УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ СРБИСТИКА
Саставне реченице у збирци „Башта сљезове боје“ Семинарски рад из Синтаксе сложене реченице
Ментор
Студенти
др Срето Танасић
Милица Јоцић 1952 Јована Милановић 2021
Ниш, 2013. 1. Задатак, начин и циљ израде семинарког рада
Задатак: Пронаћи све координиране независне реченице са саставним односом у збирци „Башта сљезове боје“ и анализирати сваку реченицу појединачно. Начин рада: Да бисмо извршиле задатак приступиле смо обради грађе на следећи начин: 1. Прочитале смо педесет страница збирке и пронашле смо све потребне реченице. Притом смо записивале и број стране са које је сваки пример узет. 2. Разврстале смо пронађене примере по категоријама и приступиле дефинисању и описивању сваке од категорија. 3. Затим смо набројале примере за сваку од описаних категорија. Додале смо и број стране са које је пример узет. 4. На крају смо, сагледавајући постигнут резултат рада, извеле закључак о теми коју смо обрађивале. Циљ израде семинарског рада: Циљ израде овог рада је проналажење реченица са саставним односом у делу Бранка Ћопића и њихова анализа. Самим тим ћемо се боље упознати са типовима координираних независних реченица каквих има у српском језику и увежбати њихово препознавање у тексту.
2
2. Увод Према
мишљењу
Ива
Прањковића1
можемо
говорити
о
трима
врстама
координираних реченица: саставним или копулативним, о супротним или адверзативним и о раставним или дисјунктивним реченицама. Истина, у великој се већини наших граматика (а и других радова у којима се расправља о подели координираних реченица) говори и о закључним или конклузивним, те о искључним или ексклузивним реченицама. У неким се од тих радова ове реченице проматрају као посебне врсте координираних реченица, а у другим се опет закључне реченице проматрају као подврста копулативних, а искључне као подврста супротних. Михаило Стевановић2 наглашава како клаузе координираних реченица нису семантички независне и како при разграничењу зависности од независности треба полазити од синтаксичке функције реченице. Такав приступ овој дистинкцији омогућио му је да успешно експлицира битне особитости координираног и субординираног односа. Међутим, подела координираних реченица темељи се, по његовом мишљењу искључиво на смисаоним односима међу клаузама. Зато саставне реченице, на пример, дефинише као независно сложене реченице које су истосмерне по смислу онога што се у њима износи. С друге стране, Станојчић и Поповић 3 кажу да се саставни однос јавља међу реченицама чија је садржина, како се то обично каже, истог смера, то јест ситуација означена другом реченицом смисаоно је паралелна са ситуацијом прве реченице или се наставља на њу. Главни везник за означавање саставних односа је и, а остали су ни, нити, па и те. Разврстаћемо примере из прочитаног дела на основу везника који се у њима појављује идући од најфреквентнијег ка мање фреквентнима. 1
Прањковић, 1984. Стевановић, 2004. 3 Станојчић, Поповић 2004. 2
3
3. Саставне реченице са везником И
Испред везника и не употребљава се зарез, осим кад се жели да се тај члан конструкције издвоји или истакне. Конструкције у којима се јавља и могу имати и више од два члана (за такве напоредне конструкције каже се да су отворене, тј. број чланова им није ограничен). У таквим конструкцијама везник и се у типичним случајевима јавља само између два последња члана низа („затвара “ низ), а између осталих чланова употребљава се пауза односно зарез. Паралелизам две реченице може се сигналисати употребом везника (тачније: речце) и испред одговарајућег сегмента прве реченице; ако нема посебног истицања, зарез ту није потребан. Ако се у набрајању испред сваког члана конструкције употреби и, добија се емфатички полисиндет којим се истиче важност сваког члана низа (полисиндет = вишеструка употреба везника); тада се зарез употребљава између свих чланова низа. Још једна стилска варијанта је истицање чланова низа, односно њихове бројности, употребом асиндета (= одсуство везника), који даје утисак незавршености набрајања. 1. „ Је ли се поново зажелио Норд-Америке и хоће ли тамо да поведе своју незнанку?“ (64) Везником и састављене су две реченице са упитном комуникативном функцијом. 2. „ Чим спази оно проклето ждријебе, сјети се Веселице, и одмах се наљути и замукне.“ (69) Три независне реченице везане су саставним напоредним односом, док је реченица „Чим спази оно проклето ждријебе“ зависна у односу на ове три. 3. „Гром пуче - тако нешто - и оде Ниџо, нестаде га.” (73) 4. „ Јавнуо се чак и „брат Сава“ и започео причу о некаквој куми Стаки.“ (74) 5. „-Да не буде неки вучји светац- прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри.“ (76) Ситуација из друге реченице се наставља на ситуацију из прве. 6. „ Загуди наредник Мунижаба и тако исколачи очурде и маче брковима да би престрашио читав црквени одбор. „
(87) Прве ти просте реченице повезане су
везником и. 4
7. „А грешник се само врпољи на стоцу и шури се врућом вареником.“ (93) У овом случају везником и повезане су реченице које представљају две истовремене радње. 8. „Чинило се да их је сликар нечим омађијао и учинио се невидљивим, па сад неометано продужује са својом чаробном работом.“ (75) Прва и друга проста реченица повезане су везником и. Такође уочавамо и везник па кога ћемо касније поменути. 9. „Сваком припада његов дио испаштања , и то своје ваља стоички подносити и дурати.“ (105)
5
4. Саставне реченице са везником ПА
Ако постоји изразито значење узастопности (сукцесивности) употребљава се везник па. Везник па, дакле, има вредност: и+онда, и+затим и слично. Испред па зарез се не мора употребити, али се често ставља. Ако, пак, између две реченице постоји (узрочно-) последични однос, употребљава се везник па. 1. „ Добиће неко вилама иза рогу, па ће га проћи воља за Маријаном.“ (64) У овој реченици везник па добија значење и+онда. 2. „ Мучио се дјед, околишавао, па ће ти онда, отворено, испричати своју кућевну невољу.“ (67) У овој сложеној реченици је надовезивањем друге просте реченице на прву означено значење сукцесивности. 3. „Бог зна због чега то човјек тугује, па кроз пјесму олакшава души.“ (67) Између ове две просте реченице постоји узрочни однос, јер је узрок певања песме тај што човек тугује. 4.
„Поменуле се све сеоске кобиле, па је пао чак и тај предлог да се принови дадне име бивше царице.“ (68)
5. „Превари се тек понекад, па стане опрезно да зузуће као хрушт.“ (69) 6. „Знају да их „Брко“ баш не трпи, па иако им ништа неће приговорити.“ (71) 7. „Попријеко загледа каквог намјерника који се рашчарапио у хладовини под орахом, па натенане распрједа са дједом.“ (72) 8. „ На овако лијепу времену ни њега није држало мјесто, па дунуо од куће да тражи друштва и разговора.“ (73) У овом случају, везник па може се заменити конструкцијом и+затим. 9.
„Поред мене је била букара пуна воде, па сам ја сам себе обилато частио.“ (74) 6
10. „Чинило се да их је сликар нечим омађијао и учинио се невидљивим, па сад неометано продужује са својом чаробном работом.“ (75) 11. „ Добар је ипак Бог, па он лијепо учини да и ви преко ноћи спавуцнете.“ (84) 12. „ Тек послије дуже станке дјед се промешкољи на буковој клади, па ће ти упитати.“ (88) 13. „ Родио се као светац, па ће се као светац и подерати.“ (91) 14. „ Лопови се користе пјесмом, па у њу преточе своје горко искуство.“ (109)
7
5. Саставне реченице са везником ТЕ
Везник те по значењу врло сличан везнику па, и они се могу међусобно замењивати. Везник те најчешће се користи када се у истој реченици већ нашао везник па. Овај везник има вредност и+зато, и+тако и слично. Испред њега се не мора употребити зарез, али се ипак врло често други члан одваја од првог. Најмање фреквентан је везник те а то се може видети на основу тога што смо пронашле само један пример у коме је сложена реченица састављена од простих реченица повезаних овим везником. 1. „Напопастили ме тако коњске муве: те зашто си бацио америчког поглавицу, а сребром уоквирио тога свога, како ли ти се само зове, те је ли краљу мјесто тамо, срамота је у рећи гдје, те припознајеш ли ти своју вјеру православну.“ (88) У оквиру ове сложене реченице постоје и две реченице које су у супротном односу а повезане су везником а.
8
6. Саставне реченице са везницима НИ и НИТИ
Ако се ради о низу реченица одричног значења, може се употребити везник ни или нити (једном или поновљен). При томе иза нити глагол стоји у потврдном облику, то јест, везник нити има вредност и+не. Интерпункција је као код и. 1. „ Ето ти је види, ни кука, ни струа, али јој драги Бог дао памет.“ (93) Везник нити 1. „Ипак ни о каквој љубави поњатија није имао, нити је о таквом нечем штогод чуо“. (66) 2. „ Ехеј, с главе скинуто, испод репа извађено, нит му старо кашље, нит нејако плаче“. (72) 3. „Подиже руке и закратко остаје нијем: нит је човек шта украо, нит се тукао а отисну се низ урвину“. (73) 4. „Заблејах се ево у два преображена старца који, ево, и плачу и смију се, а нит су их тукли, нит су им што дали“. (98)
9
7. Закључак
Ово истраживање донело је неочекиване резултате. Наиме, од свих простих реченица које су у делу у напоредном односу, јако мали број њих је у саставном односу. Чак и када постоји саставни однос, то су најчешће безвезничке конструкције, док смо ми највише пажње посветиле посматрању везника за означавање саставног односа. Можемо закључити да је од свих везника за оѕначавање саставног односа најфреквентнији везник и
док везника те готово и да нема. Ову ситуацију је лако
објаснити чињеницом да је везнике и и те могуће заменити без икакве промене значења, као што је могуће заменити и везнике ни и нити (односно нит). Важно је још рећи да саставни однос можемо пронаћи између паралелних и међусобно сагласних простих реченица. Што се тиче Ћосићеве прозе, наша запажања су следећа: има пуно дугих, сложених реченица, међутим, има заиста мало примера у којима се уочава саставни однос међу двема простим реченицама. Највише има примера у којима су повезане независна и зависна реченица, стога истраживањем нисмо достигле јако исцрпне резултате.
10
8. Извор и литература
Извор: 1. Ћопић 2011: Бранко Ћопић, Башта сљезове боје, Београд, 2011.
Литертура: 1. Прањковић, 1984: Иво Прањковић, Координација у хрватском књижевном језику, Загреб, 2004. 2. Станојчић, Поповић, Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика, Београд, 2004. 3. Стевановић, 2004: Михаило Стевановић, Граматика српског језика, Београд, 2004.
11
9. Садржај: 1. Задатак, начин и циљ израде семинарког рада...........
1
2. Увод ................................................................................2 3. Саставне реченице са везником и.................................3 4. Саставне реченице са везником па...............................5 5. Саставне реченице са везником те...............................
7
6. Саставне реченице са везницима ни и нити................8 7. Закључак..........................................................................
9
8. Литература.......................................................................
10
9. Садржај............................................................................
11
12
