Sintaksa skriptavelika

I група питања : 1. Синтаксичке јединице и синтаксичке функције 2.Независне реченице: општи појмови; обавештајне реченице 3.Независне реченице: упитне, заповедне 4.Независне реченице: жељне, узвичне; индиректне комуникативне функције 5.Специјалне независне реченице 6.Потврдне и одричне реченице 7.Типологија реченица у ужем смислу; основни реченични модели; проширивање основних модела; главни и зависни реченични конституенти 8.Субјекат; глаголски предикат 9.Копулативни предикат: именски и прилошки 10. Рекцијске допуне глагола: прави и неправи објекат 11. Конструкције са допунским предикативом 12. Прилошке допуне и прилошке одредбе 13. Актуелни квалификатив 14. Безличне реченице 15. Реченице са логичким субјектом 16. Деагентизација: обезличене и пасивне реченице 17. Сложени предикат 18. Именичке синтагме 19. Придевске и прилошке синтагме 20. Партитивне и паукалне синтагме 21. Апозитивне одредбе: апозитив и апозиција 22. Конгруенција: општи појмови 23. Граматичка и семантичка конгруенција у роду и броју 1

24. Конгруенција с партитивним и паукалним синтагмама 25. Традиционални и структуралистички приступ анализи сложене реченице 26. Зависне реченице: конституентске вредности, обележја, корелативи 27. Изричне реченице 28. Односне реченице 29. Временске реченице; различита значења зависних реченица с везником КАД 30. Условне реченице 31. Узрочне реченице; допусне реченице 32. Месне реченице; намерне и псеудонамерне реченице 33. Поредбене реченице; последичне реченице 34. Напоредне конструкције: општи појмови 35. Напоредни односи: саставни (и закључни), раставни 36. Напоредни односи: супротни (и искључни), градациони 37. Распоређивање синтаксичких јединица и информативна актуализација реченице 38. Информативна актуализација зависносложених реченица; распоређивање синтагматских конституената; распоређивање енклитика 39. Текстуална кохезија II група питања 1.Синтаксичке функције и падежни систем; основне конституентске вредности именичких јединица 2.Именичке јединице с придевским значењем 2

3.Именичке јединице с месним прилошким значењем 4.Концептуализација времена; именичке јединице с временским значењем 5.Именичке јединице с начинским и узрочним значењем 6.Именичке јединице с осталим прилошким значењима (осим месног, временског, начинског и узрочног) 7.Повезивање падежа у систем; поливалентност падежа 8.Предлошко-падежне конструкције; предлози који се употребљавају с различитим падежима 9.Номинатив и вокатив 10. Генитив без предлога 11. Датив без предлога 12. Датив с предлозима 13. Акузатив без предлога 14. Инструментал без предлога: прилошка значења 15. Инструментал без предлога: функције рекцијске допуне, агентивне одредбе / допуне, предикатива 16. Граматичке категорије глагола: глаголски вид 17. Граматичке категорије глагола: морфолошке категорије 18. Апсолутна и релативна значења глаголских времена 19. Означавање радње која се понавља 20. Апсолутни презент; презент у пасиву 21. Презент за будућност 22. Приповедачки презент 23. Модална значења презента 24. Перфекат 25. Крњи перфекат 3

26. Плусквамперфекат 27. Аорист и имперфекат 28. Футур (први) 29. Футур други 30. Потенцијал 31. Потенцијал други 32. Императив 33. Инфинитив 34. Глаголски прилози 35. Шта је то номинализација; Шта је то реченична кондензација; Како се исказ „деноминализује“ 36. Последице номинализације 37. Декомпоновање глагола 38. Парцелација реченице

1. Синтаксичке јединице и синтаксичке функције Синтаксичке јединице 1. КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА (РЕЧЕНИЦА У ШИРЕМ СМИСЛУ, ИСКАЗ)  синтаксичко-комуникативна јединица којом се исказује целовита, односно завршена порука  састављена је од ниске морфосинтаксичких речи, према принципима синтаксичког система: Иван је испричао своје доживљаје са прошлогодишњег летовања. 4

*је летовања испричао са доживљаје Иван прошлогодишње своје (наведени примери показују важност распореда конституентских јединица у самом структуирању реченице, и даље, у рецепцији исте у процесу комуникације; иако се обе састоје од истих речи употребљених у истом облику, само прва преноси целовиту и јасну поруку)  Комуникативна реченица се изговара, односно пише на начин који показује њену комуникативну целовитост: 1) У говору су за исказивање комуникативне целовитости важни следећи моменти: 1.РЕЧЕНИЧНА ИНТОНАЦИЈА која обједињује све речи у целину и показује завршеност реченице спуштањем гласа на крају, показује сврху исказивања реченице (обавештење, питање или заповест неће имати исту интонацију) и, уз друга језичка средства, омогућава испољавање говорниковог емоционалног става према садржини која се исказује. 2.РЕЧЕНИЧНИ АКЦЕНАТ који показује шта је у датом контексту нова и битна информација или сигналише емфазу (истицање, инсистирање) или узвичност. 3.ПАУЗЕ којим се сегментира реченица, што олакшава саму перцепцију. 5

2) У писању је комуникативна реченица обележена великим словом на почетку и одговарајућим завршним интерпункцијским знаком (тачка, упитник, узвичник, уз могућност њиховог комбиновања) на крају; за перцепцију су важни и знаци за сегметирање реченице: зарез, тачка и зарез, двотачка, цртица и сл. 3) 2.ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА (РЕЧЕНИЦА У УЖЕМ СМИСЛУ, КЛАУЗА)  синтаксичка јединица формирана помоћу глагола у ЛИЧНОМ (ФИНИТНОМ) ГЛАГОЛСКОМ ОБЛИКУ употребљеног у функцији предиката  Предикатским реченицама означава се нека радња, збивање, процес, стање и сл, односно нека СИТУАЦИЈА: Време се пролепшало. - Разред је отишао на излет. – Ивана боли глава.  За образовање комуникативне реченице, тј. целовите поруке, потребно је да се искаже бар једна предикатска реченица, изговорена са одговарајућом интонацијом, односно написана са одговарајућим завршним интерпункцијским знаком. Комуникативна реченица се може састојати и од две или више предикатских реченица:

6

Време се пролепшало и разред је отишао на излет. У зависности од броја предикатских реченица у своме саставу, комуникативне реченице могу бити: ПРОСТЕ, када се састоје од једне предикатске реченице СЛОЖЕНЕ, када у своме саставу имају две или више клауза  У зависности од функције коју имају у комуникативној реченици, предикатске реченице се деле на: 1.НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ – предикатске реченице које имају КОМУНИКАТИВНУ ФУНКЦИЈУ и стога могу бити самостално употребљене: Време се пролепшало и разред је отишао на излет. 2.ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ – клаузе које имају КОНСТИТУЕНТСКУ ФУНКЦИЈУ , односно представљају саставни део неке више јединице, па нису довољне да саме искажу целовиту поруку: Када се време пролепшало, разред је отишао на излет. 3.

СИНТАГМЕ  Синтаксичке јединице које подразумевају групу речи међусобно повезаних означавањем једног истог појма, односно: 7

синтагма је синтаксичка конструкција која настаје када се конституентској речи додају одредбе или допуне Састоји се од следећих делова: 1.ГЛАВНЕ РЕЧИ или ЦЕНТРА – конститутивне речи која представља лексичко језгро синтагме, а према чијој се врсти одређује и врста саме синтагме нова књига о шаху 2.ЗАВИСНИХ КОНСТИТУЕНАТА, који се могу поделити у 2 групе, па у зависности од положаја који заузимају у односу на центар имамо: · специфичне ОДРЕДБЕ центра – испред главне речи · ОДРЕДБЕ/ДОПУНЕ центра – иза главне речи  У зависности од врсте главне речи, синтагме се деле на: 1.ИМЕНИЧКЕ СИНТАГМЕ, чији је центар именица:књига о шаху 2.ПРИДЕВСКЕ СИНТАГМЕ, чији је центар придев: врло занимљив 3.ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ, чији је центар прилог: врло пажљиво 4.ГЛАГОЛСКЕ СИНТАГМЕ, чији је центар глагол у неличном глаголском облику: пажљиво гледајући филм, исхитрено донети одлуку 8

 Именичке, придевске и прилошке речи употребљене саме и именичке, придевске и прилошке синтагме могу се посматрати заједно као именичке, придевске, односно прилошке јединице 4.

РЕЧ КАО СИНТАКСИЧКА ЈЕДИНИЦА  Реч је најнижа, елементарна синтаксичка јединица  За синтаксу су важне МОРФОСИНТАКСИЧКЕ РЕЧИ, односно лексеме посматране као одређена врста речи, у одређеном граматичком облику (ако је реч променљива) употребљене за формирање неке синтаксичке конструкције: на столу: на: предлог ,,на'' употребљен за формирање предлошко-падежне конструкције на + локатив, са значењем лоцираности на горњој површини столу: заједничка именица мушког рода ,,сто'' у облику локатива једнине употребљена за формирање предлошко-падежне конструкције на + локатив  Граматички облик променљиве речи чине конкретне врености њених морфолошких (обличких) категорија; посматране по врстама речи, морфолошке категорије изгледају овако: 1) ИМЕНИЦЕ: ПАДЕЖ (номинатив, генитив, датив...) и БРОЈ (једнина, множина) 9

2) ПРИДЕВИ: РОД (мушки, женски, средњи), БРОЈ (једнина, множина), ПАДЕЖ (номинатив, генитив, датив...), ВИД (одређени, неодређени), СТЕПЕН ПОРЕЂЕЊА (позитив, компаратив, суперлатив), с тим што немају сви придеви облик вида, нити се сви пореде 3) ГЛАГОЛИ: ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК (презент, перфекат, футур...), КАТЕГОРИЈА ПОТВРДНОСТИ/ОДРИЧНОСТИ (потврдни облик, одрични облик), ЛИЦЕ (прво, друго, треће), БРОЈ (једнина, множина), РОД (мушки, женски, средњи), СТАЊЕ (актив, пасив) Немају сви глаголи наведене категорије; тако: нелични глаголски облици не познају категорије лица и броја род разликују само глаголски облици формирани од радног гл. придева стање имају само прелазни глаголи  КОНСТИТУЕНТСКЕ и ПОМОЋНЕ РЕЧИ За формирање и систематизацију синтаксичких јединица посебно је важна подела речи на: 1. КОНСТИТУЕНТСКЕ РЕЧИ – речи које означавају бића, предмете, својства, ситуације и сл, па захваљујући томе представљају лексичко језгро синтаксичких јединица; такве су: ИМЕНИЧКЕ РЕЧИ: именице, именичке заменице, бројеви са деклинацијом сличном деклинацији именица 10

ПРИДЕВСКЕ РЕЧИ: придеви, придевске заменице, редни и бројеви са деклинацијом сличном деклинацији придева ПРИЛОШКЕ РЕЧИ: прилози и непроменљиви бројеви ГЛАГОЛИ 2. ПОМОЋНЕ РЕЧИ – речи које се употребљавају уз синтаксичке јединице да конкретизују њихове функције и односе и да обележе и истакну разна граматичка значења; такве су: ПРЕДЛОЗИ, ВЕЗНИЦИ (зависни и напоредни), РЕЧЦЕ и ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ

Синтаксичке функције  Синтаксичке функције могу бити: 1.КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ које се остварују употребом одговарајућих врста (типова) предикатских реченица и одговарајуће интонације, односно интерпункције Комуникативну функцију имају: КОМУНИКАТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ, којима се исказује комуникативно целовита порука НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ које служе за реализовање комуникативних реченица 11

Комуникативне функције су ПИТАЊЕ, ЗАПОВЕСТ и сл.

ОБАВЕШТЕЊЕ,

2.КОНСТИТУЕНТСКЕ ФУНКЦИЈЕ се јављају у оквиру предикатских реченица или синтагми, а реализују се: 1) именичким, придевским, прилошким и глаголским речима и синтагмама у одговарајућем облику 2) зависним реченицама Најбитније конституентске функције су СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ, ОБЈЕКАТ и друге ДОПУНЕ, АТРИБУТИ, ОДРЕДБЕ... Синтаксички облик конституентске јединице је показатељ њене функције и значења у оквиру више јединице, тј. представља њен КОНСТИТУЕНТСКИ ОБЛИК Конституентски облик чине граматички облик лексичког језгра и помоћне и друге речи које су везане за употребу конституентских јединица (предлози код именица, везници код зависних реченица): 1) код именица: падеж, односно предлошкопадежна конструкција 2) код придева: конгруентни облик (род, број, падеж), негде и придевски вид 12

3) код глагола: глаголски облик и конгруентни облик (лице, број (род), поларност (потврдност/одричност) 4) код прилога: врста (за место, време...) 5) код зависних реченица: субординатори (речи и изрази који показују тип зависне реченице: везници и везнички изрази, односне и упитне заменице и прилози, неке речце), негде и глаголски облик У синтагмама: функција центра: конституентске речи зависни конституенти: конституентске речи уже синтагме зависне реченице

2. Независне реченице: општи појмови; обавештајне реченице  НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ су реченице формиране од глагола у личном (финитном) глаголском облику у функцији предиката које имају комуникативну функцију и стога могу бити самостално употребљене  Комуникативна функција независних предикатских реченица омогућава саговорнику да схвати не само садржај поруке, него и циљ који говорник жели да постигне исказивањем комуникативне реченице  Врсте комуникативних функција: 13

1. пружање обавештења 2. постављање питања 3. издавање заповести 4. упућивање молбе, прекора претње 5. давање савета и комплимената 6. захваљивање 7. изражавање саучешћа Неке од наведених комуникативних функција су ГРАМАТИКАЛИЗОВАНЕ, тј. за њих постоје одређена граматичка средства, разврстана према типовима независних реченица  Синтаксички систем независних предикатских реченица састоји се од одређених врста предикатских реченица са ТИПИЗИРАНИМ И ФОРМАЛНИМ СРЕДСТВИМА ОБЕЛЕЖЕНИМ КОМУНИКАТИВНИМ ВРЕДНОСТИМА  Најважнији типови независних предикатских реченица: 1.обавештајне (изјавне) реченице – Иван иде у школу. 2.упитне реченице – Да ли је Иван стигао? 3.заповедне (императивне)реченице – Затвори прозор! 4.жељне (оптативне) реченице – Жив ми био! 5.узвичне (екскламативне) реченице – Ала је Иван порастао!  Граматичка обележја независних предикатских реченица су двојака: 14

 код неких врста: ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ (императив код заповедних реченица или модални крњи перфекат код жељних реченица)  ЛЕКСИЧКА СРЕДСТВА: 1) УПИТНЕ, ИМПЕРАТИВНЕ и УЗВИЧНЕ РЕЧЦЕ (ли, да ли, зар, нека, ала, да) 2) УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ и ЗАМЕНИЧКИ ПРИЛОЗИ (ко, шта, који,чији; где, куда, када, како, колико...)  НЕДОСТАТАК ПОСЕБНОГ ОБЕЛЕЖЈА сматра се посебним обележјем обавештајних реченица, јер је својствен само овој врсти Обавештајне (изјавне) реченице  Обавештајне реченице употребљавају се за ПРУЖАЊЕ ИНФОРМАЦИЈЕ, па је њихова комуникативна функција ОБАВЕШТЕЊЕ.  Као што је већ речено, немају посебно обележје, што их ставља у позицију НЕУТРАЛНОГ ЧЛАНА СИСТЕМА - оне само означавају дату ситуацију, а интонација, односно интерпункција показује каква им је комуникативна функција  Постоје 2 типа обавештајних реченица: 15

1.функција обавештења обележена је спуштањем гласа на крају исказа у говору, односно тачком у писању Иван је дошао. Марко је купио нове патике. 2.функцији обавештења придаје се ЕКСПРЕСИВНИ КАРАКТЕР, тј. показују се говорникове емоције у вези садржине саме реченице, употребом узвичне интонације у говору, односно узвичника у писању Иван је дошао! (Замисли,)Марко је купио кола!

3. Независне реченице: упитне, заповедне Упитне реченице  Упитне реченице су независне предикатске реченице које се користе за ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА, па је њихова општа комуникативна функција ПИТАЊЕ  У говору су обележене упитном интонацијом (силазна, после упитне речи донекле пада), а у писању упитником  Постоје следеће врсте упитних реченица: 1)ОПШТЕ УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ  реченице којима се тражи информација о томе да ли се дата ситуација реализује или не, 16

због чега је основни тип одговора који захтевају да или не  њихова комуникативна функција је ОПШТЕ ПИТАЊЕ  граматичка обележја: УПИТНЕ РЕЧЦЕ: ли, да ли, зар 1.речца ЛИ долази иза глагола у личном облику који обавезно стоји на почетку реченице: Долази ли Иван? Је ли Иван дошао? 2.ДА ЛИ: Да ли Иван долази? 3.речца ЗАР даје упитној реченици експресивну вредност: Зар Иван долази? 2)ПОСЕБНЕ УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ  реченице којима се тражи информација о садржини неког дела упитне реченице, па је основни тип одговора – исказ којим се саопштава та садржина  комуникативна функција им је ПОСЕБНО ПИТАЊЕ  граматичка обележја: 1. УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ ко, шта, који, чији, какав, колики Ко је дошао? (Иван.) 2. ЗАМЕНИЧКИ ПРИЛОЗИ где, куда, одакле, кад, откад, како, колико Кад је Иван дошао? (Малопре.) 3. упитна интонација, односно упитник 17

3)ДЕЛИБЕРАТИВНЕ УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ  реченице којима се постављају питања којима се не тражи информација, већ савет или упутство, а одговор на њих се износи императивном реченицом  њихова комуникативна функција је ДЕЛИБЕРАТИВНО ПИТАЊЕ  граматичка обележја: предикатска конструкција ДА + ПРЕЗЕНТ Да ли да идем на одмор? (Иди.) Где да идем на одмор? (Иди) на планину.)  Поред питања које илуструју наведени типови упитних реченица, могу се издвојити и следеће врсте питања: 4) ДИСЈУНКТИВНА ПИТАЊА на која је одговор – избор једне од две или више могућности, а може се јавити у облику пуког потврђивања или одрицања, или пак у истом облику као фокализовани реченични, односно синтагматски конституент Да ли се Марко јавио или није? (Да.) Да ли Марко долази у четвртак, петак или суботу? (У суботу.)

18

5) КОМБИНОВАНА ПИТАЊА, која представљају комбинацију посебног и дисјунктивног питања Када се Марко јавио: у четвртак, петак или суботу? Ко се јавио: Марко или неко други? 6) ЕХО ПИТАЊА, која спадају у стратегију вођења дијалога Соња: Запослила сам се. Илија: Запослила си се? Соња: Да. Запослила сам се. Заповедне (императивне) реченице  Заповедне реченице су независне предикатске реченице којима се ПОДСТИЧЕ (у виду заповести, молбе, захтева) или пак ЗАБРАЊУЈЕ РЕАЛИЗОВАЊЕ онога што значи реченица, па се њихова комуникативна функција одређује као ПОДСТИЦАЈ, одн. ЗАБРАНА  Основно граматичко обележје ових реченица је облик ИМПЕРАТИВА или КОНСТРУКЦИЈА НЕКА + ПРЕЗЕНТ, често уз употребу узвичника Дођи! – Нека Иван дође! – Дођи.  Врсте императивних реченица: 1)ПОТВРДНА ЗАПОВЕДНА РЕЧЕНИЦА ЗА ДИРЕКТНУ ЗАПОВЕСТ  комуникативна функција: ДИРЕКТНА ЗАПОВЕСТ 19

 обележја: ПОТВРДНИ ИМПЕРАТИВ + УЗВИЧНИК или ТАЧКА Купи нове патике./! 2)ЗАПОВЕДНА РЕЧЕНИЦА ЗА ИНДИРЕКТНУ ЗАПОВЕСТ  комуникативна функција: ИНДИРЕКТНА ЗАПОВЕСТ  обележја: ПРЕЗЕНТ + УЗВИЧНИК или ТАЧКА Нека Марко купи нове патике. 3)ЗАПОВЕДНА РЕЧЕНИЦА ЗА СТРОГУ ЗАПОВЕСТ  комуникативна функција: СТРОГА ЗАПОВЕСТ  обележја: ПРЕЗЕНТ или ПЕРФЕКАТ + УЗВИЧНИК Да сместа купиш/ си сместа купио нову свеску! 4)ПРОХИБИТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ  заповедне реченице којима се забрањује реализација онога што значи реченица, а чија је основна комуникативна функција ЗАБРАНА  граматичка обележја: 1.ОДРИЧНИ ИМПЕРАТИВ: Не отварај прозор! конструкција НЕКА + ОДРИЧНИ ПРЕЗЕНТ НЕСВРШЕНОГ ВИДА: Нека Иван не долази! 20

2.НЕМОЈ/НЕМОЈТЕ/НЕМОЈМО + ИНФИНИТИВ/ДА + ПРЕЗЕНТ: Немој дирати/ да дираш ту књигу!  комуникативна функција: 1) ДИРЕКТНА ЗАБРАНА – Не отварај прозор! 2) ИНДИРЕКТНА ЗАБРАНА – Нека Марко не долази! 3) СТРОГА ЗАБРАНА – Да се нисте макли!

4. Независне реченице: жељне, узвичне; индиректне комуникативне функције

Жељне (оптативне) реченице  Независне предикатске реченице којима се ИСКАЗУЈЕ ЖЕЉА да дође до остварења онога што значе, па се њихова комуникативна функција може одредити као ЖЕЉА, односно ПРИЖЕЉКИВАЊЕ, БЛАГОСЛОВ, КЛЕТВА и сл.  Граматичка обележја: 1.МОДАЛНИ КРЊИ ПЕРФЕКАТ или конструкција НЕКА/ДА + ПРЕЗЕНТ 2.узвична интонација, односно узвичник Живели/Нека живе/Да живе младенци! Нека бољи победи! Жив ми био! Гром га спалио! 21

Узвичне реченице

(ускличне,

екскламативне)

 Независне предикатске реченице којима се показује ПОСТОЈАЊЕ ЕМОЦИОНАЛНОГ СТАВА према ономе што значи реченица, а њихова општа комуникативна функција је ЕКСПРЕСИВНО ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНОГ САДРЖАЈА  Врсте узвичних реченица: 1) АДМИРАТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ  комуникативна функција: 1) ДИВЉЕЊЕ, ЧУЂЕЊЕ У ВЕЗИ СА ИНТЕНЗИТЕТОМ СИТУАЦИЈЕ Ала се Марко уплашио! – Како се Марко уплашио! 2) ИЗНЕНАЂЕЊЕ, ЧУЂЕЊЕ ИЗАЗВАНО САДРЖИНОМ ФОКУСА Ти ли си то! 2) РЕТОРСКЕ УЗВИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ  комуникативна функција: ОПШТЕ или ПОСЕБНО РЕТОРСКО ПИТАЊЕ (узвично потврдно или одрично тврђење под привидом питања) Ко се тога не би сетио?! (= Свако би се тога сетио.)  граматичка обележја реторских узвичних реченица: 1.УПИТНЕ РЕЧЦЕ да ли, ли, зар 2.УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ И ПРИЛОЗИ ко, шта, који...где, кад, какав... 22

3.СУПРОТНА ПОЛАРНОСТ од оне која се жели потврдити или одрећи  узвичне реченице су блиске експресивним обавештајним и експресивним упитним реченицама, али се од њих разликују по томе што им је експресивност главна карактеристика, а не само додатна што је случај са острала два наведена типа

Индиректне комуникативне функције  то су комуникативне функције независних предикатских реченица употребљених за исказивање одређеног говорног чина за који би обично била употребљена нека друга врста независних реченица  захваљујући овом својству упитне реченице могу вршити комуникативну функцију забране или молбе Можеш ли ми позајмити оловку? Зашто то радиш? Само дирни то! 5.

Специјалне независне реченице

23

 Независне реченице које својом синтаксичком конструкцијом прилагођавају формулацију поруке комуникативној ситуацији, односно контексту, као и одређеним експресивним потребама говорника Ауто! Ево Аутобуса! Тишина! Напоље! Неваљалче! (= Ти си неваљао!) Не!(Не ради то!) Да. (Познајем тог човека.)  Ове реченице су лишене комуникативно сувишних језичких елемената, чиме се постиже економична формулација  комуникативна функција усмерава и допуњава саговорникову интерпретацију поруке  специјалним независним реченицама могу се преносити само специјалне поруке са одређеним комуникативним функцијама и само у одговарајућим условима, пре свега у усменој комуникацији  по својој синтаксичкој конструкцији то су ПОТПУНЕ РЕЧЕНИЦЕ!!!  лексичко језгро ових реченица није глагол у личном облику, већ најчешће именица, ређе придев или прилог, или поједине речце; ако се као њихово лексичко језгро јави глагол он је употребљен у неличном облику – инфинитиву

24

 синтаксички облик специјалних реченица обухвата:  ГРАМАТИЧКИ ОБЛИК ЛЕКСИЧКОГ ЈЕЗГРА (ако је у питању именица, најчешће стоји у облику номинатива или вокатива, мада се може јавити и у неком зависном падежу)  ПОМОЋНЕ РЕЧИ (речца ЛИ, показне речце ЕВО, ЕНО, ЕТО)  ИНТЕРПУНКЦИЈУ, односно ИНТОНАЦИЈУ  Комуникативне функције: 1) УЗВИЧНО УПОЗОРЕЊЕ – Ауто! 2) УЗВИЧНИ КОМЕНТАР – Страшног ли времена! 3) ПОТВРДНИ или ОДРИЧНИ ОДГОВОР

6. Потврдне и одричне реченице  Предикатске реченице могу означавати РЕАЛИЗОВАЊЕ или НЕРЕАЛИЗОВАЊЕ дате радње, што се постиже употребом ПОТВРДНОГ или ОДРИЧНОГ ОБЛИКА ГЛАГОЛА На основу овога својства предикатске реченице се деле на: 1) ПОТВРДНЕ РЕЧЕНИЦЕ, које означавају реализовање радње Тања је отишла у позориште. 2) ОДРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ, које означавају нереализовање радње Тања није отишла у позориште. 25

 Врсте негирања: I. Према садржини самог негирања: 1.ОПШТЕ (ТОТАЛНО) НЕГИРАЊЕ – негира се ситуација у целини Марко није купио књигу. 2.ПОСЕБНО (ПАРЦИЈАЛНО) НЕГИРАЊЕ – негира се једна компонента ситуације Овај тип негирања обележен је изговарањем датог конституента појачаним, одн. контрастивним реченичним акцентом Марко није купио књигу (него/већ/но свеску). II. Према начину остварења негирање може бити: 1.ФИНИТНА НЕГАЦИЈА – глагол стоји у одричном облику Марко не воли јабуке, него крушке. 2.КОНСТИТУЕНТСКА НЕГАЦИЈА - користи се у случајевима када се жели истаћи шта се реализује уместо конституента на који се односи посебно негирање Марко је купио не књигу, него свеску. (= Марко је купио свеску, не књигу.) Граматичке карактеристике:  Наглашена одрична речца ,,НЕ'' стоји испред конституента чији се садржај негира  Реченица има потврдну конструкцију али са негираним конституентом истакнутим појачаним реченичним акцентом 26

III. ДВОСТРУКО НЕГИРАЊЕ  Употребом одричних заменица и прилога (нико, ништа, ничији, никакав, нигде, никад, никако...) показује се да се садржај реченице не односи на ни на један дати случај  При томе се негира и глагол, чиме се показује да се дата ситуација уопште не реализује Ниједан од мојих другова не воли јабуке. Он ништа не зна. IV. ЕКСПЛЕТИВНО НЕГИРАЊЕ  Негација која на основу смисла реченице, није потребна, али се ипак јавља Завршићу тај посао док се он (не) врати. V. СИНТАГМАТСКА НЕГАЦИЈА  Негација којом се негира синтагматски конституент: Милан је купио једне не нарочито лепе патике.

7. Типологија реченица у ужем смислу; основни реченични модели; проширивање основних модела; главни и зависни реченични конституенти  РЕЧЕНИЦА У УЖЕМ СМИСЛУ (клауза) је синтаксичка јединица којом се означава одређена ситуација 27

 Типичан облик клаузе је ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА, тј. реченица формирана од глагола у личном (финитном) глаголском облику, употребљеном у функцији предиката, при чему такав глагол: 1) именује ситуацију 2) конкретизује ситуацију на временскомодалном плану 3) приписује ситуацију субјекатском појму У оквиру предикатских реченица могуће су следеће конструкције: 1) АКТИВНА ЛИЧНА КОНСТРУКЦИЈА, где се вршилац радње исказује као субјекат, а глагол конгруира са њим у лицу, броју и роду, уколико дати глаголски облик разликује род: Марко чита/је читао књигу. 2) БЕЗЛИЧНА КОНСТРУКЦИЈА, где се вршилац радње не исказује, већ само подразумева, а глагол стоји у безличном облику: О томе се често говори. 3) ПАСИВНА КОНСТРУКЦИЈА, у којој је субјекат појам који се у активној конструкцији исказује објектом: Та књига је доста читана. Та књига се доста чита.  Остали облици клаузе: 1) СПЕЦИЈАЛНЕ НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ  Реченице које немају предикат, чије је лексичко језгро именица, ређе придев, прилог или потврдна, односно одрична речца 28

 Ове реченице својом синтаксичком структуром прилагођавају формулацију поруке говорној ситуацији Ево аутобуса! 2) БЕЗЛИЧНЕ (ИМПЕРСОНАЛНЕ) РЕЧЕНИЦЕ  Предикатске реченице формиране од безличних (имперсоналних) глагола, тј. глагола који именују ситуације код којих не постоји директан носилац ситуације Свиће. – Свитало је. Одјаданпут се разведри, па се опет зачас наоблачи.  Граматичке карактеристике безличних реченица:  одсуство субјекта  безлични облик глагола, тј. 3. ЛИЦЕ ЈЕДНИНЕ (СРЕДЊЕГ РОДА)  ОСНОВНИ РЕЧЕНИЧНИ МОДЕЛИ  За субјекатско-предикатске реченице карактеристични су њихови главни конституенти – СУБЈЕКАТ и ПРЕДИКАТ Јасна се шета. – Јасна учи. Јасна је паметна.  Међутим, постоје и субјекатско-предикатске реченице којима субјекат и предикат нису довољни за целовито означавање дате ситуације 29

Јасна је купила књигу. Јасна је ставила књигу на полицу У наведеним примерима значење глагола допуњено је другим конституентима – ГЛАГОЛСКИМ ДОПУНАМА, од којих је најтипичнија допуна објекат  Број неопходних реченичних конституената зависи од типа ситуације означене реченицом, тј. од глагола (предиката) који око себе окупља и повезује друге реченичне чланове; ово својство глагола назива се ГЛАГОЛСКА ВАЛЕНЦА и на основу ње разликујемо: 1.ЈЕДНОВАЛЕНТНЕ ГЛАГОЛЕ – захтевају само субјекат 2.ДВОВАЛЕНТНЕ ГЛАГОЛЕ – захтевају субјекат и објекат 3.ТРОВАЛЕНТНЕ ГЛАГОЛЕ – захтевају субјекат, објекат и допуне Реченични конституенти који се јављају уз глагол обично се распоређују тако да: 1.се садржај реченице исказује постепено, тј. прогресивно 2.конституенти који су смисаоно тешње повезани стоје један уз други што олакшава схватање смисла поруке. У српском језику важан је распоред реченичних конституената у односу на глагол; тако, типичан случај субјекатско-предикатске реченице има следеће компоненте: 30

1.ЛЕВА ВАЛЕНЦА – субјекат (испред глагола) 2.ДЕСНА ВАЛЕНЦА – допуне (иза глагола)  Разликују се две врсте допуна: 1.ОБАВЕЗНЕ ДОПУНЕ – Јасна је купила књигу. 2.ФАКУЛТАТИВНЕ ДОПУНЕ – Јасна чита (књигу).  ПРОШИРИВАЊЕ ОСНОВНИХ МОДЕЛА  Поред реченичних конституената чија је употреба регулисана моделима валенце, у реченици се могу јавити и ОДРЕДБЕ – конституенти којима се пружа додатна, и зато необавезна информација о месту, времену начину, узроку, циљу... реализовања ситуације  Најчешће врсте одредби: 1.одредба за место – Иван је телефонирао у купатилу. 2.одредба за време – Иван је јуче телефонирао. 3.одредба за начин – Иван је брзо стигао. 4.одредба за узрок – Иван је каснио због утакмице.  Посебан тип одредбе је АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ којим се износи карактеристика субјекатског или објекатског појма актуелна у ситуацији означеној реченицом Марко се вратио са тренинга уморан. 31

Марко је затекао брата болесног.  ГЛАВНИ И ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ КОНСТИТУЕНТИ  ГЛАВНИ реченични конституенти, који могу самостално образовати субјекатскопредикатску реченицу, јесу: 1.СУБЈЕКАТ, као независни конституент реченице 2.ПРЕДИКАТ, као централни конституент реченице  ЗАВИСНИ реченични конституенти се јављају само уз главне реченичне чланове, и обично се деле у две групе: 1. ДОПУНЕ 2. ОДРЕДБЕ

8. Субјекат; глаголси предикат Субјекат  НЕЗАВИСНИ реченични конституент којим се означава НОСИЛАЦ СИТУАЦИЈЕ именоване и приписане предикатом  Конституентске јединице и њихов облик  То је ИМЕНИЧКА ЈЕДИНИЦА (именица, именичка синтагма, именичка заменица) у НОМИНАТИВУ  именица: Снег је прекрио долине и равна поља. 32

 именичка синтагма: Груну плаха летња киша.  упитно-односне заменице КО и ШТА/ШТО, као субјекти јављају се само у упитним реченицама: Ко долази? Шта се бели у гори зеленој?  придевске јединице у функцији субјекта: Богат једе кад хоће, а сиромах кад може Наши ће победити. – Такви увек добро пролазе Два су дошла. – Први узе реч.  Као маркирана варијанта може се јавити субјекат у ВОКАТИВУ Вино пије Краљевићу Марко.  Функцију субјекта могу вршити још и : 1.ГЛАГОЛ У ИНФИНИТИВУ – Играти је забавно. Пушити је штетно. 2.ЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА – Ко рано рани две среће граби. Свима је јасно да је он слагао.  Синтаксичка важност субјекта  Предикат конгруира са субјектом – Милан је дошао. Девојке су стигле.  Субјекат контролише кореферентне делове у реченици РЕФЛЕКСИВИЗАЦИЈОМ (делови реченице који упућују на појам означен субјектом јављају се у облику повратне заменице себе/свој) Марко прича о Ивану. – Марко прича о себи. Марко је дошао са Петровим братом/својим братом/његовим братом. 33

 Семантичке улоге субјекта  ВРШИЛАЦ РАДЊЕ – Марко зида кућу.  НОСИЛАЦ СТАЊА – Марко је поспан.  ОНАЈ КОЈИ СЕ КРЕЋЕ/МИРУЈЕ – Марко трчи. Марко седи.  ДАВАЛАЦ/ГОВОРНИК – Марко је позајмио другу оловку. Марко је рекао другу да дође.  ОПАЖАЧ – Марко је чуо тресак.  СРЕДСТВО – Лопта је разбила прозор.  Место субјекта у реченици  Када је субјекат носилац реченичне перспективе распоређује се на почетак реченице: Марко је ушао у собу.  Када је субјекат фокус добија презентативну реченичну перспективу и налази се на крају реченице: Онда је у собу ушао Марко.

Глаголски предикат  ЦЕНТРАЛНИ реченични конституент којим се дата ситуација ИМЕНУЈЕ, КОНКРЕТИЗУЈЕ и ПРИПИСУЈЕ СУБЈЕКТУ 34

 Конституентска јединица и облик: ГЛАГОЛ У ЛИЧНОМ (финитном), потврдном или одричном облику, који конгруира са субјектом  Личним обликом ситуација се конкретизује на временском плану или се показује модални карактер ситуације(она се не исказује као стварна, већ се показује однос говорника према њеној реализацији)  Потврдним, односно одричним обликом показује се да ли се говори о реализацији ситуације или се она пориче  Избором лица и броја показује се да ли се ситуација приписује говорнику, саговорнику или пак лицу ван комуникације, односно једном лицу или више њих Иван трчи. – Иван је трчао. – Иван ће трчати. Марко би ћутао. – Ћути! Марко не ћути.  По своме саставу глаголски предикат може бити: 1.ПРОСТ – када је исказансамо једним глаголским обликом Он је отпутовао. – Сунце греје. 2.СЛОЖЕН – када се састоји од два лична глаголска облика, од којих један не исказује одређену ситуацију у смислу информативне целовитости: То морам да кажем. – Желим отићи на одмор. – Почео је да чита.

35

Глаголи који не исказују ситуацију у смислу информативне целовитости могу се разврстати у две групе: 1.МОДАЛНИ ГЛАГОЛИ, који означавају говорников став према још увек нереализованој радњи; то су глаголи моћи, морати, хтети, смети, требати... 2.ФАЗНИ (АСПЕКТУАЛНИ) ГЛАГОЛИ, који означавају фазу реализације глаголске радње; то су глаголи почети, почињати, наставити, настављати, престати, престајати... Оба типа непотпуних глагола допуњују се глаголима конкретног значења, који се јављају у олику: 1. ИНФИНИТИВА 2. КОНСТРУКЦИЈЕ ДА + ПРЕЗЕНТ  Маркиране варијанте глаголског предиката: 1.ПОНОВЉЕНИ ПРЕДИКАТ: Марко ради, ради/ ради и ради/ ради ли, ради. 2.ПРЕДИКАТ ИЗРЕЧЕН УЗВИКОМ: Жаба – бућ у воду.

9. Копулативни предикат: именски и прилошки  КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТ је реченични конституент којим се:  субјекатском појму приписује неко СВОЈСТВО: Марко је студент/ вредан/ први. 36

 субјекатском појму приписује ПРИЛОШКИ САДРЖАЈ: Марко је овде.  субјекатски појам ИДЕНТИФИКУЈЕ: Марко је онај студент у плавој јакни.  Састав копулативног предиката: 1) ГЛАГОЛСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА (СПОНА, КОПУЛА)  конституентска јединица: копулативни глагол ЈЕСАМ/БИТИ  конституентски облик: лични (финитни), потврдни или одрични глаголски облик, конгруентан са субјектом Иван је био студент. – Марија није била вредна.  Потврдни облик презента обично има енклитички облик  Функција: 1.Повезује субјекат и други део предиката 2.Конкретизује то повезивање на временскомодалном плану и на плану потврдности/одричности Марко би био овде (да може). – Марко није овде. – Марко ће стићи. 2) КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ 1) ИМЕНСКИ КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ  Конституентске јединице: 1.ПРИДЕВСКЕ ЈЕДИНИЦЕ (придеви, придевске синтагме, редни бројеви, придевске заменице) у НОМИНАТИВУ, конгруентне са субјектом у роду и броју 37

(ако разликује род, придев стоји у неодређеном виду) Иван је вредан. - Иван је веома вредан. Иван је наш. – Иван је први. 2.ИМЕНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ (именице, именичке синтагме, именичке заменице), у номинативу које се користе и за квалификовање и за идентификовање субјекта Марко је студент. – Марко је вредни студент. Марко је онај студент у плавој јакни. – Ја сам Марко. 3.ИМЕНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ у зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији са КВАЛИТАТИВНИМ ЗНАЧЕЊЕМ То питање је од велике важности. Тај филм је у боји.  Функција: ОЗНАЧАВАЊЕ САДРЖАЈА КОЈИ СЕ ПРИПИСУЈЕ СУБЈЕКТУ 2) ПРИЛОШКИ КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВ  Означава месну, временску или ситуациону квалификацију која се приписује субјекту  Конституентске јединице и облик:

38

1.ПРИЛОШКА ЈЕДИНИЦА (прилог, прилошка синтагма) ЗА МЕСТО, ВРЕМЕ или НАЧИН (стање) Предавање је сутра. – Радити је тешко. 2. ИМЕНИЧКА ЈЕДИНИЦА СА АДВЕРБИЈАЛНИМ ЗНАЧЕЊЕМ Марко је на путу. – Марко је са мном. – Књига је за Марка.

10.Рекцијске допуне глагола: прави и неправи објекат  РЕКЦИЈА је појава да глаголи, именице, придеви и неки прилози као допуну траже именичку јединицу у зависном падежу или предлошкопадежној конструкцији; глаголи који траже такву допуну називају се РЕКЦИЈСКИ ГЛАГОЛИ, а спој рекцијског глагола и рекцијске допуне је РЕКЦИЈСКА КОНСТРУКЦИЈА Иван се латио посла.  Најопштији тип рекцијских глагола су ПРЕЛАЗНИ (ТРАНЗИТИВНИ) ГЛАГОЛИ, који означавају:  СТВАРАЊЕ/УНИШТАВАЊЕ:зидати/срушити кућу, писати писмо, испити воду  ПРОМЕНУ ПАЦИЈЕНСА: поправити сат, скратити рукаве, пробудити брата  ПРОМЕНУ МЕСТА ПАЦИЈЕНСА: подићи лопту, извадити марамицу  39

Допуна ових глагола је ПРАВИ ОБЈЕКАТ  ПРАВИ ОБЈЕКАТ је рекцијска допуна прелазних глагола, односно појам који се глаголским процесом непосредно и у целини ангажује као пасиван или у пасивној улози  То је ИМЕНИЧКА ЈЕДИНИЦА У АКУЗАТИВУ БЕЗ ПРЕДЛОГА Иван познаје Зорана. – Иван је купио књигу.  Варијанте: 1.ПАРТИТИВНИ ОБЈЕКАТ, који показује да је појам означен објектом само делимично обухваћен значењем глагола и који стоји у облику ПАРТИТИВНОГ ГЕНИТИВА Узми колача. – Донеси млека. 2.ОДРИЧНИ ПРАВИ ОБЈЕКАТ, који постоји као последица некадашњег правила у свим словенским језицима које је налагало употребу генитива уз прелазне глаголе у одричном облику Није рекао ни речи. – Нисам ока склопио. Данас се употреба генитива у оваквим случајевима ограничава на устаљене изразе и допуњавање глагола ИМАТИ (имати/немати времена, новца, среће...)  Уз поједине прелазне глаголе употреба правог објекта је ФАКУЛТАТИВНА, при чему су ови глаголи ОБАВЕЗНО НЕСВРШЕНОГ ВИДА; такви су глаголи писати, певати, чиатати, јести, пити... 40

Марко чита (новине/књигу). прочитао књигу.

–

Марко

је

 НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ је рекцијска допуна непрелазних рекцијских глагола  То је ИМЕНИЧКА ЈЕДИНИЦА У РЕКЦИЈСКОМ ОБЛИКУ, односно било ком зависном падежу, с тим што се акузатив и локатив јављају у оквиру појединих предлошко-падежних конструкција  Најчешћи конституентски облици: 1.ПАРТИТИВНИ ГЕНИТИВ: најести се хлеба, латити се посла 2.АБЛАТИВНИ ГЕНИТИВ: ослободити се страха, сећати се младости 3.ОД + ГЕНИТИВ: одударати од околине 4.ОКО + ГЕНИТИВ: отимати се око наследства 5.ДАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА: радовати се победи 6.ПРЕМА + ДАТИВ: охладнети према некоме 7.НА + АКУЗАТИВ: личити на оца 8.У + АКУЗАТИВ: уверити се у истину 9.ЗА + АКУЗАТИВ: залагати се за равноправност 10. О + АКУЗАТИВ: огрешити се о завет 11. ИНСТРУМЕНТАЛ БЕЗ ПРЕДЛОГА: бавити се спортом 12. СА + ИНСТРУМЕНТАЛ: одуговлачити са одговором 13. ЗА + ИНСТРУМЕНТАЛ: жудети за срећом 14. НАД + ИНСТРУМЕНТАЛ: јадиковати над судбином 41

15. О + ЛОКАТИВ: говорити о лепоти 16. У + ЛОКАТИВ: уживати у раду 17. НА + ЛОКАТИВ: лежати на кревету  ДВОРЕКЦИЈСКИ ГЛАГОЛИ су прелазни глаголи који захтевају две рекцијске допуне, а два најважнија типа ових глагола су: 1.ГЛАГОЛИ ДАВАЊА – дати, послати, уручити... 2.ГЛАГОЛИ САОПШТАВАЊА – рећи, јавити, поручити... Оба типа глагола допуњују се НЕПРАВИМ ОБЈЕКТОМ У ДАТИВУ и ПРАВИМ ОБЈЕКТОМ У АКУЗАТИВУ БЕЗ ПРЕДЛОГА дати сестри књигу – послати писмо пријатељу јавити вест надређеном – учити дете песму

11.Конструкције са допунским предикативом  То су конструкције којима се ИМЕНИЧКОМ ПОЈМУ ПОМОЋУ ГЛАГОЛА приписује одређени именички или придевски садржај Марко је постао расејан. – Другови сматрају Марка одличним кошаркашем.  Због своје сличности са копулативним конструкцијама, ове конструкције се често убрајају у именски предикат у ширем смислу; оно што их разликује од именског предиката јесте тип глагола који се овде користе Срж ових конструкција представљају НЕПРАВИ КОПУЛАТИВНИ (СЕМИКОПУЛАТИВНИ) 42

ГЛАГОЛИ, односно глаголи непотпуног лексичког значења преко којих се садржај именичке или придевске јединице приписује субјекатском или објекатском појму, Да ли ће дати садржај бити приписан субјекатском или објекатском појму зависи од категорије рода коришћеног глагола; тако:  ПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛ → садржај се приписује ОБЈЕКТУ  НЕПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛ → садржај се приписује СУБЈЕКТУ  Допуна семикопулативних глагола је ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ, па се састав ових конструкција може схематски приказати као: семикопулативни глагол + допунски предикатив  ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ је именичка или придевска јединица која допуњава прелазни или непрелазни семикопулативни глагол, чиме се њен садржај посредно приписује субјекту, односно објекту Конституентски облик: 1.уз НЕПРЕЛАЗНЕ СЕМИКОПУЛАТИВНЕ ГЛАГОЛЕ:  НОМИНАТИВ/ИНСТРУМЕНТАЛ уз глаголе постати/постајати, звати се, назвати/називати се, прозвати се Светлану родитељи зову Цеца. – Другови су га прозвали цицијом. 43

 ИНСТРУМЕНТАЛ/ЗА +АКУЗАТИВ уз глагол прогласити се Самовољно се прогласио краљем/ за краља. 2.уз ПРЕЛАЗНЕ семикопулативне глаголе:  НОМИНАТИВ/ИНСТРУМЕНТАЛ уз глаголе звати, прозвати, назвати, називати  ИНСТРУМЕНТАЛ/ЗА + АКУЗАТИВ уз глаголе сматрати, прогласити, проглашавати, изабрати, поставити, именовати...

12.Прилошке допуне и прилошке одредбе  Да би информација која се приписује субјекту била потпуна, значење појединих непрелазних глагола мора се обавезно конкретизовати ДОПУНСКОМ ЈЕДИНИЦОМ с одговарајућим прилошким значењем, односно ПРИЛОШКОМ АДВЕРБИЈАЛНОМ ДОПУНОМ Марко станује у солитеру. (одредба за место) Марко се понаша пристојно. (одредба за начин) Џак тежи сто килограма. (одредба за меру) Ова справа служи за кошење траве. (одредба за намену) 44

ПРИЛОШКЕ (АДВЕРБИЈАЛНЕ) ДОПУНЕ су јединице са прилошким значењем којима се допуњавају глаголи одређеног значења, а које могу бити исказане: 1.ПРИЛОШКОМ ЈЕДИНИЦОМ (прилогом, прилошом синтагмом): Ја станујем овде. – Марко се осећао веома добро. 2.ИМЕНИЧКОМ ЈЕДИНИЦОМ у зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији С ПРИЛОШКИМ ЗНАЧЕЊЕМ: Књиге служе за читање. – Дошао је пре два дана. Прилошке допуне јављају се уз ПРЕЛАЗНЕ ГЛАГОЛЕ КРЕТАЊА, када се њихово значење тиче објекатског појма: Марко је убацио лопту у кош. – Марко је ставио књигу на сто.  ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ су јединице са прилошким значењем којима се пружа додатна информација о месту, времену, начину, узроку, циљу... реализације ситуације означене реченицом или неличном глаголском јединицом Фунција прилошких одредби је да пруже ДОДАТНУ ИНФОРМАЦИЈУ о ситуацији означеној предикатом, субјектом и допунама То су ФАКУЛТАТИВНИ КОНСТИТУЕНТИ реченица или неличних глаголских јединица који 45

проширују основну информацију исказану члановима реченичних модела Иван је (јуче) телефонирао Марку (због утакмице). Да би се окарактерисао допринос прилошке одредбе значењу реченице или неличне глаголске јединице треба навести и њено прилошко значење, тј. да ли се ради о:  ОДРЕДБИ МЕСТА: Купила сам књиге у књижари преко пута школе.  ОДРЕДБИ ВРЕМЕНА: Стигао је јуче. Целог дана је била зле воље.  ОДРЕДБИ НАЧИНА: Нека ме хитно окрене, важно је.  ОДРЕДБИ УЗРОКА: Вратили су се због лошег времена. По својој повезаности са глаголом, прилошке одредбе се деле на 2 типа: 1.ОПШТЕ ОДРЕДБЕ, које не зависе од типа глаголског значења, већ од чињенице да одређују ситуацију, одн. њену реализацију, будући да се подразумева да је та реализација локализована, да се врши у одређено време и на одређени начин, да је нечим проузрокована и сл. Вратили су се због лошег времена. – Стигао је јуче. 2.ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ, које су условљене значењем глагола, по чему су сродне са допунама . 46

Јасна иде кући. → одредба за правац уз глаголе кретања Никола се уморио од трчања. → одредба за узрок, уз глаголе који значе стање

13. Актуелни квалификатив (атрибутско-прилошка одредба, предикатски атрибут, привремени атрибут)  Реченични конституент којим се исказује нека КАРАКТЕРИСТИКА СУБЈЕКАТСКОГ ИЛИ ОБЈЕКАТСКОГ ПОЈМА АКТУЕЛНА у време реализовања ситуације означене глаголом; квалификацијом тог појма посредно се квалификује и сама радња Актуелни квалификатив субјекта: Марко се вратио са тренинга одлично припремљен. – Тања је стигла прва. Актуелни квалификатив објекта: Иван је брата затекао болесног. – Увек смо је виђали окружену другарицама.  Актуелни квалификатив је НАЈЧЕШЋЕ ОДРЕДБА, тј. њиме се износи необавезна, додатна информација, али се уз неке глаголе, као 47

на пример уз глагол оставити понаша КАО ДОПУНА: Николу смо оставили лоше расположеног/у лошем расположењу.  Пошто је повезан са реализовањем ситуације, актуелни квалификатив може добити и функцију прилошког типа:  НАЧИНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ – Корачао је погнуте главе.  ВРЕМЕНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ – Још као дете се доселио у Београд.  УЗРОЧНИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ – Застао сам неодлучан.  Актуелни квалификатив може бити изречен: 1.ПРИДЕВСКОМ ЈЕДИНИЦОМ (придевом, придевском синтагмом, придевском заменицом или редним бројем) конгруентном са субјектом, односно објектом у роду, броју и падежу (неодређени вид) Марко се вратио са тренинга одлично припремљен. 2.ИМЕНИЧКОМ ЈЕДИНИЦОМ у зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији СА ПРИДЕВСКИМ ЗНАЧЕЊЕМ пример 3. ИМЕНИЧКОМ ЈЕДИНИЦОМ У НОМИНАТИВУ, односно АКУЗАТИВУ са речцом КАО Радио је у фирми као менаџер. 48

Дететом је дошао из села. у ИНСТРУМЕНТАЛУ

→ архаични облик

14. Безличне реченице (имперсоналне, бесубјекатске реченице)  Реченице формиране од ГЛАГОЛА У НЕУТРАЛНОМ ОБЛИКУ, тј. у 3. лицу једнине (средњег рода) које означавају ПОЈАВУ, СТАЊЕ, ПРОЦЕС који се реализују БЕЗ УЧЕШЋА СУБЈЕКТА Свитало је. – Свиће.  У односу на субјекатско-предикатску реченицу, као типичног модела предикатске реченице у српском језику, безличне реченице се разликују: 1.ОДСУСТВОМ СУБЈЕКТА, из чега проистиче и 2.ОДСУСТВО КОНГРУЕНЦИЈЕ, па се јавља 3.ГЛАГОЛ У НЕУТРАЛНОМ ОБЛИКУ, уместо у конгруентном Свитало је. – Дани су свитали / Зора је свитала.  Пошто неутрални облик не показује разлику у лицу, назива се и БЕЗЛИЧНИ (ИПЕРСОНАЛНИ) ОБЛИК  Ове предикатске реченице могу имати: 1. ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ  Реченице су формиране од БЕЗЛИЧНОГ (имперсоналног) ГЛАГОЛА у функцији предиката  Такви су глаголи: сванути/свањавати, смркавати/смрћи се/смарачити се, севати, 49

грмети, дувати, пљуштати, наоблачити се, разведрити се, отоплити, захледнети... Данас јако дува. – Јуче је захладнело. – Зими се рано смркава. 2. ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТ  Реченице су формиране од прилошког предиката са ПРИЛОЗИМА ЗА СТАЊЕ, какви су: топло, хладно, вруће, спарно, загушљиво... Данас је топло. – Овде је загушљиво. Хладно је. – Било је јако хладно.

15. Реченице са логичким субјектом  ЛОГИЧКИ (СЕМАНТИЧКИ) СУБЈЕКАТ је именичка јединица у ЗАВИСНОМ ПАДЕЖУ (генитиву, дативу или акузативу) којом се именује појам о коме се говори у реченици Марку се спава. – Марку се играла кошарка.  Лочички субјекат може означавати: 1.НОСИОЦА СТАЊА – Марка боли зуб. 2.ПОЈАМ ЧИЈЕ СЕ ПОСТОЈАЊЕ ТВРДИ/ПОРИЧЕ – Немам времена.  Граматички облик: 1.ДАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА – Марку је позлило. Марку дрхти рука. 2.АКУЗАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА – Марка је страх. Марка боли зуб.

50

3.ГЕНИТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА – Биће магле . Данас има кише. датив и акузатив без предлога – у реченицама које означавају ПСИХОЛОШКА И ФИЗИОЛОШКА СТАЊА, односно процесе везане за особу означену логичким субјектом генитив без предлога – у ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИМ РЕЧЕНИЦАМА, формираним од глагола ИМАТИ/БИТИ  Реченице са логичким субјектом могу бити: 1.БЕЗЛИЧНЕ, са глаголским предикатом – Марку се спавало. прилошким предикатом – Марку је досадно. 2.ЛИЧНЕ, субјеатско-предикатске реченице – Марку севају очи. У овим реченицама постоји граматички субјекат и иако предикат са њим конгруира, семантичка и информативна перспектива реченице се формира према логичком, а не према граматичком субјекту

16. Деагентизација: обезличене и пасивне реченице  ДЕАГЕНТИЗАЦИЈА је начин формулисања реченице који подразумева НЕИСКАЗИВАЊЕ ВРШИОЦА РАДЊЕ; ипак, његово постојање се подразумева 51

 ОБЕЗЛИЧЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ (реченице са безличном конструкцијом)  За разлику од безличних реченица које су формиране од имперсоналних глагола и које не подразумевају постојање одређеног носиоца дате ситуације, обезличене реченице су формиране од ЛИЧНИХ ГЛАГОЛА, те се у њиховом садржају ПОСТОЈАЊЕ ВРШИОЦА РАДЊЕ ПОДРАЗУМЕВА, при чему су имплицирани носиоци ситуације – особе Некада се ретко путовало. (= Људи су некада ретко путовали.)  Оне су заправо ОБЕЗЛИЧЕНА ВАРИЈАНТА СУБЈЕКАТСКО-ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ,од које се разликују: 1. НЕИСКАЗИВАЊЕМ СУБЈЕКАТСКОГ ПОЈМА 2.НЕУТРАЛНИМ ОБЛИКОМ ГЛАГОЛА који се налази у ПОВРАТНОМ ОБЛИКУ  Граде се углавном од НЕПРЕЛАЗНИХ ГЛАГОЛА, док је за прелазни глагол карктеристичнија пасивна конструкција ИЗУЗЕТАК су повратни глаголи са факултативним објектом (када пацијенс није изречен реченица се може обезличити) Та књига је у средњем веку доста читана.  Значење и употреба обезличених реченица: 52

1. ОЗНАЧАВАЊЕ УОПШТЕНОГ или КОЛЕКТИВНОГ ВРШИОЦА До тог места се тешко стиже. – У овом ресторану се добро једе. 2. ОЗНАЧАВАЊЕ КОНКРЕТНОГ КОЛЕКТИВНОГ ВРШИОЦА У школи се прича о предстојећој утакмици. – На свадби се доста певало. 3. ОМОГУЋАВАЈУ БЕЗЛИЧНУ ФОРМУЛАЦИЈУ Креће се у два. – Овде се не пуши.

 *(врсте обезличених реченица)? 1.НЕОДРЕЂЕНОЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Тебе траже. Донели су фрижидер. 2.УОПШТЕНОЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Идеш тако од куће, а све мислиш да ли си све обавио.  ПАСИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ (реченице са пасивном конструкцијом)  Деагентизација реченица са прелазним глаголима у функцији предиката врши се употребом ПАСИВА, који може бити: 1.ПАРТИЦИПСКИ – са трпним придевом 2.РЕФЛЕКСИВНИ – повратна речца се + глагол у активу, конгруентан са субјектом

53

 КОНСТРУКЦИЈЕ СА ПАРТИЦИПСКИМ ПАСИВОМ  Карактеристике: 1)Субјектом исказан пацијенс 2)Глагол је у облику пасива 3) Агенс, ако је уопште наведен, исказан је АГЕНТИВНОМ ОДРЕДБОМ, тј. одредбом за исказивање вршиоца радње Писци су награђени од стране жирија. (: Жири је наградио писце.)  Типичан облик агентивне одредбе: ОД (СТРАНЕ) + ИМЕНИЧКА ЈЕДИНИЦА У ГЕНИТИВУ  КОНСТРУКЦИЈЕ СА РЕФЛЕКСИВНИМ ПАСИВОМ  Конструкције у којима је субјектом исказан пацијенс, а глагол је у облику рефлексивног пасива Занимљиве књиге се радо читају. (: Људи радо читају занимљиве књиге.)  Ове конструкције се користе за исказивање ситуације са УОПШТЕНИМ или КОЛЕКТИВНИМ АГЕНСОМ који се односи на особе  Употребом пасивних конструкција реченица добија ПАСИВНУ ПЕРСПЕКТИВУ, тј. пружа информацију о пацијенсу, те се стога пасивне 54

реченице користе да се као носилац реченичне информације искаже пацијенс

17. Сложени предикат  У српском језику постоје два типа непотпуних глагола: 1) МОДАЛНИ ГЛАГОЛИ, који модализују значење глагола којим се допуњују, тј. показују да се дата ситуација не износи као реална, него као ситуација која се може, мора, хоће... реализовати Такви су глаголи: морати, моћи, смети, хтети (само када се комбинује са конструкцијом да + презент), као и безлични глагол требати 2) ФАЗНИ (АСПЕKТУАЛНИ) ГЛАГОЛИ, којима се показује фаза реализације глаголског садржаја, тј. да ли се ради о њеном почетку, наставку или завршетку Такви су глаголи: почети/почињати, наставити/настављати, престати/престајати  Основна карактеристика оба ова типа глагола је њихова СЕМАНТИЧКА НЕПОТПУНОСТ – то су глаголи непотпуног значења и као такви онои захтевају допуну  Конструкција непотпуног (модалног или фазног) глагола и његове допуне назива се СЛОЖЕНИ ПРЕДИКАТ 55

Иван је хтео да купи карте за биоскоп. - Иван жели купити нови аутомобил. Иван је почео писати писмо. – Иван је наставио да пише писмо.  Сложени предикат је конструкција састављена од: 1.МОДАЛНОГ или ФАЗНОГ ДЕЛА, исказаног модалним/ фазним глаголом у личном облику 2.ДОПУНСКОГ ДЕЛА, исказаног глаголом пуног значења у облику инфинитива или презента конгруентног са везником да  Са фазним глаголима комбинују се само глаголи НЕСВРШЕНОГ ВИДА Иван је почео да преписује/*препише задатак.  Сложени предикат се може јавити у свим типовима реченица:  Иван хоће да буде најбољи ђак. (модализовани именски предикат)  Иван мора бити овде у пет сати. (модализовани прилошки предикат)  Почело је да свиће. (аспектуализована безлична реченица)  О томе не сме да се прича. (модализована безлична конструкција)  Посао мора бити завршен. (модализована пасивна конструкција) А осим тога, модалне или фазне конструкције се употребљавају и у неличним глаголским јединицама: Иван је причао, не престајући да гледа у Марка. 56

18. Именичке синтагме  СИНТАГМА је синтаксичка конструкција која настаје када се конституентској речи додају одредбе или допуне Састоји се од следећих делова: 3.ГЛАВНЕ РЕЧИ или ЦЕНТРА – конститутивне речи која представља лексичко језгро синтагме, а према чијој се врсти одређује и врста саме синтагме нова књига о шаху 4.ЗАВИСНИХ КОНСТИТУЕНАТА, који се могу поделити у 2 групе, па у зависности од положаја који заузимају у односу на центар имамо: · специфичне ОДРЕДБЕ центра – испред главне речи: нова књига о шаху · ОДРЕДБЕ/ДОПУНЕ центра – иза главне речи: нова књига о шаху  ИМЕНИЧКЕ СИНТАГМЕ су синтагме чији је центар именица, а за чије се зависне конституенте употребљава заједнички назив АТРИБУТИ Широка пољана иза наше куће Стара кућа на периферији  Према саставу и облику конституентске јединице атрибути се могу поделити на 3 ужа типа: 57

1. КОНГРУЕНТНИ (ПРИДЕВСКИ) АТРИБУТИ  придевске јединице (придеви, придевске синтагме, придевске заменице, редни бројеви) чији се садржај приписује именичком појму означеном центром синтагме, при чему се то приписивање формално обележава конгруенцијом у роду, броју и падежу добра/врло добра/њена/прва књига књига добра за опуштање  Сваки тип придевских речи има специфичну улогу у формирању значења именичке синтагме:  каратеризовање именичког појма – већина придева, нарочито описни  идентификовање именичког појма – прави присвојни придеви и присвојне заменице Ове разлике у функцији и значењу конгруентних атрибута одражавају се и у карактеру везе са именичким појмом; у зависности од карактера те везе (да ли је тешња или пак мање тесна) одређује се распоред конгруентних атрибута 2.

ПАДЕЖНИ АТРИБУТИ  именице и именичке синтагме у неком зависном падежу, са или без предлога 58

 врсте: 1) падежни атрибути са ПРИДЕВСКИМ ЗНАЧЕЊЕМ  исказују садржај који се приписује именичком појму као квалификација или конкретизација припадања  одговарају на питања какав?, од чега?, чији?, које врсте? џемпер сиве боје, жена риђе косе, ташна од коже, књига Тање Петровић 2) падежни атрибути са ПРИЛОШКИМ ЗНАЧЕЊЕМ  атрибути са значењем места, времена, начина, узрока, циља... који се везују за глаголске и сличне именице одлазак у природу, састанак у суботу, вожња аутобусом, радост због победе, књига на столу... у наведеним примерима функцију падежног атрибута с прилошким значењем врши именица, али је могу вршити и прилози, пре свега за место и време – путовање наниже 3) РЕКЦИЈСКИ ПАДЕЖНИ АТРИБУТИ  допуњавају именицу показујући са чиме је повезано њено релационо значење страх од летења, оданост идеалима, сећање на минула времена 59

3. 

 

 У ком ће се зависном падежу и са којим ће предлогом стајати рекцијски падежни атрибут зависи од рекције именице која се допуњава АТРИБУТИВИ Нарочити тип одредбе именица којима се врши директно приписивање садржаја именице или именичке синтагме центру синтагме птица селица, пшенице белице, камена темељца... Атрибутивом, тј. другом именицом у низу сужава се значење ценра синтагме Обележја везе квалификативне именице са именицом коју квалификује: 1) РАСПОРЕД – стоји ИЗА центра 2)ПОДУДАРАЊЕ У ПАДЕЖУ И БРОЈУ (због тога зависни конституент може стајати и у номинативу који је назависни падеж)

 Врсте атрибутива: 1) Титуле, називи сродства и друге квалификације које се исказују именицама распоређеним иза имена, презимена, назива занимања и сл. господин Никола, господин директор, професор Петровић, баба Вишња... (у неким случајевима квалификативна именица се не мења, па се између ње и 60

главне именице у зависном падежу пише цртица: Баба-Мара, баба-Маре, баба-Мари...) 2) Називи књига, часописа, уметничких дела, удружења, различитих институција и сл. роман Беснило, новине Политика, хотел Москва...  Функцију атрибутива може вршити и зависна реченица: човек кога смо упознали – наредба да се креће

19. Придевске и прилошке синтагме  Најчешће се формирају од ОПИСНИХ ПРИДЕВА и ПРИЛОГА ЗА НАЧИН, који су већином изведени од описних придева, те од ПРИЛОГА ЗА КОЛИЧИНУ То су квалификативне речи којима се исказују карактеристике именичких, односно глаголских појмова, и то карактеристике које се углавном могу јављати у различитом степену (интензитету)  Главна средства за прецизирање степена дате особине су:

61

1.ПРИЛОЗИ ЗА МЕРУ, те НАЧИНСКИ ПРИЛОЗИ који унутар синтагме врше функцију одредбених речи, односно зависних чалнова врло добар (човек) врло добро (говори француски) 2.Пошто квалификативне речи показују особине променљивог интензитета, оне се могу поредити, па представљају поредиве речи Други начин карактерисања њиховог значења јесте УПОТРЕБА ПОРЕДБЕНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ, која може илустровати: 1) ПОРЕЂЕЊЕ ПО ЈЕДНАКОСТИ, чији су елементи:  Квалификативна реч у позитиву  Појам са којим се пореди: именички конституент у облику:  НОМИНАТИВА коме претходи поредбени везник КАО брз/брзо као муња  предлошко-падежне конструкције ПОПУТ + ГЕНИТИВ брз/брзо попут муње 2) ПОРЕЂЕЊЕ ПО НЕЈЕДНАКОСТИ, чији су елементи:  Квалификативна реч (придев или прилог) у компаративу  Појам са којим се пореди: именички конституент исказан конструкцијама:  ОД + ГЕНИТИВ: бржи/брже од муње

62

 НЕГО + НОМИНАТИВ: бржи/брже него муња а који има функцију обавезне поредбене допуне  У придевским и прилошким синтагмама јављају се и други зависни конституенти: 3.ИМЕНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ У ЗАВИСНОМ ПАДЕЖУ, односно предлошко-падежној конструкцији смешан до суза, весео због успеха далеко од града, заједно са сестром Када придев, односно прилог показују неку релацију између центра синтагме и зависног члана исказаног именичким појмом, зависни конституент се исказује РЕКЦИЈСКОМ ДОПУНОМ, чији конституентски облик зависи од рекције датог придева, одн. прилога достојан некога/нечега, поносан на некога/нешто (поступити) различито од некога/нечега, сагласно са нечим 4. Зависни конституенти ових синтагми могу се исказати и ЗАВИСНОМ КЛАУЗОМ свестан да је погрешио

20. Партитивне и паукалне синтагме  ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ 63

 синтагме чији је центар ПАРТИТИВНА РЕЧ, односно реч са партитивним (деоним) значењем; то може бити: 1) ПАРТИТИВНА ИМЕНИЦА, тј. именица која означава део или скуп парче хлеба, неколицина људи 2) БРОЈНА РЕЧ, тј. ОСНОВНИ БРОЈ (изузев бројева један, два, три, четири) пет столица, седам патуљака, хиљаде година 3) ЗБИРНИ БРОЈ или БРОЈНА ИМЕНИЦА НА -ИЦА петоро деце, петорица ученика 4) ПРИЛОГ ЗА КОЛИЧИНУ – много ученика, доста времена  На синтаксичком плану партитивна реч је центар синтагме који захтева ПАРТИТИВНУ ДОПУНУ, односно именички конституент у облику партитивног генитива  На семантичком плану важнија је именица/именичка синтагма у партитивном генитиву, јер се њоме исказује појам о коме је реч, што утиче на конгруенцију  Према врсти партитивне речи, партитивне синтагме се деле на: 1. ИМЕНИЧКЕ ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ – векна белог хлеба 2. БРОЈНЕ ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ – десет девојака 3. ПРИЛОШКЕ ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ – много нових идеја 64

 ПАУКАЛНЕ СИНТАГМЕ  Синтагме са паукалним значењем, односно синтагме чији је центар ИМЕНИЦА У ОБЛИКУ ПАУКАЛА ПАУКАЛ (ОБЛИК НА -А) је, по пореклу, остатак старе двојине који данас означава мали број, тј. малину (2-4) То је заправо варијанта номинатива, акузатива и вокатива множине именица мушког и средњег рода, која се употребљава када уз именицу стоји број два, три или четири  Центар паукалне синтагме је ИМЕНИЦА, док су зависни чланови ових синтагми БРОЈЕВИ два, оба, обадва, три, четири, са функцијом конгруентних паукалних атрибута: два нова писма, двају седих стараца (број два/оба/обадва/три/четири је по својим граматичким особинама придевска реч која конгруира са именицом уз коју стоји)  Данас се паукалне синтагме све ређе мењају по падежима, нарочито када су употребљене са предлозима  21. Апозитивне одредбе: апозитив и апозиција  Апозитивне одредбе (lat. аpponere – додати, приложити) су ИЗДВОЈЕНЕ ОДРЕДБЕ којима се одређени садржај (идентификација,

65

квалификација) директно приписује придевском или именичком појму Марко је разговарао са новим учеником, одличним кошаркашем. Најбољи, Марков, задатак био је награђен. На станици их је чекао Иван, са великим ранцем на леђима.  Такође се могу јавити и уз ПРИЛОШКЕ КОНСТИТУЕНТЕ То је било прекјуче, на Марков рођендан. Овде, у нашој учионици, понекад је врло хладно.  АПОЗИТИВ  Најчешће ПРИДЕВ или ПРИДЕВСКА СИНТАГМА конгруентна у роду, броју и падежу са именичким појмом коме се додаје (ако придев разликује вид, а стоји у номинативу или њему једнаком акузативу, употребљава се само у неодређеном виду) Милан, уморан од пешачења, сео је да се одмори.  Функцију апозитива може вршити и ИМЕНИЦА или ИМЕНИЧКА СИНТАГМА у квалификативном зависном падежу, са или без предлога Јаснина мачка, длаке накострешене од страха, сакрила се под кревет.  АПОЗИЦИЈА 66

 ИМЕНИЦА или ИМЕНИЧКА СИНТАГМА у ИСТОМ ПАДЕЖУ као и члан коме се додаје Београд, главни град Србије, лежи на ушћу две реке. Живео је у Београду, главном граду Србије, до своје треће године.  Значење апозиције може бити: 1) КВАЛИФИКАТИВНО – Марко је разговарао са новим учеником, одличним кошаркашем. 2) ЗНАЧЕЊЕ ДОДАТНЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ, када се управни појам означава на другачији начин Београд, главни град Србије, лежи на ушћу две реке.

 Пошто нису чланови синтагме, већ додате јединице, апозитивне одредбе се у говору издвајају паузама, а у писању зарезима Ова особеност сугерише да је појам на који се апозитивне одредбе односе довољно идентификован без њихове употребе, што показују и следећи примери у којма је субјекатски појам изостављен или изречен енклитичким обликом личне заменице: Уморан од пешачења, сео је да се одмори. Марко ме је, уморног од пешачења, послао да се одморим. 67

 Апозитивне одредбе , нарочито када су употребљене уз субјекатски појам, а стоје испред предиката, могу имати и додатно, УЗРОЧНО ЗНАЧЕЊЕ: Уморан од пешачења, Милан је сео да се одмори. (= Пошто је био уморан од пешачења, Милан је сео да се одмори

22. Конгруенција: општи појмови  КОНГРУЕНЦИЈА (СЛАГАЊЕ) је појава која формално обележава приписивање садржаја придевских речи и глагола именичком, односно заменичком појму Другим речима: Конгруенција означава морфосинтаксичке везе између конгруентне речи/синтагме и именичког конституента који условљава (контролише) избор конкретне вредности конгруентних категорија у синтаксичким конструкцијама (синтагми и реченици)  Елементи конгруенције: 1.КОНГРУЕНТНЕ РЕЧИ – придевске речи и глаголи 2.КОНТРОЛОРИ КОНГРУЕНЦИЈЕ – именице и заменице 3.КОНГРУЕНТНЕ КАТЕГОРИЈЕ: А) придевских речи – род, број, падеж 68

Б) глаголских речи – лице, број (и род)  Типови конгруенције Конгруентност наведених врста речи може бити: 1.ГРАМАТИЧКА КОНГРУЕНЦИЈА, када се слагање врши по облику 2.СЕМАНТИЧКА КОНГРУЕНЦИЈА, када се слагање врши по значењу (остварује се слагањем лексичког садржаја реченичних делова који ступају у међусобне односе и показују смисаоно јасан и логичан исказ који преноси поруку у комуникацији Слагање речи у реченици врши се према њиховом лексичком значењу и према смислу онога што оне самостално и у синтакасичким конструкцијама означавају; таквим везама речи и реченичних делова обезбеђује се семантичка конгруенција, а истовремено са њеним успостављањем међу деловима реченице успоставља се и граматичка конгруенција  Конгруенција придевских речи  Конгруенција чланова именичког конституента остварује се на два начина: 1. КООРДИНИРАЊЕМ НАПОРЕДНОГ ОДНОСА: Милан и Петар читају књигу. Она има уџбеник и приручник. 2. КОНГРУЕНТНИМ ВЕЗАМА ПРИДЕВСКЕ РЕЧИ СА ГЛАВНИМ ЧЛАНОМ СИНТАГМЕ: 69

хладан ветар – хладне струје- хладно поднебље  Конгруентност зависног члана у именичкој синтагми остварује се слагањем у роду, броју и падежу (граматичка конгруенција), као и слагањем у значењу и смислу њених чланова (семантичка конгруенција)  Двојака конгруенција атрибута са именицом јавља се у сладећим случајевима:  уз именице неподударног граматичког и природног рода: велики вођа (једнина, мушки род), велике вође (једнина, женски род)  уз двородне именице:права луталица – прави луталица  уз збирне именице: храбра браћа – драга унучад  уз бројне именице: највреднија тројица  Конгруенција глагола  Глаголски предикат се са субјектом увек слаже у лицу и броју, а у РОДУ само у случајевима када је предикат исказан сложеним глаголским обликом, образованим помоћу радног или трпног глаголског придева Марко студира у Београду. Марко је студирао у Београду, док је Ивана радила у Новом Саду. Обележја конгруенције: 1. ЛИЧНИ НАСТАВАК ЈЕДНИНЕ 2. НАСТАВАК ЗА РОД 70

 Када субјекат садржи више именица различитог рода, тј. када је реч о НАПОРЕДНОЈ СУБЈЕКАТСКОЈ КОНСТРУКЦИЈИ, предикат има облик множине мушког рода: Мој друг и његова сестра су били на летовању. У случајевима када се у напоредној субјектаској конструкцији нађу именице истог рода, предикат са њима конгруира у роду и броју: Мој друг и његов брат су били на мору. Моја другарица и њена сестра су биле на мору. Јарад и јагњад су скакутала ливадом.  У БЕЗЛИЧНИМ РЕЧЕНИЦАМА и РЕЧЕНИЦАМА СА ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ предикат је у неутралном облику, односно у 3. лицу једнине средњег рода Свитало је. Било је кише.  Уз ИМЕНИЦЕ СА НЕПОДУДАРНИМ ПРИРОДНИМ И ГРАМАТИЧКИМ РОДОМ могућа је двојака конгруенција: Одељенски старешина је ушао у разред. – Одељенске старешине су ушле/су ушли у разред. Луталица је отишао/отишла. – Луталице су отишли/отишле.  Уз ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ предикат обично стоји у множини, али се користи и облик једнине Моја унучад су отишла/је отишла на море. 71

 Уз ОСНОВНЕ БРОЈЕВЕ до 4, када стоје уз именице мушког и средњег рода предиакт је у множини Три вола/телета су продата. Уз ОСНОВНЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ БРОЈЕВЕ предиакт стоји у облику једнине, мада се може употребити и облик множине: Пет ученика/ученица је положило пријемни испит.

23. Граматичка и семантичка конгруенција у роду и броју  ГРАМАТИЧКИ И ПРИРОДНИ РОД  У свакој од именских врста речи постоје морфолошке ознаке за род, као граматичку категорију засновану на разлици пола у природи  Граматика српског језика разликује појмове и термине граматички и природни род  ГРАМАТИЧКИ РОД именица је граматичка категорија која се одређује на основу граматичких карактеристика именице, тј. њене деклинације, па су тако:  Именице граматичког мушког рода оне именице чији се номинатив једнине завршава нултим наставком, односно сугласником у терминологији традиционалне граматике (висок)зид, (стари) град, (леп) мушкарац 72

 Именице граматичког женског роде оне именице чији се номинатив једнине завршава наставком –а (наша) кућа, (сува) трава, (млада) жена  Именице граматичког средњег рода оне именице чији се номинатив једнине завршава наставцима –о или –е (њихово) село, (мирно) море, (живахно) дете На основу ове категорије иманице српског језика разврстане су 4 деклинационе врсте: I деклинациона врста: именице мушког и средњег рода II деклинациона врста: именице средњег рода III и IV деклинациона врста: именице женског рода  ПРИРОДНИ РОД ИМЕНИЦА је лексичкосемантичка категорија која има знатне реперкусије на граматички род, а која се одређује на основу значења саме именице:  Природни мушки род имају именице са значењем особа/јединки мушког пола: (његов) отац, (вредан) ученик, (страшан ) лав  Природни женски род имају именице које означавају особу/јединку женског пола: (наша) мајка, (вредна) ученица, (зелена) жаба  Природни средњи род имају именице са значењем младунаца, људских или животињских: (њихово) чедо, (лепо) дете, (жуто) пиле 73

 Између граматичког рода именице и пола њоме означеног бића постоји систематска веза, донекле дефинисана деклинационим врстама именица; међутим, у неким случајевима постоји неслагање између граматичког рода, одређеног према промени именице, и природног рода, одређеног према полу означене јединке  У случајевима неподударања граматичког и природног рода конгруентна реч се може слагати са: 1.Граматичким родом, када говоримо о ГРАМАТИЧКОЈ КОНГРУЕНЦИЈИ, односно о СЛАГАЊУ ПО ОБЛИКУ: 2.Природним родом, када говоримо о СЕМАНТИЧКОЈ КОНГРУЕЦИЈИ, односно СЛАГАЊУ ПО ЗНАЧЕЊУ: Најважнији случај неподударности граматичког и природног рода представљају именице III деклинационе врсте које означавају особе мушког пола; реч је о именицама граматичког женског а природног мушког рода, односно: 1. заједничким именицама типа слуга, судија, газда, војвода... 2.властитим именицама типа Никола, Јовица, Стева, Пера...  У једнини могућа је само семантичка конгруенција Онај судија је дошао. 74

 У множини је заступљенија граматичка конгруенција, мада се слагање може вршити и по значењу Оне судије су дошле. – Они судије су дошли. Поред ова два типа именица, III деклинационој врсти припадају и именице које се односе и на лица мушког и на лица женског пола, типа пијаница, кукавица, скитница, будала, ухода, муштерија... код којих су и у једнини и у множини могућа оба типа конгруенције, када је њима означена особа мушког пола: Она пијаница је дошла. – Оне пијанице су дошле. Онај пијаница је дошао. – Они пијанице су дошли.  ГРАМАТИЧКИ И РЕАЛНИ БРОЈ  Поред граматичког броја, који зависи од облика именица, за конгруенцију је у неким случајевима важан и РЕАЛАН БРОЈ, заснован на броју означених појмова  Неподударање ове две категорије карактеристично је пре свега за оне збирне именице које се употребљавају и као суплетивна множина (деца, браћа, чељад, унучад, пилад...) Збирне именице имају само облике једнине, а означавају скуп појмова, тј. више појмова узетих као целина; неке збирне именице, првенствено оне на -ад функционишу и као множински облик одговарајућих именица 75

које немају облик системске множине (дете, брат, чељаде, унуче, пиле...), те су стога бројиве (петоро деце, троје чељади...)  За конгруенцију је битно да су овакве збирне именице по граматичком броју у једнини, али им је реални број множина  Конгруенција: 1. ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ које се мењају по ЈЕДНИНИ III ВРСТЕ, типа деца, браћа  Атрибут се слаже по облику, као и део предиката који разликује род и стоје у једнини женског рода  Део предиката у личном облику конгруира по значењу, дакле стоји у множини Сва деца су дошла. – Она браћа су певала. Исти је случај и са иманицама ГОСПОДА, ВЛАСТЕЛА(Та господа иду на пријем.), осим у случајевима када су употребљене као праве збирне именице, када и глагол у личном облику стоји у једнини: У том друштву властела живи удобно. 2.ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ НА –АД, које се мењају по ЈЕДНИНИ IV ВРСТЕ, типа чељад:  Атрибут и део предиката који разликује род слажу се по облику (једнина, женски род)  Глагол у личном облику се може слагати и по облику и по значењу Сва чељад је дошла/су дошла. 76

24. Конгруенција са партитивним и паукалним синтагмама  При слагању конгруентних речи са партитивним и паукалним синтагмама у функцији субјекта јавља се неколико типова конгруенције  ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ  Главна карактеристика овог типа синтагми јесте неподударност њихове синтаксичке структуре и значења (центар синтагме је број, али је за значење саме синтагме битна именица у функцији допуне), из чега проистиче ПРАВИЛНОСТ УПОТРЕБЕ ОБА ТИПА КОНГРУЕНЦИЈЕ  Партитивне синтагме са НЕПРОМЕНЉИВИМ ОСНОВНИМ БРОЈЕВИМА, односно ПРИЛОЗИМА ЗА КОЛИЧИНУ мало, много, неколико...  Граматичка конгруенција: пошто су у питању непроменљиви бројеви, који за конгруенцију представљају непроменљиве речи , конгруентне речи стоје у ЈЕДНИНИ СРЕДЊЕГ РОДА Пет људи/жена/писама је дошло. Неколико људи/жена/писама је дошло.

77

 Семантичка конгруенција: будући да број увек означава више од једног појма јавља се МНОЖИНА, а род одговара роду именице: Оних пет људи су дошли. – Оних пет жена су дошле. Оних неколико писама су дошла. Атрибут се слаже са именицом по значењу, док је у предикату могуће слагање и са именицом и са бројем/прилогом и по облику и по значењу  Партитивне синтагме са ЗБИРНИМ БРОЈЕВИМА  Граматичка конгруенција: конгруентне речи стоје у облику ЈЕДНИНЕ СРЕДЊЕГ РОДА, а предикат конгруира са бројем Оно двоје деце је дошло.  Семантичка конгруенција: када су збирне именице допуњене именицом која означава лица различитог пола, предикат се слаже са именицом по облику и по значењу Двоје ученика је дошло. – Двоје ученика су дошли.  Партитивне синтагме са БРОЈНИМ ИМЕНИЦАМА НА -ИЦА (именице природног мушког рода с реалним бројем множине, које се мењају по III деклинационој врсти, а имају граматички женски род у једнини)  Атрибут је обавезно у ЖЕНСКОМ РОДУ, дакле граматички конгруира са обликом бројне именице 78

 Део предиката у личном облику семантички конгруира са синтагмом  Део предиката који разликује род слаже се са бројном именицом и по облику и по значењу Она двојица ученика су дошла/дошли.  ПАУКАЛНЕ СИНТАГМЕ  Паукалне синтагме са именицама мушког рода одликују се обликом на –а, па би, по граматичком слагању, атрибут и део предиката који разликује род такође требало да стоје у облику паукала, док би, по семантичком слагању, требало да се јави облик множине мушког рода Она два/оба/обадва/три/четири човека су дошла/дошли. Конгруентни атрибут слаже се по облику Део предиката који разликује род слаже се по значењу Део предиката у личном облику слаже се и по облику и по значењу  Када је у паукалним синтагмама употребљена именица женског рода који нема посебан облик за паукал конгруенција се врши на уобичајен начин, илустрован примером: Оне две жене су дошле.  Када су упитању именице средњег рода, паукални облик и облик множине средњег рода формално се подударају: 79

Она три писма су стигла.

25. Традиционални и структуралистички приступ анализи сложене реченице  Традиционални приступ  основна подела реченица јесте по саставу; по том критеријуму реченице се деле на: 1.просте - оне које имају само један предикат, а које се деле на: 1) просте-непроширене имају само субјекат и предикат 2) просте- проширене - имају још неки члан 2.сложене - које настају „када се две или више простих или простих проширених реченица, од којих свака изражава по једну мисао, међусобно тако повежу да чине једну целину“ Сложене реченице даље се деле на: 1) независносложене – сложене реченице састављене од две или више простих или простопроширених реченица стоје у напоредном односу; у анализи, независносложене реченице деле се на две или више независних реченица 2) зависносложене – сложене реченице које се састоје од главне (управне) реченице и реченице која је допуњава или одређује, те стоји у зависном односу према управној реченици; у анализи, зависносложене 80

реченице деле се на главну/управну и споредне/зависне (критеријум поделе је однос међу реченицама које сачињавају сложену реченицу, а који може бити напоредан / независан или зависан)  Термином независне реченице, дакле, означавају се („просте“) реченице унутар сложене које су међусобно независне. У складу с тим теоријским приступом, у школској пракси сложене реченице се усправним цртама деле на „просте“. Тако би се, на пример, реченица Док му је говорио, дечак га је гледао право у очи и пас га је разумео анализирала на следећи начин: Док му је говорио, / дечак га је гледао право у очи / и пас га је разумео. (Термином везник имплицира се управо овакав приступ, јер се подразумева да се „просте“ реченице везују једна за другу – независно од тога у каквом су међусобном односу (да ли су напоредне или је једна подређена) Структуралистички приступ  термин реченица има два значења: 1.означава комуникативно-синтаксичку целину која се у говору обележава интонацијом, а у писању великим словом на почетку и одговарајућим знаком интерпункције на крају – то је комуникативна реченица; 81

2.означава синтаксичку јединицу која је организована око предиката – то је предикатска реченица. Предикатске реченице подељене су по функцији, и том критеријуму, оне могу бити: 1) независне, које имају комуникативну функцију (њима се обавештава, пита, заповеда итд.); пошто представљају завршену, целовиту поруку, могу да стоје саме 2) зависне, које имају функцију члана, конституента неке више јединице, било да је виша јединица независна реченица, нека друга зависна реченица или чак синтагма (та је функција, дакле, конституентска); оне не представљају завршену поруку и зато не могу да стоје саме Термин независна реченица, дакле, сад је стекао сасвим другачије значење. Са гледишта структуре, зависна реченица нема никакав посебан статус у оквиру независне, него је њен члан као и сваки други  Комуникативне реченице деле се по саставу на: 1.комуникативно просте – које се састоје од једне независне реченице 2.комуникативно сложена, која се сатоји од две или више независних реченица, а које се могу поделити усправним цртама на делове – на независне предикатске реченице: Док му је говорио, дечак га је гледао право у очи / и пас га је разумео. 82

 У оквиру овог приступа, између напоредних и зависних везника постоји суштинска разлика: напоредни везници – којима се у напоредни однос могу стављати не само независне реченице него и зависне, као и синтагме и речи – у правом смислу речи „повезују“ те јединице; зависни везници пак стоје на почетку зависних реченица, тј. припадају им, и одређују њихово значење.  Ниједан приступ није случајан ни произвољан, него оба полазе од одређене особине реченице: први има у виду њену линеарну оствареност („протегнутост“ у времену – ако је у питању говор, одн. у простору – ако је у питању писање); други има у виду њену структуру, њено хијерархијско устројство  У вези са структуром реченице, у оквиру традиционалног приступа постоји један проблем: иако се каже се да су зависне реченице одредбе или допуне „главних“, сматра се да се зависне реченице везују за главну. Међутим, свака одредба и допуна припада реченици чија је одредба или допуна. То, онда, мора важити и за саму зависну реченицу. У том случају, она се не може у исто време и везивати за „главну“ и бити њен део. Другим речима, тзв. управна реченица уопште није реченица – у том смислу што није цела. Она у неким случајевима и не може да постоје без зависне реченице – најчешће онда кад је зависна реченица њена допуна или субјекат: 83

Марко је рекао да ће доћи. – *Марко је рекао. Ко рано рани, две среће граби. – *Две среће граби. Али чак и ако може да стоји сама, она није потпуна, јер зависна реченица представља њен део – понекад и њен информативно најважнији део

26. Зависне реченице: конституентске вредности, обележја, корелативи  Систем предикатских реченица је комплексан систем који образују различите врсте предикатских реченица, тј. реченица формираних од глагола у личном (финитном) облику употребљеног у функцији предиката, а које могу бити: 1.НЕЗАВИСНЕ – реченице које означавају неку ситуацију али тако да се тим означавањем постигне неки комуникативни циљ; будући да се њима реализује нека комуникативна функција оне могу бити самостално употребљене 2.ЗАВИСНЕ – реченице које имају конституентску вредност унутар више јединице: независне реченице, зависне реченице или синтагме Оба наведена типа предикатских реченица образују властите подсистеме унутар система предикатских реченица – систем зависних, тј. систем независних реченца.  ЗАВИСНЕ (СУБОРДИНАРНЕ, ХИПОТАКСИЧКЕ) РЕЧЕНИЦЕ су предикатске реченице које имају 84

конституентску функцију, односно које представљају саставни део више јединице, па нису довољне да саме образују комуникативну реченицу.  СИСТЕМ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА представља скуп типизираних врста зависних реченица; састоји се од следећих типова: 1. ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Иван ми је јавио да ће Марко доћи. 2. ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Ко ти је то рекао, сигурно је слагао. 3. МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Ниче где га не сеју. 4. ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ – Када Марко буде дошао, ићи ћемо у биоскоп. 5. УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Пошто га је болела глава, није дошао. 6. УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Ако Марко буде дошао, одвешћу га у биоскоп. 7. ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Доћи ће иако се разболео. 8. НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Марко је дошао да види баку. 9. ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Гледао нас је као да нас први пут види. 10. ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Марко је тако брзо стигао да смо се сви зачудили. (у оквиру наведених врста постоје ужи, конкретни типови) Свака од наведених врста зависних предикатских реченица има своје одређено значење и са њиме повезане конституентске функције, као и посебна обележја која је разликују од других 85

типова, а која обухватају зависне везнике, речце, упитно-односне заменице, прилоге, као и глаголске облике  Конституентске вредности  Постоје 3 типа конституентских вредности: 1.ИМЕНИЧКА ВРЕДНОСТ – изричне реченице (најчешће објекат) и именске односне реченице (субјекат и објекат) 2.ПРИДЕВСКА ВРЕДНОСТ – придевске односне реченице, са функцијом атрибута или апозитивне одредбе 3.ПРИЛОШКА ВРЕДНОСТ – остали наведени типови предикатских реченица, са најчешћом функцијом одредбе  Обележја зависних реченица Конкретни тип зависне реченице обележен је, пре свега, помоћним речима и изразима или речима које имају помоћну функцију Овакве речи називају се СУБОРДИНАТОРИ, будући да показују зависни карактер реченица Субординатори: 1. ЗАВИСНИ ВЕЗНИЦИ и ВЕЗНИЧКИ СПОЈЕВИ да, кад, док, пошто, чим, јер, ако, иако, мада, како... пре него што, након што, као што, него што, него да... 2. ВЕЗНИЧКИ ИЗРАЗИ из разлога што, у случају да, под условом да, с обзиром (на то) што... 3. РЕЧЦЕ СА ФУНКЦИЈОМ ВЕЗНИКА 86

ли, да ли , нека 4. ОДНОСНЕ И УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ и ПРИЛОЗИ ко, шта, који, какав, колики, чији... где, куда, како, одакле, докле, откад, докад, колико... У појединим типовима зависних реченица (вољне, условне, намерне) важан је и ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК  Корелативи зависних реченица Корелативи су упућивачке (деиктичке) речи чијом се факултативном употребом може ПОЈАЧАТИ и ИСТАЋИ ВЕЗА више јединице и зависне реченице; то су облици показних заменица и прилога који одговарају значењу и функцији зависне реченице: Утакмица се завршила (онако) како се и очекивало. Дошао је (онај) човек о коме смо разговарали. Кад га упознаш, (тад) ћеш променити мишљење о њему. Пошто није пунозначна реч корелатив стиче значење ,,споља'' – било из ванјезичке ситуације, било из језичког контекста: Милан станује тамо. (праћено гестом којим се упућује на неки елемент ванјезичке ситуације) Милан станује тамо где је и раније становао. Семантичка веза корелатива и зависне реченице осликава се и на синтаксичком плану, када ова два елемента чине синтагму у којој је

87

корелатив главна реч, а зависна реченица његова одредба: Милан станује тамо где је и раније становао. Овакве синтагме специфичне су по томе што се из њих може изоставити центар, односно корелатив, управо због тога што није пунозначна реч: Милан станује где је и раније становао. Да зависна реченица чини синтаксичку целину с корелативом, најбоље се види у синтагмама са последичним реченицама као последичним допунама корелативу, када се корелатив не може изоставити: Она пева тако да сви воле да је слушају. Са корелативима су сродне: 1) ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ којима се супституише претходно издвојена именичка зависна реченица која се односи на особу Ко другоме јаму копа, (он) сам у њу пада. 2) ИМЕНИЧКИ УПОТРЕБЉЕНЕ ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ у једнини средњег рода којима се упућује на изричну реченицу у ширем смислу Да ли је Марко купио нова кола, (то) нико није знао. Дискутовали су о томе да ли је Марко заслужио награду. Употреба оваквих корелатива нарочито је важна у случајевима илустрованим другим примером, где се падежним обликом или предлошко88

падежном конструкцијом прецизира улога садржаја зависне реченице у оквиру више конструкције Корелативи су важни и за интерпункцију – ако у реченици или синтагми постоји корелатив који показује да следи зависна реченица, или ако се такав корелатив уопште може додати зависна реченица је тесно везана за вишу јединицу и не сме се одвајати запетом  Интерпункција у зависносложеним реченицама Иако има функцију конституента више јединице (зависносложене реченице) зависна реченица се осећа као посебна целина унутар целине, што се нарочито уочава тамо где се зависна клауза издваја запетама или паузама као њен засебан сегмент 1) ИЗДВАЈА СЕ ЗАПЕТАМА: 1.зависна реченица у ИНВЕРЗИЈИ Када је завршио посао, Зоран је кренуо кући. 2.Зависна реченица УМЕТНУТА између делова више реченице Зоран је, кад је завршио посао, кренуо кући. 3.Зависна реченица ДОДАТА ЦЕЛОЈ претходној реченици Марко је добио награду, што је све обрадовало. 2) МОЖЕ се издвојити ЗАПЕТАМА одредбена зависна реченица: Зоран је пошао кући (,) када је завршио посао. 89

3) НЕ ОДВАЈА се ЗАПЕТАМА допунска зависна реченица која је тесно повезана са претходним делом реченице: Марко је рекао да иде у биоскоп.

27. Изричне реченице  ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ (у ширем смислу) су врста зависних предикатских реченица којима се изриче садржај неке ситуације означене глаголом, што им даје именичку конституентску вредност  ТИПОЛОГИЈА У оквиру изричних реченица у ширем смислу разликују се 3 ужа типа: 1.ДЕКЛАРАТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ (изричне реченице у ужем смислу)  Зависне предикатске реченице којима се само изриче садржај неке ситуације Марко је рекао да ће доћи.  Граматичка обележја: 1) ВЕЗНИК ДА: Марко је причао да се лепо провео на летовању. 2) ВЕЗНИК КАКО, који може бити:  синониман са везником да: Марко је причао како се лепо провео на летовању.

90

 додати нијансу новог значења уз глаголе опажања, када се жели истаћи да је опажање усмерено на ток радње: Марко је чуо како се неки људи свађају. 2. ЗАВИСНО-УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ  Реченице које имају облик, али не и функцију упитних реченица, а које допуњују глаголе:  тражења информације: питати, размишљати...  пружања информације: рећи, саопштити, јавити...  стицања и поседовања информације: (са)знати, чути... Питала/Рекла/Чула сам шта се десило.  Обележја: 1) УПИТНЕ РЕЧЦЕ ДА ЛИ и ЛИ, када је информационо тежиште зависно-упитне реченице сама реализација њоме означене ситуације: Иван је питао да ли је Марко добио награду. 2) УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ и ПРЕДЛОЗИ (ко, шта, који; где, када, како), када се истиче садржај неког дела реченице: Зоран је рекао ко је добио награду. Зоран је сазнао зашто је Марко добио награду.

91

И у декларативним, и у зависно-упитним изричним реченицама глаголска времена се употребљавају РЕЛАТИВНО, и то у односу на временску ситуацију виче реченице. 3. МОДАЛНЕ (ВОЛУНТАТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ  Изричне реченице модалног карактера, тј. реченице које не означавају реалну ситуацију, већ ситуацију чија се реализација наређује, жели, планира и сл, а којима се најчешће, допуњују модални глаголи (глаголи који показују лични став према реализацији радње):  Глаголи који изражавају заповест, захтев, молбу – наредити, заповедити, захтевати, тражити, молити, предлагати... од којих настају ИМПЕРАТИВНЕ ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ: Захтевао је да му вратим књигу.  Глаголи који означавају жељу – желети, жудети, волети... од којих настају ЖЕЉНЕ ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ: Желим да идем на одмор.  Други модални глаголи – намеравати, планирати, настојати, покушавати... Покушала сам да му објасним задатак из математике.  Обележја: 1) ВЕЗНИК ДА + ПРЕЗЕНТ: Марко ми је рекао да му вратим књигу. 92

2) РЕЧЦА НЕКА, ако се ради о лицу које не учествује у комуникацији: Марко је поручио Ивану нека му врати књигу.  Синтаксичке функције изричних реченица 1. Најважнија синтаксичка функција изричних реченица је ДОПУНСКА ФУНКЦИЈА, првенствено функција ИЗРИЧНОГ ПРАВОГ ОБЈЕКТА, уз глаголе:  МИШЉЕЊА: Иван је мислио да је Марко отишао кући.  ГОВОРЕЊА: Иван је рекао да је Марко отишао кући.  ОПАЖАЊА: Иван је видео да је Марко отишао кући.  ОСЕЋАЊА: Иван је желео да оде кући. 2. Функција НЕПРАВОГ ОБЈЕКТА, уз глаголе са непрелазном рекцијом Размишљао је (о томе) да оде кући. Помирио се (са тим) да нигде неће отићи. 3. Функција ИЗРИЧНОГ АТРИБУТА у именичкој синтагми захтев да се књиге врате у библиотеку жеља да оде на одмор 4. ДОПУНСКИ ЧЛАН ПРИДЕВСКЕ СИНТАГМЕ свестан да је погрешио уверен у то да је закаснио 5. Функција СУБЈЕКТА Да се крене у шест сати, (то) свима одговара. 93

Саопштено је да у петак неће бити наставе.  Управни и неуправни говор Основна функција изричних рееченица је да пренесу садржај управног говора, што показују следећи примери: Марко је рекао Ивану: ,,Доћи ћу сутра код тебе''. Марко је рекао Ивану да ће следећег дана доћи код њега. НЕПОСРЕДНИ (УПРАВНИ, ДИРЕКТНИ) ГОВОР говор се наводи дословно, репродуковањем одређене комуникативне реченице, стављене у наводнике, док су подаци о комуникативном акту исказани посебном реченицом која служи као оквир за навођење говора (први пример) ПОСРЕДНИ (НЕУПРАВНИ, ИНДИРЕКТНИ) ГОВОР – говор се наводи као садржај акта говорења означеног вишом јединицом а исказаног изричном реченицом онога типа који одговара комуникативној функцији, нпр. обавештење је исказано декларативном реченицом (други пример) Различити типови изричних реченица одговарају различитим комуникативним функцијама:  ОБАВЕШТЕЊЕ → ДЕКЛАРАТИВНА ИЗРИЧНА РЕЧЕНИЦА  ПИТАЊЕ → ЗАВИСНО-УПИТНА РЕЧЕНИЦА  ЗАПОВЕСТ → ИМПЕРАТИВНА ИЗРИЧНА РЕЧЕНИЦА  ЖЕЉА → ЖЕЉНА ИЗРИЧНА РЕЧЕНИЦА 94

 Интерпункција Ако изрична реченица стоји на почетку реченице, по правилу о инверзији одваја се запетом Да је Иван добар друг, то сви знају. Ако изрична реченица стоји на крају реченица, она се као допунска реченица не одваја запетом Иван је рекао да ће доћи.  Уколико у овим случајевима изостане зависни везник правопис налаже стављање двотачке на његово место Иван је рекао: доћи ће.

28. Односне реченице  ОДНОСНЕ (РЕЛАТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ су зависне предикатске реченице чији се садржај односи на именички члан главне реченице или пак на целу реченицу Иван има нови рачунар који је поклон од његових родитеља. Ко рано рани две среће граби.  Типологија: 1. ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА ИМЕНИЧКОМ КОНСТИТУЕНТСКОМ ВРЕДНОШЋУ  Реченице које означавају особе, предмете и појаве и које се пре свега употребљавају у типичним именичким функцијама (субјекат, прави објекат) 95

 Обележја: ИМЕНИЧКЕ ОДНОСНЕ ЗАМЕНИЦЕ КО, ШТА/ШТО  Функције: 1) СУБЈЕКАТ: Ко рано рани две среће граби. 2) ПРАВИ ОБЈЕКАТ: Што кажеш да урадиш данас,(то) не остављај за сутра. 3) НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ: Причао је (о ономе) што га је мучило. 4) ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ: Ко рано рани, њему се цео дан спава. 5) АПОЗИТИВ: Марко и Иван су се посвађали, што је све изненадило. Марко и Иван су се помирили, чему су се сви обрадовали. (функцију апозитива врше односне реченице са заменицом што/шта) Функције неправог објекта и логичког субјекта односне реченице са именичком вредношћу врше захваљујући корелативима, односно показним заменицама и прилозима који одговарају значењу и функцији целе зависне реченице  Ове односне реченице неретко се употребљавају везане за одговарајуће именичке заменице и поименичену 96

заменицу СВЕ; ове заменице експлицитно показују природу именичког значења Свако ко је гледао тај филм рекао је да је одличан. Догодило се нешто чему се нисам надао. Јеси ли спремио све што је потребно. 2. ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА ПРИДЕВСКОМ КОНСТИТУЕНТСКОМ ВРЕДНОШЋУ  Зависне релативне реченице чији се садржај приписује именичким појмовима на које се односе  У оваквим односним реченицама постоје 3 типа везе са именичким појмом: 1) Односна реченица се односи на ИДЕНТИТЕТ ИМЕНИЧКОГ ПОЈМА, што се обележава:  ЗАМЕНИЦОМ КОЈИ: Ово је кућа која ми се допада.  ЗАМЕНИЦОМ ЧИЈИ: Ово је младић чију си сестру упознао.  ЗАМЕНИЧКИМ ПРИЛОЗИМА ЗА МЕСТО И ВРЕМЕ ГДЕ, КАДА: То је кућа где смо дуго живели. (=у којој смо дуго живели) То је било оне године када смо се упознали.  ВЕЗНИКОМ ШТО: Додај ми ону књигу што си је јуче купио. 97

2) Односна реченица се односи на КАРАКТЕРИСТИКЕ ИМЕНИЧКОГ ПОЈМА, што се обележава:  ОДНОСНОМ ЗАМЕНИЦОМ КАКАВ: Никада нисам видео (онакав) рачунар какав има Иван. 3) Односна реченица се односи на ОБИМ или ДИМЕНЗИЈЕ ИМЕНИЧКОГ ПОЈМА, и тада се употребљава ЗАМЕНИЦА КОЛИКИ: Дуго нисам видела (онолику) кућу колику они имају.  Функције: Наведени тип односних реченица може се двојако везивати за именичку јединицу: 1.као АТРИБУТ, када значење односне реченице има рестриктивну функцију у односу на именички појам, тј. када служи да се значење именичког појма ограничи и тако идентификује Подигао је (ону) руку у којој је држао телеграм. 2.као АПОЗИТИВ, када садржај односне реченице пружа додатну информацију у вези са именичким појмом коме се додаје Подигао је (десну) руку, у којој је држао телеграм. Разлику између атрибутске и апозитивне употребе односних реченица илуструје: 98

1) МОГУЋНОСТ/НЕМОГУЋНОСТ УПОТРЕБЕ КОРЕЛАТИВА 2) ИНТОНАЦИЈА, односно ИНТЕРПУНКЦИЈА (при атрибутској употреби јавља се корелатив и нема пауза у говору, док се при апозитивној употреби корелатив не јавља али су зарези обавезни) Ова разлика може бити врло важна у поступку интерпретације саме информације: Играчи домаћег тима који су одлично играли испраћени су аплаузом. (аплаузом су испраћени само они играчи који су одлично играли) Играчи домаћег тима, који су одлично играли, испраћени су аплаузом. (сви играчи су одлично играли и сви су испраћени аплаузом)

29. Временске реченице; различита значења зависних реченица с КАД  ВРЕМЕНСКЕ (ТЕМПОРАЛНЕ) РЕЧЕНИЦЕ су зависне предикатске реченице које имају временско значење, те се најчешће употребљавају као ОДРЕДБА ВРЕМЕНА или ОДРЕДБА МЕРЕ ВРЕМЕНА 99

 Обелележја: 1.ВРЕМЕНСКИ ВЕЗНИЦИ кад, док, пошто, чим, откад, откако 2.ВЕЗНИЧКИ СПОЈЕВИ након што, тек што, само што, пре него/но што  ШТО, ТЕК ШТО – значење временске реченице једва је започело када се јавила неочекивана ситуација означена вишом реченицом  ЧИМ – значење непосредне постериорности  Временске реченице имају 2 основна прилошка значења: 1. ВРЕМЕНСКО ЗНАЧЕЊЕ У УЖЕМ СМИСЛУ (право временско значење)  одређује време реализовања ситуације означене вишом реченицом, па се могу формулисати као одговор на питање КАД?  У оквиру овог значења разликују се 3 временска односа реализовања ситуације више реченице према реализовању ситуације означене временском реченицом: 1) ИСТОВРЕМЕНОСТ (СИМУЛТАНОСТ)  Обележја: везници КАД и ДОК Кад сам се враћао кући, купио сам новине. Док смо се шетали, срели смо старог друга. 2) ПОСТЕРИОРНОСТ 100

2.

 Ситуација исказана вишом реченицом реализује се НАКОН реализације ситуације означене временском реченицом (ситуација временске р. → ситуација више р.)  Обележја: КАД, ПОШТО, ЧИМ, НАКОН/ТЕК/САМО ШТО Кад сам завршио посао, отишао сам у шетњу. Чим сам изашла из куће, почела је да пада киша. Тек што сам села, неко је покуцао на врата. 3) АНТЕРИОРНОСТ  Ситуација више реченице реализује се ПРЕ реализације ситуације временске реченице (ситуација више р. → ситуација временске р.)  Обележја: 1) ПРЕ НЕГО/НО ШТО: Завршила сам посао пре него што је пао мрак. 2) КАД и ДОК, при чему се антериорност показује другим средствима: речцом ВЕЋ, обликом ПЛУСКВАМПЕРФЕКТА Кад/док сам завршила посао, већ је био пао мрак. ЗНАЧЕЊЕ МЕРЕ ВРЕМЕНА 101

1) Временске реченице са везником ДОК + ГЛАГОЛ НЕСВРШЕНОГ ВИДА  Показују да ситуација више реченице траје исто колико и ситуација означена зременском реченицом (ситуација више р. = ситуација временске р.) Памтићу то док сам жив.  У овим реченицама могу се јавити и везнички спојеви СВЕ ДОК, ДОК ГОД, са функцијом додатног истицања, појачавања 2) Временске реченице са везником ДОК + СВРШЕНИ ГЛАГОЛ У ОДРИЧНОМ ОБЛИКУ  Одређују завршну границу трајања ситуације више реченице Остаћу овде док се Марко (не) врати.  У оваквим реченицама обично се употребљава експлетивна (сувишна) негација која не мења значење реченице  Обележја: ДОК, СВЕ ДОК, ДОК ГОД 3) Временске реченице са синонимним везницима ОТКАД, ОТКАКО  Показују почетну границу трајања ситуације више реченице, или почетну границу периода у коме ће се она реализовати Откад се преселио, ретко га виђам. Откако се преселио, видео сам га само једанпут. 102

 ЗАВИСНЕ КЛАУЗЕ СА ВЕЗНИКОМ КАД Поред временског значења као основног, могу имати и следећа значења: 1.УЗРОЧНО ЗНАЧЕЊЕ, на које указује могућност замене везника кад везником ПОШТО Не могу да радим кад сам болестан. Кад си се најео чоколаде, није ни чудо што не можеш да ручаш. 2.ОДРЕДБА ИМЕНИЧКОГ ПОЈМА у оквиру имплициране односне реченице ...срџба (која се јави) кад се те жеље не испуне 3.ИМЕНИЧКО ЗНАЧЕЊЕ у функцији СУБЈЕКТА, уз предикате виших реченица који значе психолошко стање/расположење, субјективну процену, коментар Смета ми кад ме не слушаш. Лоше је кад се не зна ко је за шта одговоран. (временске реченице се јављају у функцији субјекта јер одговарају на питање Шта?) 4.ЗНАЧЕЊЕ ИЗНЕНАДНЕ ПРЕУРАЊЕНОСТИ из перспективе говорника у приповедању Нисам ни праг од голубарника прекорачила, кад ми је изнад главе прхнула птица. 5.ЗНАЧЕЊЕ НАГЛЕ ПРОМЕНЕ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, односно ПРЕОКРЕТА СИТУАЦИЈЕ Таман смо сишли до потока, кад запуца из шуме. 103

30. Условне реченице  УСЛОВНЕ (КОНДИЦИОНАЛНЕ, ПОГОДБЕНЕ) РЕЧЕНИЦЕ су зависне предикатске реченице којикма се означава услов за реализовање ситуације означене вишом реченицом, па имају функцију ОДРЕДБЕ УСЛОВА  Обележја: 1.везници АКО, УКОЛИКО, КАД, ДА 2. глаголски облик  Важна карактеристика ових реченица, као и читаве зависносложене реченице, јесте да су МОДАЛНЕ, јер означавају хипотетичку ситуацију  Типологија: I. Према остварљивости услова, условне реченице се деле на: 1. РЕАЛНЕ УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ  Означавају услов који је реалан и остварљив, тј. реализација таквог услова, иако неизвесна, може се реално очекивати Ако добијем премију, купићу ауто. Уколико будем добио премију, купићу ауто. Добијем ли премију, купићу ауто.  Обележја: везници АКО и УКОЛИКО речца ЛИ 2. ПОТЕНЦИЈАЛНЕ УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ

104

 Означавају услов који је остварљив, али не и актуелан, или је његово остварење мало вероватно Кад бих добио премију, купио бих ауто. Да добијем премију, купио бих ауто.  Обележја: Везник ДА + ПОТЕНЦИЈАЛ/ПРЕЗЕНТ глагола СВРШЕНОГ ВИДА  Ове реченице имају изразито хипотетичан карактер, тј. карактер претпоставке, а не прогнозе исхода, што се огледа у употреби потенцијала у вишој реченици 3. ИРЕАЛНЕ УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ  Означавају услов који је иреалан, односно који не постоји и није постојао, те се њима износи контрафактуална претпоставка – претпоставка супротна стварним чињеницама Да имам/Кад бих имао ауто, не бих играо на лутрији. Да сам добио премију, купио бих ауто.  Обележја иреалних условних реченица: Везник ДА + ПРЕЗЕНТ глагола НЕСВРШЕНОГ ВИДА Везник КАД + ПОТЕНЦИЈАЛ глагола НЕСВРШЕНОГ ВИДА Везник ДА + ПЕРФЕКАТ ПОТЕНЦИЈАЛ у вишој реченици II. Према времену важења услова, услови исказани условним клаузама деле се на: 105

1. САДАШЊИ УСЛОВ 2. БУДУЋИ УСЛОВ 3. ПРОШЛИ УСЛОВ 4. СВЕВРЕМЕНСКИ УСЛОВ У РЕАЛНИМ РЕЧЕНИЦАМА могу се јавити: 1) БУДУЋИ УСЛОВ (презент/футур други): Ако добијем/будем добио премију, купићу ауто. Као подврста будућег услова издваја се ЕВЕНТУАЛНИ БУДУЋИ УСЛОВ – употребом потенцијала сугерише се мала вероватноћа остваривања услова: Ако би ме неко тражио, зови ме! (: реални будући услов: Ако ме неко буде тражио, зови ме!) 2) САДАШЊИ УСЛОВ (презент) Ако је Марко у школи, пренећу му поруку. 3) ПРОШЛИ УСЛОВ (перфекат) Ако си заборавио карте, мораћемо да се вратимо по њих. Као подврста прошлог услова употребљеног у реалним условним реченицама јавља се ПРОШЛИ РЕЗУЛТАТИВНИ УСЛОВ који означава битно стање настало извршењем радње глагола у перфекту које траје и у садашњости: Ако је Марко дошао у школу, пренећу му твоју поруку. 4) СВЕВРЕМЕНСКИ УСЛОВ (квалификативни презент) Када се гвожђе загрева, оно се шири. 106

У ПОТЕНЦИЈАЛНИМ РЕЧЕНИЦАМА може се јавити БУДУЋИ УСЛОВ Кад бих добио премију, купио бих ауто. Да добијем премију, купио бих ауто. У ИРЕАЛНИМ РЕЧЕНИЦАМА може се јавити: 1) САДАШЊИ УСЛОВ (презент) Да имам ауто, не бих играо на лутрији. 2) ПРОШЛИ УСЛОВ (перфекат) Да сам добио премију, купио бих ауто. МОТИВАЦИОНЕ РЕЧЕНИЦЕ – Ако већ нећеш да радиш, немој бар другима да сметаш.

31. Узрочне реченице; допусне реченице  УЗРОЧНЕ (КАУЗАЛНЕ) РЕЧЕНИЦЕ су зависне предикатске реченице са узрочним значењем које се употребљавају као ОДРЕДБА УЗРОКА Обележја: 1.узрочни везници ЈЕР, КАКО, ШТО, ПОШТО 2.везнички спојеви ЗАТО ШТО, СТОГА ШТО, БУДУЋИ ДА Нисам изашла напоље јер пада киша. Пошто пада киша, нећу изаћи напоље. Наљутио се што га нису звали. (неформални стил) Врати ми белешке зато што спремам испит. Како нисмо имали друго решење, прихватили смо његов предлог. Купили смо јој цвеће будући да нисмо имали више новца. 107

 ДОПУСНЕ (КОНЦЕСИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ су зависне предикатске реченице са допусним значењем, тј. реченице које показују да се ситуација означена вишом реченицом остварује упркос ономе што значи зависна реченица; другим речима, ситуација зависне клаузе представља сметњу за реализацију више реченице, али се она ипак реализује Врше функцију ДОПУСНЕ ОДРЕДБЕ Обележја: 1.везници ИАКО, МАДА, ПРЕМДА 2.везнички изрази УПРКОС ТОМЕ ШТО, И ПОРЕД ТОГА ШТО 3.кохезивна речца ИПАК, која стоји иза допусне клаузе и истиче њену смисаону везу са вишом реченицом Иако је пожурио, (ипак) није стигао на време. Мада је био болестан, дошао је у школу. Било је хладно премда је сијало сунце/упркос томе што је сијало сунце. Пошто између ситуације допусне клаузе и више реченице постоји противречност, односно супротност, садржај зависносложене реченице у којој је допусна клауза на почетку може се изрећи и СУПРОТНИМ НАПОРЕДНИМ РЕЧЕНИЦАМА КОНЦЕСИВНОГ ОДНОСА Пожурио је, али (ипак) није стигао на време.

108

32. Месне реченице; намерне и псеудонамерне реченице  МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне предикатске реченице које имају месно прилошко значење и најчешће се употребљавају у функцији ОДРЕДБЕ МЕСТА  Обележја: Односно-упитни прилози за место ГДЕ, КУДА, КАМО, ОДАКЛЕ, ДОКЛЕ Ниче где га не сеју. Где је некада била ледина, ниче ново насеље. Ишао је куда су га ноге носиле. Прешао је тамо одакле је имао бољи поглед на игралиште.  Са оваквим реченицама често се употребљавају месни прилошки корелативи – ТУ, ТАМО, ТУДА и сл.  Интерпункција:  Месна реченица у инверзији обавезно се одваја запетом  Када је месна реченица распоређена иза више јединице употреба зареза је факултативна и зависи од информативне важности реченице  Ако је употребљен корелатив запета се не ставља  НАМЕРНЕ (ФИНАЛНЕ) РЕЧЕНИЦЕ су зависне предикатске реченице које показују циљ или 109

сврху предузимања радње у вишој реченици, тј. показују да је радња више реченице предузета ради остваривања онога што значи зависна клауза  Функције: 1.ОДРЕДБА ЗА ЦИЉ – Узео је такси како би стигао на време. 2.ДОПУНА ЗА ЦИЉ – Марко је отишао да спава.  Обележја: 1.Везник ДА + ПРЕЗЕНТ/ПОТЕНЦИЈАЛ 2.Везник КАКО + ПОТЕНЦИЈАЛ 3. ОДРИЧНИ ПОТЕНЦИЈАЛ + речца ЛИ  По своме значењу намерне реченице су МОДАЛНЕ јер не означавају реалну ситуацију, већ ситуацију која тек треба да се реализује предузимањем радње више реченице (употреба потенцијала као индикатор модалног значења)  Типологија: Према функцији коју врше у вишој јединици намерне реченице могу бити: 1. ОДРЕДБЕНЕ НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ  Проширују информацију више реченице тако што показују да њена радња има одређени циљ, односно реченице које врше функцију ОДРЕДБЕ ЦИЉА  Обележја: 1) Везник ДА + ПРЕЗЕНТ/ПОТЕНЦИЈАЛ 110



2. 



2) Везник КАКО + ПОТЕНЦИЈАЛ Пожурио је да не закасни/не би закаснио. Попео се на столицу како би боље видео. 3) ОДРИЧНИ ПОТЕНЦИЈАЛ + речца ЛИ, када се жели показати да је реализација ситуације намерне реченице неизвесна Узео је такси не би ли стигао на време. Субјекат у овим намерним реченицама не мора бити исти као субјекат више реченице: (Ти)Пошаљи писмо авионом да би (писмо) брже стигло. ДОПУНСКЕ НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ Допуњавају глагол кретања, тј. њима се постојање намере при предузимању кретања већ подразумева, а намерном клаузом се експлицира садржина те намере, те имају функцију ДОПУНЕ ЗА ЦИЉ Марко је сишао да купи новине. (да овакве реченице допуњују глагол кретања и служе експлицирању показује могућност њихове замене обликом инфинитива – Марко је отишао спавати.) За разлику од одредбених намерних реченица које могу бити потврдне или одричне, а могу бити распоређене испред, 111

између и иза других конституената више јединице, допунске намерне реченице су УВЕК ПОТВРДНЕ и не могу стајати испред главне реченице, а субјекат је једнак субјекту глагола кретања  Типичан облик: ДА + ПРЕЗЕНТ  ПСЕУДОНАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ  Зависне предикатске реченице које имају облик намерних реченица (ДА+ ПРЕЗЕНТ/ПОТЕНЦИЈАЛ) али које исказују засебну радњу која се само надовезује на радњу више реченице не говорећи ништа о њој Растали су се, да се више никада не сретну. Мокрањац је уписао студије музике у Минхену, да би их завршио у Риму.  Да су ове реченице само привидно зависне показује могућност њихове замене независном клаузом у напоредном односу Растали су се и више се никада нису срели. Мокрањац је уписао студије музике у Минхену, а завршио их у Риму.  Са намерним реченицама повезује их чињеница да означавају даљи развој неке ситуације, те да радња њима исказана следи за радњом више реченице; међутим: намерна клауза – развој дате ситуације је планиран 112

псеудонамерне клаузе – развој дате ситуације је реалан, остварен  Увек стоје на крају целе комуникативне реченице и ОБАВЕЗНО се ИЗДВАЈАЈУ ЗАПЕТОМ

33. Поредбене реченице; последичне реченице  НАЧИНСКО-МЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне клаузе којима се исказује начин реализације неке ситуације или пак степен/квалитет неке особине или појаве, тако што се:  показује ПОДУДАРНОСТ НАЧИНА/МЕРЕ с неком појавом Он ради онако како може. Он ради онолико колико може.  НАЧИН/МЕРА ПОРЕДИ са нечим другим Урадио је то (онако) као што смо му рекли. Он је бољи него што мислиш.  исказује РАЗЛИЧИТОСТ НАЧИНА/МЕРЕ у односу на нешто Он је другачији него што мислиш. Урадиће то другачије него што смо му рекли.  исказује ПОСЛЕДИЦА НАЧИНА/МЕРЕ Она тако пева да сви воле да је слушају. Он толико ради да никада није код куће.  исказује ЗА ШТА је МЕРА ДОВОЉНА Он ради довољно да би добро живео. Довољно је луд да то уради. 113

Као две засебне врсте начинско-мерних реченица издвајау се ПОРЕДБЕНЕ и ПОСЛЕДИЧНЕ реченице  ПОРЕДЕБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне клаузе које показују са чиме је оно што се пореди једнако или слично, односно од чега је различито, те могу бити: 1. ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЗА ЈЕДНАКОСТ (СЛИЧНОСТ)  Функција: ПОРЕДБЕНЕ ОДРЕДБЕ, ређе ПОРЕДБЕНЕ ДОПУНЕ  Обележја: 1) Везнички спојеви КАО ШТО (поређење са реалном ситуацијом), КАО ДА (поређење са хипотетичком ситуацијом) 2) Прилози КАКО и КОЛИКО  У вишој реченици јављају се разни корелативи: ОНАКО, ОНОЛИКО, ТАКО, ИСТО ТАКО... Поступио је (онако) као што/како му је било речено. Марко исто тако добро игра кошарку као што Иван игра фудбал. Гледао нас је као да нас први пут види. Помогли смо му колико смо могли.

114

2. ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЗА НЕЈЕДНАКОСТ (РАЗЛИЧИТОСТ)  Функција: ПОРЕДБЕНА ДОПУНА  Обележја: везнички спојеви НЕГО/НО ШТО (поређење са реалном ситуацијом) НЕГО/НО ДА(поређење са хипотетичком ситуацијом) Тај филм је бољи него/но што мислиш. Уморио сам се више него/но да сам цео дан радио. Воли га више него/но да му је брат.  У зависносложеним реченицама са овим типом поредбених реченица увек постоји неки ПРИДЕВ или ПРИЛОГ У КОМПАРАТИВУ, или пак ПРИДЕВИ/ПРИЛОЗИ ДРУГАЧИЈИ/ДРУГАЧИЈЕ, чије значење имплицира различитост и стога се морају допунити поредбеном допуном за неједнакост  Будући да имају допунски карактер, испред ових реченица се НЕ УПОТРЕБЉАВА ЗАПЕТА  Као посебан тип поредбених реченица за неједнакост могу се издвојити тзв. РЕЧЕНИЦЕ ЗА ИЗРАЗИТУ НЕЈЕДНАКОСТ, са везницима А КАМОЛИ, А НЕКАМОЛИ, које

115

заправо показују градациони тип напоредног односа  ПОСЛЕДИЧНЕ (КОНСЕКУТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ  Зависне предикатске реченице којима се исказује последица начина реализовања неке ситуације, односно квалитета/степена неке особине или појаве  То су својеврсне експликације садржаја карактеристичних компоненти и имају функцију ПОСЛЕДИЧНЕ ДОПУНЕ  Обележја: 1) везник ДА 2) корелативи у вишој реченици: прилози ТАКО, ТОЛИКО и показне заменице ТАКАВ, ТОЛИКИ Корелативи показују која се компонента карактерише и тиме уводе последичну реченицу Зоран тако добро вози ауто да се сви диве. Зоран тако вешто/са таквом вештином вози ауто да се сви диве. Јасна толико ради да се сви диве.  Последична реченица увек долази НА КРАЈУ више реченице, а пошто има допунски карактер, испред ње се не ставља запета  Ове реченице не износе последицу као засебну појаву, већ као појаву која карактерише компоненту више реченице 116

 Као посебне врсте последичних реченица могу се издвојити: 1.ПСЕУДОЗАВИСНЕ ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ, којима се не карактерише ситуација претходне реченице, нити се пружа информација у вези са вишом реченицом, већ се ситуација означена вишом реченицом износи као посебна појава која стоји у последичном односу према целој ситуацији прве реченице Показују ситуацију која је НАПОРЕДНА са претходном ситуацијом, по чему су еквивалентне саставним реченицама са последичним значењем Зоран врло вешто вози ауто, тако да му се сви диве. (Зоран врло вешто вози ауто, те му се сви диве.) Обележје: везнички спој ТАКО ДА УВЕК се издвајају ЗАРЕЗИМА 2. ИРЕАЛНЕ ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ Он је толико брз да га не можеш престићи. Он је сувише брз да га можеш/ би га могао престићи.

34. Напоредне конструкције: општи појмови

117

 НАПОРЕДНА (КООРДИНАТИВНА) КОНСТРУКЦИЈА је синтаксичка конструкција коју чине две или више функционално напоредних јединица које су повезане одређеним типом напоредног односа, обележеног одговарајућим језичким средствима Елементи напоредних конструкција: 1. ЈЕДИНИЦЕ - ЧЛАНОВИ КОНСТРУКЦИЈЕ 2. њихови НАПОРЕДНИ ОДНОСИ и ДИСТРИБУЦИЈА 3. ТИП НАПОРЕДНОГ ОДНОСА 4. ОБЕЛЕЖЈЕ ОДНОСА  У напоредном односу, као јединице напоредне конструкције, могу се наћи: 1.НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ у оквиру напоредносложене (независносложене) реченице Иван је имао карте за утакмицу, али је остао код куће. Пошао је у школу и понео књиге. У оквиру напоредносложене комуникативне реченице обично се јављају независне реченице исте врсте, тј. реченице које реализују исти тип говорног акта (два или више обавештења, питања и сл.) Хетерофункционалне напоредне везе су ретке, али постоје: Пожури, или ћеш закаснити! Дошао је, па га питај за савет! 118

2.СИНТАГМЕ, у оквиру напоредне (координативне) синтагме Мој брат и његова сестра су школски другови. 3.МОРФОСИНТАКСИЧКЕ РЕЧИ, у оквиру напоредне синатгме Марко је позвао Николу, Ивана и Зорана. При том треба нагласити да у напоредним конструкцијама не постоји однос надређености – елементи ових конструкција су потпуно равноправни, односно елементи исте вредности  Типови напоредног односа  Напоредне конструкције су базиране на СИСТЕМУ НАПОРЕДНИХ ОДНОСА, тј. на одређеном броју типизираних напоредних односа и њихових обележја  Најважнији напоредни односи могу се сврстати у 3 групе: 1. САСТАВНИ ОДНОСИ, који повезују паралелне и међусобно сагласне чланове, а чија су обележја везници И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ Он не трчи нити његов друг скаче. – Марко и Иван уче. 2. РАСТАВНИ ОДНОСИ, који повезују међусобно алтернативне чланове, а чије је обележје везник ИЛИ Или купи алат, ил остави занат. 3. СУПРОТНИ ОДНОСИ, који повезују међусобно контрастне, противречне чланове, 119

а чија су обележја везници А, АЛИ, ВЕЋ, НЕГО, НО, ПА ИПАК Дошао је, али није донео писмо. – Није дошао Иван, већ Марко. Овим типовима додају се још: 4. ЗАКЉУЧНИ ОДНОСИ, у којима се другим чланом показује закључак који следи из првог члана, обележени везницима ДАКЛЕ, ПРЕМА ТОМЕ Ласте су се вратиле: пролеће је, дакле, ту. 5. ИСКЉУЧНИ ОДНОСИ, у којима се садржина другог члана искључује из онога што је означено првим чланом, а чија су обележја везници, односно везнички спојеви САМО (ШТО), ТЕК (ШТО), ЈЕДИНО (ШТО) Сви су се вратили у село, само је он наставио пут. 6. ГРАДАЦИОНИ ОДНОСИ (ОДНОСИ СТЕПЕНОВАЊА), који истовремено показују паралелност и различитост међу члановима истичући други члан односа, што је обележено везничким спојевима НЕ САМО (ШТО/ДА), А КАМОЛИ (ДА) или везницима НЕГО/ВЕЋ/НО Не само што је паметан, него је и образован.  Као обележја напоредних односа јављају се:  НАПОРЕДНИ ВЕЗНИЦИ и, па, те, ни, нити, или, а, али, већ, него, но  ВЕЗНИЧКИ СПОЈЕВИ И ИЗРАЗИ па ипак, не само што, а камоли да, тек што... 120

 РЕЧЦЕ И, НИ, ДАКЛЕ, ИПАК, које показују постојање и природу напоредности  ПАУЗЕ/ЗАПЕТЕ (интонација/интерпункција), при чему је опште правило за употребу зареза при сегментирању напоредних конструкција: ЗАРЕЗ ЈЕ ОБАВЕЗАН КАДА НАПОРЕДНИ ВЕЗНИК ИЗОСТАНЕ!

35. Напоредни односи: саставни (и закључни), раставни  САСТАВНИ (КОПУЛАТИВНИ) ОДНОС I. Међу независним реченицама  Саставни односи јављају се међу реченицама чија је садржина истог смера, тј. ситуација означена другом реченицом смисаоно је паралелна са ситуацијом прве реченице, или се на њу наставља Јасна седи за столом и пише. Јасна седи за столом, чита књигу и води белешке. Јасна је пришла прозору и затворила га.  Главно обележје саставног односа је ВЕЗНИК И, а означавају га и везници ПА, ТЕ, НИ, НИТИ  КОНСТРУКЦИЈЕ СА ВЕЗНИКОМ И  Отворене конструкције, јер могу имати и више од два члана, тј. број чланова им није ограничен 121









(у њима се везник И јавља само између последња два члана, док се између осталих чланова ставља зарез) Иван се скија, клиза и игра хокеј. Паралелизам две реченице може се сигнализовати употребом РЕЧЦЕ И испред одговарајућег сегмента прве реченице, при чему запета није потребна уколико нема посебног истицања: Иван се (и) скија и клиза. Ако се у набрајању испред сваког члана конструкције употреби везник И добија се ЕМФАТИЧКИ ПОЛИСИНДЕТ којим се истиче важност сваког члана низа; тада се зарез употребљава између свих чланова Иван се и клиза, и скија, и игра хокеј. Као стилска варијанта јавља се истицање чланова низа употребом АСИНДЕТА, односно одсуством везника, што ствара утисак незавршеног набрајања Иван се скија, клиза, игра хокеј. Основно правило интерпункције: Испред везника И не употребљава се запета, осим у случајевима када се жели да се тај члан конструкције издвоји или истакне Иван је пришао прозору и затворио га. Иван је купио нови рачунар, и није се покајао.

122

 КОНСТРУКЦИЈЕ СА ВЕЗНИЦИМА НИ/НИТИ  Ови везници се употребљавају у реченицама одричног значења  Иза везника НИТИ глагол стоји у потврдном, а иза везника НИ у одричном облику Зоран се не клиза нити се скија. Зоран се нити клиза нити скија. Зоран се ни не клиза ни не скија.  КОНСТРУКЦИЈЕ СА ПА и ТЕ 1) Означавају изразито значење узастопности (сукцесивности) Марко је (најпре) свратио код Зорана(,) па је отишао на тренинг. Овде везник ПА има значење И + ОНДА, ЗАТИМ 2) Означавају (узрочно-) последични однос међу реченицама, и тада имају вредност И + ЗАШТО, ТАКО Пут је био закрчен, те/па нисмо стигли на време. Интерпункција: испред ових везника зарез се не мора употребити, али се ипак врло често, други члан одваја од првог. II. Међу конституенским речима  Саставни однос јавља се и међу конституентским јединицама (речима, синтагмама, зависним реченицама) када имају напоредну конституентску функцију у оквиру исте више јединице, односно када имају еквивалентну конституентску вредност 123

данас и сутра - у среду и у петак - данас и у петак Зоран те је тражио и када је кренуо на посао и када се вратио кући. Као подврста саставног односа често се наводи закључни однос  ЗАКЉУЧНИ (КОНКЛУЗИВНИ) ОДНОС  Карактеристичан је за напоредне конструкције у којима се другом реченицом износи закључак који проистиче из садржине прве реченице  Друга реченица је асиндетска, али се закључни однос може експлицирати ЗАКЉУЧНОМ РЕЧЦОМ ДАКЛЕ или пак изразом ПРЕМА ТОМЕ Ласте су се вратиле: пролеће је, дакле, ту. Никола није нашао карте: према томе, нећемо ићи у позориште.  Пошто нема везника употребљава се неки од интерпункцијских знакова – две тачке, тачка, запета

 РАСТАВНИ (ДИСЈУНКТИВНИ) ОДНОС  Повезује реченице којима се износе алтернативне ситуације, а обележје му је везник ИЛИ Зоран ће (или) доћи или телефонирати. 124

 Од алтернативних ситуација најчешће се реализује само једна, но ако се односе на разне прилике или се свака приписује само делу вршилаца онда се све реализују (ДИСТРИБУТИВНА РЕАЛИЗАЦИЈА)  И ове конструкције су у принципу отворене, а везник ИЛИ се може понављати, при чему је интерпункција слична интерпункцији саставних конструкција са И

36. Напоредни односи; супротни (и искључни), градациони  СУПРОТНИ (АЛТЕРНАТИВНИ) ОДНОСИ  Повезују реченице међу чијим садржајима постоји неподударност, супротност, а обележја овог односа су везници А, АЛИ, НЕГО, ВЕЋ, НО, ПА ИПАК Марко је отишао, а Иван је остао. Марко је свратио код Зорана, али га није затекао код куће. Зоран није дошао, него/већ/но се јавио телефоном.  ВЕЗНИК А Најчешће обележава контраст или показује да ситуација друге реченице представља нешто различито у односу на претходну

125

реченицу, када је приметно извесно додиривање са саставним односом: Зоран је најпре прихватио позив, а онда се предомислио. (Зоран је најпре прихватио позив, па се онда предомислио.)  ВЕЗНИК АЛИ Најтипичнији супротни везник који обележава више врста односа: 1) КОНЦЕСИВНИ (ДОПУСНИ) ОДНОС, који показује да се на основу садржине прве реченице не би очекивала садржина друге реченице; поред везника АЛИ овај однос обележава и везник НО, уз које се може јавити и речца ИПАК, као и везнички спој ПА ИПАК Тања се није осећала добро, али је (ипак) отишла у школу. Тања се није осећала добро, па ипак је отишла у школу. 2) КОМПЕЗАТИВНИ ОДНОС, којим се садржајем друге реченице ублажава или неутралише ефекат садржаја прве реченице Зоран није дошао, али се јавио телефоном.  ВЕЗНИЦИ НЕГО/НО/ВЕЋ Употребљавају се кад се првом реченицом реализација неке ситуације пориче, због чега је глагол у одричном облику, док се другом 126

реченицом показује која се ситуација реализује уместо ње Иван није отишао на излет, него/већ је остао код куће. Везник НО може бити: 1) СИНОНИМАН са везником АЛИ, када се иза њега не сме јавити енклитика: Марко је свратио до Ивана, но није га затекао. 2) СИНОНИМАН са везницима НЕГО и ВЕЋ, када га непосредно следи енклитика: Зоран није свратио, но се јавио телефоном.  Интерпункција: · Супротне напоредне реченице се увек издвајају запетом, управо због свог супротног значења · Од овог правила одступа се у случајевима када се жели истаћи блискост реченица у којима је употребљен везник А са саставним реченицама Зоран је најпре прихватио позив а онда се предомислио.  ИСКЉУЧНИ (ЕКСКЛУЗИВНИ) ОДНОС  Јавља се у напоредној конструкцији у којој се садржај друге реченице искључује из значења прве, што је обележено везницима и везничким спојевима САМО (ШТО), ЈЕДИНО (ШТО) и ређе ТЕК (ШТО) 127

Сви су се вратили кући, само је Зоран наставио пут. Лето је било суво, само што је почетком августа падала киша.  У првој реченици се обично налази нека реч општег или одричног значења, или се такво значење подразумева, чиме се указује на целовитост значења те реченице, док се другом реченицом та целовитост сужава Сличан ефекат сужавања значења претходне реченице постиже се и употребом ЕКЦЕПТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ – зависне реченице за изузимање са везничким спојевима ОСИМ ШТО и СЕМ ШТО У соби је владала тишина, осим што се чуло куцање зидног сата.  Испред друге реченице обавезно се ставља зарез  ГРАДАЦИОНИ ОДНОСИ  У градационим конструкцијама истиче се други члан конструкције нарочитим повезивањем са првим чланом  2 најважнија типа: 1) други члан се истиче наглашавањем да се не реализује само радња прве реченице, већ и садржај друге – РЕАЛИЗУЈУ СЕ СИТУАЦИЈЕ ОБЕ РЕЧЕНИЦЕ Не само што је паметан него је и образован. 128

Не само што није дошао него се није ни извинио. За овај тип градационог односа карактеристична је конструкција НЕ САМО ШТО/ДА... НЕГО/ВЕЋ/НО... И/НИ Иако се друга реченица наглашава у овој конструкцији нема одвајања запетом 2) Други члан се истиче имплицираним поређењем са првим чланом, што је означено везничким спојевима А КАМОЛИ (ДА), или архаичним А НЕКАМОЛИ (ДА), при чему се у првој реченици често јавља речца И или НИ Ја бих помогао и непознатом човеку, а камоли нећу помоћи пријатељу. Он ни не разуме немачки, а камоли да га говори Овај тип напоредних реченица сродан је зависним поредбеним реченицама за изузетну неједнакост  Код оба типа конструкција постоји СМИСАОНА ПАРАЛЕЛНОСТ МЕЂУ РЕЧЕНИЦАМА, али се инсистира на садржају друге

37. Распоређивање синтаксичких јединица; информативна актуелизација реченице

129

 Комуникативна реченица је највиша синтаксичка јединица којом се преноси целовита поруке, те се као њена доминантна особина издваја ИНФОРМАТИВНА ЦЕЛОВИТОСТ; другим речима, то је јединица која има одговарајућу комуникативну функцију, која саговорнику омогућава да у целости схвати смисао поруке која се преноси  Ова јединица је састављена од низа морфосинтаксичких речи, тј. представља ниску морфосинтаксичких речи сложених према принципима синтаксичког система: Иван је испричао своје доживљаје са прошлогодишњег летовања. *је летовања испричао са доживљаје Иван прошлогодишње своје (наведени примери показују важност распореда конституентских јединица у самом структуирању реченице, и даље, у рецепцији исте у процесу комуникације; иако се обе састоје од истих речи употребљених у истом облику, само прва преноси целовиту и јасну поруку)  Синтаксички систем регулише распоређивање синтаксичких јединица, при чему су основна правила: 1.Јединице које чине синтагму распоређене су једна уз другу, будући да је њихова међусобна повезаност тешња од смисаоне повезаности са другим члановима 130

( своје + доживљаје+( са + прошлогодишњег + летовања) 2.Зависни конституенти се распоређују према типу конституентске јединице и њеној конкретној функцији (конгруентни атрибути стоје испред именице, а падежни атрибут стоји иза ње) 3.Енклитике не могу стајати на почетку реченице, већ се могу јавити тек иза прве наглашене речи или иза везника 4.Реченични конституенти (субјекат, предикат, прави објекат) распопређују се тако да формирају одређену РЕЧЕНИЧНУ ПЕРСПЕКТИВУ, која подразумева исказивање чланова следећим редом: 1) ИМЕНИЧКИ КОНСТИТУЕНТ који је носилац реченичне перспективе, односно ТЕМА (означава појам о коме је реч) 2) ПРЕДИКАТСКО ЈЕЗГРО (РЕМА), односно глагол и његове рекцијске допуне које се приписују датом именичком конституенту, најчешће субјеку Схематски приказ: ТЕМА + РЕМА Употребом овакве перспективе постиже се одређена ПОСТУПНОСТ, односно ПРОГРЕСИЈА у презентовању реченичног садржаја, која омогућава саговорнику да најпре сазна о коме је појму реч, да би се након тога његова пажња усмерила на предикатско језгро 131

 Наведена правила представљају најтипичнији распоред реченичних чланова у процесу формирања реченице у српском језику, и карактеристични су за предикатску реченицу формирану од прелазног глагола у функцији предиката; то међутим није и једини могући распоред:  У српском језику граматички облик именичке јединице (номинатив, акузатив) омогућава да се субјекат и објекат идентификују без обрира како су распоређени; лакшем идентификовању субјекта доприноси и конгруенција глагола са њим Иван је ударио Марка. – Иван је Марка ударио. – Ударио је Иван Марка. – Ударио је Марка Иван. – Марка је Иван ударио. – Марка је ударио Иван. Субјекат, предикат, објекат и остали реченични конституенти могу се СЛОБОДНО РАСПОРЕЂИВАТИ, тј. заузимати разна места реченици, што не значи да се они распоређују без икаквих правила При том, треба напоменути да је распоред конституената у оквиру реченице слободнији од распореда конституената у синтагми, где је могућност распореда мање или више ограничена  Од реченичних конституената, захваљујући њиховом слободном распоређивању, могу се формирати различите реченичне перспективе, што зависи од тога на коме је реченичном члану 132

концентрисана нова информација, тј. ФОКУС (ИНФОРМАТИВНО ТЕЖИШТЕ): Марка је ударио ИВАН. (Ко је ударио Марка?) Иван је ударио МАРКА. (Кога је ударио Иван?) Марка је УДАРИО ИВАН. (Шта је било са Марком?) Носилац реченичне перспективе најчешће је субјекат, као главни именички конституент реченице, али то може бити и неки други конституент, попут објекта или предикатског језгра.  Комуникативне вредности реченица и њихових конституената у тесној су вези са комуникативном ситуацијом у којој се реченице употребљавају, а и са језичким контекстом, због чега се може говорити о информативној актуелизацији реченице  ИНФОРМАТИВНА АКТУЕЛИЗАЦИЈА РЕЧЕНИЦЕ представља процес у коме се реченици и њеним конституентима придаје она информативна вредност коју они треба да имају у актуелној, конкретној комуникативној ситуацији Информативна актуелизација предикатских реченица је сигналисање информативне везе реченичног садржаја са конкретном комуникативном ситуацијом, укључујући и циљ њеног казивања и говорников емоционални став Информативна актуелизација показује саговорнику који је појам у центру 133

говорниковог интересовања, која се информација о датом појму пружа и на чему је тежиште (фокус) самог казивања  За реализовање информативне актуелизације важни су: 1. РАСПОРЕД РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА 2. ОБРАЗОВАЊЕ РЕЧЕНИЧНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ 3.РЕЧЕНИЧНА ПРОЗОДИЈА, односно реченична интонација и реченични акценат Наведена средства служе и за стилско варирање информативног ефекта – захваљујући посебном начину изговора, као и посебном распореду, поједини делови реченице се могу истаћи, а може се показати и говорников субјективни однос према информацији: Иван је ударио – МАРКА. → садржај фокуса је нешто неочекивано (употреба стилске паузе испред фокуса) МАРКА је ударио Иван. → узбуђеност због информације исказане фокусом (инверзија, употреба узвичне интонације)  Информативна актуелизација се не тиче само обавештајних предикатских реченица, већ и других врста независних предикатских реченица, али и зависних клауза: Да ли је Иван ударио МАРКА? – Не, него Николу. Да ли је Марка ударио ИВАН? – Не, него Никола. 134

Да ли је Иван УДАРИО Марка? – Не, само га је гурнуо. Ако Иван ДОНЕСЕ КЊИГУ, зови ме. – Ако ИВАН донесе књигу, зови ме.  Један од важних начина информативног актуелизовања реченице јесте ФОКАЛИЗАЦИЈА неког реченичног или синтагматског члана, која се јавља када само један одређени конституент носи нову или битну информацију Тада тај конституент представља ФОКУС (ИНФОРМАТИВНО ТЕЖИШТЕ) реченице, што се обележава: 1. Изразитим реченичним акцентом 2. Распорећивањем НА КРАЈУ реченице (у већини случајева) 3.  Типови фокуса: 1.Информација исказана нефокализованим делом реченице је већ позната или се мањевише подразумева, те је само оквир за исказивање фокализоване информације: Тања станује близу школе. – Марко живи у Београду. Марко одлично игра кошарку. – Марко се вратио кући тек у 11 сати. Награду је добио Марко. (за идентификацију субјекатског појма) 2.Фокализација која се јавља у одговорима на питања постављена упитним заменицама и 135

прилозима, када је информативан само члан који одговара упитној речи, док су остали делови реченице редундантни и махом се елидирају: Шта си купио? – (Купио сам) књигу. Кад си купио књигу? – (Књигу сам купио) јуче. 3.Фокализација конституента у опсегу негације, питања или контраста: Зоран не студира право (него медицину). Шта си купио? – Када си купио књигу? → (УПИТНИ ФОКУС) Зоран студира медицину, а Јелена архитектуру. → (КОНТРАСТИРАЊЕ ФОКУСА) 4.Узвична фокализација, када је за говорника оно што означава неки члан посебно важно, необично, неочекивано или изазива било какву емоционалну реакцију: Зоран је купио (–) ауто! Дошао је (–) Иван! Сви наведени типови фокуса могу се истицати у говору појачавањем реченичног акцента и употребом експресивне паузе, која се у писању обележава цртом Истицање узвичног фокуса постиже се и АНТИЦИПАТИВНОМ ИНВЕРЗИЈОМ, тј. исказивањем фокуса ближе почетку или на самом почетку реченице, што му није уобичајено место:

136

38. Информативна актуелизација зависносложених реченица: распоређивање синтагматских конституената; распоређивање енклитика  ИНФОРМАТИВНА АКТУЕЛИЗАЦИЈА ЗАВИСНОСЛОЖЕНИХ РЕЧЕНИЦА  У зависносложеним реченицама, тј. у реченицама у којима постоји конституент исказан зависном реченицом, информативна актуелизација се врши на основу принципа који важи и за просте предикатске реченице: 1) Информативна актуелизација субјекта Ко рано рани две среће граби.  Носилац перспективе: субјекат  Објекат фокализован антиципативном инверзијом у односу на глагол Две среће граби – ко рано рани. · Субјекат је фокализован, при чему се његова информативна вредност истиче употребом експресивне паузе, односно црте 2) Информативна актуелизација одредбе времена Када се враћао кући из школе, Марко је срео Зорана. Марко је, када се враћао кући из школе, срео Зорана. · Информативна функција временске реченице: уводни одредбени конституент; она је део питања: 137

Шта се десило када се Марко враћао кући из школе? Марко је срео Зорана кад се враћао кући из школе. Временска реченица је фокализована! · Зависносложена реченица има карактер питања: Када је Марко срео Зорана? Временска реченица је одговор на питање Марко је испред градске библиотеке срео Зорана (,) када се враћао кући из школе. · Информативна функција временске реченице: додатна одредба времена · Зависносложена реченица је довољно информативна и без временске реченице  Распоређивање синтагматских конституената  Основни принцип: СВИ ДЕЛОВИ СЕ ГРУПИШУ ЗАЈЕДНО, односно образују јединствен сегмент у оквиру више јединице, а њихов распоред зависи од типа синтагме и њене укључености у информативну актуелизацију реченице  Основни распоред – заснива се на следећа 2 принципа: 1.СПЕЦИФИЧНЕ ОДРЕДБЕ (придевске и конгруентне речи; прилози за начин и меру) распоређују се ИСПРЕД ГЛАВНЕ РЕЧИ, док остали зависни конституенти долазе иза 138

црна торба од коже- она торба која лежи на столу веома одан друговима – веома далеко од школе пажљиво читати/читајући књигу 2.Ако су испред или иза главне речи два или више зависних чланова, обично су неки од њих уже везани за главну реч и стоје ближе њој, а други су перифернији, те стоје ближе почетку или крају синтагме · Придевске заменице су периферније него придеви ова/нека нова књига · Субјекатски и објекатски генитив су тешње везани за именицу од других падежних јединица писање штампе о синоћњем концерту · Односна реченица се увек налази на крају синтагме књига о шаху коју си ми позајмио  Распоређивање енклитика  Енклитике су речи које немају акценат, него се изговарају заједно са акцентованом речи иза које стоје и са којом образују акценатску целину У српском језику енклитике су: 1.ненаглашени облици генитива – акузатива и датива личних заменица 139

2. ненаглашени облици глагола јесам, бити и хтети 3. речца ЛИ  Постоји неколико ограничења у њиховом распоређивању; оне НЕ МОГУ СТАЈАТИ на почетку реченице, иза предлога, иза изразите паузе (односно интерпункцијског знака) нити могу бити одвојене од глагола ако су распоређене иза њега  С друге стране, енклитике се МОГУ УМЕТАТИ између чланова синтагме У недељу, Иванов се брат враћа из војске.  Правила распоређивања: 1) Одмах ИЗА ПОЧЕТКА клаузе: У недељу се Иванов брат враћа из војске. Изузетак: ако се почетни члан реченице осећа као издвојен енклитика се распоређује ближе глаголу У недељу (,) Иванов брат се враћа из војске. У недељу (,) Иванов се брат враћа из војске. 2) Када у предикатској реченици постоје упитне и односне речи, зависни везници и напоредни везници енклитике се распоређују ИЗА њих: Када се Иванов брат враћа из војске? – Иванов брат, који се у недељу враћа... Иван је рекао да се његов брат у недељу враћа из војске. Марков брат је још у војсци, али се Иванов брат у недељу враћа из војске. 140

 РЕЧЦА ЛИ: 1) Распоређује се ИЗА упитних речи и иза везника Да ли је Иван дошао? – Ако ли ме неко тражи, зови ме! 2) У упитним реченицама у којима нема упитне речи долази ИЗА глагола у личном облику Долази ли Иван? – Је ли Иван дошао? 3) У узвичним реченицама стоји ИЗА фокуса, који је на почетку реченице  Када у реченици има више енклитика оне се распоређују заједно, тј. чине непрекинути низ Да ли си показао Марку ову књигу? – Да, показао сам му је. Да ли ме је неко тражио? Сутра ћемо им се јавити.

39. Текстуална кохезија  ТЕКСТУАЛНА КОХЕЗИЈА (ПОВЕЗАНОСТ) је поступак повезивања реченица путем одговарајуће формулације реченичних садржаја Марко је позвао Ивана и Зорана на утакмицу. Марко је телефонирао Ивану и Зорану и позвао их на утакмицу. У другом наведеном примеру, поред синтаксичког, постоји и текстуално повезивање имплицирано: 141

 неисказивањем субјекта друге предикатске реченице засебном речју (он се само подразумева на основу конгруентног облика глагола и субјекта претходне реченице)  неисказивањем објеката друге клаузе (на њих се упућује заменицом их)  неисказивањем помоћног глагола (подрезумева се да је исти као у првој реченици)  Форма другог примера прилагођена је језичком контексту и тако је постигнута текстуална кохезија међу одговарајућим језичким изразима Истовремено је језичка форма реченице једноставнија и економичнија  Типови текстуалне везе: 1) ПОЈАМ је споменут, ПОЗНАТ из претходног контекста, при чему су главна језичка средства за обележавање овог типа везе: · Анафорски употребљене придевске заменице ОВАЈ, ТАЈ, ОНАЈ, као и личне заменице у енклитичком облику генитива, датива и акузатива (тесна веза се показује неизрицањем номинатива личне заменице у функцији субјекта, будући да конгруентни облик глагола упућује на појам о коме се говори)

142

· Показне заменице и прилози ОВДЕ, ТУ, ОНДЕ, ТАМО, ТАДА, ОНДА, ОВАКО, ТАКО, ОВОЛИКО, ОНОЛИКО... 2) Дати појам није раније споменут, већ је ИНФОРМАТИВНО НОВ у контексту, што се обележава употребом придевских заменица НЕКИ и НЕКАКАВ  УПУЋИВАЧКЕ РЕЧИ су речи којима се упућује на неизречени појам или пак на појам који је већ споменут у претходном делу реченице, односно текста; Веза која постоји између датог појма и упућивачке речи, односно израза назива се КОРЕФЕРЕНТНА ВЕЗА  У лингвистици кореферентне везе се означавају ПОНАВЉАЊЕМ ИНДЕКСА (супскрипта), односно малим словима латинске абецеде, почев од слова i: Ø[ти]i Подигни књигеj, Ø[ти]i стави ихj на сто и Ø[ти]i излази напоље.  Разликују се две врсте упућивања: 1.ДЕИКСА – упућивање на неку компоненту говорне ситуације 2.АНАФОРА У ШИРЕМ СМИСЛУ, која може бити: 1) анафора у ужем смислу – упућивање на претходни контекст 2) катафора – упућивање на потоњи контекст  Текстуална кохезија међу комуникативним реченицама: 143

НАДРЕЧЕНИЧНЕ ЦЕЛИНЕ су комуникативне, односно текстуалне целине шире од комуникативне реченице, које су засноване на смисаоној и прагматичкој повезаности међу комуникативним реченицама, као и на типу текста (пасуси, строфе) За успостављање текстуалне кохезије користе се граматичка и поједина лексичка средства која се називају текстуални конектори: НАДОВЕЗИВАЧКИ ВЕЗНИЦИ: везници који стоје на почетку комуникативне реченице и повезују је са претходним контекстом (и, а, али, јер) Пример анализе везаног текста: (1) Поред брзог воза трчи друмом сеоски пас. (2) Млад и пуст, јури што га ноге носе.(3)Тако неколико секунда, па онда застаје немоћно. (4) Видим га само још као тачку која се креће. (5) И ишчезава. (1) - презентативна реченична перспектива: 1.Идентификовање сцене: поред брзог воза (+ друмом) 2.Изношење радње као начина манифестовања јунака на сцени: трчи 3.Презентирање јунака: стари пас (фокус) (2) функција

а) неисказивање субјекта → анафорска

претходни контекст)

(упућивање на

144

б) акузатив личне заменице у енклитичком облику: га → анафорска кохезија (3) -

а) формална елизија глагола анафорски прилог тако б) везник па обележава синтаксичку везу међу клаузама:саставни однос са значењем сукцесивности неисказивање субјекта анафорски прилог онда прецизира значење напоредног везника па (4) предикат (Видим га) упућује на учесника комуникације (аутора) енклитички облик акузатива личне заменице сугерише анафорску везу са субјектом претходних реченица речца још ствара кохезивни ефекат: подразумева претходно трајање ситуације (5) осамостаљена односна зависна реченица са атрибутском функцијом;  прекид синтаксичке, али не и текстуалне везе: надовезивачки везник И на почетку

II ГРУПА ПИТАЊА СИНТАКСА ПАДЕЖА И ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

145

1. Структура и семантичка употреба падежа; основне конституентске вредности именичких јединица  Именичке јединице (именице, именичке синтагме, иманичке заменице) могу се употребити у већини реченичних и синтагматских функција:  Реченичне функције: 1.СУБЈЕКАТ – Ђак/Вредни ђак/он је дошао. 2.КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИАКТИВ – Милан је ђак/одличан ђак. 3.ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТИВ – Милан је у школи. 4.ПРАВИ ОБЈЕКАТ – Милан чита јучерашње новине/свашта. 5.НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ – Милан се бави спортом. 6.ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ – Милан је постао одличан кошаркаш. 7.ПРИЛОШКА ДОПУНА – Књига је на столу. 8.АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ – Корачао је погнуте главе. 9.ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ – Марку је задрхтала рука.  Синтагматске функције: 1.ПАДЕЖНИ АТРИБУТ – џемпер сиве боје, ограда од дрвета 2.АТРИБУТИВ – птица селица, баба Мара

146

3.АПОЗИТИВ – Старац, блед и уморан, седе на кревет. 4.АПОЗИЦИЈА – Београд, главни град Србије, лежи под Авалом. 5.ПАРТИТИВНА ДОПУНА – векна белог хлеба, комад тканине 6.ЗАВИСНИ ЧЛАН ПРИДЕВСКЕ СИНТАГМЕ – смешан до суза 7.ЗАВИСНИ ЧЛАН ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ – убрзо након утакмице У свакој од наведених функција именичка јединица има одговарајући конституентски облик – ПАДЕЖ, односно ПРЕДЛОШКОПАДЕЖНУ КОНСТРУКЦИЈУ, па су за употребу именичких јединица важни синтаксичке конструкције и предлошко-падежни систем Информација коју пружа падеж може бити: 1.СТРУКТУРНА 2.СЕМАНТИЧКА 3.КОМУНИКАТИВНА (вокатив!)  СТРУКТУРНА ВРЕДНОСТ ПАДЕЖА је конституентска (употребна) вредност падежног система којом се идентификује функција конституента Брат чека сестру.  Именица ,,брат'' употребљена је у функцији субјекта, што је означено обликом номинатива, док се функција правог објекта (сестру) обележава обликом акузатива без предлога 147

 СЕМАНТИЧКА (ЗНАЧЕЊСКА) ВРЕДНОСТ ПАДЕЖА је конституентска (употребна) вредност падежног система којом се показује значење које се јавља у оквиру синтаксичке функције Оловка је на столу/у столу. Оловка се налази на столу/у столу. Оловка ће се на столу/у столу загубити (међу папирима)  Предлошко-падежне конструкције ,,у/на столу'' употребљене су у различитим синтаксичким функцијама (прилошки предикатив, прилошка допуна, прилошка одредба) и у сва три примера има исто опште значење – значење места; при том, обе конструкције имају своје конкретно месно значење: НА + ЛОКАТИВ – лоцираност на горњој површини У + ЛОКАТИВ – лоцираност у унутрашњости појма И падеж и предлози служе да покажу одређено значење које дату именичку јединицу повезује са остатком синтаксичке конструкције  Основне конституентске вредности именичких јединица  Структурном и семантичком употребом падежа и прелошко-падежних 148

конструкција настају именички конституенти различитих употребних вредности које се могу груписати у неколико основних типова: 1. ИМЕНИЧКА (НОМИНАЛНА) ВРЕДНОСТ  Именичке јединице употребљене у синтаксичкој функцији субјекта и објекта као најтипичнијих именичких функција, зазим рекцијских допуна, партитивне допуне и логичког субјекта  Падежи који служе за исказивање ових функција називају се именички или прави падежи 2. ПРИДЕВСКА ВРЕДНОСТ  Конституенти са придевском вредношћу исказују разне типове одредбених значења која се приписују именичким појмовима  Придевско конституентско значење имају именичке јединице чије се значење приписује неком именичком појму као квалитет, одређивање материје од које је тај појам, одређивање припадања и сл.  На функционалном плану такви конституенти су:АТРИБУТИ, КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВИ, ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВИ, АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВИ, АПОЗИТИВИ 149

3. ПРИЛОШКА (АДВЕРБИЈАЛНА) ВРЕДНОСТ  Конституенти са прилошком вредношћу изричу месна, временска, начинска, узрочна... значења којима се, пре свега, одређују глаголи, али која могу имати и друга значења 4. ПРЕДИКАТИВНА ВРЕДНОСТ  Именички (и придевски) конституенти употребљени у функцији копулативног и допунског предикатива, а у облику номинатива, инструментала или конструкције за + акузатив 5. АПЕЛАТИВНА ВРЕДНОСТ  Приписује се само вокативу који нема синтаксичку, већ комуникативну функцију

1. Именичке јединице са придевским конституентским значењем  Придевско конституентско значење имају именичке јединице чије се значење приписује 150

неком именичком појму као квалитет, одређивање материје од које је тај појам, одређивање припадања и сл.  На функционалном плану такви конституенти су:  АТРИБУТИ – жена риђе косе, страх од летења, камен темељац  КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВИ – То питање је од велике важности.  ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВИ – Самовољно се прогласио краљем.  АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВИ – Радио је у фирми као менаџер.  АПОЗИТИВИ - Мачка, длаке накострешене од страха, сакрила се под кревет.  Падежни облик, односно предлошко-падежна конструкција показује придевско значење  Падежи којима се исказује придевско значење: 1. КВАЛИТАТИВНИ ГЕНИТИВ  Омогућава да се неки именички појам одреди конкретизовањем вредности неког његовог карактеристичног својства девојка црних очију, човек високог раста, течност необичног мириса (својство је исказано именицом у генитиву, а његова вредност спецификује се употребом придева који представља информационо тежиште) 2. ПРИСВОЈНИ ГЕНИТИВ  Падежни облик којим се исказују све врсте односа између два именичка појма, почев 151

од правог припадања па до различитих апстрактних веза оловка Тањине другарице, кућа мога оца, песме Десанке Максимовић Постоје две врсте посесивног генитива: 1) СУБЈЕКАТСКИ ГЕНИТИВ који исказује носиоца ситуације означене именицом: певање птица, шум таласа 2) ОБЈЕКАТСКИ ГЕНИТИВ којим се исказује појам обухваћен ситуацијом: гледање телевизије, бербе грожђа Оба типа посесивног генитива се употребљавају у атрибутској функцији уз именице које значе радњу, процес, догађање и сл. 3. КОНСТРУКЦИЈА ОД + ГЕНИТИВ  Користи се за исказивање градивног значења: ваза од кристала, шешир од сламе, врата од гвожђа... 4. КОНСТРУКЦИЈА БЕЗ + ГЕНИТИВ  Омогућава карактеризацију именичког појма одсуством, односно изостанком неке особине: јунак без мане и страха, зима без снега, прича без краја 5. КОНСТРУКЦИЈА СА + ИНСТРУМЕНТАЛ

152

 Именички појам се карактерише присуством, односно поседовањем неке особине: човек са сивим качкетом, шал са ресама  Ова конструкција може бити синонимна са квалитативним генитивом када служи за карактеризацију неких специфичних аспеката именичког појма: девојка са црним очима/црних очију, човек високог раста/*човек са високим растом 6. КОНСТРУКЦИЈА У + ЛОКАТИВ  Користи се за исказивање више типова карактеристика попут праве особине или карактеристичног стања: човек у пуној снази, роман у наставцима

2. Именичке јединице са месним прилошким значењем  ПРИЛОШКА (АДВЕРБИЈАЛНА) ЗНАЧЕЊА су одредбена значења која се тичу места, времена, начина и сл.  МЕСНА ПРИЛОШКА ЗНАЧЕЊА тичу се места (простора) а могу груписати у неколико најопштијих типова: 1. ЛОКАЦИОНА ЗНАЧЕЊА која показују да се неки појам налази, односно да се нека ситуација реализује на одређеном месту 153

 Предлошко-падежне конструкције за исказивање локационог значења: 1) Конструкције са ГЕНИТИВОМ и предлозима ПОРЕД, КРАЈ, КОД, ДО, БЛИЗУ, ИЗНАД, ИСПОД, ИСПРЕД, ИЗА, ИЗМЕЂУ, КОД, (ИЗ)ВАН Орман стоји поред/крај/код/до/близу врата. Слика виси изнад кревета. – Мачка се сакрила испод кревета. Марко седи испред/иза Ивана/између Ивана и Тање. Марко станује код родитеља. - Стадион је (из)ван града. 2) Конструкција УЗ + АКУЗАТИВ Орман стоји уз врата. 3) Конструкције са ИНСТРУМЕНТАЛОМ и предлозима НАД, ПОД, ПРЕД, ЗА, МЕЂУ Лампа виси над столом. – Мачка спава под столом. Дрво расте пред/за кућом. – Речник се налази међу осталим књигама. 4) Конструкције са ЛОКАТИВОМ и предлозима У, НА, ПО Папири леже на/по/у столу. 2. Месно значење за ОДРЕЂИВАЊЕ КРЕТАЊА, којима се спецификује: 1) ПРАВАЦ КРЕТАЊА или МЕСТО ЗАВРШЕТКА КРЕТАЊА:

154

1)ПОРЕД, КРАЈ, ДО, КОД, БЛИЗУ, ИЗНАД, ИСПОД, ИСПРЕД, ИЗА, ИЗМЕЂУ, ВАН, ДО + ГЕНИТИВ Марко је ставио столицу поред/крај/код/до/близу прозора. Марко је обесио слику изнад кревета. – Мачка је легла испод крвета. Марко је сео испред/иза Ивана/између Ивана и Тање. Марко је отишао код лекара/до прозора/ван града. 2)КА, ПРЕМА; К + ДАТИВ Марко је кренуо ка/према вратима. (правац) Марко је дошао к мени. (место завршетка кретања) 3)НА, У, О, НАД, ПОД, ПРЕД, ЗА, МЕЂУ + АКУЗАТИВ Мачка се попела на дрво. – Ушао је у собу. – Обесио је слику о ексер. – Неднео се над мапу. – Сакрио се под сто. – Стигао је пред биоскоп. – Сео је за сто. – Стави ову књигу међу остале књиге. 2) МЕСТО ПОЧЕТКА КРЕТАЊА (АБЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ) 1) ИЗ, С, ОД + ГЕНИТИВ Изашао је из собе. – Сишао је с дрвета. – Одмакни се од прозора. 155

3)

ПУТАЊА КРЕТАЊА 1) ПОРЕД, КРАЈ, МИМО, ИЗМЕЂУ, ИСПОД, ПРЕКО, ДУЖ + ГЕНИТИВ Прошли су поред/крај/мимо музеја/између музеја и позоришта. Прошли су испод подвожњака/преко моста. Шетали смо се дуж обале. 2) КРОЗ, УЗ, НИЗ + АКУЗАТИВ Прошли смо кроз парк. – Сишао је низ степенице. – Попео се уз степенице. 3) ИНСТРУМЕНТАЛ БЕЗ ПРЕДЛОГА Шетали смо обалом/улицом/парком. 4) ПО + ЛОКАТИВ Шетали смо по улици/по обали/по парку.  Код наведених предлошко-падежних конструкција посебно је важно уочити опозиције које настају употребом различитих падежа с истим предлозима:  НА/О/У;НАД/ПОД/ПРЕД/ЗА/МЕЂУ + АКУЗАТИВ одређују место завршетка кретања уз глаголе кретања и другим речима са значењем кретања  НА/О/У + ЛОКАТИВ и НАД/ПОД/ПРЕД/ЗА/МЕЂУ + ИНСТРУМЕНТАЛ: локационо значење уз глаголе мировања  Конструкције ОД/ДО + ГЕНИТИВ показују почетну и завршну границу кретања: Трчао је од школе до куће.  Аблативне конструкције С(А)/ИЗ + ГЕНИТИВ одговарају конструкцијама с предлозима НА и У – 156

повезује их значење површине, односно унутрашњости: ставити књигу на/у орман, узети књису са/из ормана

3. Концептуализација времена; именичке јединице с временским значењем  Категорија времена је апстрактни ентитет који се може разумети само помоћу метафоре, те постоје различити метафорички сценарији који служе конкертизацији времена: 1. ВРЕМЕ ЈЕ РЕЂАЊЕ ДОГАЂАЈА, односно ВРЕМЕНСКИХ ЈЕДИНИЦА  По овој концепцији, догађаји и временске јединице су предмети на шта указује бројивост именица као њиховог означитеља – именице разликују облике једнине и множине, а уз њих се могу употребити редни бројеви и заменице сви, сваки два дана, пет година, седам векова, трећи миленијум Свакога дана устаје у седам сати.  Ови предмети чине усмерени низ: временски предмети ређају се према редоследу догађања тако што се прво ређају они који су се догодили раније, а следе их они који су се догодили касније 157

Уметност иза симболизма и натурализма окреће се опет класицима.  Пошто се оваквим ређањем низ непрекидно продужава тако да стално иде напред ВРЕМЕ је ЛИНЕАРНО КРЕТАЊЕ УНАПРЕД, односно ЛИНИЈА УСМЕРЕНА ОД ПРОШЛОСТИ КА БУДУЋНОСТИ,што сугерише његову једнодимензионалност отегнути се као гладан дан, бити дуг као гладна година  временске јединице заправо су одсечци на тој временској линији, који могу бити различите дужине и различитог размака Између та два догађаја протекло је десет година. 2. ПОСТОЈАЊЕ ЈЕ КРЕТАЊЕ ПО ВРЕМЕНСКОМ ПУТУ, којим се човек креће ИЗ ПРОШЛОСТИ У БУДУЋНОСТ  Ова концепција човека представља као динамичног док се време посматра као статична категорија Ради од јутра до мрака.  При том, временске јединице су садржатељи, а постојање је излажење из једног периода-садржитеља у други: Из дана у дан све више отопљава.  Догађаји или временски одсечци могу бити на различитом растојању од садашњег тренутка, при чему се посматрач налази на 158

месту које је одређено садашњим тренутком окренут будућности и процењује растојање између себе и разних догађаја- места на временској линији: Није далеко од ноћи. Удаљене и миле успомене 3. ДОГАЂАЈИ и ВРЕМЕНСКЕ ЈЕДИНИЦЕ који ЧИНЕ НИЗ, ЈЕСУ ПРЕДМЕТИ У ПОКРЕТУ, који се крећу ИЗ БУДУЋНОСТИ ка човеку који стоји У САДАШЊЕМ ТРЕНУТКУ и улази у простор иза човека, односно У ПРОШЛОСТ Иде нова година. – Долази зима. – Наступају нова времена. Није могао да се суочи са оним што далази. Наведени метафорички сценарији међусобно су повезани: прва два подразумевају да је време линеарно и инхерентно усмерено у другом и трећем човек и време мењају међусобни положај, тј. крећу се једно у односу на друго, као и положај човека: у оба случаја он је окренут леђима према прошлости, а лицем према будућности.  За изражавање временских значења употребљава се неколико падежа без предлога:

159

1) ВРЕМЕНСКИ (ТЕМПОРАЛНИ) ГЕНИТИВ: тога дана, сваког јутра, прошле среде, следећег априла, прошлог лета... 2) АКУЗАТИВ: тај дан, ту ноћ, исто вече... 3) ИНСТРУМЕНТАЛ: средом, сваким даном, крајем прошле године...  Временско значење имају и следеће предлошкопадежне конструкције: 1) ПРЕ/ПОСЛЕ/НАКОН/УОЧИ/УСРЕД/ПРЕКО/ОК О/ОД/ДО + ГЕНИТИВ пре/уочи/након/после утакмице, преко лета, усред ноћи, око Нове године, од среде, до петка 2) НА/ПРЕД/КРОЗ/ЗА + АКУЗАТИВ на празник, пред утакмицу, кроз/за један сат 3) У/ПО/О + ЛОКАТИВ у последњем тренутку, по вечери, о Новој години  Именице и именичке синтагме које се употребљавају са временским прилошким значењем често и саме означавају неки временски појам: дане у недељи, месеце, делове дана...

160

4. Именичке јединице с начинским и узрочним значењем  НАЧИНСКА ЗНАЧЕЊА  Под начином вршења глаголске радње подразумевају се разни аспекти реализовања ситуације који се могу сматрати њеним карактеристикама: њен квалитет, начин извођења, учесталост, однос вршиоца према вршењу радње и сл.  Падежи и предлошко-падежне конструкције са начинским значењем: 1) БЕЗ + ГЕНИТИВ: радити без престанка, ићи без журбе... 2) НА + АКУЗАТИВ: спремити се на брзину, викати на сав глас... 3) ИНСТРУМЕНТАЛ: говорити шапатом, доћи трком... 4) У + ЛОКАТИВ: плаћати у ратама, приповедати у првом лицу... 5) ПО/ПРЕМА + ЛОКАТИВ: поступити по/према плану  Када се одредба средства не употребљава да се покаже избор једног од могућих типова средстава за реализацију радње она карактерише и начин извођења радње, тј. има вредност одредбе за начин: путовати авионом, написати писмо хемијском оловком... 161

 Прилошко начинско значење има и именичка јединица чија је функција НАЧИНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (актуелна карактеризација носиоца ситуације прелази и на карактеризацију реализације саме ситуације) гледати некога разгорачених очију, стајати погнуте главе...  УЗРОЧНА ЗНАЧЕЊА  За исказивање узрочних прилошких значења постоји неколико предлошко-падежних конструкција, већином са (аблативним) генитивом: 1) ЗБОГ + ГЕНИТИВ – опште узрочно значење изгубити утакмицу због лоше игре, остати код куће због назеба... 2) УСЛЕД + ГЕНИТИВ – исказују околности које доводе до (не)реализовања ситуације закаснити услед поледице, не полетети услед магле 3) ОД + ГЕНИТИВ – за исказивање разних фактора који узрокују различита стања или спречавају реализацију неке ситуације дрхтати од зиме, умрети од глади, не видети од магле 4) ИЗ + ГЕНИТИВ – за изношење подстицаја за неки поступак учинити нешто из мржње, из забави, из обести... 162

5) ЗА + АКУЗАТИВ – исказивање разлога за радњу као неку врсту реакције: осветити се за увреду, наградити за одличан успех

5. Именичке јединице са осталим прилошким значењима (осим временског, месног, начинског и узрочног)  ЗНАЧЕЊЕ ЦИЉА: одредба циља  РАДИ + ГЕНИТИВ – Дошла је у Београд ради лечења.  ПО + ГЕНИТИВ – Отишао је по лекара.  ЗНАЧЕЊЕ НАМЕНЕ: одредба намене  ЗА + АКУЗАТИВ – Ову књигу сам купио за брата.  ЗНАЧЕЊЕ СРЕДСТВА: одредба средства  ИНСТРУМЕНТАЛ – Збунио га је својим одговором.  АГЕНТИВНО ЗНАЧЕЊЕ: одредба вршиоца (агентивна одредба)  ОД (СТРАНЕ) + ГЕНИТИВ – Проглашен је најбољим од стране другова.  ИНСТРУМЕНТАЛ – Једрилица је била гоњена јаким ветром.  СОЦИЈАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ: одредба друштва (социјативна одредба) 163











 СА + ИНСТРУМЕНТАЛ – Иван је дошао са друговима. ЗНАЧЕЊЕ ОКОЛНОСТИ: одредба околности  ПО + ЛОКАТИВ – Отпутовали су по ноћи.  ПРИ + ЛОКАТИВ – Читао је при светлости свеће.  ПРИЛИКОМ + ГЕНИТИВ – Срели смо се приликом отварања изложбе. ЗНАЧЕЊЕ МЕРЕ: одредба мере  АКУЗАТИВ (МЕРЕ) – Остао је на мору недељу дана.  ИНСТРУМЕНТАЛ – Писао је сатима. ДОПУСНО ЗНАЧЕЊЕ (КОНЦЕСИЈА) концесивна одредба  УПРКОС + ДАТИВ – Авион је полетео упркос магли.  УПРКОС + ГЕНИТИВ – Авион је полетео упркос магле. ПОРЕДБЕНО ЗНАЧЕЊЕ: одредба поређења  ПОПУТ + ГЕНИТИВ (ЗА ЈЕДНАКОСТ) – Он трчи попут ветра.  ОД + ГЕНИТИВ (ЗА НЕЈЕДНАКОСТ) – Он је бржи од муње. ЕКСЦЕПТИВНО ЗНАЧЕЊЕ: одредба изузимања

164

 ОСИМ/СЕМ + ГЕНИТИВ – Сви су дошли осим/сем Николе.  СУПСТИТУТИВНО ЗНАЧЕЊЕ: супститутивна одредба  (У)МЕСТО + ГЕНИТИВ – Уместо Марка дошао је његов брат.  Поједина од наведених значења додирују се са раније описаним, нпр. циљ и агенс са узроком, средство и друштво са начином, мера са начином, временом и местом, околност са временом и начином

6. Повезивање падежа у систем; поливалентност падежа  ПАДЕЖИ су морфосинтаксичка категорија именичких речи која регулише њихову употребну вредност у реченици  О падежима се говори као о одређеном систему зато што сваки падеж, тј. члан система, има своје посебне типизиране вредности којима се разликује од осталих чланова система  Сваки падеж у систему има своје ОПШТЕ (ГЛАВНО) ЗНАЧЕЊЕ, тј. значење под које могу да се подведу сва његова посебна значења  На основу општег значења сви падежи се деле у 2 групе: 165







 



1) НЕЗАВИСНИ ПАДЕЖИ: номинатив и вокатив 2) ЗАВИСНИ ПАДЕЖИ: генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив НОМИНАТИВ  Главно значење: обележавање субјекта, тј. независног реченичног конституента  То је неутрални падеж, односно падежни облик који се употребљава када треба само именовати неки појам ВОКАТИВ  Главно значење: скретање пажње и дозивање  Употреба вокатива је независна од синтаксичке структуре реченице ГЕНИТИВ  Опште значење: ТИЦАЊЕ, које обухвата три ужа значења 1.ПОТПУНО ТИЦАЊЕ (припадање) – посесивни генитив 2.ДЕЛИМИЧНО ТИЦАЊЕ – партитивни генитив 3.ТИЦАЊЕ ПО ПОРЕКЛУ – аблативни генитив ДАТИВ  Опште значење: намена и управљеност АКУЗАТИВ  Главна функција: обележавање правог објекта, тј. допуне прелазних (транзитивних) глагола ИНСТРУМЕНТАЛ  Опште значење: ЗАЈЕДНИЦА; обухвата два ужа значења: 166

1.СРЕДСТВО (инструментално значење) – инструментал без предлога 2.ДРУШТВО (социјативно значење) – са + инструментал  ЛОКАТИВ  Главно значење: месно  Употребљава се увек са предлозима  Исти падеж може обележити различите функције и исказати различита значења, односно падежи српског језика су ФУНКЦИОНАЛНО и СЕМАНТИЧКИ ПОЛИВАЛЕНТНИ (поливалентност падежа испољава се као ПОЛИФУНКЦИОНАЛНОСТ – употреба у више функција и као ПОЛИСЕМИЈА – вишеструко значење)  Употребне вредности падежа српског језика: I. НОМИНАТИВ 1. граматички субјекат 2. предикатив 3. непроменљиви атрибут II. ГЕНИТИВ 1. неправи објекти и рекцијске допуне у синтагмама 2. логички субјекат (облик партитивног генитива) 3. партитивна варијанта правог објекта 4. прави објекат уз прелазне глаголе у одричном облику 5. посесивно придевско значење 167

6. квалитативно придевско значење 7. временско прилошко значење III. ДАТИВ 1. неправи објекти и рекцијске допуне у синтагмама 2. логички субјекат 3. реципијент 4. датив интересовања/етички датив – синтаксички редундантни падеж с експресивном улогом IV. АКУЗАТИВ 1. прави објекат 2. временско значење 3. значење мере V. ИНСТРУМЕНТАЛ 1. неправи објекти и рекцијске допуне у синтагмама 2. предикатив 3. значење средства 4. значење начина 5. значење места 6. значење времена 7. значење мере 8. значење агенса  Употребна вредност падежа, умногоме, зависи од семантичког (значењског) типа именице, односно именичке синтагме употребљене у датом падежу, нарочито када се исказује неко придевско или прилошко значење, нпр. адвербијална значења инструментала без предлога: 168

ножем – средство, шапатом – начин, улицом – место, средом – време, сатима - мера (иако стоје у истом облику, свака наведена именица има различито прилошко значење)  Насупрот томе, падежи са чисто структуралном вредношћу (номинатив и акузатив правог објекта) могу се применити на сваку именицу, без ограничења  БЛОКИРАНИ ПАДЕЖИ (падежи са обавезном одредбом) су падежи придевског или прилошког значења који морају имати одредбу, будући да је она обично носилац главне информације; такви су:  Квалитативни генитив  Темпорални генитив и акузатив: тога дана *дана, тај дан - *дан  Инструментал са начинским значењем, ако именица у свом значењу нема компоненту квалитета: шапатом, али *гласом (тихим гласом)

7. Предлошко-падежне конструкције; предлози који се употребљавају са различитим падежима  И поред поливалентности зависни падежи не би били довољни за исказивање свих потребних информација у вези са употребом именице, због чега се повезују са помоћним речима – 169

ПРЕДЛОЗИМА у оквиру ПРЕДЛОШКОПАДЕЖНИХ КОНСТРУКЦИЈА: 1. ГЕНИТИВ: из, с(а), од, до, поред, близу, крај, код, изнад, испред, испод, иза, између, пре, после, након, уочи, усред, око, (из)ван, приликом, услед, ради, попут, упркос, против, осим/сем, место, (архаично) у 2. ДАТИВ: к(а), према, упркос 3. АКУЗАТИВ: у, на, о, по, низ, кроз, над, под, пред, за, међу 4. ИНСТРУМЕНТАЛ: с(а), над, под, пред, за, међу 5. ЛОКАТИВ: у, на, о, по, при, према  Захваљујући употреби предлога могуће је диференцирати и конкретизовати значења зависних падежа и додати им нове семантичке вредности  Од свих зависних падежа једино се локатив се употребљава само са предлозима, док се остали зависни падежи могу употребити и без предлога  Највише предлога стоји са генитивом; многи предлози стоје само с једним падежом, али се неки слажу и са два падежа, при чему могу: I. ЗАДРЖАТИ ИСТО ЗНАЧЕЊЕ 1. Предлози у, на, о + акузатив и локатив  са акузативом: конструкција има АДЕЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ (усмереност, досезање циља) 170

Стави писмо у фиоку/на сто. – Окачио је шечир о чивилук.  са локативом: конструкција има ЛОКАЦИОНО ЗНАЧЕЊЕ Писмо је у фиоци/на столу. – Шешир виси о чивилуку. 2. Предлози над, под, пред, за, међу + акузатив и инструментал  са акузативом: конструкција има АДЕЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ Окачио је слику над кревет. – Мачка се завукла под сто. – Стигао је пред биоскоп. – Стави ову књигу међу остале књиге. – Замакао је за угао.  са инструменталом: конструкција има ЛОКАЦИОНО ЗНАЧЕЊЕ Слика виси над креветом. – Мачка лежи под креветом. – Дрво расте пред/за кућом. – Речник се налази међу осталим књигама.  Конструкције са предлозима изнад, испод, испред, иза, између и генитивом имају АДЕЛАТИВНО и ЛОКАЦИОНО ЗНАЧЕЊЕ у примерима: Слика виси/Окачили смо слику изнад кревета. – Мачка лежи/се завукла испод кревета. – Продавница је/Замакао је иза угла. 171

односно АБЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ (место почетка кретања) у примерима: Мачка је искочила испод/иза кревета/између ормана и стола. II. ИМАТИ РАЗЛИЧИТО ЗНАЧЕЊЕ 1. Предлог по + акузатив и локатив  Са акузативом: ЗНАЧЕЊЕ ЦИЉА – Доћи ће по мене на станицу.  Са локативом: ЗНАЧЕЊЕ МЕСТА (Мрвице су расуте по столу.) ЗНАЧЕЊЕ ВРЕМЕНА (Доћи ће по Ускрсу.) ЗНАЧЕЊЕ НАЧИНА (Поступили смо по наређењу.) ЗНАЧЕЊЕ ОКОЛНОСТИ (Ходао је дуго по киши.) 2. Предлог с(а) + генитив и инструментал  Са генитивом: АБЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ (Узми књигу са стола.)  Са инструменталом: СОЦИЈАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ (Пођи са мном.) 3. Предлог у + генитив и акузатив/локатив  Са генитивом: ЗНАЧЕЊЕ предлога КОД (У Милице дуге трепавице.)  Са акузативом или локативом: ЗНАЧЕЊЕ МЕСТА (Књига није у фиоци, стави је у фиоку.)  Као и падежни облици, и предлози се одликују ПОЛИСЕМИЈОМ, односно вишеструким значењем, 172

што нарочито важи за најзначајније предлоге, као на пример:  Предлог С(А) + ИНСТРУМЕНТАЛ, који може означавати ДРУШТВО (са мајком), НАЧИН (Говорио је са сузама у очима.), КАРАКТЕРИСТИКУ ИМЕНИЧКОГ ПОЈМА (девојка са црним очима) или бити РЕКЦИЈСКА ДОПУНА (Одуговлачио је са одлуком.)  Предлог У + ЛОКАТИВ, који може означавати МЕСТО (Књига је у столу.), ВРЕМЕ (Доћи ће у подне), НАЧИН (Платићеш у ратама), КАРАКТЕРИСТИКУ ИМЕНИЧКОГ ПОЈМА (човек у пуној снази) или бити РЕКЦИЈСКА ДОПУНА (умерен у пићу)  По функцији предлозима су блиски ПРИЛОШКИ ИЗРАЗИ, најчешће формирани од именицеу зависном падежу са или без предлога:  ТОКОМ/У ТОКУ, ЗА ВРЕМЕ, ПОВОДОМ, ПОМОЋУ, У СЛУЧАЈУ, У ЦИЉУ, ИЗ РАЗЛОГА, ЗАВИСНО ОД, ИЗУЗЕВ, који захтевају облик генитива  ЗАХВАЉУЈУЋИ, који тражи облик датива  С ОБЗИРОМ НА, БЕЗ ОБЗИРА НА, који захтевају облик акузатива  У СКЛАДУ СА, У ВЕЗИ СА, који захтевају облик инструментала  Предлози не служе само за конкретизацију падежног значења у оквиру предлошко-падежне конструкције, већ и за АНАЛИТИЧКУ 173

ДЕКЛИНАЦИЈУ (обележавање значења које се нормално исказује падежом без предлога); ово је случај при употреби предлога с(а) за обележавање инструменталног значења у непроменљивим партитивним синтагмама: Послужио се речницима/ : са пет/неколико речника  ПАДЕЖНА СИНОНИМИЈА За поједина значења и функције постоје синонимни падежи и предлошко-падежне конструкције:  ГЕНИТИВ = ОД. + ГЕНИТИВ: бојати се змија/од змија  ИНСТРУМЕНТАЛ = ЗА + АКУЗАТИВ: прогласити победником/за победника  ГЕНИТИВ = СА + ИНСТРУМЕНТАЛ: девојка плаве косе/са плавом косом  ПОСЛЕ/НАКОН + ГЕНИТИВ: после/након утакмице  ЗА/КРОЗ + АКУЗАТИВ: доћи за/кроз један сат  ПОРЕД/КРАЈ + ГЕНИТИВ: дрво поред/крај куће Међу падежним синонимима могу постојати одређене разлике које се тичу: 1.нијанси у значењу:  Конструкција ПРЕ + ГЕНИТИВ има временско значење претхођења (пре рата), док конструкција ПРЕД + АКУЗАТИВ подразумева и значење непосредности (пред рат) 174

 Конструкција ПОРЕД + ГЕНИТИВ има значење близине (полица поред врата), а конструкција УЗ + АКУЗАТИВ подразумева и значење прибијености (тик уз врата)  Глагол стидети се може бити допуњен обликом ГЕНИТИВА, када је именички појам разлог за стид (Стидео се свог понашања) или конструкцијом ОД + ГЕНИТИВ, када се стид осећа у односу на именички појам (Стидео се од свог пријатеља)  Слично је и са глаголом помагати који када се допуни обликом ДАТИВА подразумева пружање било какве помоћи (Помагао је брату да покоси), а када се допуни обликом АКУЗАТИВА, првенствено се мисли на финансијску помоћ (Помагао је брата новцем) 2. фреквентности употребе:  Прелазни глаголи у одричном облику се могу допунити обликом словенског генитива, али је чешћи акузатив без предлога  Глагол постати се може допунити облицима инструментала или чешће номинатива

8. Номинатив и вокатив  НОМИНАТИВ  Независни падеж 175

 Основни облик именске речи ван њене синтаксичке функције (у том облику реч се наводи као одредница у речнику)  Синтаксичке функције: 1.ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ као најважнија функција Иван је дошао. – Пада киша. Управо због ове функције номинатив и јесте независни падеж: субјекат је независни реченични конституент од кога, посредно или непосредно, зависе све остале речи у реченици 2. ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТИВ Иван је ученик/вредан/први. 3. ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ Као допуна уз глаголе типа постати/постајати, остати, чинити се, звати (се), прозвати (се), направити (се) и сл. Јавља се именска јединица у номинативу: Петра зову Пера. – Тако је Пера постао голман. У овој функцији може се, истина ређе, употребити и облик инструментала: Тако је Пера постао голманом.  Употреба облика номинатива уз ПОРЕДБЕНУ РЕЧЦУ КАО  Ако се конструкција КАО + НОМИНАТИВ развије у поредбену реченицу номинатив у њој врши функцију субјекта или именског дела предиката: Марко ради као црв. ( = ... као што ради црв.) 176

Он изгледа као акробата. (= ... као што изгледа акробата.)  Ова конструкција може вршити функцију актуелног квалификатива: Као дете се доселио у Београд.  Номинатив у специјалним независним реченицама  Неке специјалне независне реченице могу се остварити као именичка јединица у номинативу: Пожар! – Ватра! – Срамота! Када се овакве реченице развију у предикатске реченице јединица у номинативу има функцију субјекта или именског предикатива: Избио је пожар! – То је срамота!  ВОКАТИВ  Именичка јединица у овом независном падежу није део реченичне структуре; функција вокатива није синтаксичка, већ комуникативна – овај падежни облик служи за ДОЗИВАЊЕ, СКРЕТАЊЕ ПАЖЊЕ, ОБРАЋАЊЕ САГОВОРНИКУ  Вокатив има АПЕЛАТИВНУ УПОТРЕБНУ ВРЕДНОСТ! Иване, дођи! – Хоћемо ли, децо, напоље?

177

Будући да се апел може упутити само живом бићу, употреба неживих појмова у облику вокатива спада у персонификацију: Стојте, галије царске! – Нови граде, сједиш на крај мора! Гацко поље, лијепо ти си.  Иако се у многим случајевима обликом вокатива открива коме се скреће пажња на ситуацију означену реченицом, вокатив остаје ОБЛИК ВАН РЕЧЕНИЦЕ, због чега је карактеристично његово ИЗДВАЈАЊЕ ЗАРЕЗИМА или узвичницима, када има карактер узвика: Поштовани друже! Примио сам Ваше писмо...  Вокатив може вршити функцију субјекта, односно именског предикатива једино у случајевима допуњавања потребног броја слогова, тј. из ВЕРСИФИКАЦИЈСКИХ ПОТРЕБА у народној поезији: Вино пије Краљевићу Марко... – Мисли јадан да је горски вуче  Оваква употреба вокатива могућа је због тога што је, поред номинатива, једини независни падеж у српском језику  Вокатив у специјалним независним реченицама Специјалне независне реченице са функцијом ДИРЕКТНЕ УЗВИЧНЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ могу се остварити у виду именичке јединице у облику вокатива: Неваљалче (ни)један)! 178

9. Генитив без предлога  Обликом генитива означавају се ПОЈМОВИ које глаголска радња САМО ДЕЛИМИЧНО ОБУХВАТА, односно на шта се односи појам означен генитивом, па се као његово опште значење издваја ЗНАЧЕЊЕ ТИЦАЊА Прекиде ми се ланац сећања. Објасни им ствар опште потребе.  У оквиру општег значења јављају се 3 ужа значења: 1. ПОСЕСИВНО – значење ПОТПУНОГ ТИЦАЊА (ПРИПАДАЊА) 2. ПАРТИТИВНО – значење ДЕЛИМИЧНОГ ТИЦАЊА 3. АБЛАТИВНО – значење ТИЦАЊА ПО ПОРЕКЛУ при чему је свако од наведених значења исказано посебном врстом генитива: I. ПОСЕСИВНИ (ПРИСВОЈНИ) ГЕНИТИВ је облик генитива којим се означава појам коме нешто ПРИПАДА, односно однос: 1) власништва: кућа старог професора, свеска моје другарице 2) аутора/творца према делу: песме Ђуре Јакшића, роман руског мајстора 3) сродника, сарадника, друга: пријатељ мог брата, управник затвора 179

4) целине према деловима: почетак пута, праменови косе, 5) према расположењу, осећању, својству: храброст мученика, знаци негодовања II. ПАРТИТИВНИ (ДЕОНИ) ГЕНИТИВ је облик генитива којим се показује да је појам у генитиву САМО ДЕЛИМИЧНО ОБУХВАЋЕН глаголском радњом, те као такав допуњује све речи које означавају делимично тицање: неколико поучних речи, осам дана, комад хлеба; очи пуне суза, сит свега; Накоси траве. – Неста пара, неста пријатеља. – Чуо сам да имате посла. III. АБЛАТИВНИ ГЕНИТИВ или ГЕНИТИВ ТИЦАЊА, којим се означава појам од кога нешто ПОТИЧЕ, од кога се нешто УДАЉАВА или ОДВАЈА: Деца су се плашила непознатог старца. – Мани се ћорава посла. – Чувај се змије.  Синтаксичке функције: 1.НЕПРАВИ ОБЈЕКТИ и РЕКЦИЈСКЕ ДОПУНЕ у синтагмама:  Уз глаголе који значе потицање, какви су клонити се, сећати се, ослободити се, одрећи се, чувати се, стидети се и сл, користи се аблативни генитив као њихов НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ: 180

Молим те, када одеш тамо, клони се невоље. – Сећао се тог сусрета нејасно, кроз маглу. – Одрећи ћу се сина због срамоте коју нам је нанео.  Уз глаголе чије значење имплицира делимичност, какви су најести се, зажелети се, латити се, наслушати се и сл, користи се партитивни генитив као њихов НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ: Прејео се врућег хлеба. – Накуповао је земље. – Накоси траве док није пала киша. – Зажелео се оних пролећних ноћи, када ваздух одише свежином.  Као РЕКЦИЈСКА ДОПУНА придева пун, сит, вредан, достојан, жељан, свестан, гладан, жедан и сл. користи се облик партитивног генитива: очи пуне суза, народ сит рата, вредно спомена, жељна мира и тишине, свестан преваре, достојан пожртвовања 2. ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ  Исказује се обликом партитивног генитива: За ову представу нема карата. 3. ВАРИЈАНТЕ ПРАВОГ ОБЈЕКТА  Уз прелазне глаголе у одричном облику у функцији ОДРИЧНОГ ПРАВОГ ОБЈЕКТА налази се именска јединица у облику словенског генитива:

181

Није још речи проговорио. – Ока није склопио. – Не греши душе. – Није могао себи наћи места. Данас се употреба генитива у оваквим случајевима ограничава на устаљене изразе и допуњавање глагола ИМАТИ  Уз глаголе где се делимичност обухватања радњом очитава у вези са објекатском допуном, као и уз глаголе бити, имати, нестати, требати (у значењу бити потребан), хтети (у значењу бити потребан,желети) у функцији ПАРТИТИВНОГ ПРАВОГ ОБЈЕКТА употребљава се именска јединица у облику партитивног генитива Доливаше себи вина. – Чуо сам да имате посла. Било је гужве и песме. – Неста пара, неста пријатеља. – Требало му је времена да се снађе. – Памети се хоће времена. 4.ПАРТИТИВНА ДОПУНА у партитивним синтагмама:  у функцији партитивне допуне јавља се именска јединица у партитивном генитиву уз:  ПРИЛОГЕ/ПРИЛОШКЕ ИЗРАЗЕ ЗА КОЛИЧИНУ: неколико поучних речи, много памети, нешто кафе, мало пажње и љубави

182

 НЕПРОМЕНЉИВЕ ОСНОВНЕ и ЗБИРНЕ БРОЈЕВЕ и БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ: сто других ствари, осам дана, десетак дасака, петорица мушкараца  ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ЗНАЧЕ КОЛИЧИНУ или МЕРУ: чета коњаника, велике капље зноја, комад хлеба, недеља дана 5. ПОСЕСИВНО ПРИДЕВСКО ЗНАЧЕЊЕ  Ово значење обухвата различите односе између два именичка појма, од правог припадања до разних апстрактних веза, а најтипичније се исказује обликом ПОСЕСИВНОГ ГЕНИТИВА: кућа мога деде, приповетке Лазе Лазаревића, садржај књиге, израз лица  Као засебне врсте посесивног генитива, које се јављају у АТРИБУТСКОЈ ФУНКЦИЈИ уз именице(најчешће глаголске) које означавају процес, радњу, догађање, издвајају се: 1) СУБЈЕКАТСКИ ГЕНИТИВ, којим се исказује носилац ситуације означене именицом: шум таласа, долазак пролећа, мирис цвећа, одјек прошлости, залазак Сунца, пад авиона... (свака синтагма са субјекатским генитивом може се проширити у предикатску реченицу, тако да овај облик постане 183

субјекат, добивши облик номинатива: Таласи шуме. – Цвеће мирише.) 2) ОБЈЕКАТСКИ ГЕНИТИВ, којим се исказује појам који је обухваћен ситуацијом означеној глаголском именицом: даривање просјака, берба грожђа, љубитељ коцке и вина, приказ романа, проучавање садржаја, осећање живота (синтагме са објекатским генитивом могу се проширити у предикатске реченице у којима овај облик врши функцију објекта, добивши облик акузатива без предлога: Људи беру грожђе. – Детаљно је проучио садржај.)  Упркос сличностима између субјекатског и објекатског генитива, међу њима постоји доста јасна разлика: Субјекатски генитив означава ПРИПАДАЊЕ СИТУАЦИЈЕ њиме означеном појму, док се објекатским генитивом означава УЗАЈАМНОСТ ПРИПАДАЊА – објекат припада радњи, као што радња припада објекту Објекатски генитив изражава прави однос и као допуна управној речи представља прави падеж, док субјекатски генитив има одредбену функцију, па се може употребљавати напоредо са придевом (певање птица : птичје певање) 184

6. КВАЛИТАТИВНО ПРИДЕВСКО ЗНАЧЕЊЕ  КВАЛИТАТИВНИ ГЕНИТИВ је падеж који омогућава да се неки именички појам одреди конкретизовањем вредности неког његовог карактеристичног аспекта: дечак великих црних очију, човек седе косе, двориште неправилног облика, људи слободна срца, течност необичног мириса...  Као категорија која указује на особину предмета/појма овај генитив врши функцију ИСКЉУЧИВЕ ОДРЕДБЕ, са којом се употребљава у служби АТРИБУТА, ПРЕДИКАТИВА или АКТУЕЛНОГ КВАЛИФИКАТИВА: Паметан си, али врлетне нарави. – Погнуте главе стоји и ћути.  Када је распоређен даље од именице и везан за глагол, служба квалитативног генитива приближава се прилошкој: Помоћи ћу вам драге воље. – Могла бих ти мирне душе рећи.  БЛОКИРАНИ ПАДЕЖ: уз именицу у квалитативном генитиву мора се јавити придев, тј. иманица мора имати одредбу 7. ВРЕМЕНСКО (ТЕМПОРАЛНО) ПРИЛОШКО ЗНАЧЕЊЕ  Исказује се обликом ВРЕМЕНСКОГ (ТЕМПОРАЛНОГ) ГЕНИТИВА који врши функцију ОДРЕДБЕ ВРЕМЕНА 185

Првих недеља нисам ни о чему мислио. – Целе године ишао је у школу. – Једне летње вечери небо се отворило.  Време у току којег се врши радња може се исказати и временским генитивом именица чије основно значење није временско, када је приметна нијанса начинског значења: Трају целог пута. (= док траје пут, стално док путују)

10. Датив без предлога  Датив је ПАДЕЖ НАМЕНЕ, тј. облик самосталних речи у коме стоји име појма коме се нешто намењује, коме је нешто окренуто, односно управљено  Употребљава се УЗ ГЛАГОЛЕ КРЕТАЊА, са значењем: 1.АДЕЛАТИВНОСТИ (усмерености, досезања циља) Отишао је лекару. – Вратио се породици. – Идем кући. – Око поноћи разишли су се кућама. Када је циљ кретања нека особа, у савременом језику облик датива замењује се конструкцијом код + акузатив Отишао је код лекара. 2. ОКРЕНУТОСТИ, УПРАВЉЕНОСТИ Окренуо се прозору и ућутао. 186

3. ПРИБЛИЖАВАЊА ЦИЉУ (глаголи са префиксом при-, или глагол ближити се) Примакао је столицу огради да би могао боље да види. Пришао је прозору и дубоко удахнуо. Обликом датива се обележава и место налажења близу неког објекта, при чему се подразумева претходно кретање посматрача до тог објекта: А ближе мору расте кактус.  Синтаксичке функције: I. НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ, уз глаголе: 1.који означавају ДАВАЊЕ, УПУЋИВАЊЕ, НАМЕЊИВАЊЕ 1)ФИЗИЧКИХ ОБЈЕКАТА, какви су глаголи дати, (до)делити, донети, пружити, купити, оставити, наменити, нудити, дуговати, украси... 2)МЕТАФОРИЧКИХ ОБЈЕКАТА, нпр. комуникацијских јединица и сл, какви су глаголи говорити, саветовати, упозорити, саопштити, предложити, омогућити, читати, певати, посветити... Честитао је брату рођендан и предао му поклон. Обећао је пријатељу да ће му ускоро вратити дуг. Употребљен уз овакве глаголе облик датива има функцију АДРЕСАТА, односно неправог 187

објекта уз дворекцијске глаголе давања и комуницирања (дативом је означен појам, обично личност, коме је упућено давање или саопштење) Уз дворекцијски глагол подучавати, учити јавља се датив као НЕПРАВИ и акузатив као ПРАВИ ОБЈЕКАТ, при чему је предмет проучавања исказан обликом датива, а особа која прима подучавање обликом акузатива: Подучавао је глумце правилном изговору. Наношење штете (глаголи отети, украсти, оспорити некоме нешто) концептуализује се као давање објекта, а у таквим случајевима датив најчешће има функцију НЕПРАВОГ ОБЈЕКТА: На сабору великаша брат му је оспорио право на престо. Док смо спавали, неко је ушао и украо Милану новчаник. Појам означен именицом у дативу обично је особа, мада то може бити и неживо биће: Улупаним жуманцима додати снег од беланаца. Лагано кување даје супи бистрину. Глаголи типа помагати, саветовати, плаћати, служити имају двојаку рекцију – датив без предлога или акузатив без предлога, када имају и нешто другачије значење: 188

ПОМАГАТИ НЕКОМЕ (нешто) – са обликом датива има значење помагати у сваком смислу: Помагао је брату да поправи аутомобил. ПОМАГАТИ НЕКОГА (нечим) – са обликом акузатива има значење материјалне помоћи, пре свега у новцу: Помагао је брата новцем. 2. НЕПРЕЛАЗНЕ ГЛАГОЛЕ који значе УСМЕРЕНОСТ, какви су глаголи асистирати, досадити, бежати, махнути, праштати, наздравити, сметати, угађати, судити, извинити се... Прилагодио се околностима. – Дивила му се и чудила у исто време. – Не треба се дуго излагати сунцу. Глаголи судити, сметати уместо датива могу имати и допуну у облику акузатива без предлога, али са другачијим значењем: СУДИТИ НЕКОГА – са допуном у акузативу има значење процењивати некога: Људе треба судити по делима, а не по речима. СУДИТИ НЕКОМЕ – са допуном у облику датива има значење изложити некога судском поступку: Судио му је судија Петровић. II. ФУНКЦИЈА РЕКЦИЈСКЕ ДОПУНЕ уз: 1. ИМЕНИЦЕ које значе ОДРЕЂЕНИ ТРЕНУТАК У РАЗВОЈУ НЕКЕ СИТУАЦИЈЕ, какве су крај, завршетак, почетак И ту је био крај нашим невољама. 189

2. ГЛАГОЛСКЕ ИМЕНИЦЕ, када облик датива алтернира са обликом акузатива у функцији правог објекта глаголима од којих су дате именице изведене: допуна тексту (допунити текст), посета болесницима (посетити болеснике), замена поквареном делу (заменити покварени део) 3. ПРИДЕВЕ који означавају РЕЛАТИВНУ ОСОБИНУ, односно особину која је таква само за некога или у односу на некога/нешто; такви су придеви близак, дужан, доступан, одан, примерен, привржен, подложан, покоран, потребан, сличан, склон, веран... По нарави је сличан брату. – Увек је био склон пићу. – Јован је одан и привржен родитељима. 4. ПРИЛОГЕ изведене од наведених придева: Финансијска средства се користе сагласно одредбама Статута. Власт је поступила противно Закону. 5. ПРИЛОШКИ ИЗРАЗ ЗАХВАЉУЈУЋИ (настао од глагола захваљивати) који има два значења: 1) ЗНАЧЕЊЕ ОКОЛНОСТИ која омогућава реализацију ситуације, када се може парафразирати са уз помоћ: Захваљујући хумору човек може пребродити и најтежа искушења. (= Уз помоћ хумора...) 190

2) УЗРОЧНО ЗНАЧЕЊЕ, када је именица глаголска или придевска и када се може парафразирати узрочном зависном реченицом: Захваљујући знању страних језика, он се лако сналази у свету. (= Пошто зна стране језике...) III. ФУНКЦИЈА ЛОГИЧКОГ СУБЈЕКТА  Датив има функцију логичког субјекта када у њему стоји именица која означава ЧОВЕКА КАО НОСИОЦА НЕКОГ СТАЊА (физиолошка стања, осећаји/осећања, расположења, воља/жења, потреба, утисак, процена и др)  Реченице у којима се јавља логички субјекат у облику датива могу бити: 1) безличне: Спава ми се. – Зева ми се. 2) личне, које као субјекат имају:  именицу у номинативу: Једу ми се колачи.  инфинитивну синтагму: Сад нам се ваља вратити у прошлост.  изричну реченицу: Свиђа му се да путује по свету. IV. ФУНКЦИЈА РЕЦИПИЈЕНТА  РЕЦИПИЈЕНТ је синтаксички необавезан реченични члан којим се исказује појам, најчешће личност, кога се тиче ситуација исказана у реченици, а који се може одредити као ПРИМАЛАЦ СИТУАЦИЈЕ  Функцију реципијента врши именичка јединица, најчешће енклитички облик личних 191

заменица, у облику ПРИСВОЈНОГ (ПОСЕСИВНОГ) ДАТИВА, који означава различите врсте присвојног односа: 1) однос ПРИПАДНИШТВА: Кућа јој је далеко одавде. (присвојни датив може означавати и стално и привремено власништво: Где ми је оловка коју сам јуче купила/ коју си ми малопре купила?) 2) однос АУТОРСТВА: То му је нови роман. 3) однос ЦЕЛИНЕ и ДЕЛА: Рука му је повређена у саобраћајној несрећи.  Реципијентом може бити исказано посесивно значење у односу на објекатски или субјекатски појам: Поправили су нам телевизор. Зорану се покварио ауто.  Као посебне врсте датива, поред посесивног датива, могу се издвојити и: 1.ЕТИЧКИ ДАТИВ, којим се посредно, преко садржаја реченице, исказује близак, фамилијарни став говорника према саговорнику То је синтаксички редундантан облик, својствен говорном језику. По правилу је у питању енклитички облик заменице првог или другог лица једнине, ређе множине: Како си ми? Шта ми радиш? 192

Ала си ми порастао! Уђем ти ја тако у собу, кад имам шта видети! Моје ти дете седи и учи! 2.ДАТИВ У ЗАКЛЕТВАМА, односно датив који се употребљава у устаљеним изразима којима се неко заклиње или некоме захваљује: Хвала Вам. Тако је, части ми. Нека му је слава и хвала!

11. Датив с предлозима  Датив је зависни падеж чије је основно значење ЗНАЧЕЊЕ НАМЕНЕ или УПРАВЉЕНОСТИ  Употребљава се са: 1) предлозима К, КА, ПРЕМА, УПРКОС, НАСУПРОТ 2) предлошким изразом У СУСРЕТ  ПРЕДЛОЗИ К, КА, ПРЕМА + ДАТИВ 1.Уз глаголе кретања са значењем усмерености: Ишли су заједно к/ка/према улазу. Пливао је ка/према супротној обали. Уз овакве глаголе може се употребити и конструкција У СУСРЕТ + ДАТИВ, при чему дативом означена именица именује особу или персонификовани појам, а општу ситуацију карактерише намера успостављања контакта са појмом именице у дативу: 193

Журним кораком кренуо је у сусрет старом пријатељу. Одлучно и храбро кренуо је у сусрет недаћама које му предстоје. 2.Уз глаголе окренутости, управљености, нагнутости циљу: Окренуо је главу према публици и гласно рекао... Врхови планина уздижу се ка небу. Нагнуо се према њој и нешто јој шапнуо .  К + ДАТИВ 1.Уз глаголе кретања и личну заменицу која означава особе, са значењем аделативности: Сутра бисмо обојица дошли к вама. У савременом језику ова конструкција замењује се конструкцијом КОД + АКУЗАТИВ (Дошли бисмо сутра код вас.) 2.идиоматска конструкција: примати/узимати нешто к срцу  КА + ДАТИВ Ова конструкција користи се као рекцијска допуна непрелазним глаголима типа тежити, стремити и именицама типа тежња, стремљење, корак, пут, заокрет Увек је тежио ка успеху у каријери. Био би то корак ка демократији.  ПРЕМА + ДАТИВ 194

Ова конструкција се користи као рекцијска допуна: 1. именицама типа дивљење, интересовање, љубав, мржња, поштовање, сажаљење, (не)поверење... Осећала је дубоку љубав и поштовање према родитељима. Изразио је неповерење према свима. 2.придевима типа благ, добар, љубазан, пажљив, учтив, толерантан, немаран, строг, сумњичав, захвалан... Он је добар и пажљив према свима. Био је строг према своме сину. 3.Глаголима типа односити се, понашати се, уз допуну за начин Понашао се према комшијама врло срдачно. Односио се према странцима хладно и без поштовања.  НАСУПРОТ + ДАТИВ Предлог насупрот означава да су два објекта окренута један према другом, одакле се развија и апстрактно значење супротстављања: Седео је за столом насупрот председнику владе. Насупрот свему томе стоји следеће...  УПРКОС + ДАТИВ КОНЦЕСИВНА ОДРЕДБА Предлошко-падежна конструкција са допусним значењем, односно са значењем концесије (појам 195

означен именичком јединицом не спречава реализацију ситуације) Авион је полетео упркос магли. Упркос тешкоћама, успели смо да завршимо посао на време. Када се употреби са глаголском именицом, ова конструкција кондензује допусну зависну реченицу Упркос свим настојањима, нисам успео да приволим себе на такву врсту реда. (= Упркос томе што сам настојао...) Употребљена иза именице сугерише извесну експресивност: Стабилност, нама упркос (наслов)

12. Акузатив без предлога  Падежни облик који се користи за означавање појма У ЦЕЛИНИ ОБУХВАЋЕНОГ ГЛАГОЛСКОМ РАДЊОМ, односно појма на који се у целини односи СТАЊЕ УПРАВНОГ ГЛАГОЛА, због чега је његова основна функција – ФУНКЦИЈА ПРАВОГ ОБЈЕКТА  Синтаксичке функције: I. Функција ПРАВОГ ОБЈЕКТА уз: 1.ПРЕЛАЗНЕ ГЛАГОЛЕ који могу, али не морају, захтевати још неку допуну, а који означавају:  СТВАРАЊЕ/УНИШТАВАЊЕ (Марко је сазидао/срушио кућу.) 196

 ПРОМЕНУ ПАЦИЈЕНСА (Марко је поправио сат.)  ПРОМЕНУ МЕСТА ПАЦИЈЕНСА (Марко је извадио марамицу (из џепа).  САВЛАДАВАЊЕ НЕКОГ ПРОСТОРА (Марко је претрчао улицу), при чему се, метафорички, и време разуме као простор (Преспавао је цео дан.) Уз глаголе двојаке рекције какви су лагати, саветовати, служити, судити, помагати, као допуна се може јавити именичка јединица у:  акузативу без предлога (помагати некога нечим)  дативу без предлога (помагати некоме нешто) при чему постоји извесна разлика у значењу. 2.акузатив ИМЕНИЦА КОЈЕ ЗНАЧЕ РАДЊУ врши функцију правог објекта уз: 1) ФАЗНЕ ГЛАГОЛЕ (почети/почињати, наставити/настављати, престати/престајати) када се читава конструкција може заменити фазном конструкцијом Наставио је шетњу после краћег разговора са познаником. (= Наставио је шетати/да шета...) 2) глаголе предложити, тражити, молити, одобрити, волети, трпети, слушати, чути... односно глаголима омести, 197

о(не)могућити, условити, избећи, обезбедити... када глаголска именица кондензује изричну зависну реченицу: Предложио је набавку нове опреме. (= Предложио је да се набави) Обезбедили су превоз путника. (= ... да се путници превезу.) 3) У оквиру ДЕКОМПОНОВАНОГ ГЛАГОЛА, као допуна глаголима општег значења (дати, вршити, издати...) Извршио је анализу свих приспелих узорака. (Анализирао је...) 3.НЕПРЕЛАЗНЕ ГЛАГОЛЕ који се јављају КАО ПРЕЛАЗНИ, за значењем учинити да се уради оно што њихово основно значење казује: Добре коње пољем заиграше. (заиграти=натерати коње да заиграју) Госта седе у чело трпезе. (седе=сместити госта на намењено место) II. ФУНКЦИЈА ЛОГИЧКОГ СУБЈЕКТА  Акузатив се може употребити у функцији логичког субјекта, када је овим обликом означен носилац стања, а када глагол означава физиолошки процес у организму (Марију боли глава.) или неко психичко стање (Марка је страх.)  Реченице са логичким субјектом у облику акузатива могу бити: 1) безличне: Сева ме у леђима. 198

2) личне, са граматичким субјектом који означава:  изазивача стања: Радује га њен успех.  део тела/орган на коме се манифестује дато стање: Пеку ме очи. III. ФУНКЦИЈА ОДРЕДБЕ/ДОПУНЕ ЗА ВРЕМЕ 1.Временски (темпорални) акузатив је акузатив којим се означава време вршења радње, односно који има временско значење у ужем смислу (именичка синтагма долази као одговор на питање Кад?)  Именица која стоји у овом падежу захтева одредбу (блокирани падеж) Једно јутро срео сам га у аутобусу. Исто вече су се помирили.  Може се заменити обликом темпоралног генитива: Једног јутра срео сам га у аутобусу. – Помирили су се исте вечери. 2.Обликом акузатива може се изразити и значење мере времена, када именичка синтагма (и овде ја обавезна одредба) долази као одговор на питање Колико дуго? Нисмо се видели целу зиму. ОДРЕДБА МЕРЕ ВРЕМЕНА Састанак је трајао цело јутро. ДОПУНА ЗА МЕРУ ВРЕМЕНА IV. ФУНКЦИЈА ОДРЕДБЕ/ДОПУНЕ ЗА МЕРУ Осим мере времена, обликом акузатива се могу исказати и друге врсте мере: 199

Њена кућа вреди читаво богатство. ДОПУНА Померио се корак напред. ОДРЕДБА  Облик акузатива се може наћи и у прилошким изразима за одређивање глаголске радње: Иду руку под руку. – Ишли су ногу пред ногу. – Стајали су раме уз раме. Наведени примери могу се тумачити као врста елипсе: Иду (стављајући) ногу пред ногу.

13. Инструментал без предлога: прилошка значења  Инструментал без предлога је падежни облик чије је основно значење ЗНАЧЕЊЕ СРЕДСТВА/ ОРУЂА којим се вршилац користи да би обавио неку радњу која се, по правилу, врши на неком трпиоцу Употребљен без предлога има ИНСТРУМЕНТАЛНО ЗНАЧЕЊЕ  Постоје 2 типа: I. СПРОВОДНИЧКИ ИНСТРУМЕНТАЛ  означава појам с којим агенс, у тренутку вршења радње, успоставља јединство 200

 именица у спроводничком инструменталу може означавати: 1.део/орган човековог тела: Ударио га је ногом у стомак. 2.предмет/материју која се користи у тренутку вршења радње: Сече хлеб великим ножем. – Плех треба подмазати уљем. 3.превозно средство: На посао иде колима. 4.апстрактни појам исказан глаголском именицом која кондензује зависну реченицу с везничким спојевима тиме што/тако што: Играч Партизана кажњен је забраном играња на једној утакмици. (=... тиме што му је забрањено...) Фестивал је отворен пројекцијом филма Педра Алмодовара. (= ...тако што је приказан...) 5. материју/материјал уз глаголе заливати, хранити се, пунити... као и глагол послужити: Храни се биљном храном. – Послужила је госте кафом.  У ретким случајевима у облику спроводничког инструментала јавља се и име бића; такви су случајеви у заклетвама: Кунем ти се Богом да нисам крив. – Заклела се својом децом. II. ОМОГУЋИВАЧКИ ИНСТРУМЕНТАЛ 201

 Означава појам који, у тренутку вршења радње, не чини јединство са агенсом, већ је само помоћно средство у вршења радње: Јавио нам је радосну вест телефоном. Људи мисле да се све може купити новцем.  Овим типом инструментала може се означити грађа уз глаголе типа правити, зидати, градити, али је у овом значењеу данас чешћа употреба конструкције од + генитив: Прави макете лего-коцкама. (од лего-коцки)  ПРИЛОШКА ЗНАЧЕЊА ИНСТРУМЕНТАЛА 1. ЗНАЧЕЊЕ НАЧИНА ВРШЕЊА РАДЊЕ ОДРЕДБА ЗА НАЧИН  Уз именицу у инструменталу МОРА СТАЈАТИ ОДРДБА, а ако не стоји онда је сама именица таква да се некаква одредба у њеном значењу подразумева: Говорио је тихим гласом. – Увек је ходао лаганим кораком. Говорила је шапатом. – Отишао је трком. На овај начин настали су прилози крадом, кришом, силом, широм, листом...  У инструменталу стоји АПСТРАКТНА или ГЛАГОЛСКА ИМЕНИЦА која кондензује зависну реченицу с везником тако што ,,Север'' је реаговао повлачењем из целог поступка. =... тако што се повукао... 202

Чланови Управног одбора одлучују о томе већином гласова. = ...тако што као критеријум узимају...  Начинско значење са НИЈАНСОМ МЕРЕ/КОЛИЧИНЕ илуструју следећи примери: Вратио му је истом мером. – Волео бих свим срцем да је то могуће. Одликовања су се делила шаком и капом. 2. УЗРОЧНО ЗНАЧЕЊЕ  Остатак некада веома раширеног узрочног инструментала, чији се трагови данас очитавају у изразима неким чудом, пуким случајем, стицајем околности, силом прилика, срећом, грешком (овим изразима се упућује на сплет околности које су узроковале ситуацију) Несрећа се догодила његовом кривицом. – Постао је председник вољом грађана. Само неким чудом кућа није сравњена са земљом.  Узрочно значење има и АБЛАТИВНИ ИНСТРУМЕНТАЛ који има функцију допуне за узрок (оно што се казује глаголом реченице редовно потиче од појма у инструменталу) Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом. 3. ЗНАЧЕЊЕ НАМЕРЕ 203

 Када у инструменталу стоји именица посао, а глагол означава кретање инструментал има значење намере, односно функцију одредбе циља Отпутовао је у Београд послом. (= ... да би обавио посао) 4. МЕСНО ЗНАЧЕЊЕ (ОДРЕДБА МЕСТА)  Облик инструментала којим се означава место или путања кретања назива се ПРОСЕКУТИВ  Просекутив се употребљава уз глаголе кретања и, по правилу, означава издужени простор или је путања по њему праволинијска Свако вече шетају обалом/парком. Небом се проломио прасак.  Понекад се у облику просекутива осећа нијанса значења оруђа/средства Једном путањом се пробио на главни друм. 5. ВРЕМЕНСКО (ТЕМПОРАЛНО) ЗНАЧЕЊЕ  Када инструментал означава време постоји представа о протоку времена, која се реализује углавном на два начина: 1)ОЗНАЧАВАЊЕ МЕРЕ ВРЕМЕНА (Колико дуго?)  Именица у инструменталу, по правилу, не може да означи сасвим кратке периоде (какви су секунд, минут) и увек стоји у облику множине 204

Данима/месецима није излазио из куће. Годинама је свраћао у исту кафану. 2) ОЗНАЧАВАЊЕ ВРЕМЕНА У УЖЕМ СМИСЛУ (Кад?)  Првенствено се односи на учесталост појављивања у времену, а у инструменталу стоје називи дана у недељи, увек у облику једнине Недељом иду код родитеља на ручак.  Инструментали иманица зора, јутро, дан, ноћ данас се осећају као прилози, при чему представа о протоку времена може бити изгубљена: Зором је отишао у цркву. – Јутром рани и путује на посао.  Именичка јединица у облику инструментала може вршити функцију ВРЕМЕНСКОГ АКТУЕЛНОГ КВАЛИФИКАТИВА Заборавио сам како се девојком звала Боројевићка. Данас је инструментал у овој функцији доста редак, а као његова супституција јавља се конструкција КАО + НОМИНАТИВ или пак ЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА: Заборавио сам како се као девојка/кад је била девојка звала Боројевићка.

205

15. Инструментал без предлога: функције рекцијске допуне, агентивне одредбе/допуне, предикатива  Инструментал без предлога је падежни облик чије је основно значење ЗНАЧЕЊЕ СРЕДСТВА/ ОРУЂА којим се вршилац користи да би обавио неку радњу која се, по правилу, врши на неком трпиоцу  Постоје 2 типа: 1. СПРОВОДНИЧКИ ИНСТРУМЕНТАЛ  означава појам с којим агенс, у тренутку вршења радње, успоставља јединство Ударио га је ногом у стомак. Сече хлеб великим ножем. На посао иде колима. 2. ОМОГУЋИВАЧКИ ИНСТРУМЕНТАЛ  Означава појам који, у тренутку вршења радње, не чини јединство са агенсом, већ је само помоћно средство у вршења радње: Јавио нам је радосну вест телефоном. Људи мисле да се све може купити новцем.  Синтаксичке функције: 1.ФУНКЦИЈА РЕКЦИЈСКЕ ДОПУНЕ уз: I. ГЛАГОЛЕ: 1) дириговати, доминирати, господарити, користити се, манипулисати, управљати, служити се, (поза)бавити се, трговати... 206

Уређајем треба пажљиво руковати. – Мој отац тргује свилом. Предузеће слободно располаже финансијским средствима. 2) поносити се, хвалити се; оженити (се); обиловати, зрачити: Поноси/Хвали се својом децом. – Оженио се младом девојком. Увек је зрачио оптимизмом. – Књига обилује примерима. 3) друге галаголе када означава појам који је део неког бића и креће се његовом вољном или рефлексном радњом: Пажљиво га је слушао и климао главом. – Све време је цупкао ногом. Махала је марамицом/руком у знак поздрава. II. ПРИДЕВЕ: 1) задовољан, заморен, збуњен, обрадован, занесен, заузет, спутан... који означавају човеково психолошко стање/расположење Задовољан је својим радом. – Потпуно је збуњен ситуацијом. Обрадован њеним доласком, скочио је са столице. 2)

богат, сиромашан, оскудан 207

Спанаћ је храна богата гвожђем. – Тај крај је сиромашан рудом. III. ГЛАГОЛСКЕ ИМЕНИЦЕ изведене од наведених глагола (тачка I-01 и I-02) руковање апаратом, располагање временом... Данас се инструментал као допуна глаголим и придевима употребљава у устаљеним изразима као што су: Клонуо је духом. – Померио је памећу. – Висок је растом. – Не шали се животом. Овде инструментал губи падежни карактер, али не и семантичку везу са својим основним значењем: Не шали се главом. (значење инструментала објекта) Платићеш главом. (значење средства) 2. ФУНКЦИЈА АГЕНТИВНЕ ОДРЕБЕ/ДОПУНЕ  Инструментал може означавати и ВРШИОЦА РАДЊЕ, што је случај у: ПАСИВНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА, када има функцију агентивне одредбе или агентивне допуне Острво је насељено углавном староседеоцима. ПРИДЕВСКИМ СИНТАГМАМА, када врши функцију агентивне допуне 208

Сељаци ће добити одштету за сушом уништене усеве.  У својству вршиоца радње (агенса) појављују се: 1) ОСОБЕ, када је појам означен инструменталом у множини, а стоји уз глаголе опколити, настанити, населити: Острво је насељено углавном староседеоцима. Схватио је да је окружен неистомишљеницима. 2) НАЗИВИ ПРИРОДНИХ ПОЈАВА (гром, муња, ватра, вода, бујица, суша, стихија) На суром пропланку стоји муњом опаљен грм. Сељаци ће добити одштету за сушом уништене усеве. 3) АПСТРАКТНИ ПОЈМОВИ у новинарском функционалном стилу Пословање је оптерећено бројним проблемима. 4) ПРАВНА АКТА, у административном стилу: Та материја је регулисана Уставом и Законом. Начин информисања предвиђен је Статутом.

209

5) Појмови који су ИЗАЗИВАЧИ/ПОДСТРЕКАЧИ СТАЊА означеног (трпним) придевом Охрабрен успехом, наставио је вредно да ради. Целу ноћ сам се презнојавао преплављен чудним емоцијама. 3.

ФУНКЦИЈА ПРЕДИКАТИВА  Инструментал може вршити функцију ДОПУНСКОГ ПРЕДИКАТИВА уз глаголе (у)чинити, (на)правити (се), прогласити, назвати (се), сматрати, оценити... Праве га лудим и називају кукавицом. Одлуку су прогласили неважећом.  У функцији КОПУЛАТИВНОГ ПРЕДИКАТИВА инструментал је данас редак: Новски му је неко време био узором.

16. Граматичке категорије глагола: глаголски вид  Глаголски вид је класификациона (инхерентна) граматичка категорија глагола – видски ликови нису облици једног истог глагола, већ се ознака трајања ситуације, односно њена свршеност или несвршеност приписује свакој глаголској лексеми понаособ 210

 Категорија глаголског вида спада у семантичку појаву која се назива АСПЕКТУАЛНОСТ  Аспектуалност је ПОЈМОВНИ САДРЖАЈ који се тиче тога каква је радња која се представља и начина на који се представља (глаголи скочити и скакати означавају различите радње, док глаголи радити и урадити не морају означавати различите радње, већ их могу само различито посматрати: прву у њеном току, а другу као завршену) У српском језику овај појмовни садржај је ГРАМАТИКАЛИЗОВАН, односно постао је гарматичка категорија глагола, па сама лексема даје податак о видском значењу. Поред глаголског вида, аспектуалност изражавају други елементи у оквиру реченице и фазни (аспектуални) глаголи  На основу категорије глаголског вида глаголи у српском језику подељени су у две велике групе: 1. ГЛАГОЛИ СВРШЕНОГ ВИДА 2. ГЛАГОЛИ НЕСВРШЕНОГ ВИДА Поред њих у српском језику постоји и известан број ДВОВИДСКИХ ГЛАГОЛА који имају исту глаголску основу, а чије се видско значење разуме из контекста; такви су глаголи чути, телефонирати, вечерати ручати...

211

 НЕСВРШЕНИ (ИМПЕРФЕКТИВНИ) ГЛАГОЛИ означавају радњу у њеном трајању, или пак поновљену радњу Сатима су шетали обалом. – Лупкао је ногом. На основу карактера радње коју означавају Стевановић је несвршене глаголе поделио на: 1) ТРАЈНЕ (ДУРАТИВНЕ), који значе дуже или краће, непрекидно вршење радње 2) УЧЕСТАЛЕ (ИТЕРАТИВНЕ), који означавају радње које се врше неограничино у целини, али са прекидима  СВРШЕНИ (ПЕРФЕКТИВНИ) ГЛАГОЛИ означавају радњу као целину или пак неки посебан тренутак у њеном трајању Одликује их компактна временска контура која не дозвољава да се издвоји неки њен део, па тако, иако радња означена свршеним глаголом може трајати одређено време ми је не можемо делити: задржати се – Задржао се тамо два месеца. (*Почео је да се задржи тамо два месеца.) При том, велики број свршених глагола нема никакве везе за завршавањем радње; такви су глаголи видети, рећи, устукнути, слагати, ударити... У оквиру свршеног вида Стевановић издваја следеће видске ликове: 212

1) ПОЧЕТНО-СВРШЕНИ, који значе свршени тренутак почетка радње, иза кога радња може трајати и неограничено: Запевао је неку народну песму. 2) ЗАВРШНО-СВРШЕНИ, који означавају завршетак радње пре кога је она могла трајати и неограничено дуго: Најзад, кућа је изгорела. 3) ТРЕНУТНО-СВРШЕНИ, који значе радњу која се цела изврши у једном тренутку: Задихан, он само седе. 4) НЕОДРЕЂЕНО-СВРШЕНИ, који значе свршени тренутак радње и извесно, дуже или краће, њено вршење: Коначно, деца су се заиграла.  Постоје два основна значења свршеног, односно несвршеног вида: I. СВРШЕНИ ГЛАГОЛИ типично означавају ЈЕДНОКРАТНУ РАДЊУ, а НЕСВРШЕНИ ПОНОВЉЕНУ РАДЊУ Марко је прошле године свакога дана долазио на факултет. Марко је и јуче дошао на факултет. ИЗУЗЕЦИ од овог правила могу се поделити у две групе: 1.СВРШЕНИ ГЛАГОЛИ исказују ПОНОВЉЕНУ РАДЊУ:  када се означава епизодично понављање у садашњости, при чему се као основни 213

показатељ епизодичности употребљава прилошки израз Он нас понекад обиђе. Долази ли он још увек средом код ње? Па... дође.  када се исказује да је резултат радње остварен, тј. да је радња успешно приведена крају: Понекад се слаб пливач удави у овој дубокоумности.  када се жели унети нијанса личног става према радњи: Увек се код њега прекине колона.  при емфатичном потцртавању догађајног карактера радње: По цео дан се не враћа кући – изјутра оде, увече се врати. (овде се у виду понављање радње има поновљена радња као представник скупа, па се може говорити о синегдохи) 2.НЕСВРШЕНИ ГЛАГОЛИ исказују ЈЕДНОКРАТНУ РАДЊУ:  када радња није смештена у одређену тачку на временској равни, него јој се допушта да заузме било коју тачку у низу тачака:  Је ли Јанко долазио данас? (= да ли је уопште долазио, било када) 214

 Долазио је и питао је за тебе. (=појавио се у било које време) Међутим, када је време доласка тачно одређено, радња се мора означити свршеним глаголом: Има неки састанак у 11 и мислим да ће доћи. (*Има неки састанак у 11 и мислим да ће долазити.)  у императиву, за изрицање заповести са изразито негативним емоционалним набојем: Затварај прозор, промаја! – Затварај прозор већ једном! Када императив значи учтиво подстицање (молба, савет, упутство) радња се означава свршеним глаголом: Молим те, затвори прозор. – Уђите. (: Улазите!) II. СВРШЕНИ ГЛАГОЛИ означавају да је РЕЗУЛТАТ РАДЊЕ ОСТВАРЕН, а несвршени само именују радњу НЕ КАЗУЈУЋИ НИШТА О ДОСЕГНУТОСТИ РЕЗУЛТАТА, што условљава следеће синтаксичке појаве: 1. ПРОМЕНА ГЛАГОЛСКИХ ОДРЕДБИ Читала сам књигу три сата/цело послеподне. 215

Прочитала сам књигу за три сата/једно послеподне. 2. ФАКУЛТАТИВНО ИЗРИЦАЊЕ ПРАВОГ ОБЈЕКТА  Уз факулатативно прелазне несвршене глаголе употреба правог објекта није обавезна Шта радиш? – Читам (књигу)/Пишем (писмо).  Када се употреби факултативно прелазни свршени глагол, прави објекат се мора изрећи Прочитала сам књигу. – Написала сам писмо. (изостављање поравог објекта у овим случајевима могуће је само онда када је он већ изречен у претходном конттексту: Да ли си прочитала лектиру? – Да, прочитала сам.)  Несвршени прелазни глаголи интелектуалних и комуникативних радњи као допуну могу имати само ,,тематску допуну'', док њихови свршени парњаци захтевају и допуну ,,непосредног садржаја'' Мислила је о њему. Помислила је о њему нешто ружно. 3. ПРИРОДА ПРАВОГ ОБЈЕКТА 216

 Свршени глаголи захтевају одређен, СПЕЦИФИКОВАН ПРАВИ ОБЈЕКАТ Данас сам написала једно писмо/два писма.  Уз несвршене глаголе може се употребити и неодређени, НЕСПЕЦИФИКОВАНИ ПРАВИ ОБЈЕКАТ Данас сам писала писма/једно (=неко) писмо. 4. ПРОМЕНА ЗНАЧЕЊА И СИНТАКСИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ  Исте речи имају различита значења и синтаксичке функције у зависности од тога да ли су употребљене са глаголом свршеног или са глаголом несвршеног вида: Мало је читао. (одредба мере времена – означава кратко време) Мало је прочитао. (прави објекат – означава мали део књиге) Брзо је трчао. (одредба за начин – брзо=хитро) Брзо је претрчао стазу. (одредба мере времена – за кратко време) 17. Граматичке глагола: морфолошке категорије

категорије

217

 МОРФОЛОШКЕ (ОБЛИЧКЕ) КАТЕГОРИЈЕ су граматичке категорије за чије вредности постоје посебни граматички облици, најчешће посебни наставци за облик  Поред вида као класификационе категорије глаголи имају следеће МОРФОЛОШКЕ КАТЕГОРИЈЕ:  ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК У зависности од тога да ли разликују лица (прво, друго и треће лице једнине и множине), глаголски облици се деле у 2 скупине: 1. ЛИЧНИ (ФИНИТНИ) ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ  Облици из којих се види којем се лицу приписује одређена ситуација означена глаголском основом, те због тога могу вршити функцију предиката  Према значењу деле се на: 1) ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА чије је основно значење означавање времена вршења радње – њима се радња смешта у прошлост, садашњост или будућност  Садашњу радњу означава ПРЕЗЕНТ  Будућу радњу означава ФУТУР ПРВИ  Прошлу радњу означавају ПЕРФЕКАТ и КРЊИ ПЕРФЕКАТ, АОРИСТ, ИМПЕРФЕКАТ и ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ Глаголска времена имају ДЕИКТИЧКУ ФУНКЦИЈУ у ШИРЕМ СМИСЛУ, будући да 218

указују на време вршења неке радње у односу на тренутак говорења. 2) ГЛАГОЛСКЕ НАЧИНЕ (МОДУСЕ) који исказују превасходно модална значења, тј. означавају иреалну радњу, и уз то, обично, и однос говорника/појма означеног субјектом према таквој радњи Глаголски начини су ПОТЕНЦИЈАЛ, ПОТЕНЦИЈАЛ ПРОШЛИ, ИМПЕРАТИВ и ФУТУР ДРУГИ  Подела личних глаголских облика на глаголска времена и глаголске начине није стриктна јер дозвољава изражавање модалних значења глаголским временима и обратно – временских значења глаголским начинима  Време и начин спадају у семантичке категорије темпоралности, односно модалности: ТЕМПОРАЛНОСТ је семантичка категорија која се тиче времена у које се смешта нека ситуација; исказује се глаголским временима, глаголским прилозима, прилозима, падежима и предлошкопадежним конструкцијама са временским значењем, као и зависним временским реченицама 219

МОДАЛНОСТ је семантичка категорија која се тиче начина на који је дата ситуација представљена – да ли је дата као реална или као иреална; исказује се глаголским начинима, модалним речцама и изразима (можда, вероватно, по свој прилици...), модалним глаголима и значењски сличним речима (морати, моћи, хтети...могуће, нужно...), као и неким зависним реченицама (условним, намерним и сл) 2. НЕЛИЧНИ (ИНФИНИТНИ) ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ  Облици који не разликују лица, те су стога нетипични за глаголе  Такви су: ИНФИНИТИВ, као именски облик глагола, ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОЗИ (ГЕРУНДИ) – САДАШЊИ и ПРОШЛИ, као прилошки облици глагола и ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВИ (ПАРТИЦИПИ) – РАДНИ и ТРПНИ, као придевски облици глагола  ГРАМАТИЧКО ЛИЦЕ И БРОЈ  Граматичко ЛИЦЕ је обличка категорија заснована на обличком обележавању учесника у говорној ситуацији: ПРВО ЛИЦЕ означава говорника, говорно лице ДРУГО ЛИЦЕ означава саговорника, лице са којим се говори 220

ТРЕЋЕ ЛИЦЕ означава појам одсутан из круга говорника и саговорника  граматичке категорије лица јављају се у облицима ЈЕДНИНЕ и МНОЖИНЕ, који чине обличку категорију БРОЈА  глаголи у личном глаголском облику могу стајати у сваком од лица једнине и множине (читам, читаш, чита – читамо, читате, читају)  глаголи у неличном глаголском облику не разликују лица, а број разликују глаголски придеви – радни (видео, видели) и трпни (виђен, виђени)  КАТЕГОРИЈА РОДА  Обличка категорија рода заснована је на разлици пола у природи и разликује обличке наставке за МУШКИ, ЖЕНСКИ и СРЕДЊИ РОД  Род разликују они сложени глаголски облици у чији састав улази глаголски придев; такви су ПЕРФЕКАТ, ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ, ФУТУР ДРУГИ, ПОТЕНЦИЈАЛ и ПОТЕНЦИЈАЛ ПРОШЛИ  КАТЕГОРИЈА СТАЊА  Сви глаголи у личном облику имају ОБЛИКЕ АКТИВА (дошао је, видео је), а прелазни глаголи имају И ОБЛИКЕ ПАСИВА (виђен је)  КАТЕГОРИЈА ПОЛАРНОСТИ У зависности од тога да ли означавају реализовање или нереализовање именоване 221

ситуације глаголи у личном облику, глаголски прилози и инфинитив могу стајати у ПОТВРДНОМ или ОДРИЧНОМ ОБЛИКУ (чиним – не чиним, чинећи – не чинећи, чинити – не чинити ) Термин поларност заснован је на чињеници да потврдност и одричност представљају кrајње вредносtи 18. Апсолутна и релативна значења глаголских времена  За одређивање значења глаголских времена важне су две тачке на временској линији: 1. ТРЕНУТАК ГОВОРЕЊА – тренутак у коме говорник изриче свој исказ, који на временској линији представља тачку која раздваја прошлост од будућности 2.ТРЕНУТАК ДОГАЂАЊА – тренутак у коме се остварује ситуација У зависности од орјентисаности радње према тренутку говорења значења глаголских времена могу бити АПСОЛУТНА или РЕЛАТИВНА  АПСОЛУТНО ЗНАЧЕЊЕ имају она глаголска времена која означавају радњу орјентисану према тренутку говорења; тако:  ПРЕЗЕНТ (опште значење: истовременост са неким тренутком) има апсолутно значење ако 222

означава ИСТОВРЕМЕНОСТ са ТРЕНУТКОМ ГОВОРЕЊА: Управо гледам кроз прозор и размишљам. (ово се односи на презент НЕСВРШЕНИХ ГЛАГОЛА!)  ПЕРФЕКАТ (опште значење: временско претхођење, антериорност) има апсолутно значење ако означава ПРЕТХОЂЕЊЕ ТРЕНУТКУ ГОВОРЕЊА: Падала је киша.  ФУТУР ПРВИ (опште значење: временска постериорност) има апсолутно значење ако означава ПОСТЕРИОРНОСТ радње у односу на ТРЕНУТАК ГОВОРЕЊА: Марко ће допутовати у Београд.  РЕЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ имају она глаголска времена која означавају радњу која није орјентисана према тренутку говорења, већ према неком другом тренутку (говорник се сели из тренутка говорења у неки други тренутак у прошлости или будућности и говори из њега; његова тачка гледишта преселила се у неко друго време и више се не поклапа са садашњим тренутком)  РЕЛАТИВНИ ПРЕЗЕНТ означава:  напредност са будућим тренутком: Ако ми је не доведеш на теби нема главе.

223

 напоредност са прошлим тренутком (у приповедању): Кад ујутру бео дан освану, уста чобан, уста и девојка, па се стану опремати на језеро. Чобанин је весео, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобанин теши.  РЕЛАТИВНИ ПЕРФЕКАТ означава:  антериорност у односу на прошли тренутак: Сад је дознала да су се њени преселили.  антериорност у односу на будући тренутак: Данас се одржавају избори и јавност ће већ сутра сазнати ко је победио. Релативни перфекат се по правилу налази у зависним реченицама. Када је у вишој реченици употребљен глагол у перфекту или неком другом претериталном облику, а ситуација зависне реченице треба да буде истовремена са ситуацијом више реченице, у зависној реченици треба употребити презент. (у српском језику нема слагања времена) Мислио сам да деца иду у школу. *Мислио сам да су деца ишла у школу. (перфекат зависне реченице значио би претхођење њене радње радњи више реченице)  РЕЛАТИВНИ ФУТУР ПРВИ означава: 224

 постериорност у односу на неку прошлу ситуацију: Мило му беше што ће капетан доћи.  постериорност у односу на неку будућу ситуацију: Ја ћу градит б'јела манастира, гдје ће живјет многи калуђери.  релативно значење овде није очигледно: није сигурно да говорник има представу о будућности у односу на будућу, а не у односу на садашњу радњу  Пред поменутих тачака на временској линији, тј. тренутка говорења и тренутка догађања, за одређивање глаголског времена важан је и трећи тренутак – ТРЕНУТАК РЕФЕРЕНЦИЈЕ, који одређује конкретно место тренутка догађања у оквиру прошлости садашњости или будућности Другим речима: Тренутак догађања (тренутак у коме се остварује ситуација) идентификује се односом према: 1.Тренутку говорења, када се ТД НАЧЕЛНО СМЕШТА у прошлост/садашњост/ будућност 2.Тренутку референције, када се ТД КОНКРЕТНО СМЕШТА у прошлост/ садашњост/будућност Тренутак референције илуструју следећи примери: 225

Враћају се прекосутра. – Управо одлазим. – Свако јутро долази на посао. Ћутао је док смо се ми препирали. Ако се тренутак говорења и тренутак догађања поклапају, тренутак референције се обично не експлицира посебним језичким средствима: Милан (баш сада) једе прасетину. Ако се тренутак говорења и тренутак догађања не поклапају, тренутак референције се исказује: Милан једе прасетину недељом. Глагол, при том, може бити: 1.РЕФЕРЕНЦИЈАЛНО УПОТРЕБЉЕН, када означава радње које се везују за једну тачку на временској оси 2.НЕРЕФЕРЕНЦИЈАЛНО УПОТРЕБЉЕН, када означава и радње које се понављају (у садашњости, прошлости и будућности)

19. понавља

Означавање радње која се

 Радња се може понављати: I. РЕГУЛАРНО: 1.апсолутно, када се редовно остварује

поновљена

радња

226

2.уз евентуална одступања, када се поновљена радња обично остварује II. НЕРЕГУЛАРНО: 1.фреквенцијски одређено, када се поновљена радња често/ретко остварује 2.епизодично, када се поновљена радња понекад остварује, без фреквенцијске димензије Између потпуне регуларности и изразите епизодичности постоји читава скала могућности изражена прилозима редовно – обично – углавном – нејчешће – често – ређе – ретко – понекад Ако није ништа посебно речено о томе какво је понављање у питању, подрезумева се да је (потпуно или углавном) регуларно: После ручка се одмара. – Он устаје изјутра у шест. Насупрот томе, епизодичност се обавезно експлицира!  ПОНАВЉАЊЕ РАДЊЕ У САДАШЊОСТИ За означавање радње која се понавља у садашњости могу се употребити и свршени и несвршени глаголи 1. НЕСВРШЕНИМ ГЛАГОЛОМ (према очекивањима) обележава се: 1) регуларно понављање: Он нас редовно обилази. – Каја нам суботом доноси сир. 227

2) понављана радња која подразумева низ појединачних радњи: Обично се враћа кући насмејан и доноси цвеће. 2. СВРШЕНИМ ГЛАГОЛОМ (који уноси додатна значења) означава се: 1) епизодично понављање, при чему је глаголски вид само претеће средство, а главни показатељ епизодичности је:  одговарајући прилошки израз: Он нас понекад обиђе. – Каја нам понекад донесе сир.  интонација и прозодија: Долази ли он још увек средом код ње? Па... дође. 2) једна поновљена радња узета као представник скупа: Обично се врати кући насмејан и донесе цвеће. На овај начин се емфатички потцртава догађајни карактер радње, па употреба свршеног глагола има стилски карактер: радња се свршеним глаголом износи сликовито и упечатљиво. 3) регуларно понављана радња чији је резултат остварен, односно која је успешно приведена крају: 228

Данас земљорадници обично више од половине засејаних површина оберу комбајнима. Увек се код њега прекине колона. Поред тога што износи радњу сликовитије од несвршеног парњака, свршени глагол уноси и нијансу личног става према радњи. 4) Једнократне радње у свакој од инстанци понављања: Бик, тај увек овако: прво коракне, па онда стоји и премишља. Овде не би било могуће употребити насвршени глагол (корача) јер би он аутоматски означио једнократну радњу у свакој од инстанци које означава прилог увек; насупрот томе, бик направи само један корак  ТРАДИЦИОНАЛНИ ПРИСТУП ПРЕЗЕНТУ ЗА ПОНАВЉАЊЕ РАДЊЕ  Белић и Стевановић су сматрали да је презент којим се означавају понављане радње релативни презент; тест који они примењују јесте – да ли је могуће употребити глаголе оба вида а да се при том значење не промени: Зрела крушка сама пада (кад је зрела) / падне (када сазри). Кад се метал загреје, он се (ра)шири. После зиме долази/дође пролеће. 229

 Међутим, чини се да се дистинкција апсолутив : релатив не може применити на исти начин на поновљену као на једнократну радњу. Код поновљене радње имамо две временске линије: тренутак говорења припада једној, а понављање се врши на другој, паралелној линији. (говорник зна да време пролази, тј. да се две линије крећуједна у односу на другу и да се однос између ТГ и остварења радње мења; он зна да се ТГ периодично поклапа са тачком на другој линији, на којој се радња понавља)  Понављане радње су и даље домен презента јер се радња периодично поклапа са ТГ који је за говорника садашњи. Због постојања две линије ово значење излази из оквира апсолутива/релатива.  ПОНАВЉАЊЕ РАДЊЕ У ПРОШЛОСТИ Радња која се регуларно понавља у прошлости може бити означена: 1.ПЕРФЕКТОМ НЕСВРШЕНИХ ГЛАГОЛА, када се може, али и не мора, подразумевати да се радња понавља и даље, у садашњости н је њу сваког четвртка посећивао (што, уосталом, и данас чини). 2.ПОТЕНЦИЈАЛОМ СВРШЕНИХ И НЕСВРШЕНИХ ГЛАГОЛА, када је реч о 230

евоцирању успомена, те се неизбежно имплицира да саопштено више не важи: Он би њу сваког четвртка посећивао/посетио.  ПОНАВЉАЊЕ РАДЊЕ У БУДУЋНОСТИ Радња која ће се понављати у будућности може бити изречена САМО НЕСВРШЕНИМ ГЛАГОЛОМ, јер би свршени глагол аутоматски означио једнократну радњу везану за један, тачно одређен тренутак у будућности: Тај ће долазити. (: Тај ће доћи (сутра у пет.)

20. пасиву

Апсолутни презент; презент у

 АПСОЛУТНИ ПРЕЗЕНТ означава ситуацију напоредну са тренутком говорења, тј. ситуацију која траје у тренутку говорења Шта радиш? – Седим и читам књигу.  Ситуација означена апсолутним презентом почела је пре тренутка говорења и не зна јој се завршетак, због чега може бити исказана САМО НЕСВРШЕНИМ ГЛАГОЛИМА  У случају апсолутног презента тренутак говорења се поклапа са тренутком догађања, па се тренутак референције обично не експлицира посебном одредбом; ипак, одредба се може употребити ако се поклапање жели нарочито истаћи (Управо 231

седим и читам књигу.) и тада може унети нијансу још неког значења: Ето, сад све знате.  Одредбе тренутка референције могу се користити и за одређивање: 1) ,,ЛЕВЕ'' ВРЕМЕНСКЕ ГРАНИЦЕ ситуације, односно тренутка од кога ситуација траје: Клицу те жеље носим у себи од детињства. Након његовог повратка живимо мирније. 2) ,,ДЕСНЕ'' ВРЕМЕНСКЕ ГРАНИЦЕ ситуације, у примерима: Голман Ивковић до сада брани добро. До овог тернутка све тече по плану. при чему нема прецизног одређења крајње границе трајања ситуације, већ се само имплицира њен наставак у будућности (ако би се презент наведених примера заменио обликом перфекта – До овог тренутка све је текло по плану – уочило би се да перфекат експлицира да ситуација не укључује ТГ, те да је наставак одвијања ситуације у будућности неизвестан) Презент укључује ТГ и омогућава наставак радње у будућности.  Апсолутно значење има и презент који исказује сталне ситуације, одн. својства, презент који се традиционално назива КВАЛИФИКАТИВНИ ПРЕЗЕНТ 232

Ситуација означена квалификативним презентом обухвата ТГ, а њена лева граница је или непозната или померена дубоко у прошлост, толико да мислимо да је дата ситуација одувек важила: Сава се улива у Дунав. Брада му покрива груди. Једна од таквих сталних ситуација јесте и да се нешто налази у неком тексту или слици – ситуација је стална у том смислу што важи сваки пут када се текст прочита или слика погледа: У овом роману Црњански пише о сеобама. – На тој слици краљ држи мач. Квалификативни презент може означавати и способности: Он одлично говори француски.  ПРЕЗЕНТ У ПАСИВУ се користи за означавање: I. ЈЕДНОКРАТНИХ РАДЊИ: 1.У АПСОЛУТНОМ ПРЕЗЕНТУ једнократне радње исказују се искључиво рефлексивним пасивом несвршених глагола: У Кнез-Михаиловој улици гради се нова пословна зграда. Од неких глагола немогуће је направити овакав пасив – настао би повратни глагол (Брата спасавам. ≠ Брат се спасава.) 2. У ПРИПОВЕДАЧКОМ ПРЕЗЕНТУ једнократне радње се могу исказати и 233

рефлексивним и партиципским пасивом, са презентом глагола бивати и бити/будем: Вуков превод Новог завјета 1847.бива анатемисан у црквеним круговима. Арапин, који је тада спавао у храму, буде оптужен за убиство. II. ПОНОВЉЕНИХ РАДЊИ: 1.РЕФЛЕКСИВНИ ПАСИВ – чешћи Ово питање се поставља све чешће и озбиљније. 2.ПАРТИЦИПСКИ ПАСИВ (презент глагола бивати + трпни придев) Међу нама се неке осетљиве ствари прећуткују или заташкавају и тиме бивају искључене из наше културе. Бивши чланови погрешно бивају идентификовани са напријатељски настројеним појединцима. (када би се уместо партиципског употребио рефлексивни пасив, он би био идентичан са повратним глаголом па би се реченица могла погрешно разумети: Бивши чланови погрешно се идентификују са напријатељски настројеним појединцима.) Ове конструкције су карактеристичне за новинарски и научни језик, где реченица мора бити прецизна 3.ПАРТЦИПСКИ ПАСИВ (презент галгола бити/будем + трпни придев) Међу овцама увек ован буде одликован. 234

Ова конструкција се гради готово искључиво од свршених глагола и обично се тумачи као пасивни облик футура другог 21.

Презент за будућност

 Обликом презента може се означити СИТУАЦИЈА која ће се ОСТВАРИТИ У БУДУЋНОСТИ, када презент има РЕЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ (ситуација није орјентисана према ТГ, већ у неки будући тренутак из кога говорнок говори)  Глагол у облику презента МОРА БИТИ НЕСВРШЕН*, а да је реч о будућој ситуацији експлицира се: прилошком одредбом контекстом/говорном ситуацијом (* ако би се овакав презент заменио обликом футура првог обично би се употребио одговарајући свршени глагол)  Презентом за будућност изражава се: 1.Говорниково ЧВРСТО УВЕРЕЊЕ, СИГУРНОСТ У (ИЗ)ВРШЕЊЕ РАДЊЕ у будућности, или пак говорникова намера да нешто учини: Ако ми је не доведеш, на теби нема главе. Петар стиже сигурно, чврсто је обећао. Одлазим кући и не враћам се више овамо. Наведени примери, формирани од несвршених глагола, указују на релативно значење (говорник се из ТГ сели у неки будући тренутак 235

и будућу радњу посматра као садашњу у односу на тренутак у коме се налази) са јаком модалном компонентом (за померање говорника из ТГ у будућност неопходан је субјективни став говорника, тј. став уверености, сигурности да ће се нешто десити) 2.РАДЊА КОЈА СЕ МОЖЕ ПЛАНИРАТИ, чије вршење зависи од нечије воље: Враћа се за дан, два. Почетком априла из штампе излази његова нова књига. Сутра је субота. – Вашар траје до уторка. Ово значење је чешће од претходног и у њему је модално значење слабије изражено, чак и врло бледо, због чега се традиционално сматра релативним  Из наведених примера наслућује се да се домен садашњости шири тако да обухвата и део будућности (што је могуће због модалности која се своди на планирање будуће ситуације). Овим се имплицира да будућност није далеко, практично се може досегнути из ТГ Иста будућа радња може бити исказана и презентом и футуром првим, али исказана презентом она је ПСИХОЛОШКИ БЛИЖА  У највећем броју случајева презент за будућност се може заменити футуром, али то негде није могуће, првенствено када су означене 236

ситуације које ће се без икакве сумње остварити, на основу утврђене конвенције: Сутра је (*ће бити) субота. Ове године Ускрс је (*ће бити) 27. априла. 22.

Приповедачки презент

 ПРИПОВЕДАЧИ (НАРАТИВНИ/ИСТОРИЈСКИ) ПРЕЗЕНТ је презент којим се причају догађаји из прошлости: Једанпут иде стари амиџа ко неки стари мандарин. Тај обичај добија маха у доба Ренесансе и постепено се преноси на грађански сталеж. Да радња припада прошлости показују временске одредбе или контекст.  У приповедачком презенту обично се јављају НЕСВРШЕНИ ГЛАГОЛИ и то У НИЗОВИМА (на овај начин се читалац/слушалац као посматрач уводи у ситуацију о којој се саопшатава, тј. њему се сугерише да се обрео у својеврсној садашњости) Низови несвршених глагола при том означавају: 1. ИСТОВРЕМЕНЕ РАДЊЕ Црногорац везе и кити све брже и брже, а кулучари прате песму као сопствену, лепшу и светлију судбину. 2. СУКЦЕСИВНЕ РАДЊЕ 237

И Срби крећу. Прелазе убзаним ходом Топлицу и огранке Копаоника. (када би се овде презент заменио обликом перфекта променио би се и глаголски вид, па би радње биле приказане не као процеси у току, већ као целине) Овакви низови несвршеног презента често се НАЈАВЉУЈУ АОРИСТОМ, који служи томе да се помери прича, а могу се и ЗАВРШИТИ АОРИСТОМ, чиме се прича покреће даље: Павле застаде и наслони се на дрен. Борце више не распознаје. Они седе у гомилицама и пуше. Све мање и тише говоре... Павле нишани: лице му се издужује, десно око путује низ цев, стаје на нишан и тражи срце погуреном Немцу што иза дрена провирује и пуца из аутомата. Прст на обарачу се сам помера. Немац полако пада. Павлу срце задрхта и он дубоко уздахну. Аорист приповедању даје динамичност и експресивност. Уместо аориста, на почетку или на крају низа, може стајати и ПРЕЗЕНТ СВРШЕНИХ ГЛАГОЛА:  На почетку низа , презент свршеног глагола покреће и поставља читаоца као посматрача у дату ситуацију: Упије дах, коракне први одлучно у бело светло (Одмах се утрњује постепено жуто 238

светло у градилишту и он као да полако ослепљује), мора се смешити, повлачи се кроз оркестар...  На крају низа презент свршеног глагола обележава завршетак једне наративне целине и служи за померање приче: Чекам да се појави. Не прилази ми. Носе ме у амбуланту на контролу и спуштају ме на сто: угледам новине. Низови несвршеног презента могу остати и без оквира.  У приповедању се могу јавити и НИЗОВИ СВРШЕНОГ ПРЕЗЕНТА, када се догађаји приказују као наглашено динамични; радње приказане на овај начин УВЕК су СУКЦЕСИВНЕ: Из кухиње, срећом, допре лупање, и прекине мучни мук. Ана отрчи...  ПРИРОДА ПРИПОВЕДАЧКОГ ПРЕЗЕНТА: У литератури се срећу различита мишљења о природи приповедачког презента: 1.РЕЛАТИВНИ (Стевановић, Станојчић) 2.ТРАНСПОЗИЦИЈА У ПРОШЛОСТ, као занчење различито од релативног (по Танасићу, који ово мишљење заступа, релативни презент постоји само у зависним реченицама) 3.РЕЛАТИВНИ, само када су у питању НЕСВРШЕНИ ГЛАГОЛИ који ОПИСУЈУ СИТУАЦИЈЕ (Сладојевић) 239

Насупрот њему: БЕЗВРЕМЕНСКИ ПРЕЗЕНТ који означава радње које припадају основном приповедачком низу, тј. радње које мењају стање ствари; такви су:  БЕЗВРЕМЕНСКИ УПОТРЕБЉЕН ПРЕЗЕНТ НЕСВРШЕНИХ ГЛАГОЛА: Од 1848. почиње проповед ,,нове науке'' међу Србима. Каравелов у својим критичким чланцима устаје против идеалистичке естетике, али главни посао изводи Светозар Марковић.  УВЕК БЕЗВРЕМЕНСКИ ПРЕЗЕНТ СВРШЕНИХ ГЛАГОЛА Кад се наврши година, он дође господару и запиште да му плати што мисли да је заслужио.  ПРИПОВЕДАЊЕ ЗАМИШЉЕНИХ ДОГАЂАЈА Кад се сврши рат, што ћу да се науживам. Узмем чамац, спремим суву храну за неколико дана, удицу за пецање рибе и кренем низ Мораву...  Врста приповедања која је симетрична приповедању прошлих догађаја, у којој се приповедачки презент јавља само у низовима свршених и несвршених глагола, при чему: 1) НЕСВРШЕНИ ПРЕЗЕНТ омогућава да се ситуација прати у њеном току 240

2) СВРШЕНИ ПРЕЗЕНТ омогућава да се пажња читаоца помера с једне радње на другу  Време у коме се одвијају догађаји о којима се приповеда је ЗАМИШЉЕНО, што имплицира да се дати догађаји могу, али и не морају, остварити у будућности

23.

Модална значења презента

 Модална значења означавају ИРЕАЛНУ РАДЊУ, и уз то, обично, и ОДНОС ГОВОРНИКА/ПОЈМА означеног субјектом према таквој радњи  ЗНАЧЕЊЕ ЗАПОВЕСТИ има: 1. презент употребљен са ЗАПОВЕДНОМ РЕЧЦОМ НЕКА Нека Марко одмах дође. – Ко не може да иде, нека остане. Овако употребљен презент је комплементаран императиву, јер се односи на лица која не учествују у комуникацији или на лица која нису идентификована; употребљава се САМО у 3. ЛИЦУ једнине и множине 2. презент употребљен са ВЕЗНИКОМ ДА Искрено да ми кажеш какав сам ја човек. После борбе десетари да ми поднесу извештај. Овакав презент може се употребити у СВАКОМ ЛИЦУ, а, осим тога, од императива се разликује и по томе што: 241

1) изражава строжу заповест која искључује савет или упутство (које се може исказати само императивом): Да се пазиш. – Пази се. / Да уђеш. – Уђите. Бочицу чувајте на хладном месту. (не може презент!) 2) може имати карактер предлога: Да погледамо писане изворе. – Погледајмо писане изворе. Само ову потеру да претрпимо. 3) може исказивати заповест или подстицај на ублажен начин, при чему говорник исказује и личну заинтересованост за то да саговорник изврши радњу: Да чујем шта хоћеш. (= Кажи шта хоћеш) Да те видим на конференцији. (= Дођи на конференцију) Презент са везником да се употребљава и У ОПШТИМ и ПОСЕБНИМ ДЕЛИБЕРАТИВНИМ ПИТАЊИМА, којима се не тражи обавештење, већ савет или упутство, а накоје је одговор императивна реченица: (Да ли) Да му се јавим? – Шта да радим? – Када да дођем?  ЗНАЧЕЊЕ ПИТАЊА О УЗРОКУ НЕВРШЕЊА РАДЊЕ има ОДРИЧНИ ПРЕЗЕНТ, углавном свршених глагола у упитним реченицама Што не седнеш? – Зашто ми, брате, не дођеш? 242

Овим презентом износи се ситуација која подрезумева бар две ствари: 1. Констатује се неизвршеност неке радње у ТГ 2. Сугерише се извршење дате радње  Модално значење презент има и у следећим врстама ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА: 1.у УСЛОВНИМ РЕЧЕНИЦАМА које именују ситуацију која није стварна, па је самим тим модална и ситуација надређене клаузе: Да му кажем истину, не би му било пријатно. (= Ако/Кад бих му рекао...) 2.у ПОРЕДБЕНИМ РЕЧЕНИЦАМА са везничким спојевима КАО ДА, НЕГО ДА којима се врши поређење са хипотетичким ситуацијама: Гледао нас је као да нас први пут види. Воли га више него да му је брат. 3.у ВРЕМЕНСКИМ и ОДНОСНИМ РЕЧЕНИЦАМА у којима се презент свршених глагола може заменити обликом футура другог: Кад/Чим завршим посао, изаћи ћу у шетњу. Ко дође, лепо га дочекај. 4.у НАМЕРНИМ РЕЧЕНИЦАМА које исказују још увек нереализовану ситуацију чија је сврха исказана вишом реченицом: Узео је такси да стигне на време. Павле позва Учу и Гвоздена да се договоре.

243

Уместо презента овде се може употребити потенцијал (Узео је такси да би стигао на време), а уз глаголе свесно предузетог кретања и када је субјекат исти у обе реченице, да + презент се може заменити инфинитивом (Марко је отишао да спава/спавати) 5.у МОДАЛНИМ ИЗРИЧНИМ РЕЧЕНИЦАМА, и то у:  ИМПЕРАТИВНИМ ИЗРИЧНИМ, када презент допуњује глаголе којима се исказује заповест, захтев молба (у управном говору презент се мења императивом): Замолио ме је да му помогнем. (Замолио ме је: ,,Помози ми'') Марко је рекао Ивану да му врати плоче. (Рекао му је: Врати ми плоче)  ЖЕЉНИМ ИЗРИЧНИМ, када се презентом допуњују глаголи којима се исказује жеља (желети, жудети, волети): Марко је желео да студира медицину. Када је субјекат исти у обе реченице, да + презент се може заменити инфинитивом: Марко је желео студирати медицину.  Функцији допуне глаголима намеравати, планирати, настојати, трудити се, покушавати и сл: Марко је покушао да нађе карте за утакмицу. 24.

Перфекат 244

 ОСНОВНО (АПСОЛУТНО) ЗНАЧЕЊЕ  Основно значење перфекта је ЗНАЧЕЊЕ РЕЗУЛТАТИВНОСТИ, тј. значење прошле радње чије последице важе у тренутку говорења, по коме се перфекат разликуке од осталих претериталних времена  На ово указује и начин творбе перфекта – он се гради од: 1.презента помоћног глагола јесам/бити, који означава везу прошле радње са садашњим тренутком 2.радног глаголског придева, који означава радњу (из)вршену у прошлости  У свом основном значењу перфекат представља садашње стање као последицу прошлих догађаја, због чега се може сматрати варијантом садашњости, а не прошлости На то указује и могућност употребе прилога САДА уз перфекат: Сада сам довољно јео. (= Сада сам сит.)  Да перфекат означава резултативност прошле радње у садашњости види се из поређења са обликом плусквамперфекта (који значи да последице означене радње више не важе) у оквиру минималних парова реченица: Мара се удала за неког правника. (= Мара је и сада удата) Мара се била удала за неког правника. (= Мара сада није удата) 245

 Пошто је значење успешног завршетка радње карактеристично за свршени вид глагола, перфекат има резултативно значење пре свега када се гради од свршених глагола, мада се срећу и примери РЕЗУЛТАТИВНОГ ПЕРФЕКТА НЕСВРШЕНИХ ГЛАГОЛА: Гледај га. Играо се у блату. (акценат је на његовом изгледу, као последици која и даље важи)  У погледу означавања резултативности несвршени глаголи се ипак разликују од свршених употребљених у истом значењу: Отворили смо прозор. (прозор је и сада отворен) Били смо отворили прозор. (прозор више није отворен) Отварали смо прозор. (не зна се да ли је прозор сада отворен или не)  Несвршени глагол је НЕУТРАЛАН у погледу информације о резултативности, а ми само на основу тога што није употребљен свршени глагол закључујемо да непосредни резултати дате радње више не важе Међутим, прошла радња је ипак оставила неке последице: пример Отварали смо прозор може се наставити - ...па је зато сада у соби хладно. НЕСВРШЕНИ ГЛАГОЛИ имају значење ПОСРЕДНЕ РЕЗУЛТАТИВНОСТИ, док 246

СВРШЕНИ имплицирају НЕПОСРЕДНУ РЕЗУЛТАТИВНОСТ  Перфекат има резултативно значење и у оним случајевима када резулатативност не важи за тренутак говорења, већ за СИТУАЦИЈУ КОЈА СЕ ПОНАВЉА: Кад су се сватови накупили и накитили, ствар сват их позива да пођу младином дому. (овде би се перфекат могао заменити презентом свршених глагола, али би се изгубило значење резултативности)  Резултативно значење има и КВАЛИФИКАТИВНИ ПЕРФЕКАТ који означава различите затечене ситуације или стања која су могла настати после стварне или замишљене радње, односно процеса у прошлости: Град се савио поред обале као шарена гусеница. А села се као перле расула по равници. У неким примерима из приповедања оваква резултативност се односи на прошлост, тј. важи у неком прошлом тренутку, што сугерише контекст или облик приповедачког презента: Испод планинских коса у недоглед се пружило пространо поље Веђе му се састале на челу, а оне црне очи севају.  РЕЛАТИВНИ ПЕРФЕКАТ СА РЕЗУЛТАТИВНИМ ЗНАЧЕЊЕМ! 247

 ОЗНАЧАВАЊЕ ПРОШЛЕ РАДЊЕ КАО ЧИЊЕНИЦЕ  У развоју значења перфекта појам резултативности најпре обухвата: 1.извршену радњу у прошлости, без обзира на време њене реализације 2.стање које је иза те радње остало, да би временом ојачао први елемент, док је други изгубио важност до те мере да данас више није неопходан; тако је перфекат почео да означава прошлу радњу као чињеницу  Овакав перфекат може се наћи у приповедању где уноси мирнији тон од аориста или наративног презента: Брзо је разумео и брзо се прибрао. Мића је застао, извадио марамицу и обрисао Ненадово лице, затим га узео за руку и повео га кући. У приповедању перфекат се употребљава: 1. као УВОДНИ ОБЛИК У НАРАЦИЈИ 2. за УВОЂЕЊЕ НОВЕ СЛИКЕ (перфекат свршеног глагола) која се разрађује: 1) НИЗОМ НЕСВРШЕНОГ ПРЕЗЕНТА: 248

Лице је приљубио чврсто уз лишће и младу кору. Тешко је издржати толику сласт у том положају. А девојка не престаје да игра. 2) НИЗОМ СВРШЕНОГ ПРЕЗЕНТА, када перфекат означава почетно стање као објашњење даље акције: Али царев син није хтео никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња, па пође у свет. 3. за ОЗНАЧАВАЊЕ РАДЊЕ КОЈА ТРАЈЕ У ПРОШЛОСТИ користи се перфекат несвршених глагола: Мали ужеже свеће и намах се показаше девојке, те су певале, куцале се и играле све до пола ноћи.  ПЕРФЕКАТ НЕСВРШЕНИХ ГЛАГОЛА употребљава се за означавање ситуације која је трајала у неком прошлом тренутку, када су је опажали наратор или лице о којем је реч: Под њим су се шириле простране планинске ливаде... Један широк левак спуштао се између два комска брда.  РЕЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ  Употребљен у неким врстама зависних реченица (пре свега изричним и односним) перфекат има релативно значење – означава радњу која је прошла у односу на неки други тренутак, а не на тренутак говорења 249

Тај други тренутак, у односу на који је радња прошла, означен је предикатом више реченице: Сад је дознала да су се њени преселили. Данас се одржавају избори и јавност ће већ сутра сазнати ко је победио.  Релативни перфекат са јаком модалном компонентом изражава ситуацију у чије је остварење говорник уверен (захваљујући тој уверености говорник се сели из ТГ у неки будући тренутак и посматра ситуацију као већ остварену) Воз иде брзо, стигли смо за десет минута! (= стижемо/стићи ћемо)  ПЕРФЕКАТ ПАСИВА 1. Конструкција ЈЕСАМ/БИТИ + ТРПНИ ПРИДЕВ Ова конструкција се интерпретира на 2 начина: 1) као КОПУЛАТИВНА, ако (је):  трпни придев није настао од прелазног глагола: Марко је нешто замишљен.  трпни придев изгубио семантичку везу са глаголом: Он је учен, па га сви цене.  трпни придев стоји у напоредном односу са обичним придевом: Куће су окречене и простране.

250

 глагол је свршен, а одредба указује на трајање или понављање радње: Соба је целог дана добро осветљена. Биро је понекад затворен. 2) као ПАСИВНА, када:  радња је временски везана за прошлост помоћу одредбе: Школа је летос окречена. Док је камион стајао, украдена је роба.  агенс се експлицитно исказује: Партизанов тренер је опоменут од помоћног судије.  МОДАЛНИ ПЕРФЕКАТ  Употребљен са везником да, перфекат означава ЗАПОВЕСТ или ЗАБРАНУ, још строжу од оне која се изриче презентом: Да си сместа изашао! Да се случајно ниси померио!  У условним реченицама перфекат означава ПРОШЛИ НЕОСТВАРЉИВ УСЛОВ: Да смо могли, помогли би смо му. Да је та вест на време примљена, било би све другачије.

25.

Крњи перфекат

 КРЊИ ПЕРФЕКАТ је облик перфекта БЕЗ ПОМОЋНОГ ГЛАГОЛА, тј. облик који нема помоћни глагол (а не облик који је настао 251

испуштањем помоћног глагола ради постизања текстуалне кохезије, какав је подвучени облик у примеру: Дошли су нам гости и донели цвеће.) У својој основи крњи перфекат има иста значења као и облик пуног перфекта, али има и своје специфичности, углавном стилске природе.  РЕЗУЛТАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ  за истицање НОВИНЕ, НЕОЧЕКИВАНОГ ДОГАЂАЈА, односно за изражавање ЕМОЦИОНАЛНОГ СТАВА према неком догађају: Стигли нам гости! Због овог значења новине крњи перфекат је погодан за новинске наслове којима треба да се скрене пажња читаоца на текст.  у пословицама којима се коментарише АКТУЕЛНИ ДОГАЂАЈ: Нашла врећа закрпу. Дошли дивљи, па истерали питоме.  ОЗНАЧАВАЊЕ САВРЕМЕНЕ РАДЊЕ или РАДЊЕ која се СТАЛНО ПОНАВЉА, где се може заменити обликом презента Што колевка заљуљала, то мотика закопала. Где лажа омркла, ту и осванула.  У ПРИПОВЕДАЊУ

252

1.Као УВОДНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК у НАРАЦИЈИ, када ствара слику почетне ситуације у којој ће се затим нешто дешавати: Био једном један цар и имао три сина. Вила гнездо тица ластавица. 2.Када се приповеда у презенту, крњи перфекат означава да је РАДЊА ПРЕТХОДИЛА ситуацијама исказаним презентом, те да њени резултати ВАЖЕ у ТРЕНУТКУ ВРШЕЊА РАДЊИ ПРЕЗЕНТА: Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста.

 АДМИНИСТРАТИВНА УПОТРЕБА  Крњим перфектом се износи ко је неки посао урадио: С руског превео Милован Глишић.  У биографијама када треба укратко саопштити најбитније чињенице из нечијег живота: Рођен у Београду. Студирао књижевност у Новом Саду. Завршио класичну филологију. Објавио романе...  МОДАЛНИ КРЊИ ПЕРФЕКАТ  У жељним (оптативним) независним реченицама за исказивање жеље, односно у 253

говорним чиновима БЛАГОСЛОВА, ПОЗДРАВА, НАЗДРАВЉАЊА, КЛЕТВЕ: Живели! – Жив био! – Никад среће немали!  УСЛОВНО МОДАЛНО ЗНАЧЕЊЕ у конструкцијама са понављањем: Бежао, не бежао – нећеш утећи. (први пут у потврдном, други пут у одричном облику)  Крњи перфекат се употребљава и у народној поезији ради постизања потребног броја слогова, па је овде његова употреба СТВАР ФОРМЕ: Кад Момчило опазио војску...

26.

Плусквамперфекат

 ОПШТЕ ЗНАЧЕЊЕ  Плусквамперфекат означава ПРОШЛУ РАДЊУ чији је РЕЗУЛТАТ БИО АКТУЕЛАН у прошлости  Опште значење се може конкретизовати на два начина: 1.Резултат радње означене плусквамперфектом ВАЖИ У ВРЕМЕ ВРШЕЊА НЕКЕ ДРУГЕ ПРОШЛЕ РАДЊЕ која сладеди и која је означена неким другим претериталним временом: Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир, те се препаде кад многи гласови заграјаше. 254

Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет. Догађај исказан плусквамперфектом може бити ситуациони фон на који се наслања даље приповедање: Били смо се случајно срели пред зградом Академије. Нога га је болела па се ослањао на штап. Изгледао је врло стар и уморан. Радња означена перфектом може бити последица радње означене плусквамперфектом: Био се тога јутра оклизнуо и пао силазећи низ степенице. 2.Резултат радње означене плусквамперфектом ПОНИШТЕН ЈЕ НЕКОМ ДРУГОМ ПРОШЛОМ РАДЊОМ, те не важи у садашњости: Пошли смо били, али нас је једна патрола скренула с пута. Кад сам чула да је већ положио први испит, ја сам се била обрадовала, али су ми затим рекли да је одустао од осталих испита, па је и моје радости нестало. Радња која деактуелизује радњу плусквамперфекта при том не мора бити исказана, већ се може и подразумевати: Он је у прошли петак био назебао, (али му је већ у недељу било боље)

255

ОДНОС ПЕРФЕКАТ : ПЛУСКАВАМПЕРФЕКАТ Када се ова два облика сагледају у оквиру минималних парова реченица јасно се уочава њихово различито значење: перфекат – резултат радње је актуелан у тренутку говорења Ја сам га ставила на сто. (... хоћеш ли га, молим те, донети) плусквамперфекат – ефекат радње је у међувремену поништен Ја сам га била ставила на сто. (... мора да га је неко склонио) Перфекат и плусквамперфекат могу означавати радњу која се одиграла у истом тренутку у прошлости; разликују се у погледу резултативности дате радње.  РЕЗУЛТАТИВНУ СЕМАНТИКУ плусквамперфекта сугерише чињеница да се овај глаголски облик углавном гради од свршених глагола (резултативност плусквамперфекта односи се на резултат који важи у прошлости)  НАГЛАШАВАЊЕ АНТЕРИОРНОСТИ ЈЕДНЕ ПРОШЛЕ РАДЊЕ У ОДНОСУ НА ДРУГУ  У оваквом значењу плусквамперфекат се обично користи у комбинацији са одговарајућом временском одредбом – означавање 256

хронологије врши се и глаголским обликом и датом одредбом: Кад је стекла кредит, стање се на тржишту већ било изменило. Кад сам ја дошла, они су били отишли. (прво су они отишли, па сам ја дошла) (Кад сам ја дошла, они су отишли. – прво сам ја дошла, па су они отишли)  Када је хронологија догађаја јасна на основу употребљеног везника, облик плусквамперфекта може бити РЕДУНДАНТАН, тј. заменљив перфектом: Пре него што сам ја дошла, они су (били) отишли. Слична је ситуација и у односним реченицама, у којима предикат исказује радњу која претходи радњи више реченице – временски прилог је довољан да означи хронолошки однос међу радњама: Остала му је само бомба коју је раније (био) узајмио.  ОЗНАЧАВАЊЕ РАДЊИ КОЈЕ СУ СЕ ВРШИЛЕ НАПОРЕДО СА НЕКОМ ДРУГОМ РАДЊОМ У ПРОШЛОСТИ, па и ПОСЛЕ ЊЕ: У оваквим случајевима треба потражити шири контекст, на основу кога се види да плусквамперфекат увек означава претхођење другој радњи: 257

Кажу да је једанпут исекао некакве Турке, па му је зато било одузето капетанство ... но после похвата друге Турке и оте има некакве камиле, те му се зато опет поврати.  Традиционално се у граматици сматра да је плусквамперфекат, пошто означава радњу која претходи другој прошлој радњи, увек релативно употребљен. Међутим, Плусквамперфекат увек означава радњу која је ПРОШЛА у односу на ТГ, па се може сматрати да УВЕК има АПСОЛУТНО ЗНАЧЕЊЕ 27.

Аорист и имперфекат  АОРИСТ  У свом ОСНОВНОМ ЗНАЧЕЊУ аорист означава ДОЖИВЉЕНЕ ПРОШЛЕ РАДЊЕ, независно од тога да ли су се одиграле: 1) УПРАВО: Испаде ми из руке. 2) НЕКАД РАНИЈЕ У ПРОШЛОСТИ: Деца одоше у град, а ми старији још живимо у селу.  Аорист је у говору редак и доживљава се као експресиван, стилски маркиран у односу на перфекат: Чу/Виде ли то? (саговорнику се скреће пажња на нешто необично) 258

Ходала сам цео дан, отпадоше ми ноге. (изрицање емоционалног става)  У облику аориста најчешће се употребљавају СВРШЕНИ ГЛАГОЛИ, али се могу употребити и несвршени  У ПРИПОВЕДАЊЕ аорист уноси нарочиту живост, динамичност, а када се јави У НИЗОВИМА исказује сукцесивне радње: С пролећа се Морава изли. Поплави њиве и ливаде у долини, људи се иселише из кућа у поље и на брзину склепаше од прућа и блата колибе... Обликом аориста (као и свршеног презента) често се прекидају НИЗОВИ СВРШЕНОГ ПРЕЗЕНТА, при чему може означавати и нагло, изненадно мењање околности: Она ломи дијадеме, брошеве, огрлице и једе их, гута их с муком и смешним гримасама; одједном се трже. Приповедачки аорист се обично сматра релативним, али га неки узимају и као апсолутни, будући да означава прошлост у односу на ТГ.  У ПОСЛОВИЦАМА (гномски) аорист означава РАДЊУ која се ПОНАВЉА, односно радњу којом се преко појединачног исказује нешто опште (синегдоха), због чега је овакав начин именовања нарочито сликовит: Два лоша убише Милоша. 259

Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја. (могућност исказивања квалитативним презентом, одн. футуром првим) У неким пословицама аорист се употребљава као коментар конкретног догађаја, када означава доживљену прошлу радњу: Дођоше дивљи, па истераше питоме.  Аорист који се користи за ОЗНАЧАВАЊЕ БУДУЋЕ РАДЊЕ обично се сматра модалним, будући да је говорник убеђен да ће се радња о којој је реч догодити: Па, мајко, ми одосмо, почела је офанзива. Бежите, изгибосмо. Овде је употреба аориста у начелу иста као употреба презента и перфекта за будућност: захваљујући уверености да ће се ситуација остварити говорник се премешта из ТГ у неки будући тренутак и говори из њега, посматрајући дату ситуацију као прошлу у односу на тај будући тренутак из кога говори – РЕЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ СА ЈАКОМ МОДАЛНОМ КОМПОНЕНТОМ  ИМПЕРФЕКАТ  Овај глаголски облик нестао је из већине народних говора, а у књижевном језику је у ишчезавању 260

 У облику имперфекта могу стајати САМО НЕСВРШЕНИ ГЛАГОЛИ  У свом ОСНОВНОМ ЗНАЧЕЊУ имперфекат се употребљава да означи РАДЊЕ и СТАЊА која су ТРАЈАЛА У ПРОШЛОСТИ, а које је говорник ДОЖИВЕО: Неко те зваше испод прозора. Пијаху некакви радници у кавани.  У ПРИПОВЕДАЊУ имперфекат се користи за означавање ситуација које су трајале у прошлости у тренутку када их је перцепирао наратор или јунак радње: Пред нама се простираше непрегледна равница. Риђи му брци затискиваху ноздрве и допираху до ушију. Јере Јозов Јерковић бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њоме букову главу разбити.  У ПОСЛОВИЦАМА имперфектом се коментарише стварни догађај који у тренутку говорења припада прошлости: Кад се синовац жењаше, стрица не питаше; а кад се разжењаше и стрину припитиваше.  У примерима из свакодневног језика имперфекат се користи за ублажавање исказа: Одакле Ви бесте? (= Одакле сте?) Како се звасте? (= Како се зовете?) 261

(говорник некада раније упознао саговорника; имплицира компоненту доживљености) 28.

Футур (први)

 АПСОЛУТНИ ФУТУР  У свом основном, апсолутном значењу футур означава РАДЊУ која се ОДИГРАЛА ПОСЛЕ ТГ, односно У БУДУЋНОСТИ: Следеће школске године радићемо на новом програму. Ти ћеш другу пушку набавити/а у руке Мандушића Вука/биће свака пушка убојита.  Будућа ситуација може бити исказана и презентом несвршених глагола, у следећим случајевима: 1) Када се изражава чврсто уверење, сигурност у (из)вршење радње у будућности: Петар стиже сигурно, чврсто је обећао. 2) Када се изражава радња која се може планирати, која зависи од нечије воље: Враћа се за дан, два.  РЕЛАТИВНИ ФУТУР  Футур има релативно значење када означава: 1.РАДЊУ која ће се догодити ПОСЛЕ НЕКОГ ПРОШЛОГ ТРЕНУТКА, означеног неким претериталним временом: 262

Онај исти који ће касније у Европи надбити Аваре, био је худе среће у Месопотамији. Мачвани се подигну и ударе на Љешницу, но прије него што ће ударити поизопијају се. Ситуација означена футуром припада прошлости! Овакав футур најчешће се користи у приповедању, због чега се назива приповедачки футур. 2. БУДУЋНОСТ У ОДНОСУ НА НЕКИ БУДУЋИ ТРЕНУТАК Ја ћу градит б'јела манастира, гдје ће живјет многи калуђери. Релативно значење футура овде није очигледно јер није сигурно да говорник има представу о будућности у односу на будућу, а не у односу на садашњу радњу, када би имао апсолутно значење  ОЗНАЧАВАЊЕ ПОНАВЉАНЕ РАДЊЕ  Футур се користи да означи радње које се понављају: 1.У БУДУЋНОСТИ, када се радња може исказати само несвршеним глаголима (свршени глагол би аутоматски означио једнократну радњу која је везана за тачно одређени тренутак у будућности) Тај ће долазити. 263

2.У САДАШЊОСТИ, када футур додаје значењу извесну експресивност: говорнику се чини да се радња толико редовно врши да је он сигуран да ће се вршити и у будућности: Ових дана ретко ћеш срести весело лице – све је тужно. Ко прст да, и руку ће дати. Обликом футура могу се означити и нечији поступци, типични за ту особу: Никад ти он не скида пушку с рамена. А пошао у њиву, а у дрва, а у виноград, свакад ће је понети.  МОДАЛНА ЗНАЧЕЊА Будући да означава ситуацију која још није реализована, футур лако добија модална значења од којих су најважнија: 1. ЗНАЧЕЊЕ ЗАПОВЕСТИ Заповест изречена футуром оштрија је од оне исказане императивом, а може се назвати неопозивом заповешћу: Сад ћеш се лепо извинити за то што си рекао. 2. ЗНАЧЕЊЕ ПРЕТПОСТАВКЕ Пре ће бити истина да је Балшић узео нешто босанских земаља. 3. ЗНАЧЕЊЕ НАМЕРЕ У овом значењу првенство има облик презента, а футур се користи када употреба презента није могућа: 264

Да ли силазите на следећој станици? – Не силазим, али ћу сићи. (значење презента у другој реченици је квалификативно – означава да говорник иначе не силази на тој станици; обликом футура обележена је његова намера да овај пут сиђе, а употребљен је зато што облик презента већ постоји) 4. ЗА ИЗРАЖАВАЊЕ РАЗЛИЧИТИХ НИЈАНСИ ХТЕЊА/ЖЕЉЕ, МОГУЋНОСТИ, СПРЕМНОСТИ у условним реченицама: Ако ћеш мене слушати, то да не чиниш. Ако се ја поред Ваше Светости нећу помоћи, ко ће. Ако ћеш пустити к нама нашег барат, ићи ћемо. 5. ЗА УБЛАЖАВАЊЕ ИСКАЗА 1) формом претпоставке: Па да видиш, и неће бити тако. Чујеш ли како се читава чета ућутала. 2) формалним померањем у будућност: Замолићемо нашег саговорника да нам каже нешто о томе. 6. У ДЕЛИБЕРАТИВНИМ и РЕТОРСКИМ ПИТАЊИМА: Како ћу га питати кад је он далеко од мене? Ко ће њих одвратити кад нешто науме! 29.

Футур други 265

 У граматици футур други се различито класификује: 1.као увек релативно глаголско време 2. као глаголски начин Оваква различита схватања проистичу из различитих значења која овај глаголски облик може имати  Треба напоменути да сличан глаголски облик постоји и у другим језицима – то је футур егзактни (антериорни) којим се означава радња која са становишта неког будућег тренутка вреди као прошла (енгл. I shall soon have read the book. – бићу прочитао) У српском језику ситуација се променила у односу на такво значење  ФУТУР ДРУГИ као РЕЛАТИВНО ГЛАГОЛСКО ВРЕМЕ Футур други означава радњу која је ПРОШЛА са становишта неког будућег тренутка, а која се може вршити: 1. У БУДУЋНОСТИ, када се овај глаголски облик не може заменити обликом свршеног презента: Ако брод не стигне на време, нећемо га више чекати, него ћемо ујутру поћи у луку, па буде ли дошао, наћи ћемо га тамо. 2. У ПРОШЛОСТИ 266

Ако буде Милош прешао Дрину, Милоша ћу на мејдан зазвати. Бојим се, да се не будем узалуд трудио око вас. 3. У СВАГДАШЊОСТИ Кад се сви жетеоци ухвате, онда онај пусти сламке, па се љубе, ко се с ким буде ухватио. Овде ни радња према којој се радња футура другог означава као прошла, не пада у будућност; веза између њих уопште није футурска Данас се радња која је са гледишта неког будућег тренутка свршена обичније исказује перфектом, који чува изворну резултативност футура другог. Футур други НЕСВРШЕНИХ ГЛАГОЛА означава радњу која ће се дешавати: 1.ПРЕ друге будуће радње, када је футур други замена за перфекат на подручју будућности: Како будеш учио, онако ћеш и знати. 2.ИСТОВРЕМЕНО са другом будућом радњом: Што се више будемо пели, даље ћемо видети. У источним говорима футур други изједначен је са презентом свршених глагола који означава будућу радњу: Чим сазнам/будем сазнао ко је победио, обавестићу вас.  ФУТУР ДРУГИ као ГЛАГОЛСКИ НАЧИН 267

По правилу футур други се употребљава у зависним реченицама, пре свега временским, условним и односним Радње изражене овим глаголским обликом имају везу са неким другим радњама, и та веза тек треба да се оствари у будућности, при чему радња зависне реченице треба да се догоди: 1. ПРЕ радње више реченице: Чим ја будем погледао, почни и ти да гледаш. 2. ЗА ВРЕМЕ радње више реченице: Кад ја будем погледао, гледаћеш и ти. 3. ПОСЛЕ радње више реченице: Кад ја будем погледао, ти ћеш се већ нагледати. Радње исказане футуром другим нису само зависне, већ су често и ХИПОТЕТИЧНЕ – није извесно да ли ће се оне уопште остварити, или, ако хоће, када ће, како, у којој мери и сл. Ово се најјасније види при поређењу облика футура другог са футуром првим: Човека који ће доћи овамо треба лепо да дочекате. (посетилац је познат, а посета извесна) Човека који овамо буде дошао треба лепо да дочекате. (не зна се ни ко, ни да ли ће доћи) При том, разлика у значењу имплицира и разлику у функцији односне реченице: 268

Моја сестра, која ће вас сутра посетити, донеће вам писмо. (апозитив) Моја сестра која вас сутра буде посетила, донеће вам писмо. (атрибут) Данас се футур други и презент свршених глагола употребљавају синонимично; у неким случајевима, ипак, има разлике: Носим ћерку одмах у амбуланту; ако лекар већ буде стигао, молићу га да је прими преко реда. (лекар је стигао пре нас; реч већ даје значење прошлог догађаја) Носим ћерку одмах у амбуланту; ако лекар стигне, биће добро. (лекарев долазак ће настати касније, док будемо у амбуланти) Данас су улогу означавања свршености радње у будућности преузеле помоћне речи – везници и речце! Футур други се јавља и у НЕЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА: Иди погледај, можда ти се буде допало. Модалност футура другог је у складу са модалношћу речце МОЖДА, а уместо футура другог овде се могу употребити и: 1.презент свршених глагола: Можда ти се допадне. 2.футур први, са нешто другачијом нијансом: Можда ће ти се допасти. 269

30.

Потенцијал

 Глаголски начин чија су ОСВНОВНА ЗНАЧЕЊА МОДАЛНА – он радњу не смешта у простор реалног, већ у простор претпостављеног, тј. онога што би се могло остварити у будућности  Најважнија модална значења: 1. ЗНАЧЕЊЕ МОГУЋНОСТИ  Најексплицитније је изражено кад у потенцијалу стоји глагол моћи, па је модалност исказана и граматички и лексички: Не волим га, па ипак му не бих могао направити такву сплетку. Друкчије ми не би веровали. 2. ЗНАЧЕЊЕ ЖЕЉЕ  Најексплицитније је изражено кад у потенцијалу стоји глагол желети, па је модалност исказана и граматички и лексички: Не бих желела да вам сметам Радије бих ишла у шетњу, него што бих радила.  У разговорном језику радни глаголски придев може бити изостављен: Ја бих једну кафу. 3. ЗНАЧЕЊЕ СПРЕМНОСТИ НА ВРШЕЊЕ НЕКЕ РАДЊЕ Скинуо сам кошуљу, скинуо бих и кожу. Против ножа и овца би се више борила. 4. ЗНАЧЕЊЕ НАГАЂАЊА  Нарочито када је у потенцијалу глагол рећи: По смешку бих рекао да си задовољан. 270

5.

ЗНАЧЕЊЕ УВЕРЕНОСТИ Боље би му било сто пута да је умро. Коњу би реп ишчупао колико је снажан. 6. ЗНАЧЕЊЕ НАМЕРЕ  Обично у намерним реченицама: Сели су близу ватре да би се мало угрејали. Сели су близу ватре не би ли се мало угрејали. 7. ЗНАЧЕЊЕ УСЛОВА  У условним реченицама за исказивање: потенцијалног будућег услова: Ако би ми све лепо објаснио, можда бих разумела. садашњег иреалног услова: Кад би човек знао где ће пасти, сео би. Потенцијал може означавати и МОДАЛНА ЗНАЧЕЊА У ПРОШЛОСТИ, где се може заменити обликом потенцијала прошлог: Да сте пожурили, стигли бисте на време. Његову спремност да буде суров још јуче бих назвао одлучношћу. Потенцијал се употребљава уместо презента, ради УБЛАЖАВАЊА НЕКОГ ЗНАЧЕЊА, да би исказ био учтивији: Хтела бих да вас нешто замолим. ( : Хоћу да вас замолим нешто) Замолила бих вас нешто. ( : Замолићу вас нешто.)  ВРЕМЕНСКО ЗНАЧЕЊЕ 271

Потенцијал има временско значење када означава радњу која се ПОНАВЉАЛА у ПРОШЛОСТИ; реч је о потенцијалу свршених и несвршених глагола који су искључиво вазани за приповедање: Он би њу сваког четвртка посетио/посећивао. (реч је о евоцирању успомена, чиме се имплицира да наведена радња више не важи)

31.

Потенцијал други

 ПОТЕНЦИОНАЛ ДРУГИ (ПРОШЛИ) је глаголски начин којим се означава говорников став према нереализованој ситуацији који је важио у прошлости  Као ГЛАГОЛСКИ НАЧИН употребљава се у следећим ситуацијама:  Као предикат више клаузе УЗ УСЛОВНУ РЕЧЕНИЦУ са везником да, која најчешће означава прошлост обележену обликом перфекта: То му се не би било десило, да је седео, с миром, у Лондону. Да није био одликован високим ратним орденом, били би га осудили на смрт.  Код РЕЛАТИВНО САМОСТАЛНИХ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА, карактеристичним за дијалог: 272

Дивне су, и, он би радо за њих био платио много, много више, него што је мадам Панова тражила. (= ...да је тражила више) Примио би се био и за шофера у Лондону. (= да је било посла) Иако се зависна клауза са везником да може реконструисати, она није исказана, па се прошлост сигнализира управо потенцијалом другим.  У ЗАВИСНОЈ ПОРЕДБЕНОЈ РЕЧЕНИЦИ: Паметно си и добро радио у тој прилици мада не у свему како би ти отац био радио. Пошто је перфекат из више реченице довољан да означи важење могућности у прошлости, потенцијал други може се заменити обликом потенцијала  Иако неки проучаваоци тврде да се обликом потенцијала другог могу изражавати само модална значења, следећи примери сведоче могућност његове употребе са ВРЕМЕНСКИМ ЗНАЧЕЊЕМ:  НАРАТИВНА УПОТРЕБА, на коју упућује могућност замене овог облика ПЕРФЕКТОМ и ПОТЕНЦИЈАЛОМ Ако би ме неко био преварио за потпис на меници, нисам се начелно никада наљутио. Ако би ме неко преварио... Ако ме је неко преварио...  РЕЗУЛТАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ: 273

Да смо ишли без застајкивања, сада бисмо већ били прешли реку. (река би била пређена не у прошлости, већ у садашњем тренутку) Ако би они били кренули да иду кад ви стигнете, немојте их задржавати. (они би већ били кренули у садашњем тернутку, када ви стигнете) Резултативност потенцијала другог у савременом језику се губи!

 ОДНОС ПОТЕНЦИЈАЛ ПРОШЛИ : ПОТЕНЦИЈАЛ ПОТЕНЦИЈАЛ II : ПОТЕНЦИЈАЛ I = ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ : ПЕРФЕКАТ РЕЗУЛТАТИВНИ ПЕРФЕКАТ : ПРЕЗЕНТ Употреба потенцијала другог за означавање да је време у коме се могло очекивати остварење радње потенцијала прошло је плеонастична: Да ми је пут до тебе закрчио рођени брат, био бих га убио. 32.

Императив 274

 ИМПЕРАТИВ је глаголски начин, па су његова ОСНОВНА ЗНАЧЕЊА МОДАЛНА; овим обликом говорник подстиче саговорника на: 1) ВРШЕЊЕ НЕКЕ РАДЊЕ 2) НЕВРШЕЊЕ РАДЊЕ, када се употребљава ОДРИЧНИ ОБЛИК ИМПЕРАТИВА, обично несвршених глагола Подстицај се може конкретизовати као: 1. ЗАПОВЕСТ, односно ЗАБРАНА  Заповест се може изрећи глаголима свршеног и несвршеног вида, при чему је заповест исказана императивом свршеног вида оштрија од заповести исказане глаголом несвршеног вида: Излази/Изађи одавде!  Облик одричног императива има функцију одсечне забране: Не вичи! Оваква забрана ублажава се обликом са немој(те) који није императив, и тако се добија блажа, учтивија забрана или скретање пажње: Немој да вичеш. 2. САВЕТ или УПУТСТВО Прошетај мало, осећаћеш се боље. У смесу додајте мало уља и све добро промешајте. 3. МОЛБА Дајте ми, молим Вас, килограм јабука. 275

4.

ДОЗВОЛА Могу ли да уђем? – Уђите. Седите, молим Вас. Императив се употребљава и са другим модалним нијансама које стиче у контексту, обично условном и допусном: Чини добро, не кај се, чини зло, надај се! (= Ако чиниш добро...) Сви ви побегните, ја ћу остати! (= Макар сви ви побегли...)  ВРЕМЕНСКА ЗНАЧЕЊА  НАРАТИВНИ ИМПЕРАТИВ – веома експресиван Императив употребљен у приповедању увек стоји у облику 2. лица једнине, без обзира на лице субјекта реченице и означава једнократне радње у прошлости: Баба за деду, деда за репу, повуци, потегни – ишчупати не могу.  ЗА ОЗНАЧАВАЊЕ РАДЊЕ КОЈА СЕ ПОНАВЉАЈУ  У ПРОШЛОСТИ: Кад се шћаше ођест куда иде/па обуци оне пусте токе/ шал црвени свежи око главе/двије пушке метни за појасом...  У САДАШЊОСТИ: Не могу више то радим: сваког дана кувај, пери судове – већ ми је досадило. Према овим радњама говорник има изразит, обично негативан став! 276

33.

Инфинитив

 Нелични глаголски облик који САМО ИМЕНУЈЕ РАДЊУ – не конкретизује је на временском плану, ни на плану модалности, нити је приписује одређеном лицу, због чега се глаголска лексема управо у овом облику наводи као одредница у речнику  Инфинитив, односно глаголска синтагма чија је он главна реч, може имати и синтаксичке функције: I. ДОПУНА ГЛАГОЛИМА: 1.ФАЗНИМ ГЛАГОЛИМА (почети/почињати, наставити/настављати...) и њима синонимним глаголима, када алтернира са конструкцијом да + презент: Поче се слатко смејати. – Он узе огледало па се стаде загледати. Он ме узе љубазно дрмати за рамена. Као допуна овим глаголима јавља се само инфинитив НЕСВРШЕНИХ ГЛАГОЛА! 2.МОДАЛНИМ ГЛАГОЛИМА и глаголима, односно изразима који су им синонимни, какви су: хтети, моћи, дати се (у значењу конструкције с глаголом моћи), морати, имати (са допуном – чиме, шта, у значењу моћи), безлични глаголи требати, ваљати

277

(се), вредети, када се инфинитив може заменити конструкцијом да + презент: Она није хтела признати сину. – Не да се речима описати. – Чим чује музику, мора повести коло. – Ваља им се вратити. – Није га имао шта ни питати ни прекорети. Значење модалности, односно значење модалног глагола моћи подразумева се и када није експлицитно исказан:  Уз глагол јесам/бити: Нама је сутра зором путовати. (= Морамо сутра зором путовати) Једва га је чути и видети. (= Једва смо га могли чути и видети)  У условној реченици с инфинитивом глагола веровати: Ако је веровати овом човеку, лоше нам се пише. (= Ако се може ...) 3.ГЛАГОЛИМА знати, умети, заборавити, мислити, желети, намеравати, одлучити... када инфинитив алтернира са изричном зависном реченицом: Желео/намеравао/одлучио је отпутовати. (= ...да отпутује.) 4.ГЛАГОЛИМА СВЕСНО ПРЕДУЗЕТОГ КРЕТАЊА, када инфинитив алтернира са намерном зависном реченицом: 278

Сједе Марко с мајком вечерати. (= ...да вечера са мајком.) Отишао је купити новине. (= ...да купи новине.) 5.ПРЕЛАЗНИМ ГЛАГОЛИМА, када је вршилац радње означене инфинитивом заправо трпилац радње означене реченичним предикатом или када је ситуација означена предикатом ка њему усмерена: Научио ме/ Помаже ми радити. Брани ми из куће изаћи. Помогао нам је чувати стадо. У наведеним сличајевима инфинитив алтернира са изричном зависном реченицом. Када је инфинитив допуна глаголим у функцији предиката, у начелу, вршилац обеју радњи мора бити исти; изузетак су реченице са логичким субјектом: Тешко јој је било оставити га. II. СИНТАКСИЧКЕ ПОЗИЦИЈЕ ГЛАГОЛА У ЛИЧНОМ ГЛАГОЛСКОМ ОБЛИКУ Када се нађе у оваквој позицији инфинитив именује непостојећу акцију, при чему се: 1.НАЛАЖЕ ЊЕНО ИЗВРШЕЊЕ: 1) ПРЕСКРИПТИВНИМ ИНФИНИТИВОМ, којим се нешто налаже генерално, без обраћања конкретном лицу, због чега је погодан за упутства за 279

коришћење лекова или канцеларијска акта/формуларе: Узимати три пута на дан после јела. Приложити таксену марку. 2) ПРОСПЕКТИВНИМ ИНФИНИТИВОМ, којим се именују акције које се постављају у програм нечије предстојеће делатности: Циљеви и методи пакта били су овако изложени: 1) Регулисати мирним путем све међународне спорове... 2) Развијати међу народима... Наведена два случаја разликују се по степену принудности радње: прескриптивни инфинитив обавезно подразумева да се стимуланс за вршење радње даје са стране, што га чини блиским императиву, док у проспективном нема стимулације са стране. Ова разлика види се и у могућности употребе модалног гллагола у значењу требати испред облика инфинитива, при чему он стоји у облику презента када се користи уз прескриптивни (Треба узимати три пута на дан), односно у облику потенцијала или футура уз проспективни инфинитив (Требало би регулисати/ Биће потребно донети нови Устав)

280

2. ПОСТАВЉА НЕКО ПИТАЊЕ ПОВОДОМ ЊЕНОГ ИЗВРШЕЊА Инфинитив у општим и посебним делиберативним питањима, осим када се питање поставља за субјекат: Да ли узимати пре или после јела? Где сести? – Куда ићи? – Шта одговорити? *Ко радити? III. СУБЈЕКАТ  Када инфинитив врши функцију субјекта предикат је обично прилошки, али може бити и глаголски:  Инфинитив може стајати на почетку или на крају реченице, али у неким случајевима мора доћи на крај: Пушити је штетно. – Штетно је пушити. Зар ти не досади гледати у воду? IV. ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА Ученичка је дужност учити и спремати се за животни позив. Ова функција подрезумева се и у ЕКСПЛИКАТИВНОМ ИНФИНИТИВУ који служи за семантичко прецизирање различитих речи, а употребљава се иза две тачке или цртице: Пред нама је био једини циљ – савладати противника. (Циљ је био...)

281

Ја бих препоручио само једно: употребити грађу. (...једно, а то је...) V. ДРУГЕ СИНТАКСИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ:  НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ: Жељан је људски поразговарати с ким.  У неким случајевима на функцију инфинитива указује ЗАМЕНИЦА ТО: Умети видети и умети казати шта сте видели, у томе вам је цела тајна критике. Истина да сваки Турчин свагда не смије убити јавно, али ударити чибуком, томе суда нема.  ИНФИНИТИВ У ПРИПОВЕДАЊУ  Иако је облик инфинитива посведочен у приповедању, првенствено у западним штокавским говорима, није прихваћен у књижевном језику: Ја стојим, а неко ме потапша по рамену. Ја се мало окренути, а то мој друг из суда.  Исти је случај и са квалификативно употребљеним инфинитивом, који се користи за означавање радње која се понавља у садашњости: Кад год ми доћи к њима, понуде нас кавом.

34.

Глаголски прилози 282

 ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ (ГЕРУНД) је нелични глаголски облик чију радњу говорник повезује са радњом реченичног предиката у јединствену догађајну целину  У српском језику постоје два герунда: 1.ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ који означава само радњу истовемену са радњом предиката, и који се гради од несвршених глагола 2.ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ, који најчешће, али не и нужно, означава радњу која претходи радњи предиката, а који се гради углавном од свршених глагола При том, обе радње (и радњу предиката и радњу герунда) мора вршити ИСТО ЛИЦЕ – оно које је означено субјектом реченице (субјекат је распоређен уз предикат) Изузетак: Када се вршилац радње герунда разуме у општем смислу, као човек уопште субјекат реченице не може бити са њим идентичан: Београђанка је она велика зграда с леве стране идући према Теразијама. Исто неподударање среће се у реченицама чији је субјекат логички: Смучило ми се слушајући све те глупости.  ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛСКИХ ПРИЛОГА 1. ВРЕМЕНСКО 283

Видљиво се узбуђивала читајући тај текст. (= ...док је читала...) Он увек задрема учећи. (= кад (год) учи) Осмехнула се угледавши га. (= ...кад га је угледала.) 2. НАЧИНСКО Ходали су ћутећи. Прошао је не поздравивши се ни са ким. 3. УЗРОЧНО Бојећи се батина, решио је да одустане од свог подухвата. Схвативши о чему се ради, сагласио се са предлогом. Подврста узрочног значења је ЗНАЧЕЊЕ ПРОУЗРОКОВАЧА СТАЊА: глаголски прилог, обично садашњи, изражава непосредног изазивача стања које именује предикат, по правилу свршеног вида: Уморила се перући прозоре. Сав је изгорео пржећи се сатима на сунцу. 4. УСЛОВНО  Глаголски прилог, обично садашњи, озаначава услов под којим долази до онога што именује предикат: Излежавајући се и даље овако како си почео, нећеш далеко дотерати.  Оно што се условљава герундом не мора бити експлицирано, већ се може подразумевати: Судећи по рукопису, то није он написао. 284

Узевши у обзир и цену превоза, то и није тако скупо.  Глаголски прилог се може парафразирати НЕЗАВИСНОМ РЕЧЕНИЦОМ у напоредном односу, при чему су означене радње ОБАВЕЗНО ИСТОВРЕМЕНЕ! У независној реченици обавезно стоји израз при том, који указује на то да се друга радња разуме као пратећа првој: Седео је непомично гледајући у реку. = Седео је непомично и при том гледао у реку. Нагло се окренула на другу страну ударивши га при том. = Нагло се окренула на другу страну и при том га ударила.

35. Шта је то номинализација; шта је то реченична кондензација; како се израз деноминализује  НОМИНАЛИЗАЦИЈА је процес ЗАМЕНЕ ГЛАГОЛА ГЛАГОЛСКИМ и ПРИДЕВСКИМ ИМЕНИЦАМА: 1) ГЛАГОЛСКЕ ИМЕНИЦЕ – именице изведене од глагола Птице певају. → певање птица (субјекатски генитив) Људи беру грожђе. → берба грожђа (објекатски генитив) 285

2) ПРИДЕВСКЕ ИМЕНИЦЕ – изведене од придева и саме значе особину Урадио је то јер је био охол. → Урадио је то из охолости. Могуће је извршити и НЕКОЛИКО УЗАСТОПНИХ НОМИНАЛИЗАЦИЈА чиме се ствара ланац генитива: Показивао је да је споспособан да дуго памти. → Показиво је способност дугог памћења. → показивање способности дугог памћења  РЕЧЕНИЧНА КОНДЕНЗАЦИЈА  Када се глагол замени именицом реченица се претвара у именичку синтагму или предлошко-падежну конструкцију – на тај начин реченица се кондензује  Реченична кондензација се постиже: 1. НОМИНАЛИЗАЦИЈОМ 2. УПОТРЕБОМ ИНФИНИТИВА (Пушити није здраво) 3. УПОТРЕБОМ ГЕРУНДА (Седео је ћутећи. – Угледавши га, махнула му је.)  Настала синтагма или предлошко-падежна конструкција могу замењивати ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ у њиховим различитим функцијама и значењима: 1.ФУНКЦИЈА СУБЈЕКТА: Обрадовало их је (то) што је пристао. → Обрадовао их је његов пристанак. 2.ФУНКЦИЈА ОБЈЕКТА: 286

Очекивали су да пристане. → Очекивали су његов пристанак. 3.ФУНКЦИЈА ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ: 1) ОДРЕДБА ВРЕМЕНА: Схватили су након што је пристао.→ ...након његовог пристанка. 2) ОДРЕДБА УЗРОКА: Помирили су се зато што је пристао. → ...због његовог пристанка. 3) ОДРЕДБА УСЛОВА: Намучићемо се ако пристане. → ...у случају његовог пристанка. 4) ДОПУСНА ОДРЕДБА: Одустали су иако је пристао. → ...упркос његовом пристанку. 5) ОДРЕДБА КРИТЕРИЈУМА: Видим да се уплашио на основу тога што је пристао. → по његовом пристанку. 6) ОДРЕДБА НАМЕРЕ: Дали су све да би пристао. → ...за његов пристанак. 7) ОДРЕДБА СРЕДСТВА: Увредио их је тиме што је пристао. → ...својим пристанком. 8) ОДРЕДБА ПРОПРАТНЕ ОКОЛНОСТИ: Купили су му земљу, а да он није пристао. → без његовог пристанка.

287

 ДЕНОМИНАЛИЗАЦИЈА је поступак супротан номинализацији којим се ГЛАГОЛСКЕ ИМЕНИЦЕ МЕЊАЈУ У ГЛАГОЛ Овај поступак захтева потпуно преиначење реченице: да би се исказ деноминализовао мора се отићи на ниво значења реченице, па онда то значење исказати на други начин, другом граматичком конструкцијом а некад и другим лексемама: Процена броја случајева тровања пестицидима у Трећем свету иде и до 25 милиона годишње. Процењује се да се у Трећем свету годишње отрује чак и до 25 милиона људи.

36.

Последице номинализације

 СЕМАНТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ  Пошто именице немају исте морфолошке категорије као глаголи оне не дају исте податке о ситуацији; тако се употребом именице избегава: 1. конкретизовање на временском, односно на плану модалности (не указује се на време вршења радње, нити се она одређује као иреална) 2. конкретизовање лица, броја и, евентуално, рода (радња се не приписује неком конкретном вршиоцу) 288

Тако: Конструкција у време његовог доласка може значити: кад је дошао, (сваки пут) кад долази или кад дође/буде дошао  Номинализација стога може служити: 1. ЕКОНОМИЧНОСТИ ИЗРАЗА 2. ЗАТАЈИВАЊУ РЕЛЕВАНТНИХ ИНФОРМАЦИЈА Указано је на нужност спречавања избегавања пореза. (није јасно ни ко избегава плаћање, ни ко то треба да спречи)  СИНТАКСИЧКО-СЕМАНТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ  За разлику од глагола, чије се значење одређује прилозима, значење именица се одређује придевима што је бољи и прецизнији начин одређивања  Заменом глагола глаголском именицом реченична структура се упрошћава, али се истовремено добијају компликованије синтагме што може знатно отежати читљивост реченице. Теже разумљива реченица може бити начин да се неке информације сакрију или учине мање уочљивим: Предвиђено је да министарство трговине сачини анализу структурних цена домаћег и увозног гаса ради оцене реалности нивоа садашњих цена тог производа. 289

(Предвиђено је да министарство трговине анализира цене домаћег и увозног гаса да би оценило колико су његове садашње цене реалне)  СТИЛСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ  Ситуација изражена глаголском именицом је апстрактнија и статичнија у односу на ситуацију изражену глаголом – глаголска именица изазива много слабију менталну слику: Фазе клијања: бубрење семена, пуцање семењаче, ослобађање клице... (Семе бубри. Семењача пуца. Клица се ослобађа.)  Пошто глаголске именице немају граматичку категорију лица номинализовани исказ је безличан, па се сматра прикладнијим за формалне, званичне ситуације: Повраћај премије осигурања је могућ искључиво пре почетка важења полисе. (прималац поруке на осећа да је порука упућена њему лично, већ је утопљен у безличну масу; један од ефеката тога јесте и нека врста застрашивања)

37.

Декомпоновање глагола 290

 ДЕКОМПОНОВАЊЕ ГЛАГОЛА је процес РАЗЛАГАЊА ПУНОЗНАЧНОГ ГЛАГОЛА на: 1. ГЛАГОЛ који има ОПШТЕ ЗНАЧЕЊЕ 2. ГЛАГОЛСКУ ИМЕНИЦУ изведену ОД ПУНОЗНАЧНОГ ГЛАГОЛА анализирати → (из)вршити анализу На овај начин остварују се стотине ДЕКОМПОНОВАНИХ ИЗРАЗА:  вршити (скуп с овим глаголом је практично неограничен): размењивати → вршити размену улагати → вршити улагања утицати → вршити утицај  бити: каснити → бити у закашњењу расти → бити у порасту употребљавати се → бити у употреби користити → бити од користи мислити → бити мишљења  имати моћи (нешто) → имати могућности (за нешто)  дати пристати → дати пристанак допринети → дати допринос омогућити → дати могућност одговорити → дати одговор  издати наредити → издати наређење  водити преговарати → водити преговоре 291

борити се → водити борбу бринути се → водити бригу  пружити / пружати подржавати → пружати подршку омогућити → пружити могућност  поднети предложити → поднети предлог известити → поднети извештај  обавити разговарати → обавити разговор  учинити посетити → учинити посету  РАЗЛОЗИ ЗБОГ КОЈИХ СЕ ГЛАГОЛ ДЕКОМПОНУЈЕ су различите природе: 1. ИСКАЗИВАЊЕ НОВОГ ЗНАЧЕЊА За одређена значења не постоји појединачни глагол, већ само декомпоновани израз, што је најчешће случај са глаголским именицама страног порекла: вршити трансакцију (*трансактирати), показати тенденцију (*тендентирати), извршити злочин (ретко злочинити) 2. ИСКАЗИВАЊЕ РАЗЛИЧИТИХ ЗНАЧЕЊА Чешћи је случај да глагол и његов декомпоновани парњак немају исто значење, при чену је значење декомпонованог израза апстрактније од значења глагола:

292

преступити (прећи видљиву физичку границу) – починити преступ (прећи апстрактну, законску границу) 3. НАГЛАШАВАЊЕ ИНСТИТУЦИОНАЛИЗОВАНОСТИ РАДЊЕ Појединачни глагол не може да покрије све контексте, али је декомпоновани израз специјализован за радње које спроводи институција, односно неко ко је за нешто овлашћен: преносити утакмицу (и коментатор и телевизија) – вршити пренос утакмице (само телевизија) 4. ЕКСПЛИЦИРАЊЕ ВИДСКОГ ЗНАЧЕЊА Код двовидских глагола декомпоновањем се омогућава експлицирање видског значења: разговарати: водити/обављати разговор – обавити разговор 5. КОНКРЕТИЗОВАЊЕ ГЛАГОЛСКОГ ЗНАЧЕЊА Неки глаголи именују радњу само у начелном смислу, па се за конкретно значење мора употребити декомпоновани израз: Он своју тетку посећује. (радња се понавља) Он је у посети код своје тетке. (управо сад) 6. ИСКАЗИВАЊЕ ПЛУРАЛИЗАЦИЈЕ РАДЊЕ Декомпоновани израз омогућава да се приликом именовања радње искаже и њена 293

плурализација, док са појединачним глаголом то није могуће: наређивати – издавати наређење/наређења 7. НАГЛАШАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛИЗОВАНОСТИ РЕЗУЛТАТА РАДЊЕ Неки декомпоновани глаголи наглашавају да је резултат радње материјализован, опипљив: закључити – донети закључак, решити – донети решење 8.ЕКСПЛИКАЦИЈА ОНОГА ШТО СЕ МОЖЕ АЛИ НЕ МОРА ПОДРАЗУМЕВАТИ ЗНАЧЕЊЕМ ГЛАГОЛА: Пожелео је да разговара са мојом сестром. (није јасно да ли је жеља изречена) – Изразио је жељу да разговара са мојом сестром. 9. ИЗНОШЕЊЕ РАДЊЕ КАО ЧИЊЕНИЧНЕ ДАТОСТИ, БЕЗ ПРИМИСЛИ О ВРШИОЦУ Декомпоновани израз износи радњу без примисли о њеном вршиоцу због чега се стиче утисак да се радња обавља сама од себе: Тако смо разговарали. – Тако је текао наш разговор. Променио се план. – Дошло је до промене плана. 10. УБЛАЖАВАЊЕ ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА и ЕУФЕМИСТИЧНА УПОТРЕБА глагола 294

Декомпоновани израз некад ублажава значење глагола, или служи као еуфемизам: користити – бити од користи извлачити настрадалог – радити на извлачењу настрадалог 11. ИЗНОШЕЊЕ РАДЊЕ КАО МЕРЉИВЕ ПРЕДМЕТНОСТИ Глаголска именица износи радњу као предметност која се може сагледати, одмерити, упоредити са нечим другим: Дугачије се понаша. – Испољио је другачије понашање. 12. ПОВЕЋАВАЊЕ МОГУЋНОСТИ ОДРЕЂИВАЊА Док се глаголи одређују прилозима, именице се одређују придевима; могућности одређивања придевом много су веће: изнети бесмислен/непристојан предлог : *бесмислено/непристојно предложити 13. ИЗБЕГАВАЊЕ ИЗРИЦАЊА ОБЈЕКАТСКЕ ДОПУНЕ Док се објекат прелазног глагола обично мора изрећи, именица која је рекцијска допуна глаголске именице не мора: Вршим процену (стања) – Процењујем стање. Вршим анализу (реченице) – Анализирам реченицу. 14. АУТОМАТИЗАМ УПОТРЕБЕ Декомпоновани глагол улази у низ који сачињава иста именица употребљена са другим 295

глаголима одржати/погазити/дати/поштовати обећање, па се декомпоновани израз може употребити без нарочитог размишљања  Декомпоновање глагола узрокују ванјезички моменти, пре свега уопштеност и апстрактност тематике, због чега се ова појава најчешће запажа у функционалним стиловима права, науке, новинарства, политике, администрације и сл, док је у језику књижевности по правилу нема Тежња ка декомпоновању глагола заједничка је многим европским језицима, па се може посматрати као израз ,,европског'' културног типа.  Као и номинализација, и декомпоновање глагола чини исказ економичнијим и прецизнијим, али и смањује његову сликовитост и отежава му разумљивост. Уколико се поступак злоупотребљава за прикривање информације, ублажавање непријатне истине, истицање говорникове моћи и сл. треба га сузбијати.

38.

Парцелација реченице

 ПАРЦЕЛАЦИЈА РЕЧЕНИЦЕ је поступак РАШЧЛАЊАВАЊА РЕЧЕНИЦЕ при којем се неки реченични члан издваја из ње и постаје 296

ИНТОНАЦИЈСКИ и ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ АУТОНОМАН Издвојени реченични члан назива се ПАРЦЕЛАТ и обично се распоређује иза реченице, али се може наћи и испред ње: Гледао сам те ноћас. У сну. Тужну. Мртву. Виле за жеље. Њих хоћу. Мостове за мисли.  Као сигнали парцелације користе се интерпункцијски знаци који означавају ЕКСПРЕСИВНУ ПАУЗУ, најчешће тачка, али и тачка и запета, двотачка или зарез  Из реченице се могу издвојити: 1. ЛЕКСЕМЕ 2. СИНТАГМЕ 3. ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ  Парцелати остају у функционалној вези са главним деловима из матичне реченице као: 1. ПОСЕБНИ, САМОСТАЛНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ 2. ДОДАТНЕ ОДРЕДБЕ ВЕЋ ИСКАЗАНОГ ЧЛАНА  Као парцелат може се појавити: 1.СУБЈЕКАТ: Виле за жеље. Њих хоћу. 2.ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА: Ја сам градови. Луке. Бродови. 3.ПРАВИ ОБЈЕКАТ: Цела га је Србија чула. Њега, сина Луке Дошљака. 4.НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ: Мислио је. На смрт. 5.АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ: Пошао сам за њом. Омађијан. 297

6.АТРИБУТ: Чују се цвркут птица и шум оближњег мора. Белог. 7.ПРИЛОШКА ОДРЕДБА: Остадосмо сами. У стану. На свету. Јежим се. Од радости.  Парцелација реченице чини казивање динамичним, организује ритам текста на необичан начин и изазива уметничко-стилске ефекте. Овако писац издваја оне делове које сматра информативно најбитнијима.

298