Zavisni i nezavisni padeži Definicija: Za označavanje različitih odnosa u rečenici upotrebljavaju se pojedini oblici imene , tj. padeži. U srpskom jeziku ima pet pravih padeža: genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ, ali pored ovih pet padeža ima još nominativ i vokativ, koji vrše posebne službe, to znači da u srpskohrvatskom jeziku ima svega 7 padeza. Prave padeže, koji uvek označavaju po neki odnos među rečima, zovemo zavisnim padežima. Nominativ i Vokativ su, međutim imenski oblici koji ne zavise ni od jedne druge reči u rečenici, pa se zato i zovu nezavisni padeži. Nominativ Definicija: Nominativ je imenski oblik u kome stoji ime pokretača i vršioca glagolske radnje, nosioca stanja ili osobine koja se iznosi u rečenici. Taj oblik je nezavisan od ostalih reči, a sve druge reči u rečenici su, neposredno ili posredno, zavisne od njega. Najznačajnija funkcija nominativa je funkcija rečeničnog subjekta. Primeri: Nama se činilo da su nas ljudi ovde več dugo očekivali i da njihova vera u naš povratak nikada nije umrla. Žali Ivan brata jedinoga. Ti dobri ljudi mosle da je on kriv. Upotreba nominativa: 1. U obliku nominativa upotrebljavaju se i imenice kad se u izuzetnom uzbuđenju izriču kao uzvici. Sramota!- Neobičan slučaj! - Voda! – Vatra! – Požar! – Razbojnici! 2. U srpskom jeziku sve titule zvanja i zanimanja upotrebljavaju se isključivo u Nominativu kad god imana njihovih nosilaca stoje u ovom padežu. Vaš otac, Milan Petrović, otišao je danas u Beograd. Drugi primeri: hajduk Stanko, Knez Lazar, majstor Adam, sudija Nenadović. `` 3. Apozicije subjekta naravno stoje u Nominativu. Smirna, grad lepih Grkinja, nije videla lepši stas (Ivo Andrić). Javi se Špirkanova sestra, stara Kata. 4. Ime u predikatu, bilo imenica, bilo koja pridevska reč najčešće ima oblik nominativa. Narod je svuda bistar i pametan. Ulice su lepe, sloboda ih krasi. Tako je Geras postao kalfa. On je na svakom poslu prvi. 5. Kada se bilo predmet, bilo osobina koja je označena rečju u Nominativu poredi sa drugim pojmom , ime tog pojma stoji u nominativu. Mi pravimo kao deca od snega junaka. Učitelj prelazi, kao probuđen, na ugodniji razgovor. 6. Imenski deo predikata isključivo je u Nominativu. On je samo lisac.
1
To je novi čovek. To je čista budalaština. 7. Uz oblike zaviznih padeža imenice: ime, naziv, naslov, rečkoja ih otkriva obično stoji u obliku nominativa: Beše onamo pobegao i postrigao se pod imenom Sava. (Fugise în direcţia aceea şi s-a călugărit sub numele de Sava) I tu je podigao sebi zadužbinu pod nazivom Visoki Dečani. Daničić je sve Hadžićeve “argumente” obesnažio (a anula, a combate) u svome naučnom traktatu (tratat, studiu) s naslovom Rat za srpski jezik I pravopis. 8. Uz rečce za ukazivanje i pojavljivanje predmeta evo, eto, eno, uz koje se u književnom jeziku upotrebljava genitiv, u nekim govorima, a dosta često I kod pojedinih pisaca stoji oblik nominativa: Evo i vi! Već se načekasmo. (a aştepta mult timp) (Njegoš, Gorski Vjenac) Bože, bože, eto, zora. (Branko Radičević, Pesme). Eno krava u Vukovom gaju (pădurice, dumbravă). (P. kočić, Cjelokupna dela). 9. I najzad, u obliku nominativa se upotrebljavaju samostalne reči van upotrebe u rečenici. 1) kao etikete na pojedinim predmetima, u muzejma, na primer, ispod dotičnih objekata gde stoji napisano: konj, vuk, ljubičica. 2) U naslovima knjiga: Čitanka, Geomatrija, Travnička hronika, Seobe. 3) Na natpisima ustanova i radnji: Apoteka, Filozofski fakultet, Fabrika traktora.
2
Zadatak 1 U navedenom tekstu pronađite oblike nominativa i utvrdite njihove funkcije (subjekat ili predikativ): “Pravopis se našeg jezika samo u izvesnom pravcu može nazvati glasovnim, jer je pisanje prema izgovoru ograničeno u njemu samo na zasebne reči i zasebne oblike. To znači da naš pravopis vodi računa samo o promenama u zasebnim rećima (npr. sladak, slatka), ali ne i o promenama izvan zasebnih reči, kada bi promena glasova zavisila od neposredne blizine zasebnih reči u rečenici. Npr. iako se izgovara kot kuće, š njim, piše se kod kuće, s njim, jer su to zasebne reči, a svaka se reč ili svaki se oblik reči piše , prema duhu našega pravopisa, onako kako on sam glasi, bez obzira na njegovu vezu sa drugim rečima u rečnici. Prema tome, i kad dve reći obrazuju jednu, one se u toj reći podvrgavaju pravilima koja vrede za proste, tj. glasovi se pišu onako kako se izgovaraju (“od” “kada”, “od” “tada”, “kad” “god”) itd. treba pisati kada čine složene reči: otkada, otada, katkad itd.” (A. Belić, Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika) Zadatak 2 U navedenom tekstu pronađite oblike nezaviznih padeža i utvrdite njihove funkcije: Velika opština seoska Stražište, na severoistočnoj strani doline, najbliža je kasabi. Njene kuće i bašte raštrkane su preko nekoliko brežuljaka i užljebljene u doljama koje te brežuljke dele. Na blagom prevoju jedne od tih glavica leži petnaestak kuća utonulih u šljivike i odasvud opkoljenih njivama. To je zaselak Belji Lug, mirno, lepo i bogato naselje na uzvisini. Zaselak spada pod seosku opštinu Stražište, ali je bliži kasabi nego svojoj opštini, jer se ljudi Veljeg Luga za pola sata spuštaju u čaršiju. Između njih i pravih kasabalja i nema razlike, do možda u tome što su njihova imanja trajnija i sigurnija, jer su na jakoj prisojnoj zemlji i nisu vodoplavna, a ljudi su skromniji i povučeniji, bez varoških rđavih navika. Belji Lug ima dobru zemlju, zdravu vodu i lep svet.
3
VOKATIV Definicija: Oblik u koji se stavlja ime onoga kome hoće da se skrene pažnja na nešto što se u rečenici iznosi i kojim se neko doziva zove se vokativ. On u srpskohrvatskom jeziku ima svoj poseban oblik a vrši i određenu funkciju u jeziku, pa zato ga ubrajamo u padeže. Ovaj oblik se unosi među delove rečenice ili se stavlja ispred njih. Primeri Što bi, slugo, u polju Kosovu? (narodna pesma) Novi grade, sjediš na kraj mora i valove (val, talaz) brojiš niz pučinu (aug. popor) (Njegoš). Kneže Bajko, ti si nešto sjetan. (trist, melancolic)(isto) Ženo, što blediš, gde je dete moje (J. J. Zmaj, Političke i satirične pesme). Xoćemo l’ deco doćekati zoru? (isto) Poštovani druže! Primio sam vaše pismo , pa vam odmah odgovaram. Upamti, junače, to je pismo vrlo važno i od njega zavise životi nekolicine naših drugova. Ustani, sestro, da ih dočekaš. Iako se unosi među delove rečenice, ili se stavlja ispred nje, vokativ nema nikakve neposredne veze s bilo kojim delom rečenice, niti ulaze u te delove. Zato se on redovno odvaja zarezima. Prema službi koju vrši, vokativ je često neka vrsta uzvika, i tada se izgovara nešto povišenim tonom, a upotrebljava se ispred rečenice kojom se počinje neko duže izlaganje. Pri izgovoru njegova oblika, glas se tada naročito podiže: Braćo i sestre, građani i građanke! Nisam mislio da govorim, ali vidim da treba da vas pozdravim kao predstavnike herojske Srbije… Drugovi komandiri i komandanti! Osećam veliko zadovoljstvo i ponos da danas ovde pozdravim oficire… U pisanju se iza ovakvih vokativa stavlja uzvičnik. Padeži u užem smislu, pravi padeži iskazuju odnose u jezicima svih tipova. Svi odnosi koji se označavaju zavisnim padežima grupišu se u srpskohrvatskom jeziku u pet zavisnoh padeza od kojih svaki ima više posebnih srodnih značenja . tako, na primer Genitiv jeste padež ticanja, dativ – padež namene, akuzativ padež objekatske dopune, instrumental – padež zajednice, a lokativ – najčešće- padež mesnog, prostornog odnosa. Po čemu su ta značenja opšta za pojedine padeže, i kako oan u sebe uključuju ostala značenja videčemo u detaljnijem izlaganju o njima.
4
Genitiv Genitiv bez predloga Genitiv je oblik u kome stoji ime pojma koji samo delimično obuhvata glagolska radnja, koga se nešto tiče, od goka potiče, ili kome pripada ono što označava reč uz koju dolazi. Na primer: Ostalo mu je nešto sitne stoke, krava i jaram volova ( o pereche de boi). Tek se bila oslobodila svoje džandrljive (certăreţ, gâlcevitor) gazdarice i svake pomisli na nju. Uto (în acel moment) se opet ču glas domaćice. I iz date definicije i iz navedenih primera lako se može zaključiti da su odnosi koji se kazuju genitivom različiti. Genitiv ima tri osnovna značenja: značenje dela (partitivno), značenje poticanja (ablativno) i značenje pripadanja (posesivno). A sva tri značenja obuhvata jedno opšte značenje genitiva, značenje ticanja (sens de referinţă). I Partitivni genitiv je genitiv u kome stoji ime pojma koji samo delimično obuhvata glagolska radnja ili ga se nešto samo dodiruje (vine in contact, se atinge). Uzeo je nekoliko knjiga, nešto rublja i jedan šah, pa otišao na odmor. Mi smo više siti takvih obećanja. To su bili jedri (viguros) glasovi puni uzavrele radosti (bucurie agitată, clocotitoare). Njegov rad je vredan pažnje. Njihovo zalaganje je dostojno svakog poštovanja. Uzeću malo zgradice pod kiriju. Dobro bi bilo da načinimo malo ugovora. U poslednja dva primera se genitivom takođe označava nekakva delimičnost, upravo nepotpunost pojma, nepotpunost po vrednosti pojma čije ime stoji u ovom obliku. II Ablativni genitiv se zove genitiv u kome stoji ime pojma od koga nešto potiče, od koga se nešto odvaja i udaljava. U prvi mah su se deca plašila neznanog starca i njegovog divljeg izgleda. Svestan svoje odgovornosti za uspeh celog preduzeća, on je i danju i noću radio. Kada je poodrastao, on se manuo (a abandonat, s-a scuturat de) svojih navika iz ranog detinjstva. III Posesivni genitiv Oblik genitiva u kome stoji ime pojma kome nešto pripada zove se posesivni genitiv. a) Pripadanje se u našem jeziku obično označava posesivnim pridevima i posesivnim zamenicama. Kad hoće, recimo, da se označi da knjige pripadaju bratu ili njemu, - kaže se: bratove knjige ili njegove knjige. Ali ako ime pojma kome nešto pripada ima uza sebe bilo kakvu odrednicu, onda se pripadanje tom pojmu kazuje oblikom genitiva (dar daca numele notiunii careia ii apartine ceva este precedată de un determinant, apartenenta se realizeaza prin forma de genitiv). Knjige su starijeg brata. Tu modu je doneo ovde nekakav član jednog putujućég pozorišta. Odjednom se začu glasina oca Sofronija. Uvek je slušao savete svojih roditelja i starije braće.
5
Još zadugo nije bilo poznato ime pisca koji je pripovetku napisao. Tegoban je ovde život seljaka, koji nema čime ni svoju svoju porodicu ishraniti. b) Genitivom se označava i pripadanje pojmovima od čijih imena se ne prave prisvojni pridevi, kao i kad se kazuje pripadanje množini (prin genitiv se arata si apartenenta la notiunile de la care nu se pot forma adjective posesive, ca şi în cazul se arată apartenenţa la o mulţime. To je bilo predmet pažnje.(*pažnjev predmet) Oko je organ vida. Znao je pravila službe. Kasna (tarzie) jesen je neprijatno doba godine. Jedva se nazire krajičak (colţişor, margine) neba. Pije za zdravlje čeljadi i sermije (copii si vite). c) Za označavanje pripadanja se često upotrebljavaju naporedo – oblik genitiva i posesivni pridev. I opet se začu glas domačice (može i domaćičin glas). A majci hajduka to najteže pada (hajdukovoj majci to najteže pada). U kući suseda često se nađe čega ni kod brata nema (u susedovoj kući…). Posebne vrste posesivnog genitiva jesu subjekatski i objekatski genitiv. V Subjekatski genitiv: Varianta je posesivnog genitiva. Odnosi se prema glagolskim imenicama kao subjekti prema predikatima. U šumi nas dočeka pevanje ptica. (ptičje pevanje), Na sve strane se širi miris cveća. Činilo mu se da se negde u blizini čuju udarci sekire (topor). Analizom ovih primera lako je utvrditi da su genitivi u njima stvarni vršioci radnja, odnosno nosioci stanja ili imaoci osobina koje se označavaju imenima uz koje genitivi stoje. Ono što se iznosi u rečenici Na sve strane se širi miris cveća - može da se kaže i Na sve strane cveće miriše. VI Objekatski genitiv Objekatskim genitivom se kazuje odnos subjekta prema stvarnom predikatu što se sadrži u imenici uz koju genitiv stoji. Njemu je bio poveren ceo raspored posla. (rasporediti posao) Silno ga je mučilo osećanje sopstvene slabosti. (osećati sopstvenu slabost) Muž je branić žene i deteta. (muž brani ženu i dete) VI Genitiv porekla Ovim tipom genitiva se kazuje kakvog je porekla, kakve vere, kakvog jezika pojam uz čije ime genitiv stoji, kao u primerima. U tom gradu žive ljudi različnih plemena i jezika. (pleme: trib, ginta, neam popor, sorginte) Iako siromašnog seljačkog porekla, taj mladić je upornim radom u najtežim uslovima uspeo de stekne solidno obrazovanje. Stari Grci su bili mnogobožanske vere. Tako ćemo uspeti da se približimo našoj braći rimskoga zakona.
6
VII Kvalitativni genitiv je srodan sa genitivom porekla Kao što prvi kazuje poreklo, kvalitativni genitiv kazuje osobinu kau u primerima: A za njima se pojavi starac bele brade do pojasa. Bio je to čovek osrednjeg rasta, veseo i vrlo pitom (nobil, blând). Naš saputnik je skrštenih ruku stajao po strani. Napomena: Ipak postoji razlika između ovog genitiva i genitiva porekla. Genitiv porekla i svi drugi genitivi o kojima je dosad bilo reč označavaju pokazne odnose, prema tome svi imaju padežno značenje. Kvalitativni genitiv, međutim, danas ne označava više nikakav odnos, nego prosto kazuje osobinu pojma uz čije ime stoji. Kvalitativni genitiv, dakle, nije nikakav padež, već ima običnu pridevsku funkciju. VIII Temporalni genitiv Kao kvalifikativni ne kazuje nikakav odnos i nema padežno značenje. Temporalnim genitivom se označava vreme kada se vrši ili dešava ono što se iznosi u rečenici. On ima priloško značenje. Trećega jutra Stojan i Jakov dođoše po njega. Poslednjeg dana boravka ovde oni su najviše uradili. Svakog četvrtka uveče se drže naušni sastanci. IX Slovenski genitiv Obično sl. genitiv se upotrebljava uz odrične glagole kao u primerima. Ali susedi nikakao ne mogahu razumeti ptičijeg govora. Ne obraća pažnje na ono što ja govorim. I ne čekajući odgovora, on izvadi ključ. Napomena: Danas se, međutim, sve češće upotrebljava akuzativ. On ni svoj maternji jezik ne zna kao valja. X Uz pokazne rečce: evo, eto, eno upotrebljava se genitiv. Eto vam novca, a evo vam mog blagoslova.
7
Genitiv sa predlozima Najveći broj predloga srpskoga jezika slaže se sa genitivom. Ali neki od tih predloga imaju i drukčija značenja, prema tome se slažu I sa drugim padežima. Predlozi sa genitivom: Predlozi: od, iz, sa, zbog i radi imaju ablativno značenje. a) predlogom od označava se odvajanje, poticanje I udaljavanje od onoga što znači ime u genitivu: Onda div odvali (desprinde) kamen od vrata. Sada je došao od kuće. Ne vidi se nebo od silnih zvezda. b) predlog iz označava poticanje iz unutrašnjosti: pojma čije ime stoji u genitivu: Donosi nam dobre vesti iz grada. Pčele u velikim rojevima izleću iz košnica. (košnica „stup”) c) predlogom sa (s) sa genitivom obeležava se odvajanje i poticanje nečega sa površine, sa spoljne strane onoga što se označava ovim padežom. Sa čistog neba prostirala se vesela svetlost. (se întindea, se răspândea) Sa livade se širio miris cveća. Genitivom sa predlogom sa ne označava se samo mesto od koga se nešto odvaja, nego i mesto uopšte. Sa obe strane puta zelene se poodrasla žita (inverzesc cerealele crescute). Sa desne strane od ulaza su cvetne aleje, a levo su voćke. Predlog s uz genitiv može označavati i vreme: Rano sa proleća izvode stoku na planinu, a sa jeseni, kad sneg počne padati, opet se s njom vraćaju u ravnice. Isti predlog može označavati način: Nekako s visine gleda i na svoj posao i na ceo svoj život. Označava i uzrok: Taj manastir je odavno čuven sa svojih kaluđera. S teške nepravde i nebo plače. U granicama označavanja poticanja predlozi od, iz i sa određuju ili mesto, ili vreme ili način, ili uzrok, ili nešto slično. Međutim, predlozi zbog i radi određuju samo uzrok i cilj. a) predlog zbog stoji uz genitiv imena pojma od koga potiče ono što se iznosi u dotičnoj rečenici. Još u detinjstvu se zbog siromaštva otisnuo u daleki svet. (a porni) Starac se nadaleko pročuo zbog svoga tvrdičluka. (zgârcenie, avariţie) b) predlog radi (zaradi, poradi) stoji uz genitiv imena koje označava cilj, kao u primerima: Mlad se počeo potucati po svetu radi zarade. (potucati se = a hoinări) Prodao je celo imanje što je od oca nasledio i prešao u grad radi školovanja svoje dece. Ja ovo, drugovi, vas radi govorim.
8
Ablativno značenje imaju i predlozi: iza, ispred, iznad, ispod I između. Iza njega progovori drugi. Uto ispred nas iskoči zec. Iznad kuće se dizao gust crni dim. Sava stvarno izvire ispod planine jelovica. Između polurazrušenih zidova izašla su dva neprijateljska vojnika s rukama uvis. Ali se ovim predlozima označava i zauzimanje prostora: Ovce su pasle na livadi iza kuće. Kad su agi ispred dvora bili. Iznad kuće leti avion. Hartije su bile razbacane ispod stola. Ceo svoj vek provela sam između ovih zidina. A kao ovi predlozi tako i skoro svi ostali predlozi koji se slažu sa genitivom označavaju odvajanje, blizinu ili dodirivanje ili sve zajedno: Kad su došli do granice, predomislili su se i vratili se natrag. Išli su duž livade. Nijednog više nije bilo kod kuće. Sedi kraj puta i čeka drugove. Tu nema više onih velikih dvorova, već mesto njih stoji jedna kućica. Niže puta raste lipa. Šta se čuje oko našeg dvora. Pored sebe je imao i dva svoja najvernija druga. Mi idemo preko polja, a oblaci preko neba. Čelo stola sedeo je sam domaćin, a gost desno pored njega. Otac pogleda put njega i nasmeja se. Posle vezira, imao je najveću vlast u celoj Bosni. Izrazito ablativnog značenja su predlozi: bez, do, sem (osim) koji služe za označavanje izuzimanja. Bilo mu je vrlo teško da se vrati bez drugova s kojima je zajedno u borbu pošao. Ja nisam ni imao društva osim tebe i sebe jednoga. Nemam sine, do tebe jednoga. Nigde to nećeš naći osim kod nas. Predlozi za i u , kao i predlog sa o kome je već bilo reč, pored genitiva, slažu se još i sa drugim padežima (za sa ak. i instrumentalom, u sa ak. i lok) Predlog za sa genitivom određuje vreme trajanja. Primeri: Za svoga službovanja on je svake godine primao po deset dukata nagrade pored plate. To se desilo za konzulovanja njegovog prethodnika. Duž te kamenite obale deca za letnjih dana povazdan (toată ziua) love sitnu ribu. Predlog u sa genitivom po značenju se slaže sa predlogom kod. Primeri: Uvek su nalazili pomoći u svojih zaštitnika.
9
Nešto novaca je sam zaradio, a nešto je pozajmio u svojih prijatelja. Desnica je jaka u junaka. Otkud toliko srce u tolikog čoveka? U Milice duge trepavice.
10
Nađite sve genitive i odredite njihova značenja u odlomku: Za vreme tih prvih nekoliko meseci Davil nije prestajao u svojim izveštajima da se žali na sve na šta jedan konzul u ovakvim prilikama može da se požali. Žalio se na zloću i mržnju domaćih Turaka, na sporost i nesigurnost državnih vlasti, na male plate i nedovoljne kredite, na prokišnjavanje kuće, na klimu od koje mu deca pobolevaju, na intrige austrijskih agenata, na nerazumevanje starešina u Carigradu i Splitu… Između ostalog se naročito žalio što mu ministarstvo ne šalje pouzdanog čoveka sa znanjem turskog jezika. Odredite posebna značenja genitiva u primerima: Bilo je tu ljudi različnih plemena i jezika. – Prvih meseci nigde nija mogao naći posla. – Sedi prekrštenih nogu s licem u rukama. – Istače se jedna ostarija žena svetlih i krupnih očiju. – Evo ga pred mehanom. – Čudne graje oko našeg dvora! – A lanjske godine su počeli i zaboraviti. – Beše visok i suv, a opaljenih obraza. - Te noći su najmanje očekivali napad. Nađite sve predloge sa genitivom i odredite njihova značenja u ovom odlomku: Kuća Mijata Turudije samovala je uvrh sela ispod jednog strmog golog kamenjara koji se belio leti kao i zimi. U sunčana jutra kozari su se sa te pećine bacali kamenicama dole na tamni Mijatov krov i gađali u badžu, a za kišnih dana niz planinu su derale bujice i u otislini niže kuće je ječao vodopad. U mulju nataloženom više plota osvitali su vučji i lisičji tragovi. A u nečastivi ovuda pute i okupljaju se dole oko crvene stene, s koje je Tina Bojić skočila u duboku mračnu provaliju i dva vrana gavrana zagraktala iznad provalije. -
Silazeći sa kamenjara obasjana mesečinom, Savan je molio:
-
Nemoj da me ostavljaš samo sa Turudijom, budi ti kraj mene.
Kod vratnica ih dočeka crn krupan pas vezan lancem. …………………………………………………………………………………………………... Aćim se desnom rukom pozdravi s njim, a levom, iza svojih leđa, dade Savanu znak da malo zaostane. Bojeći se psa Savan ne zaostade, nego koraknu napred, prođe pored Aćima i Mijata i ču iza sebe Aćimov glas.
11
Dativ bez predloga Dativ je padež u kome stoji ime pojma kome je nešto namenjeno ili upravljeno. Primeri:
I zamoli me da pismo uručim Miliću. Pri polasku svi domaćinu zahvaljuju na gostoprimstvu. To se naroćito svidelo našim gostima. Staroj Anđi bilo je drago što joj je kći hrabra. Jesi li mi zdravo putovao?
Vrsta dativa: a) Najjednostavniji i najjasniji slučăj namene je onaj koji se izražava glagolima davanja, kao u primerima: Pismo je uručio zameniku komandira i isto veče se vratio u štab (stat-major, organ superior). Svežina i šum reke dadoše snage bolesniku. Ona ga zamoli da uzme tu torbu i da je preda njenoj kćéri. b) I glagolima govorenja (ili pismenog saopštavanja) takođe se nekome ili nečemu namenjujie što god: Sestra svome bratu poručuje. Sve što ste nam kazali mi smo to preneli drugovima na terenu. On je dugo narodu govorio o njegovim potrebama i davao mu uputstva kako da te potrebe zadovolji. Ove reči su bile upućene mladom ranjeniku. Čovek dođe kući pa reče ženi. c) Glagoli i izrazi koji označavaju da se nekome nešto čini zahtevaju dativ. A kada sve ono što se čini donosi karist ili štetu, onda ovaj dativ zovemo dativ koristi i štete (komodi iinkomodi), a imamo ga u primerima: Razlika između nas i vas je u tome što mi služimo svome narodu, a vi neprijatelju. Radan siđe s kola da volovima olakša teret. Taj zakon je narodu ograničio i onako oskudna (insuficient) prava, a nametnuo (a arunca peste, a azvârli) mu mnoge teške dužnosti. d) Isto tako i stanje u kome se neko nalazi može biti prijatno ili neprijatno i ime pojma kome se to stanje pripisuje takođe stoji u dativu. Starcu udariše suze od radosti. To ne dolikuje lepo vaspitanom mladiću. (dolikovati – a se cuveni). Meni je ovde vrlo prijatno. I posle dolaska u luku svim putnicima je još nekoliko sati bilo teško. (luka = port, adăpost). A Marku je pesma omilila. ( a îndrăgi, a deveni drag) Pred veče je dunuo vetar i deci je bilo hladno. Bolesniku je opet od juče rđavo. Starici se poče dremati. e) U dativu se nalazi i pojam kao nosilac stanja i koji je stvarni subjekat u rečenici (logički subjekat). Jako smo se obradovali vašem dolasku. (Vaš dolazak jako nas je obradovao)
12
Svi u selu se dive njenoj hrabrosti. (Njena hrabrost divi svima u selu). Ona više neće verovati svakakvim pričama. (Svakakve priče ona neće više verovati). f) Posebnim značenju dativa koristi i štete je blizak posesivni dativ, koji označava pojam kome pripadaono što se na njega odnosi: Milanku je otac već bio poginuo kada se on rodio, i majka ga je sama podizala. Uzeše ga da im bude učitelj deci njihovoj. A možemo se nadati da će to biti i kraj našem ratovanju. On je dobio mesto i zbrinuo je sebe, ali mu roditelji još teško žive. Velika je ćast biti rukovodilac ovakvom kolektivu. Kuriru se sve košulje bile raspale. Kapetanu je uniforma bila jako pohabana. (jerpelită, uzată) Majka joj je čobanica bila. g) Sa posesivnim dativom srodan je takozvani dativ intersovanja (etički dativ), kojim se izražava i interesovanje za pojam ca imenom u dativu. Gde si meni, od Zadra Todore! Jeste li nam zdravo osvanuli? (a se ivi , a apărea, a înnopta) Jesi l’ mi se umorila, majko? Kako si mi, šta mi radiš? h) Uz sve glagole i izraze koji označavaju kretanje ili upravljenost u nekome pravcu, ime pojma kome se to kretanje vrši i prema kome je nešto upravljeno stoji takođe u dativu: U zgodan čas pritrči neprijateljskom stražaru. Ne mogavši se navići na gradski život, on se naskoro vratio svojim roditeljima u selo. Poslednji pogled sa pučine upute svome zavičaju. Jelena se lagano okrete i uputi se prozoru. Pa opet okrete oči brdovima. Čobanin je seo i žurno okrenuo lice vatri. (žurno = grăbit) Mladić priđe starici i poljubi je u ruku. Nikada nije propustio priliku da, prolazeći pored škole, ne svrati učitelju na kafu i na razgovor. Ode Stojan svome vinogradu (viţă de vie). Dativ sa predlozima Uz glagole kretanja i upravljenosti prema pojmu sa imenom u dativu vrlo često dolaze predlozi koji se značenjem slažu sa ovim imenskim oblikom. Takvih predloga u srpskom jeziku ima svega nekoliko, a od njih su najčešće u upotrebi predlozi k (ka) i prema. Predlog ka upotrebljava se sa dativom uz glagole koji označavaju kretanje i upravljenost, kao u primerima: Došao sam k tebi da ti se nađem dok se oporaviš, a posle ćemo zajedno k mojima u selo. Neka kola su jurila k stanici. Bobrnjac se okrete ka svojim ljudima i dade im znak da pođu. Nosi knjigu ka Solunu gradu, Ka Dojčinu, mome pobratimu. Po velikim brdima k Bosni i Hercegovini ima jelove i borove šume.
13
Sa istim osnovnim značenjem upravljenosti i okrenutosti upotrebljava se i predlog prema: Posle desetak minuta avion je odleteo prema jugu. Video sam ga ponovo kad je išao prema reci. Brko odlučno zakorači prema vratima. U prvi sumrak putnik na konju je brzo grabio prema selu. Odavde se lepo vide padine brda koja se spuštaju prema Drini. Odmah sutradan smo se uputili prema Srebrnici. Predlog prema se upotrebljava i uz glagole i uz druge reči i izraze što označavaju neko raspoloženje, u kom slučaju u dativu stoji ime pojma prema kome se ima to raspoloženje. Moja odvratnost prema njemu otada se još više pojačala. On je, koliko je meni poznato, vrlo lepo raspoložen prema vama. Vi se još neozbiljno odnosite prema svojim zadacima. Napomena: u ovom značenju predlog ka ne upotrebljava se više sa dativom. Sa dativom se još slažu ponekad i predlozi: blizu, nasuprot, protiv i uprkos, koji inače idu sa genitivom. A nešto bliže moru raste kaktus. Pa se caru poprimače blizu. On sve to vama uprkos radi. I nasuprot vašoj volji on će otići. Sad je protiv zakonu postupio. Akuzativ bez predloga Akuzativ je padež u kome stoji ime pojma koji potpuno obuhvata glagolska radnja ili ga se u celini tiče ono što se iznosi u rečenici sa tim oblikom. Primeri: One su želele da posete Šantića, htele su da mu predadu cveće. Oni su branili pravednu stvar i narod ih je voleo. Grad (su) gradila tri brata rođena. Opisao je lepote svoga zavičaja. Uzmite, deco, kola da tražimo pesnika. Golim rukama su vadili kamenje i lomili grane te su sebi pravili kolibe. Vi ste časno izvršili svoj dug prema domovini. U ovim primerima, a u opšte u srpskom jeziku, uz sve prelazne glagole objeket na koji radnja prelazi obično stoji u akuzativu; akuzativ je, dakle, padež objekta. Jedino uz odrične prelazne glagole i one što znače delimišno obuhvatanje radnje objekat može da stoji u genitivu. Uz prelazne glagole kao učiti, pitati, moliti i od glagole kjoji su od njih složeni mogu se upotrebiti po dva akuzativa, jedan do drugog. Učitelj nas je učio jednu lepu pesmu. Hteo sam da te upitam jednu reč. Kad nas je sreo, pitao je nešto druga Ljubišu. Molio bih te jednu stvar.
14
I uz glagole i izraze koji znače neko stanje ili raspolo9ženje stoji akuzativ imena pojma kome se pripisuje to stanje, koji je nosilac toga stanja, kao u primerima: Strah je mene i bojim se ljuto. Nesvest ga hvata kad gleda u provaliju. Mladu danas boli glava. U obliku akuzativa upotrebljava se i ime koje označava cenu, meru ili vreme onoga o čemu se u dotičnoj rečenici govori. Vredi čitavu carevinu. Košta stotinarku. Ne vredi ni lulu duvana. (lula = pipă lulea) (nu face nici cât o ceapă degerată) U jedan dan su prepešačili nekolike desetine kilometara. Nekolike nedelje su proveli na putu. Napomena: ovde nemamo pravo padežno značenje, već više priloško značenje oblika akuzativa, koje se naročito jasno oseća u primerima temporalnog akuzativa, kakav imamo u tri poslednja primeraod kore navedenih primera i u sledećim primerima: Neki dan sam bio ovde. Obe poslednje godine je najviše na terenu radio. Svako jutro rano ustaju.
15
Akuzativ sa predlozima Sa akuzativom se slaže veći broj predloga. Jedni od njih slažu se samo sa akuzativom, a drugo i sa nekim drugim padežom. Samo sa akuzativom se slažu predlozi: kroz, niz, uz. a) Predlog kroz sa akuzativom ide uz glagole koji kazuju da nešto prolazi sa jedne na drugu stranu onoga što znači ime un akuzativu. Sunce je prodiralo kroz velike prozore. Kroz sjajne kapljice kiše providela se duga. Išli su kroza šumu ćuteći. Kroz kapiju već je ušla. Kroz prozor su u hodnik upadale široke trake sunčanog svetla. Kroz selo se brzo širio glas. Kao predmeti tako i apstraktni pojmovi, dok dođu do naše svesti i do naših čula prolaze kroz nešto. Jeza puna svakojakih osećanja prođe kroz Pavla. Često mi kroz srce proleće neka tuga. Kroza sve škole bio je jedan od prvih đaka. Akuzativ sa predlogom kroz određuje i vreme: Kroz neki dan vratiće se natrag. Kroz ceo život nije napuštao posao. Zašto trošiš kroz dan tolike pare? Doći će kroz jednu nedelju. Kroz desetak godina sve će ovo drukčije izgledati. Akuzativ sa predlogom kroz ima i funkciju odredbe za način. Antona se sećam kao kroza san. Seja bratu kroz plač odgovara. Kroz smeh lije svoje suze. Vi gledate kroz crne naočare. Govorile su kroza zube. Znanje se stiče kroz neprekidan rad. Samo uz velike napore su uspeli da izvrše primljene obaveze. Ona je odgovarala uz lagan osmeh. b) Akuzativom sa predlogom niz označava se kretanje od gornje strane pojma sa imenom u akuzativu prema donjoj strani: A niz obraze joj poteku suze. Niza selo teku potoci. Oni su se krišom spustili niz jednu vododerinu. c) Suprotno ovome predlog uz označava kretanje od donje prema gornjoj strani ili kazuje da se nešto nalazi ili dodaje pri nečemu drugom: Za njim je uza stepenište dopirao slabi glas Margaretin. Nevera ti sedi uz koleno. Prislonio se uza zid i strpljivo čeka. Oni se drže uz vlast. Čitav je njen život bio vezan uz taj park. d) Predlog mimo najčéšće označava da se nešto kreće pored onoga što znači ime u akuzativu
16
Igra se prutićém i mimo nas prolazi dalje. Iako smo pre njih krenuli, oni su davno mimo nas prošli. Napomena: osim sa akuzativom predlog mimo slaže se još i sa genitivom kada ima značenje predloga pored: Ne sluteći ništa žandarmi su bezbrižno prošli mimo sela. Od predloga koji idu koš i uz instrumental, sa akuzativom se slažu: među, nad, pod, pred i za. Sa akuzativom ovi predlozi označavaju mesto završetka kretanja koje se vrši u pravcu onoga što znači ime u akuzativu: Kao grom iz vedra neba među nas stiže neočekivana vest. – glagol kretanja Svakoga dana su nad naš grad nadletali avioni. Svako veče kad mrkne uvlačili su se pod krov. Doći će sunce i pred naša vrata. Iziči ću pred roditelje i moliti ij za oproštaj. Uto Gruja sede za trpezu. Zamakoše za prvi ugao desno. Ovi predlozi upotrebljavaju se i sa drugim značenjima, neki od njih najčešće za označavanje vremena. Pod stare dane si ostao bez sredstava za život. To se desilo samo nekoliko dana pred naš povratak. A tek pred zoru legli su da malo pospavaju. Dogovorićémo se pred sastanak. Predlozi na, u o i po, sem sa akuzativom, slažu se isa lokativom. Sa akuzativom najčešće određuju prostorni odnos. Zadiže svoje teško breme na ramena i krenu dalje. Izvodili su stoku na vašare. Ode Dojčin u polje široko. Drugih skloništa nije bilo, pa su se sklanjali u u podrume svojih kuća. Četvrti dan je prispeo u Splitsku luku. Obesio je mantiju o granu jedne kruške iza samog manastira i pošao u svet da traži preve nauke. (glagol kretanja) Obesi torbu o rame, ljubi majku u ruku i odlazi. Ovi predlozi imaju i drugih značenia (druga značenja). Od njih predlozi na i u označavaju još vreme i način. Svaki dan u određeni čas otvara se ulazak u stari grad. U samu zoru i po treći put zapevaše petli. I daću mu na godinu 100 dukata. A ponovo ću na leto doći ka vama. Imanje je prodao u bescenje. Odjedanput svi u jedan glas povikaše. On je to na brzu ruku svršio.
vreme
način
17
Sve je na jagmu razgrabljeno. Predlog o sa akuzativom se često upotrebljava za označavanje uzroka i cilja. Zavadi se majka i devojka, / ne o grade ni o vinograde, / već o jednu tanaku košulju. Grabe se o položaje. Predlog po sa akuzativom ne označava prostorni odnos, već se sa ovim padežom upotrebljava za označavanje cilja i namene, načina i cene. Deca su svratila kući po užinu. Od juče prodaju svaki komad po dinar. Sada dobiva po hiljadu dinara na mesec. On to ne bi učinio ni po koju cenu. Sa oblikom akuzativa kojim se označava vreme upotrebljavaju se i predlozi pre i posle (koji se inače slažu samo sa genitivom): Posle godinu dana on se čio i zadovoljan vratio sa oporavka. Pre mesec dana bio je ovde.
18
] U navedenim primerima nađite sve oblike dativa: Celo osvojeno područje podelio je pojedinim poglavicama. – To će nam biti najveće zadovoljstvo. – Te reči su bile upućene mladome junaku. – Lujo bi pomagao Jablanu da može. - Sad što misliš, čemu li se nadaš? – A odande je okrenuo prema njihovoj kući. – Živo sam se začudio mirnom i vedrom očevu licu i materinoj snazi. – Kako si mi, moj mio brajane? - Oni nisu mogli ukinuti trošarinu jer je ona bila najveći prihod opštini. – Grešnoj savesti je ovo bilo vrlo neprijatno. – Vi ćete svemu ovome biti jedini svedoci. – I već su se zarobljenici počeli vraćati svojim kućama. – Konju dade snopak deteline. – Odatle se varoš postepeno spušta prema moru. – Svi su se divili njenoj lepoti i njienim haljinama. – Činilo mu se da mu je mnogo bolje. Čistom obrazu ne treba mnogo vode. – Glavno je da se tebi ovde sviđa. – Od samog početka se osećalo njegovo raspoloženje prema tim pojavama. Nađite oblike akuzativa u primerima: Došao sam da vas nešto molim. Čitavo proleće tu u naisnažniju čeljad trese groznica. – Košta samo jednu banku. – Večeraše gospodsku večeru. – Obe poslednje godine je mnogo radio na terenu. – Često Marko kroz prozor pogleda. – U tom trenutku mačka skoči iz kuće i uspuza se uz drvo pored vrata od dvorišta. – Otada nije više izlazio ni među svoje drugove. – Iako su se sklonili pod razapeti šator, pokisli su do kože jer je pljusak bio odveć jak. – Kad su prolazili mimo ostrvo dugo su mahali rukama. – Najteži seoski poslovi padaju uz post, kad je seljacima hrana vrlo slaba, a uz mesojeđe, kada se dobro hrane, oni skoro ništa ne rade. – Mališan istrča pred kola. – Sunce zađe za goru zelenu. – Stane ih moliti za oproštaj. – Po ceo dan je šila rublje za vojsku. – Uvek poslednji ulazi u okno. – Posle dugog lutanja izišli su na seoski drum. – Onako na brzinu uzme najpotrebnije stvari.
19
Instrumental Instrumental je padez u kome stoji ime oruđa ili sredstva kojim se vrši radnja I ime pojma u čijoj zajednici se vrši radnja. Onda ona grubim rukama obrisa oči. Minerskim dletom i maljem je sebi i porodici zarađivao hleb. Snažnim pokretom ruke devojka je odgurnula čamac od obale. Blagim postupcima je više kod njih postizao. Prosto vas osvaja svojom prostotom i iskrenošću. Nekoliko dana je s drugovima radio na izradi tih planove. Poručnik sa poštarom prođe mimo nas. Braća su toga dana s ocem nizala duvan. U vezi sa tim da li se ovim oblikom označava sredstvo kojim se vrši radnja ili zajednica u kojoj se vrši , razlikujemo dve vrste instrumentala: pravi instrumental i socijativ. Instrumental u službi označavanja oruđa upotrebljava se bez predloga, a kad označava zajednicu, ovaj oblik uvek uza se ima predlog s. Instrumental bez predloga. a) Kao sredstvo kojim se vrši radnja shvata se i objekat kojim neko vlada, upravlja ili rukovodi: On je rukovodio radovima na kanalu za navodnjavanje. Ovom operacijom je druk Marko lično rukovodio. b) Instrumental objekta imamo u primerima kao što su: Vetar silno zatrese granama. c) I ime pojma za koji je neko ili nešto viši od drugog može stajati u obliku instrumentala. Sve je kolo glavom nadvisila. Beše momče celom glavom više od našeg Miluna. d) I ono od čega radnja potiče kao od svoga uzroka ili cilja shvata se ponekad kao sredstvo, pa se onda zato upotrebljava instrumental. Do požara je došlo nepažnjom. Zaslugom ovog mladog lekara mnogi bolesnici su spaseni sigurne smrti. Sve su društvene klase u zemlji bile nezadovoljne njegovom vladavinom. e) Instrumentalom bez predloga izražava se i način, vreme i mesto vršenja radnje. Krupnim koracima poče hodati po kući. Najzad mi reče mekim glasom. Svako veče su šetnjom ka nama dolazili. On je tu reč nešto izdignutijim tonom izgovorio. Danima inoćima su mutni potoci pronosili led i sneg sa visokih planina. Oni su to svakim danom sve jasnije uviđali. Pera je godinama učiteljivao u tome selu. Išli smo blagom uzbrdicom dok se nismo uspeli na jedan greben.
20
Njegove reči su odzvanjile kamenom klisurom iznad doline. Pošli smo pešice drumom koji se vijugao uzbrdicom pored jednog potoka. f) Oblik instrumentala upotrebljava se i kao deo imenskog predikata uz neke glagole. Njegove zasluge za carevinu su ga načinile velikim vezirom. Svi su je zato smatrali grešnicom. Svi su ga smatrali najboljim poznavaocem vojne veštine. g) Običan je instrumental bez predloga i u službi dopune pojedinim rečima. Poreklom je bio Anadolac. Svojim znanjem jako je imponovao drugima. Između svih su se isticali umom i bistrinom. Napomena: U slučajevima kad oblikom instrumentala hoće da se istakne da se radnja vrši jednim sredstvom, a ne drugim, kao u primeru: Reklo bi se da nije sečeno nožem, nego sekirom – onda oblik instrumentala nema padežno, več priloško značenje. Najjasniji primeri priloške upotrebe su načinski i vremenski instrumental. Instrumental sa predlozima Pored upotre u službi za označavanje društva s kojim se vrši radnja, predlog s(sa) slaže se sa instrumentalom u svim slučajevima gde se može shvatiti osnovno značenje zajednice. a) Kao član zajednice se ne shvata samo saučesnik u radnji, već i svaki predmet, svako stanje i osobina koju neko ima stalno, ili privremeno u vreme vršenja dotične radnje. Na pragu je stajala jedna sredovečna žena sa malim detetom na rukama. Pojava toga učitelja sa njegovim ribljim očima naterala me je da budem zao. Svi su sa naročitom pažnjom saslušali njegov govor. Sa zebnjom i strahom su se prihvatili toga posla. Mi smo to s velikim naporima ostvarili. b) Instrumental s predlogom s(a) može oznaavati i vreme vršenja radnje: S početkom Miloševe vlade počele su i škole dizati u Srbiji. Pamet sa godinama dolazi. Ali je taj živopis s vremenom izlinjao sa zidova. c) Sem predloga s sa instrumentalom se slažu i predlozi: među, nad, pod i pred, koji se upotrebljavaju i sa akuzativom, kao i predlog za, koji ide još sa genitivom. Sa instrumentalom ovi predlozi pre svega određuju mesto vršenja radnje. Njihova kuća je usamljena među brdima. Među njima ima bunar voda. Nad glavama nam je bio nesiguran krov. Magla nad močvarom je bila gusta. Pod stolom je stajala velika rpa hartija. Pod glavom mu je snopak deteline. Sačekali su goste pred gradskom kućom. Pred četom idu komandir i njegov zamenik. Devojka sedi za đerđevom i veze. Student sedi za stolom i uči.
21
d) Instrumental sa predlogom za označăva stalno zauzimanje određenog mesta i kada ime u instrumentalu je u pokretu: Stari rundov je još uvek išao sa čobanima za stadom. e) Isto tako predlog za se upotrebljava sa glagolima kretanja koji izražavaju cilj, ideje i misli: A ujutru, čim svane, svaki žuri za svojim poslom. Šta god ti čovek govorio, ti stalno ideš za svojim mislima! f) Uz glagole i izraze sećanja upotrebljava se instrumental sa predlogom za: Žeđ za naukom gonila ga je stalno da uči. U tuđini je, naročito u početku, mnogo tugovao za svojim zavičajem.
22
Lokativ Lokativ se u srpskom književnim jeziku ne upotrebljava bez predloga. Sa predlozima ovaj oblik, najčešće, označava mesto gde se vrši radnja, gde se nešto dešava ili nalazi. Predlozi koji se značenjem slažu sa lokativom jesu: na, u, o, po, prema i pri. Od njih predlog pri slaže se samo sa lokativom. a) Određujući prostorni odnos predlog pri označava da se jedan predmet nalazi pored drugog, neposredno uz njega. Sedeli su pri jednom zidu zaklonjeni od vetra. Uzmi ovu bočicu vode i drži je pri sebi. Predlog pri sa lokativom se često upotrebljava sa vremenskim značenjem, za obeležavanje istovremenosti sa radnjom označenom glagolskom imenicom u lokativu: Pri ispitivanju svedoka sudija ne sme postavljati sugestivna pitanja. A pri donošenju krajnje odluke se mora dobro razmisliti. Pri čitanju proglasa on se zadržavao na nekim mestima da ih objasni. Napomena: Potrebno je ukazati na to da je upotreba predloga kod s genitivom mesto predloga pri sa lokativom u ovakvim slučajevima pogrešna: pogrešno je, naime, mesto “pri čitanju”, “pri izgovoru”, “pri izlasku”, pri otvaranju” – govoriti i pisati “kod čitanja”, kod izgovoru”, “kod izlaska”, “kod otvaranja”. b) Predlog prema, koji se slaže i sa dativom, sa lokativom označava da se nešto nalazi na suprotnoj strani od onoga što znači ime u lokativu: Prema meni sedi jedan nepoznat drug. Stanuju tu prema seoskoj školi. Dosta često se prema sa lokativom upotrebljava u poredbenoj konstrukciji: Šta je Lovćen prema Balkanu? Naše znanje prema njemu je ništavo. A to je prema našim potrebama sasvim beznačajno. Vrlo je obična upotreba predloga prema sa lokativom u službi člana dopunske sintagme u primerima kao što su: Sudeći prema njegovom izgledu on ima višé od deset godina. Prema kvalitetu obradive zemlje Radan ide u bogatije seljake. Porez se određuje prema visini dohotka. c) Predlog po označava pružanje po nekom prostoru, zauzimanje cele njegove površine, ili sami više mesta na toj površini. Voda se razlila po čitavoj ravnici. Stada ovaca rasula se po planinskim kosama i pasu. Vremensko značenje predloga po je dvojako. On obeležava vreme iza onoga što se označava imenom u lokativu uz koji stoji: Po večeri dugo sede i razgovaraju. Po vašem odlasku postao je neraspoložen i ćutljiv.
23
Rane trešnje sazrevaju odmah po Đurđevudne. Po povratku ćemo nataviti dalje. Ili označava istovremenost ca onim što znači ime u lokativu: Oni po noći rade a po danu spavaju. Cele zime smo po kiši i mrazu stalno bili napolju. Teško je putovati po kiši i vetru. Predlog po sa lokativom upotrebljava se i kao član odredbene ili dopunske sintagme. I po liku i po pokretima liči na svog starijeg brata. On je po rodu Dalmatinac. Po jeziku je lako poznati da ste stranci. d) Predlog o sa lokativom označava mesto o kojemu mešto visi: Osim sablje o pojasu ništa drugo uza se nije imao. (O zidu je viila stara dedina puška i jedne gusle.) O vratu joj tri sitna đerdana. Predlog o ima prenosno značenje i pokazuje sredstvo: Čovek ne živi samo o hlebu. Živeli smo o svojoj muci i o svome trudu. Predlog o upotrebljava se i za označavanje vremena. Da ti meni o jeseni dođeš, / O jeseni o Mitrovu danu. Tek o zalasku sunca nešto malo zahladni. Najčešća upotreba predloga o je uz glagole i izraze mišljenja i govorenja: Sada prvi put smo dobili vesti o nestalim putnicima. Dugo smo razmišljali o tim stvarima. Ja baš nešto mislim o našem jučerašnjem sastanku. On više i ne sanja o tome. O ovim problemima se i ranije pisalo. e) Predlozima na i u sa lokativom se označava mesto gde se vrši radnja i gde se nešto nalazi: Po ceo dan sedi na onom balkonu. Na trgovima i ulicama je bilo vrlo živo. U sobama je bilo jako zagušljivo. U dolini kraj reke je uvek vlažno. Rodom su iz Brankovine, a žive u Valjevu. Napomena: Razlika u značenju između ova dva predloga je samo u tome što na određuje mesto na površini, a u mesto u unutrašnjosti nečega. Posebno je potrebno ukazati na razliku između ova dva predloga upotrebljen sa lokativom kad se njima označava gde neko živi kao u primeru: Žive na Zmijanju i
24
Žive u Valjevu Tako uvek kada se mesto nalazi na nekom uzvišenju, na nekom relativno širokom prostranstvu ili na nekoj vodi upotrebljava se predog na, a u drugim slučajevima predlog u: na Kosovu, na Bulevaru, na Cetinju, a : u Beogradu, u Nikšiću, u ulici. Predlozi na i u upotrebljavaju se i sa drugim značenjima. Oni još označăvaju: - vreme: Na kraju smo se sporazumeli. Na početku našeg razgovora smo imali sasvim različita shvatanja. U januaru su kod nas najveće hladnoće, u februaru se vreme popravlja, a već u martu imamo pravo proleće. Još uvek bar dvaput u godini svrati k svojima na selu. - način: Slavni borci su nam na bajonetima doneli slobodu. On je to u šali kazao. Ceo dan smo proveli u prijatnom razgovoru. Želim ti da u sreći i zadovoljstvu provedeš svoj život. Obična je upotreba predloga na i u sa lokativom u službi člana dopunske sintagme uz imenice, prideve i glagole: Jak je na peru, ali je brz na jeziku. Ti si siguran u matematici.
25
I. Nađite sve oblike instrumentala i odredite njihovo značenje i službu u rečenicama. Ispisana je veštom rukom pisarevom. – Mitar i danas sa omladini radi na cesti. – Majka se ponosila njegovom veštinom. – Već dvadest godina upravlja ovim imanjem. – Znamo da ste došli nekakvim poslom. – Onda ustade jedan starac c duboko urezanim borama na licu. – Iz toga dela srpskoga naroda izlazili su s vremenom junaci. – Ovuda malo pre pređe jedan mladić s kišnim mantilom preko ruke i sivim šeširom na glavi. – Ljudi i žene s bojažljivošću prilaze bunaru. – Eto ti sad i onog seljaka sa torbom o ramenu. – Kola su odmicala prašnjavim drumom. – A nedeljom posle podne bio je u očajanju od duga vremena. – Jesi li ti rodom Karlovčanin? – Za njim stupa četa beskućnika. – Učinih te ocem velikim narodima. – Prostire se jedno malo poljice među dvema visokim planinama. – Slušali smo gde galebovi kriče nad našim glavama. – Oni uvek idu iz mesta u mesto za boljom zaradom. – Mori ga tuga i nostalgija za zavičăjem i za drugovima na selu. – A odande su ih pod jakom strahom sproveli dalje. II. Odredite službu i značenja predloga sa lokatiovom u primerima: Golu sablju nosi u rukama. – Na leđima nosi hleba bela. – Njemu prema znanju pripada prvenstvo. – Pri korenu su se videle neke crvene gljivice. – Pođe po svetu da traži izgubljenu sreću. – Pri otvaranju skupštine galerije su bile prepune sveta. – Ovogodišnja žetva je prema prošlogodišnjoj obilna. – Prošle godine je bilo mnogo štete u letini, a naročito u stoci. – Imate li vesti o vašima? – Po svršetku ovoga posla ići ćemo na odmor. – Oni još nisu imali pojma o svemu što se oko njih događa. – Ti si siguran u fizici. – Ona je to u šali rekla. Prema meni sedi jedan nepoznat čovek. – Oni žive tamo prema visokoj zgradi. Zadatak: Odredite upotrebu i značenja oblika prezenta u sledećim primerima. 1. “Leone: Kakvog slučaja? Ne razumem što hoćete time da kažete? Zilberbrant: Mislim da niste ni sa kakvim pravom smeli govoriti o smrti one nesrećne žene onako neutralno kako da vas ta star ne tiče! Leone: Pa ako želite da znate, ta stvar se mene doista ništa ne tiče.” 2. Magloviti vrbaci isparavaju se još od prošlog dana, oblaci se kovitlaju sve naniže. Dubina, kroz koju protiče reka, mutna je… Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe I nestade u noći, što mokra ulazi i odlazi…” (M. Crnjanski, Seobe, I, Prosveta, Beograd, 1983, 25) 3. Zrela voćka sama pada. – Prijatelj se u nevolji poznaje. – Voda svašto opere do pogana jezika. – Vino i mudroga pobudali.
26
27
