u noinama dosadni Maković uke 1 6) Naći će se ko će i ama piisnui kad se dša bude agaa ped i cem božjim Mainkovć uke 2) - A šo će bii s ama kad se se o bude gooio jano Mainković, Glorija 8)
akvi u ri eektom vršenih glagola eoblkovanim u futr I u vemenkm ečencama. Šo ćeš učnii kad idio budeš daa anovac Priovidnja 5) -Kojipok e bude pobio ima obas posaii u oganj(J. Matovć 2 ) - eesa ud ska poke budu usksnua a imaju bii (J. Matovć 1 0) - ekaje: San kad se budeš jenčao s mojom Snježanom oh onda! Nazor 3, 4 6) Kad bude azumio bi će eć kasno olar, omom 18) Smanji će nam tokoe a i ama će bii ae da budee piedii ban ke za gume pose pemee še 53)
23
jev ) - Uald su podeštati mirili ude govoreći im da crevareva sramo ta n e ponizuje sve Moonjanejer e§ u svaj staji naći po koju šugavu ovcu Nazor 6) Plameno oko morskoga stažara vodi ovaj čassvoju najtežu borbujer se emu upravo sada hoće daprodre najoštrim svojim pogledom daleo na punu preko svih ovih varavih tjesnaa i nevjernih pdova i idajničh grebena Nazo 28) -Moram da mlimjer hou da e branim (Begović 82) l voće treba da obere i ocat da preša i nopu da be i platno predejerje svefabrič spo (Keža 2 ) Umi remojerje tozakon pirode (Kleža 2 26) - Taj karakter" po svoj prilici je epos ćošstajer individuum kojije ome obdaren hoe li nee /i mora nešto da zapne (Koar ) - Osim toga ne imao n djerje baš svršavao tu svoju patentnu klop za orce (Kola 2 1 ) Dugačakje to bio pjerje od Bikova do Bikovskog Vrhajedan sat hoda (Koa 2 6) aiaje stajao vani kod konjjer ne bio uzet, i slušao kako harmonika pano grohoće trešti u tamu (Goran 1 ) Ostala djeca strahovala su da se ne igubi ili ne ode u ar je njegovo govedo jer bi ih inače sve ispremlatio pometao na P raštro njihovo blago (Gora ) 6) Ze cao sam i još i sad plačem J edino grlomjer ou nemam Jedino srcem jersu sue mačem Knim tekle adnji puta (Gora ) Oglejoš tplo aj meneje živo J To starica me hladnom om gladi Jjer zna da moji ne prestaše jadi (Goa 2) - Bariša gaje omjeio samo jednim okom jer je drg bilo pokriveno zavojem (Desnca 8) - Povratnii smo jer smo došli da živimo u malome mjestu (atšić, Ltea maga 8) A kad se sutra pbute htjeli biste nšto jer niste zadovoni (ametak 4) Nasloni se malo jer mi ovaj mitralje vuče desnu stranu (Kaeb 2 6) Najrade bi bio legao gdjei spavao jerje i on bio sasvim umoran(Kaeb 2 6 1 ) - A to je ilves godilo kao pra pobjeda u tamienju jer Mrko imađe unuadi kao piladi i blianaa i vnja i dok sejedni rođaku u tom koprivnja dgi se već devetaju tako naglo i bujno đikaju (Božić 4 1 ) Volio bi o n rezervirani odnos manjeamilarnostijer ovo ova sve obaveuje (Maković, Ruke ) Ne mihtio reći kolije sati jerje to bila stroga vojni1a tajna (Mnovi uke 16) -A ne ti više ni poteban životjer ti prestaješ biti čovjeom (Makovć uke 1) [ ona mnogo risti od njih nemajer nam nedostaju ganate a nepresta no stahujemo da te topove ne igubimo da ne padnu u u neprateu (Horva 4) A ondaje sstaojerje stvar već raspleo a neje estito ni zapleo (Bakovć Sjedim dugo jer i to sjedenje spada nastavak mučea, posle kojega mi poned uspeva da se podignem isceđen (Barkovć 18) - jednejer gaje mrilošoje gledala ko šepa (Špoa 4) - Zarli me, jerje pusto (vača 4) Ovamo idu još ovi mjer {ma dana kad je ez i tužnijer misli da bi njegovi rođaci ipak bili ve mogli naći puta do ega ehaev ) li ne mu uspjelojer bi ga van
-
-
-
-
o" prigodom svojim kaanjem smeo j poerao (Koso 2, 199) u vamga nositijer vibistegajo§i zaboravili na brodu kaiste (M�nković Rke 83 ) - Tuje u siurnom pravu i to muje igldalo das mze lako do�zatilerje ?io upoznao većprije u razgovo mnoge ude o t! neuK0dno Zd (BoŽJC 54) -Slušali smo razgovorešto ihjepredvo d n g:ađn Iremn, i oz to dugo vreme bili razmenilineklko občh reČere m susjed bio opaio da gapogledavam (Slooda Novak 165) - ve drugo otpadajer bise timesamo profanirao odgojnisi sem (VS 1 8 . I . 1967 st. I)
nmljivje mje uzoče ečence kojoj s e sadžaj čito ozlaže u
daem kontekst Ne udi se dragi pobratime ajišnie i Rvaćanine jer od davnajesu Peratani na ajini viteovi vani. Pošteno su vazda vojevali i junač glave oiali: to svidoče ajine vatske još i mudre jige alke (Kačć azgovo 1)
a U strskom pučkom ičj veznk može ma i oblikjere
Govorim te�ere tijesiPetar (. Matović 8 8) Svak vaa obraditijere s nđene nta se ne bere (J. S Reljkovć 27) - Ne čudisejere čuda ne NP 5, 23) -etre b�bo oori mi vrataJjere će ti nestanut; glave Npj 4 1 63) - bo nće}ere usa nema (j) b U sanskom pučkom izčaju vezik može imai olik:
�u li mene odbija�nJti ne penji bela čadoraJ na mojemu divnu u J . na mOem dV "U pjevatu jera 19a š ću i sve potrijeati J vrane . kn!e dbreuna (NPJ 83 ) - Ne sici me po svilenu pasu, I već me �'Cl p blome vratu Jjer mije čedo podpojaom ( 1 623) - lasno . h pdobi možemo Ijera e vojs od mejdana I već sve star ože hae (Npj 2, 3 14 ) Bratje mio koje vjere bioJjera steževa i zem'i (Naodo blago, Kapeanovć 849)
stainsom.stiu hvaskoga knjižeogjezajav1a se veznkjoš i u šIenu o.kuerbo , srstao s ana ouo astaeim zrčm ven kom bo kO susećemo još jedio I saiim eksovma.
Tav mje jesu: Bidite gromovijerboje dviopane unio (Kanžl Uz (3 ) - On kao unce vas svitpolaijerbo viđenjestoputnik (Kaižl F 65) Ovo e elesrno i vit ! dilojrboje mučno i teško (Kaižl an 2 6) A . bo uta zima reži (Doše, 26b) - Nema lova koa se sama ez Ier oko moga dvora Ijerbo mije udovia maj Npj Vla 8 67 , 398 ) vezčkom irzujer da vii t. 79 i 833d. _
2
zamjnički priog ato li sto na mjeso?riložne oz�a pilog, se uz taj ga, ii koji dug slična značenja, može toga zamJčkog posažaj kauje a koja rečenc druga uvrsiti ke uzroka, što kao ga. Pr tavu uvrštavanju rečenica se oilježje odnosnim prilogom veikom m uzročn U rečencu kojoj je pižna onaka uoka
Takve u hode rečece Grožde namj zato kiselo 2 Ovoga je ta bilo mnogo e Druga e opam kapaem može uvr pvu zamečk prog zato kao proee proe ozake uzoka
B akčk odo o loeo r eče e meau e ako e o premeaem eda eč ooo agla veza zmeđu zamečkoga ploga oče ečece
Grođe nam je selo zato toj ovoga ta bilo mnogo še Divač se prorila stoga
Beobirce su lovi ivač
Duga e opam klapaem može uvr u pu u amečk prlogstoga kao proee prože ozake uzoka
Divač se proreila stoga to su j bezobirce lovili akv u ov pmer - I s to Nitse ato hola glao. / uti to ti velim pravo (Došen 2Sa)
l' se zato vi golem činiš/što sam seb mnogo cini (Do�en, 37b) - Da nepot uje oca sila /toje muža ujaila (Došen 68b) Tj sv zato to j ona bila i matre (Npr 77) - Stane mriti na svoju pastorku ato to -
slo�oni t mnogo pša d njin kćri . 5 8) Oni nisu stoga (Pavlnov, živ urdno to toga š najiš ngo bodno ovorit slo mo g (avhnovc ropasti aćali od p ga odvr Sl to Rad. 2)-Sva tri kiva stoga daj poubi Razgovor 88) - Kriviaj sebe i ato što muje dopustila leštvima (Ivan Kozarac, Slavonska kv 6 ) - Vuku m ato što je po nad �ako e na zanimivo čui kad netko goori kako govori inač, i misli to �mLO takvim mjestima n običava (Sobodan oak 44) - A-sv i smo Odabral 147) (Spoljar njom pariao bog toga to s taj mladić o ovaj Butorov rman n za Jtoje najrdni od njegi c,nkolik epu MatveJev (P prdn na kod toj zato pak mana ni 19 59 4-5/40) it će da su e baš a t klupu odlučili ato štoićs na no 8) - Ne bilo sto tami i utnjijdno nsko ornj (Perkov 69) ato što bi invalid bio unio kpse moj sitm (Slobodan Novak (Slako smrt svoju o prbrodi Tje bilo stoga. pratlju /Šosi pjno -
:0-
Mihalć 5 7)
68
Grožđ nam j zato slo fo j ovoga ta bilo mnogo k dova e om peolk om ozača zavo ložea ečeca
Gržđe nam je kiselo to je ovoga eta bUo mnogo k
Zava ečeca a to prezea e u od pueoga amečkog progazato ve očo začee Od zavo ložee ečece dova e om preoUkom oača zavo ložea rečeca
Divač se proreila to su j bzobzirc lovili
ava rečeca ato preuea e od peoga pogastoga ve uzročo ačee a duga preoka e u z uoč vek to oveaa ap om em adoeaem kevom čau vo prmer za ložee rečece vezkom to ukloem zame čkm pogom ato stoga l drugm kom Ne ovem te ožnjna /to zapae tebi žna (Doe 07a) - Oa mu braća stanu zlobiti to oni nisu moglijabu sačuvati a onje sačuvaNpr 1) Stane žnu iti to ih ne hranila (Np 83) - Što je ona ta milosva bla. svevaje mila na u Npr 83) -a ću tebe niti česta to i m onjeibavio Np 145) -Smau Tur tolijuna Posmica ih srca ne isi / Sto bz saha svi su pr njim pali (Iva Mć - Kaa smo
Jeako e klapau ove od e rečee
I
Pr akvu e uvravau dalom preolkom može uklo zroč za mečk pog (zato stoga ko dg) egovo e začee preo a uvreu zavu ečecu a ez uzoč vezk Jto Od zavo ložee rečece
Divač se prorila stoga to suj bobirc lovili
Grožđe nam j ato kilo to je ovoga ta bilo mnogo i
naglo ko mrtvi umukli / Osaha vaa to mo ipak žii) / r za u otkle na vukli / nmi bol na sanu e nas p·vi (Gora 4 )
Jedako ako mogu e azume ov pme
Mn ba ti !to mu nka o saima rkoh a su »ivna i neprpo obiva ča (Smuovć Mado 106) - jutro si utajao srtan to ć se s njom ijti, a uvečer si legao stoput srei to sij viio(Per kovć 3) - Ali su svi tovi bii zavini Mark i Libera to ihje opao koma zmlj ocu Nazor 3 80) rojuri j opvi vo ko ko vou i razigo u besan to su s prsaii gove Mice (rlea og Mar 8) - Mjsto a bu ponizan j sen Io se nla obra i sa vjesna robia. on iž glavu kaopjtli (olar ) la Komarica o mtnuo o voga oma i on osobno ba neobično sran to sj o mtnuo Dočev 66) -e ni najmanj bio zahalan to gaj na topo jio (Markovć Ruke 30) A u iznnai stari pa ona pono o iže oči na n toj iavao ovavu icu(Soboda Novak 16) - Ne voli on b t lokale. n to bi žalio poroiti na vino i pjevačice(a meak 46)
6
tm su prmjerima zvisne rečence zročne, i stoga uvštene peolikom kakva se ovdje opisuje ako s e shvate da kzuju uzrok stid� sreće, zavisti bijesa poninosi, skšenosi, sraha zahvalnosi, ponosa U ako sklopljenim rečecama može se veznk što zamijeni veznikom, a da se ne promeni značenje i su primjeri, međutim sintaktički dvoznačni. Mogu se shvatii i tako a zavisne rečenice ne kuju uzrok nabrojenih osjeaja, već a im poliže odeđuju sadržaj Tada te rečenice nisu uzročne, nego su odnosne (v t. 522 o znači d su taa uvršene dgom preoliko Onosne rečenice što pobiže određuju sadaj pokaznih zamjea uz izraze osjećanja kakvi su ovde nabrojeni po značenju su vrlo liske izičnim rečeniama, koje izču i objašnjavaju taj sadržaj. Zao se u takvim primjerima onosna amjena što može ez znatije promene načenja zamijenti izrčnim venkom d Tako se
Mene bše td što m ned rekoh može shvaiti kao da je zavisna rečenca uzročn pa onda znači iso kao
Mene bše tdjer m ned reoh
a može se shvaiti i kao a je avisna rečenica sa što odnosna, pa ona znač nešo vrlo slično kao iična rečenia u
Mene bše td d m ned reoh U po m slučaju zavisna rečenca kauje ša je uzrok siu a u ugom pobiže oređuje njegov sadržaj Oa se pak kazvaa odnose na ist biju jer je uzrok siu ujedno i njegov saaj, i to baš speifčno određen Jedako se ako
Sret što ćeš e njom vdjet može shvaii kao proizvo preo1ike po kojoj znači isto kao i
Sretnjer eš e njom vdje i na dgi način po kojem znači slično kao
Sretn d eš e njom vdjet Iso ako
metov m b/ vdn što h je dopo omd eme do po jeno mogućnosi raumevanja znči isto kao
metov m b vdn jer hje dopo omd emje do
a po dgoj nači slično kao
metov m b vdn d h je dopo omd eme do [so je ako
Projro je ben što e pretrš
po jednom sinaktičkom rzumjevanju iso kao
Projro je ben jer e pretrš a po rugom o slično kao
rojr je ben d e pretš. 7
Jednako je ako
Mjeto d bde ponn kršen što e nš po jenom sinaktičkom rzumijevanju isto kao
Mjeto d bde ponn kšen jer e nš
a po dugom vrlo slično kao
Mjeto d bde ponn ken d e nš
sto je tako
Bo je neobčno retn što eje odmetno po jenoj mogćnos sintak tičkoga aumievanja iso kao
Bo je neobno retnjer eje odmetno
a po rgoj vrlo sično kao
Bo je neobčno retn d eje odmetno Isto je ako
e bo hvn što g je podjeto po enom snkičkom rzumievanju iso ko
Ne bo hvn jer g je podjeto
a po drugom vrlo slično kao
Ne b o hvn d gje podjeto. ednako je ako
S ponoom dže oč što je vo po jed noj mogunosi sinaktičkoga razmevana isto kao
S ponoom de ojerje zzvo
a po dgoj vo slično kao
S ponoom dže oč d je zzvo Pri tak izriau silska e vednost veznika što upravo oj dvo On ne zaheva konačno opredjeljee a ročnost ili za odnosnos znanost zavisn reenie, pa ko I izrianju kompleksne zbilje osaju oje njnse vaskoga književnog jezika u akvm rečenicama ae prenos ao s što pejer i d veku is oj p?blii uzročnoga uvrštavanja kojoj se javljaju veznicijer i što se l veuk avla d} On također izriče da je zavisna rečea uvrštena kao prilona oznaka urok. �o kaa se upoei j veznik, osjeća se pored uzronoga odnosa nek puk vremenskoga koji je uvijek logički uključen _ uzonom odnosu Uzročm vezkom d} ta se uključenost vremenskoga odnosa u uzročnom i ič a ne podameva se samo Evo i prmje a akve uzročne rečence s veznikom d)
P d tebe n �e ot� do / n d š poo š dte ne njg UĆ (M A. RekovC, Satr e l b) Nečd e što t neš hrne / d to e mdeš mhne (M A Rekovć Satir lb) - Re ete: bgo nm / d žnj zobmo 0 Došen 23b d me ptš prvo d t em (N 2 181) Kd me ptš pvo t t (Npj , 40 o ne 271
sz proa / kadja dm m n Npj. 2 I) - ago b kad maš da sa Np 80) (Ova se ečeca moe shvatii i kao vremenska ako dva veselja ne označuju rok zaSo je blago, nego vrjeme kad dokle je blago) Kad oa z n ma bo bsmo m čn dagabmo Npr) Kad mpaš kaa ć prao (van Maranć 48) Kad s brač mo a dooom ašo n bh jašom (Šenoa 2 1 4) Kad s s ako pobojao h snh ojn šo ć na m s došao k mn (Nehajev 3 22) Mog d maj npa gad(Božć Krlan 6 bog kopo
bdć da m oo mogć ao pos dh prponzno zdšm (Kanžlić Bogolb
mnjao gaj mno r nmoj ra njgoo m! Nka nam bd od pomoć kad čnmo a dja pja N msm rć da nam pomo gn as .. ngo da nas od napa(lobodan Novak Tvd gad 296)
Kao ploa oznaka uroka može se u rečen jav zamjenčk plog
ako zročno je nčenje oga piloga preneseno kčje emeljno njegovo
načnsko značenje Uzoč odnos po seb vjek kljčuje načnsk a amje ničkm prlo gom ako u prenesenu očnom značenj o se kjčvanje ja sno zče Kad se z zmjenčk priog ako koj soj u prenesenom ročnom značenju vs zavsna rečena kao zočna dobva ona večku ječ kako njome se pore d ročnog odos a skazuje načnsk koj je sadržan očnome Evo pmjera:
22
pr ome je uvavanju občnje zavsna rečenia dođe pje glavne nego da soji za nje daje umea nju
r vravanj r č ečena javlja se hrvakom knjevnom jezik
i vek pošo aj veznk ne prpada pom em zrčauje je njemu venk pošo samo remensk (v 58959l) U ežejem se književnom govo
Kako ma dg k / a prgrab m, / kća b m do smna I bać nanšna(Doen 2 b) - Ka mog na s san /s ć b za od sn pj 4 279) Ka oaa n dm pasa n čam (Npos 126) Ka s najš oko ar naaza prozo j maćha nj na ppgom Npr 160) - A j apojdo na nog ra bo j korak jog prog oda (Krlea 2 9) - Ka čaom s nko n mao bh goboa Marko s odmah dosjo šo s dogodo (Ko lar 2 33) Habros m poras ko j mao nmjrno brojn pbk (Kaleb Nagao vjea 52) PMad odmah pr r s nda n koba onom šo ad (Kaleb Nagao vjea 3)
meuim čeće zanemauje osnovno značenje venka pa se rabi kao da je samo ročn koj funkj veznk je dob o povrden u hakom jževnomjezik, ako se me gb o�na njegove sančanje zažnosi nesvrem glagolom rečena s venkom pošo moe bii samo uočna e remensk veik pošo zahjeva s ren vd Tak s primjer A bao n n po /pošo aš a nan (Mać, Osvenii 2) Pošojpak om ajma od'amka d zakon da ganom sabo bd gaa ban, pdam smjo. A Šenoa abrne ppov jes 2 15 3) Pošoj rm bo prasno odrdo pančć da s ka objs saa oba njgoom nogad (jeneslav ovak Posj pnčić 39) Pošo s njh zda soba pkam so kanonr (Mao� Novo vee 0) Vsn baš osdnj a poo nos jaš an »Pjać« panaon i ba ro sramjn ogana g da mnogo, mnogo š (Mao� 22) - Pošo s k nač sasm od mon, zno hj sad ngrom (M Božć Neisplakani 2 ) glagoom svrenom vdu venk poš poaje dvoznačan
Pr akv j e zročnom vavanj občn e da vsna ečena so spred gavne nego za nje li d je u nju umena
Pošoj bank došao današ ho no sć ba ga no o na doš b na pasja a (Mao 28)
Kako n zdrao hod bos ako ka n srj rano ( Relkovć 228)
Danjom se preobkom občno kanja zamjenčki plog zao soga li koj dug sčna značenja, a určn se odnos ada zrče još samo zavsnom ečenom i njeznm zročnm vezčkm zazom bd da akv s prmjer
Ufam s da m nš sa bdć da ć oa njga b ćma oja ngo i moja (nžć Voč V dć da j mao sab n mogao podn š naa pa pnaa o paama kosa čima (Dončevć 253) No onj ć mao prprmn r bdć daj očno naprd nao da ć brn pač (Dončevć 295) dć da j noć rado prpsao b do podn (Manković, Ruke 23 )
U ovom se posjednjem pmje psa g dvonačnou ečene koja se može shvai kao vemenska a ne samo kao uzročn
Pr vvanj gavnu rečenu z amjenčk plog ao soga l ko dg slčna značenja kao plone onake zroka avisna se rečenia obi jeje veznčkm irazom bdć da. Evo prmjera
[ t se dajnjom preoblkom mož o zamjenčk prog a a njegovo uzočno značenje s kljčenm načnskm pelaz na zavsnu rečen s nje znom vzčkom ječ ka akv su prmje
23
C o bti bI m b mno sil njm dob s bl I n d Ćprl i sp, tro poso Ij rn sn ldo od od zlo Ino njom nmm od srcporod mo onj rnk I n bo ir t n lost prl I j moj od strin bilo o j mld soro dodn dj. op b n dn I s r odil oj Fl im mjdn I dj md ril obl
oj
zo z rmj lni r mij lzi ljb
tojr
Rl s s to to n ml dnji pt Rzili s zto to ns ml dnji pt to
Sto
Dopd m s djsm osto ži ntrj pomlo so p s slno rdoo djj to oj no J sm or s s rl rnj o s poro z djj tol Ot s ldio od b djj r sm ptio l o s str dj s ob zo z ojs dj I)
o j to to, zbo to to, sld to to, zj tom to,
Rzl s I
"nis imi dnji pt
to
o zto
to to to Rzil s s to nis iml dnji pt to to to
zto Msmo bl nl i zto sio o st ns i rj
A s t or n In od t m dn Ito m d dri Isc odm n pokr rm s tb to s m ti p moj cliti to s bo mj n bo ozt rdost njn, n bo njojlp prl Ajt ksti dliti dr I Štono sm rn priprio I m m rdm mm I bo o s rd t ltt dbom ns moli I lli bo ns potoi
j tom
to zbo to sld to,
d, d o
li n zto rd to d
275
odnosi na kakv bdućnost, a može se shva kao bevremenska. Ona ne označje akualno vršene gagoske radne Bdi da prezent nameoj rečenci ne ziče apso prav) sa dašnos moe po vd b svrše nesvr!en Takve s ov sodšne ečence:
l tranac zat raspitj
2 tranac br "ad put Dga se opsanm sapanem može vrst prv z zamenč prog zat kao pošene prone oznake namee
anac za rapiuj da brz nađ put
Dga se opsanm sapanem može vrs
pru z prijedož zraz radi
ga kao pošiene pone oznake amjee Djčakj pša na uk radi toga da s uči jštinama
tranac s zat rpituj da bi brz naa put
i
tranac rapitj da brzo nađ put
Zavsna rečenca s da pezea e tu od ispenoga zamenčkog poga zat sve ameo značene Od zavisno sožene rečenie Djčakj pošao u nauk radi toga da u jštinama Djčakj pošao u nauk radi tga da b i s učio jštinama
Oči u zato da gdaj (Dončev 326) A ja niam pisa zao da mi s pšć (Sobodan Novak 334)
P všavaj namee eče inditiv s e prezenta zavro rečei moe peobikova kondona sadašn navedem primema nameoga všavana dobiva se ada
anac s za aspituj da bi bo našao put Djčakj pošao nauk radi toga da bi s uo jštinama
akav kondiona namem rečencama ne poeče od sodšne rečence nego je pr vštavanj eobkovan z ndkava prezenta Sadra namee izrečene sa zat odosno radi tga e nme trana bi brzo naša put i Djčak bi učio jama ake mognos všena neke radne nego je sadra nmere smo vrenje te radne so kao kad zavsno rečenci soi ndkativ prezena Ishodšne s rečence dake oba sčaa tranac bo nad put Djčak uči jtinama ere vek o sadrža pr ne oznake namere
Prme s preobikom ndikava pezena kondconal sadn es Ona da gaj paza, a nda dua o kao zato daj n bi pozdra i (Perkovi 5 0) Goorit u am kako n goi a gdj sji mj ij tj adi tga da bit bo njga azmj (Nameak 4 činni i i žandari, kasa i obati općin, pii, rdi j to našimjunacima izgda a strj kjij po gopdidtoima am zato izmi šn da bi s bogčkm iotu napipaa žia i da bi s prbrja a 'r i si nj i obi (Krež 2 )
276
anac s zat raspituj da bo nađ put
dobiva se om peobkom isoačna zvisno soe rečenca
ii
ai s prime
tana raspituj da bi b naa put
Jednako se skapaj i ove ishodne rečence: I Djakjpoša nauk radi tga 2 Djčak ui jtinama
Česo se pr akv vštavan danom preobkom kanja zamjenč prižn z amere zato radi tga i koi dg) i njegovo s e značenje pr e nos na vršen zavs rečenc i a ez nmei veznk da d zaviso soene ečence:
dobva se tom peobikom soačna zavso soen rečeca:
Djčakj pšao u nauk da uči jštinama Djčak j pša nauk da b i učio jštinama
akv s pmjer s ndikativom prezena svršenoga vda Noi tu zaa / da pzati rata (p 1 17) Njunaka biranh / P
bi ni poti / V p rcjunam /Kojin udaiti /N na dt da utč, /ngo na da da ih sč ( Maran 48) N dug pbit s uci, / mi i jm da s pbm (Mati sveii 0) Ddi čra k mni da pgdim (Šeoa 7) Otih aš miot oj oposki curicuum ita da stčm puzdanj (Šenoa 2 1 6) Pj smaj da žm (Kranjčev 9) Ja dh da a Ppim sprmim post (Moš 60) Da rat tri pimo i pa gas (Maoš 82) N adj i išn pms stm narj Ljubanu da s pokoni csa (haev 4 Eanjt dazi da izrši nag (ehaev 30) Pra tim mngo n da puam kak pripdaju (Šimnov, Ma dos 88) i j to dan kad su no proidur Barbabianka i šj Zan Daa Zonta proto arsnaa u Mcima jkaptan mtun šum iš p mtačkoj tri da znač apnm cr kji s oboriti i psti u k ao 3 9) Zadaajzbraršititopitanjda nbudsmu t u gadu azo 6) Drag bi htio ustati da s am bu tda dmah tid (azo 3 440) Eto moja, obi bj dm aš da poi i n pkinjt staoga oca (Bgov ) Uzaud u Ju tai na s stran da ga pdad ruk prad (Koso 2 56) k da m zgu bdu (Koso 2 t 10) Zatim j pza Zatkia da mupo*
7
moge pidavat slk (eković - ošao je svoj sob da napiše kakvo pismo (erković - Napegnh sluh da čem d nta / U tup udaprve žte pan (Goran - Nemam /Zjene da vas vidm (Goan l, -Aja, da se osvetim, ruim htove obaam buke sečem šumnožde za svojujednu (Goran Jošje časm ostala staa go spođa da serva cu v Kola - Skočio domaina da h zadi Koa oeelaaga da nađesveu Kola - Ona se u da stgne aana Tadijanović - Al danas neu izlazt iz zavoenoga postoa da umognem što pje doi k seb adjanovć - Cigans te ane da ih očuvaju od muha, maal tnenom olovkom (Batšić Lae na magica 34 - Da pože snag daha i psa, atrboje Nametak 4 etaje bo poslan u ageb da nabav dve vane sai ašć aea magia - Hto bih samo da što pe dođem povonu sitac da mogu dončat što pe Barković l - Otšla ona da pometejedan ugao u raju (Nameak - Tu se Goli oene da pogleda alee (Kaeb - agab ma da od avnoteu (Kaeb, Dvota prašne - Na mjestima se opuao potbke da bee tav (Kaleb ivoa ašne - Tadas tm menom bo ptnuo knept psma da tiga vjetane odne se (Mainović, Rke - Došla je Fida da nau spomenk za poj nog muža (Manković, Ruke - Da ne bude dosadno čekat smt spičat u jedn pčcu (Mainkovć Rke Da bude vesele - Netk klsn nagnula ovamo cela patzans diviza (Hova dno ne levo, netko potča avno nsee da među kama ptaž spas (Hoa Da ne Oenula se daje t ne vdi (aković počne kočaš kle polee sva ajapuena sobe (Barkovć l - obeaju bod da se spjeno dne u meiku Žvko Jelčić Nekaga samo ovčas hapse dami u mu penomo Sobodan Novak - Onda jepošla da dovš stepenice Slobodan Novak -uspeala se da ne pasne u smeh što gaje tako dobo afkavala (poja Ovaje posjednja ečea s da amjea samo ako se shvati da iziče na_ mje sadanu sseaju Ako n izče namje, nego naprosto sad< sspezanja, e ta ečea namjea nego je izična Samo pvom slučaju pmenjena je peoblka koja se ovdje opisje, drgom slučaju drga o sjednj je pimje dake snakčk dvoačan rmjei s ndikavom peena nesvšenoga vda jesu: e mene ae opavo / daja pem po Leđanu vino (Nj Vee posla Kaeva a/ da o n slav svoje sno me(Npj te nose, dogne ovce, / a enue bau da kopaju Nj U ne me selu pou žene u plannu da tae dvega ba N -Lovaje da lovi, a pepelca da se čuva (N pos Na noge su i mali i vel/da se dee zono i a (Mać Osveci jesmaje da žem ne da tim puku (Kačevć Čtav no sam se boo s lavovma! Jedan me šapom obo skoči na mene da me tga (Fran Mažuanć 8
Gađansto pohli opet na idin da t čeka odlk vea bdi na d Jožom Nazo - Došao sam, naode. da kitim njg šaovitu dge sta nesveta (Kosor - oat e mu seja vt da na daje ovdje (eko una jejama; na lešne lu / Vapno da živim stne n e smde vć - spočetka je stajao u pedjutaje (dok su vjede poput (Goan l cvjetova, blede venule na neb bježao o uet u go da gleda kako se dolov obonc ospaju stadma (Goa ogledao bje pomlovao i onda očao vt da ad Goran I -Došla ona kavanu On e se ado pepustti ovoj žen da ga be da se gra ametak (Nameak I to je namjeo uvšavanje samo ako se shvati d je avsna rečenia sda ira namjere rsune kod preanja a ne sadržaj oga repuštanja U tom drgom sčaju avisnaje rečenic a izčna Samo pvom slčaje o pmje namjeoga uvšavanja i samoe tada ovdj primijenjena peobika kojas e ovdje opisje Ovaj pmjer je takođe sintakički dvoznačan I Dižem se i polam iu da gledam neke bakroee arković
630
mjeri S kondionalom sadašnjm jes Žalt u se car u tambolu /da b ae tebepogubo (Nj. - Onje ola dobo hano da b se šo opoavo Np -Jiš čn da b saba segla/ mu ne zo donelo (Maić, Osveci En bltfeshe Kel omče ko gom - šapnu kapetan vetenaovojžen da joj ne b čuo supg (Maoš - Stadoh se penjati na dove ogada da bh vdo gote na n ovoj esti munović Mlados a med vama da ne b blo kavge / ubav svoj podelit u s vama Begović -vi su on žvje l počet thm gokm žvotom kjim žive milun nših udi što se ve stoeima pate na naem blau te ga svakog poea ijesen peoa vaju da b i njega ukli šakudve ja i pojeli ežanjpšenčne gibane na srs na Bož (Krleža - »Šutte- knek>e lako, / potebno je da t ne « Goan l, - ne o ne dg koj jedva dočekaj splate sbote da bi uglal l tali do ponedeka u o Mihać - U čadaku s idovi hladn pa bi tebalo el sedmiu be pestanka ložit da bi se moglo u njem stanovati Nameak 3) Reckal su madie najoš stne delove da b bili me (Kaleb - onavao je msao da b poenuo slabe noge (Kaeb) - Kade svjetlo bogovma da b ga poklonio pku (Mankovć Rke - Da se ne bi posumnjalo autotet njegove vlast on tgne evolve (Mainkovć Rke Gospoja Olva poi kpoo dajoj ne b, aboga što imak lo od najavenog događaja (Maović Ruke Zakopao se suhe boove igle da b se atitio od ledenog vjeta šoje ulao (Marinkovć Rk - Doslovno - odgunut odbaen, da bh napavo mjesta geome tr Marinković, Ruke etamnoje blo da bi ga mogao čtat (Ma rinković, Ruke Da bh se spaso stanem upoo ponavat boj Ma inković, Ruke Ćakje i šjo Benado iziao ped svoju bačnc
'I
bi rioo ogđju o očetk (Marinković Rke 195) - Ne e uoomut ne brelšo u eb tj ml h ubi (Ma kovć Rke 224) - Gujencu egou ore om oom ne b re grzl nt (Mainković Poze ) Goor bi to trh u reim (Maiković oze 84) - D b e mogo zršt n štb neg b ton rzrio je ztkeojeinm četm (Hoat 59) - D bi m ne kko umnjio tj žr, erđente mu zlobno reče kko b re eg, on, ilo moro čut t ekog ojnk (Bakovć 230) Pmet nju grđni izbjegl erze bi čul gl 18. 1967.
st 5) namjoj ečenc može s av ft O tada e označue budućnost ngo sadašn ppavnos da se adna vši Fur u amem eče cama ppada stainskom pučkom stu hraskoga knženogezka otegn te buzon / e njme urt Arn (Np) Nre Turin e Zetu re Maić, Osvnci 5, 1000)
Ako e p namom všvanu zamnčki pdlož izraz koi soi kao oznaka ame pobž ozačen piogom mo osae mo a me ečec kao zna pobža oznaka onda kada se daom peob kom kon zamenčk piJož zz zto ri tog i ko dug sčna značena) ečenca s veznkom sama e za s ada piožna ozaka name gano čnc, a pog i da pobiže označue tu po oznaku Takv s pimei A n ečer ne n o mo e nkim ne retne (Gora 64) Metnuo oj ooc oko rogo što o ne inio mo moe bit rzlono u enoj blizni (Goran 68) -A Jčic bi nehotce roo o uko olub mo oko i teče ire nemilornh rc (Go an 7) - Htio m g nroto nkt mo g ne čjem (Man kovć Ruk 13 - o on goori mo me retri (Maković uke 22) Ret e tu tko nđe mo utue reme (Bakov 1 7) - Rzgormo o blo čemu mo e to že z kj mene (Bako
vć 2 ) e su rečenc posie pe peobik uvrštavana zgedae ovako:
A n ee ne n io mo zto e nm ne uretne -Metnuojojje ooc oko rogo mo r tog može bit rzložno u njenoj blzini - A ic b nehotice uroo oo Golubu mo zto oko tee re nemilornih rc -Hto m g nroto niti mo zo g ne ujem - o on goori mo r tog me reti - Ri jet e tu tko nđe mo zo ue reme - Rzgorm o blo emu mo zto e to uže zri j mene am se da se požni izrazi zto i ri tog mog raspoedi d
gačie tm rčncama
U starnskom pčkom zk ava se mesto amoga veznika vezik e tim s vzkom indkav pezeta ameo čen obv zato preobku u kondicona sad�n Ljto o otu e bi mu gl ojeo Np 283) - Hje rmo n nj e bmo g ko trl (Np 42) - D trže e b e o re koj nl (Np 1 14) - glejezer te e šut rmne k njem e b to uloo Npr 192) - rue eolgno o rozore b to uo Npr 2 7 omnje njokurneg njemg ktir e b e jelo ko čt Maoš, ezi 6) - Kolo uuju e b g ol k b on glu ornuo oovć, Lazaevo vskse I ) Pri amom všavan mož se avit vzk k ta vznk obvezaa pobka ndkativa pznta kodicona sadaši akv s prmei
kje nejeh olu zlej rt rilo Hn ng ot enecu ntoj b e ko ke ooro o gbitk Neav) Hoe vor n o tulne lt kko b i mogo ooj jetoe n olnoj mterlnoj ono (Keža Denso Agramu 20 ) zte loe o nebu b zokul njegou žnju kko bi on mogo je t (Mariković oz 8) - o u mornr ojetli jen rugog kko b rtzn ije on mor ne mle ut otor (oa 69) - žene, b n m re kojom gju k bje rm ml k eb, ko je omll njoe oete (Žvko ičić 362) - On je z e z rg, zbco glu ntrške k b omoo ulcu
(vko ečć 372) namem čcama s vezikom kko r ostae nepromnn On u znač ppraos u sad�nos ppada saiskom pučkom stu ze ku j rzmhnu kko e g rit reko lc Np) namom uvšavanu mož s avi vezik l z s vezk ob vezate dv pobik u zavso rčnc dnae pobika indkatva p zeta kodcona sdašn, a druga nečna peobka a obvza nečna preobka značensk s naza pa tkv namee čc nsu neče ego s podn N kuu da ama da s adna zakan ečeice e vši ngo napotv, dae name da se ona vši Takvom se na mom čencom zč do nka nesgost oće s dosta posć ono što se namerava Ta s pm Strc e o vt ee / ne bi l' kko ujgmil rt Np ec 5) On tre noe u lo ne bi li i bru no Np 44) Znlno oko tži ne bi li g o th rođ rnnoih nšlo u mn (eav 29) en jojje ob bl jo bel kko e n bu r u nurl ne b li brem uerom rl onj be tojoj hše u uš (Koar 18) Objeo m tko k o vrt klenkh izn kue ne bi li o n
2
ako
doao po a oajvra o v u ja 734 - da m puuo b m rabudo -Pušaš o u dma b avao mau - O v duo odava po vojm prpoavm bma b mu oda paa ra vjdca 30 -Bač u mor apu odvu Kapara a roojpuč ovrao b dj opao poja a paaa j I
da
N a o u rvu pobram oda o mom rau aom a b puo a bao 2
I
l . Paar ao pouro 2 Paar pr mra vrao u rad
da
I
da. Po m madjuač / a b jm u oru ua aj m majo a dao / a rodom vam ma po od dvora do dvora u vojoj župa o b moao prča 329
Baj bo a aža 2 Na ča poaa va ooca Baj bo ao aa da a ča poaa va oca ao am bao ra / da a d mra 1 - ao j bo o ao oroma da a daja u a ub v mao opaa 9 - Ovo čudo raapo vu ao daj a ad proaca prupvao 2Bojjda čo mo o roma pua đc ao da ra moao I) Momč a radao da mo v jdj o Prradov oam vojm pjmama voj ojaj rao ao da b čaac moao oj? -Ja am a umoro da jdva mčm 2 232 a j bo obu raačm mjom da prmo mra oo b 29 Ovorjm rža vad mora b a uada majmujdva mož da pro vuč uu 2 Bo am u rčvoj a ao m j vđao da b bo ajvoo pava u joj da urada ood vdm
Ajdmo (rč mu a a druu pau j amo jda do pua vd da ao a odom moao bud� pro 99 da ao
da ao Pu moma ur mra /da ao am pood vra 252 - dm da ram u vodu da aoj am 236 dru u u Moraču doju / da o dođ brm poova 37 - aj 3 3 od mora do Sav / da ao đod udmo
I
Pd rč
1
o
da o
ao
Paar a požuro da pr mra vrao u ad
I
l oo v prpravao 2 Nvoa ađja moo b
23
doba se ee skop oko e e prpraao da nkakoga znenađea ne mogo b
Od shodšh reea . Dan e o ć 2 maga u e obzora otoa sadašost! do a se složea reeca Dane oko ruć da u e zamaga obzora
ak s pe
osede reece og se rs sožee rae koa s sadža aek pro ako o Tak s prer Ne mogu n ne oko m mr zada da ne b goo bo prrp A Kaž, Fra Sa 22 - e mu e ako zrazo da m e ada z ea Maoš 2 -Peuka da a ho da e pauk mo puša na re breno n a grane prema nenm nogama da zana maragdna mara bezbržno doe pored ne u enu rau Mao 146 - od amh o ph obka promenše e ako bzo da ne mao kada n da e začud Š o 48 Hoe panade opera der frona Beedere prn eza oe oko oko rano mnogo oga da e o r kp oe e raz ea kao da e ne ro upu a mnogo boa e e zapao ad e p a e zgaa čudno o atome Kleža 2 324 ana e a a ndaozno a ndaozno da b e ač une be zuke na poprdanmeh da u zapaze oo aane Krleža 2 7 - Razarena deo zamahnua na nega žom ako nažno šroko da b mu zagur no ba zranaa no da ne upu u a po ogmnom praznom onu arko, roe 3637 - Trgnuab a nago oo zarea ako rogao da b mu a ećana z gae ze ea Marko ke 44 ega e čr čor a a obzo da e z za ščaura haaka
Žko el 8
645
Posede reee ršaa se dre pože rae kad r a koega proa kaka poseda ak s prer: Koga rdžba amo rne dae gor odžne oše 89b Preeć mo m pokaren zaom da b nam e moga de oa rnaedno ano Naeak - Kapaa ne odgoor ušee dobro ponaao oga druga da mu n e b bo ano gdee o bo Bro oa 8 - Pre šee u šrakupozao kukaču kod drugh a da b na mo padge
284
ko ke 76 Često se pr ak rša dao preoblko kaa ae pro ra aa ako oko eoo se aee preos a ršte posled ree a e ek da Od aso slože reec annar e ao požur da e pre mraka rao u gad
Paž·am prema nemu a o mu oko god da ne zna kako b m o uz rao Barko l 1 7 - ene o e rašrše o da e upaš ama ebe Barko Ala 2 - o bean na ebe da b narade mrko nušu Špolar 2
644
da kao na edan od naeh Barko l e ršea reea: A na mo b pad geda - Preamnoe bo da b ga mogao a Mar
doba se o preoko soaa aso složea reea Pannar e požuro da e pre mra rao u grad
Zasa reeca s da preela e kao posed od speoa a se asko ae Od aso sožee eece Beake bo ako nažan da e na ča pozaa a oa
doba se o preoblko oaa aso složea reeca: Beake bo nažan da e na ča pokazaa a oa
ak s prer
n e čee ngda ne raćaše Ida urkoga roba ne ođaše (Ka 23 a oporod ma re Ida naaa z neg re oše 49a - Franuz e pomamše I kad anko no pše da rad nega oeae oše 4b u maka rda ra ba da odra ze ne pua (p 2 3 - Oene neg a eerom da epomeem m kon (Npr 8 Madoženu buz doanom udar u ga dae n a meu mra pao p 12 -nu z nega oga da e zamao a gora ne zapa (Npr. 94 - Vrag poae maćehu da n e moga ou paork oko na očma e Np 64 Prgaa ćna da pogore eeo (pr 2 Cče zma da e a gora uree (Npr 2 7 -Ne uao eć uzeo danko ne d N posl 29 - Puko poe a ga nagedae Mat sec 7 29 - Prz nu ngda nu proše oke /dae ne b okaa u Ma Ose 7, 6 -No Unukć ne češe da e propne možda ba nauzna pa da ga mr nego ga opaom panoempo abnama da e e ko ža p uk a udar ga mamama da e e š r n u a kr Maoš 7 - para ma nk ue mučen dae Bogu paka Maoš 11 - ak b ča uo da ga e mogo ču nadae aor 3 2 - ečao o uže grmeo more - upa k zapomaga da e nebo ree (Nao Ve ože 9 -Jaoenemoadubem o neteme nenzno daam eć onuo u pouzabora Koor 2 Ja ga ošnem pogedom da e a hp dhnuo Kosor 2, 9 -edna maa doa a zamoana da e n mogao prepozna orak 3 - A uz rnu ogradu zarenee e agode od unčanh pouba kame rakaašeno zape na oe ue da e mrao dae mrao uoo ora 1, 67 - Predutro nu pred
5
jm oaj akopča opo astae mu koaje a pma a je moao pekt oč Goran , -Što me oo ete aesepa a e am še a to a set eo a ju Nameak 3 u je uvrštena rečena
6
a e am še ašto a et e taje a tept moak Ka leb, Prpovjetke 43) - m ja o aje ota Kaleb 2 6) - Ž ce aje ota Kaleb 2, 55 -Naao kaa s aa t a a oe Mankovć Ruke 1 8) Tesu ojm aom o a kupa a se pca oć Kulan 23) r toj e preobl moe o blk zamenčkoga prloga tako l toko zaat, al on aa vše ne prlona oznaka nego zajeno vezkoma po tae o polječnoga veznčkog zaza tako a toko a. me e veznk
jenozačno kazuje kao polječn al zrčaj poaje oln mnogoečv
68
6
oje oje a eoso e ta aje a jm ttao ak o aa uae eme Šmunovć 9) Polečne e ečene uvrštavaju u zamjenčke prjeve taka tok
ka zču kakvo vojvo z kojega prozaz kakva poljea akv u pmjer o aše pot a usjek e ao eć N uro - Kokaje o ata ama / jojkaa aaest Tuaka? (Npj 3, 83 To je up ta preolka ošne rečene
o/je o ata ama .. Mmo takom staj a se ajeaa mao moe a sooo poa Tn jevć, Poza 14 3 Žeea je to t tak topu a se oko je ese o mao umjeto eto em se čee a moem Čeo Pa 1 1 Ka zamjenčk pjev taka tok oj menu i u glavnoj u
uvršenoj polječno ečen, obva e poebna lka boja zraza, arnka pučka, ako e ne uklone zamječk pev m.ena u zavnoj rečen, nego amo zamjenčk pjev u gavnoj amo mena u zavnoj akv u pmjer Naak aje take aa ema Npj er. 2 Oaje a jaja o ua a e take a set ađao e (Np 03 Oako tua sjee pojeoa sokoa eta a taa set e Npr 126) To je o
Naša tak a take ke u caa ema - Oaje a taka jaja o ua a e take jaje o a a et ađao je - Oako ta jee ojeoa takoa sokoa eta a taka soa eta setu e 6 26
Poječne rečene uvštavaju e ge prjeve koj zču kakvo vojvo o koega proječe kakva poljea
kv u prer:
M smo pesta a oaa aše očaje Čeo Pra 2 -Seta eta pemaa u a se uooo m ahema Vjenk I 16 4 z. . l
Ka je vojo z kojega prozlaz polea aano već u značenju ame mene, moe e polječna rečena uvrtt amu menu Nema majke ajoj a oee / ema ata ajoj a oese (Npj ,3 0 T e maš ata kakoa / a sastaa poe ap (Npj 2 463 -
u
đu eat ađee ae a a epote aa Bojea e o jeoa caa il kaa (Np 230) - Ne aca maa oe a se oku pa (Namea 3)
Četo e p akvu vrštavanju alnjom preolkom ukana zamenčk prev ta l tok egovo e značenje preno na uvršenu rečenu na njezn poječn veznk a akv u pmje taaju a u tamc tamu / a e sca mjeeca Kačć 24) e a ejma to a ko Došen 34b - Ne ma a a st a e pma pomoć o ees ace Baova Rzgovor Nate mjeoa međ a a će poć opsoat ppa anova zgovor 26) - Ne
čeaeta eoa koje pamet ojoj oj m pemete a e ostat a ee au pomeu Zuze 8a - jčca o oa / ema ko aje ee (Npj 1 425) - Netko ješe Sahć ae /a tak a e ma sokoa (Npj. 2, 262 - U caa se e ae ja / a ohaka mee oa Npj 2 28 - Tjejako mejaa / a m ema aj paa Npj 3 32 - Kojesam oo uo / a mee oom apojo (Npj. t 1 36) Koje oa pa / a e e s Poma? Npj 2, 83) - k s t aja e h oo oh opaaka (Np 3 U taj će mah pat tama a e šta e Npr 8 - Koj e mać ae a p o o k a ka i j e m a oa a e je at jemu a e Npr 12612) - ma koj juak međ ama a se at ata Npr. 2 ) -Ne ću a o uka Npo 2 ) -eje tomjeeo ao sa sam ujem ojećajem mjee a se taa e moe otet aou koj a oma Ivo Frngeš tlčke tje 1 2 Ka je u poeč m rečenama veznkom a prezent l konoa
pa e preobkom ukon zamjenčk plog l zamjenčk prjev uz koj u uvršene, potaju voznačne jer e vše ne zkuju o namje. oenoj rečen
Dječak t a e se pa
oe e zavna rečena rzumet kao poečna
Dječak ako t a e e pa
a moe e razumje kao namea:
Dječak ato tč a e se pa
2
Tako su dosmisleni neki od naedeni primjera. Tak su taau ga tamnu tamnu a n v una n ma (Kačć 27 _ ga n ma t a ko (Došen 3b ma nko a b (Npj , 2 U aa n nađunaka a ohaka mn oban (Npj 2, 287 - N tu uka a uov uka NposL 29 i drug sčni
nka bu b ta a mu n Sako n vt n buu mog nta (Šmunoć Ppoijee l2 aka poraba tura II nije uhatskom knjže vnomj ezku danas obična i neuralna nego nosi stilsko obilježje snanoga pučkog izrza sarinskom pučkom jeziku, osobto u narodnoj pjesm, javlja se i kao posljedčn vk A puta ta utanua n b a pto a n ann Dako pgaoNpj 4 65
Vrlo se ijetko samo starnskom pučkom stilu posljedične rečence urštaaju S eznikom ko_ Sakut gon kovčg vk ako mož on nmu t (Np 199 Rano ga kako nć an pbot (Maretić t 5 Tuje glane rečenice preoblkom Uklonjen zamječk p ilog tako aije kao eznička riječ, umjesto posljedičnoga veznika a upotrjebljen njegov ko relatv ko Zamslio je da s e isto dogodi i sa zamjenčkim plogom toko pa da se pr njegovu uklanjanju mjesto posedčnoga vezika a upoeb njego ko relativ Umoo ga ko n opoavt
Posljedične se rečenice mogu uvrsii s eznkom t akvi su prmjeri: Za t tako omnuo žvt t vato po mn pr 22 Ob han oa abav putopašnot bo toko t nm n na um paao a b mog nao n an (Neajev 27 On o amo toko ao otvon vđ t mu n navaa tanana vooavna ta tot (Krleža Hatski bog Mas 3 Maga ata ba tako gta tako npončna t u va aponava gm p obom (Dončević, Bemen 6 ova Kžvka ba to ubuđna to ođ a apač (ončeić 2l
Ako se daljnjo m preobkom glavnoj ečeni ukone zamjenčk prloz tako toko li amjenički pridjei taka tok postaju posljedične rečence s eznikom t dosmsene jer se vš e ne mogu razlikovati od neasno složen ih sasanih rčenica s istm veznikom. Što u, Pt bogu g t muč mukah žtoh (Npj 2 1 Što t t nš u n oba? (Npj herc 3 Što tb uov maa t t pačš u pak v? (Hnpj 83 apta što vo t ga na mt ou (Npr 28 St a bt vh bbžnh agovo a g na ptk t novo, ko vno n nut čašama ngo bu om (Šmunović
u posljedičnim se rečenicama ishodišni perfekt kojm se zč relativna gotoa sadšnjost što se odn osi n neko eme zaišeno u budućnost preo blikuje M (Vidi l 8-2 3 37-5, 58, 676, 66-67.
88
68
Pogobn čn Pogodbene rečenice urštavaju se glanu kao njezna prložna onaka uvjeta akvom se prožnom oznakom če uvjet pod kojm se osaje izečen rečenčn sadžaj zasno složenoj rečenici sklopljenoj pog odbem urštavanjemzoe se aisna rečecapotaa a glana apooa. Rečence što s e urštavaju kao ploŽa onaka ujea lapaju se uglanu zamjeničke prlone rae ujetnoga znčea kao što su ona, taa tako to ono a a to a ono Pogodbena rečenca, urštena kvimavism urštvanjem, označuje se pogodbenm vezncma a a. P k se urštvau neodređene zamjece ntk, nto n i neo dređe zmječ prlo na ng nko zmjenjuju neodređeim z mjecma t to neodrđem aečkm prlozm a, g Ako su jače naglaše, amjenjuju s e neodređenm zamjecama tko ta neodređem zmjenčkim prilozma kaa g Pogodbene rečence kojh sadraj zriče samo uvjet po d kojim se osarje · sadaj glavne rečence, i nšta više, utaaju se eznkom ako akve se po godbene rečece zovu an Njma se kazuje samo uvjet, a nšta se ne kze o tome l se taj uvjet osaj li ne Kada se sadaj shodišne rečenice koja kzuje realan ujet pođ kojm se ostvaruje sadaj dge ishodšne rečenice smješt u pravu sadšnjost , onda se njezin predkat iče prezentom nesvršenoga glagola. aj preen ostaje ne proenjen i onda kad se ta ishodišna rečenc a kao avsna pogodbena rota za uvrst drgkao u glavnu apodozu Tm urštvnjem sadašnjost u a isnoj rečenc ne prestje biti prava, ona se dalje odno si na vrijeme što u času govorenja upravo teče ali se glagolsk sadaj iriče toj sadašnjosti kao pret posten ne odnos se vše na aktulnu dnju nego još samo na pomišljenu glaoj pak rečec dole vid rjeme i načn koji odgovaraju ezinu sadu 29
hoeš da i pedoba ni u goi a ne govoi (Kapetanovć Ljubša Naodno blago 3) - A hoeš da te opote poea na ivadu adu e (Maoš - A ima t da bude aem boanm bit e Beadinov in (eajev 235) A a hoeš da anaš tag im am pošao, poge daap ue (Koso, 2 55) -i aoe to ba tao opano adovoit emo e time da vidimo Miuia (Kolar 138) -Ae to INamude što i mo gao I Uiniti a me, ne bude tao adijanović 1 ) Udeit u a tebe baš ao hoeš ipo aonu (Movi Rue 25) Ao put u mou dušu odedi me mo ounom 0esna an 3) Moda e bo potati obodna i enuti uda odaeptie ao e itina da one odae, a mi ota emo esa arun 18) Ao eete u budunot odovite e, da po davim Covea (Vesna an 175) -Ao me neeš ub me (Slobodan
ao se sodišne ečence
Onda da 2 maf
mogu pogodbenm uvštavanjem slopiti zavsno složenu rečencu
A imaš onda da
sodišne se ečence 1 Onda e e uuani pobudii 2 uani pavau mogu pogodbenm uvrštavanjem slopi avisno složenu rečencu
Ao uani pavau onda e e pobuditi
ao su uvšene ove pogodbene rečenice
Ao te ona pe oi ti i udi onda od Boga vaa uda iati(N pos. 8) Ao me pa naveče nema onda dođi oo devet ati imeu nae uei ve (Begović 53) Ao itk moe ponai bataon, to edino moe on Kapaa (Hovat 2) a a ne toiš u poou to »Mene« gopodina atnika veđaš ime (Keža 2 2 1 ) - Ao neeš ti ono e dga ti . posl. ) - A na oeka neeamota, ono e on na nu (. pos 5) -Ao neš a tipoubi pa otavi ( pos ) - Ao ne moemo o hoemo a mi emo ao moemo . posl ) A nee oe na napat a ono e na pat na čoe ( posl ) A nee nea a ono hoe hoa eupo· i d e devo ne C ici V. Asenijević, ARj 3 37) Ao ta duva na tao ia nam (N posl 8) Aoe uopoe devo onda e iguo gdima u i (Pić 99)
Dajnjom se preobliom može uloniti amjeniči požn ira uvjeta u glavnoj rečenci i negovo se načenje tada prenosi na pogodben vezni a. Zaisno s ložene ečenice s p ogodbenim uvršavanjem Ao imaš onda da
2 Ao uani pavau,
e e pobuditi
mogu se ao peobliovati u 3 A imaš da 4 A uan pavau pobudit e e ao su peobliovane i ove rečenice Neam dugi ao te idaem (Kačić zgovo 153) -A ne naš aat u ti pavo do itine (Kačić zgovo 93) -Ak imaš baga doti uiva ga be hooti (ošen 3) -Ao Bogetedanet(Matovć 329) A mi iš boi biti /ini dobo a ivota Npj 37) -A s' gadan eto đao ne / ao 'edan eto vina edna (pj 23) - A put putue Ieno puvao (pj 1 28) - Ovo vata ao Boga nadeš p. 7) a no emo mi vše bago / ano e ao mo udi (Npj. 3 72) Ao peš u mehani vino, I vino ti e na ane poio(Np 3 1 1 ) A a· na ti pavaš an e ne napao (pj Mi1ošič, Betge 32 - Ao 29
Nova 25). sto tava ealna pogodba može se zct tao da se u poz uvrs rečenica s ojm glagolom u pravoj gotovoj sadšnjosti u pavoj gotovoj prošlos il u pravoj pošlosti a se prošlost onda odnosi na neo vjeme odeđeno ao prošlo s gledšta vemena govorenja , a glagos s e sadaj u njoj ne aaliia, nego ostje pomišjen ava goova sad�njost i po šost i prava prošlos mogu se izreć nesvršenm svšenim glagoma Prava goova sadašnjost: Ak nii nao do ad Itanovito nat š od ad (Kačć Rgovo 1) Ti
a i eto naumia I uet eo, doboga uaa / i e nam oba ovetati, I umi ee Kaevia Maka (pj 2 237) A vag ne abio ev abit e gob pos)
Goova pošlos oim pavom ivimo ao mo e bii ne auii mt(Slobodan
Nova 2 1 ) Pava pošlost
A mu oni onu da Bog d da mu pene pj 225)
Btno je dčija pogodba ada se ao uvjet n e postavlja všenje neoga pedianoga sadžaja nego očeve da se on vši li vši avo očeiva nje poi pa ili iz neče namjee ppavnos da nešo učin ili z obje !ivne vjeojatosti d ne događaj nasup. P ome e zbvnje događaja ečenog u poi uvje sadaju apodoe nego je aj uvje ispunjen već sa mom čnjencom da se događ oj se p očeje dosta i može očeva Očev p pedan sadj če se ftom L je je buduće veme zr očeivana d gagols sadžaj naspi Fur se u potz ab samo onda ad teba istanuti upravo o očevanje B uduć d se uvjet izen u a voj pogodbenoj rečenc odnosi n nevjestn događaj oji se očeje u budućnosti tava se pogodba može zvati eventuana tava oja se odnos na ishod ava događaja eventu No ao je u tvm rečencma uvjet a· 29
pravo zbijsko očekvanje u pravoj sadašnjos, takva jepogodba ipak reana pa su e pogodbee ečenice osobia podvrsa reah Tako se ishodiše rečece l.
2
Onda ćemo gad ostati U gradu će nam dobro biti
pogodbeim uvrštvanjem mogu skopti u zavisno soženu rečeicu A će nam u grad dobro biti, onda ćemo njem ostati
dalom preoblkom A će na m gradu dobro biti u njem emo ostati
Tu kao uvje osau e ečeo o da am u grdu dosa bude dobronego samo o da po ajbom mogućostima judskoga rsuđvana vaa očekvati da će nam u gradu biti dobo Ako se to dosa može očevati, osa ćemo Oduka da osnemo i e ostaemo moa se i ao doie pije nego se zna da i nm es i e dobro pošto smo osa Od shodšh ečea l Onda ti posditi knjig 2.
ratit ćeš mi njigu
može se pogodbem uvršavjem dobi zavsno sožea rečenia A ćeš mi vrai njig onda ću ije posditi
dao m preobkom Ako ćeš mi vratiti njigu posudit ću tije u kao uvje posuđivaju je izrečeno o d se 1ga vat, ego e samo name pprvnos da se oa v. Ako ava namjera prpavnost doista posoj, ga će se posudti. Takva se pogodbea rečeca soga odnos a sasvim dgu scju nego oava u kooj b se kao uve posavalo da se knji ga v. U joj se radi o vaćanjuge kad bude posuđea a u drgoj teba da se knjga vr da b se mogla posuditi. Tako e I pimjeu I
Već ako će ćesar pstiti Zapstiti petak i sedu l etiri posta u godini Išćerat ću ispod Bea Turke Npj. 3, 48)
Tu govok posvja kao uve da sjera ispod Beča uke samo to da ćear bude sprema podvrći se sogim ckvenim ahevima posa a e da već doi s pos Tako se onda dae u pjesmi zbva Ćim ćesar zjav svoju spremnos da posi govo (kaevću Mihau) poaz za rukom da sera urke ispod Beča, a da e bio remea da ćesar već zvrš oo na što se obvezao Dg su prmjeri akvih pogodbeh rečenca A će on tai biti ja ću ga uči KažI ić Kame 7 A e ti ead
biti via / i u Ci pribivati mirna / bdi i ti I vladanju viran /pakće biti od ana miran (Rejković 03 Ako nećeš t ppii / nemao se im
9
poiti Npj 1 , 8 9) A ako li doma doći neće, /ja mlada a drgoga poći pj 1, 269 Za poačani pogodbeni vezk a l vd 6 8 1 Ako u je napi po stješu / napit u je starom JugBogdanu Npj. 2 3 - Dobavi mi vranca Komnenova / ako l' mi ga dobavii nećeš / neka znadeš, osjec" ću ti glav Npj 2 45) Ala mene ne rodila maj / Ako neć popiti vojsku Np 4 39) Ah da bi me bla ne rodila / ako vojsk sapiti neć Npj Ogedao 52) - Ako u pravo ona je mene zavela Matoš 1 8 Ako ćemo ipak naštr . zvati i dae »egzatnim« mora mo imati na m da se adi o neem dgom mnogo složenem nego što je �toimeni oblik I dugim jeziima kojigira o isti preteritofutr
(Mosav rva, adovi Fozofskog fakuea u ad l , /96048)-
anasje potpuno jasno da se ne moe govoriti o vodećoj lozi S a neće oživjetipolitiki rad u bazi dŠta ako neće oivjeti politic1 odnosi u bazi naeg politiogsistema a to može oivjeti samo roz Socaltiki savez Savez sindita, omladin i ostale organizace jesnik 24 12 976 s 5 A e o biti idejna podloga za raspravu za Koerencu Saveza soalisti omladine, onda je boe ne održati je ečei is
20 983 s 2 U ednima o d tih pmera više je istkuto očevanje u drgma e voa i s�emos Fuur vo� se ekičkm obima pomoćog gagoa heti a aj r e sasVm zgub svoje pavo značee Pogodba se može zreći i tako da uvjet e bude očekvae nekoga do gaa u budućost ego upavo sam taj očekivai događaj akve pogodbee eene kojima uvje e pouzdao očekivanje nekoga događaja ego a događa sam u napraviem su smsu eventualne. ne su podvrsta reanih i o su vremeske oake u predikatu poaze prestae bi apsou ne akva u kJ posale reaie U proaz tkvh rečeca doaz ndkativ prezea a kko sadašost koa se ime ziče nje prava može taj prezen bii i od esvršenh i od svršenih gago:' Eveae proaze s raim gagoom e zkuju se oao od pravih reaih ek se po kontekstu vdi da se sadašnjost nesvšeoga prezena e od os na vreme govoea, ego a vijeme vršnja a o je eko eodređeno vrjeme u budućnost Takvi su primjer A hoćeš vod piti di y·tro (Np 293 rezet hoćeš u proaz t se e odnosi a pravu sadajos nego na nešo šo se očekue da će bi dugogau ek ako to tada doisa i bude ispuen je p o savjen uvjet je voi k doktor, umret će ptem (oar 2 27) ako ramišla svekar o ome šo eba da poduzme oko bolese snahe
Trebalo bi sar izneti ped eće sigurnoti pa ako ono ne me ništa napravii neka se odmahpripi podianj ida (S 18. L. 1967 s. 2 293
669
670
671
2
Slčnoga su začeja i apo doze s gagolimao, orat trebat ili s kondioaom koji izriče mogućnost ii elju Ao ro ora a e bo eteta (toš 106) - A na rea polž, ožeo otat ž (Kaleb 2 5) - ea ana treba retan preretan bt ao e pruž blo akva prl a ođe o noaca (Dončević 25) Ao Draa zaean at ne oe nae lenu, ola b ret (Lorak 77) -Ao oe o že, oao b toš Kapara o rt broe (Horvat 78) - Dobro a a htio re bab olop a b oa Mlan oao t po rebra a e poene a (Sobodan ovak 65) Ao optte a bh otpočeo te a četo prolaz pore bota nč rta (ariković Ruke 48) U apodozama evetalh protaza javja se i neprava gotova sadanjost koja se odosi n bdućnost A' otane care el ona e ra otano (pj 2 92) Bact oa noč o, pa ao n e potone ona a a alžo pr. 50) A tao be, to o propal (Rj) A o ne poo bea, t po no, a ao poo na polon t ona (p 02) Ovamo idu kao i u dugoj apodoz u prethodnom pimjeru razni izzi kojima je sadraj bizak gotovoj sadašost Ao to n e ra, na teb ne a lae Npr 2 t) l svšei pezent u eventaloj protaz moe biti svevremesk To se jaso pokazuje po tome što je oda i apodozi svevremenski pezent svršeni ili i esvršen I sveemenska sadašjost svšenoga vida iče se evenunim rečeiama s osobitim obzirom a bdćost jer nas oo što se događa uvijek zanima poglavito zbog ooga što će se i dalje ako dogaat Tca ao e ađe / lao loca eb nae (oše 7) - A a ust a ne ee, ona repo one (Np os) Jer ele nal ao o za rž topn1 aor zata cel atn pae nare cete na rto -e peer ne oala počat (Klea 2, 183) Ao štea p rob le račan raoor (Batšć, at mag 8) Mjesto svršeoga prezeta moe i tu doći gomski aorist (vidit 4 i 66 7) A pođoh, naleah e aa pj) Gnomski aoist je i tu stilski jako obijee kao stariski pučki izraz. ada se sadržaj ishodišne ečece koa kazuje uvjet pod kojim se ostvau je sadaj duge ishodi rečice smješta relativu gotov sadašjost i odnosi a neko vrjeme zamišjeo budućosti, ond joj se predikat iziče perfektom Prlikom uvrštavanja pogodbee rečeni u glavnu taj se pe ekt preo bikuje fur [I. (Vidi t 1 8 2J, 5740, 48 67 676) ako astaje poseba vrsta evealih protaza ajčešće to bde kod tajnih gagoa. Tako e ishodišne ečenie Ona eo a e poaat 2. Ial te trpena
mog pogodbem vrštavanjem skopiti u zaviso sloen Ao bete al trpena, ona eo a e poaat i daom preobikom Ako bete al trpena e eo a pozat shodišne rečeice: l Ona e tra ree bt lepo 2. Lastace letele o mog se pogodbenim vrštavanem skopti zavisno sloe A latace b letele oo ona e tra ree bt lepo i daljnjom preobikom Ak latace b leele oo tra e ree bt lepo ako su skopjene i ove rečenice Ako be hto a e rat napoat e naboe zee (Vjeneslav ovak Sabrana djela l , 337) Ja aa ne po ak on ne be oao o nas Nehajev 20) - Ao e ne b ral alo e talo (Šimnović Pipovijetke 1 07) - Što e oolo ao? Nta lo no, neo o obro ao ao be ala paet (imuovć Ppovetke 187) -J a e bete protl aal a to na nnee n naane eloat (Simović Pipovijetke 47) A aoa ne be hto ot, aert e opon šaru (Kosor 2 46) Kao eo zleat pre clran naroa Erope ao na oava baaža be ta rala anarh? (Kolar, ripovijetke 98) - Ve e oett a be oobraao oolo h neo ao h be ro (A. B Šimić, Proza 55) - Malae protrana Mo Ha e at pola ao be anoce oblao (Hasa kć, Bukve 285) A ao on be eše tro po bkaa, otrat eo ne leđa (Hsa Kkić Bukve 32) A be ao že a to počeo bh a t počeca olne (esnia, roljeća 343) - Ja ć e a ozrat a be oao (ainković Ruke 79) - Strpat e as lnc ao bete ta Qorl (Marnković Glorija 2) Dana e pao otac a e e pat ole a be praila lpot (Barković l 51) A ne be lo rae po ar pee (Barković l \ 86) - Ao e be oš o oa rasptao, potat n (Barković l , 208) - A be ao reno cete, o lee o ene žce elt e e te po ean obar (Soboda ovak 67) Ftr II. upoeblava se u evelnm protazama mnogo češće nego pezent nesršenoga vida (v. t. 666) esvrše se pezet običo poebjava ii za apsouu (prav) sadšjost iiz eativu svevemek pa se bez poseb e oznake jasnoga koteksa teško azume kao da izče relativn sadajost koja se odnosi a neko veme zamišljeo bdućosti Stog se od nesvšenih gagoa ima perfekt preobikova u ur II. i onda kad nije svha baš da se ieče gotova adnja nego samo eativa sadšjost koja se odnosi 297
priboi (Den - C otie u zemu tik I uk s sobom e im Iieog Iieog o ro svoeg I koi bi mu bio u evoi I ko bi mu bio z evo (Npj 2, 1) K e vrtiš vrtiš emo emo proći mi se evišer e višer i mei im ost ost goi goi pk ko bi o Bog te bi šo tu t u vou mogo b e i okupti e bi b i i se pomio (pp 2) Ako b i m i to mo bio, / be e bih mu čiio u Np 145 145)) -Ne bihe imo čim otpiti ko bi se otkupiv z vet ut eajev 0) Dči je primer
otom, k k bih b ih se suč su čo šo s pritšom e e izrite iee iee ii gr pe p se čovek bo u rzve svoi mis« m e bi protsovio (Klr 14)
T je apdz ite itera raiv iv kndicinal.
Ak se potenijano apodoz ziče čekivanje ii z apvied, mže u j sajai fut, impeav i dug kkv izz kji m p sadaj odgvaa. o sve me se izreć ka bi se izek i ečena nie pel er čeki vae i zapvjed ostau čkvaje i zpoved i ad im e ispunjenje vjet sam mgućs akv su pe s tm pdz A b i mu omu uze, Ime, zee, boim boimse, oepstće oepstć e (Np 152)
Ako bih te u pemu pemu pev, pev, Ip I pesm ie o ust t Ip Ip e oi u po g ut p 40 I bih bi h beg tio 40) ) -Ak bi mi Bog j re živ I ove ću mu muke uriti p 4 5) - Ako bismo bis mo eg egprevrii I i kov v uvtii I I veru prev, I Grhov će ru obesiti (Npj 4 47)
s dgim izazm čekivn poz
A bise zmetuv z metuvg g Iteš oom t b bie ieMr Mrk k (p 2 42)
s mpetivom apdz
Ako bi b i ti Bog i sre I t voe iu evok evok Iti It i ušet ušet kuu bi eu (pj 1 5 1 ) - Noi se štoru štoru vrt I ko b' mei o evoe bio Iko bih bih oe pogiuo Ie bi ' pj 2 422) -P u rkeriš uite, Iko mee, brćo, osveti (Npj. 2) zm mog kme šir, Ip Ip te e ubu uriI te bi mee ko iv ostu ostu Ipremu g, bo titi met (Np 4 1 15) U tom s pimje kordiraejedn a eveala ijedna penijala protaz.
beri o ti k tie moot moot reko k bi se prepi ti ii ov o v o i put s okrei e ob ob v prip. 1 2 1 ) A bte b te pro teb eto izvoite piti i posti mei (Nehjev 4) s drugm izazm zpovijedi ptj i namere
N ti t i bu, rgigos gosporu poru IK I K e tmo rumom zturimo, I bi se ego turio / se s pt e meš gremu (pj 2 1) - Nego t se mom mo m se opet promeeš u stuk boiok ok se vrtim, se ikome e pokžeš ko bi ovu m m ozio pip 20)
300
lič e s zazom mogunosti Nit itii mog mog Nekt kta ar ra a k kdit ditii ve v e ak akoo bi i opć općen enii sa sabor ku kudi dilli (A K Kan an ž Kamen
1 1 7) Drukči i je p pm e
i i ,
T� sv sviija jači či dojmovi vi d djelo elova vahu hu na na n nj vr vrlo lop pogib ibe eno no a n a na ajpogi gibe ben ne e k koo
b ug ugle leddao no nova vacc K Ksr 2,
19 )
Tu v vl l aad dppunit itii ov ovaako: T v viija jai i dojm jmo oii djel elo oa ah h n na a nj nj l loo p pog ogib ibeeno, a na naj jpo pogi gibe ben n e (i de elov loval aloo na na n) a bi gled edao ao no nova vacc p l apod dzi zi t e s s i im mperfek, , k k k se p pv vi p po oge ed d čn n e e it ite ea aiv ivn n kond ndco con nal (v (vid idii i t. 676 76)) .
o
U �l lv vj u zaisn njj reče c p pg gdbenih ih s sk kp pv v avl lu u s see p ped ediika Iz rZ e at Izr ZII be bez z zec ece p pre red dk ka th h k keg eg j a A nma d dg g eeh nog oguu a zim zimu, u, zl zloo ( p p s l. 6 ) - Ako st sten ena a ko kollu uii jao _; ak koI ko I; akoo kot kotllŠa Ša s stt eeni,j ni,jao ao k ktl tlši ( ( p p sl sl 8) -A -Ako ko u u el eluu Tur uri i ak akoo u po o vu uii (N p pss. 9)
n
U strnskom i � čkom zrčj hatskoga knjievng jezika imau reče e uvene S veZnIkom ko uz pgdben nek pseb značenja značenja v je zčeje »nek«
Čet ri e rg poeo ' će te Kri (H pj , 547)
p zčenje »sim«
Gu e moe e ći o, ko čoek umre (N psl. 4) pa začeje začeje O«
Zve se (t tud udeena nacc� Mark rkov ovaa, može že b biiti zat atoo a a ga ga bu bude de n naajpr ree n naašao
Marko (M A RelJkvć ć S Sa ai i 1 3 2 ) pa zčenje zčenje da i
Pa;.ite.i vidi vidite te ako koje je ž žaalo lott ka kao žal alos ostt m mooja (Kanž žl lćć Uči čišt štee 7 1 4) - Ah, m m a a s saam t tii m mla la!! Np. 3, 479) An Anaa gaj gajee mol molla laak akoo m mo oee m malo alo t tiš išee
(Mi in noi ićć, Ruke 90 90)) vo psljednje znčenje jalja se i suemenm azgvom eziku
U realm i eve evea alnim lnim pog odbenim rečecmjv rečecmjv e ezniki pose . Jednako ka vezk ko Vezk i e enklika k se ishdne čee
O 2. I
mogu pogodenm uvanjem spiti zviso sleu rečencu
m i o 0
4
304
Dob ra rna n aa pro na Dobra na ngo ao u na u a bož bo žju (anžlić, Fan 16 - N na ranu rugu ho ng ao /' ga ar p (ošen 96 - D šo a zapao I o ao n ao (Došen 3 N ogu Naa u ao b opn abor A Kanžlć, amen 1 1 rugačjee ngo ogodbn rečenc s a jeu ogodbn rčnc rugačj ikom a) njmaj občno kondconal a tada klapaju amo akvm apodozama u kojmaj akođ kondconal. (O ogodbnim rčncarčncama s a) i ndikaivom vdi t. 6. Takv pogodbn rečnic nu nkada n raln n evenuln Tako e od is odšnh rečenica l Ona b an bo prug 2 ao b oaro može ogodbnm uvš uvštava tavanjm njm koi zavisno složna rečca Ka b ao oara oarao o ona b an bo prug prug i daljnjom daljnjom roblikom Ka b a aoo oarao, an b bo prug toj e pogodbnoj rečeci kaž da je alno odmaanj uvje da e dan ojt kao pdug O nj ralna jer e u njoj n zrče prtpotavka da e ljud možda upravo ada samo odmaraju, nt j venualna jer e n irče očekivane da o jdom možda ako bud N mož e medutm, načac rći kakva kakva ta ogodbena rečnca doisa jstjr jstjr s ona može aumji na dva načna Zavis o od oga na koje e vrm m odnoi kondconal u protaz Proaza Ka b ao oara oarao o može e ram ramje tako da s pomšlja na mogućnot da bi došlo nko vjem u kojem b s samo odmalo ada s kondcional u ozi odnoi na budućno njm s zč uvje koj se prkazuje amo kao mogćno a e tm daj do zanja umnja o oće s on zvrš zvr š ako vaćena taj pogodbna rčeca potncialn potncialnaa ne razlkuj razlkuj gotovo nkako od Ao b ao oarao an b bo prug(vid 65 66 oncijanaj roaz vznikom a) kondicionaom amo j umnja u zšenj uvjeta još ičitj zražena nego u otncjalm proa ma S vznkom a Savim je dkčje ako s Ka b ao oarao. hvat kao da e kondcional oj proaz odnos na sadšnjot ili na ko koj j veme u prošo . Tada e kazj kazj da j u adšnjost amo mogu mogu li da j u prošlot bo amo moguće da judi amo odmara odmaraju ju Ono pak što je u adašnot l čak u prošlo t amo mogćnos, to adane ada ne vrš p aj om rotazom, ako ako shvat zrčno šo je uvjet da se osta sadžaj aodoz, ali i to da e aj uvje n isunjava, a soga adžaj adžaj apodo n otaje. ot aje. ako vaćna, ta ogod benarčca bena rčca zači da b s dan ojćao kao predug pod uvjtom da s v samo odmaraju a o tako jr s n odmaraju samo pa e zato dan ne čn predug akv pogodbn rčice, kojma s zče koj j uvj otavanju
sadžaja glavne rečnc, a ujdno o da ta sadžaja tajj uvje ne punjava, pa p a n onaj sadžaj n otvauj, zovu an Takv rčc kazuju što i bilo kad b otavljn uvj sunjavao što nije jer s aj uvjet ne spunjava il n punjavao pun javao protaza aodoza zču dak samo notvarenu mogućnost zao ujednoj ujednoj u dgoj stoji kondconaL Pogodbne ečnce vznkom aa) kondconalom kondconalom u roaz u aodoz mogu dake bi i oencjaln ralne a njihov a dva značenja n raz aodoz lkuju s nkakvm vakm znakom, a j a vaku rečecu ako rć da l je reba shvatti kao potncjalnu l ko iralnu To e azabre azabre amo z z kontksa ii sacje a nk od kvh čnca otaju u šrem okv dvoznačn ada je jasno amo to da nsu n raln ni vnalne a uvjt što e u njima poavlja ni sunjava nt očkuj bz reee Eva ogodbih rčnca s vzkom aa) kondconaom koj koj se bolje u kao potencjan potencjan: : Fa n a n p porg porg og og b no no a b b (ačć, Rgovor 31 Drga, b b o a I bo b nju nju po už (Reljkovć Sa D a) -L ua b ba a b u oš oša a (Npj l, 7) 29 - Pa Ka b bo po ru r b b oanuo caro (Npj. 2, 29 a ona n b poušaa Ija bh njn ojo Npj 2, 235 a bh o progoor r a b brao pouša Nj 2, 545 oš a b obra ra ba 1 Ka bh b ograo na / ur ur b b ga ur no za Nj 4 63 Ka n b oš u Drobn Dro bnja ja oj bra C roNoca ro Noca I b n aga jroao Ino b n pogubo gau (Nj. 4494 - Ka bh go go nu požja Ia Ia bh ou porana (Npj rc 2 Moj čo a b šur jao a b h h ao đ ogao (Nri 9 B ojoj ojojbrać brać šogo a b j j ošao (Npp 9 Ru o ojo jo r a b bro bo b oga objoš objošjno (pr pr) ) (N 256 Rao b bašoanu a b ao rša z aog or a (Npr 25 -Bo b o bh znao ao oj a Najv 6 A b on uga b u prao ju oža b propa (oso 2 4 - a npraa b ba a b ga aog o (Perković 31 Kaa bo, ba prrn prrno o pra na o a žon žon nazoo po Dcaru hanza ona o na bo oaj oaj obrab obrabn n on u užb prronh ba og naza han han (Šegedn j 23 - Čno a a bh aao a bh b h prao bro bro a bh onog a roao u rnu ubnu (Marnkovć, Ruk 5 - Mogao b ub jnoga ana n b ao oc (Manković Ruk 59 vo ogodbeh rčnca s vznkom a) i kondconaom koje boje rumju kao realne Ka b znaa a gaa šo šoj j no o o nap nap nga n b n pa Nj 149 b zna jojčc šoj r o ubc 1 b 35
226 6 ina šo a o ć oa oa ubiu bi oa (pj. 22 oia d bi oa bi unia (Npj he 2 bi a o daa da bi naa n aa da bi b a oa ii (Nprp Kad bi on bio on bi došao k ni pp 2 Kad bi oa ada dobiao n bi zao oa oa no dobiaa NposL 11 Čuo bi i iiu da ibi d n bi bio b io ooa ia iaa a (Šimunović Doaa ko bi na o iia na i iao o kad bi o d iai ia i niko niko do doa a kod koi bi oiši oiš i od na do na i šii s naon naona a (Bakovć kad kad bi ona iaa ia a d bi bio o bi o o odno n n (Sobodan Novk 5 1
8
Mnogi od pmjea naveden i azvan u petodne dvje točke mogu e amjei i dukčije nego c ondje vaćaju Tako e pmje z t 6 Radio bi baoanuk d bi iao ša i a oa (pip 2 moe svait kao poenijalna ečenia, ečenia, kk kkoj oj e ondje i vaće vaćen n e e ne moe avim ikjučii jučii da bi ko jednom i mogao steći nešto mšav mšavee zemje i nać takvoga oaka Ali e ona moe svait kao ieaa je e njome ano kze da u ču govoenja nema zemlje ni oaka pa nema ni vlakoga ada Izzi o u dvozačn na it način i ovi pmei io bi ia ob ob d bi na oai oaio L Radć 1 Čini iniii bio bi o ak i a ko koa a o iiku iiku inii a iia naia na ia d bio uba a nia iai (eakovć auk 2 Ko Ko d bi i aan bio oo oo bi u noa aii (Reković Sai G 6 a)
88
Ima zavisnih ečeia vezkom kada indikaivom koje koje e e po vojem značenuako pib ližuj ližujuu ealnim ili eventu eventuanm anm pogodbenima p akje nima jako piuo vemeko ili zčno značene (vidi t 62- i 612 ako e u ečenama Kada ac ca odi o ba u au adau (NposL) Kad ik uku aia o uku o odoo (Dončevć 2 i o i nad ni d udio (esna poed očiog� podbenogjako psuno i vemesko značene a u Kad ia a u i ao (van aanić Kad Kads s bao ai dokoo zašo n bi bi ašo (Šenoa 2 z pogodbeno i vemenko o je puo uzočno znčenje akve se ečenie pak mješu u okvie već opsanh vemenki uzočn ečena vekom da pokzuju amo kolko se one mog pbliži pogodbenma e pogodbeno lapanje po vojem značenu ujučue vemensu i zočnu vezu Ipunjenje uvjea name eba da peodi zvšenju pogodbe i ono ojje oj je kao uzok ve je ečenie oga boje maa vemekma uzočnima jače zenim pogodbenm značenem značenem [pak ima akv akv ečenia S veznikom kada indikaivom koe e ne mogu shva dkčije nego kao pogodbene ene i evenualne ako u pme Hou bo oa baćo daa Kad uaku nu da k C pj 2 1
306
689
zavina ečena kad uaku nću ne moe e hva dkčije nego kao pogod bena poza Ona uopće nema ni vemenkoga uzočnoga značenja je je upavo zičo ečeno da govok oće i da nje neće ema dake vemena kad on ujaku neće, n o šo neće čega nema moe bii uzok čemu. To da neće ča e petpoavka ači upavo ito kao ako uaku nću da ko ću tm e pogodbenim skopom amo potvđuje ono što e već ečeno da govoik oće Sadašnost u to poaz ne pava nego je elavna vevemenka ako ida ua nću) po ome e a potaza evenaln Potoje dakle i pogodbene ečee veznkom da indkavom ali u one u akom kjievnom jeziku rijeke u nma se javaju glagoli koji zču htene ili moanje e u po samom svoem značenju značenju blki kondonaluje o nekako irču mogućnot U današnjem b se knjevnom jezku uosalom obče i podnije eklo: Kad n bi io uaku aku a kou bi pa b z pogodbeni vezk kada došao kondona i ečea bi bila potenijaln kko kko e za pogodbene ečee m veznikom obično Pogodbene po taze uvšva uvšvauu se vezkom da njma je ndikatv a am venk da izče i naglšuje da ime sadža mo pomišen i da e svan pa se ako oenim pogodbenim ečeama kao i u onma kada kondiionalom ne zče amo koj koj ij e uvje uvje pogodbi nego i o da aj aj uv uvje je e e ispunjen i da se ne punava U apodoz avi pogodbeni ečena stoj občno kondiio kondiional nal je e ovavanje njezina adaja ka ka uvea uvea koj e e ipunen ipun en nti e pun punjava java akoe akoe amo pomšleno ogodbene ečee vez nkom da mogu po ome bii amo poenijane poenijane i ealne već pema ome gle da li e i na to da bi poavjeni vje kad u budućnoi moždaoš i mogao bii ivšen amo na o do ada e e nt e vši Vidi o ome 75 i 6. ako e od iodišni ečenia Onda bi i bia naša ša 2. Vina ko ša
moe pogodbem uvšavan uvšavanjem jem klopi zavisno oena ečena Da išna ko šna šna onda on da bi b i i bi b ia a naša naša
i dalnom peoblikom Da iša ko ša ša i bi b i bia bi a naša naša eč en kae šo e uve ovivanju ovivanju adžaa gavne ečenie ali i oj e ečen
o da e a uvje ne punja pa e oga adža glave ečenie ne ostvaje A kako e teško pomil da bi kada i u daloj budućnoi mogo nea azlke izmeu všn všnje je renje renje sva se pozoos upućuj upućuj e na o da one ada nujedna ke všnja nje kao tešnja pa zato i djevojka kooj e govo e najljepša Po ome je a pogodbena ečena iealna (vdi 6. Od isodišn ečenia I Onda bi udaa ka o oo 2. Pada kia
moe se pogodbem uvšavan uvšavanjem jem kopiti zavisno loena rečea 3
dm vkom po ču vn n b tog bo Npr 8 ) -D g m n vuč k b poćo b Npos 48 D r puu, mn b h bo Npos! Daničć 14 p b d mu pkt č (Maić, Osnc 49 - D on n on to mo bt d b bo odožo vo put doo (Begoć 7)
D pd k ond b udr p o proo
i daljnjom preobkom
D pd k ud b kp o poor
I u se kaže što je uvjet ostavanju sadaja gavne ečence, al i to da se aj
ujet ne ispnja, pa se soga sadaj glavne ečence ne osaruje. No kako e samo moguće nego se č ak i očekuje da će kada budućnos padai ša lakoe turečencu shvait ko d a se njoj zriče pogodba koo e uve samo moguć i po akuje shvaćanju ona potencijana (vd 675) Taapoenana potaza S d indikaivom oš ače nego onakva s kd kondconalom stče da je nezn sadraj tek pomšena mogućnost i da se uje koj se njoj posavlja svaos nje zvršo ne š Ako se pak p aumeanju goje ečence gleda samo na to da kša sada ne pada a o šo ne pad aabe se po ome šo ne udaaju kaplje o pozore onda je ako shvaćena a ečenia realna (vid 684) a o kako koju pogodbenu reenu s d eba shvaii da li kao poencijalnu li kao rean upućuje koneks siuaca ali one i tao katkada osju dvoznačne jer po seb kazu samo o ko e ue da se nje ispuo ne spunava se a ne upućuju izičio na o da i eba zmai u obzi i o da bi se on u budućnosi pak još možda mogao izvš i pak samo o da se do sada nie zršo n se ši U pom se slučau na osvarane sadaa apodoze gleda kao na nešto što je pak još moguće a u dugom kao na nešto šo se u ieme o kojem se rad ne događa b se mo glo d a je uvje ispuen što nje. U pogodbenim protazama s d česo se jala prezent nesršeih gagola aka e pimjer
690
Pmje s nesvšem prezenom kpule koj s akođe najbole shaćaju kao irealni D m om, n bbu Mu n b (eljković, Sar D 2a D muko n bh n žo (pj 54 - D ng v b okopno (Npj 3
25 D t mn n nt »dobo u n bh m hto nvt dvdtrn mčno (Kosor 2 58) - rn oč m m Kmn gov b oč p b d S v (adijanović 5 5 - Svm b nm bo bo d m učt (adijanović 4) - D on ko t Mu uf n bh rko nt (Haan Kć edja 6) , d nm ud bo bh hrbr o v (Mainkov Ruke 172) tko oo proć D mo un, bo b tno D u m ob bo b b oku Ovko p gro b g (Slako Mihalić 58)
Oi se pmjeri napro mog bolje sha kao poencijalne ečence iko su on po seb dvoznačn D ub bon od gron po ubnu t b prboo (Np 58 D dvt dgr pru n b mogo hnt (NposI 50) Mrtv d, nov d u kočo b Npos 8) -D g čum mm d bh umr (Maoš 213) - Ah d umm t, voo b ng u duk (Koso 2 77) Za oe se primjee ne da odredi da l se boje rumju kao ireane il kao poencjalne rečence on ostaju sasm doznačn
Kkvu n u Turk dh utm udm n utu ko b gdu n bdm (Kač Rzgoor 220 u se prezen utžu moe shatt ao da se odnosi na sadšnos il u u prkzvanu nekoga događaja, na pošos d h d n utu il d h td n utžu) i ondaj e a pogodbena rečenia rana objašnava zašo turski kon ji onai o i areni pak ne skaču na gdske bdeme pezen utžu može se shati sremensi d h kd n tu) pa se onda odnos na
budućnos A u o budućnost moglo b možd doć kvo reme da urc soe konje ne useu uzdama i ada e se dogodi da oni skoče na gadske bedeme ako shaćena a je pogodbena rečenca poencijalna Ona se dale može shva i kao ieana kao poenjalna o kako se u to rečenici očo rad o koneno siaci u kojo uri na konima obhu u nek uđen gad, nameće se d se ečenca shva kao iealna je e ažno što e ada blo li sada es a ne što će kada bt ako se i ov pmje mogu bolje shva kao realne rečenice ako su po seb dvoznačni D mm u n udu b nmu moućru d(Npj 228) D t nd u vnogrddo b kon obgono (Npj 2 29) -D 308
D m ho u vtov vt, bh po dr pon (Npj 226 D mm dor mogo bh bo odočt (Kaleb 2 9 ek iz šega konteks posajejasno da je ova ečešljena kao ealna e nema nkaka zgeda a gooik dobje dalekoo u vemenu dok ma plke d se osjoč D' lt mn to ' u r bgo b n t b kupov (Npj 156) D dobr n b do m (Npj 1 495) D vn trn b p (Npos 691
U pogodbenim poazama s d česo se avlja prezent sšenh glagola Svršeni pezen ne može se odnosi na prau sadašnos a kad se shai sevre mens upućuje u pogodbenoj ečenic na budućnos Zao su ake ečenice občno poencalne D vd rboo b Np 1 458) N bh t unkpoturčo d m dd v Srvo (Npj 4 78) - Ddn nbor vtm on b n oo (Npj 2 319) - D ko od v updn rtno n on b
309
A Looc Štf vtio k voomlo n no g popl (Kreža 2 ) - D tmo o I /, g noil, zv ko l zkopo gnonc tko oto o noi o o v g mogo i vt (Kreža 2 2) - m gom /žo i I n govo lž nog go, p mi n nplti ih m tko nog poko ko lo l (Goran 70) D nm po vin n h mož n n žvo (Tin jević Proza II ) - D m n o, klpolo, / Dvno h o v ožnio (adijanović ) J tko zn okl h o tko hoo tvonok onom nm no n nk nog (Marinković Ruke 150) -D n tko o, io i pomlio lo n n gog (Marinković Rke 5) Bm m n o tko ktk ok, mo h vmn nto mlim (Marnkvić, ke 157) Otv m olz žno D otlo koi tntk, tko zn to inl (Barkvić I , 82) Smo m okno p movog olk igo n ztvo o pog movitog žk (Barković , 8) D t zgovol o lo ko ili zko l, on i vikno (Čed rica 88) U reanim proama s veikom javja se i perfekt kopue sa nače-
mti omh ptvol v (pr. 157) D li t togođ moo i inio, otk ođ? pr 200) D g o, ono i ki vl NpsL ) D zm ok o mn, otovl i (NpsL ) D mm ovl, o n Zg onl cilzm o ehajev 2) - D ožni ti n, on potv piolc ložl v t (Kar 2 22) - Zto k ng n Sg t Emil vo poi ng m mo t nvno, np i kt hv tl (Barković 1 6) P o tognogn i n , mo n ovo pot n vm (Barkvić l , 58)
Ima, međutim, primjera kjima kntekst jasn upućue na t svevre menski svšeni prezent teba pvesveno pmieti na prošst jer se p p godbi smo o njoj radi Tada s protaze sa svršem preentm ireane D Bog vz tl gn / vog vc otg/ t vm n potio, / vt vno optio (Dšen 8a) D n Zil vok,/ nk i m k n vil pj Jkć 50) -D n žpnk, ni t ovci l mog Fn ovil (ran Murać 2 0) Z
fnck i volcv znlo n gillotin ovko t nm li n n pomil! (Frn Mažurnić 2 88) thovl il vn D n n, n lo n on gmzn ni! (Fran Mažać 2 18 8) - N izig Stolipin gov g fom! D n tko: zlo! (ran Mažranić 2 12) - Gci otov vt D n G Rm i i no cvo (ra Mažuranić 2 220) - Al to, n t v, popo i o i moto (Kar 50)
92
U ov mje primjeu kndicinaom IIjasno izrečeno daje pomišjena adnja apdozi gotova pa se time svevremek svršeni prezent kim se iče vje proa i gramatičkijednnačn upćje na pršs Time je ta rečenica i for man onačena ka ireana k teba vjerojat shvatii i ove pimere: D mt mol h, život iml kogopoivn (J iipović Prip 127) D m ovo oBog n m žo lo(J ii pović, Prip \ 1 ) U protzi ireani rečeca s vezkom dazi i perfekt nesvršenih i svršenigaga Njime s e iiče gtva sadašnjos ii ako se neaizira opre ka po goovst prošst U svakomje sčaj uvjet nešt št se već tebao do gditi, a e, pa s takve rečece ednznačn ireane D m oto pk von žnot lžit mno h oo o tt (sr 2 12) - D imo t, io i o o n gv ln (Kosr 2 5)
Tu je apdozi gramatičk izrečena i gtovost kndicionaa I dugim b priema mjest kondicinaa I moga stjati kondiciona I, koji se ina ko poebava samo fakaivn radi iičitsi (vidi t 8285) D mogl mo n ožvti zhnl non(erković 5) -Bo pvo m n i nilnm nnom pknli n (erković 5) 0
njem gotove sadašnjosti ii prošosi
D n th lo, n i lo oo z mpoto ov n poznm nikg e ajev 67) D n ilo onogpoinog pogl Ap% ni i l žl Bnn mo o ot eaev 62) D n t ilo lžl gopoim (Nazr, Vei Je 55) D io g pomgo nm (Božić Kra \8) Za perfek u ireano protai s vezkom nije se nšo primjera iz staje
93
ga vemena pa se či da tavo izražavanje ppada samo suvremenm vat skm književnomjezik U prtaz s vezkm perek, koji nači reatvn gotov sadašnst što se odnsi na nek neodređen vijeme sad�oti i šosti preobikuje se r To je ačajka stanskga i pu·čk jezika (Vidi t 8-2 5750 58 657 665670 678) I tae s prtze ireane D t oil mđ Tc ilpolvi, to it on ( Banovac, zg 152) - D l mt v nl, i l ovo vli mt l ( iipvić, rip 562) D m vio t n i t ino (Kačić, Koabica 8) D vm n mo žn zl n it v n gontk ogovoli (Kačić Koabjica 6) D o tvo kv l ti go lo A ejković, Sabr 6) - D m z vn l/ ono mo vti l pj 22) - D n m v pogzo, / t g c, n n vo Np kić 552) D m m pogol /l m mt inl pj Maanović 0) U svemenm vatskom kniem jeiku perek takvoj proazi stae neprebikovan Takvi su primei prethodnoj tčki 3
9
pr s veznkmda daze mp erfek as akve s pzereal ne jer se uvjet u njma ds na pšls se zrč azje. Da umrješe, ne bi u ta čas osetii Mtš 220 - Ne bi on nikada mogao izbroiti da ne imađaše ona ve gau o badan Ivana BrlMažć 5 L Da ga udariste a bio bi upnuo s vama o pećinu Nazr Vel e - Smo am e - a da me net tako I Naeyeena vide ta bi p/a (Gran I 53
9
pt s vezmda dlz puvmpee Njme se zrč gva pšs va je prtaza eana Bi i mi se duša primlha da mie upeo bio ataiti ne nam (Ksr 2, 102
9
rta s veznm da uvršav se adkad ap dz u jj nje knd cnl neg ndkv Tu se sadža apdze ne značuje zčt k p išlen, neg se naglašuje da je n svan a se sam spun uvje kj se u m čas ne spunjva e su rečece pencjne
A' bunište našeg tia I i namana ši sia: / da mu iga mozak tae I od tog aa da se smane Dšen 7 - Mogao gae oobditi da bude samo otio E av, Ogled Dae pta ipravoga uda I devoke menepokonena pj. 2, 556 -[on mogaše ano dati tek da oće pr. 295 - Da te otaimo tako. utecićeš psl 56 Pa dapačedan i noć noi od toga niva rist (Klar 2 26 9a
U stainsm hasm knževnm jezk uvršavaju se veznkm da prze u kjma sj kndcnal suvemenm jezku se međum, seća ka pgeša Te su rečence reane pencjane Doita (i to bio) toianski da bi i razog bio katoians Kal Kamen 2 L Da bi to tina bia, sabor bio bi sudio Klć Kmen 0 - Odunaka da b ipoginuo ! ne bi menin ipo ada bio pj 3 397 Da
bi tebi na probie bio I bi voia ćeru rodeniu I a po dvoru ne od miniu? Npj s 22 - Da bi kuci u ne puta artć Osvec 4, 5 - A da bismo begi primore I i tamo e kršno neimaćstvo (Mtć
Osvetnc 5 35 z aj pmje vd 8 9
Ukoiko se zbog bio oi raogauriŠ ne b i mogao izesti ođa te gupe ispait će tri rvene rate a to će opet biti znaksYimediniama da se po vuk i prekinu borbu Hrva 86 a se ečeica naime ka ne me shvt vak i se zbog bio i raogauriš ne bi mogao samo o ođa te pe pait ce e ne ate• neg se m mje da č st št A se bog bio koi raogauri ne bi mogao iZYes· ođa te gpe ipat će tri rene rate sansm pučkm jezku jvlja se jš pgdben vezn budi vz ič zraz budi i z pgdben začenje ma aj venk jš značene »ad ve«, pa se e rečenice pliavaju dpusnma.
Bud mi aka koa na iadi I zat mi zaka čedo u koei Npj. 2 17 Bud m e bratiš što mi enu daeš (Npj. 2 61 Bud si bego čou uko pao Iti nesi srebro ukopao Npj 33 5 -Budpredobi ada Koašina I što će init od dugi adova pj. S, 398 - Bud si uda a neaka što se udade? (Np hec 303 - Bud' i bog dade ka i sastade (N ps 30 Bud snaa u rod tud sea u poprd psl 30 Bud'a. more tvoe dobro kudim a zašto ga kud? N psl 254 Bud žeš da si Crno gora Ipoznaeš i da ivoga I u moemu dštvu eme? pj 5, 534 Budi i ideš na osk / kome me madu otavaš j ma pgdbenh rečec je ne zrču uvjet pd jm se svauje sadaj glvne ečeice neg uvje pd kjm se ziče glavna rečenca
Ako i umoran što ne sedn mao? ač zaprav
A si umoran pitam te »to ne sedneš mao?« Ako si umoran i naraio si se
znč zprav
Ako si moran. em »[ naadio si se Tv su pmje
ačnse rečence s veznčkim zazm ukoiko mgu se p značeju z jednač s pgdbnima j eačaj nvjega azgvga jeza Tme se zatre azlka zmeu pgdne prze nčnse dredbe suenja grančenja pa se s e zrajne mgunst hatsga knjževng jezka ečenca ka va mi e pateimo uiko se to oećanemože da rave našem ena Ju a 22 pstaju nd dvznačne Mgu ma svje prav ačenje: l mi se spratei mo amo utoiko uoiko e to oseane moe da rae naem ena al
1
drg p jem se ne zlkuju d mi e prateimo ako se to oećae moe da rae u našem enafu T dg značene ne me se suč d se prhvaćju ečence s ukoi je se ne mgu umjet dčje neg ka pgdbene Taka je va
Ako e čoikak, tavi su i ai; akoe čovik ep tai su i paunoi (. Leakv, uk 4 - Ako ama načiniono uko to mie zanat A eljv, Sa 0 A i i nevoa mue Npj. 2 320 Ak s' u men toke Tadine živa am i adieskinuo pj 3 2 -Ako s vge preko mora boiŠ I imaš dan punu kuu baga / u podrume roetnoga ina u ambare bee šenie / imaš na što svate pokupiti Npj 2, 533 Ako pem a svoe noe pem Npr. 307 -Akoe mao meka a onoe biu rieka psl 4 - Premda ako reo razmisimo toe tek biaktiv na iia Slda vk 44 Zaprav: a reo ramisimo uvidet ćemo oe tek ia tivna ivia gdbene rečence s veznm budi venm su upav take 1
Dopne eene 6
Dopusne rečenie vrtavaju s u gavnu kao nezia pri10žna oznaka dopštaja akvom s priložom ozakom izrče da se i uz spnjavanje eko ga uvjea ne posiže očekivan ezulat. Rečee to se uvrtavaju kao priložna oznaka dopuštaja ukapaju se u glavnu piožne izraze suprotsavljanja kao o s: opet pk l l ope
no p opet p pk
Dopusa rečeia uvrtena akvim zavsim uvršavanem označuje se dopnm vezniima ko ko ko pemd em d ko pem mk, m
k m, md d d d p d kolko
Ishodiša rečena kojom se riče spujavanje koga uvjeta mož se uvsii dugu kao priložna ozaka doputaa s dopsnm venkom d isodišni ečenica
pk mo znoćl tek u Klou 2 Mk eć no pd
može se dopusnim sklapajem dobii zaviso složea rečenica
ko mk eć no pd pk mo znoćl tek I Klou
Od ishodišnh rečeia
L od e tudo z petn l 2. pk e odu zloo edn npo z dugm
može se dopusnim skapanjem doit zavisno sožea rečenica
e od to z petn l, pk mu e zloo edn npo z dugm Taki su primje
ko e mo ml gd, l m u nemu dzd N pos 94 - koe z ot dot nzgoo pk ne moe mnogo d šu n ond kd e m Veikanović Srijemsk priče 2
Dajnom se peoblikom me' ukoiti prložni izraz uprostavjaja jegovo se začeje tada prenosi na dpus vezk ko Zavisno složene rečee s dopusnim uvrštavanjem
ko mk eć no pd, pk mo znol tek Klou 2 e od tdo z petn l pk mu e zlooedn npo
z dgm
mogu se ako preolikovat
3 ko mk eć no pd znoćl mo tek
Klo
4 ko e od tudo z petn l zloo mu e edn npo
dugm
akv su prmeri
ko me odl l, /potpunoe odlunk Npj 3 -koe mo dn ub / ub mo, le e to Npj 2 8 - ko m 314
bo tmn / dot me nom npoo Npj 2 277 - ko Ć glu zgubt I oću ut bćo npt (Npj 32 Ne nenkog ko će mu e oo dobt ko e zludu obećo p v oeg ko mu e oo donee Npr 22 - om pntlkom ko te gopod ne moete zmet neeće l Lubć osor 2 l ) pll eću koe blo kno, t budnk ne mogl d e m o ar 2 32 On ne potoe ko k dn uećemo Ž. Falou, epulika 1959 54 ) -Je l do ono ceće ptoe elo ko e eb teno d bude pem kome ndeentn, d elkm n o nn poeozezntk zgo Špoljar 3 Md! odgoo o e elk umono n e e nut ko e oećo d g t m ntelektuln ktn z Špojar 3 Lu Šo Č pedednke Republke Kne, o e eć meem n etokom udu VUS 8 7 sr 2
govor silski olježenu sainskom i pučkom jedrnom može se veznik ko javii i asavlje a delove od kojih e složen . i S akvim su vezičkm izrazom uvršei ov pmjer Pme lpe u lušt, ko n e moguće u poe tnte Kači, azgovor L -ko te m odkl /oše mo n menu gl Kači, azgovo 27 Ne e, u poduu aižić, Uzro 1 2 t b ko ktl I d e u do t / ko b m anižlć, Rožalija 22 ne b b n tog blo / opet nemu ne de d/o M. A Reljković Sai 79) -koo odne ptće opet tom mtu druge le ilip· v i 8 - ko mo upotu ne zemo lmu N posl. 2 - koe g, le ok N posl. 3 - koe z/o moee (N posl ) koe zm od ce N posl 3 e o eme, putn putuu N pos 3 e ngoe dete, opete odtem mlo N pos 3 - koe med ldk m ne pt ugzt N posl. 4 - ko e n belo mleko de N posl 4 me o zbe opete mo on men ne mu pos 2 ee e ko neće m n no, mg e mg će mt zltn poo (N pos 33 Ž m ge ko e no tj detet N posl 2 25 -ko će pott, neću lt no
p ko će pnet penu pno neće m omet Je mem gldu kugom ću ztt (Jerema 14 , 2 - Bt će tebe n zobl I ko u neće n dott (Npj 2 3 Neo e dkčije načeje vezčkoga izraza ko ovom primjeru D don ugku kopnu ko b t uuo n z te nu šepozlćene Npj 2 1)
n t zči » možda « pa akva rečenia nje dopusna U izčaj stki olježen starnskom pčkom jedrinom ava se p do psom uvrtavaju i sam vez k 35
ako s o dopn čn oš ćupoć, ak ću ne doć (Kačić Razgoo 267) - Nevoa gaprat, ako ntko drug (Kanižlć, Rožalja 2) Neg ono, ako štogod znade. / skoro sasvm n:Ua ne vaade (M A RJjkoić Sat 34) Ak kopa, ako žanje, ako ple, doma sve ad nejako ( S Rljkoć Kć 70) Ao S ga ra ste nagrde / zdrae su mu o ostanule Np) -Ako sam malen prema
705
len I mome sam nju lagahan I a sam tanak pretanak / a ja sam da gospodska (Npj 1 31) Ako sam ejednom poubo / nsu ta na lcu ostala pj, , 455) Hoću st ak doć neću (tj. Hoću ć) (Npj 2 464) Ako sam ja lah u uboj robja mam vše blaga nego on t lepoj rb Np 65) - Ak gaje udaro ne ga ubo (N posL 2) -Ako znš što tje bl, ne znaššto će t bt (N posL 3) Ako je dmnjak na krvo, u prao dm zlaz (N posL 4) -Aje ja, no Bogje svač posl) Akoje tra a pokošena ostalo je korenje (N posl 4) Ako je sla s/ovta ma je malo mjehovta posL 4) -Akoje , ne dav (N posL 5) Aje a tak dn dugaje godna (N posL 5) Ako za lae rog ne lže posL ) Ako nema pamet ono a noge ( posl. 6) Ak ne umem napt aja umempopt N posL 6) Ako ne vra a onjepogađa posl 7) Ako ne u a ono kape (N posL 7) Ako sam se naala a ono sam se naruala pos 7) -Ako sam se najmo, nsam se pomamo (N posl 7) Ako sam gada, a ono sam radva N posL 7) Ako ne lepo ne n skupo posl 7) Ako smo m braa nesu se sestre N posL 8) Ako t kaem greh neću gješnka (N posl 9) Mat, ako je najgora opet je rada dajojkć bude dobra (N pos 175) -Majmunje majmun ako ćeš ga " e hane oblat (N posL 73)
Daljnjom poblikom mož s klon požn zaz spotsaljanja ngoo s značnj tada pnoi na dopsn zk premda Zaisno sožn čn dopsim aanjm
shodina čnia kojom s ič ispnjaanj nkoga a mož s sii dg kao požna oznaka dopanja s dopsnm znikom d ishodinih čnia
2. Premda su vremena se ozbnja, ud se opet pomamujuza zabavama og s ako pobloati
L ako je hladno
2 Ipakje napadalo mnogo snega mož s dopsnm sklapanjm dobi zasno sožna čna Premda jejako hladno pakje napadalo mnogo snega
Od ishodišnh čnia l
Ljud se opet omamujuza zabavama
2. Vremena su se ozbna mož s dopsnim skapajm dobii zaisno složna čnia Premda su remena sve ozba ud se opet pomamuju za zabavama
ai s pimji Premda nesam odluo umret brez pokore a i sam malo puta u vot mojpravo senje mao (agtić sp. 23) - J smrad premda pootJe, / opetpamet za njm e (Don 82b) erpremdaje dosta ruga, / opet ugo Jl6
bva eće (Don 146b) -I premdaj sng zma seće, / ona opet poflt neće ( S. Roić 1 1) Premda t sada ne znaš otajso ovoga nje nja al eš znat posle Baić 32) Ov ovjek premdaje bo opak opet promsl hoće l dat soju dušu p 9) Premda bahu rzne tvrdog grada najbogate l sedam arevna pakje l njma poelo netajat ale ma (BlićMažanić 0)
U saij d obaj aa s ni piložni izazi sposaljaj oji s danas nobčni aki s sanski izazi: sa svm tm nšta ne manje, z ato Davdpremda bše dopusto Absolonu poratt se u eruzolm, sa sm tm ne dopust mu doć prda e (Kačić, Koabia 20) -Kojpremda mloga dobra zemas posdju sa svm tm uboz su duhom (Kanižlić an. 4) - J premda je postao prav ovk nšta ne manje ne ostavo svoje boansto (aoić Na 46) - Premda bogoubn putn odnose so bom vada odnle onoga prha, zato azda ostaju stope covte (Radočć, st 67) Premda ste I stanju utvren ne vrujte zato da ste brez pogbli (Mak 44) Premda ra ne šte zadovoenja ona stara ne ma se zato reć da je cra ona zadovoenja sasvm prostla (Vlianoć pć 3 1 8) - Premdaje dan sudnji zloestma strašan alstan nšta ne me odbranma dobrm ma bt veseo radostan (akoić Go ) - Premda do do sada govorlo e,ja nšta ne manje s tm pre vrovat hoću (M A. Rljkoić Sab 2)
L Premdajejak
3.
i
hladno, pakje napadalo mnogo snega
Premdajeja hladno, napadalo je mnogo snega
4 Premda su remen sve ozbna, ud se pomamuju za z ai s pimi Premdaje la n rdo vre (M. A. Rlkoć, Sai 98) Premda toga s ru negovore, s dlpokazuju (Banoa, Razg 3 1) -Nećete se uzoholt, premda mate dobro btje (Baić 0) - Gor su od mene premda su ra zumn (očić, sm 1) -Narod slovns setkuje dan sv urja prem da ne od svete re zapoveno da se svetkuje (Radman ) -ol se ph plementh uspomena zgublo premda su ble upsane! Noini 3) No ena, premdaje bla blaga pokoa du�ca, ne hela (Đalsi Sa kooi 43) elanstven sršetak premda ga neprvput uo s ga do raja (soa Ppoijst 4) - Nje sve do smrtnoga asa dospo premda je bo' odlan pravnk, da otor ad·otsku kancelarju (Kola, Iijsmo li nismo 6) - Poratla se sa urbom pa premdaje bla sva ne mogla ona je drhtam kama stavala hladn runk na znemrene
3 17
gru vga tara Ogvr am zbj, ai am m pri m aig pmva, i prma am vć b i pša, zatavi am iza jgvih đa izmđ vag i cvjariia ta NO�
z tjh rukah uz bih
Op vi živ b i b Svi tž
V aš, prma b jj trv bi
Makar vi u, pt živ b i b
prma
Makar bi p va a pava I bi pt am ipt ava A Prz bzira pati kua, Imakar rgj ta ta A u pi, makar i
Nikga a prma ajpgaga grišika, b ba
prma a,
Makar pa zapšta, ipak vi kju bar prir
prm bz bira ai
Prm tga a itk piš, / a am tribuj viš A prm v a tariu I iim za itiu, I itiaj t a a ka ž ta / i m!kim t zbri I a bua vatra gri Jr prmjg a m vi I ja rugj ika A prm putm rptva mga / a mj praz htj ikati, I mga ra travga / rptv ima ra ati
mar
kprm ak prm prm ak Ozgrpvg iaj prva, Iprm aj i arata mva (J. Daj Bg mgu a mgut uk prm ak ajviš išta prama m M p uz mžaati avit aiu prtiva brau Ab prm ak ikakva za u jm vii (E Prm ak ga ivm ijaš rari a prrka E. v tbi ga Iprm a j vr ma Satavi pmu bm v prm ak i ma i kprm mž bii ii mga tvj žuđi aj hititi, iša ma ipui i i aviš žt E.
)
akprm a i i Ž a r, ka Bg vi / h , ka aprm a hi
makar
l Makar u pa zapu§ta ipak vi kju bar prir
Makar vi , pt živ b b Makar u pa zapuša, vi kju bar prir 4 Mar vi tuž živ b i b Tk t? Oak Nzam a grm Na va!m vjt jvajt. r tim Da a tk živim ma r mža mrm makar a k š vat Arba hi abm a m u i a mi uzmš a pr, jr gpar jj bz ki azvat i ia, maar a i vzir prvi ivga Carigaa
Dazi! vaki a pak š tati bz gvra
l pak vi kj bar prir
2 Pa
zapušta
Makar aziš vak a ipak tai b z gvra
Maa dlaš a da a eš e dga
Maa dla a da a eš a e dga Maa dla a da a eš e dga Ma eš m a e ma e a a a ea dala 5 e ža ee zg, / ma a zg 1,5 Ja Mar a le gla »da g gla« 49 a e mlla g da d da a zg gla 5 Čea ĆU, maa l daa ad maa m dla 6 Be e dc daa ma mžem la eg dae hae Aa gm da e edm lem maa aš a a a ma U ee šaea a maa e elaaea 0 U l a maa dmah ša a ešala 1
P
ma e maa eš maa ea ma el ma eada maa egde maa e maa ea maa el
718
mada
S
a deca a ka dđ ame Deca elša Mada deca elša a a ra dđ ame t ž e la kree
Oe dale e
Mada e žla kree e dale e Mada e šle e mada e e ma da e eem e 0 gama e e elk aeda Mada eda med e aa da e a ca a ameš - Kaa mada me gla ad eečke e ae aah eč
maa maa š maa maa l maa da maa gde maa maa aa maa l
Ja e la ma l �ala
maa maa š ma ka, maa li maa ada ma gde maa ma a maka l maa ma a e šeda da de e ša i že a ma a ra 2 0 Ma še me đe, d ga e ee 867, 6 Ma š a a a e I l a d e ma ma ma 88 -Ma ma a dee maa alema da e ae l) memla a meee elaše me
mada 0
ma ma gd da ma l a dd d e đe e de ald ( K/( mlg ae meee e ee ma e mgl me m I am gleda a g me 51 Oded I 4 O e e ma lm da e ma e e a 6 a az a ed gla
Mada deca elša a a kra dđ ame Mada e žla ee e dale e 3 Mada deca elša a ra dđ ame 4. Mada e ž la ee, dale e
Mada e e v ma haa a e aga zmeđ elela dea 69 a e ma lkih ea ce 21
Ruom o md j i o pojo i dv m Ru Savemenk 13 5) jim dv čioviić po fm md mii om vodom (Kola 4) 73
Kada se uvjet koega se ispnee dopušta izče kao pomišen a e kao zba ispen, može se dopsna reenca vst s veznikom d Tako se od ishodišni eeca I Njbi i p mi ćš pobj ako se zie daje ispneje vjea samo pomišjeo, može dopsnim uvšta vanjem dobii aviso sožea eenica
D ćš d b povdii / d ćš po voj pobii / j i iii ću (Npj , 7) B ć poći d ć" i doći Np. 33) D ću mo j poii / ću moju ovii Np. 54) Dmi Bož od c pood / d ć bii uju ši (Np Peanović 4) Gou uimi / vi d iii iom Mać U staskom jezik stoji akvim dopsm eenicama s veznikom d i
26
kodicona
Nmi p voio / d bi biooš dvp oio M. . Rejkovć Sa a) Nć b pobii / d bi id vidio c Np , 8) ć do d voi / d bi o d ć poii Np 4 1) ć oć o dii / d b i voj iubio Npj 4, ) D bimo o pomi / bimo im u ooi pj Ogedao 34) Koipoodi oo ćpoći d bi bio jvći iom (Np. 55) Hoću vou pdvodii voju /d bi mou iio vu Matić, Osv ci 7
D i jbi ip mi ćš pobjći Od sodšni ečenica
T
2. Op bi oči piovi dobiva se stim všavajem vso sožea eenica
D op bi oi piovi D i m j pobo op bi d uio Np 3 471) Tk j {'j c ci pio m d v poo u šo j od do po Koov p d c op bi jo poo (Matić, Osveici 5 03) 724
Dajom se pobkom može konit pižni zaz supotstvana i njegovo se eje da penosi a dopusi veznk d Zavso sQžee eče ce s dopusnm uvštavaem · D jbi ip mi ćš pobjći 2 D op bi oči piov mog se ako peobikovati u 3 D i bi mi ćš pobjći 4 Dj oi bi piovi Tko su preobkovae ove eeice N k d o ddš Npj 44) Ko poi d u oi v m di N pos.) d u m i um ii d o bi oišo (Kqa , 3)
725
3
Ka se dopuša samo kao pomišeo, ne ispuee veta, ego to da jegovo spee eba oekivai, so u dopsno eenic s vekom d fu
27
i akvu se dopusom vštavanj javja veznk zz d j i j d s nima stainsom eziu može doć kondiciona T dj mi Bo od c pood d bi i mi bi (Np. 54) Bom bbo idm d bi i vio Np. 3) c d ubm mou mi iš viš iii o m poubii N ps 8 momo di i om d i viš žimo Kaeb 5)
i akvu se dopusnom uvštavanu ava i vzniki izazp d
7
Oim ov vod šo j iš im oš p d j jbo oušo (J uić, Rkovođ 4l) d p d i oć joji od o iv i (Koa ) N možš oid p d i o p poob (Ka eb, Divoa pan 1)
729
Is
takvu se dopsnom uvštavanujava poaan enik p d i. ezik doazi kodcoa
J bi o o vmj do mi od dom vo p d bi m i iui bio Mać Osvetic 5 75) 70
vet koega se spunavane doušta može se izeći dopnom eeicom bez veznka kojoj e pdikat peobikova peobikom potcana s česicom (v t 40) Dopuštaje se zi kao poticane a všee pedkae ade N i vći iši o poš i v c Bo ć ipoi Banovac, ip\ 3) Nj o d vjd jjd i i i m i opo dovo ać, op 7 N bii ši i vici i ii o bi v jojpoo (A Kać, op 7 Nj io i
oi i obi St živi ii/ obici po d j po m v d i o Bo . 23
731
skupt ga Fiipvi l 2 8a) kada apd ka s dga gra ču ka as, ak s mltprdg p ga mla dra iipvi 4b) dl rak d at/g zlata s am mastrm u stlst za sluu č mgu prstat E Pavić rsv ) Nk a d grc a I dst u Gsp a ml, I m spa zdrat (Npj l 578) k Turakst ada sk, I u gadu da dst stta I ka zat razt m urk Np , 4) k lada prkrač ard a s stpu ratt (M Pavinvi, Rd 6) ečenca prebikvana picajnm česicm ka mže izrcai sam p ticaj njime prepsaku ai ne i dpwanje Sg a ne svaka akva rečenicai dpusna neg su neke d nji biže pgdbenima k s mal ptt / dma da g lt (šen b) k uta ag tla Ida mala pk la dma ga adu šen 77b) st m dg d kata ksamda gda ps (M. avinvić Rad 1 16)
32
Mjes u sarnskm ezku mže stajai kadr gdr
gdr s uzaprprta ama sa sla pakla ta am m au d (E Pavić , 1)
r rčc Izrične rečence uvršvaju se u gavnu ka ddaan sadžaj neke riječi One aj sada mače pa i se p me mg zvat i asd ii pl
kat.
Reči kjima se uvršvanjem izrični rečenica prširje načenje bičn su pkazne zamjenice One imau svje mjs usrjsvu gavne rečenice a sad ajn su prazne, pa aj sadraj dbivaju rčn ečenci kja se uz njih uvrštava Takva pkna zamjenca čest je zravn bjekt gaga kji znače gv rene pa izčna rečenica uvšena nu izrče sadaj ga gvena. Kad se izičnm ečencm prens pv li sam amišljei gvr, ne navde se u n iječi sas vim nak kak su bie i i kak b bi e izečene neg pr i mnastpau neke prene. Vdi 83 83
33
734
T e dakk, na Usp tčku
I ka pretpsavka bez dpwanja
gdr kgd ac t pč sm plu u dru zmu pč mu r dt rd (E Pavić ) Pa kadr čst čst I s t prpast (D�en 5a) u ečencma s se prebikuje tk t t u t kak kak u klk lk u da u kada g< u gd k u k ka u ka klk u kolk a stt ad I ka laga tko mad, Ipa kadr čt ast I s t prpst (Dšen 152a) ka tk dra a gda mž, s aludu dkl s pmr (E Pavić Psv l l klk se kadkad avja ka dpsni veznik lk g pt mu zma N ps 5)
t me su izrične ečenice bske dnsnima er ne daju ečima ečenc ddaan sadžaj aije razlka meu njma u tme š dnsne ečenice ddatnm sadžajem pblie deuju značenje neke ječi u gavn ečenci, a izične ga pršiju izvde i umače Iične rečenice uvršvaju se S pmću veznika da kak gd i .
Glagl gra (ra dd esu takv kima se kazue da netk gvri neš Ovam du gagi ka
r zat grt lm Takve su rečenice izične u najem smsu Ishdišna rečeca s glagm gvena ka predikam
Učt am rka t ima ka b jek pkznu zamjenc se dnsi na sadržaj gvnj h ne izče tj sadžaj nkak N sadaj tga gvrena me s ieći dugm rečenicm:
Lp sm aprdal pa se a druga n d mže izričnm uvravanjem uvrsti ka zavisna u p vu i t pkaznu zamjencu ka ddatn tumačenje njezna sadraja P izičnm uvrštavanju najbični je veznk da Tak se dbiva avisn sena rečenica skpe na izričnim uvrštavanjem
Ut am rka t da sm lp aprdal nj m se prebkm iz gavne rečenice m ukni pkazna zame nica a nezin značenje preazi na izrični veznk da
Utl am rka da sm lp aprdal 325
ako e hodišne reene . Pglaai g ndu 2 N brz i pod itm pretpostavkama mogu iznim uvršavanjem kopti u zavno oenu eeniu Pglaaig nadu da n bz ri daje Pglaai g nadu da n bz ri Tako su skopei ov primjeri Sa kauj da u Slaniji imaju skul (M A Reković Sar e 3 Mdjd mu nda č dajj š granpr Mlađa da braa u samu da n sga knja zak Npr Pa im da dns saki jdnu maamu ku a kji dns najšu da nga nii (Npr 61 ) Parh i da n m g u da ummja dgdin(Maoš 00) - Pač bi da u i rida dsuila d sjih aila (Šimu nović 1) Namah sam rka au da u ja kušai k bi s dal Jajčanimami (ehaev2 13 ) -Ni a n smji i da am nisam slui š sam najb mga Nehajev 309) - Rkš da aa kaznii azbjnik azor darana proza 36) N m s iak i daj uka li sam nad (oar 70) - Ona s nasmala kla j d a j m i s i l a da ju n ai (Cesare, Begun 22) - Uz u u Madaku ili abiu, a da i i bam jdnm u i kn da s jli udi (Nameak 54) - Rka mij gadan daj sva ga (Kae 1 256) - Rka bih daj nsrdnj blizini sl (ae 2 56) Rkla muj daj mva i da mu n m kazai li (Marinković, Ruke4) muu sam kla da nam i di u sj (Marnkovć ke 7) g sja am i da n nika sama (Mnkovć uke 7) - Tk bi r da uja sai ak nzahalan (Soodan Novak 10) - Rkla j da s rakija m ći i bz mn (oodan ovak306) Mijj kam da idm u Dubnik s pr 7) Ka s k j bil i da n a h da a n mmčNpr 7) -Kaza im da im dsijdn gaaskg čka pr 222) Mai id au i mu da u d njna sina ima saša b ng u njgu pr) Dsaj da m da sj Snji čia na Pimj u ail, jj saa Mi bi l ljub n (Fran Mažunć 7) - Kau da a miišu njda laši dj (adjanović98) - Ka da m sii n? (Kae 2 49) -Kam i da imam j (Kae 2 25 ) - Kam i da iisn Kae 2 56) Da s č saica - kad s nk ss da gaj ska sm (Marinkoć, uke 80) Gi ak mu n u mu j š da ih s sabm iskmadai (Npr 32 ) Gili su da bi minudil Bsn inciu nka cauj (ehajev 234) - ij ak gi da gaj ari (ao daana poza 5 ) - Baunisu gili da sulmika aa mng saa d insh (Nor daana proza39) - Alja ba 2
am s d uđa sala: / Pznanii su glam, / G da sam lud (adjanovć68) Sm sam jj gi da ba nai čjka s kjim riji sj i (Barković , 13 2) Nja u da su njna mlads i a amamn Nazor ipovjetke 235) azka zmeu znoga odnosnog uršavanja eži ome što ihodšna reenia koja će se uvrsti kao odno na mora ama ima pokaznu zameniu koja se odnos na to kao pokna zamjeia u gavno een P uvrštava nu s ta pokaz zamena onda preoikuje u odnosnu U ishodnu eeniu U im j r može se uvrt dga ihodšna reena T su hjli čui U o reen sto akođe pokazna zamjena Ako e ona odnos na to na šo pokaza zamjena u drugoj shodšnoj reen, može e uvrsiti pokaznu amjeu kao odnosna reenia Učilj im j r su hli čui dajnjom preokom U im j ka su hli čui se eenia može urii u onu drgu kao izrina Za to nuo da e pokana zajena njoj odnos na to na šo pokazna zamjenia dgo reeni. Takm će se nm uvšavnem e dvje shodšne reeie ko pi u zavno oženu reenu Uči im j da su hli čui dajnjom preokom U im j da su hl čui U pom e uau zavsnom reeniom poiže određuje adržaj pokazne zamenie gavnoj eei a u dgom se poiže ize i ojašnjava Sadžajni odno zavine reene prema zamj�ii uz kou e uršena vim je raz. Gagoi govorenja eu aki kojma e kauje odno jednoga govorenja pema dgom prema šuji vao idu gago kao izi di iszai nadai igrii ddai irazii Kada m je oek pokana zena (v 737) može e nju uvs ina eena aj e to me oio nego kad e kao predkaavjaju gago šo su navedei pie ovih. Ddajm dabi bil i ngdn 8 1 196 7 st 2) J bajš d dai da mng an jsm g jsnika znam naius? (Krke, 2 6) 327
74
lali vrena ne kuu sm vrenu samm ne i tme da lie n pi i ppun iie tek katk nnen kvi su li k pričati natti pripovedai dobaciti nagovestiti divanit nabaiti glagoati spomenti zboriti bejediti istiti izeti progovoriti izložiti izjaviti A ntesa Nelly pričaše kod tenisa ona bezazleno daje snivala o seke tar i da izgledaše sada o grozan Graničar (M 2) Priča se po mi da s ondje vjerokradice i hrastosječe bile jedne večeri iz zasjede staroga lgara Bjelobrada (a 3 1 89) ričaj starci dajejoš kao di jete volio kupne riječi (rn l 67) ripovedaj da tice na Cirio dan Irae drga sva sebi (R 760)
742
Di lali vrena kuu i svsi rdi ke se vi kvi su l li ka
nagovestiti izvestiti saopćiti najaviti objelodaniti priopćiti pozoriti obznaniti javiti razglasiti porčiti oglasiti dostaviti obaestiti Najzad m saopće da ga primaj slov da stpi }e koe« (De snica 90) - Onda ar poaejednog svog ezira dajavi goedar d a ć e c a r da m zm e kće r za s i n a . 29) - Bisp ĐroDra�ko vić porčje vam da ne idete sabor (en 8) Ima ggol govonja koji kazuju nešto i o sdržju onog što s e gov� _
kvi su lali ka tvrditi potrditi nekati poricati trditi stanoviti jedočiti proreći pretza!i gatati bajati
38
isticati
pojeriti priznati ispojediti odreći prešeti sakriti hvaliti slaviti zdizati
tmačiti razloiti obrazloiti objasniti razjasniti nabrojii naesti iesti prizati predbacit prigooriti
tari pisci trde da tamonji di po godina ivli što će (da ko biti bajka (ran Murani 2 62 ) vrdilo e daje tajpas besan i da e Pepić sada pobjesniti (Bti Ltea mia 5) Meteorolog dr Angeo tvrdi da je analzirao sve temperatre danima tragičnog poho daNapoleonove aade listopad i stdenome godine i daje sta novio da živa na termomet nedan pt ne bila pala ispod tač smrza vanja Vesik 4 2 1965 Pri s V U aracas ćete naći dosta skeptka koji tvrde da će Veneela prestati da igra log (VUS 8 7 s 3) Od te dve sio nne smio sebi tvrditi da bi sejedna o njih mogla odnositi na negpoznatog znao je da drgapripada M (Ced P 8) - Mi§ićpozelei i pomisl: treba li priznati svojoj Zlatii da je toku prepodneva već smazao tri boce piva? (rle 1) - vi dče m kolajne od zlata /daje bio dika od Rvata (ai Rv 77)
Među llm vrena im i kvh kima se kaue ire vle vm du lali k moliti dopstiti pristati zapovjediti dooliti dogovoriti se naložiti ptiti pozvati narediti savjetoati pogoditi se odredti predložiti nagoditi se traiti ponditi sporazmjeti se zahtevai zabraniti glaviti obećati skatti odobriti potcati zapretiti privoeti se bodriti Drg geometar ndi mir i moli da m oprostim za sreć koj mi je oteo i samje živa (Mrinkvi Ruke 76) Molm da se zme na znanje (ale l Da sam vas za sve to zamolila da dođete, navela me vaa nova knjiga nisamje čitala, no o njoj s mi govorili a sltim da stie moj sat (S Mihi 1) Zamolit ć ga da mi ne zamjeri (Mrikvi Rke 2 - stao je moliti i preklinjati da m se ote (Mav Ruke 43) Sa szama gaje preklinjala da se povče ć (Mainkvi Ruke 47) apoveda se prot Zvani da stra zou zajaše a i povede Velog Jo gad (Nr n pr 7 Nakon što sam prosjedio tri dana bhari naloe mi da potedim ihov zem (sr 261) - naloio da za nj spreme sobe ehaev 7) - a sam malo pre naloio gorostas da dođe o Usks Kopar (ar raa po 8) - No noćas ga osje tie i kapral m naredi da se sjtra javi na aporat Mt 61) - Odmah naredi da ga taa njegova svita prati na ophod gradom (ehev 4) Viste samo dobro vi ste aneo, samo štoje Bog odredio da ne bdete mo jim čvarom (Pekvi 92) Paje odredio da sprovod svira općinska limena glaba vesele račnie (Mainkv Ruke 69) - Ali otro trai da seFrankopan ni za soj drskost (ehaev ) - Tražiodnjedajojpla
329
ti dug (Naor, Iabana djela 93 - Tražioje da m rčakša po gončin dnevniča (Goran 1 6 3) - Al e smio ahtevat od njih da prestan biti Mlečani i da bd od svoje voe - izdajnici Sinjore Nehajev 26) Građanstvo zahteva da se taj običaj ukne (azor Izabrana proza 7) zahtevao je da m se pomau međaši Nzor Izabana poza 7 Teško optžuju vlatitog oa ahtevajući da bude »kanjen po za{i« VOS 8 1 . 967 str. 2) - Ne smije on samo tako dopstiti da na njga padn različite smnje (Perković 5) Neko ldasto skatali s mišiCi po liu: sad se skpil na obru dopstivši da se onaj dgi blaženo raz gavani (Živko Jeličić 334)Nisu dopuštali da se što meša I ono njihovo teško stečeno pravo Kaleb 2 57) Nesu m doptai da se me§a Marinković Ruke 40) - Dooite da se predstavim (Mainković Ruke 54 ) Otišli s do Jačice raložili mu svoje stajalište ipondili za dgo trajnu slžb stau aicu Golub (ojabijaše bezba, bez doma i bego spodara l i on pžil mu nekoiko poovnik kukuze i ptii ga da se natani u ruševnojsamotnoj kućici s vrtom, daeko od seI, povrh općin ske este (Goran 65) Jajoj počnem savjetovati, da bi bilo ludo daviti se u akohou Koso 2 1 3 ) - Jože ih opet savjetovaše da potk te sinike i osvete gaeota Jij (Nazor, abrana proza 34) Tko m možezabraniti da hoda po svojem raju (Kaleb 2 5 1 ) - estri svojoj i djevojkama oštro za prete da nikome ne zj Npr.) -Na mobu neh graana sžbenikje 4 prisao da mje dojra spremi trezor (Vjesnik 19 . L 96 7 str. 3) - Do zidina (a preko građane nepute niko alida k, govoriše se da ne or, zarana poa 34) Kada je onemoćao, i obezubio, agavinjao na sarac"im spoakivim nogama, i idao ga glas dogovori se selo da m nađe amjeni koji će moći, kao i u osalim selima, bčno biarai r bačem, gsno hajkati bago i duvati I rogjače od Janova mu Goan l 65) Bio je razboritih općinskh odborni kojisu predagai da se Vi sko vrati sužb Marnković Ruke 29) On je poivao ce icu da
svjo
1 262)
4
mojakai govokai oii abnjai sni kaai ivai ai istsi ai issii govna obsii mi ozai isisni sai Govoo s a njiov boj as iz ana an 28) - Govoka s a im j on nkom iikom i sio 8) 330
mmai vii ovii gnđai gcai jvai msii akai šaai sicai mcai Doči k nama momak knžv vičći a j njgov gosoaogođn o kg bomba 336 ) ac nvozno ovi a j on imao n šak 12 ) Dobo a a sam ja ka, a nka 282) gavaimo
iskai ajai ai
vkai gakai koai
sai, ii jbai isai oisai (s bijžii vanjojj isao: a šo go on aio šo go on misio a sv ai i misi na 2 9- i moj ba / Ma miiš / Da j oaa zob 73 ) Da mi s oišš, o svga svoga šo bi iga imao, a mi oovic ai 252)
vaii s ozavii s igovoii žaii s ii s izgovo s kaii s
vaii savii jam ii ožii zanovai igovaai kinjai kmii 331
klti s n to, u o) ijasniti s (o ome) izaziti s (o ome) zavjtovati s (na o u o) pisgnuti (na o u o) dogovoiti s (o ome) boiti s (a o u o) jadai s (na o, u o) vjiti (u o) azvjiti (u to) obloiti s (na o u o) zai s (na o u to) zai s (na o u o) obi s (a o u o) uz pokazne amjenice što soje kao objeki tkvih glagola mogu se uvrsii izične rečenice (v. 737. Od isodiših rečenica L Ljdi s hval tim 2 Ljudima s dja pamtna dobiva se iičnim uvršvanjem druge u pru zavso složena ečenica judi s hval tim da su im dja pamtna i dajjom peoblikom Ljdi s hval da su im dja pamtna Od ishodišnih ečeica l Soata su optuil a to 2 Soat kvai mlad dobiva se izričnm uvrštavanjem druge u prvu zavisno sloena rečenica Soata s optuili za to da kai mlad i danjom peoblikom Soata su optuili da ai mlad Takvi su primjeri Ali n jamm da s n bih pvaio i a pa stotina (Mainković Ruke 4 - Dvojk s lav da n nosi Npj 333 tako s baaka Pt B počla kladiti na idovivu glavu da n do juta(eža 2 27 - Sojoj sam s maji zao Idaja bjat od učina n(Npj 4431 Cav sin ojis bjš ao das n onitiNpj 10 Zao s da n p vina (j) - Zkao sam s ako ošjdnom gldam sn, da ba pavno umti (Barkovi l 252 h s atkoh s Ida n ubim mlada vojna Npj 1 52 J sam sja nzu zatkaoda zako m uskog a' Muata(j) - I ji s au atkoda Sbu mu umiiti (Npj 4 204 Ioni m s ob da to nitiNpj 4 459 On im s obč da pitati Npr 74 7
332
Iiča rečenca s vekom da uvštva se i pokazne zamjenice (v 737 što soje kao objekti ili subjeki glagola koj označuju osjeilno apžanje mišene, umovaje i zumijevanje e su zamjenice sadržajno przne pa d� biaju sadaj izičnoj rečeci koja se u ji uvršava Takva zrčna reče-
ca izriče sadaj opa mišjea umovaa ili raumijevanja To su izrične ečenice u prenesenom smislu Glagoli osjanja (vba sntind jesu takvi kojima se kazuje da neko opaa ili misi nešo, da umue o nečemu ili da razumije ešo vamo id na prvom mjesu glago neposrednoga osjeinoga opažaja kao vidjti č opaiti gldat (slšati spaziti motiti pipati nati pomatati azabati smotiti pmtiti vbati Uza sve se e glagole kad imaju kao ojek pokazu zaenicu, moe po javii čna rečenica s da uvršea uz zamjenicu koja se dajnjom preoblikom može ukloniti (v 737 Jedino glagole gldati i slšati akve su izrične rečenice rijeke Običnije su njih izrične rečeice s venikom ko Ns mogli viđt drugo ništa osim vat da sipa Npr 185 Vidiš da n mam nikoga Npr) -Kad vidi da ba da mu padn ni bdo(N poL 47 ošto gajdvajdvi savladaj i povdupod mn vidim daj poldio (Maoš 28 Vidit da vam škodipa bait (Kosor 2 2 -A vi djo s da sva inuta goi erković 34 On vidi samo nov t naboj ač i kad tobojn ai n vidi da s a satnom di Yni avi tag od mnogih ana na s i dui zagosj joj s n auj ni za aa ni a aa (Kleža 2 7 Uplo s msa. Vidi on da s Kapaa hvali Joa Horva 7 - Vidi da s go npstano nšto kuha i ma (Mari ković, Ruke 2 o njigama koj ta vidim da bi s htio izoliati od ovoga sv bung vmna (Baković 1 93 - A vidim da sv ostati ovavoj magli do časa dok n vidim God(arković 205 Opai a tu da s sjaji Npr 8 O tj spasn! - koh svojoj tami INopa zivši da nas vod kjami (Goran l 4 Opazi a dgaj Muslini oj o na tav� mišju u (Marković uke 3 ad zpazih da j ao avno pt bada bilo mi j milo i nasmah s ja:_la slavni sud Kosor 7 Kad čuj tba da atubi (Npr 5 Istinabog nisam nika da čuo da b i vuk lajao al mi pjsnii na tav sitni n gldamo (Fra Mažuanć 2 Da bi s kom namastičanin miši moil n sjoš čulo (Šimunović 5 Čulaj da si dobo i da š ov godin u osmi (ar ković 1 38 - a nist čl da dobiva novog opnsg ovhovodit a? (osor 2 13 Glagoli su osjećanja dakako i on koji izriču osjećaje nezaiso od ne gove osjeilne podoge Takvi su glagoi osjtiti slutit kobi utjti pdosjtiti lokobiti čuvsovati pdvidjti
75
Ojća da mj to ovo propjlo žilama protrjlo rcm, lo di, što tojja ao tajšm što gaprlo promilo zor 3 3) Ojća da m vaa žfca dršć r Odrn ro aicaj ojćao da padaj Brdarov ri a grdc o ta (Gn I 69) Oća da oa dožvava prvrat 1/ dš (me 2) ja o j ojćao da ima džp bomb b aštit pic (e, Dv šne 8) Ojh da m j dšajao rajžla da joj /Z bo lovraa vota a (oor 2 63) Ojtih hlado tplo gdj m tišt, Hladot mrt da mi tlo lp (Grn 1) Ojtio j da ć bti lo bod j omoti b j (r 13) Ž ojtl daj ob došla Smrt (or 2, 32) Oj ojtio daj hata jižvot vć išla goda djtijta, da o jojtrba obi govoriti (Antn Br , 7 ) Jdoga daa prd alaa ca ojti da rađa (Aj met ) Oj to j da trgla (Čedo Pr 13) o t? Odal? am, al grm I a vašm vjtl Pjajt Jr ćtm I Da ad t žvm maar možda mrm (Gorn 1, 9) Uto oćh da po ližm (Grn 1, 6) Jr oaj bila prdojćala daj ta av riba oja ć morat gti (Peov 9) Dr o ojenj onje oe neo nešt ođe se zže Ovo d o o poat iit at otovati oitovati priiti prdtaviti gldat poaat ipot prdtavat praiti igravat prtvarat Čilojoj da itav vt ga pro j daj tot r drpa, daj to taca grl da j oa ža a ct vaa, aa om god prohd prdaa vam a mlot mlot (Bevi 1 ) Čiilo m da lada tšia (e 2, 56) Čiilo da brgo ragovaraj (e 2, 6) Člo da at (e 2 6) jm ilo da a r ar podrgivošć (Zvo eč 691) Dgao, a iilo m da jm šip v oti (Šojr 87) Uijoj daj o v (Moš 6) U m da roa la ao d ma ot (Šojr 63) Prjafojoj da jojada to mor i ta o šapć tajav r, što doada bla adr i da ih amti a amol da ih rm (r 3 100) Uć to priilo da ć ada da progovor (Moš 7) Uopć igldaloj d a j ta živa vrbila odla da ć priliti Zlat vća a pitulac (ervi 9) pa to a d a o pža drg Pavlov prili da ptvo am rtj (Tšer 67) Oj am to ali o proltto mojh amovaa i moga pooa ao bi to igl dalo da ovajajjihvjtova bdm vojdo aja (Bv ,30)
Me e jenj d on oj r nnje Tv o o ati poat aat raaati doati Zad da mog od ovoga plma ž at ihov prašudjd (. i R�vor 208) Zam da jt oi vat moj (rnj evc 9) Zadoga too adm da m ida jdoj pogbli i jdoj voi otavo d brm, rcal ga vdim (Fn Mžrn 2, 69) Zad odjr da j što dogodlo što j ardiala da lo od jgova vla tola ehjev 7) Zamo daj bo došao do Ud a, daj voja jrovala jga eev 12) taovito ad da a gar ma toga obiaja t b voj lg otao vo ehJev 322) Zajt da ja bam o itav žvot i živim gorgo blš štali (sr 2 9) Oboj aal da ja v am (sr 2, 2) dobro dajojplaam a rat (erovi ) Toš daam ti bopiao (Bev 3, 106) Zaoj daj to bila dša jgov Jaic (or 2 3) To a da am ja Rata I šao Podvij šl? (djnov 18) Aja dragprjat Ido tajm i rvta prpodvaam da mom aviaj I m di ao toa I raošo blita I ad raama (Tdjov 80) Zaš li da toa pa travc l? (d JnvI 103) Ja am ala da ć ja oa bti ca me 30) Zalaj da radi j opaot (me 8) Oajala da do la vatidbi (Mrnov Re 65) Zaoj dajjdom ogom grob (Mv Re 02) Zao am da ć mi ovtt i mirao am od trha (Minvi, Re 17) S vš gbi v a tom, oobito mšrcma i vjoj pomalo boj prićijr aj da l b a j bili dota dobr (Brov , 10) Zam da ć m pogldat pr go om ratima (Brov 27) uboj t l o aj tr ta tromotij šao, al aoj da o prtaj da o bra, da ć tajat (edo Pr 29) Zaoj da ć morat možda a da ota b ih, a vaom lajpj odgodit (Špjr 187) Kadj vć doao daj Milć a ovao lopov ai ator ašto oah potavo ltmatm? ( 37 Upamti prold cio ragoor trgovcm poa da j ado a tridtorit (s 2 71) Di i sjej z šenje ne Ovm d milit radit amjravati pomlit movat amjriti ramlt moati mjra mi ova amjt matati amiliti aaiti dati imilti prtpotavti jrovat imdrit raati dti milit prodit amlti Doad mmdajpogo ( 2, 308) Pad ml da a r. )
5
One mh hvt e čn čs erovi 4) hvtm m t vekm žrtm evi Čedo Pr 22) me e u Petrviev mmkvn nčue imtke me egbe tkm nm em Mo 2) me e tk rhtet teb m neki t i nek ent ke e živet e ve živt n emi t g rgnirn Kor 62) D en Dni e e nim Švbm t n ne mg met Nmet 2) vet e e me tne ve nen Kolr 166) Gie vđ bn Ke 2, 6) ve b e bi nemge tt rs gmm S 1 l 6 s ) On e n vei e n tin N pos 3) N te ik eh e vme vu Koso 2 L l4) A e menže e trgnui b c negv tegn i knttiti e t n b n kme e nc Krle 2 33) Žeben t ne n tnk g in Npr. 224) m g e vt m če e mm ge čm đem nm eovi 130) Mi m ngđi e n žve t uht utg n e
je poo vei eoč i poe t vld ve slood ego očo mli) Mi m mi n ime u ve t e b čim e mii gt Šimovi 3 00) Mim gđ c ejev ) ni mi e e ni e ietnim itnem erovi ) A m e nee nt eg eovi 4) Šik gimie e nžent ve te nin i ntmn Ti evi Pr IH 0) O e miit e mem /K em čem k e mem Gor l 4) An e mi ve venm gnev e kg n bubne ngm, k ne v enu etru Boi 4) One mi miem mie ve n n m vet Mov, Re 3) Čk mim mie tnk vertn đen Brovi m 2) / mt em e nen u i čin Sloo ov 26) Mim b bn fmc b gvra nem eenku ve S 1 l 16 s 2) Čet m mi bh k b me tk ten ukn n ugi v vn etekg Ko or2 12) Ni ne n m Ome žen Nmet 4) Međe m e n ve vnu v e n neg p 6) Ne m mm i b mge Šeo 2, 1) tk b mi me mi k kku v v ejev 106) Dit Mt vekvi Đ Ci mt e biti nh nrve k e e e Kol 33) N m mtra ržim e ic k e erm ne em ivnti ne teb ni e bru Krle 2 ) er mt e re t ee ev t e gne čue B e mgi 162) mtram bm teb žiet vtitih h Vjesi l 6 s ) m tet ucka mtvk re t rži e mene žvt b cg cig h n mu e e v ažn neen k nknenn Bži 32) Veue e vim skm ukrti čn beu Nejev 3) Mng ve b Mte Lng mg i nve čt Ne jev 6) On e erv �e žne, tue g t ge Čedo Pri ) mi tv rg mž Np 1) Ceve n b nmi e e t ve e čuv Npr 62) Eme k čn bi mg bti Cn Brovi I 0)
57
mtt brvti ett e nemti etit e evieti ment e menti e em e živ žv eng n m e uk b een e b ve Kosor 2 4) me ke v e nek meei ne em e bih e t eveče bi t lood ov 11) Čvek e vem mh eti e b k četkm vkg et nekik ečkh bitei n tk trž vce o 3, 330) Ne bv vek k e u vm kr nm n ene k cu t gvu e Šeged e o j 23) On e t bi bvi ee me v vg nečvek večes Kosor 2 14)
56
rgi glgoi ojej irič svje Tv glgol o hvtit umet mit ve verti e večt e i knttirti vet e
336
nti ent rnt ngđt gt mti e vnuti kčti
nuti evnti
i, e mg 42) Međ glgolim osjej m i vi oj č jeje vmo id ggo o
58
g glgoli osjej vive Tvi s glgol o nvt e rvnt e bčvt bčiti e nt e met nt ivetiti e
viuti e tvit
337
Stko sm niku ooim o soim potsim koi m sto om i upu i tmo n bi io poi p s m i Lticu nuio sm sb u iom pocsu kom ništ n piš isno i siuno 8 - zn bsi n um uti zpitu on bi im no pipo što to ub 2,
No Unuki n kš s popn i mož bi nuznk, p smi, no op soim špnocm po sbinm s ko puk - n pim, ki i oi ou 4 - fsmsbos sm iim Što ostm bnut mc zk i . n žiim . . m opt nt bc 4 - U suton sizio bi s bom n poio i ko bik ponik kn npiši s snžno otukn ko noz poin i, ok m kp os oon ubic, poono ikn spm s A Buk oko mu ikti žu om ponosn n si sos Dk ok snn kmn 2 ik pođ k 2, 4 -A okio u u s kmm t bomb poiti i n pouimo nit o spi 2 8 - Tko s no ns mo imi ost 24 - sm s no s konno uspostn mi 15 - K oš nmm p s on n mion pomoi onizmu sm zi obon 2 Bi s Lo u s pouzo / Apu n mn iziš 4 30 A kom bunost um oi / n boi s usko / u sipou o bunosti / ob 88 Boim s mu što n bu 54 - O boim s m oko n spnu kroz cio mo tok o io o uš 5 Boi s o no npiik n u noin i tko n kko bi s I 8 Boim s mou zbunost n on s to io opzi U I 2 Ost c sto s u s n izubi ii n o k ko noo oo I , - Stpi un mo s n pomt 1 45
3
sumi (s oii oii s kobi s okti sin sumn onk som cstu ni nm p um z uku i po s sobom z ccu 1 214 -Ai sumnm s u o nšm šiu iubiti ko Aistot ii Rf 10 - oim s i u Amii tko bzo ospođ opti i ino p son 18, 33 XV Mi oimo bi s i nšo toiko opni - o mi n znmo nu n oimo nm oi iz Mđsk II 8 -i n oko om ui nsptnu z boiost 28
uiti (s osupnuti (s iiti s zpniti s iznniti (s Čui s Omom o Om n oi su s obzi nis miis si
62
125 -Ss u
Boim s mu što n bu
Boim s mu bu ti oti iti nti s pouti s uti s runti ufti s
8
3
boti s stroti stpiti pšiti s stršiti s stroti ppsti s unuti s cnut s stuti s
pti iti ustruti s ci s snbiti s
tti tsti s tptti tpti pmti smniti s
O boim s m oko n spnu O boim s m oko spnu
763
Boim s n zsniti
imau a ačeja jeome e kaže a potoji mogućot a će etko zakai i a e gooik te mogućo boji. aa aeea ečeia ač ito šo oa ojim s da ć zakaniti Pa ečea moe, meuim ač i to a potoi mogućo a eko n aka i a gooik i ekog azloga, boji te mogućo tom učaju pa ečea e ači ito šo i uga. o pa ečea e oača amo ka toi apaa. izgoo e a eia načejao lkuju oajom Ako e ame gook bo toga a b e elo a etko zakai, aglt će ečei ieč zakasniti a ako e boj toga a bi e eilo a etko e zakai ego tige a jeme, aglat će ieč nć Oa ečea ga će akle, ako e zgoo u pom začej ojim s da nć z a k a s n i t i a ugom ojim da n ć zakaniti Tako e igoo oki oačot gje go to aketuaija opuša Dugi glagoli oećaja izču ojaje i pomu Tak u glago kao paziti nadgldati nastojati poati inuti s čuvati s titi uditis taati s pipmiti upinjati svladavati s spmiti s d saka s čujjoš uii gla »azi da t n zapla (Koo 2 73 Nka samo pazi da ga n oj još do juta lea 2 20) naotopazit da ti olai n stoj da miču da plov po nu (Makoć Poze 8 Sjćaa ta plud an ppo; pstupam im suzdi vo pazći da ih s o n dodinm pn im pstima (Batušić Laea maga 7) - N inm s da poodiu osnujm (aijaoić 67 Udnoj nastojala da otavi što viš magitovoj namjni (Makoć Ruke 43 - ndaj ntojao da n misli ni na šta i da zasp ali mu ni to n pod za kom (Šmnoć 3 72) - Nstoji da s ita da ga s čuj (aioić, Poze 14) - Natoji da ga n čuj da s pda klaintu (ikoć Ruke ) amo ti da ud doa i olja ngo što ji (Koo 2 2 - Oojilj ojćanj staha i slaosti i to s vi upinja daud avnodušna to s viš guila (Maoš 3) - Matj Lang izvjani čovjk dvoa n ni čaa pkaa da uđ du u tajnu o kojojj slutio da i mogla postojati Neaje - Domaćina gosp. d. latko pok šavao j da povd ku vlu konvzau (Kol 122) -Poavaoj akoan da n uga ln gan (Žiko Jeličić 15 okušah da oloodim o iz nĆn kavan - ali uzalud (Koo 2, 8) - UMotovnu su gadani uzalud pokuafi da lat motik sjki i pastisg tapa (Nao Iabaa poza 29) -Pokua da stgn Nao Izabaa ea 10
65
66
764
4
6
68
- ad pokuša da ukloni tjkou (Kaleb Dioa pie 9) Sutadan z konja po Stipan i Anda da s pko ad wpnu do mn du ali su goji Kulani udno staaili Boć 53) U podnj vm sv s t savladaam da j n zgaim i izuim (Bakoć l 6 - oli gods dio da n misli na nju issavao m upd oči nj zin stas ameak 3 iče ečee eikom da ušaaju e i uz poke amjeie ( 37 š kao ubjek i objeki oe gagoe koima e zče eo tae i poožeje Glagoli dušvnoga tanja va atuum je o kojima e kauje a ešto iaia eko eo taje ili apoožee Taki u glagoi kao vsliti ( azlaiti alotiti s atuti s adovati ( olaati tugovati nvliti s kova aznjiti ljutiti ojati s uivati vo miti ( tidjti s oti I o u zče ečeie u peeeom mlu Alijdna vslio pazniima da pua po snjsj okolii iz atovih pa (Veela Nok Tešk ot 50) - olio ih da s dsi to s mni dogodilo (Vooić, Ekioo 2 - aća nisu vola da di sa saCima ameak 1) Iče ečee ekom da uštaau e uz poke amjee ( t 737) što kao bek i objekti oje gagoe kojima e iziče tijeje ego o ogčaaje ili oboa. I o u če ečee u peeeom mu Glagoli htnja (va voluntatije oi koi ič a eko ešo oće Oamo iu glagol kao hti udjti odati čznuti odluii s otklanjati voti ti ogaditi s pikivati najvoti Maj hoć da ostavi inu pj 2 22 Mu s s hoć da pomo / zlaćnimadapoodu noi (Np 2 190) -Alj za pusta da j taš da ut Ma p 2 39 9) - Nć snaha nja da odjaš (Npj. 2 523 Jdan hoć da aozna tapov tiho psuj (Matoš 2 ) Htioj da po g kom u dp i da joj dad pač ća za konja ali n mogao (Maoš 77) Hd da i (Maoš 20) Dva ti puta htioj i on da zapjva da dad kav mu dago glas u tajiti vazduh al s ustgn sjtivi s ka ga i onako čoani iz daga začuno i zatajući pol daju (Šmuoć 3 25) N n - hoću da odmah govoim toom eha e 9) - Nću da udm što su Kalovići i lagaji - skućnii i ogai Neae 308)-a nću daj vidim (Koo 5 1 I nć dapopuhn -po
769
u Saona (Kosor 2 9) - Reoh i hjedoh da paim pa odem (Kosor 2 15) -a neu da adim ie nepofenja i edfnih udi - napaioće Ljui (Koso 2 25) - Neću da zapeu na eeu pa da moam u dii da doem (koić 4) -Nee da inu ojia ojednoa (Prko ić 5) aani u hei da e zao odmah poazdei Nzor zbrn proz 39) Sada i oni hjei daja njima uim Nzor [zbrn proz55) opodin ani ioje a pe doia eai i njemu e e e adi o i on je odmah hio da odjae (Krlž 2 169) e je nae hio da aua ai o je u njemu epiao ao eeo (Krž 2 29) oe e a oaja za ee hoću da udem dae o Amei (Kolr 5) a hoću da ooim opodinom Miuićem (Kolr 14) - Hio Mi da ojua a a opoa Maja auaia (Kolr 14) Hoću da udem o ać! (Krk 2 6) oi e i hoće da ipia hoće da doe do e (Nmtk 3) Aja am hio da mi moja poodia ne ude menja Nmk 3) Neu da pomenem ime ao e zaa / Djeojia jom am ao U umi enja (Tdinoić 1 9) a e ne oim ni i ući I niad neu da doaem Iad me naoaaju i u / Ne me dodinui nje oo uho (Tdjnoć 124) -Heaje da poana ae ano (Klb 2 45) - Ni oni niu hje da a uae u aoo (Klb 2 45) - Neću ie da udem oom (Mrinkoić Rk 3 ) - Ne ih i hio aai, ne ih hio da jeionu da am iiio ojepojeenje(Brkoć 1, 23) Neu da mi e oou i jof zapjeajuped om (Žiko Jiić 2) a neu da nam (Jozo ušić 44) Siaiu mau aoiu Dif oduim da penoćim od eni i njeni Maia (Koso 2, 255) - A oduo je da ode (rkoić 62) � Oom ei oduih da jim / a pedeei o u edu ojim (Gorn 44) - Naiu mjea oduo da e im pe emeio iziuje i da dana ne piiz ni aoaja (Mrinkoić roz 2) - a am oduo da uimje -ponaam o zna o je on (Mnkoi ć Ruk 5 ) - Oduioje doia da poane ojeom (Mrin koić, Ruk 193) - oa od da neaionau ie ne uamo (rkoić l 13 1) A onje žeio da i i a ma uapod oninoim ia njeoa (Šimunoić 3, 22) -Seje žeeo da a de podan (Nmk 2) Ne ih žeio da oanemo ez pue (Klb 2 4) - Ai on on am nežeio da ude ao pouen i oaa (Mnkoć Ruk 9) Žea je da e o ide poa po neom edu jiijojie odoaao (rkoić l 96) mada je doia žeo da iae u ježu no (Čdo Pri 54) No adaje žeio da ude požean (Špoljr 1 5) Čuo am a umići enje lpožeio udo da ožii (Gon l 5) Voi ona da o epo pde (sn Kikić di ) A najo da epa haoa aaa na doo uopanom uou pau (ožić I 14) - Najom da enem. zaopim oi ada edam u mima dane ojiu poi (Tdijnoić 9) zin ni s da uršt s i z pokznu zmjnu ( t 3 ) što soi ko objk uz he kd ggol služi ko pomoćni z tob uur Td izn rni dio rskog blik.
42
Tk j fuur tskom knjižnom zik snžno obiljžn silskom rijdnosti pk nposrdnosti N pripd obinom i nnom iiju ngo opušno izžjnosi U njmujji irz oljnost ngo obinom · . a ć daidem u ude eo Np 1) Pae onda da eu eje (Np 1 3) A o će da ia amonia i ćujiia (Mtoš 4) A oom ni ioi mi ad e dapnu oz napee aape (Moš 56) ja ujo o mnoojai o ožeu ai da ouam žio oj (Kosor 2 55) će i on da naada u ojožanojouji (Bgoić 44) Doa žea i ida pa e azda Nia najpe ei da omaijeam i peniu (Kor 4) Nju e aia da pooi dai pua a u oui (Gorn 1, 66 Loeje
uo opoe i io e napeo a od naižee hoće i ope da opai da aje da Vid uhaio eio o da e uapa (Krlž 2, 32)
Dgi glgoi tn izriu nko ognnj ngo slobodn osrinju Tki s glgoli ko
moai aai imai eai Moa da opoi (ošn 224b) ože a eu ee ou udaainu mo ai amo Vida paie (Mto� 9) - Znao am nao amja, Mao da u Ljzeoom inu moa da ude ood (Mtoš 22) -Ai ad moa da upa i (Pkoić 6) - o moa da u onj nei (Mrnkoić Rk 45) Radi oa i nii udea moaju da udu ajnje openi (Vjsnik 9 . 196 s ) - Peoi e ne i eao ni zee da pomeni (Mtoš 23) - e e zne ea deinena da peeda eni (Mtoš 3) oa ea dapona N 33) eao i dae da mu adpomone (rkoić 25) - eajojpiai da ne doai (Prkoć ) ea da do i ženu dajoj uaa eije i o aži od njea da ude meua (Prko ić 52) - ea i mu adda im onpoae (Kol 2 41) - Maojee ao da o ii i eć i zapamio oju inju Nmtk 3) noj e a da e ipod njih ože i da im e nae i da e maa oea (Krlž 2; ) - aaje nai na imiznoeni aon Zapao eao i dape ane pii aho (onić 269 ) Mie ne eao da dona ie od oa (Dsn 9) Njemu je nea eao a eau amau da uduje za umiom a njojje ope eao da a oom uaa pjenia (Tšl 46) - ea i da ooim poo (Sobodn ok 3) o ndaje eao amo jo neoi aa oae ine i popuno aćanja u poo da moa i aana zpe (Čdo 1 1 ) Mjene ajednie u oj adžajada ea da uue i iu o jizi Vsnk 19 96 ' sr l Nie empeaue eae i da popue (Vsnik 19 196' s. 3) ao i eao da ude VS 96 s l -Doje oa, a omi u anpan neo afio oje ima da ude uano pod niim maem (Nhj 29) No adje a i nema da e mii na ine pooe Nh 249) iho djed i padjed ne udi im pueno ijei u 34
Ruk 3 ) - l muda aplač d gaua Mrinović, uk 1) pta am dug g da m m (K , 43 ) - O ma k tm ldt I da ma ž t on 80) - Ja ah k t g la kd aš m da aplačm d kaaa Mto 33) - st da a a dakma Mto 18) - T a m am a Ida p mu kad št pla on 68) a m da mgd kažm N 190) Š da m luž am da č a lu gdu daa N 803) -Kak dšl d tga daa m tu Nmk 7)
tak, pa št ma da s ml u mž Krž , 10) - h am a a pka d tka laa mala da p hat Antun Br , 6) -A ada ta t Mat Mku/ć ma da d Ko r 1 4)
770a
77
772
m at mt N mž a da ud (Nj ) am m da g (N os 1) - da mž amtgm da m Rj h - Ta h tda mgu d a ummš a dv gd Mo 00) - A š mžš da uhatš a udcu BlićMžurnić 9) -A Tma k la mž da pa g m da hat ž gspda a a ga ka (Njv ) Gmla mgla da s a Nv 36) -Jdu žu mžt da čt p dla go vić 3, 66) - Pd Alsm u gapm udma dla žt lža d ag mapla -la ma tma, a ku čk mž da kš (Nazor 3 155) - a dlau ama mu I lm su mg da lu Gorn , 39) - A m da taa ud Nj 3, 17) tlgta čk sm da ž Mto 83) - al dduš š uk ppah ptmsta u k up al da t da čaa Ko 78) zričn n s vznikom da uvrvu s i okazn zmjni v
737) o ko subjkt i ojkti sto ggo koim s s nto z v d ng ima d oin i rstaj omž ii om, d usjv i s zovuj v ii n Tkv su n izrin u vć toiko rns nom smisu s mo vć bo mogu zvti objsnidn o uvrtvnju u gvu to st vs zvisni rni ko i izrin. Glagl dgaaa a d jsu oni kojim s kzuj S� nto zbiv ng m v su ggoi ko
dgdt pstat tat t ma gdt ld dtaat dst d alt dlat slučts Radga dgaa da mžm tm Mtović 78) gd d da Ida d utg glada da dug k on 149b) - Nad gdama dgdl da l ka a la da u Lku l su Nhv 58) A mž dgdt da d pta I l dalk d al, Itam a d aa I ud lu kapta vko Miać 43) - Nkada gd s a da s d on 63) šaal da h p čtavu u aglda u dalku pla tu g Koso , 15) lal čk da p (Mnković,
'
ugi g goi htijnj ziu mogućnost d s o no sobo do ostvruj T kvi su ggoi ko
344
2
U kvim rnim k s u zvisnoj okzn zmj ii rog odno
n sto nto i okzn zmni obj u gvnoj v t 737), mjnjuj s
izčno jo i odnosno sknj
ma kam da ppa Don 7b) ma a št da p duaa t ma m da plat kau u dutu (N 30) - N ma čm da ga psla
N v 93) o j skono o
N ma t
Tam ppa ma t t ma t Za t kup duaa 3 a t plat kav duš N ma t
2 Tm ga pla
Drugi ggoi oganj kuju nko bivn oinj i staj. Ov mo idu ggoi ko
astat pčt pta apčt dutat čt tt s pthatt s ult P da ša u Nr. 1L Pč da k ga at c mak a pa Rač stsu Kr 44) - aad u pčt da ptam laga Iha dlu Tjnović t - A žca ut pčla da p Nakut g aš u Gon 1 ,43 ) - U mm dupčla da lud I ka kala G Iud g Kua g Lud Goran 43) aak ahga L I a mm a mpč da klž Gorn 49) Užakpč da lž Kap a u gu mtvh t la /Št u a m k žl adla Gorn 55) -Pč da pka kaka ptaac Kb , 66) - taa adt pčla da aga ldt acal pltčk ahtktu ( 8 196. s 3) U l t ltatu Padu ka apčla tm da su ga 4
proglal pjencim velnom a svršla rezultatom da on uopćenepje nk, ralti S psc rcal sudove samo o Preradovćevoj poe (Aun Baac 1, 32) - Ja bh otpočeo tme da četo prolam pored bota ng vrta (Marovć, Ru 8) -tan da se kupaj (p 1 5) Hat mu glano otha a to hranje prme v konj te e cela tajato stala da potea Maoš 5) - Mojpustopašn drug tao da gađa šunkom u bavnka u leda (Mo 85) Otpuhnuo jes prezrom na Zlatkovća oe nuo se od njega stao da ubau prča je maturrao (ovi 47) tadoše na to val da šapuću (Bgović , 9) Onda stade uza nju tade da je cjelva po uma po odjeć po cpelama (Bgovi 1 5) Kadje moak tao malo mie da rad asvm nenadano nulajojjedna mao (Kolar 37) ačuo e vode mrl klokot I Uarku glu glasno sujel I Kopole teška pola: atm stali IJedan a gm da e gbo šal (Goan 142) - p puta va vota snaga I Nad leševma tala da se spa (Gorn 49) Možel se mapodvat I da dovede ćene vatove (N 2, 55) - Ulo da kopa emu (Npr 125) U Caracasu ćete nać dota keptka kj rde da će Veneuela pretat da gra ulogu sjetkepero lejke sle (S 8 1 196 3) - Odutaoje od toga dajoj prebac a pće (Čdo Pca 82) Ne može se lns čovjek otet tome da n e b lšao d e četa vo ža 2, 53) - Natava dapun retke kao da e boj da će joj ponestat papra (rović 70)
Mu glago događaa du glagol pomgana odmagana Nima s irič da olšava i ožava o d nšo ds Tav s glago a o
pomoć potca gont tjerat prdonost
putt ostav dat doptt dovolt oprott a ne on pomogne da e udes što će reć hvatkm polcma hav 31 3) Noćaje ergejpomogao edu da žto sau Ušum (T diaovi 28) omoć će vam kca da ornate da e polatte šaptao je gladeć m duge svlene brade (Goan 66) - Ovdje te unce pal vje tar be a šumor mora nemje ve t bur poče dačš na noge poeš e ma blo s kme (Nzo 3 29) -a on h negono da rade (Kab l , 260) - Al ova bolet naera čovjeka da onaj satpasjega šteka nja u lovštu plat besancom (Nama - l ono što je nvše prdon jelo da rbar mo žve la goj o nahoče baše sreća jaga adapra tla u rbareu (Nzo 3, 98) To h, medutm ne meta da budu gord (Slobodan Nov 247) Vekje to greh putt nekog da umre be sv jeće, da mu duša otane u mraku (Kolar 2, 32) One b te puste da umreš (Slobodan Nova 209) -Neću te pustt daspavaš- rekao sam uvredeno (Sobodn Nova 218) -a h onda sve oje ostavo da se šegače o mu 4
odmoć metat ometat prečt
gnong kamenja mal aao (Živo lčć, I 3) Da Bog da l jepa mlot Boa da dana bude došla s nama a k vama vaka dobra četta sreća (Kaadžć, Kov 7 ) bože dajda b ga vrag odno! (Koo 2,68) Dopt m da ubm oj svet Ionako kakoja hoću (Va Parun 29) - Moj svakje, oprot da t žem dva (Nhav 13) Drug gago događa azuu da li no bvan upva l s izalo vu vamo idu glagoli ao
jalovt se upjet bjeć dospjet propustt učnt promaŠt postć propat bino) aslžt Kao n romašnog novnka upo je da promen samo četrfakulteta da se promuva po Belnu, aru Petrogradu (Maoš 2) -Napon mu ue da jednač svoj tn bojažljv račć s njenm orkm tu panjem u ovanm colama pa kad stgoše blže on pogleda gore na te rasu a om se bo povuče (Manovć ro 23) - oc se okete, užurba al ne dospo n konje dapotjera u rov aj uana puta (Maoš 6) - Nedopjela n da okas čelo svetom vodom većje bla taloena ljepljena negdjeu dnu crve o kakva meka ar o nepropunu uku nojau gjecku (Boić 1, 220) Ne aslužujeda e o emu dobro napše (Nazo, zabna dla 3) - Vučem se centralne gade. Ovajprer pogodo meje tako te moram bjeć da me netko ne vd ovakoga (Bović , 84) ovoga poldng prra vdlvo da u iričo rčnii oa s uvšava ponu nc šo ob glg o bjeć nuriir čna problia
Mđu glagol događan id i av o rič wdos voga zbva ggoli o
vaat "olkovat (se) vredt prstajat prstojat se prlčt; e) Ne mu ono vaalo da proleva vno Nama 23) - Vred m da ga prešutm da onda budem nema kučka (Soboda Nova 149) Nepr šeu crke da polemrajavno s kardnalom (VS 8. 1 967 r )
zčn rčic s vznom da všavau si pozn zam (v . 737) šo so ao sub il ao obu glagol az o su po znčju dna o vjd glagolma govorna, oć, dšvog san h i i događan Nkome ne na um padalo da b mogl do crn dan hv ) Lo
borcu je palo na um da b blo obo da dube tu S/oju jamu kojugaje
34
bai vada am vi Rk 8 a id p nu unul mud nm glavu 4 Ja ću ličn vdii ačuna da i pavi plča baš na nkući pd km ćš pai 8 A na uliipd nadniku nikak ni plazil za km da gn nin d ak - ikm d ih i n pada na um da ngia vdni
t
1959 459 da
78
nm
m da učiniš ka š u naša baća učinila
88
nula vla mia da bi ba da bai na na bli lnak vu pu lanku pudu blam j da v zapa 9 Ali i ak pidi ava žna da š an ia pba ka la hvaka ižvn ima azvai mm š ga da iliizam 1,5 ua piv mišna naadilnih liaa da plmićima n ba plaii dšu za gubik k imai nakn unuća kma 1 4 - On a u banu nadnih bičaa a piv hvaćana da i bičai unišuu nad 156 a kn uhvai din pgld gluhnmim pm dad znak da dn za nihv l 69 Saa n pkaž nam da di gn mna na km di - da i znak da šuiš a i mu klimanm dgvaaš da bud bz big v niziv p da n bi dnm au a pažnappusila 4 Ima biada uvlači nap lu ngu u hlač 41 ni šla inak n zna pviš mng n m ah da ć m a pai anapuim 8 Ska am navi da gvim vim pima ki m č lm i upavau am gd n bih hi pći, pa am i aiu nauči da ama b glda u živm pu u km niša n pviš zvn i igu 1 zbg ga bz znana da Snaš g. 18 ma da čia blag uk š u »nu« šampa vga »Baa viu« 1 5 Ipiča am mu v i izazi mišn da bi a bakina iluza m gla pidni zdavnu blni 115 ad Badli znak da pđ za nim 9
da T bii i naba izli da ga anim gdil i puu gla da vm nm dgizl ngu a bgm i glavu - Pdn zakla lima v da ubiai vniu d nih i niu dlužili vu d azad mu ap da ga pi mau uz lv da upi u »n kšu« 9 Shvaiš ngv mahan ka nk bd da n bz aha napd
ikm plamnim gbi da niz biš um Sam
da
Običa a imadu I da kad idu na paviu vd vla Sv a 6 I av ah ki dnim ilm da pšii ani Caa Vniu bi buz, va kba da bi a aza ud« mgla p pai m ašii palač 8 žda ga ah da ć izgu bii nu 5 I ak kapan Ravić azbni na Khna pi pmili da bi dana plipdn bi vdi baaln glazbm kz gad a ak vani na baanu miiai npan gl ag u ma dimu 9 hi da p vič Vidi iš mu i
348
da Budi uvn da bi mi ža bil da ada dmn bižnik , J na bila viš ng uvna da i vliš 94 Ali n dlazi van da adi pšn 1 Bi am na kan da i dđm Bi uvn da ugapza/i u bačniu za zabavu da aizvn baš da i d ih hladnih začnih ua ća kz l i dušu 9 Ja milim da vaman daa mam ići kućiš za vidla 6 Š či da ću ai d aa dk zn n zazvni na vč žn na v innzivn pmaau 4 Sigu da Ivan nš mći pmagai Rb n puii nI 196 Van da mu u m mmnu ia šah bz bzia na pziu 9 196" 9 n mđuim i bani bil da bi nia pala pd aak bi plaila u vu 8
I 196
5
da
i 34
84
Evo pmjra gdj soji uz mec dšvnoga staja maae gotovo strast da nešto obrše (Čdo Prca Ič rčc s vkomda uvavaj s jč koj ač hjn vo pmjr gdj soj a mc Pre smrt e zrazo posednu eu da mu donesu eda šampana (Mao Na ljud kav 11 - Onepostaao sve tvrdogav upo odu da umre (rkov 50 Nda do te noć ne zadrhta Kumpar Zane odpoms na smrt, ne oset čežnu da se spase v kao ovapo sedn enutak Nzor , 5 - Promatra nebo sptue oba, u že da se m pre ra1čse (Bgov 5 Pratesvo madoga Godnća prema neznu snu negovu pažnu prema ezno ćer tumač ona ne km žendbenm nakanama sva zgara od ee da b se ta brakskopo što pre (A Baac l 03 Osnutkom zagrebaoga sveučšta neso e potrebe da hats a osm za ne struke poaze na strana sve uta (A Barac , 6 - Oseto on potrebu da on poe na grob da svoosnah bac gudcu zeme, da o grobć bagosov (Kola Čak se stanovto veme vro ozbno raspravao o mogućnost da b se podga kaa tvorna (au Laa magca 8 Ntko od graana ne zrazo žeu da sedne u a (Zano v Sa ačv 5 - Nčm b ne pokazvao vou da se makne pust partzane u kću (Hova 4 Java mu se ea da zobne okom dno čaške (Žvko Jč 681 Zbuvaa ga tama mrnoća požuda da se dozna sve da se mrno sve zreče zaku donese nova oena (Čdo Pca Onda ono žasno ubtačno naprezane da se zgovor eč z« »znevero (Čdo Pca 9 -Dve rte u ovom pogedu značane: negovo nasto ane da mnotvom rsh/rama koee upotrebavao prošr mogućno st koma će zrazt sebe, a z to nastoane da nae svo čn st (Au Barac 6 - A se u egovor opaa oš nešto natoane da nae sth it ko će bt skad s rtmom egova čuvstvenoga žvota z časova ko su sor pesmu (u Bara 1,6 Nt ne mao voe da odgovor (Kab Dvoa paš - Dužnost mu da poaadnog sromaha (Markovć R Evo prmr gdj ča rčca s da soj pdjv ja Jenu zaauu gotov da zapače (Koar 9 - Što se tčemotora sposobn su da ga bo stave u poet (Kab l - Koko su samo udpmo ran da se odrenu voh duša (T Ujv Proza vo mj gd čna čnca s vkom da soj rlog hjnja Potrebnoe da govorm s nom što pre Najv 9 Veće proo pet e dana a od ene nema odgovoa - ne mouće da se ne b avo n ota (Najv 5 [zrče rčc vzkom da vršavaj s z č ko zrč doađaj vom značj maju koj gagok mn
Evo pmjr gdj akva rčca soj mc događaja Bog e tebe po namro / svam podom nado / da t rod vno pšena Rkov Sar B 4-Morebt će naći zgodu/ da ne bde on brez made (Don 168 Već mue vreme da se rod (Rj. s v voda) -Bt će trdeset godna da nesam doazo u Zgreb (Kumč Gospođa Saba 64 Sreća da sam bo onako suzdv (Šmunov Đrda 8 Krstnae govora Doe odvede te nemaš emena n da se oazreš n da se opro stš sa dagm sarma (Bgov 66 Ns ma vremena da se upe pa to (Kab 4 - o b bo vek uus da se azboim (Kab 61 znač da onpra d Pavovćupriik da s e petveno sam rast kue lr 6 Većb bo veme da toprestane n Ujv Proa 4U tomee večna poraza da čovek / posve osobod /Da ve ne mora sept da ve ne mora /spat (Slavko Ma 6 Grobe dvna pr da se bude pement ( Ujv Po7 1
u
u
I
85
86
8 3
U
J
788
89
Evo mr gdj rča rča s da soj uz pdjv događaja On ne vredanednu da umr (Npr 18 - Jesam a v da vam džepov nemau dna (Šnoa Prpovjs V 1 Evo pmjr gdj zča rčca s vzko m da soj uvra rog događaja Boee da seo propadne nego seu obča N osl Bo b vro do bro da se done sastav nventar (Šoa Boe ta nego da e šenua pameću ko mat (Mao 4 - Daeo nee od mene da Vas za mom ma za trčak ke smpate (Mao - zma, daka da e zma (BrMžan 8 - Trudnoutrom a trudne večeom Jurom da utaneš da pru ptu na ezdu probudš a večerom da ne egneš dok ns nesreu trav poo BMažu 1 - Dosta mue da se r godne sado na načen čast Kosor 1 - Mto da bude ponzan srušen što se naša dobra savesna rodbna on degavu kao petć (Koa - Boe b bo da demo svrae pravt/ Kranšega poto ma puno vrb, / A baka će nam dat novu crenu škocu ada nov 14 Je ovo pravo daa radm a dadgom nosm Namak Svee to bo dovono da bude zanmv za ene Namak h epo da ste doš (Car Bjguc Pomšao e: ko b bo dobro da postoe venac pastrsk dus, ko b odne novoga govedaa u nepo vrat pa da on dae mue Janapod borovma mae kovrčaste te oe u čeo, u snastu m nšcu (Goan 1, 65 - Da se u ovo zem na drg načn može doć do ha a ne samo ta d a s e n e p o t r e b n o r u n r a u d a k e (r 4 Kadae prav ča za nama ondae kano dase umre smreno onda se umre od nemoć da se v kao Grga (Sloboda Novak 1 - Bo b boe da stee "potreb na nekom dru gom mestu (Špojar 1 -Ms su nezne tegobne j žne n s ma da zđe na kra Dočv 0
L
35 1
790
791
792
Ovamo id u i slčajevi gdjeje venik da ako ijsno povean s prilogo e skpa vore kao jedn priložn cjelinu, pa ao se ako shvae rečenica i nije avisna Zazeblo e gLedaui u a grob dubeg i hladneg eko da bih igde na eu naao (ran ažuranić 2 9 1) - Laa u i rup dooe gooo ho� rizonalno, a noge nezgapno ie i eda da bi rho o d paLaca doegle dozee (Maoš 85) Ja luži eo dee eeci a ie od iuću kona, a nid da bi ih bilo ane od edao (Nehajev 328) -Niao nikada idio a kaoli da bih e na neu ozio (S atšić, Laea magica 18) Kada se iričnoj rečeci o sim njeinoga osnovnoga daje još kakvo doda no načene (kao npr ročno dopusno ili suprono) poveje se venikda s drugim venicima koji iič a dodaa načenja ako nasa ond složei veici kao er da ar da a da Pozah ga na računerda ću ilo na nega udari(Šenoa 2, 1 5) Veli da ora pred ae lce er da a ia o ažni poloia goorii (Šenoa 2 14) Žea e popala akar da rči za no (Kosor 2 67) -li idi i Kapara ada ne pre ni edan dan a da na ne priupipedeeakdo obrana (Hova 73) Pre nia ogao oai niednog renuka a da e ne ae oi uei i ne počnu raezai aki na ou ranu (Barković l, 20) - Ne ogu a da e ne razgaani u ehu d e ei neernog Toe i kleči i reba Dalazzou nogu (Živko Jeličić 698) Reko bih kod koeg dužni rio ou dužno a da e ne bi igaopri er ili po (Kosor 2, 1 14) Irična rečenica s venikom da soji kadikad u i koji se samo po miša." Sadžaj je oga iraa u im slčajevima ako općen da se kao aliho sn može iosavii. Takvo njegovo ispušnje nosi silsku vjednos nepo sredna pčkog ičaja Care in iroah čuući o, da e ube (Npr. 22) On da će za een gne ia, i rui ga (udisavljević, I sarog avičaja 94) niko od na glao da poee I dgo lepcu ui bol nanee (Gorn 4 Ovme primjerim sličn poraba česice da u slobodnom neupravnom govoru Vidi 833d Kada u ishodišno rečenici koa se vršavakao irična s venikomda soji relaivna goova sadašnos koja se odnosi na budućnos ili na prošlos ili je svakovremena može se u pučkom irau perfek ishodišne rečenice u irično peobikovai r ll. Vidi 537540a Da Bog da i lepa ilo Boa da dana bude dola naa a k aa a dobra i čeia reća Kadžić Kovčežić 7) Irčne rečenice vršvaj se i s venikom ko Uvšvanje je jednako kao i s venkom da ekse venikom kojače isiče odvijae vremenu onoga sadžaja kojim ična rečenica dopnjue i objšnjava sadržaj eči kou se uvršćuje
795
t
:
79
794
352
rične rečenice s venikom kako uvršavaj se pokane amjenice (v 737) šo soje glagole govorenja ajnjom preoblikom e se pokane amjenice obično klanjaju a njihov sadžaj prelai na venik . oali e, obeg kapeane I kada dođe ecu uhaedu, I ko i i glavu d ikao (Kačić Ragovor 232b) -Pripoedao ie e Vele biu gledao il (Npj 149) Sadoe u redo kaziaiI ko care ode po eoku (Npj 2 37) Kaeade au na uranku, kako u u dori poharani kako u luge razagnae ko l i e aka pregažena, / kako lie uba zarobena (Npj. 2 , 268) Pozdrae e erini i Đuri / kko a a dočekao lepo (Npj 2 495) - Te e ali čeei Talu kako ćera po gori du§ane, kako noi od duana glae (Npj 3, 342) Onda i ai pripoedi epo redu kakoe iaLa ri eri kao ri ruže i kako ih ne alo i kako u ih ražili uzalud na e rane (Npr 27) - Ono kaže i pri poedi e po redu kako ia da braa i hoće da e žene (Npr 76) »Jede ede pa ne ogu. « Tužio e neko kako e ne ože ( pos 12) � Jedno rče o 22 godine ednako e ocia halilo ko u u rčkounaci posl 187) - o i da e bule haleko koo e icaprala (Marić, Osveici 2 49) Ne zgodo reo a ociri a kako čezne za renuko d ću oć da uče oničke haine (Fa Mažranić 2, 5) a na pripoeda ko u e u Kraeici za erili, ko u ih izdali uhaili i u Bečko Noo eu pogubili (rn Mžranić 2, 90) - Hao e ko doraa neke li i kako će ih za do bre noceprodai d budu gooe (Perković 14) - Opuhnuoe preziro na Zlaića, oenuo e od nega i ao da zubaru priča kae auri ao (erković 7) - Već da dana čuu e opoi, a neko ao napred iz prih doredoa ori, pikuii glao pripoeda ko nikako ne ože da e ei kakoe bilo lice onoe ruko čoe koga e o n po edni pu kadae bio ode ani ubo u žio e o (Krleža 2 24) Dee er ihe upozorio na o kako oni predporebaa peniog izražaana ne orau aai neoćnier pred obo razen i bogaezik deli a dubroaih piaca (Antn arac l, 22) Trene ce pria e uz ene, grli e i ona i apće u uho kako o a ne reba luai (aković l 59) To e doono da ueri proeore kako i rebau gledai koz pre (Barković 1 9) - Opozica ipak o da iiče ko e Raul eoni predednik »anine Venezuelaca« (VS 8. 967 s 3) - Oapue pričao doo ka e on u eo razredu bio nalio oga direkora (Perković 47)
796
rične rečence s venkom ka uvšava se i pokane amenice šo soje glagoe osećanja Te se amjenice obično ukaj daljnom preoblikom, a njihovo načenje preli na veik Še e akoer io diploi ko dobi pradu Hercegu Sipanu (Kačić, Ragovor 83) Neg izana koz brvna e idi kko arac zapećku idi (M A. Reković Sair 3a) Sipoia kako ara (Došen 44a) le
3
daj barem iz ih mina I nebrojeno jao zvizda I kako na svom redu hoda (Došen 260) - Ugleda gapaša sa čarda I kako jašepomamna doraa pj. l, XLV) - Lepo ije pogledai ko svai kiom sjede (pj 66) - Pomisliše na sare junake I ka vaa mre na mejdanu pj 4, 2 1) ua ejada nalušai kako vu po koama vuci (pj 4, 12) Kad se ova poslana evojka privuče e vidi ka ava kueu uima i vae, ona se ai kuCi pr 126) -Pa najpoe čujekako ima negene kav prorok Np vč ) Joso osjei kako m sve žive kuca srce i ko mu oljena podrhavaju kao sruna d je dirneš Mato 12) Hioje jamano pozai a umu da se kese Anglurci (Mato ) - Snovala sam ka bih sejanjime rala ako mi on bašjako dojadi(Kosor 2 91) Opaah ko e moja ena sve više smućuje i posaje mračna (Kosor 2, 16) - Već iz rana jura čul u suedi ko šor Mar u svom dvorišu ka i nariče oso 2, 1) -A opazivši kako mi se oumorno zaklapa ju kod raovorao lieraui, presane (oso 2 257) - Osade co dan u oazi gledajući ko k ome vrelu dolaze ene da crpu, i ravae da napoje ivoinje (azor ) Ja e još vidim šeš naše haine, kao me siš heb i peruša kš(Bgovć 12) - Leži Vidović isluša baraku ko se svaa i osjeća nac (Kea 2, 26) Gleda Jambrekve o i slušajauk ranjenia i sjeća e koje izašao izjame Keža 2 ) Čiao sam ko e po kavanama priča(eža Banket ) OlafKnuson primjećuje ko on ne ni dvoanin ni ulizica (Kea, Banket 40) - Nielsen je ojećao ko mu blaena noćna magla prija (Keža Bake ) - Niels Nielsenje osjećao kako se rapada (eža Bae 9) Čudićeee o šo e ija čudim kako mogu ovdje da sjedim gdje se koz vraa ulazi duboko naklo njen (ametk ) -Sluša kako se ona guši u im rema (Nametak 29) ad pomisli oni dan odgajaju omladinu (ametk 6) Ne može podnijei ko gajavno obr vani po bela dana amek 75) Čuo sam kak jedan nik moiIA drugi sao široko da e (Goran 1 ) - Čuo sam umiući senje, I lpoželio ludo da oivi (Go 1,50) eneine! - mumao je s mnjom za njima jećajući se ko su mu e vršnjakinje dobacivale par godina unazad: kpi/e, rnna pile! (Go ra 16) Šaviše oni e nisu nipogedali, ili boe aca bi upoo pro· marao ka zaju klipovi, ko se glaviča kupusna leha i kako puni klasovi popu mudraca, zamišeno obaraju eške glave (Goran , 69) Jaicaje sajao vani d konjjer ne bio uze, i slušao kako harmoni pano grohoće i ri u amu (Goan 71) Čuje se iana kako Franina Brdar cepa na mjesečini i udarci sjekire odjeku u obici kao u mrva om sandu da grobar čećem zakiva čavle na pokovu (Goa 171) Vidjela am ko ih ue na iališu (aeb, Nagao ear ) - A eo vila nad oom vojim žarm bičevima i čuje se kako cvrčci kuju u ošnjama rogača i dudova i lasaice kako preleću i klikću i magarci reu koze zapušene i gladne žno bleje privezane sapee uz smokei masline (Mankoć Proe 7) - Kažu da e ulo ka je iho opsovao 34
(Mainković Ruke 25) Onje jedini opazio gospoju Olivu ka im prilazi (Marnkovć uke 65) Smi'mo se no pućivao je sebe a osjećaoje kako u gudima plima uga (Ziko Ječć 64) - iajći velku knjigu grobova mislio sam ko neću možda nigdjenaći ime je raim(Sobo dan ovak 20) Prikaivai suje kako dolazi na predavanja (VUS . 1967 s 2) Pokaje se sada i nasojanjima da se vjeri zajednicu kako eba inerenirai (Vjesnik 9 I 1967 s 5) / prignem zaim uho da slušam I kako ka c picama ko kiša šumi (Tadjanoć ) Raabere u mraku obri nekog muškarca na sranjem izlazu ko nepomino soji (ončeć 4) Izrične rečence s enkom ko ne uj se samo pokane amje . ce nego dge ječ koma se če govorenje osjećanje dševna sta ja htenje događae ična rečnca poe ojanjaa sadža one rječ ko se vršava Tvrda ću ijamca osavii I ko ću i okup donei Np 2, 27) - Opo
miem se da sam luao pjesmu kako je Janko sao negdje raspinja; ador N· , ) - losne ćeglae donei I je se pomirio s Mu jom Np ,547 -mapripovyeka kakoje ena rodla zmu Npj 2, 60) čudo je ko se rnoj Gori ne knu orujem p 2, 76) Sve o ogovara i kleveće i šir glasine kako liva danas usava nema (Kreža, Banket ) - Ovo je samo jedan prier za slučaj je Preradović sažno osjećanje svea je gaje ispunjalo svega, morao izreći primiiv no, goovo djeinjki (Antn Barac 1, 60) Navikli smo bili na uu kuk njavu ko mladi nemaj gdje da se rmiraju (Kkec 26) l svako zadrha od pomisli kako će zema ope ogreznui i ko će be neu moivog Davora i ope zadavai isuće novih rava (Šenoa 2, 09) rčne :ečece vrtaau se i s ekom gdje. Uraane je ednako kao s enkom da tek se vezikom gdje jače stiče neposedna pedmetos sadaja i sočenost s njme čne rečenice s vekom gdje s u hra-
skom knevnom jek ose neane nego s silsk oljeene kao nepo seda pčk pomniji kfjevni ra zčne ečence s e�nkom gdje vrtavaj se pokne amjence šo gagoe govorena soe e se pokane amjence občno kanjaj da nom preokom a njo adržaj p re na enk gdje Pohvali se meu evojma es oeo konja od Bugaa 2, 4) -A mu knjiga dosa grdno kae, Iga e de ga kune majka 2, 26) A šapaom zbor sroinja I emi sjedi snaha isrošena p 2, 542) Nu objavi i svoj braći ži I e će pući ridese opova p 2, 54) Da se sme đe car cara hće da pogubi pr 156) rične rečenice s enkom gdje vštaaj se poka amjence o stoe gagole osjećanja e se amjence obično ukanaj dajnom peob kom a njhoo načene prea na ezk
3
sia (Kosor ) - Ne pvi put što e dječakproboraiti oć U toj itoj kuli vjetroima na udaru valoima na dohvatu (Nazor , 235) I sama sebe osjeć sam ivim I Što ostavam u bezdnu te mrtvace /Jer zrak je oaj živ.. aja e žiim / čeh da me opet atrag bace (Goran l, 54) Dočuo za ji velečasni pa se duhonik snebio što jeda od stada njegoa e dola zi u rkvu ne ide, o ostalipričesnii da speregrehe sa sebe i umilostivi Boga slušajući reč njegovu s prodikaonie (Goran 64) I zbog toga sam se osjećao i što i e osjećate taj opoji, ubavi miris (Marnković, Ruke 72) Tako mije žao što mu to ia lea radim (Makovi Ruke 9) Možda mi se unilo str�no što se mora eminoo ubi/ijedna dje voj sa tako edužim očima (Slobon Novak 192) Onosne rečence u navedenim prmjerima istoznačne su s izčnma Četiri mjesea protekoše da se pozajemo Hala, o nebo, da dade nam suze Ie m us e učiilo eobično da se taj čassjetio križara predJeruso limom e bi im dosta da ti oteše zemu Ne prvi put da će dječak pro boraviti noć I toj itoj kuli / sama sebe osjećo sam iim I Da ostavam u bezdu te mrtvace Pa se duhovnik sebio dajedan od stada jegoa ne dolazi u ru - /bog toga sam se osjećao kri da i e osjećate tajopoj i ubai miris - Tako mije žao da mu to iza leđa radim Možda m se uilo strašno da se mora neminoo ubiti jeda djevoj sa tako ne dužim očima amo neka od tih stoznačnih odnosnh i zričih uvršvanja s1ičnoznačna su uzočnma Hala o ebojer dade nam suze - / sama sebe osjeć sam iim I Jer ostaam u bezdnu te mrtvace a se duhovnik sebio jerjeda od stada egova e dolazi rkvu zbog toga sam se osjećao kri jer vi e oSjećate taj opojni ubani miris - Tako mije žaojer mu to iza lea radim Možda mi se učinilo stašoje se mora nemioo ubit jedna djeojka sa t/ edužnm očima Značene toga uvštavanja ipak je oseto različito je ne oređuje sarža, t ga upotpunjuje li objanjava, nego mu kazue uzrok. -
-
_
Zaviso upite rečenice 808
58
Zavisno upine rečence uvrštavaju se glavnu sasvim jenako kao zrične Razlka e samo u tom što ishoišna rečena koa se uvrštava kao zav sno upna mora biti preoblikovana uptom I shodišna rečena koja se uvštava kao zavsno upina uvijek je upitna rečeica. Zavsn �pne rečenice nemaju posebnih vezka ni rugi venčkh eči, nego upitne reči, koe u ishodišnim rečencama šo se uvrštavau ozčuu preoblku pianja pr uvrštavanju obivaju funkju vezničk ječ za zavsno upite rečene. Kao večke rečjavljau se stoga u zavsno upitm rečencama sve upie rječ
Tako se od ishoišnih ečenica l . Ute je pitao to 2. T će odgoarati? može zavsno uptnm urštavanjem sklopiti zavsno složena ečea Uteje pitao to tko će odgoarati �avino upitna eč ni, isto ao :ič aje sažaj pokaznoj zamjeni koa J obJkt gla?la ptatl pobze obašnava ta saržaj Upa rječ t l iso šnoJ reec što se uvršava posaeuvšavanjem zavisno upia veznička Uv štena shodšna rečea e upita al zavsno slože na rečena skop reč uvštavanjem e upina pa se na njezinu kaju ne pše a zavsno e upm Pk Danjo preo?lkom ože se ut0nti pokna zamjea koju e uvrštena zaVsno uptna rečea a nJeno značenje prelaz navezčku riječ Učiteje pitao tko će odgoarati O shoišh rečenca 1. Geolozi se zanimaju za to 2. Kakavje sasta ega tla? može se zavsno uptnim uvrštavanjem sklopti zavisno složena rečeca Ge% zi se zaimaju za to kaje sasta ašega tla i daljnjom preoblkom Geolozi se zanimaju kavje sasta ašega ta O ishoišnh ečena l Drugoi me pitaju to 2 Otkuda sam rodom? može se zavisno upim uvrštavanem skopi zavisno sožen rečea Drugovi me pitaju to otkuda sam rodom i dajnjom peoblkom Dugovi me pitaju otkuda sam rodom O shodiš rečenia o za to? 2. Kamo djea du? može se zavisno upitm urštavanjem sklopiti zavsno složena rečea Tko zna to mo djeca idu? alno m preobkom Tko zna mo djeca idu? u se na kau zavsno složene ečenice savlja upnik jer je i glavna rečena uptna pa e po tome upitna i čitava zavisno sožena rečena avisno upie rečence uvrštavaju se uz pokaze zamjene koje su objekti gagola pitanja o su glagol kao 359
pt sptt pptt s nptt
znmt (s prprt s ntti s
trt strt prtržt
Dao peobiko obio s ukaa pokaa aeia, a eio aee peai a veiku ie
nno pk oo b zto d n b mog rsptt što s s 19nm dogo do (Kaić Kae 95) -Nud zdk rspt b on mou ur (Boaović ika pod rsptt)Aposušd tb ptm b i mn umo kzt s ' oo udo upmtio (Kaić, ovo 212a) pt h d b m što d mu ddu zo Np 2) - Zpt g d o dt (Np 65) - Zpk zku Kosnk, trž d b doš do Rgo (BićMauać 56 2) - Gost su bsprmrnom pohpom, nu s tko š zst (Koso 2, 86) - P kd z tog onog ug poz prđmo n pozu »ugo«, s prom mo s uptt gd su t »b/st m/d« (Kke 2 21) - Čsto s prprmo o tom drušn sstm d sobod (aković 19) Ntko tr džuu ss nou u dnst rsptu s d n bosn d o po š nrn s pobu (Živko Jeiić 97) - Pto m k sm pkomt pro do Ss (eić Skie 4) Oko m Kd somn prstt (Savko ihaić 93 )
Zavso upie eee uvšavau se i poke aeie što stoe kao obeki aoe ovoea e se poke ee obio kaau dalo peobiko, a ihovo aee peai a vike iei St m, rn sug mo Išto i mo ko mo (Kaić ovo 6b) - A posuš d tbptm I b mn mo zt I s / oo udo upmto (Kaić ovo 212a) - Nu rt žt I što štt tržt (Doše 1 2b) -K, mko što s zgrš (Np 2 13) - Kzt u t d sm z mdn (Np 2 404) - Skom ž d udrt Np 4 424 T zu Strn Noku I k Gr sbr_sto Np 3 25) J u t kzt š oo n Np 230) - Rt nm m gospodn Th šgodo (Šeoa 3 12) N mogu m r k m što od zt Matoš 25) - Krvu Mrko, što do, k, nšm snom unud Nao 3 256) -Kd su god. u htskom sbou
°
tom d i udm trb nkndt gubtk šo g mt zbog oso bođn to to n trb unt usto d goor Antun m (Atu a , 74) Ond opt str Kt ndozu kv Jn b ko snh (Koa 2 31) O mko žosn! kž š to s I tom om (adiaović 6 ) - A d m ubt n bh m zno r koko h m (Maikovć uke L 49) Kk to zo n bh t mogo rC (Ma
iković, uke 233) t 737 i d Zaviso upite eeie uštavau se i pokae aeie što stoe kao subek ii obeki u aoe osećaa . 71 i .) e se pokae aei
6
e obio ukaau dao peobiko a iovo aee pei a veike iei N Koso turs osk b I udrtoš s n zndš (Kaić, R ovo 21 1b) Jr zndm tko bb Mr I d s on uk k r (M A eković Sati 53) dsun okoo gd oš pok poo rno n (M A eković Sati 1 1 1) -D rsn z nuznd In znm
sm md Ikoku b do n u Idu m z pmnu rd gs oo s rd štt soog (Doše 4b) Vdš ždro k/propnš IKd bsno ždrt stnš (Doe I 86a) - P n zndu nt d Tur I otkud Srbbu zpuš Np 4, 527) - r z doznt d s zst š zn Np 88) -N znš t mk, tš t rot Npos\. 199) -D dmo ku sru t Mr nos! (Šeoa 2 4) - Pomst gospodn župn ko sm srtn bo (Šeoa 2 55) - R m bh tb no sp s bo (Kaević 21) - st, mk, p d d J t tug što d (Kaević 132) - Bogdn smo znd I Kko i sru momu I s n dn md (aević 137) Pt s znd-sbz knd r - do pozt, ds rt n zmodn rt n kom ps n nos s sobom (Fr Muić 2 2) Sto d r dn nstt oo, psmo Neaev 8) N znm kko s odut o snm rtouzto sr doz omo Nehaev 6) -No oš s n pro b n osst d proz što b mog bt posd sroh r (Nehaev 22) - Tko zn n b od srdžbprhto ponud dro bosnsg pšNehaev 22) Nk s pzz n što rd s p�mntm udm Nehaev 329) - A ušo n rt od džrdn s n so n (Siuović 3, 83) tr tr n znš bš s strn smo t s o o š zuz t oz nh d rzbrš nodrn (Šiuović 39) Vrg b g zno kvo to mst (Siović 40) - m mn z n zn d z dubn zm n onko n nupoono (Šiuović 40) - Dob sm psmo od o z Son n znm tko b m gproto K 67) J n znm ko sm nk sd d (Koo 2 9) Dugo sm prm/ to bh un (Koso 2 0 ) -On n zn to bpoo (eković 8) N zno b ost o pu n g j pozdro o pr on i b s sgnuo s pom o pr m kmt d moi so pro? (Keža 2 6) Tu pitnk oji poiv općega prvila. Kao stilističko sedsvo on izržava
edouiu u koo se uak apeo
Već da dana 61ju se topoi, a netko am napred iz pvih doredoa oJtrim piskutiim glasom pripoda kako nikako n mo da se sjti
kakoj bilo lice onome rskom čoeku koga j 01 posdi p kadaj bio ovdj vani ubo I živo mso (Kreža 2, 24) - Da vidimo Štefa Loborca hoć li on dugo da trpi da baš ip o em lupaju? (leža 2 39 u upik e stoi po opće paviu eo kao siisiko sdvo iava douiu kou pa sugia aou .
6
Begvić 15)
Kar 155) 229)
l
Krea 2 12)
ran I, 72) tak ) ak 7)
Begvć 3 70)
Kar Ka 2 5) Kar 2 ) aanvć 227) I Gan 4) Gran 5) Ga 64)
Gra 1 72)
Nameak t) Nameak 30) - I Nameak34) Batuić, aea agia 25)
G Name Nametak 6) Name Nameta )
Dea 90) Kae 2, 50) Kae 2, 53) Kae 2 56) Kae 2, 59) Kae Naga ear 7) Naga vjea 90) Maikvić Ruke 20) Marikvć Rke 59) Manvić Rke 61) Mankvić Rke 72) Makvić Rke 74) Ruk 1
č
362
n Nvak 3) an Nvak 177)
S-
Sa Nvak 22)
eć 33)
Če ra 1 2) auić 7) VS 1 1 1967 5) Zavisn upitne rečeni uvavaj e i pkae amjenie tje ka ujek j ek gagke frae št u načenj jenake gagma tanja, gvreja jećanja Te e kne amjee ičn ukanjaj aj njm rekm a jihv ačenj e na večke riječ
Šena 2, 9)
Kae
Mankvić Mainvić Rke 152) Makvić Ruke 169) Mankvć Ruke 9) Mankvć, Ruke 94) Maikvć, Ruke 217) a Hat 92) Bžić 199) Bakvć 1 6
Bakvć , 1 7) Vena an 149)
Zavi ue ečee e vavaj e am kane amjee neg i ge ječi ače ianje gvree i jećanje e m aunjuju i mače aj. Ev pimje gje e avin pina rečenia uvrena u akve imee Leakvć Nauk 27) Nehajev 9) ekvić 50) (Kž 2
32)
Gan 4)
Dea 9) Ama 7)
Bakvć,
Ev mjera gje je av ua ečena vrtena ijev Kae 2 52)
amjenčk)
Ev i rimjea gje u avi upte ečeie vene ige i čee Nehajev 2)
Kr 2 106) 6
826
- a zaul s s - ž uzmajuć m z uu k - ć s h uzl (van Kušan Velki dan 87)
Vd ak djcu paa ak zama da jga d (Kale I
Cama se vrlo prkladno označje razgovor naveden upravnom govou
a s asma muda jk kj za da j s d z daj dšaku pau šu sj pd paj sad mguć suaa s jm s š pjja sdas (Čedo Prica obrovo 12) O, pmjc, da j ja d a ć m u ć u a m aj da ć m ć z ć j ja da g a j k duk a z m akj aa plazu kau; jg mu k magau l su s lik jj uk sahu d a j s j a k mj s l d a ć s k p j a s s m j m sj d i a ka a ulac kjuj da c ak za m pjkcjlma s pgldajuć a ju (van Kušan, Veliki dan I
6)
- Hć l mda g k jmu A hć, a ću as Hala a, a sam ću Kj j j jg s? - Čds sdam a dgm u (Desnca l 22 )
- Dakl um a! Kal? - sj plc - pd ć u (Desnica 44) sm ja sj sm š mslm sm sa sm - Al laj! ja a (edo Prica, Dobrovor 120) 82
Kada se žel u istom teksu rzlikovatjedan upravni govo od dgoga na prmjer zrečeni od pomienoga, mogu se upotjebt cte navodnic ka pa Jža kćuć s pma jmu lcm kjj mal ć sju adu, dkj um klz p Isah la aš da mu p s sju zu zahals » uslša s m, sa mal mj ak
(edo rca obovor 106) 828829 Neupavni govo navodi se ičnim, zavisno upim i zavisno poticajnm rečencamapaje za nj dano oblje primjera u poglavljma gdje se opisuju tkve rečence Ovdje neka samo nekoliko pimjea podsjet na to Nisu međutim, sve zčne, zavisno upine zavisno potcajne ečence neupv govor
83
83
Dajm mj š, a aj daja d sam a ud j la sk alaskjzkpsduju (Kačć Razgovor 7) ga sa d pa (Matć Osveic 2 0) Ssm uc p msl dapa spaam (Šenoa 2
snca 224)
Tala j u pam a k da d dsjas km lk dum pzm (Desnca 9J) Žl j da ak dca uža sa sa za s, dga sa, s jzm dušm (Kaeb 182)
U ogatu izričaju s dugm komplcano sklopljenm rečenicama može se isti govo navodti ao neupravn i kao upvni. ime se postiže posean stl ski efekt. jud s ku pa guaju kal puu, pšu jg m da »Bga ma da ć dmaca spass a s sam za da psd jj ksc z su pa ja dja p ajda c laa kaal (reža, Bog Mars 26)
al s k ujm al mal m da ć m pjsm pug (Kačić Rzgovor 336)
Kad ugldam gdj m su kaaš Vdm plahu kšuu Kaj šumskg a Tadijanović 91) Vć dadsgdšjak a u, ljaćj a s s m da za j aj d l sa p sak ž k mu pd ća ud kjj pzaa k s glda (De-
832
Isto govorenje može se navodt kao upravn kao neupravn govor To znači da se upravi govor može prevorti u neupravn i obuto. P tom se, međutim ne menja samo ono po čemu se svak upravni govor rzlikuje od svakoga neupavnoga. Nije sva razlka u ome da su rčence govora u uprav nome nezavisne a u neupravnome zavsne Kako je od nos radnje pema govor ku drug u upravnom a dug u neupravnom govou mijenja se pr prevara nju jednoga u dugi lce, mjenja se način a vokatv upravnoga govora prelaze u dge padeže Poeno je koji put ponešto izrei eksplctnje u nepavnome nego upravnom govor, gdje se više toga raue samo iz konteksa s tuae prav s neupavni govor sadržajno i sinaktč evivalenn, al stlistčki postoj među njima znaa razlika d može bt čak nepikadan rogoata kadaje dgi ugodani sklada Ima dakako mnogo kvih primjer gdje je oboje neutrlno podjednako phvatjivo Ako se upavni govo prevar u neuprvn, menjaju se gramaičke ozna ke lca a Ako je u upravnom govo pvo lice, ono se u neupravnom jednaču s lcem glagoa govoenja, osjećanja il henja od kojegaje neupravn govor visan Ako je u uprom govou pvo le, a glavni je glago akođr u pom lcu ona nema nkakve promjene Dajm a aj daja ud sam za ud kj laski ala skjk psduju (Kačić Razgovor J 7) upran b govor glasio: a ud sam ..
371
P h mogu ummoš v go (Mao 100
I uravn bi govor glaio: »N mogu mm.. «
Nmh sm o u u pokuš ko b s o Jm pomo (Nhajv 3 I ura b govor gao: u pokuš « o žmo mo u Dubokpo s Nr uravn bi govor glao: mo u Dbov « Nkom goom ko sm cm o m z ukom u mo svum vo h (Fran Mauranć i b govo glao Čm ukom «
Ako j uravnom govou rvo l a glav j glago u kojm drgom lcu oda gago u nuravnom govo dola u o io ic.
žš moš
Urav b govor gaio: »N mogu.«
F s k m psm pougv (Kaić Ragovor 33 Uav b govor gao: » mo psm Rk mu mv (Marinkovi Ruk 4 Urv b govor glo: v s« Kz m m ovsog skog ok N Uravi b go vor gao: »Dovs u « Tž pm ko o ososo (Dnca 193 Uvni b govo gao: Kko om osovo« Žo o ko ko užv svu sv s (Kalb 8 Urv b go vor gio: D ko o uvm svku s s« o ocaja čnica Vd 83 b Opm voo mo u u rmv (Ivan Kušan, Vlik a 1 3 1 n b govor go: o u u mv« ž s sm ko mu ovjk koz sv o obo vo (Čdo rca Dobroor 2 Uvn b govo gao v sm o obo o« b Ako j u uravnom govou drugo c, ono u uravnom jdnaj cm kojmu obaa glagol govornja, ojćanja l hjnja od kojga j uravn govor avian. Zmo u g m m (Mainković, Ruk 2 Urv bi govor glao »Nmo m .« Vd 832 a
N vo sm m sm suo šo sm bo mogo hajv 309 Uravn b goor glaso: »Ns suo « 372
Kž zmu m đ m (N 35 Urav b govor gasio » m.« Vidi 8b b. Rc mu soboo o p m (Šnoa 14 Urav bi govo gso: »oboo o. Vid 83
Oh o m pkuu pov Š s m b z spom oo (adjaović 7 Nurav b govo gao: Oh šo m puu ko povk šo m m hov b z spom oo Vd 833 N g s ko p (Marć v 10 Urav b govo glao Ku š« Rk msi o v p (arc jguc Uvn bi govor glo: s1 sm ' m v p ' o b ko u pos ko hv (Sloboda Novak 10 Uavn bi govor gao: T f pos ko hv Gavni bi glagol ogao adoui: b m ko. Al vd e K p umuuo bsup sv o šo s s bv K u ovm gu b u scu ko o šo o go spo Kuhv (Hoaić Form [983 13 38 Urvn b govo go: »v o b u u ko o šo o go o Kuhvu Vid 833 c Ako j u uravom govo c oo nuavom jdačuj im o kojm govo glago govorja ojćaja hnja od kojgaj uavn gov or ava Rkoš v k zbok (Naor Odabraa roa 309 uravn b govor gaio: zbo Glav b gagol o gao adouni: Rkoš o m
Kžu mšu p vo (adović 98 uav b govor gao »ko mšu Glav b glagol mogao
Kžu o m) Tuc op ms p spvm (Šoa , 1 Urvi b govor gao spv Gav b gagol mogao adoui: Tuc op ms o m) o b ko u pos ko h (Sobod ovak 10 Uravi bi govor glso; O pos ko zhv.« Gav b glagol mogao nadoun Tko b o o m A vd b mužu sm k š m o u pos (Maikovć Ruk 77 Uravni b govor glo O m o u pos« Gav b gago ogao adoui: užu sm k o b « adoui:
373
Jnako kao što mnjaj la gagolkh oblka pr prvaranj prav noga npravn govo mnja a lčnh povonh amjna Vd 8 a o l jnačj S lm glavnoga gagola Frani e bi na im da za ne na bini redni i (Dna Upavn b govo glao mene ne na bini redni i
di n ak diu raea ia zamia da ni ega de (Kalb l, 1 Upravn b govor gao Oni mene yde Oh za me zaikuu kd ra: Ša i nam brae za men dni? (Tadjanov 7) Npravn b govor glao ikuu am im za men dni b Dgo c dnač m kojm gavn glago obraa Fae e niki da e mi nii eme rugie (Kač Ragovo Upravn b govor gao » Čini em i eme. « l v e Ni đa nee mei reida am niam ui am nabe mga N hav 0 Upavn b govo glao »Ne am ui . « Gavn b glagol mogao nao pn »Ni a am nee mei rei A vd Kaza im da e im deiednga arkg e Npr Upavn b govo glo »De u am ednga arkg eka. Mai iđe aru i e mu da u d nena ina ima aa be neg egu (pr Upavn b govor glao »U d mega ina ima aa be neg u e mu( prmjnj prvlo a
·r l načj lm o koj vn gagol govo. Fae e nik da e mi inii eme gie Kač Ragovor Upavn b govo glao: » Čini em mu eme l vd b.
Kaie zmau ne mi izie na medan Np 5 Upvn b govor g o »zii mu na medan( Gavn b glagol mogao na dopn Kaie zmu d mene« V 8b b Rei mu neka bdn dde reda me (noa 2 l4 Upavn b govor glao »bdn di red ega( Gavn b glago mogao nadopnt »ei mu d mene} V t 82b, b. Ni a nee mei re da am niam i am nabe mga Nav 0 Upravn b govor gao: »Ne im ui . Glavn b glagol mogao naopnt: »Ni a nee mei rei ama. A v b.
J(
374
ko pavn govor prtvara npravn m njaj njm mpa v poajn rčn amjnjj čnma. La p om mjnja kako j opano phonoj oč a Imprav amjnjj prntom rčnoj rčn. Meded mu n da ree da kee grane (pr Upravn b govor bo »Okei grane Maa da braa reu aremu da n ga kna zake (Npr Upravn b govor gao: » ga kona zai( Nnga eeiramu nadidaeuaaina rara Maoš 1 Upravn b govor glo »Jai e ura na rara ( Ja am ma re nai gra da de Uu u Ka (aor Iabrana poa 8 Upravn b govo glao »Di Uu u Kar Kaem i da riine Kalb 5 Upavn b govor go »Priini rai e da mu ruak au gnini dneniaru Goran 1 Upravn b govor gao »Šaie mi ua (
b oan rčn neka l da amjnjj npravnom govo takođr prnom čno rčn Pa im re da dnee aki ednu maramu ku Npr 1 prvn b govor glao: »Ne dnee ak. l »Da dnee aki« Namii da ai ga mua pr Upravn b govor glo »Ne aim l Da aim zahea e da m u e mau meai (aor abrana proa 17 Upvn b govo glo »Neka mi e mau mea »Da mi e mau mea Ne me n am ak duii da na nega adnu raziie umne (rkov 5 Upravn b govor glo Neka na me adnu l »Da na meadnu. Nik ne mia da Omera eni Namtak Uprvn b govor glo Neka Omera enim. . l »Da Omera enim(.
«
oan rčn čom da rč o čnh vnkom da ako gla nao kao on oajn rčn čom neka mogu pr vort npravn govor kao vn poajn rčn vnkom neka ako b navn pmjr mogl gt ovako Pa im reka neka dnee aki ednu maramu kui Namii neka ai mua l v zahe\a e neka mu e maknu meai Ne me n am ak dii ne na nega adnu raziie umne Al v ik ne m a nea Omera eni
35
Neuani bi goo gaio Kad u No Aaaga do od Nooga pta kapta
aki u ei i oi
Kaž maj m a mjda (N R mu ka loodo do pda m (Šenoa 2 1
f e ože aienii eno rčno ečeni ako e neao sadašnoi koa e odnoi na budćnos sa ozoo uaa na budui događa ko se očekue Naml da ota poga muža N. 62 ani bi goo gio Oat u poga mua« Ai idi i b.
Nko po mao da Oma ož (aeak 1 an bi goo gsio Oma u ot« Ai idi i b. Ako fu osane neaienen ooo e uaa iše na očekiane nego na događa u budućno
Naml da ć otat poga ma Nko pomao da Oma ot d neua no gooru iostaa e nekane kada e ono e sadžano u gao gagou od koega e aan. o m mo aat da hoda po ojm kaj (Kaeb 2 1 a b goo gsio »N hodajpo ojm kaj«
Nu m doptal da uma (Minkoi Rke 40 rani bi goo gaio »Nmoj umat« Niekane e adano u e
St ojoj djojkama oto apt da m kaj N Uran bi goo gasio »Nmojt kom at« A bi e i nieke ogo ioii St ojoj djojkama oto apt da kom uju
i eaanu uaoga gooa u nuani okai se ukučue e čeniu u koe dgo adeu načeše u noinaiu
Slma m l kjg p o, klo aoo moj ldo gut gla oto ata od tla« (Kačć Ragoo 8 Neuani bi go o gaio: Slma o l jg p oć klo aoo ldo g glau ka oto aa od tla Kad No Aaaga dođ od Nooga pta kaptaa oatm o kapa l m mo at a aga la lmaa po mu Baća jaa« (Kačć Ragoo 26 76
a l mu poatm ok kapta umo kaat a jhoa la ulumčaa po mu Baa Đujaa l Omaa Slm pkoo tku m jč jdo »0 Oma gđ od ojk!« (N \6 Neuani bi goo gsio A Omaa Slm pkoo tku mu č jdo daj Oma gđ od đojk A pak luaj kakojuak o ta kako oo ko aj ač tač ta Kda ad mo l Sad g makoh gok m?« (a Mauani euani bi goo gio A pak laj ka juak o j a ko oo kuda ada ajjmu Đua aata mo l , ad gdjaga mač gok m Ho gopod a, tako m j Rad u po aojapod č Gapa (Šenoa 2 6 Neuani bi goo gasio: Gapa č da ho tako mu j Đa adt po apojd gopoda aa Mutm j taa gopoa Gahoa m mm a lagom lu to lo kla - Gopodo ot, čaj a tol (Koa 2 26 euran bi go o go: Mtmj taa gopoa Gahoa m m jm a lagom l to lo kla ka gopoda ol daj ča a tol A d ada am poć ć u dota gad ču Gopojo mlka! Gopojo ol (adianoić 78 Neani bi goo gaio Po doa gad čć da a gopođu ma mlka da a gopou o m ml. Oh, ao m aptkuju kod poatk: Šta am at a pom doo (adianoić Neuan bi goo gasio Oh ato m aptkyu kod poatka o am mja jho at a pom doo. inače reba kako e i i iea idi uni goo ri eaanu u neuai agodii i uounii seu o e dosa asno i iiio
» la la« u ču »Koja koja!« gm aga (an Mžuai Neua b goo gasio: u ču da la apadaju da la apaaju aga gm da mu dadu koja da mu dadu a ]77
Tuđ goo može se penoti i tako da e sasm peme u latit Tako izgoaanje tdh jč kao da su lastte oe se sbdni nuprani r Slobodn neupan goo alkuje e od običnoga neupanog gooa time to nie uten kao aina ečeca, to e ni upa a od upavoga ali kue e time to u pema njemu ca pomenjena kao u neupanome. Gago gooenja l milenja občno e u lobodnom neupanom goo dodae naedenim ečima tako da njma vo ečenčni ni
Jš Dura sarca Š hrđa sjaš Da ih pusi du s r s u, r aš ad ju a O n i i d a z d i M j a a š a (an ažaić 3) U upavom b goo blo: Oni i dadii j /a Usudi sa s priii da a na pjsni jur/ia na nia znanja izan us Ka dj sršaa s ainj a šj i pa ai j spdin juprr prazi a anips drda Upai u až ja sju rapsdiju (Keža Da
dan 6) upanom goo bilo bi pai i. U oa pa da pmea slobodi se neupan goo nadoeue na običa su, i, ajsri. On n rau (Kleža, Da da 39) U upavom goo bilo bi Ja n razu. U
U p/du nj, i, aas siurn innribian ai ij napr uaudan da a brai u niša (Kleža, Da dan 3) U upanom b goou bilo U pduja sa. a aj napr uzau dan da brai u niša na j sada siurn, n pi Karac (Bakoć 30) Oj, ažu sr (Slako ialć 7) upavnom b goo bia Oy·š obodn neupani goo može se i nadoeziat na ečecu glagolom li izaom gooenja ili ojećaa i doočkom
u i j iz ru Budhu i apia sarsin ša i Budha (Kleža, Dani dani 7)
A ndaj p ai a da ispus? M n ispusai s
si nas? U naš zahdu u nš ž s i sa. aja B/a. i Lpi A u ii? i das ub ii da pn pusi sinj i p A s i parnri ji sa Žna rba za p/ac a djca cip Osi ru iza sjih bda. sai zai rđa rž j a i > (Kleža Dan da 63)
ria uc rai s sin nadzi R iz Rus Bi j, i san a sada sj raara ia aš? i su i za scaiza l ca risi i is a Na ni ba bi a i ausaii (Keža, Dani dan 7)
ia s a aa ša abrinus š nda a asin až a ni nisu niša pduzi Bakoć 3) slobodnom neupanom goo može i saim iostai glagol goo na ako u oom zapiu o uset azgoou
Obrunan Hi Da ujda s prb d zarba Cn Križa na Obrnj ši pni bi Majci Bj Kanij anu uru Bi bi j Ta su najpš bniar A bus Opj u aršpa ni za Di (Kleža, Dani dani 7) Sobodn i neupani goomoe se izčto označti kao taka dodaanem čeice da
U ariadu saš n u sradnu spiu a u da nas prazdii na a da priani sa d sri (enoa ) N daju i bicijr da sa pran On da j bi inisran d s in ains i ša dru da bud n iaac? (Kleža, Da dan 97) Ni zapra ps arfn na da pš npzna puni a dan. Da j bi u crnj ani, zau n rs ba špans prin da j bi bd ia sa adi dja (Keža, Dani dan 316)
a ažu - iziša preani Bric u d ši šia u Dia daj iaa u šui u C rhu sjas/ada A id ai daj di a ud i da sada di u (Bakoić 233) Tako se označiane slobodnoga neupanog gooa jalja u hvatskom knjženom ezku tek o d nojega doba Slobod neupani goo pa mogućnot da se oketo pkaž složene tcie i stiltičke tančne aze u fnim pejeima. U njemu se mogu don et čita dijalozi i to ne amo katko skcani, kao oaj:
ar R až da s n rs cnrissura n bji. On s n dai prsisirai ja i na najr da a brai Nisaja niaa saš Nisaja nia ba (Kleža Dan dan 4)
nego i opi
ra indisn p ji njiaa na su i pia ša i r raai - U r? ? 39
Osim pmjea to su avede za poeda vsa uvava pa je uz ou zavsnu ečecu o kojoj se sva put adlo bo i dugh aves emo ovdje o eko liko pmje redeih peoda (Vidi i 4) a) U ovm je pmjma vše zavsh ečenca uvteo u jednu glavnu (Matija Mauać 214) Tu su gavu uvšee jeda vremenska i eda zča ečeica
A
A
(Kleža, Davni dai 207) Evo primjea kako pščevo kzivaje pelaz u slobodni neupav govo aj u upav pa se peko sobodnoga eupavnoga govoa vaća a običoka zivanje /
(Maa Mažuaić 22) Tu su u gavu uvštene jeda vemeska i jedna odosa ečeca a dometu a je jeda zavso sklopljea Šeoa 2 2)
Tu su u glavnu uvšee izče ečeice (Šenoa 2 54) Tu su u glavu uvtene edna uzoča i edna odosna ečeca (Šeoa 2, 4) u su glavu uvene zčne ečeice
(leža, Davni dai 4 Tako se dobiva veika vost gpkost prka7Jvana otvaa se mogućnos da kazivač e peese samo uđe ječi ego da zazi svoj sav pema njma. 834
PRIOD Iz pmjea ko su se do-sada avodl vdvo je da ema ogai kojem bi se jed lvu mogla uvs samo jeda zavsa ečeca Napo tv, vlo e običo da s u jedu gavu uvst ve zavisih ečeca l da se glava s uvteom avisom ečecom sama ko zavsa uvrsi u dugu glavu ako nsaje oda jeahja zavisga uvšavaja Zavsno sloea ečenica s vše zavsh rečeica uvteh apoedo il hiehiski vish eda od duge zove se
g
Stakičko usrojstvo peoda složeo e i česo ispepeno pa se ako može desii daje čaocu ii sluaocu teko azmsit zumet ga tistčko umijeće zajeva stQga veiku sdžljivos u sklapau pod stlnu pom nu da se ne peopeei jihovo usojo Gdja pak sožnh poda koj se pak bz napoa umju deluju lako i skladno vjetina e koa odlku samo se siste 380
(Fan MaŽa
ć 2, 2) u su u glavu uvšee dvje zaviso upe rečece a domeuta ejeda e zavso skloplja (esca 27) Tu su u gavu uvšee dvie izrče ečeice (Desnica 12) u su u gavnu uvšee dvie vemeske i eda namea ečenca (Desca 1) u su u glavu uvene eda uzoča i edna odnosa ečenica (Kaeb , 2)
Tu su u glavu uvšene edna vemeka jeda izčna ečec
ak ti a pai na t tu t a i a natan k pti n tai k n a iki ućanki piaa i p iu kak a aki put a pkinu patan na p put a
p a paža a ai nki ai ni aan taia u ak tni itaa ina t nt i pputa uini ini gući uta aiaa
1 aa ua u g naa agaau ga pt tž gu nga i a pinc
at aa p a gi nk n gu n an tu k ai a ni ataaa i i ta g a g a n ataai u taih ga i n ć iti a naa na i pak i k i c i ta i ignut ć n n a t ć iti na it t n n
Ka i pt aipi p i ua itaa a kak u uaa pt uk tžin
ii a t na nikga paa a tu pin p ci
Da na tk i ipii a aan na gga
Tak Fiip ug ta aa natnu nku n ti a a n
Oan i u it aku ž gati a kak gui U
Ka u p ć un užnak na Kn gati aku pdtau a aic n natn ank i ka na a hani pt ku
Tk ka apusnu i gti iiha ti a a a pii 22)
aćai u patni n a j u adu Kaa t n ua k ih ki u ga pnaai apa ai u tga a u Katin pin ka u agu a a pnuti naiai »n Katinaaa
b) U dugom je tipu peod jedna zavisn rečenica uršten u ?vnu, a t je glana ope, sd i sam�ao zaisna, uštena u drgu gavnu t �Q nsje
Š Ka pnu a nk an ni a ana p ikpgi Gu g na i ni k atu Šuku kukuua u kpa a a ih na nWi
ui a na g upnah ta na ki aui hatki Daatinac i
tk na k ih a i tak ha tnk a n nia naia na nk ng
ti pi a Gaa aha a p it tai nik ga kaa patit ć aci ian i k npiat t i a i u
Tak i an tika i k ga a i n ai t ati kupa n iti u pah
Pi ng pati i api pai i a u k kik u ii ata i a i pguiti knga i a naha na au tu L
d Tip peroda posaje još sloeni ada se u neu više lavnh rečenica slopi u nezavisno sloenu
(Šenoa 2, 194 Tu je u lavnu rečencu upravnoa ovoa uvtena edna veensa i edna dopusna ečenca, a vreensu uvšena e izrčn
Šenoa 2 270) Tu su u lavnu rečenicu uvrštene dvij vreense rečenice a u duu od njh uvrštena e odnosna Glavna ečenica sloplena e s još jedno u nezavisno soenu rečenicu
(Šiunovi ) Tu su u lavnu uvšene vreesa i odnosna rečenca a u veensku uršena e izčna (rlea 2, 32 Tu su u lavnu rečecu uršene edna zavsna upa j edna eesa za visnu upiu uvrena je rična (opisn fu) a u vreesu načnsa
(Desnca 2 u e lavnu ečenicu uvrštena jedna vreensa, dve odnosne i edna iz rična rečenic� a u iičnu uvrštena je još jedna izrična rečenica
(p 1 91) u su dvie lavne rečenice soplene u ednu nezavisno složen a u svau e uvštena po edna dopna pos 343) su dvie lavne rečenice slopene nezavisno sloenu a u svau e uršena po jedna dopusna
erović 28) Tu su dvje lavne ečenice skloplene u nezavsno složenu u prv je uvštena izrčna a u nju odnosa ečenica, u du zrična i u uoš jedna izična Šenoa 2 257) u su dvje avne rečence skopjene u ednu nezavisno sloenu U pvu su uvrštene dvije zavisno pocane a u du od njih uvšenaj e uzočna U du lanu rečenicu uvršea je odnosna, a u t opet uočna
(Goran , 72 Tu su rečenice skopljene u nezavino sožu U prve dvie uvršena e izrična prvu i avno upitna u dru a naQodaa e oš eda nevisno slopena
'
aleb l 3) Tu su avnu rečenicu uršene dve veese i dvije odnosne rečence
(Šenoa 2, 67) Tu su u avnu uvršene dve izčne rečenice u duu od njih odnosna (ale 1, 391 ) uje I lavnu uvrštenaedna odnosna i jedna naea rečenca, u naeu ročna a dodana je i jedna nezavisno klopena 38 4
(Desnica 17 u su dve lavne rečence slopene u nezavisno složenu U p u su uštene r odnosne a u poslednu od nihedna naea. U duue uv!tenaedna odnosna u nu jedna najea
(e 97)
38
s dij gn čn skopjn jn nzisno sožn U p s rštn dj mjsn dg o d nji jdn nmj U d gj šn izčn ročn ntktčko stojso prod mož iti ro sožno U tskom knjižnomjzk oičn o s izjg proprćinj tks prodm p s m s prpočj s k on sožn čn koj čtom mog dj oi gom zno o m siisčk mjsto koji mj njsožn pio gr tko jj ko godno i d s nm posž posn ssk jdnost ak s o sožn pk skno grđn pioi n pmj o Ko istor nag odnoaa sprou Ugars saom u pozna, zna da Koloman prvi pni Ugars i Hrats ra, ao i mnogi ngovi nasdnici posbnom naom unom kunn; da na narod bz ig pliva adru na sabor som izabrao si za aa Vladislava apusoga Trta l bosansoga da smo mi u odlučivo ono doba ad a abz brapočla tra pravo so na ugarsi prstol, g 1526 u Ctinu p Ugara i a Frdinanda za kaa svoga izabrali i tao napri sada vla da} kui tm postaili da smo mi ao slobodan i od Ugars nzaisan narodsami za sb i o na ou godinu pr Ugars i prvi izmđu si na roda austransi san pragmatičnu primili i podpiral da na narod bz Ugara i ninog sabora tao nazvanu pacau bu potpisao; da su s nai o dan danai zaonito postoĆi sabori od rdinanda pod prd sdnitom aa obdaali da na abor imao mo zaono vorn o narav sabora pod prdsdnitvom ava obdžaanog i ist »onstittions t articli Slavonia« od g. 149 i 558 o su u soo op irnosti bz prsiana od stran Ugars zani ugarsi ul, dovono sdoč: da s n ain ao dno posbno tlo samo radi spora zmna opi nai odnona i to istom od 5 va, pa i to n vi na sabor polisar ial da su na garsom saboru načinni zaoni samo utolio silu naim avinama imali uolio s s s naom samostal nostislagali; da last bansa, posv nzaisna od ugars niga drugoga do raa nad sobom nimaui, od Drav i Dunaa do adansog mora uvi s prostirala da politicw praan ovi džaa, aoprm na nams nvo za Ugarsu mnogo pr udno ipa do ina nag posbnog z masog va god 1 779 nid od Ugars zaisilo n, v da sta ra vrmna iso banso lasti i nim zmasm saborima staalo i da s i onda ad 1791, po član 8 vlast ugarsog namsnia na ov taor rain rasprostra dla na rain o spadaua osta na nam zmasom sabor m istim o i 1 članm do go 17l 5. na narodna samostalnost priznana da palatini i drugi suci z mas Ugars niao ovim rainama nis sditi mogli da s avi nai o i dan danani n samo Ugarse ngo i oi Kravina praa uzdravati zatiiati i braniti priliom unisaa zalinu to to, ostav
aui o ostala nbrona sdočansta na samostalnosti zna: tom asno da su kalvin ov rvatsa Slaona i Dalmaa aodno nza isno l napordo s Ugarsom, a niao oo potnn, pod kunom garsom, ao simbolom saza izm nas postog staal ao m i obdranu na narodn nzavisnosti nmo nia noog da traimo ngo samo ono to odv na bilo da zadimo n Mžrn 133 Odlul smo stoga sa som gospodom magnatima o kavin, oi� ma dnao ao i nama nsnosno sao vrđa i slobod a vin, da s dod nd nvoait u aroi Dlnim ncima dri sa stana pa da s ond posavtmo o bi s moglo nai la proti un na m porug i povrd, t s nama naa čast sauala, ili bo, po ratila j 12 Gospodin pričuni dsti Ps Mato i st na ov na pripov sti, svi su oni žil počt tiim i gorm žiotom im živ miluni nai udi to s v stoĆima pat na nam blatu t ga svaog prola i sni proravau da bi iz nga ivuli a dv zrna ipol ržanpničn giba nic na Uss i na oi da svtla dana da s n osa trt svagdani u ižima s samo napaa blago po talama i pui i puca prd rom clo dopodn ž Bog Mrs d aažna podloga onog obnog događaa bio tapromui žnsi alt on ispunio slku onog davnog srpansog podnva da s tu dan mali do prpao golotin žnsog trbua i pobgao iz sob ao adiva, a sr mu tao lpaloao da izpostl posgnula za nim nsvatlivo dla aa grabia zr ž ok zmu da dvors lova strlii stozdst i da tla, sdamdst i ti zca tri di sin idnu ou u u Konopitu, ar outovao na Mar o g da bi s bim vlaom vratio u sl gd zalao čtrdt ilna i sdamnast sa a mutim ao polubog nadnarana poaa dao svou iu, arsku rku prstlom gospodin Silu plmtom Lipacu Kosta nvom i dotai soom posvnom pomazano ruzalmsom d sniom ovog plaovnog smria, odovio ga i postio za čita dan ivot! ž Pok U smj ndnm pmjim očo kko pis konstj gom piod posž posn sk s Mžrnić sžmjć s poijst džnoprni odnos izmđ Ht Ug jdn jdin pod ssim gom r isič m joos soj gmnj njzn noo tžn Nj ž d mo osjtimo d si mn i izričj šo s nz istinm dgm pojsnm im rž pk n si sojstn nčn jdn sk nos šo š dj n osj čij pd d i odojno srdi zip g nim i tko zrž prndržn osjjos čojk koji j sm tim još mnogm dgm zn pisn 38
klik s se s našm samstalnsti slagali daje vlast bans, psve nezavisna d gaske I nikga dgga d kaa nad sbm neimajći, d Dave i Dnava I d adansg ma I vek sepstiala, I da plitič pavanje vihdžava apem n a namjesnišv za Ugask I mng pe veden I ipak d nća neg psebng zemaskg vijeća I gd 779 I nikad d Ugaske zaviil ne, I već da je staa vemenaI iskčiv banskj vlti I i nim zemaskim sabima I stajal, I i da s i nda, I dje 790 p lank 8 I vlat gaskg namjesništa I na ve take aevine spsta, djela na kaevine ve spadajća I stavena našem zemasm sab I čmje istim I i 20 lankm d gd 7. I nša nadna samstalnst I piznana I da palatini I i dgi sci zemaski Ugaske nikak vim aevinama ni sditi mgli; da se kaevi ni I jš i dan današnji ne sam Ugake I neg i vih kavina pava zdžavati zatićivati i baniti pilikm knisanja I zaklinju; I
t t, I stavajći jš stala I 3
nebjena I svjedansa nae samstalnsti, I zna tmejejasn I da s aevine ve Hatska Slana i Dalmaa, I kajedn nezavisn tel I naped s Ugaskm, a nik vj ptinjene, I pd nm gaskm, ka simblm saveza izme nas pstjećeg I stajale I To j zdio olo po ooj gomi Mžunćv pod nij ni glomz ni ogotn ngo mož ptiti z vć toć i zumjti z pt jn poa Po oj zdioi pod djuj odmjno i ld o ličiom svoom duljnom ti oloni stvju ptot u podu i uju j t tom aznolioću nsj živ izžjno t oj Mžnivu podu aj njmu vonu tiu vijdost Iz vliog piod to sžmj vu povijsnu i džvnopavnu gumntiju ujdnu ožn u čiu, pitom pomno �zič vu njznu zvdno st stvio j Mažunć dugi piod oi od pvog odud i vojom toćom i jdnotvnoću utrojt svojh olon
Tak mi bdžavanj nae nadne nezavisnsti I nećem nita nvg da tažim neg sam n I štje dek nae bil I da zadžim m j ontrtom dojmlivo zž"nostvnost zhtjv ovnj pam ujnosti i silii log n oj s osln C I piod nvdn iz Nhjv čl s n olon i postj to untoč svo oj vlini pihvtljiv lo zujv čittlju
Odli sm stga I sa svm gspdm magnatima ve kaine I kjimajejedna kk i nama nesnsn I svak eanje i enje slbde kaevine da se djde nedjee Invavit I vai Dlnjim Zdenima I dži sastanak II pak da se ndje psavjetjem kak bi se mgl nai ek I ptiv njene nam pge i pved
837
838
839
DOMEANJE ZAVISNH REČCA Zavsne e ečence domeću tko da e, premda u uvštene kao zavine prema otalm djeovma složene ečence odnose ko da su klop jene ne�avino Te su ečence po tome zvsne nezvsne pa m je položa. uvu ložene ečence kao I zavsnh ečenica a odno pema dugim njeznim dielovmkao nezavsn Zbog toga domenute zvine ečenice maju kopu sožene ečence samotan položaj nego ga nče mju zvsne ečence Domenute zavne ečenie uvšavju se im onm peoblikama zavisng kpa kojima e uvšvau zvsne ečenice i inače p e posve}ed na ke su nakoko one dijee na vse i po mje uojvu gavne ečence uvštene po značenu og uvšvanj Sog e i dometnue zavsne :ečen mogunvodt ko pimje zvinga uvštavnja vnopvno oalma, a l . poglvlm među pmjeima zvini ečnc šo u ovdje dani u peodm m i tav koje e mogu svati i kao domenu e Domeute su akve zvne rečence koje se n uvštavju zravno u ečecu koju vojm značenjem dopunjuju nego u dgu jednu ečencu sklopjenu s pom u nezavno složen ečenčni nz koja j adžajno pzna tekao pedkat m onu eč uz koju se zavsna ečenca uvštava se glavna rečenca ukanja a njezno značenje prez na venčku ječ zavsne ečence koja je uvršena u nju ko a zavsn ečenca uvrštena om onm pe obkam zavisnoga skpanj ko ve dge zavisne ečence ostaje sama kao lan nezavno klopljenoga nza Upavo po ome ona jet domenua zna ečenca Složene ečence s domenuom zavisnom ečencom sklapaju se stog uvijek od najmanje t isodišne ečece Te u ove t sodišne ečence 1. 2.
3.
Kondukter najavi anil! oje ta_ Kondukter e jeti
Duga e odišn ečenic adžno pazn pedika joj e eč u �oju e uvštav vemenka ečenca Ako se izvš takvo vremenko uvšavane do· bie se zvno sožena ečenca Toje tada kada e konduter jeti Ako se pak zamjenica to u toj ečenic odnos na sadaj
pe odišne ečenice može se ona tom zavsno soženom ečnicom nzavnm sklpnjem skop u ečenčn z Konduter najavi anu toje tada kada e konduter jeti
spuštanjem diel ko e ponavj dobv se Konduter najavi staniu to je tada da e jet
puštanjm emenke oznake tada peakom njezina značenja na veznik uvštene vemenske ečenice dobiva e
I I
394
Kondukter najai stanic toje da se sjeti
pštanjem značenjk przog djela dgoga člana ečenčnoga ni dov e onda l
Konduter najai taniu, tda kada se jeti Konduter najavi stanicu kada se jeti
o u ložene ečence s domeutom zavisnom ečencom Dmenuta ečenica ne mo ajat n kaju ložene ečece Ona e premetaem može ukopi u dgu ečenicu za Kondukter o je tada da se sjeti najavi tanicu
daljnom peobkom Kondukte toje kada e jeti, n ajai stanicu
pa puštnjem dajno pznoga djea li
Kondukter tada kada e sjeti, najai taniu Kondukte da e jeti najai stanicu
i to u dve dometnue zavne ečence, je u uvštene n akav načn a nj ov po ožaj u nezvno oženom sopu e t vaan Domeu avina ečenca može sog tajai na početku nezavsno loženoga ečenčnog niza ada da se sjeti, kondukter najavi stanicu Kada se sjeti 1ndukter najai tanicu
ko u amo sm peoblikama sklopljene od i on iju odš ečenca a tek su n dug načn apoeene u nu 840
Kd stoji nkju složenerečence, domeut se zavsnaečenca može I pismu ljepo rzlikovat od obične zavsne rečece koja nje dometnuta tako da se odvoji zrezom. Tko je u ovdje navedenom prmjer Kondukter navi tanicu kad se jeti
vemenk ečenca zezomjno označena kao domenuta zavna ečenca. apov d toji Konduter najavi sanicu kad e sjeti
odsunost zaeza upućvaa b n to d vemeska ečenca e domeu što zna da je avisno složena ečenca sopjena od sao dvje sodšne eče n ce i dje vemenska ečeca utena neposedno gau Pisc meutim nsu u tome ako doljedn pa e domeute zvne ečence zluju od zvisn ečenckoje nu dometnute vše po milu u pi anj nego po peciznoj pobi zaeza Kd domenuta zavisn ečenca ne toj n aju a nego je uklopjena u n teško juje zezm alikovat od zvine rečence koja nje domenut nego nepoedno uvšten je e kvu položaju te ečence četo odvajaju 35
zaezom. A ka dje na poček, uviek se odvaa zaezom, pa se u om položaju netaiz zka zmeđu običnh zavsn i domenuih zavisn rečenca No ez oza na oznaku psmu domenua se avisna rečea zike od neposedno uvštene po svom značen er so samosanije, kao dodato oavjenje i oašnjene e se soga zgovo vek obiežue posenom nonaom sgnaom koi e jsno zgančue od osaoga ečenčnog niza kao edan od ngovih čaov ada ps ee sno zaiježi a signa po se se očno om ndukr n stnu td d s sjt ndur n stncu kd s st i tma očkama ndur nj stnu . d d s st ndutr nj stnu kd s st Isto tako za dge pooaje domene zavsne čence nduktr td kd s st nj stnu ndur d s s n stnu nduktr td kd s sjt .. n stnu ndukr kd s st nj stnu Td d s st ndutr nj stnu d s st kndur nj stnu Td d s st . ndutr n stnu d s st kndukr nj stnu Tva je nteunkija izžajna od zaez jsnje pokzue da je vemenska ečencadomenuta ednako s moe pme p svm nezinim pooaima nezavsno soenom skopu Oomenute mog bi sve vse zavsni ečenia Evo pime vmens ečea koe se naboe mogu azmei kao domenute j mgu mld m kd b jznl (Šim�nović Mados ) J k u tun dugčk n ksnjsns d d u lbm pn m drtur stjšpd lm mbrlm ldnš sp (Koa H l stt k? pt s zl p sttnu put n dn u n dks b sn t znj u tu o mm d tb mm prt / l t sstr .. sr pn Lszt ssm smšm /Js sltk smšm kd j zl st (adinovć Js u m mrku pzm kd pust d mu u sst bsn sl njg psldngpslnj b sln zd n sm sbm ae, gedaa Te ečece, kako su napsane, sugeaju zmeve po kojemu su z nh konen dijeovi pazna značena koe su vemenske eče uvene, pa s one po ome domenue zavisne ečee Naveden pimje, ako se azum j ko ivode se iz skopova j mgu mld m t b bl td d b š znl
82
J kk s užn dug n knsns dn t td kd slbm pnčm drtr st pd lk mbrlm ld sp H stt k pt s zlp sttn put n dn L n t dtl dk s b sn rt zn I tu j s sm smmj s slt smš t td d lt Jz m mku pm t j td d pt d m sst bln sl g pldngpslnj b sln zdn sm sbm vo prje gde se uzročna ečenia naboe može azumei kao do menuta K da neznateda Go.ari mogsveda ne i sve da te ai nikome da
to ne reku jerinačene bi bili Gospari 0ojnović 3, 47) - Usporiše korake,je tusecestastrm pinala (Kol , 477) - Jš mal ke bak, ija ću biti I Sedam gdina star. Zbg tga mram / Da čuvam Đu (tje m bra; / Mram da Ia egapazim, IJermamažae it (Tadijanovć 130 Ugiz la gaje u srce dubo,er - na žalst te bila istina (Koar 2 468 Navedeni pme, ako se azmj t ko da su zočne ečenice u njma dometnue, zvode se iz sklopova -
83
k d n znt d spr mg s d n s d trp l nkm d t n rku t zt r nč n b bl spr Usprš kr tj b ztrs tu st strm spnl Mrm d n g pzm t ztr mm n t Ugrzl gj sr dub t bl ztjr _ n lst t b stn vo pme koima se načinska ečia naboe može azme kao domea spdčn Drgnj dkl jgspdn n lr kk sm Vm kzl (Ane ovačić Fiška lsdj nmu s ztrptl sr muj b prpun k n d gj mt ppu dl u lu (oa 2 ·M m n lst ub g I pm bš bnk Rndul kk j n prr stl I Ru s l d r slu . (oa Bud m skln mlm t Mr nm m sr djdnm zgz t I g mpml dsd (Tadianovć T s rstz ntl n nuskm z prqr l b r l nprst brbr k s ustlm ž dmm tčnskm dltu (ain kovć, Rke l zbg n n Lrk tš u ptzn knk rm t trb (oa Navedni pmje, ako se zmiju tako d su načinske rečenice u njma
dome izvode se iz skopova spdčn Drgnj j gpdn n r t n kk sm m kzl l sdj u nmu s ztrptl sr mu bl prpun t bl nk k nk kd g mt p put dl u šlu M m nst ub g upjm bš bnk Rndul tj t k
e a pme ta R ae d u . -Bud m k/na mm te Ma, em m e dedm zgazt gazga mapma te tak ka dad a e ta zanata aackm ze peu que be ceu napt bbe, t e ak k .e ta m kae dmaćem takm daektu zbg ne ne Lek tša I patzae, t b b ak ke ek eme ht teba
�
844
Evo pimjen kojma se pogodbea rečeca ajbolje može rzumjet kao dometuta Bit će agara re/a ačuaoje o tada pa, ako ostane a rame� žia glava. dobit će- recimo pet estjtaa zeme (Kolar 2, 472) - Pa n put ika zanimiveg ećeš vidjeti -jerjesve to domaći svetosim ako dođe kvo nepozato lice sa titovm a glavi is žnatom takom - akvkom u u (Kolar 2 40) Naveden pmjei, ako se razmj tako da s pogodbene rečece dometnute, zvode se skopova
Bt će agana ema anae tada pa, te da ak tae a a meu a gaa dbt će em -pet etutaa zeme a putka zameg neće de -ee e t dmaćet- te m da ak dđe kak nepzat e a ttkm na ga žatm aškm - ak tkm u
8 45
vo pmjera ukojemu se izrčnaečenca najboe može zumjei kao do meu
Šegtje međutim vim zaboavio ojudužot da ogledalo odesejed-
oj mutei u ulici iza pa (Kaleb l , 270) Naveden pmje, ako se zumje tako da je izčna rečenca dometa zvod se iz sklopa
Šegtje meutim avim zaboaio voju dužnot, toje to da ogledalo odnesejedoj muštei u ulici iza park
86
Evo prmjera kojemu se mjesna ečenca najboje možeramjet kao domeuta Još malo možda četrt ilipola saa doći će i jegova stanica Kutovec, a
odande do Bartolovca prečm putem bit će a dvadeetak minuta kod
kuće, gdje ga e bilo pue tri godine (Kolar 2, 467) Naveden pmje ako se rmje tako da je čna rečenca domeuta, zvodi se iz slopa
84
398
Jma mda ett/pa ata dć će nega taa une a dade d Bata pekm putem bt će za dadeetak mnuta kd će te tam gde ga e b pune t gde Osobto česta vrsta domenuth zavsnh rečenca jes odnosne I skopov
s dometnutm odnosm ečecama vode se z shodšne ečence. Njhovo je izvođenje rlčo od vođenja dgh dometnth zavsh rečenca
samo tolko što je rečeca prazna sadržja koju se vrštava odnosna rečen ca nešto drgačje sstavljena nego rečence prana sadžaja u koje se uvrštava ju dge avisne rečece P voenju dometnuth odnosnh rečenca u rečenc przna sadžaja što nezavsnm sklapanjem la ečenčni nz sub jekt je neka menca zmjenia koja se jalja drgoj shodšnoj rečenc s kojom se rečenca przn sadžaja sklapa u taj rečenč n, a predkat je ečenci pran sadžaja neka pokna zamjena uz koj se onda vrštava teća shodišna rečenca kao odnosna Tave s t shodšne rečence Bd e eć db azabe 2. Bde tak
Bd ma panamku ztau
Dga je shodšna rečenca sadržajno prazna jer da se rad o brodu, na se z dge dvje ishodišne ečence, a kakav je na se eće_ Subjekt je ečenc pna sadržaja imeica koja se javlja u poj shodšnoj rečec, a predkat joj je pokna amjenca Ako se teća shodšna rečenca vrsti dgu kao odnosna amjencu, dobva se avisno složena rečenca
Bde taka ma panamku zatau Pa shod�n ečenca može se s tom zavsno skopljenom rečenicom neav snm sklapanjem sopt u rečenčn nz
Bd e eć db azabe bde taka k ma paamku zatau od prepostavkom da se menica bd obje ečece odnosi na sti pedmet može se ta imenca dgoj ečenc zamjent lčnom zamjencom isptt Ako se proved te peobike dobt će se
Bd e eć db azabe e ta k ma paamku zatau
Bd e eć db azabe tae k ma paamku zatau Uklon l se sada dajnjom preoblkom z toga reen čnog za do pazna adžaja, dbva se sklop
Bd e eć db aabe ta k ma panaku zatau
Sada j odnosna rečenca dometnta asna rečenca ajnjom se pre oblkom može uko t pokna zmjenca taka koj je vrtena odnosna rečenca a sadržaj te pokne zamjence prelaz na odnosnu zamjenc, pa se dobva
Bd e eć db azabe k ma paam zatau t je dakako odnosna rečenca dometnu Tako uvrštena odnosna rečenca nj odedba, nego je objanjenje. je to onaj brod koji a lku od dugh ma panamsku zastavu pae tme pobiže određen nego je to već svim dovojno određen brodjed ini o kojemj rječ a on se dodaje ma panamsk atavu Takve domente odnosne rečeni ce isu stoga odedbene nego su obandbene. Odnosna zamjenica može se u njma zamenit zrzom a n a da se smsao ne promjen.
Bd e eć db azaba_ A n ma paamku zatau 399
remetem e a aio ložea reeica može meti tao a e joj ađe am imenc brodoja e jaa oje Brod bodje taav koji nosi panams zastav, ve ć e dobro razabire Zamjeom ii lajaem imence oja e oaa oa e Brod je taav koji oi panamsu zatavu, već se dobro razabire ii Bod takavje koji nosi paamsk zastav, već se dobro razabire Ulajajem iela raa aža oia e o Brod taka v koji nosi panamk zastav v eć e dobro razabire Dajom e reoliom može loii oaa zamjeia takav a jezi e aža reoi a o o amjec a e oia lo Brod koj oi paam zasavu već se dobro razabire U a oeja a eea ia ooae eeica omet.
0
9
Domenta e ooa reeica e može a a oeta reeoa za * Takav kji osi panam� zastav brod se već dobro razabire * oji nosi panamsku zastavu- brod se već dobro razabire o je oae šo ooa reeica oja e ooi a imenc e može taati re t imeice. e oe a e ometa ooa reeica oa e ršea amje reia lae reece po oem ažaj ooi a imec što e jet lae reeice a ta e imeica jaja roj reec eeioa iza, a ometa ooa reeica e može o rie eo e ta meca omee. A aješ oji rao o e
Tae omete ooe reece oe Sniva da bere mirise ržie i da se bo a njihov t, što ipod miloga lća viri Ate Koaić U reira 87 - On e nik e mogao ložiti a dananjim radkim odgojem kojije ađiva u žen srce raz mažeostJo Kozaac Mti aitai 26 - Dbejoš negdje za zve dama / koje e ise i zlate / modra je ravan Domja Pjeme 7 - i dim oleandre pred tarism kućom u kojoj sam se rodioNaor Noele 43) -Stanovahu centr kojije imao grads tendee i ambie me ostalima i omadić afalta Kolar 2 286 Iza tih tihih zidova, poklope ih alza spava mirno i zdovoo dobroćdni i ubazni , koji ćetrada, d ta i kad ajoa sezaca o ze projri oz elo, zinuti, iahno otrti see o i naćliti zaležane ui Ko 2 286 rođoše koz neki asad koji se zvao park, i nađoše se pred ućom cve om lampom Kolar 2, 287 Međtim pored svega toga ta tajanvena nona šetja kojoj su po eravnom taracu od itrošeih cgala čudo odjekivali jihovi korai, ila se gopođi Maji hitorsim događajem Kola 2 288 - \esto široh teškh bača i areih pregača, ad koji ma nekoć tkae gubile oći i oi noe se sada la opravice po modi
I
koja rbov dobiva svoj aroti kaaJer Kolar 2 22 - Kezelia /i vada, kojom su iš, bilaje ne dan košena Kolar 2 4 3 - "eošejo pedesetak koraka preko sajmta a kome u pasle gske rovale vinje Kolar 2 44 Nagovorio ga brat koji mje vodio gospodaro Kolar 2 47 - Otoči to svoje olaaje potočiću za, koje s uvek te i egrke d av i pvom majčintv Bož Kai 14) - Bio se čak i rastužio zb og naelniva nehaja i zanemarivaja priprema za veli po klad povorku kojje s drge trae, kakoje svima bilo pozato, spre mala opozica Maoić e 30 - onačno e pojavila njego'a žalosa ra, što se neredu valjala iza gla Mario, e 30) Naeen me ao e zmj ao a ooe eeice omen te, zoe e z looa Sniva da bere mirisne ružie i da se bo a jihov trn, tje takav to ispod miloga lišća viri On e nika ne mogao liti a daašnjim gradskim odgojem odgojje bio tav kojije sađivao u žesko re razmažeos t Dbejo negdje za zvezdama, zvezde s tave koje se ise i zlate mo draje rava - idim oleadre pred starikm kćom, ućaje ta kojoj am se rodio -Staovahu u cent, entarje bio tav kojije imao grake tendene i ambie, među ostama i komadić asfalta - Iza tih tihih zido va, poklopeih žalza, spavali s mio i zadovono dobroćdni i u azni udi ljdi s bili tavi koji će sutradan, toje onda kad stanu i kad najova ezaca kao zec prori ko elo, zinti, živaho otrti sene oči i naćt zaležae uši toje mjer i emensa eeica ometta rođoše oz e aad aadje bio takav ji se zvao park- Međtim pored vega toga ta tajanea noĆna šetnja šetnja je bila takva u kjoj su po neravom (ara od istrošeih Cigala čdo odjekivali ihovi ra ci, činla e gopodi Maji hitorm događajem Mjesto široih i teških rbača i šarenih pregača, ubače i pregače s bile tave ad jima s ekoć tkae bile noći i oči, ose se ada lake opravice po modi, mo daje tava ja rbovu dobiva voj aroii rater U om imjer e omee ooe reeice. Kezena vada, vadaje bila ta jom s išl bilaje ne da oea rijeđoše još pedesetak raka preko ajmišta sajmiteje bio tavo na kome s pale gske i rovale vije-Nagovorio ga brat bratje bio tajji muje vodio gospodarsvo - Oto to voje olaaje potČiĆU uza sze tave koje su vek iste i egrke d aviru pvom majčisv Bio e ak i ratužio zbog ačelnikova nehaja i zanemaivaa priprema za ve· pokladu povork, povorje bila taa juje toje tako kakoje svi ma bilo poznato, spremala opozia CU oje rmje ometta i aia eeica Koačno se p ojavla jegova žaloa rua, aje bi/a ta što se ered vaala iza gla
I
f
54
U
54
3)
U
U
U
U 1
854
l.
n
2 3.
.
402
403
tio to je ono što jejoš vie avitao beo gopodina atni - Ba kandže okovane udarae su oštro jedne o dge a ke se ko rtai upie po btinaa to je ono što je dode protpropino ai se godno suša Doktora je aerao u koji rog ii opozicu toje ono što je svejedno i vadao uvereno preko četiri čak gotovo pet pnih godina- jecejoj načenik ne ogao dati ii ih ona ne oga iati to je ono što je uostao svejedno kad se kae da djece ni iai Unoavaju t gavnic oporeo kojije šao pronit i podrugiva nje toje ono što je najboa obrana - ako ne preai granice aar kog probi
oje ono što ejejako ačudio Rečenica i a zavisno sožena rečenia mogu s nezavisnim skapanjem sko pii ko da tvore ečenči niz
Si šuei to je ono što ejeja začudio
Danjom preob ikom može se ukoni dio pana sadraja pa odnosna ečei ca ostaje u rečeničnom niu kao domenuta
Si su šei eje jako začdio e dvje rečene mogu s skopti ečenčn i obutim edom. Tada se neće odvoji zaeom, nego dvjema očkama
Toje ono što ejejako začudo svi u šuei i daje
56
Ono što ejeja začudio vi šei Što e jejako začudio: vi šei
u je moguće supnjevio Ukanjanje dieova pna sadaa suponom, občniem redosedu ečenica U nzu o ne moguće * Svi u šutjeli o no što e je jako ačudio Rečeca l . mogu se, dakako i same skopii u ečenični niz
Svi su šutjei to ejejako začdio
To ejeja začudio: svi šei
Nahrupia djeca i še
Kako je sadaj ečenice pran su ečenični nov po sadržau posve ed nak oma s domenuom odnosnom ečeiom, tek su m zičia snaktička ustrojsta 855
Božić uran i se prime ode iz ovh skopova
Vaa gopodinuškau raretati ta kada govori toje ono što ga opet ne ao trda taje - Podgorkijoj se široko naoni to je ono što u ona vro prato odvrati - Savse pahirio od debee kobie i poree 04
o e rečenčn niz
Nahrupia djeca nahupia djeca i škoe
Evo pmjer s kvim domeutim odnosnim rečenicama
Vaa gospodinška raretati ta da govori što ga opet ne ao tda staje (Ane ovačić Fška 87) odgorkijoje šironakoni što u ona vro prijatno odvrati Ante ovačić Fiška Sav se pahi rio od debee oie i poreetio štojejoš više zavitao eo gopodina satnika Keža Bog Mas 781- Bandže okovane udarae s oštrojedn_ o dge a rkee ue rč pie po butinaa štoje dodše o tupropno ali se ugodno uša (eža, Bog Mas 87) Dokoraje ae rao u koji rog il opozicu štoje svejedno i vadao vereno pre četi ri čak gotovo petpunih godina (Ro Marnković, Ruke 9 - Djecejoj naenik ne ogao dati ii ih ona ne oga iati što je uostao ve jedno kad e že da djece nis iai (nko Marinkovć, ue 54 Unoavaj t gavnicu oporezo jije šao proniut podgiva nje štoje najboa obrana- ako ne preai granice aarg probitka
svm je m primjerima dometuta ečenia koje god vste bia pema osaom dijeu soenoga skopa i u odnos avisga u o dnou nezavisnoga skapanja Zao i kažemo daje takva zavisna ečenica domenua Neki ngvisti ovu kvo domeanje apozica pa bi za domeue zavisne ečenice ki da su apoici i da su apoitivne Po to einoogii apozicijaj e svako nevsno skapane rečei ce sj ed nakim dijeovima pase a ono što ostne kad se ukone djeovi koi se ponav jaju kaže da je apoa onom rečeničnom usrojstvu u nizu iz kojega se ti dieov nisu ukoni o b ba apocia i prmjeru
s konjenm dijeovima koji se ponavjaju Pema upavo spomenuoj temi noogi bio bi u drgi čan apoicija prvomu
Zavis apa ia pbim uttva 85
Rečenie se mogu·pi i tako da uvtna ishodišna ečenica e dobije smo meso u sosvu dge ishodišne rečence nego pi akvu skapanu gubi svoje ečenično usojsvo te se zaie svaki rag njegove samostanosti akvim skopenm ečenicama predkat uvšene ečene ne pokazuje vše gamtička svojsva predikaa i poaVjuje se peobikovan kao vojesan dio jedinsvenoga ojsa u ojemu se javja samo jedan peda Iedno eče nično sojsvo može tako u zim obiima sadati više pedikacija od ko j ih je smo jedna obiežena grmačkim kaegorama pedkata a ostae se uvšavau u ečenično usoso dgačijim gramaičkim oznakama Po nima se uvršeni predikai mogu prepoznati ako nisu obiježeni pavim predkanm obiježjima Peobke kojima se rečeie gubiak vastitoga utojsa uavaju u edinsveno usosvo skopjene ečenie esu: atriba predtno prošii� vanje innitivizaca i noinaiaca
405
858
Zavisno sklapanje s peobikom usosa uvršenih rečenica važno e izražajno sredsvo jer omogućuje sažeos i uklanja monooniju što bi nastaa od nizanja predikata za pedikatom, uvijek u istom izričiu oblik. Preobliko van emj ednih predikata i nihov im uvštavanjem rečenična usojsa šo ih otarju drugi smanjuje se b ečenica poebnih u disursu da se i zreče nek sadaj Izrcane se ime skaćue a sposobnost sšaea il i čaea da pima jezčne poke bogaije se i azoike zokup i ako boje skorišćue Vješ siist posiže akvim izrajm posupcima poticajno opterećenje i ano vsno obogaćenje koneći se s osjećaem prave mjere takvoga gomianja predi kaa u jednoj ečenci koe bi moglo dovesi do preopeećenosti i preza sićenosi Tako su u ustosvu rzmjeo ake ečenice:
JBCA 86
Dba avea pe a avnj azad deanj pnaje v anaje ađvanj Adn zae na t načn Benjanv ada
sadžne predikacije deve ishodišnih ečeca 1 Aeaje tvana ađvanj ae na nan (ovo e srosvo osalo bez preobike i u nj su uvršena sva dga preoblikovana) Aveaje db uvršteno atbucijom) Aveajepea azad ušeno abucijom) 4 Razadaje avna uvršeno aibuciom) 5 aveza je pea deanj (uvršeno nezvisnim sklapanjem i Uklanjanjem deova koi se ponavljau) Mdeaj pnaj (uvršenonominazciom) 7 Ad ađje uvršteno nominaizcom) 8 Nan je a adva (uvršteno abucijom Radv Benjanv uvršeno aibuciom) mjeso da se u d iskrsu že svih deve ečeca sklopjene su uj edin sveno usosvo edne edine nabijene sadaem i pomao zahtevne za čiao ca ai p riopćano mnogo svrhoviije nego bi bio zvučen diskurs u kojem oš k omu pojedine rečenc onko samostne ne bi u sebi no sie s ve sadajne eemene poebne za nihovo puno aumevanje i uvrštavaje u sadrjnu cein pa bi se te veze samo s mukom usposvae Odale se jasno id kako je zavisno sklapanje renica s preoblikom njihova usojsta važno sedso jezične izržjnos i i nkcionlno svojso jezičnoga susva 85
Rečeice skopjene uršvanem s preoblikom srojsva ušenih rečenica jesu najsloženije od svih složenh ečenica vršene rečence su u njima najzaisne Ai kako u njima postoi samo jedno ečenično sosvo i predi kai ušenih rečenica nemaju u njma predikanih oblježja akve se ečenice gmaičkoj aščambi kakva e do sada uobičajen i nisu smale kao složene rečece nego su se uvršava1e među pte pene o svojem površinskom i neposredno očjivom usrojsvu on i isu sožene
406
Arbucjaje preobika zavisnoga uršavanja kojom se odnosna rečenica uvršava uz koju imenicu u gavnoj v t p) akve s odnosne rečenice onda zovu atbute rečenice aje preoblika međuim samo pri korak u po stupku atibucije Nime se sklapa zavisno sožen a rečenica Dgi s e koak vrši na akvoj zavisno soženoj rečenici ime šo s e dokida rečenično usojsvo zavisne rečeice aibune odnosne) i nezina se predikana iječ bez predikt h gamački ozakauvršava u glavnu i sada edinu rečenicu uz onu ime cu kojoj je bia atbuirana odnosa ečenica Nezina pedikaa iječ pesa je ko biti predikaom makar i zavisnim i posje odredbena iječ uz imenicu Kao kva onaj e obiežea određenim nepredikanim gramatičkim oznaama grmaičkom usrojsu rečenice oara joj mjesto imenica bez obia na o koji poožaj a imeca zauzima istom tom sjsvu Ona može bii predi kana riječ sama ili u prjedlžnom iazu može biti subek može biti pri žna oznaka sama ili u priedlžnom izraz i može bit obek također ii sama ili u priedžnom az Na svim im mjesima u rečeničnom usojstu može imenica dobiti odredbu peoblikovanu iz predikata aibutne rečenice akva se odredba zove att.
86
Abut oara mjesto u rečečnom usojsu neka imeca i on kao nje zina odredba posredno dobiva preko te imenice mjesto pedikaa subjeka plžne oznake ili objeka pravo se po tome i vidi da aibu nije rečeničn dio kao dgi e šo je predika ne može nikako biti i subek što je priloža oznaka ne može nikako bii i objek što e subjekt ne može nikako biti i pr žna oznaka nti ikoji dio rečence može ikko bii ujedno i ikoji drugi dio rečenice ili njegov dio a aribut to uvjek es Vidi o ome u vezi s abunom ečenicom p)
86
redikai aibuh ečeca ne peoblikuju se u aibute sasvim slobodn o i neograničeno nego'za o psoe odreeni uvei Ni gramaičke oke · svim aibuima dn3e oebno e soga pojedinačno razmoriti zičie se abu eobika ishodišnih rečenica u aibue ne uvjek fakulativna i ne zavisi samo od siskoga izbora pa niti od sadaja koj i eba ireći [ma akvih isho dišnih rečeca koje se moraju preoblikovai u abute i akvih u koje se mora ju uvsiti buti Takv su abucie obvezae ako će rečenice dobii popu no i vaano utojso dev atbt
863
Ako e atibua odnosna ečenica uvšena uz neku imnicu u glavno svojim subekom a pedikanajoj je ieč pidjev onda se na njoj može izvršiti dgi korak u abuciji djev z njezina prediata postae tada aribut imeni ce kou je bia uvršena abua rečenia Gamatička je oznaka toga o do
407
sa slagane atbutnoga prdea sa svoom imenicom u padeu. Pridjev dol ka atbut u onaj padež koemje nega menica rodu i brou slagao se a pride s menicomo š ka predkat atrbutne odnosne rečence er se slagao sa sim subjektom a taj e mra bii isa ona imenica kju se dnsna rečenca uvrštaala glanu. Samo tako se mogla uvstiti kao atbua A predka jj se može preblikoati u arbu samo ako e urtena sjim sub ektom ga se pidje ka abu sa svojom imenicm saže rodu, brju i padež T mu e puna gramaička znaka ka nsi oblježje ba kaka u postpk aibucje Od shdišnh rečenica:
može se dnosnm sklapanem dbi zaisn sžena rečenca Oblak kji bl plvi p n bu
Odnsna rečenica e u arbuta er e uršena uz menic uvrtena je sm sbjektm i predkatna iječ oj j prdev ime su ispuneni ujeti se ona preblikuje u abu l blak plvi p nbu
u e abu prdužen subekL Pdevsk atbu sj slski neuanu zičau sped se imenie Ako se sai za mnice dbiva se svečan i emono nab zraz
a ni mpima
Vja i mpima vikim Vai m djdviu Oblak bl plvi p nbu
2 mpi viki
može se dnosnm klapanm (v 505 dbi zavisn složena ečenca Va niš mpima ji u viki
Odnosna ečenica e t abuna er je uršena jednu imeicu glavno rečenc T je imenica mp kja je u o rečenci objek u nsmenalu Kak e pedikat u aibuo ečenci pdev a onae u glanu uršena svim sbektm mpr preblkoanim u ezničku zamenic ki mže se na noj dajnom preoblkom zršii dgi krak u postupku atbucie Pe dka pride viak urava se tada kao atrbut uz imencu čmp u prv isdišno rečenici a pride se vć ka predikana ječ slae s m meni cm d brou (množna mukga roda a uren u nju ka arib saže se s nome padežu (insmena) Va niš vikm mpima (adjanoić edikat dge shodišne rečence e prsa bi pedkatm Nie še obležen predikam gramaičkim znakama nego aribtm Osal e oš samjednojednsn rečeno stjso ali su nemu pak dvije predikac je edna izrena neposredn, a duga psrdn u e atbut pdžen bjeku. Od isdšnica . Vai mi ddvinu 2 dvia a
mže se dnsnim sklapanem dobii zavsn slžena ečenca Vai mi djdvi ka a
Odnosa je rečenca aibtna er je urena uz imenicu uvrtena e svim subektm i predikatna iječ jj e pride me s spunen uei se ona prebike u atrbt: Vai mi djdv Šena 2 62 I t e arbt pridržen beku. Od ishodišni ečenica
Oblak plvi p b 2 Oblakj bl 0
Poslednje dve rečenice prde s s aribm za menice u vakom edu riječi Djdvinu m i u vai nbu plvi blak bl
l Plvi p bu blak bl
Ako aibuta rečenca e uVršena so im sbekom ako predkatna riječ e pidev neg npr glago ne mže se nezin predika preblkovai aib Od shdšni ečeca Vvi db vid 2 Plaia j a vvima bla
može se odnsnm sklapanem dbi zasno sžena rečenica Vvi a kjima plaia bla db vid
Odnosna rečeica je aributa jer e rena menicm ka e di pre dložnga zaza sto ka priža oznka i predikana ječ-C e pide Al na n e vrena soim sbkm pa s e za nezn predka ne može pre obkova abu Od sdši rečenica Pa gi Pa la može se ekanjem pe dnsm sklapanjem dbit zaisn slžena re čenca Pa ki la n gi
Odna rečnica e u aibuta er e uvšena uz menc što stoj i ka sub ek tenaje svm subekom Al predikata eč oj e pdjev neg gag, pa se zat u neanm standadnm slu akga knjževnogjezi ka nezin prdika ne mže preblikva atibu 409
s n gr 1015. 86
1 K st n bgu 2 Kp s k
kkv
j
K ku s k st n bg
d U
prdjk
86
66
Pk kp hb vtv, st�dn j kn p Sdn kn, j sr stdn kn tudn dn n. sdn n
v 5
kn. stdn
86
stu
j s vr stdn n s v
Obk} b Obk pv nb
sc v 0
sdn kn
stdn kn
bk pv nb b 41
•
Oaje e ni abutno odnosnoj * Oa jje e p; ne Da bi se aka predika atskom kniženom ezik uoće mogao izazi mora se reoblikoat aribut Iznmke od oga aila samo su idne Može se npr reći nenje gaen za azliku od nuen je jenč ali je to zarao atbut sutenu zalhosnu imecu. Puni e ia dakle nsuenje gaen nsu en, nsenje je nsuen a o e skopljeno od enje n uen i nenje gaen odnosno nsenje je oboe s obezatnom reobkom predikata abut Ptome ride jenč nea lizra s obzirom na određenos ai se odje uzima kao odrđen. Pride iz predkaa aribui rečenca uršaaju se ko abuti uz imenice što stoje samosalno il u prjedžm ima na mjes si dijeloa ečenca Ti pdjes abuti mogu bii određeni neodređeni a njhoa oznaka po određenosti može bi ržena il neuaizrana Se se te moguno si pođuju pmjema a) U oim pimjema neodređen abut soi uz meniu kojaje rečeničn subek: Kad ujuu dan a I n ajada dap uane (Reljkoić z jaa aja e nj Nr - Da aac če esjed (Ian Mažanić - Muda Tučn a neu u je, I Muda Tučn ud dgaa (Mžrać - Od Jaa uj udan u (Šenoa Čeu en au j da ud (Matoš -Napegaenu gnje aa an (Tn Ueić - Zđan e če e ača Tadija noić 79 - Uanuće aegdenpug adijanoć -Za e ne nadan a a, / jeec pun adanoić Ban sah ue u (Kaleb , U sime im primema lako sosaiti obti predikat sadržan u arb Kad uju dan ane .. Danje l jaasaja nj- Knjje je Saac če esjed - Saacjeda l Tučn d dgaa - Tunje uda - Od Jaa j u uje čudan l . Čeu azu Rauje en - Na pegaenu gnje an 2 Ranje aa - ee če u Leeje aan - l U anue aepug ugje gden - e p jesec 2 eecjepun (sečan emotan izrča abut se rštaa iza imence) Sah ue u nj Sah je an b U oim rimjerma određen atib sto u menic koa e reče subjekt Dd padd a I n unu ne ppa (Došen Dć će nje u cn pea NposL - Ja! Čujgase s ga du Očajn
87
Z
dah s e (Kanjčeić fgn se adnade gn gup e (Matoš Ta u dan j sa gad (Mtoš Tud jea ed as (Matoš Sup gnjen de ad ped naa a pen sa p e jedč (in Ujeić Nazor -Sa M geda a ga (Koar edMa de deč a (Koar Kauca negdje auca h esn (adija Sueen noić 8 - SeJuaj pe ua aja (adjanoić je u je epa ad e uud (an Kan I u tm e rimjema lako uspostavii vobini predikat sadan aribu l Dd padd a unu ne ppa- *Unuje n l Dć će njeu pea- *eaje cn - Udah e *Udahje čajn f naedne sade gn gup e 2 Naednje gn l . Ta dan j gad *Gadje a - Vjea ed as *Vjeaje u l . Sup de adped naa 2 *Supje gjen - 1 Za pen sa e sjed *eje p - M geda *Ma je a - ed Ma de deć *Dećje a - 1 uca en- *Benje h- Juaj pe ua aja *Juaj je se l Je uje epa *Jeje ueen U sim tim rimerima redikat uštene isodišne rečene obezatno se preoblikuje aribut i samo se tako može izrazti To je označeno zjezdicom sred ti ishod šnih rečea U aibtnm izrazima kao c pea a gad sa M se Juaj obezao dozi određe pdje e s to semantički nedjeljii zraz koi i eli označuju redmet ili osobu a ridje u njima uijek identiira redmet ii osobu koj i bez njega ne bi nkako bil i identiira Tu nma slobodnoga izb o a između odeđenoga i neodređenog prdjea Gedamo i na značene ti ia može se reći da e u nima abut obe zaan jer imenia bez toga abut ne znači isto šo znači s njime No o je tako samo ako se želi izraziti određen sadra nače imee i djei tim izi w ulaze kao i drugi se rediđene sna dnose a se to idi o o dje naedenim isodišnim rečenama One ete po die skua zače isto šo abu zraz koji osuu toga je obezanos t abuta semantička ali nije snaktička Naedeni aibutn izrzi su saki o edna jedinsena jedini a smantičkom srojsu rečenice a sintakčkom su kao i si dgi ai bun izrazi sastaleni od a osebna dijela imece i nezinoga prdjesko aibuta koji je obezatno preoblikon iz edkatajedne isodišne rečene. c U om mjerima aibt bez iažene oznake odeđenosti (mofološki doačan) stoj u imenicu koa je u rečenic subjekt Lju ce snsa gpda (Kačić Rzgoor - J ade sa sua I -da Bg dade da se asua -I ju Tuc d na ae d anjj e nadae (Reljkoć 10 ) - Sad u g ječanje pa e (Kaniić - Suaa ga anana nja (Nj - Da e ne uje naca Nos Tu nejeuje na (an Maranić
9 - A to aja? Što ć aja tuna? (Ivan Mažrani 9 - unano c na boa (Šenoa 2 33 - aa uj oa otna (Šenoa 2 33 - o zna co go (Šenoa 2 35 - Na n u noga koa oa (Šenoa 2 3 Nagajjzatna una (Šenoa 2, 2 -I ća ta o t (Šenoa 2, 239Mo Tuopoc tu uz njh na konja (Šenoa 2 21 - Vk tatn n tatn (Maoš 23 - jubcu uhat a tnđ tah (Mato l 2 - Npatk aon nu poa (Nazo 2, 35 - Nata noa čaoa (Nzo 2 25 n u k c na uu (Tin Ujevć l 32 taa a azaa pčno bzo (Kola 2 No pokta knja n aa otkuat (Kola 2, 32 Na n naaga njna (Tadijanovi Cn o atu Cn o nau . (adianovi 25 U kuć zaaa ana učaot (Desnca 96 Šo tpnca a čua a n okznt (Pe 3 Na zaou uzuj aa n (ei 3 s tk kap btna oa (ei 1 1 -Ba rua oua po (Slobodan Novak Misi 15 I tim je pimema ako usposavit pvo pedika sadan auu: l juto c gopoa 2 Gopoa u onka l . Jo a kua 2 Sa oobta l Sa jča ptza 2 Jčanj j goko l Suaa ga obnja 2 Robnja j tanana Rč n kotuj noaca 2 Rj oba Tu n jknuj 2 j na Što aja 2 Raja j una 1 Lc na boa 2. cj punano 1 Koa uj otna 2 Koa j paa l To zna goj 2 goj j co l . Na n u koa oa 2 Koa u noga L Na ga jojuna 2 Kuna j zatna
A ta ot 2 Čtaj a 1 Tuopoc tkaju njh na konja 2 opoc u o l Tatn nu ta!tn 2. atne u Ljubcu uhat tah 2 Stahj atnč l on nu poza 2 Aon u npat Nta čaoa 2. aojaj noa l n u c na uu 2 c u k l Sa aaa pčno bzo 2 Staj čtaa No knja n aa otkučat 2. Šnja j pota l Na n naaga 2 Naaga j njna l Vo atu o nau 2 Vo u c (dva puta) U uć zaaa učaot 2 učaotj ana l Stpnca a čua 2 Stpnca j !o Na zaotu uzuj 2 Naj aa l S tk p oa 2 Roa j batna l Rua oua po 2 Rua j ba U svm tim pimjema pedika všene ishodin ečenie obveano se peobikje a ko se pdev sva ao odeđn Ako s pak dev svati ao neodeđen o e peoblikovane faultaivno ea om svaan ebao dale svakom pimje dug odšnu en onačii vje dom ii ne. Sgo je da abom izaz oba č pidjev identicia, pa se moa svat kao odđen
I tim se primjeim očije dje sitktičo usrojso rečeice rzličto od sematčkog. Ishodiš rečeic T u sit-tički je bespri jeko rečeic s subjektom i meskim prediktom, semtičk je smisle smo o ko rječ njo svki put im do zčee Tkođer s tibt izrzi dob r p i č svki po ed jedsejedini c semtičkom stojstv ečeice, sitkčkom s sastvljei d dv poseb dije: imeice jezio pridjevsko tibt Ko tribti z imeicu šo stoj ko sbjek vrštvj se i posvoji pdevi I oi s što se oznke određeosti tiče etrliziri v kou oč (Šeo 39 - opžo požu ovo Nzor , 4 - ko u d g očv o, I k u r (dijović 9 - Zkv p pogd (Kleb Poi žee lice 08 U pčkom izričj rdo se uvode posvoji pridjev od prezme Iv Bguov p vok (Kor , 4 t se m ou spostvti predikti iz kojh s preoblikov ovi ribti Š v kou oč Oč u l opo požuo L ovo l ko d g o O u oč l. Ž p pgd Ž Zkov [v p vok v Bguv Uvršte ishodiše ečeice ovim s primjeim sme preoblikove iz Oč u L Or u o Ž Zk [v Bogur (O toj preoblici v t , - 93 i 98 - 935 Ako ime objek tih ishodišh rečeic dobje tribt e peoblkje se u posvoji pridjev eo eiiv izrz l Oč ppdu p preoblike se O ppdu po to se opet preoblije O u p
S
4
j predikt moe posti tibt v ku oč p O kvim tibutim v t 8 i d e) ovim primem eodređ ibut stoji z imeicu koje ečeci predik reč p kum M (eo , 3 -o z k dob (Seo 3 - k k (Nzor , 3 B Mko ovk užb (Kol 3 ugk b pu (Kolr , 35 - V čud ovk (Kleb l 8 I se mo spostviti predikti z koih s preoblikovi ovi tibti l porok Pook r l Eo dobr I . K Kk o Mk čk Čovk užb l bo pu Pu dugk čovk Čovk čud vršteim rečencm predike pidev eodeđen p se kve re eice mo jvti smostlno preobik tih predik tibte je fkl� v shodiše rečenie B Mko čoki čovk semntički s edo voje e meic čoknim ne dolzi ni kkv posebn znče o su pri i poui predikt li nepopn iekov (Vid 3 ek je po tek ribunom zz čovk ub i čud čvk l se pokze d je stk ičko stojsto dro neo semntčko S ičo je i s ishodišnom ečeom k er je smis kko Je t riječ potjeblje osvd l e odsd jedko dobr š Cr pook pokon vor semtič edelivu cjein z koe se zčenje e d rstvit n znčeje imeice i bt No sitički se i r z sstoi od dv poseb diel od imenice i od ezin ibt ) U ovm primjerim određe b sto z menc koj e rečenici predik eč Od o b pv rgv (Reljkovi 9 bdmm v m (i evi , 30 Ir um m Krle , 59 -
j
417
Boemrsn sban (Tadanović 20 I Pokazalo se dae Neda po an man smlan preodla (Ivan Kušan 29) se mogu uspostavti predkati kojih su peoblkovan ov abu:
l Onda e on b rgoa 2 * Trgoae pra
i ao dalje.
obvezane su. Preoblke pedikata s određenim pridjevom I atrbutu
stoj uz g) U ovim primjerma abu bez zažene onake određenosti a ječ: mencu kojaje I rečenc pedikatn 207) o o b ružna bla spava I da se s krmkom spregne krava (ošen 2. (Klež s etsk zap nj her a bl je Okćka gora (Šenoa 2 , 32) To s (Kolar 2 , e§še nakostr pakkose al mse n. dfna s Kražn 9 5) 2 2, S l) Jasamjtar 2 8) Al djete/najea goveda opasna bka (Koar ović 72 ) nj sac / koj slša šmor otkosa trave na lvad (Tadjan 13 0) (Desnca sel jek čov najbo eno nedvojb kčše daje Mlenko 8) 22 šan e (Ivan K nema šal Vznate da s to strašne mrcne das ma
_
_
men u pošenom pedikatu pipadaju ov atibut
po I Baa joj sn kaojedno rješene (esnica 94) - Za Lovr obroc
stadoše prava mi (Desa 9 1) svakaAbutn Okka gora vlsttoje ime, pa unjemu prdjev teba
ko shvai kao određen je nedvobeno denifcra. ) Kao abu predkane menie povrđe su i posvjn pdjevi 3, 15 8) Onaje Ono tje kurno kople. / a na me od Senja Tada (Npj lovčeva ženka (Peć 5 2 )
u rečeni ) U ovim pmema neodređen atbu stoj uz menu kojaje
objet
k Dovedoše mlada v(mra {Kačć, Ragovor 16) Uvalio m crn tala lšć šap e hanoj / ala jenčac sv e v torb Npos. 3iO) elen sj gadna (Kančevć l , 53) - ednom je ptala Vladma kako može onako opet je o Protsnu 1) 8 Vnčć Poroda vć, čoje tjeti (Šimuno dan malo odah užasnut uzk (Kleb t , 178 ) - Proela b an će čta
nula (Desnica 9 8)
čk Abui zra c komadje po načenjujdnstvena celna, a sintak
je dvodijelan
u rečenc j U ovim pimjerima odreen atibut stoji u imenicu koja je objekt od trave Pratla sam braca agog(Katančć 3 t 3) - ez m, zemo ve 18 7) ovć (Tadjan /:ae ug ku Den pl mekan sag adijanovć 55) znalo da sprema Požudno udahne svjež zrak (K1eb 1 79) - Zato, ako se a on čepokon e sltlo d jer se n oleva, dgo po čdlose što tako
18
san (Ivan Kuan 233) abela e zabrala pra odgoor (van Kuan
23235) I aibu u objek u genvu
Noog pokrea ne blo (azo 2, 236)
o�i pimjeima aibut be zažene onake odeđenosi soji uz . ) kOJa mecu Je ečen objek Kad ga ma odgola be / spros m gzda dok (Kačić Rgo vo 18) Zl nak Mloš načo /pospaa sagda oko podne 2, 39) A n os mrko pti no (pj 3 1 ) Vdš zaem ušu dg (va Mazuc 9) - Msl aga saoake msl (van ažanć 67) Cek nema na seb nego š gae oe opanke (Šenoa 2, 3) Al e Kaa opom nečse ke popara (Senoa 2 37) Ztvorena raza se raa (Šenoa 239) - Kau o čdnoa kos maš, bo! Mao 1 2) Sad bh mogao zdržai noe napore ao 2, 392) On zgb sara mr Nzo 2 6) Gorake ena pelna / mračan e le oroa a apm žar lnšak(Tin Ujević , 96) Dea čdnoao ole male lke (in Ujevć I 266) Gledam laesne Klea 2 28) - re skačem šmsk pooke (adanovć 5) Hoo bh zre reč nasla:I Bra (Tadanovć 7) Vrba spša mekane grane / a ledn (adija nVC .82) Al me e spo da sasm zbrše pobđeno nepoerene (Desca 1.29) rs s skaal o da e doao srn kug (a, obovo 9) - Case mao pno poerene prnalo m se dae o e . se može i grad ruš (Pic, oboo 22) da od onh s m bek u dgm padema osm akuzativa Dono sam noh kga (Maoš 1 , 2 3) Dugoe tebalo dok sam spo zna da nemam slikarsog daa (eža 2, 272) - Gzela se naše smala . repoma (eić 3) lam o abut imeniu šo ečen stoji kao objek potvđe su po pdJev svoJn U nhje neuliiana onaka po odeđenos Da sn o! e an oen, e bano er (Šenoa 1 ) - z dane čem . . (adanC 5 1 ) One obhao rarou lčnos (Ka dolazak mn eb I 68) bjek je sičan i geniv u pedka kojije vk Očeog eno groba (Knjčevć 1 9) v m) ovom pmje odeen pdjev stoji ko atibu u imnu šo je pi lona oznaka ele mka za žesto sša/Spas blagosloe kša shom a (in jevć 1 305) pmjema stoje pidjev bz izaene oznake odeđenost uz . ) šoovm menC je ečen piložna onaka 41 9
umii i kad večenja men zadha po belom cveću voćnjaka zavoi la ćna vaa (Šenoa 2 44) Alapićev ubač zabi a za njim ve ube, zaavnik podignu banku zaavu, a za njim dge čee voje zaavice (Šenoa 2, 240) Lažna pica kuka: pah da zadnjeg aa / l buduno našu zauvekpogebe! (Kranjčevć I, 13) z daine ši ajni uzdiaj / Lena noć e vla zlokobnomu au Kranjčevć I, 51) Na podbule vjeđe ežak jeda an /Ko na lice da e cni veo klada / Koz nemie jee oje umoan / O kako bi duša zaplakala ada(Kranjčevć) Kao vel iki Dideo čezne za nedalekim čaom da će poednji vlada vijei na cevima poednjeg većenika(Maoš 239) Pozo Sepanovog Doma I Piča goki an; I Modi amjan i aoma I Puni vei an (Matoš 5 16) Skuhao je Zajeaku bunu i oboio veožnog Riića (Matoš 5 267) Zbojit ćemo pae na akrioj klupi / u cvjenjaku gdje miišu eede / dok u an mtvai pada živo upi (Tin Ujevć 2 6 1) U božićnoj noći linim naja / i gizem neopanu poeinu (Tin Ujević l, 287) dok vjei dižu k velom nebu uke / voda bi za ua bila napoj medan (in Ujević 1 305) Pod uim uncem čeli e kamen, od aj ne žei bujno lišće vene (n Uević , 37) Ta e o je faalna eč (Kža 2, 285) Svibanjka mjeečina, kada ue acvjeani keenovi na noćnom vjeu Keža 2 272) nače baše on vjeki čovjek a pomalo i ai momak(Koar 2,23) UavšiI Odezah granu vbovu Iagadih vialu inu / Ja, em (adjanovć 47) Bediča, uveče anem iped golemih akala I pazim u ogledalu zelensom voj lik(adija nović 49) U uci mu vinu šap I Za pojaom zaaknue viale (adanović 59) ebapebodii nelogično da ne čuješ njegovo opavdanje, nego da odgovaaš vojem uvjeenju (Kaleb l, 72) Gaani u e pogledaval izazom zadovota nad im civilnim kuom koji u okrili u vom elu (Desnca 129) - Samo u Gizelini pi znali kolikoja mua moam poći da bih zabiežio nekoliko uopokih ečenica (Peć 33) Sjeo am za o I psoj čmi i počeo žaki vojujabuk (Soodan Novak Msi 5 ) Tu mo eo am evi, i ako odao voj av (Ivan Kušan 238) Oada am imao vog podavača mdivih ieva iako u ovom čaujo} niam bio hvaio velik doživaj (van Kšan 240) -
_
-
-
-
-
-
-
tm se prmjerima vd kako je u pdjeva zor gmačke oznake određenosti sloodan zavi od oga da i se aibuna odredba shvaća samo l
I
kao kvafciane i kao dentciranje acanjem. Ozaka odrđenost ovezana je samo onda kada pridev svakako dnfcira nako samo ne kvacira o su pom redu abni zrazi kao vastia mena Mali Lošinj Dobi dol, Mini k usajeni izaz kao ai va, pazni kp, upi ku, bzi vlak, edovii po. 875a
26
idevs predkat može se preobkom vrs ao atbu uz mncu koja već ma pdevski aiu. akav aut ne oda odreda samo men nego čitavomu autnom zrazu uz o e uvršen
Od sodšn rečenca 1 Ovanuo je dan 2. Dan je veda dobiva se preobom abucie skopena rečenica s aim izazom: Ovanuo je veda dan At veda es odreda imenice dan U tu ečenc može se preobikom acije uz aibni zzveda dan vrsi oš prdevsk predka ishodšne ečence 3 Danje lep ako se dobva sopjena rečenica s dva atbuta uz imencudan Ovanuo je lep veda dan U oj su rečenc sada sadžana predkataedan ečen ravo, a dva nezrav no Abt lep jest odredba abtnoga aza veda dan Uz svaku se mencu u rečenc može uvrsit neogrančen roj atuta a svak od n može ima i piožnu oznau U občnom i eanom edu reči sv aiuti stoe spred svoe menice Mog se, medm, ne samo adi sske ekspresivnosi nego ad uravno teženega rasporeda da se rzije monoona rasporedi ao da abt so e s oje sane mence aav e npr nasov edne see Akademnh izda nja Sai pici hatk Ovo su pmer s više atbua u ednu imenc U nma je neaizirana oznaka odreenos. Odbiše na Lika i Kbava I plemenia hvaka džava I i va Koa do vode Ceine (Kačć Rzgovor 142) Niu čai pane gdipoždlo ia, Ijoš neće da ane neg želudacpia, /nego tpibiva ajka ado pavaI dagi mi pova lako pokoj pava (Kanižć 85-86) Pogledajmo indi line I odma kućne aešine (Došen 204) Na pioju poenoga unca zeleni e po bežucima hrakoga Pigoa mlada šuma a iz zelenila poviuju beli plemićki dvoovi (Šenoa 2 32) pod bele azgaene košue poviuju šioka pa (Šenoa 2 33) Na viu vau jedi velika obla glava (Šenoa 2 33) Njegovželudacjepavaaa veća (Šenoa 2 3 5 ) Veli bela vaa zine (Matoš 2 5) Hio je povemašnju udku jednako (Maoš 2 39 ) Pod njome ca zločinaa jama I Ubva mjeo, amno kao blud (Matoš 5 1) Na dalek evo krećem pu I Spam užnih uih ana Od bola puca moja gud I U cu piši ana (Matoš 5 66) A ipak ima oli dubokih oših puga na njegovu čelu Nazor 2 345) Udai duga ilna kša (Nazor 2, 379) Dane i Shakepeae u najvjeniji paioci voga vemena a vragomeno huda naga njihovih pov vulkankje dokaz da e živo lobodne ud mili ni pod halucinannim medijevalni eoom ne ugai (Keža 2, 258) Scho penhaueova ideaič plaonka eeika ilkije izvanedan dokme na (Kea 2, 263) Ued babilonke zmešance pojavio am e u ui -
-
-
-
-
-
-
-
-
427
ptolske djeqe raje (Kleža 2, 300) - Po zemanom neravnom podu ko prca s e dvoje musave djece Janičinejetrve JageKola 2 30 - Oh, ke li mo hke igrace / U kniimjakim rukama! Tadijanovć 53) - Dugo u noć, u zimsku gLuhu noć /Moja mati belo platno tka Tadijaović 61Slomeni muški glas dopire s crnoga čamca I Do kamenih kuća zaborav enog oto Tadjović 82) - Primetio je nerone vitke prste vcima žutim od duhana (Kaeb l 68 - [ onje ada pao pod pokrovac voj ojećaj, at, urara j opradanje pred enom, sucem nepobjedivom obitesm logikom Kaleb 79) meta mu da e udube u ens lice, bledo nad tamnomodrim starinkim bašunom Kaleb l , 165) Jednoli snežna bjelina ae nevidive zrake (aeb l , 6 1 ) - Preotale .tjoj samo sitne ične bge o dokora ovre esnica 9 - To rumenilo to je neko divno eac1o vapno(Peić34) Tuna zidu, gdje sened hladjela orma skinuta s mladih znojnih drebica tu se eto eti hlade ruke plave od kupina Peić 35) Voš li hratku šutivost? Po ovim selima moći ćeš uživati danima i danima guji muk na seom grobu iza maih ovorenih vrata jima je mahovina davno ispila cvi enje eć 9 - Sigurnim oštrim mukm om nišande jeroadice, silede rača ovdje gore vio nad turobnim eptajem Turopoa Peć 15 ) - Vitku, oketnu, od djetinjstva je privivaju na dve glavne svari: da zna s mu čizme čistiti debelo šumko blato, te guliti i solti divač (Peić 152) - Uli so u staroavs rito (eić 22 - Kad ti izgorenim crnim ugarsm horizon tom ravničarsk listopad izažme fud da Dunavom ploviš dae leševima đema meu đerdapke Cigane. tad osjetiš daje n ajboe da malo prekneš plovidbu, da s lađepođeš u Karlovce Peić 339 Uzbudiva konspirativ na igra se nastava Ivan K�an 243) 86
8
8
U ovm p mjeima jednu imenicu soi viš e odeđenh pideva kao arbut Nek e usrid srca šteni I nenavidni zmaj pakleniDošen 14 ) Nek cigleni tarac digne / d iz Kranjs majstor stigne I pak nek po njoj kameniti / tarac tere plemeniti (vanošić 150 - Na mrkom upalom licu vidio si tra gove bele brade Šenoa 37 Ope različitog ratnog plena u ovećoj mje ri Nazo 2, 365 - Do nje se uz peć protegao tari pepeasti mačak(Kola 2 29) - Nad jt emenom ona ne uspravni oblik viti Tin Ujević l , 302) Moj korakje bučan u gluhom popodnevnom unku Nova, Misi 5 l ) U ov m pmjeima soj j ednu imeiu vše p dj eva kao aibuti. Među jima ima određenh neutraliranh po određenosi: Crna mra doe na beloj ugnutoj u snegu stazi zaustavi mujezu, loi dla; eli e u kraj kao otri itauti rednji ton, koji protke onatu uskom intevalu i ečeje para odvratno (Kaeb l , 72 -Ali to im ni ko ne uspevalo, jerje već izišao na vrh gba turs zemani mlaak Peić 34) - Mjesto e ceni i ci kao tari janjeći gulaš (eić 237
Neuđeni poubac pomašio je ci i rasprsno se
agreorski avion (Ivan Kušan 25 0 878
I
zraku kao zločeti
U ovim pmema oji ujednu imeniu više pidj eva kao atrbuti. Među " nma ma određenih i neodređenih Sad utažan šuti nepokoj vitovni / jerbo rce ćuti mir čudan duhvni anlć 87) Jošt odreba kovanoga, I ipog na majtorkoga Ivit
nakgzdan osobiti u njoj divno sadasviti, /daimade i u noći / crkakano voje oči [vanoić 1 0 5 1 - Nedaleko reto.§e Turke / na vioku brdu
goletnome (Npj 4, 17 1 ) - On anje, I Bo anje; ne vidi da zlatan
/
Sunčani prah vie ne lebdi / Nad poem (Tadijanovć 205 - Bili smo kao ogroman lepi les (Peić 22 3) - Ceni malen litić I Kamo smo nemir smjestili? / U ci taman kut? in Ujević, Žedan kamen 65) 8 79
., U ovm pimjerima soji jednu mencu vše pidjeva kao aibu Među ma ma neodeđenh i neuraianih po određenosi:
Niti mene bili kad od tebe danak / niti me razdii atak noćni ana Kanži 44 - O na brbaoje zbr!njezični !os rleža 2 304
8 8 0
Posvojni i neodređen pidjevi uz is imenicu:
Tu �ogib dan agin Ćato (Ivan Mažanić 72 -red rumenihjojusnica staao bel glogqv cvet a na prima elo meu rujnim koraima malo ogledalce (Senoa 2 37 ) 88 1
Posvojni prdjev i pridjevi kojimaj e određenos neutaliirana kao abu stu meu
Iu.a ?inarina kosa osvanulaje sva bela od snega oba:ana uncem
so seče ba na vrhu brdagese rude ku Naor 2, 35 7) - Sutadan se tavo selo smalo (apomalo i zgažal) samo se tužna Jakobova udovi ca,, e rasr�enila, nemalajerujojpopili sve vino Kola 2 28) Tuzneensk vetar donosioje s Bikovkog Vrha glas zvon koja oni la �a pokoj uboge duš Jani inejKolar 2, 3) - Rali se blaga mjeečeva vetlotpoem i oveitazu a Marko obodren požuri koak (Kola 2. Sl
č
43) - Zaustavio je oko n a_urarovim živim ruma (aeb 1, 69 - Pro buđena, gopođa Vanda čulaje odozgo, i vog eeta. nejano K atino
tokanj i "dae ne mogla razabrati nijednajedina re scena ipak ne gubla ta od voje uzbudUivosti Desnica 93 Gizelin gole noge upravo gore na hodniku (eić 35) -
Vše pridjeva šo soe kao aribui uzjednu imenu ore kakada feo ošku cjelinu
Nema sumnje mrvac, pravipravcati! (Kolar 2, 28) - I madae ne mogla
raabrati nijednajedina re cena ipakne gubla ništa odoje Zbud -
livosti (Desnica 193)
Vie aibua jednu imeniu među njma posojna amjnica i neo dređen prdjev 429
eesnim neoama udima od ae Nazor 33) - Udešava Marko svoju patetnu kopku (Kola 6) - Nad mojim humkom grobnim šm goubinja kria (Tadjaovć 54) Htio bih podat žice na sojoj zatnj har I ratiti se zavičaj seo. U Ratue (adjaovć 5) Mi/oa ste tajnosti s aadom I Njene drage kse siene (adjaovć 5) negove meke oči nisu bie opasne (Kale 6) - inaje iaa od radosti sa svojim širokim samatim šeširićem na gai a ni ta je rdo po dnosia napor uspinjaa, ešeći se pomišu da će to prati Lini (De 6) Njezina prtena obuća nečujnojeprašia putem (Desca 94) sca zrak nahrpi njegova žedna usta (Prca Dobovo 0) - Pa eto u u Vjim eikim utrobama opaana baga čovjeva (Prca Dobotvo 16-1) - Peradaik a se to tako zoe (iiaanera gnjetaonik pa pagajn ica) bio je nevjerojatan šok za moje jutanje neraspooženje (va Kša )
Odmah pozna soga mia brata (Npj ) - Bže hajde mom beu do ru Npj 3 463) O moje ruke, umorne ke, I Kako me rastuži aš udes žaostan (Tadjaovć 5) Sutra ću te pohoditi na Brestovcu I gedat ću oje oči pavkaste, I sušat g tojprigušen Tadjanovć 4) Svejed no čovjek obađečilav svoj rug Desca Vdk 969) Preko ega ne mogao proći moj topao bunovan izged (Šeged Vdk 1 1969 Osjeti da bijošjednom mogao početi pre/ista ati čitav soj žiot (Šeged Vdk 1 - 969) 88
prdjev:
886
-
885
430
Vše atrbua uz jedu mecu međ jma posvoja zamjeca pdjev euralza po odeđeos Ua čas si sinapo rodio I koji ište su gavu toju! (Kać Rzgovo 143) Rožaa kamo tebe šae toja I uzdisana, tamo puuj, knjigo moja (Kać 4) - Ka jedinoga d od sebe dae I sin mati soga u tui grad šae (Kailć 43) Čonićevo ipo imeprositi se i u Beču Ina nje govu ipu sreću vaošć 150) Daor beže, desno oko naše I čuj beside traioga paše Ivaoć 36) aja vidam moje rane grdne (Npj 34) a prosavim moje rsno ime Ip zakonu i po običaju (Npj 365) Eo ide sa carea vojska Ipopit e toje beo pato (Npj 600) Spo di svoju r gau (van Mauać 4) Samo crveni toranj ističe nad vo ćnjake soju cvenu pu (Šeoa 3) Preko moje sede gave preeea je mnoga za godina (Šeoa 40) - mjesto je u bn u rupu skoh I kvavim si njeim znojem smočih I Moj drski obraz kao su zama (Mao 5 l l O monotona aša zvona bna Kroz vae psame šapće vasiona I Harum -farum am hedearum I Re/iquiae rei quiam (Maoš 5 58 Htio bih što pre ozdraviti da ne smetam svojim
Vše aributa uzjedu imeicu, među jma posvoja zamjenica i određe
Soj lični požar, soju denitivnu tastrofu I Petavskoj u/iciposlesmrti svoga muž smatalaje urom (Krleža 2 295) Odba našstari sat.·je danaest sati Kea 2, 3 1 4) - Na dnu njegoa snažnog srca nešto ga uto bocnulo (Kola 2, 33 ) - A njegov pas vjei ouao se adom Tadjaovć 2 2) Oni podmire svoj skromni račun i kenuput Smieaca (Deszaču oštar rik- svoj vla c 133 ) - Rukjoj se aleeše u kosu, i samo što stiti krik ali daleki tu (Desa 170) Uto sepojavi na ratima naš vjeri pokojni harama (Slooda Novak Vdik - 12 / 969/ 88 ) - Zanosno sam mu pričao o svomjučerašnjem uzbudivom dau i elikim doživaji ma: dugi ragoor s kućepazUeem duga onja u pretrpanom i bučnom tramvaju dugo prepodne u uredu, duga prepirka sa šefom dugi ručak s djecom i dugo nišla sa ženom, dugo večesprateima dugi san o djedoi ma (Ivan Kušan 2 3 1 ) - Suvremenijezik muje šepao ad bi se uzbudio, a Vuk isedamjarčića bi odmah u njegou rječnikuzaigrai soj tradicionanijezikoslovni ples (Ivan Kuša 25 1 )
J
Vše aua uz jedu mecu meu jima pokaza zaeca e odree prdjev Taka spokojan prizor umiriao je Jožu (Pca Dobrovor 5) Oke nuo se i iznenada aganim vesem koram o daje nago stresao s ea o�a ogroman teret koji smo svi osjećai, enuo ravno prema ć i (Šolja Vdk 1969 08)
887
Ve aruta jedu mecu meu jma pokza zamjeca i određe pdjev: Pozna da to e onaj tan g sičin Npr 1) Moemo gedati on go kmen što ajputa eži (Seoa 43) - amna i cra kao sudba rob a, I Guha tišina paa povrh sveta I A sred tog mira, sred tog sinog groba, I Da mi pi - ru dr§će spea (Kjčevć 1 45) aj rasni ka je Gupčev zaičaj I l kvav uzdisaj (Maoš 5 58) - udni taj čovjek uazi eć za života u narodne estminstere (Mao 5 66) Taj destvei način sobodnog sinja uem takoreći napamet izazao je u meni ogromnuzabunu (Krleža } Zato kad u tajčudnovati aj dođe ak vo psmo, ono se smata o naročita rijetkost i odmah se zna od gaje, za kogaje i otkudaje da i je Amerike ii od advokata iz vojske Jer samo sa ta tri sveta korespondiraju Paneci (Kola 4) - A štoje on odae šo je on tamo na onom siom brdu što je on na zemi (Kae l ) Kao madpas onaj crveni ag što vasje uhatio na uazu tako anko vuga (e 35) to taj neočekianipridošica vratio muje nadu (rca Dobrovor 1)
V e aua jedu mencu među jma pokaza zamjeca pdjev euralZra po odeeos Dunđerin pogeda u dicu pak opet u tora i idi da e ni od kud na io, ai za izaditi njima i gave zu misao, upita njih: »Je i, dico na ivo toran?« (eljkovć 6) Gospodin Koski dugoje u oć goorio s tom
4
maaom om (Šeoa 2 34) - Jee l djel onu anu l go pnoj ob (Šeoa 2 42) - ad b edo nebo ono Tojm om blo aj nm / Pa b eglo zaom ma/Zaom ma. unem jajnm(ajčevć l, 132) Oo h bezglah poaleemlade gopoe . adeć z ua gle. zabadaju h gluhoneme annom omoane lue (Keža 2 248 Onaj odn mpeonzam pnjao m e neulom gomlom jaua (eža 2 2 71 Za dooa eć oaoje d n Ra n Ro npo mogl ša b onaj zelembać doo znao! (Ko 2 21) - Zna ona da on ne ol h enh bole (Koar 2 24) nad mom zaajem. na dnm poma / uaju obla / ao ponad bujne šume e / ojom ad aam bez ebe (fadanov 41 - A ona a ma gme po bjeln (Kaeb 173 - Ba e na ee da b e zalono od e mo bole (Mankov Vdik 112196974) - On pao ne znaju u šo u blaen en (esca 13) - Tom buduom bezbolnošu djeea ešl u oju adanju bol od aan Desca 60) -Boe oo ee do na m neenm ogšma uae lon mlea (Desca 169) Ta z nmna anja ao da u jojgodla (Deca \89) -Nalalu Luu al lepu zašnu ou pelo je amno loo bojadae e 34) Ona eana eaje dlazla ojm om(Prca Dobrovor 25 [ olo u zapavo noje znaajn zaaog pojeoa zoološog a od h poleh oodla va K�an 230 okazne e zamjece u upoj peobc pojavjj kao upe: A a a u la ea od uće? (Šeoa 38) 889
Vše abuta ed mecu među jma eoeđea zameca određen prdjev Je ne humo zba z mene (Nor 2 38 1 O njenh malh uana opazo je ne udn pomeh (Koar 2 34 onj e ne omamn zaguš apoe pooom Bož, Vdk 1 -2 969 127) - Tamo ešma dojam da zapao došao u ne a š(e 152) - dah
nuš :�čn elh joha go m poleglog b na palubnpeano ma dojam da jedI neom vooenom poam elu (eć 23
890
89
U eoj preobc zamejje se neodređea zamjenca svojm zaekam obkom
Vše abua uzjedu mecu od kojhjejeda amjca oaea:
Saje muš od pomo na Sujedu amo jejedna djeoj oala(Šenoa 240 - Sadje a bana oja ušla u dolnu(Šenoa 2 242 - U ome e aojala a a mjena ada o denom Bebenumu(Deca 28 892
Ve aibua uz jedu mec od jh jda zamjenca deea neodreden rdje: Mšad gze al po lh gme / Sam u oo pod nebo e de([va Ma žurać 4 - Opeje ponuo jedan eda dan (Deca 168)
893
Vše arbua z jedu mecu medu jima je jeda zameca deea prdev koem je oaka određeo euazaa
Ho ao a njegoa da blzu oga šoajedna mala boda zjed oju ada ugleda omah Radola puno e obeel pa poe monae za j zalnja da ga eb pmu u lau (Ka agovor 141) -A le pod oh oda/anojedna zelena lada (Rejkov 2) - Toje ne m puenjednog pogagjaa (Krea 2 290) 894
Vše abua uedu menc od koj je edan ed broj
Spodb uom l u / [pojga lašoj gla upu (va Mžura 5) 895
zjedu mencu oj vše rah zamjeca kao arb e lušao je e e je m(Šenoa 2 43) Sašno gozo a
moja la /Pula o a planopodhaa / a e bua gozom oled la- oa eje elom š aa (Kajevć 1 45 - j Ma ad udoe- el mujedna a zajapuena udoa(Koa 4 41 - Sad mu e uee upame a njegoa la (Kaeb l, 10) Dal mu da peod lo ve za ne anu lm pa e ad maa neaom šo b eo D Ban Belan llmadom u ne naš naod (vanKuša 248) 896
Vše abuta z jedu mecu među jma eodređea zamjeca pr jev neazr po određeo Naće e a oju o o gopodo peo (Šeoa 2 36) - Veodpo lje podne e m ju glaom ne udnoaa je(Maoš 124 - Tom
zaje pun udnoae lage /Sam gajema šeajeen ua /Dyu o ma ala zgubene nage / Ne aš aba bezdušno (Tn Ujev 1427 - Ona dajezdu neu upao aombnu melanolu(Pe 34 - oj me upao u o ne ln oee (Ivan Kušan 229)
432
Sam po eb a m nema a mene nae odeene adne dana n je moe ma (reža 2 266)
z jed mec oe ko abu dvje zmjece odoso zamjeca edn bro e djev odrđe, neodređe neuazra
Odojh ph lonh dojmoa olo am Anela u aedal pod po pojedaonom (e 2 270) - Oeao am e da bh mogao a aj oj an poao zapao dan poao(Šeed Vdk 1 1-12 969 25 Taj mal moj upun šu gleda (Peć 248) 897
Zamjece kao drom zaenjuju mece ome šo jh kao uz mece moe aja abu a) Le zamjence
Udjel mo daje boaa u manau eoma pobean Sua b ga mo gl am unš e na e zapa (Nazor 2 364) S mplamo 4
mm lam tajastei jaa Krlea 2 255 - La je da se sam e e Kolar 2 28 b) Porata zamia
Habst i ea a ušću a Ltitim ama tieje akm sebiebai se u saa k št se aća ata seć ejasu sku šume i idik št se aa eć iad kšaja Pra obotori 20 Pooe zameie Oie su mue je/ Ta li im sLut /Zaeć ćutiš dete mje / Da se aše aeje, / klik ut!? Kačei 8 d) Poae zameice
kdi se e bie a mLae / aj saki ibi ae / i e u sji dli / je ji i d eiika M A eloi ) Zmaj sj dia s tuima, a a iše ećeš mći aaati i eći e je aj mj (Deca 1 T bi e daao moglo ti i da pi popuaau izotal dia Sasim tiim ae sejeda ba d Raše kmu jutmi ime biše Kači azgoor5 Šta semu tmu ele sda eti Šeoa 2 3- N ja et sea ta e umem Šeoa 2 3 - Ja a se t št am je sadaJuk i esam a ali ek jest t kletst adu Šoa 2, 2 - Seje t ui bb Šoa 2 3 - Na šiku ei luku iski laia tjeima bima bastiima bescima a duim bilia a se t baa sjetlšću mlada suca laće sebe mdit i it u aj simi la mjejii bja (aor 2 380 - Se se t me umaiti a ae ae, ajeda d jije cikusatk (Ka 2, 255 -Nasmali se kji ut dmai makje sa bila alsa,jeje se t bil iti akdajj se mlada duša sema a jei ut Koar 2 20 -Se t a a i ume Kolar 2, 2 Se mu tme bše ista ia jeda kaa Kolar 2 ) ) se ama muda jek ji a daje se t db ie i daje dšaku ti au iiu jeeja j sdasti Pca obroori 121 Za Mika da eć kji tajjeda e kad će Jaica idauti Koar 2 2 e) odđa zamna
ad tk staski k jjisi / biži a je da e lui / asm se e uuši / da a jai i adi o� 205 ela sba uaa uaea jeekm stašću iula eemu eatm abaea uutaKaleb 8 A iakje jeća ešt stal (Kaleb 1, 2 misli ešt sa sim du Kaleb 1 Sad et t Kalb l , 12 Oekia l se eli ešt sasilai teutak a due Ia Kuša 23 U
obi
3
zaeanm čncama aVa eodređea zamea zaiea
Duije e bi itk ue Kola 2 23 - O daae i e misl šta d ee e sam sjeća Kaeb Zamie idetita k kući staešia taka kuća i sa ia Doe 205 Upordi i pvi pimr pod a) g) ami totaieta
Otkud tamm mujm sia da ubi sak ia oše 1 1 Oamo id i izrazi ao mal tk, teketk Mal tk a a u iu adu stai sdai ali taje iu d seta Šeoa 2 2 z ime mog aai ao aribti da pdea oordinrana ziom
i Tadae ai aibt z odrdba imeici a ie da od i odedba ia-
om aribuom izrazu. Tai atibui oordiiai eziom aau od ezaio lo rčece a ataim eziom u oo loi i diloi oi poala a otaa amo da azičita aribta r u e ople ečeic amo ima i raz oae. idi . 50. elk biše ijakjuia / ai dsta udia oi 8-8 ii ute i e /imam sablast da be Doe 0 t a juu aške made sast setli i tami aiba Šeoa 2 32 - Tama i ca ka sudba ba / lua tišia ala sijeta Kračei 5 ack ić stie a usti i li bulead Saitemai Mato 1, 23 da ja se lik Maia DiCa ka lik eda i uišea smei Kleža Eei
5 - Neais d uee dijalektike ckei taca ja sam eć sam sebi b i ia eata a keu Damu i kmetai e d sade sde aši jeuitea mli su da iau sam jaaje mje lastitebujesti leža 2, 290 Ustalm se bi db bil da se dai umilstii a daje da le i tl eme ali et udaiše jese kiše, lade i besaje a badaa i a staa lema ambela badaa i aci Jaica se aćala sa ma, ebla, kisla d ksti a laa ka šia Kola , 9 eli sba sa aaa i a im i eaim stima Kolar 2 0 - Slika ia ume težak i štst kmad daesda Kaeb 13 - Ćakje i iae mii i be bii Eest e ubiti ice i aadati u amtju eica 1 Ueše sl da diu ajediku sudbiu sulu a j ledii d dmukli i eidii udaa ia Dobrooi 23 - Skue ija kae tekle su u jeu easiu šuiu Pca obroori 1 - Za i ledm semeskim i ešiim tamama ia Dobroori 1 Samubilak i lu sijet daa mja da . .. a Dobo 3
I
vor Dobotvor 9
(Pia
(M A Reković 2
Akoje imenia uz kou stoj atbut alhosnaer se kontekst li s tce na koa je, može se i spustit a) Ispušta se menia koa se u rečenc ponava: (Došen 9 / (ošen 2 (N posl 9 /
9
(M A elković
(Katančić 2 /
(van Mranć 2 (va Mažuanć 4
/
/ z
(1van Mžurnć 2 /
/
(Krančević l 2
(rnčević 4 (ranjčević (Naor 2 34 (n
/
(van Muanić 2 (Tu se menia ponavlj al se atributi u sthovima ispred ne rumu i be toga /
/
(Šenoa 2 34 (Kolr 2 4
9 evć l , 1
(Kleža 2 25
Kaleb
22
(van Kušn 2 van Kušan 2
(Ko 2 2
(Kolar
(Kleb 1
(Desa 12 -E
Kaleb I , 12
(ra obrooi 1 konteksta se na da se rdi O no. b ostavlene su mene koe se po načenu smoga atbuta mogu uspostavti posl 14 ( posl 223 (N posl r
Kaleb l
(rca Dobovori S
24
(Mato 5 5 U nekm bi se od o vih pmea moglo uzeti da s rad o poimenčenu
Atibuti se avlau I ečenčnm novima gdje se reena usrostva nu koordiirana rastavjena smo arezma ri tom se dielov koi se u tim ustosima ponavau mogu spšt
(ia, obrovo
r 11 van Kušan 22
mene u koje stoe arbuti u koordnram eom odvoenim rče nčnm usojstvma mogu biti iste /
/ / / 436
(van Mžuanć 4 (Mato 5
/
(Tdinoić
/
37
Nazor 2, 366) - ae ieni naen ki nae ne edet ili ne sane (Krlea 2, 259 - Me sisk iskt žit isil e isk lastiti abicaa i lastit inicatii Ivan Kušan 29 Od dv a jednaka pideva to soe kao atbu uz koodinrane men ice može se jedan ispusi pa onda preostali određue obje mence: Nega i tđa sia de blag i dia(Došen 15 sakelice tanel d bgaaa i la p. 4, 22 - Tednak dsadn lice i bci (van ušan 22 U nekm je ishodšm ečencama uvšavane atbua obvezao Tako se moa uvrsti atbu uz imeicu koja sto rečenc kao priožna oznaka vemena gentvu i akzavu, e mencu genvu kada se ako hoće zeć neko svostvo Pošo se z aku imencu uvst obvezat abut čav a atibun izaz u genv p ose ekvivaenan pdjevu uz u ise sntakčke odnose kao i pdev šo ulaze menca u genvu može se avt kao poža oznaka vemena o e me ncakoja znač kakav vemenski odsječak A o na a tom mestu u rečenc ne može sajati sama: * an s dana bili ateni Uz takvu požnu oznaku vremena u getvu moa doć abut peobkovan iz sodšne ečenice koo e predkat pidevska iječ (pdev pidjevska zamenica ii edn bro) koom se a menca pobže odeuje denfcra Takva je ishodšna ečenca np
7
8
*
ani s ci dan bili ateni
ani s e dan bi aveni U ovom dgom sučau peobkae dvosko obveza je piloŽa oznaka vemena u akuzatvu moa dobt atbt, a shodšna ečenca s odeem pdevom kao pedkatnom eč moa svo pedka preobkovat u abut Takvm akzatnm zazom kao ploo oznakom vemena izče se rajane pognuo kroz koj emenski odsječak Pi asak estignt e n / Kne ile aa lastaica; gi asak
aabati ne ', kni, ile a bža ei asak kni dicai
/ Jadna aa astaat stade / eti da gled asak Jadna aa k ei adala / ee v i i/n / a i l /Et e isd gada e Kad e stae bi (van Mažuanć 5) - a Kani t s di, ti s ki tiskdili s (Šenoa 24 ) -Kani sa danas ta dan ležati Nzor 2 6 - t sa agle
ane ta Ako e njezn pedkat peoblikuj u abu uz mencu što stoj kao požna ozkavremena u genv� dobiva se spravna potpuna ečeica:
da nesati »labat ide na naiti lati ek ia e (leža 2, 24 Sa be , ilask snca Plai a ene banica ladaIS lai et si (Tadanovć54) S n e dala a ba agnila bla (Desca 6 Pitane klete bce edn ili dg id, aal se s sak dan na taet (Desica 92) - Sa da bis se sak dan sastaa (van an 25
ani s tga dana bili aeni Takvm genvm izazom kao pložnom oznakom emena denca se vremensk sječak u koem se smJša ono što se kzue pedkatom Vd t 2 3 tga s dana dlaile e (Koa 2, 9 ak i g ta (Koa 2 4 ) - aše t nekg eg etng dnea (ola 2 52) Ongae dana
a šai lik tand sea del isaka na snan sesk cest ed niaa (aeb ) / g ea žbi tk (adanovć 4) - anskog eta s kle isd kestena / Gleda sa s tb ans laak ng eseca ia e aste / U a seti len i se Tadanović 5 - Sakg dana ia dnea Oa dđeka gadske sitine (adjanovć - One ni k da sata akcal e na atia (Desca 65 Jedng dana bete se i lada de (Desca 9) - Čdan sa l gleda e ni isd aka (van Kušan 22) Se edng dana nisa se nega, sga daaa sdii siea van Kušan 2) kedng dana nisa sati da ne sa si (van Kšan 24 Pe ana se sa tek estga dana (v Kušan 25
440
ednako e tako obvezaan abu uz mecu šo se javja kao pžna oznaa vreme u akaivu * ani s dan bili atveni Uz takvu ponu oznaku vemena u akuzatvu moa doć atbut peobko van iz shodne ečenice kooj e pedka pidevska rječ (pdev pridevska zamjenca l ed bo) koom se a menca pobže odeue dentca Taa je sodna ečenca np an e i an e eli Ako se njezn pdka peoblkue u abut uz imencu što so kao pr žna oznaka vemen u zat dobva se spravna i popuna ečenica
Za znmke vd t 22
Požna oznaka vemena akuzav� s obvezanm abutom kad oj e sada zčo kočnsk, moe dob piedlog kao šo mogu dug kočnsk zaz
Anitae sa dan aeta ieaa tei tnaa gade b, eaaedn s tan ain a ee (Desca 6 )
Ušavane atbua sntakčk e obveo i uz imencu u genv kad se kae neko sojstvo akav se abun z u gentvu oeć sntakčku semantčku cenu, java kao pedkat onda se peobkuje svm peobka ma koma se nače pedka peobkuu 44
Dve shodšne rečece od koh e takav gev svojstva obvezano skloplen vore usku semantičku celnu. U ednoj od th rečenca predkaa eč e menca gentvu Nome se zče svojstvo, al kvo za koje e samo sobom zmlvo da ga sUbek posedue: * Reek Što znač sto kao snakčk prhvatlva rečenica
Re m k
*
Ishodšna rečea Re e o ne može osta akva valano uć dskurs jer je bez abua predkaom zr snaktčk neprhvava A semančk e a shodšna rečenca prazna besmslenaer se za da reka ako dosa rekaest mora ma svo ok pae o svosvo koe nema mogo sm sa cat Druga ishodšna rečenca koo e subek ona sta menca što pvo sto kao genvn predka mat će z predkau ječ prdjev koj zrče neko zasa karakesčno svosvo
ke kme Iako se za svaku re a da ma ok ne zna se unaped d a e kamen l e kakav dgač Kad se predka e duge shodšne rečence preoblkuje u ai bu predkau meicu u gentv pve shodšne rečeice
Ree me akva e skopena rečenca snakčki popuna u dskusu valana a seman čk popuno smslen er se o njeznu subeku (ovde o jec) zče da pose due jedno svostvo ovdje kameni ok koe ga posebno karakerizra ne ra zume se samo po seb da ga ma Vd t 70 98.
su sr mlsv I mlsv Bg be I rme g u emu svou I be g u emu su Kačć azgovor 1 - Kg l e gls (Npj A sm rek / sm ro g sos (Npj 1 39 1 D muže se e slb v (N posl 8 - Dbre sm ve Kumčć Olga Lna 1 - Al Koeve b slbe sree Kanjčevć , 2 d o vh slučajeva 908 d gdje su atbu snakčki obvezaer bez njhova uvrštavanja rečenica nje valno zrečena reba lkova dge u kojma su rečene valjane bez h al su abu pk potebn l čak upravo nužn da b začenje rečenice blo smsleno Takv su aibu onda sema čki al ne i snakčk obveni pa se očiue rzlika npopuna podu daost eđu snakčkoga semančkog usojsva rečence snak čkom usosv mogu se av kao samosane jednce jasno odreenh od nosa reč koe u semantčkom usrostvu ek zaedno vore nedevu jedn cu U o napeost izmeu dva ba ezčna susava sadran e do zaane mo nesc lve plagodlvost ludskogaezka ako aibut moe bt semantčk obvezan jer bez nega rečenca nema pravoga smsla Bez njega se nome zče nešto što nam nšta ne kauje ko u pmeu 442
r me sml eeg s Makovć Kklop shodšna rečenica bez uvrštena arbua
r me sml o s n ma smsla n ša ke jer smola ne može pra nego do (nekoga ča pa e a nače besprjekoo graena rečenica semančk a ako se u me nicu s ne uvrst nek po smsu skladn aibu Dg je akav smsleno skladn abut u prmeru
v osl lukvsv bl blv e bl b g e u rv s Slobodan Novak Grad 69 Isto e ko arbut semantčk obvezatan u prmeru m se u rug er shodišna rečea bez uvrštena abua om se uo premda e bespekoo graena t a smsla ni što kazue er se ne moe upoznat nego na nek nčn 1dnako e s prmerom rem bh rvo Pervu mesu el mslo gm Ivan K�n ornj Koo , 970 79 jer se misl ne mož e nego na nekom mestu Razlkae samo u tome što su u pa prmjera mence s upoeblene svoem naobče m značenu dok e u ovom mes ueo u posebnu načenu vezanu upravo za a kav arbu zr a e poava još aza u ovm prmerma U gmi e Mv b e brh glv Nehaev eg 88 velov um rom u i Km šee erv msm (eža Bva 26 Užve k su se ces le kskebuke rrle vu šl (Goran Dan 1 Rka e samo u ome što u rmjera shodšna rečena bez uvrštena arbua Ugm e Mrkv bo e o gl ve lv rm i Užvo e su se ce lebu nsu bez smsla kazunešto ssvm određeno a u nma menceglr buk bez svoh aibua ne znače l bar ne moau znač ono što znače s abuma kako dolaze u prmerma akv su oš prmer Ulž k ge (N pos 3 ovlS g bog smrg slu I Desca Proleća 69 u se Mu sv ru Slobodan Novak Grad sm u v kž lobodn Novak Grd 66 U dgm e pimjema menca bez abua tom svom emelnom značenu kao bez njega al ek abu ziče ono što e govoku l pscu n43
binje, p a akav arbut semantčk nje usputna nego bna odr edba svoje me nce s njom kvu zazu vo nerazdvojnu značenjsku cjelnu: m umn d m lp n (Matoš, Pečalba 17 ) Opno po p u u on (Majer. Dnevnk 49 o u p ! (Manovć, Ruke 9) On mn npozn lu (Prca Svje vđen na kaju 98) Dolzl m n o Plo l (Pr ca Svje vđen na kaju 2 86 U pa dva prmjera mence n o dole dodše u penesenu značenju, al je to uobčajeno njhovo lesčk dobro fksano preneseno značenje koje te mence maju bez kaakterstčnh arbuta Takv su prmje još z o dn no u (Kaleb 8 d gopo nd ud dugm pum (Desna 9) nekm takvm sučajevma atrbu, btanza zrcanje smsa dobva novo peneseno značenje To blo mlm oom (Slobodan Novak, ad 52 u se ne ad o maenu čovjeku o kojem se govo u određenu prdjevskom vdu nego o čovjeku posječnku bez duštvenoga ugleda poožaja U om prenesenu ačenju može se prdjev m/n upoeb smo u odeđenu vdu a to ač da se obvezatno peoblkuje u atbut Abut je semančk obvezatan dakako u onm slučajevma kad zajedno s mencom o z kojoj je čtavoj značenje posebno utvrđeno česo preneseno: Sd up op u nm m (Bož Kul 30) Dn d odR og u l o no lc (Kleža Ba Nln o o g ulogu u m luu nd o ng (Keža Bltva Po Mln z k lupo! (Slobodan ovak, Gad) U om luu nm mlo d o upo (Pra vjet vđen na raju 9 ) U svm tm prmjeima atbutje obveatan samo semantčk dok s u sho dšne rečece bez njega sntaktčk pouno valjane besprjekoo sasavlje ne One samo nemajusmslajer se njma l kazj nešo šo se onako zna l se kauje nešto šo je samo manje vžn do onoga što se hoće reć se kaje nešo dugo a ne ono što se kauje prmjer Nek su se takv slučajev ve zmaal kad su se donosl temejn prmje za pdjevsk abut
mnc bu ao abu uz mencu može se u shodšnu ečencu uvrs druga men ca rmačkaoznakatakve abucjejestgn [menca što se uvrštava kao abut dugu mencu stoj uvjek u genvu
men ca koja soj kao arbut ože sama ma abu pdjevsk l ka kav dug Imenca u genu kao atbu preoblkuje se z pedkaa koemu je pred katna ječ gentvn zrz (v t 07) Pedkana rječ gentvu preobkuje se pod odeđenm uvjetma u po svojn pdjev (v t pa se u tom slučaju on da može arbucjom preoblko vat pdjevsk abu (v t 80d Zao je menčk atbut u gentvu pod odeđenm uvjetma jednakovjedan posvojnom pdjevu men ca u gentvu kao pedkatna rječ zče ppadanje o je značenje vlo šroko obuhvaa ssvm zlčte oblke ppadanja Kng o L žn u K ndzo Sn np un Ugo u On ldn Č ml akv su pedkat u hvaskom knjževnomj ezku vo neobčn pak, on su u njemu mogu pedsavljaju emene snakičke kove, neuklopjene doduše u opće govoe navke koj e se pojavt samo kad u danoj sacj osjetmo potrebu za velkom pojmovnom čost pa su u tom smsu snao stlsk oblježen o je pmjer na kojem se vlo jasno pokazuje razlka zmeđu onoga što je u jezku moguće onoga što je u njemu občno Občne su kve mene u gentvu kao predkat jedno kad su ob ježene kakvm atbutom koj je nj uvšten Kng mog o L n n K og ndzon pon u un poln l Sn u npl Ugo On pu ldn Č opog ml I takvm se predkaa još osjeća stska oblježenost ežnjm pojmovn odnos budu rčt Nek od t pedkaa posaju slsk sasvm neuraln ako se menca u ge ntvu peoblkuje u posvojn prdjev Ugo un Kng o K ndzoo L n Szn np un Osta pedkat s mencom u genvu moaju se da b se posgao sasm neuaan stl svak za se zamen nekm dkčjm zrazom ako npr Č pun ml od uz On odno n ldnu
5
s rlm rcj :
Rnc sm su lt rl shnh rnc s ggsm rtm: V 108 Rc sm j rutt rl shn rnc s mnsm rtm
S mnc gntu rt mg s rlm tc st u mnc rgh s c s mnc jn njhm sjm s shnh nc 2 rlm tc
Tuj s mnc u gt O shnh c . 2 s rm tucj r
S mnc gnt tt z mnc O s mc gntu ć rtu zmjn snm m t 2 8 n m gu shnu n c ln tnjm trcjm r
ztm I lm u j s mnc u gn ut u mncu O shnh rc 2 s rm cj :
T j s mnc gt tu mncu O shnh rnc l s rlm c ztm u rgm r:
zm gm r
Tu j s mc u gn
tt u mc
O shnh rnc s lm tcj r
O shh c l s relm trcj r
n gm rau
zm jnjm ra:
T mc u gn O shnh rnc
trt u mnc
m jnjm r
ugm r r
46
ztm ljnm r
t
t u mncu
Tu j s mnc u g
t u mcu
O shnh rc
447
ioma mo i mi djeca Miloive Europe! (Kranjčević 48) 93 2
\
'I
936
_
_
933
i
,1
Pripadnos po vlasšvu i sčnom pravu i :at iziče.S� pos�nim ge vom bez abua, i kakve drge onake kad Je t. posvoJn1 gev od pre zimena n ić. Tkav posvojn geniiv soji ispred imence kojoj j tbut On je haskom književnom jezku sski obježen kao jedar pučk Izraz Takv su prmjer Pekića se kula uzdiala baš napočeku mosa o da traži kako ne bi niko pro§ao tuda a da e ne vrati barem na rakju (Šimunovć 3, 64) � � Pekića se kući svaki dan pravalo raznovnihjela a�desetak čead, iako ih, ujedno sa slugama ne u kući bilo već šetori�a (�imun?vić 3, 1) . Zaolilaje nakza sebe isvoga pratioca, pa semJeta d5 ye t kuhinji d badnjaka zajedno a Peća slugama i kmetima (SimunovIć 3, 85) Sade upravo penju u Šmanjića breg (Begović l I6 � - Si"ića gum. elt 56) nO luži a odmore, za lešrenja u hladovini bajama (VoJI
i
kjiževnos ilirizma, obzirom na neznanu umjeničku vrijednos njezinih proizvoda, proglai naivnom i benačajnom (Antun Baac l , 5) - Crvi zeme moje maere / Dugo će e mnome naslađivai (adanović 55) - / urdno molio u dui anovnike ovog oo da mu oprose (Maiković, Ruke 12) - Kucnuo je an Pera Kragića (van Kušan 234) aj bi geniv bio genitiv subjekani (prema ear Kragić anja) da ečenica nje auza na fa kucnuoje ča pa san eba ovdje uzei značenju kao ča i genitv meničkoga atrbuta zče onda ppadje po posebnom pravu si čnom vasnit
934
935
c
edako se gentvom od prezmena na ić bez atbuta i kkve ge odredbe, zče ppadnos po odbnskom odns e št u abu sJ občnom poožaju za mnce takav je posvoJ gev stsk obežen kao jedar pučk z akvi su primjeri Među njima eka Smianića Npj kć-Mać 175) Da si zdravo, sine Mrnjića Npj ukćMatić 2t7) - S poetimom Ružom Kuščevića Npj kićMć 432) Snažno je sisk obježeno kao srinski sveča zčaj kad se kao po svoj genitv upoeb čna zamjenica bez aibua i kakve dge odredbe e posvojom genu mjesto ispred mece uz koju stoji kao abut Nevjea sefali akje vila pokliknula daj' pošeno hrani i e an bl gla Np t, 150) nje gospodar dragi (Npj t, 355) Posvojnm genitivom iziče se aka ppados koja e ni po a snš nekom sičnom prav vati nii po rodbinskim odnosma a se zamšja kao eko prdrvanje sično vsništv srodsu Od prmjera pre navedenh (v t 25) akav je mečk aib u rečenc Savenik neprae priinuo je s lea akvi s prmjer Sad na špie ime nemoje se čudi / nii eš brime mog živoa kudi (Kanžić 89) Uprav Turčin dvou na pu, /A pošednja iz vidi zvi� jeda: / Bješe zvezda age Čengića(van Mažuać 48) - Umr kak l mre vnica bezbrojnih Hria (Krajčević 148) - Noćje aveznk užh udi (va Kozarac 8) - Javaju se doduše kad pokušaji da se cela
�
akvi su primjeri NadSamoborom e e limeni oranj c r k v i c e sv. Lenara (Šenoa 2 32) - Na kraju selasred šivika ojieač kuća, uz nju hlev, ua i ku kuružnjak (Šenoa 2 3 3) - Gusje šivik, amo po semenu će amo p o brcima dveća reperi sunce a niže doe veje lep hlad (Šenoa 2 33) - šo u žui tvoga Tibra vai / Na mjeečini ako aigrali (njčević 3 ) Kod crkve osavi slugu i upui e m do ulaza palače (Nehajev 40) Vršm cipeleone noge koja jojje bila prebačenapreko druge rmi/aril a jepo zraku (Perkovć 28) (u je cipele getiv jednne, a on je kao imeičkim aibutom o bilježen posvojnim getivom one noge.) Hiam na vioki ub klanca (Nazor , 4 18 ) - Sunce pade za rub hraika (Tadjanovć 14) - Spra će nudii mleko na uglovima ulica (adjanović 78) Mjeseče rp jednim e rogom ovjeio o ub osamena oblaka (Dončevć 283) - A kao nalov popeo se onaj napipojenice (Kaleb l 6 3) - Na jevoj tani dvorca bi/oje oplo o u ilu rode (Peć 35)
-
Ako ti se ne da više gacati dnom Čazme, možeš pojetiti njeine brežuljke (Peć 52)
937
I geitv cjeine može se preobkova u posvojn prdjev kad se od ječ da izesi akav prdjev Uplelaje kajjelove grane I hrovu hvoju Nazor Odabrana poza 248
938
entivom cjeine može se izca biće koem pripada tijeo neki ne gov dio
_
450
ripadnost koja se izče gentivom meničkoga atbuta može bi pripad nost dijea i neke sasavnice svojoj cjen Takav se menčki atbut zove geniiv cjeline U prmjerma prije navedenim (v 925) geniiv je cjene ime nčk aribut u rečeni Dvce je izraslo kaj ugla će Geniivom ceine može se izricai maej ani predme kojemu prpada neki do
45
oa / u sumonu bigu ečejih p u ličemo ubuđena sloa (Tin
Uević 1 260) T iao uga želudaajauk želudaa i bigageniv sbjekati a isoi oa akođe teke peobikovan o d sbekta pdevskoga pedka ta Koje isok t. 953 Ova se pojednji ože shvatiti i kao genitiv cjein e (v t 936)
To anje poinih sli mome j elesnom ogledalu imjeeno našom lasiom ubogom elesnom mjeom aje e pilično dugo od onoga enu od smo pogledali (Kea 2 2 8) No sogi pogledi saih odmah je upokoe i ona se posidi i odveni kao kip (Koa 2 28) a ne čujee opo konjskh kopia adjanović 50) a njim niga nema i ne plau o mje maj/ Ni me pae j e aj i m j i h s e s a a i bao e sue (Tadianovć 54 ) Čujesepusak ela i ki galeba dalek do i neponaih lađa adijanov 2) ihnulo ipanje lesa nebo na liadi lei adaovć 1 1 ) aklonu ičanih ogada iale su kuie (Nova Sić 68) Osjei bol od udaa bjeline (Kaeb l 1 6 1 ) Očeuje baš onaj u k glasa onaj smeh onaj pogled isječak u o koji e puž uu (eb l 70) Pou ga ssi od nesaog ledenog bjeanja umianja sai (Kab l 72) Aniina biga posade biga ae »anoe gpe« (Desnica 25)
je dgi gev paitv
94
pedkato
T e edan gentv sbekani peobikovan posvon pdev
Raseali su i miis kaamla šo se eno asjeali (Maiović Rke 9) Čuo je samo m iine u ušima (Mankovć Rke 94) Pouao se pobii do ioa sumnje(Maović Rke 1 8) vosječa sepolao spao ujaugu i pažioposlkiao hod paiana (Joa Ho vat 02) Žela je da ui njihoog gooa nadjačaju šum dječaa šuanja (Špo a 1 7) osmehom pu uješ peena posja kojije elo soje aeso (Savko Mhaić 221) Ipak i umosa nisu mačaka (Ivan Kšan 236) aim žnanje bandži na odlasku ped kčmom gaja (ozo aić 2) panoj lubanji ačae gla soi dipala (Jozo Lašć 5
952
Genvo sbjekai o e ieći poedba
ja se aam kui akm pobjednika Nao 2 3 ) amni kolobai pod očima suha apuana a pogled sana (Baković 261 ) T e aa a o pobjednik pogleda k a o sana
93
Geitiv sbekani ože iat ppadanje nekoga svojsva ono koji ga a Tada je peobikovan z bkta eenie s pdevsk pedikato: odilo neba od Neboje modo Takvi s pji Nje se epoa bila aglaila po seu (Npp 206) aj je zaeki geniv stii iaito obiežn.
Te pva sodna eenica: Onje blu 9
padnost ko ie genitv ienkoga atiba oe b i pipadnost adne nein pedet akav se ek atbt ove genii objekani e pea naveden pe (v t 925) geniv e obeka eki pe dkat eeni
ladii su apeli o oaa ledine
Obeka gentiv st etat peobk poeenja Toe peobiko gagosk pedikat edne ishodine eence peobkovan ec sa naenje gagoske adne a obekt te eee se iz svoega dea peobike genv eca gagoske ade postae sbekt peobkovane eence a gentv az nezin pedikat Vid t 058a) Od shodšne eece
p
Ou ledinu
dobiva se peobko poienena Oanjeje ledine
i dae peobiko atbcje vavanje pedikaa te shodne eence ov ladii su apeli oko oaa
dobiva se eenca s gentvo obekat kao enki aibto ladi su apeli oko oanja ledine
61
66 - B on ta obodnjac vae boje ve do m brae ne de gopodn Podvnjšć 90 Patrca bedog a n obrna tanje on dvanaet ovaca meh na U grad nen na 8 L edam dva crna onja poege prodaj tom mear jajne da O nje e motaj amo d četrdeeth pedeeth godna 6 Ue poućeav čovje trdeeth go dna nemao odjeven 5 neg ve ve dad neba 89 Tje onao predveno čaave boje gut zvjedat a pee veg bra » om mae mač«- reče 0 Ptce ue gnede av djevojctanh genjeva jeama všnjne boje 0 Potaoje ne amo oonac već nee vrte n 3 učece njem jed ugojen ed čovje maena rata 89 urar čovjene vte beo a čno ce zac ,68 -/ u njemu zavada taenajanoa otar razbor a prane vet bez edne m l , 63 a njegovh ea ut o e ve tamn gaovr eenh gaova pun eenh 68 Šro amah borbe doveo je nše redove mno zvuova 4 Uhvato je magare cojajne ge de razčth hvaćanja da amarao ga čvrto 98 Pred m e anjaopromčuć mmo čovje maena, bojta tea ath noca a njenm gamašnama 0 počnem najvše voe one tph nova one što od doade pavaju -Joa njemogao razmša o tome da je to u ajem vođenju račnce šo na račun onh j drhtr na ema vojh udea u ontma voje nade na ovoj em t a j n h a m o v o j n h p t e v a em r a g r a n h u t a a r a z n e e n h b o g a t t a v a o b r e n h t r a d c j a j n a g r ž e e b t d Ć n o t oju u v prorca na voj nan a noga zapravo ne bo brga to će bt poe onh edam rodnh razuzdanh godna L Njena je dena noga odreana nešto ne ua pt marnerog oja vaoje batra 3 o tojantenh repnh apn"j vrna rzna i ugedna pogeda gro movnc mače ujednoj vot 8 - Švarcenbergje bo trd gotovo punomaan r ne ba otra oa aje pa mao pecao na 0 jeu
* Učenje poet
Poet u por
U
poet
Učenje porh poreta
Učenje četo atajvao
Učenje prh poeta
Učen ojje porh poeta četo je atajvao Učenporhpoeta toje atajvao
0 i 9 5
rugo mom da m za o neprmšto ta ano na vto dajem v t n e m r e p o m e n e prvdnogq bpa 46 orgue gaa pa ugednoga pa n r cre ne e tave 0 jeujem trdo jote da njeu v dobra rca pomr ud 7 er u h ponajve no ud taoer made vježe ože 0 nenada e protura o aren vet nev tarčć Probor muo te nu gaan mjeec onaj obrana ca tarčć obrana ca tava ga - Bo je to ne Pemac (češ'Nemac cena bra uth zub trar 7 Kao b a nž dvoan dob u odore novog roja mogao dat u zatoru čovje ovava roda gaa? - To je bo ne vrt oproštaja mnom 30 -avje bo tp vo je vrt 4 atoev uged njegov doa djeova u tao jao daje njegov pra načo nee vrte dentvnu preudu 49 Pofragmentma jh e jećam bo am dete rarane uo
I
Jošt adanjem vrmenu toga čujem pomen I o njega anonc / potovanredovnc/ otaa va gopodaIpementa vtog roda zagre bae crve tone vaefae prdotojne uzvuju a do neba govo re da Zagreba I on je bo d prava I aptoum jana ava Ijer bud vetoban mordan bogouban I bagodaran rota mran Ipogavarom vojm vran vaomuje drag mo I uben ugodan bo 9-0
961
2.
2 42 9
73
55)
/
963
498)
498 -
2)
-l
19
3
I 2 33
3 98)
J
51 3 , 3
U
32
964 962
u
U
54)
5)
i
4
-
-
-
7
đe žeok e od Ue - Ne oo od ee ood / e b ouu . da e e e vou odu de bez zu vo - ođe v Ducu bou Iud e b o od Duc; / u o be /e u uu vu ode - Nko e e veže, zvo ed obo d o k e , e ože od o de Meu od a Hrv d /Jeo zd, o b o v b e IOuđe o be č eek čedz voce - Suč oč d voeode, ebokou ed veče dozk o - oo a ece Vek e k oe o čovek od ok e koč edu - Mee oe uzude N e de ee od oo Goubov z do eu ae - oe beke, zdeedo u u: IDa o u bec kok! - See b a b d Sđoe u doe ISuce d za ub k - Good bo užva U vo u - v e o vez veo u zed l - kue uodl b de oe, zvuv ova - Goou du od eduo ekv e oeba z oeo - aa e u od be bez odk Sucee žo ž ž a vev - o d kd e bo ve o zbue oček zavoe u kuu od Se dok e e b ko ekoo o u o ou vo e u ve b e I Nedoa e u oedo ožd e uc -So a ed bazeo ko
Uvdel o de bovk u a veo obe Račeee ee Čz dvo oe čežu beu
Odevau
Okudce a Odc e eko ood Okudc u ko e oo,
Mke uča že za caeo Žud z odko u e a a vdv, a eoako ku evo u odu
U
beo e ode o u
U
beo e ode Hodae e o uz
Hodu o uz U
468
o uz
U
Nekuv oku uce be eec zdu Gd z cev e avad ebe ko e v b oe e čoveku bez ou Sd u bdc - đe eba, ež u, / od bžuko Suu ze ezdce zeu / ze d e b zo oe obud - Ro d o dee k ook T e, oče obu u Rauu Jkove uzeo o oo o oz oo z čeve e zđeo u u
za uomenu od ovogaunaa na mistu od medana saadi crkvu sve oga Petra i više cre uzia grad (Kačć Ragovor 45) - Uzme za ženu er Cidomira, bana od zeme rvas, to est od Li, Krbave i Kotara (Kačć Razgoo 4) Zdravo u sridi gora draže neg pvae / u ra skou dora sada milo stane (Kanžć 87) - Sede starice dvene se ačke e pod starim slamnatim ovom sivau se za stim vona cima (Šnoa 3) Mlada devo odedno čeaest godina yodilae za so bom na štapu sliepastarca (Šnoa 3) -Živa vezda s vedrog neba ševa, Tn biser peme pršnim putma (Matoš 5, 3) - Predveče si/zim doe i prilim k stolupred n�om uom Nao , 34) Otputovao sam naglo iz mlina na potou Rami (Nazo 38) - Stoim pred oorom u ne peinu (Nao 44) -Aa ludi žeač u mahnitom hodu ubih zlog prosa i voduproih(Tn Uć 3) Učinilo imseda vide nekprior iz drugo gasveta (Koar , 8) -Šumi zuem: za oblam tuguem / oblam znad kue '" nezine aanoć 4 ) - Pod orahom sa lem širom / Mežene vezu marame faanoć 4) - Slalo nase liše na strim voma Taaoć 87) Uz vino mpovedu razgovor opimprili ma (Dna 3) -Milenkoe izgledao zlovoan i hodao veim raci ma po » mari« onoprosano blagovaonici za svečane prili i gake goste (a 3) A naviše što i ide na živceest ta ihova brbavost zaovostvo na glupom poslu mfor o da su d kue, u džungli prokle ti poodivci dodvrivci, privikivci (Ian Kšan 8)
pom nstupu panična straha, da se poušam vratiti kategori udi od deset deka takoanog trapista Ian Kušan 44)
na u požn o zraz ko uršn kao arbu ož aa a kaka arbut gu orbu Tak u p
Izpradavnih vremena čudili se strani visou bre baš u srcu zeme (Nao 3) - Jedan od taih bio e srebrni antepend pred glavnim ol tarom Katedrale Krža 7) - U bezimenu smo mestancetu od nekoli ko a (azo , 43) Bio e to sudbonosan susret u mom životu (Ian Kušan 39) 97 t
Prožn az ož, akako aa nu kao an o atbuta ug oraba Tak u o pr: Ja ne znam nego našu debelu mekaricu Do iz Jakovla (Šnoa 4) Menie to reo IYan Sabov sa grada (Šnoa 4) Dođoše do dene koli be aputa (Šoa 4 ) Vee izla iz parka na belo poe lom pelicama smukoru na snegu Mato , ) - Mo dedpo ocu bioe učite i ouš (ža 39) - Moa ubav za !abellu postae pasto rale (ža 3 ) Položa baš ne bio viok a niiplaa veli no lu
garsk šešir s peranicom izvrsno mu pristaao, a pka ue nemarno prebaio pre ramena davala mu služben karakter i znatnu važnost selu (Koa , 3) - Odletio mu gizdav lugarski šeir s peranicom, rščupala se pivo ureenaizura zatutila glava kao bačva (Koa 4) - Na dva / anka Duga anca Od ice Vise Utezi (aanoi A i moae uša zane stari pa biel mo u boci oniĆ Jožine su uek u nevoi n izvlali, ona stai Isak od mesa i ova od ma, pa hade i ti malo iz oce : (a ) Vadae )epao i suton, vadae ve bio proao i celi modan meu žvotinama d sam odednom shva tio dae veče doba kokodila kodiska idila (an Kuan 3) - ragi zna svo spsila posao u snu (Ian Kušan 34) toviše odlučo sam, u
47
Prožn raz atbuto go kako orbo uz ou nu ož akako, bt an o š atrbuta gh oaba u u uz kou urtn Tak u pr
Prož az kao atbuož , pošo ukon o r ko ponaau na a kao an rčnoga nza ( 431) on zara o h oah čanoa Tak u pr
Jasam unak od Morače hladne, / Od usina sela malenoga / Ispod gore glasna Ditra (Ia ažanć 48) Misli aga saa misli Od balča i od devoa / od lova i od solova / od zlata i od luta rata, / Od lac i Cogoraa / Od džilita i od kopa vita (Ian Mažn ) Kršansto živi u samostanima u relativno dobrim svratištima sa hladnom i toplom yodom sa lepom žem poslugom šanvo tolerira pomalo prelub i divi brk, odgaa vanbračnu decu gosti sepo mogunost puc aui uereno ali ano u su košeuhe bsice ola, vino a po malo i sveti oma, brevarpa litane ve o to sezona traži, pak e se po at da e Bog milostiv (ža 89) Umio se M, stavio na glau šešir nev stari otrcai be peanice i poao u u (Koar 45) Sves e i ovde o neastilo u se dale u tar u hladni rama bez ica Ve sm pogodakposebi-pa u što bilo, u stau kan i ou Kab tu u ti misir creno ono dae čove zadovolto (Dna 54) Spuza se niz stinu od mravina od ssena a od svega mi nogi bodivogto n aolik raa sasuue (a obroo ) U prožno zrazu ož aa i š a poan znko i
nabaan
Jošmalo mirisa od u a i benzina ostaloe nosniama o svetiznak svi eta koisu ga uputli (a, Dobovo 7) - Sanamo o uu od siro vog mesa i ludih giva (a oboto 8)
rožn zraz to kao atbut uz zan
Bašei kolača za žensdu a svi od belog bršna (Koar 40) A ne dan od pravih gladnik / Nee ni da pogleda blsvo lica i osmeha / Gospodina Lamiana " (Taanoć 7 ) Dobro ali bit eoš ne u bio 47
Od shodšnh čca jl abla
d dmaćh, d ujda . (Dsnca a mra b u, a/, jr v ragću pa al (Ivan Kušan 32
2 Sabalaj dv
Brjv l pr a arbu
I pdkat koj j boj li kolčnski pilog mož s uvsi dgu shodšnurčcu kao atbut u mncu šo j dnaka menc koa uz takav p dkat soj gnvu možn mnca koja dobva akav abu dolaz sama gnv pa boj kočsk ia s mncom gtvu mnon toi cjlo v zr s gramatčkm onakama imnic kom bo padž jdn srd nga roa, li pak množn onoga oda kojga j mnca gntvu U takvom brojnom zau zv odnos zavsnost U nmu atbu gamatčki zavsan od svoj mnc kao što abu nač jsu ngo imca od abua Kad s zvrš problka abu n ovaa tako problkovanom čnčnom stojsvu mca msto svomu abutu ngo abu svojoj mnc a cjlnu odnos šo to rčnčno ustojsto n ua kao nač abut prko svoj mc a n ma prko svoga abua šo b s ko slo sa samm pomom aibuc ngo bron z kao clna Izztak tor rd bojv glav boj s svmupon�aju kao pdjvsk atibut. zmka su bojv dva r r jr mca kojoj su o abu n stoj gnv množn, ngo u posbnomjdnom oblku kojj za mwk srdnj od jdnak gtvu jdin a a žnsk nomiativ akau i vokatvu možn Taj oblk s zov paul l maa j mnc stoj u njmu samo kad m j ab jdan od u gor spomnuh malh bova Bojvi dva r r mogu s i dklnat Kao aibut on u nomnav akuzatvu vokatv soj s mncom u paukalu a u osalim padžma sažu s sa svoom mncom u rodu, bou pad kao prdvsk abu Bo dva slaž s u odu s mncom u paukalu Jdnako kao spomnuta r broja slaž s kolčnska zamjnca ba Od shodšn rčca Sabla u ajala aj c 2 Sabala j dv
dobva s abucjom sklopjna rčnca i
abala j ajal aj c v abala u ajala ajc
u kojma boj zz d abala subkt amaičk kko s vd pimj taj broj zrz obžn kao imnca u nomnatv jdn l množin snjga roda No kada dskursu sadžaj toga brojnoga a posa ahosan, mož s amt samo lčnom amcom množni Oa u ajala aj c a n ujdn O j ajal aj c
rt
72
dobva s abucom sklopljna rčnca jl u d abala
u koo brojn za dv abala objk glagoa pjć Gamatčk j aj brojn za obljžn kao mna u akuavu množn srdnjga roda Ako dskusu sadaj oga bojnog zraa postn zahosan mož s zamjn lčnom amncom u množn: Pjl u h a n jdni jl ga Ovo su pmj s bojvma znad r kao atbuma: Zl ga au Radlav / a dvaajdla (Kačć Razgovo 3 - O dra u bravaca, /a da pla vaca (Rjkovć - Oamd la am ad d, ga va d db vd (Kanžć ) - Od gl gla u (va Mžuić 0) S dca a r / Oa mau ua (van Mžura ) Ja udp u m am vć rd gda (Šnoa 2 3 E prlga mjca b ć d gda u m cr zc ul vd (Šnoa 2 3) vaa vaca upu gvzdm (adjanovć ) Bj mr baj a ja / N madh ama a (adjanovć 2) - mam a pza Va a vru u dvad a (Kab l 2 Bojn mnc sau s kao abu jdnako kao gavn brojv S jjj ma pr djc (Šnoa 2 ) - U ća ć va da praval ravrh jla a da ad a h, ujd a lugam a u uć bl vć šra (Šmunovć 37) - Na da daa, p l mg p haaa pprav j a u pdj (Kab l 70)
978
7
Bojn mnc a ua hada kao atbut mogu u brojnom zazu saja u oblku akavajdnn b obzra na o komj padžom gramaičk oačn bon a kao clna (vd t 9 vo su pm za bojv od dva do r kao abu S nma id kolčska zamjca ba dva pla jda rća (Rljkovć 9 -Oda ć bprav rgac / ma b ra vac (ljkovć 9) - rba up ma dv n (Ivan Manić S l ) -S ama u da Rua Nor 2 39 ) - va mjca pr ga rdlajJaa d (Kola 2 a ž ć da b prv prdšlc ll v r (Kola 2 2 juj va pr gjavla, al a j dla aca lžl jh dv prv ac p alprprac (Kola 2 22) Tu s s s gtvom množn kao a n pauka! o j mogu kod čnh amjnca 3 lca l mum dva faca aluaš gdj u um (Koar 2 2 - O dva aa pl pd bl j dbr prpl u prju (Dsnca 7) - N dva ra m ul ad vlh ulah vraa vć a j uhval m 473
8
l el bo ml I Ljutu ou ilu I rt semer setog rj propll; Al ih čuo obri Bog ko plču gor ilu I el ml (Kančević l -Moje me e bolesti oćs i mje sme Kolsu ukl ume ioge olićk Lbuo thu (Nzor Ujerim tojim IMiro mio ležhu I ml bi (Koa jeljjet (Taaović - lem koj (aanovć o kečeu iu I e trijeie sli (Tadianović J iim e seće ošte (Tadianović - li grbu rtim l su plsto em oglelo (Peić - Semest jblo i ori Lomie ujerlo sje e isu bile ulue (eić sm truo o ribe i tuo eute ko eki trie No
ilo (Peić - Urim ti metk guto ogor Krgić polči ob rč i metka rose su setu ([van Kušan Brojne imenice oji oje troji troje četori četero li čeoro
itd. sž se kao aibut s getvom svoe imence je še ojii sestrić Np Petanović - Ooj ojii stre brćereče r (Npr - Vs oji ur ubje (Np to se bi mjstor jpor o ojie ui (Kosor Mme Zageb e sliti o l oje e (Relković - oje ie motreći ueri (eković Satir uj oh ojepstorči (Np o oi oje koj Np , - ose oje siroči jeo jeste srpski r Stee goje sirot or p Je ko okoi oje jrić (Npos Uto otrčše i jeie oje mle brće (Mašić Diekto Pokić - s s oje u ooj ei
mjerosti eb i eme počijemo slutiti se š lutj mlo smiruju ćemo mjesto grm imti sobe emo ohuti (Peić Oerše troji hju oćerše ieset urk (Np -A to uri tru loili Iih troji oko tre leže (Np -j e elim te Ieć oo toje jeoj Np u stanarnomeziku oje troje doli samo kad s pose čiti rodovi oseti čeeriu kjih ie u plug čeeri (Relković, Sati br (Mtić Osvenici Jošjih slee čeeri paš (atić, Osvenici
Od th slčaeva eba rzlikovat one u koma se avau bron pdevi
8
8
oje troje četero td On se sla kao pievsk atrbuti Oostrg mui oje gusle i e tmbure e mkao i sili js (Kolar e ebe četere hie (Np. roevi ko abuti uz imenicput ačen aat« vore brone izraze koi služe kao broni pozi erbi umerli put mjeri, treći koj (N pos 7 - Uh se tri četiriput Np - Jurko poegu pu (Šeoa -Je i pu plu i kletije i kojik sliše se u seg (Šenoa ro se kao atbut ava i uz mence s gom kvom oebom
ipo g je be očeko s trijest i soji iteo (Kać, govo Sjhupko oi i ebeske ie(Kanlić -js prošlo jegoi I ot m je gospoi I Čoli Josip Atu smrt emil gor tu I pogubil umoril I u grob ti oboril (Ivanošić i ste još silee I lpim eom eee I u rkje postil Čolićek mil (vanoić - olee gr priko gore i ri r / u Ostro k begu kpu I gio uri lo o tije pii o rt stol i e ee šerbe pu (vaošć upe (Šenoa - m sto rgih sri (Šenoa -Ljut ilu ili
8
vak Misi Skloniv broevi mog se u padeima osm nominatva aktiva i vokativa sagati sa svoom imenicom od, brou i paeu kao pidevsk atbut (vidi t
Stoji o urr i stol s ropotrom ri isočseo među m prstim jelić st i čepr sitim čem (Keb st bi se imenl mogao reći i bronim izrom s pakalom: meu prst Poraba paenh oblika sklonivh broeva pripad haskom nižev 98 5
nomei pomem biraniem sti Kao i sv ugi predikat, tko on i koima e predikata ieč bo mogu ua se imat pioŽ oznaku. Kad kav pedkat peobkom pose atbt ostae, kao i U ge preikate n prloa onaka O isodinih eenica
Ostli su mi Kom je smo pet
dobiva se peobikom abce rečenica Ostlo je smo pet m ili Ostli su smo pet kom Ur�vo po ome što u bronom zu u b oe stai p oža oaka vidi se d e bro u nemu atbut preobikovani pekat prema on otva svoo menci mesto rečenčom stros a ne obuto akvi su prmei
Mle je li hrbr Ujojjestojuk I eju bireh I Po obliu i epoti I Već po srujučme (vn arnić Ob rme je iku objesio Ljutjtg o pojsu reži I[j jeg o smokre s (Ivan Mžuć ekm mjestim ležli su stei tko golemi ih i osm olo e bi mogli euti (Šmnović, Poodica Vinčić 44 oje jboi k - m s m ijeo petestero jee Nor Jičiu ušu jer je pr umro stri Rok uši prem je est bil suh isu g i četiri ol mogl iući se ok e elečai oo i il u tek tri blgosloio - li okje bio poti rešik (Kolar po poe (Kaleb
m e ne mom nut z očne kupe (va Kuša 4 - z oze m neto topl teu (ajčvić 5 aj neto kočiski pog a amjia, vid s po ome šo s e u zru neto topl e može sajai. e moe se rć nečemu topl ako je u
Broji zraz kao jela može dobt svoj arbu il dugu kakvu ozku. Prdjevs aribu broj izr s se s jegovom meom u rodu, broju i padu O t mt u t polon ečenom nu (Kačić Rzgovor
4 Stok e lo eme z neh eetk n tel e t ko Žgeć u ogto kuć n Žgečću (Kolar , 6
7
dajm pimjerma
Penze neto mm (Krajčvić 134 -l uk ne mo n e nt ge (hajev 6 ol e mo p om mll n neto l ajev U tottul, čk k eoonmeo upote m neto ltnkog ueog (Marikovć roze 69 t ten u tot no lz (Maiković, ro 6 -Htoe pođe ne l čuo to n ou lčnu oentu (Makovć roe 5 Mćele Tome po uek zl gul g učn zt neto nemoten (Marković, ro 30 l) Mo m e o lt og kolegu pte e eć m ph n zpen ko neto oot (Barkovć , Je l po o? olep e Stpn o , ko će neto n čut (Laušć 5 t oeen ne e moglo čut (aušić
Redn broj žeskoga oda koj j, kao aihosa iosavea imeca kojoj je o aibu odos se dovio a meu gon služ za odđvaj vrmea
Ko ul u Rtue, n ću O hu eetto eetnete goenom nom u V a opon [u Senom oom nmn (Tadjaović 56
kol tol, ool onolko, nekolko mnogo, mlo e, mne, l lo, ole, ot, to, neto, ugo emen, p, pol, puno on ok ml l nt o n unl (Rejković 94 Smknu ue tolkoun Pom h ne kl Što ez th u pe nm pl (Iva Mžurać 4 St, nmehnu e, kmn gl om pomm opet nekol eč (Šoa 3 to mue o el Ve pe e uh looe el (Krajčević 60 plče zđe nekolko u (Nhajev 40 Čn e e n o uo o nko pn mnogo guh Nehjev Mloe tu poćt, toe o (Voovć 3, 6 Ve početh pm n utm ltćm too e l et, tlo e kno po tolu (muovć 3, 6 Oepte mu nekolko ćh če nelnk (Kosor 53 Vuče e polko poolk ht e e ne (Kosor , 49 Žen će t onet mno go lg (Koso , 160 mloeo n leph unčnh (kovć 140 čne metne o nekolko nh poluzgoenh kuć teno guu eke Rme zmeu Pozo č kog e ntg poukomo (zo , 33 no, te mt mlo eće (Koa 63 Oleln p n u keetu (Koar , 19 ekol te poe l e gleoe o ućnu p e hne čunm znem (Kab Puno noog elk o (Kaeb 0 Ln e opopene pol če mgllo ugl (Dsa 130 Ku gluh čoeknem opke n pol ot (Dsa 53 Već e n čpmo emo tu konet nu; t epon ou kot-glođee ć u koto (Sloboda Noak P m tolko ugh poč n tnko nemu pom o e
1
46
Kada predik kojemuje pedika jč kočisk p iog peoblkom o sta abu, saže se sa svojom momjedako kao brojvi već od čt se bojevi soga sam mogu smaai količskim prilozima Količiskma azivamo plog kao što su ov:
U začju kočsk ploga uporbjava se o blik omava akuat va i vokava jd srdjega oda poa amjia, pa se o tada slaže s meom gev T ke nk ut, /o oo eće (Kajčevć 49 K me eć pmo neplćeno, nek e ono zne (Maoš 35 Po ono čemnog nmet, u P (Maoš 3 Tee nko očeke elk neeć to oo n (Šmuović - Kon u e p ka, azlenl ono oćnh n e pemethu noge (Šmuovć
3 95 nle u m mnoge noć otet ponk ono go to h mo u epu (Kosor 11 ko oem u u n, ogult će mene oo e h l (Koso , 65 J mom poć Mtn m umeno pet neton poe e će m pot ono ke (Kosor , 66 M lopomlo oel u o tog u Ktn pno, e u goou moo pomenut nl ono Ktn« (esca 9 J nt ne umem n nego glem ono etet, zlto moe ez lgolo (Marković, Ruke 9 Oe m e ptom p z oo net, un nkoe ne ne gz, ne g (Soboda ovak 16 Čuo m kuknogt, toepon oenlo e n ono zemle o ue pl nne uzm nnele ne kmene on oo aušć 3 15
U ako upoijeb oblk pokae amj može sja broji i
l oče uko, ne znm nte o, m oo eetkgo n to m e oe nelo to put o ngu - eče (Šeoa 40
Koskizz kao jla može dob ii svoj abu li dgu oaku idjvski atrbu uz koičisk r soji oblku omiava, akuava i vokat va jede srdjga roda
Pak sv ovo ua nala j ašo ali onaj vi (Šimunović na kojom laćam ovo malo oala aha ako j ška Barković l, - Znš li ko s oklona žna oji a svoj munišv k s i a ć joj nko osoii avo na ono malo aka šo jojiaa (Slo bodan Novak 992
bog ralčosti i sobode položaja apozicje ne moe se uvijek sguo znai koja je od dvije imenice to su uvene na stom mjesu u rečenično usojsto i slaž se padžu, apozicija kojoj Određuje se o o značenju, e ma ome kojaje ojoj odedba U nekim se slučajevima isti izčaj moe svai t na rane načne
Ovo su primjei za apoziciju
APOZICA reobika kojom se predikatna imenica jedne ishodišne rečenice uvršava imenicu dugoj jednako onako kako se pdjev uvrava aribu cijom (vdi ove se aoia Jednako se zove imenica kad je ako uvrštna rečecu. Aozcja se s imecom kojuje uvrštena saže samo adežu Često se sažu i rodu i broju, a to nje gamaičko ogračenje nego roa iz ssa Od ishodinih rečenica Mnogi ola avnono o ovjka
Čovjkj uoga
dobiva se eobikom apocije u prom koraku sožena ečenica skojena odnosnim skapanjem
Mnogi ola avnoušno o ovj jij uoga i u dugom koraku kad se predikana imenca avsne rečenice uvrst u gavnu kao apozcja u imecu od koje odnosna ečenca zavsi, dobva se
Mnogi ola avnoušno o ovj uogaa Imenica uoga uj e apozicija menici ovjk Od shodini rečenica
Čovjk s vaća mi Zma j maj dobva se preobikom aoicje 0! koraku soena rečeca skojena odnosnim sklaaem Čovjk vaća mi koja j majk i dugom koraku kad se predkana imenica zavsne rečece us u glau kao aocja u imencu od koje odnosna ečenica avisi, dobva se Čovjk vaća mai mi meica majka tu je apoa imnici ma Aocija može sajat ispred i za svoje meice Koji će od a dva oo žaja bi stilski neualan, a koji obiježen, 'vsi od faeolokih navika Tako je ovjk uoga neutrano, a uoga ovjk naglaeno dokje majka ma ne utrano a ma maj nagaeno Neuraan je u oba pmjea onaj poedak koji je irčaju običnji 478
993
O saa k Rimu lou /ožni s Rimkinjom ivojm; / Rima mu sina ooila /ooila mlaa Pimia (Kačić, Ragovor Ja i ajm naav mai / namj ala o onai / aj užnos ofalii / io nga oslav (vanć - N žu kai inosana / vć lm Uo i an v uj o / su ni Hoa omooa (Katančić sjnj u lanini /Javi ko ujš glasasa / ojmu s vonko oiva /Pvoni ovna vono van Mažurać - Uhvai m ia aika a košuu noau (Kovačić egsatui - Zim osi o a ga j ujla oovnia ma (Kovačić registraturi Na ajišu klasa - ju s gai a Naor ć šnia jlia (Mao Hvala ou sunu koisi mu ga (n jević mjš s gono i nano o \koajnik šo ji na nu svog vlaiog živoa - Vćj ium a gou oanina unio a (Mainković Ruke m (Mainković, Ruke - Uvlaili su s kao iv% (eić aoziija imeca koju ona soj mog kao o ve imence, mati abue Osaoš vaijunai/ i Laini mlai alani (Kačć Ragovo o ufai saa au moga / al uai al ons glavu / ia u njga unii na ivanu a mnom siii (Kačić, Ragovo a ih vij silan aga / On namaku gojn yl / žla u i / ih usjm - R i ua oli nji / P aivao aom (van Mažuanć svjoim laninam visoim / njih sn om u lanini (Ivan Mažuać - Dku u olaćnu lo / Vl ua u amji moš (van on v s ioi og ga on (Maiković, Muanić - akvi lovi sani anili su samo ovog mjsa v gonia Rke (Vjesik str Apoicije često soje u vasia mena Njima se ada izče oje ko ilsk je neuraan pooaj aoicije ipred vlasioga mena Još oia n aijlila / ni ania omolila lia / laavia ia ai vala / Raoslavu au iivala (Kačć, Ragovo On j unuk aa Raslava / a sinova aa Caslava (Kačić govor Namii s kau Pavimi / na mlaoga ana Ljuimia / o i o ova / im ćoam uaiš (Kačć Ragovor - Goji ona sivoga sola /o imnu aa šimia (Kačić Ragovo - Žli omo - Pak svima kao miamai/ isinom s ima iva Milos a (Kanžlić ako li o og gaa / oša ima kaa / o nav Yinoaa / mia ako anog saa / viio i oni liu / uoom u svom kiu/ vu jnu 479
plemenitu (Ivanošć - gra koo kod Valpova grada kolo igra I ipod ladne Karaice rike I u koluje Marica divojka I gizda ćer roda gopokoga (Katnčić - gi petli u pou cetinjskom I A Novica u poe cetinj I Trei petli u mjet Cetiu IA Novica pade na Ceti nje (Iva Manić Međutim e čiča Marin ve pozdravio s upravi teljem Maoš Mladi par cković dođe pre Božića iz Mnche na u Pariz (Maoš -Oilazi me dokor Olga (Nazo -Plani na Maglić ovdje dominira ao - Prooravih tri dana ući a asene (Nao - One ite noćigledaoje kamalengo ivet ta a Sigove glavice k poar ti u Poglavčevu gradu(Nazo - U elu Bistrici, gdje su noćili, reo se Kovačicom (lea, Ba 995
Rugaj e rugaj tarini, ti zelena io (Šoa Svako jedna od velikih mana u na Hratajet i ta, što volimo da sepozaavimo nekoliko njievni koje smo odvojili od dgih i da onda rapravamo o njima dok o drugima koji ni ništa manje načajni od izdvojenih ne vodimo ni ka rigu (lno Dloo Zaemao bago 1000
Dozie ga vila poetrimaI Veleita vioke planine; I Zloga io au Radolave I eto na te dvanajest dela (ačć Ragovo Ne ovo ojak iti urcim I već ainim mudrim Taancim I i s Haim, na glasu njicim Ikji će nampuno dodatiIPosluajme, Mua apetane I eš udrit s vojkom na atine, Ija ć us mojim ilom udariti Ina konjie, made almatine (ačić Razgovo - Nitiju što ada muti: tu ne pai ptir voga tada, da priko njegai, I nego ako moje puste drugariceI u planini koje k njojdoete ptice I da se kupu i pu navlastito pik, I aić pticasvu i lava slavićak(ailć - Nitje hajdu nit uhoda turka, I Već Novica, Čengića kavau: I Bean Turn vnik ore Crne
Kada s naočo l sn povaos m apocj njezne meice, upavo njhova sovjenos povuj se pism crcom mao si ocadivaIČvrsta o hrid! (ajčvć -Proklet i proklet!
je odgovara I imojem kad lomeć grom e gui Prati ju udah ro auogara I Hripanje žrtve to ju kletnik ui (ajčvić - Bez ntdvv oputjee panjaci podivaše vinogradi i njive gotovo po voj stri (Nazo - Pogledjojmiran milotiv propao u tamnoplave jame očinjih dupaa, čelo joj se poravnal i raetlilo osuto ledim mrama š kao da ujojse mladiceore gorke amoće preadile negdje o rca u rce i tamo počiu klati(Božić - Kakoje ila noć u snu u voćaici su morali upaliti reektore za treći prizor umorsado ronsva (va šan
996
(van Maanć Takv s apoz u Novica imic kavu (vok. umjso nom.) Turčin i
nik Novicaje kvnik kleti(Iva Mažanć -A na dvoru neo divno I Ci jem tminam lice akri da 'e vidjet pro oake I laići i, ede it ne I Nad čadorom treptii elem (Ivan Maać 65 Stara gospoda rica se eli na Stuicu pa s njome i gospođica Kata i Anataija i Soka - đurđica diše naša tiha reća: I toja sesa po mleu (Šoa Miri tvoga ića moja juavi, I Slavi droni đuric, cvjetić uavi(Maoš Mojnoiprate pripovjedač eelinović, aše trdi radikal ušku ao da ume, pouzdanu oju dvocevu (Maoš ih potrea zečeve (Kola - Neki šumar to jst sam gopodin nad§umar, Markov ši og ogova dje vidio anicu još djevojku, save io oduševio (ola - Čovjek redovječnom misu, čovjek viemae voren od Boga, ovjek kao tav drušvu amo luga o podnji, mini atar ip čovjek rarednik, čovjek ravnate, čovjek proeor čovjek autoritet preara e jedne vizionarne noći čovjeka ivotinju, čoe opicu, u čovje koji ima rep, čovje koji tek što e osovio na sražnje noge a zapravo je majmun (Krlea
Ccom se obvezao povezj o apozicij sa svojim imncama koje su se ao spoj!e su posa složenc ojima se samo drg član sanja To spo imc orpoluloenicu
Sluge ove Smailaga I red Stolca ule voje I A u zemi Hercegovoj (Iva Mać - Nad Nehajgradom c e i van nim grakom utejade sluti (ajčevć
997
998
Crcom se obveao povej i po!us!ožc koma pv do odđj dg po majal od kojga j napravj po podjel ppadnos Tusjedi sipivi taac u elome pitprsluku(Kža Cama s pov viš imca ad s oć pokzai da s jima izič cjla p čm o dna dg e odj
pak na aju žena -čovjekzemlja tu namje mjesto rcu, i e to rea njim grati (Kaleb l 999
Apocij s vrštva
Vidi
zamjice
a sirota ne smem će Ijero neimam četite ouće I nego hodim ja i dica oa, nigje ovo ne litnja roa (Rljković - a iromaratarI doio am tar Ivanošić ilo što ilo -progovori a zna da se mi seaci pod našom gospodom rajadočeti nećemo (Soa
apoicija s zade javai kao posba čla čičnom , ona ada pdstava poeb shodišn čc ojoj su sv dgi članov klojeni kao alhonir se s kviavljaj čnci kj loljn I čenični i sped one rečnice u kojoj j apozcja
PKAN PRO ŠRA Svaki glagolsk predika moe se prošir ao da se a n vt peda drg de shodšne čic aav prdika uvšen čcu jz
predikat, zove se predikatiproširak Kao predikat ko i predikani poširak koji i sam jest peobikovai predikat može biti gagolski imesk. Ova proširak koj se prdikau može dodati valja raziovati od prošika koji neki glagoli zahtjevaju (vidi t Preoblka kojom se predikat jede ishodšne rečence uvštava uz glagol sk predikat duge tako da poste negovim dodanim deom zove se pedi kato prošiianje 002 redikatni pošik same predikat ede ishodišne čeice Uv�šva e uz gagosk predkat duge o pi toj preobc u sklopIJeo ečec ostae sdrža pedkat a ne predkat Ne gubeći svoju predikatu aav on proš1e određuje ga pobže kako to čin priloža oznk. redkat prošrak oga e predkana odredb ego je dodi predikai sa žaj: iše predkta sklopjehuj edo U sematčkoj skui rečeice predkat zaedo s prosr kom voi edan ek (vd t Pedikat ede shodiše rečeice može se kao prošrak uvstti u predikat duge smo ako se u to rečenci naaz oa sta menca koa je subekt uvštenu pedkau i ako s svojim zčejem odosi na sto
003
menkiproširak Najobični su imeski proširci koj nstaju uvrštavajem predikaoga pridjeva glagosk predikat tako da o postaje jegov dio Kad obje shodšne rečeice ona s gagolskim ona s pidjeskm pd katom maju sti subek, tada predkan pidev uvšte kao pošak ose u nomiativu svojem voom prediom padeu Prdev kao predikat prošk obiežen je gmatčkom o om dredeost kao predikao ime pridjev je neodređe pa u preobc predkat noga proš ivanja samo zadržava to gramatčko obilježje. Od ishodših rečenica Momakjejuto anuo Momakje io mamura dobiva se preobkom pedkatnoga prošivaja sklopjena ečenca Momakje jutro anuo mamuran Od ishodšh rečenca Kuška je iraa ška je eika dobiva e preobikom predkaoga prošrivana skopljena rečeca Kruka je iraa eika rdjev tm skopleim rečencama isu atbut jer nsu uvšte u imeice U tim rečeicama ema skopova mamuran madi eika uška nt uvšavaje th pidjeva ima kakve veze s odosim ečecama U jho-
48
vim pedkatima se meutim javaju sklopovi anuti mamuan a o ira ti eik (a, o već prema odu subjekt Ovo su prmjeri za takav predikai prorak Njegoo e tio i ada naodi Fojnii io (Kačić Razgovor - Ko tai e ai pidadoše I Radoau au pokon iše Kačić Rzgovor - Ume ooga pogaie de imun augark, ojkom e kom da poroi emu raku, ma o ije njegoa ojka od Ha eta i u poen ta i iiena a k o i k a (Kačić Rgovor dane Ioni šeu pakjoš indoane I a poao neuraen toji(ejković -ko e ti ead iti ia i u kuipriiati m i r n a I udi i ti u ada nju iran pak eš iti od kuana miran Reković - rakea ra iti užežen od maa Kanlić du i umoi tari gie made krušeno poi opakati radeKažić - na oi aa pane I doke udnik ip otane pak ez mozga i itoti I ud e rti u tamnoti (Doše -ndi taog ak odigne I da ga muen ne dotigneDoše - Eto kua ro tara nepitana odgoaa (Doše - Kro ušupan na e tane ši kanda pi rane (Došen Dugom Onako am uož k uu eni gaa oa trune i rapaa(Doše - »man aman!« taa pišti Noia in mu aman I pati pr �man, aman!« uan rišti va Mžuranć Od tuge i ajunai I to i ian aman tati (va Muć Gedaj ga put neea I Gdje e ooo rara diževan Mauać - Kad a eto inoga pate ra I Gdjeno otak k ome tadu grede (vn Mažurać - Doar pa terjer što kaže inom am ojem potđuje inom (van Mrić - potaee kuaš rzi inu rakom džiit iti I r a ko kr i nejednaem etom Mještejanja mr nu uka (van Mžuić -Nemioga trak odiaI Upoodu ješte u, Po ešutnu ziždiak, trotuem uo m guu I Mueni put progia I Te kaa taa ea potake ' denia e ika I Po teu rnomodre Iike m g o a n piše / Dok od njime jadna žrta idiše(va MaŽć Vine uge raju kae I najee aer jednook I nad ine go t o kae van Mžranć - Da udari dadeet Brana I ea tuka tako mi pomoga edin' i im poojeo gae (va Mažuranć Oaj e oamo onaj onamo a mi tu raapeti tojimo i a da kraja pa daju atine na nša eđa (Šeoa namo ka je to udna oet kad moraš dra gork mediinu piti Šenoa - U aigradu taše na u mradnu piu a tuda e na porazdeiti na gae da priko ani eamo do mrti (Šeoa - Oeog ti eno goa I anut e ona doa Da ga eti mad Knjčevć paaj, mie duša toja I i mi ima et I Bit e ine, kna oja taj narod tugo moja - I i je raapet ačevć Jedared e Lakoi raaše ia ponoi kui oeao iooan (Matoš jaanima, puni ime ena U akom u aju ei doroi; I Tu ama natri pemenita 83
/
(Kosor
dgi sliči pimje mog se svatit ko da e imeca kosom pade apoica No ako se ečeice a ako da oa njima stoi kao pedka pošak smao m postae bogati i itančanij, pa je to, osobito kad se adi pesičkim tekstovma, ispo svaćae
(Tadijanovć
Pica, Dobovo (Batć Latea magca 16 Pedka pošak može bit menca. O se vštava z shodše ečeie u kojo je pedikaa ieč meca Ka dae subjekt obe sodše ečece ist vrštava se menčk pošk u omnativu [mečki e pošak vatskom knževnom eik kaaktestča a pjesički stl ačić, Razgovo Np
/
(Iva Muanć
/
(Šoa
Matoš
(adaovć
/
(va an
(Matoš
(in Uevć l , (van Mažać
/
I pjedož z može se pedikaa peoblikovat pedkai pošiak. (Iva Maać (Šenoa (ola (Slobodan Novak Ms Mankovć ke (Tadaović , esme (adanovć, esme
s
(Ivan Maža
ca obovoi
{aaoć Ako e isodšo ečec s glagolskm pedikatom e ubjek nego eka dga meica l ameica edaka sbekt isodše ečeice s imečkim pedikatom, onda pedikaa menca pi vštavau kao pošak glagolsk pedkat dola onaj padež u koem e ta mec Mesto imeice može dgo ishodišno ečeici saai meca koa se odosi a sto na što i s bekt sodše ečece s meničkm pedikatom kav imečk pošak u kosom padež još iaita kaaktestika pesčkoga stla (Kaižć
Kaleb I (Kaleb (Makovć, ke (esca
/
(Kačevć I
(Šeoa (Matoš
(Ivan Mažać
/
van Mažać
Iva Mać (Ivan Maaić
/
I gentivn z može se iz pedkta peobkovat pedkai pošiak
/
(vn Maać
/
18
Pjedloži a kao pedka pošiak lako može bt staktičk dvo ačane se pjedlož ia čsto javla kao adveba ozaka U oba slučaa vezae pedkat, pa se poiak e može zlkovati od plože ozake po staktčkome sklop koem ppada e oba slčaja st lika je nače. dvebna ozaka odedue sadža glagolske ade a pošak ga dopnje ako e piedlož ira s lokai vom ečeci
I
Kad u u gradu atovi vi / Odbili c ponoć jedan /Pojedan, netivo tadoh Iščeivati Tadijanović Kraj njega Prolazi lia ražare nog, Djevojka tamna a cetom koi adijanović I hvati da veoma jadno izgleda glup i zbunjen da to ne može popraviti Kalb l Aaaaa! viknejače iivenih ta i oču izvaenih u užau Ka Klatili e umorni razdragani od zimkoga unca i ciknutog lb , ela je vina Dsnca Al šta čovjek,jedan, zna Dnia dopirao paji lavež ravan i učan, nim neizavan bezrazloan kao pje ma snica Po tri dana gladan neipavan uporan muči liščevu ženku grudi punih mle i rpea njuške razderane šipkovim grmom ojuzelenih od najluih giva (Pić Ujeen tu e uvek nad eo kom gotionicom Gizele Čoban zarumeni šuma uplakana crvenokoa (ć - ariba je dremao tojeć poduprt objema ruma i trbu hom o plehnat šankloboda Novak Mrisi Otao muje ušima tajjaki izraz i mao pomicanje, i ne pogledao ni u ožinu ruku većje vi dio voje lice izduženo nemoćno neodređeno kao nikad u živou Prica Dobrovo - Sve e pomicalo umanjeno kvrčeno (ria Doboo 9) Oderio ga je dobro onako zdepata i široka velikom na prtnjačom na leđima Pica obrovori - Gluh na ude av unezjereni zol van Kuan Povarenjaci rokodil ipak ije ugodno u njihovu drvu i retan i kad ti ejave zatube zovnu te mazno i gmazno ranoliki i toliko lični (van Kušan
rilna oznakajr obl iž odrj način i mjso odanja Isi prijdložni izraz uz isi glagol čnici
Hodao je u kratkim hlačama n iložna onaka ngo j rdkani roširakjr svojm sadžam n odruj glagols adnj čak n kazu š izravno s njom v ngo samo dodaj rdikanom sadaj zpravo saja dva rdikaa sadžaa jdn
101
I dkan rošrijavljaj s kao osbni članovi rčnčnoga nia To s ada samosalna rčnčna usojsva kojima j sv osm dkanoga roširka klonjno kao zaihosn Tad on negda ući guje ute /Malne zeca plašivi kleca Ivan Mažura -Ah da videvetapuci otali / Iz nizina otkud vida neima Krt nić ov lavni, ne pobeđen igda, / Vrh Lovćena što e k nebu diže Ivan Mažuraić - Uta Bauk gule kide, /A pak mjeran podviteh nogu Na prašnje jede mjeto Ivan Mažuranić - Već ti gledaj, majko
gdje pred tobom padam, / Sretan jer bar tebe majkom vati mem! (ranjčvć -Slušam a čelo gti znoj mi znoji Leden ko pi po noce ši /Srahom i grozom ivci peti moji Koče e jao! pravda pravdu vrši! (Kranjčvić Još mlad i zelen a već m / Na tošan mi je revet pao (Kranjčvić l Stadoh, začuen Nazor Gladan umoran od preduga jahanja i neipavan amo am potkada malko kunjao Nazor - Šta će drugo nego da utane brzo ali teka rca ponek put bez rei a kadikad e na veu i oštro otree(Kolar a lea tupao je Marko, mrk i ozbian velikim ai neraapetim šobranom u ruci Kolar - zukoše ga teškom mukom blata, muava pretravena (Kola Protajao Marko dugo tako, nalo njen, upravo privan uz neki grab, pa ni da e mae (Kolar o nio jekiru Mrk ut kvavih ou Kolar Poramio e Marko, na mao e elo i preko voe opovao nešto kupno pa onako gologlav raščupane koe ovaven pojurio iz šume Koar Omjerije krva vim okom a ona toji vioka vitka i prava (Kolar a prolazim po aj njih zbunjen i neveeo /Ipozdravam Tadjanović Vrbe uz po tokratu Mene e (adijanovć Tutadoše u ugao u hrpi t nute Tadijanovć Oveten tojim i nagnut (Tadiaović Evo ad jedim blažena rca meu tuim torovima (adijanović - Gle, iza hratovešume u tamnome jaju i tišini Mjeec e pomaa Rumen. O gao Tad�anović - A ja? ' Uek bih dolazeći / U Ratue, pri po vratku/ z dale grada tužan, vite glave /Pred rebrnim Gopodinom Spobožnošću kinuo šešir d bih ga imao Tadijanovć 56) nad voća unulih /Rumen izviruje uštap: velik i naman (Tadijanović nemogao pružim e po travi Te nasloniv uho čujem rce zeme: Udara udara udara (adanović - Naginjee momak nepretan Nad djevojku u ogu požude. Kašuca negdje, uca, tihi bolenik A mjeec e golem pinje na nebo zvezdama outo Tadijanovć
imnički oširc
Ter e lano ratadoše uncem / Zatočnici mrijet naviut Mažanć - Za kt čani pravni te mreti. nj e i ad mret podigote / Srdžbe boe hrabri ovetnici (van Mažuranć - A /rn mjeec o p neba epti, / Tužna veća pozorišta tužna Mažranić Ajd a mnom -ja ti nu palim zubu vodim tebe -prorok vomu pu! (rančvić -A kad oja one naga jut će dat ti dar; Progna t će te do ne draga, Nek vrh rodnog klone praga Sšen nebogar (ranjčvić juti radikal išao je u vnj politici nepokolebiv Ruom Mao Pošae da zaoke Marka no on vješt i oprezan bo jovni privukao e leđima ua zid Kolar - Oblae prei plavetnilo neba Dok vjetar kitalac ar za rubom šume dremaš adanovć 59) -a e zaubio tari rekaoje arun i zagledao e mene ko da očeuje što li ćuja ad neretnik bez ubavi (van Kuša
88
Glagolki proširak 102
I glagolsk rdika jdn ishodišn rčc mož s vrsii kao proak z glagolski dika dg. Nsvš glgo dobiva kao rdikani roiak oblik glagolskoga ioga sadašnjg a svšni gagoskoga riloga rolog Odnos gagolskoga rošrka rmardikau isij kao i odnos imnskoga r ma njmu.
8
/man s me dok odbu (Došen - Drug da drugu o njem šapne / Šapćuć bi ga Mirkom zvao (van Mauranić se cmari i pjesancu dragu I Plačuć pjeva pjevajući plače (Ivan Mažuranić - Hrlo ve se Sava pod mladim žutim vrbinjem blešteći od sunčevog svjetla (Šenoa - Po plavetnom nebu lebde ujni tanani oblaci zaklanjajući časomice sunce Šenoa Na stepenicama priseš sjedi mac"a steći šapom svoje bljedo lice a iz obliže štale tura mrka ava svoju radozna lu glavu (Šenoa Po tim rečima s Mato na noge natuče šešir na glavu i enu neko teurajući prema selu Šenoa - Pali -vie Pasanac, a olovna tuča prslaje husare obarajući jednog za drugim Šenoa »Prosti ha, prosti« - glas mu odgovara I imoem ko Uzelaje s peze čašu i ulila ka mruć grom se gubi (Kančević prst leka iz staklenke kojuje izvadila iz šabice pa joj to prufa tetošeći ad se emo u nutrini pećine je kao bolesno dete onović sad sjedimo pred oorom grući se na suncu (azor Povam, hranim sejeduć na obrokeazo dući uvekzelenim ravnicama minusmo mu bok zađosmo mu iza leđa azor 42 -Lacko vić obuče put i mišaše dočeti zou ajĆi (Maoš Hoteći djelujemo (Klea Poveseliše senanci misleći da je svadba(Ko a ohuktala teško sopeći odnekud izpoa i gazdarica Bara mati vina (Kolar - Smrt mi na prozore kuca I Te vazdan tužim tupo mašući glavom Tadianović Otac moj ouć viče na e zaplugom adianović - Jutaa zezda o nebo pribode na: I Pozlaćen orah Polako tne hrastov iž I viseć na božićnom drvcu (adianovi vjetar leće nad gobem I Ne dotiuć se lca vog o dok si bio živadi anovi - Opet ćemo u sobi razgovarati IKao ipre Ijedećo stola Oprezno slazi niz stepenice I s majm sa sestrama (Tadianovi Džeć u kama kante mlekom nalite adianovi premajući se za put pro maštao je ka će s pštoem postupiti Kae - Hoće li mu paukgadni uć i u nogavicu i uzać naprsa grebući hladnim oštrim kukica ma! Kale I - Penjući se uzbrdo pdosta su se zaduval Desnica Putnik se zautavi gledajući zamen u sudsku zgradu Desnica Konj spavajući ide Pei Zaista ne pušim ponovi proesor udarajui prstima u krug upravača rica obrotor Joža izuče kpu briući ogledalce (rica Doboori ) Klizeći tako provjeravaoje Okom me ouglim gledalo naivno, janu bola ca Dorovor pretilo, dosadno lie namigivalo brcima uraalo iranjal ranjavajući miu površinu ode (van Kušan - Pokojnici sujoš hodali, susretali se s njim ne znajući da će ih u snu kad mu dođe van Kan reće zbaveno storenje po spisku bez vrisje klonulo zahvalno ispraćajući pogledom zelenookog izbavitea van Kušan
glagolskom pdikatnom pošivanu obično e sujek u obe ishodišne rečenice isti. No ma primea koi pokzuu o ne mora i viek ako Od ishodišnih rečenica l Konj trči Konj njišti dobiva se preoblikom pedikatnoga prošiivana ove dve skloplene rečece Ko trč njišteći Konj njišti čeći er se glagolski redika svake od dvie ishodšne rečenice može vsii pre dka dge kao negov proširak
Od ishodišnih rečenica l Lokomotivajeputilaparu Lokomotiva je muklo utnjila dobiva se preoblikom predikanoga pošivana ove dvie skolene rečence omotiva je muklo tunjeći pustila pau okomotiva je pustivši pa muklo tutnjila Od ishodišh rečenica l Zvezde su zatiale Zezde su se poigrale dobivau se preoblikom predikanoga pošiivana ove dvie skoene eece Zvezde su poigravši se zatitrale vezde su se zatitravši poigrale 0
,I
!
49
esvšeni glagoli kao predikani roširci Pavlimir premda za to ne maraše sa svim tizim promišajući tufno stanje svoga naroda primi molbu njiovu Kači, Razgovor - Do malo dana pođe s ovoga svita did njegov Cidomir i ne imadući sinova ostavi banovinu svom unuku Krešimi koji imadući tolike drave pod sobom uni se puno velik i moguć (Kačić Razgovor Kukuruz onje stade hranit, Ija se uteć ne mogo zabranit Relkovi - On se za njom hodeći namuči/ svoj ostavi njezin ne nauči (Rkovi Sad da smom gorom iđeš k momu rodu /sad da iđeš morom leteći na brodu (Kanižlć 44 Eto nećeš hodit sama i po ni Ija u te sprovodi sideć u samoći Kanii 44 Pokaj špe živi kistal bistro teče / koji no kivi žeđu da pit neće /jer sve šuškajući ono se Ida e ne pući eđa š njim ne slufi Kanižlć Kada tko otie trd od nje bižei / još slidi i ie za njim leteći Kaž1 f zato je razlite I mloge časti glasovite obnosio s ja snom dikom Ijošt budući kanonikom (Ivanoši sve koje / šeprteć polako / ša sam dobio / dok sam mlai bio vanošić Pod grad njihov vojska pade / ištuć da se grad pridade ošen - Tko srdeć se pamet svrže / mlim da k smrti ide brže / neg brod koga slapi bu /
04
eki s u i silsk obleženi rime u koima glagoski roirak ima vlastii subek različi od subekta rečence u kou e Všen ada e glagolsk
10
mziti bojai se sdjeti se
vseliti (se) adovati (se) ivati voeti
oli oji baše toli lp i veli da se e stah jem esa ims pebivati ajvei tad se e stidiše vat ove e se stidio zvati bog jihov Tao ovi štoje ie, toje svoga doma blie, imajese sšitbojiId a is mist stoji Što se iit ve e stidi it se stide voziti do ta je mee ja se bojim to I polaziti pz g a Ja se bojim dit Kolaši o li se bojš mei zati a ti idi dhvi d smo (toga) zaoa, što bmo se stidili azati dajesmo ha si bila, moah ti piat pi što tao si voe la ti a be e ilve ajvoli šetati lama
1025
mti (se) boeti atit (se) seveselit se
htjeti odl se eeti pieivati djeti ezti voeti ajvoeti
odbati otlajati
olm mladim po goi oditiIeg sa staim po bel dvo olim b mosim bam aa eg za o ba olim s Jvom s lsta vod piti ego s tobom slat malvaz 496
moati imat
I
1024
gati e bih htio da ojetiš go
1026
1023
liovai azblati olaati azeiti alostii se tgovati tti (se)
Ko hoe sameti teba zasti ta mi oga ve JU Kad liogavo dati sa dva amalav polaziš izeada ajmee Htio bih te hvatiti za e ebih ti htio lagati, e bih htio da osjetišgoi da sam isoistio toje povjeee doovogašeg posedjegstis re Oje l elo biti samo ei e bih htio da ti laem ebi tio la
07
Kao imad sci sditi Hait imaš i bata Jae ta Kada jaše da ima glav izbiti l Ljdi od ašega eda e imaj pidsvojim aem govoiti oo ma li te slavit zato što si zema? Žali ev staa maj otle ima po T ima doi mlad ae Od aa m doba jiga došla da o ima a voji pojti l, Uzmi o, i od toga imaš aiiti gmi i jeda sva l ti s moali oboeti i za staim povizoom geb e bio sia ima li pasti a oea i moliti milost Oaje jegovaea i ima vati jegov Što seto poh i zdavo stigoh moam em zahalti li admilovi, oji bi imao bt zoom asog boa, eloj pjesmi samo plae ato e moa poimati >ta ego ea ti što se ia dogoditi e, tae patizae e pozam "to am imao ei e moate iti Mo ao sam se sloiti s im Što moa biti, bit e - ad tijadapogiti moaš Ko besjedi ta hoe moa slšati šta ee moati imati
mase zai da o pozaje imeoa ova stit, izmat i edit ii o je moge
e ima se i Što se moa iti, e se 497
Nje moguć
028
da ea da e divvi uu ipgue- Vaada e kli ea dia da eleiku laku muke da mu e pikai veme da mu e puži aa vde da mu e d da ave i da e ueši lepm eu - Ne i e al da e lik uma - Čpi am mak kaa ea da e aži m s prmjrma gago mu e kliie povra pa j u njh ne
* ma e da za - * Ne ima e da iva q; - * e ma da ii Mogućej, mđuim. da s zčn rčc ne problč nniiv ak se
glagoi njma bzič a mai imai u gavnj rečenic potrjb bičn bz pvrne amjenc
trarana preobka bečenja ga u čne rčenc s m gagoma dvznačn On njma mogu hva ičn bzčn am ako shvae bzlčn mog s te rčne rečenc preoblkova u nntve
ma da e za Ne ima da e izva ki - ma da e ii Takva pbka u hakom knjižvnm jziku stlsk neutalna neg je obižena žsokom pmao gubm kprsvno�ć
09
030
Gagoi hjnja kjma se izč nk ogrančenj njgovu sobdn vavanju
eai vaai pebavaj s u m načnju blčno j tak da u njih ka jek nema mjea vr�c 0d njh e zčna rčnca može preobkvai nftv amo kad joj j SUbjek jdnak subjekt gavn rečnc a t je kad j njn glag bčan Ako o njhv glago am p b nje mž e prebkva nntv amo ak j zrčnj rčenc prbkovan psvnom pr bkom v bz zečena vršea rdnje i prbikm obzčenja (v Pr prbkovanju čn rečence nfniv dokda e pasvna preobka l obečnj Mud vaa muda pivai Kačć Ragvr -Zema dđe, ea puvai pj Da vidi k e vaa muii da e vga akga veka pe živi Npr z im ea dai dvaae vva (Npr - Kdga ć vaa imai pa Bukvca, Zbok za nard žvot občaj - Vaal iga ii pa mu e da plakai ( pos E vidi a - Kga vaa mlii e vaa ga dii N ps S Spavga I vaa će ga kupa ku (Mać Ovnc
gm du6gm ve vi lake ade, užm du žvva Sada e l Plemići u milli da divve ea vaade Knjčvć Djela uuć i pii ar Vaa e klii (aor - Tea dia lei lakai muke pikai mu vieme pužii mu u vde dai m u da ave i lepm ga eu ueii (Koar -Ne i eal lik umai (ca Dbrovor Čpi am mau ku ea až Ivan Kan
mi piai da m ili dli d e gde uav pelazi u ei ae mu e vaa vaii pe u vu ku Šna, pvje
Kalb , t m pmjema nv problkova i ovh čh rečenca
Da im ea da vdu imau Ali dia ali ia ea i daege - Već am ea da aadim daću - Vaa mi da piam -ae mu vaa da e vai pe vu kuu 031
aj bjk u dav mž bi i zoavjn ko je z čava rče čnga lpajasno kj j K hće amei ea aui N pol o nj probkovno d ea da e ape ng j k hće amei ea mu zaui a e p odnsnj rčicjsno d at njmu ba paje aj bjk u da v vljen
03
Kadaje čnoj rčenc mens predka, vČanu se arkom lu pdkao me z nfnv pne mže u padžu aga im, zečnim li sam amjim bjkm u davu glavn rečence Sam ea malim ii advu (Dančć d J aj je nv preobkovan i ov zričn rčenc
m u pmje ma nfv prbkvan vakvh izčnih rečenca
Mud vaa da e muda pevai Zema de, ea da e puue - a vidi ka vaa dae mui da e vga akga vekapše živi -Za ea da im e d dvaae vva - Kd ga ć aa da e ima paz - Vaal i dae e pada mue e d dapae - k vaa dae mli, e vaa da e di E vidi qa Spavga vaa će da e kpa vu - Tužm dudae žvueada vaade - Plemiću milil
z bečne gage eai valai mož aja objek davu Njm s zč kom j grančn sbdno stvaivanje vojga htjenja ada se čna rčnica mž probkova ntv ako jj j subjk jdnak om objk ao njoj n mora b pavan b reče na vr�a radnj n bčn Ali dia ali ia, ea ie gii Da im ea vdu imai (pr vc, Dančć -Ma a ćem kad am e da da ivem a g Vaa v l već am ea zaadii daću Matić Ovetc
Sam (mu) ea da malm ude zadva rvakom književnomjzku ba b k neralna ovava fnivzacija
Sam (mu) ea malim ii zadva 033
Ako j zčm rčcam U bzčn gagole ea vaai predka čn p tom njegv bjkt nžo rzlč od ubjeka gae rčnce akve čn rečce ne mogu preobkova u nfv tj nprmnjn 499
Sad tba đao da a N 1) - dk aa za m da pođš ( 22) - ad s " ko, aa da gaš (N l. 12) -Što b ao da oo koa p N s 33) ad sta po, ma tbada m (Bgć, Zbik 3) Upogodb da tba da t a (Bgć Zbik 3) Ktkad se takvim slčajevima glagl tbat ism ače eb java lič t tak m e bjekt sti ka sbjekt iriče rečee t tji tj glagl oj dooo da pofso kako m tbaj gdat ko pst(Barkvć 13 ) U atskm kževmjek takva iča raba glagla tbat kje čej jedk beč e slk etl eg je bležea ka ema km žvaje Slsk b etl bl oj dooo da j pofso kako tba da m gdaj oz pst U em stlskm sećaj ava se ravj kjem liča aba sae etla, a belič se čije sjećat ka braa U m sžem glaglskm blim k rže gglki jev kv beča rab tži sej rd (s. m, mjo j, bd mjo, gmjo b Zt se beč reblje glagli tbat aat kd s im blm av edem rd Što b aao da oo , to koa p s 33) kadje belči glgl tbat blik s gaglskim rijevm lm sbekt rče rečee k i jeg e jedak jegv bjek edk rče rečee e belča, rvakm je kževm jek savm bč sisk eal da se glgl tbat ak blk, tijeb lč i d m j bkt jeak bek iče ečeie Tk b bla ilski ve et reče oj bo dooo da poso k·s tba gdat o pst Što b tba da oo , to koa šp aiv, ečee oj dooo da j pofso kako m j tbao gdat koz pst Štoj tbao da oo , to koa p slsk s blježee ka eve edat i ev gak ia g ve eg v je se rčj ečecj kaje lice rd sbeka aje ač eža da se glgl glave ečee skadi me Glagl tijeja kjma e iče mgćt da e lbd aje ka mo smjt a
mg imai a se rč ečei a se iiča ečeia mže reblikvat fiiiv ak jj je bjekt edak bjekt glave rečece P amj rv ačej ti gag sbjek glve bek iče ečece bč s , a se če ečee e glagle sbi ak ad reblik v ad od pad b pođ / da sam mož abat kako o mat De 8a) Mad mo, a sta moa mt (N s 180) ko sjak ostt s mo'š / a ja dot dok pda (Mžrć 44) Možmo m sojojdj šta bo zat? (Še 4) - mogao š jst (Mt 2) -Mož tko mst o a psat sašo to tako
kao što mož mst spao (ta jdog kooaog sstma a psat oma sabo (ež2 23) -Mož s ajdapt pdomst (la 2 5) - Zto b ojk mogao po žjt a som, gdat da apd kko a mož soj tak, pazt a soj kost dgo paat (Deia 130) A ožajao a to sam mož objast kako j o to ao da pofso o pso da s pofso pomao std oaa bća b o š amaja sog d skog j (P, Dbrtv 1) Čas j mao po pojja p jao m s daj t jda od oh s jm s mož gadt št a as opt obzmao ga stah ja od jgoa stogog smog gasa (ic, Dbrovri 12) rč ečee gage kim se rče ek gđaje k dogodt s do zostat dostajat dst s sdt st s potat fat bt mat mg se rebkva itim blkm k m e sbekedk sb jek gve reče Taje ebk tilsk bležea ka ki sveča jeik oko spta dogodo sašt pos ktja (Matvić232) Došo m s, bao pomam j , 4) -Došo mj moga koja kat/ da s apm od ja (. 3 4) - atd ms s spod dba sjst / oz smaa žot most m s ja ( Uevć 410) iče ečee u ggl gađja kjim se iče kkv čie li vva ka pstat hatt s pot odstat tat stat pothatt s ott s ožt ebikj se ifte rae ak m je bekt eak sbjekt glave eče P amj ačeskj av glgla bjek glave i sbjekt če ečie bič s jeaki e tkve ir če rečece sbit ra lk iftivia
Poe ga od su sraa promarai (Rejković t ) Ja porezu apoem brojii pj 4, 140) -Kad oruje saše dijelii Ime'dadoše sa rozarđalo (pj 428) Usa oba usa i djeojka pase saše opremai ajezer pr 48) Oda mu oi pou goorii p 74) Ceipre sadoše izlaii p 96) - Oa sam uloži kopai (Np 99) im areić uđe u sobu omu mu e o gledai eoju kaje rlo lepa (Np 9) Oda opoe ajsari bra goorii (p 192) ome se i sama braća zaude a o asai iai (Npr 9) - er šo daa i ui I Dli poe smro o de Mžnić 7 1) Drugi se uhaio slagai oa
104
Oa je pomogao si da si ai sud jvt će se običo smo
Iiče rečenice z ggole ogj kojim se iziče kkvo pomgje il omgnje ko to su
pomoći poiai goii agoii erai
odmoći smeai omeai pre braii
epeoblikovjvit će se t ečenic smo k se osjeć poteb z posječom i eobičom izičiosti.
042
pusi osaii dai dopusii dozolii
lič je ifiivizij i z glgole osjećj koji iiču eposeo osje tilo zpžnje k je Ubjek iiče ečee jenk ojek glve
Čuo je rau rasi Ja sam idio pred ašim rmama isjei Krisa (lež Bo g Ms 220) 52
propusii promašii ibjeći
mog se peobikovti infitive izze ko im je sujekt jek sbjektu gve ečeie
U oj golemoj sreći dospio sam rodieima brzojaii sjaja uspjeh« adajući se od jih daru (Šimuović, Mlost 1920, 2 ) Ne dospeaš reći se šo želiš (tjep Kčević, pijevo olstojeve Ae Kejie , 85) - Nisam upio saai d će se objaii rezulai ari ueje doisa aslužio dobii o prizaje Ueikje propusio iježbai se u e meim operaama Na odlasku je posloođa pješo ibjegao po ložii raue Na rajuje ipak promašio predobii ga aim posupkom a sebe
100a
ziče ečenie z glgole ogđj kojim se iziče kkv uspjeh i i e spjeh ko to su
uspjei dospjei zaslužii
mogu se peoblik ovti i itive izze ko je sbjekt iziče ečene je k ojektu glve Da ih pui poći kući (Kčić Koic 24) Nekisepriguidadopusi pu iai iz Eđipa (Kčić Koi 66) Da joj pomoge potrošii u drušvu rime (eljkovć l ) -Ako bi mu Bog dopusio ueći iz e pogiili n Kčić 41) A as maje pui eći Doe 78) Nas eoa ua
ira I e da aduć kad mira a i sile od obisi I mamie se a korisi (Doe 58) - Da e puši doma doći I dai ai uiimo pj 1 96) Ja sam bser prosula Ipomoi mi iai pj , 18 0) - oću li i doćpomi rpa odiu Npj 299) Jajoj dadoh koja proađai pj l 229) Dadoše mu s osii he 1) Puie me majko mrtva pohodii Npj is 2 6) - Dopusijojpreoćii s jime (pr 58) Da glea o oj pomae presi j moai Np 126) - Pomozi mi reći (N posL 254) o moi mi os a puši me zborii (N poL 254) Dobroćai su si zakoa Rimsga i do sad esu i dopušal hrišćaima ika sjedii meu so bom (j. 126) - Da e bi rućia smealaldža dai (Rj 9b) A i ebi ojeoda hala I i oome eje poslao I er as mri e puise same Mić Osveii 2, 68) - Da se ruše i kou, ipale Išo gosme a osojii grada (Mtić Osveti 7 49) - haio sam da o e samo sir i isam se dao uući u ig (vn Ku 244)
ovim peobikm
Oaje pomogao siu da arši sud Oaje pomogao siu zaršii sud Oaje pomogao da si arši sud
(Kle 1 78)
1040
Bći dje tkvoj ifitvizciji uvjet SUjekt iče ečene bue isti ko objekt glve, e se o jih uvijek isp ko zli. Rečei
043
Ifnitvn peobik ije z sve veee glgole jeko obič z eke ko uspjei dospjei propusii pip jležeiem i jeulijem stilu htskog kjiževog eik uz ko aslužii izbjeći promašii obiljeee ko mlo tegt irz pevie zhtjev i }težk« stil m p k glgol ogđj koji iiču kkv uspjeh ii espjeh i gotov kko op tju se irič ečenc uz jih preoblikue ifitiv Tkvi s u glgo uiii posići ijaloii se propasi (bezličo).
04
rče ečeice to stoje z glgoe ogj koim se iziče vrijeost kkv či ili zbivj ko to su
aai redii doikoai (se
priliii (se prisajai prisjai se
mog s e tkođe peobikovi ifiivn iz
raa ga poai e kiše iziujui e s oim ralogom da se e prioji slaomu arodu imai die brez rauma a raa soga (Kčić zgovor 0) ejeako orai e aa I iplug sai saku prisaje . S eJj
ković 08) Jer se nemu brate, ne prto Isa som se bt rodteem Npj 2, 196) - Nedne none nsu našle da vred od mene tražt raz ašene agić Spomei 2 24) -Snaga me nekamo pobegla nšta n e mogu da adm, a badaa uh est ne dolkue se V Vajtaovski, Vijeac 3 Zage 1924 78)
irie reeice o soje u eglagoske izae po zaej edake ili bliske skpiama glagola avedeim prehodm okama mog se akođe eliovati ifitivi iraz
Sramot ae takomeuna I Kupt hara n e skupt harača Džltnut se nepogodt ca I Kaml slept mešte rae Turke I Kamo l' da mu zlorad st se sme ažraić 63) -Kad ne vid čemu pred svet znost sou nevou? Šeoa 2 39) Ta poste mnuo mnula večernca, paeezku slobodno st Šeoa 2, 39) Boe čoekom umret negol žvnom et Šeoa 2, 43) ma na prlku smsla zat doktora Kola 2 27) - La e gospod prgoaat a teško sromahu čoeku et Kola 2 27) Al tko e bo smrt uznemrene duhoe Koa 2 4 2) Doskot zlu svagde gde se ono p oa za onolko za kolko se poa - to e šorKarlu blo zadooso užtak Desica 27) - Poklopt zlo naro čto smšenm pomagalom hp kao tačno prubenmpoklopcem l mrežom za leptre to e tek nešto Desca 128)
ako se eolikj iiv ia ie eece idjeve dostoan vlatan dužan brz kadar spor rad lep žean žan Rad bsmo dobre kazat glae j 205) a ma rada et sna Npj 4 28) Ako sam t dužna rodt sna Inesam dužna dadUa mu bt Npj herc. 81) Ako ne radproć o ona Npj. 3) - raća reku da b on rad svou sest potražt (Np 7) - Rad bh u tebe služt Np 23) a sam tebe dužna do smrt ubt p 261) Ja nesam kadra n sama sebe hrant (Nr 26) Ne bude sak čoek brz čut spor govot spor srdt se Kaadžić osl Jakov , 19)
nukat dat molt zapoedat uputt dopustt navodt zabrant obećat er n radt htro nu reme Iva ažaić 5) No pak zamol e neka b mu doputla sest do Grada s nma Diko Šimović 3, 47) Dadoh donet s repeska Nao 2 413)
Klela se evo I ena ne nost I vnca ne pt n rabra ubt 1 kaa se eoka I ena ne nost pj l 334) re smo polako ouštat kva, dodaatgas a zatm odmah menat na st nan pva radna druga radna teća radna mo profesore . ca obovoi 15)
4
504
akav fiiv javlja se saskom i sveaom sil i imeice koje s po zae sode avedeim glagoima_ Da sam gospoa uzet voga dvora ono š to me namle p 35 ) Dae uk a bo pa mastor nant sthove . Karadžić državo izdaje 2, 38)
[e eeice glagole govoeja mog se peolikovai itive izae samo oda kad ti glagoli ae icaje volje akvi s glagoli govoe ja kao
Ire eeice z glagole osjećaja kojima se kzje kva amjea kao o s kant naeravat
mslt smerat
mog se peoblikovai iiive izze Kano sam danas čtav dan ležat Nazo 2, 336) zie eeice z glagole osjećaja kojima se ie kakvo avikavaje kao što s navut se občavat uobča;t se u nau (se)
umet znat eštt (se) odut (se) odučt (se)
ostavt (se)
mog se eolikovati iiive iae ako je sbjek izie eeice jedak sjek ili ojek glave Pak dčcu on uče tt Reović 87) Pre lo zna odt I neg uu zna ud oe 90) Muško ne zna ezat gaća I a hlo b bt ćaća, I ne zna kruha odrezat Izna se s ženskm natezat Ine znaprao dat lce I a htlo b mat dce Doe 90) - aš sam e malo pre učo plat va
akav se ifiv javlja i drge glagoe govoea ako se oi daom slaj svaćaj kao icaje volje.
Kuša 248 )
Ie eeice glagole osećaja kojima s e izie kakvo smaje ili okijevaje kao to s sumnat (se) dot doumt (se)
kolebat (se) okleat
mog se preolkovai ifitve ie rezobraznom slobodom ne dvoumše zopačt Kaižć Kame 189) Pogleda gospodne na ovu obtel vou za ugospodn naš surst ne 50
Nzo 2 422)
(Knlić, Bogoubnost 234)
. Mojs 34 19, Daničić) 053
Izrične ečence u gagole osećana koima se izče pomna ili tea kao �to su
(Kola 2 25) E,
Štambak, Mogućnost 977, 127)
nfnitivu mogućnosti biake inintiv pedodžbe (Nazor 2 42 )
nfnitia preoblka teže ide u z ove gagoe istoga značenskog rzreda
Ične rečee mog u se preobikovati u innitivne izaze i le osjećana ako im je Sbekt jednak niovu objeku.
056
namjee se rečenice mogu preoblikovati u infnitiv izraz ako im je subjekt jednak subetu glavne rečenie (v Mažanić (va Mažranć 5) 5 (Ivan Mažuranić 55)
([van Kuš 24) O inntiv kao predika vidi i t 41 a nfniv se avla i kao subjekt (vidi t 192 ) a dakko i kao obe što porđue većina piera navedeh u ovom pogavlu
I
/
(Iva Mažać 59) (van Mažurnić 64)
1057
Infntiv se preoblikovan iz izrčne rečenice,ava i u zanekanom impe rativu (v t 360 U neualnom stiu haskoga kniževnogjezika taje preoblika ične rečence u infti izrz obvezaa Nepeobikovana na reenica stiski je obilježena kao aektivna i ako na glaena
058
Innitivi sa sponom il be njeavjaju se kao prdikae či u načenju nude mogućnosi ili predodžbe (v t. 74). a) nfnitiv kao predikata riječ u značenu nužde (Kanižić 15) (Naor 2, 5)
5
20
čiste glago-
055
/
N posl 36) (D.
nfntivom nužde može s ieći zapovied akva poaba inntiva ppada ekspresivnom i aekvnom stil b) Innitivkao predkanaeč uačenjumogućnosti (Nazor 2 413) Kolar 2, 28) (Kolar 2 43 ) (D Šambak, Mogućnosti 977 13 97) (D Štambak Mogućnosti 977 1399)
mogu se preobikovati infnite Mazović 9) (Pisanica 6) (A Knižlić točište 38) (Turot lago 1 72a) (Došen 6a) (Daničić, Rad JAZU 5 99) (Danči Rad AZU 90) (Daničić Dioba 13)
054
(ria 14)
NOMINIZACA
058
Jedna se isodišna rečenia može zavisnim sklapanjem uvrstiti u dugu i tako da se nezin glagols predikat preoblike u imeniu ava se preoblika ove ili oimeičena se shodišna rečeia ušva u dugu ao da u no i ednu poku zamjecu sredneg od koja se odnosi na sadr pomečene isodišne reeic Imeica što e peobkova gagoskog prdi dol p uvšvanu u is padž u kojem je sala pokz zajeic kou enjue Tako se od isodišnih rečeica: moe preoblikom nominaiae dobiti skopjena rečeica i 57
Od ishodišnih ečenca: 1 . Kpetne e t 2. Pret će e može se peoblkom nominaizacie dobiti skopjena rečenica Kpetne e prene ili Kpetn e e pee Uve e o peoblii, dakako, da s pokana zamnica sdnega oda u pvo ishodišno rečeci odnosi na sadža duge Razičte mogućnosi da se isi glagol peobikue u mecu pipadau po dču vobe suže iicnu aznh načina na koe se može shvaćati poime ničena glagolska ada P pimečenu ne miena se samo pedikat glagol u imenicu, nego mu se subekt obek i plone oznake peoblikuu atibue meničke pdev ske ili u aibute-predlone izaze Nominativ subekta i zativ obeka peobikuu se u imeničke aibute u gentivu (vidi 9 8926, 95 i 955 Datv nsumenta obeka posau ime ničk atibui u isim tim padežma. Pilog piožne oznake peoblkue se u pdevsk aibu Piedloni i obekta li pilone oznake poste pie dIžni zrz-aibut Od isodišnih ečenica . Ć e t 2 Ud e e može se peoblikom poimeničena dobiti skloplena ečenica Č e de eć Tue sbek poimečene ečence peoblikovan po u genitivn zz pedi kat Udree eć a ond e ta pedikaf geniiv izz peoblikom abuciJ" v�šten kao ime nički aibut u gentivu. U kvim slučavima peobika nominaizacie uku čue u se i peobku aibuce To e tako uviek kada se p nominalzai i pe dikaoga gagola osai ečenič dieovi peoblikuu u aibute Od ishodišni čenica . T e p 2 pe tpte moe se peoblikom poimeničena dobii skloplena ečenica pne d p e u e obek akzaivu pomenčene ečece peoblikovan po u genitiv izaz pedkaa pnee tpd
508
a ond e a pedikatn genitivni izaz peoblkom abucie uvšten kao ime nčki atbu u genitvu. I peoblika nominalizacie uklučue se i peobliku aibucie. Od ishodišnih ečenca Te ptn t 2 Nd e bt može se peoblikom poimeničena dobiti skoplena ečenica Ndne bt pne t ili Nd bt ptn e t u e obekt u dtivu poimeničene ečenice peoblkovan po u daivni izz pedikaa Ndnee bt ili Nde bt a onda e t pedikai daivni izaz peobikom atbucie uvšten kao ime nički aibu u dativu peoblka nomnalizaci e uklučue u se i peoblku aibue Od isodišnih ečenia l T e m �mt 2 Pmn e m moe se peoblkom pomeničena dobi skoplena ečenica Pm m m e šmt u e obek u isumentalu pomenčene ečence peoblkovan po u stu mental zz pedikata m e m a onda e pedkatni insumentalni izaz peobliko aibuci e uvšten kao imečk abu u instumenau peoblika nomnalizacie ukučue u sei peobliku atibucie Od ishoečeca Te pedntn r 2 Ven e edm može se poblkom poimeničena dobi skloplena ečenca Vene edm pedntn e t Tue pedožni izaz obekta poimeničene ečenie peoblkovanpo u pe dložn iz pedkata Venne e edm a onda e ta pedkani pedož izz peoblikom atbucie uvšten kao p edložni izaz-aibu peoblka nominalizace uklučue u se i peobku atibucie Od shodšnih ečenca Te pte bd 2 Ud
509
U poimeničenoj ečenici može, dakako it predkat vše dgih e čeničnih djeova, i on se tada sv javaju kao atbut
može se preoblikom poimeničenja dobt skopjea rečeica:
a aa resae b Tu je priog adverbne oznake u poimenčenoj rečec peob1kovan po predikatn prdjev
Od shodišnh rečenca t nem ć
Uaaea
2 Oac e l e aše sl
a onda je taj pedikatn pridjev preobikom atbucije uvršten kao pridjevsi abut. I preobika nominaiacje ukjučuje u se peoku aibucije.
može se preob kom pomečenja dobit skopjena rečenica
Od ishodišh ečeica ae e
Rume se d aj e takvomu peoikovanju u zah�evima stiist ike postavjen a dostaskučenagancaj e od njega izčaj vro ako postane pre naa i težak ma gagoa uz koje se objekti pri poimenčnju ne peoikuju prm pa vima što su upravo iznesena nego su im preoike savim dosnatčne Tako se oekt u aativu neke gagoe pr jhovu pomeniče u peo bi kje u pedo žn izaz ppadan takvoj imenc i
Oče an ase čaša s nem
2 B se š
može se pe o1kom pomeničea dobit skopjena rečeca
ba š are e
u je pjedož izra adverne oake u poimeičnoj ečeici peobikovan po u predikat prijedožni z
Od ishodišnih ečenca ga e naahnl
Bba e š a onda je taj pedikatni prijedožn i zraz peoik om aucije uvršten kao pi jedožn izaz-atut
2. Lb mn
može se preobikom pomeničenja dobit skopjena ečenca
Padež i dativu i istrmentau kao advebna onaka ponšaju se pr preoci poimeničenjajednako kao i objekti u tim padežma Od ishodinh ečenica . T gae ases
Lba ema mn gae naahnla a moguće je
* ba mne gae naahnla što se obvezto mijenja daje u
2 Oša e ae
Dmns ba gae naahna
može se p eobikom poimenčenja doiti skopjena ečenica
ai i tako ostje stsk obježeno
Olaa ae asesa gae Od ishodiš rečeica T me mgl
Od ishodšnih rečenca
može se peobikom poimeničenja doit sopjena ečenca
može s reobiom pomečenja dobit skopjena
e ma aaa
2 L mšee
2 s ga saem
' L< na mšee mae aaa
Pta saem mgla m e
a mogue je i
Na meničke atiute u geitivu pozše iz preoike poimeničenja pr mjenjuju se pavia preobke u posvojne pdjeve koja vjede za sve dge takve atiute Od ishodišnih rečenica
* mšea macKe aaa što se obvezato mjenja daje u
š ma e aaa a i tako ostaje stiki obiježeno objekt koji ne stoje u akzatvu preobikuju se katkad u imeičk atr but u gentivu rimjeri za to naveden su u pogavju o imenčkom arbut (vid t 95.
e bn se 2 an e ša l.
može se peoikom poimeničeja dobt skopjena rečenica
Daa ana bn e se a to se u standadnom i neoiježenom stu hvatskoga jževnogjezka ov zato preobikuje daje u
an laabne se 510
05
z pmjea što su ovdje navedeni vidi se da se ečenice poaše z ska panja peobUkom pomeničenja mogu sve opisat i ez takve preobke samo z prmjenu preobke atrbucije ako se mence što ziču gagosku adnj ne
u je zraz zasnovan na odnosu peoblke zmeđu mence klecj gagola klecnuti a me je Uučen odnos preobke zmeđu mencejecj glagola ()jectiSuge se pak snano so akv odnos zmđujedne mogue meice lecj glagoa lecnuti e
zvode od ppadih glagoa, nego se uzmu kao pote samostalne jednc rječnka Rečenica Oče odlučn rspored š po tolu unemiri u moe se opsat savm jednako kao rečenca Loče šren ruk ce z šeširom dii društo a da nša šo soj u pvo rečenc ne ostane zvan obuvat takva opsa [pak, osae čnna da je u menc rpored sadržana adna glagola rsporeditipa se njome uz menčko značenje ziče eda pedkacja, dok u mncstkne sadržana nkakva glagolska radna pa u njoj nma skrovte predkacje Od na zavs oćemo l se pr opsu obazat na takve nomnalzrane gagolske pedkac je l emo h u danom slučaju zanemart S me e u vz o kol ko ćemo b osjeljv za posojanje veze zmeđu mence glagola prpadnoga njoj Jas no je da ako u ops ukjučmo vezu zeđu mence trj nje gagola trjti o još ne znač da u stom tom opsu moramo uzet k znanju vezu zmeđu mence me glagola metti. ako ćemo dleko ć u konkrenom opsu zavst će u pom redu od toga kolko su t odnos ukučen u zraz što se opsuje Peoblka pomeičena mora se međutm predvdjet u snaktčkom op su er se u nekm sučajevma ezčn zaz upravo asnva na tome što je zrčto dovod u svest ukjučuje u svoe ssko usrojsvo Takv su prmjer: z drgih t ne re Što godinm mio sp U coj sjeni zbor Odjednom tebi e prene i sine sjjem upomene Cesać [26) uje zaz zasnovan na odnosu preoblke zmedu gagola mencejj. Jije sn dubo nin Nid neoren l din Što gd e mi ott it A og bi onje bit Cesarć 32) Tue zraz zsnovan na odnosu preob1ke zmeđu ečeen glagola sniti na odnosu edu menca biće bit koj se moe rje samo na emelju dvu preobka z glagola biti en ml nog klecnu N stubi gon On e iznend lecnu: P što to rdi on? Ijošje mogl nogu po Poslušši klecje slomen e dom dou I opet pt u jecje (Cesać 140) 52
Čemernu kle mi dnu sebe krem Nju u nši njboi mrtci (Cesać 1 u e zz zasnovan na odnosu peoblke zmeđu mee kle glagola kleti. A dn bog zn e koji dn iše ni ne broje, me mete i v eto e (Jakša Kušan 192 uje zaz slsk srojen na emelu odnosa preoblke zmeđu mencame met S gagolom metti Slsko usojstvo akvh prmjera ne b se moglo opsat kada u snaks ne b bla pedvđena preoblka nomnazacje. Bez nje se snakčk ne b razl koval n zzlirki preporod reporod ilirc) Hr preporod preporod Hrvt) koj se, u svoem današnem ačenju, upavo akvom preobl kom mogu zvodt od ilirci u preporodi/ipodamjeva seHrte odpre pordili u Hrvte podrazmjeva se ilirci Tako se jasno pokazuje razlka skrovom sntkčkom načenju što posoj zmeđu oba zza Od akv rasuđvana zavs kolko ćemo moguć preobka pomečenaključt koj ops, a koko ćemo h u nemu zanema 1058c
U v je pmjema u pomenčen pedka gago subjek preoblko van u menčk abu gevu, a pone oznake preobkovane su I atbu e reoblčena menca kojom se menuje glagolska dnja zove se nomen ctionis. Zli se dui u i tršnem Slim plše prolzni noćn, l mu uho pričinjenom Rikom l i ležom ps I lelekom rdjućeh glu;e (Ivan Mauranć62) Tu su pomenčene shodšne ečenice: Loi pričinjen riču 2. Pi lju J. Stdjui leleču Po bregoim rzleže se jani gl on gojotubie cke(Šenoa 2,
16)
Tu je pomenče sodšna ečenca Zon se jno glsju Može se, međutm opsva ako da gls prpadaonu kao kakvu žvom bću. Onda je značenje peneseno zanost e ečeice zasnva se na napeo st zmeđu ta dva načna na koja se moe rzume 5
ocrjela lica sjedi grbaac sred paogjata pui še i pjea pjesme, i iče i kliče slaeći rwneikom propast sea slobode Šenoa 2 239) Tuje iričaj kljčen odnos peoblike imeđu imenicepjesma i gagolapjeati i poimeničena e ishodišna rečenia Sloboda je propala ragoora sam jihoa dozao kojisu to udi Šimunovć 153 T je poimenčena shodšna ečenia: Oi razgoaraju
Veli je bilo čudo Motojaa do ugledae gdje Veli Joepolaže a zidiu plemeitoga gospodia Lodoika Barbabiaku (Nazo 2 Tuje poimeničena shodišna čenica: Motoujai se aeliko ude Pleti l broji i bez broja salomi će se o eezu žica (Tin jev 9 Tu je pomeničena ishodišna ečenia Krila brojo i bez brojapo/ete Kroz oa dis emea mogi su moći ija dok dge tlak bremea tti u jioj ra Tin Ujeć , 1 25) Tu je pomenčena isodišna ečenica Bremea tl Tihi amor djece kolu i smehu dopire do misli a samotoj klupi fin Ujevi 1 5 ) Tu �e poimenična ishodišna ečea: Djeca tiho amore šum što dopire izgada Ne ' k pjesma odopada Cesar 1 9 T je poimečna shodišna ečeca: Vodopad pjea A
Već stoećima stoje a tom toru Deći bat sa obadve uke. I stopu iše mrtih ego iih Čulo je jiih udaraca zk Cesai 124 Tu s poime čene shodišne ečenie: l . Oi udaraju 2. Udarci ue 5 14
Trepere zvezde I isii I jiho sjajme sretim čii Cesai 125 T je poimeničena ihodišna ečenica Zezde sjaje peoikovana u Oe sjaje Šo sia som čudom sjaju Taj odraz bogate dubie? Da I' bol što eće da se smiri? Ne zam, goetam uzama 1 beskom te iz jeg iri Nesreni dai e da Cesai 132) T su poimenčene ishodišne ečene Odraz sjaji 2 Dubia se odrzi 3. Boi 4. Tuga bes usred bučih zdraica i[raza Čuje sejecaj slomeoga Vrza Cesai 5 Tu je poimečena ishodišna ečenica: Vrzjeca A
Ne čujem cre ode um Cesar 158 T je poimenčena shodišna ečea Voda šumi Ne dopire do moga srca pje Tih ptia to sejaaju sa graa Cesaić 62 Tu je poimenčena ishodišna ečenca: Ptice pjeaju Njee m i o isu dale Zaborai pose nl j Oe su samo mei sjale Na mojem dugom putoaju Cesar 170) Tu je pomenčena ishodišna ečena Ja sam dugo putoao Smrt radosti pola tje I amu pjesmuprolaosti Se glase mi uho uje Ces 3 T je pomeničena isodišna ečeni Prolazost tamo pjea 55
l ga mhana uša a d jau ma t u put m j tšt Jkš Kušn 93) u poiičn iodišn rčnic: da ) maa jauč uputama gađani an j bu a najb mg Dni 1 )
u poiničn iodišn rčnic Gađan b uput š tam d pbjd Nadn tan čat png načna npd n j u pdc Sdaća Dnc 24) j poiničn iodišn rčnic Nadna rana j pbda ad m učn da a đma pda atn u čujm pgun tan pač taa ng čadta Dnic 341) u poiničn iodišn čnic Čad pgušn, tn pač ko og opiii i pri ko šo u oi Pčtm gd 7 ša ba nap, a gt d t gdna uta panca, jaj hat nad t ua t r tajaa Šno 2, 29)
poičn iodišn čnic Gd 7 pčaj i ušn drg ada a panca N pčtm rujna at nama nadašnj uučn i pat mga ca Šiunoi 3) j poiničn iodišn rčnic Pč j rujan i šn drgu N tada at poinčn iodišn čnic n p ršn zin pok n ncu rdng rod ngo pokni priog p i uršn ggok inic u pdžno ii prdono irzu odgorug zčn od rnkog U oi pii gnini izr pobikon i ubk poič n rčc probiku d u pooni pid Gubc Ćuj gpdpjm mh, acjau pačŠno 2, 240)
I
T poiničn iodišn rčnic Gpda pjaju 2. gpda mu acjauču 4. ac paču N dana, jšt a budug Hta hu da hanm djjaču bunu in i 12) j poinčn iodišn rčni jj bun Hunjaj tua d hunjag ut Spn Mi 38) poiničn iodišn rčnic a a Hunja Iodišn čnic Hunja ua bi bi poinič Hunja uta Gd d inc n ogu ii d k riči poon prid probk dočn p i poinični izrzi o gpd pjm gpdi mh ačjau ačipač djjač buna og bii i pobik od pjaju a gpda mu gpda jauču ac paču jac bun djj So po čn či odrdi u ni p io pobk okvi n i oi iodiši či iki i z o o o i doči p i po o pčk gino 105 8d oi piri u poiničn pdiki ggo obk pobiko n inički ibu gi Hat m naj naa nadn pči pgam ujdn P inovi 46) Tu poiničn iodišn rčnic Onačuj nadnt o i d poiničnoš i o pgama ptu ut čt na tagčnm gu am s mšu nh dnnh bga in i , 7) 1
10S8i
Ja sam taj 2 Tajprosjači pred ratima 3 Vrata su žiota a dvosmsenos pak opisue mnogosonos pesnikova zrčaa Obekt priložne oznake mogu se i p akvu poimenčn kuč u mesku sožen Taj ubi srebro postae onda srebroubac, Taj uči jer posae jeroue a Taj hoda mimo postae mimohodac Glagosk pedia mož se pomenč nomen agenis koj je glago sko-imenska soženia Taj gazi baru posaje tako gazibara Taj srgne mantiju posaje simanta Taj ispe utur posaje ispičutura Zađe i po ojimimohodac Jakša Kušan 192)
Glagolski pedikat preoblkuu sc i u ave menie koma sc ne menuje sama gagolska rana, nego nezn všitel. Tave se imene zo nmina
agentis
Na akvo se p reobl zasnva izz ovom pimeru
Čedne rezede to sn{u saari ona zlatna sunca igubena jeseni žute i pejzaži stari nema a iše od preašnjeg trena Tn Uevć , 1 18 ) Pi takv pomeničen shodšna rečena a za subekt pokazn zame nu mškoga li ženskoga roa i zamenue ečeni ko se vršava takv pokazn zamen ako se obe onose na soga vršela adne. O shošnh rečena 1 Tražimo te 2 Ti supredloli obva se akvim p oimen čenjem skopena rečenia
108j
Ži au u jeosti zaklevom otaca tojih (Pavinović 19) u e poimeničen pdevski pedka u shodšnoj ečeni
Tražimo predlagae
Veran si zakletama i glagos preka ishošnoj rečei
O ishodšnih rečenia
Oci
. Tajje gladan
2 Taj putuje dobiva se akvim poimenčenjem sklopena rečena
ug su pme s pomen čenjem pridjevskog pedka
Putnikjegladan Kaom tugom Kažnjaa žiot sog bjegunca! (Cesać L 60) T su shošne rečee
Žiot žnjaa toga
2 Tajje objao žiotu
108k
evs prekat može se pomenči ko da mena u o e pre kovan ne menuje prdjevsko svosto, nego negova nosioa Od Taepospan postae tko pospanac Od Tajje bezobraan postje bezobranik Od Tajje izvrstan poste ivrsni Od Tajje odrpan poste odrpanac Od Tajje mrta posaje mrvac Čemu klevu m dn sebe kem u unu naši najboi mraci (Cesarić 3)
108
omeči se može prlož predka Tako onda od zrza Toje njemu iana pose Njegoa anjština Gradje da/eko posae daina grada
108m
osebnu boju dje sl kada se u iu gomau peoike pomenčena Tav su prmer
Ako se e avom preobikom, poste bogatj smsao ovoga prme Pred ratima žiotaja sam prosjak (Cesarć { 37) od ishošnih rečenia
Pred ratma a sam taj
2 Tajprosjači žiot
Takvo je amevanje l epom skla sa sadžaem čave pesme U no mt pesnik prosač život o se boe slaž nego dga mogućnos da se a pmer razume kao sloplen od ovh shonh ečena 5
se zakleli
nadu moć otoa (No 2 16) A sposobnostje eih pjnika nalaženje (Tin Ujevć 2 36) akost žiota neizmjea (Ti Uevć 2 36 2) a iam od dubine noći(fn Uevć 2 363) Iskatje tašto raskoš peri oja (in Ujević 118) Pranina seta i ništanost sari, stoputa ta stoputa iđena ca cina i stahota tari opet se raća, pogibe na žena n ević , 1 8) Odmiu eta i srce nam star / l oaj zanos pohranjen u u Sjat će u tmini dolazećih dana žarit o diza mi rke (Cesać 42) Pa ipak esto, ja ne mogu dae. Gluhoća d koga neće smesti (Cesarć 2) Da lije uopće i postojala Marina poniz nost (Sepan Mhaić 237238)
Takvi s pimer oš
Katkada se glasoi utaje i zatome pa se ujesamo hrskanje oraha pod u bima inje cjepara Jakša Kušan 193) ra dokor ratio se u rodni grad o odušeeni poklonik Masako i o eliki ubite če muzike (Desnia 244)
ao glagolsk, može se pomenčiti prevski predika On pr uvršva n zamene pokanu amenu srednega roda
5
4. Skdju šešr u vum e reč
Njov ndetn rdoznlot kopvnje ntmn pojednot, njovo zptkvnjeje l mld pr odlučo d m l d nem djece, vjetpršp tn n uo šštvm šptom od kogje Jgodu vtl groz tko djojje dopro do vet mo nejn šumor, njov neugodn d predkojmje Jgod treptl vjeđm držvl dnje d prlzrl voje čulo u, njovo polgnje prv n njenu povjervot e rezerve ( ve premnm ekom uvređenot u om z lučj njen ustučvnj evnjov vltt oužn povjervot koje u joj ntule u zmjenu o potcj n ntmnot od njene trne ve je to u njoj udlo onj ojej mučnne pren lutom lke nevjete vjuje popdo ne kd u djetnjtvu dug luž u crv prepunoj nrod eca 0 )
5
Uduvnjem zmršen vet voje ntrne gledvnjem mjernc koje u mu ledjele pred duovnm očm utjnm trvnjem otke tpčnu oju voje frze gopodr vlttm redm zržj la
dilav Kša l ) u u pimeiee ihdiše eeie: l Uduvo e u vjet 2. Toje njemu unutr
u pimeiee hdiše eeie:
One u ndetno rdoznle 2 [kpvju pojednot One zptku o tome 4 Svjeuju 5 Šštvo špu 6 Groznoje 7 Nejno šumor 8 One neugodno dšu 9 (Jgod) dše 1 On čuje njuom One polžu prvo 12. On l povjerv ez reeve l Ble uvređene 14 On e usčvl 15. ovjervot e ljevju 16 One u otužno povjerve 17 mjenjuju 8ot n ntmnot 9B ntmn od voje tne 20 Oe mučnnu 2 . lut nevjetcu 22. Dugo e lu Mužev delom podlegl uecju žen delom uutl z uv kunog mr povel u e njm p u on orju Mlošem potl udžn počel g pozdrvt dnjem šešr velkm vum e re, što provnc može d ude mo znk duoke uvređenot
Sgledvo je mjece
4 Utjno je trvo 5 Frz je oojen 6 ržv e
.
Deica 02) pimeee 'iiše eeie: l Žene utječu 2 Ljue mr 3 Sorju Mlošem 522
nč uvređenot
6. Duoko u uvređen
D RĆ
059
ei e eeicama edaj pemješaj peim pelikama. U hakm kjiževmjeiku vlaa tm pgle velika la ed ije je glavm lda i lži iažavaj tilki aa a i e mgla vi tilka vjed i luža pjei ata u eu ijei pe je eii aj peak eeih ijelva kji e tik ikak ilježe i a je eala
060
Pi pmu iažavaj tea paii a e ijei, a ude eutala gje e žel da ude euala a ilježe kaa e š želi ežii Oi kji lježe e jei vde ka a je etala zaaj ilke vjei jiževga jeka ašavaju jeća a upjevaje ilježe e au meu gvike pie i vime time majj je iažajt až je ga pavai pavla ašega ga ea ijei
06
emelj pavil ea ei hvakm kjiževm jeik je a tema daipa aa jm ema v 2429) Akje lijed aa i je iakua ema. Sva dga pavila eu ijei pvgta u m emeljm Iicaje ilježeim edm jei iažava e gvu pe m acm U tlki d mjee iaju lježavaje edm ijei ea da ude kladu lježavajem itacijm
062
Tek p peptavkm aje jek ema a peka pilžim aka ma, jeima i pšicima ema mgu e edii daljja pavila a ilki e aa e iei
2
108
Mj ac p ječak aa kža p 077
Ako je ed obratan, aibu je jako obježen
1086
1079
a S Sejma Večave Šćepa Mal
Aib kada je pijedlž ii padežn zaz soj u neanom ed ječ a svoje menie
087
Mačka ea g[ždace ged Sm ć zđje aee ječak ch aa p 1080
Apoija soji u netanom ed ječ sped svoje imenie
081
Apozija soj neutalnom ed ječ za svoje mečke zamjeie
1082
083
088
089
Red iječ kakav je ovdje nabačen gavnim okvima ne hakom književnomjek obvezan nego je stlsk neuan a i o je samo pod pet posavkom da je eče subjekt ema a pedka s piložm onakama i objektimaema Ako je odnos obavjesnga gamačkoga usojstva ečee dgi dkčj je i neuani ed iječij njem ema vijek stoji isp ed eme ako e ed ječ dugoj ečenii ovi dsksa neuaan:
a e ć Tam ae e. Tažm kca Njega od njega) ađam gad zakajaa U edam a paz ak S čem ča Rčak pema majka 08
526
Ako je tema objekt i i požna oznaka ona neutanom ed eč po vlač za sobom na p mjeso i pedikat pa se on tada nae sped Ubjeka
kJčk obli mog čk sav ime od pezimena a da se vez među njma n u čem ne oji
a je Mažać p a pča Peaje Pć z je amjee
Pedikan poak stoji neanom edu iječi iza pedikaa
Saa eče ma Čjek aa pjeajć
I kada je pIa nagšena ječ vlo sko povezana S dgom te kao jedinsvena sntgma soje na stom mjest emejnom gamaičkom sojsv ečene savlja se enkika iza pve me se nikoiko ne sabi pisna sintak čka vea pe i dge nagašene eči eče
hje jeć m ke adeg ača d gaje da mg depek Vaa m akapaja zaa dađj Gpđa e a ap jaa Pje gad dg
jed a kpa ma Reka Saa eče a Jamah dam a kaj eahak geda je Ljd pzaj ee dč
Enkički oblk savja se ia pe nagšene iječi ečenii
Čem e de daek e Ma m a ajp1e gadć Phaa je gda dječa Segje aga p e djedm ppe A aje dje kame Ka će ća pea
Obježenim poožaem abta označje se i o dae on postao dio imena i da zbog oga i ne pav atibu po svojem načenju
Ka Vek Ljde Pa a Gz
Saje da ed zaa ac mj p ječak aa p ža Takvm poekom s goovo da dobva pjesčk kvaieu.
078
Od akva slobodna edanja izuete s ječ bez vastta nagaska (ekitike potike) Njihov je poožaj čeni sogo mehanički odeen paje zato vijek i nobilježenje se zna kakav će biti Peoblike kojima se cnkitike smješaju na svoje popisano mjesto djeju iza pimjene svake dge peobike pa se enkliičk obii pi svakom koaku poes u peobikovanja nađu gdje im je mjeso
kitički obii mogu asaviti djelve neodeenih zamjeni a i priog a
Tk gd je ejake a e Kad je gd mga d kćh paa k e h kmc 090
dvajanje ekikom ko sko poveznih čaja p čem se svakoj sntakčkoj ski naoč, do kajnosti sogo pošuje emejno pavo o položaju enklk nos stilska obježja pomna dojeana iažavanja
09
U ptnom izazu oblk je ije enkiičan On ima vasti naglaak i može sajat na početk ečee ada enitika l stoji iza njega ao ia pve nagašene ječ ečenii
Je ka peaa? 1092
Je pe ?
Ako se pa nagašena e č u ečei, kadj e sinktčki sko poveana s dgom ne že enk1ikom odvoj od nje može se enkličk obik smjesi a pe ngašene eči izčaju koji je iza onog šo se n e b ho astvit
7
Th r mrso kos adubnog saa Od oga doba mnogo j od protklo Vaša naklapana aa m dosađuju Gospoda Ola naposto s boala an Mauan bo p ban puann ar l no j so namr 09
099
ktč obik
On s smao Tsao s od sraha ana rugao sma u krm nadao m smšna mna
Neodređene zamjenic e piloz mog u seza smeštaj enk1tike zmati kao nedjejve nagašene eči_
Tko god bjo tjabuk, abolo b s Kad god j mogla od kun� posala, sklon s u hu komor
094
Takvo odstajanje od toga da se sko povezne sitagme atave enkltkom nosi silsko obežje leejega pisneg izravanja.
09
Ako se enklitikasmjest tako da se čtava pa stagma uzme kao jelina eitčk oblk smjest za nje kao iza pve naglašene eč u rečeci, dobva se u hvakom ževnom eku stlsko olježje supstandardoga razgovor nog zraavana
Th jr mrso kos adubnog sraa Od oga doba j mnogo od protklo Vaša naklapana m asa dosauju Gospođa Ola s naprosto boala ut u gad dug an Mauran bo pr ban puann ar rl no o namr
akvm se pušem postže silsko obilježe gatke koće (d t )
00
o pomoćoga glagola prestau bt etč aglaše dolaze na početak rečene a veznčka enklitka l aslanja se na nj za nje dolaze osta enkl tčk ol ko h ima u rečeici redom kakav e propsa pavom
smo l m danas došl? B l mu ga dugo pojrl Bst l m nal r 0
097
098
U jednoj
rečen može bt oblika On se sv poreda e dan do dugoga, smeštaju na mes propsaom za enk prema pavlma kako su upavo zložea Etke se na svoem mestu ne edu blo kako ego se raspoređuju prema odedem pravima Na mestu propsanom za enk1tke pje svh dgh stoje enkltičk oli pomoćoga gagola bt koj slže za orbu kodicionala (bh. b, b bsmo bst b) večka enkltka l ako ima u ečenc [za th enlitka stoe glagolske, a a glagols zamečke enitke
Čok b muoš poroao Zna l nam pokaa pu Žn b s ragoropadl tam s da l t mu mo pomo M bsmo am pomogl
\f l,"
zzma se o d toga prava edo ekJtčk glagolsk oblk n stoj za zamenč ektka 528
Ako e rečeic više zamjenčk eklč oblka oda datv sto spred getiva akzativa
Rodt su m ga poklonl Omladn su nam h gadl Žao m gaj On jojs nasmjšo Da su ga s nagldala
U složem se rečeama ekltke nameštau svakom od ečečnh ustostava poseno Nkada se ne premeštaju z ednoga u dgo ego uvjek ostaju na svojem mes u onom ustojsvu kojemu Isa pipadau
Zadavanjem gagolskoga enkltčkog oblka za zmečkog el tčkog olka s postiže se stlsko oilježje pede zčtost dorečenost
On s smao Trsao s od smha ana s j rugao sma u m nadao m smšna mna Ako se so rečec ađu ekltčk obc pomoćoga glagolab ko� 0 sle za oru kondonaa bh, b b bmo bst, b) vezčka enktka l
Kad se enktke i knjževnom govo l psanju ipak tako smjetau, ose stko oiežje nehaja zažavaja
096
Vdo ga samo dnom onako I polau na nam poslala abu za zamjenčkoga enkltčkoga oblkas občo se izostavlja glagolsk en
03 0
0
Prok1tke stoe sped koje naga§ene eči ore s njome agls nu jelinu Vezčke prokitke stoe kao vez l vezč ploz spred pre na gMee eč u reče
Radoao s noom danu, a dana n do Ho porast da bud oda dj ul Niječnačes tia n kadje ez aglaska, stoji ispred predkata pislanj ase na ao proitka
06
N doba s sa dan dost obrok Nplam Ako eča česca n sto isped predkaa ko sadž ekltčke gagol ske oblke, naglašena e i enkltčki se obc pomoćnh glagola naslanjaju na nu kao na pu aglšenu eč u predkato siagm
N bh dolao
Čok mu n b o 59
17
Enkčk obl pomoćnh ggol bti htjt ne nsju se smo n niječne česce ne voe smo nglsnu cjelinu s njome, nego se spju uje dnsven oblik koj se piše ko jen rječ
Nćm ć
Niam i
U jednsven oblik stpju se s nječnom čes om o blci prezena imper
[ekt, mpertv nnv glgol imat oblic inče nsu enč.
Nmam nvaa Nmaah at
Nmaj taha š j mat dmvi
mperfek ntiv mogu ost nestopljen
N mah at
šj imat dmvn
U snskom stlu mogu i drg obci ost nestopljen To je on jko stlsk obilježeno, česc ggoski oblk pu se t občno ko en ječ čn tg za tv nma (vn Mžn 4)
8
1
Ven pjedog stoje ko proklke sped mec kojm određuju pdež s kojm ore prjedoži iz
Ta d taha im j da u načan a dć a maa Prjeloz adi, t nat mogu k se sču, sjt i menice kojoj odeuju pdež s koom tvore pelo ž zrz. T su zp vo posleloz. Sv su t pjeoz nglene iječi nisu proklike
N ta vj d vi lg ad n j vlam tm Sng ač aj bič: jdan at 1
Imenc prijedlžnom azu može mt trbu Ako soj spred nje rzdvj je o poktkog pjelog. j se prijelog d nlnj n tbut tvor nglnu jenu s njime
Sav ma dbl štj i n bi da lda z z §t vjih ačala ti Na ćnm ag zb m a 'via am ati bčavajjahat na blm nj a j db zaganj b j z čt tint zb
Jenk je pol ožj poz e u pjedonom zzu
j najb jač gad Zagb 2
5
Nglšen vznc včki izrz stoje n početku ečenice kojo ppju (v poglvlje o soženim rečnicm)
KZLO R E OMO (zdo Georg Hole Boev se dnose na pagafe rjke kv značavj pglva posvećena dtnm pjm - Mng se sloen a ne navode cen; vd nhov e savne d eve np el t sd!jt pod lt pb jzih srdst pod s pd sdšjst Kog nima slena nkn eba da paž ne paag e k se vJau pod sve nene sasavne. Naknce koje se sasoe od mne s pidevskm aibutm vd pod mencom k e ona sma gamaki poam (np ei ds), a pod pdjevom ak men ne takav poam (np eei d Nek se pjmv k se pav pakk pss np ll e ba pće ne nvde a neke nakne np pblk) ne nvde se nn sv pag kjma se pjavj np gde se spmn samo sčan ve s pmema a dge poave neg sam n gde se dn pjam psebn le. C.) 47244 475 476 88 598 658 d 91 472 68 [O 42 578 658 adveb 065 v pg advebal 37 39 220a 8 vd p lona nak advebm nmeae 982 advebna naka v p na naka agens 37392054 467 k 68 660 66 66 65 67968 699 04 k . 699 702 703 664 68 k 682 kpem (kpm 699 0 kpem d 7 a k v 4 2 4 4 5 akav 4 4649 7884 98 204 2 2 2225 24 4 24656 6668 82 0 307327329 337333466 549 49a 0 5 749 90890 956 97 98 984 989 99 08a 07 02 v kavn 37938746346947448 584 6 99 7
l pe 699 m 472 48 anadploa 866 noa 22 aos 4 7 25 26 3844 565 66, 60 694 podz 658 66, 664 667669 65 66 684, 689, 69, 692 695 pencana 67 apozca 08 856 / 00 7 080 08, I I I apsolna paba en sedav 02 -06 09 4 20 23 28 34 40 5254 5 86 40 565624 6656 spek v vd aa 5 498 500 SOS, 85 6 992 058a 058 b 98 2 3 993 003005 0 5 058 058 058d, 0-079 IllO v atb menk 996 058a 058 58d - pdevsk 9 98 99 927974 98 984 986 99 058 076 bš k 683 bz bzi 7 2
.
,
�
!
beličnost 39, 199 251, 252, 26, 292 128-13 033-136 7 birdem 582 ; 1 14, 45 157 58 182359 366 98 11 , 17 496 605, 609 621 bo nmea) 66 195, 198 - -redn 873 89,896 908 99 97498 broj (numeus 5, 87 1 89 94 505 5 252 52552853,532,53863, 867 974 98 986 992 1005 1015 gramaičk 196 prrodni 196 598 603 697 698 bud 697 buduć da 65 65 616 bdućnos 58, 95-99 01, 13, 6, 1 -113 122, 142 1521653 5 540a 548 63, 624, 631 64 657, 6667468 69, 691, 793 832b pašnja 99 taI9 37 439 8282784, 995-998 čak 446 čestia 73, 73 792, 81 5, 81 7 832b 833d niječa 1 17 v i ne - poicana 48 73 1 8 7 v i nek , upna 379-389, 21 , uskčn 406 95 97979 etvero, če 980 981 tvica 98 396 54 527 čgd 396 m 56 581-58 586
da 379, 385 386 06 08, 410 2 588 6 623,62,627629632633, 638, 6396 642, 646 67 652654658 689695a, 699 7 723-726, 735 737, 75075 765,767769 77, 777,778,
52
78-794 798, 83, 87 818 832 832b 833d da ako 640 da 699 727 a li 379 382 d(-mo. te) J6 akle 493-95 dano 25, 26 a 179 dativ 4673 262 283-285 287289 2930,32-305 32 32 329335 338 339 34344 35 525 130 -1 32, 1 058a, 1 2, v i izaz dativi - objekat 96 - posvojni (=posesivn 9 61-963 36 36 1 dalek 582 dalog 833 dlem 582 diskus 6-12 16, 8, 20-23 25 27 32 34 223,35426431 8589 11 975 dm 561 576 dodatak 348 472486856 , 571 573-578 god 56 573 561 573 gd 56 53 domeae zvsnih reenica - dopuna 250 263 28 324, 325 38 osta 988 571, 572 575 601 džlac 37 39 42 38 dua 95 dug (vemna 988 dva 195 974 979 doe 98 981 djca 980 dvoina 195 dvoočka 18 438 439 820 821 823 825 833b 85 e 605 68 657a 35 803-806 a 379, 388 623 633 ea 379 389
ekspesivnos 13, 108, 1 10 123 29, 13 131 340, 69 865 875a 1028 058 enklitka 60 82 153 246a 359 380 4 15 419 4 19a 525 664 68 10851102 1 16, 1 107 epsko pjesnišvo 196a aiv 37 39 feoogija 358 363, 366-368 882 9 6 992, 1076 uur 398 565 63 635 637 67 677 769 - pripovjedački ili narativni SS utur 52 53 155-158, 664 667725 832b f ll 537 538 540, 540a 548 63 60,665767674,68,693793 g 392 397 72, 487, 526 56 605 61965971 7719, 733735798-82 gdjegd 397 gdel 472 87 geitiv 7072 76 195 198 212215 249 265,266268269 271, 275277 278a282 327 338 340 350, 367 37021,52527908, 91 1, 98-961 97 98 989, 58a 1058 158d 1 02 v i izra geiivni abaii 266 267 eline 93694 - die v gniiv, paiv ksplkai\i v gei�iv objasideni - ige 272 - obasnidbni A9 95 - objekatn 955 956 - odvajan v genv, ablatv paivni 249, 275 942 95 -, posesiv, v geiiv posvoni -, posvojni 928935 961 - sdža 943-948 sjećana 272 34 savenski 367 368 370 - subekani 9 5 -954 - svostva 958-"6 genitiv quaitatis v genitiv svosva glagol be1in 1 99 25 1 52 292 1 28 130 1033-1036
-događa 77 773777 801 2 138-1 04 02-1044 - duratvni 94 duševoga stanja 766, 777, 80 1 21-023 -, dvovidsi 91 - govoena 737 739749 777, 795, 799 80 84 81 82 832, 833a-833 2 18 049 hjenja 768, 770 770a 777 8 , 832 1021 124 1026 029 1037 ngesivn 94 teraivi 94 neprelan 49 osećaa 75-761 764 777 796 800 801 85, 811, 812 832, 833b 100a 105053 155 pitnja 89 812 - pomo 57 58 662 81, 603, 664 7 69 1 09 8 2 , 6 1 0 7 - povni 246a, 266, 267 2, 272 275 277-279 282 284 294309,3 1 33 3 1 4 3 7 4 15 4 1 9 - predikani, v pedi glagolski - prelai 5 46 49 76 78 79, 222-23a 232237 239, 24 22-27, 250 252-257259-26 268282 30 37 327 3 346 36 7 1 1 9a 79 1058d pukual 9 srahovanja 762 763 erminaiv 94 rai 666 67 taziivn 222 v. i glagol prelani renuni 94 gomska poaba ječnih sedstava 1 3 22 135 3 156 173 667, 670 gdna 98 gdna dana 198 gotovos 96 98-1 1 1129 13 6 1 37 14550 15860 74 182-185 413 57 538 540, 540a 548 565 63 640 65763669-671 673 674 692 693 694a 793 ovo uprani/eupravni 439, 792 - slobodni neupavni 833a-833e gamka tkta 3 533
hijazam 866 hijarhija 834 836 h;jada 198 978 ti 153 179 359398664769 1 107 i 363-365 399-40 445448, 450-45
455 506 55872089897
i da 699 77 i m 720 i onda i lako 46 i zaim 46 iao 69970 iči 400 igda 401 igd 40 45 659 ida 401 45 659 iav 400 i 659 ikoji 400 452 659 ii 1 1 1, 463-468470 iii 463 iati 79 359 366 370 107, 108 107
im, pdikatno v. pdikat, imnski vlastito 249 851853, 875 932 933, 994 1088 imnica 2, 45 46 62 63, 70 7 192 195 196a, 198 205 06 208 1 1, 49264 305324345349 352 374 41 499 500 503 505 51 0-51 1a 649 651 779-781 783 784787,81 3 847, 849860 861863 870 8748978999039099 11 9 14 91 6 - 96496 8970 97974 975980983989,99993995996 998, 100 003 1005-1007 015 1047 1058a-1058 058f 1058, 1058i, 1058k, 1073 1074 1076 1079 · 1080 1 108- 1 1 0 v i i imnički bona 195 198 , 977 978 980 -, gagolska 1058e 1058 glagolsk aj 95 1 955 muškoga od na -a 95 bia na 195 impativ 16 1 163-173, 360 361 565, 668,677 778 83b 1057 1 107 ppovjdak i isoijki 170
Q
534
mpfk 1 14 17 15 26, l- l7, 139 144, 145, 565, 677694 107 indikativ 61 62 180, 625 66 68 629 633634 636 665 684688689 695 innitiv 74, 192, 199, 5 305 360 41 0a 1 07 v i a inntivn - mogćnosti 1058 - nžd 058 dob 1058 - apotnoj poabi 41 Da inniiviaija 857 -/ ininitvs nssiatis 1058 - pontiali 105 8 instmnt 37 39 intmntal 67 75 76 78 05 256-61 306325337, 346,352 353 559 058a 1058d v intmntaln intnkja 377 405 836 840 intonaia 10 6 18 19 165, 377-379 405406,408, 47 43434 62763 820840 1061 070 1075 ioe 988 ipak472 473, 486 487 500, 699 ika 631 34 istom a 683 išta 399 452 659 it 399 452 659 69 iz akaivni 84 55 345 909 datvni 73 284 345 961 962 1058a - gnivni 7 1 776,2 314 870 908, 919949 95 955, 958 008 1058a mnički 527 , innitini 305 1039 040 104 0 106 1048 1050105 1055-1057 - intmnani 259 60 307 308 33, 325 417a, 559 58 1058a nodđni piloni 401 - nodni amjnički 399 400 402 , onoi amjnički 559 adžni 70 73 76 84 212-24 20 348 1058 1067 1079 pdln 69 73, 75 79 198 204 204a 09 0 1, 25860 69 318 31 9347,348 3624 1 4164 7 499 503524, 6 64 63749860 870 956 963 1009, lOl
058a 058 1067 107 1079 1 107 109111 piložni 40 440 441 443 445 46 462488489497550,598, 664 62763 645 646,658,66 69970 706 7077 127 13, 7,724 - lon piJožni 488 489 slon vnički 50 I vnički 50 567 574 580 584 588 593595, 605, 6096 15, 616 6 640 647 681-683 696,69770 703 70 71 714 716720727-729 1 11 - amnički 399 400 402 57 559 58 amjničk pjdožni 632 - amjnički plžni 624 67 63 646 658 662 ika 5 7 19 204a a 463 469 8 13, 30 1098-100 j i 379 381 383 09 dan 974 jdno 4909 edino to 490-92 dna 598
jdnna 45 46 49, 88 169 195 196a 419 419a 515 525 942 974 978 989 991 v i singla jda 561 587 588 jedva ŠO 561 584 588 jer 496 605-609 61 1 61 2 6 r da 609 791 jra 606 608 rbo 605 609 606 608 jo 372 578 kad 561570 61 658 684-686 688 689 ad ai 472 488 da 397 561-570 612 659 684-686 688689 7177 19 733 d(a) god 561 567 kda gođ 567 kda i 566 570 adgod 397
av 396 50458530,7 7719 733
867 868
kavgod 396 ao 392, 549551, 561 597 599 600
601,6056 136 14623634 635 641 654, 659 717 719 733, 735, 751 79797 o 541, 547 koi 47 487 ao 25860 870 ao da 555 556 ao O 549 553 54 katgoija pdikata 57 6 678 8 57 1 0 1 9 d i 396 504 505 51 517 54-527 542562659717,719733867868 jigod 396 oi 504 532, 534 71 7 719 733 oi 549 557 654 699 717 719 733 734 988 kolon 836 kompativ 402 558 komplmnt 348 kondiiona 6 16 3 7180 18-184 371 ,410 565638653668675676 684686, 688 689 695 695a 707 767779 1098 1 101 iativni 180 18 1, 183 676 677 sadanji 65 626 630 633 634 636 kondiona I. 175 69 kondiiona ! 18- 691 69 kongnija 194196 199 v i saganj kontks 540 582 590 95 607 666 671 684 689691 83 1, 899,92696 1 1004 koodinaija 898 900902, 907, 1017 1018 kpla 62 83, 421 69 kolaija 545 55 kolativ 654 ud 47487 uda 541 547
�
lkikologija 91 379 380 382 4 566, 63636638 658 680 681,684, 1098 0 53 5
lce 54-57 62, 82 86-90 166 69 87 189 192-194 99 4O 414 49 41 9, 831- 832 833 oka 37, 39 okativ 204 ma 472 486 487 699 7\8-720 ma 720 mada 699 721 722 mahom 598 ) makar ) 39902 699 712-74 716719, 791 mana 95 974 i pauka mane 375 mao 988 mao (ne) 375 mao što (ne) 37 5 malo e (ne 375 malo tko 897 malene 375 manje 988 meum 472 473 486 487 mjesto 37, 39 42 202 204 208 v rečenca mesna mnogo 988 ožna 49 88, 69 195 246 2494 19 419 5 11 a 5 4, 525 942 974,v p mo 79398 668 037 mod 3 ? , 3 9 mora 179 668, 1027 1028 možda I m se 252 na 204 n- 278 282 na mjes 5 98 naajanje 451 456, 468 475 499, 903 904 972 nan 202, 205, 23 24 549 550 552, 553 61 3, 6 14, 641 642, 645, 646 v. ečena nanska odedba jeka na nska - (kategorja) 54-57 62, 81 86 87 153, 161�63 168 18066 1 831 nagas 868 1015 1085-1087 109-1093 1095, 110 , 1 101 107, 1109 1101 112 536
nakon Io 561 593 namah 598 naodna pjesma 148, 30 584 657 nasov 1885 naupro 1 109 nao 446 453 457 navodn 820, 822-824 827 ne 358 359 362-364 374 452 1 05 06 ne samo (da) 46 t neč 400 neću 359 negaa357, 363 368, 37 , 374, v. i nje· kanje negder 732 negde 392, 401 659 7 7 733 nego 402 472 482485 nego ako (i) 683 nego i 45 461 neotovost 96 99, 11 4 1 7 120 neka 408 409 623, 639 730-733 , 8 17 832b nekada 401 , 659 7 17 733 nekader 73 2 neakav400 7 17 733 nekako 392 659 71 7 733 neo 472 487 nekoj400 65 9, 7 7 733 nekok 7 7, 733 nekoko 77 733 988 nemam 359, 370 neoj(·mo e 360, 36 778 057 neo 399 402 55 659 717 733 988 ne/ 399 402 515 659 71 7 733 neom 586 neaaa 99 00 106 20 124129 1 3 6 1 3 7 1 4 5 1 49 5 0, 1 68 1 80 1 84 185,3594 13565577,6366927 5 762, 763 775, 840 868-870 87 877,879881 885,888,890 89 896 J029 63 364 368445,452 n 62 nedan (m) da 371 nee 356, - 38386 42 424, 4454484945 467,485 499 567
577 636 762 763 775 778, 832b, 890, 897 nesam 359 nkakav 362 nsam 359 na 362 Wa ne manje 706 n 363 364 5 452 nko 362 no 472 482 483 485 699 no i 445, 46 nomen aons 058c - agents O58 veale 1058e nomnalaca 857 JOS8a-OSm, pomenčene nomnatv 45 46 49 6 67 75 76, 78 87 188, 195, I 96, 259, 524 833 95, 974,984989991 003,006 058 -, predkatn 96 novo 25 26
I I
I
o 204 oa 195 974 979 oaves 1 . 1 2122 3334,4850 oezene 199, 356, 49 4J90. 424, 027-029 ojek 51 -, 349 367 369 370, 4 1, 414, 41 9 499 500 520 860, 8 6 1 , 9 55 9 56 , 9 63 9 66 , 9 67 , 1 03 0 -1032 10401041, J051 1055, 1058, 1058 1058 058 058, 1062, 069-1072 1076, 083, 084 drekan- 367 41 9 956 10 7 ndektan 264-349 956 D7 zavan v oe dreka neavan, v oet ndekan oev 37, 39 ol, pos gagolsk 56 sloen glagos 57-59, 61 82, 14, 1 4 5, 1 9 4 99 , 4 1 3 , 1 0 35 všen 47 od 269 402 41 46 od onda 578 odakle 541 547 odmah 578 58 -583, 597-599 odmo O 2
odnos 4649 52 v · vane odreda v acja rečena odrede na odeda rjeka 370, 2 mjesna 37 39 42 nanska 37 39 42 vemenska 37 39, 42 orenos pdevska 867 868 870 87875 877, 879, 88 885 888 890 893 v pdev neodeđen pdev odeen on 525 onaj 514 55 ona 5 2853 ona 550 55 1 598 onda453457 589-591 594598 658 ondje 546 ono IS, 658 onolk 532535 557 onol 557 988 ope472,486,4 87,699 optatv 1 6 1 63 86 1 87 7 1 5 , 7 7 7 1 8 oao (dca 8 1 9 oqa 8 1 9 o/da) 56 1, 600 oa 5 61 600 okud 472487 oda 541 547 oare mjesa 47 52 ovaav 52853 1 ovako 550, 551 ovok 532-535 557 ovo 557 988 pa .. 445 45356 472 488 493495 69971 6 pa da 728 pa da i 699 729 pade 45 62 198 204, 225 3 5 326 329339,340342, 3465055 12 525,528530532,534831 833863 867 868955 956 974 978,984,986 992, 1005 1007, 105, 032 1058 1071 v. a pade os 221, 264, 749 005 1007 1073 1074 537
realna 69169a potencana potaa 67567768689 eln 666 675, 682 683 pučk zaz 82 139 171 172 208, 209 303,30, 322,30 361, 367 387388 69518, 573587,6066086 18,631 633, 635 637639, 69, 65, 657 657. 667, 670 67 679 681 682 693, 697,70270,769,792 793,798, 870, 932,933 puno 988 put 982
rd 109 rd log 62 625 627 632 azgovo zz 127 133 139 30 378 383679696 ečenca 4- , adverbna zavsna andetka 2 9 51 atbutna 500 v. abuca dometnta avisna v domeanje avih ečenca dopusn 502 697-, 791, 1075 eksplkativna 735 eventana pogodbena 665, 667 670 680, 68, 688 glvn 82 1 12, 98 ealna pogodbena 68 686 687 689-692 695. shodišna 26 javna 376378 02 ična 0 502 6 11 6 19 628 629, � 808 81 7, 89 828829,832b 85, 1 019- 1029 1032103 1036 -100 101-106 108 050-053 1055 057 uetna 4 ezgena 26 mjesn 502 602 86 853 mnogostuko složena 83 načinsk 502 4- 696 83 nmje 502 - 653, 1019 1020, 1056 nesvena 19 neavsno složena 28 29 4 99 507 656, 837, 839 898, 902 1075 0
nečna 636 v nekanje objasnbena , 735, 771 779 878 51 obekna vsna 500 a50 2 - 52,5 3, 562 6 1 1, 735, 738, 772. 807 81 6 87, 89-852,85,855,860863 865869 992 1003, 1075 , odedbena 87, 851 pasvna, v pasv pogodben 502 570 60, 731 8, 1075 posledčna 59, 502, potencjalna pogodbena 67577 68 685, 687691 695 695. potcana 502 832 832b v i ečenca zavsno potcajna potvdna 357 373 636 762 pedkatna avsna 500 prost 26 atavna , ealna pogodbena 660 665, 680, 681, 68, 688 satavna 4-4 7 75 sndetska 2 9 , složena 26 sbjektna avsna 500 spona 4 79 ptna 376, 502, 569 808, v i ečenca avsno upta usklčna 0 , uočna 502 688 79 , 807, 82 , večka 1075 vemenska 50246 12 688,8 1 zaklčna anekana, v njekanje , ia 82 1 129 8 vnopoajna 8 19, 828829 832b avisno složena 28 29 1 4- 859 860 863 865 1075 zavsno pna 8 19, 828829 rečenčn gna 1 12 16 1 89899 čenčn do 25 35 51 80 220a 39 50 5, 5,58,67,99, 500 51 2 856,861, 898,900 971 1058. 1059
ečenčn nz 32 7, 5 5 56 58, 6566,775 788083 86 88 91, 9 833a 839 80, 87, 89, 85 856, 900 971 1000 1 0 1 1 1 01 7, 1 0 8 čči nak 168 e (ječi) (edosled 29, 7 59 500 606 610 836 85 86 866 875a 925 933, 93, 958 967 992 99 100 1005 - ekcia 301 elavna poaba eiih setava 102 03 1011 1 1720, 122 123 128 135 1113 16 152153, 15557, 1 59 , 6 8 1 7 1 , 1 7, 1 7 5 1 80 1 8 3 1 8 537 538 50 50., 58, 565 603 6260657,665 666671675, 688, 693,793 m. 25-29,31 , 36 1061 1062 083 rječ događanja 787789 797 duševnoga stana 783 797 govoena 780 797 813 hjenja 78786 797 menska 75, 188 odnosna 8 1 6 osjećanja 781, 782 797, 813 ptanja 8 1 3 potcana 8 1 7 pedkatn 5 - 19 195 2 9 250860,863, 865 869909 91 1 919, 920961 1006 058 uptna 808 816 venčka 50150 527,5 1 ;6 59,552,556 557, 559, 561 562565 587, 605, 613, 61, 623 61, 65 808-812 85., 81 7, 839 aenčka 526 ek 360, 2 99, 220a, 357, 3760 071 870, 1002, 1029 am 836 80 od 5 6 9, 187 19 95, 199 505 52 52,525, 528,530,532,53,863 867 97 980, 98 986 992 1005, 1015 gamatčki 96 muk 195, 196 525, 868 97, 1058i podn 96
redni 195 98 99 367, 522, 868 97, 975, 989, 99 1035 1058. 058 1058 ženski 195 97 987 058i
s ozo o 9395 s v 706 d 598 sadašnost 58 95-99, 01 103 106 109-1 2 126, 127, 137 6 153 157 16 168-171 17, 175, 180,1 82-8 186 13 537 538, 50, 50a 58, 565 603, 635 637 60, 657, 666 671-675 68, 690 692 693793 - bemka 62 nepva 62 665 667 669 688, 832b pav 10562661 663 666671 ,691 so 72 86 87, 9092 632 o o 683 sodo561 580 s o šo 9092 872 130 13 1 19 19. 099 11 00 eaia 33, 91291 916 97 J 988 sngla 166 169 195, v i jedna stuacja 28 223 329 361 577 603 68, 689 831 899 926 slapanje ve ečenca jednu 15 neavsno 856 avisno 856 -I sklaane vše ečenčn stoj tava 365 so 988 slagane 270 863 99 v i kongenca i očnot po smslu (ad sensm, kat synsn 196 složenca 996 1058h 1058i j 598 sj 1037 sojav 37, 39 spon 62 82 123 19131 37 1032 1058 sedvo 37 39, 2 38 sočnos 19 196 50 slagan sna 9 37 541
sariji zaz 1 66, 23 588 692 706 707 709 7 8 sarinski izaz 33 67. 20 209 262 270290 30 303-305 322, 32359 36 367 379 373 469,4965 8 567573576, 57 582587 592 59 6 06 , 6 0 8, 6 09 6 6 2 0 6 2 6 3 6 33 635 637640 649 654 657a 667 670 674 679 68 682 693 695a 697702 704706,7 07 4 726727 729 732 03 65 934 957 032 038 047 07 sil23 30 0 2 00 02 08 I I , 23 25 2 7 29 3 3 3 6 37 39 4 4 46 5 5 6 0 6 6 6 7 0 7 3 0 95 96a 205 207209 249 270 305340345359, 366-369 37 378 379, 382 384 35 388 47a 4 425 452 460 463 464 469 474a 4965 524 57357457750593, 5 9 8 6 0 5 6 0 7 6 09 6 6 9 6 2 6 22 63 635 637639649 654 657 667 670674702, 704744 746 747 769 792 798 803 8 8 5a 830 83 833e836 858 862 86-66 75a 920923 925929932-934, 953957, 95, 94992 994 005 007 04 020 027 028 032, 034 036, 03 043 047 057-05b 05d 058ml063 075-077 03 090 094 095 099 00 07 toga 49395, 606 607 6 0 6 6 5 66 tota 9978 sučni izaz 33 39 u 2 3 sujekt 3 5 , 70 7-90 77 87 243 246a 26 307 4 42, 446 49a 42 499 500 87 8 49 54 6 0 8 6 6 3 8 6 5 8 72 9 924949 95 953-95595 964 965 002 003 005007 02 04 022 02026 029 030 033 034 036042 05 055 056 058 058a 05c I05h 0i, 062064 083 04 sive 90 93 aav 72 a 72 4
sva oa 5 5 sve do 56 574 ve oo 5 5 vevemenska poaa jezčn sedsava 3 4 22 35 43 56 773 398 540a 565 666 670 67 674, 6 69069 793 v 5 4 sv o 5 4 svo 8 što 394 395 504 5 5 522-525 549 558556 062 62265977 79 733 98 o god 5 2 što ad(a 605 štogod 395 šokavsk 39 367 t 463 469 496 58 598 ada 578 589 594 597 658 taav 52-53 64 649 652 656 a 59 tao 550, 55 582 598 63 64 642 644 66647654 65665 ao da 647 taode 446 455 aa 57 te 445, 45759 526 6 4 655 656 te 472 486 487 4992 56 5 7 teoeto 897 te što 56 54 tešto e 375 ekst 3 3 3 3 7 3 9 3 5 ema 25-3 , 06 062 03 084 empoa 37 39 empus aged 0 diced lO l v i eme govoenja te 445 457 m 559 582 t ća 9 978 to 395 504 55 659 77 79 733 o god 52 togod 395 o 92 99394522 523558 559658 73 očka 0 69 očka zaez 432
oU 472 487 to 532-535557 64 649652 656 too 643 644 646 647 654 656 9 to da 647 tebat 79668 030 033036 t 95 974 979 očke 9 9 40 toe 90 9 toca 980 tud 547 tvoa 05a 058e 05f - glagoska 9 94 603 meska 94 u 204a u o a ah 59 učak 37 39 42 99 34 Ukajanje eizvesnosti 3 24 25 48 uol 696 uao (e 375 uao šIo 375 uatoč 0 9 upnk 0 6 8 377808 8 upnos 5 37 v i pianje uu 59 usklčnk 0 6 64 405 406 408 87 sk 356 - 4042 424 uled oga 622 uled oga to 605 62 u 0 9 usojsvo ečee gamačko 3 43 - 03 0 7 oavesn 34 36 43 44 50 03 - sadžajo 44 9 9 200a 34 8 70 9 2 semantčko v saao ojso � čenie uvšavaje 459 52 49-500 540 603 672 ok v ečen uzoča uvik 84 2 36 70 074 aa 030 033, 035 e 372 472 46 47 57 59 već ao 63 već 445 46
vea affecuum 766 dicend 737 - eveniendi 772 seiendi 75 vouas 76 veznik 2 363-3654444544845045 2 4 55 4 56 4 59 4 97 , 5 0 5 66 -568 57 573 574 576578 58 52584-58658 9590592593 597 600 60 605-6096 62, 6 720 624 632 63-637640642646, 647 653656 660 667 675 679-62 684686 6 689 692-695a 69 702704 70, 7097 720723 72 726730735 737 75075 755 765, 7677 7 777778707 783 74 76 787 79-06 08 87 32 9 902 905 972 04 075 098 0 04 2 v izaz vez čk i eč veznča dopus 699-70 705 707 7 2 7 3 72 722 724 734 izč 6 737 zuzetni 444 490 492 mje 623 627 633 638 639 - nezavisni 44 443 4 - ojasndeni444 -pogoden 65 662 683 68 697 posljedčn 64 647 652 65 4 657a - asavi 4 463 467469 sastavi 4 5 44 45 455 459 4624999 - supon 444 472 476 48 45 487 49 uzoč 605 607 609-62 67 62 622 - veesk 57 5l 5-586 5896 7 - zakjučn 44 493 495 vd 54 56 57 6 7 9 94, 04 540 603 66 impefekvn v vd esveni sveni 9 93 94 04 05 07 0 0 3 7 25 3 2 44 4 53a 75 77 8 7 278a 53 540 565 603 67624629 66 663 665 666 670 672 690 692 0 2, 0 3 0 7 543
-, perektvn v. vd, svšeni pevk 867 915 - sveni 91 92 94 107 108 l l I - l D , 1 5 , 1 7 1 2 5 1 38 47 1 4 9 1 54 6 177 18 8737, 538-540,56557 589 590594595603 60461 7 624 628663, 665667 668670674691 6 92 , 0 2 0 1 5 1 0 1 7 vina gasa 8 19 S 32 988 vokav 164 196a, 435a 831 833 94 984989 99 a t 470 t 79 vemenska oznaka 202, 204a 212 213 498-500,5 67568, 572 575 577579 583590 591 595602,908-910 vijeme (kaegoja) 558 62 81 86 87 95, 99-104, 06 20 124 126, 127, 137149 15 153 62, 64,74 86, 538 540 642,6 6 665 veme govoena 164 1 86 66 1 v tem pus iceni vre ieč 35 55 vac 37 39, 42 199 205242305 348 41 416, 41819a 029, 1058i vlgi zaz 747 a 3 258-260 347 zahaujuć mu 622 zahaujuć t mu t 605,
ična 89 9 3 44 5 8 525 832a, 897 934 957975 - kčnka 974 979 koeavna 52 514 519 520, 522 523 529 - neoeđena 92 362 366, 390 395 39639400 4525 125 155 17521 659 872 889 890 897 957 089, 093 onona 504 505, 12, 56, 524526 542562 6 1 738 v amjenca ela ivna - pokna 192 99 367 51 25 7, 522 6 1 736739749-75 762765 767, 769 771 772775 777779 79579 799-802 80806 808-13 8 6 87 847 854, 872,886888 897989 990 1058a 058c 1058 1058 j - povojna 832 872 883-885 89 povana 130 13 1 246a, 268 41 5 49, 419 897 027 1028 povana povojna 872 - pdjevk 872 908 909 -, elaivna 52, 5 9 v i jenca, od nona onona v zamjenca, koeaivna - oaiteta 872, 891 89 pna 390 395 396 888,957 a 379 384 386 42 ae 165, 434 499 840 854, 900902 971 04 07 ašt 393 605 620 am 446, 453 457 a 393 493-495, 606, 607 61 615616622624625627,632,06 aj 622 a 605 622 zanosjeičnihjedinia 7 1 1 6 9 bg ga 622 bg g I 605, 622 na 179 03
zah! 1423 25-27 30485086 199 20 26 433 434' 449 1 454 455,458459467;49:530534 536 550 792 85a, 869 899 975 987 1 000 1 0 1 1 0 1 7 0 41 menca 22 23 46 65 221 222 264 305, 394 427 500 50 503 S a, 512 514 515 527 552, 558 847849 850a 895-897 973 988 999 1007 074 081 1098-1 100 02 v z az, zmeničk e zmenka a!bž 281 iente 892 893 897 a 338 179 , imenička 65
54
SADRŽAJ PO ARAGRAFIMA izao Georg Hozer Pegovo okolnot naajanja ove nakse korišen maeja, nan cana Predme iedinice sinake 2 Povijest temna taka 3 Gamata tta REČENICA 4 Rečenca kao gavna inakk aedinca, nezna zavfenot 5 zek nz jezčnh zakova 6 Dks 7 Ono zme eke sksa 8 Nezavren dsk 9 anka k naavane na neizeeno 0 ečenčna ganca ntonacja, pavopn znakov Onoi izme ečence dska 12 oboda okovanju dkusa OBAVET 3 Obat kao Uklanane nezvjesnoti 4 ZaUht OBKE 15 Pbk. emejn poben oc i POVZVANJE ČNC 16 nakovi eenne gance 1 7 očka 1 8 Nslov skk pitanje, pua od jedne eenice na drug 19 Nevšena ečenica 20 Paj reenica ks 2 eoike p povezvanj ečenica disku 22 omjene peolc povezvana aa/a, zostavanje ela ečence 3 ka veo rč peoika ih temelnih eenica OBAVENO OVO EČENCE 24 Oavjenst aiot ijelova ečenice 25 Tma (da) ma ( 26 sa 7 Oavije sostvo kaza 28 Oeene eme acijom 29 Redoe eme eme 545
30 Izoavlanje aihone eme 3 Onos zmeđ ubjeaedia cme/reme
SADANO USTROJSTVO ČENIC 32 Rečenčn ažaj 33 Seanič priup 3 Kočna obave u eče 3 Saajn jeov ečene 3 Rek emea eina ažajnoga trojva ečene 37 Orbe ka jhov oo pema iek 38 zbor oeaba 39 Ve oreaba: agen inumen oaiv faki/i objei adverbal oka
emora oda
Vše ažajh tojava eo rečeni Saajo čajee rečea obom a poblke povevanja Pime za ažajn aščbu rečea eakost sažah i razčtot gamačkih rojava svezima
0 2 3
GAMAO USTROSTVO REČENC UVOD Gamatičko sosvo oeđje onoe međ obma eč u ečenam Uvrštavaje eči rečen eđoba prekzvo eči aovth gamačkih 7 8 9 0
svosva Ono uvdtavaja r!en oblk oblk ko u oara eo Zalhoa narav ooa ravanja Pmje z zlhos aav oo vavanja zka zmeu gaačkoga obavesnoga ostva rečne
. Reenčni deoi: rdika ubjek advebna onaka obek PREDIKA 2 Predka- teea eč eče 3 Pekat rok � Gramatička vojtva preatne ječi
=
PAN JEČI Gagoki peika 5 Po gagolk pekat 7 Soženi gagosk oblk prekan iomoćni glagol 58 eovos soženh obka 9 Rpoe eči oženoga glagolkog peka u ečen 0 kčn obi pomoćh gagola Soe oblk pomoćnoga gagoa 2 enk preka, oa ua 3 Imea kao prekatno me Pev kao pekatno e Imečka zamea kao menk peka Boj kao pekatno me
7 8 9 70 7 7 73 7 7 7 77 78 79 80 8 8 83 8 8
Pekato me umeau Pog kao pekana ječ Peložn r kao peika Paen a (menia i prijev gentiv) kao peka onačue vovo Gevn ia pekau a ačenjem prpaoti Povoji pjev kao poblče oblk genvog zza Datvn az kao prekaa eč Ifniv kao pkaa reč Poši Gago menkm pošma Dgi glagol mekm prošra Prošir u imea akzaiv i omiav Pijelož rz kao proši Neeče peka omoćn glagol u oavjeom peka Izotavljane ekčkih obka u Neogagoea pekana ječ Uzv kao eogagoljei preikai Neogagoje peka nalovma i kao ozaka aora
PREDIKATNE KAGORI 8 Nezavot izbora gamatčkh oznaka tar preikath kategoja 87 bor gramatčkih onaka ua prekatnh kategoja oeđen je amo nače� nem koe e hoće zeć 88 Pvo e 8 Dugo lie 90 Treće e 1 Kaegorja v a apekta 9 Sve vi 93 Nevršen v 9 ačejke kpie šeh nevšeh glagoa rativ eraivn, emav ngresiv pkali glagol 95 aegoja v 96. Opeka vemea po gotovo 97 Vremea oo prema aanom ča 98 Goova vremea 99 Neazaja opeke po goovo 00 Silke vjeo akovaa ealzaje opreke po goovo 0 Temu dcendi i emu agendi 0 Aouna reaina poraba vremekh ozaka 03 Kolko se pro ašnot 0 Vka ogančeo apolne aašjo 0 Apouna (pava aašnjo 106 Opeg aole aašjoi neralaija opreke zme apsolne relaive orebe gamaičkoga vreea 07 eatvna aašnot 08 Hioki reen 09 Relativa poab hojkoga peena 0 Relaiva aašjo i bue vjeme 7
I I . Peentsvnh glagola a rlativnu sadnjost buduć vim, modanpog 1 1 2 Vrdost kontekst kao modanoga pioga 113 Svvrmk przet 1 14 Gotova sadanos i prfk 1 1 5 Goova sadnjos i sven vid 1 1 6 Gotova sadanos i ajn gagoi 7 Gotova sadašnost poed negotove pfk aost impefkt 1 8 Reativna gotova sadanos hisoijski pnt 1 9 Raivna goova sadanos i požn oznak 20 Raivna goova ngotova sadanost i apsolutna prolos 2 Apsoluna gotova sadaost apsolutna polos 22 Rlaivna goova sadanjos budućnos 2 3 Pfckt bez spon 24 Neualizaja opke među vmenima po gotoQsti 2 5 Pfk neutaliian po gotovosti, aoist mpfek, hisoijsk prznt 26 Razlikovanj nuralaija opcke po gotovost 2 Opeka po gotovosti razgovo ezk 28 Kad nuali opka po goovosti iič s pkom samo apsolu proos 29 Perfek bz spone u neualiano poab 3 0 Pk s spuanjm spone a s povtnom zamnom e 1 3 Perk s isputnjm spon a s povnom zameniom \32 mpek 13 3 Siska obilžnos mperfekta 34 mperfekt apsoua prolost 13 5. mprfkt lavna prolos 6 Zamjna impefkta pfkom 37 mpfek u susa glagolsk vemna 38 Aost 3 9 Stlska obnos aoisa 40 Aoist apsolutna polos 4 Aois ativna poos 42 Aoist rlativna prolost i budućnost 43 Aois svevmnska (gnomska) relativna poost 44 Aois polo vjm nsvn gagola 45 Puskvampk - i gotove polosti 16 Pluskvampekt i perfk 17 Gotova prolos i sven vid 18 Gotova prolos i nsvni vd 49 Pluskvampfk i nualaja opk po gotovoti: pretprš 50. Rzumjvane rečečnog sadaja s opkom po goovosi i s njinom nutai zaijom 151 Pluskvampfk u susu gamaičkih oznaka vmna 5 Fuu L kao zraz apsolun i eaivne budućnos 53 utu kau o očkivu buduć radnj u sadanos; načinska nrav futuaL 153a . Apsouna budućnos od nsvrni glagoa 54 Apsoluna budućnos od sveni glagoa 15 5 uur kao izaz rlatin budućnosi pripčki (rtivi)tr 56 Svvmeska laivna budućnos čena fuurom gmifr 1 7 Reaivna budućnost rečna futuom [ kao a nepopu sigosi pr tvđ nju o sadanost
548
I
158 oova budućnos 59 Reavna goova budućnost 60 Stska vjdnost gotov budućnost 61. Kagoria načina 62 ndikatv -nobljn način 63 Objžen načini 64 mprtv 165 Sklop dvaju impeativa 16 6 Stari oblik 3 lie snguara impatva 16 7 Upotba soga impeaivnog oblika 168 Rlatvna sadanjost impeativa 169 Oblik impativa atvn sadanjosi 70 Relaivna sadnjos impava a poospripve ili imert 7 Relavna sadanjost mpraiva 72 Svevremenska aivna sadanjos impatva 73 Gmki mperaiv u posloviama 174 Kondiona 75 Kondiiona od nvrn gagola 176 Kondional od svn gagoa 77 Kondiiona kao iza žej 78 Kondiona u ubenoj vrdni 9 Kondiional od glagoajti ži jti mći ti e, ti trebi. mrti imt 80 Neutralija načinsk oznak kondiionaa tertvi kcl 8 1 Pmje iavni kondiona 182 Kondiona s onakom goov sadanjos il 183 Relavna goova sadanos kondionala 184 Nutaija oprke po goovosti mu kondionama 8 5 Rvan kondionaa s opkompo goovosi i s nom neuaom 86 Opatv 87 Obik opava SBJEKT 88 bkt pmt 89 Saganj subjekta s pedikatom subjkt u prdikat u prvm li dugome liu I90 subjekt 91 iane subjk I92 Subkt u pedika u tećm lu mnia amjna čitava čnia inniiv 19 3 sputnje lčn amjn tćga a kao subjekta 194 Sag pridjvsk prdikan riči a subkom, guec li rt 195 Npavlna il dvobna kongrunija imni mukoga oda i be meni na - brojevi l pk/ 196 Prrodn grmatičk rodboj kongunija m 96a okaiv u sužb subekoga i prdikanoga nomnativa 9. Prdikat koji ne ovara mesto subku 19 8 Akuatv u slubi dg padža 199 Pedkai koi vi subjkata bzi pedika gagoli be:ie PROŽNA OZNAA 200. Averb rJ) zk erbl 20 Zalosna veanost piložn oznak uz samo posoane pdkaa 549
202. Vrse advebne oznake 203 Prio g kao adverbna oznaka 204. Prijcd1žn zaz kao advebna oznaka 204a Padeži u priedožnim zazma 20 Iena u nslumenu kao advebna onaka, 206 Iena u dau kao advebna oznak 207. Daiv kao pr žna oznka uz gagoe eaa 208 menia koja znači eso kao dativna oznaa 209 Davna oznaka s gagoma 21 0 Oznaka ja udativ 2 1 1 ruga značena advebne oznake u d vu 22 mena akzatvu kao advebna oznaka 23 a gentvu kao adverbna oznaka 2 4 Jednočan gentv za kao advebna oznaka načina 2 1 5 Všeč!ane pržne oznake u gentv 2 16 Prepčavanje (paaza) pižnih oaka 2 17 Advebna oznaka pošiena prozma 21 8 Uaamno označvanje dodanh poga 2 19 Razika izeđu dodn dugh pioga 220. Rečene s više adverbnih oznaka od kojh svaka za se ože bi pdikat; pi· ožna oznaka koja se sao o vše poga i pred žnh padežnh z 220a Obveatne pijedožne oznake
OBEKT 22 aika među obekt advebne oznake 222. objek gago 223 Obvezatan obek u akzavu z peazne gagoe 224 Neobvezatan obek ka uz peane gagoe 22 Vste preaznih gagoa 226 Preazni gago koj zču kakav avat na kakvu pedmeu u vez s nime 227 Preazn gagoi koji zču stvaanje zadbu 228 Preazn gagoi ko zču pomjenu 229. Peazn agoi ko izču avaćane kakva pedmeta 230 Peazn gago ko ču rdnu koom se kakav pedmet pomče 230a Pean gagoi koi iču adnju koom se ena etane kakva pedmea 23 Gagoi u sajem eziku 232. Gago 233 eazni gago koj zrču poenu poožaja i odnosa pea kavu predet 234 Peazn gago koj ziču d se št čme menjuje i nadokađuje 23 Preazni gago koj iču postojae kakva odnosa bez zahvata i promjene 236 Peazn gago ko riču posedovne odnose 237 . Peazni gago koj zču odnose opažana ii spoznaje 238 Gago 239 Peazn gago koj zrču osjeane odnose 20 Preazn gagoi koji zču sposobnost 24. Gago 242 Peazn gago ko izu subkvno stnje voa adne 24 Peai gago ko ču subjektvno sanje koe osobe koa se če o objekt u aktivu
=
0
244 Preazni gago ko zču odnose u prosoru i u vemenu 24. Preni gago ko iriču oose u prosoru 246. Peai gago koji izču odose u vremenu 246a Povana zamjena kao obekt u akuzavu uz peazne gagoe povan gagoi 247 Preazn gago s dva obeka u akuzaivu 248 Gagoi i 249. uz pezne gagoe 20. Dodak akuzativu u enske pedike 2 1 Objekt u akuzavu u bezične gagoe 252 pošeno ug gagoom u infntivu 253-254 Razka zmeđu akuava izravnoga obeka i advebne oznake u akuatvu pepčavne 2 Preazn gagoi ko ne taže objekt u akuat 26 . Obvezan pošrak uz peane gagoe 27 Prazn gago s obvenm pškom prošak u instrumentau 28 Piedžni zrazi s kao poši 29 Gago s pošrko u instuenau, s i u nomna 260 Dug peazni gago s pošrkom u nsrumenu i s 26 1 Obezčene i peobika kvih peaznih gagoa u pasv 262. Pošrk u akatiu pree gagoe 263 Dopuna u akuavu pdeve 264 objek 26. ndektn 266 Pon gago koji označuju odvanje uobje u gent 267 Povni gago koj ozačuu oobađanje uz objek genu 268. Peazni gagoi u obe u gent 269 Rzka izeđu obek u gentivu i advebne oznake 270 Gagoi 27 1 Poni gagoi koj iiču odbojno čuvsvovanje u obek u genu 272 Povatn gagoi ko iču psene uz obek u genvu 273 Gago 274. Gago koji izču grane 27 Povrani gago ko oačuu hvaane z obek genu 276. Gago 277 Poatni gago koi znače daje tko šo postigao i dobio u svoju vst u objekt u genivu 278 Povrai gago koji oačuju punene z obek u geni 278a Povn gagoi naiivana s pijedogom 279 Portni gago koi iču ju z objek u genvu 280 Gagoi 28. zik o pekat 282 Gago ko ogub i povrni peai pez obekt iz auzava u geniv 283. ndiekan 284. Povtni gagoi koj iču osjeane u obekt u dtiv zka zmeđu obek davu i davnoga zraz kao prŽe oznae 28 Gago koj znače djeaost povojnu nekoga uz objek u d 286 Gago koji znače deatos nepovonu nekoga uz objekt u dati 287 Gago koji izču sužbu i pokoave z obek u datvu
551
288 289 290 29 292 293 29 3 294 295 296 297 298 299 300
Gagoli koji zače opor opor uz objek objek u dav davuu Gagoli koj znače znače sčost uz objek objektt u davu Gagol koj onačuju da šIo komu dokje dokje uz objek u davu Gagoli koj zču zču kakvje o a koga uz objck u da davu vu Bezlč glagoli koj ozačju rapoložeja duevna aja uz objek u davu Bezlč Gago koji zču zbvanja zbvanja to se osobo koga č z objek dativ Pova gago koj č kakvo polo poloeje eje šo va u koga u objekt objekt u dativ Gago koji zače obvezu uz objek u dtvu mt Glagol jt nut mt p p jt ppa ppaat at Gago at pat pat jat t najt Glagoli ja ajt jt Glagol ut ptt a Glagolili koj zrču popćavae objek dav aka izmeđ objeka Glago objeka pe ozake ozake u aiv 30 Gago aat 302 Glago koj zč u uklajae od kakvh eejeih 302 eejeih posjedica uz objek u dav utupt t upt kat mtnu mtnu 303 Glagol utup aumjt t bja ppanut naknu naknut t 304 Glago aumj 305 meca il zamjenca u davu uz ifnv kao pedikat 306. dektan bjkt u ntumntau 307 Razika zmeđu objeka i prJone ozake sumealu sumealu 308 Glagoli t u pt 309 Pov gagoli koj zače kakv zaokpljenos u objek u umealu 3 10 Pov glagoi koj koj zače kakvu g uz objek objek u strumea strumea 3 1 1 Gago koj nače vladaje adaje zapovjedanje zapovjedanje pavjnje pavjnje z z objekt u nsmenal u 3 12. Gagoi koj zače rgovaje objek objek u numetau 3 1 3 Pov gagoi koj zču rapooenja uz objek u ismenta 3 1 Pova gagoi koj ču druvo uz objet u ismeal ismealuu 3 1 5 Gago koj zače gbae uz objek ntmea 3 6 Gago koj koj zače mis z objek objek smenau smenau 3 ovtn glago koj znače poos uz objek objek meal meal 38 Glagol ut ht tzat. zatat ) 9 Gagoi bra aa 30 Glago kt aka 32 . Glago gronje gronje uz obje obje u nsrumeau nsrumeau 322 Gago brnu 323 32 3 iej azkovanja objekta od proe proe ozake u umetu umetu 324 Dodak u ntmentau u meicu 325 nstmet kao dopua uz pdjeve pdjeve 326 Gago koj ovaaju mjea J bjta anm pama 32 Gagol dva objeka ( akaiv u geiiv 328 Gago ujrt 329 Gagoi koji riču davaje uz objekte u akzaivu i dav 330 Gagol koj ču namjeu z objeke u �!vu 330 �!vu datvu 33 Gago koji izč govoeje z objeke u akuatv dat 332 33 2 Gago koj ču ačn govoeja uz objekte u akzau da 333 Gagoli koj zrču počavane i pvkave uz objekte akuza ai 334 Glagol koji izič iz ič zmjeku zmjeku opraje opraje u u objeke u akzavu dav
55
334 a Gago koj zč dopuenje dopuenje zabau zabau z objekte u akuzativu akuzativu i davu 335 Glago koj iču odzimae uz objeke u akuavu davu dave kotk cj koje č posvojos 336 Gagoli azlčia načenja z obje objeke ke akzavu daiv daiv 33 Glagoi objekma u akuzavu akuzavu sa sau aj j s objekima u daivu i genivu 338 edkat a 339 Glagol s objekom u azm azm padema padema 340 Gagoli objekom u akua li geiv 340 34 Gago Gago s objekom u akuzau akuzau l dav glagol / / 342 Glago pat apat 343 Glagol t 344 Gagol koj izču što šo se zbva objekom auivu l davu koji soj z njh 344 345 meski pedikai uz akzaivn ii dav az 346 Gagol u objek akuaivu imeau bjkt kt k kjj jj pn a raka zmeđu akvog objekta i pr 34 Gago uz bj oe oake 348 Razika zeđu zeđu prilone oznake objeta objeta atak i puna mpmnt
DOPNE 349 Dpun 350 Pid Pidjev jev dopuom u geiv v 35 Pid Pidjevi jevi s dopunom u davu 352 mece s dopnom sumenta sumenta 3 3 Prdjev dopom dopom ument ument kao kao prokom PROUKE GMATĆKOGA SOSVA RĆENCE 354 Preoblke ečenčnoga uojstva uojstva ezavse od dskua 355 35 5 rom romjea jea ečenčo ga uto utojtva jtva odnoo načeja peob 356 Preoblke koje mjejaj ečenič ečeničo o značenje a ne odnoe u usojsv i obto
KE 3 Nkanj naa nčna ptna ečeca 38 Nječna čsca n 39 Gagol bt hjt mat p nekanj: nam nam nu nmam nmjt 360 Zaijeka mperav nmj nmjm nmjt 36 1 Neuan mpe mpev v gago gagoaa a zajekan zvk r 36 36 Veko zcaje ijekaja rečeca neodeđem zamjecam zamjecamaa i prloma 363 votuko zrcanje nijekanja ečeca s venkom 36 Vezk kciji pioe ozake p iječnoj peobc 365 Veik kao pojačaje z ve spodih djeova rečenice p ekju 366 pšaje glagoa b i mat u zanjekam ečencama 36 ank nt u ajekanm ečenicaa 36a Savesk ge od sedjega oda pokaih zamjeica 368 zaz s n u avek geiv 369 zostavljanje glagoa p njekanju zaom s n z avensk gentv 370 zosav zosavjane jane gagola nma Nan n ( a 3 Na 53
372 373 374 375
amena pieoga amena pieog aćodnosnojpedozmajJ oooć ve niek Pio r r niekan niekane e Niekane Niekan e diea ečeničnoga stosv stosvaa Poz malo umalo. ma lo što malo te tekto i niekane, po maltene
PITANE 376 Pane uptna / zavna ečenca 377 pn pnaa nonacia nonacia pnik 378 37 8 Mki voka kao nosiac inonacie odvoene od ečenice ečenice 379 itne česce 380 pina česica 3 8 1 Je i mesoest 38 pna česca da 383 pitna čescaj 384 pna čestica zar 385 pna čestica da 386 ina čestica zar da 387 ina česica ali 388 pina česica eda 389 pina česica eda l 390 am amena ena neodeene zamenice zamenice inom p ino peoblic 39 amena neodeeno poga inim ino eobc 392 Negde i gde - ne 393 am amena ena pedoga pedogaato edoom zato p ino ino pe peobc obc 394 amena zamenčkoga obka to obikom to ino eoblic 395 amena zamenica tkogod, togod amencama to Io i ino peobic 396 amena zamenca ogod, god god god zamenicama oi kaka i p pino eobci 39 am amena ena pioga adgod, gdegod plozma kada j pi no eobci 398. am amene ene zamenica zamenica ičnm ečencama 399 amena za makar netko mar i neo amencom t Wo p pno eobci 400 am amena ena aa aa mar i ne n ei i mar nea makar ma kar ne ne zamencama ikoi, kv, i p pitno peoci 401 am amena ena izaz izazaa maa nekada mar negde plozma ada gda igde p ptno peobic 40 am amene ene zavn zavnm m ečencama 403 Pme SK 404 sklik sklčna / izrčna ečenca 405 skična ntonaca ntonaca sklčnik 406 skčna česica a PICA 40 Poica 408 Pocane česce nea da skčna nonaca, sklčnk 409 ocana česca nea 554
4 1 0. Pocana česca da kondiciona 41 Oa Apsolutno poteben nniv kao pocan pedka PASV 4 1 Pasiv agens (všlac) pedožni izaz s od l 41 Pasvna peoblka ečencama koma koma sbekt ne izečen 4 13 Pefek skvamefek opeka po otovos pi pasivno peoblici 4 4 Lčna aenca aenca kao obekt odnosno odnosno kao sbek pe odnosno nakon pavno pobičvaa 41 Za Zamena mena akvnoa akvnoa agolsko agolsko obka povanm povanm p pasivno eobci eobci 4 6 Agens kao sbek i pedožn za za s od pasvno peoblic 4 1 ied iedožn ožn zz s o kao z aensa pasvno ečenci 41 7a nsmenani kao aens psvno ečenc 41 8 Siska vednost vednost asva asva koeme koeme iečen všiac adne adne BUČN 419 Obezlčene 419a bečene kad penh laoa VŠ PBKA DN] RČNC 40 Dve eobike edno ečenc 40 4 Pime Pimeii za dvie eoblk eoblkee edno edno ečenc 422 eobke edo edo ečenci 43 e peobke peobke edo edo ečenic 44 Pe eoblka eoblka edno ečenci 425 Sisk viednos gomiana peoblika iso iso ečenci SKAPAN V REČNICA N Skaa aane ne,, ložena rečenica shod!ne rečenc rečence e proste rečence 426 Sk 4 Večna 4 V ečna složenh ečenca ečenca 48 Nezvisno avno sožene ečence 49 Rlka zmeđ nezavsno avsno soženh ečenca 430 supna supna skapan skapana a NZAVSN SŽN ČNC rečenčn enčn dokidane ečeničnih anica 43 1 Nezavis Nezavisno no sožene ečen ečence cereč 43 Duboko asečena neečenčna anca, intonacia očka aez 433 43 3 kla klanan nane e i amena hosnh delova opecom ovezvana 434 Pe zasečena zasečena neečenčna ganica, nonacia ae ae 434a kanane amena lhosnh deova 435. Rečenice be ogagoenaga ogagoenaga pedkaa i i skapan 435a Skaane vokaiva nezvsno složen ečenic 436 Pono dkdane ečnčnh ečnčnh gnca složeno složeno ečenici 437 Ca međ neavsno kolenim ečencama 438 43 8 Dve očke međ nevsno sklopl skloplenm enm ečencama 439 Dve očke a me nezavsno skoplenm enm ečencama 440 Ve:č lo 441 (e=asnj enk
. Sinđets i asindeIska rečenica (rečenični niz) 3 3 Leksičko i gramatičko značenje nezavsn nezavsnhh veznika Vrse veznčkib priloga, nezavisnih veznka soženih rečenica SASTAV RČENCE Sasavn prilozi i veznici Prilozi i, takoder ćak atim nato 7 Skapane ečenica s požnim i u ečenični niz 8 Sasavn veznik i Ispšane ane zaihosni dieova pr skapan skapanu u pomoć sasav sasavnoga noga veznika i 449. Ispš veznikom i 50 Rečenice s dvosrkim kojim dijeom povezanim veznikom 5\ Narajane 5 i ni (niti) neodređene zamenice priozi pri nijekanj 53 roz pa ak) zatim nalO onda 5 Skapanje rečenica s pilogom pa rečenični niz 455 55.. Sastavn veznik pa 5 Veznk pa i naraane 57 Poz te (ter) atim nalo onda 58 Sklapane rečenica s progom te ečenčni niz 59 Sastavni veznik te vriednos os sastavnih veznika 0 Stiska vriedn \ Sasavni veznici nego ve , no i poslie ne samo ii ne amo da Sasavni veznici kao npr zatim i tako onda i sl 445 44 5.
;
RASTAVE REČNCE RASTAVE 3 Rasavni prioz veznici ii U a ja a iog 5 Ukapan Ukapanje je rečenica rečenica s prilogom ii rečenčn rečenčnii niz ni z Plog ii kao samosaan preikat 7 Rastavni veznik ii 8 asavni veznik u naraan 9 Rasavni veznci aija ta 0 oz bio i oa ti 7 Skapane sastavni sastavni i asavnih rečenica rečenica nije nije ograničeno ograničeno rou
SUPRONE REČENICE 7 Sponi prozi veznci 7 riozi a medulim iak Ukapane reenica prilogom a rečeničn niz a Nizanje rečenica sa spronim priogom 75 Rečeničn nizovi suproni piog a sastavna naraanja 7 Suproni veznik a 7 rilo ai 8 Ukapa 8 Ukapane ne rečenica rečenica a spotim progom ai u rečeničn niz 79 Rečenični nizovi nizovi i priog aJi 80 Spr Sproni oni pog a kao samosalan predika 8 Supr Suproni oni vezni veznikk a
56
8 Sproni prilozi no i nego 8 Uklapane rečenica rečenica sa suprotnim suprotnim priogom no i nego u rečenični niz 8 Suprotni pri priog og nego kao samostala predika 8 Suponi veznici no i nego 8 Suprotni plozi e ipak dok medutim samo opet ma te k dok med/im amo opet o pet ma ama tek gdje kud 87 Suproni veznici e ipak dok okd kamo kamo neoi neo i toi gdei
88 Sloen proni izrazi izrazi si sprotni sprotnihh proga 89 rielaz soenih prlonih zraza sprone 89 sprone veznike ZUZENE REČENICE 90 Izze Izzeni ni priozi i veici 9 Samo jedino te samo š/o jedino šIO kao izzeni prioz s amo šIo šIo jedino, jedino jedino šIo kao zuzetni veznici 9 Samo samo ZAKLJUČN ČNC ZAKLJUČN 9 ak akčni čni pozi i veznic veznic 9 Dake ato stoga pa s obirom na to kao zakučn zakučn priozi 95 Dake ao oga pa obzirom na to kao zakučni veznic OBJASNIDBN ČNC 9 Vezničk piozi o banen ajer ta bo 9 Dgi plozi i prlni zazi kao veznici ZAVSNO SOŽENE RČENCE (BEZ PREOBKE STROJSTV A 98 Gana i avisna rečenca 99 onavane operacie sklapana rečenica ZAVSNE RČENCE O MJES SVOGA UVRŠAVANJA U GLAVNU 500 Preditne subjektne subjektne objektne adverbne i atibutne atibu tne zavsne rečence 50 Venićke rei soženi veznički izazi ZAVSN RČNCE O �ADRA SVOJGA UVRAV UVRAVANJA 50 Zavsne rečenice po sadra 50 sadra svoega svoega uvrštavana uvrštavana ODNOSN ČNCE 503 Odnosne rečenice 50 Vezičke reč odnosn rečenica 505 Odnosna zamjenca koji 50 Uvršav Uvršavan ane e spriečeno spriečeno vezničkim pozima 50 Skopene rečenice, koe 50 koe se ne mogu uvrsii uvrsii u drge 508 50 8 Pme za odosne rečenice rečenice - anaizai 509 Jo pmea odnosne rečenice 5 0 Onosn Onosnaa rečenica rečenica uz i imenku skpin 5 Odnosna ečenica koja se ne ne odnosi na na samu imenic l a zdva zdvaae ae mae skupine iz kakvevee odnosnom rčenicom z imencu imen cu moini 5 Uvavane odnosnih rečenca rečenca z zamenic zamenic gavno, gavno , odnona zamenca ko. krea/ine (suodnosne zamenice
557
513. imjer 54 Zamjenica svi izaz svi on. zamenica onaj pri odnosnom vršavanj 55 Zamjenice Iko šo netko ne!o pi odnosnom uvršavanj 5 6 Položa Položa odnosnih odnosnih rečenica 5 7 Primje Primjeri ri zam zamjenca jenca ko p odnosnom ršaanj ršaanj 5 8 Odnosna rečenica ličn zamjenicu rećega lica 5 9 spušanje korelaine korelaine zamjenice zamjenice pri odnosnom uvršva uvršvanju nju 520 Odnosna rečenica pime gjeje ispala ispal a korelava zam zamjenic jenicaa u auziv objeka 52 Neodređene zamjence ko god, šo god p odnosnom uršaanu uršaanu 52 okna m 52 mjenica jenica i eznički plog lo i odnosn plog o pi odnosnom uvšaanju 523 span spanee koelavne zamenice o 524 amena odnosne zamjenice koji odnosnim pilogom o 55 Zamjenaodnosne zam zamjenic jenicee koj odnosnim piogomI s li čnom zamjenicom zamjenicom on 526 Odnos Odnosni ni plog plog gdj i eznčki priog u isoj slu kao onosna zamjenica zamjenica koji 52 Onosn pje čji i genti zamjence koji pr onosnom ršaanju 528 mjenč pdje av oav, ona odosni pdjev v p oosnom vaan 59 spanje koelainoga zameničkog pridjea glavno glavno rečenic pri akv akv odno� snom skapanju 530 Zamjenički pridjev aka oakav. onakav odnosn prdjev kakav imenskom z� raz pi odnosnom všavanju 53 spa spanje nje koelainoga zamjeničkog p djeva u glavnoj rečenci pr pr akvu odno snom sklapanj 532 mjenič pid pide e oi ovo onok odnosni pdev kp oosnomvšvanj všvanj 533 spšane koeainoga zamjeničkog pijeva pijeva glavnoj ečenici pr ak odno snom sklapanj 53 Zam Zamenički enički pdev ok ovok onoik i odnosni prije koik imenskom izraz izraz p odnosnom ršaanju ršaanju 535 spšane korelainoga zamjenčkog pridea glavnoj rečenici pri ak odo snom sklapanj 536 rime 53 reoblika perfekt- L p odnosnom šaanj relaina gooa sa dašnjos dašn jos odnosnoj rečenic 538 53 8 efek od nesvenoga nesvenoga glagola u ishodšnoj šnoj rečenici p onosnom všavanj, všavanj, )}per� e l« 539 Pefe Pefek k od srenoga gagola u shodišnoj shodišnoj ečenici pi odnosnom šaanj šaanj 540 Fr od nesršenih od svrše svršenih nih glagola prezen nesršenih glagola s prijedlo prijedlo gom � pri odnosnom vršavan 540a F odnosnoj rečenici koji izriče sveremensk elain goov sadašnjos ili rijeme zamiljeno prošlos
MJESN RČNCE 54 Veznič Vezniče e riječi riječi mjesnih ečenica ečenica 542 esna rečenica s gdj jednakorjedna odnosnoj s ko 54 Uvšavan Uvšavanee mjesnih rečenica odnosnim pilogom gdj 544 amjenaremenskoga plogaodnosnim prilogom gde p odnosnom uvršavanj 545 Zmjenički plog gavnoj ečenici koelaiv odnosnom plo gdj zaisnoj 55 8
56 spšae korelainoga korelain oga zameničk eničkog og prloga kojega kojega se sadraj kljčuje u sa� daj odnosnoga prloga gdj 54 Uvrša Uvršaane ane mjesnih mjesnih rečenica odnosnim priozima mo. uda (okuda) odae 548 Preobika perfeka perfeka fr fr mjesnm rečenicama AČSK RČNC 549 Vezničke iječi iječi načinskih rečenica 550 Uvrša Uvršaanje anje načinske nske ečenice odnosnim odnosnim prilogom ko 5 5 spanje koelaivnoga prlog a kojega kojega se sadža sadža kčje u sadržaj odnosnoga priloga kao 55a rimeri za akvo vršavanje 55a 55 ižanje odnosne i načinske korelacie 553 55 3 Uršaanje načinske rečenice odnosnim pilogom o o 554 spuane koreainaga 554 koreainaga priloga kojega se sada sada ukjčje saža odnosnoga ploga ao o 55a Primjeri za ako všavanje 55 5 Uvršav Uvršavanje anje načinske nske rečence odnosnm odnosnm prilogom ao da izosajanje korelaiv noga zameničkog priloga 556 Prlog o da nezaisnim rečenicama 55 ršanje načinske rečenice količinskim odnosnim prilogom prilogom ko, ko, ispaje koreaivnoga zamjeničkog zamjeničkog prioga Zamena na načnskoga prioga o komparai načinskim eznčkim pogom šo 558 Zame pri načinskom ršaanj ispane korelainoga prloga o 559 nsmenalni iaz 559 az m ćm uz komparai
VRK RČENC 560 emenske rečenice 56 ezničke ieči ieči i veznički izazi izazi emenskh emenskh rečenica rečenica 562 Urš Uršaan aanee odnosne rečenice odnosnim priogom kada remenska rečenica s d(a} ednakoriedna onosnoj s koji 563 š 563 šavanje avanje vremenske vremenske rečenice odnosnim odnosnim pilogom d(a} 564 Vemenski amjeičk pog glanoj 564 glanoj rečenici koelai odosnom odosnom plog d(a} 565 56 5 spane korelainoga zamjenič zamjeničkog kog pioa kojega kojega se saa ključue - sa� žaj odnosnoga priloga ada 566 Složeni ek ad(a 56 ezički izraz izraz dra) dra)god god d(a} gde 568 Vek d(a} ko plih oznka koe se odnose na svako njima opisao eme 569 remenska rečenca s kad(a) ršena upn sadžajem nadoezi nadoezianja anja 50 remenska rečenica s kad(a li kada) s zaim sadžajem 5 Zameničk plog plog dot i remenski ek dok 52 Dge vremenske oznake oznake sičnoga značenja značenja zamjeničkom pogu do 53 Veic dok dok god dok god 54 Veznički izaz sv dok 55 5 5 Ukanjane vremeske oznake oznake do glavno rečeni rečenic c 56 Veznik dočim 5 eazaca niečne preoblike 5 preoblike vemenskoj vemenskoj rečenici s dok 58 Uraa 58 Uraannje remenske ečenice s dok z remenske oznake ada, odmah aman
jo c, od onda, a o
55
805 zčnerečenice s veznkome glago e osjećanja, ukanjanje pokazne zamjenice 806 Izrine reence s veznikom e ne uz pokazne zamjence, nego z duge rije 80 stoznanost izinoga odnosnog uvrštavanja neke ize, sičnoznačnos ne kih od ih uvršavanja uzočnma ZAVSO ITNE REECE
808 pna peoblka pri pitnom vršavu upitne iječi kao veznčke rječi, uklanjae pokazne mjence 809 avisno ptne eence z glagole pitanja uklanjanje pokazne zamjenice 8 to. Zavs no upitne reenice z glag oe govorenja, klaanje pokazne zamjenice 8 1 1 Zavsno pine ečence z glagole osjeanja uklanjanje pokae zamjence pro upavlni upinik 8 12. Zavisno ptne reence u glagolske faze što s po znaenju jednake glagolma pitanja, govorenja i osjeanja ukanjanje pokzne mjence 8 13 avisno pine reenice ne z pokazne zamenice, negou dge ječi, pmjei s všavanjem z imenice 81 4 Prmjei sa zavsno upitnom reenicom (zamjenčki) prdjev 8 1 rmje sa zavisno pitnom ečencom ploge i čestice 8 a Ispšanje veznike ječi zavsno upitnim reenicma 8 1 6 Rlka izmeđ zavsno upitnoga odnosnog vštavanja ZAVSO POCAE EĆENCE 8 7. Poicaja peobika pri poticajnom uvšvanj poticajna čestca nek kao vez nčka reč kanje pokazne zamjnce nepikladnost poticajnih rečenica s da da se vse kao zavisno potcane ečenice 818 Venk da na poetku zavsno poicajne rečence
UPRAN I NEUAVN GOO 819 Uprani goor (oato direca il orao rec/a), neupavi goor oralo obiqua 820 Upavni govo ntonacja, navodnic dvije očke 82 . Kada reenca što uvod upavni govo sije za njega il je metnuta u nj, ne sav ljaju se dvije očke 8?2 Uključivanje pojednih dieova upvnog' u dgo kivanje 82 . Ispuštje navodika pvnom govo 824 Ca ispred upravnoga govora 825 ta na početk i na kraju upravnoga govora 826 Oznavje govora navedenoga pavnom govo cama 82. Rikovanjejeo ga upavnogagovo od dgoga stom ekst cicama na vodnicima 828829 Neuvni govor izričnim zvisno ptnim zavisno poticajnim eenicama 830 si govor naveden kao upvn i kao neupavn 83 I. Promjene p pevaranj upravnoga govoa neuprav i obuto, siske azlike ieđ upravnoga i nepavnoga govora 832. Promjena lica glagolskih obika pi petvaranju prvnoga govora u nepavni 8a Promjena c a čnih i posvojnih mjenica p pretvaranju pavnoga govora u neupavn 832b romjena imperativa picaja u izrične ečenice, zamjena utura l. przenom i izostavljanje nijkanja p pretvanj pravnoga govora ne uprvni 56
833. Pomjena vokativa pi prevaranju upravnoga govora nepavn 833a. Slobodn neupravni govor lagoom Ih Izra83 Nadovezvanje slobodnoga neupavnoga govo na reenc s g zom govorenja i osjeanja 833 c Izosavjanje gagola govorenja p soodnom nepravnom govo 833d Slobodni neupra govor s česicom da 833e. Izažajne i stilistčke mogućnosti koje pa slobod! neupravn govo '
.
.
PEOD
834 Hjerarhija zavisnoga uvrštavanja,perod 83 Stiska vjednos soenih peoda 836 Koo DOMETANE ZAVSNIH EENICA
83 7 Domeanje zavsnh ečenica 838 Vrse dometntih zavsnih ečenca peobke I njima IZ namane t 839 Skapanje složenh rečenica s dometnutom z avsnom ečenicom ishodšne rečenice 840 ačivanje domene zasne rečence inekcom I monacJom 84 1 omenua vemenska zavsna ečenca 842 ometnta zrona zavsna ečenca 843 Domenua nainska zavsna rečenc 844. Dometna pogodbena zavsna eenca 84 ometnua zina zavsna eenica 846. Dometna mjes zavisnaeenica 84. Dometna odnosna visna reenica 848 Umetanje dometne odnosne rečence _ Oza 849 Dometna se odnosna reenica ne može savt na počeak rečecnoga 850 Pimje za domene odosne ečenice 850a. Umnožavanje shodšnh ečenica p domeanju odosh ečeca 8 5 1 omee odnosne ečenice u vas mena 82 mjer za dometute odosne rečence uz vlasia mena 853 Dometne mjesne ečence uz vastita imena 84. Dometae onosnih rečenca u tavu phodnu reeOc eOc ehodn e z čiavu pr 85 Pimje za dometane odnosnih rečenca 86 Nazv apozicja. apoan
.
.
.
.
ZA SNO SAANJE ENCA S EOBKO USTJSV
8 7. Peoblike kojma se ečenice z gubtak vastitoga ustostva uvrštavaj u jedinsveno ustrojso skopjene rečenice . . 858 Saetost zavsnoga sklapanja s poblkom strojsva uŠteh ečenca 89 Prose proree ečence u običajenoj gramatci AIBUC[JA
80 Acja, aibtna odnosna ečenca, aut 8 Razika izmeđ atibua rečeninih dielova 82. Vste arba 567
PRJEVSK ATRB 863 Slaganje atribunoga prdjeva sa svojom imencom 864 Poožaj pridjevskoga arbua 865. Prepreke peoblikovanju predikata atributne rečence atibu 866. kvvaencja zmeđu pidjeva kao pedkaa pridjeva kao atrbuta 86 Oznaka određenost ivki d 868 Neizažena oznaka određenost 869 Obvezatna peoblika oeđenoga predikanog pdjeva atrbut 80. Pdjev kao abut uz imence što stoje na mjesu sv dijelova rečence slo bodni izbor između odeđenoga neodređenoga pidjeva, zržena neutazra na oznaka po određenos kod pridjevski atribua semaniki nedjeljivi zraz s obvezano odreenm prdjevom, semantčko sntaktičko ustrojsvo rečence posvojni pdjev genitvn zraz 8 Priložna oznaka uz pdjevsk at but 82 Pidjevska zamjenica kao arbu av vaki akakv 8 Redni boj kao abu 84 Vše abu ujednoj rečenc 85 Abui soženim ečencama 85a Vše abu uz jednu imencu poožaj arbut pmjei s neutraizanom ozna kom određenost 86 Pimjer s vše određenh aributni pridjeva uz jednu imencu 8. Prmjei s određenm i neutrazranim po određenost atbutnim prdjevma uz jednu mencu 88 Pmjer odeđenim i neodeđenm arbutim pridjevima uzjednu mencu 89 Prmje s neoeđenm neutalziranim po određenos aribunim prdjevma uz jednu imencu 880 Posvojn i neodeđen aibuni pdjevi z isu mencu 88 Posvojn prdjev pidjev kojimaje odeđenos neurizina ko aribut su imencu 882 Fzeooška cjeina iz više pdjeva kao atbu jednu mencu 883 Više aibuta jenu imencu, među njima psojna zamjeca neodređen pdjv 884 Vše atribua uzjednu imenicu među njma posvojnazamjenica i određen prdjv 885 Više atrbua uzjednu imenicu među njima posvojna zmjenica i pidjev neu· zirn po određenosi 886 Vše abu jedu eicu meu njma pok mjenica neodeđen pridjev 88 Vše abut zjednu menicu među njma pokzmjenca odreenpidjev 888. Vše arbu uz jeu imenicu meu njma pokzna odnosno upna amjenica pidjev neutzian po oredenost 889 Više abu zjedu imencu među njma neoređena zmjenica oeđenpdjev 890 Više atributa uzjenu imencu meu njima neodređena zamjenica pdjev neutraizran po određenosi, zanijekani oblik neodređene zamjence 89 Više abuta u jednu imencu od koj je jed zamjenica oeta 892. Višabua jeu mencu njja mjeca identieta neodeđen pdjev 893 Vše abua uz jednu menicu među njima jedna zamjenca ideniteta pijev neuazn po određenos 894 Više aibua uz jednu mencu od ko je jeda red boj 895 Vše aznih zamjenca kao atrbui zjednu imeni�u 68
896 Dvije zmjenice odnosno zamjenica i edn broj pdjev, određen neodređen neuizran kao atbut jednu menicu 89 Atbu uz amjenicu izrazi kao ma k tk ek 898 va pridjeva kao atributi koordinirana veznikom 899 Ispuštanje zaliosne menice uz atribu 900 Abut u koordninm rečeničnim usrojsvima 90 I . Atbut u koordnranm rečeničnim ustrojstvima uz ste imence m 902. Ispuštnje menica koje soje uz atbute i koje se ponavljaju u koordnan
rečeničnim usrojstvma 903 abajanje imenca s pidjevskm atrbutima 90. Nabrajae abua z jednu menicu 90. Razičti abut uz imence povezane veznikom 906 st abui uz imenice povezane vekom . mece 90 Ispuštanjejednoga od dvajednaka pdjevska atbuta uz koordrane 908 Obvetno uvršavanje abuta z imencu u geniv kao plou oaku remena 909 Obveatno uvanje atbuta menicu u aka kao proŽu vremena 90 Pjedlog u požnu oznaku vemena u akuzivu s obvezatm atbum 9 Obvezano uvšavanje abua z menicu u geni kad se kze neko svo 9 Semantički ali ne i snakčk obven abut 9 3 Prmje semantčki obvezae aibue 94 Aibu kao semaničk bina odredba svoje mence 9. Semantičk btan atribu s novim prenesenim značenjem 9 6 Semantčki ovezaan atribu koji zajedno s menicom vori frazu 9 ažetak o semanički obvezanim atributma lMNĆK AUT 98 Geniv 9 9 920 92 1 92.
Imenčk abut u gentivu jednakovjedan posvojnom prdjev menica u genitvu kao predkatna ječ iče ppadanje Abut uz mece u gCnitu kao predikae Preoblka pedkatne imenice u genivu u posvojn pdjev
923 Sisk neuralni izrazi umjeso predikatnih imenica u gevu
924 Uvrštavanje i m
genitivu atribuciom uz menice
.
.
me925 Silska vjednos mence u geniivu kao atribua i kao predkata, meso nčkog atbuta
926. 927 928 929 930 93 1 932
.
.
Višeznačnost menčkoga aribua prema azim vrsma ppadanJa Imenčk abut u genvazvsva se po tipovma zjedno sa svojim atrbuim Pos�'jni enitiv (genivpsesvn)
.
Pripadnost po vlasništvu u penesenom smislu ize�na poonm gent!vom Pripadnost po rodbnskom odnosu izrečena posvojOm geLom . posvo getvo Pipadnost po dbnkomodnosu u prenesenomsmislu na -IC prezmena od Pripadnost po vlasništvu izrečena posvojnim
bez atributa
zimena na 933 Prpadnos po rodbinskom odnosu izrečena posvojnm genitvom od pre · bez atbua
93 Lčna zamjenia bez atbua kao posvojni geniiv 95 Pripadnost po nekom pdžvanju sčnom vasnštvu so izrečena po svojnim genivom 569
