Izd aje rad io n ica S IC Studentski izdavački c e n ta r U K SSO B eograda Balkanska 4 / IV , Beograd
re ce nze n t Jadranka V in te rh a lte r glavni i odgovorni u rednik Z arana Papić u rednik Branko M a š ire v ić g rafička op rem a D ragan Sto jano vski p relom knjige D rag a n šp a n o vić le k tu ra /k o re k tu ra R ato m ir D esp oto vić Branka Vuković fo to g ra fija na naslovnoj strani: G e rrit Thomas R ietveld . Stolica. 1919 (D e S tijl) tiraž: 2000 štam pa Srboštam pa, Dobračina 8, Beograd Beograd, 1985.
priredio Ješa Denegri
DIZAJN I KULTURA iz b o r te k s to v a
Gulio Carlo Argan, A natole Kopp, Tomas Maldonado, M arc Le Bot, Filiberto M enna, G e rt Selle, Matko M e štro v ić , V ictor Papanek, Flenri-Pierre Jeudy, Gillo D orfles, U m berto Eco, Jean Baudrillard, Jacques Fam ery, A lm erico De A ngelis, Francesca A linovi, Denis Santachiara D ru g o iz m e n je n o i p ro š ire n o izd an je
ra d io n ic a S iC Beograd, 1985.
S A D R Ž A J P re d g o vo r p rv o m iz d a n ju P re d g o vo r d ru g o m (rađanju
7
13
G u lio C a rlo A rg a n , In d u s tr ijs k i d iz a jn
15
A n a to le K opp, Na p o č e c im a d iz a jn a u SSSR-u
23
Tom as M a ld o n a d o , U tic a j B auhausa
37
M a re Le B ot, U m e tn o s t/d iz a jn
55
F iJibe rto M e n na , D iza jn , e s te ts k a k o m u n ik a c ija i m a so vna s re d s tv a
73
G e rt S e lle , S o c ija ln a te o rija i p ra k s a d iz a jn a dan as
91
M a tk o M e š tro v ić , D iz a jn i o k o lin a
101
V ic to r Papanek, R a z m e tljiv a p o tro š n ja : d iz a jn i o k o lin a
117
H e n ri-P ie rre Je ud y, S im b o lič k a fu n k c ija i d iza jn
139
G illo D o rfle s , A u to m o b il ka o - s ta tu s n i s im b o l«
149
U m b e rto Eco, U r e tr o s p e k tiv i ita lija n s k o g d iz a jn a . . .
157
Jean B au d ri'lla rd , S u m ra k zn ako va
167
G u lio C a rlo A rg a n , K riz a d iz a jn a
185
Ja cqu es Fa m e ry, O d n a m e tn u to g p re d m e ta do d o ž iv lje n o g a m b ije n ta
199
A lm e ric o De A n g e lis , M e ta d iz a jn
209
Tom as M a ld o n a d o , Ka je d n o j p r a k s e o lo g iji p ro le k to v a n ja
215
F ra n cesca A lin o v i, P o v ra ta k d e k o ra c iji u u m e tn o s ti, a rh ite k tu r i i d iz a jn u
221
Daniš Santachiara, N O V A ROBA: dizajn m ašte i v e š ta č k e ekstaze
231 5
Predgovor prvom izdanju
M o že na p rv i p o g le d iz g le d a ti p a ra d o k s a ln o da p o d ru č je in d u s trijs k o g d iza jn a , k o je nam se u sva k o d n e v n o m is k u s tv u p rv e n s tv e n o u kazu je kao s a s v im p ra k tič n o p o d ru č je te h n o lo g ije i e ko n o m ije , p o s e d u je ta k o te s n e i va žne sp on e sa k o m p le k s o m što se p o d ra zu m e va pod p o jm o m k u ltu re . Is tin a , ni za koga n ije sp o rn o da p re d m e ti in d u s trijs k o g d iza jn a č in e deo m a te rija ln e k u ltu re ili k u ltu re sva k o d n e v n o g ž iv o ta , no o vde pod ko m p le k s o m k u ltu re m is lim o na one n je n e ko m p o n e n te k o je p rip a d a ju d om enu d u h o v n ih zb iv a n ja , je d n o m re č ju , d om en u id e ja . Izbo r te k s to v a s a b ra n ih u o v o j p u b lik a c iji im a za c ilj da p ru ži je d n u od m o g u ćn o s ti u vid a u id e je ko je su p o vo d o m p ro b le m a in d u s trijs k o g d i zajna p o s ta le p re d m e to m ra z m a tra n ja n e k o lic in e is to rič a ra um etn o s ti i u m e tn ič k ih k ritič a ra , te o re tič a ra i s o c io lo g a k u ltu re , ili p ak sa m ih d iz a jn e ra -p ra k tič a ra . V eć iz p ro fe s io n a ln o g p ro fila p isa ca o v ih te k s to v a m o ći će se z a k lju č iti da su p u te v i p ris tu p a p ro b le m a tic i d iza jn a k ra jn je ra z n o v rs n i i s lo ž e n i, a ta k v e su i r e fle k s ije ko je iz tih p ris tu p a p ro izla ze . Ta ra z n o v rs n o s t p ris tu p a i s lo ž e n o s t za k lju č a k a u s lo v lja v a da se u o v im te k s to v im a sve sno izb eg a va sva ka te ž n ja za n eko m s a svim o d re đ e n o m d e fin ic ijo m d is c ip lin e d iz a jn a : n a p ro tiv , d iza jn je o vde re d o vn o p o sm a tra n u in te rfe re n c ija m a sa d ru g im p ra ksa m a — u k lju č u je se u ra z lič ite is to rijs k e i te m a ts k e k o n te k s te i d o vo d i se u vezu sa o s ta lim v id o v im a p ro iz v o d n je zn ače nja k a ra k te ris tič n ih za fiz io n o m iju sav re m e n e c iv iliz a c ije . S ig u rn o je da se p ri p o k u š a jim a ra zu m eva n ja niza danas aktu e ln ih p ita n ja tre b a p o zva ti na is to rijs k o is k u s tv o je r te k uz po 7
m oć is to rljs k e s v e s ti m o g u će je s a g le d a ti sv e o n e p ro tiv re č n o s t. ko ie u m n o g im p o d ru č jim a lju d s k e d e la tn o s ti o b e le z a v a ju te k u ć u s itu a c iju . N ije . n aravn o, d ru g a č ije n i sa p o d ru č je m d iz a in a : u fu n k c ija m a k o je i do d anas o s ta ju , u n a č e lu , n e p ro m e n je n e , d i zajn se ja v lja u vre m e n u tz v . in d u s trijs k e re v o lu c ije i. za je d n o sa m n o gim ra sce p im a ko je ta j e p o h a ln i d o g a đ a j d o n o s [, p o č in je da izaziva i ra sce p e u sa m im te m e ljim a d o ta d m a n je -v iš e je d in s tv e nog k o m p le ksa d u h o vn e i m a te r ija ln e k u ltu r e . O d tre n u tk a to g p rvog is to rijs k o g ra sce p a do dan as tra je n a s to ja n je da se p o d ru č je d izajna , n e m in o v n o ve zan o za o d g o v a ra ju ć e s o c ija ln o -e k o n o m ske d e te rm in a n te , is trg n e isp o d p ritis k a te h n ič k o - o p e ra tiv n ih i trž iš n ih u slo va š to ih n am eću z a k o n ito s ti p rv o b itn o g i ra z v ije n o g ka p ita liz m a — kako bi d iza jn sa ču va o neka od o b e le ž ja k o ji č in e poja m » k re a tiv n o s ti« kao n e o tu đ e n o g je z g ra sva k o g lju d s k o g ra da. To p ro b le m d iza jn a d o v o d i u o k v ire p o k re ta kao š to su Bauhaus, De S tijl ili ru s k i k o n s tru k tiv iz a m i p ro d u k tiv iz a m , k o ji su uz p om oć u m e tn ič k e i u o p š te o b lik o v n e p ra k s e p re d v iđ a li p res tru k tu ra c iju c e lo k u p n e p ro s to rn e i p re d m e tn e r e a ln o s ti. N a im e , za jedno sa a rh ite k tu ro m , u rb a n iz m o m i s a m im lik o v n im u m e tn o s tim a , d iza jn p o s ta je ko m p o n e n to m te , u o s n o v i p ro s v e tite ljs k e p re tp o s ta v k e o ra c io n a ln o m z a s n iv a n ju ne sa m o d ru š tv a u celin i, ve ć i sva ke p o je d in a č n e lju d s k e e g z is te n c ije . To d iz a jn u o d je dn o m p rid a je — m im o n je g o v ih p ra k tič k ih za d a ta ka — u lo g u određ en o g id e o lo š k o g a rg u m e n ta u o p š to j d e b a ti ko ju p o k re ć u i vode p ro ta g o n is ti u m e tn ič k ih a v a n g a rd i. N ije se u o v im p re t p o sta vkam a ra d ilo o to m e da se p o ja m d iz a jn a iz je d n a č i sa p o j m om u m e tn o s ti, n iti pak o to m e da p ra ksa d iz a jn a z a m e n i p ra k s u u m e tn o s ti (p re m d a p o je d in i p ro g la s i ru s k o g p ro d u k tiv iz m a n is u d a le ko od ta k v e n a m e re ), neg o je za p ra vo re č o n a s to ja n ju da se d izajnu p rid a snaga u tic a ja na sa m o p o n a š a n je k o ris n ik a — snaga koja će v o d iti iz g ra đ iv a n ju je d n e n ove s v e s ti o u s lo v im a pod ko jim a se fo rm ira ce lo k u p n a d u h o vn a i fiz ič k a o k o lin a . Tu le že raz lozi sp ozn aje o b itn o s o c ija ln o j d im e n z iji d iz a jn a , š to u k ra jn jo j k o n s e k v e n c iji p re tp o s ta v lja i z a h te v za p o litiz a c ijo m č ita v e o ve p ra kse. M e đ u tim , ko n k re tn e is to r ijs k e p r ilik e d o k r a jč ile su sv e te a s p ira c ije , š to je . s je d n e s tra n e , s v e lo d iz a jn na n eku v rs tu fu n k c io n a ln e p o lu g e u n u ta r d o m in a n tn ih s o c ija ln o -e k o n o m s k ih m ehanizam a, d ok mu je , s d ru g e s tra n e , p rid a lo o s o b in e u to p ij skog p ro je k ta č ije bi se p o te n c ija ln e s p o s o b n o s ti id e jn e a k tiv iz a c ije m o g le a k tu a liz ira ti u o k o ln o s tim a ko je bi b ile u s ta n ju da izazovu n jih o v o p on ovn o ja v lja n je . Do je d n e ta k v e m o g u ć n o s ti a k tu a liz a c ije d o š lo je kra je m 6 0 -tih g od in a kada se u k o n te k s tu znatno š ire g ta la s a o s p o ra v a n ja tad a p o s to je ć e p o litič k e , d ru štve n e i k u ltu rn e s itu a c ije , p o d ru č je d iz a jn a izn ova u ka za lo kao p od ru čje u k rš ta n ja niza id e jn ih p o z ic ija č ije k o n s e k v e n c e idu znatno d a lje od p ra k tič k ih p re tp o s ta v k i sa m e d iz a jn e rs k e s tru k e . Fenom en a n tid iz a jn a p o d ra zu m e va u s tv a ri k r itik u p o litič k i neo svešće ne p ro d u k c ije o b je k a ta d iza jn a , k r itik u k o ja u S v o jim ra d ik a ln im z a k lju č c im a ide sve do za h te va za p riv re m e n im ili čak tra jn im p re s ta n k o m d e lo v a n ja u o v o j o b la s ti. No, ta j m o ra to riju m
š to ga p re d la žu e k s tre m n i s ta v o v i a n tid iz a jn a s v re m e n o m se u kazu je kao je d n a s p e c ifič n a v rs ta u to p ijs k o g m o d e la , a p e r s p e k tiv n i izla z iz ta k v e s itu a c ije s a g le d a va se u o b n o vi p ro je k ta n ts k e p ra kse ko ja bi tre b a lo — ako ne ž e li da se sve d e na n ovi o b lik p a s iv n e in te g ra c ije — da p od ra zu m e va sva te m e ljn a sa zna n ja u pra vo p ro te k lo g p e rio d a o sp o ra va n ja . T e k s to v i s a b ra n i u o v o j p u b lik a c iji n a s to je da ukažu na neke od eta p a p ro ce sa kro z ko je su p ro la z ila s h v a ta n ja o p o je d in im p ro b le m im a d iza jn a . Na u vo d n o m e s to u v rš te n je te k s t G. C. A rgana u ko je m se u tv rđ u ju te m e ljn e d is tin k c ije izm eđ u p riro d e u m e tn ič k o g p re d m e ta i p riro d e p re d m e ta d iza jn a , a to zapravo č in i p ozn atu p o d e lu na s fe ru »čiste« i s fe ru » prim e n je n e « o b li ko vne d e la tn o s ti. N ije p ri to m e je d in o re č o ra z lič itim svrh a m a tih p re d m e ta ve ć i o r a z lič itim v re d n o s n im s ta tu s im a s a m ih ka te g o rija k o jim a t i p re d m e ti p rip a d a ju . N a im e , u k o n s titu c iji tra d ic io n a ln e k u ltu re p rv e n s tv o im a ju n e u tiIita r n i p re d m e ti kao zna ko v i č is te d u h o vn e d e la tn o s ti, m e đ u tim , sa n a stu p o m in d u s trijs k e re v o lu c ije d o la zi do o b rta n ja o vog o dn osa , a fu n k c io n a ln i p re d m e t kao znak n a u čne sp o zn a je s v o js tv e n e id e a lim a e po he p re uzim a u lo g u vo d e ć e g vre d n o s n o g n ače la . To s tv a ra do danas nera z re š e n i p ro b le m fa k tič k e m a rg in a ln o s ti u m e tn o s ti u g ra đ a n sko m d ru š tv u , o tv a ra ju ć i p ri to m e p o d ru č ju d iza jn a nadu da će u n je m u d o ći do p o n o vn o g u k lju č e n ja u m e tn ik a u p ro iz v o d n i p ro c e s kao š to je to b io s lu č a j u p re d in d u s trijs k im d ru š tv e n im fo r m a c i ja m a . N e is p u n je n je o ve ša nse , š to se o s tv a ru je u ra sce p u izm eđu » m išlje n ja « i »rada«, o tv a ra d u g o tra jn u k o n fro n ta c iju izm eđ u e s te ts k e i fu n k c io n a ln e o b lik o v n e p ra kse , k o n fro n ta c iju k o ju će b iti m o g u će p re v a z ić i te k kada se p riro d a d iz a jn a v iš e ne bude o d m e ra v a la u re la c ija m a p re m a s fe r i u m e tn o s ti ve ć u re la c ija m a sa d ru g im n je m u k o n s titu c io n a ln o s ro d n ijim o b la s tim a k o n k re t n ih p ro s to rn o -o b lik o v n ih za hva ta — kao š to su o b la s ti a rh ite k tu re i u rb a n izm a . Te su re la c ije je d n e od te m a k o je u svo m te k s tu ra zm a tra G illo D o rfle s . za koga d iza jn p re d s ta v lja važnu ko m p o n e n tu »veš ta č k o g a m b ije n ta « k a ra k te ris tič n o g za v rs tu o k o lin e ko ja n a s ta je u s a v re m e n o j in d u s trijs k o j c iv iliz a c iji. U m o m e n tu kada D o rfle s p iš e o va j te k s t p o d ru č je d iza jn a sa g le d a va se, na iz ra z ito o p tim i s tič k i n a čin , kao je d n o od u p o riš ta u m o d ifik o v a n ju s v a k o d n e v n ice p re m a n je n o m u s a g la š a v a n ju sa tim n o v im c iv iliz a c ijs k im z a h te v im a , d o k se sve o no š to č in i fe n o m e n e za n a tske k u ltu re i » priro d n o g a m b ije n ta « p re p u š ta p ro š lim is to r ijs k im p e rio d im a , š ta v iš e , ra š ire n o s t v e š ta č k i o b lik o v a n ih p re d m e ta u s v a k o d n e v nom h o riz o n tu č o ve ka m a so vn o g d ru š tv a i n jih o v u tic a j na fo r m i ra n je s a v re m e n ih e s te ts k ih n a vika n avo di D o rfle s a da, p o z iv a ju ć i se na p ozn atu tezu R eyne ra B anham a, izn ese p re tp o s ta v k u po ko jo j d iza jn danas p o s ta je je d n a nova k a te g o rija »narodne u m e t n o sti« š to je na p u tu da d e fin itiv n o za m e ni k a te g o riju fo lk lo ra ve zanu za ra n iju za n a tsku tra d ic iju . U to m e , m e đ u tim , n ije is c rp lje n a o sn o vn a k v a lifik a c ija p re d m e ta d iza jn a : n a p ro tiv , t i p re d m e ti nalaze s v o ju o rg a n s k u sre d in u te k u s je d in je n ju sa d e lo kru -
gom s a vre m e n e a rh ite k tu re ko ja se, kao i d iz a jn , sve v is e u k lju ču je u p ro ce s in d u s trijs k e i s e rijs k e p re fa b rik a c ije . O d o vo g po v e z iva n ja d iza jn a sa a rh ite k tu ro m i u rb a n iz m o m M a tk o M e š tro v ić će ić i i d a lje , sve do s h v a ta n ja o k ra jn jo j in te r d is c ip lin a rn o s ti d i zajna, k o ji, po n je m u , p o s ta je fe n o m e n š to u s e b i s je d in ju je fa k to re nauke i te h n o lo g ije , s je d n e , te k u ltu re , s d ru g e s tra n e . M e š tro v ić pod rža va z a h te v za iz ra z ito m s c ije n tifik a c ijo m d iza jn a kao o s n o v n im p re d u s lo v o m n je g o v e o p e ra tiv n o s ti u s a v re m e n im živ o tn im u s lo v im a , on je s v e s ta n da s c ije n tifik a c ija v o d i u o p a sn o s t h o m o g e n iz ira n ja o k o ln o s ti e g z is te n c ije k o je n is u i ne m ogu b iti u s v im s re d in a m a is te i z a je d n ič k e . No, on ip a k s p o v e re n je m p ris tu p a ta k v o j o rije n ta c iji, b u d u ći da u n jo j v id i o p ra v d a n e iz gle d e o p š te g d ru š tv e n o g p ro s p e rite ta k o je m u d iz a jn pom aže ne sam o ko m p o n e n to m s v o jih fu n k c io n a ln ih d o p rin o s a , neg o i k o m p o n e n to m s v o jih id e jn ih p rim e ra . Ti p rim e ri k o ji čin e id e jn o n a sle đ e d iz a jn a je s u u s tv a r i p rim e ri Bauhausa i p o k re ta s o v je ts k e a va n g a rd e , o č ijim is to r ijs k im p ro filim a niz n o vih p od ata ka i s h v a ta n ja d o n o se Tom as M a ld o nado i A n a to le K opp. O be o ve p o ja ve danas im a ju s ta tu s p re k i n ute ili n e o s tv a re n e in ic ija tiv e , š to im p rid a je k a ra k te r je d n e v rs te u to p ije . No, s d ru g e s tra n e , ra d i se o s a s v im k o n k re tn im n a p orim a re k o n s tru k c ije lju d s k e o k o lin e u s m is lu z a h te va k o je su tada n a m e tn u li iz m e n je n i c iv iliz a c ijs k i i d ru š tv e n i o k v iri: za M a ld on a da , d e la tn o s t B auhausa v o d i o tv a ra n ju je d n e » hu m a ni s tič k e p e rs p e k tiv e te h n ič k e c iv iliz a c ije « , dok u s o v je ts k im p o k re tim a Kopp v id i te ž n ju za o b n o vo m e le m e n ta rn ih u s lo v a ž iv o tn e s re d in e u o k v iru š irih k o o rd in a ta p o litič k e i d ru š tv e n e re v o lu c ije , p ri če m u je p ro c e s in d u s trija liz a c ije u k o ji se u k lju č u je i d izajn sh vaće n kao je d n a od o s n o v n ih p o lu g a o ve o b n o ve . No. u s te p e n u ra z v ije n o s ti in d u s trijs k ih p o te n c ija la na ko je se o s la n ja ju leže is to v re m e n o i ra z lik e izm eđ u o v ih d v e ju p o ja va : u n a to č svo je k ra jn je slo žen e u n u ta rn je o rg a n iz a c ije , ko ju M a ld o n a d o p ra ti kroz n e k o lik o u z a sto p n ih i m e đ u so b n o č e s to p ro tiv re č n ih e tapa, B auhaus se ip a k u kazu je kao je d a n a k tiv n i »pogon« k o ji nalazi n ačina za p ra k tič n u p ro v e ru s v o jih d id a k tič k ih i p ro je k ta n t sk ih p re tp o s ta v k i, d ok se a m b ic ije p ro ta g o n is ta s o v je ts k ih p o k re ta s la m a ju ve ć u sa m o j bazi ko ja ne p o s e d u je nužne m a te r i ja ln e u slo v e za re a liz a c iju n jih o v ih p re d lo g a , š to u k ra jn jo j konsek v e n c iji č ita v n jih o v n ap or sv o d i na je d n u v rs tu p re d v iđ a n ja izm ene sam og s m is la e g z is te n c ije , s m is la po k o je m — ka ko tv rd i K opp — n ije b ilo važno da se ž iv i »bo lje « , v e ć je b ilo va žno da se živ i » d rug ačije« . Poznato je , m e đ u tim , da je ta te ž n ja za » druga č ijim « ž iv o to m o s ta la sa m o je d n a od u to p ijs k ih p re tp o s ta v k i s o v je ts k ih a va n ga rd n ih p o k re ta č iju je o p š tu su d b in u n eizb e žn o s le d ila i u n jim a p ris u tn a ko m p o n e n ta p ra kse d izajna . Č in je n ic a da su v e lik a is to rijs k a p o g la v lja d iza jn a ve zana za avan ga rd n e g ru p e i p o k re te p rv e p o lo v in e X X ve ka, n a m e će p o tre b u za š to t e m e ljit ijim ra z m a tra n je m o d n osa u m e tn o s t-d iz a jn u sa sta vu p ra kse i id e o lo g ije avan ga rd e . To ]e, zapravo , te m a tik a ko jo m se bavi M a re Le B o t d o n o se ći n iz s im p to m a tič n ih zapaža
n ja. O sno va n je g o v ih zapažanja u sm e re n a je , č in i se, ka uoča v a n ju s le d e ć e n e ra z re š iv e p ro tiv re č n o s ti: a vangarda, s je dn e s tra n e , u n ače lu p rih v a ta te k o v in e m o d e rn o g ž iv o ta i o d b acu je sve n asla g e tra d ic ije , s a g le d a va d iza jn kao je d n u od ko m p o n e n ti onog p re o b ra ža ja š to ga d o n o si nova is to rijs k a re a ln o s t, dok s d ru g e s tra n e , avan ga rd a d o b ro zna da su o sn o vn e p o lu g e te isto rijs k e re a ln o s ti fa k tič k i u ru ka m a re p re s iv n ih snaga k o jim a se ona ve ć po p riro d i s v o je p o ja ve g e n e ra ln o s u p ro ts ta v lja . Izlaz iz o ve p ro tiv re č n e s itu a c ije m o g u ć je je d in o u p ra vcu p on ašanja avan ga rd e kao p e rm a n e n tn e k r itič k e p ra kse , n aim e kao p ra kse ko ja se k r itič k i o d n o s i čak i p re m a s v o jim v la s titim ve ro v a n jim a . U ta k v o j p e rs p e k tiv i d iza jn kao da p o s ta je ona v rs ta a rg u m e n ta p u te m ko jeg a se is to v re m e n o o sp o ra va a kad em ska tra d ic ija «lep ih u m e tn o s ti« p ro š lo s ti kao i id e o lo š k a je d n o d im e n z io n a ln o s t te h n o k ra ts k o g o p tim iz m a s a d a š n jo s ti i b u d u ć n o s ti. O dnos d izajna i u m e tn o s ti ra zm a tra ta k o đ e i F ilib e rto M e n na , s tim e š to se kod n je g a ove re la c ije ne o d n o se na p o k re te is to rijs k ih avan ga rd i v e ć na k a ra k te ris tič n e p o k re te 6 0-tih g o d in a kao š to su pop -a rt, nova fig u ra c ija , te o p tič k a i p ro g ra m ira n a u m e tn o s t. No p ored o ve, p rv e n s tv e n o v re m e n s k e i fo rm a ln e veze M e n na uočava i novi v id ra sce p a k o ji se u u s lo v im a d o m in ira ju ć e trž iš n e e k o n o m ije z b iva u o d n o s im a u m e tn o s ti i d iza jn a . N je m u se, sto g a , sve o p ra v d a n ijo m č in i b itn a ra z lik a u k a ra k te ru o v ih d va ju p od ru čja , ra z lik a k o ju — p o z iv a ju ć i se na a n a lize M a ld o n a d a — v id i u o k o l n o s ti po k o jo j p ra ksa d iza jn a p re spada u n a u čn o -te h n ičku , a ne u e s te ts k o -te h n ič k u s fe ru . No, o vo o d lu č n o o d v a ja n je d iza jn a od u m e tn o s ti tra ž i da se d iza jn u k lju č i u n e ki d ru g i d is c ip lin a rn i k o n te k s t, a je d n u od ta k v ih m o g u ć n o s ti M e n na sa g le d a va u p ri b liž a v a n ju d iza jn a p o d ru č ju m a s o v n ih m e d ija , š ta v iš e , u p re k v a lif ik a c iji p riro d e d iza jn a u je d a n od m a s o v n ih m e d ija . A k o d iza jn je s te je d n a v rs ta m e d ija , nužno se p o s ta v lja p ita n je u slo v a n je g o v e k o m u n ik a tiv n o s ti — p ita n je n je g o v e z n a k o v n o s ti. Ne p o rič u ć i fu n k c io n a ln e o s o b in e d iza jn a , H e n ri-P ie rre Je ud y te ži da u n je m u n a g la si s im b o lič k u k o m p o n e n tu : po o vo m a u to ru , m o g uće je g o v o riti o s im b o lic i p re d m e ta d iza jn a u o dn osu na n je g ovu nam en u i na n je g o v u u lo g u u g lo b a ln o m a m b ije n tu , a li is to ta k o i o s im b o lic i p re d m e ta d iza jn a u o dn o su na id e o lo š k e s ta vo ve ko je ta j p re d m e t in k a rn ira u d a to j s o c ija ln o j s tv a rn o s ti. Po se bn o p o tic a jn e u v id e u p ro b le m e s e m a n tiz a c ije c e lo k u p n e lju d ske o k o lin e , a to nužno p re tp o s ta v lja i p o d ru č je d iza jn a , dao je u s vo m te k s tu Jean B a u d rilla rd . Po n je m u , p re d m e ti d iza jn a pod v rg n u ti su s v o je v rs n im k o d o v im a k o ji sve d o če ne v iš e o n jih o v o j u p o tre b n o j i e k o n o m s k o j v re d n o s ti, nego o v re d n o s ti razm ene znakova k o ji, za pravo , d e te rm in iš u c e lo k u p n u o k o lin u i, š ta v iš e , u s m e ra v a ju i sa m o p o s to ja n je u p ra vcu je d n e n a d in d iv id u a ln e ra c io n a liz a c ije ž iv o ta , š to se o b a v lja fu n k c ijo m i ka ra k te ro m m a s o v n ih m e d ija . Pri to m e , B a u d rilla rd je s v e s ta n č in je n ic e da » p re d m e t n ije ni duša ni m a te rija ln a s tv a r ve ć je u b iti d ru š tv e n i o dn os« , i tim e o tv a ra p ro s to r za ra sp ra vu o je d n o j s o c io lo g iji d i zajna u s v e tlu n je g o v e a k tu a ln e p ra k tič n e i id e o lo š k e krize . 11
S um nja u d o sa d a šn ju s v rh o v ito s t p ra k s e i id e o lo g ije d iza jn a , š to se ja v lja p o s le d n jih d e s e ta k g o d in a , n ije , n a ra vn o , p ro iz iš la iz u v iđ a n ja n e d o s ta tn o s ti te o rijs k o g p ro m iš lja n ja č ita v e o ve p ro b le m a tik e , ve ć je p rv e n s tv e n o re z u lta t k o n k re tn ih k riz n ih z b iv a nja u sa m im te m e ljim a n e o k a p ita lis tič k o g s is te m a u n u ta r k o je g je d iza jn danas č v rs to in te g rira n . U š iro k o m zam ahu o s p o ra v a n ja m n o g ih k o n s titu tiv n ih fa k to ra to g s is te m a , ja v lja se i s h v a ta n je da d izajn za pravo d o p rin o s i sn aže nju te m e lja p o tro š a č k o g d ru š tva , da su p re d m e ti d iza jn a u s tv a ri s ta tu s n i s im b o li n e je d n a k o s ti d ru š tv e n o g u s tro js tv a , a ne p re d m e ti k o ji tre b a da p o tp o m ognu to k s va ko d n e vn e e g z is te n c ije n a jš ire g kru g a k o ris n ik a . Tako V ic to r Papanek k o n s ta tu je da se d iz a jn u n a jv e ć o j m e ri uopš te ne bavi fa k tič k im p o tre b a m a ne sa m o p o je d in a c a , ve ć i č ita vih s k u p in a i s re d in a ko je č e s to č in e p re te ž n i deo d a n a š n je p o p u la c ije . On ta k v o m s ta n ju s u p ro ts ta v lja p o s tu la t »dizajna za je dan s tv a rn i sve t« , a niz a u to ra idu jo š i d a lje od o v ih P ap a ne kovih re fo r m is tič k ih te ž n ji d o p iru ć i, z a visn o od v la s t it ih is k u s ta v a i c ilje v a , sve do zahte va za te m e ljit im re v id ira n je m sa m o g s m is la d izajna i p re d la ž u ć i nove te rm in e kao š to su ire e -d e s ig n (Ja cq u e s F a m e ry) ili m e ta d e s ig n (A lm e ric o D e A n g e lis ). B itn o je . m e đ u tim , is ta ć i da se ovde ne ra d i sa m o o p ita n jim a te r m in o lo g ije : p ro b le m a tik a ko ju o ni p o d ra zu m e va ju je s te , za pravo , p ro b le m a tik a p o litič k e p riro d e , sa v rlo s lo ž e n im i č e s to p ro tiv re č n im posle d ica m a . Jedna od tih p o s le d ic a ide čak do p re d lo g a o d o k i d anju sam e k a te g o rije d izajna , n aravn o ne kao p ro d u k c ije č o ve ku n eo p h o d n ih u tilita r n ih p re d m e ta , n ego kao d is c ip lin e ko ja u s v o jim m o tiv a c ija m a v rš i je d n u v rs tu id e o lo š k o g p ritis k a na m n o š tv o n e d o v o ljn o o s v e š ć e n ih k o ris n ik a . S nage k o je , s d ru g e s tra n e , v id e p o tre b u za k o n s o lid o v a n je m č ita v e o ve d e la tn o s ti n is u s k lo ne p o m ire n ju sa p re d lo g o m ta k v o g m o ra to riju m a i p o p u t M a ld o nada zalažu se za je d n u novu » p ra k s e o lo g iju p ro je k to v a n ja « . K o r is te ć i se, n aim e, p o jm o m » p ra kse o lo g ije « k o ji — p re m a T. Kota rb in s k o m — p re d s ta v lja »opštu t e o riju d e lo tv o rn e a k c ije « , M a l donado v id i izlaz iz krizn o g s ta n ja u n e o p h o d n o s ti u s p o s ta v lja n ja je d n e v rlo te s n e s p re g e izm eđ u » k ritič k e s v e s ti« , s je d n e , i »pro je k ta n ts k e s v e s ti« , s d ru g e s tra n e . T im e se n a s to ji s p a s iti sam a d is c ip lin a d iza jn a kao onog p o d ru č ja p ra kse d o is ta n eo ph o dn e lju d s k o m p o s to ja n ju u s a v re m e n o m s v e tu , a li se is to v re m e n o ne že le z a b o ra v iti sva ona sa zna nja ko ja su to p o d ru č je d o v o d ila do sta n ja o z b iljn ih i t e m e ljitih p re is p itiv a n ja u to k u n je g o v e d o sa d a šn je is to rije . Treba na kra ju n a p o m e n u ti da je u pra vo o vaka v sku p p ro b le ma k o ji o b u h va ta ju p o d ru č je d iza jn a p ro is te k a o iz u vid a š to ga je a u to r ovog izbora te k s to v a im ao na o sn o vu is k u s tv a k o je n ije is k u s tv o s p e c ija lis te za p ra ksu d iza jn a ve ć je p o lje in te re s o v a nja k ritik e ko ja ne ž e li i ne m ože da o s ta v i d iza jn izvan d e lo k ru g a sa vre m e n e o b lik o v n e p ro iz v o d n je . N a d a lje , iz b o r te k s to v a b io je ru ko vođ en v la s titim o pse g o m in fo rm a c ija , kao i v la s titim m e to d o lo š k im i id e o lo š k im a fin ite tim a , te se s a m im tim p o d ra zum eva da do kra ja o tv o re n o m o s ta v lja m o g u ć n o s t p o sve d ru k č ijih p ri-
stu p a is to j o vo j te m a tic i. Ž e le lo se, m e đ u tim , p o ći od u ve re n ja da se danas u d iza jn u — kao u o s ta lo m i u s v im d ru g im o b la s tim a s a vre m e n e k u ltu re — ne m ože d o v o ljn o k o m p le k s n o ra z m iš lja ti o s ta v i li se ono po s tra n i od š to š ir ih d is c ip lin a r n ih p ro žim a n ja , a p ose bn o , o s ta v i li se po s tra n i od ko o rd in a ta ko n k re tn e druš tv e n o -p o litič k e s itu a c ije d a to g is to rijs k o g tre n u tk a . S toga se o v im izb o ro m te k s to v a ž e le lo u kaza ti na jo š je d n u o k o ln o s t: p i sani od a u to ra iz ra z lič itih k u ltu rn ih s re d in a i n a s ta li u v re m e n sko m ra sp on u u ko je m su se p o g le ’d i na sam u p ro b le m a tik u d i zajna nužno m o ra li m e n ja ti, o vi te k s to v i n isu n eki d e fin itiv n i za k lju č c i o p riro d i d iza jn a , ve ć su i d o k u m e n ti o k a ra k te ru i m o g u ć n o s tim a k ritik e ko ja se kao s v o jim o s n o v n im p re d m e to m bavi p riro d o m d iza jn a . Ješa D en e g ri
Predgovor drugom izdanju O k o ln o s t da je p rvo izd a n je z b o rn ik a D iz a jn i k u ltu ra n a iš lo na n e o č e k iv a n o p o v o ljn o in te re s o v a n je č ita la c a i da ga je ubrzo bHo te š k o n aći u kn jiža ra m a , p o d s ta k la je izd ava ča na n a p o r o b ja v lji va n ja d ru g o g , p ro š ire n o g izd a n ja . Kada m u se ta k v a sre ćn a p r ili ka ukaže, sva ki će p rire đ iv a č p o k u š a ti da p o b o ljš a o n o š to je je d n o m zapo čeo i š to je tad a p ro p u s tio , pa je ta k o i o va šansa d o b ro d o šla da se izb o r te k s to v a iz p rv o g izd an ja d o p u n i i po m o g u ć n o s ti u s a v rš i. Tom e su p r ite k li u p o m o ć jo š i s le d e ć i m o m e n ti: v re m e ko je je p ro te k lo o d p o ja v e p rv o g izd an ja (1980) d o n e lo je i na p o d ru č ju d iza jn a nove id e je , iz m e n ili su se pog 'e d i na neka ra n ija z b iva n ja , n e ki s t a r iji te k s to v i d o k o jih se tada n ije m o g lo d o ć i p o s ta li su sada p ris tu p a č n i. R e z u lta t sve ga je s te i sa d rža j ovog d ru g o g , d o p u n je n o g izd a n ja : u p o re đ e n ju s p rv im , dva su te k s ta iz o s ta la i za m e n je n a d ru g im is tih a u to ra (D o rfle s , M e š tro v ić ), čak p e t n o v ih je p rid o d a to (S e lle , A rg a n , Eco. A lin o v i, S a n ta c h ia ra ), ta k o da k n jig a g o to v o n iš ta b itn ije ne g ubi ve ć, n a d a jm o se. zn a tn o d o b ija u o b im u i p o tp u n o s ti. R e do sle d te k s to v a je d o n e k le iz m e n je n kako bi se b o lje p ra tile te m a ts k e o b la s ti d iza jn a i n je g o v e ve ze s o s ta lim p o d ru č jim a k u ltu re . U to m c ilju , zadržan je »skelet« sa d rža ja p rvo g izd an ja , a u nj su u k lo p lje n i n o vi p rilo z i da za jed n o s p re th o d n im čin e je d a n to k k o ji kre ć e od g e n e ra ln ih p o s ta v k i i is to rijs k ih p o g la v lja a za vrša va se o s v rto m na s p e c ifič n a i s a s v im re c e n tn a zb iva n ja (u v o d n i te k s t u z b o rn ik u p is a n je 1955. g o d in e , p o s lje d n ji je o b ja v lje n u p ra vo 1985.). Tako u p o tp u n je n i iz b o r n a s to ja o je da p ra ti o s c ila c ije s h v a ta n ja o p riro d i d iza jn a u ra zn im 13
is to rijs k im tre n u c im a , od o n ih u k o jim a su č v rs ta u b e đ e n ja da će pra ksa d iza jn a , p ose bn o d iz a jn a o k o lin e , b itn o p rid o n e ti p o b o ljš a n ju p rilik a sva ko d n e vn o g ž iv o ta i rada, do p rv ih k riz n ih s im p to m a , a p o to m i o tv o re n o g p o ric a n ja ta k v e u lo g e d iz a jn a , te najzad do p on ovn o g b u đ e n ja p o v e re n ja u s o c ija ln u p e rs p e k tiv u ove d e la tn o s ti. Uz to , izb o ro m te k s to v a se ž e le lo da p o ka že ka ko d izajn n ije neka izo lo va n a p ra k tič n a s lu žb a n eg o o b la s t te s n o povezana s m n o g im d ru g im p o d ru č jim a , o b la s t k o jo j je m o g u ć e p ris tu p a ti s ra z lič itih s ta n o v iš ta i r a z lič itih is k u s ta v a . O tu d a i n a slo v d ru g o g izd an ja o s ta je n e p ro m e n je n — D iz a jn i k u ltu ra , n aslo v, č in i se, d o v o ljn o š iro k da p rim i m n o g e p ris tu p e , i d o v o lj no o d re đ e n da ukaže na k o n te k s t u n u ta r koga p ita n je d iz a jn a danas može da se ra zm a tra . Na k ra ju , že le o b ih da p o n o v im ono š to je v e ć re č e n o u uvodu p rvo m izd a n ju : iz b o r te k s to v a nužno je o m e đ e n o p se g o m saznanja p rire đ iv a č a k o ji n ije s p e c ija lis ta za o b la s t d iz a jn a n e g o lik o v n i k r itič a r k o ji n a s to ji da p ra ti lite ra tu ru >i k re ta n je id e ja u o b la s ti d izajna . Izbo r je zbog to g a , m ožda, m a n je » stru ča n « , a li ip ak d o v o ljn o ra z n o lik i z a n im ljiv da jo š je d n o m p riv u č e p a žn ju č i tala ca . J e ša D e n e g ri
Gulio Carlo Argan
Industrijski dizajn
P re tp o s ta v im o da se p re d nam a n ala zi je d n a bro nza na b is ta i je dan ra tn ič k i š le m iz is to g is to rijs k o g p e rio d a . Z a n e m a rim o za t r e n u ta k č in je n ic u da je b is ta n a p ra v lje n a sa o d re đ e n im u m e tn ič k im c ilje m , a š le m sa p ra k tič n im (u o s ta lo m ova tv rd n ja je p rilič n o d is k u ta b iln a je r je i b is ta n a s ta la za je d n u fu n k c iju : re lig io z n u , sve ča n u , k o m e m o ra tiv n u , itd .); b is ta i š le m su d ve r a z lič ite f o r m e k o je im a ju za je d n ič k u p re m is u — g la vu čo ve ka . U m e tn ik k o ji je m o d e lo v a o b is tu m is lio je da je g la va čo veka lepa zato š to je n a jp le m e n itiji d eo čo v e k o v o g te la , o na j k o ji n a j v iš e is p o lja v a i o tk riv a id e a ln o s a v rš e n s tv o boga. Z a n a tlija ko ji je iz ra d io k a cig u m is lio je da je g la va n a jz n a č a jn iji, n a jž iv o tn iji i n a jp r e fin je n iji d eo č o v e k o v o g te la k o je g p re o s ta lih tre b a z a š ti t it i. To je u s lo v ilo o b lik p re d m e ta sa o v a k v im p o jm o m v re d n o s ti: pove ćan a je d e b ljin a m e ta la ta m o gde u d a rc i m ogu b iti n a jk o b n iji, p ro u če n je n ag ib i k riv in a p o v rš in e da bi u da ra c o š tric o m s a b lje m ogao da s k liz n e odo zgo n a d o le , n a s to ja lo se p o s tić i m a k s im u m s ig u rn o s ti uz m in im a ln u te ž in u m e ta la . Za u m e tn ik a k o ji je b is tu m o d e lo v a o , v re d n o s t je d n e g la ve u sko je povezana sa s lič n o š ć u ; za z a n a tliju k o ji je n a č in io ka c ig u , v re d n o s t je ta k o re ć i n eza visn a od n je . I jo š : s k u lp to ra s lič n o s t in te re s u je kao s p o lja š n ja p o v rš in a g la ve , ona k o jo m se u sp o s ta v lja veza izm eđ u sa m e g la v e (kao » p o je d in a čn o g « ) i p ro s to ra (kao » u n ive rza ln o g « ); p re m a to m e , g lava je sh va će n a kao p rilik a za is p itiv a n je i o d re đ iv a n je o d n osa izm eđ u p ose b n e s tv a ri i p ro s to rn o g e n tite ta na n a jv e ć e m n iv o u v re d n o s ti. P la s tič k a fo rm a u pra vo je izraz o vog o d n osa . A li i z a n a tlija zna da o b lik šle m a 15
u s p o s ta v lja vezu izm eđ u s tv a ri i a m b ije n ta : sa m o š to za n je g a p ro s to r n ije g e o m e trijs k a a p s tra k c ija , s ta ln a i n e p ro m e n ljiv a p e r s p e k tiv a , n ego d im e n z ija u k o jo j č o v e k ž iv i i ra d i, i u k o jo j i d ru g i lju d i ž ive i rade, d ola ze u s u ko b e k o ji z a h te v a ju b u d n o s t i a k c iju , s p re m n o s t za o d b ra n u i napad. B is ta je n a sta la iz ra z m iš lja n ja , ka c ig a iz a k c ije . S k u lp to r je z a m is lio s v o j o b lik kao »stvar« ko ja je sa m o s lu č a jn o ta k v a , a u s tv a rn o s ti n a s to ji da se o d v o ji od p rip a d n o s ti i te m p o ra ln o s ti s tv a ri da bi d o s tig la u n iv e rz a ln o s t i n e p o k re tn u p ro s to rn o s t s lik e . Z a n a tlija je , m e đ u tim , h te o da s tv o r i o b lik k o ji bi p re sve g a i s p u n im p ra vo m b io s tv a r, p re d m e t, i kao ta k a v da je u ve z i sa s p e c ifič n o m p rip a d n o š ć u , sa o d re đ e n im o k o ln o s tim a — č o v e k o m k o ji ide u b orbu . O b lik b is te je n a tu ra lis tič k i, je r n a s ta je iz s h v a ta n ja čo ve k o v o g lik a kao v rh u n s k o g m eđu p riro d n o s tv o r e n im o b li c im a . O b lik ka cig e , m ada na p rv i p o g le d a p s tra k ta n , u s tv a r i je re a lis tič a n je r čo ve ka s h va ta u n je g o v o j s tv a r n o s ti, u m e s tu i v re m enu s a s v im o d re đ e n ih o k o ln o s ti. Za tv o rc a b is te sv e je v e ć s tv o re n o , sve ve ć p o s to ji u p ro s to ru , a u m e tn ik u je d a to sa m o da p odražava, p o n a v lja , ili pak da p re d s ta v i tre n u ta k v e č n e lep o te kroz p ro m e n ljiv e p o ja ve s lu č a jn o g . Za tv o rc a k a c ig e s e rija p re d m e ta o g ra n ič e n a je kao i s e rija č o v e k o v ih a k c ija , pa čak p o s to ji i ve om a u ska p o v e z a n o s t izm eđ u a k c ije i p re d m e ta : p rve o d re đ u ju ili s tv a ra ju d ru g e . Z a je d n ič k i p rig o v o r č is to j e s te tič n o s ti b is te i č is to j p ra k tič n o s ti k a cig e p o s ta je n e o d rž iv : s v i se s la ž e m o da je o b lik šle ma lep, i to zato š to s a s v im ta č n o i p o tp u n o o d g o v a ra f u n k c iji. Kada bi š le m , kao š to se p on eka d d eša va, b io p re trp a n o rn a m e n tim a , čak u re za n im ru ko m v e lik o g u m e tn ik a , m o g li b is m o se d i v it i s k u lp tu ra m a , m ada b is m o s m a tra li da je o b lik š le m a p ro m a še n, ili ružan, za to š to ne o d g o va ra f u n k c iji, o s im ako fu n k c ija u to m s lu č a ju n ije da se » is tič e na tu r n iru « . P rem a to m e . id e ja fu n k c ije slu ž i nam kao je d in s tv e n o m e rilo e s te ts k o g k v a lite ta š le m a , kao š to nam , na is ti n a čin , id e ja p ro m a tra n ja ili k o n te m p la c ije slu ž i kao je d in s tv e n o m e rilo e s te ts k o g k v a lite ta b is te : je d in o š to id e ja fu n k c ije p o d ra zu m e va id e ju a k c ije , d o k id e ja k o n te m p la c ije p od ra zum eva id e ju n e p o k re tn o s ti. A sada da ra z m is lim o : k a č k e t je kao i š le m n a p ra v lje n da z a š titi g la vu , m ada sa m o od h la d n o ć e : on p o d ra zu m e va id e ju te im a neku s v o ju e s te ts k u v re d n o s t p o š to tre b a da u le p š a , ili da is ta k n e čo v e k o v u g le d . G de ć e m o n a p ra v iti ra z lik u izm e đ u o noga š to je u m e tn o s t i š to je p ra ksa, izm eđ u o no ga š to im a e s te ts k u v re d n o s t i o noga š to je nem a: izm eđ u b is te i š le m a , ili šle m a i kačketa ? Ili da o d u s ta n e m o od n jih o v o g ra z lik o v a n ja p rib e g a va ju ć i z a je d n ič k o j, m ada s m e š n o j, id e ji o p o k riv a č u g la ve ? P re d lo žio b ih da se ove ra z lik e o d re k n e m o ili da p rih v a tim o tra d ic io n a ln u g ra d a c iju po k o jo j k a č k e t im a nižu e s te ts k u v re d n o s t od šle m a a p ro iz v o đ a č ka č k e ta za uzim a na d ru š tv e n o j les tv lc l nižu s te p e n ic u od p ro izvo đ a ča o ru ž ja . Č in je n ic a je da je šle m povezan sa a k c ija m a ko je su u ono d oba s m a tra n e n a jv iš im I n a jv e lič a n s tv e n ijim — n a jd o s to jn ijim čo veka . S a svim je s ig u rn o
da se is to ne m ože re ć i i za ka č k e t. Z a k lju č u je m o da, ako ta k o zvana č is ta u m e tn o s t d o n o si je d n u s lik u o s v e tu , tako zva n a p rim e n je n a u m e tn o s t d o n o si s lik u d ru š tv a i n je g o v ih le s tv ic a — a p rv e n s tv e n o n je g o v ih fu n k c ija . O v im m is lim o da sm o o d g o v o rili i na su m n je o n ih k o ji, m ada p rih v a ta ju da p o s to je le pe i ružne s to lic e kao i le p e I ružne kuće, ili le pe i ružne c rk v e , te i da se s to lic e m o g u e s te ts k i v re d n o v a ti kao i kuće i c rk v e , ne u su đ u ju se da p rih v a te da ste p e n e s te ts k e v re d n o s ti i je d n ih i d ru g ih u s tv a ri m ože b iti is t i: o n i bi rado o c e n jiv a li c rk v u je d n a k o m m e ro m kao i b is tu , kuću je d n a k o m m e ro m kao i š le m , a s to lic u kao k a č k e t. la ko p ola ze sa n a jb o ljim n am era m a , n a im e da sp asu p ra vo č is te u m e tn o s ti, o vo bi p oka zalo da k rite riju m d ru š tv e n e fu n k c ije p rih v a ta ju kao k rite riju m e s te ts k o g vre d n o v a n ja . B ilo bi p o v rš n o tu m a č e n je da p arab ola b is te , š le m a i k a čke ta s lu ž i da o b ja s n i o d n o se izm eđ u tz v . č is te u m e tn o s ti i tzv. p rim e n je n e u m e tn o s ti. Takođe, b ilo bi p o v rš n o re ć i da ona o značava a n tin a tu ra lis tič k o i re a lis tič k o o b e le ž je p o m oću k o je g se d anas p ra vi ra z lik a izm eđ u p ro ce sa i o b lik a in d u s trijs k o g d iza jn a . Is to ta ko , b ilo bi p o v rš n o d o d a ti da to o b e le ž je , a n tin a tu ra lis tič k o i re a lis tič k o za je d n o , s a s v im o d g o va ra d ru š tv e nom k a ra k te ru in d u s trijs k o g d iza jn a . »Č istoj« u m e tn o s ti se u g la v n o m p riz n a je v e ć i s te p e n v re d n o s ti ili d o s to ja n s tv a nego » p rim e n je n o j« u m e tn o s ti: is ti ko n c e p t p rim e n ljiv o s ti p o d ra zu m e va id e ju o p re d n o s ti č is te u m e t n o s ti i p o to m o d ru g o ra z re d n o j u p o tre b i n je n ih o b lik a u p ro iz v o d n ji p re d m e ta za k o riš ć e n je . O vaka v sud p o s le d ic a je v re d n o va n ja te h n ik e kao p uke p ra kse , a p ra k s e kao p uke m a n u e ln o s ti liš e n e sva kog o b e le ž ja i id e jn e sn ag e. U p ro š lo m v e ku , t j. u pra vo u v re m e » in d u s trijs k e re v o lu c ije , o va j p o re d a k s tv a ri se p re o k re će: v e z u ju ć i se za p o z itiv n u n auku kao v e lik i id e a l ve ka , te h n ik a i p ra ksa d o s tig le su id e a ln u v re d n o s t, d o k je ra n iji e s te ts k i id ea l s ve de n, kao š to je p ozn ato , na b e s k o ris n i a ka d e m iza m . M o s to v i, v ija d u k ti, v e lik a s k la d iš ta , najzad p rv e g ra đ e v in e od g vožđa i ce m e n ta , d ire k tn i su p re th o d n ic i in d u s trijs k o g d iza jn a . N jih o v a »lepota« z a v is i od n jih o v o g te h n ič k o g s a v rš e n s tv a i p rila g o đ e n o s ti p ra k tič n o j fu n k c iji. B ud u ći da te h n ik a i p ra ksa im p lic ira ju rad, id e ja le po g se, d a kle , v e z u je za rad, a ne v iš e za k o n te m p la c iju . N a m e će nam se s to g a d ru š tv e n o p ita n je u m e tn o s ti. U raz m iš lja n ju čo v e k je sa m , s u b je k t o d v o je n od o b je k ta , p o je d in a c ko ji ra zg ova ra sa »svim e «. U radu č o v e k n ije n ikad a sa m : n je g ove ra d n je u ve k su m e re n e p re m a b liž n je m , o d re đ e n e su I o d re đ u ju , is p re p le ta n e su m n o š tv o m ra d n ji ko je s a č in ja v a ju ž iv o t u z a je d n ic i. P re d m e ti p ro iz v e d e n i u to m radu n isu sa m o p uki p re d m e ti, nego p ra v i i is tin s k i p re d m e ti, u k lju č e n i u s tv a rn o s t ko ju n e p re s ta n o m e n ja ju i p o n o vo s tv a ra ju , kao š to se n e p re sta n o m e n ja i p o n o vo s tv a ra s tru k tu ra d ru š tv e n o g te la . Poznata je is to r ija o ve id e o lo š k e p ro m e n e . O na p ola zi od o d b a civa n ja k la s ic is tič k o g in d iv id u a liz m a i re v a lo riz o v a n ja » crkve ne« u m e tn o s ti s re d n je g ve ka n a s u p ro t re n e s a n s n o j u m e tn o s ti, od ilu z ije da se m ože o b n o v iti m o ra ln o s t s ta rih e sn a fa , od v e ll17
čanja k v a lite ta d e la z a n a tlije n a sp ra m p rv ih s e r ijs k ih p ro iz v o d a k o jim a n e d o s ta je k v a lite t. A li te o rijs k a p o s ta v k a R u skin a i M o rrisa p re o k re n u ta je ve om a b rzo ; p rih v a ta se da je in d u s trijs k a p ro izvo d n ja za je d n ička p ro iz v o d n ja za z a je d n ic u , da te h n ik a te p ro iz vo d n je im a s v o ju d u h o v n o s t, da se m e h a n ič k im p ro c e s im a m o gu p ro iz v e s ti e s te ts k e v re d n o s ti i da s e r ijs k i p ro iz v o d i m ogu im a ti o d re đ e n k v a lite t. N a ra vno , ako u m e tn o s t kao s tv a ra n je p re d s ta v lja v rh u n a c i m e ta fiz ič k i m o m e n a t e k o n o m s k e p ro iz v o d n je , s a s v im je ra z u m ljiv o da ona n a s to ji da p ris v o ji n a jm o d e rn ija i n a jm o ć n ija p ro izvo d n a s re d s tv a : kada bi b ilo d ru g a č ije , o na bi b ila p rim o ra n a da sa p o z ic ije a va n g a rd e p re đ e na p o z ic iju re tro g arde. A li ne id e sa m o u m e tn o s t p re m a in d u s tr iji; p o s to ji i o b r n u t p ro ce s, in d u s trije p re m a u m e tn o s ti. O vaj p o s le d n ji p ro c e s m ožda je in te r e s a n tn iji, m ada je m a n je p ro uča van i m ada m u se ve o m a s u p ro s ta v lja ju o ni k o ji na in d u s triju g le d a ju is k lju č iv o sa p o s lo v n o g s ta n o v iš ta i s m a tra ju je p re svega s re d s tv o m k la sn e p re v la s ti, a ne d ru š tv e n o g n a p re tk a . V eo m a u o p š te n o g o v o re ć i, sa s ta n o v iš ta fo r m i, is to r ija m o d e rno g in d u s trija liz m a im a t r i faze . Prva je faza m e h a n ič k o g p o n a v lja n ja ili » de p e rso n a liza cije « m o tiv a i fo r m a ln ih p ro c e s a za n a ts tv a : ova faza d o vo d i do e k o n o m s k e k riz e z a n a ts tv a , p ro u z ro k u je u to p ijs k i s o c ija liz a m i p o le m ik u R u skin a i M o rris a . D ruga faza p riz n a je ra c io n a ln o ili nau čno o b e le ž je m e h a n ič k ih p ro ce sa , s vo d i le po na p ra k tič n o , a p ra k tič n o na ra c io n a ln o ; tv r d i da lep ota ne p o s to ji izvan ra c io n a ln o g , je r izva n ra c io n a ln o s ti nem a id e a ln o s ti. Z a to n a s to ji da se p ove že sa u m e tn o š ć u , a li je d in o pod u slo v o m da ova p o sta n e č is to ra c io n a ln a . I s to r ijs k i g le d a n o , o vo je m o m e n a t p o s le ra tn o g a rh ite k to n s k o g ra c io n a liz m a i n je g o vog brzog š ire n ja na sva m o g uća p o d ru č ja . Od to g tre n u tk a g ra n ice in d u s trijs k e i u m e tn ič k e p ro iz v o d n je te ž e da se p o k lo p e , od G ro p iu sa se tra ž i da izra d i d iza jn lo k o m o tiv e ili k a ro s e rije a u to m o b ila , B re u e r (B ro je r) p ra vi m o d e l p rv ih s to lic a od m e ta ln ih ce vi, itd . O vom s p re g o m sa u m e tn o š ć u n e o b u h va će n o s ta je sa m o je da n deo te š k e in d u s trije i, n aravn o, ce lo k u p n a ra tn a in d u s trija . O vu č in je n ic u tre b a is ta ć i je r ona ozna čava o na j te m e ljn i u s lo v s je d in ja v a n ja in d u s trije i u m e tn o s ti — da d ru š tv e n o o b e le ž je p ro iz vo d n je im a k re a tiv n i a ne d e s tru k tiv n i k a ra k te r. O ne k o ji s m a tra ju da je ova p o s le d n ja p rim e d b a n a ivn a p o z i va m o da ra z m is le o tre ć o j fazi in d u s trijs k o g ra zvo ja . O na se za pra vo rađa iz s u š tin s k ih p ro m e n a ko je su id e ja n auke i, p re m a to m e , id e ja lju d s k e ra c io n a ln o s ti, iz v r š ile p o s le d n jih d e c e n ija . N ajzad, n iko se v iš e ne može z a n o s iti tim e da č o v e k o v u ra c io n a l n o st p o sm a tra u g ra n ica m a s ta re fo rm a ln e lo g ik e : E u klid o ve p re t p o sta vke ne m ogu v iš e da d e fin iš u p ro s to r, g e o m e trija n a s to ji da se p re to p i u fiz ik u , to p o lo g ija o d re đ u je p o ja v n o o b e le ž je o n ih o b lik a u k o jim a su se p re p o zn a va li v e č n i o b lic i m isa o n o g d uh a, fe n o m e n o lo g ija u kida g ra n ic e izm eđ u n ou m e na i fe n o m e n a , izm eđ u s u š tin e i p o s to ja n ja . O davno se v e ć u v id e lo da p o s to je is tin e ko je se v iš e ne m ogu izra ža va ti fo rm u la m a ve ć sa m o fo rm a m a . Da bi se d o š lo do o n ih is tin a k o jim v iš e n is u p o tre b n i lo g ič k i 24
p ro c e s i, tre b a p rib e ć i in tu itiv n im p ro c e s im a , s a s v im s lič n im o n i ma k o ji se tra d ic io n a ln o p riz n a ju kao tip ič n o e s te ts k i p ro c e s i. Kada do to g a d ođ e, p ra k tič n i p ro c e s i p ro iz v o d n je , k o ji se sam o u o b lič a v a ju na m is a o n im p ro c e s im a , n a s to ja ć e da p re va ziđ u tra d ic io n a ln u » ra c io n a ln o s t« : i na o vom m e s tu od m a le je v a žn o sti u tv r d iti da li je re č o p re la z u sa ra c io n a ln o g na ira c io n a ln o , o d n osn o na o no š to se zove o rg a n sko , ili pak na p ro š iriv a n je g ra nica ra c io n a ln o g . Na p lan u e k o n o m s k e p ro iz v o d n je p re v a z ila ž e n je m e h a n ic is ti čko g ra c io n a liz m a p od ud a ra se sa p re v a z ila ž e n je m p ukog i n eo g ra n ič e n o g fo rm a ln o g p o n a v lja n ja . Pa ip ak, p ro iz v o d n ja , shvaće na kao izraz k re a tiv n o s ti u n u ta r d ru š tv a , ne m ože b iti č is to p o n a v lja n je — ona tre b a da se o b n a v lja , a o b n o v lje n a ne m ože b iti d ru g a č ije do iz m iš lja n je m n o vih fo r m i. Puko p o n a v lja n je je s te p ro iz vod s is te m a m o n o p o la , t j. in v o lu c ije k a p ita liz m a , je r je d in o s ta ln o o b n a v lja ju ć i s v o je tip o v e in d u s trija m ože da o s tv a ri p ro iz v o d n ju v is o k e d ru š tv e n e v re d n o s ti s p o so b n u da ubrza rita m n a p re tka , ili da se p o is to v e ti sa s p o n ta n im i s ta ln im o b n a v lja n je m d ru š tv e n ih s tru k tu ra . (O vd e se v id i da p re đ a š n ja p rim e d b a o m irn o d o p s k o j i ra tn o j in d u s triji n ije n im a lo b eza zle na ). O va tre ć a faza, ko ja se u o s ta lo m danas o d v ija , im p lic ira i p o ku ša j re ša va n ja k o n flik ta izm eđ u k a p ita la i rada p rib e g a v a ju ć i je d n o j n o vo j k la s i ili, p re c iz n ije re če n o , n o vo j k a te g o r iji (te h n ič a ri) liš e n o j kla sn o g obele žja i tra d ic ije . P ošto se u s a d a š n jim d ru š tv e n o -is to rijs k im uslov im a ne m ože z a h te v a ti d u h o v n o s t ko ja bi b ila n e p ro d u k tiv n a , ili pak n e k re a tiv n a , č o v e k k o ji iz m iš lja o b lik e (u m e tn ik ) spada u ka te g o riju te h n ič a ra sa p o d je d n a k im p ra v im a kao i o na j ko iz m iš lja p ro c e s e . P re tp o s ta v k a je s le d e ć a : b u d u ći da se is ti p o ja m , is k u stv o s tv a rn o s ti, u viđ a kro z rad, a ne kroz k o n te m p la c iju , sva ki čo v e k o v č in vezan je za fo rm a ln o ili e s te ts k o is k u s tv o : p ris u s tv o je d n o g e s te ts k o g č in io c a dokaz je d ru š tv e n e p o z itiv n o s ti p ro iz v o d n je , ili n je n e c e lo k u p n e k re a tiv n o s ti, kao š to je is to v re m e n o p o m a n jk a n je o vog č in io c a dokaz d ru š tv e n e n e g a tiv n o s ti p ro iz v o d n je . Z a to , kao š to se nekad g o v o rilo i kao š to danas sva ko m ože da tv rd i, po z a s tu p lje n o s ti e s te ts k o g č in io c a , ra z lik u je se na p re dn a s tru ja od nazadne s tru je in d u s trijs k e p ro iz v o d n je , o dn o sno p ro iz v o đ a č i k o ji se ru ko vo d e d ru š tv e n im p o tre b a m a od p ro izvo đa ča k o ji š tite k la sn e in te re s e . N ara vno , u k lju č iv a n je u m e tn ik a u p ro iz v o d n i c ik lu s jo š uvek je u za če tku . In d u s trija la c u g la vn o m za hte va od u m e tn ik a da mu u ra di »na crt« , a ne » p ro je k t« : a o s ta v lja p ra v im » te h niča rim a « za du žen je da ta j n a c rt p rila g o d e m e h a n ič k im p ro c e s im a p ro iz v o d n je . Da se p o n ovo v ra tim o na našu p a ra b o lu b is te i šle m a : da bi se d o s p e lo do o b lik a šle m a tre b a lo je p ris tu p iti s a s v im d ru g a č ije m p ro c e s u n ego kod izrad e b is te , a ve om a je d is k u ta b iln o da li is k u s tv o u p ra v lje n ju b is ti m ože da d o p rin o s e p ra v lje n ju šlem ova. R a z lič iti u s lo v i pod k o jim a je n a sta o o b lik šle m a vezani su za je d a n o d re đ e n p ro iz v o d n i, ili o p e ra tiv n i p ro c e s ; z a n a tlija je p o la zio od crte ža , od g ra fik e , a ova je m o g la b iti sam o »projekt« a ne n a c rt. T reba is ta ć i da v e ć in a u m e tn ik a ne p o s e d u je nužno 19
o b ra zo va n je da bi m o g la u m e s to n a c rta da ra d i p ro je k te i da se u s v im u m e tn ič k im ško la m a , b a re m u nas, u n a jb o lje m s lu č a ju u či izrada n a crta , a ne p ro je k ta . N a c rt je jo š u ve k e le m e n a t za n a tske p ro iz v o d n je : o n a j ko ra d i n a c rt p ola zi od p re tp o s ta v k e da će p rilič n o n e o d re đ e n o z a m iš lje na fo rm a b iti razra đe n a u to k u izra d e , i da je ča k d o b ro š to je ta ko , je r tv o ra c m ože da is p o lji sve o s o b in e sv o g d u g o g o d iš n je g is k u s tv a i s v im d e ta ljim a p re d m e ta da da o b e le ž je m a š te . U p ra vo o vaj u s lo v p re tv a ra rad z a n a tlije u rad p o je d in c a za p o je d in c a . U in d u s trijs k o m p ro iz v o d n o m p ro c e s u p ro je k t je v rs ta p la to n ske id e je , ne v a rie tu r: zna se da m a šin a m ože sa m o da je o d šta m p a u h ilja d u p rim e ra k a , a da p ri to m u to k u izra d e ne dođe ni do kakve izm en e ili p rila g o đ a v a n ja . P ro je k t, p re m a to m e , m o ra u svo m n a c rtu sa d rža ti s v e s t o s v im te h n ič k im u s lo v im a n u žn im za n je g o vu re a liz a c iju : tre b a da p o d ra zu m e va da p re d m e t o d g o vara s v im p ra k tič k im z a h te v im a k o jim a tre b a da s lu ž i, ne sa m o za h te vim a o vog ili onog p o je d in c a ili d ru š tv e n e g ru p e , neg o v e ćem d e lu d ru š tv a , i da p o sta n e ta k o re ć i s ta n d a rd ; tre b a da p re d v id i i re ši sve o so b in e m a te rija la , je r n ik a k v a ra z lik a , n ik a k v o od va ja n je , ne m ože p o s to ja ti izm eđ u s v e ta id e ja ili d uha, i sv e ta p ra kse ili m a te rije . Redak je s lu č a j da je p re d m e t, in d u s trijs k i p ro izve d e n , n a p ra v lje n od » priro dn o g« m a te r ija la : p riro d a n m a t e r ija l p ogodan je za 'n a tu ra liz a m z a n a tlije ’ , d o k su in d u s tr iji ko ja s tv a ra s v o je v la s tite m a te rija le u is to v re m e kad i o b lik e p o tre b n i » s in te tič k i« m a te r ija li za n je n e » s in te tič k e « o b lik e . P rem a to m e , » proje kt« ili » in d u s trijs k i dizajn« k o ji a p r io r i i, u ve k p re m a fu n k c iji, je s te o no š to o d re đ u je k v a lite t k o ji je ta k o re ć i u v e k e s te ts k i k v a lite t p ro izvo d a . U s a d a š n jim k u ltu r n im u s lo v im a ne m ože se iz ra d iti d o b a r p ro je k t bez in tu itiv n o g ili in v e n tiv n o g p ro c e s a , tj. bez p ro ce sa k o ji bi b io tra d ic io n a ln o p ro ž e t e s te ts k im o b e le ž je m i ko ji je s v o js tv e n u m e tn ik u . Jedan od n a jin te re s a n tn ijih v id o v a m o d e rn o g in d u s trija liz m a , k o ji sig u rn o z a slu žu je da se p ro u č i u v e zi sa p ro b le m im a u m e tn ičko g izraža van ja , je s te te ž n ja in d u s trijs k ih ko m b in a ta da se k o n s titu iš u kao d ru š tv e n i o rg a n iz m i. O č ig le d n o o v a kva d ru š tv e n o st. ko ju n ik o ne že li da p o s m a tra is k lju č iv o sa p a te rn a lis tič k o g s ta n o v iš ta , vezana je za o no š to m o že m o n azva ti o rg a n iz a c io n im » stilom « p ro iz v o d n je , tj. n a čin o m a rtik u lis a n ja i ra zvo ja p ro iz v o d n ih p ro ce sa . »Stil« u p ro iz v o d n ji ne n a s to ji da se bez ra z lik e uopš ti na sve p ro iz v o d n e p ro c e s e , ve ć da se m e n ja p re m a ra z lič itim o rg a n iz a c io n im n a čin im a p ro iz v o d n je . Z bog to g a » in d u s trijs k i dizajn« ne m ože b iti a k tiv n o s t u m e t n ika p o tp u n o o tu đ e n ih od p ro iz v o d n e o rg a n iz a c ije i s lu č a jn o po zvanih na sa ra d n ju ; n jih o v udeo tre b a u p o tp u n o s ti da bud e o b u h vaćen tim s k im ra d om š to je u s lo v sva ke c ik lič n e p ro iz v o d n je . la ko se n jih o v za da tak u g la v n o m s a s to ji u »davanju id eja« , ja sno je da ove m ogu n a s ta ti iz is k u s tv a i da is k u s tv o tre b a da sazreva u d ru š tv e n im i p ro iz v o d n im o k o ln o s tim a fa b rik e . Je d in o iz ta kvo g is k u s tv a n jih o v o d e lo m ože im a ti k o le k tiv n o o b e le ž je i b iti u m o g u ć n o s ti da o d g o v o ri na za h te ve z a je d n ic e i da p o zi
tiv n o u tič e na n je n n a čin ž iv o ta . F u n kcija p ro n a la za ča o b lik a sa s to ji se v iš e u d e d u k o v a n ju neg o u iz m iš lja n ju : za m isa o je sko ro u vek, a te o r ijs k i u ve k, n a tu ra lis tič k a . Da se v ra tim o našem p rlm e ru : o b lik šle m a je le p š i u k o lik o je izve d e n p re m a m n o štvu ra zn ih p o tre b a i u k o lik o je m a n je p ro iz v o lja n ili iz m iš lje n ; ta k o in d u s trijs k i d iz a jn , kao iz ra ža jn o s re d s tv o je d n o g s tila p ro iz v o d n je , d e d u k u je s v o je o b lik e ne sa m o iz sku pa te h n ič k ih i p ra k tič n ih za hte va, n ego i iz p o se b n o g n a čin a k o jim ta j p o se b n i p ro izvo d n i k o m p le k s o d g o va ra na te za h te ve . Eto za što se in d u s trij sk i d iza jn ne o g ra n ič a v a na p ro je k to v a n je p re d m e ta k o ji tre b a p ro iz v e s ti, nego t e o r ijs k i o b u h va ta sve o b lik e i sve n ačin e v e zane za p ro iz v o d n ju — od a rh ite k tu re fa b rik e , p re d s ta v lja n ja p ro izvoda pa sve do re k la m e . Lako se m ože u o č iti, na p rim e r, sn a žan u tic a j k o ji je in d u s trijs k i d iza jn iz v rš io na k o n c e p c iju re k la m e; ona. kao š to je p o zn a to , č in i je d a n od n a jin te re s a n tn ijih p s i h o lo š k ih o draza sa d a šn je p ro d u k tiv n o s ti. P ro šlo je v re m e u b e d lj i ve re k la m e ko ja re k la m ira d o b a r p ro iz v o d n eko m d u h o v ito m izre kom ili d ra ž e s n im o b lin a m a le p e d e v o jk e . D anas se o z b iljn a re kla m a za sniva na m a lo m b ro ju g ra fič k ih e le m e n a ta kroz k o je se že li o tk r it i » stil« , znak p o se b n o g p ro iz v o d n o g tip a k o jim se im p lic itn o g le d a la c u b e đ u je u s a v rš e n s tv o , s m iš lje n u p re c iz n o s t k o n s tru k c ije ko ja je p re d h o d ila p ro iz v o d n ji p re d m e ta . P ro ces k o ji d anas p re d s ta v lja o s o b in u in d u s trijs k o g d izajna je s te p ro c e s fo rm a ln e in te g ra c ije : n a s to ji se da se u je d n o m je d in o m p re d m e tu d a ju sve fu n k c ije v iš e p re d m e ta , u je d n o j je d in o j fo r m i v iš e ra zn ih za h te va , u je d n o m is to m m a te rija lu s v o js tv a ra zn ih m a te rija la . N a s to ji se da se sam a fo rm a in te g riš e sa m a te r ija lo m da bi se p ro iz v e la u to k u is to g p ro ce sa i č in a ; ta ko đ e i sa p ro s to ro m — da s tv a ri ne bi d e lo v a le s ta tič n o u v re m e n u ko je n a s to ji da bude sve f lu id n ije i re la tiv n ije , sve m a n je o d v o je n o od vre m e n a u ko m e se o d v ija ž iv o t. O vako se o b ja šn ja va kako je d im e n z ija o b lik a in d u s trijs k o g d iza jn a za pravo č e tv rta d im e n z ija : p ro s to r-v re m e , d im e n z ija p ris u s tv a a p s o lu tn o g , ona ko ja ne tr p i k o n te m p la tiv n e faze je r je d im e n z ija a k c ije i p re d m e ta u fu n k c iji a k c ije . P rem a to m e , o č ig le d n o je da je , na k ra ju , k re a tiv n i za da tak in d u s trijs k o g d iz a jn a p o je d n o s ta v ljiv a n je i v re d n o va n je e g z is te n c ije — o d re đ iv a n je ritm a (e s te ts k o g za jed n o sa e k o n o m s k im ) sv a k o d n e v n ih ra d n ji. To je s v o đ e n je u m e tn o s ti na p o tp u n o i in te g ris a n o d ru š tv o , fu n k c io n a ln o , a ne h ije ra rh ijs k o . U c e lin i to je n a čin n a d o kn a đ iva n ja k re a tiv n o g s m is la i u ž iva n ja u radu k o ji je tra d ic io n a ln i m o ra liz a m s m a tra o m u č n im i te š k im , je r se p re k o e s te ts k o g s v o js tv a in d u s trijs k o g d iza jn a sa znajna ili is k u s tv e n a v re d n o s t s tv a rn o s ti p o z itiv n o ve z u je za s va ko d n e vn i p ra k tič a n rad. U to m s m is lu in d u s trijs k i d iza jn je n a js a v re m e n iji i n a jfu n k c io n a ln iji o b lik ono g ste p e n a d ru š tv a k o je se do kra ja p ro š lo g ve ka is p o lja v a kro z sve v e lik e lik o v n e s tru je , kro z A r t N o u ve a u (s e c e s ija ili ju g e n s til), ku biza m , Bauhaus, n e o -p la s tic izam , pa ča k i n e g a tiv n o , kroz sam n a d re a liza m : p re tv o riti u m e tn ič k i s t il u s til ž iv o ta , u sam s t il c iv iliz a c ije , i u m e tn o s ti v r a titi u lo g u v e lik e u s m e ra v a ju ć e sn age d ru š tv a . 21
N e o sp o rn o je da o vo d o n o s i, izm e đ u o s ta lo g , i m o g u ć n o s t da se u m e tn ič k i im p u ls , u m e s to da u p ra v lja , p re p u s ti na u p ra vu g ru pam a k o je su n e p o sre d n o z a in te re s o v a n e da v o d e p ro iz v o d n ju — i ta k o p on ovo p o sta n e kla sn a a k tiv n o s t. M e đ u tim , o č ig le d n o je da bi o vaka v ish od b io u ja s n o j s u p r o tn o s ti sa is t o r ijs k im i t e o r ij s k im p re tp o s ta v k a m a in d u s trijs k o g d iz a jn a . To bi n ad a sve iza zva lo e s te ts k i p ro m a ša j i p re k id u fu n k c io n is a n ju u m e tn ič k e a k tiv n o s ti — nov i o z b iljn iji ra sce p izm eđ u k re a tiv n o g s v e ta u m e tn o s ti i s ve ta p ro iz v o d n je . G. C . A rgan, Pro g etto e. destino, Ed. II S ag g iato re, M ila n o 1965 (te k s t je pisan 1955.) prevela: M ile n a M arja n o vić
Anatole Kopp
Na počecima dizajna u SSSR-u
S o v je ts k a a rh ite k tu ra d v a d e s e tih g o d in a je danas, nakon je dnog d ug og p e rio d a za bo ra va, p ozn ata na Zapadu u s v o jim g la v n im c rta m a . T o kom p o s le d n jih d v a d e s e t g od in a p o s ve će n e su jo j razne p u b lik a c ije u F ra n c u s k o j, E n g le sko j, S A D , It a liji i u S o v je t s ko m S avezu gde od s re d in e š e z d e s e tih g o d in a e k ip e is tra ž iv a č a rade na n je n o m s is te m a ts k o m p ro u č a v a n ju . P oznato nam je ta k o đ e da je o va j p e rio d u s v im o b la s tim a k u l tu re b io p lo d o n o sa n i s tv a ra la č k i, b ilo da je re č o k n již e v n o s ti, p o z o riš tu , lin g v is tic i, film u ili o no m š to se d anas u o b ič a je n o na » fra n g la is -u « * n aziva : d e s ig n o m . A li za ra z lik u od a rh ite k tu re , ova š iro k a o b la s t k o ja se p ro s tire od k re ira n ja o b ič n ih u p o tre b n ih p re d m e ta p re k o tip o g ra fije i fo to g r a fije do p o z o riš n o g d e ko ra , jo š u ve k o s ta je v e lik im d e lo m n ep ozn a ta ili n ep rizn a ta . O b je k tiv n i ra zlo zi d e lim ič n o o b ja š n ja v a ju o va j n e d o s ta ta k . I m ada d anas u SSSR-u sa m o re tk e g ra đ e v in e m ogu p o s v e d o č iti o b o g a ts tv u m is li a rh ite k a ta to g a d oba, te g ra đ e v in e ip a k p o s to je , b aš kao i č a s o p is i iz a rh ite k tu re k o ji su u s v o je v re m e p re d s ta v ili ta o s tv a re n ja i is tra ž iv a n ja . O s o b ito je re č o č a s o p is im a L ’A rc h ite c tu re d ’A u jo u rd ’h u i (A rh ite k tu ra d an as) u F ra n cu sko j, S ta vb a u č e h o s lo v a č k o j, p u b lik a c iji D as N e ue F ra n k fu rt u N e m a čko j, ča s o p is im a k o ji su kra je m d v a d e s e tih g o d in a p o s v e tili b ro jn e čla n k e s o v je ts k im is k u s tv im a , a n a ro č ito o s o v je ts k o m ča s o p is u k o ji je u re đ iv a la g ru p a k o n s tru k tiv is ta : S o v re m e n n a ja A rh ite k tu ra , 1926— 1931, k o ji se n ije z a d o vo lja va o p rik a z iv a n je m ve ć je svo• (frangle) Je sloienlca nastala spajanjem refil francals (francuski Jezik) I anglals (engleski Jezik); skoraSnJeg Je postanja I u savremenom francuskom Jeziku odražava pojavu da se za Izražavanje novih pojmova sve vISe upotrebljavaju engleski jezlćkl Izrazi (prlm. prev.).
23
jim m n o g o b ro jn im te o r ijs k im te k s to v im a o b ja š n ja v a o c ilje v e ko jim a su te ž ili k o n s tru k tiv is ti i u k lju č iv a n je n jih o v ih p ro je k a ta u d ru š tv e n o -p o litič k i k o n te k s t e po he . M e đ u tim , n ič e g s lič n o g n em a kada je u p ita n ju d e s ig n . Tada u o vo j o b la s ti n ije b ilo č a s o p is a kao š to je d a n a š n ji s o v je ts k i č a s o p is D e k o ra tiv n o je Is k u s s tv o (» D e k o ra tiv n a u m e tn o s t« ), te ta ko tra g o v e d e s ig n a d v a d e s e tih g o d in a tre b a t r a ž it i na s tr a n i cam a n e s p e c ija liz o v a n ih p u b lik a c ija kao š to je č a s o p is LEE' ili u n e k o lik o re tk ih ka ta lo g a o b ja v lje n ih u to d ob a. š ta v iš e , n e s ta li su sa m i p re d m e ti iz to g d ob a. N e s ta li su za to š to su b ili m a lo b ro jn i. N a im e , p o š to su b ili z a m iš lje n i da s lu ž e m a s o v n o j p ro iz v o d n ji, sa m o su u zo rci ili s tu d e n ts k e ve žb e u g le d a li s v e tlo s t dana i n e s ta li su zato š to su u to v re m e s m a tra n i b e z v re d n im . Ko bi se, za pravo, u to m tre n u tk u b rin u o da s a ču va n eka kvu am balažu za b o m bo ne , pa b io na n jo j R o d če n ko v c rte ž ili p a ro la M a ja k o v s k o g (p re tp o s ta v lja ju ć i da se to z n a lo )? Ko bi se p o b ri nuo da sa čuva č a s o p is u tad a p re n a s e lje n im s ta n o v im a ? N e s ta ja li su n eki p u t za to š to bi b ili o p a sn i po o ne k o ji bi ih č u v a li, kao re c im o ona R o dče n kova fo to m o n ta ž a na k o jo j je c e n tra ln a fig u ra T ro cki kao vođa C rve n e A rm ije . Č e sto se p o ku ša va la p ra v iti p a ra le la izm e đ u a k tiv n o s ti Bau hausa u V a jm a ru , i k a s n ije u D e sau u , sa a k tiv n o š ć u m o s k o v s k o g V HUTEM AS-a (V iš e u m e tn ič k o -te h n ič k e ra d io n ic e ) — k a s n ije VHUTEIN — a (V iš i u m e tn ič k o -te h n ič k i in s t it u t ) . 2 P ro u ča va n je Bauhausa je n e iz re c iv o la kše i to iz v iš e ra zlo g a : p re sve g a zbog lič n o s ti. N je g o v o s n iv a č W a lte r G ro p iu s n e s ta o je te k o v ih pos le d n jih g o d in a , dok su n e ki od n je g o v ih g la v n ih sa ra d n ik a kao š to su M a rc e l B re u e r (M . B ro je r) ili H ans A lb e rs jo š u ve k ž iv i. O ni su nakon z a tva ra n ja B auhausa od s tra n e H itle ra , č e s to po cenu d u b o kih id e o lo š k ih u stu p a ka n a s ta v ili s v o ju k a rije ru u S je d in je n im D ržavam a. A rh iv e Bauhausa b ile su u g la v n o m o b n o v lje n e u Za pa d no j N e m a čko j, a d e lim ič n o i u D esau u i V a jm a ru u Is to č n o j N e m a čko j. K on a čno , B auhaus je p o s tig a o o no š to je u je d n o m d ru g o m k o n te k s tu V H U TE M A S h te o da p o s tig n e : in d u s trijs k u p ro iz v o d n ju o b ič n ih p re d m e ta , n a m e š ta ja . ta p e ta , itd . Sve je to p ru ž ilo v rlo b o g a tu g ra đu o n im a k o ji su p o d u z e li p ro u č a v a n je p o k re ta Bauhaus. Da bi se ra zu m ela p o te š k o ć a k o ja se ja v lja u p ris tu p a n ju p ro učava nja p o če ta ka d e s ig n a u SSSR-u, n eo p h o d n o je le tim ič n o p o d s e titi se is to rijs k o g , e ko n o m s k o g i d ru š tv e n o g k o n te k s ta u nu ta r ko je g se dog ađ a ju o vi p rv i p o k u š a ji s tv a ra n ja je d n o g n ovog ž iv o tn o g o k v ira ^ »A vangarde« ko je se ra đ aju to k o m d v a d e s e tih g od in a u N e m a čko j, E n g le sko j, i u n e š to m a n jo j m e ri u F ra n cu s k o j, ne dola ze ex n ih ilo . W illia m M o rr is je u E n g le s k o j sa p o k re to m A r ts and C ra fts (U m e tn o s ti i z a n a ti) p o ku ša o da s p o ji s o c ija ln u u to p iju sa o bn ovo m za n a tstva . U N e m a č k o j će Bauhaus 1 lew front umetnosti. Časopis koji je uređivao V. Majakovskl. 2i osnovan 1920. godine Dio je u neku ruku sovjetski Bauhaus. Zasnovan na prin cipu sinteze umetnosti I ukidanja podvojenosti Između manualnog I Intelektualnog rada, pri hvatio je nastavno osoblje Iz redova avangarde.
is k o r is t it i is k u s tv o ko je je W e rk b u n d 3 a k u m u lira o to k o m d e c e n ija š to su p re th o d ile p rvo m s v e ts k o m ra tu . U in d u s trijs k i m a n je raz v ije n o j F ra n cu sko j snaga tra d ic ije je m n o go ve ća. M e đ u tim , ipak je p o s to ja o * l ’A r t N o u v e a u « (N ova u m e tn o s t), a na s v e ts k im iz ložbam a vrh u n a c p re ts ta v lja G a le rija m a šin a . Is to se događa i u H o la n d iji sa g ru p o m S tijl, u B e lg iji itd . U p re d re v o lu c io n a rn o j Ru s iji s ta n je je p o tp u n o d ru g a č ije . O d vre m e n a P etra V e lik o g , od c a ric e K a ta rin e , »učena« u m e tn o s t (n a s u p ro t n a ro d n im u m e tn o s tim a ) b ila je po d e fin ic iji i d ra g o v o ljn o — s tra n a u m e tn o s t. A k a d e m ije i u m e tn ič k e š k o le ko je su o vi v la d a ri o s n iv a li, b ile su p re trp a n e s tra n im p re d a v a č im a , a z a v rš e ta k s tu d ija n ije se m o gao z a m is liti d ru g a č ije do u o b lik u n ekog p u to v a n ja u Ita liju , F ra n cusku ili N e m a čku. Tokom v iš e od je d n o g i po ve ka u o b la s ti fig u r a tiv n e u m e tn o s ti i a rh ite k tu re , k u ltu ra će b iti u p o tp u n o s ti uvezena i re z e rv is a n a za e litu (p le m s tv o i v is o k u b u ržo a ziju ) koja će se, čak i u s v o jo j s v a k o d n e v n o j k o n v e rz a c iji, p re tv a ra ti da g o v o ri ru s k i je z ik sa s tra n im n a g la sko m a fra n c u s k i s m a tra ti s v o jim p ra v im je z ik o m . I ta k o će e v ro p s k i s tilo v i b iti u m n oža van i je da n za d ru g im , p o če v od A m p ir-s tila pa sve do m o d e rn -s ty le a la G u i m ard (G im a r) k o je jo š u ve k m o že m o p re p o z n a ti u n e k im m o s k o v s k im u lica m a . U o či p rvo g s v e ts k o g ra ta , i jo š v iš e to k o m g o d in a n e p o sre d n o nakon ra ta , u v e ć in i z e m a lja Za pa d ne E vrope in d u s trijs k a p ro iz vo d n ja p o tis k u je , š ta v iš e , p ris ilja v a za n a tsku m a n u e ln u p ro iz v o d nju na za m ira n je . Na id e o lo š k o m p la n u , kod » lju d i od ku ltu re « sve d o ci sm o ra sce p a na one n o s ta lg ič n e za p ro š lo š ć u k o ji su po o p š te m p ra v ilu k o n z e rv a tiv n i, dap ače , re a k c io n a rn i, i na o ne ko ji s m a tra ju da se u in d u s trija liz a c iji i m a s o v n o j p ro iz v o d n ji nalazi k lju č u m e tn ič k o g , a li i p o litič k o g i d ru š tv e n o g n a p re tka . Za Fer d ina n d L egera (F. Leže), kao i za W . G ro p iu s a , n ovi s v e t b u d u ć n o s ti će im a ti o b lik e m a š in e i b iš e od n je i s p ra v lje n . To je doba kada će se u u m e tn o s ti v e lič a ti A jfe lo v a ku la, ž e le zn ica , p re koo ke a n ski b ro d o v i i u o p š te g rad n a s u p ro t s e lu i n je g o v o j k u ltu rn o j z a o s ta lo s ti. N e s u m n jiv o je da su u Z a pa d no j E vropi a k a d e m ije i d a le j u tic a jn e (G ro p iu s će to is k u s iti u V a jm a ru ), a li m o g uće je s u p r o ts ta v iti se n jim a i n jih o v im g rč k o -la tin s k o -ita lija n s k im t r a d i c ija m a o s la n ja ju ć i se na in d u s triju i na id e ju da se nova u m e tn o s t m ože r o d iti iz s m iš lje n o g k o riš ć e n ja in d u s trijs k e snage. Tako je i b ilo m o g uće p ro tiv s v e m o ć n ih a k a d e m ija o b ra z o v a ti o p o z ic iju , č ije je g e s lo je d n a n e p a s e is tič k a o p o z ic ija o k re n u ta ka b u d u ćn o s ti a ne p o v ra ta k p re in d u s tr ijs k im i z a n a ts k im o b lic im a p ro iz v o d n je . B auhaus je n a jb o lji p rim e r ta k v e m o g u ć n o s ti. U N e m a čko j su, kao svu da po E vro p i, n a p ad n ute a k a d e m ije , a li iz dva ra z lič ita u gla . D ok će je d n i o s u đ iv a ti n jih o v » u m e tn ič k i in te rn a c io n a liz a m « ita lo -fra n c u s k e in s p ira c ije i v e lič a ti g e rm a n sku p ro š lo s t čak do n je n ih n a jm ra č n ijih m ito v a , d ru g i će, o n i iz Bauhausa p ose bn o , p o k u š a ti da se o s lo n e na in d u s triju da bi p re v a z iš li a ka d em iza m . U p ra vo će m o ta dva ta b o ra p on o vo s re s ti 3 Bukvalni prevod: ■Udruženje poslova«. Grupa umetnika orljentlsanlh na Industrijsku pro izvodnju.
25
to k o m H itle ro v o g p re u z im a n ja v la s ti. P rvi će p o k u š a ti da »germ a nizuju« v ilu k o ju je G ro p iu s p o d ig a o u n a s e lju V a js e n h o f u Š tu tg a rtu 4 i da p re in a č e B auhaus u D e sau u u k a d ro v s k u š k o lu SS-a, m e n ja ju ć i m u is to v re m e n o a rh ite k tu ru . D ru g i, o n i iz Bau hausa — a li ta ko đ e i u s a m lje n ic i kao E rn s t M a y — b ić e p r is ilje n i na izg n a n stvo . O vo p re v a z ila ž e n je a k a d e m ija in d u s trija liz a c ijo m od s tra n e »levice« b ilo je u p re -o k to b a rs k o j R u s iji n e z a m is liv o . Bez sva ke s u m n je , in d u s trija je p o s to ja la u R u s iji i č e s to ča k u v rlo c e n tra liz o v a n im o b lic im a i sa re la tiv n o m o d e rn o m o p re m o m . A li u o d nosu na e le m e n ta rn e in d u s trijs k e p o tre b e , o va se in d u s trija je dva p o m a lja la i za o g ro m n u se o s k u R u siju (b liz u 80 o d s to s ta n o v n iš tv a ) n ije ni p o s to ja la . B ilo je n e z a m is liv o o č e k iv a ti da in d u s trija , ko ja n ije m o g la da p o d m iri n a jn u ž n ije p o tre b e , p o tp o m ogne n e š to š to se jo š u ve k s m a tra lo s u v iš n im — u m e tn o s t. S to g a se, bez s u m n je , o p o z ic ija a k a d e m ija m a ta d a ne m ože iz ra z iti do je d n o m n o s ta lg ijo m za p o v ra tk o m » p ra vim ru s k im v re d n o stim a « i s e lja č k im tra d ic ija m a , o d u š e v lje n je m v re m e n o m k o je je p re th o d ilo o no m u kom je P eta r V e lik i » o tv o rio p ro z o re ka Ev ropi« — o n im š to će se u filo z o f iji, te k a s n ije ■ u p o litic i, n a z iv a ti s la v e n o fils tv o m . O vu o rije n ta c iju će u a rh ite k tu ri z a s tu p a ti č o ve k p o p u t Š ćuse va , k o ji će na s ta n ic i Kazan u M o s k v i o p o n a š a ti u te s a n ik u ( ili m ra m o rn o j š tu k a tu r i) m o tiv e p o z a jm lje n e sa ru s k ih s e o s k ih g ra đ e vin a , n a jč e š ć e izv e d e n ih u d rv e tu . O vo d e lo p o d u ze to p red re v o lu c iju , n a s ta v ić e i d o v rš ić e ta j is ti Š ću se v, k o ji je u m e đ u vre m e n u , u doba s ta ljin is tič k o g p e rio d a p o s ta o s o v je t s k im a ka d e m iko m . U d om en u p la s tič n ih i d e k o ra tiv n ih u m e tn o s ti (u o nom š to će k a s n ije p o s ta ti d e s ig n ) is ta ta o rije n ta c ija b ić e p re d s ta v lje n a ć e lo m za je d n ic o m u m e tn ik a od k o jih će n e ki ka s n ije n a s ta v iti s v o ju a k tiv n o s t na Zapadu (L a rio n o v a i o s ta li) . Tako, p o s m a tra ju ć i sa Zapada, R u sija iz g od in a ko je n e p o sre d n o p re th o d e p rvo m s v e ts k o m ra tu m ože iz g le d a ti kao n o s i lac m o d e rn o s ti z a h v a lju ju ć i, izm eđ u o s ta lo g , ru s k o m b a le tu (B a kst, B en o is, itd .), d e lim a K a n d in sko g k o ji jo š od p re d ra tn o g vre m e n a radi v iš e u N e m a čk o j no u R u s iji, z a h v a lju ju ć i V ru b e ljo v im k e ra m ika m a , k o ji je i sam iz ra vn o in s p iris a n za p a d n im » A rt N ouveau-om «, kona čno z a h v a lju ju ć i fu tu ris tim a (M a ja k o v s k i, BurIju k, itd .), ko ji su jo š u ve k sam o » m a rg in a ln i« . Z a p ra vo , u R u s iji p o s to je sam o dve o r ije n ta c ije : a ka d em iza m , zasno van na s tra n im k u ltu rn im v re d n o s tim a p re v a z iđ e n im u ze m lja m a o d a k le p o tič u , i je da n n o s ta lg ič n i pase iza m , nazadan i p re v a s h o d n o o k re n u t ka s e lu , ka o n im s e lja c im a k o ji su, po s la v e n o filim a , je d in i s ta n o v n ic i R u sije n e k o ru m p ira n i od s tra n ih u tic a ja . U o s ta lo m , t i sa m i s e lja c i će, po s o c ija lis tim a — re v o lu c io n a rim a (n a s le d n ic im a na ro d n ja ka ), s a č in ja v a ti je d in u re v o lu c io n a rn u kla su . T akođe m o žem o u s ta n o v iti da, p o če v od p re d re v o lu c io n a rn o g doba, p o s to ji je dn a o b je k tiv n a d a to s t s k lo n a zb liž a v a n ju ru s k ih fu tu r is ta k o ji * Skup Individualnih vila I modernih zgrada podignutih u Štutgartu povodom Izložbe Werkbunda. vocina »velikih« savremenlh arhitekata toga doba bilo Je pozvano da učestvuje na toj reall-
o db a cu ju sva ku tra d ic iju i p ro p o ve d a ju m o d e rn o s t, m a šin u i u r bani n ačin ž iv lje n ja , sa b o ljš e v ic im a , po k o jim a je ra d n ička k la sa, k o lik o god b ila m a n jin s k a , je d in a s tv a rn o re v o lu c io n a rn a kla sa. F e brua r 1 9 1 7 . . . ca riza m je s ru š e n ; p riz n a ti i tr a d ic io n a lis ti č ki u m e tn ic i su u iš č e k iv a n ju ; b o ljš e v ic i m is le da re v o lu c ija m o že i tre b a da se n a s ta v i; je d n a g ru p a u m e tn ik a se o bra ća : »ra d n ič k im i v o jn im o rg a n iz a c ija m a i p o litič k im partijarnam : - D ru g o v i! P e tro g ra d s k i u m e tn ic i, s lik a ri, p e s n ic i, p is c i, g lu m ci, m u z ič a ri, o s n o v a li su u d ru ž e n je : ZA R EVO LUCIJU ka ko b i p o m o g li re v o lu c io n a rn e p a r tije i o rg a n iz a c ije u p ro p a g ira n ju re v o lu c io n a rn ih id e ja p o m o ć u u m e tn o s ti. D ru g o v i! A k o ž e lite da vaše m a n ife s ta c ije , p la k a ti i za sta ve bud u za p a že n iji, tra ž ite p o m o ć od u m e tn ik a . A k o ž e lite da v a š i le c i i a p e li bud u s n a ž n iji, d o p u s tite p e sn icim a i p is c im a da vam p o m og nu . P o tra ž ite s a ra d n ju u d ru že n ja ZA R E V O L U C IJ U f.. . ) V iše za hte va i p o ru d ž b i! Rad je b e s p la ta n /« Ti k o ji na o va j n a čin n ude s v o je u s lu g e , t i n ep o zn a ti ko je n ji hovi s u p a rn ic i ve ć n a ziva ju » b o ljš e v ic im a u m e tn o s ti« — kako će oni b iti p rim lje n i od s tra n e p ra v ih b o ljš e v ik a , ne b o ljš e v ik a u m e t n o s ti, ve ć b o ljš e v ik a od u m e tn ič k e a k c ije ? »Pošto nem a dro zdo va, je š ć e m o ko sove «, n ije ru sk a p o s lo v ic a . O na, m e đ u tim , d ob ro o dražava n ačin na k o ji su fu t u r is t i, i u o p šte u m e tn ič k a avangarda, b ili p rim lje n i u re v o lu c io n a rn i ta b o r. P išu ći u p e tro g ra d s k o j P ra vdi (n o ve m b ra 1918.) čla n a k o ko m a du M a ja k o v s k o g M is te r ija buf, ko ji jo š u vek n ije b io izvo đe n p re d p u b lik o m , a li k o ji M e je rh o ljd p rip re m a za sce nu , A . V. L u n č a rs k i, n a ro d n i k o m e sa r za p ro s v e tu , iz ja v lju je : »U sva ko m s lu č a ju ja ko m a d u ne m o g u da g a ra n tu je m uspe h p o š to m i ga a u to r n ije č ita o . Kao lite r a r n i ko m a d k ra jn je je o rig in a la n , snažan i le p. A li š ta će p ru ž iti kada bude b io iz v e d en jo š u ve k n iš ta ne znam . M n o g o s tra h u je m od toga da f u tu r i s t i n is u p o č in ili m ilio n g re šaka . A li, fu tu riz a m p o s e d u je je da n o s o b it k v a lite t: to je m la d i d rza k p o k re t i u k o lik o su n je g o v i n a jb o lji č la n o v i p r ih v a t ili k o m u n is tič k u re v o lu c iju ra š ire n ih ruku, u to lik o su d u žn i da p re d ru g ih p o s ta n u v ir tu z n i b u b n ja ri naše c r ve ne k u ltu re . A li(. . . } ako »M is te r ija b u f « bud e re žira n a sa sva ka k v im e k s c e n trič n o s tim a , onda će se n je n s a d rža j s u p r o ts ta v iti s ta ro m s v e tu o s ta ju ć i je d n a k o n e ra z u m ljiv za n o vi. ( . . .)O d sve g src a ž e lim u spe h o vo m m la d o m ko m adu, g o to v o d e tin ja s to m a li ta ko is k re n o m , ta ko b u jn o m i ta ko a u te n tič n o d e m o k ra ts k o m i re vo lu cion a rno m e . . . ) O se ća m izve sn u b ojazan zbog b ra v u ro z n o s ti fu tu ris ta , a li p r i sv e m u to m e ip a k m is lim da će ž iva i zvo nka p o e t ska b u jic a M a ja k o v s k o g z b ris a ti sa sv o g p u ta sve s u p e r m o d e rn e g lu p o s ti, k o je su is to ta ko š te tn e kao i s ta re . ( . . J M o ž d a će se d e te r o d iti iz o b lič e n o ; n iš ta m a n je nam n eće b it i dra go , je r će b it i ro đ e n o iz is te r e v o lu c ije k o ju m i s v i s m a tra m o n ašo m m a j kom . « Kroz o va j te k s t zapažam o sva o k le v a n ja i p re ć u tk iv a n ja koja sp ra m avan ga rd e izražava L u n a ča rski. No, re č je o je d n o m od 27
n a jp ro s v e ć e n ijih b o ljš e v ič k ih vo đa , n a jo tv o re n ije m p re m a m o d e r noj p ro b le m a tic i, n a jb liž e m p ra v c im a k o ji su u is to v re m e p r i s u tn i u za pa dn o j u m e tn o s ti, M e đ u tim , d ru g i su u m e tn ic i n ap u s t ili R u siju , ili su se pak p o v u k li u t iš in u i iš č e k iv a n je . D a kle , t r e b alo je is k o r is t it i fu tu ris te . N e k o lik o g o d in a k a s n ije , 1923. g o d in e , o n i k o ji su ve ć p o s ta li — ili će p o s ta ti — k o n s tru k tiv is ti, n a ja v lju ju s v o j p ro g ra m u ča s o p isu š to će p o s ta ti o rg a n o ko k o je g će se o k u p iti p is c i i p e s n ic i, a li i te o re tič a ri u m e tn o s ti i a rh ite k te , kao i o n i u m e tn ic i k o ji će se od tad a o d re ć i č is te u m e tn o s ti i ž e le ti da p o sta n u »in ž e n je ri u m e tn o s ti« , » u m e tn ic i p ro iz v o đ a č i« . U LEF-u (b r. 1, m a rt 1923) o ni p iš u : »LEF će p o v e s ti a k c iju a g ita c ije u s lu ž b i u m e tn o s ti, o tv a ra ju ć i u m e tn o s ti p u t ka s u tr a š n jic i. LEF će p o v e s ti a k c iju a g ita c ije p o m o ć u n a še u m e tn o s ti u n u ta r m asa, n a la z e ć i u n jim a s v o ju o rg a n iz a c io n u snagu. LEF će p o d rž a ti n aše te o rije p o m o ć u je d n e e fik a s n e u m e tn o s t i k o ja će je u z d ić i d o n a jv iš e g n iv o a p ro fe s io n a ln e s tru č n o s ti. LEF ĆE SE BORITI ZA UM ETN O S T K A O K O N S TR U K C IJU Ž I VOTA.« I o d re đ u ju ć i od to g p rv o g b ro ja g la v n i fr o n t na ko m nam era va ju da se b ore, p is a ć e : » B o rili sm o se p r o tiv s ta ro g n a č in a ž i vota. D anas će m o se b o r it i p ro tiv o s ta ta k a to g n a č in a ž iv o ta .« V id e li sm o kako je b ilo m o g u će da izve sn e g ru p e e v ro p s k e u m e tn ič k e a va n ga rd e nađu o s lo n a c u in d u s tr iji da bi o s p o ra v a le akad em sku u m e tn o s t i u m e s to n je p re d la g a le n e š to š to ne bi b io sam o je d n o s ta v a n p o v ra ta k p re in d u s tr ijs k im o b lic im a . Takođe sm o poka zali da je za ru s k e u m e tn ik e ta j p u t b io bez is h o d iš ta , bud ući da se in d u s trija te k ra đ ala . R e v o lu c ija će t e m e ljito izm en iti to s ta n je . In d u s trija se u o v o j z a o s ta lo j i s e lja č k o j z e m lji neće p o ja v iti izneb u ha , kao da je s tv o re n a zam a ho m ča ro b n o g š ta p ića . N a p ro tiv . N ova re v o lu c io n a rn a v la s t će n a s le d iti u n i šte n u in d u s triju : d e m o lira n e fa b rik e , n e s ta le ili izb e g le ka d ro ve , n e k v a lifik o v a n u radnu sn agu itd . A li za novu re v o lu c io n a rn u v la s t b u d u ćn o st d ola zi sa in d u s trija liz a c ijo m z e m lje , p la n s k o m i lo g ič k i ra s p o d e lje n o m in d u s trija liz a c ijo m , in d u s trija liz a c ijo m ko ja tre b a da o m o g u ći d o v rš e n je » ukid a nja s u p r o tn o s ti izm e đ u g ra d a i sela«. N a ravno da n iko (čak ni p a r tijs k i i d rža vn i ru k o v o d io c i na n a jv i šim p o lo ž a jim a ) n ije b io s v e s ta n k o lik o je v re m e n a p o tre b n o da bi se od R u sije n a p ra v ila je d n a za ista in d u s trija liz o v a n a z e m lja po uzoru na E ng le sku, i n a ro č ito S je d in je n e D ržave to g a doba. Š to se tič e u m e tn ik a i s tv a ra la c a , n jih o v e ilu z ije su jo š ve će je r je za n jih in d u s trija liz a c ija č e s to sa m o je d n a m a g ičn a re č č ije za kone i d e js tv a oni zapravo i ne p ozn aju, š to se tič e a va n g a rd n ih u m e tn ika , kod n jih je p re sve ga re č o n e ko j v r s ti o p k la d e o bu d u ć n o s ti, a ne o ra c io n a ln o m ra z m a tra n ju s tv a rn ih m o g u ć n o s ti ko je in d u s trija m ože p ru ž iti za ra zvo j je d n e nove u m e tn o s ti. S tv a ra o ci iz p o k re ta Bauhaus m ogu za ista u s p o s ta v iti k o n ta k t sa in d u s trija lc im a , m ogu sa te h n ič a rim a p ro u č a v a ti nove n a čin e p ro izvo d n je i u s v o jim a te lje im a da im a ju m e š o v itu e k ip u k o ju s
je d n e s tra n e čin e » u m e tn ici« , a s d ru ge , s tru č n ja c i za d rvo , m e ta l ili tk a n in e . O ve m o g u ć n o s ti za n jih o v e ru ske ko le g e g oto vo da ne p o s to je . I kada T a tljin ili R o dčenko, u dom en u n am ešta ja, A le k s a n d ra E k s te r ili V era S te p an o va u o b la s ti k o s tim a , budu p ro k la m o v a li n am eru da »uđu u p ro iz v o d n ju « , b iće re č i o p ro iz v o d n ji ko ja n a jč e š ć e jo š u ve k i ne p o s to ji. D rve n i n a m e šta j k o ji R odčenko p ro u ča va ili d a je da ga p ro u ča va ju n je g o v i s tu d e n ti iz V HUTEM AS-a, o s ta ć e u o b lik u p ro je k a ta ili, u n a jb o lje m slu č a ju , b iće re a liz o v a n u o b lik u u zoraka i p onekad k o riš ć e n kao e le m e n t p o z o riš n o g d e ko ra u ko m a d im a u k o jim a se p rik a z u je »budući ž i vo t« . To je s lu č a j, na p rim e r, sa p ro je k to m R o dče n kove » relaks — fo te lje « , ko ja p od se ća na is tra ž iv a n ja š to su u is to v re m e ra d ili Le C o rb u s ie r (K o rb iz je ) i C h a rlo tte P e rria nd (Š. P erian ). M e đ u tim , oni živ e u s v e tu u ko m e je in d u s trija re a ln o s t a ne lepa reč ili nada. Zn am o da će i p o re d to g a v e ć in a s a v re m e n ih o s tv a re n ja na Zapadu, u d om en u n a m e šta ja ili o b ič n ih p re d m e ta , č e k a ti go d ina m a da sa s ta d ija uzorka p re đ e na s ta d ij p re d m e ta te k u ć e p o tro š n je . Prem a to m e , m o že m o z a m is liti na kakvu su se a p s tra k c iju s o v je ts k i s tv a ra o c i d v a d e s e tih g o d in a m o ra li o g r a n ič iti. Tako, kada u g o d in a m a n e p o s re d n o nakon re v o lu c ije , V. S te p an o va i Lj. Popova ko na čno u s p e ju da, kako su ž e le le , d o b iju posao u je d n o j fa b ric i ko ja p ro iz v o d i tk a n in e , i kada budu h te le da na m e tn u s v o je k o n s tru k tiv is tič k e g e o m e trijs k e m o tiv e — ko ji po n jim a p re d s ta v lja ju s v e t b u d u ć n o s ti — u p o č e tk u neće im a ti nu žna te h n ič k a znanja (ne na n iv o u o b lik a , ve ć na te h n ič k o m n ivo u ) da bi u sp e šn o d is k u to v a le sa n e k o lic in o m n a m e š te n ik a k o ji su o s ta li u p ro iz v o d n ji. A ov: će, s ig u rn i u s v o je zn an je (i u s vo je n a v ik e ), »dokazati« da su t i m o tiv i te ž i i s k u p lji za re a liz a c iju od m a lo g tra d ic io n a ln o g ru sko g c v e ta .5 Tako će p oja m u m e tn o s ti »u s lu ž b i p ro iz v o d n je « o s ta ti v iš e n am era i id e o lo š k i s ta v nego s tv a rn o s t, a s tv a rn a p ro iz v o d n ja k o n s tru k tiv is ta to k o m d va d e se tih g o d in a b ić e k v a n tita tiv n o z a n e m a rljiv a i n a jče šće će se o g ra n ič a v a ti na u zo rke , c rta n e p ro je k te , pa čak i na je d n o s ta v n a te o rijs k a g le d iš ta za stu p an a u ča s o p is u LEF. M e đ u tim , k o n s tru k tiv is tič k a id e o lo g ija se ne is c r p lju je g ore n a ve d e n im a s p e k tim a . O na se zauzim a za b orbu p ro tiv a kad em ske u m e tn o s ti, a s im ilo v a n e u »buržoasku« u m e tn o s t, i to ne v ra ća n je m n a ro d n im i p re -in d u s trijs k im fo rm a m a , ve ć n a p ro tiv , koriš ć e n je m m o g u ć n o s ti in d u s trije ; ona se ne za u s ta v lja na id e ji da će n a m e š ta j, p re d m e ti, ode ća, itd ., z a h v a lju ju ć i in d u s triji b iti i e s te ts k i v re d n i / je f tin i, te ta k o n a d o h va t svim a . O vaj a s p e k t o d re đ u je sa m o ono ka ko p ro b le m a k o ji su p o s ta v ili k o n s tru k tiv is ti. O s ta je da se o b ja s n i o vo z a što n jih o v o g p ostu pka . V eć sm o u d ru g im s tu d ija m a p o s v e ć e n im k o n k re tn ije a rh ite k tu r i i u rb a n izm u p oka zali v a žn o st je d n o g fu n d a m e n ta ln o g p o liti čko g i d ru š tv e n o g p o jm a d v a d e s e tih g od in a — p re u re đ e n ja na čin a ž iv o ta 6. G o v o re ć i o p ro b le m im a d esig n a, nužno je da se na * Upor. T. Striženova, Iz istoriji sovjetskogo kostjuma. Moskva. 1972. * Upor. A. Kopp, Changer la vie. changer la ville. Paris, Ed. 10/18, 1978.
29
to v ra tim o . U duh u re v o lu c io n a rn ih v o đ a (ka o i te o re tič a ra m a rk sizm a ) s o c ija liz a m se ne o g ra n ič a v a na je d n o s ta v n o p re n o š e n je m o ć i, pa ča k ni na * k o le k tiv n o p ris v a ja n je s re d s ta v a za p ro iz v o d n ju i ra z m e n u «. To su sa m o s re d s tv a . C ilj je iz g ra d n ja d ru š tv a ko je s tv a ra d ru g a č ije o d n o se m e đ u lju d im a , k o je je za sno van o na d ru š tv e n o o tv o re n o m i d ru g a č ije m n a č in u ž iv o ta , u s v im v id o v i ma ra z lič ito g od b u ržo a sko g . K o n s tru k tiv is ti u p o tp u n o s ti p ris tu paju c ilje v im a re v o lu c ije . O n i s m a tra ju da u m e tn o s t m ože b iti je dan od in s tru m e n a ta d ru š tv e n o g p re o b ra ž a ja . O n i p ro k la m u ju ; »N a č in ž iv o ta je n a š n o v i fro n t. U m e tn o s t je n a še o ru ž je na to m fro n tu .« U br. 4 LEF-a 1924. g o d in e , o n i p iš u : » B a re m to k o m sle de će d e s e tin e g o d in a s o v je ts k a p ro iz v o d n ja će m o ra ti da se za d o v o lji p rim e n je n im u m e tn o s tim a ka o je d in o m m o g u ć n o š ć u , im a ju ć i u v id u te h n ič k i n iv o v e ć in e n a š ih fa b rik a . P ita n je g la s i: u ko m će se o b lik u ja v it i o s tv a re n i p ro iz v o d i? Da l i nam je z a is ta s v e je d n o š to nam je ja s n o k o ju će e s te tik u p ro p a g ira ti o b ič n i p re d m e ti ra d n ič k o g n a č in a ž iv o t a ? ( . . . ) P ita n je se, d a kle , p o s ta v lja o v a k o : i l i g a jiti re a k c io n a rn u burž o asku u m e tn o s t i l i pak, s h o d n o n a š im sn ag am a, iz g ra đ iv a ti s v o ju v la s titu re v o lu c io n a rn u u m e tn o s t K O JA U NAPRED O BLIK U JE B U D U Ć I N A Č IN ŽIV O TA D O K SE IST O V R E M E N O IZG R A Đ U JE D R U ŠTVENO ZD A N JE ; da l i i d a lje s e d e ti s k rš te n ih ru ku , u z d is a ti zb og b u d u ć n o s ti i č e k a ti je z a g lib lju ju ć i se u p lim i m a lo g ra đ a n s k e e s te tik e , i l i p a k s tv a r a ti n o ve fo rm e p o la z e ć i o d p ro b le m a k o je je p ro le te rs k a iz g ra d n ja p o s ta v ila «. P otre b a za re v o lu c ijo m k o ja d o d iru je sve o b la s ti s v a k o d n e v nog ž iv o ta — p o n a ša n je , ž iv o tn i o k v ir, o b ič a je , itd . — n ije , kao š to će im se k a s n ije p rig o v a ra ti, »izum « k o n s tru k tiv is ta nam en jen p ra v d a n ju n jih o v o g is tra ž iv a n ja i n jih o v e s k lo n o s ti ka n o vo m . Tu m isa o , ta j izraz » p re u re đ e n je n a čin a ž iv o ta « , n a la zim o i kod vo đa re v o lu c ije , o s o b ito u d e lu L. T ro cko g O p ita n jim a na č in a ž iv o ta 7 .Iz o v ih te k s to v a ja s n o p ro iz la z i da k o n s tru k tiv is ti, ako su p o n e ki p u t i iš li p re v iš e is p re d m asa. d e lu ju za pravo u is to m p ra vcu kao i re v o lu c io n a rn a v la s t to k o m p rv ih g o d in a n je nog p o s to ja n ja . U p ra vo tu is tu m is a o is tič e T. S triž e n o v a u s v o jo j I s t o r iji s o v je ts k o g k o s tim a B: »U to d ob a je v e lik a p a žn ja p o k la n jan a p rim e n je n im u m e tn o s tim a za to š to su one, s je d n e stra n e , o k u p lja le o ko se b e — ka o š to n ije d a n d ru g i s e k to r p ro iz v o d n je n ije u spe o da o s tv a ri — o g ro m n u m a su ra d n ika , te za to što , s d ru g e stra n e , in d u s tr ijs k i p ro iz v o d i p o s ta ju » k o n d u k te rim a * 9 k u l tu re n o vo g d ru š tv a ka š ir o k im m a s a m a f...)« . I p o d se ća na te k s t ko ji se 1921. g od in e p o ja v io u č a s o p is u Is k u s s tv o v m a s s i (» U m e t n o s t ka m asam a«) ko je g je izd ava o P ro le tk u lt: »Pošto su se iz m ig o ljile iz b e d n ih s tra tiš ta g de ih je z a to č ila s ta ra u m e tn ič k a k u ltu ra p rim e n je n e se u m e tn o s ti d u b o ko u v la č e u n o ve in d u s tr ij ske o b lik e p ro c e s a p ro iz v o d n je «. Kao š to v id im o , ne ra d i se v iš e ' L. Trockl. Voprosl blto. Moskva, 1923. Vo«*1fAkodo, !
— kao u s lu č a ju v e ć in e e v ro p s k ih a va n g a rd n ih p o k re ta , a p o s e bn o Bauhausa — o k o riš ć e n ju m o g u ć n o s ti ko je pruža in d u s trija u c ilju š ire g ra s p ro s tra n jiv a n ja e s te ts k i v re d n ih o b je k a ta u m asu, v e ć o k o riš ć e n ju t ih d ifu z io n ih m o g u ć n o s ti za s tv a ra n je d ru g ih n avika , d ru g a č ije g p on aša n ja , d ru g o g n ačin a ž iv o ta . In te re s a n tn o je z a b e le ž iti da u is to m tre n u tk u kada u m e tn ic i k o n s tru k tiv is ti n a p u š ta ju š ta fe la jn u u m e tn o s t da bi se o k re n u li p ro iz v o d n ji, je dan od n a jv iđ e n ijih p e s n ik a to g a doba, G a s tje v (p rip a d n ik pra vca P ro le tk u lt) i sam n a p u šta p e s n iš tv o da bi se p o s v e tio ono m e š to će, po n je m u , b iti nova nauka— nau ci p ro u č a v a n ja g e sto va i tele sn o g p on aša n ja in d u s trijs k ih ra d n ika . S to g a id e ja o m e đ u so b n o j s in te z i u m e tn o s ti i u m e tn o s ti i in d u s trije n ije v iš e sa m o c ilj po se b i. Z a p ra vo , re č je o d o se za n ju d ru g o g s ta d iju m a d ru š tv e n o g ra zvo ja u ko m e bi ra z lik a izm eđ u s tv a ra la c a i p ro izvo đ a ča b ila u k in u ta i u ko m e bi n e s ta la ra z lik a izm eđ u m a n u e ln o g i in te le k tu a ln o g rada: »S v a k i iz v rš ila c , s v a k i ra d n ik , tre b a da se uzdig n e do n iv o a s a v re m e n ih u m e tn ič k ih zahte va. S v a k i ra d n ik tre b a da ra zu m e š ta je s til, da bud e s v e s ta n v a ž n o s ti k re ira n ja h a rm o n i č n ih c e lin a u k o jim a je s v a k i p re d m e t je d n a c rta i l i m r lja od b o je k o je tv o re z a v rš e n o d e lo . R a d n ik m o ra ne sa m o da ra zu m e ono š to ra d i i za š to to ra d i, ve ć i da n a u č i da o s m iš lja v a c e lin u p ro izvo da u n je g o v o j k o n a č n o j r e a ln o s ti — p ove za n o g i u s k la d u sa ć e lo m s re d in o m «'°. O vi p re d m e ti, ode ća, n a m e š ta j, a rh ite k tu ra i g lo b a ln e ko n ce p c ije p re u re đ e n ja p ro s to ra ka kve su im a li » urb a n isti« i »dezurban is ti« tre b a da tv o re s re d in u ko ja će, m a lo p o m a lo , z a m e n iti sta ru s re d in u n a sle đ e n u od p re th o d n o g re žim a . Ta sre d in a ne tre b a da bude sa m o p riz o r, o draz novo g d ru š tv a , ona ta ko đ e tre b a da p r i p re m i n je g o v o o s tv a re n je . K re ira n i p ro iz v o d i b ić e is to ta k o i »d ru š tv e n i k o n d e n z a to ri« k o ji će s v o jim fu n k c io n a ln im k v a lite tim a , s v o jim p la s tič n im d e js tv o m i u m e tn ič k o m v re d n o š ć u d e lo v a ti na s v e s t lju d i, te ž iti da ih p re ob ra ze i od n jih s tv o re te »nove lju d e « č ije n a stu p a n je n a ja v lju je s o c ija liz a m . O va id e ja o d ru š tv e n o j i p s ih o lo š k o j u lo zi s re d in e je u to doba p o tp u n o nova i po n jo j se s o v je ts k i a va n g a rd n i s tv a ra o c i ra z lik u ju od s v ih s v o jih s tra n ih k o leg a . Le C o rb u s ie r i m n o g i d ru g i na Zapadu m is lili su da čovekovu o k o lin u tre b a p o tp u n o iznova p r o m is liti i re k o n s tru is a ti. A li, po n jim a je , p re sve ga , re č o to m e da se ova s re d in a u re d i sag la sn o m o g u ć n o s tim a o noga š to će Le C o rb u s ie r n azvati »m ašins k im d ob om «. O ni s m a tra ju da je u m e tn o s t u za ka šn je n ju za o b je k tiv n im m o g u ć n o s tim a k o je jo j se p ru ža ju . P otre b no je s u s tić i to za ka šn je n je , na n eki način iz ić i iz a van ga rd izm a ko ji na izm aku X IX ve ka tv o r i s v a ko d n e vn i ž iv o tn i d e ko r. Za S o v je te se p ro b le m ne o g ra n iča va o v im a s p e k tim a . N e s u m n jiv o je da su i oni zave d en i »m odernošću« i p onekad teže za tim da d aju p re d n o s t n o vin i zbog n o vin e . Poznat nam je u tis a k k o ji je na M a ja ko vsko g o s ta v ila A m e rik a d v a d e s e tih g o d in a : n je n i » fo rd o vi« , o b la k o d e ri i Bruk lin s k i m o st, če m u će p o s v e titi je d n u poe m u . M e đ u tim , a m b icija S o vje ta ne o g ra n iča va se je d n o s ta v n o na že lju da se prevaziđ e ,n Iskusstvo, br. 6.. Moskva. 1919.
31
z a o s ta lo s t. Reč je o s a s v im d ru g o j s tv a r i, u p ra vo o id e ji po k o jo j, nakon š to je p o litič k a v la s t o s v o je n a , p re la z a k na p ra v i s o c ija li zam može b iti u brzan uz p o m o ć s re d in e k o ja u n a p re d o b lik u je ta j b ud ući s o c ija liz a m . A li od id e je do n je n e re a liz a c ije je dug p u t. T o kom p rv ih g o d ina nakon re v o lu c ije d e lo v a n je na o k o lin u se, u n e d o s ta tk u s re d stava , o g ra n ič a v a na e fe m e rn e d e k o ra c ije n a p ra v lje n e za n e k o lik o dana u g ra d o v im a p o vo d o m re v o lu c io n a rn ih s v e č a n o s ti. A i u sa m o j to j o b la s ti re z u lta ti v id ljiv i na r e tk im s a č u v a n im fo t o g r a f i ja m a n isu , u sle d n e d o s ta ta k a s re d s ta v a , na v is in i ni n e k o lik o c r ta n ih p ro je k a ta k o ji su do nas d o s p e li, pa š ta v iš e , ni na n iv o u o p isa ko je su iz v e s n i a u to ri o v ih in te r v e n c ija d a li k a s n ije o s v o jim d e lim a . Tako, n akon o b ja v ljiv a n ja C h a g a llo v ih (Š a g a l) m e m o ara, zn atn o p re p o s le d n je g ra ta , ra zn i a u to ri su na o sn o v u to g je d in o g izvo ra p e rio d ič n o p is a li na te m u » V ite b s k p re u re đ e n od Chagalla« i g o v o rili o je d n o m g ra d u k o ji je u p o tp u n o s ti p re o b ra žen a k c ijo m s lik a ra i n je g o v ih u č e n ik a . S tv a rn o s t — ko ja za s o bom n ije o s ta v ila n ik a k v o g tra g a — tre b a lo bi da je z a s ig u rn o , kroz ove o ^ is e , isp o d o vo g n iv o a , b ar š to se t ič e p o m a n jk a n ja najru d im e n ta rn ijih m a te r ija ln ih s re d s ta v a . Ipak, bez sva ke su m n je je da su ta p rva is tra ž iv a n ja m a so vn e u m e tn o s ti. u m e tn o s ti na u lic i, m o ra la na b a n a ln o j i z a o s ta lo j o s n o v i ta d a š n jih ru s k ih g ra dova s t v o r iti p riž e ljk iv a n i u tis a k šo ka. »Sećam se — p iš e lik o v n i k ritič a r L. K a ssil u p re d g o v o ru k n jiz i o R o dče n ku — iz n e n a đ u ju će g u tis k a k o ji je na m e n e, kao i na m o je v rš n ja k e k o ji su kao i ja d o š li iz s v o jih d a le k ih p ro v in c ija da s tu d ir a ju u M o s k v i, u č in io s u s re t sa ta d a š n jo m M o s k v o m u k o jo j su kao je d n im za m a ho m z b ris a n i d e m o d ira n i i z d e p a s ti n a tp is i N E P -ovih » tr g o v in a « " . (. . .)p la ka ti, ja v n i n a tp is i, p a m u čn a p la tn a , p r iv la č ili su n aše p o g le d e s v o jo m s tro g o m k o m p o z ic ijo m , s v o jim b o ja m a i p la v im , c r ve nim . c rn im , b e lim s lo v im a u k ra š e n im s tre la m a , k v a d ra tim a , kru g o vim a . Te re k la m e 12 o č iš ć e n e o d u o b ič a je n ih z a v iju ta k a i d o dataka, je d n o s ta v n e i e k s p re s iv n e , u n o s ile su u d re č e ć u i p ro s ta č k u zb rku u rb a n o g p ejza ža f. . .) s re đ e n o s t k o ju sm o p r iž e ljk i v a li. Tada sm o o s e ć a li ka ko te s tro fe M a ja k o v s k o g 13, k o je su na je da n o rg a n s k i i k o n s tru k tiv a n n a čin , d rs k o za p o s e le u lic e i t r gove, č in e c e lin u sa iz g le d o m sa m ih te k s to v a , d ire k tn o m i p r i vla čn o m e k s p re s ijo m k o ja je u la z ila u sa m p ro c e s p re o b ra ž a ja n a čin a ž iv o ta i d ava la u tis a k n e s u m n jiv e p obede«. T ip o g ra fija , p re lo m , i o no š to ć e m o n a z iv a ti » k o n s tru k c ijo m kn jig e « , o b la s ti su k o jim a će se d v a d e s e tih g o d in a o dm ah p r is tu p iti. El L is ic k i će n a d v is iti sve o s ta le s tv a ra ju ć i je d a n p ra vi tip o g ra fs k i je z ik ko ji će, n aravn o, o s ta ti n e ra z u m ljiv za n e p is m e n o g č ita o ca (75 o d s to s ta n o v n iš tv a ), a li k o ji će k o riš ć e n je m la ko odg o n e tljiv e s im b o lik e p o d s ta ć i p o te n c ija ln o g č ita o c a da o to m e sazna v iš e , te ta ko p rid o b ije jo š je d n o g u če n ik a v iš e u c e n trim a za o p is m e n ja v a n je š to se na sve s tra n e p o m a lo o tv a ra ju . Istov' "
NEP — Nova ekonomska politika Za državnu trgovinu. Ree je o pesnlkovim reklamnim Miliovimn
m eno, ili g o to vo is to v re m e n o , ja v lja se i fo to m o n ta ž a . John H eartfie ld (Dž. H a rtfild ) će je u N e m a čko j k o r is t it i u p o litič k e svrh e . El L is ic k i i R odče n ko će od n je n a p ra v iti s re d s tv o k o m u n ik a c ije ko je će s o v je ts k a šta m p a n a jv iš e k o r is t it i. Nova tip o g ra fija i fo to m ontaža p o s ta ć e e le m e n ti k n jig a k o je v iš e n isu sam o je d n o s ta v n o šta m p a n e i b ro š ira n e , ve ć su pak » ko n stru isan e « p om oću prelo m a i s e č e n ih s tra n a i u v e lik o k o riš ć e n e , izm eđ u o s ta lo g , u o b la s ti lite ra tu re za d ecu. U F ra n cu sko j je z a h v a lju ju ć i b ro jn im re p ro d u k c ija m a d o sta d o bro p ozn ato šta je sve b ilo u ra đ e n o u SSSR-u u o b la s ti p ro pa ga n d nog p la ka ta k o ji je b io in s p iris a n is tim p rin c ip im a i v e š tin a m a kao i p re lo m i fo to m o n ta ž a . Takođe su nam p o zn a ti, m ada ne s u m n jiv o zn atn o s la b ije , n a jra n iji p la k a ti, p la k a ti n o v in s k e age n c ije ROSTA, o b ič n o n aziva n i »ROSTA p ro z o rim a «. O vde je re č o p ro iz v o d n ji koja je k a ra k te ris tič n a za p e rio d g ra đa nsko g rata 1917— 1920. g o d in e . Ti p la k a ti su b ili n a m e n je n i n ep o sre d n o m k o riš ć e n ju , » p rija n ja li« su za d o g ađ a je i b ili su izla g a n i po napu š te n im izlo z im a s ta rih p ro d a v n ic a (o d a tle n jih o v n aziv »prozo ri« ). K o r is tili su n a je le m e n ta rn ije v e š tin e kao š to je ka lup . P rizn ate i p rih v a ć e n e g ra n ic e ove te h n ik e d o p rin e le su da se o v im p la ka tim a da je d n o d o sta izn e n a đ u ju će s tils k o je d in s tv o k o je ponekad p od seća na ku b a nske p la k a te k ra je m š e z d e s e tih g od in a ili p la kate a te lje a B e a u x-A rts (Š ko le le p ih u m e tn o s ti) u Parizu iz m aja 1968. V iše od 3 000 ra z lič itih p la k a ta iz to g doba p o p isa no je u s o v je ts k o j p u b lik a c iji S o v je ts k ij p la k a t. Važno je s e titi se u loge ko ju je u o vo j o b la s ti o d ig ra o p e s n ik V la d im ir M a ja k o v s k i k o ji je bio a u to r (te k s to v i u s tih u i c rte ž i) n a jm a n je d e v e t ra n ih s e rija » sa tirič n ih « p la ka ta ROSTE. »serije « k o ju je s a č in ja v a lo 4, 6, 8 ili 12 o d v o je n ih lis to v a i m e đ u so b n o p o ve zan ih s v o jo m sa d ržin o m . Jasno je da će M a ja k o v s k i u o vom p o s lu k o r is t it i is k u s tv o ko je je kao s tu d e n t s lik a rs tv a ste k a o pre re v o lu c ije na m o s k o v s k o j A ka d e m iji le p ih u m e tn o s ti. P ovodom tog a , Č a m ila G ra y-P ro kofie va p od seća u k n jiz i R u s k i u m e tn ič k i e k s p e rim e n t (1863 — 1922) da: »D avid B u r lju k u p o s ta je p r ija t e lj M a ja k o v s k o g te se za jed n o p o s v e ć u ju p o e z iji p o k u š a v a ju ć i da u n ju u n e su s v o je s lik a rs k o is k u s tv o s te č e n o p re th o d n ih g o d in a ; (. . .)sa re v o lu c ijo m je d o š lo do p re ta p a n ja g ra n ic a s lik a rs tv a i p o e z ije , š to je d alo n o v i sm isa o s re d in i ( u lic i) i p re v o z n im s re d s tv im a (vozu).« Ti vo zo vi o k o jim a g o v o ri Č a m ila G ra y-P ro ko fie va su »propa g andni vo zovi« , ko ji će to k o m c e lo g g ra đa nsko g rata — to je s t to ko m g o d in a u k o jim a urbana propa ga n da kao p od lo gu k o ris ti »ROSTA prozore« — im a ti u ru ra ln im o b la s tim a , kao i u p ozadini v o jn ih zona, ulog u p o k re tn ih »prozora«. Ti vo zovi im a ju dve fu n k c ije . P otpuno o b o je n i i u kra še n i p o litič k im p a rola m a , im a ju ulogu p la ka ta i č e s to su s p e c ija ln o p rila g o đ a v a n i re g ija m a kroz ko je se kre ću , kao re c im o voz K ra s n y j Kozak (» C rv e n i kozak«) o d ređ en za p o d ru č je Kavkaza i c e n tra ln e A z ije . N jih o va dru ga fu n k c ija je , da ta ko kažem o, s o c io -k u ltu rn a : o vi su vo zo vi, naim e, o p re m lje n i - Futuristički pesnik. drugar Majakovskog sa kopru je studirao slikarstvo u Sicdmjene Američke Države.
Kasnije emigrirao
33
s v im š ta m p a rs k im m a te rija lo m , č ita o n ic a m a , p ro je k c io n im s a la ma u k o jim a će b iti p rik a z iv a n e p rv e s o v je ts k e n o v o s ti, n e k i p u t sn im a n e iz sa m o g voza, ra z v ije n e na lic u m e s ta i p o to m p rik a ziva ne . Tako je voz p o s ta o n e ko m v rs to m p o k re tn o g » ra dn ičko g kluba« — c e n ta r za o p is m e n ja v a n je i p ro p a g a n d u . Kao i »propa gan dn i b ro d o vi« k o ji će k r s ta r iti v e lik im re ka m a o va j voz će o d i g ra ti zn ača jn u u lo g u u n e ra z v ije n im o b la s tim a . A li je d a n od n a jin te re s a n tn ijih d o m e n a (a kod nas n a jm a n je p o zn at), d o m e n s o v je ts k o g d e s ig n a d v a d e s e tih g o d in a je , n e s u m n jiv o , d om en o d e vn e in d u s trije , i one ko ja je p ra ti, te k s tiln e in d u s trije (tk a n je i š ta m p a n je ). V a ž n o s t m u d o la z i o tu d š to se nu žno d o tič e ce lo k u p n o g s ta n o v n iš tv a u n je g o v o m sva k o d n e v n o m ž iv o tu i »načina živo ta« k o ji je , kako s m o v e ć v id e li, b io je d a n od fu n d a m e n ta ln ih p ro b le m a ko je je p o s ta v ila re v o lu c ija . K on a čno, zato š to se u o b la s ti d e s ig n a p ita n je m o d e p o s ta v lja na je d a n o č ig le d n iji i u rg e n tn iji n a čin nego u b ilo k o je m d ru g o m d o m e n u . I tu izn ova , s o v je ts k a v la s t p o la zi ni od če ga . U z a o s ta lo m i s e lja č k o m d ru š tv u kakva je p re d re v o lu c io n a rn a (i n e p o sre d n o p o s tre v o lu c io n a rn a ) R u sija , n a jv e ć i d eo s ta n o v n iš tv a , n je g o va o g ro m n a v e ć in a u ru ra ln im zonam a ne k u p u je g o to v u o d e ću ve ć je sam a p ro iz v o d i, i to č e s to od tk a n in a p ro iz v e d e n ih u o k v iru p o ro d ič n e p riv re d e . Radna o d e ća g o to v o da i ne p o s to ji, i ru s k i ra d n ic i u fa b ric i ili na g ra d iliš tu n a jč e š ć e nose s ta ru o d e ću , n e p rila g o đ e n u s v o jo j fu n k c iji. Tako se o d e v a n je kao u m e tn ič k a k re a c ija o d n o s ilo sa m o na je d a n ta n k i s lo j s ta n o v n iš tv a , s lo j p riv ile g ova nih i ru k o v o d e ć i s lo j c a ris tič k o g re žim a . T. S triž e n o v a b e le ži u s v o jo j I s t o r iji s o v je ts k o g k o s tim a 15 da: »u n a š o j z e m lji p re 1917. g o d in e n ije b ilo m a š in s k e in d u s trije o de će. In d u s tr ija o d e će p re d s ta v lja la je sa m o t r i p o s to c e lo k u p n o g d o m e n a p ro iz v o d n je ode će. I p re v a s h o d n o je b ila p ro iz v o đ e n a u m a lim ra d io n ic a m a za n a t s ko g tip a i v rlo s lič n a fe u d a ln im m a n u fa k tu ra m a . D ru g a č ije i n ije m o g lo b iti. T ka nine i ra d na snaga jo š su b ili na v rlo n is k o m n ivo u . N e k o lik o re tk ih k ro ja č k ih p re d u ze ća iz v re m e n a p re d re v o lu c io n arne R u s ije n a la z ilo se u n e k o lik o va žn ih g ra d o v a : P e tro g ra d u , M o s k v i, K ije v u , O d e si, H a rko vu , Kazanu, N již n ji N o vg o ro d u . P ri p a d a li su n e k o lic in i p o zn a tih , ru s k ih i l i s tra n ih , trg o v a č k ih f ir m i ( . . J P o re d rada u sa m im p re d u ze ćim a , b io je š iro k o ra s p ro s tra n je n i ra d po ku ćam a, n a ro č ito to k o m »s e z o n s k o g • p e r io d a f. . . ) O s ta lo vre m e m asa ra d n ik a ko ja je ra d ila p o ku ćam a b ila je bez posla. G la v n in u ra d n e sn ag e č in ile su žene i d e ca (b liz u 70 odsto ), p o š to su im n a d n ice b ile niže«. O če vid n o je da je ta kva » in d u strija « b ila n esp oso b na da za d o v o lji p o tre b e s ta n o v n iš tv a nakon re v o lu c ije , a jo š m a n je da p o slu ži kao baza za je d n u s tv a rn u in d u s triju ode će. A li, kako je d o šlo do u sm e ra va n ja ka je d n o j u rb a n o j c iv iliz a c iji, u k o jo j je p o li tič k a i d ru š tv e n a te žin a ra d n ič k e kla se sm a tra n a o d lu č u ju ć o m , n ije b ilo m o g uće z a m is liti da će se o p s k rb ljiv a n je s ta n o v n iš tv a n a s ta v iti o s la n ja n je m na za na tske ra d io n ic e , a jo š m a n je da će se 15 Nav. delo.
72
računati sa porodičnim privređivanjem čije Je razaranje upravo I bio Jedan od uslova »preobražaja načina života«. U aprilu 1919. osnovan je »Centralni kom itet krojačke Indu s trije - (C entro švej) zavisan od VSN H-a (Viši savet za narodnu privredu). »G o d in e 1921. v e ć in a z a n a ts k ih ra d io n ic a p re s ta la je da p o s to ji i p re to p ila se u d rža vn u in d u s triju . Tada je u z e m lji p o s to ja lo 279 p re d u ze ća k o ja su z a p o š lja v a la v iš e o d 40000 tru d b e n ik a . U n e k im o d o v ih p re d u z e ć a u ve d e n je p rin c ip p o d e le rada, č im e se p o v e ć a v a la p ro d u k tiv n o s t*, piše T. S triženova'*. Ona takođe beleži da je u nekim od ovih preduzeća postojala m ešavlna izu zetno raznorodne oprem e tako da su na Istim stolovim a zajedno s tajale ele k tričn e šivaće m ašine iz S jedinjenih Država i stare m ašine sa pedalom ili ručicom . M e đ u tim , ako je p ro b le m s tv a ra n ja in d u s trije o d e će p re d s ta v lja o k a p ita ln o p ita n je , to z a s ig u rn o n ije b ilo i je d in o p ita n je . Jer, p ita n je n ije sa m o g la s ilo ka ko p ro iz v o d iti, v e ć i š ta p ro iz v o d iti? A u o vom d ru g o m s lu č a ju u log a u m e tn ik a i s tv a ra la c a je b ila zna ča jna . M e đ u n jim a su se ra z lu č ile dve o rije n ta c ije : po je d n im a je s o v je ts k a o de ća tre b a lo da bude in s p iris a n a ru s k o m narod no m tra d ic ijo m , a š to se d ru g ih t ič e (a o vde s u s re ć e m o k o n s tru k tiv is te , p re va sh o d n o Lj. Popovu, V. S te p a n o vu , A . R odčenka, a rh i te k tu i d e k o ra te ra A . V e s n jin a ) o n i p o s ta v lja ju t r i g ru p e s u š tin s k ih p ro b le m a : p ro b le m ra d ne o d e će ili p ro zo d e žd e (n a s ta le sa žim a n je m re č i p ro iz v o d s tv o , p ro iz v o d n ja i odežda, o d e ća), p ro b le m s p o rts k e o d e će , i g lo b a ln ije i v iš e t e o r ijs k i — p ro b le m m o de u o p šte . P ro ble m .radne o d e će b liz a k je p o jm o v im a k o je su is ta k li » fu k n c io n a lis ti« u a r h ite k tu ri. O de ća m o ra b iti p rila g o đ e n a s v o jo j s p e c ifič n o j fu n k c iji ra z lič ito j za sva ko z a n im a n je . Sve to ve ć po s to ji u n e kim in d u s trijs k i n a p re d n im ze m lja m a kao š to su S je d i n je n e D ržave (b lu e -je a n s, itd .), a li ne p o s to ji, kao š to sm o već re k li, u R u s iji. K o n s tru k tiv is ti i s lik a r V la d im ir T a tljin , b liza k n ji h ovo j g ru p i, izn eće ra z lič ite p re d lo g e m a te rija liz o v a n e u u zorcim a sa d že p o vim a za a la t, ra js fe rš lu s im a , ko pča m a itd ., a li fo to g ra fije ko je poka zuju sce ne iz sva ko d n e vn o g živo ta u SSSR-u ne po kazuju da je ova odeća b ila za ista i m a so vno p ro izvo đ e n a . Ona je , m e đ u tim , i danas jo š u ve k in te re s a n tn a zbog svo g is to v re m e no p ra k tič n o g i sa vre m e n o g izg le da . U d om en u s p o rts k e odeće k o n s tru k tiv is ti će b iti s re ć n ije ru ke u to lik o š to u p re d re v o lu c io n a rn o j R u s iji ne p o s to ji m a so vn i s p o rt i š to je s p e c ifič n a odeća b ila neo ph o dn a za n je g o vo u pražn ja van je . Za ra z lik u od p ro zo d e žde oni će s v o jim o b lic im a i ž iv im boja m a d a ti p e ča t s v im v e lik im s o v je ts k im m a n ife s ta c ija m a . A li n a jin te re s a n tn iji p ro b le m ko ji su u dom en u odeće p o sta v ili k o n s tru k tiv is ti b iće p ro b le m m ode kao d ru š tv e n o g fen o m e na u o p šte . O ni od m ode hoće pre svega da zadrže sam o e ko n o m ski a sp e kt, o naj a s p e k t ko ji u našem sa d a šn je m » p o tro šačko m d ru štvu« im a za je d in i c ilj n a vo đe n je na ku p o vin u i d e m o d ira n je ono ga š to je jo š u vek sa vrše n o u p o tre b ljiv o . O vaj a sp e kt m ode, po "
Nav. delo.
35
n jim a , u s o c ija lis tič k o m d ru š tv u nem a n ik a k v o g s m is la . Je din a nam ena ko ju m ože i tre b a da o d re d i m oda je : ja s n o ra z lik o v a n je po svo m s p o lja š n je m o b lik u s ta n o v n ik a s o c ija lis tič k o g od buržoaskog sv e ta , o de ća š to b o lje p rila g o đ e n a s v o jo j f u n k c iji i n o v im za da cim a k o ji bi m o g li da se p o ja v e u d ru š tv u , p ro u č a v a n je o d e će na ta k a v n a čin da n je n a izrad a p o s ta n e š to je d n o s ta v n ija i e k o n o m ič n ija te , ko na čno , da d o p rin e s e m e n ja n ju p o n a ša n ja i na v ika k o je č in e s a s ta v n i deo » preo b ra ža ja n a čin a ž iv o ta « . O ni su u o v o j a k c iji n e o s p o rn o p o n e s e n i m a s o v n im to k o m . O s ta v lja ju ć i po s tra n i e k s tr e m is tič k e i m a n jin s k e to k o v e — kao š to je » n u d is tič k i« k o ji se ja v io u s v a k o d n e v n o m ž iv o tu i na u lic i u n e k im v e lik im g ra d o v im a i p re v a s h o d n o m e đ u m la d im a (a li ih je p rva ru ska zim a bez s u m n je u b e d ila u n e u s k la d iv o s t n jih o v o g g e s la 17 sa k lim a ts k o m s tv a rn o š ć u ) — tre b a se p o d s e titi v rlo š i ro ke s tru je ko ja je is k a z iv a la n e p r ija te ljs tv o s p ra m b u ržo a sko g način a ž iv o ta o d b ija n je m iz v e s n ih d e lo v a o d e ć e k o ji su s m a tra n i ve zom sa s ta rim n a č in o m ž iv o ta kao š to su m e k i š e š iri, kra v a te , c ip e le sa š tik la m a itd . A li, N ova e k o n o m s k a p o litik a (NEP), u v e dena 1921, ko ja je u m n o g im o b la s tim a trg o v in e i p ro iz v o d n je d o z v o lila o b n o vu p riv a tn ih p re d u ze ća , p o n o vo će s tv o r it i je d a n s itn o b u rž o a s k i s lo j. ili s lo j »Nepm ena« za ko je će se m o d a, u pređ a šn je m zn ače nju re č i, p o n o vo ja v it i kao n e o p h o d n o s t. Takođe i re la tiv n o m a so vn i p r iliv s tra n ih te h n ič a ra , p rik a z iv a n je h o liv u d s k ih film o v a , s u d e lo v a n je na m e đ u n a ro d n im izlo žb a m a , p ri če m u ne tre b a z a b o ra v iti s p e c ifič n o s t u kusa ru k o v o d ila c a (k o ji su č e s to k o p ira li u kus s v o jih p re th o d n ik a ), o d v ra tić e m a lo p o m a lo in d u s triju o d e će sa p uta na k o ji su k o n s tr u k tiv is ti ž e le li da ga na vedu — p u t fu n k c io n a ln e s tro g o s ti, k o le k tiv n ih p o tre b a i p o tv rđ i vanja je d n e s o c ija lis tič k e s p e c ifič n o s ti do n a js itn ijih s v a k o d n e v nih d e ta lja . M is lim o da sm o na o v ih n e k o lik o 's tra n a u s p e li da p rika že m o značaj is to r ije s o v je ts k o g d e s ig n a kao i n e jn e g la v n e s m e rn ic e . Od svega š to je tada b ilo z a m iš lje n o , a re d e o s tv a re n o , m a lo je toga p re o s ta lo , o s im iska za n ih n am era , p o ž u te iih p ro je k a ta , ilu s tra c ija : m a lo u p o re đ e n ju sa o n im š to je o s ta lo od B auhausa u s tv a rn o j p ro iz v o d n ji, u n je g o v im a rh iv a m a i, n a ro č ito , po u tic a ju k o ji je iz v rš io i jo š u ve k v rš i. A li, ta ko đ e m is lim o da sm o u s p e li da poka žem o u če m u je , i p ore d o s k u d n ih m o g u ć n o s ti, n ap or s o v je ts k ih d e s ig n e ra b io n e iz m e rn o š ir i, s m e liji i v iš e vezan za p o li tič k e c ilje v e z e m lje od n jih o v ih za p a d n ja čkih k o le g a k o ji su ra d ili u o k v irim a je d n o g b u ržo a sko g d ru š tv a . Je r, u to doba S o v je tim a n ije b ilo to lik o važno da se p ro iz v o d i više , ve ć da se p ro izvo di n e š to d ru g o — ne da se b o lje ž iv i, u s tro g o k v a n tita tiv n o m s m is lu re č i, ve ć da se ž iv i d ru g a č ije . An ato le Kopp, -A u x o ria in es du design en U RSS«, časopis T rav erse s/2 . no vem b ar 1975, Editions de M in u it. Paris, str. 70— 84. prevela: Nina S e te ro vić
Tomas Maldonado
Uticaj Bauhausa
P otre b no je p re sve ga n a v e s ti neke zn ača jn e g o d in e k o je se tič u B auhausa, n je g o v ih izvo ra , ra zvo ja i n je g o v ih p ro ta g o n is ta . S ta a tlic h e s B auhaus u V a jm a ru — u k ra tk o B auhaus — o sno van je 1919. g o d in e s p a ja n je m dva ra n ije n a sta la in s titu ta za nasta vu iz saksonsko g n a d v o jv o d s tv a W e im a r-E ise n a ch (V a jm a r-A jze n a h ): G rossh e rz o g lic h e H o c h s c h u le fu r b ild e n d e K u n s t (V iso ka š ko la za li ko vne u m e tn o s ti) i G ro s s h e rz o g lic h e K u n s tg e w e rb e s c h u le (V is o ka ško la za p rim e n je n e u m e tn o s ti), o be u V a jm a ru u N e m a čkoj. O vu d ru g u š k o lu o sn o va o je H. van de V e ld e 1906. g o d in e i ona je ozna čava la n e p o s re d n i n a sta va k rada K u n s tg e w e rb lic h e s S e m in a r (S e m in a r za p rim e n je n u u m e tn o s t), k o ji je ta ko đ e p o te kao od in ic ija tiv e Van de V e ld e a 1903. g o d in e . Na n je g o v p re d lo g će W a lte ru G ro p iu s u b iti p o ve re n a d u žn o st da u p ra v lja š ko lo m B auhaus (1883— 1969), š to će on i o b a v lja ti do 1928. g o d in e . H. M e y e r (H. M e je r, 1889— 1969) b ić e n jen d ire k to r od 1928. do 1930. god.; L. M ie s van d e r Rohe (L u d vig M is van d e r Roe, 1886— 1954) od 1930. do kona čno g z a tva ra n ja in s titu ta , 1933. g o d in e . U o b iča je n o je da se is to rija Bauhausa d e li na t r i p e rio d a ko ji se p o d u d a ra ju sa u p ra v lja n je m ova t r i čo veka , ili pak sa t r i gra da u k o jim a se n ala zio n je g o v c e n ta r: V a jm a r (1919— 1924), Desau (1925— 1930) i B e rlin -S te g lic (1930— 1933). P eriod G ropiuso ve u p rave č e s to se d e li na dve faze : fazu Itte n ko ja tra je od 1919. do 1923. g o d in e i fazu p o sle Itte n a ko ja tra je od 1923. do 1928. g o d in e . J. Itte n a (Johanes Itn, 1880— 1964) su u B auhausu 1919. z va li M e is te r. On je zastu p ao m is tič k o -e k s p re s io n is tič k u s tru ju ko ja je im a la snažan u tic a j na ra zvo j B auhausa n a ro č ito u 37
p rv im g o d in a m a p o s le o s n iv a n ja . Z b og ra z m im o ila ž e n ja sa G rop iu s o m Itte n će b it i 1923. g o d in e p rim o ra n da n a p u s ti In s titu t. Na n je g o v o m e s to d o ć i će L. M o h o ly -N a g y (L a s lo M o h o lj N ađ, 1895— 1946) č ije će p rib liž a v a n je d id a k tic i b iti pod ve o m a sn a ž n im u tica je m e s te tik e k o n s tru k tiv iz m a , ia ko će o s ta ti d o s le d a n Itte n o v im ra d n im p o s ta v k a m a . N je g a će u o v o j n o v o j o r ije n ta c iji p o d r ža ti J. A lb e rs (Jo ze f A lb e rs , 1888— 1976, u č e n ik u B au h a u su k o ji je p ro g la š e n za M e is te ra u p ra v o te 1923. g o d in e . N a ziv in s titu ta b iće u p o tp u n je n 1926. g o d in e d o d a v a n je m H o c h s c h u le f u r G e s ta ltu n g (V is o k a š k o la za o b lik o v a n je ), da b i se tim e b o lje o d re d io n je n g la v n i za da tak. D o sad n a jz n a č a jn iji p o d a c i: (v id . W . G ro p iu s , 1919; H. H o ffm a n , 1953; B. Z e v i, 1953; H. C u rje l, 1955; H. M . W in g le r, 1962; L. P azitn o v, 1963; B. A d le r, 1963; R. L. D e le v o y . 1963; L. Lang, 1965; L. B e n e v o lo , 1966; W . S c h e id ig , 1966; L. G ro te , 1968; E. N e um an n , 1970; M . F ra n c is c o n o , 1971; W . R o tz le r, 1972; K.-H. H iite r, 1976). D o p rin o s B au h au sa ra z v o ju in d u s trijs k o g d iz a jn a ne m ože se ra z m a tra ti, kao š to se u o b ič a je n o č in i, a da se ne uzm u u o b z ir o so b e n i d ru š tv e n o -e k o n o m s k i i k u ltu r n i u s lo v i u N e m a č k o j »pre« i »za vre m e « V a jm a rs k e re p u b lik e . N ije s lu č a jn o š to su V a jm a rska re p u b lik a i B auhaus n a s ta li u is to v re m e i na is to m m e s tu i š to čak p o d je d n a ko d ug o p o s to je (1933). I n jih o v a p e rio d iz a c ija p o ka zuje z a p a n ju ju ć e s lič n o s ti; v e o m a se te š k o o d o le v a p o k u ša ju da se u s ta n o v i u zaja m n a veza izm e đ u n jih o v ih ra zvo ja . Tri faze B au hausa: 1919— 1924, V a jm a r: ka sn i e k s p re s io n iz a m i s u k o b lja v a n je sa p o ja v o m ra c io n a liz m a ; 1925— 1930, D e sau : povere n je u ra c io n a liz a m i s u k o b lja v a n je sa o s ta c im a p re th o d n e faze ; 1930— 1933, D e s a u -B e rlin : ra c io n a liz a m i s u k o b lja v a n je sa n o v im ira c io n a liz m o m . T ri faze N e m a čke : 1919— 1924: haos, n eza po s le n o s t, p o litič k o n a s ilje , 1925— 1929— 1930: v a r ljiv u spe h D aw eso vog (D oz) plan a , m e đ u n a ro d n ih k re d ita i in d u s trijs k e ra c io n a liz a c ije ; 1930— 1933: p o n o vo haos, n e z a p o s le n o s t i p o litič k o na s ilje . A li B auhaus se n ije o g ra n ič a v a o sa m o na ra z m iš lja n je o p ro m e n a m a u s tv a rn o s ti: ča k je n a s to ja o i da je m e n ja . Kada se p o ku ša va lo da se haos o v e k o v e č i, B au h au s je , sa G ro p iu s o m na če lu , za hte vao re d . Kada se k a s n ije p o k u š a v a lo da se o v e k o v e č i klim a v a i n a s iln ič k a in d u s trijs k a ra c io n a liz a c ija , B au h au s se sa M a y e ro m zalagao da se to j ra c io n a liz a c iji p rip iš e d ru š tv e n i sa drža j (vid . T. M a ld o n a d o . 1963; H. B re n e r, 1963; C. S c h n a id t, 1965; F. B orsi i G. K. K o e n ig , 1967; M ille r Lane, 1968; H. W . Sabais, 1968; F. Dal Co, 1969; E. C o llo tti, 1970; F. K ro l, 1974). A li za ko re k tn o vre d n o v a n je d o p rin o s a B au h au sa ra zvo ju in d u s t r ij skog d iza jn a — ve ć sm o n a g la s ili — n eo p h o d n o je is p ita ti i šta se sve d o g o d ilo »pre« p ro g la š e n ja V a jm a rs k e re p u b lik e . O vo nas u p ra ksi vra ća na te m u o ko ko je se v r t i ce lo k u p n a p ro b le m a tik a odnosa u m e tn o s t — in d u s trija , k u ltu ra — p ro iz v o d n ja , to k o m dve d e c e n ije k o je p re th o d e V a jm a rs k o j re p u b lic i. O o v o j te m i se m a lo ra s p ra v lja lo kao i o fo rd iz m u , p ro d u k tiv n o s ti, ra c io n a liz a c iji i tip iz a c iji. Prvo p ita n je k o je se p o s ta v lja je s te : u k o jo j je m e ri neka da šn ja ra sp rava u s lo v ila , m a n je -v iš e n e p o sre d n o , d o c n iji p u t
k o ji će p re ć i B auhaus. O d g o v o r tre b a tra ž iti p re sve ga u p o z ic iji k o ju je sam G ro p iu s , g la v n i p ro ta g o n is ta Bauhausa, p rih v a tio u ra sp ra va m a tih g o d in a . Ne tre b a z a b o ra v iti da je on od sam og p o č e tk a b io ve zan za B eh re nsa (B e re n s), a tim e i za s tru ju koja je , p o re d p ro tiv u re č n o s ti k o je sm o is ta k li, n a s to ja la da p ru ži »kul tu rn i« p e č a t in d u s tr iji. Od 1907. do 1910. g od in e G ro p iu s je sarađ iv a o kao a s is te n t-š e f u B e h re n so vo m b iro u , u pravo u o no m p e rio d u kada su re a liz o v a n i p rv i ra d o vi za AEG . »B ehrens je b io ta j — se ća se G ro p iu s — k o ji m e je p rv i uveo u s is te m a ts k o p ro u č a va n je a rh ite k to n s k ih p ro b le m a . U to k u to g p e rio d a sa ra dn je na n je g o v im v a žn im ra d o v im a , kao i to k o m m n o g o b ro jn ih razgo v o ra sa n jim i sa d ru g im zn a č a jn im p re d s ta v n ic im a D e u ts c h e r W e rk b u n d (N e m a č k i ra d n i savez), fo rm ira o sam so p s tv e n o m i š lje n je o g ra đ e v in a rs tv u i o o s n o v n im za da cim a a rh ite k tu re « (G ro p iu s , 1935., s tr. 20). N ije te š k o z a m is liti da je m la d i G ro p iu s, u iz ve sn o m s m is lu , im ao » v la s tito m iš lje n je « m n o go stro ž e i eksp lic itn ije , i u c e lin i p o le m ič n ije od svo ga u č ite lja . P ovodom to g a z a n im ljiv o je a n a liz ira ti P ro g ra m m z u r G ru n d u n g e in e r a llg e m e inen H a u s b a u g e s e lls c h a ft a u f k u n s tle ris c h e in h e itlic h e r G ru nd la ge (P ro g ram za o s n iv a n je g e n e ra ln o g g ra đ e v in s k o g u d ruže nja na je d in s tv e n o j u m e tn ič k o j o s n o v i) k o ji G ro p iu s p re d la že 1910. g o d in e (m ožd a uz p o m o ć sa m o g B eh re nsa ) p re d s e d n ik u AEG-a E. Rathenau (E R atenau, 1838— 1915) W a lth e ro v o m ocu — p ro gra m k o ji je o b e lo d a n je n te k 1962. g o d in e . U o v o m čla n k u G ro p iu s , s k o ro sa ra d o s n im o p tim iz m o m , pred u z im ljiv o izla že s v o je id e je za in te g ra ln o p ro je k ta n ts k o g ra đ e v in s k o u d ru ž e n je . N je g o va ra z m iš lja n ja n isu p ro žeta n ika kvo m » ku ltu rn o m « re to rik o m : je z ik k o jim g o v o ri n am ern o je s iro v , o š ta r, lič i na je z ik n e ko ga ko ž e li da u be di v e lik o g in d u s trijs k o g m a g na ta. I zbog to g a je o va j d o k u m e n t od izu zetn og značaja: »Nova p la n ira n a firm a — kaže G ro p iu s — u je d in ić e , kroz id e ju o in d u s trija liz a c iji, u m e tn ič k i rad a rh ite k te i e ko n o m ski rad preduzim ača . Tako se i naše v re m e , p o s le tužn o g ra zd o b lja , vra ća v la s tito m s tilu k o ji p o š tu je tra d ic iju i s u p ro ts ta v lja se lažnom ro m a n tiz m u . F u n k c io n a ln o s t i s o lid n o s t p o n ovo zauzim aju s vo je m e sto« (G ro p iu s , 1910., s tr. 27.) Prem a to m e , on iz r ič ito p rih v a ta id e ju ra c io n a liz a c ije i tip iz a c ije , a n iš ta m a n je n ije o č ig le d n o ni n je g o v o s h v a ta n je ve ze izm eđ u k u ltu re i p ro iz v o d n je . Pa ipak, G ro p iu s se n eće d v o u m iti da se p rila g o d i p o z ic iji ko ja p o la ko ne s ta je , u d im u z a siće n o m d v o s m is le n im id e a liz m o m sva ke v rs te . Ne tre b a z a b o ra v iti da je re č o g o d in am a kada je te k ro đ en i n e m a čki e k s p re s io n iz a m n a la zio u zore u f ilo z o fiji v ita liz m a . Pod filo z o fijo m v ita liz m a p o d ra zu m e va m o ne sam o » filo z o fiju života« W . D ilth e y a (V. D ilta j, 1833— 1911), nego i n a jg o re v id o v e ove s tru je kao š to je ona k o ju je b ra n io p ro to n a c is ta H. S. C ham berla in (H . S. Č e m b e rle n , 1855— 1927) i L. K la ge s (1872— 1956). Ide ja da Z iv ilis a tio n g u ši K u ltu r d u g u je se č e m b e rle n u ; id eja da G e is t (d u h, in te le k t) g u ši S e e le (d u šu) d u g u je se K la ge su. O va kvo s h v a ta n je p rih v a tili su svi p re d s ta v n ic i » p ro d u k tiv is tič k e 39
s t r u je - : M u th e s iu s ( M e te s iu s ) , R a the na u , B e h re n s (k o ji u o s ta lo m č e s to n a vo d i C h a m b e rla in a ). i n ajza d i sa m G ro p iu s . U č la n k u D ie E itw ic k lu n g In d u s tr ie b a u k u n s t (R a zvo j n o ve In d u s trijs k e u m e tn o s ti) iz 1913. g o d in e , G ro p iu s p iš e : » U m e tn ik p o s e d u je s p o s o b n o s t da u d a hn e d u šu p ro iz v o d u k o ji je s tv o r ila m a šin a ; n je g o v a s tv a ra la č k a sn ag a n a s ta v lja da ž iv i kao ž iv o tn a p oja va . N je g o v u de o, p re m a to m e , n ije lu k s u z , n it i s v o je v o ljn i d o p rin o s , ve ć tre b a da p o s ta n e o s n o v n i i s u š tin s k i d e o o p š te g p ro ce sa m o d e rn e in d u s trije « (G ro p iu s , 1913, s tr . 18). V ita lis tič k o -e k s p re s io n is tič k a ko m p o n e n ta za u z im a ć e s v e v iš e m e s ta u G rop iu s o v o m n a čin u iz la g a n ja . Is tin a je da je u ta d a š n jo j N e m a č k o j je d n o m in te le k tu a lc u b ilo te š k o da o d o li u tic a ju s tr u je kao š to je e k s p re s io n iz a m k o ji je p o n o v o p o s ta v lja o je d n o od n a jd ra ž ih p ita n ja s ta ro g n e m a čko g ro m a n tiz m a : » o s e ć a n je ž iv o ta - (d a s L e b e n s g e fu h l). Č ak ni o n i k o ji su se a k tiv n o b o r ili u s tru ja m a s u p ro tn im e k s p re s io n iz m u , kao š to je to b io s lu č a j sa G ro p iu so m , n isu h te li da bud u s a s v im is k lju č e n i iz - e k s p re s io n is tič k e r e v o lu c ije « . Tada jo š u ve k n is u z n a li da je re č te k o » m a lo j n e m a čko j re v o lu c iji« . U G ro p iu s o v im te k s to v im a š to p re th o d e p r vo m s v e ts k o m ra tu , izu ze v P ro g ra m m a , n a ila z im o na o vu is tu d v o s m is le n o s t k o ja v e ć p o s to ji u B e h re n s o v o m č la n k u K u n s t u n d T e hn ik (U m e tn o s t i te h n ik a ) 1910.; d v o s m is le n o s t se s a s to ji u o d b ra n i ra c io n a liz a c ije i tip iz a c ije uz p o m o ć k a te g o rija iz v ita lis tič k o -e k s p re s io n is tič k e e s te tik e . Kao p rim e r m o že p o s lu ž iti č la nak D e r S tilb ild e n d e W e rt in d u s t r ie lle r B a u fo rm e n ( S tilis tič k o -fo rm a tiv n a v re d n o s t in d u s trijs k e iz g ra d n je ) u k o je m s t o ji: » O snovni p ro b le m fo rm e p o s ta o je n e p re p o z n a tljiv . K ra jn je m m a te r ija liz m u u p o tp u n o s ti je o d g o v a ra lo p ro c e n jiv a n je m a te rija la i fu n k c ije u u m e tn ič k o m d e lu . Z b og lju š tu r e za n e m a riv a n o je je zg ro . A li, ako se dan as n a s ta v lja sa m a te r ija lis tič k o m v iz ijo m ž iv o ta , ip ak su p re p o z n a tljiv i p o č e c i je d n e o d lu č n e i je d in s tv e n e ž e lje za k u ltu ro m . U o n o j m e ri u k o jo j id e je n a še g v re m e n a za po č in ju sa p re v a z ila ž e n je m m a te rija liz m a i u u m e tn o s ti se n o s ta l g ič n o k rč i p u t ka je d in s tv e n o j fo r m i, ka s t ilu k o ji tre b a p o n o vo s t v o r iti. L ju d i su s h v a tili da z a h te v za fo rm o m je s te ono š to d a je v re d n o s t u m e tn ič k o m d elu« (G ro p iu s , 1914, s tr. 29). Č in ilo se da se u u vo d n o m m a n ife s tu B au h au sa (1919) u viđ a ra s k id sa ra n ijim te k s to v im a G ro p iu s a (v id i B anham , 1960; M a l d onado, 1963. i 1964). N a ra vn o , m a n ife s t je e k s p r e s io n is tič k i čla n a k i jo š m n o g o šta d ru g o : to je a rts a n d c r a fts č la n a k , je d a n k o rp o ra tiv is tič k o -m e d ije v a lis tič k i č la n a k — ča k m ožda i čla n a k k o ji je p ro ž e t m a s o n s tv o m (v id . P ehnt, 1973; F a g io lo , 1974). Pa ip ak, ne sla žu se s v i is to r ič a r i o ko to g a da je re č o p ra v o m p re kid u (v id . LindahJ, 1959; F ra c is c o n o , 1971; K o e n ig , 1967). P ovo d om to g a p re v a s h o d n o je in te re s a n ta n F ra n c is c o n o v o s v rt na k o n fe re n c iju B a u g e is t o d e r K ra m e rtu m (D uh g ra d n je ) k o ju je G ro p iu s d ržao u L a jp cig u 1919. (v id . G ro p iu s , 1920.). O n u o vo m d o p rin o s u , v iš e nego u b ilo ko m d ru g o m iz is to g p e rio d a , s p ra v o m v id i p o ku ša j G ro p iu s a da ukaže na k o n tin u ite t Izm e đu n je g o v ih s ta rih id e ja i n o v ih s ta v o v a . Taj p o k u š a j je , po n aše m m iš lje n ju ,
pog re ša n je r ono š to se iz te k s ta z a k lju č u je p oka zuje u p ravo su p ro tn o . Pa ip ak, iz je d n o g d ru g a č ije g ugla , m o ra m o p rih v a titi to da im a d o v o ljn o a rg u m e n a ta k o ji o p ra vd a va ju p re tp o s ta v k u o re la tiv n o m k o n tin u ite tu . V id e li sm o da n a jm a n je dva od t r i n a jz n a č a jn ija G ro piuso va čla n ka iz p rv e p o lo v in e p rv e d e c e n ije n isu na je z ič k o m planu o s ta li im u n i od u tic a ja one o so b e n e n em ačke k u ltu re č iji je re z u lta t i e k s p re s io n iz a m . O vo ip a k ne o p ravd ava da m a n ife s t im p lic ir a s u š tin s k i k v a lita tiv n i sko k. D ok je u p o č e tk u ra cio n a liza m b io k a m u flira n ira c io n a liz m o m , sada je p rva p re m is a sa s v im ne s ta la , a d ru ga je d ove de n a do p a ro ksizm a . K a s n ije će se kod G ro p iu sa d o g o d iti p ra vi i is tin s k i p re k id i im aće su p ro ta n s m isa o od o noga k o ji se, po p ra v ilu , p rip is u je M a n ife s tu : u svo m čla nku G ru n d sa tze d e r B a u h a u s p ro d u k tio n iz 1925. (O snova B auhaus p ro iz v o d n je ) — k a s n ije d e ta ljn ije ra z v ija n je id e ja iz D ie T ra g fa h ig k e it d e r B a u h au s-id e e iz 1922. — G ro p iu s d e fin itiv n o p re k id a sa sva kim o s ta tk o m s o p s tv e n e e k s p re s io n is tič k e p ro š lo s ti, i to ne sa m o na p lan u je z ik a : »Biće o d b ače n o is tra ž iv a n je n o vih fo rm i po sva ku ce nu u k o lik o ne p ro iz la z e iz sa m e s tv a ri« . Is to ta ko odba c u je se d od a va n je č is to d e k o ra tiv n ih e le m e n a ta — b ilo da su is t o r ijs k i ili p lo d m a š t e f . . . ) S tv a ra n je »tipova« za p re d m e te sva ko d n e vn e u p o tre b e je s te d ru š tv e n a n užn ost. Z a h te v i v e ć in e lju d i u s u š tin i su is ti. Kuća i ku ćn i p re d m e ti je s u u s tv a ri p ro b le m opš te p o tre b e , a n jih o v o p la n ira n je tič e se v iš e razum a nego oseća nja . M a š in a ko ja p ro iz v o d i p re d m e te u s e rija m a je s te e fika sn o s re d s tv o o slo b a đ a n ja čo ve ka , p o s re d s tv o m m e h a n ič k ih s ila kao š to su para ili e le k tr ic ite t, od rada neo ph o dn o g za za d o vo lja va n je ž iv o tn ih p o tre b a ; to je n a čin d o b ija n ja ra zn o vrsn ih p re d m e ta , ali le p š ih i je f tin ijih nego š to su o ni p ra v lje n i ru ko m . Ne tre b a se b o ja ti da će tip iz a c ija g u š iti p o je d in c a ; kao š to se ne tre b a b o ja ti da je d a n p o re d a k p o tv rđ e n m o d om m ože d o v e s ti do ko m p le tn o g u n ifo rm is a n ja u o b la če n ju « (G ro p iu s , 1925, s tr. 6). M n o g i su ra zlo zi zbog ko jih G ro p iu s m e n ja sv o j sta v i nisu sv i la ko ra z u m ljiv i. A li oko dva razlo ga p o s to ji pose bn o sla ga n je sv ih is to rič a ra . Jedan je ra z ila ž e n je u m iš lje n ju izm eđu G ro piusa i Itte n a k o je p o č in je da se p rim e ć u je kra je m 1921., p re tv a ra se u o tv o re n i su ko b 1922. i k u lm in ira ko n a čn im ra s k id o m 1923. g o d in e . D ru g i ra zlo g je u tic a j ko ji na G ro p iu sa i na B auhaus s vo jo m p ro pa ga n do m i d id a k tik o m v rš i Theo van D o esb u rg (Teo van D u sb u rg , 1883— 1931) u V a jm a ru od 1921. do 1923. god in e. 0 p riro d i id e ja ko je je p re d la g a o Itte n danas im am o mnoga n ep o sre d n a sv e d o č a n s tv a (v id . H. von E rffa, 1957; G. M u ch e, 1963; P. C itro e n , 1964; G. A da m s, 1968); a li n a jv e ro d o s to jn ija su sva kako ona od sam og Itte n a (vid . Itte n , 1955). O n, izm eđu o sta lo g, p rip o v e d a kako ga je u gla vn o m č ita n je U n te rg a n g des Abendla n d e s (» P ro pa st Zapada«) (1918) O. S p e n gle ra (1880 1936) na v e lo na o d b a c iv a n je te h n ičko -n a u čn e k u ltu re i na sve veće in te re s o va n je za o rije n ta ln o -m is tič k e d o k trin e i pra ksu. R e zulta t ovog inte re s o v a n ja je s te n je g o vo fa n a tič n o p ris tu p a n je »persijskom « m azdaizm u — p o k re tu k o ji je osno vao p o ljs k o -a m e rič k i tip o g ra f 41
O. H a n ish (O . H a n iš, 1854— 1936) — k o ji je n a s to ja o da u š ir o kom s in k re tis tič k o m p o d u h v a tu p o ve že z o ro a s triz a m , p rv o b itn o h riš ć a n s tv o i b u d iza m , z a h te v a ju ć i od s v o jih p ris ta lic a da se p r i d rža va ju s tro g o u tv rđ e n e te le s n e p ra k s e , p re sve g a d is a jn ih vežbi i s tro g ih p ra v ila is h ra n e i o b la č e n ja . Kada je na p re d lo g A . Loosa (A . Los) G ro p iu s o d lu č io da p ozo ve Itte n a u V a jm a r, p o zn ato je da je b io u p u će n u n je g o v e m is tič k e s k lo n o s ti. T im p re š to m u je Itte n a v e ć g o d in u dana ra n ije p re d s ta v ila A . M a h le r, n je g o va ta d a š n ja žena, ko ja je ta k o đ e b ila z a in te re s o v a n a za o r i je n ta liz a m i a k tiv n o p ris u s tv o v a la te o z o fs k im s e d e ljk a m a u B eču. P re tp o s ta v lja se — m ožda ča k sa s ig u rn o š ć u — da je G ro p iu s 1919. b io v e o m a n a k lo n je n Itte n o v o m m is tic iz m u . Ne ž e lim o da kažem o da je b io p ris ta lic a m a zd a izm a , a li je u to m tre n u tk u s i g u rn o b io u b e đ e n , z a je d n o sa Itte n o m , da je o ž iv lja v a n je iz ra ž a j n ih m o g u ć n o s ti p o je d in c a m o g lo sa m o po s e b i da d o p rin e s e p rev a z ila ž e n ju izn e n a d n o g n e re d a u s v e tu . D ru g im re č im a , o n o š to je za G ro p iu s a i Itte n a is to v e tn o je s te p o v e re n je u d u h o v n i v o lu n ta riza m , u d e m iju rš k u sn ag u G e is ta ili, b o lje re ć i, S e e le , u K lageso vo m s m is lu . P rem a to m e , izm e đ u G ro p iu s a i Itte n a n is u p o s to ja le b itn e ra z lik e ; n a p ro tiv , » Itte n je G ro p iu s « , z a p isa o je O. S c h le m e r (O s k a r Š le m e r, 1883— 1943) u s v o m T a ge b uch (D n e v n iku ) (S c h le m e r, 1958). M e đ u tim , te k d ve g o d in e k a s n ije , u prole će 1923. p o s le p e rio d a b u rn ih lič n ih s u ko b a sa G ro p iu s o m , Itte n će d e fin itiv n o n a p u s titi B au h au s. Š ta se ta d a d o g o d ilo ? K ako se o b ja š n ja v a to š to je G ro p iu s izn en a da b io p rim o ra n da Itte n a liš i s v o je p o d rš k e ? U n u ta r B au h au sa p rv i »javni« s u s re t d v e ju lič n o s ti za be le žen je p o č e tk o m 1922. g o d in e . D o k u m e n ti k o ji o to m e sv e d o č e (p is m a , se ć a n ja , itd .) n ed a vn o su o b ja v lje n i (v id . F ra n cisco n o , 1971). M o tiv je b io s a s v im b a n a la n : d o sa d n o p ita n je o n a d le ž n o s ti p o vo d o m k u p o v in e m a te r ija la za s to la rs k u ra d io n icu . M e đ u tim , o č ig le d n o je da p ra v i ra zlo g tre b a t r a ž iti u d ru g im o k o ln o s tim a : u n jih o v o m p o s te p e n o m ra z m im o ila ž e n ju . T reba is ta ć i da ra z m im o ila ž e n je n ije p o te k lo od Itte n a . N je g o v o g le d iš te o s ta je is to . Sa n je g o v e s tra n e p o s to ji sa m o p ro m e n a in te n z ite ta , a ne sa d rža ja : n je g o v s ta v o k re n u t m is tic iz m u k o n a čn o p o s ta je m is tič k i. Kod G ro p iu s a se d e ša va b itn a p ro m e n a . N je g o v a n e tr p e ljiv o s t p re m a Itte n u m o tiv is a n a je n a p u š ta n je m ono g id e o lo ško g s v e ta k o ji m u je do n ed a vn o b io b liz a k i u k o ji je sp ad ao i Itte n o v s p iritu a liz a m . Za G ro p iu s a se 1922. g o d in e za vrša va je d n a faza: faza č u d n o v a tih k rs ta re n ja u p o s le ra tn o j b a ru š tin i e k s p re sio n iz m a . V eć je W o rr in g e r (V ilh e lm V o rin g e r) 1921. n a ja v io kriz u e k s p re s io n iz m a ; n je je ča k i G ro p iu s b io s v e s ta n . P ored e k s p re sio n iz m a u kriz u zapada i je d n a d ru g a id e jn a s tru ja k o jo j je G ro p iu s p rip a d a o od p o č e tk a 1918.: p o k re t k o ji je o rg a n iz o v a n o ko a m b icio zn o g p ro g ra m a N o v e m b e rg ru p p e (G ru p a N o v e m b a r). Reč je o p ro g ra m u k o ji je n a s to ja o da na is to m a k c io n o m fro n tu u dru ži sve s tru je k o je su se o tv o re n o ra z ila z ile sa ta d a š n jo m n e m a čko m k u ltu ro m : e k s p re s io n iz a m , v ita liz a m , n ič e iz a m , u to p iz a m . a k tiv izam, a na rh iza m , v o lu n ta riz a m , m is tic iz a m , s o c ija liz a m , in tu ic io n izam . Ipak, m e ša vin a n ije b ila ta k o e k s p lo z iv n a kao š to še M .
P e ch ste in (M a k s P e h šta jn ) u W as W o le n W ir (Š ta h oće m o ) 1919. i G ro p iu s u o d g o v o ru na p ita n je Ja ! S tim m e n d e s A rb e its r a ts fu r K u n s t in B e rlin (D a! G la sam o za radnu s k u p š tin u U m e tn o s ti u B e rlin u ) 1919. p rilič n o s ja jn o z a m is lili. R e v o lu tio n d es G e is te s (R e v o lu c ija d uha) se n ije d o g o d ila . N iti b ilo ko ja d ruga. Tako je G ro p iu s h te o bez o k le v a n ja da d ra s tič n o re v id ira s vo ju p o z ic iju kao i p o z ic iju B auhausa. Itte n je b io p re d o d re đ e n da po s ta n e s im b o l iz g u b lje n e k a rte ’ : on d aka ko n ije b io » novem brista« , a li je p od rža vao s ir o v iju i p ro v in c ija ln u te n d e n c iju ira c io n a lizm a. I zbog to g a ga je b ilo te š k o s v rs ta ti m eđu one k o ji su se za la g a li za ra d ik a ln u o bn o vu . Za W . K an d in sko g , v iš e g ra dsko g čo veka i ve će g k o s m o p o litu od n jeg a , k o ji je s tig a o u V a jm a r u sre d krize (1922), n ije , m e đ u tim , b ilo te š k o ć a , ia ko je n jeg o va k o n c e p c ija b ila s lič n a k ra jn je m Itte n o v o m s p iritu a liz m u . Pa ipak, ne bi b ilo is p ra v n o G ro p iu s o v u že lju za p ro m e n o rri o b ja s n iti je d in o sa s ta n o v iš ta d ija le k tik e id e ja , u n u ta r i izvan B auhausa. A lu d ira m o na č in je n ic u da je kod G ro p iu sa že lja za p ro m e n o m b ila p osp eše n a n je g o v im o š tro u m n im sa g le d a va n je m e ve n tu a ln o g bu duće g ra zvo ja n e m a čke p riv re d e . Tih g o d in a se o se ća lo da će pro m en a u e k o n o m s k o j p o litic i sa ve zn ika p re m a N e m a čko j b iti neizbežna. V eć su se v rš ile ta jn e p rip re m e za p o litik u p o p ra v lja nja odn osa ko ju je , izm eđ u o s ta lo g , p od rža vala m a n je re s trik tiv n a p o litik a k re d ita . O no š to će se o č ig le d n o d o g o d iti ka s n ije , 1924. g o d in e sa p la n o m D a w e s, k o ji će u k ra tk o m v re m e n s k o m p e rio d u N e m a čko j te š k o j in d u s triji o m o g u ć iti da p on o vo započne s prod u k tiv iz m o m , t j. da p o n o vo la n s ira ra c io n a ln o u p ra v lja n je k a p ita lis tič k o m p ro iz v o d n jo m . U to m s m is lu , G ro p iu s se n ala zio p re d d ile m o m : p ris tu p iti ra d ik a ln o j o b n o vi B auhausa ili riz ik o v a ti na rubu v e lik o g p o s le d n je g p o ku ša ja sp a ša van ja V a jm a rske re p u b li ke. G ro p iu s se o d lu č u je za p rvu a lte . n tivu . O vo je za n jeg a zna č ilo p o v ra ta k na p o z ic ije pre ra ta, a li saua sa s tro ž im i n e p o p u s t l j i v i m p ris tu p o m . D ru g im re č im a , to je zn a čilo zauzeti s ta ri sta v »u o vom m n o š tv u in te le k tu a la c a k o ji su p ozvani da ra cio n a ln o re še k la sn e sukobe« (A rg a n , 1951). P roces ra zja šn ja va n ja ko ji je G ro p iu sa d o ve o do o vakvo g izbora n ije b io ta ko je d n o sta va n kao što sm o o vde u k ra tk o is ta k li. N a ra vno , p o d s tic a ji k o ji leže u o s n o vi n isu , kao š to će m o v id e ti, p o tic a li je d in o od G ro p iu so ve in ic ija tiv e , a li tre b a da m u p rizn a m o zaslug u š to je znao da ih u s m e ri u p ra vcu k o ji je sm a tra o is p ra v n im . Kada to v iš e n ije b ilo m o g uće , kao 1928. g o d in e , v iš e je v o le o da n a p u sti borbu. M e đ u o n im a k o ji su p ored G ro p iu sa d o p rin e li o vom p ro ce su ra zja šn ja va n ja , a is to v re m e n o i ra d ik a ln o j o bn ovi B auhausa, is t i če se je d n a klju č n a lič n o s t: Th. van D o esb u rg , u re d n ik holandskog č a so p isa De S tijl, s lik a r, a rh ite k ta , v a ja r, g ra fič a r, p isa c i p e s n ik . M ože se re ć i da je van D o esb u rg (p ris u ta n u V a jm a ru od a p rila 1921. do p o če tka 1923. g o d in e ) b io p ra vi čo vek, na p ra vom m e stu i u p ra vo vre m e . A li p re nego š to za po čne m o ana lizu , p o tre b n o je is ta ć i n e u o b ič a je n n ačin na k o ji je on iz v rš io u tic a j na Bauhaus. U sle d ni do danas o b ja š n jiv ih razlo ga van D o esb u rg n apušta H o la n d iju i na 43
s ta n ju je se u V a jm a ru , ne u s p e v a ju ć i p ri to m da p o s ta n e n a s ta v n ik u B au h au su. O o v o m e p o s to ji o g ro m n a lite ra tu ra , a v e rz ije k o je nam se n ud e m n o g o b ro jn e su i p ro tiv u re č n e (v id . L. F e ln in g e r, 1922; Theo va n D o e s b u rg , 1927; K. P. R o hl, 1921; B. Z e v i, 1955; Z. S c h re y e r, 1956; W . G ra e ff, 1964; J. L e e rin g , 1968; F. F o rb a t, 1968;J. B a lje u , 1974). Po n e k im a , G ro p iu s je le ž e rn o po s tu p io je r je p rilik o m p rv o g s u s re ta sa va n D o e s b u rg o m u B e rlin u (1921) — kada su b ili p ris u tn i B. T a ut, A . B eh n e, A . M e y e r, F. F o rb a t — u m e tn ik u d ao o p ra v d a n u nadu da će b iti p rim lje n za M e is te ra u B auh au su. Po d ru g im a , G ro p iu s m u n ije dao n ik a k v o o b e ć a n je ve ć m u je sa m o lju b a z n o p o n u d io da d o đ e u V a jm a r i p o g le d a ra d o ve u š k o li. Pa ip a k , je d n a č in je n ic a je n e p o b itn a : van D o e sb u rg , lič n o s t u p rv o m p la n u e v ro p s k e a va n g a rd e , ž iv e o je s k o ro d ve g o d in e u V a jm a ru , a p ri to m n ije d rža o n a s ta v u na Bauhausu, n eg o van B au h au sa i, u iz v e s n o m s m is lu , u p o le m ic i sa n jim . N je g o va p re d a v a n ja i ra z g o v o ri o p o k re tu D e S t i jl o d rža v a li su se u a te lje u n je g o v o g p r ija te lja K. P. R ohla (K . P. R o l) i v e ć in a s tu d e n a ta B a u h au sa ih je re d o v n o p ra tila . O n je is ta k a o a n a h ro n iza m id e o lo g ije e k s p re s io n iz m a k o ja je v la d a la u B au h au su. O š tro je n ap adao Itte n o v V o rk u rs (P o č e tn i k u rs ), a b io je v e o ma o d re đ e n i u p o g le d u G ro p iu s a : s m a tra o je a p s u rd n im i neza m is liv im — o vo su n je g o v e re č i — da a rh ite k ta je d n o g od p rv ih d e la a r h ite k tu re ra c io n a liz m a — Fagus W e rk e (1911) — b ud e na č e lu u d ru ž e n ja e k s p r e s io n is ta kao š to je B au h au s. P ozivao se na zn ačaj » m e h a n ičke e s te tik e « , t j. e s te tik e ko ju su n ove m o g u ć n o s ti m a š in e o m o g u ć ile u n a še m v re m e n u . U s k la d u sa to m e s te t i kom on p re d la ž e » e le m e n ta rn i s t il p o m o ć u e le m e n ta rn ih s re d stava« (van D o e s b u rg , 1921, 1922). V la d a ju ć o j e s te tic i B au h au sa k o ja je v e lič a la z a n a ts tv o i ira c io n a ln i e k s p re s io n iz a m , va n D o e s b u rg s u p r o ts ta v lja e s te tik u D e S tijla k o ja s la v i m a š in u i ra c io n a ln u k o n tro lu s tv a ra la č k o g p ro ce sa. O n p re d la ž e re p e rto a r » čis tih « fo r m i, t j. fo r m i ro đ e n ih iz d ra s tič n o g re d u k c io n iz m a : o g ra n ič e n b ro j fig u ra (sa m o k v a d ra ti i p ra v o u g a o n ic i), te la (sa m o p a ra le lo p ip e d i) i b oja (sa m o o s n o v n e). Je d n o m re č ju : p ozn ata m o rfo lo g ija S tijl. I m ada je va n D o e s b urg p ob eđ e n (n e k i kažu č a k da je b io u g ro ž e n ), u tic a j n je g o v ih id e ja na B au h au su n ije p ro m a k a o . O d je d n o m u B au h a u su m o rfo lo g ija S tijla p o s ta je s ta ln a te m a . M n o g i je z v a n ič n o o d b a cu ju , a li m n o g i jo j se i — č e s to is ti — p o ta jn o d iv e . Ta kav je i G ro p iu s o v s ta v . U s u š tin i, m o rfo lo g ija S t i jl p o je d n o s ta v ila je s k re ta n je p re ma ra c io n a liz m u , š to je G ro p iu s i že le o . M o r fo lo g ija S t i jl tre b a lo je da se p re tv o ri u m o r fo lo g iju B auhaus. P osle Itte n o v o g o d la ska o d g o v o rn o s t za o va k v o re š e n je n e će b iti p o v e re n a va n D o e sb u rg u ve ć L. M o h o ly -N a g y ju , m la d o m m a đ a rs k o m k o n s tr u k tiv is ti. Ka s n ije će G ro p iu s p riz n a ti o v a j u tic a j na p ra k s u B au h au sa o b ja v lju ju ć i u s e r iji » B a u ha usb u che r (B a u h a u s -k n jig e ) k n jig u van D oesburga, G ru n d b e rg riffe d e r n e u e n e n g e s ta lte n d e n K u n s t (O s n o v n i p o jm o v i n ove u m e tn o s ti o b lik o v a n ja , 1925) kao i k n jig e P. M ondria n a (1872— 1944) N e u e G e s ta ltu n g (N o vo o b lik o v a n je , 1925) i J. J. P. O uda (J. J. P. Ud, 1888— 1964) H o lla n d is c h e A rc h ite k tu r
(1926). D ru g a č ije se ne m ože o b ja s n iti, i p ore d van D o e sb u rg ovo g s u p ro tn o g tu m a č e n ja , s m is a o G ro p u is o v o g g e s ta da na p rvu iz ložbu B auhausa u V a jm a ru (ju li-s e p te m b a r 1923.) pozove dva p re d s ta v n ik a S tijla : J. J. P. O uda i G. Th. R ie tv e ld a (G e rit Tom as R itve ld , 1888— 1963). U tic a j D e S tijla ne p rim e ć u je se sa m o a p s tra k tn o na planu izb ora fo r m i, nego i s a s v im k o n k re tn o , na p lan u p ro je k to v a n ja p re d m e ta . Č ak je i g la v n i is to rič a r Bauhausa H. M . W in g le r, po zn at po svo m n e g a tiv n o m o d re đ e n ju is to rijs k e u lo g e van Doesburga, b io p rim o ra n da p rizn a da su B auhaus n a m e šta j (i g ra fik a ) n e p o s re d n o in s p iris a n i ra n ijim 'a rh e tip o v im a ' D e S tijla (v id . W in g le r, 1966). N em a su m n je da je s to lic a M . B re ue ra (1902), proje k to v a n a u B au h au su 1922., n e p o s re d n o in s p iris a n a R ie tve ld o vo m iz 1919. g o d in e . Is to se se m ože t v r d it i i za p is a ć i s to E. D ie c k e m e n a (E. D ik e m a n ) iz 1924. k o ji im itir a R ie tv e ld o v s to iz 1919., kao š to G ro p iu s o v a »viseća la m pa« iz 1923. s le d i p rin c ip R ie tv e ld o v e iz 1920. g o d in e (v id . B ro w n , 1928). I u re k o n s tru k c iji S ta d tth e a te ra u Je n i (1922— 1923), k o ju su o b a v ili G ro p iu s i A . M e y e r, » fo rm a i b oja e n te rije ra n a g o ve šta va ju u tic a j p o kre ta D e S t ijl (L in d a h l, 1959). N iš ta m a n je n ije izve sta n ni u tic a j D e S tijla na g ra fik u i na p ro je k te za izlo žb e n u o p re m u : d o v o ljn o je s e titi se k o ric a B a u h a u sb u ch e ra (1925— 1930) M o h o ly-N a g yja , štan d ova i kio s k a (1924) H. B ayera (H . B ajer, 1900— ). N a ra vno , g ra fik a B au h au sa re z u lta t je slo že n o g p ro ce sa i, p ored u tic a ja D e S tijla , zapažaju se d ru g i kao š to je u tic a j ru sko g i m ađ arsko g k o s ritru k tiv iz m a , n a ro č ito p re k o M o h o ly-N a g yja . V id e li sm o da odm ah p o s le Itte n o v o g o d la ska m o rfo lo g ija B auhausa n a s to ji da se p o is to v e ti sa m o rfo lo g ijo m D e S tijla š to se is p o lja v a kroz n e p o sre d a n i e k s p lic ita n u tic a j o d re đ e n ih p re d m e ta S tijl na o d re đ e n e p re d m e te B auhaus. Na p rim e r, ve ć nave dena s lič n o s t R ie tv e ld -B e u e r, R ie tv e ld -D ie c k m a n n , R ie tve ld -G ro p iu s . A li k a s n ije , s tv a ri se m e n ja ju : p u t a s im ilo v a n ja fo rm i p o s ta je sve f in iji. U o s ta lo m , B auhaus ve ć p o č e tk o m 1923. g od in e p o č in je da s tv a ra p re d m e te — p re svega a p a ra te za e le k trič n o o s v e tlje n je iza šle iz ra d io n ic e m e ta la pod d id a k tič k o m n ad le žno šću M o h o ly -N a g y ja i te h n ič k im n a c rto m Ch. D e lia (Š. D i l ) — k o ji poka zuju v rh u n s k u s a m o s ta ln o s t fo rm e za ra z lik u od o n ih is to v re m e n o n a s ta lih u s to la r s k o j i k e ra m ič a rs k o j ra d io n ic i, tk a č n ic i i ra d io n ic i za s lik a n je na s ta k lu . P osle p rve lam pe ko ju je d iz a j n ira o K. J u c k e r (K. D ža ker) 1923., » s lič n ije d in o s a u ru s u — kom e n ta riš e M o h o ly -N a g y — nego fu n k c io n a ln o m p re dm e tu« (M o h o ly-N a gy, 1938), kroz n e k o lik o m e se ci izrada poka zuje iznena đ u ju ć e re z u lta te . Is ti o naj J a cke r zajed n o sa A . W a g e n fe ld o m (A . V a g e n fe ld , 1900— ) s tva ra je d n u od n a jje d n o s ta v n ijih t i p o lo g ija in d u s trijs k o g d izajna B auhausa: »stona lampa« sa abažuro m od o p a l-s ta k la (1923— 1924). K a sn ije će M . B ra nd t (1923— ) o d ig ra ti važnu ulog u u s tv a ra n ju d ru g ih tip o v a la m p i. U s tv a ri, od 1926. do 1933. g od in e B ra n d t je b io u sm e ren na p ro iz v o d n ju ra z n o v rs n ih m o d ela ko ji p o s ta ju a rh e tip o v i tako zva no g »Bauhaus s tila « : »lam pa n oćnog o rm a rić a Kam den« (1927) i »lam45
pa-kugla« (1926 i 1927— 1928). Na p la n u n a m e š ta ja , p rv i zn a ča ja n i o rig in a la n d o p rin o s B a u h au sa p re d s ta v lja s to lic a » W a ssily« od iz v ije n ih i n ik lo v a n ih č e lič n ih c e v i (19 25 ), k o ju je M . B re u e r ra d io p riv a tn o — t j. ne u ra d io n ic a m a B au hausa. P oče v od o vo g m o d e la p rim e ć u je se u B a u h a u su — i ne s a m o u B au h a u su — te ž n ja da se za s to lic u p ro n a la z e s ta ln o nova k o n s tru k tiv n a reše n ja lin e a rn o g tip a . U to m d u h u B re u e r d iz a jn ira d ru g e s to lic e od iz v ije n ih č e lič n ih š ip k i. M . S ta m (1899— ) i M ie s va n d e r Rohe ta k o đ e d o n o s e nova re š e n ja . V e ć in a o v ih m o d e la p ro iz v o d ić e se od 1927. u f ir m i T h o n e t. I to ne s lu č a jn o : iz m e đ u lin e a r n o s ti is k r iv lje n o g d rv e ta i lin e a r n o s ti iz v ije n ih c e v i veza je o č i g le d n a . U s tv a r i, p ita n je p o s re d n o g i n e p o s re d n o g u tic a ja n a m e š ta ja M ic h a e l T h o n e ta (M . Tone, 1796— 1871) i n je g o v o g s in a A ug u ste a na re š a v a n je m o d e la s to lic e d v a d e s e tih i t r id e s e tih g o d in a ve ć je t o lik o p u ta is tic a n o (v id . P o rto g h e s i, 1964; S a n to ro , 1966; M a n g, 1971; R u bino , 1973; M a s s o b rio i P o rto g h e s i, 1964). U fe b ru a ru 1928. G ro p iu s d a je o s ta v k u u B a u h au su. Sa n jim odla ze M o h o ly -N a g y , B a ye r i B re u e r. Na p re d lo g G ro p iu s a H. M e y e r k o ji je g o d in u dana ra n ije p o č e o da v o d i n ovu s e k c iju a r h ite k tu re b iva im e n o v a n za d ire k to ra . Tako se z a vrša va je d n a faza i z a p o č in je d ru g a . G ro p iu s je 1928. izu m e o p a ro lu » U m e tn o s t i te h n ik a , n o vo je d in s tv o « . B ila je to u s u š tin i nova v e rz ija B e h re n s o v ih te za s a d r žanih u te k s tu o ko m e je ve ć b ilo re č i, K u n s t u n d T e c h n ik iz 1910. g o d in e , uz je d a n d o d a ta k k o ji je n e d o s ta ja o kod B e h re n sa : p rih v a ta n je s a m o s ta ln e e s te tič n o s ti m a š in e . Z a š to se G ro p iu s , p o s le m n o go o k le v a n ja i o d b a c iv a n ja , o d lu č u je da p rih v a ti » m eha n ičku e s te tik u « van D o e sb u rg a ? la ko je b io s v e s ta n o p a s n o s ti ko ju je u o s ta lo m č e s to i is tic a o , G ro p iu s se p rila g o đ a v a fo r m a lizm u n e o p la s tic iz m a . Ili b o lje re č e n o , p rila g o đ a v a se fo rm a liz m u n e o p la s tic iz m a k o ji su ra z ra d ili k o n s tr u k tiv is ti. Tako n o vi k r it e r i ju m k o m p o n o va n ja fo rm e in s p iris a n e te h n ik o m p o č in je da zam en ju je onu p re th o d n u n a d a h n u tu z a n a ts tv o m . P onovo se ja v ila , u novo m ru h u, s ta ra a k a d e m ska id e ja k o m p o z ic ije . N a kon n je g o v o g k ra tk o tra jn o g p ris tu p a n ja » n o v e m b ris tim a « , G ro p iu s se v ra ća s v o jo j ra n ijo j k u ltu rn o j tr a d ic iji ko ja je u s u š tin i b ila » n e -p o litička«. To š to ga n o vi fo rm a liz a m , p ra vo re č e n o , n ije o d u š e v lja v a o , b arem d o p rin o s i k u ltu rn o m o p ra v d a n ju n je g o v o g n e a n g a žo va n ja : te h n ič k o -e s te ts k a k o m p o z ic ija n ič e iz s u ro g a ta n o vo g d ru š tv e n o g i p o litič k o g s a sta va s v e ta . » G ro p iu s o v te h n ic iz a m m ože čak da se tu m a č i kao » n e -p o litiča n « — p rim e ć u je A rg a n — u o n o m s m i s lu u ko m e ž e li da re š i — ili pak da izb e g n e — kro z ja s n u d ru štve n u fu n k c io n a ln o s t sva ku id e o lo š k u s u p ro tn o s t: d ru g i m o tiv o d n o si se na s ta v M a n na i o n ih n e m a č k ih in te le k tu a la c a k o ji p re dla žu o d v a ja n je od p o litič k e n a d le ž n o s ti kao u s lo v a n jih o v e ’a ng ažo V an o sti’ na k u ltu rn o m planu« (A rg a n , 1951, s tr. 19). M e y e r u n o si u B auhaus d uh š v a jc a rs k o g č a s o p is a »ABC — B e itra g e zum B auten» (A B C — P rilo z i za iz g ra d n ju , 1924— 1928) k o ji u re đ u je H. S c h m id t (1893— 1972). R. R oth (1893— ) i M. S tam k o ji je b io č la n re d a k c ije od 1925. g o d in e . A B C p re d s ta v lja
te h n ič k o - p r o d u k tiv is tič k i fu n k c io n a liz a m , s u p ro tn o s t te h n ič k o -fo rm a lis tič k o m fu n k c io n a liz m u k o ji v la d a u B auhausu p o sle 1923. g o d in e . O M e y e ro v o j k o n c e p c iji p re n je g o vo g d o la ska u V a jm a r s v e d o če dva d o k u m e n ta : m o n o g ra fs k i b ro j A B C (1926, 2) ko ji je p o sve će n a p s tra k tn o j u m e tn o s ti i č la n a k D ie n eu e W e lt (N ovi s v e t), o b ja v lje n u ča s o p is u Das W e rk (D e lo , 1926). Posebno se u o vo m p o s le d n je m p rim e ć u je u tic a j id e ja k o je su tih g od in a po d rž a v a li S c h m id t i S ta m : fu n k c io n a liz a m k o ji se za sniva o u su š tin i na v e lič a n ju p ro d u k tiv n o s ti, a n tie s te tic iz m a , re a lizm a , ko le k tiv iz m a i m a te rija liz m a « . H is te rič n o ko le b a n je p rim e n je n e u m e tn o s ti — tv rd i M e y e r — p o s lo v ič n o je . N ije se p o la z ilo od k la s ič n ih p re tp o s ta v k i ni od zb rke u m e tn ič k ih p o jm o va , ni od u k lju č iv a n ja p rim e n je n e u m e tn o s ti; u m e s to tog a p o s to je svedoč a n stva o n o vo j e p o s i: s a jm o v i u zoraka, sta n d a rd n a roba. Sve ove s tv a ri p ro iz v o d su fo rm u le : fu n k c ija e k o n o m ija . To n isu u m etn ička d e la . U m e tn o s t je k o m p o z ic ija , c ilj je fu n k c ija . Ide ja kom p o z ic ije lu č k o g p r is ta n iš ta izg le d a nam a psu rd na , a šta te k re ći o k o m p o z ic iji u rb a n is tič k o g plan a , ili je d n o g stana? Izgrad n ja je te h n ič k i a ne e s te tič k i p ro c e s , pa id e ja o fu n k c io n a ln o s ti neke ku će je s te u s u p ro tn o s ti sa u m e tn ič k im ko m p on ova n jem « (M e y e r, 1926, s tr. 92). O vo je a n ti-u m e tn ič k a p o z ic ija ko ja s ig u rn o n osi p e ča t ru sko g k o n s tru k tiv iz m a a ne dad aizm a . Bez s u m n je , M e y e r u o vom e sle d i p rim e r S tam a k o ji je po s v o jim k o n ta k tim a sa El L is ic k im (1890— 1941) p rih v a tio p o z ic iju ve o m a s lič n u o n o j ko ju su Rusi p održa v a li, o » sm rti u m e tn o s ti« (v id i G ray, 1962; K ra is k i, 1968; Q u ilic i, 1969; Dal Co, 1969). Za M e y e ra kao i za S tam a, u o p šte n o g o vo re ć i, u m e tn o s t — u k lju č u ju ć i u m e tn o s t ko ja p re tp o s ta v lja m ašinsku e s te tik u — p od ra zum eva dola za k d ru š tv e n e k u ltu re o s lo b o đene b u rž o a s k ih n a vika p ro š lo s ti. »Svaka u m e tn o s t — p iše M e y e r u ča s o p is u B auhaus, p re u z im a ju ć i a rg u m e n ti D ie neue W e lta — je s te k o m p o z ic ija i zbog tog a je n e a de kva tn a . S vaki ži v o t je fu n k c ija i zbog to g a n ije u m e tn o s t(. . . G ra dn ja n ije um etn ič k i p roces« (M e y e r, 1928, s tr. 94). Č im je im en ova n za d ire k to ra, M e y ro v s ta v p o s ta je o tv o re n o su p ro ta n p o sta vkam a do ko jih je d ržao n je g o v p re th o d n ih i to u g la vn o m oko onoga š to se od n o s ilo na je d in s tv o u m e tn o s ti i te h n ik e . Isto ta ko , o č ig le d n o je i n je g o vo g a đ e n je p re m a s tilu B auhaus. Za M e ye ra s til Bauhaus, č ije je p o s to ja n je , p ra vo re če n o , G ro p iu s o d u vek n e g ira o (vid. G ro p iu s , 1955), n ije n iš ta d ru g o do fo rm a liz a m . U g o rk o m i z a je d ljiv o m p is m u g ra d o n a č e ln ik u Desaua H esseu, p o vo do m n je g o v o g is k lju č iv a n ja sa p o lo ža ja d ire k to ra , M e ye r o p is u je s le d e ć im re č im a duh k o ji je tada vla da o u B auhausu: »R od o skrvn e te o rije sp re č a v a le su s va ki p ris tu p fig u r a c iji koja je b ila o k re n u ta ž iv o tn im p o tre b a m a ; kocka je b ila kec u ig ri na ka r tam a, a n je n e s tra n e b ile su žute , crve n e , plave , b ele , siv e i crn e . Ova B auhaus kocka d eci je davana kao ig ra čka , a sn ob ovim a B auhausa da bi se z a b a v lja li u s v o jim e k s p e rim e n tim a . K vad ra t je b io c rv e n . K rug p lav. T rougao žut. S ed e lo se i sp ava lo na o bo je n o j g e o m e triji n a m e šta ja (. . .). Tako sam se našao u tra g ik o 47
m ič n o j s itu a c iji: u s v o js tv u d ire k to ra B au h au sa b o rio sa m se p ro t iv s tila B a u h a u sa « (M e y e r, 1930, s tr. 102). N em a s u m n je da je M e y e ro v o u d a lja v a n je od B a u h au sa b ilo re z u lta t z a m rš e n e in trig e d e s n ič a ra k o ji su n a s to ja li da n e u tra liš u m o g u ću p o litiz a c iju B au h au sa u le v o kro z d e lo n je g o v o g d i re k to ra . A li, » p o litič k o « o b ja š n je n je n ije d o v o ljn o . Da b is m o d o š li do p o tp u n ije g ra z ja š n je n ja p o tre b n o je v r a t it i se na m a n je s p o re d n e m o tiv a c ije , a li za to ne i m a n je o d lu č u ju ć e . A lu d ira m o na c ik -c a k p u ta n ju k a p ita liz m a , p re sve g a e v ro p s k o g , n a sp ra m za h te va za ra c io n a liz a c ijo m i tip iz a c ijo m F o rd o vo g p ro iz v o d n o g p ro g ra m a . Ja sno je da je s t il B au h au s b io je d a n od n a jo z b iljn ijih po ku ša ja p ru ža n ja p la n s k o g o d g o v o ra na o v a k v e z a h te v e . N e sre ća je š to je o va j o d g o v o r d o ša o sa z a k a š n je n je m . N a ra vn o , G ro p iu s je im ao p ra vo kada je 1923. g o d in e z a m iš lja o n o vi p ro d u k tiv is tič k i p ro g ra m u N e m a č k o j, m ada n ije m o g a o da p re d v id i da će n o v za m ah b iti ta k o k ra tk o g v e ka . Kada s t il B au h au s d o b ija s v o je ko n ačno o b e le ž je , o ko 1927. g o d in e , p r o d u k tiv is tič k i p ro g ra m v e ć p o č in je da p o ka zu je s v o ju s la b o s t a n e m a č k i k a p ita liz a m p re u z i m a je d n u novu s tra te g iju . P red o v o m z a b rin ja v a ju ć o m b u d n o šću p re d s ta v n ic i ra c io n a liz m a re a g u ju na d va n a č in a : ili n a s ta v lja ju da u p o rn o b ra n e fo rm a ln e s tilo v e k o je je G ro p iu s ra z ra d io u Bjauhausu, ili ih u c e lin i o d b a c u ju u k o r is t d ru g e a lte r n a tiv e , k ra jn je g p ro d u k tiv iz m a . Takva je M e y e ro v a p o z ic ija : ’b eža nje n a p re d ’. P ro d u k tiv iz a m k o ji je do o vo g m o m e n ta b io sa m o s tra te g ija » kul tu rn e re v o lu c ije « M e y e r p o n o v o p re d la ž e kao s tra te g iju ra d ik a ln e p ro m e n e s v a k o d n e v n o g ž iv o ta . A li i M e y e r o vo s m iš lja sa zaka š n je n je m : p o k u š a j je b io v e ć n a p ra v lje n u S o v je ts k o m S avezu o dm ah p o s le re v o lu c ije , t j. u m n o g o p o v o ljn ijim u s lo v im a nego š to su b ili u N e m a č k o j 1928.,— i p ro p a o je . M e y e r je , kao i ru s k i k o n s tr u k tiv is ti, b io ž rtv a » sta ro g sna e v ro p s k o g in te le k tu a lc a : vid e ti se be kao ’m o ra ln o g ' v o d ič a k la s n e o rg a n iz a c ije « (T a fu ri, 1971, s tr. 72). Od 1930. do 1933. M ie s van d e r R ohe b ić e d ir e k to r B auhausa u m e s to M e y e ra : sa s ta n o v iš ta in d u s trijs k o g d iz a jn a re č je o p e rio d u iz u ze tn o o sk u d n o m u t e o r ijs k im i p ra k tič n im d o p rin o s im a . P olazeći od 1933. — g o d in e d e fin itiv n o g za tv a ra n ja in s titu ta i d o laska n acizm a — g la v n e lič n o s ti B au h au sa n a p u š ta ju N e m a čku : A lb e rs (S A D , 1933), K a n d in s k y (F ra n c u s k a , 1933), K le e (š v a jc a rska, 1933), G ro p iu s (E n g le sk a , 1934 i S A D , 1938), M o h o ly -N a g y (E n gle ska , 1934 i S A D , 1937), B re u e r (E n g le ska , 1935 i S A D . 1937), F e in in g e r (S A D , 1936), B aye r (S A D , 1938), H ilb e rs h e im e r (S A D , 1938), M ie s Van d e r R ohe (S A D , 1938), P e te rh a n s (S A D . 1939). U p o re d o sa ra s e lja v a n je m z a p o č in je i p ro c e s s tv a ra n ja m i ta o B auhausu. S tva ra se le g e n d a o B au h au su ko ja se p o is to v e ć u je is k lju č iv o sa p e rio d o m 1923— 1928, G ro p iu s o v o m e ro m : Bauhaus_ s tila B auhaus. O s ta lo ne p o s to ji, ili s k o ro ne p o s to ji. V ita lis tič k o -e k s p re s io n is tič k i p e rio d Jo ha ne sa Itte n a 'p re k riv e n je g u s tim o b la c im a '; M e y e ro v p e rio d p ro d u k tiv is tič k o g v ita liz m a sa s v im je izb risa n . Tako trid e s e tih g o d in a p o č in je da se o c rta v a p a n oram a in d u s trijs k o g d iza jn a p re m a dva s u p ro tn a p o la : sa je d n e s tra n e s ty lin g
(s tilizac ija ) koji podržava kapitalizam am eričkih monopola, i s druge, legendarni B au h au s stil koji su negovali protagonisti što su em ig rira li u S jedinjen e Države kao i grupa am eričkih kritičara i istoričara. V re m e n o m će se ova s u p ro tn o s t z a o š triti; p ose bn o p o sle iz lo žbe B auhausa, 1938. u M u z e ju m o d e rn e u m e tn o s ti u N ju jo rk u . B auhaus, za koga su m n o g i v e ro v a li da je o kon čan , pa ča k i p ro m a še n p o k u š a j, p o n o vo p o s ta je a k tu e la n . A . H. B arr (1938) u u vodu k n jig e ka ta lo g a p o vo d o m to g a p iš e : »Bauhaus n ije m tra v, ž iv i i ra z v ija se p re k o lju d i k o ji su ga s t v o r ili, d o ce n a ta i s tu d e nata, p re k o n jih o v ih o s tv a re n ja , čla na ka , n ače la , n jih o v e filo z o f ije u m e tn o s ti i obrazo van ja « (B a rr, 1938). T reba ip a k da kažem o da je izlo žb a u N ju jo rk u , s o b ziro m da je b ila is k lju č iv o p o sve će n a ilu s tro v a n ju G ro p iu so vo g doba (1919— 1928), te k d e lim ič n o p re d s ta v ila B auhaus. D ru g im re čim a , n ije se p rizn a va o » celo ku pa n živo t« Bauhausa i n je g o v razvo j, kao š to kaže B arr, nego sa m o je d a n n je g o v deo. Iz ovakvo g d e lim ič n o g p re d s ta v lja n ja p ro iz iš la je id e a lizo va n a s lik a B auhausa: u d ru že n je u m e tn ik a -p re d a v a č a k o ji u a p s o lu tn o j slo z i i u skla du sa n o vo m d id a k tik o m i n o v im , je d in im p ra v im n a čin o m , p ro je ktu ju p re d m e t za u p o tre b u . O vakva v e rz ija B auhausa iz v rš ila je snažan u tica'j na s tru ju a m e rič k e k u ltu re š to je tr id e s e tih gddina tra g a la za s ty lin g o m k o ji bi b io t r a jn iji od tada ve om a ra š ire n e a rt d e co (d e k o ra tiv n e u m e tn o s ti) fra n c u s k o g p o re kla . U o va kvim o k o ln o s tim a p o č in je u S je d in je n im D ržavam a da se š ir i id e ja da n e ki p re d m e ti in d u s trijs k i p ro iz v e d e n i m ogu b iti sh va će n i kao g o o d d e s ig n (d o b a r-u sp e o d iz a jn ), t j. p re d m e ti k o ji zbog svog izu ze tn o g k v a lite ta za slu žu ju da se s m a tra ju p rim e rc im a . N a ra vno , id e ja se ne š ir i je d in o p re ko izlo žb e B auhausa. U S je d in je n im D ržavam a o držana je jo š je dn a m a n ife s ta c ija koja je n e k o lik o g o d in a ra n ije ve o m a d o p rin e la ra zvo ju id e je o goo d des ig n u : izlo žb a M a c h in e a rt (U m e tn o s t m a šin e , 1934), ko ju je org a n izo vao Ph. Jo hn son (F. D žo nso n ) u o nom is to m M u ze ju m o d e rn e u m e tn o s ti u N ju jo rk u . U k n jiz i-k a ta lo g u , a lu d ira ju ć i na iz lo žene p re d m e te , Jo h n so n g o v o ri o » k o ris n im p r e d m e tim a (.. .) oda b ra n im zbog n jih o v o g e s te ts k o g k v a lite ta « . Takođe i zbog toga š to je re č o c o n s c io u s d e s ig n u (sve sn o m d iza jn u ) u s u p ro tn o s ti sa s ty lin g o m (kao i sa s tre a m lin in g -a e ro d in a m ič n o m lin ijo m ). Na izlo žb i je p rika za n m a š in s k i a la t. sa sta vn i d e lo v i m a šin a, naučni in s tru m e n ti, p re d m e ti za d om aću u p o tre b u , n a m e šta j (m eđ u n ji ma B re u e ro va s to lic a i klu p a ). B arr u p re d g o vo ru o vom is to m kata lo g u -k n jiz i o p is u je ono š to je , po n je m u , »lepota u m e tn o s ti m a šin e« . Reč je o te k s tu u kom e p re o v la đ u ju c ita ti P latona i Tom e A k v in s k o g , a li k o ji ve om a d o b ro izražava u k o jim o k o ln o s tim a je b ila p rih va će n a a lte rn a tiv a s ty lin g a . »Lepota u m e tn o s ti m a šin e — kaže B arr — d e lim ič n o je a p s tra k tn a le p o ta p ra vih lin ija i kru gova p re o b ra žen a u p o v rš in e i te la o p ip ljiv a uz pom oć p rib o ra kao š to su s tru g o v i, le n jiri, u g lo m e ri(. . .). M a šin e , sa v izu e ln o g s ta n o v iš ta , p re d s ta v lja ju p ra k tič n u p rim e n u g e o m e trije « . O č ig le dno, ova e s te tik a m a šin e im a m n o go z a je d n ičko g sa » m ehanič
kom e s te tik o m « k o ju je 1921. p re d lo ž io va n D o e s b u rg I k o ja je , š to sm o v e ć v id e li, im a la o d lu č u ju ć i u tic a j na n a s ta v a k ta k o z v a nog B au h au s s tila . U s tv a r i: g o o d d e s ig n i s t il B au h au s im a ju is tu o sn o vu . Č e trd e s e tih g o d in a ra z v ija se k o n c e p c ija g u te F o rm (v id . B ili, 1949), ko ja je e v ro p s k i e k v iv a le n t — a d e lim ič n o i š v a jc a rs k i, ia ko u s k a n d in a v s k im z e m lja m a p o s to je s lič n e v a rija n te — a m e rič k o m g o o d d e s ig n u . G la v n i p re d s ta v n ik je M . B ill (M a k s B il, 1908— ). la ko je b io u č e n ik B a u h au sa od 1927. d o 1929., t j. u p re la z n o m p e rio d u iz m e đ u G ro p iu s o v e i M e y e ro v e u p ra v e . B ili pada pod sve s n a ž n iji u tic a j e s te ts k o -fo rm a ln e . a ne p ro d u k tiv is tič k o -fo r m a lis tič k e s tru je . M e đ u s v im u č e n ic im a B auhausa u s tv a ri je B ili b io lič n o s t k o ja je u m e la da sa te o rijs k o g i sa p ra k tič n o g s ta n o v iš ta d o v e d e o vu o r ije n ta c iju d o k r a jn jih ko n s e k v e n c i. »Form a — p iš e B ili — je s te o n o š to s u s re ć e m o u p ro s to ru . A li kada č u je m o re č fo rm a ili ra z m iš lja m o o p o jm u fo rm a , ona za nas zn ači v iš e od o no ga š to p o s to ji s lu č a jn o . U p o la žu , m i p o jm u fo rm a p rip is u je m o o d re đ e n i k v a lit e t ( . . . ) . K ada g o v o rim o o f o r m am a u p riro d i, m is lim o na o n e iz u z e tn o vre d n e « (B ili, 1952, s tr. 7). B illo v a p o z ic ija o s ty lin g u je ja s n a : » N a s u p ro t p ro iz v o d n im d o b rim a , d anas su p o tro š a č k a d o b ra v iš e pod u tic a je m m o d e. O pseg s ty lin g a se š ir io d o k u n je g a n is u u k lju č e n i i n a m e š ta j i a u to m o b ili. P o tro š n ja je brža. Tako se a u to m a ts k i z lo u p o tre b lja v a fo rm a i p o s ta je fa k to r p o ra s ta p ro d a je . O va j o p a s n i ra z v o j o č i g led a n je u s tilu s tre a m lin in g a k o ji d an as za uzim a m e s to k o je je nekada p rip a d a lo o rn a m e n tu . A k o se d an as iz e s te ts k ih ra zlo g a p o n ovo z a h te v a ju le p e fo rm e (n e ž e lim o da b u d e m o p o g re š n o sh v a ć e n i), u ve k je re č o fo rm a m a v e z a n im za k v a lite t i za fu n k c iju p re d m e ta . Reč je o ’p ra v im ’ fo rm a m a , a ne o fo rm a m a iz m i š lje n im ra d i p o ve ć a n ja p ro d a je p ro iz v o d a u s le d p ro m e n ljiv o g na čin a o d e va n ja k o ji s u g e rira m oda« (is to , s tr. 46). Č e s to se is tic a o im p lic itn i fo rm a liz a m B illo v e g u te F o rm — i k r itik a je , po m n o g o če m u , b ila na s vo m m e s tu . Ipak tre b a p riz n a ti da p ita n je fo r m a lizm a danas ne m ože b iti p o s ta v lje n o na is t i n a č in kao š to je M e y e r to ra d io od 1928. do 1929. g o d in e . D o la za k s ty lin g a za p ra vo ra d ik a ln o m e n ja p ro b le m a tik u in d u s trijs k o g d iz a jn a i ča k, k o n s e k v e n tn o to m e , m e n ja i v re d n o v a n je fo rm a liz m a . N em a s u m n je , g u te F o rm se p o s le d ru g o g s v e ts k o g ra ta ja v lja kao je d in i s ta v ko ji se s u p ro ts ta v lja g o to v o a p s o lu tn o j p re v la s ti s ty lin g a . O vu za slu g u tre b a p rip is a ti B illu . Pa ip ak, B illo v a k o n c e p c ija tre b a da se is p ita i u o d n o su na ra zvo j e v ro p s k o g in d u s trijs k o g d iza jn a p e d e s e tih i š e z d e s e tih g o dina , pre sve ga u o d n osu na H o c h s c h u le iu r G e s te ltu n g (V is o k a ško la za o b lik o v a n je ) u U lm u (S avezna R e p u b lika N e m a čka ), č iji je su -o sniva č b io B ili za jed n o sa I. S c h o llo m (I. S ol, 1920— ) i O. A ic h e ro m (O . A jh e r, 1922— ), n je n im p rv im re k to ro m . O vaj in s titu t, k o ji je G ro p iu s z v a n ičn o o tv o rio 1955. g o d in e , n a s to ja o je da pon ovo u s p o s ta v i tra d ic iju B au h au sa p re k in u tu n a cizm o m 1933. »Škola — tv rd io je B ili — je s te n a sta va k B auhausa (V a jm a r-D e-
sa u -B e rlin ). N o vi zadaci p rid o la z e : o ni p re d va d e s e t i trid e s e t g o d in a n is u s m a tra n i to lik o v a žn im kao danas« (is to , s tr. 166). A li, šta je s tv a rn o za B illa zn a čila H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g ko ja je z a m iš lje n a kao n a sta va k B auhausa? I jo š . k o ji su to b ili »novi zadaci« k o ji je tre b a lo , da ta k o kažem , is to r ijs k i da o p ra v daju n a sta va k B au h au sa? M ada B ili n ije b io ta k o e k s p lic ita n u s v o jim s p is im a p o vo d o m ovog a, p o zn ato je da je že leo je dn u H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g ko ja bi b ila u s ta n ju da ra z v ija i neg uje , sa s v im n o vin a m a , e s te tič k o -fo rm a ln u o r ije n ta c iju Bauhausa. V eć sm o v id e li da je ova o rije n ta c ija p o ka ziva la v e lik e s la b o s ti da bi sa m a po s e b i č in ila v o d e ću snagu n ovog in s titu ta . Isto to se m ože re ć i i za d id a k tik u B au h au sa kao i za o rg a n iza cio n u s tru k tu ru ko ja iz n je p ro iz la z i. U H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g tih g od in a se p o s ta v lja kao p rin c ip teza o n a s ta v lja n ju , ali o d b ija se da se to s h v a ti kao puka re s ta u ra c ija . O vaj za hte v ipak o tk riv a je d n u d o s ta n e o b ič n u i p a ra d o k s a ln u s itu a c iju : ve ć fu n k c io n iš e izu zetn a g ra đ e v in a sa a ula m a , la b o ra to rija m a i sa vrše n o o p re m lje n im ra d io n ic a m a , ve ć p o s to ji p rva g ru p a d o ce n a ta i stu d e n a ta i tada se u viđ a da v re d n o s t iza bran o g m o d e la — B auhaus — jo š uvek n ije p o tv rđ e n a . D v o s m is le n o s t ta k v e s itu a c ije d ovo di do uzaja m n e n e trp e ljiv o s ti izm eđ u n je n ih p rip a d n ik a . Tako se rađaju p rve s u p ro tn o s ti izm eđ u B illa i m la đ ih ko leg a : O. A ic h e ra i H. G u g e lo ta (H. G ig e lo , 1920— 1965), T. M a ld o n a d a (1922— ) i W. Z e isch e g g a (V. C a jše g , 1917— ). Iz m n o g ih razloga, a m eđu n jim a n isu nevažne ni k a ra k te ro lo š k e ra z lik e , oye s u p ro tn o s ti u b r zo p o s ta ju n e o tk lo n jiv e , sve d ok 1956. g o d in e B ili ne bude p ri m o ra n da n a p u s ti d u ž n o s t re k to ra . K oje su p o s le d ic e B illo v o g o d la ska na razvoj H o ch sch u le fu r G e s ta ltu n g n a re d n ih d e s e t g od in a? Jedna č in je n ic a je barem ja sna: B illo v o dla za k n ije d o ve o do p ro m e n e »u bloku« p o sta vki ko je je on zapo čeo u H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g . P rom ene se do g o d ila , i to zn ača jn a, a li na s p e c ifič n o m planu — onom k o ji p ri pada v a s p itn o j d o k trin i i n je n o m o d g o va ra ju će m d id a k tič k o m i o r g an iza cio n o m re ša va n ju . S u š tin s k i se m e n ja p lan s tu d ija ko ji ima odraza u novo m k o n c e p tu n au čnih i te h n ič k ih d is c ip lin a . M enja se d id a k tič k a p o sta vka -» o snovnog kursa« — n a s to ji se da se sve de na m in im u m p ris u s tv o e le m e n a ta a k tiv iz m a , in tu ic io n iz m a i fo rm a liz m a , n a s le đ e n ih od p ro p e d e u tič k e d id a k tik e Bauhausa. Na k ra ju , m e n ja se p ro g ra m s e k c ije za in d u s trijs k o o b lik o v a n je ko ji se ko na čno u sm e ra va na p ro u ča va n je i p ro d u b ljiv a n je m e to d o lo g ije p ro je k to v a n ja . O no š to će ka s n ije b iti nazvano »Ulm-konccp to m « i Što će im a ti snažan u tic a j na sve š ko le in d u s trijs k o g d izajna u s v e tu , p ro iz la z i u pra vo iz ove p ro m en e . A li, ako na p e d a g o ško m p lanu o č ig le d n o p o s to ji vre m e »pre« i »posie« B illa , ne m ože se is to re ći i za p ro izvo d e ko je će d o ce n ti H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g , ponekad u s a ra d n ji sa stu d e n tim a i a s is te n tim a , p ro je k to v a ti za in d u s triju . P otre b no je p riz n a ti da o vi p ro iz v o d i u g la vn o m sa s v im o dg o va ra ju k o n c e p c iji fo rm e p ro izvo d a č ije m je o d re đ e n ju d o p rin e o B ili sa s v o jim sp is im a i s v o jim d e lo m i č iji k o re n i, kao što sm o već is ta k li, tre b a da se 51
tra ž e u e s te tič k o -fo r m a ln o j o r ije n ta c iji B au h au sa. P e d e s e tih g o d in a d o c e n ti H o c h s c h u le f u r G e s ta ltu n g G u g e lo t i A ic h e r d a ju o d lu č u ju ć i d o p rin o s u p o s ta v lja n ju lin ije p ro iz v o d a f ir m e B ra un u F ra n k fu rtu . Iz to g a će se ra z v iti ta k o z v a n i » s til B ra un «, p o ja v a od v e lik o g zn ača ja za našu te m u . D o k je » s til O liv e tti« s ta ln o tra ž io je d in s tv o u ra z n o lik o s ti, » s til Braun« je p rim e r tra g a n ja za je d in s tv o m u je d in s tv u . Po n a še m m iš lje n ju , ne p o s to ji s lič a n p rim e r u c e lo k u p n o j s a v re m e n o j in d u s t r iji. A li u p ra v o zb og to g a » s til Braun« s a č in ja v a č u d e s n i p rim e ra k k o n c e p c ije g u te F o rm , kao a l te r n a tiv e s ty lin g u . Po B illu , o č ig le d n o je da g u te F o rm , kao č in ra z m im o ila ž e n ja sa in d u s trijo m , p o s ta je č in u s a g la š a v a n ja sa n jo m , p re tv a ra ju ć i se u » s til B ra un «. N e m a č k i n e o k a p ita liz a m iz v rš io je u o vo m s lu č a ju v e o m a d o m iš lja tu o p e ra c iju : p rih v a tio je g u te Fo rm . B ilo bi p re te ra n o , pa ča k i n e p ra v e d n o , t v r d it i da je » s til B raun«, k o ji se iz z lo u p o tre b e n a ziva o i » U lm -s tilo m « , n e š to s lič n o s ty lin g u n e m a čko g n e o k a p ita liz m a . A li je d n a s tv a r je s i g urna : on p o ka zu je s tv a rn e g ra n ic e ra z m im o ila ž e n ja sa g u te Form . Tomđs M ald o n ad o , D iseg n o in d u s tria le : un rie s a m e D efin izio n e S to ria B ib lio g ra fia, F e ltrin e li Econom ica, M ila n o , 1976, s tr. 51— 80. p revela: M ile n a M a rja n o v ić
Bibliografija:
A d ler, B., D as W e im a re r Bauhaus, D a rm s ta d t 1963. A rgan, G. G., W a lte r G ro p iu s e la Bauhaus, T orino 1951. Baljeu, J„ Theo van D o esbu rg , London 1974. Banham , R„ Theory and D es ig n in th e F irs t M a c h in e A g e, London 1960. B arr, A . H „ B auhaus 1919— 1928, p red g o v or za ka talog-izložbu, N e w Y o rk 1938. B enevolo, L., S to ria d e ll' a rc h ite ttu ra m oderna, Bari 1966. Bill, M „ D ie g u te form , ka talog-izložba švajcarsko g W erk bu n d a , ZGrlch 1949. Bill, M „ -F orm und K unst«, u Form , Basel 1952, 6— 11. Borsi, F., K oening, G. K., A rc h ite ttu ra d e ll' es p res sio nism o , G en ova 1967. B renner, H., D ie K u n stp olitik des N atio n also zia lis m u s, H am burg 1963.
Brown, Th. M „ The W o rk o f G. R le tv e ld A rc h ite c t, C am b ridg e, M as s. 1958. C o llo tti, E„ »II Bauhaus n ell' es p erlen za politlc o-s oc ia le d ella Repubblica dl W e im a r-, u C o n tro sp azio , 1970, II: 4 / 5 , s tr. 8— 15. C u rje l, H „ Uvod u: H . van de V e ld e , Z um n eu en Stil, M u nch en 1955. Dal Co, F., -H a n n e s M e y e r e la 'v en erab lle scuola di D e s s a u '-, u H. M e y e r, A rc h ite ttu ra o R ivoluzlone, Padova 1969, 18— 56. D ele vo y , R. L„ H e n ry van d e V e ld e zum 100 G eb urstag , S tu ttg a rt 1963. D o esbu rg , T. van, G ru n d b e rg riffe d e r n eu e n g e s ta lten d e n 1925.
Kunst,
M unchen
D oesburg, T„ van , D ata en fe ite n (b e tre ffe n d e d e in vlo ed son tw ikkelln g van -D e S t ijl- in 't b u iten la n d ) d ie voorzich sp re ke n , u: »D e S tijl*, 1927, Jub ile u m n u m er, s tr. 53— 71. Fagiolo, M „ »La c a tte d ra le di c ris ta llo . L 'a rch itettu ra d e ll' esp ressio nlsm o e la trad iz io n e es o te ric a « , u: II re v iv a l (p rired io G . C . A rg an ), M ila n o 1974, 225— 288. F einin ger, L., »L e tte rs to Julia F e in in g e r- (19 22 ), u: Lyonel F ein ln g e r (p rired io J. L. N e s s ), N e w Y o rk 1974, s tr. 67— 240. F orbat, F„ »U lt nog n e it g e p u b lic ee rd e m e m o ires «, u: 1883— 1931, A m s te rd a m 1968, s tr. 45.
Theo van D oesburg
F ranciscono, M ., W a lte r G ro p iu s and th e C re a tio n o f th e Bauhaus in W elm e r: th e Id e a ls and A rtis tic T h eo rie s o f its Founding Y ears, London 1971. G ra e ff, W ., »Das Bauhaus: d ie S tilg ru p p e und d e r K on stru ktivisten -K on g ress von 1922, katalo g izlo žb e B auhaus: Id ee-F ro m -Z w e ck -Z e lt, F ran k fu rt 1964, s tr. 59— 61. G ray, C ., The G re a t E x p erlm en t-R u ssian A rt, 1863— 1922, London 1962. G ropius. W ., - D ie En tw icklun g m o d ern e r In d u strieb au kun st«, u: D ie K unst In In d u s trie und H a n d e l — Jahrbuch d es D e u tsc h en W erkbu n d es. Jena 1913, s tr. 17— 22. G ropius, W „ - D e r S tilb ild e n d e W e rt In d u s trie lle r B auform en«, u: Jahrbuch des D eu tsc h en W erk bu n d e s, Jena, 1914, s tr. 29— 32. G ropius, W „ -B a u g e is t o d er K ra m e rtu m -, u D ie S ch u hw elt, 19 19 /3 7, str. 819— 821; 39. str. 894— 895. G ropius, W ., G ru n d sa tze d e r B auhausproduktlon, M u nch en
1925.
G ropius, W ., D ie n eu e A rc h ite k tu r und das B auhaus (1935), 1965.
M ain z— Berlin
G ropius, W ., Scope o f Total A rc h ite c tu re , N e w Y o rk 1955. G ro te, L„ »W a lte r G ropius und das Bauhaus«, katalog Izložbe 50 Jahre Bau haus, S tu ttg a rt 1968. H o ffm a nn , H „ »Das H lsto rls ch e Bauhaus«, u: B aukunst und W erk fo rm , 1953, 1 0 /1 1 , str. 564— 570. H u te r, K.-H., D as Bauhaus in W eim a r, Berlin 1976. K oenig, G. K., »L’e re d itš d ell' es p re s s io n ls m o -, u: A rc h ite ttu ra d e ll' espressionism o (p rire d ili F. Borsl i G. K. K o en ig ), Genova 1967, str. 179 240. K raiski, G., Le p o etlc h e ru sse d el N o vecento , Bari 1968. Lang, D „ D as Bauhaus 1919— 1933 — Id e e und W irkllch k eit, Berlin 1965.
53
Leering. J.. T lieo van D o esbu rg , 1883— 1931, A m s te rd a m veau«, 1920, I, (re p rin t, N e w Y o rk 1969).
1969. »L'Esprit nou
Lindhal, G „ -V o n d er Z u ku n fts k a th e d ra le bis zu r W o h n m a ch in e . D eu tsc h e A rc h ite k tu r und A rc h ite k tu rd e b a tte nach dem e rs te n W e ltk rig e « , u: Id e a and Form. 1959, I. str. 226— 282. M ald o n ad o , T.. »1st das Bauhaus aktue ll? « , u: U lm , 1963, 8 / 9 , s tr. 5— 13. M ald o n ad o , T., »S tellu n g snah m en zu '1st das Bauhaus ak tu e ll? '« , u U lm , 1964, 1 0 /1 1 , str. 62— 73. M an g , K„ D ie verb o rg en e V e rn u n ft, ka talog-lzložba, M u n h e n 1971. M as so b rio . G., Po rto g h esi, P.. La se g g io la d i Vien n a. Torino
1975.
M e y e r, H .f »D ie neue W e lt (19 26 )« , u: S. S c h ain d t, H a n n es M e y e r, Teu fen , 1965, str. 91— 94. M e y e r, H., Bauen, (1928), isto , str. 94— 97. M ille r-L a n e, B., A rc h ite c tu re and Po litics in G erm an y, 1918— 1945, N e w York 1968. M o holy-N agy, L., »From W in e Jugs to Lighting F ix tu re s« , u: Bauhaus 1919— 1928, N e w York 1938, str. 134— 136. N eum ann, E., Uvod u: B auhaus and B auhaus P eo p le, N e w Y o rk 1970. Pazitnov, L.. D as sch o p fe ris ch e Erbe d es B auhauses, 1919— 1933, B erlin 1963 Pehnt, W ., D ie A rc h ite k tu r des Exp ression ism u s, S tu ttg a rt 1973. Portoghesi, P., »Thonet e la p roduzione in s e rle « , u La b o tte e ii violino, 1964, I: 1, s tr. 42— 45. O u ilici, V., L 'a rch itettu ra d e l c o s tru ttivism o , Bari 1969. Rohl, K. P., »Der Beginn und d ie E n tw icklung des S til's D e S tijl. 1927, Ju b ileu m n u m er, str. 103.
1921 u W e im a r« , u
R otzler, W ., Ober Johannes Itte n , Zu rich 1972. Rubino. L., Ouando le se d ie avevano le gam be, V e ro n a 1973. Sabais, H., W ., »D er G e is t in d er W e im a re r R epublik«, katalog izložbe 50 Jahre Bauhaus, S tu ttg a rt 1968, str. 24— 25. Santoro, G „ II caso Thonet, Roma 1966. S cheidig, W „ Bauhaus W eim a r, 1966.
1919— 1924 —
W e rk s ta tta rb e ite n
M u nch en
S c h lem m er, O., B rie fe und Tegebiicher, M u nc h en 1958. Schnaidt, C „ H an n es M e y e r, T eufen 1965. S c h rey er, L., Erinnerungen an S tu rm und Bauhaus, M u nc h en 1956. T afuri, M ., »II so cialism o re alizzato e la crisl d e lle avanguardie« u- Socialfsmo, c itta arch itettu ra, URSS 1917— 1937, Roma 1971, str. 43— 87. W ln g ler, H. M ., D as Bauhaus, Koln 1962. Zev i, B., Poetica d e ll' a rc h ite ttu ra n eo p lastica, M ila n o 1953. Zevi, B., S to ria d e ll' a rc h ite ttu ra m o d em a, Torino 1955.
Marc Le Bot
Umetnost dizajn
»položaj u m etn ik a n aspram tih p red m e ta je če sto zabrinjavajući.« F ernand Leg er 1923. »jedna u n iverzaln a m eto d a, kako za u m etn o st, tako i za in dustrijsku proizvodnju.« Theo Van D o esbu rg 1928.
Izvesn e k o n fig u ra c ije v id ljiv o g is to v re m e n o d o b ija ju o b lik u p o d ru č ju e s te ts k ih kao i o b ič n ih p re d m e ta ili d ru š tv e n ih m e sta . O ne se, b arem po p ra vu, o d n o se na s v e u k u p n o s t d ru š tv e n o g p ro s to ra i im a ju v re d n o s t is to r ijs k ih in s titu c ija . I u je d n o m i u d ru gom p o d ru č ju se, d a kle , s ig u rn o ra d i o je d n o m te is to m d ife r e n c ira n o m p ro c e s u k o ji im a is ti o b je k a t. O n je ta j k o ji d anas m ože o b ja s n iti o d n o se izm eđ u u m e tn o s ti i d iza jn a . U s ta n o v lja v a n je je d n o g p o re tk a v id ljiv o s t i kao id e a ln o g m o d e la i n o rm e p e rc e p tiv n o m p o n a ša n ju v rš i se p re m a p o s tu p c im a k o ji su is to v re m e n o i e m p irijs k i i re fle k s iv n i. E m p irijs k i a sp e kt, bez s u m n je , p re o v la d a v a u p ro iz v o d n ji p ro s to rn ih o b lik a , č iju e fi k a s n o s t n jih o v i p ro iz v o đ a č i s h v a ta ju sa m o u je d n o m re la tiv n o o g ra n ič e n o m i ne m n o go k o n flik tn o m p o lju d e lo v a n ja . Pred p ro b le m o m p ro s to rn e o rg a n iz a c ije ko ji se tič e sam o sva kod ne vn e p ra kse čla n o va je d n e m a le za je d n ic e — m e sta ili p re d m e ta rada, d o k o lic e , ra z lič itih h ije ra rh ijs k ih i s im b o lič k ih odn osa — svrh e i k o n k re tn a re š e n ja se s h v a ta ju kao p o se b n i, i n e d o v o ljn o se raz m a tra ju n jih o v e im p lik a c ije u g lo b a ln o m d ru š tv e n o m s is te m u . Re fle k s iv n i a s p e k t p o s ta je o č ig le d n iji sva ki p u t kada se na le s tv ic i je d n e za je d n ic e , u k o jo j je v la s t p o d e lje n a i h ije ra rh iz o v a n a na ra zg o ve tn e in s ta n c e , k o je su p riz n a te kao ta k v e , p osta ve a na lo gni p ro b le m i. D e fin is a n je s v rh o v n o s ti i re še n ja je tada d e lo je dnog in te n c io n a ln o g raču na , č is to p o litič k o g , je r im a za p re d m e t d ru š tv e n i s is te m u n je g o v o j s is te m a ts k o j d im e n z iji (i m a lo je važno, u o s ta lo m , da li će p ro iz v o đ a č i o b lik a , u s v o jo j sve sn o j na55
m e ri da budu s is te m a tič n i, p o k re n u ti, u s tv a r i, je d n u n e s v e s n u id e o lo g iju o b je k tiv n ih s v rh o v n o s ti). U ta k v im s lu č a je v im a bi se, d a kle , m o g lo re ć i, p o š to se ra d i o to m e da se o p š te s tru k tu re v id ljiv o g p o s ta v e na m e s to , da su c rte ž o b lik a i n a c rt fo rm a liz a c ije je d n o te is to . N a c rt i c rte ž : u p ra v o d v o s tru k i s m is a o t e r m in a d e s ig n na e n g le s k o m je z ik u . U s tv a ri, is t o r ijs k i o d n o s i d iz a jn a i u m e tn o s ti (u n a ju že m s m i slu o vog te rm in a , o n o m k o ji o zna čava a k tiv n o s t s lik a ra ili s k u l p to ra ) ja s n o su p o ka za li s tv a r n o s t je d n o g ta k v o g ra ču n a u s v im s lu č a je v im a . U m e tn o s t 20. v e ka je , u p o č e tk u sa v r lo ja s n o m p o litič k o m n a m e ro m , n a č in ila od d iz a jn a s v o j n u z p ro iz v o d , ia ko je sa m o u s ta n o v lja v a n je d iz a jn a kao a u to n o m n e d is c ip lin e p re o k re n u lo , g la v o m n a d o le , s m is a o to g c ilja . I re tro s p e k tiv n o g le d a n o , ish o d je d n o g ta k v o g ra ču na kao i o d re đ e n o s t je d n e ta k v e n a m e re u is t o r iji o b lik a ig ra li su u lo g u o tk r iv a č a sve g a o no g š to s v a k i u m e tn ič k i o b lik u s u š tin i im p lic ir a u u s ta n o v lja v a n ju d ru š tv e n o g p ro s to ra . Je r, u in d u s trijs k o m d ru š tv u 19. ve ka iz b ila je izn en a da je d n a k o n tra d ik c ija , ili ta č n ije , s u k o b sn ag a izm e đ u u m e tn ič k e p ro iz v o d n je i p ro iz v o d n je o b ič n ih p re d m e ta , a p o litič k a d im e n z ija s tv a ri je ja s n o p re d o č e n a u p o tre b o m d v o s m is le n o g te rm in a k o ji kaže da s v a k i c rte ž , kao o p š ta s tru k tu ra o b lik o v a n ja iz v e s n ih asp eka ta v id ljiv o g , z a is ta p o tič e od je d n o g p o litič k o g n a crta . P la s tič n e u m e tn o s ti — s lik a rs tv o , s k u lp tu ra — n is u n ika d a s tv a rn o p o tc e n jiv a le s v o ju p o litič k u fu n k c iju , je d in s tv e n u u lo g u ko ju ig ra ju u n o rm a tiv n o j o rg a n iz a c iji d ru š tv e n o g p ro s to ra , u defin is a n ju h ije ra rh ijs k ih p ro s to rn ih o d n o sa izm e đ u ra z lič itih in s ta n ci je d n e z a je d n ic e : b ilo da se ta fu n k c ija o s tv a ru je u p o tre b o m k o n k re tn ih m o d e la n e p o s re d n o p rim e n ljiv ih na m a te r ija ln i p o re d ak p riro d n e i u rb a n e o k o lin e , ili, na m a n je d ire k ta n n a č in , u s p o s ta v lja n je m je d n o g id e o lo š k o g s is te m a v re d n o s ti p rik a z iv a n ja . S re d n jo v e k o v n i s lik a r ili s k u lp to r m o ra o je to d o b ro zn a ti. N je g o v i ra d o vi su z a m iš lje n i sa c ilje m da zauzm u m e s to u ja v n im zd a n jim a ili da se re a liz u ju u d ru š tv e n im p re d m e tim a kao š to su k n jig a , ta p is e rija , ili n e k i u o b ič a je n i lu k s u z n i p re d m e ti. A li. o va j odn os u m e tn o s ti p re m a s vo m d ru š tv e n o m k o n te k s tu n ije , na ra vn o, p re d s ta v lja o p riro d n i s p o j, je r je ta fo rm a ln a i is to v re m e n o s im b o lič k a p ro iz v o d n ja u ve k b ila p o d v rg n u ta c e n z u ri k le rik a ln e ili c iv iln e v la s ti; a b u d u ći da su i sa m i u m e tn ic i, u sv o m o g ra n i če no m p o lju d e lo v a n ja , n a m e rn o n a s to ja li da d e fin iš u p ro s to rn e s tru k tu re ko je bi b ile h o m o lo g n e k o s m ič k o m i p o litič k o m p o re tk u izg ra đe n om u sp ora zu m u sa te o lo g ijo m k o ja se ta d a n a la z ila u d o m in a n tn o j id e o lo š k o j p o z ic iji. I s lik a rs tv o i s k u lp tu ra k la s ič n o g doba su to is to ta k o d o b ro zn a li. P la s tič n e u m e tn o s ti su od 15. do^ 19. ve ka b ile m eđu n a jin v e n tiv n ijim i n a je fik a s n ijim p o k re ta č k im s ila m a h u m a n is tič k e id e o lo g ije i d ru š tv e n e lo g ik e k o je je p o s ta v lja ju na p lan v iz u e ln o g : s is te m a ts k o re d u k o v a n je s v ih in v e s tira n ih v re d n o s ti u v iz u e ln o na je d a n je d in s tv e n s is te m kvan-
tita tiv n o g m e re n ja i o p š te e k v iv a le n c ije , d e fin is a n na osno vu g le d iš ta s u b je k ta k o ji p o s m a tra . V e lič in a p o v rš in e ko ju za uzim aju e le m e n ti, ja č in a s v e tlo s ti, kao i k v a n tite t o b o je n ih p ig m e n a ta , o d re đ u ju se p re m a p e rs p e k tiv n o j g e o m e triji. I ta j o p š ti s is te m je d n a k o s ti h o m o lo g a n je , d a kle , p o litič k o j e k o n o m iji. Š to se tič e k o n k re tn ih , to p o g ra fs k ih im p lik a c ija s is te m a m e re n ja i n je n ih ra sp o d e la h ije ra rh ijs k ih v re d n o s ti u o b lik o v a n ju p ro s to ra pejzaža, u rb an og p ro s to ra , p ro s to ra s va ko d n e vn e in d iv id u a ln e p ra kse , one su jo š e fe k tiv n ije , u o n o j m e ri u k o jo j se in te le k tu a ln a re v o lu c ija , ko ju je h u m a n is tič k a k u ltu ra o s tv a rila u d om en u u m e tn o s ti, sa s to ji u p re n o š e n ju zn ače nja p la s tič n o g p ro s to ra na d o ž iv lje n i p ro sto r. M e đ u tim , n a sta n ko m in d u s trijs k o g d ru š tv a v rš i se i is to rijsko ce p a n je o n ih a sp e ka ta u m e tn ič k e fu n k c ije k o ji se odn ose na lo g ič k o u re đ e n je d ru š tv e n o g p ro s to ra i n je g o v ih s im b o lič k ih zna če n ja . To ce p a n je , n je g o v i u zro ci i p o s le d ic e , m ogu se lako o d re d iti u k o n c e p tu a ln o m p ro s to ru . F ilo z o fs k i je z ik to k o m 19. veka od p rid e v a »te h ničko « p ra vi s u p s ta n tiv . Radi se o to m e da se d o p u s ti je d n o p o se b n o p o im a n je s u p ro tn o s ti ko je se izm eđu u m e tn o s ti i te h n ik e , izm eđ u p ro iz v o d n je e s te ts k ih p re d m e ta i p ro iz v o d n je u o b ič a je n ih p re d m e ta sve do tad a n ije p o s ta v lja lo . Je r ta d is tin k tiv n a s u p ro tn o s t n ije p riro d n a d a to s t n iti č is ti čin sp ozn aje. O na se ne sv o d i na b o lje s h v a ta n je , p ro u zro ko va n o p ro g re s o m razum a i d ru š tv e n e nauke, iz v e s n ih k o n s titu tiv n ih e le m e nata i a spe kata lju d s k o g rada kao i n jih o v ih m a te rija ln ih u slova . U is to rijs k o j re a ln o s ti ta p o jm o vn a d is tin k c ija v rš i se u tre n u tk u kada su u m e tn o s t i te h n ik a k o n k re tn o p o s ta v lje n i u n u ta r dva d o m ena d ru š tv e n e p ra kse ko ja te ž i ka a p s o lu tn o m ra zd vaja n ju s i ste m a . T a č n ije , p ra k tič n o o d v a ja n je dva d om en a, kao i s u p ro t s ta v lja n je dva p o jm a , p re d s ta v lja za jed n o k o n s titu tiv n o e le m e n te je d n e ra d ik a ln e tra n s fo rm a c ije ili re v o lu c ije d ru š tv e n ih o dnosa: one ko ju e ko n o m ska is to rija označava im e n o m »prva in d u s trijs k a re v o lu c ija « . U s v im o b lic im a k o je je ona m o g la s u k c e s iv n o da p o p rim i (» p rim e n je n e u m e tn o s ti« , » d e k o ra tiv n e u m e tn o s ti« , »di za jn« ), p ita n je odn osa u m e tn o s ti i te h n ik e u p u ću je na p ro ce s pod e le rada, ra s tu ć e a p s tra k c ije i ra c io n a liz a c ije lju d s k e p ra kse, što je k a p ita lis tič k o m n a čin u p ro iz v o d n je o m o g u ć ilo da u č v rs ti svo j e k o n o m s k i, p o litič k i, id e o lo š k i s is te m , p ro g re s iv n o p ro š iru ju ć i zakon p ro d u k tiv n o s ti na sve s e k to re p ra kse. D ruga o b e le žja to g p ro ce sa m ogu, naim e, da se o tk r iju u p re ra đ en om p o lju ko n ce p a ta , i ona o m o g u ća va ju da se p re c iz ira s m i sao te s u p ro tn o s ti izm eđ u u m e tn o s ti i te h n ik e u o k v iru je d n o g novog o b lik a p o d e le rada. Do p rve in d u s trijs k e re v o lu c ije , t j. do 18. veka, te rm in »teh ničko « k v a lifik u je p o stu p ke » m e ha ničkih u m e tn o s ti« . U tre n u tk u kada p o s ta je s u p s ta n tiv , n je g o vo se m a n tič k o p o m ic a n je označava p ra k tič n u p rim e n u nauka. A k tiv n o s ti p ro m e n e m a te rije , k o je m a n je ili v iš e slo žen e in s tru m e n te d o vo de u z a v is n o s t od je d n o g te o rijs k o g znanja, p o s ta v lja ju se u 57
vezu ko ja je , u k ra jn jo j a n a liz i, u d o m e n u im a g in a rn ih o b lik a re c i p ro čn o is k lju č u ju ć a sa in v e n c ijo m , U is to v re m e p la s tič n e u m e t n o s ti, n a im e , d o b ija ju n a z iv » le p ih u m e tn o s ti« k o ji p o n iš ta v a v rlo sta ru i živa h n u d is tin k c iju izm e đ u » m e h a n ičkih « i » s lo b o d n ih u m e tn o s ti« . Taj n a ziv zadržava id e ju o u m e tn o s ti p la s tič a ra kao m a n u e ln o m ra d u k o ji tra n s fo rm iš e izve sn e m a te r ija le kao š to ^u : o b o je n e m a se , d rv o , ka m e n , m e ta l. M e đ u tim , on u s m e ra v a tu a k tiv n o s t na is tra ž iv a n je — ne k o ris n o s ti, v e ć le p o te — i p o ka zu je da se m a te r ija ln o s t i te h n ič k e o s o b in e to g rada b riš u p re d n je g o v o m p o tp u n o id e a ln o m s v rh o v n o š ć u . Na ta j n a čin sva ta p o m e ra n ja s m is la , kao i p o jm o v n e ig re , o tk r iv a ju je d n u o d lu č u ju ć u d ru š tv e n u re a ln o s t: in d u s trijs k o d ru š tv o te ž i da a p s o lu tn o ra z d v o ji p ra k tič n e z a d a tke iz v rš e n ja (m an ue ln e ili in s tru m e n ta ln e te h n ik e ) i z a d a tke k o n c ip ira n ja (n a uka i u m e tn o s t kao č is te č in je n ic e k u ltu r e ). Ta č in je n ic a c iv iliz a c ije ko ja, š to se tič e u m e tn ič k e p ra k s e i o no g u če m u se ona ra z li k u je od n au čne i te h n ič k e p ra k s e , s v e d o č i, iz m e đ u o s ta lo g , o je d no j v r s ti re d u k c ije ili o s iro m a š e n ja , kao i o n je n o m o d b a c iv a n ju na m a rg in e d ru š tv a . D o k nauka p o s ta je is to v re m e n o in s tru m e n t, i a lib i s is te m a i n je g o v e te h n ič k e o rg a n iz a c ije rada, u m e tn o s t g ub i s v o je s ta re m o g u ć n o s ti in te r v e n c ije u p ro iz v o d n ji. O na v iš e n ije ni p ro iz v o đ a č d ru š tv e n ih p re d m e ta n it i p ro iz v o đ a č z a n a ts k ih m o d e la . O na ta k o đ e o ko n ča va s v o je ve ze sa sp o z n a jo m ko je su u te m e ljili s lik a ri g e o m e tri i a n a to m i re n e s a n s e . Zna se , u o s ta lo m , kako je u m e tn o s t 19. ve ka p ro te s tv o v a la — g ra n ič e ć i se s k o ro o tv o re n o sa lu d ilo m — p ro tiv te m o n s tru o z n e d ih o to m ije ko ja je o d va ja la rad od n e k ih lju d s k ih s v rh o v n o s ti, s ta v lja ju ć i ga pod z a v is n o s t je d n e is to v re m e n o n au čn e i te h n o lo š k e ra c io n a ln o s ti, u č ije m ra z v itk u jo j je č is ta in s tru m e n ta ln o s t m a š in e o d u z im a la svaku m o g u ć n o s t za hva ta, i k o ja ju je ta k o đ e o d v a ja la od, to b o ž e č is te i s a m o d o v o ljn e u m e tn ič k e k u ltu re , te p re m a to m e od te k u l tu re č in ila d is k rim in a to r n u p r iv ile g iju , id e o lo š k i in s tru m e n t d r žavne v la s ti kao i znak p rip a d n o s ti v la d a ju ć o j k la s i. J e r u ta k v im u s lo v im a se i sam a u m e tn o s t, kao n a čin d ru š tv e n o g rada, n e g ira i is k lju č u je iz o d g o v o rn ih in s ta n c i — n a ra vn o , na je d a n s a s v im d ru g i n ačin — is to kao i p ro le te r: u m e tn o s t je sada sa m o o rn a m e n t b o g a ts tv a i m o ć i, je d a n od zn ako va n jih o v ih p riv ile g ija , d o k is to v re m e n o n je n i p ro iz v o d i ulaze u p ro m e t ne sa m o p riv a tn o g v la s n iš tv a , ve ć i trg o v a č k ih s p e k u la c ija . U o b rn u to j is to r ijs k o j p e r s p e k tiv i ko ja p o k re ć e p ita n je ra zm a tra n ja p o s to ja n ja d iza jn a danas, p o k re ti p rim e n je n ih u m e tn o s ti — sa id e o lo g ijo m i p ra kso m n e ke v rs te n e o -za n a tstva — b ili su t i k o ji su n a jp re p o s ta v ili p ita n je p o m ire n ja u m e tn o s ti i in d u s tr ij skog rada. U s tv a ri, je d in o će d iza jn u s p e ti g lo b a ln o da sa vlad a tu p ro tiv re č n o s t — a li sa m o na p lan u id e o lo g ije — kada bude p osta o sp oso ba n , v e ć od B auhausa, čak D e S tijla Ili s o v je ts k ih » p ro d u ktivista « d v a d e s e tih g o d in a , da p ru ži k v a n tific ira n e n orm e
za u re đ e n je t o ta lite ta d ru š tv e n o g p ro s to ra : od o b ič n ih p re d m e ta do u rb a n izm a , u k lju č u ju ć i i p rik a z iv a n je p o n aša n ja lju d s k o g te la . On će to , u o s ta lo m , u č in iti te k kada e k s p a n z io n is tič k a lo g ika in d u s trijs k o g k a p ita liz m a bude za žele la da n je n i s o p s tv e n i p ro iz vo d i budu p o n o vo p rih v a ć e n i u s v o js tv u je d n e nove k u ltu re p ove zane sa te h n o lo g ijo m , o ne ko ja, n a im e , p re te n d u je na to da d e fin iš e d iz a jn . M e đ u tim , ta s tra te g ija , u ve k a k tu e ln a u d iza jn u , n i kada n ije s tv a rn o im a la za c ilj da iz m iri »lepo i ko ris n o « , kao š to se to g o v o rilo o ko 1900. g o d in e . R a z lič ite fu n k c io n a lis tič k e te o rije d iza jn a ko je se od p o č e tk a 19. v e ka n e p re s ta n o s m e n ju ju i o b n a v lja ju — b ile su za pravo sa m o id e o lo g ije ko je su n a s to ja le da na p riro d i (fu n k c ije i p o tre b e ) te m e lje za h te ve s is te m a v re d n o s ti ra zm e ne i p ro fita . N ika d a se n ije ra d ilo ni o to m e da se, pod v e lo m le p o te , d o z v o li da in d u s trijs k i p ro iz v o d i p o slu že u c ilju s im b o lič k e ra zm e ne m eđu č la n o v im a d ru š tv e n o g te la . N a m e ćući p ro iz v o d n o j n o rm a liz a c iji rada m a sku k u ltu re i fu n k c io n a ln e ra c io n a ln o s ti, s tra te g ija n ije te ž ila n ič e m d ru g o m do u brza n ju sam e te p ro iz v o d n je , u v o d e ć i in d u s trijs k e p ro iz v o d e u ritm o v e m ode i » p o tro šn je « .
Izgled a da su p o jm o v i
i v rs ta p ita n ja
na
o s n o vu
k o jih
d izajn
danas su d i o s u p ro tn o s ti i m o g u će m p o m ire n ju p ro iz v o d n je e s te t s k ih i in d u s trijs k ih p re d m e ta p rv o b ili ra zra đe n i i fo rm u lis a n i u o no m s e k to ru u m e tn ič k e p ra kse k o ji se od 1910. g o d in e naziva u m e tn o š ć u a van ga rd e . Te nove fo r m u la c ije su g o to v o is to v re m e no p re d lo ž ili i n e ki k u b is tič k i s lik a ri u F ra n cu sko j, ita lija n s k i futu riz a m , ru s k i, za tim s o v je ts k i k o n s tru k tiv is ti, p la s tič a ri o k u p lje n i o ko D e S tijla , kao i, na je d a n n e g a tiva n n a čin , Dada. N ije bezna ča jna č in je n ic a da d iz a jn , kao id e o lo g ija i kao p ra ksa, im a je d n o ta k v o p o re k lo . O va kvo p o re k lo nas n avo di da se z a p ita m o da li je d iza jn s tv a rn o p re uze o o nu p ro b le m a tik u ko ju je d e fin is a la p r va a vangarda 1910— 1920-tih g od in a — b arem u izv e s n im s v o jim a s p e k tim a — i da li ta p ro b le m a tik a i danas o s ta je o d lu č u ju ć a . Je r danas p o n ovo u to m is to m su žen om p o lju u m e tn o s ti avan g arde , u s v im tim o b lic im a zva n im te h n o lo š k im , u m e tn o s t i d i zajn u s p o s ta v lja ju m e đ uso bn o ta k o b lis k e o dn ose da se može č in iti da se n jih o v i p ro iz v o d i — oni g ra n ič n i, u k a te g o riji drangulija — p o kla p a ju . Izgleda kao da je d o ju č e ra š n ja a vangarda po s ta v ila ta k o ra d ik a ln a p ita n ja koja se tič u o b lik o v n e p ra kse i onog 59
š to im p lic ira d ru š tv e n i s m is a o i ra zm e n u , da d an as d o m in a n tn a id e o lo g ija m o ra u p o rn o da n a s to ji da se p rid rž a v a , kao n e ke o d lu č u ju ć e s tra te g ijs k e ta č k e , to g s e k to ra u m e tn o s ti k o ji se n aziva ava n ga rd o m . A li, m ožda b i se is to ta k o m o g lo re ć i, i b ila bi to is ta s tv a r, da je a van ga rd a u p rv i m ah u s p o s ta v ila a m b iv a le n ta n odn os p re m a in d u s trijs k o m d ru š tv u , da se v e ć od p o č e tk a p o ka zala d v o s tra n o m : kao ra d ik a ln a k r itik a s is te m a je r je p rv o b itn i iz b o r a ka d e m ske k u ltu rn e p o litik e
is k lju č iv a o u m e tn o s t iz p ro
iz v o d n ih a k tiv n o s ti: i kao ona k o ja š u ru je sa s is te m o m da bi se p on o vo u s is te m u k lju č ila u m e tn ič k a p ro iz v o d n ja . U s le d te p rv o b itn e a m b iv a le n c ije a va n g a rd n a u m e tn o s t p re d s ta v lja n eku v rs tu čvo rn e ta č k e u k o jo j se u ve k izn ova p re s e c a ju sve p ro tiv re č n o s ti š to se i d a lje ja v lja ju u n a čin u s tv a ra n ja o b lik a . A ka d e m ska tra d ic ija je , d a k le , im a ju ć i u v id u a p s o lu tn o o d v a ja n je k u ltu re i rada, p re u z e la je d n u ro m a n tič n u k o n c e p c iju u m e t n o s ti kao p riv ile g o v a n o g d o m e n a ili m iro v n e zo ne u o d n o su na c e lin u d e la tn o s ti in d u s trijs k o g d ru š tv a . T a č n ije , ona je p re d s ta v lja la je d n u iz o k re n u tu s lik u o b je k tiv n e lo g ik e s tv a r i, po k o jo j je izg le d a lo da je in ic ija tiv a za p o v la č e n je u se be (» u m e tn o s t radi u m e tn o s ti« ), kao i neka v rs ta o s tra k iz m a u o d n o su na a k tiv n o s ti i p ro izvo d e in d u s trije , p o te k la od sa m e u m e tn o s ti. M o že se re ć i da su se u to j k o n ju k tu ri p rv i a k te ri i t e o re tič a ri a va n g a rd e p o ka zali re v o lu c io n a rn im — n a ra vn o , na ra z lič ite , p on eka d s u p ro tn e n a čin e — u p o g le d u k u ltu re i p o litik e . S vi su o n i ž e le li da p o m ire u m e tn o s t i m o d e ra n ž iv o t u o n im a s p e k tim a ko je su in d u s trija i te h n o lo g ija na s p e k ta k u la ra n n a čin i na n jih o v e o či tra n s fo rm isa le. O ni su to u č in ili sa n a m e ro m da p ro m o v iš u ili čak, g o v o re ć i je z ik o m ru ske a van ga rd e , da na n e ki n a čin o s lo b o d e p ro iz v o d n e snage, m is le ć i da to kao u m e tn ic i-p ro iz v o đ a č i o b lik a m ogu u č i n iti. Ma kakve da su b ile p e rs p e k tiv e n jih o v e d u g o ro č n e k u ltu rn e p o litik e , svi su oni ž e le li je d n o s n a ž n ije d ru š tv o ko je bi u m e lo b o lje da g o sp o d a ri s v o jo m su d b in o m — n a jč e š ć e čak je d n o egalita rn o , ako ne i s o c ija lis tič k o d ru š tv o . O vde ve ć n a la zim o o sno vne c rte u vek a k tu e ln e id e o lo g ije d iza jn a . A li ono š to p rvu avangardu p ose bn o k a ra k te riš e i š to je s u ro v o o tc e p lju je od m it sk ih re fe re n c i s lik a rs k e tra d ic ije je s te u p ra vo n je n a že lja da te h n ička m o d e rn o s t p o sta n e obavezn a re fe re n c a » u m e tn ič k o g s tv a ra la štva « . O na p ro iz v o d n e te h n ik e in d u s trije i n ove n a čin e s v a k o d ne vnog živo ta u u rb a n o j s re d in i p o s ta v lja kao p o z itiv n e i o d lu ču ju ć e č in je n ic e . • Fernand Leg er (F. Leže) je 1923. g o d in e bez s u m n je p rv i s i s te m a tič n o , i p o m a lo s tro g o , fo rm u lis a o m iš lje n ja ko ja su se o b i
čn o m o g la č u ti u ra z lič itim s e k to rim a avan ga rd e a ko ja se tič u o dn osa izm eđ u u m e tn o s ti i in d u s trijs k e p ro iz v o d n je . Legera p o č in je da o d u š e v lja v a č in je n ic a da se u o k v iru g rada kao i duž p ro m e tn ih u lic a ja v lja je d n a nova k a te g o rija znako va: re kla m a , njena s v e tla i ž ive b o je . U is to v re m e on h v a li le p o tu s v o js tv e n u m a š in i i te h n ič k im p re d m e tim a , a in ž e n je ra i te h n ič a ra , kada se k o ris te lo g ik o m m e h a n ič k e p ro iz v o d n je , p riz n a je kao le g itim n e p ro na la zače o b lik a . On od u m e tn ik a tra ž i da se nad m e će sa n jim a , kao i da se e s te ts k i p re d m e t u le p o ti ta k m ič i sa te h n ič k im p re d m e to m . A li, e vo šta d a je s tv a rn u te ž in u n je g o v o j m is li: u p rvo m tre n u tk u s lik a r se u d o v o ljn o j m e ri ne o b a zire na m režu d ru š tv e nih zn ače nja ko ju tra s ira ju t i n o vi zn aci i p re d m e ti, ve ć zadržava sa m o o p š ti fo rm a ln i ra s p o re d k o ji d e fin iš e kao k o n tra s tn i p o re dak. O n, d a kle , zadržava p o č e ta k , u n a jo p š tije m s m is lu , te fo r m a ln e s tru k tu re . L eg er kaže da je t o t a lit e t d ru š tv e n e p ra kse o b u hva će n u is t o r iji p o tp u n o n ovo m p ro iz v o d n o m d in a m ik o m , ko ja s v o jim u b rza n im ritm o m n o si h e te ro g e n e , ili ča k tra d ic io n aln o s u p ro tn e e lm e n te ; da je ona u s ta n ju da p o m iri s u p ro tn o s ti i izg ra d i je d n u novu, je d in s tv e n u k u ltu ru , ko ja se ve ć m ože o pa z iti u k o n tra s tn o m p o re tk u v id ljiv o g . O tu d a p ro iz la z i n je g o va te o rija u o p š te n o g k o n tra s ta u s lik a rs tv u — b o je , s v e tlo s n e v re d n o s ti, o b lic i, m a te rije — te o rija n eza visn a od b ilo kakve fu n k c ije p re d s ta v lja n ja , tj. od b ilo ka kvog u p u ć iv a n ja s lik e na o b je k tiv n u s tv a rn o s t. U vezi o voga se ne m o že m o p re v a riti. Taj a p s tra k tn i p o ja m k o n tra s ta , o na j k o ji d e fin iš e v rs tu nove k u ltu re povezane sa m o d e rn o m te h n o lo g ijo m , d o tič e se s u š tin e . U k ra tk o , on kaže da je d ru š tv e n i s is te m fo rm a ln o o p is iv kao je d a n g lo b a la n s p le t d ife r e n c ija ln ih s u p ro tn o s ti, i da p o s e d u je u je d in ite ljs k u snagu je r sam d e fin iš e v re d n o s t s v o jih s o p s tv e n ih e le m e n a ta — p o je d i naca i d o b ara — ra z lik a m a ili » ko n stra stim a « u p o lo ž a jim a ko je im u s v o jo j s tru k tu ri d a je . la ko se o va j p re d lo g ne n alazi d o s lo v n o u s p is im a F e rnanda Legera, on se is tič e u n je g o vo m o b lik o v n o m s is te m u k o ji p o d re đ u je o b lik e i s tv a rj is to j k o n tra s tn o j i, u o s ta lo m , č e s to m e h a n o m o rfn o j fo r m a liz a c iji. Na p rim e ru Fernanda Legera v id i se da p rva a vangarda u su š tin i n ije že le la da, pod v id o m p re d s ta v lja n ja , sve d o či o tra n s fo r m a cija m a k o je je in d u s trijs k a a k tiv n o s t ko n k re tn o u u rb a n o j i p riro d n o j s re d in i, ta k o i u d ru š tv e n im o d n o sim a k o ji se na ta j n a čin d e te rm in iš u . Je d in o f u t u r is li s ta v ili a kce n a t na o naj a sp e ka t s tv a ri k o ji
iz v rš ila , kako i p s ih o lo š k im su ita lija n s k i od s lik e p ra vi
» um etn ičku« re ž iju p riz o ra ko je je novo in d u s trijs k o d ru š tv o ve ć k o n s titu is a lo u k o n k re tn o m . A li, avan ga rd n a u m e tn o s t o b ič n o že li 61
v iš e : ž e li da u č e s tv u je u u s p o s ta v lja n ju je d n o g n o vo g s is te m a v re d n o s ti ko je su fo rm a ln o u p is a n e u v id ljiv o m . O na će , d a k le , p o k u š a v a ti a p s tra k tn o da d e fin iš e fo rm a ln e s is te m e h o m o lo g n e (» e k v iv a le n tn e « , kaže F e rn an d L e g e r) o n o m s is te m u za k o ji ona sm a tra da p o s to ji u n a jm o d e rn ijim a s p e k tim a d ru š tv e n e s tv a r n o s ti. Još ta č n ije , ona će ž e le ti da u p o re tk u v id ljiv o g p re d lo ž i n ove k o n fig u ra c ije č ije će s tru k tu re , u n je n o j ž e lji da u p ra v lja d ru š tv e n im p o s ta ja n je m u s v im a s p e k tim a , n a ro č ito u te h n o lo š ko m , b iti in s tru m e n ti m iš lje n ja . D a kle , v rlo je zn ača jn a č in je n ic a da su u m e tn ic i na p o č e tk u , u o k v iru k a te g o rije » a p s tra k tn e u m e tn o s ti« , z a m iš lja li o d n o se k o ji će se u s p o s ta v iti izm e đ u o b lik a e s te ts k o g p re d m e ta i o b lik a in d u s trijs k i p ro iz v e d e n ih p re d m e ta . A v a n g a rd n a u m e tn o s t je , pod s v o jim tad a a k tu e ln im o b lik o m , u m a k la p r o b le m a tic i p rik a z iv a n ja : o n o j ko ja se p on eka d n a z iva la » krizo m siže a « , ko ja je s v o jim ko n tra d ik c ija m a a n im ira la s lik a rs tv o i s k u lp tu ru 19. ve k a u tre n u tk u kada in d u s trija re m e ti s p o ljn i iz g le d u rb a n e i p riro d n e o k o lin e i kada se p o s ta v lja p ita n je , n a ro č ito » d ru š tv e n o j u m e tn o s ti« . da li ona tre b a da kao s v o je p riv ile g o v a n e re fe re n c e — »sižee« — uzim a p riz o re iz b e d no g ž iv o ta p ro le ta rija ta , p o s ta ju ć i ta k o (š to B a u d e la ire n i j e . p re d v id e o ). s v e d o k o m iz v e s n e » m o d e rn o s ti« . A va n g a rd a n u d i je d n u s a s v im d ru g u k o n c e p c iju d ru š tv e n e fu n k c ije u m e tn o s ti, k o n c e p c iju ko ja v iš e n iti s v e d o č i n iti p re d s ta v lja . N je n a fu n d a m e n ta ln a h ip o te z a je da je u m e tn ič k o » stv a ra la š tv o « u vek fo rm a ln o s o lid a rn o sa is t o r ijs k im p ro c e d u ra m a p ro m e n e m a te rije i n a ro č ito n e o p h o d n o s o lid a rn o sa n jih o v im n a ja k tu e ln ijim te h n ič k im m o d a lite tim a . D a kle , a va n g a rd a u to m o d re đ e n o m s m is lu — o n o m k o ji d e fin iš e fo rm a ln u p ra k s u na n a jv iš e m n ivo u u s p o s ta v lja n ja ili a p s tra h o v a n ja — o d b ija ra z d v a ja n je u m e tn o s ti od rada i tra ž i n jih o v u in te g ra c iju . Na ta j n a čin o vo o d b ija n je i za hte v im a ju p o z itiv a n k a ra k te r k o ji ra s k id a sa p a te tič n o m negativ n o š ć u » d ru štve n e u m e tn o s ti« kada p ro te s tv u je p ro tiv nehum an o s ti s is te m a n u d e ći o ku p riz o r š te te ko ju č in i in d u s trija liz a c ija . A va n g a rd a p re k id a sa h u m a n is tič k o m id e o lo g ijo m . P ro b le m p rin c ip ije ln ih odn osa izm eđ u u m e tn o s ti i te h n ik e p re tv a ra se u p ra k tič n i p ro b le m u k lju č iv a n ja u m e tn o s ti — kao n a čin a d ru š tv e n o g rada — u t e h n ic is tič k o d ru š tv o . U m e tn o s t d a k le te ž i to m e da. im a ju ć i p o z itiv a n o d n o s sa in d u s trijs k o m p ro iz v o d n jo m , p on o vo in te rv e n iš e u p ro iz v o d n ji o b lik a u o p š te . O na ž e li da na o sno vu svo je fu n k c ije u re đ iv a č a k o le k tiv n o g im a g in a rn o g u č e s tv u je u p re o b ra ža ju d ru š tv e n ih o dn osa . U tim n a jk o n k re tn ijim ili n a jo č ig le d n ijim a s p e k tim a , ova že lja je oko 1917— 1920. g o d in e e k s p lic itn o fo rm u lis a n a u p o le m ič k im m a n ife s tim a , te o rija m a i d e lim a , kako u p o g le d u o b lik o v a n ja o b i čn ih p re d m e ta , — d iza jn a u n aju že m s m is lu — ta k o i u p o g le d u a rh ite k tu re i onog š to M a lje v ič ve ć naziva n o v im g ra d o v im a ili »grad ovim a b u d u ć n o s ti« . Š to se tič e in d u s trijs k ih p re d m e ta , p o g o to vo su važne in ic ija tiv e s o v je ts k ih k o n s tru k tiv is ta kao i a r h ite k a ta o k u p lje n ih o ko D e S tijla k o ji ra zra đ u ju o b lik e s e rijs k ih
p re d m e ta za in d u s triju i re k la m n e ili p o litič k e p la k a te . U p o g le d u a rh ite k tu re i u rb a n izm a re č je n a ro č ito o p re d lo z im a M a lje v ič a , T a tljin a , M o n d ria n a , V an D o e sb u rg a (Van D u sb u rg ). N jih o v d ru š tv e n i c ilj, u v id u p re d lo g a u m e tn ik a p la s tič a ra , u to lik o je ka ra k te r is tič a n š to p re d s ta v lja san ili m it o je d n o j » to ta ln o j u m e tn o s ti« , ko ja u m e tn ič k u m is a o o p se d a od kra ja 19. ve ka . Taj san se p rv o u v re ž io u v a g n e rija n s k o j o p e ri; E is e n s te in (A jz e n š ta jn ) će ga u s k o ro p re u z e ti u d o m e n u film a . U s vo m a rh ite k to n s k o m i u r b a n is tič k o m o b lik u , o no š to ta j san o m o g u ća va da se p o jm i je izu ze tn o ja s n o : on ž e li da u m e tn ič k a p re d s ta v a , u lo g ic i svo g f o r m a ln o g rada, d o is ta bud e u to p ijs k a p ro je k c ija d ru š tv e n o g p ro s to ra .
A li, da se ra d ilo sa m o o to m e — o ž e lji da se u m e tn o s t pon ovo u v rs ti u d ru š tv e n u p ra ksu — d e s ilo bi se is to š to i sa s ta v o v im a i p re d lo z im a p o k re ta p rim e n je n ih i d e k o ra tiv n ih u m e tn o s ti: o n ji ma bi se g o v o rilo , d o k bi lu ksu zn a trg o v in a tu p ro n a šla svo ju ra č u n ic u . O ne ne bi iza zvale one ska n d a le k o ji s a b la žn ja va ju c e lu is to r iju a va n g a rd e , n iti o nu re c ip ro č n u a g re s iv n o s t izm eđu u m e tn ik a i p u b lik e , kao ni o ne p ro g o n e š to su z a d e s ili s o v je ts k e p la s tič a re . O no š to se u a va n g a rd n o j u m e tn o s ti sa ž e s tin o m napada je s te č in je n ic a da ona m n o g o d rž i do to g a da se lic e m u lic e ili u ko šta c p o s ta v e u m e tn o s t i te h n ik a , u m e tn o s t i o no š to se naziva n eu m e tn o šću , u m e tn ič k a k u ltu ra i o n o š to spada u ra d i sva k o d n e v n ic u . O na na ta j n a čin p o ku ša va da p re k o ra č i g ra n ic e ko je o d v a ja ju dva d o m e n a , k o n s titu iš u ć i i je d a n i d ru g i kao e k s k lu z iv n e in s ta n c e , i da zauzm e s ta v s u p ro ta n p o litic i o č ig le d n e s e g re g a c ije d ru š tv e n ih kla sa na k u ltiv is a n e i n e k u ltiv is a n e . A li, o no š to je b itn o m o žda ne le ži u to j v r s t i a ro g a n c ije n iti u n eko m od tih n a js p e k ta k u la r n ijih g e s to v a kao š to je b ilo u n o š e n je u m u ze j, od stra n e M a rc e l D u cha m p a (M . D iš a n ), je d n o g sa nd uka za boce i je d n o g klo z e ta . Pod v id o m » a p s tra k tn e u m e tn o s ti« (b ilo bi b o lje re ći f o r m a lis tič k e , je r je od m a lo g zn ača ja da li p o s to je ili ne p o s to je e le m e n ti p rik a z iv a n ja ), a va n ga rd n a u m e tn o s t je , tim e š to izm eđu sa m e se b e i c e le u m e tn ič k e id e o lo g ije p o s ta v lja d is ta n c u izvesn og zn an ja , za p o če la u s tv a ri je d a n n e p o vra ta n k r itič k i p o stu p a k u is t o r iji o b lik a . U p ra vo u to j fu n d a m e n ta ln o j ta č k i, ča k i ako se p o litič k e im p lik a c ije p o s tu p k a ne p o ja ve odm ah, a vangarda man ife s tu je s v u je ska n d a lo zn u a m b iv a le n c iju . S is te m a tič a n k a ra k te r to g p o s tu p k a se, b arem u p rvo vre m e , m ože fo r m u lis a ti sa m o a p s tra k tn im i s a z n a jn im p o jm o v im a . A p s tra k tn a u m e tn o s t ne za slu žu je s v o je im e sa m o zato š to p re k id a sa s v a k im u p u ć iv a n je m i, u to m s m is lu , sa s v a k im p re d s ta v lja n je m . To je n e z a m is liv o , b arem u je d n o m s is te m u m iš lje n ja k o jim u p ra v lja s tru k tu ra znaka. A k o je d n a tako zva na a p s tra k tn a s lik a 63
im a s m is la , ona se nužno m o ra p o z iv a ti na n e š to . A li to z a is ta n ije v iš e p o z iv a n je na s p e k ta k u la ra n p o re d a k p ro ž iv lje n o g u s va ko d n e vn o m o pa ža jn o m is k u s tv u kao š to to č in i re p re z e n ta tiv n a s lik a , u is to rijs k o m s m is lu k la s ič n o g s is te m a p re d s ta v lja n ja . O na p o č in je da se u p u ć u je na sa m u s lik a rs k u p ro iz v o d n ju . A p s tra k tn a u m e tn o s t, fo r m a lis tič k a u m e tn o s t, u o n o j m e ri u k o jo j o m o g u ćava da se sp ozna n e š to od fo r m a ln o -m a te rija ln ih u s lo v a sva ke p ro iz v o d n je v iz u e ln ih o b lik a , p ro iz v o d i d a k le a p s tra k c ije , i ta k o , na n eki n a čin , u s v o jim d e lim a iz g ra đ u je te m e lje je d n e ik o n ič n e t e o rije ik o n ite ta . U m e tn o s t a v a n g a rd e m is li da na to m fu n d a m e n ta ln o m n iv o u s p o zn a jn o g c ilja m ože da se s u p r o ts ta v i (L e g e r, M a lje v ič , M o n d ria n , Van D o e s b u rg o to m e e k s p lic itn o g o v o re ) i da čak se b i p rip o ji o p š tu i u m e tn ič k u p ra k s u . S p o jiti, id e n tifik o v a ti » u m e tn o s t i živo t« — kaže se o ko 1920. g o d in e . Je r, za u m e tn ike a va n ga rd e i je d n a i d ru g a p ra ksa im a ju z a je d n ič k u s u d b in u . N jih o v z a je d n ič k i c ilj je sv a k a k o u re đ e n je d ru š tv e n o g p ro s to ra na p lan u lo g ik e iz v e s n ih o p a ž a jn ih ra d n ji i p rid a v a n ja v re d n o s ti ko je te ra d n je nose , a na o sn o v u če ga a p s tra k c ije » a p s tra k tn e u m e t nosti« o m o g u ć a v a ju da se n a č in i te o rija . P rava p o tv rd a fo r m a lis tič k e u m e tn o s ti a v a n g a rd e bi d a k le b ilo to da o na, kada se ra d i o lo g ic i i te h n ič k im m o d a lite tim a n a jo p š tije p ro iz v o d n je o b lik a u d ato m m o m e n tu is to rije , za uzim a s p o ljn o s ta n o v iš te , d a k le , je d n u k ritič k u p o z ic iju u o d n o su na s va ku k u ltu ru p r iv ile g ije . S v o jim s is te m a tič n im p o s tu p c im a a va n ga rd a p o ku ša va da za m e n i id e o lo šku fu n k c iju u m e tn o s ti h u m a n is tič k e t r a d ic ije je d n o m , da ta k o kažem o, te o rijs k o m i s tv a rn o m k ritik o m k u ltu rn o g p o re tk a k o ji tra d ic io n a ln a u m e tn o s t u vo d i u d ru š tv e n e o d n o se , s m a tra ju ć i da k u ltu ra , p ra vn o , n ik a k o ne k o n s titu iš e o d v o je n u o b la s t i da ona ne m ože b iti o g ra n ič e n a na za tv o re n o p o lje u m e tn o s ti e lite . P ra ktičn o , da bi p o s ta la sp o so b n a da s tv a ra n ovo , p ru ž a ju ć i n a jp re sa zna nje o n a jo p š tijim u s lo v im a sva ko g is to rijs k o g u s p o s ta v lja n ja je d n o g p o re tk a v id ljiv o s t i, a va n g a rd a po s v im ta čka m a ra skid a sa p ro s to rn im p o re tk o m tra d ic io n a ln o g p re d s ta v lja n ja . O na, što je b itn o , ra s k id a sa s v o jim m e ta fiz ič k im p o s tu la to m k o ji e g z is te n c iju p o s ta v lja izvan ta k o re ć i a p s o lu tn o g p o re tk a L e p ote , koju u m e tn o s t m ože p on o vo da p re u zm e je d in o p o d ra ž a v a ju ć i p r i rodu s tv a ri, a k o ji p riv ile g o v a n im a d u h o m — p rv e n s tv e n o » ge ni ju« — re z e rv iš e p ris tu p to m tra n s c e n d e n ta ln o m p o re tk u Lepog što . d a kle , pre v re m e n a o p ra vd a va o dn o s o b o s tra n o g is k lju č e n ja u m e tn o s ti i rada, p o tp u n o o s tv a re n o g k la s n o m d o m in a c ijo m in d u s trijs k o g k a p ita liz m a . Prvi p o k re t a va n ga rd n e u m e tn o s ti — lo g ič k i i h ro n o lo š k i (L e ger, T a tljin , M a lje v ič , M o n d ria n , p re 1920. g o d in e ) — iša o je ka to m e da se p o sta ve te m e lji je d n o g n ovo g ik o n ič k o g koda. »Nep rik a z iv a č k i« , » n e p re d m o ta n « , »apstra kta n « kod k o ji bi im a o u n i verza lan značaj i b io p rim e n ljiv na sve a sp e k te k o n k re tn e o rg a n i z a cije v id ljiv o g , kako u o p š te n o š ć u s v o jih a s o c ija tiv n ih p ra v ila , ta ko i s v o jim d is trib u tiv n im e le m e n tim a . N je g o v i e le m e n ti su a p s tra k tn i sa sta vn i d e lo v i o p a ža jn ih d a to s ti, k a te g o rije e s te ts k e
p e rc e p c ije i fo rm a ln i u s lo v i p la s tič a re v e p ra kse : boja sa s v o jim v a rija n ta m a n ija n s i, z a siće n o šću , ja rk o š ć u , za tim m a te rija l, u nu tra š n je i s p o ljn e g ra n ic e ra z lič itih ik o n ič k ih c e lin a , p o če vši od p ru g e ili m r lje pa do c e lo k u p n e p o v rš in e s lik e (sh e m e, ko m p o zi c ije . fo rm a ti, p ro p o rc ije ) — i, ko na čno , sam a m a te rija ln a p o d lo ga. U k ra tk o , sve o no š to M o n d ria n n aziva » p la s tič n im sre d stvo m « (š to bi se b o lje nazva lo s lik a rs k im » fo rm a n tim a « , ako pon ovo p ri h v a tim o k o n c e p t k o ji su ra z ra d ili lin g v is ti-fo rm a lis ti re v o lu c io n arne R u s ije ) je s u fo rm a ln i u s lo v i u p is iv a n ja sva kog s lik a rs k o g ili s k u lp to rs k o g p re d m e ta k o ji se s m a tra ju i tr e tir a ju kao a p s tra k tn e va rija b le . Š to se tič e p ra v ila n jih o v ih k o m b in a c ija , ona im a ju is ti k a ra k te r a p s tra k c ije . K o m b in a to rije k o jim a je p rib e g la avan ga r dna u m e tn o s t su ra z n o lik e i n is u ni u kom s lu č a ju ujed n ače n e, la ko bi se, bez s u m n je , m o g lo re ć i da sve o ne p o tič u od je d n e m is li ko ja s le d i d ife r e n c ija ln e v a rija c ije i s is te m a ts k e p erm uta c ije e le m e n a ta , ia ko bi se u p ra vo o n jim a m o g lo g o v o riti pod p o j m om k o m b in a to rija , ip ak su one s v o js tv e n e sva kom s lik a ru ili g ru p i s lik a ra . A li, b itn o je to da s v a k i od o v ih s lik a ra ili grupa u ve k izla že je d a n č is to lo g ič k i fig u r a tiv n i red tih ko m b in a c ija k o ji p oku šava da te m e lji na razu m u — na n ačin Fernanda L egera, k o ji zakon u o p š te n o g k o n tra s ta u s lik a rs tv u p o s ta v lja i za ista izvo di, p rim e n o m te lo g ik e , e fe k te o p tič k e d is o c ija c ije s lik a rs k ih form a nata. š io se lič e u n iv e rz a ln e v re d n o s ti o v ih a p s tra k c ija , možda Van D o e s b u rg o v e t e o rije i d e la n a jb o lje o tk riv a ju n ačin na k o ji su nova fig u ra tiv n a p ra v ila , ko ja će is to v re m e n o d e te rm in is a ti i tako zva nu g e o m e trijs k u a p s tra k c iju i d iz a jn , povezana sa a p s tra k c ijo m d ru š tv e n ih o d n osa u s is te m u p o litič k e e k o n o m ije u in d u s trijs k o doba. Ona n a ro č ito o tk riv a ju kako a p s tra k tn a u o p š te n o s t to g s is te m a v o d i s lik a rs tv o , is to v re m e n o i p ro tiv re č e n o , ka sp o zn a ji sva kog s is te m a ts k o g v iz u e ln o g p o re tk a u is to r iji, kao i sau č e s n ič k o j fa s c in ir a n o s ti k o ju sva ka s is te m a tič n o s t p ro v o c ira . Van D o e sb u rg kaže da se »novi p la s tic iz a m « , ili »nova p la s tik a « , za sn iva ju na » je d n o sta vn o m pozn ava n ju p rim a rn ih i u n i v e rz a ln ih iz ra ž a jn ih e le m e n a ta « . O tud a, pre m a n je m u , p ro izla zi m o g u ć n o s t je d n e » u n ive rza ln e m e to d e , kako za u m e tn o s t, tako i za in d u s trijs k u p ro iz v o d n ju « . N o vi v iz u e ln i m o d e li ko je nude n ovi p la s tič a ri su, n aim e, o s lo b o đ e n i s im b o lič k ih v re d n o s ti ko je p rik a z iv a č k a u m e tn o s t tra d ic io n a ln o p rip is u je sv e tu p riro d n ih ili v e š ta č k ih p re d m e ta k o ji se m ogu im e n o v a ti i o d re d iti, p re d m e ta n a s e lje n o g p ro s to ra i u o p š te sva ke in s titu c io n a ln e p o d ele d o ži v lje n o g p ro s to ra . O ni su pove zan i sam o sa o n im š to Van D o es b urg označava kao d ru š tv e n e fu n k c ije i p o tre b e te la u n jih o v o j u n iv e rz a ln o s ti, t j. sa c e lo k u p n im sa d a š n jim p o lje m p ro s tira n ja d i zajna. Zbog to g a Van D o esb u rg ć itir a R ie tv e ld o v u (R itv e ld ) s to lic u — p rv i s tv a rn o re a lizo va n p re d m e t — d izajn k o ji, bez su m nje, nem a p re th o d n ik a , o s im u M a lje v ič e v im » su p re m a tis tič k im « p ro je k tim a za n a k it — i je d n u a rh ite k tu ru ili je da n urb an i b lo k kao one k o ji se m ogu s v e s ti pod is tu k o n s tru k tiv n u lo g iku u ko
jo j je u p ra vo s lik a rs tv u s v o js tv e n o da p ro iz v e d e n a jo p š tije m o d e le . Ili će p ak M o n d ria n za s v o je š ta fe la jn e s lik e re ć i da su kao » table za ra z v ija n je « : ra s te g ljiv e duž p o v rš in e z id a in d iv id u a ln e so be , ku će, g ra da . M a lje v ič i s o v je ts k i k o n s tr u k tiv is ti d rž e g o vo re i nude a n a lo g n e k o n k re tn e p re d lo g e . U Van D o e s b u rg o v im n a m e ra m a , u n jih o v o j te ž n ji ka je d n o j u n iv e rz a ln o j fo r m a ln o j ra c io n a ln o s ti, m a n ife s tu je s e u s tv a r i zas n iv a č k i m it d iz a jn a : o n a j o lju d s k o j p riro d i ko ja u u m e tn o s ti neće v iš e b iti d e fin is a n a p s ih o lo š k im te r m in im a kao š to je M o n ta ig n e (M o n te n j) za h te va o u p ra s k o z o rje h u m a n is tič k e m is li, v e ć te rm in im a k o ji te ž e o b je k tiv n o s ti i ra c io n a ln o s ti, t j. ta k o z v a n im p rim a rn im i u n iv e rz a ln im te r m in im a a n tro p o lo š k ih p o tre b a i fu n k c ija . M e đ u tim , id e ja o je d n o j u n iv e rz a ln o j a n tro p o lo š k o j is t in i o p o tre b a m a i fu n k c ija m a b ez s u m n je je sa m o p o n o v n o iz v ira n je je d n o g s ta ro g kru p n o g d o g a đ a ja na k o ji g o to v o i ne v re d i o b ra ć a ti p ažn ju . O n p o m e ra d e b a tu ka v e č n o s ti, d a le k o od n a sta n ka in d u s trijs k o g k a p ita liz m a . Z a p ra v o je n e š to s a s v im d ru g o o k re n u lo je d a n d eo fo r m a lis tič k e a va n g a rd e ka m ito lo g iji, a ne t e o r iji (D e S tijl sa V an D o e s b u rg o m i B a u h a u so m u p rv o m re d u , s lik a r s k i »purizam « Le C o rb u s ie ra (K o rb iz je ) i n je g o v d o p rin o s t e o r iji a rh ite k tu re u F ra n c u s k o j). To d ru g o je o p č in je n o s t V la š ć u i n je n im s im b o lim a : m a š in o m kao s im b o lo m V la s ti ko ja p o s ta je m o d e l p e rc e p tiv n o g p o n a ša n ja . M a š in a se opaža kao je d a n k o m b in a to rij s e rijs k ih e le m e n a ta č iji ra s p o re d z a v is i sa m o od č is to n au čno g razum a. D a kle , o n o š to je d n a f ra k c ija a v a n g a rd e g o v o ri je s te to da u m e tn o s t m o ra u z e ti za m o d e l tu a p s tra k tn u lo g ik u je r ona o d g o va ra d ru š tv e n im s v rh a m a k o je ra zu m a p s tra k tn o d e fin iš e i ko ja će ta k o b iti p o tp u n o lju d s k a . I p o š to se s m a tra da u m e tn ič k a fu n k c ija u s p o s ta v lja je d a n s is te m
ili v iz u e ln i kod o zna čava n ja
k o ji bi b io h o m o lo g a n n o v im te h n o lo š k im o b lic im a d e lo v a n ja u in d u s trijs k o m d ru š tv u , i sa m ta j s is te m će b iti is k lju č iv o lo g ič a n i a r tific ije la n , t j. p o tp u n o s e m io lo š k i: k o m b in a to r ij b ez-značenjsk ih e le m e n a ta (a p s tra k tn i ik o n ič k i fo r m a n ti) k o ji su a r tik u lis a n i p re m a p ra v ilim a iz k o jih se m o že v id e ti da o n i s tv a rn o u to m slu č a ju o po n a ša ju m e h a n ič k e ra ču n e i n jih o v e p rim e n je n e o b lik e . Tako na p lan u a p s tra k tn e a n a liz e v id im o kako se is to r ijs k i p o v ra ta k s lik a rs tv a s e b i s a m o m I s v o jim s o p s tv e n im fo rm a ln o -m a te rija ln im u s lo v im a p ro iz v o d n je , ka ko se ce o ta j p o k re t k ritič k e s p o zn aje o vd e o k re ć e ka o n o m š to je Jean B a u d rilla rd (2 . B o d rija r) nazvao p e rv e rz n o m s tra š ć u koda, a li š to is to ta k o d o b ro ka rakte r iš u i m is tifik a c ije ili neka v rs ta o b o ža va n ja p re d m e ta -m a š in e .
K o n k re tn o , m o d e li ono g š to bi se m o g lo nazva ti u m e tn o st-d iza jn o tk riv a ju se, d a kle , u s v e tu in d u s trijs k ih p re d m e ta ; sa sops tv e n im p o k re tim a i ritm o v im a (p rv i k in e tič k i p re d m e t k o ji je iz ra d io G abo, d a tira iz 1920. g o d in e ), sa ra š č la n jiv a n je m , sa o b li cim a k o je je m o g u će s v e s ti na g e o m e trijs k e fig u re k o je se daju te h n ič k im p re d m e tim a , p re m a to m e , sa ra c io n a ln im ko n o ta cija m a ko je ova s im b o lik a u g la s tih , kru ž n ih o b lik a , i ž e s to k g e o m e triza m , kao i s p ira le , h ip e rb o le , od k o jih je R o b e rt D e la un a y (R. D e lo ne ) p ro iz v e o ne sa m o iz ve sn e m o d e le , ve ć , p re sve ga , p rve in te rp re ta c ije u o k v irim a s im b o la jo š p re 1914. g o d in e . Tako i sam a m it ska fig u ra m a šin e p o h o d i s lik e , u o s ta lo m , v rlo ra zn ovrsn e , n ekih k u b is ta , k o n s tru k tiv is ta , fu tu r is ta i Dade. O na se jo š iz ra z itije ja v ila ned avn o , kada je sa u m e tn o š ć u ko ja se naziva k in e tič k o m , lu m in o -k in e tič k o m , o p tič k o m u m e tn o š ć u u o p šte , s te k la , kako se kaže, s le d b e n ik e . O vde se ja v lja u ve k m o g u ći d o s lu h u m e tn o s ti i s is te m a č iji e s te ts k i p re d m e t onda o b ra z u je neku v rs tu a p o lo g ije — a p o lo g ije te h n ič n o s ti u n eko m lu d ič k o m s m is lu . T e h n o lo ška u m e tn o s t u s v im s v o jim v id o v im a ili k a te g o rija m a , p o d ra z u m e v a ju ć i tu i d i zajn p re d m e ta i o k o lin e , p re u z im a na ra ču n ig re — one v rs te ig re ko ja uživa u n o v in i s p o lja š n jo s ti, a li č u v a ju ć i se d ob ro , n a su p ro t to m e , p ro m e n e c ilje v a onog p o re tk a k o ji o po naša se kun da rn e o p tič k e e fe k te fu n k c io n is a n ja m a šin e i m e h a n izira n o g urbanog sv e ta . O na ig ra na e fe k a t izn e n a đ e n ja i d e k o n c e n tris a n ja opa žaj n ih n a vika s te č e n ih to k o m tih sv a k o d n e v n ih is k u s ta v a pogleda, ko je su jo š u ve k k o d ific ira n e s ta rim s tru k tu ra m a č u la i ko je
i
d a lje u s p e va ju da izb eg n u ra c io n a ln o s t s is te m a : na šo kove , kon d e n z a c ije , o p tič k a p o m ic a n ja p ro u zro ko va n a b rzin o m p e rc e p c ije i n o v im p o s tu p c im a b o je n ja , na s im b o lič k e v re d n o s ti ko je se p ri d aju g e o m e tris k o j fo r m a liz a c iji, na s lo ž e n o s t p o ve za n o sti koja nam eće id e ju o je d n o j n e ra z g o v e tn o j i o tu d a sve m o ć n o j nauci ko ja d e js tv u je u te h n o lo š k o m s v e tu . U m e tn o s t-d iz a jn i d izajn u užem s m is lu , u svo m z a je d n ič k o m fo rm a liz m u ig ra ju ig ru navikava n ja i z a d o v o lja v a n ja o v im e fe k tim a . U to m p o g le d u se id e o lo ška fu n k c ija d iza jn a o č itu je u d ra n g u liji: b e s k o ris ta n p re d m e t u ko je m se, m e đ u tim , a k u m u lira ju se ku n d a rn i znaci te h n ič n o s ti i to ta k o da se te h n ik a ja v lja m its k i, kao ona koja je S vem oćn a, a M a šin a , sada sa m o n jen a m b le m , ja v lja se kao s v e ti p re d m e t u ko ji bi se m o g la u lo ž iti ve ro v a n ja i o s e ć a jn o s t. U to m dom enu e s te ts k e p ro iz v o d n je n ije d a n o b lik za pravo nem a v iš e m oć apstra h ova nja u o nom k ritič k o m s m is lu o ko je m je b ilo re či kada se go109
67
v o rilo o p rv o j » a p s tra k tn o j u m e tn o s ti« . N a -s u p ro t to m e , on i d a lje fu n k c io n iš e kao s im b o l te h n o lo š k o g s v e ta .
M e đ u tim , u p ra vo na n iv o u a p s tra k tn o g i u v e k a k tu e ln o g fo r m a li zm a p o s ta v lja se fu n d a m e n ta ln o p ita n je s a u č e s n ič k e ili k ritič k e v re d n o s ti u m e tn o s ti n azvane a v a n g a rd o m ; v rš i se neka v rs ta p o d e le o d re đ e n e a m b iv a le n c ijo m o d n o sa lju d i p re m a n jih o v im d ru š tv e n im p re d m e tim a a k o ja se t ič e t o t a lit e ta s a v re m e n e u m e t n o s ti. Da bi se p ro n ik lo u tu p o d e lu i a m b iv a le n c iju , kao i u n ji hove s tv a rn e k o n s e k v e n c e u u m e tn ič k o j p ro iz v o d n ji, ra z m a tra n je e k s p lic itn e id e o lo g ije u m e tn ik a d o z v o lja v a bez s u m n je da se p o novo k a te g o rič k i p o s ta v e p ita n ja k o ja su o n i s a m i p o s ta v ili. A li ono ne m ože da o b ja s n i re a ln o s t s tv a r i. O na se v id i is k lju č iv o u sa m o m u m e tn ič k o m ra d u; i s h v a ta se s a m o u o d re đ e n o m t r e n u tku kada se je d n a o k a ra k te ris a n a u m e tn ič k a p ro iz v o d n ja u v rs ti u d ru š tv e n o . M o n d ria n , za koga se m ože re ć i da je tv o r a c s v ih fo r m a lizama, za h te va o je od u m e tn ik a da is p u n ja v a s v o ju d ru š tv e n u fu n k c iju — za n je g a je to b ila neka v rs ta d u h o v n e » m is ije « — o rg an iz u ju ć i v id ljiv u m a te r iju (s lik a r s tv o i a rh ite k tu ru ) p re m a p r in c i p im a ra vn o te že k o ji su za s ve p o s ta v ili p ra va je d n e is te a li ip a k ra z lič ite v re d n o s ti. J e d n o m n e u g o d n o m i n e u tra liš u ć o m s u p ro tnošću ra vn o te ža p o n iš ta v a in d iv id u e kao p o s e b n e lič n o s ti i s tv a ra, d a kle , b u d uće d ru š tv o kao n e ko is tin s k o » je d in s tv o « . Ta id e o lo g ija na a v e tin js k o m p la n u p o ka zu je u z n e m ire n o s t p re d te h n o k ra ts k im d ru š tv o m . O na g o v o ri o g u b lje n ju id e n tite ta i v ra ć a n ju iz g u b lje n o m je d in s tv u . O na na p la n u p o litič k o g p ro je k ta p re d la ž e u m e tn o s t k o ja bi b ila d ru š tv e n o sp o s o b n a da in te g riš e in d iv id u e u je d a n u ve k o tv o re n s is te m , u je d a n b e s k ra ja n k o m b in a to r ij je d n a kih k o m b in a c ija , iz k o je g n ik o n ika d a n e će u s le d s v o jih sops tv e n ih ra z lik a b iti izb ače n . A li, re č e n o je : d a le k o od to g a da s is te m p ro b ija ra z lik e i u s ta n o v lja v a je d n u k o m u n ik a c iju ili in te n z iv n iju ra zm e nu izm eđ u r a z lič ito s ti, on ih , d e fin is a n na ta j n a čin , n e g ira i p o n iš ta v a . O n ih a r tik u liš e ig ro m d ife r e n c ija ln ih s u p r o t n o s ti ko ja sa m o m s v o jo m p o z ic ijo m , u v e k p ro m e n ljiv o m , u s tru k tu r i s is te m a , d e fin iš e sva k i e le m e n a t. Na p lan u id e o lo š k e k r itik e to je p o tp u n o is t in it o . O s ta ju u č in c i ra da na tra n s fo rm a c iji k o je M o n d rla n o v e s lik e — kao i s v a k i o b lik fo r m a lis tič k e u m e tn o s ti — v rš e u sa m o m s lik a rs k o m p o lju i k o ji se o tv a ra ju p re m a d ru g im o b lic im a e s te ts k o g p o g le d a , a ne ka id e jn im ra sp ra va m a . Eto č o ve ka k o ji je v iš e od d v a d e s e t g o d ina s lik a o je d n u s tv a rn o b e sko n a čn u s e riju k o m b in a c ija u ko jim a se is te v a rija b le p o d v rg n u te v a rija c ija m a : m o n o h ro m n l kva d ra ti crv e n e , žu te i p la v e b o je ( t r i » prim a rn e « b o je u s lik a rs tv u ) ko ji v a rira ju u v e lič in i p o v rš in e i lo k a liz a c iji u p o lju ; o p se g b e le ne-boje, ta k o đ e v a rija b le ; o rto g o n a ln e re š e tk e od š ir o k ih c rn ih li
n ija k o je se p re s e c a ju po ta ko đ e p ro m e n ljiv im o d s to ja n jim a ; n a j zad, p o v rš in e (s lik a ), p ra v o u g a o n ic i, k v a d ra ti, ro m b o id i, pro m en Ijiv ih v e lič in a i p ro p o rc ija . Eto i M o n d ria n a k o ji n ačin u na ko ji je 1914. g o d in e p re d s ta v io M o re u S ch e ve n in g e n u , p om oću m n o štva m a lih k rs to v a . s u p ro ts ta v lja ono š to je za njeg a , ta ko đ e , oko 1920. p o s ta la je d n a nova p la s tik a . M o re u S ch e ve n in g e n u je prika zan o p o m o ću o rto g o n a la k o je su p re u z e le h o riz o n ta ln a u k rš ta n ja pešča n ih p o v rš in a i m o ra sa d rv e n im o g rad am a k o je se na plažam a H o la n d ije v e rtik a ln o p o d ižu da bi se z a u s ta v ilo p o m e ra n je dina . » A li ja sam jo š u ve k ra d io kao je d a n im p re s io n is tič k i s lik a r k o ji izražava sv o j s o p s te v n i n a čin na k o ji p oim a, ne s tv a rn o s t kakva ona je s te « . S to g a tre b a ra z u m e ti da se o ko 1920. g o d in e s lik a ru s tv a rn o s t o tk riv a »kakva je s te « u je d n o j k o m b in a to rn o j v a rija c iji o rto g o n a ln ih lin ija i ko c k i u p is a n ih u p ra vou ga o nu p o v rš in u , koju je m o g u će ra z lič ito o r ije n tis a ti, š to su, kaže on, m in im a ln e d a to s ti c e lo k u p n e fig u r a tiv n e p ra kse . O na se m ože o p a z iti i o p tič k i z a m is liti p re m a lo g ic i je d n o g rada k o ji je se b i dao za c ilj da d o is ta p ro iz v e d e n a jo p š tije u s lo v e te fig u r a tiv n e p ra kse , m a te ri ja ln e fo rm a n te o b lik a i b o je kao i n jih o v e a s o c ija tiv n e v irtu a ln o s ti. Je r, s tv a rn o s t ko ju s lik a r tre b a da upozna, ne p re d s ta v lja n i šta d ru g o , n iš ta v iš e i n iš ta m a n je , neg o s p e c ifič n e p o d a tke o v la s tito m o b lik o v n o m radu i n a jo p š tijim u s lo v im a na o sno vu ko jih o va j p ris tu p a zn a če n ju . I ono o če m u se, d a kle , u to m p o s tu p ku ra d i, nem a n ič e g z a je d n ič k o g sa o ž iv lja v a n je m , u im e h ip o sta zira n o g m o d e la , lo g ik e i o p tič k ih e fe k a ta p rim e n je n e m e h an ike , n iti sa m a š in s k o m m ito lo g ijo m . P ostu pa k, bez s u m n je , p ro is tič e iz p ro ce sa a p s tra h o v a n ja č ije se o p š te is to rijs k e d e te rm in a c ije o tk riv a ju u u o p š te n o j a p s tra k c iji d ru š tv e n ih odn osa , če m u ka p i ta lis t ič k i s is te m te ž i da p o tč in i t o t a lit e t p ra k s i. A li ta j u o p š te n i p ro c e s a p s tra k c ije u n o si u s is te m nove p ro tiv re č n o s ti. Prve pos le d ic e ko je M o n d ria n o v a p s tra k tn i fo rm a liz a m iz ovoga izvla či su, d a kle , o b e lo d a n jiv a n je , p u te m sa m o g s lik a rs tv a , n e p ro m e n ljiv ih u s lo va v la s tito g d e lo v a n ja i n ačin a u k lju č iv a n ja u d ru š tv e n o , na ta j n a čin š to to sa zna nje m ože da m o d ifik u je o vo d e lo v a n je i tre n u ta k u k lju č iv a n ja . M e đ u tim , m o d ifik a c ija će se s a s to ja ti u s le d e ć e m : ra zg rad n ja is to rijs k o g koda p re d s ta v lja n ja , o vde p rvo o pisa n a kao a n a litič k i p o stu p a k, š to zapravo i je s te , v rš i se p re m a ko m b in a c ija m a v a ri ja b li k o je u p o s le d n jo j in s ta n c i za vise sam o od k a le id o s k o p s k e ig re s lik a rs k ih fo rm a n a ta . I ta ig ra se, d a kle , o dva ja od c ilje v a im ita tiv n e re p ro d u k c ije , ve ć u tv rđ e n o g v id ljiv o g , š ta v iš e , upo tre b lja v a ju ć i sa m o s lik a rs tv o kao s is te m zn ače nja, ta ig ra se ko načno u d a lja va od sva ke s v rh o v n o s ti p o z itiv n e p ro iz v o d n je , m a ka r ona b ila u to p ijs k i m o d el id e a ln o g d ru š tv e n o g p ro s to ra . Ona u no si o p tič k e e fe k te k o ji sk re ć u s lik a rs k o v id ljiv o od sva ke lo g ik e i sva kog in te n c io n a ln o g s m is la ka n e p re d v id ljiv o j e k s p re s iji a fe ka ta .
J e r u is tra ž iv a n jim a k o ja je v r š io M o n d ria n , o n o š to n a jm a n je za ču đ u je n ije to š to se ra d ik a ln o p re k id a n je sa id e o lo g ijo m p re d s ta v lja n ja i o n o š to se u n je g o v o m s lik a rs tv u ja v lja kao te o r ijs k i rad, p re tv a ra u n eku v rs tu lo g ič k o g d e liriju m a . K a o ,d a je u m e t n o s t iza a skeze sp o zn a je o tk r ila d n o s v o je ž e lje za zn a n je m . M o n d ria n u t r i p o s le d n je g o d in e svo g ž iv o ta izn e n a d a o tk r iv a ra d o s t š to će m o ć i da d o če ka u č in k e b e s m is la k o ji iza ziva n je g o v o s li k a rs tv o : ne sa m o u p o g le d u z a u s ta v lje n ih z n a č e n ja i s m is la u ve k u n a pred p ro p is a n o g za s va ko p re d s ta v lja n je , je r p o ku š a v a da t e m e lji s v o ju v re d n o s t ili le p o tu izva n se b e u p o re tk u ta k o z v a n ih » p riro d n ih « v re d n o s ti ili le p o ta , t j. tra n s c e n d ir a ju ć ih u o d n o s u na rad o b lik a — v e ć u p o g le d u sa m e lo g ik e v la s tito g s is te m a i n je govo g s p o zn a jn o g c ilja . Za to g lu d o g s a m o tn ik a , ra d o s t š to će se m ožda p r ih v a titi n je g o v o , da ka žem o, lu d ilo s tro g o s ti, a li k o je se izn en a da p re tv a ra u n a p u š ta n je s o p s tv e n ih p la n o v a i ra zlo g a za s lik a n je , ili p ak — š to bi b ilo is to — š to se u b e s k ra jn o o tv o re n o m n a s ta v lja n ju is tra ž iv a n ja n je g o v s o p s tv e n i p o g le d p o n o vo v ra ća ni na š ta d ru g o n eg o na s a g la s n o s t sa o n im š to se o d ig ra v a p rilik o m u ž iv a n ja u g le d a n ju . Na u k rš ta n ju o rto g o n a la i na m e đ a m a o b o je n ih k o c k i M o n d ria n ovo g s lik a rs tv a , d e š a v a ju se kao n e ke o p tič k e o m a š k e u s le d to g a š to se o ko p o m e ra po n e ko m fiz io lo š k o m fe n o m e n u o k o je m su s lik a ri jo š od S e u ra ta (S e ra ) i ča k D e la c ro ix a (D e la k ro a ), m e d it ir a li, p re n o s i se opa žen a k o m p le m e n ta rn a b o ja na p ra z n in u sus e dn og b e lo g , ta k o da se d is p e rz ijo m p re k id a s is te m a ts k i p o re d ak p rim a rn ih b o ja ; ili p a k za to š to se c rn i k v a d ra t k o ji d o b ija o b lik sp a ja n je m d v e ju š ir o k ih lin ija , b riš e kao neka š le p a ta č k a i p o s ta je s iv o , t j. n e u tra ln o , ta k o da se o p re č a n p o lo ž a j d va h o r i zo n ta ln a i v e rtik a ln a e n tite ta p o n iš ta v a . U M o n d ria n o v im p o sle d n jim p la tn im a b o ja se p re m e š ta duž lin ije re za : u lo g e se m e n ja ju i s u p ro tn e v re d n o s ti se ra z re š u ju . B oja z a m e n ju je u je d n a č e n o s t s k a n d ira n ja p ro s to ra p o m o ć u c rn ih lin ija , ko ja se o drža va sa m o zato da bi m o g la b iti od n je n e g ira n a , ritm o m svo g n e m ira i s v o jih z a o sta ta ka . P o sle d n ja s lik a o ve s e rije o s ta la je n e d o v rš e n a , ne sa m o u s le d s lik a re v e s m r ti, v e ć za p ra vo , da ta k o ka žem o, zato š to je u s u š tin i c e lo k u p n o M o n d ria n o v o d e lo n a č in je n o da bi iza zva lo ž e lju da se v id i bez z a v rš e tk a . O no n o si p o b e d o n o s n o im e je d n o g b rzog ritm a k o je m m u z ič a ri s u p r o ts ta v lja ju la g a n i rita m bluza, kao tu g u ra d o s ti: V ic to r y B o o g ie -W o o g ie . K ako d ru k č ije in te r p r e tir a ti f o r m a lis tič k o d e lo ako ne p o ku š a je m da se u h v a ti lo g ik a n je g o v o g is to rijs k o g ra z v itk a ? U s v o jo j p re te ra n o j s tro g o s ti, u to m s p o z n a jn o m p o s tu p k u o k re n u to m s a m o m s e b i k o ji id e ka o s lo b a đ a n ju od s o p s tv e n ih p o b ud a da bi p oku šao da is p ita ž e lju ko ja ih n o si d iz a jn u — M o n d ria n o v a u m e t n o s t se s u p r o ts ta v lja m e h a n o m o rfn o j u m e tn o s ti — ili s va ko m o b lik u o p tič k e u m e tn o s ti, k o ji ne p ro iz la z i, s v o jo m s o p s tv e n o m is to rijo m , iz v e s e lo g p re u re đ iv a n ja k ru to g re d a p re d s ta v lja n ja . A li, ta k o u s ta n o v lje n a s u p ro tn o s t ili k a te g o rič k a ra z lik a , je r se p o s ta v lja u n u ta r u m e tn ič k o g p o lja , p re d s ta v lja je d in i m o g u ć i na
č in p o im a n ja u m e tn o s ti ne kao se ku n d a rn o g u čin ka , ne kao p ara z its k e i ra s k o š n e in s titu c ije d ru š tv e n o g s is te m a , ve ć kao m a rg i n aln o g i d e c e n trira n o g m e s ta u o d n osu na p o litič k i c e n ta r o d lu č iv a n ja , gde d ru š tv e n i kod i p o litič k i p o re d a k is to v re m e n o m ogu b iti i ig ra n i i iz ig ra n i. S o b z iro m na k r itič k i fo rm a liz a m , n jeg o ve pob ud e i lu d o s ti, u m e tn o s t-d iz a jn ili d iza jn kao u m e tn o s t je s u v e om a ra zu m ne i k o n fo rm is tič k e s tv a ri, tj. sa g la sn e k la s n im in te re s im a s v o jih d e o n ič a ra je r se n jih o v i u č in c i m o g u o d n o s iti sam o na s v e t-u z o r-te h n o lo g ije . M a re Le Bot, » A rt/D e s ig n « , časo p is T ra v e rs e s /2 , N o ve m b ar 1975, Editions d e M in u it, Paris, s tr. 8— 26. P revela: N ada S e fe ro vić
71
Filiberto Menna
Dizajn, estetska komunikacija i masovna sredstva
H is t o r ijs k i d iz a jn i s ta jlin g -d iz a jn P rem da su se a m b ije n ta ln e p r ilik e d u b o ko iz m ije n ile , m ožda je n a jte ž i p ro b le m k o je m u in d u s trijs k i d iza jn tre b a da p ris tu p i danas jo š u v ije k o n a j k o ji je n a s to ja o r ije š iti od s v o jih h is to r ijs k ih po č e ta ka , t j. p ro b le m o dn o sa e s te ts k e k v a lite te p ro d u k ta i k v a lite te ko ju tra ž i trž iš te . S itu a c ija u k o jo j se d anas ja v lja ova a n tin o m ija , n a ravn o, p o sve je d ru g a č ija i sa sve v iš e a sp e ka ta m n o go m a n je p o v o ljn a za d je la tn o s t p o m ire n ja , b u d u ć i da su te r m in i sp o m e n u to g b in o m a m e đ u so b n o m n o g o u d a lje n iji. D o v o ljn o je ra z m o triti na jd n o j s tra n i g o le m u e k s p a n z iju d a n a šn je g trž iš ta i fo rm ira n je e k o n o m s k ih i p ro iz v o d n ih s itu a c ija (n p r. E vro psko z a je d n ič k o t r ž iš te ) ko je z a h tije v a ju p o litik u v is o k e p ro d u k tiv n o s ti i, pre m a to m e , nužno i v is o k e s ta n d a rd iz a c ije ; na d ru g o j s tra n i s e m a n tič k o tro š e n je i s k le ro z u k o jo j se p rib liž a v a o fu n k c io n a liz a m izm eđu dva ra ta, o d n o sn o , u p ra vo onu p o e tik u ko ja je u d iza jn u — sh va će n o m u n je g o v u n a jš ire m zn ače nju kao p ro je k tira n je to ta ln o g a lju d s k o g a m b ije n ta — tra ž ila in s tru m e n t e s te ts k e k o m u n ik a c ije sp o so b n e da d je lu je na n e p re k id n o p o ve ća va n je k v a n tite te . Rac io n a lis tič k e p o e tik e , p rije sve g a o ne n a jo rto d o k s n ijih i n a jra d i k a ln ijih d e k lin a c ija , tra ž ile su da se iz o sno va re k o n s tru ira p ro c e s e s te ts k e k o m u n ik a c ije p o m o ću o s tv a riv a n ja je d n o g novog lik o v n o g je z ik a fo rm ira n o g k o m b in a c ija m a je d n o s ta v n ih eleme-n ata na o s n o v i o b je k tiv n ih s tru k tu ra ln ih ra zlo ga . O ne su, n aim e, s m a tra le da u p ra vo o s lo b a đ a n je m lin g v is tič k ih e le m e n a ta od sva kog p a rtik u la rn o g zn ače nja a m b ije n ta ln e , h is to r ijs k e , s im b o lič k e 73
ili d ru g e n a ra vi je z ik p o p rim a ve ću o b je k tiv n o s t i u n iv e rz a ln iju p re p o z n a tljiv o s t, a p re m a to m e i s p o s o b n o s t da u u m je tn ič k im fo rm a m a s lik a rs tv a , s k u lp tu re i a rh ite k tu re , ko n a č n o s je d in je n ih u b a z ič n im o p e ra c ija m a d iz a jn a , v rš i e s te ts k i u tje c a j k o ji o d re đ u je in d iv id u a ln i u ku s i p o n a š a n je . R a d ilo se o je z ik u k o ji se s v je sn o p o s ta v lja o iznad sva ke h is to r ijs k e tr a d ic ije i s va ko g u s p o s ta v lje n o g re d a i k o ji je iz te te ž n je c rp io s v o j k a ra k te r i s v o ju re v o lu c io n a rn u fu n k c iju . R a d ilo se g o to v o o e s p e ra n tu , a li e s p e ra n tu k o ji je p o s ta ja o je z ik h is t o r ijs k i d e fin ira n i e s te ts k i k v a li fic ir a n u is k u s tv im a š to su ih u m je tn ic i k o n k re tn o d o ž iv lja v a li, u k rilu k o jih se n e iz b je ž n o o d v ija o p ro c e s u k o r je n jiv a n ja n a jra z lič it ijim p u te v im a kao š to je n p r. p u t m is tič k o -s im b o lič k e re in v e s titu re k o jim je p ro ša o M o n d ria n . Da bi o s tv a rio te te ž n je to ta ln e e s te ts k e r e k v a lifik a c ije , h is to r ijs k i d iz a jn , ka kav je p ro iz la z io iz t e o re ts k ih p re tp o s ta v k i D e S tijla i d id a k tik e B au hausa, m o ra o se, u is k u š a v a n ju snaga, nužno s u k o b iti s d ru š tv o m u k o je m je d je lo v a o , i o s o b ito s in d u s trijo m č iji je č is ti e k o n o m ic iz a m n a m je ra v a o p o d v rć i ra z lo z im a za je d n ic e p o m o ću e s te ts k e k v a lifik a c ije p ro d u k ta . A li u to m is k u ša va n ju snaga d iza jn n ije p o b ije d io ; s lije d io je s u d b in u u m je t n ič k e a van ga rd e s k o jo m je , u o s ta lo m , b io tije s n o p o ve zan , b ilo u N je m a č k o j b ilo u R u s iji, g d je su, kao š to je p o zn a to , b ili z a je d n ič k i lik v id ir a n i n akon p o č e tk a k o ji je m n o g o o b e ća va o i o tv a ra o m n o ge nade. U d ru g im z e m lja m a id e o lo š k e p re m is e d iz a jn a n isu p re trp je le n ik a k v u o č ig le d n u lik v id a c iju , ni n a s iln u ni b iro k ra ts k u , a ip a k su p rih v a ć e n e sa m o da bi o p e t n a g lo b ile a p s o rb ira n e i iz g u b ile s v o ju p rije lo m n u sn a g u . In te rn a c io n a liz a m , k o ji je u tim p re tp o s ta v k a m a im a o p o le m ič k i n apon i fu n k c iju to ta ln e o b n o ve , zapravo se p re o b ra z io bez p riv id n ih s k o k o v a (š ta v iš e , p ru ž a ju ć i ča k i neku v rs tu k u ltu rn o g a lib ija ) u č is t i je d n o s ta v a n lin g v is tič k i k o z m o p o litiz a m ka ka v je , u o s ta lo m , z a h tije v a lo š ir e n je trž iš ta i sa m ih p ro d u k tiv n ih te h n ik a v e lik ih in d u s trijs k ih k o n c e n tra c ija . Taj se fe n o m e n p o ja v io n a ro č ito u z e m lja m a tz v . slo b o d n e d e m o k ra c ije u m o m e n tu u k o je m ja v n a in te r v e n c ija na p o litič k o m p la nu n a s to ji da d je lu je kao k o re k tiv č is te e k o n o m ič n o s ti k a p ita li s tič k e in d u s trije , š to je h is to r ijs k i d iz a jn p o k u š a o o s tv a r iti e s te t s k im d je lo v a n je m . R ije č je , d a k le , o tra n s fo rm a c iji d iz a jn a tije s n o ve zan oj sa s o c ija ln o m e v o lu c ijo m ko ju su p ro ž iv lja v a le n eke ze m lje . p o č e v š i od S je d in je n ih A m e rič k ih D ržava. W . W . R o s to w u The S ta g e s o f E c o n o m ic G ro w th (C a m b rid g e 1960) dao je v rlo p r ih v a tljiv m o d e l ta k v e e v o lu c ije od p a le o in d u s trijs k e faze , ko ju k a ra k te riz ira te h n o lo š k i ra zvo j sa m o u o d re đ e n im s e k to rim a e k o n o m ije , do d a n a š n je faze v e lik e m a so vn e p o tro š n je , p ro la z e ć i kro z fazu z re lo s ti ko ju o p e t k a ra k te riz ira o p ć i te h n o lo š k i ra zvo j i o d g o v a ra ju ć i p o ra s t k o le k tiv n o g b o g a ts tv a . U to j fa zi u s m je re n je p o je d in ih ze m a lja d o v o d i do r a z lič itih re z u l ta ta : u n e kim a se n ovo b o g a ts tv o i n o ve te h n o lo š k e m o g u ć n o s ti a n g a žira ju u p o litic i p re s tiž a i v o jn e m o ć i (n p r. u N je m a č k o j), u d ru g im a se b o g a ts tv o p o č in je p o d v rg a v a ti p ro c e s u r e d is trib u c ije i nove se te h n o lo š k e m o g u ć n o s ti a n g a ž ira ju p rije sve g a u s m is lu
p o s tiz a n ja b la g o s ta n ja kao š to je to b ilo u S A D R o o se ve lto vo m p o litik o m N e w D e a la nakon e ko n o m s k e kriz e 1929. g o d in e . Pro b le m d iza jn a u ta k v o j s itu a c iji s a s to ja o se u to m e da se p ro iz vo d e u v e lik im s e rija m a sve nova p o tro š n a d o b ra i da im se d od aju o d re đ e n i e s te ts k i r e k v iz iti k o ji b i ih u č in ili š to p o ž e ljn i jim a i š to p r ih v a tljiv ijim a za š to š ire k a te g o rije p o tro ša ča . R adilo se jo š je d a n p u t o to m e da se p ris tu p i p ro b le m u s ta n d a rd iz a c ije , kao š to je to ve ć b ilo i sa s a m im h is to r ijs k im d iza jn o m , s to m ra z lik o m š to sada in d u s trija im a in te re s a da o s tv a ri ta j p ro ce s ne t o lik o na n a jv iš e m m o g u će m n ivo u k v a lite te k o lik o u n u ta r o d re đ e n ih g ra n ic a u tv rđ iv a n ih s v re m e n a na v rije m e (»Prag Maya« Raym onda L o e w y ja ), iznad k o jih in v e n c ija fo rm e ris k ira da je p u b lik a ne s h v a ti i ne p rih v a ti. D ru g im rije č im a , k v a lite ta ko ju je tra ž io d iz a jn e r u to j s itu a c iji n ije v iš e a p s o lu tn a ve ć re la tiv n a k v a lite ta — p re m a z a h tje v im a trž iš ta , je d n a k o kao š to je i fu n k c ija to g d iz a jn e ra fu n k c ija te h n ič a ra u s lu ž b i k a p ita la . . F e nom en s ta jlin g a ( s ty lin g ) rađa se u pra vo u to m m o m e n tu i u to m z a h tje v u , o zn a č u ju ć i k lju č n u ta č k u u e v o lu c iij d izajna od n je g o v ih h is to r ijs k ih p re tp o s ta v k i ko je su p o s ta v ili D e S tijl i Bau hau s do danas, t j. ta č k u u k o jo j se p ro je k tn o d je lo v a n je u m je t n ika p o č in je in te g rir a ti m a s o v n im s re d s tv im a . S ta jlin g označava d a kle , s obz'irom na s p o m e n u te p re tp o s ta v k e , o d re đ e n p re k id , bez s u m n je m a n je d ra m a tič a n od ono ga k o ji se zb io u n e k im e v ro p s k im ze m lja m a , a li za to ne m a n je d u b o k i ire v e rz ib ila n . Č in je n ic a je da je id e o lo g ija , k o ju je p o d ra z u m ije v a o h is to r ijs k i d iza jn , p re t p o s ta v lja la ta k v o d ru š tv o u k o je m bi o dn o s p ro iz v o d n ja — p o tro š n ja k o n tro lira o p rv i te r m in (p ro iz v o d n ja ), a o vaj bi o p e t b io pod k o n tro lo m u m je tn ik a ko je g a p o ziva p ro s v ije ć e n i in d u s trija la c (ta kav je b io o dn o s n pr. izm eđ u B eh re nsa i Rathenaua, d ire k to ra A EG ). U m je tn ik , o d n o sn o d iz a jn e r, našao bi se naim e na če lu p ro izvo d n o g p ro ce sa rje š a v a ju ć i u p ro to tip u tra d ic io n a ln e antin o m ije lije p o g i k o ris n o g , k o n te m p la c ije i k o riš te n ja , fo rm e i fu n k c ije . U fazi e ko n o m sko g ra zvo ja, ko ju k a ra k te riz ira ra đ an je i raz vo j a m e rič k o g s ta jlin g a , o dn os p ro iz v o d n ja — p o tro š n ja jo š je u v i je k o dn os k o ji ide od p rvo g do d ru g o g te rm in a , i zbog to g a š to je rije č o e k o n o m iji trž iš ta k o je p o č in je p o s ta v lja ti p rin c ip p ro g ra m ira n ja , a li se o vaj p u t in d u s trija (p re m a to m e i d iz a jn e r) nalazi po p rv i p u t p re d ko n k re tn o m k v a n tita tiv n o m d e fin ic ijo m fa k to ra p o tro š n je , a d iz a jn e r, ko ji je iziša o iz svoga la b o ra to rija da bi se kao te h n ič a r u k lo p io m eđu o s ta le te h n ič a re u p ro iz v o d n i c ik lu s , p o č in je u v iđ a ti da se n je g o vo p ro je k tira n je ne obraća v iš e za jed n ic i, fo rm ira n o j p re m a lib e ra ln o j d e m o k ra ts k o j t r a d ic iji od in d i vid u u m a od k o jih je s va ki sposo ba n za s lo b o d n o m o tiv ira n i izbor, v e ć za je d n ic i u k o jo j g o le m o k v a n tita tiv n o p o ve ća n je je d in k i što je sa č in ja v a ju o d re đ u ju n jen u m o d ifik a c iju ne sam o u p og le du s tu p n ja nego i n a ra vi. D iz a jn e r n aim e zapaža n e s u g la s n o s t izm eđu n e kih p ola zn ih h ip o te za i nove d ru š tv e n e re a ln o s ti u ko jo j d je lu je , je d n a ko kao š to o sje ć a n e a d e k v a tn o s t a p s o lu tn e fo rm e da sam a k o n d ic io n ira izb o r n o vih p o tro ša ča . Kao što je n apom enuo S ilva no T in to ri (C u ltu ra d e l d esig n , M ila n o 1964), na to j se ta č k i 75
o d ig ra v a o d lu č a n p re o k re t u ra z v o ju d iz a jn a ; ako je z a is ta p re m a B a u h au sovo j d id a k tic i i G ro p iu s o v o j m is li o s o b ito » novi in d u s rtijsk i o b je k t m o ra o r ije š it i s ta ru a n tin o m iju iz m e đ u u m je tn o s ti i in d u s trije , id e n tific ir a ju ć i k o n te m p la c iju i k o riš te n je , s ta jlin g na p ro tiv odraža va p o tre b u s v ije ta p ro iz v o d n je da se p r o jic ir a na t r ž iš te o g la š iv a č k i, č in e ć i od b in o m a k o n te m p la c ija — k o riš te n je č v o r p s ih o lo š k o g k o n d ic io n ira n ja « . S ta jlin g se d a k le rađa u g o d in a m a a m e rič k e e k o n o m s k e k riz e p o p rim a ju ć i izm e đ u o s ta lo g z n a č e n je s ta n o v ite , a n tik o n ju n k tu rn e m je re . K ako je n e d a vn o s p o m e n u o D o rfle s , u p ra v o su u t im g o d i nam a, izm e đ u 1930. i 1935, u S je d in je n im D rža va m a n ik li sn ažn i p ro fe s io n a ln i b iro i č ija je s v rh a b ila da d je lu je na s t iliz a c iju i koz m e tik u u p o tre b n ih p re d m e ta , o s ta v lja ju ć i o p ć e n ito n e d irn u tim te h n o lo š k i p ro b le m na k o je m p o č iv a i sa m p re d m e t. B ilo je m e đ u tim d o v o ljn o o n ih k o ji su d ig li v ik u ka ko su u v ije k s m a tra li da o dn o s fo rm a — fu n k c ija tre b a da b ud e o d n o s k o ji p o č iv a na is tin i. O tada s ta jlin g n ije n ika d im a o d o b ru re p u ta c iju , a li je ip a k kao fe n o m e n , ma k o lik o se č in io p a ra d o k s a la n , p re d s ta v lja o sa m po se b i n e ku is tin u , b u d u ć i da je s v o jo m p ris u tn o š ć u o tk r iv a o p ro c ije p izm eđ u n e k ih h is t o r ijs k ih p re tp o s ta v k i d iz a jn a i n o ve d ru š tv e n e s itu a c ije . N a d a lje , s ta jlin g n ije n a s to ja o da sa m o p s ih o lo š k i k o n d ic io n ira u ku s p u b lik e uz p o m o ć p u b lic ite ta , n eg o i da t u m a či n je n a ra s p o lo ž e n ja i te ž n je v o d e ć i o n jim a ra ču n a u p r o je k ti ra n ju na bazi s im b o la ili v iz u e ln ih k o n v e n c ija u k o jim a se ko le ktiv n o s t p o tro š a č a na n e ki n a č in m o g la p re p o z n a ti. S ta jlin g je ta k o p o s ta ja o in s tru m e n t re s e m a n tiz a c ije p re d m e ta , o s tv a re n e p o la ze ći ne s a m o o d o zgo — t j. od d iz a jn e rs k o g la b o ra to r ija i re k la m n ih b iro a — neg o ta k o đ e r i o do zd o — od ra s p o lo ž e n ja p o tro šača ko je se u tv r đ iv a lo s ve p r im je r e n ijim s re d s tv im a is p itiv a n ja . S o c ija ln a s tru k tu ra u k o jo j se ra z v ija i a fir m ir a s ta jlin g -d iz a jn k o in c id ira kao š to s m o v id je li sa o n o m fa z o m z re lo s ti e k o n o m sko g ra zvo ja , s v o js tv e n o m m o d e rn o m d ru š tv u , o k o jo j je t e o r e t i zira o R o s to w , a li je to k ra jn je m o b iln a s tru k tu ra k o ja n a g lo e k s p a n d ira p re m a tip u o p u le n tn o g d ru š tv a k a ra k te riz ira n o g v e lik o m e k s p a n z ijo m p o tro š n je i o d g o v a ra ju ć o m in v e rz ijo m o dn o sa p ro iz v o d n ja — p o tro š n ja u k o r is t d ru g o g te rm in a b in o m a . P o tro š n ja se n a im e ne o g ra n ič a v a v iš e na to da k o n s titu ira te r m in o d n o š e n ja p ro iz v o d n je , v e ć p o s ta je k ra jn ji c ilj č ita v e d ru š tv e n e s tru k tu re u s m je ra v a ju ć i p re m a v la s t it im sv rh a m a e k o n o m s k i p ro c e s i sa m e o sn o vn e te ž n je p o je d in ih in d iv id u a . O vu p ro m je n u e k o n o m ske s tru k tu re m o d e rn o g d ru š tv a u n a jr a z v ije n ijim z e m lja m a z a m i je tio je i v rlo p ro n ic a v o a n a liz ira o D a vid R ie sm a n (T h e L o n e ly C ro w d ). On je u to j p re o b ra z b i u p o z o rio na p rije la z od d ru š tv e n e s tru k tu re s a s ta v lje n e od in d iv id u u m a » in te rio riz ira n o g « u p ra v lja nja, k o ji se u p ra v lja ju s a m i, u s m je ru ju sve s v o je e n e rg ije p re m a s fe r i p ro d u k c ije d ob a ra i u n o se m e n ta lite t »proizvo đ ača « i u s fe ru d o k o lic e i p o tro š n je , ka s o c ija ln o j s tr u k tu r i ko ju k a ra k te riz ira p o m ic a n je p ro d u k tiv n ih sn ag a p re m a s fe r i » te rc ija rn ih a k tiv n o sti« a s a č in ja v a ju je d ru g im a u p ra v lja n i In d iv id u i k o ji k a n a liz ira ju
sv o je e n e rg ije p re m a e k s p a n z iji p o tro š n je sa sve iz ra z itijo m te n d e n c ijo m da na n jih u tje č u p e rs p e k tiv e i p re fe re n c ije d ru g ih . » H e te ro d ire k c ija « , o k o jo j g o v o ri R ie sm a n , p re tp o s ta v lja d a kle snažnu i d e te rm in ira ju ć u p ris u tn o s t m a so vn ih sre d sta va k o m u n i ka c ije ko ja su je d in a kadra k a n a liz ira ti flu k tu ir a ju ć i ukus i »želje bez p re d m e ta « n ovo g tip a p o tro š a č a . N ije sto g a s lu č a jn o da je u pra vo je d a n od n a jv e ć ih p re d s ta v n ik a s ta jlin g -d iz a jn a , Raym ond L oe w y, u s vo m d je lu i u s v o jim p a ro la m a tu m a č io nove z a h tje ve p o tro š a č a i u is to v rije m e d je lo v a o na dva fro n ta : p ro iz v o d n je i p o tro š n je , u v je ra v a ju ć i in d u s trija lc e »da se ružne s tv a ri sla bo pro da ju « i da d o b a r d iza jn zn ači u je d n o i d o b a r posao, a li ne za b o ra v lja ju ć i u p o z o riti, o b ra tn o m p a ro lo m , da se »i n a jlje p š i p ro izvo d n eće p ro d a ti ako ku pa c n ije u v je re n da je z a ista n a jlje p š i« .
E s te ts k a re k v a lifik a c ija o b je k ta K ako sm o v id je li, s ta jlin g je iz v rš io o p e ra c iju re s e m a n tiz a c ije o b je k ta na o s n o v i ik o n o g ra fije s im b o la k o ji se m ogu la ko id e n ti fic ir a t i i p re m a to m e b rzo k o n z u m ira ti u o d re đ e n o m d ru š tv u po tro š a č a . O n je za to na s v o j n ačin o s tv a riv a o t ip k o m u n ik a c ije , ne nužno e s te ts k e , a li p rila g o đ e n e » h e te ro d ire k tiv n o m « tip u po tro š a č a — k o ji je k u ltu rn o bez k o rije n a a po te n d e n c iji ko zm o po lits k i — v e lik ih m o d e rn ih m e tro p o la i o p ć e n ito d ru š ta v a e ko n o m ske e k s p a n z ije za ko je su S A D b ile i jo š u v ije k je s u n a jre p re ze n t a t iv n iji uzor. N a s u p ro t a m e rič k o m s ta jlin g u i o d g o va ra ju će m p ro c e s u s ta n d a rd iz a c ije i u n ifo rm n o s ti, p o ku ša lo se u n ekim ze m lja m a , n a ro č ito e v ro p s k o g s je v e ra , e s te ts k i re k v a lific ira ti u p o tre b n e p re d m e te o b o g a ć u ju ć i ih n o v im zn a če n jim a i n ovim m o g u ć n o s tim a k o m u n ik a c ije p om oću u k o rje n je n ja na te re n o d re đ en e k u ltu rn e i a m b ije n ta ln e s itu a c ije (p riro d a , tra d ic ija , zana tske te h n ik e ). Do to g a je d o š lo o s o b ito u ska n d in a v s k o m d iza jn u ; n je ga je u to m p o ku ša ju e s te ts k o g is k u p lje n ja in d u s trijs k ih p ro iz vo da p o ta k la i sam a s o c ija ln a s tru k tu ra koja je z a c ije lo jo š d ale ko od faze v e lik ih m a s o v n ih p o tro š n ji — od faze u ko ju je m e đ u tim a m e rič k o d ru š tv o v e ć davn o u šlo . R e zu lta ti k v a lita tiv n o zn ača jn i, k o je je p o s tig a o n o rd ijs k i d iz a jn , zbog re la tiv n o m a rg in a ln o g ka ra k te ra s o c ija ln e s itu a c ije u k o jo j su b ili m o g u ći, sam o su p a rc i ja ln o rje š e n je i je d v a da m ogu b iti p rim je rn i za onaj t ip e ko n o m s ke s tru k tu re p re m a k o je m se, č in i se, p o s lije ra ta u p u tila i E vro pa. D ru g im rije č im a , i u s itu a c iji ko ju izražava n o rd ijs k i d izajn i u o n o j ko ja d o la zi do izraža ja u a m e rič k o m s ta jlin g u č in i se da je iz o s ta la ona opća v a lja n o s t rje š e n ja ko je je p re d lo ž io h is to r ijs k i d iza jn na o s n o v i re c ip ro č n e in te g ra c ije k v a lite te i k v a n tite te . U S je d in je n im D ržavam a ta j je o dn os ra zb ije n i ra vn ote ža je p o re m e će na p o tp u n o u k o ris t k v a n tita tiv n o g fa k to ra . Razlog tog lom a tre b a tra ž iti, kao š to je u v iš e p rilik a p r im ije tio A rg an , u č in je n ic i da je u S A D o dn o s izm eđ u u m je tn o s ti i in d u s trijs k e te h n ik e za 77
m ije n je n m a n je p o m ir ljiv im o d n o s o m u m je tn o s ti i in d u s trije . In d u s trija je z a is ta fo r m ir a n je m v e lik ih m o n o p o la s v e v iš e g u b ila s vo ju k o le k tiv n u fu n k c iju s o c ija ln o g p o b o ljš a n ja zb og če g a , ako se jo š u v ije k o bra ća m a sa m a, to č in i sa m o za to da u s ta n o v i n jih o v ukus i na n je m u za sn u je v la s tito e k o n o m s k o b o g a ts tv o . S a s v im d ru g a č iju s itu a c iju im a m o m e đ u tim u s k a n d in a v s k im ze m lja m a g d je , kako kaže A rg a n . d iz a jn e ri u p o rn o id u za fo rm a ln o m ja s n o ćom n a s to je ć i d a ti p re d m e tu iz v o rn u je d n o s ta v n o s t. O v a j s ta v n o rd ijs k ih d iz a jn e ra , kao i d ru k č ija p ro iz v o d n a s tru k tu ra za sn o vana na m a lim in d u s trija m a , o d re đ u je p re k id b in o m a k v a lite ta — k v a n tite ta u k o ris t p rv o g te rm in a , pa d iz a jn g u b i s v o j o s o b iti s o c ija ln i o d n o s. U oba s lu č a ja d a k le , p re m d a zbog r a z lič itih u zro ka , d izajn p oka zu je ja s n e zn ako ve k riz e . P olaze ći od o v ih z a k lju č a k a , oko k o jih se 1960. u k u ltu r n im k ru g o v im a I ta lije v o d ila d e b a ta — kada su u n jo j sa m o d je lo m ič n o s u d je lo v a li d iz a jn e ri — s m a tra o sam p o tre b n im s o n d ira ti m iš lje n ja d iz a jn e ra , a rh ite k a ta i s lik a ra 0 to m p ita n ju , a is to ta k o i m iš lje n ja k ritič a ra i u č e n ja k a k o ji se bave e s te tik o m . A n k e ta vo đ e n a 1961. i o b ja v lje n a u je d n o m r im sko m d n e v n ik u , a z a tim s a k u p lje n a u s ve za k (In d u s tria l D e s ig n , Rim 1962), p o m o g la je da su se p r ilič n o ra d ik a ln o is p o ljile d v ije s u p ro tn e p o z ic ije . S je d n e se s tra n e o c rta la p o z ic ija o n ih k o ji, p re m d a u kazu ju na kriz u i u d a ljiv a n je d iz a jn a od n je g o v ih h is to rijs k ih p re tp o s ta v k i, ne o s p o ra v a ju d iz a jn u u m je tn ič k u p riro d u i p o s ta v lja ju z a h tje v za n o vo m in te g ra c ijo m te r m in a b in o m a k v a li te ta — k v a n tite ta . S d ru g e su s tra n e o n i k o ji n e g ira ju s v a k i u m je t n ič k i k a ra k te r d iza jn a ili b a re m im p lic ir a ju z a h tje v za ra z lič ito š ć u naravi a ne sa m o s tu p n ja izm e đ u tra d ic io n a ln ih u m je tn o s ti ( s li k a rs tv o , s k u lp tu ra , m u zika itd .) i d iz a jn a , v o d e ć i p r ije sv e g a ra čuna o n o v im a m b ije n ta ln im s itu a c ija m a u k o jim a d iz a jn tre b a da d je lu je danas, u v rije m e kad p ris u s tv u je m o u v o đ e n ju n o v ih a u to m a ts k ih p o s tu p a k a i p rim je n i o p e ra tiv n ih is tra ž iv a n ja u in d u s tr iji. O vi p o s lje d n ji k re ć u se iz r ič ito u o k v iru M a ld o n a d o v ih te za ko je je izn io p rilik o m s v je ts k e izlo žb e u B ru x e lle s u 1958. s n a m je ro m da n e g ira h is to r ijs k i k o n tin u ite t izm e đ u B au h au sa i V is o k e š k o le za in d u s trijs k o o b lik o v a n je u U lm u , u p ra vo na o s n o v i o d ric a n ja one e s te ts k e p e rs p e k tiv e ko ja je p ris u tn a u h is to r ijs k o m d iz a jn u 1 G ro p iu s o v o j d id a k tic i. N e da vn o se M a ld o n a d o v ra tio na ta j a r g u m e n t u je d n o m p re d a v a n ju o d rž a n o m u u lm s k o j š k o li o p ro b le m im a d a n a šn je g in d u s trijs k o g d iza jn a , is tič u ć i m iš lje n ja p re m a k o je m se d iza jn ne m ože s m a tra ti ni fo rm o m p r im ije n je n e u m je t n o s ti ni u m je tn o š ć u k o jo j je su đ e n o da z a m ije n i s v e d ru g e . U p o tre b n i p re d m e t, bez o b z ira na to je li d o b ro o b lik o v a n , ne m ože p re u ze ti k u ltu rn u fu n k c iju u m je tn ič k o g d je la , i n ije ta č n o da se h is to rijs k a s u d b in a u m je tn ič k ih d je la z a k lju č u je i a p s o rb ira u te h n ič k im p ro iz v o d im a . M a ld o n a d o se s to g a s u p r o ts ta v lja g le d i štu k o je on s m a tra h e g e lija n s k im i tip ič n im za k u ltu ru d v a d e s e tih god in a, p re m a k o je m r a z lič ite k u ltu rn e a k tiv n o s ti e v o lu ira ju k u l m in a c iji je d n e ko na čne fo rm e , t j. in d u s trijs k o g d iz a jn a . N a p ro tiv , razvoj se ne k re ć e p re m a s ta n d a rd iz a c iji v e ć p re m a ra z n o v rs n o s ti i, p re m a to m e , d iza jn n ikad a neće p o s ta ti z a m je n a za u m je t
n o st, kao š to neće b iti za m je n e ni za k n již e v n o s t, filo z o fiju , p o li tik u . D u ho vn i z a h tje v i ne m ogu b iti z a d o v o lje n i je d n o s ta v n im po tro š n im d o b rim a , je r č o v je k ne ž iv i sa m o zato da se k o ris ti p re d m e tim a , a jo š m a n je da ko n z u m ira p ro izvo d e . O č ito je da je M a ld o n a d o va p o le m ik a u p ra v lje n a o s o b ito p ro tiv fe tiš iz a c ije o b je k ta i p ro c e s a m e rk a n tiliz a c ije p re m a k o jo j se č in i da id e i sam a u m je tn o s t, u e k o n o m s k o j s tru k tu ri k o ju ka ra k te r iz ira g o le m a e k s p a n z ija p o tro š n ih s fe ra . » A n tis tilis tič k i« s ta v M a ld o n a d a o d n o s i se za to ne to lik o na te rm in e ve ć d ale ko g h i s to r ijs k o g d iza jn a (č iju je on h u m a n is tič k u p e rs p e k tiv u sam ned avn o p on o vo is ta k a o u je d n o m p re d a va n ju o a k tu a ln o s ti Bau hausa), k o lik o na d iza jn k o ji pod e s te ts k im p la š to m k riju m č a ri s v o je p o sve m e rk a n tiln e c ilje v e . D ru g im rije č im a , M a ld o n a d o , ne im p lic ira ju ć i re d u k tiv a n sud, s m je š ta d je lo v a n je d izajna u p o d ru č je te h n ič k o -z n a n s tv e n o v iš e neg o te h n ič k o -e s te ts k o , s c ilje m da na n e ki n ačin m o m e n a t p ro je k tir a n ja is trg n e iz za čaranog kruga k o ji se s tv o r io u o dn o su p ro iz v o d n ja — p o tro š n ja . S vje d o č a n s tv o M a ld o n a d a p o p rim a za to ta k o đ e r i z n a če n je o d re đ e n e » ob je kcije s a v je s ti« p ro tiv s u v re m e n e c iv iliz a c ije p o tro š n je i is k o riš ta v a n ja m a s o v n ih s re d s ta v a k o m u n ik a c ije u p o sve m e rk a n tilis tič k e s vrh e . M e đ u tim , to s v je d o č a n s tv o na k ra ju ip a k p o n ovo p re d la že , ia ko s a s v im im p lic itn o , neku v rs tu d ih o to m ije izm eđ u n e z a in te re s ira ne a k tiv n o s ti k o n te m p la tiv n e s fe re i k o ris n ih a k tiv n o s ti p ra k tič n e sfe re , ris k ira ju ć i u s p rk o s s vo m p o z itiv n o m n au čno m za lag a nju da se nađe na » p e s im is tič k o j p o z ic iji« o d b ija n ja n a s u p ro t d a n a šn jo j d ru š tv e n o j s tv a rn o s ti, a ta k v a je p o z ic ija e k v iv a le n tn a » o p tim i s tič k o j p o z ic iji« o n ih k o ji jo š u v ije k s m a tra ju m o g u ć im to ta ln o e s te ts k o is k u p lje n je . R ije č je , n a im e , o k o m p le m e n ta rn im p o z ic i ja m a k o je p re d la žu je d n a k a rje š e n ja a li su p ro tn o g pre dzn aka je dnog te is to g p ro b le m a , p re v la d a v a n ja s ta n d a rd iz a c ije na ko jo j d je lu je s ta jlin g i o d g o v a ra ju ć e »krize« d iza jn a . Za M a ld on a da je rije č o to m e da se s t ilis t ič k i fo rm a liz a m z a m ije n i rig o ro z n im znan s tv e n im p o z itiv iz m o m ; za d ru g e je rije č o to m e da se p o s tig n e s p e c ifič n o e s te ts k a re k v a lifik a c ija i, ako je m o g uće , p e rs o n a li za c ija u p o tre b n o g p re d m e ta .
D iz a jn i u m je tn ič k i p re d m e t K ritik a d iza jn a ko ja se ž e li p o s ta v iti na k o n s tru k tiv a n p lan i p ri s tu p iti p ro b le m u k o n k re tn e re k v a lifik a c ije u p o tre b n o g p re d m e ta , re k v a lifik a c ije ko ja će ta j p re d m e t u č in iti ka d rim da o d g o v o ri o če k iv a n jim a s u v re m e n o g č o v je k a ne sa m o na n ivo u m a te rija ln ih fu n k c ija n ego i o n ih k o je je F ra n ca ste l d e fin ira o kao » im a gina rn e fu n k c ije « p re d m e ta , n ašla se p re d nužn ošću da s p o tro š a č e m u s p o s ta v i o dn os zasno van na k o m u n ik a c iji zn ače nja, a lu zivn e ili s im b o lič k e n a ra v i, ko ja se la ko id e n tific ir a ju je r su u k o rije n je n a i c rp lje n a u z a je d n ič k o m k u ltu rn o m n a s lje đ u , a li u is to v rije m e ne s m ije iz m a k n u ti za da tku da d je lu je u n u ta r (a ne izva n) p o d ru 79
č ja k o n k re tn ih m o g u ć n o s ti m o d e rn e te h n ik e , da bi se m o g la u s p je š n o s u o č iti s k v a n tita tiv n im p ro b le m im a k o je p o s ta v lja da n a šn je trž iš te . Kao š to sam ve ć im a o p r ilik e s p o m e n u ti, z a h tje v da se d iza jn u s m je ri p re m a p e rs o n a liz a c iji p re d m e ta , a li v o d e ć i ra ču na o n u ž n o s ti in d u s trijs k o g re a liz ira n ja , is ta k a o je jo š 1951. g o d in e E tie n n e S o u ria u , te o r e tič a r im p lic ira n e u m je tn o s ti, k o ji je p re d v iđ a o i n a g o v je š ta o da će nad o rto d o k s n im fu n k c io n a liz m o m p re v la d a ti s til k o ji će b iti ka d a r da u se b i u k lju č i » od re đe n u dozu b e s p la tn e o rn a m e n ta c ije , je d n u lju d s k u p o ru k u ko ju tre b a d e š i f r ir a t i p ore d o sn o vn e i b itn e p o ru k e sa m e fu n k c io n a ln o s ti, a to za to da se o d g o v o ri z a h tje v u k o ji će b ez s u m n je p o s ta v lja ti n aši s k o ri n a s lje d n ic i« . A li o d m a h i d o d a je : »P rob le m je u to m e da znam o kako im p lic ira n a u m je tn o s t u in d u s trijs k o m o s tv a riv a n ju m ože p o v u ć i sa so b o m , a p s o rb ira ti i e v id e n tn o p re d s ta v iti m a lo e k s p lic itn e u m je tn o s ti i d a ti ta k o k re ira n o m p re d m e tu n e š to od o nog b e rg s o n o v s k o g d o d a tk a d u š e k o ju z a h tije v a n je g o v o p r ila g o đ iv a n je b u d u ć n o s ti.• Da se p ro b le m i dan as p o s ta v lja u s u š tin i u is tim te r m in im a u n u ta r k o jih ga je p o s ta v io S o u ria u , č in i se da je d o v o ljn o p o ka zala v e ć fam ozn a izlo žb a p rire đ e n a u P arizu 1962. g o d in e u M u ze ju d e k o ra tiv n ih u m je tn o s ti pod n a s lo v o m A n ta g o n is m e s II i p o sve će n a O b je k tu , kao i k r itič k a d is k u s ija ko ja je za n jo m s lije d ila . N a m je ra p a riš k e izlo žb e b ila je iz ra z ito u to m e da p o ta kn e u m je tn ik e i d iz a jn e re na k re ira n je p re d m e ta č ija bi fu n k c io n a ln a n am jen a b ila p o p ra će n a ili n a p ro s to z a m ije n je n a s im b o lič n im ili lite ra rn im e le m e n tim a c rp lje n im iz d o m e n a m e m o rije , fa n ta s tič nog ili s a n ja rije (re v e rie ), sa s v rh o m da se p ro v o c ira kriz a p ro d uka ta k u re n tn o g d iza jn a , k o ji su s m a tra n i n a d iđ e n im a je r v iš e n isu ka d ri da budu o d g o v o r na naše p re o k u p a c ije i naše p ro b le m e. I u o vo m s lu č a ju na n iša n u je b io s ta jlin g , a m e rič k i ili n e a m e r ič k i, s ta v lje n pod o ptu žb u n a ro č ito u p is m u k o jim je G e o rg e M a th ie u p re d s ta v io svo ja d je la u ka ta lo g u iz lo žb e . »Ako se u S je d in je n im D ržava m a — p isa o je on — fo rm a a u to m o b ila u tv rđ u je na o s n o vi p od ata ka e le k tro n s k o g ra ču n a ra IBM k o ji o b a v je š ta v a o ž e lja m a v e ć in e č ija je m e d io k r ite tn o s t n a jfa ta ln ija , ni m i o v d je n is m o d a le ko od tih b a rb a rs k ih m e to d a , s to m ra z lik o m š to je kod nas ra c io n a liz a c ija m a n ja. I neka nas bog sa čuva — n a s ta v lja o je fra n c u s k i u m je tn ik s p o re ć i se d ire k tn o sa u zo ro m s ta jlin g a — je dn e d ru g e p e rv e rz ije : in d u s trijs k e e s te tik e , ko ja, p o š to je p re p la v ila A m e rik u pod v o d s tv o m g o s p o d in a R a ym o nd s L o e w yja , p rije ti sada da se p ro š iri i u E vro pi g d je u p ra vo p o č in je da buja.« A li ako su M a th ie u o v a d e n u n c ija c ija i d e n u n c ija c ija p a riš k e iz lo žbe o p ć e n ito p og ađ a le c ilj, ne m ože se to re ć i za » predm ete« k o ji su re a liz ira n i i p rik a z a n i na to j iz lo ž b i, o s o b ito ako se na n jih g leda sa s ta n o v iš ta m o g u će tra n s p o z ic ije na in d u s trijs k i p lan . U to m p o g le d u izlo žb a je p o sve p ro m a š ila s v o ju s v rh u o s ta v lja ju ć i n e rije š e n im p ro b le m p e rs o n a liz a c ije p re d m e ta o p će u p o tre b e . D ru g im rije č im a , dok se o s ta je u o k v irim a p rije d lo g a izlo žb e » L'O bjet«, p ro c e s re k v a lifik a c ije p re d m e ta n ije o s tv a r ljiv u pravo
u o n o j m je ri u k o jo j on te ž i da p o sta n e u m je tn ič k i p re d m e t, K unst-O b je k te a ne D e s ig n -O b je k te , p re m a d is tin k c iji ko ju je p re d lo žio M a ld o n a d o u 7. b ro ju re v ije U lm , o dn osn o d ok te ž i da se a s im i lira sa s k u lp tu ro m , da bude u s u š tin i s k u lp tu ra i da pre m a to m e , kao ta ka v, izb je g n e p ro b le m v la s tito g u kla p a n ja u k v a n tita tiv n i red d a n a šn je p o tro š n je . I to n aravn o u n a jb o lje m s lu č a ju , t j. kad se ne ra d i o p re d m e tim a n a p ro s to b iz a rn im i p e liv a n s k im ili k o ji nose s a s v im iz v a n js k e tra g o v e n a d re a lis tič k o g o ž iv lja v a n ja (r e v i va l), a k o ji o tk r iv a ju e vaziva n ili u pravo re a kcio n a ra n s ta v auto ra p re m a p ro b le m im a d a n a š n jic e . N a s u p ro t tim o s tv a re n jim a i k ri tič k im p rije d lo z im a k o ji ih p od rža va ju , č in i se sa s v im opravdana ra d ik a ln a M a ld o n a d o va o sud a: »To su p o sve beza zle ni p re d m e ti. U n a jv iš e s lu č a je v a g o to v o t r iv ija ln i, k o ji ponekad d o s tiž u kon ve n c io n a ln u e le g a n c iju . U m a n je s lu č a je v a g ro te s k n i su ili v u l g a rn i. To su p re d m e ti, m o že m o re ć i, n a m ije n je n i da u kra se (ili s tim u lir a ju ) ž iv o t je d n e e m o c io n a ln o s a s v im a n e m ičn e b uržoa zije.« P ro b le m k o ji je p o s ta v io S u o ria u , da se o s tv a re u n u ta r a ne izvan d iza jn a p re d m e ti k o ji nose »un p e u d 'a r t e x p lic ite «, o sta je d a kle i d a lje n e rije š e n , je r re s e m a n tiz a c ija p re d m e ta opće upo tre b e (a ta k o đ e r i a rh ite k tu re ) m ože b iti o stva re n a sam o p o sre d s tv o m in te g rira n ja tra d ic io n a ln o s u p ro ts ta v lje n ih te rm in a , fu n k c ije i d e k o ra c ije , s tru k tu ra ln ih i k o m p o z itiv n ih e le m e n a ta , fo rm e za se be i s lik a n o s ila c a na n e ki n a čin ilu s tra tiv n ih zn ačenja. V eć sam im a o p r ilik e s p o m e n u ti ta j p ro c e s re s e m a n tiz a c ije na p o d ru č ju a rh ite k tu re i n a p o m e n u ti kako a rh ite k ti teže da u najč iš ć e k o n s tru k tiv n e č in je n ic e u m e tn u p oru ku , je d n u o snovnu id e ju ko ja će, kako kaže Lou is I. Kahn, d o d a ti n e š to »što je iznad d izajna « . R ije č je o p o ku ša ju — k o ji je p on ekad s re tn o u sp io (u I t a liji n pr. u s lu č a ju A lb in ije v a M u ze ja ka te d ra ln e riz n ic e u Gen ovi ili ro b n e ku će R in a sce n te u R im u) — da se lin g v is tič k a e k s p re s ija u k o rije n i na te re n u je d n e p re c iz n e k u ltu rn e s itu a c ije i p o v ije s n e m e m o rije o s ta ju ć i ip ak vje ra n a p s o lu tn o m o d ern o m kre a tiv n o m i p ro d u k tiv n o m p ro ce su . Na s p e c ifič n o m p o d ru čju d iza jn a (p o tc rta v a m izraz d iza jn da ja s n o ra z lu č im o p e ra tiv n i p ro ce s od o nog ko ji p re th o d i k o n s titu ira n ju p re d m e ta p rim ije n je n e u m je tn o s ti) n isu n e d o s ta ja li p o k u š a ji da se na h is to rijs k o -a m b ije n ta ln o m te re n u za snu je p oruka ko ju n osi p re d m e t s c ilje m da se on re k v a lific ira sa e s te ts k o g s ta n o v iš ta . P rim je r za to im am o izm eđ u o s ta lo g u n a s lo n ja č u k o ji su d iz a jn ira li A lb in i i H e lgova za p ro izvo đ a ča P og g ija iz P avije, a b io je prika zan i na XII trije n a lu u M ila n u . R ije č je o » predm etu« ko ji na p rv i p ogled može i zbu n iti u p ravo zbog n o v in e n e kih fo rm a ln ih rje š e n ja što , č in i se, idu iznad užeg rje š a v a n ja fu n k c io n a ln ih p ro b le m a . Takav je npr. kon tra s t izm eđ u v rlo je d n o s ta v n e tu b u la rn e s tru k tu re i s a svim im poza ntn e p o d sta ve p o p u t v e lik o g š tita ko ji se, kao š to je p rim i je ć e n o , » m irn e duše m ogao o d re za ti i s v e s ti na fo rm u koja bi v iš e o d g o va ra la e fe k tiv n o j fu n k c iji o slo n ca za g lavg«. Zapravo, ako se p rim ije n i k r ite r ij s tro g o fu n k c io n a ln o g vre d n o va n ja , kao 81
š to je u č in io A lf ie r i u n a ve d e n o m c ita tu , onda ne m o že m o sh v a t i t i zn a če n je i v rije d n o s t n a s lo n ja č a A lb in ija i H e lg o v e , b u d u ći da p re d la že fo rm a ln u s o lu c iju ko ja je p re k o a li ne i p r o tiv fu n k c ije sh va će n e u užem s m is lu . M o n u m e n ta ln a k o n s tru k c ija c je lin e , h e ra ld ič k a e le g a n c ija š tita , č in je n ic a da na sv o j n a čin ž e li s im b o lič k i i re ka o b ih fig u ra tiv n o p re d s ta v iti v la s titu fu n k c iju , p o ka zu je kod a u to ra ja sn u in te n c iju da u d iza jn u k lju č e tra d ic io n a ln e e le m e n te k o ji su ka d ri da p e rs o n a liz ira ju p re d m e t i da m u p rid a ju s t ilis t ič k u in d iv id u a l n o st, n a s u p ro t iz v je š ta č e n o j ili n e z g ra p n o j s t iliz a c iji d a n a šn je p ro d u k c ije . A li i u o vom s lu č a ju p ro c e s re s e m a n tiz a c ije o b je k ta , p re m d a se za sn iva na k o re k tn o j m e to d o lo š k o j im p o s ta c iji, pouzd aje se u p o ru k e k o je se m ogu d e fin ir a ti te k u u s k o m o k v iru p o se bn e k u ltu re ko ja je jo š u v ije k k u ltu ra e lit e i kao ta k v a sp o so b n a da okuša v rs tu k o m u n ik a c ije s a č in je n e od a lu z ija i k u ltiv ira n ih odnosa. R e s e m a n tiz a c ija ko ju je o s tv a rio A lb in i u o vo m d je lu vezana je u pra vo za ono š to u n je m u tre b a d e š if r ir a ti, i p o re d u n u ta rn je p o ru ke sa m e fu n k c ije , zbog če ga se č in i o p ra v d a n o g o v o riti u po vodu kao š to se, n a s u p ro t to m e , m ože g o v o riti o a p s tra k tn o j p r i s u tn o s ti ako za p rim je r u zm e m o n a s lo n ja č »B a rce llo n a« od M ie s a van d e r Rohea. U oba s lu č a ja m e đ u tim (i u p ra v o u g ra n ic a m a u k o jim a u m je tn ic i o s tv a ru ju o d re đ e n i t ip e s te ts k e k o m u n ik a c ije ) »predm et« je u is to v rije m e i sam po s e b i i v la s tita p re d s ta v a (ta k o đ e r i u s lu č a ju M ie s a p r e d s ta v lja n je im p lic ira o pća zn a če n ja ko ja idu iznad fu n k c ije , ako ni zbog če ga d ru g o g a o no je r o b u h vaća ju p oseban n a čin in te r p re tira n ja sa m e fu n k c ije ), pa p re m a to m e fig u r a tiv n o s t neko g d a n a šn je g d iz a jn a ne tre b a s m a tra ti a p s o lu tn im p o ra s to m e s te ts k e s e m a n tiz a c ije v e ć ra d ije p ro c e s o m re s e m a n tiz a c ije je z ik a a p s tra k tn o g ra c io n a liz m a k o ji je h is t o r ij ski liš e n e s te ts k e p o te n c ija ln o s ti.
P a ra le ln i p ro b le m i: n ova fig u ra c ija , p ro g ra m ira n a u m je tn o s t, pop -a rt, o p tič k a u m je tn o s t Tip re s e m a n tiz a c ije p re d m e ta k o ji je p oku ša n na o s n o v i e k s p lic itn ijih fig u r a tiv n ih ili s im b o lič k ih re fe r e n c ija b ilo u p ra vcu K u n s t-O b je k te b ilo u p ra vcu D e s ig n -O b je k te m ože se p r id ru ž iti, v o d e ći računa o ra z lik a m a in h e re n tn im r a z lič itim tip o v im a je z ik a , s lič n im p o k u š a jim a k o ji su u č in je n i za n e k o lik o p o s lje d n jih g o d ina na p o d ru č ju lik o v n ih u m je tn o s ti, p rije sve ga u o n im s tru ja ma i m eđu o n im u m je tn ic im a k o ji se o zn a ču ju p rilič n o d v o s m i s le n im i n e s ta ln im n a zivo m »nova fig u ra c ija « . U m je tn ic i k o ji se k re ću u to m p ra vcu p ola ze g o to v o s v i od is k u s tv a in fo rm e la i izvla če p re ko njeg a neke in s ta n c e n a d re a liz m a izm eđ u dva rata, n a s to je ć i u m e tn u ti te s u g e s tije u k o n te k s t k o ji v o d i ra ču na o amb ije n ta ln o j p o v ije s ti ili o n o vo j u rb a n o j s tv a rn o s ti.
N a d re a lis tič k i i o rg a n ič k i k o rije n ili b a štin a m e m o rije s je d n e s tra n e , a o b je k tiv n e i d e fin ira n e s lik e izvu če n e iz in d u s trijs k o g i p u b lic ita rn o g a m b ije n ta s d ru g e s tra n e , u v je to v a li su da je fig u ra tiv n o o b n a v lja n je p re u z e lo fe n o m e n o lo g iju v rlo ra z lič itih i če s to in tim n o p ro tiv rje č n ih o b lik a . »Nova fig u ra c ija « zato, bez obzira na p o s tig n u te re z u lta te , p o ka zu je u n u tra š n ju te š k o ć u — ko ja je s v re m e n o m p oka zala da je n ije la ko s a v la d a ti — da ko m b in ira u je d n o s ta v n o m g o v o ru o rg a n ič n o s t ili m e m o riju i o b je k tiv n o s t s tv a ri i s lik a iz v u č e n ih iz a m b ije n ta , je d n a k o kao š to se dizajn s u s re ć e sa a n a lo g n o m te š k o ć o m da za jed n o k o m b in ira nove s im b o lič n e i fa b u la rn e sa d rža je sa o b je k tiv n im za h tje v im a te h n ik e i s e rijs k e p ro d u k c ije . Tako i »nova fig u ra c ija « i d izajn upadaju u o p a s n o s t da se p re p u s te im a ž e riji (im a g e rie ) i fa n ta s tič n o m fabulira n ju , š to je z a is ta b ije g p re d s tv a rn im o s v je š ć e n je m o dana š n jo j s tv a rn o s ti. S lik a , s k u lp tu ra , p re d m e t te že zato da se u klop e u a m b ije n t o k o lin e i da u n je m u c rp u novu o b je k tiv n o s t o bra ća ju ć i se n a s lje đ u s lik a i s im b o la m o d e rn e in d u s trijs k e i p u b lic ita rn e s tv a rn o s ti. A li su k o b s to m s tv a rn o š ć u č in i se u n jim a u b la žen, p rig u š e n d ija fra g m o m m e m o rije ili fa b u lira n ja ili o p e t aprior is tič k im id e o lo š k im sh e m a m a ko je s p re č a v a ju p re p o zna va nje s tv a rn o s ti bez p re d ra s u d a . P rem a to m e , u m je tn ik završa va tim e da iz m ič e ra d ik a ln o m o s v je š ć e n ju o p ro b le m u k o ji p o s ta v lja e s te ts k a k o m u n ik a c ija ili n a p ro s to o s a m o j m o g u ć n o s ti p re ž iv lja v a n ja k o m u n ik a c ije ta k v o g a tip a u s v ije tu kao š to je naš, k o jim d o m in ira ju m a ss m e d ia i k o ji k a ra k te riz ira n a s ta ja n je d ru š tv a o b ilja k o je p s ih o lo g iju š te d n je i p ro iz v o d n je z a m je n ju je p s ih o lo g ijo m ra s ip a n ja i tro š e n ja (u s p o re d i E s th e tic s o f P le n ty: A rc h i te c tu re fo r U to p ia od J. M . F itc h a ). Tom su p ro b le m u m e đ u tim p ris tu p ile ra d ik a ln o one s tru je ko je m o že m o s m a tra ti tip ič n im za d a n a šn ju in te rn a c io n a ln u u m je tn i čku p a n o ra m u , t j. » p ro g ra m ira n a u m je tn o s t« i »pop-art«. T ip ičn o s t o v ih te n d e n c ija p o tje č e iz č in je n ic e da one ko načno u zim a ju u o b z ir o p ć i a n tro p o lš k i u v je t š to ga sve o d re đ e n ije ka ra k te riz ira te h n o lo š k i ra zvo j i n je g o v e d v ije o sn o vn e d im e n z ije , t j. s je d n e s tra n e in d u s trijs k a p ro d u k c ija , a s d ru g e s tra n e m a so vna p o tro š n ja . N a s u p ro t o v o j o s n o v n o j d a to s ti, š to k a ra k te riz ira n a jv e ć im d ije lo m u rb an u in d u s trijs k u i p u b lic ita rn u d im e n z iju u k o jo j danas ž iv im o , u m je tn ic i k o ji p rip a d a ju t im te n d e n c ija m a za uzim aju v rlo p re ciza n i a n g a žira n s ta v , tim a n g a ž ira n iji š to v iš e vo d i ra d ik a liz a c iji a ne k o m p ro m is u s e v a z iv n im m e đ u p o z ic ija m a . U p rvo m s lu č a ju , t j. u s lu č a ju »pop-arta« (a o v d je m is lim o u p rvo m redu na a m e rič k e m a n ife s ta c ije , u m je tn ik kao da p rim a na zn anje da je ire v e rz ib iln a č in je n ic a n a s ta ja n je d ru š tv a » h e te ro d ire k tiv n o g « tip a u k o je m je o dn o s p ro iz v o d n ja — p o tro š n ja d e fin itiv n o p o m a k n u t u k o ris t d ru g o g te rm in a . U m je tn ik je zato d ove de n do to g a da p rih v a ti s u o č e n je s a m b ije n to m u ko je m živ i na n ivo u p o tro š n je p ro v o d e ć i neku v rs tu in v e n ta riz ira n ja fin a ln ih p ro izvo d a te h n o lo š k o g p o stu p ka , d a ju ć i im d o s to ja n s tv o n o vih sa držaja u m je tn ič k o g čin a i p o d v rg a v a ju ć i ih, d a kle , n e ko j v rs ti d e m is tifik a c ije i re ifik a c ije . R ije č je o id e o lo š k i in d iv id u a lis tič k o j p o z ic iji ko ja je p riv id n o
» h e te ro d ire k tiv n a « a za p ra vo n o si a n a rh ič n u sn ag u b u d u ć i da p re tp o s ta v lja m o g u ć n o s t is k u p lje n ja i s a m o o d lu k e na a to m is tič ko m n ivo u p o tro š n je a ne na p la n ifik a to r s k o m n iv o u p ro d u k c ije . Za p o d ru č je p ro d u k c ije u m je tn ik ne p o ka zu je n ik a k v a in te re s a m ožda i zbog to g a š to zna ili v je ru je da je r ije č o d a to s ti na k o ju in d iv id u u m nem a n ik a k v e m o g u ć n o s ti da d je lu je u d ru š tv u te h n i č k i s p e c ija liz ira n o m i u p ra v lja n o m u e k o n o m s k o j d im e n z iji, i ne sa m o e k o n o m s k o j, v e lik ih in d u s trijs k ih k o n c e n tra c ija i m a s o v n ih sre d s ta v a k o m u n ik a c ija . In d iv id u u m i u m je tn ik o s je ć a ju se izvan, p r is ilje n i da p rih v a te s u o č e n je , ako za to im a ju v o lje , s v a k i za s v o j ra ču n. U o s n o v i je to g a s ta v a s u š tin s k i p e s im iz a m , a li k o ji se za čudo ne is p o lja v a u k o n te m p la tiv n o j m a n ife s ta c iji ili p o tp u nom o d b ija n ju (kao š to je to b io s lu č a j s u m je tn ic im a in fo rm e la ) nego n a p ro tiv u v it a lis t ič k o j a s p ir a c iji p re m a k o m p ro m is u , p re m a u la s k u u ig ru , š to se m ože o b ja s n iti p ra g m a tis tič k im k o rije n je m a m e rič k e k u ltu re . U d ru g o m s lu č a ju , t j. u s lu č a ju p ro g ra m ira n e u m je tn o s ti i v iz u e ln ih is tra ž iv a n ja o p ć e n ito , u m je tn ik jo š je d n o m pola zi od k o n s ta ta c ije e s te ts k e n e d o s ta tn o s ti a m b ije n ta , k rš e n ja i p ovre d a ko je u n je m u in d iv id u u m n e p re k id n o tr p i. N je g o v je o d g o v o r p o sve s u p ro ta n o d g o v o ru » p o p -a rtis ta « , b u d u ć i da on s m a tra da m ože d je lo v a ti u fa zi p ro iz v o d n je r e k v a lific ir a ju ć i u e s te t sko m s m is lu n je n e o p e ra tiv n e p o s tu p k e . P ro g ra m ira n a u m je tn o s t n a s to ji d a kle d je lo v a ti ne na s tv a r i, ne na p ro iz v o d e , n eg o na m e to d e i te h n ič k e in s tru m e n te . U o d re đ e n o m s m is lu m ože se re ć i da ona ne c ilja ni na to da re a liz ira n e k i o p ip ljiv r e z u lta t kao š to se m ože o p ip a ti i p ro d a ti o b ič a n p re d m e t p o tro š n je i s lik a r sko ili s k u lp to rs k o d je lo (p o d ra z u m ije v a ju ć i i p o p -a rt), v e ć p rije na to da is ta k n e sam p o s tu p a k k o ji se m o že v e r if ic ir a t i u sv a k o m m o m e n tu i u s v a k o j fa zi i k o ji se iznad sve g a m o že p re n ije ti na r a z lič ite p la n o ve š iro k o g s o c ija ln o g d o m e ta i ča k do sa m o g in d i v id u a ln o g p on a ša n ja . P ro g ra m ira n a u m je tn o s t n a s to ji se is trg n u ti (a u to m e se č in i b lis k a M a ld o n a d o v o j p o z ic iji) p ro c e s u m e rka n tiliz a c ije , tip ič n o m za d ru š tv o p o tro š n je , i r e s t it u ir a t i u p re d m e tu v rije d n o s ti tip ič n o » a u to d ire k tiv n e « a k tiv n o s ti. Id e o lo g ija ko ja zastupa tu p o z ic iju im a ili bi tre b a lo da im a o p t im is t ič n iji a k c e n t, b ud ući da p re tp o s ta v lja m o g u ć n o s t d je lo v a n ja u p la n ifik a to r s k o j fazi p ro iz v o d n o g p ro c e s a o d u z im a ju ć i ga n a d m a š n o j a tr a k c iji p o tro š n o g p o la rite ta . P ro g ra m ira n a u m je tn o s t s itu ir a se d a k le , p re m da s ra z lič itim d o p rin o s o m i a k c e n to m , na id e o lo š k u lin iju p io n ira m o d e rn o g p o k re ta č iji z a h tje v za o tv a ra n je h u m a n is tič k e p e rs p e k tiv e u ra zvo ju m o d e rn e te h n ik e p o n o vo p o s ta v lja . P ro gra m iran a u m je tn o s t ja v lja se s to g a kao tip ič n o e v ro p s k a č in je n ic a (je d n a ko kao š to su n e w dada i p o p -a rt ako ne e k s k lu z iv n e a o no ip ak tip ič n o a m e rič k e č in je n ic e ) u p ra vo zbog to g a š to se n ije m o g la ro d iti i ra z v iti u ze m lja m a g d je se č in i da d ru š tv e n a k u l tu ra i s tru k tu ra jo š n isu u s m je re n e (a li k o lik o jo š d u g o? ) p re m a o no j e k o n o m iji ko ja se za sn iva na p o tro š n ji, a k o ju su o p is a li R o stow , R iesm an i F irch u p ra vo p re m a m o d e lu a m e rič k o g d ru štva . A li z a n im ljiv a č in je n ic a , ko ja se ja v lja u o k v iru o ve nove te n d e n c ije i ko ju v je ro ja tn o tre b a p rip is a ti s v je s n o s ti da se d je
lu je na lin iji p o s lje d n je g fro n ta , s a s to ji se u o vo m e : d ok se p e sim is tič k i s ta v , k o ji je u o s n o v i p op -a rta, tra n s fo rm ira u svo ju su p ro tn o s t, u v o ljn o s t da se bude u n u ta r s tv a ri i da se s n jim a s k lo p i k o m p ro m is , d o tle se o p e ra tiv n i o p tim iz a m p ro g ra m ira n e u m je tn o s ti p re v o d i u s ta v k o ji b ih nazvao p u rita n s k im , sta vo m b e s k o m p ro m is n o s ti s o n im s v ije to m k o ji u pravo ž e lim o is k u p iti i iz b a v iti. P ro g ra m ira n a u m je tn o s t i p o p -a rt p o s ta v lja ju se d a kle na d i v e rg e n tn e p o z ic ije , ča k i d ija m e tra ln o s u p ro tn e ili u p ravo zbog to g a i s je d n o m za je d n ič k o m ta č k o m — p ola zn om ta č k o m koju č in i su v re m e n a te h n o lo š k a s tv a rn o s t — š to u o s ta lo m p oka zuje da su o p a s n o s ti k o jim a se izlažu je d n a k e a li s u p ro tn o g p redznaka. A ko za ista p rva ris k ira da se z a tv o ri na p o z ic iji za d o vo ljn e sa m o d o v o ljn o s ti u novu k u lu od slo n o v a č e m e to d e ra d i m e tod e , kao š to se je d n o m z a tv a ra lo u k u lu u m je tn o s ti ra d i u m je tn o s ti, i p re ma to m e iz b je g n e u m je s to da r ije š i a n tin o m ije i p ro b le m a tič n o s t re a ln o g , p o p -a rt sa s v o je s tra n e ris k ira da ne u s p ije dugo izd rža ti na ta n a n o j d e m a rk a c io n o j lin iji k o ja ra zd vaja p ra v i p o tro š n i p re d m e t od o ne v rs te m e ta fo re k o ju o n je m u p re d la že p o p -a rtis t, i p re m a to m e ris k ira da se i ona p re o b ra zi u č is ti p re d m e t p o tro š n je liš e n ja s n e i e s te ts k i k v a lific ir a ju ć e in te rv e n c ije u m je tn ik a . A li h e te ro g e n o s t, ko ja p o s to ji izm eđ u p ro g ra m ira n e u m je tn o s ti i v iz u e ln ih is tra ž iv a n ja s je d n e s tra n e i n e w dade i p op -a rta s d ru g e , n ije u v ije k ta k o k o rje n ita . Ponekad te s u p ro tn e te n d e n c ije p on o vo n alaze ta č k u s u s re ta n ja u d e fin ira n ju one urb an e p ano ra m e od k o je pola ze , s u s re ć u ć i se o va j p u t ne v iš e na p ola zn oj ta č k i, t j. na n iv o u z a je d n ič k o g n a zivn ika k o ji sa č in ja v a dan ašn ja te h n o lo š k a s tv a rn o s t, v e ć na z a v rš n o j ta č k i o d g o v a ra ju ć ih o pe ra tiv n ih p ro ce sa . Razloge o vog s tje c a n ja tre b a tra ž iti na sam om p o d ru č ju p ro g ra m ira n e u m je tn o s ti, ja s n ije u n je n o j m o g u ć n o s ti da kre n e u dva ra z lič ita p ra vca . D je lo p ro g ra m ira n e u m je tn o s ti ja v lja se u s v o jo j n a jk a ra k te r is tič n ijo j d e f in ic iji kao s tru k tu ra koja p o s to ji, da ta k o ka žem o, u p o te n c ija ln o m s ta n ju i ko ja p o p rim a zn ače nje i v rije d n o s t o p e ra tiv n o g p ro ce sa š to ga ona u d o m lju je i p rik a z u je s n a jv e ć o m m o g u ćo m ja s n o ć o m . Kao š to je ve ć re če no , p ro g ra m ira n a u m je tn o s t ne te ž i d a kle o p ip ljiv o m re z u lta tu k o lik o to m e da is ta k n e p o s tu p a k k o ji tre b a da bude v e rific ir a n u m e to d i kad će, p re n e se n na d ru g e s e k to re , p rije ć i iz p o te n c ija l nog u s tv a rn o s ta n je . U d ru g o m s lu č a ju , p rije svega kad je is tra ž iv a n je č is to g k re ta n ja z a m ije n je n o m n o go ta č n ijim e k s p e rim e n tira n je m na o s n o v i d a to s ti v iz u e ln e p e rc e p c ije u odn osu s_ e s te t s ko m p e rc e p c ijo m i k o m u n ik a c ijo m , p ro g ra m ira n o is tra ž iv a n je za vrša va se u k o n s tru k c iji k o n k re tn ih p re d m e ta k o ji ulaze u naš p e rc e p tiv n i h o riz o n t kao i m n o g i d ru g i p re d m e ti k o ji nas o k ru ž u ju, i sa s v o jim in te n z iv n im s v je tlo s n im s ig n a lim a o brazu ju i u is to v rije m e k a ra k te riz ira ju (na ra z lič ite a li k o m p le m e n ta rn e na čin e u odn osu na m o d a lite te k o ji se nalaze u d je lim a p o p -a rtis ta ) te h n o lo š k u , p u b lic ita rn u , in d u s trijs k u pan oram u ko ju nam pruža urbana sce na : re k li b is m o da je to odm azda p an oram e s u v re 85
m e n og gra da k o ji se sa m p o s ta v lja kao p re d m e t u m je tn o s ti iz b je g a va ju ći p ro g ra m ira n e in te n c ije u m je tn ik a i n a m e ć u ć i m u se in s tin k tiv n o p o d z e m n im p o s re d s tv im a , je d n a k o kao š to je p r ije d va d e s e ta k g o d in a p a n o ra m a N e w Y o rk a s lo m ila n e o p la s tič k u o s n o vu M o n d ria n a , u z ro k u ju ć i da e k s p lo d ira u b e z b ro j p a r tik u la rn ih e pizo d a s lič n ih b e z b ro ju s v je ta la n o ćn e p a n o ra m e m e tro p o le . O vo k o n s titu ira n je u o b je k tu e k s p e rim e n ta ln ih is tra ž iv a n ja na d a to s tim a v iđ e n ja (tim is tra ž iv a n jim a , k o ja se ra z lič ito d e fin ira ju , n e d o s ta ja o je te r m in k o ji bi ih o z n a č io o č e v id n o , b a re m d o k nam n ije iz A m e rik e s tig la d e fin ic ija -s lo g a n » o p tic a l art« ili, jo š b o lje , »op-art«) o tv a ra u t im te n d e n c ija m a je d a n d ru g i p u t ra z v o ja k o ji na n e ki n a čin k o n v e rg ira s lin ijo m n e w d ad e i p o p -a rta . B u d u ći da se p re d m e t, u k o je m u se z a k lju č u je i z a vrša va u m je tn ič k o d je lo v a n je za sno van o na p re tp o s ta v k a m a p e rc e p tiv n o g re d a, p o s ta v lja na is ti k o n k re tn i p la n na k o je m se n a la ze i r a z lič iti p re d m e ti š to s a č in ja v a ju u rb a n u p a n o ra m u ili fo lk lo r , on u is to v rije m e v rš i neku v rs tu e s te ts k e k o re k c ije , je d n a k o kao i p o p -a rt k o ja , č in i se. s v re m e n a na v rije m e te ž i u p ra v o t a u to lo g iji, a li za p ra vo u v ije k c ilja na m o d ific ira n je , o n o lik o k o lik o
je
p o tre b n o
za
e s te ts k o
is k u p lje n je s tv a r n o s ti ko ja nas o k ru ž u je . U oba s lu č a ja d je lo k r i t ič k i p re la z i, m o d ific ira ju ć i ga u v id u s v o je v la s t it e s v rh o v ito s ti, k o n s titu tiv n i p o s tu p a k p re d m e ta ko je m i d n e v n o k o n z u m ira m o , u s m je ra v a ju ć i p ažn ju p o tro š a č a sa u ž iv a n ja e fe k ta p re m a a n a liz i fo rm a tiv n o g p ro c e s a , o d n o s n o v o d e ć i ga n a p u š ta n ju č is to p a s iv nog sta va s v o js tv e n o g p s ih o lo g iji p o tro š n je i t ra n s fo rm ira ju ć i ga u n u ta r o d re đ e n ih g ra n ic a od p o tro š a č a u p ro iz v o đ a č a .
D iza jn i m a so vn a s re d s tv a Sa ove d v ije te n d e n c ije d a n a šn ja u m je tn o s t u k o n k re tn im p re m da o g ra n ič e n im te r m in im a p o s ta v lja p ro b le m e s te ts k e k v a lifik a c ije u o k v iru d ru š tv e n e s t ru k tu re k o jo m sve a la rm a n tn ije d o m in i ra ju m a so vna s re d s tv a k o m u n ik a c ije i p o tro š n je . O na n a im e ne n a s to ji o d b iti s v o j zada tak, s k o jim su se s u č e lile sve v ita ln e s tru je m o d e rn e u m je tn o s ti, da se u p le te n a jd ir e k tn ije i n a jp o tp u n ije u p ro b le m e s v a k o d n e vn e e g z is te n c ije , a li za ra z lik u od u m je t n ič k ih s tru ja p rve p o lo v ic e s to lje ć a , p o d ra z u m e v a ju ć i i in fo rm e l, o d b ija da p o s ta v i sam u se be kao k lju č n u ta č k u u k o jo j in d iv id u u m i d ru š tv o ra z rje š a v a ju ili ra s k rin k a v a ju sve a n tin o m ije i s ve protiv rje č n o s ti. U m je tn ik p rim je ć u je da ne d je lu je v iš e u o k v iru k u l tu rn e s itu a c ije k a ra k te riz ira n e ja s n im k o n tra p o s tira n je m avan-
g arde i k o n z e rv a tiv n o s ti, nego u o k v iru o pće a n tro p o lo š k e s itu a c ije ko ja je m n o go k o m p le k s n ija i ko ju k a ra k te riz ira ko e g z is te n c ija i re c ip ro č n a in te g ra c ija ra z lič itih k u ltu rn ih razina š to se š ire od a va n g a rd n ih is tra ž iv a n ja do n a jn iže g n ivo a lo w b ro w a i kiča , p ro la z e ć i in te r m e d ija rije m m id d le b ro w k u ltu rn e in d u s trije . O s ta ti izvan o vog s is te m a n ije m o g u će n iti bi to im a lo s m is la . U m je tn ik to zna i p rih v a ć a da d je lu je u n u ta r s is te m a da bi ga tra n s fo rm i rao, ia ko ne v iš e d je lo m to ta ln o g o tk u p lje n ja u ko je v iš e ne v je ru je , v e ć p o s re d s tv o m o g ra n ič e n ih p o sre d o v a n ja u o k v iru p a rtik u la rn ih i o d re đ e n ih s itu a c ija . R ije č je u b iti o fe n o m e n u re d im e nz io n ira n ja , ne znam da li v rije d n o s ti, a li sva kako fu n k c ije u m je t n o s ti u d a n a šn je m d ru š tv u . O re d im e n z io n ira n ju u ko je n ije m o gao a da ne bud e u vu če n i d iz a jn , o s o b ito ako se ra z m o tre zadaci k o je m u je p rip is a la u m je tn ič k a k u ltu ra p o s lije ra ta. Č in i se da se d iza jn d anas z a is ta o d re k a o tu m a č e n ja svo ga d je lo v a n ja kao to ta ln o g p ro je k tir a n ja lju d s k o g a m b ije n ta i kao in s tru m e n ta d ru štv e n o g u zd iza n ja i p re p o ra đ a n ja , kao š to su to nekad tu m a č ili p io n ir i m o d e rn o g p o k re ta od W illia m a M o rris a do W a lte ra G ro p iu sa , da u p o trije b im v e ć p o zn a ti n aziv P evsn e ra. To o d ric a n je no si sa so b o m riz ik , k o ji je v iš e p u ta is tic a n , da se d iz a jn e r p re tv o r i u p u b lic ita rn o g a g e n ta in d u s trije a d iza jn u k o z m e tič k u d je la tn o s t, a li bi m o g lo b iti i re z u lta t s v je s n o g o s v je š ć e n ja o v rlo k o m p le k s n im p ro b le m im a k o ji p o s ta v lja d a n a šn ji in d u s trijs k i raz v o j i izraz je d n o g re a lis tič n ije g s ta va p re m a m o g u ć n o s tim a što se p ru ža ju u m je tn ik u da u tje č e v la s titim d je lo m na su d b in u ko le k tiv n o g ž iv o ta . S ta ja liš te d iz a jn e ra m ije n ja sv o j p ra vac, kao što se to d o g o d ilo s p ro g ra m ira n o m u m je tn o š ć u . U m je s to da p o sta vi p ro b le m p ro š ire n ja v la s titih za da taka sve do o b u h va ća nja id e a l nog to ta ln o g p ro je k tira n ja a m b ije n ta , d iza jn ra d ije te ž i d e fin ic iji a ka tka d i p rid ije v a n ju u rb a n e p an o ra m e p o s re d s tv o m s e rije po je d in a č n ih in te r v e n c ija ili re a liz ira n je m p re d m e ta i s lik a ko je iz s v o je s v rh e is k lju č u ju b ilo k o z m e tik u s ta jlin g a b ilo a p s o lu tn u fo r m u i v iš e su u s m je re n e p o s tiz a n ju k a ra k te ris tič n e tip ič n o s ti do k o je d ola ze rig o ro z n im im p o s tira n je m fu n k c io n a ln ih p ro b le m a i p rib je g a v a n je m in d iv id u a liz ira ju ć e m p o tc rta v a n ju s im b o lič k e ili, pon eka d , čak ik o n ič k e v rs te ko ja o la kša va u k lju č iv a n je o b je k ta u a m b ije n t, p o d s tič u ć i s im p a tiju ili p s ih o lo š k u s u k riv n ju p otro ša ča . P re d m e t se u to m s lu č a ju o s la n ja na t ip k o m u n ik a c ije k o ji je za snova n ne to lik o na n e p o sre d n o m u č in ku k o lik o na u sp o re n o m aps o rb ira n ju k o je bi tre b a lo da p o tro ša ča d ove de do to g a da za s v o j ra ču n o tk r ije n je g o v u p o ru ku . P rim je ri ta k v ih p re d m e ta ne ned o s ta ju u p an o ra m i in d u s trijs k e p ro d u k c ije . M o g ao b ih p o d s je titi, 87
m eđu ta lija n s k im p ro iz v o d im a , na o s tv a re n ja u p la s tic i G, C o lo m b in ija za K a rte li (s ta la k za ta n ju re , is p ra š iv a č i o s o b ito o ž im a č za lim u n ), š iv a ć u m a š in u i s je d a lic u za d je c u Z. Z a n u sa , a p a ra t za to č e n je p iv e b ra će C a s tig lio n i, M u n a rije v e n a o č a le za s u n c e , ili pak k o n te jn e r od p la s tik e R. M e n g h ija , e le k tr ič n i s a t S e c tio n C l od M a n g ia ro ttija i u je d n o m d ru g o m o k v iru v e ć p o z n a ti ra d io »Phonola« C a s tig lio n ija i C a c ia D o m in io n ija , »Vespu 2 0 - i »Fiat 500«. R ije č je , ka ko se v id i, o k u re n tn im p ro iz v o d im a k o ji su g o to v o p o sve im u n i od s t ilis t ič k ih p re o k u p a c ija i od k o jih su m n o g i v e ć d a vn o u š li u našu b a š tin u s lik a , d a ju ć i d o p rin o s rig o ro z n o g rje š a v a n ja te h n ič k ih p ro b le m a i ja s n o u tv r d iv e e s te ts k e in te n c io n a ln o s ti, a li u is to v rije m e o d b ija ju b ilo k a kvu in v e s titu ru u rang u m je tn ič k o g d je la . Na t o j ta č k i d iz a jn e ri su e k s p lic itn i i n jih o v o u š a n č iv a n je
na te re n u p ro b le m a č is to
te h n ič k o -n a u č n e
n a ra v i,
s va k i p u t kad ih p o z iv a m o da d is k u tir a ju na e s te ts k o m i u m je t n ič k o m p la n u , zd ra va je o b ra n a p r o tiv e s te ts k o g fe tiš iz m a p re d m e ta . U o d re đ e n o m s m is lu č in i se da d iz a jn te ž i d e f in ic iji — za k o ju b ih re ka o da je a n o n im n a (n e u lim ita tiv n o m s m is lu k o ji su p riž e ljk iv a li u p ra v o p io n ir i m o d e rn o g v re m e n a ) —
naše g s v a k i
d a šn je g a m b ije n ta , iz m ič u ć i s v je s n o o n o m iza zovu p r o tiv v re m ena k o ji je u v ije k k a ra k te riz ira o u m je tn ič k o d je lo v a n je b a re m d o tle d o k n ije u m je tn ik , c rp e ć i v la s t it e s a d rž a je d ire k tn o iz m a so vn e k u ltu re , kako se to dog ađ a o s o b ito sa n e w d a d o m i pop-a rto m , za po čeo i sa m iz m ic a ti to m iza zovu i p o s ta v io s v o je d je lo i d je lo v a n je na p o d ru č je » p o tro š n e e s te tik e « , o k o jo j je g o v o rio Banham u p ovo d u d iz a jn a s u p r o ts ta v lja ju ć i ga » e s te tic i p e rm a nentnog« u ko ju b i, m e đ u tim , tre b a lo s m je s t it i o s ta le u m je tn o s ti. Is k u s tv o u m je tn ik a sh va ć e n o u t im te r m in im a s tje č e se d a k le u d a n a š n jo j c iv iliz a c iji s lik a i p re d m e ta k o ji s a č in ja v a ju n eku v rs tu slo b o d n e zone g d je se s u s re ć u is k u s tv a ve zan a za n a jr a z lič itije k u ltu rn e n iv o e , od a v a n g a rd n ih is tra ž iv a n ja do m a ss m e d ia . U o b liča van ju ove c iv iliz a c ije d iz a jn m o že p r id o n ije ti i s tv a rn o o d lu č n o d o p rin o s i u s v o js tv u s v o jih v la s t it ih o p e ra tiv n ih p ro c e s a k o ji mu d o p u š ta ju da na p la n u k v a lite te u m e tn e fo rm a ln a is k u s tv a s te čena u la b o ra to rija m a a van ga rd e , u k o jim a ne ta k o rije tk o d je lu ju i sa m i d iz a jn e ri. S te ta č k e g le d iš ta d iz a jn p o p rim a ja s n u fiz io n o m iju i je d n u od n a jz n a č a jn ijih fu n k c ija , s m je š ta ju ć i se u onu in te rm e d ija rn u zonu s k a le k u ltu r n ih n ivo a g d je se z b iva s u s re t i s u kob izm eđ u k v a lite ta i e s te tic ite ta s je d n e s tra n e , i k v a n tite ta lo šeg u kusa s d ru g e s tra n e . D iza jn je za to u n e p re k id n o m k o n ta k tu s m a s o v n im s re d s tv im a , ča k je i sam m a so vn o s re d s tv o , i
o n a čin u kako d je lu je na to m n iv o u m ogu o v is iti i k ra jn je važna p ita n ja , kao i to da se pokaže kako su vre m e n a c iv iliz a c ija po tro š n je n ije n e izb je žn o o suđ en a da se p o kla p a s c iv iliz a c ijo m Io w b ro w a i kiča . Filiberto M en n a, »Design, co m u n icazio ne e s te tic a e m ass m edia«, u: Ed ilizia M o de rn a, br. 84, jan. 1965, Kim . jre v e o : M a tk o M e š tro v ić Tekst p ren o sim o iz časopisa Ž iv o t u m je tn o s ti, 3 /4 , Z ag reb . 1967, >tr. 95— 105. (p rim , ur.)
Gert Selle
Socijalna teorija i praksa dizajna danas
»D o b ra « fo rm a Ko ž e li da se te o rijs k o k r itič k i s u č e li sa d a n a š n jim o b lik o v a n je m su oča va se sa k o m p le k s o m p re d s ta v a , č iji ko re n i sežu d a le ko u p ro š lo s t d iz a jn a . P ojam »dobre« fo rm e i l i »g o o d d e s ig n « sažim a s ko ro sve u ra s p iin u tu v o d e ću s lik u , g o to v o sve š to je p re n e to iz p ro ce sa is to rijs k o g o b ra z o v a n ja te o r ije na m o tiv a c ije i po s ta v lja n je c ilje v a d iza jn a , d o d u š e sa izu ze tko m o n ih p o tic a ja ko ji n iš ta ne tre b a da za h va le g ra đ a n s k o -id e a lis tič k o j tr a d ic iji 'i na čin u m iš lje n ja ili, k o ji se ne m ogu sa o v im n a čin o m m iš lje n ja s je d in iti. P re d sta ve o »dobroj« fo r m i s to g a je d v a da m ogu da se d e fin iš u ka o p ovezana, z a k lju č n a te o rija , v e ć se m ogu tu m a č iti kao k o m p le k s v re d n o s n ih sta vo va , č iji se ko re n m ože tra ž iti u p re d a tim k u ltu r n im n o rm a m a i n e s m a n je n o j » reklam i« za ove n orm e. č in je n ič k i »dobra« fo rm a je je d a n u tv rđ e n , p re m da u o sn o vi is to ta k o n eja sa n v o d e ć i p o ja m i je d a n in s titu c io n a ln o p otp un o o s ig u ra n fe n o m e n , č iji p ozva ni in te r p re ta to ri n e p re k id n o b rin u o d ru š tv e n o m d o g o v o ru , ta k o da p ri to m e b e zu slo vn o bude re č o je d n o m k u ltu rn o m d og a đ a ju . Z n atn a u la g a n ja u p ro pagandu, p re ko p u b lic is tik e i iz la g a č k ih p ro s to ra na n a c io n a ln o j i in t e r n a c io n a ln o j ra v n i, u s m e re n a su na to d a za varaju , da zapravo n iko ne m ože ta č n o da zna i o b ja s n i, šta je »dobra form a « i šta ona iza ziva . Ipak, za n ju se u n e p re g le d n o m pejzažu s a v re m e n ih p ro iz voda tra ž i p o se b n o m e s to . Za nju se p re tp o s ta v lja i ja v n o tv rd i 91
da je ona »bolja« od s v ih d ru g ih je z ič k i p ro iz v e d e n ih fe n o m e n a , kao d ife r e n c ira n i » in d u s tr ijs k i k ič« , na č ije ra z u m e v a n je i u p o tre b u su m ase z a k le te . O vo m iš lje n je n e ki k r itič a r i d iz a jn a d an a s u o p š te ne m o g u da d e le , za to š to o s n o v a n o s u m n ja ju da je o v d e a n tic ip ir a n o n e k o n tro lis a n o v re d n o v a n je i e ta b lira n a te o r ija p riv id a a n a ro č ito da se ra s p lin ju ju g ra n ic e tra d ic io n a ln e »dobre« fo rm e . Za sve one k o ji su n a u č ili da ra z lik u ju i da k o ris te »bolje« o b lik o v a n e o ro iz v o d e m a so vn e p o n u d e , u s v a k o m s lu č a ju je š o k a n tn o i važi kao in d ic ija za m a n jk a ju ć e e s te ts k o o b ra z o v a n je , za m a n jk a ju ć e ra zu m e va n je k u ltu re i n a p ro s to za d ru š tv e n i n e d o s ta ta k o d g o v o rn o s ti, ako n eko iz r ič ito tv r d i da izm e đ u » dobrih« i »rđavih« p ro iz v o d n ih fo r m i p o s to ji p rin c ip ije ln a ra z lik a u d ru š tv e n o m delo v a n ju . U o vo m su k o b u tiv n im m n je n jim a , ve ć o kata. Da bi k r itik a t e o r ije ljiv a , o vd e će m o u k ra tk o ko ja s le d e o vd e z a p o č e ti h v a tn o j ikri t ic i d iz a jn a )*
1.
su d o v a ne ra d i se , m e đ u tim , o s u b je k n a v o đ e n ju d okaza sa d ru š tv e n ih a sp e i p ra k s e »dobre« fo r m e p o s ta la ra zu m iz n e ti o d re đ e n e p o s ta v k e (u p o g la v ljim a p ro b le m i su jo š je d n o m is p ita n i u obu-
A s p e k t n a d o g ra đ iv a n ja
J e d n o s ta v n o , o p ra v d a n o u vo d n o p ita n je g la s i: K om e i če m u s lu ž i na ta j n a č in m a so vn o p ro p a g ira n a id e ja ? O d g o v o r na o vo bi m o ra o d a ti u te m e lje n je za p rid e v »do bro« , š to s t o ji za v re d n o s t i p ose b n o fu n k c iju o s m iš lje n o g n a čin a u o b lič a v a n ja : »Dobra fo rm a . . . ne p re d s ta v lja sam a s e b i s v rh u ili v re d n o s t za se be , v e ć je ona p o ja v n a fo rm a i izraz m a te r ija ln o m o b ra d om i fu n k c io n a ln o š ć u o d re đ e n o g k v a lite ta je d n o g p ro iz v o d a : do b ra fo rm a je znak k v a lite ta . P ošto su lju d i t i k o ji ra d e sa s tv a rim a i a la to m , sa n jim a ž iv e i ra d e, d o b ra fo rm a p o s e d u je l i ko vnu i s tv a ra la č k u sn ag u u h u m a n o j, s o c ija ln o j i k u ltu r n o j o b la s ti. N je n o p riv re d n o z n a č e n je re z u ltira iz n je n e m o ć i da v iz u e lno re p re z e n tu je s a v rš e n o s t i v re d n o s t je d n o g p ro iz v o d a .« ' O va rana zva n ičn a d e fin ic ija tre b a lo b i da o b u h v a ti sve in d i v id u a ln o m o g u će in te r p re ta tiv n e a k c e n te i s to g a o vd e m o že da važi kao id e a ln o s a ž im a n je . O na sa d rž i k a ra k te ris tič n o u p u ts tv o za re la tiv n o v is o k o o b e ć a n je o u p o tre b n o j v re d n o s ti trž iš n o g p ro izvoda »dobre« fo rm e i n e o p h o d n u trž iš n u re p re z e n ta tiv n o s t. U to lik o se ova d e fin ic ija m o že n a kn ad n o ra c io n a liz o v a ti, je r se oba o b ra zlo že n ja za p rid e v »dobro« m o g u g le d a ti u lo g ič n o m s k lo p u sa p riv re d n im s is te m o m , k o ji p r is iln o p ro p is u je k o n k u re n ts k u s p o s o b n o s t, a tim e i sva ko ra s p o lo ž iv o m a te rija ln o -te h n ič k o i e s te ts k o s re d s tv o u k o n k u re n c iji. Zbog oblmnostl toksta opredellll smo se da objavimo samo prvo poglavlje, (prlm. prlr) ' Eduard Schalfejew (državni sekretar a.D. I nekadašnji predsednlk Saveta za oblikovanje), (pre 1958) Slgnum der Qualltflt-, Textsammlung des Rates lOr Formgebung, Darmstadt, a.a.
Tada, m e đ u tim , p o č in je n e p o sre d n o — i to je k a ra k te ris tič n o za sve in te r p re ta c ije »dobre« fo rm e — da d e lu je o dnos o se ća n ja pre m a o b je k tu . Ira c io n a ln i ka uza ln i o dn o s (u p o re d i c ita t g ore: »Pošto su lju d i t i . . . « do kra ja re č e n ic e ) s ig n a liz u je o va j o d n o s o seća nja. u to lik o š to u k o n te k s t ne u vo d i sa m o je d n u nedokazanu p re tp o sta v k u , v e ć se o č ig le d n o o b ja š n ja v a p re ko v e re u lik o v n u i s tv a ra la čku sn agu d o b ro g u o b lič a v a n ja , kao fa k tič k o u s o c ija ln o j o b la s ti. O tud a je e v id e n tn a la žn o st, o b e le ž je id e o lo š k o g p o s ta je o č ig le d n o . O s ta je jo š u ve k n e o b ja š n je n o da li se p ri to m e radi o č is to n e sve sn o m n a d g ra đ iv a n ju je d n e s tv a rn o s ti d ru g e v rs te sa d o b ro m iš lje n im že lja m a ili o o p ra v d a n ju in te re s a k o ji izg le d aju o d ve ć g o li. L u d w ig E rh a rd je , u m e đ u vre m e n u , kao sa vezni m in is ta r za p riv re d u b io ve ć n e š to ja s n iji: »Već je p ozn ata izre ka da ne je d e m o sa m o u s tim a i n e p cim a i s to m a k o m , v e ć ta k o đ e o č im a — to zn ači da našom p o tro š n jo m p o v e z u je m o jo š n e š to , š to o č ig le d n o nag ova ra ce lo g čo veka , š to na b ilo k o ji n a čin d o tič e d u še vn o , o n o Ijuds'ko u n a j v iš e m s m is lu . Ne re c ite sa m o : to je filo z o fija , to je p s ih o lo g ija — ne, to je u k ra jn jo j o s n o v i ta k o đ e , p riv re d a , u m a te rija ln o j i u n a ro d n o j e k o n o m iji. N aro dn a e k o n o m ija će na duže u s p e ti sam o ako se o ču va u o vo m s m is lu u č ita v o m s v e tu , i da ta k o kažem , u vre d n o v a n ju č o v e š tv a . N e m a čka p riv re d a ne m ože o d u s ta ti od to g a da u o vo m s m is lu bude vo d e ća . V o d s tv o 'je, ko na čno n e š to d u h o vn o , a li u p ra vo to se ne m ože s v e s ti na je d n u fo r m u lu . N iš ta n ije u č in je n o tim e da se je d a n p re d m e t p ro izve d e , ve ć to p rip a d a o s e ć a n ju duha vre m e n a , o s e ć a n ju c e lo g je dn o g narod a. Uz to se, p re m a m o m m iš lje n ju , n aša p riv re d a m ože v a s p ita ti, i za to su izlo žb e i n a s to ja n ja ko ja d o la ze o d va s od izva n re d n o g zn ača ja . . . u to m e sm o v e ć d a le k o o tiš li. O tud a m is lim na s ta ru p iv s k u k rig lu sa B is m a rk o m i o k lo p n ič k im šle m o m kao p o k lo p c e m — sv e d o čaša ko je su o vd e izlo že ne , onda nam p o s ta je ja s a n ne sa m o n ap re d a k, v e ć s k o ro p ro m en a ra s p o lo žen ja . O vde se č o v e k o v d uh ra z v io u v iš e m s m is lu .« 2 T o lik o o u pravo k la s ič n o m n a d g ra đ iv a n ju in te re s a m o ći sa o d n o s im a o se ća ja i d u h o v n ih v re d n o s ti. O »vodstvu« p re k o o sva ja n ja s v e ts k o g trž iš ta i d o b ro m u o b lič a v a n ju ro b e b ilo je ve ć g o vo ra u ra n ije m W e rk b u n d u , kada su 1914. g o d in e o tv o re n o d o š le do izraža ja im p e rija lis tič k e te n d e n c ije . In d u s trija i sam a sa ra đ u je u n a d g ra đ iva n ju , je d a n p rim e r n je n o g re a lis tič k o g za hvata u e s te tik u kao a k v iz ite rs k o s re d s tv o : »Lepše ra d iti — to p ose bn o važi za va s! N ara vno da se to ne radi m a šin a m a . L ep im ra d o v im a p rip a d a v iš e : uz to idu lepe p ro s to rije . To nam d o n o s i n o va O liv e tti kuća, ko ju je p ro je k to v a o p ro fe s o r E ie rm a nn . . . Uz to id e i le p n a m e šta j. I n jega, ta ko đ e , d on os i nova O liv e tti kuća . . . D a jte p o d s tic a ja , re c ite šta vam ’ Ludwig Erhard u svom govoru na otvaranju •Sonderschau formschoner Industrleerzeugnlsse« na prolećnom sajmu u Hanoveru 1955, Textsammlung des Rates fOr Formgebung, na navedenom mostu. str. 1. ii) delimično pod naslovom ■Slnngebung und Gestalt«, Rat fur Formgebung. Informatlonsschrlft 2. Darmstadt 1960, str. 2.
se ne d opada, ka ko bi se m o g lo u le p š a ti. O k re n ite s e v o đ e n ju p o sla . Je r, le p še je ra d iti u s t ilu O liv e tti.« 3 P reduzeće, m e đ u tim , im a i je d n u filo z o f iju k u će ko ja je na v iš o j ra vn i u p o tre b lje n a za re k la m u i k o ja o d g o v a ra t e o r iji d o b re fo rm e : » O liv e tti p rip a d a m a lo m b ro ju p re d u z e ć a k o ja su jo š ra n ije sh v a ta la da in d u s trija is to ta k o m o že 1 m o ra da p re u z m e d ru š tv e n e i k u ltu rn e o b a v e z e . O vo sa z n a n je se , ta k o đ e , o g le d a u ra zvo ju p ro iz v o d a , u o b lik o v a n ju p ro iz v o d a , u m a rk e tin g u u a r h i te k tu ri O liv e tti g ra d n je , u re k la m i, ja v n im i d ru š tv e n im d o s tig n u ć im a za s a ra d n ik e . F ilo z o fija k o ja s to ji iz a o v o g je s te » s til O liv e tti« .4 P re du zeće n ije sa m o s v e s n o d iz a jn a , v e ć je , ta k o đ e , v o d e ć e na s v e ts k o m trž iš tu p is a ć ih m a š in a .s O tv o re n o p ita n je je da li o n o š to se o v d e v re d n u je ka o f ilo z o fija , o d g o v a ra o n o m e š to je is t o r ijs k i s m a tra la t e o r ija d iz a jn a , ili je u ig ri ono š to je B lo ch n a z iv a o » fila n tro p ijo m iz ra b ljiv a č a « 6. A k o s e s tv a ra o c u i p ro je k ta n tu p riz n a d o b ro n a m e rn o s t u filo z o f ira n ju , o n d a je p re tp o s ta v k a o v o g n e ra z o re n o g o d n o s a p re m a d ru š tv e n o j fu n k c iji in d u s tr ije o č ito p o v e re n je u h u m a n iz u ju ć u snagu k o ja m ože da ra z v ije d iz a jn u » n e u tra ln o m « o k v iru p ro iz v o d n je : » U zd ig n u ta od n je n o g s p e c ifič n o g d ru š tv e n o g i p o li tič k o g o s n o v a in d u s trijs k a p ro iz v o d n ja iz g le d a ka o n e u tra ln i, te h n ič k i a p a ra t: k a o u n iv e rz u m t e h n ič k i m o g u ć e g u n u ta r ko ga a u to n om no m iš lje n a s u b je k tiv n a in te n c ija d iz a jn e ra d o s tiž e n a p re d a k ka b o lje m .« 7 U p ra vo na o v o m m e s tu se t e o r ija d o b ro g u o b lič a v a n ja dan as p o ka zu je š le p o m . O d lu č u ju ć u z a b lu d u K u b y je v e ć o v d e d e fin is a o u t e o r iji, je r ova n e u tra ln o s t ne e g z is tira u s tv a r n o s ti. O na m o že b it i p o sm a tra n a sa m o kao re z u lta t id e o lo š k o g n a d g ra đ iv a n ja , ka o in te r io rizo va n a p re v a ra , g d e o n a o d re đ u je s v e s t p ro iz v o đ a č a i p ro je k ta n ta , i kao d ru š tv e n a p re v a ra ta m o g d e se ja v n o p ro p a g ira i o b a ve zu je . » N eu tra ln o st« i » o d g o vo rn o st« su u k a p ita lis tič k o m p ro c e s u p ro iz v o d n je je d n o z n a č n o i je d n o s tra n o o d re đ e n i in te r e s im a . O ve te o rije m o g u va že ćo j t e o r iji d iz a jn a da s lu ž e sa m o za to da b i id e a lis tič k i z a k lo n ile s tv a rn e f u n k c ije u o b lič a v a n ja , a k u ltu rn o -d u ho vno n a d v is iv a n je p ro c e s a u o b lič a v a n ja n e m o že d o v e s ti n i do je d n o g d ru g o g c ilja o s im do o p ra v d a n ja p riv re d n ih in te re s a 3 »Theme Olivetti. Schoner arbeiten«, Werbefaltblatt der Olivetti GmbH, s.a. 4 »Olivetti, Menschen. Ideen, Produkte. Zahlen», Deutschen Olivetti GmbH. s.a. str. 1. 5 Uporedl na navedenom mestu »Position von Olivetti auf dem Weltmarkt*: Računsko-plsaće mašine 1. mesto u svetsko] proizvodnji. RuCne kancelarijske pisaće maSIne — 1. mesto. Elek trične standardne pisaće mašine — 2. mesto. Portabl pisaće mašine — 2. mesto. Mlkrokompjuter oko Jedne trećine svetskog prometa. Integrlsane NC mašine — 1. mesto u kontinental no] Evropi. Olivetti Je najveći proizvođač kancelarijskih mašina u Evropi I Jedan od 100 najvećih preduzeća Izvan SAD. Olivetti koncern: Društvo matica Ing. C. Olivetti & Co, S.p.A. Ivrea. Osnovni kapital 60 milijardi lira. Društva-ćerke: 20 radionica I montainlh fabrika. 27 prodajnnlh društava. 117 predstavništava u svih 5 delova sveta. 6 Ernst Bloch, Frelhelt und Ordnung. AbrlB der Soclalutoplen, Relnbek. 1969, atr. 173. 3 Thomas Kuby, »Zur gesellschaftllchen Funktlon des Industrial Design« (Završni rad na HfG Ulm), komm.-Inform. I, Darmstadt 1971, atr. 11.
m o ći, ko ji o b je k tiv n o m o ra ju da im a ju p re d n o s t. Retko kad se im e n u ju is tin s k i m o tiv i p ro d u k c io n o o b lik o v a n e a k tiv n o s ti: »Sve ve ća lib e ra liz a c ija s v e ts k o g trž iš ta d o v o d i do to g a da in d u s trijs k a z e m lja kao š to je N e m a čka, ko ja sv o j v is o k ž iv o tn i sta n d a rd m o ra da o d rža va s je d n e s tra n e , u ta k m ič e n ju sa zem lja m a sa n is k im ce na m a , a s d ru g e s tra n e , sa z e m lja m a sa v is o kom p ro d u k tiv n o š ć u , kao š to su S A D , i zadugo m ože da o p sta n e sam o v is o k im k v a lite to m . Jedan o d o v ih k v a lite ta k o ji se može d o s tić i uz p o m o ć s ra z m e rn o m a lih tro š k o v a i u lag a nja ka p ita la , je s te u pravo o b lik o v a n je . . . O d lu č u ju ć i re z u lta ti kod p o tro š a č a p o s tiž u se u ve k kada se račun d a je p o tre b i ko ja v is i u vazdu hu . Iz je d n e o b la s ti ko ja je ve om a b lis k a o b lik o v a n ju — m oda d aje m n o ge p rim e re . . . Pri to m se k ra tk o ro č n a p o d g re v a n ja k o n ju k tu re m ogu p o s tić i m o d n im g e g o v im a , a d u g o ro č n o s t m ogu d o s tić i sa m o kro z p rave ra zvo je .8 T im e je id e o lo g ija »dobre« fo rm e , u k o lik o h ra ni id e a lis tič k u nadu u o b la s ti p ro iz v o d n je , d o v o ljn o o g o lje n a . Za č ita v niz p ra k tič a ra o n a io n a ko n ije o b a ve zu ju ća . Jedna od n je n ih p ro tiv te o rija s to g a g la s i: » M o ra ln i za h te v p io n ira je s ig u rn o u n je g o v o v re m e b ila re v o lu c io n a rn a , luda s tv a r, ta k o đ e u u o b lič a v a n ju , a li o n a danas n ije p o s ta la je d in o v a že ći p ra v a c ; m o g lo bi se ča k re ć i da je ona p o s ta la id e o lo g ija . Kao re a ln u a lte rn a tiv u , n aravn o, ne n u d im o n ika kv u novu id e o lo g iju — n e ki m is le da se to m o ra č in it i — m i je d n o s ta v n o n u d im o u s lu g e ko je su o rije n tis a n e na u p o tre b no. Id e o lo g ije i n jih o v o m o ra ln o za o d e va n je n e m a ju . . . p ri to m v iš e p ro s to ra i o p e riš u m im o o p ra v d a n ih že lja lju d i i ra cio n a ln o p o s ta v lje n ih c ilje v a in d u s trije .« 9 U p u ts tv o za u o b lič a v a n je p ro izvo d a , kao » je d n o sta vn e u slu g e ko ja je o rije n tis a n a na u p o tre b u « , p riv id n o p o z itiv n o se n e d o tič e sa n e k im n ap re d n a v e d e n im c ita tim a o »dobroj«« fo r m i, za to š to se v iš e ne v ra ća n a f ilo z o fiju i zvu či re a lis tič n o . M e đ u tim , p ri to m se ne m is li sa m o na k ra j id e o lo g ije , š to navod k o ji so p s tv e n u n edokazanu tv rd n ju n a p ro s to o b ja š n ja v a kao is tin u — ve ć, ta kođe, n a k ra j u to p ije . Je r u s ta tič k o m s ta n ju s tv a ri p re d s ta v a i s tv a rn o s t, te o rija i p ra ksa d o g a đ a ju se is to v re m e n o , a li ne kao is p u n je n je s o c i ja ln e u to p ije , v e ć kao s ta v lja n je u zagradu s o c io lo š k e im a g in a c ije d iz a jn e ra . O s ta je id e o lo g ija s lo b o d e d iza jn a , a p s u rd n o s t u d a tim o d n o sim a , k o ja d a ka ko d a lje ne o m e ta s p e c ija lis te d izajna , z ato š to se o vde , po o b ič a ju , o p e riš e je d n im p o sve n e ra z ja š n je n im p o jm o m id e o lo g ije . N a d a lje se, d a kle , m o ra ra č u n a ti na o b e važeće p re d sta ve sa » ne id eo lo ško« v re d n o s n o -n e u tra ln o m u slu g o m i sa id e o lo g i 8 Ernsl Schneider I Philip Rosenthal. .Bedeutung der Formgebung fO rdie Wettbewerb. « r die Konjunktur und fiir den Verbrauch-: Die Formgestaltung als Wlrtschafts- und kultur polltlscher Faktor, Denkschrfft des R8tes fOr Formgebung, Darmstadt 1967. str. 2 (koplja rukoplsaj. * Edwin A. Schrlcker, .Design und Konsum (I) Die Plonlere und Ihre Ideologic., Westdeueches Fernsehen (wdr) 1971, str. 23. (emltovanl tekstovi).
95
jo m »dobre« fo rm e k o ja za d iz a jn — n a d g ra d n ju ka ko p re , ta k o i p o sle , o s ta je o d re đ u ju ć a , p re m d a o n a o č ito n e o d g o v a ra ni p ra k s i u o b lič a v a n ja , n iti z a k o n ito s tim a k a p ita lis tič k e p ro d u k c ije .
2.
A s p e k t n a d g ra d n je
»Dobra« fo rm a n ije sa m o z a m iš lje n i o b lik , k o m e s e p rila z i sa m o te o r ijs k o - k r itič k im s re d s tv im a , v e ć p o d ra z u m e v a p o te n c ija ln o p ris u tn u p on ud u p ro iz v o d a š to n o si o n a j »znak k v a lite ta « , k o ji o d g o va ra k v a lita tiv n o m je d in s tv u u o b lič a v a n ja , p ra v ič n o s ti trž iš ta i s p o s o b n o s ti k o n k u re n c ije , i o tu d a je s v a k e g o d in e b ira n i na g ra đe n u SR N e m a č k o j. Izlo žba za » B u n d e s p re is G u te Form « o s ta je je d a n p re g le d o d re đ e n ih ro d o v a d o b a ra od k o jih se p ra v i iz b o r n a jb o lje g k v a lite ta . K ritič k a te o r ija m o že , d a k le , s v o je n e p o s re d n e z a k lju č k e sam a d e lim ič n o da p ro v e ri na s a m o j p ra k s i p ro iz v o d n je i p ro c e n jiv a n ja . Pre sve g a , p r o tiv n a s to ja n ja d a s e p ro iz v o đ a č i p ro je k ta n t o h ra b re na u m n o u o b lič a v a n je u p o tre b n ih o b lik a sa v i so kom fu n k c io n a ln o m k o ris n o š ć u , n iš ta se ne m o že p rim e n riti. M o g lo bi se z a m is liti da je o v d e p re s u d n o s ta n o v iš te k o ris n ik a i da n a c rte tre b a u p o tp u n o s ti p o d re d iti n jim a . B o rtsie p e je s p ra vo m p r im e tio : » P riru čna ko m b in o v a n a k lje š ta , č a jn ik k o ji n e k a p lje , b o le s n ič k i k re v e t k o ji se p o m e ra , d a ska za č ita n je , u g o d n o s e d iš te na tra k to ru , u o č ljiv a u lič n a s v e tiljk a , p ra k tič n o p a k o v a n je m le k a , s p re tn a k lu p a k o ja se o k re ć e — s v i or»i g ra d e d e lo v e k o m p le k s nog s is te m a , k o ji z a s lu ž u je da se n je g o v im p rim e re n im re š e n jima p rim e n i in te lig e n c ija .« 10 O vde se n avo de o d n o s i k o ris n ik a i e rg o n o m ijs k a s ta n o v iš ta 0 p re d m e tim a , k o ji su ž iv o tn o n e o p h o d n i i s a m o d e lim ič n o p o tro š n a d o b ra . N jih o v o u o b lič a v a n je z a s ig u rn o ne iz is k u je p o se b n o o p ra v d a n je i n a d g ra đ iv a n je . D o b ro o v d e n ije n iš ta v iš e d o s v r s i sh o d n o re š e n je je d n o g p ro b le m a , k o ji se p o s ta v lja u u p o tre b n o j s fe r i. Za o v a kve fu n k c io n a ln e m o g u ć n o s ti re š e n ja p o s to ji v e ć g o m ila p rim e ra , k o ji m o g u v a ž iti kao p re v a z iđ e n i te k kada se nađu jo š b o lja re š e n ja , k o ja jo š je d n o m p o v e ć a v a ju u p o tre b n u vre d n o s t. S tv a rn o s t p ro iz v o d n je , m e đ u tim , s le d i s a s v im d ru g e zakone k o ji o d vo d e od in te re s a k o ris n ik a , k o ji p ris ilja v a ju na m a n ip u la c iju u o b lič a v a n je p ro iz v o d a , k o ji ne m o g u s lu ž iti ni je d n o m fu n k c io n a ln o m p o b o ljš a n ju . Tako se č e s to p ris u tn a d o b ra re š e n ja p o v rš n o , bez d o b itk a na u p o tre b n o j v re d n o s ti, m e n ja ju 1 p rila g o đ a v a ju z a m iš lje n im i l i p ro iz v e d e n im p o tre b a m a in o v a c ije , ta k o đ e , u užem p o lju »dobre« fo rm e . O va kvi iz n e n a đ u ju ć i s k o k o v i u u o b lič a v a n ju č e s to iz g le d a ju za g o n e tn i. O ni, m e đ u tim , s to je u s u p r o tn o s ti sa t e o r iji im a n e n t n im o b e ć a n je m o s ta ln o j u p o tre b n o j v re d n o s ti ko ja b i se is k a ziva la sa m o u tra jn o j v a ž n o s ti i p ris u tn o s ti fo rm e , je r p re tp o Berl?nUl19703st?e,2frd a "je Umwelt wlrd ln Frage 9BStellt
- Thamakrels Im IDZ.
s ta v lje n a ova » u tis n u ta snaga« ne bi m o g la da d e lu je d ru g a č ije ako to u o p š te m ože, u d o b ro m u o b lič a v a n ju . Brza p ro m e n a fo r m i o d g o v a ra kao e s te tič k i p rin c ip is p la n ira n o m s ta re n ju p ro iz v o d a (p la n n e d o b s o le s c e n c e ) i sve sno m vre m e n s k o m o g ra n ič e n ju te h n ič k i fu n k c io n a ln o g tra ja n ja o b je k ta. Izn o še n je p rim e ra po p ro tiv n o m n a če lu »odavno d oka zan o «" o s ta je p re d lic e m vla d a ju ć e g p rin c ip a b e s m is le n e d ife re n c ija c ije i in o v a c ije p uko m u ze jska , d o d u še p rija te ljs k a , a li a k c ija bez p o s le d ic a , ko ja s o c ija ln e nag od b e, u re đ e n e od s tra n e in te re s a p ro izvo đ a ča , ne m ože da k o rig u je na m odnu p ro m en u u p o tro š n ji, je r p ro m e n ljiv a ponuda i na n ju u s m e re n s ta v o če k iv a n ja u o p šte ne d o p u š ta d o ž iv lje n o tra ja n je d o d ira sa fo rm a m a . Da se p re d s ta v a d o b re fo rm e p red lic e m s tv a rn o s ti u o b li ča van ja , u k o jo j se n je n e g ra n ic e v e ć duže ra zila ze i n jen sadržaj p ra zn i, ip a k ne p rik a z u ju kao d ru š tv e n a zablu d a, ve ć da se ona p ro p a g a n d is tič k i d a lje p o d u p ire i n je n o k o ru m p ira n o o b e ćan je u p o tre b n e v re d n o s ti u ve k izn ova o b n a v lja , je s te in d ic ija za to k o lik o je p o tre b n a za p rik riv a n je s tv a rn ih odn osa — ili pak, za to da je ova p re d s ta v a in s titu c ija m a n a d g ra d n je p o tre b n a za o p ra v d a n je s o p s tv e n e e g z is te n c ije . Bar je d n o m g o d iš n je u s lu č a ju »B u n de spreis« p riv re d u o tv o re n o k o lid ira ju te o rija i p ra ksa .
m in is tra za
Tam o gde, s je d n e s tra n e , k v a lite t roba a, s d ru g e stra n e , k v a lite t u p o tre b n ih v re d n o s ti tre b a da budu m e re n i i d o ve d e n i u skla d , nužno se m o ra p o ja v iti n e s ig u rn o s t k rite riju m a , u k o lik o se ne ž e li n e p ro m iš lje n o p re tp o s ta v iti da su oba k v a lite ta id e n tičn a . Ž ir i za »B un de spreis« je n ed avn o pod m o to m fu n k c ija « n o tira o s le d e ć i k a ta lo g k rite riju m a :
»društve na
»1. D o p rin o s n a p re tk u d ru š tv a ; 2. In te re s i p o tro ša ča ; 3. T ržišna p o tre b a ; 4. N o m in a ln a v re d n o s t; 5. R e la cija pre m a tr ž i š tu ; 6. O d re đ e n je fo rm a ln o g i p ra k tič n o g roka tra ja n ja ; 7. Inova c ija ; 8. S p o s o b n o s t ra zvo ja ; 9. P o d s tic a n je k re a tiv n o s ti (na p ri m e r kod ig ra č k e ); 10. M o g u ć n o s t k o m u n ik a c ije « '2. Po o v o m e d e lim ič n o ra s p lin u to m , d e lim ič n o p ro tiv re č n o m ka ta lo g u k rite riju m a p ro iz v o d i se u n a jb o lje m s lu č a ju m ogu raz lik o v a ti p re m a re la tiv n o j, te h n ič k o j u p o tre b ljiv o s ti i p ro d a jn o j c e n i. O ni se, m e đ u tim , ne m ogu m e riti p re m a o vo m d ru š tv e n o m d e js tv u , š to bi, na p rim e r, b ilo d o b ro za »napredak d ru štva « . Šta je za pravo d ru š tv e n a fu n k c ija d izajna o s ta je n e d e fin isano i u lazi u p ro s u đ iv a n je kao n e re fle k to v a n o sn o vn i k r ite r i jum . O vo d o p u š ta z a k lju č a k na o s n o vu n esve sno g o sn o vn o g s ta va, na o sn o vu m irn o g sla g a n ja sa d a tim o d n o sim a . U n a b ra ja n ju , n a izg le d , p riv id n o ja s n ih k rite riju m a ta ko đ e je pod vu če n o , da o b je k ti u p rv o j lin iji čak ne m ogu b iti o d re đ e n i n a ve d e n im in te re s im a o k o ris n o s ti, ta k o da se s tič e u tis a k da " Katalog -Seit langem bevvahrt-. Die neue Sammlung (prlr.) Mlnhen 1960. ,J TaSka IV aplska kriterijuma žirija Bundesprelses 1970, Koplja rukopisa, flat fiir Formgebung, Darmstadt 1970, str. 2.
97
bi se p ro iz v o đ a č e v i i u p o tre b n i in te r e s i o p ra v d a n o m o g li iz je d n a č iti, č a k ia ko n is u p o tp u n o id e n tič n i. O no š to je u d ru š tv e n o -e k o n o m s k o j s itu a c iji u v re m e B au h au sa m o žd a is t o r ijs k i jo š b ilo m o g uće , o g ra n ič e n o p o s ta v lja n je u z o rn ih » znakova«, u k o jim a se o d n o s i k o ris n o s ti i k o n k re tn i d ru š tv e n i c ilje v i m o g u je d n o z n a č no n a v e s ti, m o g lo bi se jo š is ta ć i kao v o d e ć a s lik a t e o r ije d o b ro g o b lik o v a n ja , a li ip a k o vo m iš lje n je o p te re ć e n o t r a d ic ijo m n ije p rim e re n o s tv a r n o s ti. R azvoj za p a d n ih in d u s tr ijs k ih d rža va u p o tro š a č k a d ru š tv a v is o k o g s ta n d a rd a , m a s o v n a p ro iz v o d n ja i k o n k u re n ts k a b orba na tr ž iš tu su , ta k o đ e , v e ć d a vn o p re fu n k c io n is a le is to r ijs k e p rin c ip e »dobrog« u o b lič a v a n ja . K ad a ~ je d a rT o b je ka t s a o p š ta v a s v o je s tv a r n e k v a lite te k o r is n iku , d a k le p re k o m e d ija g o v o ra p ro iz v o d a tre b a d a p re n e s e zna če n je , (na p rim e r, sa t im p ove za n o sa zn a n je »pravih « n a č in a p o naša nja s p ra m o b je k ta i »dobre« d o b ro s h v a ć e n e u p o tre b e ) i l i s v e t p re d m e ta tre b a je z ik o m p ro iz v o d a ta k o s tr u k tu is a ti da se tim e p o ve ća va s p o s o b n o s t in te r a k c ija k o ris n ik a , o n d a je p o s le d n ji n a ve d e n i k r ite r iju m » m o g u ć n o s ti k o m u n ik a c ije « o d lu č u ju ć i. O na se o č ito jo š i n e u tra ln o p re tp o s ta v lja s lo b o d n o le b d e ć i, š to se m ože o tk r it i kao te š k a za b lu d a .
3.
A s p e k t k o m u n ik a c ije
P re tp o s ta v lje n a k u ltu rn a u p o tre b n a v re d n o s t d o b ro g u o b lič a v a nja p ro izvo d a , k o ja se u t e o r iji d o k a z u je kao p o s v e p o se b a n in s tru m e n t n a g ra d n je p riv re d n ih in te re s a , je — u k o lik o je u o p š te p ris u tn a — u pu ćen a na p o s re d o v a n je . O so b e n je z ik p ro iz v o d a »dobre« fo rm e m o ra , ta k o đ e , b iti p ra v iln o s h v a ć e n o d k o ris n ik a . G ola e g z is te n c ija zn a če n ja jo š ne d e lu je ; n je n o la te n tn o p ris u tn o b ić e u in fo r m a c iji p ro iz v o d a te k m o ra da d o s p e u s ta n je e v id e n c ije , za a d re s a n ta o č ig le d n o n a s tu p a ju ć e ra z u m ljiv o s ti. Tek ta d a m ože b iti s a o p š te n o ra z u m e v a n je u p o tre b n e v re d n o s ti, a ta k o đ e , k u ltu rn a zn a če n ja , d a k le , ta k o đ e o na u p o tre b a o b je k ta , ko ja se is p o lja v a ju u to m e š to k o ris n ik ne p re u z im a n ik a k v o o b e ć a n je o b ilo k o jo j d o d a tn o j ili v a ž e ć o j k o r is ti, v e ć je s h v a ta u a k tiv n o m re fle k s iv n o m u ž itk u u d e la u k u ltu r i, u p ro c e s u s o c i ja l no-du ho vnog s a m o o s tv a riv a n ja . O va j p ro c e s in d iv id u a ln o g ra z v o ja u d ru š tv u uz p o m o ć e s te tik e p ro iz v o d a m o g ao b i b it i o p is a n k a o p ro ces o b ra zo va n ja . Neka o s ta n e po s tra n i da li je o v o m o g u ć e u je d n o j m a s o v noj k u ltu r i, ru k o v o đ e n o j s tra te g ijo m trž iš ta u n je n o m te m p u ko n zu m ira n ja . Sa p rilič n o m iz v e s n o š ć u m o že se , m e đ u tim , p re tp o s ta v iti da va žeći je z ič k i kod p ro d u k ta o v e m a s o v n e k u ltu r e (k o ji kako je na p o č e tk u o ve s tu d ije d e fin is a n , je s te je d a n s o c ija ln i i s o c ija liz ir a ju ć i kod, k o jim ra sp o la že p o tro š a č ro b a ) n ije id e n ti čan sa e litn im ko do m »dobre« fo rm e , u k o lik o o va n ije v e ć id e n tič n a sa s tiliz a c ijo m . O vo ne zn ači n iš ta d ru g o n e g o da te k u ć i kod k o jim ra sp o la že k o n z u m e n t ro b e za d e š ifr o v a n je zn a če n ja
ro b e, ne p o s tiž e is p ra v n o d e k o d ira n je je d n e na m o g u ć i n a čin odstu p a ju ć e in fo rm a c ije o p ro iz v o d u .13 » N o rm a ln o m p o tro ša ču « s to ji na ra s p o la g a n ju sam o o n a j kod k o ji je n je m u p o tre b a n za s h v a ta n je i o d lu č iv a n je o zn ače nju p re d m e ta s va ko d n e vn e u p o tre b e o p š te p on u d e ro b a , i ko je je on n a u čio p re k o s v ih m e d ija , u k lju č u ju ć i i o b lik p ro izvo d n je . T im e je , m e đ u tim , ra zu m e va n je u p o tre b n e v re d n o s ti »dobre« fo rm e za v e lik u v e ć in u p o tro š a č a is k lju č e n o , ona se razum e sam o kao p ose bn a roba, kao s o c ija ln o k la s ific ir a n trž iš n i a rtik a l, š to je re kla m a ve ć zadugo re a lis tič k i s h v a tila . Razum evanje dob ro g u o b lič a v a n ja je p riv ile g ija o b ra zo va n ja , izraz kla sn o s p e c ifič n e n orm e. Iz s lu č a jn o g d o d ira sa »dobrom « fo rm o m iz v o d iti d ru š tv e n o p o z itiv n u fu n k c iju (» s tv a ra la č k u snag u« ) i lik o v n u d e lo tv o rn o s t je s te č is ta fik c ija . N je n a »obrazovna v re d n o s t p o sebi« p o čiva na u o b ra z ilji o b ra zo van ih lju d i, k o ji u o p š ta v a ju s v o j s u b je k tiv n i d o ž iv lja j i s v o j sud u kusa , a da ne u zim a ju u o b z ir o b je k tiv n e z a k o n ito s ti k a p i ta lis tič k o g trž iš ta m a so vn e k o m u n ik a c ije je z ik a p ro izvo d a . O va kvo m iš lje n je ne m ože n ik a k o b iti sve s n o s v o je in k o n g ru e n c ije p re m a d ru š tv e n o j s tv a r n o s ti sa m o zbog to g a š to m u, zbog n je g o v ih is to r ijs k ih i s o c ija ln ih o d re đ e n ja , na p rim e r, n je g o vo »ob razovanje« ne d o z v o lja v a da sazna o v u in k o n g u re n c iju : »Dobra« fo rm a i n jo m e e s te tiz ira n a o k o lin a sto g a m o ra ju im a ti je d n o s ta v n o d o b ro d e js tv o . U id e o lo š k o j s a m o p re v a ri k u l tu ro lo š k i z a h te v o s ta je n e o p ro b a n , d o k se p rin c ip s t iliz a c ije na f ik tiv n im k u ltu r n im d o b rim a sh v a ta kao v la d a ju ć i v ra z u m ljiv i kod roba, ta k o da u s tv a r n o s ti ne o s ta je v iš e m nogo od k u ltu ro lo ško g za h te va . U p o za d in i o s ta je p riv la č n o s t te la ro b e kao is tin s k a d im e n zija i fu n k c ija d iza jn a . Tako iz v e š ta v a D e r V o lk s w irt o B raun A G : » Č la nica a m e rič k o g ko n ce rn a a pa ra ta za b rija n je za pa njuje izvo zn ike . V eć duže v re m e ovo vo d i to m e da p re du zeće ko je p rip a d a s re d n je v e lik im z a p a d n o n e m a čkim e le k tro n s k im firm a m a (p ro m e t 1 9 6 8 /6 9 : 320 m ilio n a m a ra ka) u pra vo u Japanu o s tv a ru je je d n u o d n a jv iš ih sto p a ra sta n je g o vo g e kspa nzivno g p o slo va n ja u in o s tra n s tv u . N o s ila c u spe ha : e le k tr ič n i b rija č . R e cep t uspe šn o s ti:
m e đ u n a ro d n o p riz n a t a tra k tiv a n
d izajn p ro izvo d a .« 14
— T e h n ička fu n k c ija ili d im e n z ija u p o tre b n e v re d n o s ti ve ć v iš e n ije vre d n a . S am o se po se b i razum e da o k u ltu ri, i l i o raz u m e va n ju k u ltu re , u trž iš n o j s t a tis tic i nem a ni g o vo ra . U če nje o 13 Pierre Bourdleu. Zur Soziologie der symbollschen Formen, Frankfurt 1970, str. 159 I dalje (•Elemente zu elner sozlologlschen Theorie der Kunst wahrnehmung«j '< •Trockenraalerer mit Stil«, Der Volkswirt, br. 8, 20. II 1970, etr. 28.
k u ltu rn o j v re d n o s ti i na to m e u č v rš ć e n o p o z itiv n o ra z u m e v a n je k o ris n ik a su i d a lje ilu z o rn i, p ro d u k c ija 'k u ltu rn ih d o b a ra p o k a z u je se kao re p ro d u k c ija fe tiš a p o tro š n je . Č in i se d a je d o o v o g u v id a , ta ko đ e , d o š la » n e m a rk s is tič k a « k r itik a d iz a jn a .'5 G e rt S e lle , »Sociale T h eo rie und Praxis d e s D es ig n H e u te « , I d eo , Id e o lo g le und U to p le d es D es ig n , Ve rla g M . Dumorrt, S c h a a b e rg /K 5 ln , p rev ela: Đ o rđ an a K u rir
i i j l8C,h!' lP la 8ch6nen KOnate. Getamte Werbung. (recenrlla Doaabnoa Dnaleda •Die guta Induatrle form- na hanovarakom aajmu 1970). u f I z .
Matko Meštrović
Dizajn i okolina
O k o lin s k i n a s u p ro t e k o lo g ijs k o m p ris tu p u A d e k v a tn i p o jm o v i o k v ir u k o ji s e m ože s m je s t it i p ro m iš lja n je d iza jn a kao m is li-a k c ije ko ja id e za c je lo v ito m tra n s fo rm a c ijo m p o v ije s n o g s v ije ta , s v o ju b itn u p re tp o s ta v k u m o ra n a ći u konceptu a liz a c iji sa m e z n a n o s ti kao » svje sn e p ro iz v o d n je p o v ije s n o g k re ta n ja « ', z n a n o s ti p o v ije s n o g m iš lje n ja ko ja izučava d ru š tv e n u s tv a r n o s t p riro d e , a ne p riro d n u s tv a r n o s t d ru š tv a . I n aje le m e nta r n ije d o v o đ e n je u ve zu ta k v o g p o im a n ja d iza jn a sa n a ra s lim p ro b le m im a o k o lin e , s k o jim a se s u s re ć u s u vre m e n a d ru š tv a , im p lic ira te r m in o lo g ijs k u ra s p ra v u č iji ish od m ora ra z lu č iti ne sa m o to č k u g le d a n ja ili ra z m je re te o rijs k o g o b u h va ta , ve ć s tv a r nu p o z ic iju a k te ra na p o z o rn ic i p o v ije s n ih zb iva n ja . U rje č n ik u m o g u se n aći s lije d e ć e d is tin k c ije : e k o lo g ija je 1. g ra na b io lo g ije k o ja izu čava o d n o se izm eđ u o rg a n iza m a i n ji ho ve o k o lin e (b io n o m ik a ), z a tim 2. gra na s o c io lo g ije ko ja s e ba vi ra s p ro s tra n je n o š ć u lju d i i n jih o v ih in s titu c ija , te m e đ uza visn ošću k o ja Iz n jih p ro iz la z i, d o k je o k o lin a (e n v iro n m e n t) 1. a g re g a t o k ru ž u ju ć ih s tv a r i, u v je ta 'ili u tje c a ja , z a tim 2. č in o kru živa n ja , pa onda 3. s ta n je o k ru ž e n o s ti i 4. o n o š to o k ru ž u je .2 U z im a ju ć i d o s lo v n o n a ve d e n a p rim a rn a zn ače nja t ih rije č i m o g lo bi s e e k o lo g iju s h v a titi kao zn a n o s t 'ili zn a n stve n u d is c ip lin u , a o k o lin u kao p o ja v e i p ro c e s e k o je ta zn a n o s t p ro uča va, ' Alfred Schmidt. Povl/eat / struktura — Pitanja marksističke historike, prijevod, J. Brklć (na slov originala: Geachlchte und Struktur, Fragen elner merxlatlachen Historik, Carl Hanaer Verlag. MOnchen 1971), Izdavački centar »Komunist«, Beograd, 1970, str. 50—58. 2 The American College Dictionary, Random House, New York, 1961.
101
p ri če m u p rva p o d ra z u m ije v a z n a n s tv e n i n a zo r o d re đ e n o g s u b je k ta , a d ru g a z b iv a n ja u n e k o j o b je k tiv n o j c je lio i. S e k u n d a m a i o s ta la zn a če n ja o b iju r ije č i, m e đ u tim , o s o b ito a k o se p o m in je u s p o re d e i m e đ u z a v is n o s h v a te , p o ka zu ju n e š to d ru g o , a t o je : da se e k o lo g ija m ože s m a tra ti i g ra n o m d ru š tv e n ih a n e s a m o p r i ro d n ih z n a n o s ti, a da o k o lin a p o d ra z u m ije v a n e s a m o s ta n je okru ž e n o s ti neg o i a k tiv n o z b iv a n je u n jo j, z a p ra vo s v e a g e n se o kru že n ja . O va p o s lje d n ja d is tin k c ija o d b itn e je v a ž n o s ti: n e ra d i se sa m o n iti p rv e n s tv e n o o p ro m a tra n ju i iz u č a v a n ju fe n o m e n a o k o lin e sa s ta n o v iš ta p o z itiv n e z n a n o s ti (z n a n s tv e n o o b je k tiv n o g zo ra ), n iti o s a z n a n jim a e k o lo g ije kao b io -s o c io -lo g ijs k e d is c ip lin e ( ili d is c ip lin a )3, n eg o o o d n o s u s p ra m s v ih d je la tn ih p o v ije s n ih snaga, o p o v ije s n o m o d n o s u k o ji i o m o g u ć a v a s u b je k t-o b je k t re la c iju . S ta n o v iš te p o z itiv n e z n a n o s ti, n a iz g le d n e z a v is n o o d Id e o lo š kog k o n te k s ta , je s t o no na k o je se p o z iv a iz v je š ta j R im s k o g k lu ba u s vo m a p e lu v o d e ć im p o litič a r im a i s v je ts k o j ja v n o s ti, a la r m a n tn o u p o z o ra v a ju ć i na p rib liž a v a n je k ra jn ih g ra n ic a d o k o jih m ože ić i e k s p o n e n c ija ln i ra s t in d u s trijs k e p ro iz v o d n je i b ro ja s ta n o v n ik a na p la n e ti, la k o a u to ri i p ro m o to ri to g a d o k u m e n ta iz ja v lju ju da im je nakana p o s ta ć i ra z u m ije v a n je m e đ u z a v is n o s ti e k o n o m s k ih , p o litič k ih , p riro d n ih i d ru š tv e n ih k o m p o n e n ti k o je č in e g lo b a ln i s is te m u k o je m s v i ž iv im o , p ra k tič n o n jih o v a s e a n a liza s ta n ja s v ije ta s v o d i na k o m p ju te rs k u s im u la c iju in te r a k c ija p u k ih k v a n tita tiv n ih p o k a z a te lja ra s ta (p o p u la c ije , in d u s trijs k e i p o ljo p riv re d n e p ro iz v o d n je , is c r p ljiv o s t i p riro d n ih re s u rs a i zaga đ e n ja ), p ra v e ć i ta k o k la s ič n i q u id p ro q u o izm e đ u s im p to m a i uz roka b o le s ti š to je z a h v a tila č ita v s v ije t . 4 Ta z a m je n a n ije s lu č a jn a . G ra đ a n ska z n a n o s t o p e rira ra zd va ja n je m p riro d n o -z a k o n itih i d ru š tv e n ih p ro c e s a k o je p o k u š a v a na d ić i na s e b i s v o js tv e n n a č in , to je s t s v o đ e n je m d ru š tv e n ih zna n o s ti u o k v ire p riro d n ih . O na kao da ne zna da je p riro d a za č o v je k a u v ije k p o s re d o v a n a kro z d ru š tv o , a d ru š tv o kro z p riro d u .5 Z a to za tu z n a n o s ti m ože b it i p r ih v a tljiv a d e f in ic ija ra v n o te ž e s v je ts k o g s is te m a kao š to je o va iz » G ra n ica ra s ta « : »Ravnoteža zn ači s ta n je ra v n o v je s ja , b a la n sa , ili je d n a k o s ti izm eđ u s u p r o ts ta v lje n ih s ila . U d in a m ič k im te r m in im a s v je ts k o g m o d e la , s u p r o ts ta v lje n e su o ne sn a g e k o je p ro u z ro k u ju p o v e ć a n je b ro ja p u č a n s tv a i z a lih a k a p ita la (p o ž e lji v is o k a v e lič in a o b i t e lji, n is k a d je lo tv o rn o s t k o n tro le ra đ a n ja , v is o k a s to p a k a p ita ln ih u la g a n ja ) i one k o je u z ro k u ju o p a d a n je b ro ja p u č a n s tv a i za lih a 3 Edward O. Wilson definira soclobiologlju kao znanost koja Istražuje biološku osnovu socijal nog ponaSanJa, unoseći u sociologiju genetske I druge biologijske spoznaje, da bi Istražila dru štvenu organizaciju čovjeka (oblike socijalnosti). Vidi članak Slobodan Lang, »Socloblologlja — rađanje nove znanosti«, u časopisu Pltan/a 7/1976, Zagreb. * Donella H. Meadows. Dennis L. Meadows, Jorgen Randers, William W. Behrens, Granice rasta — Izvještaj Istraživačke skupine MIT za nacrt Rimskog kluba o dilemama čovječanstva, prijevod J. Sentlja (naslov originala: The Limits to Growth, Universe Books, New York, 1972), Stvarnost, Zagreb, 1974, Predgovor, str. X III. str^lM*58* * T° r 1,108 Romo8rn' *Mar*(9 I ekologija«, Marksizam u svetu 10/75, Beograd,
k a p ita la (o s k u d ic a h ra n e , z a g a đ iva n je , v is o k a stop a d e p re c ija c ije ili z a s ta rije v a n ja ).« Tu m e h a n ička r e la c ija z a m je n ju je p o v ije s n u , a p riro d n a d ru š tv e n u , pa i k a p ita l fu n k c io n ira kao puka v e lič in a bez d ru štve n o g zn ače nja. Radi se o s v o je v rs n o m o ž iv lja v a n ju M a lth u s o v ih p os ta v k i o n e p o s re d n o j m e đ u z a v is n o s ti v iš k a s ta n o v n iš tv a o d v iš k a p ro d u k c ije , i v iš k a p o tro š n je o d v iš k a s ta n o v n iš tv a , k o je je ve ć M a rx o b o rio p oka za vši da r a z lič itim d ru š tv e n im n a čin im a p ro iz v o d n je o d g o v a ra ju i r a z lič iti n a č in i p o ve ća n ja s ta n o v n iš tv a i p re n a s e lje n o s ti. P re k o b ro jn o je s ta n o v n iš tv o p o v ije s n o o dređ en o d nos, g ra n ic a m a ko je su p o s ta v ili o d re đ e n i u v je ti p ro iz v o d n je , a ne n e k im a p s o lu tn im g ra n ic a m a ra s p o lo ž iv ih s re d s ta v a za ž iv o t.7 Z a č e tn ik m o d e ls k o g p rik a z iv a n ja s v ije ta Jay W . F o rre s te r, na č ije m se n a u č a v a n ju za s n iv a s p o m e n u ti e la b o ra t š to ga je po n a rud žbi R im sko g klu b a iz ra d ila g ru p a z n a n s tv e n ik a na s v e u č iliš tu M IT, p oša o je o d u v je re n ja da lju d s k i um n ije u s ta n ju tu m a č iti p o n a ša n je d ru š tv e n ih s is te m a je r su to , po n je g o v o j d e fin ic iji, n e lin e a rn i s is te m i p o v ra tn ih veza sa v iš e s tru k im p e tlja m a re tro a k tiv n o g d je lo v a n ja . M e n ta ln i m o d e li, s lik e s v ije ta , po k o jim a se in a če p o n a ša m o i d o n o s im o d a le ko se žn e o d lu k e , ne m ogu s v o jim in tu itiv n im n a č in o m p re d v id je ti s v e im p lik a c ije o no ga š to za m iš lja m o i p re d la ž e m o , je r su m n o g o s tru k e in te ra k c ije m eđu sku p o v im a r a z lič itih v a rija b li je d n o s ta v n o n e s a g le d iv e . I k o m p ju te rs k i m o d e li, p riz n a je F o rre s te r, p o tje č u iz is to g izvo ra iz k o jih i te m e n ta ln e p re d o d žb e , a li se o ni b itn o ra z lik u ju od n jih po to m e š to s u k o m p ju te rs k i m o d e li e k s p lic itn i i š to je n jih o v m a te m a tič ki je z ik n e d v o s m is le n . U o v o m s lu č a ju rije č je. o m o d e lim a č iji se iska zi o d n o s e na s tru k tu ru s is te m a , a ne na n je g o v s ta tis tič k i o p is . S to g a ta k a v m o d e l nužno s a d rži p re tp o s ta v k e o sa m o m s is te m u , pa m ože b iti p ouzdan, kaže F o rre s te r, sam o o n o lik o k o lik o je to č n a e k s p e rtiz a ko ja s to ji iza n je g o v e fo rm u la c ije , to je s t ko lik o zahvaća s u š tin u d ru š tv e n o g s is te m a . Je r, danas v iš e n ije p ro b le m u n e d o s ta tn im p o d a cim a ve ć u n ašo j n e sp o so b n o sti da iz ra s p o lo ž iv ih in fo rm a c ija is p ra v n o sa g le d a m o p o s lje d ic e .8 Ta je F o rre s te ro v a k o n s ta ta c ija p rih v a tljiv a , je d n a k o kao i n je g o v o m iš lje n je d a se n a la zim o na pra gu nove e re u krč e n ju lju d s k ih p u te v a , pa su od p re s u d n e v a ž n o s ti n a p o ri da se dođe do b o lje g ra z u m ije v a n ja n a ra vi d ru š tv e n ih s is te m a . A li, u to m e i je s t k lju č n o p ita n je : ka ko se p o im a d ru š tv o , po če m u se i kako ra z lu č u ju n je g o v e s tru k tu re . » G ra n ice rasta« g o v o re o s v ije tu kao c je lim i p o la ze o d o d re đ e n o g p o jm a to ta lite ta , a li ne p re c iz ira ju d ru š tv e n o -p o v ije s n u 4 Granice rasta, etr. 141. 7 Marx, Temelji slobode, str. 257—259. O Methusu Marx doslovno kaže: ■Malthus aprt™£ra od tih određenih historijskih zakona kretanja stanovništva, koji su, budući da J« h '^ or'l® vjekova priroda, prirodni zakoni, ali samo prirodni zakoni za ćoveka na| vI8W “ historijskog razvoja, a određenim razvojem proizvodnih snaga koji Je uvjetovan Čovjekovim vlastitim povijesnim procesom.* Str. 260. » Jay W. Forrester, .Counterintuitive behaviour of social systems*, Rm ofs A Book of Readings on Environmental Policy, Attitudes and Values. Edited by Robert T. Roelofs. Joseph N. CroweTey, Donald L. Hardesty. Prentlce-Hall. Inc. Englewood Cliffs. New Yersey, 1974, str. 275, 278, 279.
103
p riro d u to g a p o jm a . O ne p o d ra z u m ije v a ju ’s v ije t ’ 1 ’č o v je č a n s tv o ’, a li n e i s v ije t k a p ita liz m a . Kad bi ta j iz v je š ta j p re c iz ira o s v o j p o ja m to ta lite ta , o n d a bi se m o ra o iz lo ž iti d je lo v a n ju s v o je v la s tite a n a lize , to je s t a n a liz ira ti sa m e p re tp o s ta v k e p o v ije s n o g b ić a u č ije im e tu m a č i s ta n je s v ije ta . Tada p re d m e t n je g o v e a n a liz e ne bi v iš e b ili ’z a je d n ič k i p ro b le m i č o v je č a n s tv a ’, v e ć p ro b le m i š to ih k a p ita liz a m u svo m d rž a v n o -m o n o p o lis tič k o m o b lik u g e n e rira i re p ro d u c ira i u n a c io n a ln im i u s v je ts k im ra z m je rim a . O nd a b i i k ritič k a in ic ija tiv a š to ju je p od uze o rim s k i k o n z o rc ij in d u s trijs k ih v e lik a n a b ila o d is ta e k s p lic itn a i n e d v o s m is le n a .9 I d o sa d je g ra đ a n ska m is a o u s v o jim n a jlu c id n ijim m o m e n tim a u s p ije v a la d a ti zn ača jn a in d ire k tn a o s v je tlje n ja p o je d in ih k r itič k ih faza e v o lu c ije m o d e rn o g k a p ita lis tič k o g d ru š tv a . G alb ra ith o v a te o rija ’d rža ve b la g o s ta n ja ’ u je k u p riv re d n o g p ro c v a ta i g o le m ih te h n ič k o -te h n o lo g ijs k ih p o th v a ta ja v n o g p o d u z e tn iš tv a , pod rža van o g sn a žn im d rž a v n im fo n d o v im a u to k u p e to g i š e s to g d e s e tlje ć a , n ije zn a č ila n iš ta d ru g o n eg o id e jn o -te o rijs k o d o k ra jč iv a n je o s ta ta k a lib e ra ln ih k o n c e p c ija i a firm a c iju d rža vno -m o n op o litis tič k o g s ta d ija u ra z v itk u k a p ita liz m a . Je d n a ko ta k o i »Gra n ic e rasta« je s u p rije sve g a id e o lo g ijs k i izraz p re ra s ta n ja d rža vn o -m o n o p o lis tič k e faze u n ovu o rg a n iz a c ijs k u fazu k a p ita liz m a š to se o s tv a ru je u s k lo p u m u ltin a c io n a ln ih k o m p a n ija , k o je su p o s ta le p riro d a n o b lik in te r n a c io n a liz a c ije k a p ita la u z re lo m k a p ita liz m u. To je sada im p lic itn a k r itik a d rž a v n o -m o n o p o lis tič k o g k a p ita lizm a i n je g o v e n e s p o s o b n o s ti da i d a lje sa ču va o s n o v n e p re tp o s ta v k e k a p ita lis tič k e d ru š tv e n o -e k o n o m s k e fo r m a c ije , to je s t: p r i v a tn o v la s n iš tv o nad s re d s tv im a za p ro iz v o d n ju , k la s n u v la s t t ih v la s n ik a i n jih o v u o d g o v a ra ju ć u kla s n u s v ije s t. Jo š u G a lb ra ith o v im a na liza m a b ila je u o č ljiv a te n d e n c ija k ru p n ih k o rp o ra c ija da p re ra s tu g ra n ic e n a c io n a ln e p riv re d e i da u s p re z i sa d rža vn o m vla š ć u a firm ir a ju s v o ju sn agu u s v ije tu kao c je lin i. Sada m u ltin a c io n a ln i k a p ita l k o ji p re d s ta v lja snažan a li jo š u v ije k ne i d o m i n ira ju ć i d ru š tv e n o -e k o n o m s k i o d n o s, e k s p lic itn o m k ritik o m id e o lo g ije o b ilja in ic ir a k o n fro n ta c iju s ta ro g i n o vo g tip a k a p ita liz m a . R a zu m ljivo je da ta k ritik a ne m ože d o s e ć i b it svo g a sa d rža ja ; da bi to m o g la, m o ra la bi n a d ić i s v ije t p o ja va i p r o m is lit i sa m e t e m e lje k a p ita lis tič k o g n a čin a p ro iz v o d n je ž iv o ta .'0 Kao z n a n stve n a d is c ip lin a e k o lo g ija je s ta ra sve g a s to tin ja k g o d in a. N je n o s n iv a č E rn s t H a e cke l (N a tu ra l H is to ry o f C re a tio n , 1868) z a m is lio ju je kao p o d d is c ip lin u z o o lo g ije ko ja b i is tra ž iv a la s v e u k u p n o s t o dn osa izm eđ u ž iv o tin js k ih v rs ta i n jih o v e n e o rg a n ske i o rg a n s k e o k o lin e . K a s n ije , k o n c e p c ija e k o -s is te m a p r o š ir ila je tu d is c ip lin u na s h v a ć a n je u za ja m n e z a v is n o s ti s v ih m ik ro i m a kro s ta n o v n ik a o d re đ e n o g p o d ru č ja b io s fe re . U k lju č iv a n je č o v je k a u tu k o n c e p c iju u č in ilo je o d e k o lo g ije ve o m a h ib rid n u d is c ip lin u i iza zvalo p o m e tn ju izm eđ u d o ta d v iš e -m a n je ja s n o ra zlu čiv a n ih k a te g o rija i m e to d a p riro d n ih i d ru š tv e n ih z n a n o s ti. * Faruk Redžepaglč, .Ekologija I kritika političke ekonomije zemalja u razvoju* (rukopis), Zagreb, 1975. IU Ibidem.
A k o se e k o lo g ija uzm e kao p o la z iš te u p ro g n o z ira n ju d ru š tv e n ih p oja va , ond a to m o ra d o v e s ti do sp o rn ih p ita n ja ko ja se e k o lo g ijs k i ne m ogu ra z rije š iti. Z a to je i m a so vn i e k o lo š k i po k re t, p o ta k n u t h ip o te za m a o b u d u ć n o s ti in d u s trija liz a c ije , pored zn a n s tv e n ih a rg u m e n a ta k o ji d ije lo m p o tje č u iz b io lo g ije , a s im ili rao i č ita v n iz n a jč e š ć e p rik riv e n ih p o litič k ih m o tiv a i in te re s a u je d n u ve om a ko n fu zn u id e o lo g iju ." N e s u m n jiv o , s v e te p ro b le m e v š lja tr e tir a ti u je d n o m sve o b u h va tn o m o k v iru , ah n e sa m o e k o lo g ijs k i 'i ne sam o zato što e k o lo š k e p o s lje d ic e (z a g a đ e n o s t o cea na i a tm o s fe re , š ire n je ra d io a k tiv n ih iz o to p a i k lim a ts k e p ro m je n e ) o d is ta p o p rim a ju s v je t ske ra z m je re . U p ita n ju je č o v je k , pa se p o s re d o v a n je izm eđ u c je lin e i d i je la , p o d s is te m a i g lo b a ln o g s is te m a ne m ože o b ja s n iti b io lo g ij s k i. To je p o s re d o v a n je d ru š tv e n o g ka ra k te ra i n je g o vo o b ja š n je n je iz is k u je ra zra đe n u te o riju d ru š tv a i u važa van je te m e ljn ih p re tp o s ta v k i o p o v ije s n im p ro c e s im a k o je e k o lo g ija kao znan s tv e n a d is c ip lin a ne m ože p ru ž iti.12 S to g a k r itik a e k o lo g ijs k ih s ta v o v a i id e o lo š k ih u o b lič e n ja na o sn o v i sa zna nja e k o lo g ije ne s m ije o s ta ti na ra zin i id e o lo g ije . Ta kva je k ritik a u o p a s n o s ti da i sam a p o sta n e id e o lo g ijs k a , ako u m je s to k r itič k e in te r v e n c ije u m e to d o lo š k a is tra ž iv a n ja s tv a rn o sti kro z te o riju i p ra ksu , p o s ta n e s re d s tv o o b ra n e o d sa m e s tv a r n o s ti. Tom p rim je d b o m E n ze n sb e rg e r a lu d ira n a neke te n d e n c ije lje v ic e i d o k trin a rn o g m a rk s iz m a u tu m a č e n ju e k o lo š k ih p ro b le ma, k o je su s k lo n e ’k a p ita liz a m k r iv it i za s v e ’ i p o ric a ti re le v a n tn o s t t ih p ro b le m a za z e m lje s o o ija liz m a . Tek kad se ka p ita liz a m s h v a ti kao n a čin p ro iz v o d n je , a ne sa m o k a o o dn o s v la s n iš tv a , m ogu se i e k o lo š k i p ro b le m i o d is ta m a r k s is tič k i s h v a titi kao po re m e ć a ji u m ije n i m a te rije izm eđ u č o v je k a i p riro d e , kao p ro tu rje č n o s t izm eđ u u p o tre b n e i ra z m je n s k e v rije d n o s ti ko ju ni s o c i ja lis tič k o d ru š tv o jo š n ije p re v la d a lo . U n je m u kao p rije la z n o m d ru š tv e n o m s is te m u k a p ita lis tič k i n ačin p ro iz v o d n je u s u š tin i i d a lje p o s to ji: uza sve nove e le m e n te ko je s o c ija lis tič k i d ru š tv e n i o b lik d o n o s i, u n je m u jo š n ije p o v ije s n o p re vla d a n n a ja m n i o d nos i sam a ro b na p ro iz v o d n ja , a u pravo to v rš i p re sud an p ritis a k na p o litič k u s fe ru i n a o dn o se m eđu lju d im a . I sam ra z v o j d ruš tv e n o -e k o n o m s k ih o dn osa u s u v re m e n o m s v ije tu , n a ro č ito p o s lje d n jih d e c e n ija , sve o č itije p o ka zuje da p ro iz v o d n e sn a g e ne sa m o da n isu n eza visn e od p ro iz v o d n ih o d n osa , nego i to da sva ki p o ku ša j ra d ik a ln ih p ro m je n a u p ro iz v o d n im o d n o sim a im p lic ira i p ro m je n u n ara vi p ro iz v o d n ih snaga, to je s t p ro m je n u način a n ji hove u p o tre b e .13 " Hans Magnus Eenzensberger, »Kritika političke ekologije«, Marksizam u svetu 9/74, str. 157, 158, 161—169. , , 12 Ibidem, str. 172—175. Enzensberger navodi problem stabilizacije korištenja energije kao primjer ekologijski nerješivog problema. Ako bi se umjesto američkog standarda potrošnje energije prihvatio danaSnJI svjetski prosjek kao mjera buduće ’stabilne’ kontrole energije, onda bi se eksploataciju dostupnih Izvora energije, kao I toplotne, kemijske I radioaktivne posljedice, moglo zadržati na razini neznatno većoj od sadaSnJe. Ali tada se javlja pitanje kako globalno raspodijeliti te ukupne zalihe. Jer bi takav zahtjev značio za zemlje u razvoju da koriste tri puta vISe energije nego danas, a za visoko razvijene zemlje da znatno smanje sadašnju potroSnJu. 13 Ibidem, str. 177—182.
105
V e lik a a k c ija U je d in je n ih n a ro d a , p o k re n u ta u s lije d u re z o lu c ija G e n e ra ln e s k u p š tin e iz 1968. i 69. g o d in e , ko ja je n a ko n s v e s tra n ih p rip re m a d o v e la do S to c k h o lm s k e k o n fe re n c ije o č o v je k o v o j o k o lin i (1972), z a s n iv a la se n a z n a n s tv e n o m u v id u u o z b iljn o s t p o re m e ć a ja g lo b a ln e e k o lo š k e ra v n o te ž e , a li u n a s to ja n ju da m o b iliz ira s v je ts k o ja v n o m n ije n je i p o s tig n e k o n se n zu s o o k o lin s k o j e tic i m e đ u s v im d rža va m a č la n ic a m a , ta in ic ija t iv a n ije p ro p u s tila u o č iti k o je su i ka kve s n a g e u p ita n ju i k a k v i su d ru š tv e n o -p o v ije s n i k o n f lik t i p o s r ije d i, p re m d a ih n ije n a zva la n jih o v im p ra v im im e n o m . Č o v je k je o d u v ije k ž iv io u d va s v ije ta : u s v ije tu p riro d n ih s tv a ri iz k o jih p o tje č e n je g o v a fiz ič k a e g z is te n c ija , i u s v ije tu oru đa i a rte fa k a ta , d ru š tv e n ih i p o litič k ih in s titu c ija , k o je je on za se be is k o v a o . R azvoj u k v a n tita tiv n im a s p e k tim a lju d s k e a k c ije d o ve o je do k v a lita tiv n ih m o d ifik a c ija fiz ič k e o s n o v e č o v je k o v e e g z is te n c ije . S to g a se ne ra d i o p re k o m je rn o m p o ra s tu p o p u la c ije n a še p la n e te i o n a č e to s ti p ra g o v a iz d r ž ljiv o s ti n je n ih p riro d nih s is te m a , neg o ta k o đ e r i p r ije s v e g a o p o im a n ju e k o n o m s k o g ra sta i o n e o p h o d n o m p rije la z u od k v a n tita tiv n ih na k v a lita tiv n e k r ite r ije n je g o v ih p o k a z a te lja , is tič e se u m a te r ija lim a s p o m e n u te K o n fe r e n c ije .'4 Do 2000. g o d in e s v je ts k a p o p u la c ija d o s tić i će b ro jk u o d 7 m ilija rd i s ta n o v n ik a , a 3 /4 to g a b ro ja b it će u s la b o in d u s t r ija li z ira n im ze m lja m a . Z b og in te r n ih m ig ra c ija u rb a n i ra s t b it će d vo s tru k o b rži od u ku p n o g ra s ta p o p u la c ije , pa će u je d n o j g e n e ra c i ji, da bi s e s m je s tilo t o lik o s ta n o v n iš tv o , b it i p o tre b n o iz g ra d iti v iš e g ra đ e v in a n eg o u č ita v o j lju d s k o j p o v ije s ti. U n a se o b in a m a lju d s k e su a k tiv n o s ti n a jin te n z iv n ije i tu se d e š a v a ju n a jd ra m a tič n ije p ro m je n e p riro d n e o k o lin e ; ta č o v je k o m s tv o re n a o k o lin a im a n a jk o n c e n trir a n iji i n a jd u b lji u tje c a j na č o v je k a . M in im a ln i u v je ti p rih v a t ljiv o s t i o k o lin e m o ra ju s a d rž a v a ti s k ro v iš te , z a p o s le n je i z a d o v o lje n je b io lo š k ih , d ru š tv e n ih i k u l tu rn ih p o tre b a . S to g a p la n ira n je ne s m ije v iš e s lije d it i je d n o s tr a ne i k ru te o b ra s c e , ve ć m o ra b iti s h v a ć e n o kao k ra jn je fle k s ib ila n p ro ce s , sa d in a m ič k o m in te r a k c ijo m izm e đ u p la n ira n ja i iz v o đ e nja. Za ta k v o p la n ira n je n e o p h o d n o je u tv r d iti o k v ir k o o rd in a c ije is tra ž iv a n ja u s v im d is c ip lin a m a p riro d n ih i d ru š tv e n ih z n a n o s ti, vo d e ć i ra ču na o to m e da ni n a jb o lja is tra ž iv a n ja n e m a ju zn a če nja sve d o k se ne u s p o s ta v i s tv a rn a k o m u n ik a c ija iz m e đ u o n ih k o ji rade na is tra ž iv a n ju i t e o r iji, i o n ih k o ji ra d e na p ro g ra m im a i a k c iji. Uz to v a lja o s ig u ra ti i a k tiv n o s u d je lo v a n je n a jš ire ja v n o s ti u p o s lo v im a p la n ira n ja i u p ra v lja n ja lju d s k im n a s e o b in a m a . To će s u d je lo v a n je im a ti s m is la s a m o pod u v je to m d o b re o b a v ije š te n o s ti s v ih s u d io n ik a .15 U b ro jn im is tra ž iv a n jim a za k o n fe re n c iju u S to c k h o lm u , za k o ju je p rik u p lje n a o g ro m n a g ra đa o d p re k o 10.000 s tra n ic a , po14 United Nations Conference on the human environment, »An Action plan for the human en vironment-. Stockholm 5—16 June 1972, A/CONF. 48/5, str. 7—12. 15 United Nations Conference on the human environment, »Planning and management of human settlements for environmental quality. A/CONF. 48/6, Stockholm 5 -1 6 June 1972, atr. 3. 24.
sebna m e đ u n a ro d n a g ru pa e ksp e ra ta im a la je zadatak da is p ita kako se ta k v o s ta n o v iš te o p la n ira n ju o k o lin e može s m je s titi u ra zvo jn e p e rs p e k tiv e ze m a lja u ra zvo ju , u k o n te k s tu n jih o v ih u r g e n tn ih p o tre b a . Iz v je š ta j te g ru p e (Founex, lip a n j 1971) p o tv r d io je da, b a re m te o re ts k i, su kob izm eđ u razvo ja i o k o lin e n ije n eizb je ža n, ve ć se n a p ro tiv o k o lin a i ra zvo j m ogu u s k la d iti i uza ja m n o p o d rž a v a ti, u k o lik o sam o b raza c ra zvo ja je d n a k o v rije d n o p o s ta v lja o k o lin s k e c ilje v e sa e k o n o m s k im , s o c ija ln im i k u ltu r n im c ilje v im a . A li, n a p o m in je iz v je š ta j, o k o lin s k e a k c ije in d u s t r ija liz ira n ih z e m a lja m ogu im a ti d ub o k i m n o g o s tru k u tje c a j na ra s t i v a n js k e e k o n o m s k e o d n o se z e m a lja u ra z v o ju .16 B orba za d o lič n u o k o lin u n ije n iš ta d ru g o n ego z a h tje v da č o v je k bud e ka d a r da se p o tp u n ije ra z v ija . O k o lin a , kao m a te ri ja ln a k u ltu ra , n o s ila c je s is te m a v rije d n o s ti. To sh va ća n je o k o lin e kao d im e n z ije lju d s k o g ra zvo ja b itn o je p o litič k o p ita n je , pa i p ra k tič n e s o lu c ije tih p ro b le m a o č ito za v is e od v la d a ju ć e p o litič ke id e o lo g ije . No, o s ta je č in je n ic a da bi u ko n a čn o j a n a lizi sve p rih v a tljiv e s o lu c ije m o ra le v o d iti za d o v o lja v a n ju te m e ljn ih po tre b a č o v je k a k o ji, z a h tije v a ju ć i da im a v iš e , u is ti mah te ž i da bude v iš e . Š to se z n a n s tv e n ik a tič e , n« bi se m o g lo re ć i da je ko na čni c ilj n jih o v a is tra ž iv a n ja n jih o v a g la vn a p re o k u p a c ija . S toga o d g o v o rn o s t za o k o lin u leži na v iš e ra zin a: p o litič k o j, z n a n stve n o j i in d iv id u a ln o j. O ni k o ji o d lu č u ju m o ra li bi z n a n stve n o m is tra ž i v a n ju o d r e d iti p r io r ite te u s k la d u sa s tv a rn im lju d s k im p o tre b a m a: z n a n s tv e n ic i ne bi tre b a li p re u z im a ti u lo g e d o n o sio ca o d lu ka, a li im je m o ra ln a d u ž n o s t da ra z m is le o c ilje v im a s v o jih na s to ja n ja : p o je d in a c , pak, s v o jim p o n a ša n je m i s v o jim sta vo m p re m a p o s tig n u ć im a te h n o lo g ije m o ra a firm ir a ti svo ja o p re d je lje n ja i s v o ju s lo b o d u . Ipak, ne m ože b iti e fik a s n e a k c ije sve d o k se ne p re is p ita ju s tru k tu re d o n o s io c a o d lu ka , dok se ne o s ig u ra da p rih v a ć e n a p o litik a odraža va o pće in te re s e u m je s to in te re s a m o ć n ih g ru pa . R a stuća s v ije s t da se p o ja m o k o lin e zglaba u sa m o m č o v je k u i da ra zvo j tre b a v r a t it i n je g o v o j iz v o rn o j s v rs i, p ove ćan ju lju d s k e d o b ro b iti, o draža va se u a s p ira c ija m a za fiz ič k o m i du h ovn om z a š tito m i s ig u rn o š ć u , za z n a č ito m o k o lin o m , u ko jo j č o v je k da bi kao č o v je k p re ž iv io m ora naći sv o j sm is a o i svo ja lju d s k a o b ilje ž ja , s v o ju o rije n ta c iju i sv o j s is te m v rije d n o s ti. U n jo j m o ra m u b iti o tv o re n p ris tu p d ru g im a i o m o g u će n o saob ra ća n je s n jim a , da bi ra z m ije n io s v o je d o ž iv lja je i is k u s tv a , da bi o b n o v io s v o je t ije lo i ra zo no dio sv o j duh. N e u g o d n o sti i s m e tn je š to ih lo ša o k o lin a u zro ku je , od buke do fiz ič k e i e s te t s ke za g a đ e n o sti, p o je d in a c d o ž iv lja v a kao napad na in te g rite t s v o je lič n o s ti. Ta se o s je ć a n ja nužno p re tv a ra ju u tje s k o b u , pa m n o ge a d a p ta c ije i a k u ltu ra c ije u s tv a ri znače d e fo rm a c iju . B orba za o k o lin u je s t to č k a k o n v e rg e n c ije n a jv e ć ih s o c ija l n ih p ro b le m a s u ve re n o g č o v je č a n s tv a , sa v e lik im su kob om iz14 United Nation Conference on the human environment, (Founex Report), A/CONF. 48/10, str, 1—5, Annex I atr. 6.
-Development and environment-
107
m eđu ra z v ije n o s ti i n e ra z v ije n o s ti. O k o lin a je s lik a d ru š tv a p ro žeta n je g o v im v rije d n o s tim a , o d ra ža va n je g o v o s ta n je i n je g o v u s p re m n o s t za ra z v o j. Z la i n e d a će o k o lin e n e š to su d ru g o neg o puka c ije n a p laće n a za p ro g re s : to su s im p to m i d u b o k e k riz e u sa m o j e v o lu c iji m o d e rn ih d ru š ta v a . N ik a k v a d u g o ro č n a rje š e n ja ne m ogu b iti nađena izva n to g a k o n te k s ta . Z a to sva k i č in u re đ e n ja o k o lin e , sva ka in te r v e n c ija u o d nos izm eđ u č o v je k a i o no ga š to ga o k ru ž u je , sva ka p ro c je n a v rije d n o s ti ko je su u p ita n ju kad je o to m e r ije č , im p lic ir a o d lu ke p o litič k e n a ra v i. V a lja re ć i i to da je i sa m a d e f in ic ija p o j ma o k o lin e p o litič k a — ona m ože b it i k o n z e rv a tiv n a , p ro g re s iv na ili pak re v o lu c io n a rn a .17 S ta v lja ju ć i na ra s p o la g a n je s v o ju z n a n s tv e n u , te h n ič k u i k a d ro vsku a p a ra tu ru i z a la žu ći se za š ir o k i p ro g ra m m e đ u n a ro d ne su ra d n je i k o o rd in a c ije na m a k s im a ln o e fik a s n o m k o riš te n ju ra s p o lo ž iv o g zn an ja i s re d s ta v a u p ro b le m a tic i o k o lin e i ra zvo ja, U je d in je n i n a ro d i su k o n fe re n c ijo m u S to c k h o lm u p o k a zali s v o ju n a če ln u o tv o re n o s t i p re m a d ru š tv e n im p ro m je n a m a š to n e m in o v n o v o d e s o c ija liz m u kao s v je ts k o m p o v ije s n o m p ro ce su. I m n o ge ra d ik a ln e fr a k c ije i in te rn a c io n a ln o p o ve za n e g ru pe e k o lo š k o g p o k re ta , o k u p lje n e na b ro jn im n e s lu ž b e n im s k u p o v im a i m a n ife s ta c ija m a , iz ra z ile su to m p r ilik o m i s v o ju s p o z naju da će e k o lo š k i p o k re t, ne u lo ž i li s v o je n a p o re p re m a t e m e ljitim p ro m je n a m a u s v im o b la s tim a ž iv o ta , o s ta ti p u k i zaš t itn i v e n til p o s to je ć e g d ru š tv e n o -e k o n o m s k o g p o re tk a .18 U p ra vo s e d a m d e s e tih g o d in a d o š lo je do iz v a n re d n o g o ž iv lja v a n ja p ra k tič n e p o litič k e a k tiv n o s ti i u m e đ u n a ro d n o m ra d n ič kom p o k re tu , i do p o s v e n o v ih , t e o r ijs k i p ro d u b lje n ih tu m a č e n ja m a rk s is tič k o g p o im a n ja u lo g e p ro iz v o d n ih sn ag a u ra z v o ju d ru štva . Pri to m e je is ta k n u ta b itn a s p o zn a ja da p ro iz v o d n e sn a g e i p ro iz v o d n i o d n o s i n is u n e z a v is n i ’e n t it e ti' i da n jih o v a in te r a k c ija n ije m e h a n ička . P rem da p ro iz v o d n e sn ag e k o je se ra z v ija ju na bazi p ro iz vo d n je i re p ro d u k c ije k a p ita la id u u p ra v c u s v e p o tp u n ije g pod ru š tv lja v a n ja ra zn ih v id o v a p ro c e s a p ro iz v o d n je i u o g ro m n im ra z m je rim a p o v e ć a v a ju č o v je k o v u m o ć da k o r is ti p riro d u , ne tre b a z a b o ra v iti da se to p o s tiž e u ta k v o m d ru š tv e n o m p ro c e s u k o ji s ta ln o re p ro d u c ira p o d re đ e n o s t p ro iz v o đ a č a k a p ita lu i p ro d u b lju je o d v o je n o s t ra d n ik a o d o b je k tiv n ih u v je ta n jih o v e p ro izvo dn e d je la tn o s ti. Je r, is tič e La G ra ssa , n e p o s to ji e ko n o m s k o -te h n ič k i ’p r o s to r ’ o d v o je n od d ru š tv e n o g ’p ro s to r a ’ , v e ć p o s to ji sa m o je d a n je d in s tv e n i d ru š tv e n o e k o n o m s k i p ro s to r u k o je m ’d ru š tv e n o ’ d aje o b lik ra z v itk u ’e k o n o m s k o g ’.19 S adržaj te ’d ru š tv e n o s ti’ u n u ta r d a n o g d ru š tv e n o -e k o n o m skog p ro s to ra o d re đ u je i d e fin ic iju z n a n s tv e n o s ti i g ra n ic e 1 United Nation Conference on the human environment, .Educational, Informational, social and cultural aspects of environmental Issues.. A/CONF. 48/9, Stockholm 5—16 June 1972, str. 3. 8. 12, 13. 11. 14. 18, 23. Vldl,,° ‘P010 Iscrpan Izv|e5taj I dokumentaciju u knjizi Rudi Supek, Ova jedina zemlja — Idemo II u katastrofu III u Treću revoluciju?, Naprijed, Zagreb, 1973. str 49^ns4—65 y ^ ^ 338, ■Plol2Vodr|e snage I odnosi proizvodnje«, Marksizam u svetu 10/1S74,
zn a n s tv e n ih o b la s ti, sam je z ik i p re d m e te zn a n o sti pa i n jen e im p lic itn e id e o lo š k e zn a ča jke . To je p ita n je ta k o đ e r odned a vno u s re d iš tu k ritič k o g ra z m a tra n ja n e za visn ih m a rk s is tič k ih te o re tič a ra , lije v ih in te le k tu a la c a i m n o g ih zn a n stve n ih ra d n ika ko ji u viđ a ju da v la d a ju ć a kla sa u o b lič a v a i z n a n o st u s v o ju k o ris t. S u vre m e n o d ru š tv o u s k ra ć u je e tik e tu zn a n o sti i zn an stven og s v im z n a n jim a , s p o s o b n o s tim a i k v a lifik a c ija m a ko je n isu in te g rira n e u k a p ita lis tič k e o d n o s e p ro iz v o d n je , k o n s ta tira A n d re G orz. O no je tu e tik e tu re z e rv ira lo sa m o za ona znanja i sp o s o b n o s ti ko ja se p re n o s e z v a n ič n im s is te m o m o brazo van ja , a znanja s te č e n a na a u to n o m a n n a čin , ma kako b ila d je lo tv o rn a , >me ulaze u k a te g o riju g la vn e k u ltu re je r se ne sla žu s h ije ra r h ijs k o m p o d je lo m rada ko ja je k a ra k te ris tič n a za ka p ita liz a m .« 20 S e le k c ija k o ju v rš i to d ru š tv o , u k o je m a u to rite t ne z a visi od s p o s o b n o s ti ve ć s p o s o b n o s t o d fu n k c ije a u to rite ta , č in i zna n o s t n e d o s tu p n o m ne zbog te š k o ć a u z n a n stve n o m p o stu p ku , v e ć zbog to g a š to je u to j z n a n o s ti ra z v ita k t e o r ije o d sje če n od p ra kse i ž iv o ta , od p o tre b a i d je la tn o s ti lju d i. M o d e rn a je zna n o s t ro đ en a u k o n te k s tu g ra đ a n s k e k u ltu re i ona n ikad n ije im a la m o g u ć n o s ti da p o s ta n e p o p u la rn a zn a n o st, n jen je s tru č ni je z ik ra zd vo je n od sva ko d n e vn o g g o vo ra i o s la n ja se na potk u ltu ru te h n o -z n a n s tv e n o g tip a , k o ji se m ože p rim je n jiv a ti sa m o u k o m b in a c iji s d ru g im ta k v im p o tk u ltu ra m a u o k v iru v e lik ih in d u s trijs k ih in s titu c ija . Z a to , b ilo da se ra d i o te o rijs k o m ili te h n ič k o m , o p će m ili s p e c ija liz ira n o m , zn a n s tv e n o m zn anju i o b ra zo van ju , ono u ž iv o tu i a u to n o m n im d je la tn o s tim a o s ta je n a j č e šće n e u p o tre b ljiv o ča k i za one k o ji ih s te k n u . Z n a n o s t je fu n k c io n a ln a u o d n o su na d ru š tv o i d o m in a c iju k a p ita lis ta ne sa m o zbog p o d je le rada, k o ja se odražava u je z i ku, ili zbog o d re đ iv a n ja i u s itn ja v a n ja n je n ih d is c ip lin a . O na je fu n k c io n a ln a p rije sve ga po n a čin u kako izvje sn a p ita n ja po s ta v lja ra d ije nego neka d ru ga , i po to m e š to ’ne p o s ta v lja ’ p i ta n ja ko ja s is te m n ije u s ta n ju r ije š iti. U is to j m je ri u k o jo j je in d u s trija o tk riv a la da zn a n o s t m ože b iti p ro izvo d n a snaga, u is to j je m je ri p ro iz v o đ e n je zn a n stve n o g znan ja p o tč in ja v a la po d je li rada k o ja v la d a u p ro iz v o d n ji sva ke d ru g e ro b e. Z n a n s tv e ni je rad p re tr p io is tu e v o lu c iju kao i p ro iz v o d n i rad. F u n kcija p o slo d a va ca s a s to ja la se u p ra vo u s p a ja n ju rada k o ji su o n i sa m i ra z d v a ja li i ra s p a rč a v a li, z a s n iv a ju ć i na m o n o p o lu te fu n k c ije s vo ju m o ć. U z n a n s tv e n o j p ro iz v o d n ji, u in d u s trija liz a c iji is tra ž iva n ja k o ja je p ro u z ro k o v a la p re tje ra n u s p e c ija liz a c iju i fra g m e n ta c iju zn a n stve n o g rada, vla d a is ta u g n je ta č k a h ije ra rh ija kao i u sa m o j in d u s trijs k o j p ro iz v o d n ji. Z a to z n a n stve n i ra d n ic i n isu u s ta n ju da z a h tije v a ju ili ste k n u m oć, n isu s p o so b n i u je d in iti se na k la s n o j o s n o v i i d e fin ira ti z a je d n ič k i p ro je k t i ko n c e p c iju c ije lo g d ru š tv a . T ip znan ja k o ji o n i p o s je d u ju in d iv id u a l no je i k o le k tiv n o p o tč in je n i ne može s e o k re n u ti p ro tiv k a p ita lis tič k o g s is te m a iz je d n o s ta v n o g ra zlo ga š to n o si o b ilje ž ja d ru š tv e n e p o d je le rada i k a p ita lis tič k ih p ro iz v o d n ih odn osa . M Andrć Gorz, str. 123—125.
-Klasni karakter nauke I naučnih radnika«. Marksizam u svetu,
10/1974.
109
Z n a n s tv e n i je ra d n ik u is to v rije m e i p ro iz v o d i ž rtv a te i ta k v e p o d je le ra d a. O n bi m o g a o p re s ta ti da b u d e n je n a ž rtv a sa m o kad bi o d b io da b u d e n je n p ro iz v o d . To je v e o m a te ž a k iz bo r: e tič k i i p o litič k i u is ti m a h . M o ra o bi p o ć i o d s p o z n a je da je č ita v n a p re d a k u z n a n s tv e n o m i te h n ič k o m p o re tk u ka o i u p o re tk u v la s ti lo š kad s tv a ra tra jn u ra z lik u izm e đ u s tru č n ja k a i n e s tru č n a ja k a . »Znanje kao i s v e o s ta lo nem a v rije d n o s ti ako n ije n a m ije n je n o da p o s ta n e z a je d n ič k o d o b ro s v ih .« 2'
Z n a n s tv e n a a k c ija i p o v ije s n i s u b je k t M a rg in a ln i p o lo ža j d iz a jn a kao z a se b n e te h n ič k e p ra k s e u o p će m ra zvo ju p ro iz v o d n ih sn ag a n ije p r ije č io da n a jlu c id n iji m i s lio c i te d je la tn o s ti u o če p o v ije s n e d im e n z ije o k o lin s k e p ro b le m a tik e i da se u s ta n o v ito j m je ri iz d ig n u izn ad s o c ija ln o -k la s ne o d re đ e n o s ti s v o je p r o fe s ije kao c je lin e . Pri to m e , p re la z e ć i p ro fe s io n a ln e o k v ire i p ra k tič n e u v je te s v o je d je la tn o s ti o n i su i k r itič k u m is a o d iz a jn a iz d iz a li d o ra z in e p o v ije s n o g m iš lje n ja , p ro tv rđ u ju ć i ta k o i F u lle ro v u te z u da d iz a jn p r e d s ta v lja to č k u u k o jo j č o v je k 'iz v ija v r a t ’ u n a s to ja n ju da is k o r is t i s v o j z n a n s tv e ni p o te n c ija l. V eć je G ui B o n s ie p e u re z im ira n ju t e o rijs k o g i p ra k tič n o g zn a n stv e n o -o b ra z o v n o g is k u s tv a U lm s k e š k o le n a g la s io da p i ta n je o k o lin e ne m ože o s ta ti s e k u n d a rn o u o d lu k a m a da li i ka ko n eko d ru š tv o ili d ru š tv e n i s is te m m ože p re ž iv je ti, da se to p i ta n je n ip o š to ne m ože o d v a ja ti iz k o n te k s ta p ro tu rje č n ih p o v i je s n ih o k o ln o s ti. U lm s k a je š k o la u z d rm a la k o n z e rv a tiv n o s ta n o v iš te da se p ro b le m i d iz a jn a m o g u rje š a v a ti d iz a jn ir a n je m i u p o z o rila na p o tre b u da se p ro m is li o d n o s d iz a jn e ra p re m a zna n o s ti. Taj o d n o s, s m a tra o je B o n s ie p e , m o ra se p r e tv o r it i iz re c e p tiv n o g u p ro d u k tiv n i. D iz a jn e r ne m o že o s ta ti p a s iv n i p o t ro ša č p o s to je ć e z n a n o s ti, je r ta k a v s ta v n em a n ik a k v e b u d u ć n o s ti. M o g u ć n o s t da se p re v la d a e k le k tič k i s ta v d iz a jn e ra B o n s ie pe je v id io u p o v e z iv a n ju r a z lič itih d je la tn o s ti d iz a jn a , o d u rb a nog, a rh ite k to n s k o g i p ro d u k tn o g do v iz u e ln o g , u o k v iru je d n e š ire k o n c e p c ije o k o lin s k e z n a n o s ti, ko ja bi p o re d o s ta lo g s a d r žavala ne sa m o d iz a jn o k o lin e i z n a n o s t d iz a jn a u u žem s m is lu , n ego bi je d n a ko ta k o p o v e z iv a la a k tiv n o s ti p la n ira n ja i u p ra v lja n ja d iz a jn o m .22 U to m e s k lo p u s o c io k u ltu rn a i k o m u n ik a c ijs k a o k o lin a p re su dn o d je lu ju na č o v je k a . Te su in te r a k c ije s la b o p o zn a te i s la bo is tra ž e n e , a li se bez d a ljn je g a m ože p r ih v a titi o p će s ta n o v iš te da o k o ln o s ti fo r m ir a ju č o v je k a , pa u p ra v o za to i te o k o ln o s ti v a lja fo r m ir a ti lju d s k i. L ju d s k i je o b lik o v a n a o na o k o lin a ko ja ne o m e ta ra zvo j i z a d o v o lje n je d ru š tv e n ih i in d iv id u a ln ih p o tre ba. L ju d sko b ić e m ože iz m ije n iti s v o j n a čin ž iv o ta sa m o onda 31 Ibidem, str. 126—127, 130—131. 133—134. 33 Gul Bonsiepe, .Commentary on the situation of the HfG«, Ulm, 21. april 1968, str. 8. I 12.
kad i o k o lin a su ra đ u je u tim n je g o v im n a s to ja n jim a . S toga je je d in i g lo b a ln i o d g o v o r n a ta j z a h tje v : u k lo n iti s v e ira c io n a ln e o b lik e v la s ti č o v je k a nad č o v je k o m . Je r u d ru š tv u o rg a n iz ira nom p re m a ira c io n a ln im i n e h u m a n im n a če lim a , p o je d in a č n i ra c io n a liz a m b iva p o n iš te n , z a k lju č u je B o n sie pe .« 23 P ita n je d o m a ša ja d iz a jn a kao p rim ije n je n e ra c io n a ln o s ti za d ire , d a kle , u te m e ljn o p ita n je o rg a n iz a c ije d ru š tv a . To je la te n tn i m o tiv i M a ld o n a d o v ih te o rijs k ih p re o k u p a c ija ko je on raz v ija u v ije k u k ra jn jim k o n z e k v e n c ija m a kao o k o lin s k u p ro b le m a tik u . » S tva ra n je naše o k o lin e i s tv a ra n je nas sa m ih o d is ta je , filo g e n e ts k i i o n to g e n e ts k i, je d in s tv e n p ro ce s.« 24 A k o e ko lo zi 'lju d s k u o k o lin u ' p ro m a tra ju kao te k je d a n o d m n o g ih p o d s is te ma k o ji tv o re u ku p n i e k o lo š k i s is te m p riro d e , oni su m u ip ak v o ljn i p rip is a ti s ta n o v ito p o se b n o 'p o n a š a n je '. A to n ije puka a n tro p o c e n trič n a fik c ija , je r se naš p o d s is te m ra z lik u je po svo jo j s p o s o b n o s ti da ra b i (i z lo ra b i) s v o je o dn o se sa o s ta lim pods is te m im a i da ra d ik a ln o u tje č e na n jih o v u su d b in u . Taj a g e n t p ro v o c a te u r’ je s t č o v je k o v a s v ije s t ko ja d je lu je na s v o je f iz ič ko i s o c io -k u ltu rn o o k ru ž e n je . No, p o sve je o č ito da p ose ba n n a č in na k o ji s v ije s t p ris v a ja re a ln o s t o k o lin e o d lu č n o u tje č e na ko na čno u s tr o js tv o te s tv a r n o s ti. A k o je rad s je d n e s tra n e č in ila c s a m o o s tv a re n ja , s d ru ge s tra n e je č in ila c o tu đ e n ja . S v ije s ti ko ju o tu đ e n je ra sta če , s la b i ili u n iz u je , u v ije k o d g o va ra o d re đ e n a s tv a rn o s t o k o lin e ko ja se m ože d e š ifr ir a ti je d in o te rm in im a o tu đ e n ja . A li, id eja o tu đ e n ja , s m a tra M a ld o n a d o , k ra tk o g je daha i može b iti od po m o ći sa m o do s ta n o v ite to č k e . O n je za pa zio M a rx o v u d v o jn u u p o tre b u p o jm a rada: kad M a rx m is li na A r b e it kao a n tro p o lo g i o n to lo g , to č in i u v je k u p o z itiv n o m s m is lu , a kad g o v o ri kao e k o n o m is ta i re v o lu c io n a r, onda je to u v ije k u n e g a tiv n o m s m is lu . M a ld o n a d o , n a im e , drži da ni M a rx ni itk o d ru g i od n a jz n a č a jn ijih m a rk s is tič k ih m is li laca n ije p re v la d a o tu p o jm o v n u d v o jn o s t. On zna i to da je M a rx te o r iju o tu đ e n ja p o ve ziva o s te o rijo m e m a n c ip a c ije , a li mu je p o sve izm a k la s u š tin a p ita n ja u to m k o n te k s tu : M a rxo va p ro b le m a tik a o s lo b o đ e n ja rada. Z a to i p ita n je š to je to 'č o v je k o va o k o lin a ’ on p o s ta v lja v iš e kao p ita n je a p s o lu tn ih nego p o v i je s n ih m o g u ć n o s ti o s tv a re n ja lju d s k ih te ž n ji: » . . . u v ije k sm o , u k ra jn jo j lin iji, u p ra vo u n a šo j o k o lin s k o j k o n o ta c iji u p o rn o tra ž ili (a li ine i n a la z ili) z a d o v o lje n je je d n e od n a jd u b ljih n aših po tre b a kao ž iv ih b ić a : p o tre b u naše ko n k re tn e p ro je k c ije , p o tv r du ko na čne o p ip ljiv o s ti sve ga o no ga š to na s v ije tu je s m o , č i n im o i ž e lim o u č in iti.« 25 Da bi se to p ita n je p o s ta v ilo p o v ije s n o , m o ra lo bi im p lic it no s a d rž a ti i sam p o v ije s n i s u b je k t, to je s t zn a ti svoga s tv a r nog n o s io c a i n je g o v u v la s titu p ro je k c iju . Z a to n ije d ile m a konn Gul Bonsiepe, .Okolina. Industrijski dizajn I treći svijet«, Život umletnostl 15—16/1971, Zagreb, str. 84. 85. 88. 24 Maldonado, La speranza progettuale, str. 13. ” Ibidem, str. 18—19, 13—15, 22—24.
111
k re tn a p ro je k c ija ili u to p ija , ka ko M a ld o n a d o m is li, rriti je u p i ta n ju sam a v o lja da se o s tv a re o d g o v a ra ju ć e s tru k tu re , a k c ije i pon aša n ja , nego je b itn o p ita n je č ija se v o lja o s tv a ru je . Z a la ze ći u p ro b le m e u p ra v lja n ja M a ld o n a d o ih p o s ta v lja u o k v ire fa k tu e ln o g s v ije ta , kao ra z g o v o r o u p r a v lja n ju č in je n ic a ma k o je v a lja p r o je k tir a ti ili in o v ira ti, i kao ’n e g o tiu m g e s tio ' o p re u z im a n ju o d g o v o rn o s ti. A li i tu on o s ta je na ra z in i o p ć e znans tv e n o -te h n ič k e d e fin ic ije u p ra v lja n ja kao s p o z n a jn o g i o p e ra tiv n o g p o n a ša n ja p u te m k o je g se in fo r m a c ija t ra n s fo rm ira u a k c iju , p riz n a ju ć i da i ta j p ro c e s kao i s v i d ru g i ne m o že ne b iti u v je to v a n s v ije to m u k o je m se i u č ijo j se f u n k c iji o d v ija . A li se u s tru č a v a od p o v ije s n o g d e fin ira n ja sa m o g to g s v ije ta . P olazeći od B e r ta la n ffy je v e o p ć e d e f in ic ije da su d ru š tv e n i s is te m i kao i s v i b io s is te m i o tv o re n i, M a ld o n a d o u o ča va i n je g ovu d is tin k c iju da je p o s e b n o s t d ru š tv e n ih s is te m a u to m e š to se iz je d n o g a ne m o že iz a ć i, a da se ne u đe u d ru g i. O n ta k o đ e r u oča va da je t e h n ic it e t u m o rf© s ta tič k im p ro c e s im a m n o go v e ć i n eg o u m o rfo g e n e ts k im , kao i to da ne p o s to ji m o g u ć n o s t in o v a c ija , a jo š m a n je re v o lu c ije , b ez z a s n iv a n ja , p la n ira nja i u p ra v lja n ja t im p ro c e s im a , a li ne p ra v i b itn u d is t in k c iju iz m eđu p la n ira n o g i p la n ira ju ć e g , ko ja bi p o b liž e g o v o rila o p o v i je s n o j n a ra vi s u b je k tiv ite ta k o ji je u p ita n ju . O n i B lo ch u za m je ra š to k o n k re tn u u to p iju ne k o la u d ira u k o n te k s tu a k c ije , i š to o k lije v a u č in iti k o ra k d a lje i u tv r d iti da k ritič k a s v ije s t m o ra b it i i k r itič k a s v ije s t te h n ič k e p ro c e s u a ln o s ti, a ne sa m o k r itič k a a n a liz a s a d a š n jic e , ako se ž e li e fik a s no d je lo v a ti. A li i to m p r ilik o m v iš e m is li na s re d s tv a k o jim a se m ože p re v la d a ti tv rd o g la v a v is k o z n o s t p o v ije s ti, n eg o na d ru štv e n e sn a g e č iji je to p o v ije s n i za d a ta k. J e r M a ld o n a d o ni sam n ije p o sve p re v la d a o e lit is t ič k i s ta v s v o je p r o fe s ije . »Kad se p ro je k ta n t nađe u u v je re n ju da ka o p ro je k ta n t m o že p rid o n ije ti p re o b ra ž a ju d ru š tv a , on u to m s m is lu m o že d je lo v a ti s a m o u m je ri u k o jo j v je ru je u r e la tiv n u in o v a tiv n u a u to n o m iju svo g a rada. Kao š to je p o g re š n o m is lit i da je p ro je k tir a n je a lte rn a tiv a za re v o lu c iju , je d n a k o je ta k o p o g re š n o p ro je k tir a n ju n e g ira ti sva ku a u to n o m iju .« 76 Ta p ro tu rje č n o s t b iv a o č ita o no g ča sa kad se p o s ta v i p ita n je » fu n k c io n a ln e u b ik a c ije d iz a jn a u d ru š tv u « . M a ld o n a d o p r i zn aje da se ta j p ro b le m ne m ože rje š a v a ti m im o o d re đ e n o g v r i je d n o sn o g suda, a li se o p o v ije s n im k o n s titu e n ta m a to g a su da ne iz ja š n ja v a . N a p ro tiv , u tje č e se s p e k u la tiv n o j, fo rm a ln o -lo g ič ko j ig ri: d iza jn n ije a u to n o m n a re a ln o s t, ni kao a k c ija ni kao re z u lta t a k c ije ; o no š to od n je g a č in i h e te ro n o m n u re a ln o s t je s t n je g o va p o tč in je n o s t o n o m e š to n ije d iz a jn . Pri to m e u is ti m ah kaže kako sa m o d e s p o tiz a m m ože is tic a ti fo r m a ln i re d m eđu s tv a rim a , a z a b o ra v lja ti s tv a rn i re d m e đ u lju d im a . M a ld o n a d o v je ru je da će k o m u n is tič k o d ru š tv o m o ć i s tv o r it i s tv a rn e , a ne sa m o s p e k u la tiv n e u v je te za ’re k o n s tru k c iju p riro d e ', tim e š to će u k o n te k s tu s v o je v la s tite d ru š tv e n e i ku l*
Ibidem, str. 88—89, 91. 95, 117—119; citat str. 124 (potcrtano u Izvorniku).
tu rn e p ra k s e p o r o d iti n o vi ’s is te m p o tre b a ’, i on ta j p ro b le m p o ve zu je p rv e n s tv e n o sa »ob im n o m i slo že n o m p ro b le m a tik o m k o n tro le « . S vaki č in s tru k tu rira ju ć e in te rv e n c ije u p od ru čje lju d s k ih p o tre b a p re tp o s ta v lja č in k o n tro le , k o ji s e v rš i ne sa m o nad p o tre b a m a nego i nad p re d m e tim a , iz p ukog razlo ga š to n em a p o tre b a g d je nem a p re d m e ta — re a ln ih ili im a g in a rn ih . S is te m p o tre b a i s is te m p re d m e ta m e đ u so b n o ®u za v is n i, i u s tv a ri izra ža va ju s is te m k o n tro le k a p ita lis tič k o g d ru š tv a , ra d i se o n je g o v o g m s is te m u k o n tro le k o ji v a lja iz m ije n iti.« 27 O č ito , M a ld o n a d o n ije m n o go ra z m iš lja o o s tv a rn im p rin c ip im a s o c ija lis tič k o g d ru š tv a , p o g o to v o ne o o n im p rin c ip im a k o ji, p re v la d a v a ju ć i n je g o v p o s to je ć i m o d e l, o tv a ra ju p e rs p e k ti vu s o c ija lis tič k o g n a p re tk a kao s v je ts k o g p ro ce sa . Z a to on p ro tu r je č n o s ti su v re m e n o g s v ije ta i s o c ija liz m a u n je m u d o ž iv lja v a kao n e d o s ta ta k o p će s tra te g ije k o n tro le , » s tra te g ije ko ja će sa č in ja v a ti u p ra v lja č k i o d g o v o r s o c ija liz m a na k o n g e s tio n a ln i kaos ka p ita liz m a .« 28 Za n e p o s to ja n je te i ta k v e s tra te g ije M a ld o n a d o o k riv lju je » te o rijs k u in e r c iju m a rksizm a « u p o g le d u sve ga o no ga š to se tič e iz u ča va n ja o dn o sa izm eđ u ’s is te m a p re d m e ta ’ i ’s is te m a p o tre b a ’. D o ne d a vn o se m o g la g a jiti ilu z ija da će u tje c a j s o c i ja liz m a m o ć i s t v o r it i p o v o ljn e u v je te da se ra d ik a ln o p ro m ije n i s itu a c ija ko ju je izazvao a u to m o b il, ta j » n a jb ru ta ln iji izraz ro b nog fe tiš iz m a « i » n a jd iv ljiji u z ro č n ik ra za ran ja ’h u m a n izira n e p ri ro d e ’ o k o jo j g o v o ri M a rx i bez ko je je č o v je k n e za m isliv.« Na ž a lo s t, k o n s ta tira M a ld o n a d o , u s o c ija lis tič k im je ze m lja m a p re vla da o u tje c a j o s ta tk a k a p ita lis tič k e n a d g ra d n je . Taj je u tje c a j b lo k ira o s o c io lo š k u i te h n o lo š k u im a g in a c iju od k o jih bi se za p ro m e ta n je lju d i i ro b a m o g lo o č e k iv a ti rje š e n je nekog d ru go g tip a , n eg o š to je a u to m o b il. M o ra d a su p o s to ja li ja k i ra zlo zi da se je SSSR o d lu č io na ta k a v p o g re ša n izb o r, ra zlo zi s lič n i o n im a k o ji su ga d v a d e s e tih g od in a n a v e li da n a p u s ti n a s to ja n ja za re v o lu c io n a rn im p re o b ra ža je m o d n o sa g ra d -s e lo . M e đ u n jim a su z a c ije lo i e ko n o m ski ra zlo zi, je r je je f tin ije u s v o jiti v e ć u ve d e n e s o lu c ije , m a ka r i k a p ita lis tič k o g p o rije k la , neg o tra ž iti s a s v im n ove. Sada p re o sta ju sa m o p ro fila k tič k e m je re da se o d a u to m o b iliz m a o bran i ono š to se jo š dade s a č u v a ti. No, ako su t i p ro b le m i u iz v je s n o j m je ri z a je d n ič k i i k a p ita lis tič k o m i s o c ija lis tič k o m d ru š tv u , re z o n ira M a ld o n a d o , ne s m ije se p re v id je ti je d n a b itn a ra zlika m eđu n jim a : d o k k a p ita lis tič k o d ru š tv o n ije u s ta n ju k o n tro li ra ti k o n g e s tio n a ln i p o ra s t a da ne n e g ira se be , s o c ija lis tič k o d ru š tv o je d in o to m k o n tro lo m m ože p o tv rd iti se be .29 Tu je m is a o on p o n o v io i na 9. k o n g re su ICSID-a 1975. go d in e u M o s k v i. Tom je p rilik o m iz ra zio i u v je re n je da obn ova p riro d e m o ra u is to v rije m e b iti i obn ova sve ga š to je u p riro d i u m je tn o , p o d ra z u m ije v a ju ć i p od tim i zn an ost, i te h n o lo g iju , i 27 Maldonado, Avanguardla e razlonalltb, atr. 217—220. 231—232; citat str. 232. » Ibidem, atr. 236. 72 Ibidem, atr. 236, 241—243 , 246, 240.
113
d iza jn ta k o đ e r. » S adašnja k riz a o k o lin e b it će rije š e n a uz p o d r šku z n a n o s ti i te h n o lo g ije i uz in o v a to rs k i d o p rin o s d iz a jn a , i l i n eće b iti rije š e n a u o p će .« 30 O n e m o g u ć n o s ti te o b n o v e bez te m e ljn ih in o v a c ija k o je za h va ća ju u s u š tin u p ro iz v o d n ih o d n o sa ii u v je ta re p ro d u k c ije p ro iz v o d n ih sn ag a, o s v je d o č io se C la u d e S c h n a id t s v o jim p o k u š a je m da n akon U lm a , u F ra n c u s k o j uz p o m o ć A n d re M a lra u x a u s v o js tv u De G a u lle o v o g m in is tra za p ro s jv e tu i k u ltu r u , za p o čn e p lu r id is c ip lin a r n o p o v e z iv a ti is tra ž iv a n je i o b ra z o v a n je u k o m p le k s u u rb a n is tič k e , a rh ite k to n s k e , in d u s trijs k e i k o m u n ik a c ijs k e p ra k s e kao k u ltu r n ih a s p e k a ta o k o lin e . K ra tk o tra jn i h is t o r ija t fra n c u s k o g In s titu ta za o k o lin u p o ka za o je , n a im e , da ta kav p o k u š a j, u n a to č p r o s v ije tlje n o j v o lji v rh u n s k o g in te le k tu a l nog a u to rite ta , p ro tu rje č i o n im d ru š tv e n im p o z ic ija m a k o je su d u b o ko z a in te re s ira n e da se o d rž i p o d v o je n o s t iz m e đ u te o r ije i p ra kse , izm eđ u o b ra z o v a n ja i is tra ž iv a n ja , da se s a č u v a ju p re g ra d e izm e đ u p ro fe s ija , i da se p o d rža va ta k v o u p ra v lja n je i ta kva re n ta b iliz a c ija is tra ž iv a n ja k o ji su ne sa m o re tro g ra d n i neg o i d ire k tn o s u p ro tn i o p ć im d ru š tv e n im in te r e s im a .31 U s vo m k ra tk o tra jn o m i veom a za m a šn o m p o k u š a ju S c h n a id t se , p o re d e k s te rn ih te š k o ć a u p o g le d u d ru š tv e n e p o d rš k e n je g o v o j in ic ija t iv i, m o ra o s u o č iti i sa o p ć im s ta n je m zna n o s ti d iz a jn a i z n a n o s ti u o p će . N e d o s ta ta k k o rp u s a s p e c ifič n ih zn an ja i p rik la d n ih m e to d a k o jim a bi se m o g li rje š a v a ti s lo ž e n iji p ro b le m i d iz a jn a p ro iz la z i, po n je g o v o m m iš lje n ju , i s to g a š to n a jv e ć i d io ra s p o lo ž iv ih te o rija ne o d g o v a ra č in je n ic a m a k o je bi one tre b a le o b ja s n iti. D iz a jn e ri d je lu ju u 'iz o la c iji, a is tra ž iv a č k i n a p o ri iz is k u ju o d g o v a ra ju ć u s re d in u , is tra ž iv a č k u z a je d n ic u , na cio n a ln u i m e đ u n a ro d n u . N a sušn a je p o tre b a za ra z m je n o m re le v a n tn ih in fo rm a c ija , je r d iz a jn p o k riv a k ra jn je š ir o k o p o d ru č je zn an ja i p ra k s e , a is k u s tv o je u to m p o g le d u p o s v e ra z m rv lje n o . K o n g re s i su m o n d e n a b rb lja n ja , s tru č n i č a s o p is i s lik o v n ic e , a diza jn -c e n tri b a za ri. Is tra ž iv a n je d iz a jn a s itu ir a se u s t je c iš t u b ro jn ih d is c ip lin a , če m u ne p o g o d u ju tra d ic io n a ln e in s titu c io n a liz ira n e s tru k tu re ko je su k ra jn je k o m p a rtim e n ta liz ira n e . O b ra z o v n e in s t it u c ije ne pods tič u is tra ž iv a č k i p o z iv , o g ra n ič a v a ju ć i se tv rd o g la v o na fo r m ir a n je tra d ic io n a ln o g tip a p ro je k ta n ta k o ji to b o ž e u n a č e lu m o že rje š a v a ti n a jr a z lič itije za d a tke , p re m d a n ije u s ta n ju z n a n s tv e n o konc e p tu a liz ira ti is k u s tv e n e č in je n ic e s v o je p ra k s e . N i d ru š tv o u c je lin i n ije o d g o je m s e n z ib iliz ira n o za p ro b le m e m a te r ija ln e k u ltu re , m a se n isu ni fo r m ir a n e ni in fo rm ira n e , ne p o s to ji ja v n o m n ije n je ko je bi p o d rž a lo is tra ž iv a č k e n a p o re u d iz a jn u . S d ru g e s tra n e , lo g ik a k a p ita lis tič k o g s is te m a o č itu je se u p r is ili š to je kru p n e *> Toma9 Maldonado, »Design and the future of environments«, ICSID '75 9th ICSID Congress. Moscow, Plenary Papers, str. 33. ” Claude Schnaidt, «La morale de I'envlronment« — Conference prononcde a I’Unlon Ratlonallste, Parl8, 8 Mvrler 1972, objavljeno u knjizi Jocelyn de Noblet, design — Introduction 8 Ih ^ o lre de revolution des formes Industrlelles de 1820 8 aujourd'hul, Stock-chSne, 1974, etr. 238—239. 237—238. Spomenuti Institut Je pofieo djelovati u prosincu 1969. godine, a zatvoren Je 31. listopada 1971.
firm e v rš e na d rža vu da p rio rite tn o fin a n c ira o na 'is tra ž iv a n ja od k o jih k a p ita l o č e k u je n e p o s re d n i r e n ta b ilite t, sve na u š trb is tra ž i va n ja ko ja bi m o g la p o m o ć i p o b o ljš a n ju o p ć ih ž iv o tn ih u vje ta . Uz sve to o s ta je i p ita n je s tv a rn o g p re d m e ta is tra ž iv a n ja u ta k o š iro k o m p o lju kao š to je o k o lin a , n je n o u na p re đ e n je i z a š tita . U p o tra z i za o s n o v n o m te m a ts k o m k la s ifik a c ijo m ko ja bi m o g la po s lu ž iti k o o rd in a c iji is tra ž iv a n ja , S c h n a id t je p rih v a tio ko n ce p ciju is to č n o -n je m a č k ih z n a n s tv e n ik a ko ja u t r i g ru p e sa b ire b itn e as p e k te pod k o jim a se m o g u p ro m a tra ti a rh ite k tu ra i d izajn kao p re d m e ti zn a n s tv e n o g is tra ž iv a n ja : a. o k o lin u s tv a ra ju lju d i i o n a je re z u lta t p ro iz v o d n e d je la tn o s ti d ru š tv a ; p ro iz v o d iti g ra đ e v in e i p re d m e te n e znači n iš ta d ru go neg o p ro iz v o d iti ž iv o tn i o k v ir, pa se o k o lin a tu m a n ife s tu je kao c ilj k o ji v a lja p o s tić i; b. sa s v o je s tra n e o k o lin a p ro iz v o d i u č in k e ; o n a je u zro k i d e te rm in a n ta u v je ta o d re đ e n o g s u b je k tiv n o g ili k o le k tiv n o g pona ša nja ; c. o k o lin a je o rg a n iz a to r n a jr a z lič itijih ž iv o tn ih p ro c e s a m e d i ja to r k o m u n ik a c ije m e đ u lju d im a ; tim e o n a u v je tu je s re đ e n i ž iv o t za je d n ic e , p a je to s u š tin a n je n e d ru š tv e n e i k u ltu rn e fu n k c ije . S c h n a id t je s k lo n p r ih v a titi n j'ih ovo m iš lje n je da u ta k v o m tro s tru k o m sh v a ć a n ju o k o lin e kao p ro iz v o d a k o le k tiv n o g rada, kao u v je to v a n o s ti lju d s k o g p o n a ša n ja i kao m e d ija to ra d ru š tv e n o g ko m u n ic ira n ja , p o s to je m o g u ć n o s ti da a rh ite k tu ra i d iza jn o p ć e n ito p o sta n u p re d m e t je d n e m a rk s is tič k e te o rije . Još v iš e je sklo n i u Is to č n o j N je m a č k o j p rih v a ć e n o m m iš lje n ju d a s e ta t r i a spe kta ne s m iju p ro m a tra ti iz o lira n o , je r je z a k o n ito s t z b iva n ja u o k o lin i s is te m s k o g k a ra k te ra , p re m d a se, da bi is tra ž iv a n je b ilo e fik a s n o , m o že d o p u s titi i re la tiv n o a u to n o m a n p ris tu p p o je d in im g rupam a p ro b le m a .32 A li s p re m n o s t da se ž iv o tn i a m b ije n t (le m illie u a m b ia n t) sm a tra je d in s tv e n im p o lje m m is li i a k c ije , š to ja s n o iz b ija u ta k vo m p o im a n ju d iz a jn a o k o lin e , u viđ a S c h n a id t, ne ra zja šnjava jo š i p ita n je sa m o g o p s e g a k o ji v a lja d a ti to m p o lju zb iva n ja , da bi 'is tra ž iv a n je p o s ta lo o p e ra o io n a ln o . U s vo m in s titu tu on je n a sto ja o o d g o v o riti u p ra vo na to p ita n je , ra z lik u ju ć i in fra s tru k tu ru ž ivo tn o g o k v ira , to je s t d is p o z itiv e g la v n ih d ru š tv e n ih fu n k c ija (p ro iz v o d nja, s ta n o v a n ja , tra n s p o rt, p o tro š n ja , o b ra zo va n je itd .) o d sva ko dn e vn o g n a čin a ž iv o ta k o ji se ne da a n a liz ira ti fu n k c io n a ln im t e r m in im a , je r uz m a te rija ln e im a i d uh o vn e d im e n z ije , i od sam og s tv a ra n ja o k o lin e , t o je s t d ru š tv e n ih i p ro fe s io n a ln ih m ehanizam a k o ji u s m je ra v a ju n je n o g e n e rira n je . U to m p o g le d u on je z a k lju č io : ako se pod o k o lin o m ra z u m ije u k u p n o s t ž iv o tn o g o k v ira p ro izve d e n o g č o v je k o m i za čo v je k a , k o ji n a s ta je kao p o s lje d ic a pra kse š to p re th o d i n je n o m z a m iš lja n ju i n je n o m o s tv a riv a n ju , i ko ja o p e t p o v ra tn o u v je tu je n a čin ž iv o ta p o je d in a ca i d ru š tv e n ih “ Claude Schnaidt. -Une recherche qul ae cherche-, u ranije n a v e d e n o j^ l Ik^l] IBusnel 11. str. 12—14; Schnaidt u tekstu ne navodi Istočnonjemački Izvor, ali se u blb Jedeća Jedinica; Alfred Schwandt. Gegenstand und Methode der theorle, In Beltrfige zur archltekturtheoretlschen Forschung. Deutsche Bauakademle. Berlin. 1967.
115
g ru pa , onda v a lja is tra ž iv a ti a) sa m o g ra đ e n je ili p ro iz v o đ e n je , z a tim b) n izv o d n o , n je g o v e p riro d n e , d ru š tv e n e i p s ih o lo š k e p o s lje d ic e , i ć) u zvod no , u v je te 'i a k te re z a m iš lja n ja i o s tv a riv a n ja o k o lin e . U p ra vo u to m tre ć e m , »uzvodnom « p o d ru č ju S c h n a id t v id i g la vn e z n a n s tv e n e te m e k o jim a bi te k tre b a lo p r is t u p it i, v o d e ć i ra ču na o to m e da u p re o b ra z b i ž iv o tn o g o k v ira u č in c i m a te r ija ln ih i d ru š tv e n ih d e te rm in a n ti n is u n ik a d je d n o s ta v n i n i je d n o z n a č n i, da se sam a p ra ksa z a m iš lja n ja i o s tv a riv a n ja o k o lin e n a la zi u re c ip ro č n o m o d n o su sa u lo g o m , s ta tu s o m , o rg a n iz a c ijo m i p ro fe s io n a l nom fo rm a c ijo m p ra k tič a ra , i da n e o p h o d n a e k s p e rim e n ta ln a e la b o ra c ija kao s p re g a izm e đ u k re a tiv n e faze i sa m o g iz v o đ e n ja tr a ži m e to d o lo g iju ko ja g o to v o n ig d je ne p o s to ji i ko ja se ni sa m a od se be ne s tv a ra .33 U o s n o v n o j id e ji S c h n a id to v a p o k u š a ja i u n je n o j te m a ts k o j ra zra di v id ljiv o je t e o r ijs k o is k u s tv o d iz a jn a š to ga je u n a jv e ć o j m je ri ra z v io i s in te tiz ir a o n je g o v s t a r iji k o le g a s U lm s k e š k o le , To m as M a ld o n a d o . No, S c h n a id t je s v o ju z a m is a o te o rijs k o g i p ra k tič n o g , is tra ž iv a č k o g i o b ra z o v n o g p o v e z iv a n ja p ro b le m a tik e u r b ane, g ra đ e vn e , p re d m e tn e i k o m u n ik a c ijs k e o k o lin e u je d in s tv e nu a k c iju za sn o va o bez te o rijs k o g p o zn a va n ja i p ra k tič n o g razazn ava nja č in je n ic a o re la c ija m a d ru š tv e n ih s tru k tu ra . A te re la c i je o p e ra tiv n i p ro s to r ne o d re đ u ju kao p u k i » te h n ič k i« p r o s to r ve ć kao d ru š tv e n o -e k o n o m s k i p ro s to r, to je s t d a ju s v o j lim it ir a ju ć i p e č a t s v a k o j a k c iji o ž iv o tv o re n ja » n e p o vije sn e « z a m is li. Kad p o s ta v lja z a h tje v da se is tra ž iv a č k i o s lo b o d e te h n ič k ih , d ru š tv e n ih i fin a n c ijs k ih o d g o v o rn o s ti k o je š te te p r o d u k tiv n o s ti n jih o v a rada, da se o la k š a i ubrza ra z m je n a , o b ra d a i k o riš te n je in fo rm a c ija , o s ig u ra d ifu z ija , tu m a č e n je i p rim je n a re z u lta ta is t r a živa n ja p o m iri lič n a in ic ija tiv a p o tre b n a in o v a c iji sa n e o p h o d n im p la n ira n je m , i sam d o la z i do n e ra z rije š e n o g p ita n ja k a k v ih b i ra z m je ra , s a sta va i s ta tu s a tre b a le b iti is tra ž iv a č k e u s ta n o v e , i ko jim bi i k a k v im o rg a n im a tre b a lo p o v je r iti k o o rd in a o iju , u p ra v lja nje i k o n tro lu nad t im a k tiv n o s tim a . A li se ne p ita za n a ra v d ru š tv a u k o je m bi ta p ita n ja m o g la b iti na z a d o v o lja v a ju ć i n a č in p o v ije s n o ra z rije š e n a . S c h n a id t s tv a rn e p re d o d ž b e o ta k v o m d ru š tv u n em a.34 Ne p ro jic ira li s v o ju m is a o u to m p ra v c u , sva ka a k c ija d iz a jn a o d u s ta je od naka ne za tra n s fo rm a c ijo m p o v ije s n o g s v ije ta , g ub i s v o ju s tv a rn u p o v ije s n u p o d lo g u , i l i se p a k s p u š ta na ra zin u o p ć e » istine « ko ja, n e o s v ije tlje n a k r itič k o m s v ije š ć u , i sa m a za s ta je u p o d ru č ju id e o lo g ije ire le v a n tn e za s tv a rn i d ru š tv e n i n a p re d a k. M a tk o M e š tro v ić Teo rija d izajn a i p ro b le m i oko lin e N ap rijed , Z ag reb , 1980. ’ Ibidem, str. 14—16, M Ibidem, str. 16. I 17. Da o prtan) u organizacije društva Schnaidt nama krltlCkog stava go vore njegove slijedeće rečenice: .Ta pitanja nisu nerješiva; njih su, barem djelomično, briljantno riješili Istraživači u Sjedinjenim Državama, Sovjetskom Savezu I DDR-u. Ako se rješenja tih zemalja ne mogu u cijelosti prenijeti, svejedno nas mogu potaći da organiziramo sektor Is traživanja koji nas zanima.« Ibidem, str. 17.
Victor Papanek
Razmetljiva potrošnja: dizajn i okolina
»Priroda nas je izn e vje rila , Bog je izgleda o stavio spuštenu slušalicu pokraj te le fo n a , a v rije m e is tiče .. . « A rth u r K o estler
A ko je d iza jn e k o lo š k i o d g o vo ra n , o nda je ta k o đ e r i re v o lu c io n aran. S vi se s is te m i — p riv a tn o -k a p ita lis tič k e , d rža vn o -s o c ija lis tič k e i h ib rid n e e k o n o m ije — z a s n iv a ju na p re tp o s ta v c i da m o ram o k u p o v a ti v iš e , t r o š it i v iš e i na ta j n ačin ra z o riti ze m lju . Da bi d iza jn b io e k o lo š k i o d g o vo ra n on m o ra b iti n eo visa n o b rizi o n a cio n a ln o m b ru to -p ro iz v o d u , ma k o lik o v e lik on b io . U v ije k po n ovno ž e lim n a g la s iti da je za za ga đe n je o k o lin e d iz a jn e r m nogo v iš e o d g o vo ra n od d ru g ih lju d i. E ksp lo zija sm e ća ve ć je nadm a š ila e k s p lo z iju p o p u la c ije . Kao š to je p ro fe s o r E. Roy Tin e y, d i re k to r C e n tra za is p itiv a n je vo d e d rža ve W a s h in g to n , p rim ije tio : »M i n is m o is k o r is t ili svu vo du , a li sm o is k o r is tili sve nove izvo re ko je b is m o m o g li za g a đ iv a ti« . Snaga naših k e m ik a lija p orasla je do te m je re da je s re d in o m s rp n ja 1969. je d n a je d in a vre ća sa 100 kg n je m a č k o g p e s tic id a »th io da n «, koja je s lu č a jn o pala s b roda u R ajnu, u s p je la u s m r titi 75.000 ton a rib e u N je m a čko j, N izo ze m sko j, Š v ic a rs k o j, A u s t r iji, L ic h te n s te in u , B e lg iji i Fran c u s k o j i s p r ije č iti d a ljn je ra zm n oža va nje rib a za ra z d o b lje od 4 g o d in e. Danas se s m a tra da je a u to m o b il o dg ovo ra n za v iš e od 60 p o s to zagađenja zraka u S je d in je n im D ržavam a, kao i za sve ve ća zagađenja u d ru g im za pa dn im ze m lja m a . U če n ja c i p o č in ju s h v a ć a ti .da m lazni a vio n i zagađuju g o rn ji d io a tm o s fe re (b u d u ći da na v rlo v e lik im v is in a m a nem a » isp i ra n ja« ), te će a v io n ska izg aran ja v iš e p uta o b ić i ze m lju p rije nego š to se, zbog g ra v ita c ije , sp u s te na n ju. D r A lfre d H u ls tru n c k (C e n ta r za is tra ž iv a n je a tm o s fe re , D ržavno s v e u č iliš te N e w Yorka) p rim e ć u je : »Ako se b ro j p ro m e tn ih sre d s ta v a n a sta vi p ove 117
ća v a ti s a d a š n jim te m p o m , m o g u će je da s lije d e ć a g e n e ra c ija neće u g le d a ti su nca «. A k o se to i d o g o d i (a p o s to ji za to v e lik a v je ro ja tn o s t do g o d in e 1990), to i ne m o ra n užno z n a č iti s v e o p ć u ta m u , a li u m je s to to g a m ože d o ć i do p o ja v e e fe k ta » s ta k le n ik a « . T ra n sp a re n ta n za su n ča n u to p lin u , a li ne p ro p u š ta ju ć i re fle k tira n u to p lin u od z e m lje , je d a n o v o j v la g e i u g ljič n o g d io k s id a m o g ao bi p o v rš in s k u te m p e ra tu ru Z e m lje d o v o ljn o p o d ić i da se is to p e p o la rn e le de n e kape. To b i, u n a jm a n ju ru k u , p o d ig lo ra z in u m o ra za 300 s to p a , (s m a n ju ju ć i na ta j n a č in n a s ta n je n o ko p n o za 64 p o s to ). Po s ve m u s u d e ć i, izn e n a d n o p o m ic a n je te ž iš ta Z e m lje m o g lo bi je iz b a c iti iz o s i. M o g li b is m o n a s ta v iti n a b ra ja ti o v a k v e p rim je r e m n o g o b rže nego š to ih m o že m o č ita ti. D o sad s m o s p o m in ja li sa m o »neu tra ln e « d o g a đ a je , d a k le s tv a r i k o je se d o g a đ a ju sa m e po s e b i, a ne kao p o s lje d ic a ili p re d v id iv a p o s lje d ic a z lih n a m je ra . Ne tre b a m o t r o š it i m n o g o v re m e n a da se u v je r im o ka ko zlon a m je rn o s t m ože z a g a đ iv a ti i u b ija ti. 5000 o va ca u b ije n o je s lu č a jn im is p u š ta n je m n e rv n o g p lin a š to ga je A rm ija S je d in je n ih Država s lu č a jn o is p u s tila u S k u ll V a lle y u , U ta h , 21. o žu jk a , 1968. N ije m i sm o s v je d o c i o p a s n o s ti k e m ijs k o g ra ta . A li š to se dog ađ a kada su č o v je k o v e n a m je re od p o č e tk a d o bre? Izg ra d n jo m A s u a n s k e b ra n e E g ip a t je p o ku ša o p o s tić i brz p rije la z od 6000 g o d in a a g r ik u ltu rn e p o v ije s ti u te h n o lo g iju d va d e s e to g s to lje ć a . P ro je k t A s u a n s k e b ra ne , je d a n od n a jv e ć ih te v rs te , p ro je k tira n je da bi d o n io m n o š tv o s o c io -e k o n o m s k ih ko r is ti. O b ra d iv a p o v rš in a z e m lje bi se p o v e ć a la za n a jm a n je 25 p o sto , a p ro iz v o d n ja e le k tr ič n e e n e rg ije bi se u d v o s tru č ila . Na ža lo s t, s tv a ri se n isu ta k o o d v ija le . Je ze ro N a s e r (d io A s u a n s k o g k o m p le k s a ) za držalo je v e ć in u m u lja o k o je m u o v is i b o g a to p lo d n o tlo d e lte N ila . Brana je ta k o đ e r za d rža la va žne p riro d n e m in e ra le , p o tre b n e e k o lo š k o m la ncu h id ro lo š k o g ž iv o ta u d e lti. O tk a k o je A sua n g o d in e 1964. p o če o r e g u lira ti to k rije k e , E g ip a t je p re tr p io g u b ita k od 35 m iliju n a d o la ra sa m o u in d u s tr iji s a rd in a , a od 1969. p o s to je iz v je š ta ji da se s m a n ju je i u lo v ra ko va u d e lti. P ro fe s o r T h a ye r S c u d d e r s k a lifo r n ijs k o g P o lite h n ič k o g s v e u č iliš ta iz v ije s tio je o s lič n im p o s lje d ic a m a p ro iz iš lim iz p o d iz a nja bra ne na rije c i Z a m b ezi u Ju žno j A fr ic i. P ro je k ta n ti b ra ne s m a tra li su da će g u b ita k p o p la v lje n e o b ra d iv e z e m lje b iti n ad o m je š te n p o v e ć a n je m rib a rs tv a . A li, u lo v rib e je o pao n e p o s re d n o p o s lije d o v rš e n ja b ra ne , a u brzo su se z a tim na o b a la m a je z e ra ra zm n o ž ili ro je v i ce-ce m uha ko je su in fic ir a le s to k u i g o to v o u n iš tile s to č a rs k u p ro iz v o d n ju . A li, iz tih le k c ija m i n iš ta n is m o n a u č ili. U v rije m e kad sam ovo p isao , in ž e n je ri su p r o je k tir a li n a jv e ć e s is te m e bra na u p o v ije s ti č o v je č a n s tv a za d v ije od n a jd u žih rije k a u s v ije tu : M e ko n g i A m a zon u. P rije d lo g H u dso n In s titu ta za A m a zo n u p re d v iđ a s tv a ra n je u n u ta rn je g m o ra v e lik o g kao č ita v a Z a padna E vropa. Na F lo rid i su in ž e n je ri A rm ije S je d in je n ih D ržava iz g ra d ili n izo ve m a lih brana p re ko s je v e rn e g ra n ic e N a c io n a ln o g re z e rv a ta E v e rg la des. To je u č in je n o da bi se n a v o d n ilo t lo na k o je m bi p a sla s to k a
(o p će p o zn a to je da je to n a jn e e fik a s n ija u p o tre b a z e m lje ) i da bi se u d o v o ljilo z a h tje v im a s to č a ra . R e zu lta t: is u ša va n je Evergladesa, ra za ra n je ž iv o tin js k o g c a rs tv a , z e m lja je p o sta la slana, a d ije lo v i ju ž n e F lo rid e p o p rim a ju o s o b in e p u s tin je . Kako bi se s tv a r d o ve la do k ra ja , p o s to ji m o g u ć n o s t da će se na ju žn o m rubu E ve rg la d e la iz g ra d iti i n o vi a e ro d ro m za m lazne a vio n e s n jih o vo m b uko m i za g a đ iva n je m . Z a n e m a ru je m o č in je n ic u da sve v iš e sa m i u n išta va m o Z e m lju . O siro m a š e n a tla G rčke , Š p a n jo ls k e i In d ije , p u s tin je u A u s tra liji i N o vom Z e la n d u ko je je s tv o r io č o v je k , g o le v is o ra v n i K ine i M o n g o lije , p u s tin je ko je je č o v je k s tv o rio u S je v e rn o j A fr ic i, M e d ite ra n s k o m bazenu i Č ile u , sve je to dokaz č in je n ic e da je sva g d je g d je p o s to ji č o v je k im a o s v o je p rs te . D je lo »Nakon sed m og dana«, R itc h ia C a ld e ra to i d o k u m e n tira . Poučno je u sp o re đ iv a ti k a rte S je d in je n ih D ržava iz ra z d o b lja 1596. do danas. N aj ra n ije k a rte ko je su iz ra d ili š p a n jo ls k i, k a to lič k i m is io n a ri p ri kazuju ju go za pa d . P u s tin ja š to sada p o k riv a d ije lo v e 9 država je d va da je u op će p o s to ja la . A li, kako se d rv e ć e b e zo bzirn o s je klo , kako se p o v e ć a v a lo o tje c a n je voda, kako je zb risa n o o tp ri lik e 200 m iliju n a g rla b iv o la , i kako je sva kog p ro lje ć a isp ira n g o rn ji s lo j z e m lje , s tv o r ile su se p u s tin je ko je jo š u v ije k n a sta ju. Je din a s tv a r .koja se p ro m ije n ila je s t te m p o sam e p ro m je n e . A le k s a n d ru V e lik o m i d ru g im o s v a ja č im a tre b a lo je g o to vo 1500 g od in a da p re tv o re A ra b iju i P a le s tin u (» ze m lju m eda i m lije k a « ) u p u s tin ju . Za a m e rič k u p u s tin ju b ilo je d o v o ljn o sam o 300 go d ina . A m e rič k i »know -how « je u s p io , p rim je n o m d e fo lija c ije i s k re ta n ja v o d e n ih to k o v a , za sa m o p e t k ra tk ih g od in a ta ko p ro m ijen iti e k o lo š k i c ik lu s ju žn o g d ije la V ije tn a m a , da je s a svim s i g urno kako se ta j d io s v ije ta p re tv a ra u tra jn u p u s tin ju . N a ra vno , š te te k o je je u č in io a m e rič k i »know-how« nisu v id ljiv e sa m o u s tra n im z e m lja m a i u n ašo j d a le k o j p ro š lo s ti. Neki dan sam u n o vin a m a č ita o da g ra d s k i o ci gra de B utte, M o n ta n a, ra zra đu ju p la n o ve za p re s e lje n je c ije lo g grada u o b liž n ju d o lin u , kako bi »A naconda C om pany« m o g la p o ve ća ti svo je p o v rš in s k e ru d n ik e . P a-čak i u s v e m iru : p rije v iš e od 8 g od in a je dn a e kipa a m e rič k ih v o jn ih »zna nstve nika« izazvala je e k s p lo z iju k ris ta la u g o rn je m s lo ju io n o s fe re . To je u č in je n o u n a toč sn ažnim i g la s n im p rig o v o rim a zn a n s tv e n ik a š iro m s v ije ta — sam o »da bi se v id je lo š to će se d o g o d iti« . P o s lje d ic e to g e k s p e rim e n ta možda su ve ć n e p ro c e n jiv e g e n e ts k e š te te za č o v je č a n s tv o , ž iv o tin je i u sje ve . A m i to n ika d a n e će m o sazna ti, b u d u ć i da o č ito nem am o n ika kvu k o n tro ln u g ru p u ko ja b i m je rila p o s lje d ic e . Z a m o rn o bi b ilo d a lje g o m ila ti p rim je re za p rim je rim a , s ta ti s tik e za s ta tis tik a m a , je r u je d n o m nas tre n u tk u o buzim a o s je ća j dub oke le ta r g ije i naša je re a k c ija : »Kakva k o ris t od toga?«, ili »Što je da n č o v je k može tu u č in iti? « . R eagiram o li na ta j način, iz g u b lje n i sm o . Je r, baš s k re ć u ć i p ro b le m e s triv ija ln o g na tra g ičn o , za n e m a ru ju ć i o sob no g le d iš te na račun ko zm ičko g, m i se u s p ije v a m o o s lo b o d iti v la s tite o d g o v o rn o s ti. U sve su te p ro b le m e u p le te n i lju d i, a li ne svi u je d n a ko j m je ri. O d g o vo rn o st i 119
u d io d iz a jn e ra m n o g o su v e ć i. O n je o d g o je n da a n a liz ira č in je n ice , p ro b le m e i s is te m e i da na o s n o v i to g a b a re m p o ku ša p o g o d iti š to se m o že d o g o d iti »ako se o va ko n a s ta v i« . O d p ro s in c a 1970. Los A n g e le s je p rv i g ra d u k o je m je u ku p n a p o v rš in a c e s ta i p a r k ira liš ta n a d m a š ila s ta m b e n u p o v rš in u . O č i to, a u to m o b il je k ra jn je efikasan zb og m n o g ih stvari i potrebno
je dizajnirati novo rje š e n fe . Nedavno su dizajnirani | na tržište izbačeni uređaji koji sma n ju ju is p u š n e p lin o v e a u to m o b ila . U n e k im zemljama (švedska), a i kod nas (u K a lifo r n iji) z a ko n o m je p ro p is a n a u p o tre b a t ih f ilte ra za is p u š n u c ije v i na p rv i p o g le d to iz g le d a kao rje š e n je p ro b le m a . A li, za p ra vo to n ije . O d p o tro š a č a se tra ž i da p o tro š i v iš e nova ca za p o s ta v lja n je je d n o g od t ih u re đ a ja i da n a s ta v i t r o š it i v iš e novca je r p o tro š n ja b e n zin a n a g lo ra s te . K on a čno , sam u re đ a j je s a s v im n e e fik a s a n . Č ak i to bi se m o g lo o p ra v d a ti kada bi a u to m o b il na s v im d ru g im p o d ru č jim a ra d io na z a d o vo lja v a ju ć i n a č in , a li to n ije ta k o . O d g o v o r o v d je m o ra n e iz b je ž n o le ž a ti u p o tp u n o m p o n o v n o m ra z m a tra n ju tra n s p o rta kao s is te m a , kao i u p o n o v n o m ra z m a tra n ju sva ko g a s a s ta v n o g d ije la to g s is te m a . P rije v iš e od p o la s to lje ć a u W u p p e rta lu , N je m a č k a , u s v a k o d n e v n i je p fo m e t p u š te n je d n o tra č n i b rzi v la k . Taj se s is te m p o kazao kao brz i č is t, m in im a ln o z a d ire u sa m u fiz ič k u i v iz u e ln u o k o lin u . S ig u rn o je da je d n o tra č n i s is te m i m o g u p r id o n ije ti o la k š a nju p ro m e tn e z a g u š e n o s ti u m n o g im od n a ših v e lik ih p rlja v ih g ra do va. D apače, te h n o lo g ija ko ja m o že č o v je k a p o s la ti na M je se c, ve ć je s ig u rn o u s p je la to k o m p o s le d n jih p o la s to lje ć a o tk r it i i b o lja s re d s tv a od je d n o tra č n e ž e lje z n ic e . Pa ip ak, p ro s je č n i in d iv id u u m u za pa dn o m s v ije tu m n o g o d rž i do s v o je g o so b n o g i in d iv id u a ln o g p ro m e tn o g s re d s tv a . N a ro č ito u S je d in je n im D ržava m a o b ite ljs k i a u to m o b il o k ru ž u je c ije li niz p re d o d žb i k o je se o d n o se na n e z a v is n o s t, s a m o s ta ln o s t i p o k re t ljiv o s t — p re d o d žb e k o je su o k ru ž iv a le k o č iju u d a n im a D iv lje g zapada: ta n arod na m ito lo g ija je u re d u ta k o d u g o d o k a u to m o b il s m a tra m o n e ko m v rs to m s u p e r-k o n ja i d o k sm o s lije p i na n je g ove n e d o s ta tk e , č im p o č n e m o a u to m o b il p ro m a tr a ti sa m o kao je d n u k a rik u u s v e u k u p n o m tra n s p o rtn o m s is te m u , la ko će m o p ro n aći i a lte rn a tiv n o rje š e n je . D anas p ro s je č n i A m e rik a n a c v o zi s v o j a u to m o b il (p ro s to rn i e k v iv a le n t d v ije te le fo n s k e g o v o rn ic e ili v e lik o g zahoda) da iza u gla uba ci p is m o u p o š ta n s k i s a n d u č ić . U d ru g o m će se s lu č a ju on i n jeg o va žena je d a n p u t tje d n o o d v e s ti o tp r ilik e k ilo m e ta r da le ko u ku p o v in u . U tre ć e m s lu č a ju on se m ože v o z iti (s a s v im sam ) u svo m g o le m o m č e lič n o m lije s u o ko 60 km d n e vn o na p o sao i n a tra g . U č e tv rto m s lu č a ju on m ože u trp a ti c ije lu o b ite lj u a u to m o b il (2 ili 3 p uta g o d iš n je ) da bi p o s je tili baku u d a lje n u oko 60 km . P o sto ji i p e ti n iv o : on zna da u sva ko doba m ože u s k o č iti u s vo j a u to m o b il i vo ze ći s a tim a s tić i re c im o u K a lifo rn iju iz N e w Y orka za sam o 5 dana. On to rije tk o č in i. U m je s to to g a le ti a v io nom i u K a lifo rn iji u n a jm lju je a u to m o b il.
A n a liz ira jm o sada ta j s is te m . U d a lje n o s ti ve će od 800 k ilo m e ta ra n a je fik a s n ije se s v la d a v a ju a vio n im a . U d a lje n o s ti izm eđu 80 i 800 km n a ju s p e š n ije se p re la ze s p om oću ž e lje z n ic e , a u to busa, je d n o tra č n ih s is te m a i d ru g ih , n o v ijih m e tod a ko je će raz v it i d iz a jn -tim o v i. Za u d a lje n o s ti m a n je od 80 m ilja p o s to je m noga s re d s tv a od
kojih neka loš f t t a dovoljno iskorištena. Dlrajn-tlmovl će Izumiti i nova sredstva/ Ovdje treba navesti djelomičan popis u odnosu na kompleksnost. Najjednostavniji način da bi se prešle k ra tk e u d a lje n o s ti jo š Je u v ije k , izg le d a , h od an je . Im a n e što apsu rd no kod m iliju n a A m e rik a n a c a k o ji se voze o n ih n e k o lik o m e tara do p o š ta n s k o g sa n d u č ić a , a li za to sva ke v e č e ri 10 m in u ta o z b iljn o o kre ću ko ta č e a lu m in iju m s k o g s tro ja za m rš a v lje n je š to su ga p la tili 276 d o la ra . K o tu ra ljk e m ožda zvu če s m ije š n o , m e đ u tim u p o tre b lja v a ju ih u s k la d iš n im p ro s to rim a i za o b ila s k e u tv o r n icam a o p re m e za s v e m irs k a is tra ž iv a n ja . Na m e đ un arod n om a e ro d ro m u K a s tru p , izvan K op e nh ag e na , p ris p je li p u tn ic i, s u s p je hom k o ris te ro m o b ile . P rije n e k o lik o g o d in a je d a n je s tu d e n t in d u s trijs k o g d izajna u C h ica g u n a p ra v io d iza jn i p ro iz v e o a lu m in iju m s k i s k u te r na e le k tr ič n i p o g on , te ž a k 9 kg, s lo ž iv i kad je slo žen n ije ve ć i od k u tije za c ip e le , s ra d iju s o m k re ta n ja od 25 km . To s re d s tv o nikad n ije b ilo k o m e rc ija ln o p ro iz v e d e n o , ia ko bi o m o g u ć ilo lju d im a o d lič n u p o k r e tljiv o s t, bez z a g a đ iva n ja ili za g u šiva n ja p o slo vn ih d ije lo v a g ra da . T im bi se s re d s tv im a lju d i m o g li p re v o z iti s m je sta na m je s to , na p la tfo rm i v e lič in e 25x45 cm (d o k ka d ila k »F D orado« za prem a o tp r ilik e p ro s to r 3x6 m e ta ra ) u šte d a na p ro s to ru je g o le m a . Tre b a s v a ka ko p r im ije t it i da je naš stu d e n t u C h ica g u ra d io 7 m je s e c i sam i p o tro š io u kup no 425 d olar? na ra zvo j svo g e le k trič n o g m in i-s k u te ra v e lič in e ru čn e to r! ce. U ze vši u o b z ir da sa m o G e n e ra l M o to rs tro š i na is tra ž iv a n ja i ra zvo j g o d iš n je 3,4 m iliju n a d ola ra , u zevši u o b z ir m o g u ćn o sti i ta le n te d iz a jn e ra k o jim a se ra sp o la že , lako m o žem o v id je ti da čak ni ta j o d lič a n s k u te r ni u k o je m s lu č a ju n ije p o s lje d n ja rije č u o s o b n o m p rije v o z u . B ic ik li se k o ris te za k re ta n je u ra d iju s u od 80 km , i u D anskoj i u n e ra z v ije n im z e m lja m a . M n o g i od n jih se m ogu s k lo p iti, neki se m ogu la ko p re n o s iti. P o sto je i b ic ik li s m in ija tu rn im m o to ro m na b en zin , bez p o te š k o ć a bi se m o g li p ro iz v e s ti s is te m i m a lih e le k tr ič n ih p o m o ć n ih m o to ra . N eka od sre d s ta v a koja su m o ji s tu d e n ti d iz a jn ir a li za v je ž b a n je i s p o rt n o rm a ln e i p a ra p le g ičn e d je c e , m ogu p o s lu ž iti kao p rim je r n o vih n ačina p rije vo za . M o p e d i, m o to riz ira n i s k u te ri i m o to r-k o ta č i ne d olaze u obz r u ovom ra z m a tra n ju je r su u svo m s a d a šn je m o b lik u p rim a rn i zaga đivači o k o lin e . N a po ko n, a u to m o b il. Iz ra zlo ga p re s tiž a , »dobrog ukusa«, sta tu s a i se k s e p ila , kao i je d n o s ta v n o s ti u s tje c a n ju p ro fita , ko ji g a ra n tira u m je tn o za sta rije v a n je , od g o d in e 1895. je n a p ra v lje n o sam o n e k o lik o razum nih p ro m je n a u d iza jn u a u to m o b ila (ne r a č u n a j u ć i p o v rš in s k o s tiliz ira n je i fa k to re » ko m o d ite ta « ). V ećina p ro m je n a k o n fig u ra c ije 121
u sm je re n a je na p ro s to rn o s t i u g la đ e n » b lje šta v« iz g le d . M e đ u tim , n e k o lik o izum a u d iza jn u , kao š to su B u b b le S im ca , d v o s je d M e s s e rs c h m id t, pa čak i M o rr is M in i- M in o r i M in i-C o o p e r uka zuju da i m anja v o z ila m ogu, u p o s lje d n ja dva p rim je ra , p r im iti 4 o d ra s le osob e i d ije te , a o s im to g a im a ju d o v o ljn o p ro s to ra za p rtlja g . Sve š to nam sada tre b a je s t n o v (v je ro ja tn o e le k tr ič n i) pog on . B udući da su d a n a šn je b a te rije m a s iv n e , te š k e i k ra tk o g v ije k a , ta k v i bi se a u to m o b ili m o g li p u n iti p re k o u tič n ic e na p a r k ir a liš ti ma ili u garažam a. M e đ u tim , tre b a p re tp o s ta v iti da će se b a te rije s m a n jiti u v e lič in i i te ž in i uz is to d o b n o p ro d u ž e n je v ije k a tra ja n ja . To će se d o g o d iti kada in d u s trija o tk r ije n ove p o tre b e i kad se p o d ig n e razina te h n o lo š k o g znan ja . S je d in ja v a n je m s v ih t r iju s is te m a , ko ja su ve ć u p ra k s i, m o žem o p ro n a ći b arem je d n u v je ro d o s to jn u a lte rn a tiv u za rje š a va n je gužve u p o s lo v n o m c e n tru i s a o b ra ć a jn ih p ro b le m a . A k o k o m b in ira m o (1) vo zn i p ark m in ija tu rn ih ta k s ija na b a te rijs k i p o gon, s lič n ih M e s s e rs c h m id tu , s (2) p rije v o z n o m k re d itn o m k a rti com i k o m p ju te rs k im o b ra č u n o m k o ris n ik a k ra je m sva ko g m je seca i (3) je d n o s m je rn im ra d io -a p a ra to m v e lič in e ru čn o g sa ta , d o b it će m o z a če tke ra c io n a ln o g s is te m a p rije v o z a u p o s lo v n o m s e d iš tu grada. K o ris n ik bi s p o m o ću svo g ra d io -a p a ra ta m o g ao p o zva ti m in i-ta ksi na ž e lje n o m je s to i tim e e lim in ir a ti n a jja č i a rg u m e n t p ro tiv ja vn o g tra n s p o rta : dug u š e tn ju po k iš i, a z a tim č e k a n je na autob usn oj s ta n ic i. M in i-ta k s i bi ga z a tim m o g ao o d v e s ti do ž e lje n o g o d re d iš ta , p on ovn o e lim in ir a ju ć i » ne od re đ en a o d re d iš ta « . Pla ća n je bi se p ro v o d ilo p u te m k re d itn e k a rtic e i n a p la ć iv a lo m je sečno . Čak i uz tis u ć e ta k v ih m in i-ta k s ija u s re d iš tu g rada, o s lo b o d ilo bi se v iš e p ro s to ra sada o k u p ira n o g g aražam a, p a rkin g -p ro s to ro m i s e rv is n im s ta n ic a m a . E lim in ir a li bi se is p u š n i p lin o v i. V eći d ije lo v i u lic a m o g li bi se is k o r is t it i za n asade, p a rko ve i š e ta liš ta . Na k ra ju ra d no g dana k o ris n ic i bi se d o v e z li do t e r m i nala je d n o tra č n ih ž e lje z n ic a i o d v e z li s v o jim kućam a. Za one ro m a n tič n e d u š ic e k o je bi u n a to č to m e p re fe rir a le da »same m ije n ja ju brzine« i o s je ć a ju s la s ti sn ažnoga s p o rts k o g au to m o b ila u s v o jim ru ka m a, n a šle bi se u is to m p o lo ža ju u kakvu su danas ja h a č i ko nja . U garažam a, lo c ira n im u p e rife rn o m p o d ru čju oko v e lik ih g ra do va, m o g li bi se u n a jm iti k o m b iji ili c tv o re n a s p o rts k a kola na n e k o lik o s a ti ili n e k o lik o dana ra d i vo ž n je po p riro d i. Ta bi se o p re m a ta k o đ e r m o g la u n a jm ljiv a ti po s is te m u k re d itn ih k a rtic a za p rije v o z . M e đ u tim , ta k v a v o z ila ne bi im a la p ris tu p u n a s e lje n a m je s ta ili g ra do ve. Važno je n a g la s iti da je č ita v o va j s c e n a rij is k lju č iv o p lod ra z m iš lja n ja i da ni u ko je m s lu č a ju nem a p re te n z ija da p osta ne rje š e n je p ro b le m u tra n s p o rta u u rb a n im sre d in a m a . To je je d in o p o ku šaj da se pokaže je d n o od m o g u ć ih rje š e n ja , a u is to v r i je m e n a m je rn o p oka zuje u k o jo j su m je ri d iz a jn e r i d iz a jn e rs k i tim u m ije š a n i u sva ku fazu o vog rada.
Sve do ned avn o je n ajve ća g u s to ć a radne snage u M a n h a tta n u p o s to ja la na s p o je v im a 42. u lic e i M a d is o n , Park i L e xin g to n A v e n ije . N e k o lik o n a jv e ć ih n ju jo rš k ih n eb od e ra ta m o a p s o rb ira v iš e od p ola m iliju n a ra d n ih lju d i d ne vno , za jed n o s o p s k rb n im c e n tri ma i u s lu ž n im d je la tn o s tim a sa m o za to p o d ru č je . N e ki od n a j v e ć ih duća na s m je š te n i su u ra d iju s u od sam o je d n e m ilje . Na s ta n ic i G rand C e n tra l sp aja se 9 ra z lič itih n ivo a podzem ne že lje z n ic e . T e rm in a li za 2 od u kup no 3 n ju jo rš k a a e ro d ro m a u da lje n i su sa m o p o la m ilje . A sam a s ta n ic a G rand C e n tra l s a s to ji se od 5 p o d ze m n ih n ivoa , d o k je is to d o b n o te rm in a l g o to v o s v ih ž e lje z n ič k ih p ru ga . P re n a trp a n o s t i za g u š e n o s t je g o le m a . O d g o v o r d i za jn e ra i p la n e ra na ta j p ro b le m b io je da p o d ig n u u re d sku zgradu sa 46 ka to va (o p re m lje n u s h e ljd ro m o m ), d ire k tn o nad s ta n ic o m G rand C e n tra l (tim e se u p ro m e tn u gužvu d o vo d i n o vih 120.000 lju d i d n e vn o ), la ko sm o s u g e rira li da d iz a jn e ri tre b a ju p rid o n ije ti p o z itiv n o m rje š a v a n ju d a n a š n jih p ro b le m a , o k o lin e i d ru g ih , n a j m a n je š to m ogu u č in iti u s lu č a ju p o p u t o vog a, b ilo bi da o buzdaju sv o j ta le n t i o d b iju da s u d je lu ju u ta k v im lu đ a č k im i d e s tru k tiv n im a kc ija m a . D iz a jn e r je č e s to u s itu a c iji da k o n tro lira , ili d je lo m ič n o ko n tr o lir a , iz b o r m a te rija la i p o s tu p k a . Na p rim je r , iz b o r a lu m in ija kao b o lje g m a te rija la za ko n ze rve p iva u č in io je p ro d a jn i kadar tv rtk e A lc o a . O s ta je č in je n ic a da su d iz a jn e ri k re ira li ko n ze rve i nove »zip o tva ra če « na n jim a k o ji su to lik o p riv la č n i za kupce. In d u s tr ijs k i d iz a jn e ri su iz u m ili ko n ze rve , k re a tiv n i rje š a v a č i p ro b le m a su iz m is lili nov n a čin o tv a ra n ja (i s tro je v a za p ro iz v o d n ju ), a v iz u e ln i i g ra fič k i d iz a jn e ri su se p o z a b a v ili o zn a č iv a n je m m a r ke, o pćo m id e n tifik a c ijo m p ro izvo d a , e tik e to m , z a š titn im znakom i p la sm a n o m c je lo k u p n e a m b ala že . Š to u to m e im a lo šeg? P rije sve ga p ro c e s tro š i m iliju n e to n a d ra g o c je n e s iro v in e koja se n ika d a ne m o že n a d o m je s titi. A š to je jo š va ž n ije , a lu m in ij je m a te rija l k o ji se v rlo sp o ro razlaže. G o to vo tis u ć u g o d in a m o ra t će m o ž iv je ti s b a če n im ko n ze rva m a p iva k o je se danas b acaju u sm e će ili su s in o ć , s lu č a jn o izb ače n e iz a u to m o b ila . O šv e d s k im e k s p e rim e n tim a u p ro iz v o d n ji boca za p iv o za je d n o k ra tn u u po tre b u , izg ra đ e n ih od b io -ra z g ra d iv e p la s tič n e m ase, b ilo je govo ra u p e to m p o g la v lju . Boce od p iva i o s ta le k o n ze rve n isu je d in e š te to č in e . A lu m i n ijs k a fo lija , p re m d a m n o go ta n ja , je d n a k o je to lik o o tp o rn a na rđu, k o ro z iju i b io lo š k u ra zg ra d n ju kao ko nze rve . Is k o riš te n e a lu m in ijs k e f o lije pune naša s m e tliš ta i e fik a s a n su š t it p ro tiv »di sanja« g o rn je g s lo ja z e m lje . To d ire k tn o pogađa a p s o rp c iju k iše kao i pod zem ne to k o v e i p riro d n e re ze rvo a re vode. N ivo i te m p e ra tu re z e m lje isp od s m e tliš ta ra z lik u ju se od te m p e ra tu ra o ko ln e z e m lje za čak 3°F. O s im s tv a ra n ja m a n jih k lim a ts k ih p ro m je n a u n u ta r m a lih e k o lo š k ih s is te m a , to u je d n o stv a ra te n d e n c iju da s m e tliš ta s to m v rs to m o tp a da zadržava ju v ita ln e m in e ra le i s p re ča vaju da ih a p s o rb ira k o ris n a p lod n a z e m lja u o k o lin i. I o vd je bi d o m iš lja ti d iz a jn e ri tre b a li b iti u m o g u ć n o s ti s u g e rira ti a lte rn a tiv e to g s is te m a . 123
U v o đ e n je »aerosol« a m b a la že za v e ć in u te k u ć ih i p o lu te k u ć ih a rtik a la pod p ritis k o m u to k u je p e d e s e tih g o d in a re v o lu c io n ira la p ro d a ju lije k o v a , h ra ne , s re d s ta v a za č iš ć e n je , k o z m e tik e i m n o g ih d ru g ih a rtik a la . In d u s tr ija je s p re m n o p rih v a tila -a e ro s o l« k o n c e p c iju , ona jo j o m o g u ć u je da p ro d a je m a n je k o lič in e uz zn a tn o ve će c ije n e . G o to v o bez iz n im k e lim e n k e » ae ro sol« su ta k o ko n s tru ira n e da se ča k ni m a la k o lič in a k o ju k u p a c k u p i ne m ože p o tp u n o is k o r is t it i. D a kle , s tv a ra se v iš e o tp a d a . » A e ro so l« li m e n ke u s p ije v a ju z a g a đ iv a ti p riro d u is to ta k o b r iž ljiv o kao i sve o s ta lo , a li o s im to g a o ne su p o te n c ija ln e b o m b e k o je će ra n iti sva ko d ije te k o je je to lik o n e o p re z n o , da e k s p e rim e n tira s lim e n kam a nad v a tro m . D iz a jn e ri, i in d u s tr ijs k i i g ra fič k i, s n o s e v e lik d io o d g o v o rn o s ti za u v o đ e n je »aero sol« lim e n k i. Još v iš e ih se m ože o s u đ iv a ti za to š to n is u k re ira li b o lja rje š e n ja p ro b le m a . Boca za s tis k a n je p o p u t h a rm o n ik e k o ja je g o d in e 1955. d iz a jn ira n a za Im c o C o n ta in e r C o rp o ra tio n , b o č ic a za p a stu za zube E gm on ta A re n a , d iz a jn ira n a 1957. za B ris to l-M y e rs , ra zn i e v ro p s k i s is te m i za p a k o v a n je i p ro d a ju m a jo n e ze , k a v ija ra , s e n fa , s ire v a i o s ta lih ž iv e ž n ih n a m irn ic a u tu b a m a , u p o z o ra v a ju na m n o g o b o lje p ris tu p e . S ve je to iz ra đ e n o od p la s tik e , pa se m ogu k o r is t it i b io -ra z g ra d iv i m a te r ija li, a p o tro š a č b i ta k o b io na d o b itk u je r bi za p ris to jn u c ije n u d o b io p ris to jn u m je ru . N e da vn i p ro je k t iz o la c io n ih z id n ih s e n d v ič -p lo č a . k o je se ko ris te u g ra đ e v in a rs tv u , k o m b in a c ija je s ta k le n ih v la k a n a , azb e s tn ih vla ka n a i s lo j o s ta lih v la k n a s tih p ro iz v o d a . Za s m r t ili o z b iljn u b o le s t d o v o ljn o je da se je d n o v la k a n c e s lu č a jn o u dahne, la ko su ra d n ic i z a š tić e n i m a ska m a , o k o ln i p ro s to r bi ta k o đ e r t r e bao b iti č is t. To je d o v e lo do m o n tira n ja g ig a n ts k ih v e n tila to r a k o ji za pravo te jra ju o tp a d na u lic u . U p o s le d n jih n e k o lik o g o d in a n e k o lik o je lju d i s lu č a jn o u d a h n u lo ta j m a te r ija l, a d ire k tn a po s lje d ic a je b ila n jih o v a — s m r t. Ista se s tv a r d o g o d ila u M a n h tta nu za v rije m e n e p a ž ljiv o g m o n tira n ja t ih p lo č a u zg ra d a m a ili s ta n o vim a (p re m a d o k u m e n ta c iji B e rto n R o e ch e ). I o v a j p u t zn ača jan d io o d g o v o rn o s ti le ži na d iz a jn e ru š to je d iz a jn ira o p ro iz v o d e s k o jim a se m ože lo š e ru k o v a ti, z lo u p o tr e b lja v a ti ili k o ji zaga đ u ju o k o lin u . To su sa m o n e ki od m n o g o b ro jn ih (ra z n o ra z n ih ) p rim je ra , lis ta te v rs te m o g la bi b iti b e sko n a čn a . A ko p o g le d a m o o k o lin u k o ju je č o v je k u re d io za ž iv o t, s itu a c ija je g o to v o je d n a k o ta k o m ra č n a . Č e s to nam iz g le d a ju h la d n i, n e h um an i i s t e r iln i s ta m b e n i b lo k o v i p o d ig n u ti u Is to č n o m B e r lin u , u A le ji K a rla M a rxa , u b rzo p o s lije d ru g o g a s v je ts k o g ra ta. A li, ra z lik a izm eđ u t ih i s lič n ih m a s o v n ih p re b iv a liš ta , k o je o s i g u ra v a ju ć e k o m p a n ije g ra d e š iro m N e w Y o rk a , je s t n ezn atn a. L jud ska b ića i lju d i kao je d in k e p o s ta le su » kom po ne n te « k o je tre b a o d lo ž iti p o p u t k o p ija d o p is a u g ig a n ts k e sa n d u ke k o ji p re d s ta v lja ju d a n a šn je s ta n o v e . Kad se za č u je k rik »urbane o bn ove « , re z u lta ti su č e s to n e h u m a n iji od u zro ka re d iz a jn a . N e da vn o »re no vira n i« g e to , p o d ru č je lo c ira n o na ju g o is to č n o m d ije lu C h ica g a , izg ra đe n o je u nizu s ta m b e n ih b lo k o v a (i u sv a k o m im a v iš e od
50 o b ite ljs k ih sta n o v a ), ra zvu če n o m u la ncu d ug om 4 m ilje k o ji je p om no s m je š te n izm eđ u 12-tračne s u p e ra u to -c e s te (ko ja p o tp u n o o d s ije c a ra zvo j od o s ta lo g d ije la gra da ) i, s d ru g e s rta n e s e rije g o le m ih p ro iz v o d n ih p o s tro je n ja (s v je č n im o b la ko m s m rd ljiv a d im a ) i g ole m o g a lo k a ln o g s m e tiliš ta . U n ato č s v im n e d o sta cim a s ta ro g g e ta , on je im ao »duh za je d n ice « , a to je p o tp u n o razo re n o. S ta n o v n ic i n e m a ju p arka, z e le n ih p o v rš in a , pa ča k ni usa m lje n o g d rv e ć a na u d a lje n o s ti ko ja se m ože p ro ć i p je š ic e . Svaka je o b ite lj s tro g o o d v o je n a od o s ta lih , noću ču če u s v o jim s ta n o vim a p o p u t ć e lija , d o k se d o lje o b ra ču n a va ju h u lig a n s k e u lič n e bande. U sa m o je d n o j od t ih zg ra da d n e vn o im a v iš e od je d n o g napada i o tm ic e , a sva ko g tje d n a izm eđ u 3 i 4 s lu č a ja u b o js tv a ili po ku ša ja u b o js tv a . G e to je u re d n o s ra v n je n sa z e m ljo m i p re tv o ren u s e riju n e b o d e ra . V iz u e ln o su sve te zg ra de id e n tič n e i d je lu ju p o p u t s e rije c e m e n tn ih p lo ča u k o je je d ije te u re za lo ned o v o lja n b ro j m a lju š n ih p ro zora . To je p o d ru č je g o to v o p o tp u n o o d s je č e n o ča k i od n ajo sn ovn ijih p ro d a jn ih s re d iš ta . S a m o p o s lu ž iv a n je i d ro g e rija u d a lje n i su oko 500 m e ta ra od n a js je v e rn ije zg ra de , a ja v n o g p ro m e ta n ed o sta je . To zn ači da je d n a s ta ric a k o ja ž iv i, na p rim je r, u je d n o j od zgrada na ju g u , m o ra p re v a liti 8 k ilo m e ta ra (a m o i ta m o ) da bi o b a v ila ku p o v in u . Tako je m a jc i m a le d je c e o n e m o g u ć e n o da nad zire s v o je m a liš a n e puna t r i sa ta d o k k u p u je . A li d iza jn t ih sta ja za n e k v a lific ira n e ra d n ik e i n jih o v e o b ite lji ne ra z lik u je se m nogo od s lič n ih n a s ta m b i za b o lje s to je ć e ili b o g a te s ta n o v n ik e . Čudan je to p a ra d o ks u p o d ru č ju d iz a jn a (b a re m u S je d in je n im D ržava m a ) da se p a ra le ln o s p o v e ć a n je m n a ših o b ite lji i ve ćeg p ro s to ra k o ji je p o tre b a n za n a m je š ta j k o ji se za nas d iz a jn ira , v e lič in a n a ših kuća i sta n o va , kao i p o je d in a č n ih soba, n e iz m je r no s m a n jila . Kada o b ite lj sa ku p i fin a n c ijs k a s re d s tv a da n a p u sti te m a g a b lo ko ve od sta n o v a , p ro p a g a n d o m ju se n avo di na to da ku pi » v la s titu ku ću« . Te ku će, o p e t, n e m a ju ni m a lo in d iv id u a l n o s ti i g ra đ e n e su kako to n a jb o lje o d g o va ra s p e k u la tiv n o m g ra d ite lju , n je g o v o j m a š in e r iji, k a n a liz a c ijs k o j i u lič n o j m re ži ko ju p o s ta v lja , a ne p o tre b a m a lju d i. A k o ku pa c n ije to lik o u sh iće n sa 600 im ita c ija »N ew E nglanda«, k o je su is to v e tn e po izg le d u i m a te r ija lu , z b ije n e je d n a do d ru g e , je d in i iz b o r k o ji m u p re o s ta je je s t da se p re s e li u d ru g o n a s e lje ko je se s a s to ji od 600 je d n a ko z b ije n ih im ita c ija s tila »French P ro v in c ia l« . Č ak i na n is k o m n i vou c ije n a u g o d in i 1969, c ije n a je d n e od ta k v ih kuća (u S je d i n je n im D ržava m a ) iz n o s i o tp r ilik e tro g o d iš n ji p ro s je č a n p rih o d . N a ra vno , te se ku će k u p u ju po R a z lič itim s is te m im a p la ća n ja , o p te re ć e n im h ip o te k o m i s lič n im , k o ji o b ič n o p o k riv a ju ra z d o b lje od 20 ili 30 g o d in a . K am ate se o b ič n o d od aju na c ije n u u izn osu od 70— 100 p o s to , a s ta n a r se bez iz n im k e s e li nakon 3 ili 4 g o d in e . A ko je d o v o ljn o lud da p oku ša in d iv id u a liz ir a ti s v o j d om u re đ iv a n je m o k o lin e , n a sa d im a ili d ru g im p o b o ljš a n jim a , s u s je d i će ga p re z ira ti i iz v r ije đ a ti. U č in i li on to ili ne, sta n a rin a će m u v je ro ja tn o b iti pove ćan a . 125
A li, sve to je d a le k o od c ilja . O no o č e m u bi d iz a jn e r tre b a o v o d iti b rig u je s t veza izm e đ u k u će i n a č in a na k o ji lju d i d an as žive . »Prodaja« m a s o v n ih kuća se o b ič n o m je ri tim e do k o je se m je re ku će p rila g o đ u ju id e a lu k o lib e p o k riv e n e ru ža m a, s o g ra d om od le tv ic a ko ja je k a ra k te riz ira la ka sn o d e v e tn a e s to s to lje ć e . Č in je n ic a da naš n a č in ž iv o ta sp ad a u s e d a m d e s e te g o d in e o vog s to lje ć a (i u k lju č u je fa k to re kao š to su : n a jm a n je č e tir i ra z lič ita s is te m a te le k o m u n ik a c ija , p o k r e tljiv o s t, p o v e ć a n o v rije m e o dm ora , kao i fra g m e n ta c iju o s n o v n e s t ru k tu re o b it e lji) n ika d a n ije uzeta u o b z ir. Is to ta k o ne o b ra ć a se p a žn ja na č in je n ic u da se p ro s je č n a a m e rič k a o b ite lj s e li o tp r ilik e s va ke 4,6 g o d in e . M e đ u tim , n a jv a ž n ije je da n ika d n ije u zeta u o b z ir o sn o v n a lju d ska p o tre b a da im a n eke ve ze sa z e le n ilo m i r a s tin je m , kao i že lja da se č o v je k m a lo b a vi v r tla r s tv o m ili p o ljo p riv r e d o m (gaje ć i u s je v e za s v a k o d n e v n u p o tro š n ju , kao š to je ra jč ic a , s a la ta , tik v ic a i d in je ). Is to kao ni p ro s to r za š e tn ju , ig ra liš ta za d je c u i o d ra s le . Č in i se da je v e ć in a d iz a jn e ra (n e sa m o u p o d ru č ju sta m b e n e izg ra d n je i ko m u n a ln o g p la n ira n ja ) ra z v ila a s o rtim a n s re d s ta v a za z a s lje p ljiv a n je . To ne sa m o da ih s p re č a v a da iz m is le nove ko n c e p c ije ve ć (š to je k a ta s tro fa ln o ) u s p je š n o ih s p re č a v a u ra z m a tra n ju je s u l i s lič n i p ro b le m i m o žd a v e ć n e g d je p a m e tn o r i je š e n i. R e cite »Frank L lyo d W rig h t« b ilo k o je m od d iz a jn e ra sta n o va . On će odm ah p o m is liti na G u g g e n h e im m u z e j, Im p e ria l h o te l u T o k iju i neke od p rija š n jih » P re rijs k ih ku ća«. M o žd a će ča k p o m is liti na o d re đ e n u m a n iris tič k u , n e o b a ro k n u in te r p re ta c iju p ro s to ra . A li, po s v o j će p r ilic i b iti p o tp u n o n e s v je s ta n č in je n ic e da je W r ig h t k re ira o važnu »ne po zn atu ka riku «« izm e đ u in d iv id u a l nih kuća i s ta m b e n ih b lo k o v a . G od in e 1938. F rank L lyo d W r ig h t je d iz a jn ira o »kuće sa su n ča n im kro vo m « za A rd m o re , P e n n s y lv a n ia . S ag ra đe n a je sa m o je dna od č e tir iju p re d lo ž e n ih . To je za p ra vo v e z iv a n je 4 in d iv id u a l ne kuće u o b lik u lis ta d je te lin e . S vaka se s a s to ji od je d n o ip o ka tn o g d ne vno g p ro s to ra , a u o s ta la dva ka ta su s m je š te n e soba za re k re a c iju , s p a v a o n ic e , k u h in ja i o s ta lo . S vaka p o je d in a č e tv r tin a k o n s tru k c ije od 4 ku će ta k o je n a p ra v lje n a da č o v je k u op će n ije s v je s ta n o s ta lih t r iju je d in ic a . U s re d in i je k o m p le k s a je z g ro s u re đ a jim a za g rija n je , k lim a -u re đ a jim a i v o d o in s ta la c ijo m . M e đ u tim , svaka p o je d in a je d in ic a im a s v o je za seb ne k lim a -u re đ a je , in s ta la c ije i ra s v je tu , kao i v la s t it i p o v rtn ja k i p ro s to r za re k re a c iju ko ji su d rv e ć e m s k riv e n i od o s ta lih je d in ic a i u lic e . C je lo kupna zgrada je b ila v rlo je ftin a , a p rv i p ro to tip n a p ra v lje n je g o d in e 1941. U P itts fie ld u , M a s s a c h u s e tts , tre b a lo se iz g ra d iti s to tin u ta k v ih kuća (za s m e š ta j 400 o b ite lji) . O rig in a ln i p ro to tip Sun Top H o m e s (ku će sa s u n č a n im k ro vo m ) jo š u v ije k s to ji u A rm o ru , P en n sylva n ia , ia ko je ve ć p ro š la tre ć in a s to lje ć a . To je n ije m o s v je d o č a n s tv o k ra tk o v id n o s ti Sa vezne vla de .
M je š a v in a u re d a za te š k u in d u s triju , la ku in d u s triju , p riv a tn ih kuća, sta n o va , k lin ik a , d je č jih u sta n o va , š k o la i s v e u č iliš ta , rekre a c io n ih c e n ta ra , b ic ik lis t ič k ih staza, sp o re d n ih p u te va , p o šu m lje n ih p o d ru č ja , p a rk in g -p ro s to ra , trg o v a č k ih ce n ta ra i m reže ja v nog tra n s p o rta i b rz ih a u to -c e s ta , ko je je Frank Llyod W r ig h t d i z a jn ira o u 1935. kao B ro a d a cre C ity , jo š u v ije k označava v is o k s tu p a n j h u m a n is tič k o g p la n ira n ja . S lo k a ln im v a rija c ija m a W rig h t je z a m iš lja o B ro a d a cre C ity kao e v e n tu a ln u sp on u č ita v o g sjev e rn o a m e rič k o g k o n tin e n ta . P o n a vlja m , da ni o vo n ije p o ku ša j da se s u g e rira kako je B ro a d a cre C ity ili n a s e lje A d m o re Id e a ln o rje še n je . P rem a m iš lje n ju Fra n k L lyod W rig h ta , s tu p n je v a n je je n ajve ća o p a s n o s t za d ru š tv e n i zn ača j. Još č e trd e s e tih g o d in a je p isao : »M a li o b lic i, m a li d o m o v i za in d u s triju , m a le tv o rn ic e , m a le š k o le, m a lo s v e u č iliš te u ko je će se u p is iv a ti v e ć in o m lju d i iz v la s ti to g in te re s a . . . m a li la b o ra to r ij . . . « (is ta k a o W rig h t). P op u t T a p io le n e d a le k o od H e ls in k ija , B ro a d a cre C ity i A d m o re sa m o su p a rc ija ln a rje š e n ja ili rje š e n ja ko ja v iš e ra ču na vo de o k v a lite tu ž iv o ta i lju d s k o g d o s to ja n s tv a neg o g o to v o 12 m i liju n a z e č jih k u ć ic a k o je su d osa d n a p ra v lje n e kao lju d s k e na sta m b e . C je lo k u p n a je k o n c e p c ija h u m an og s tu p n je v a n ja s k re n u la ne sa m o kad su u p ita n ju d o m o v i, v e ć i u d ru g im p o d ru č jim a . Č o vje k bi o č e k iv a o da će b a re m d ru š tv e n i s is te m , o rije n tira n is k lju č iv o na o so b n e in te re s e i p riv a tn i p ro fit, p o k lo n iti v iš e pažn je izg ra d n ji s v o jih p ro d a jn ih s re d iš ta . M e đ u tim , n ije ta k o . » S tro g et« , še ta liš te p un o d u ća na u c e n tru K op e nh ag e na , izg ra đ e n o je za d o konu š e tn ju i im p u ls n u ku p o v in u . D va n je g o va se g m e n ta , Frederik s b e rg g a d e i M yg a d e , d u g i su za jed n o o tp r ilik e 120 m e ta ra , a na to m p ro s to ru im a v iš e od 180 d ućana. U s u v re m e n o m a m e rič k o m p ro d a jn o m c e n tru ta će is ta raz d a ljin a od 120 m e ta ra ra z d v a ja ti ulaze u d v ije ro b n e ku će: s u p e r m a rk e t i, re c im o , d ro g e riju . M e đ u p ro s to r se s a s to ji od pra znih izlo g a bez izlo ža ka, m o n o to n ih i n e z a n im ljiv ih . L je ti su n ce n e s m i lje n o u s ija v a 4 a kra b e to n a , u to k u č ita v e z im e v je ta r n an osi hrpe s n ije g a u v is in i a u to m o b ila . N ije ni ču d o da č im oba ve ku po vin u u s u p e rm a rk e tu , lju d i žu re do a u to m o b ila kako bi se o d v e z li do d ro g e rije . U t o j o k o lin i ne p o s to ji n iš ta š to bi iza zvalo že lju za š e tn jo m , d iz a jn ira n a je sa m o za a u to m o b il u p o k re tu . V e ćin a t r g o v a č k ih s re d iš ta u S je d in je n im D ržava m a s a s to ji se od reda duća na s m je š te n ih uz t r i s tra n e v e lik o g trg a , č iji c e n ta r je p ro s to r za p a rk ira n je . Č e tv rta s lo b o d n a s tra n ic a v o d i na s u p e r auto-ce stu . To m ožda k u p o v in u č in i » e fika sn o m « , a li is to d o b n o je č in i m n o g o m a n je u go d n o m . Taj p ro b le m s tu p n je v a n ja n a ro č ito je d ra m a tič a n u n ašim p re d g ra đ im a I p rig ra đ im a , ko ja su se p re tv o rila u v e lik e g ra do ve s m n o š tv o m p ro b le m a . U p o s le d n je m d e s e tlje ć u tv o rn ic e su se u v e ć in i s lu č a je v a s e lile iz v e lik ih g ra d o va : je ftin a radna snaga i v e lik i o tp is i p o reza n a tje ra li su ih da se se le u ta ko zva n e » in d u s trijs k e zone«.
27
Kao š to se m o g lo p r e tp o s ta v iti, sv e se v e ć i b ro j tv o r n ic a p o č e o s k u p lja ti na ta k o z v a n im p ro s to rim a za p a rk o v e . O ko s va ke od t ih in d u s trijs k ih a g lo m e ra c ija iz n ik li su d u ć a n i i e n v e n tu a ln o n iz o v i s ta m b e n ih zg ra da — bez ika kva p la n a , ra zlo g a ili p ro je k c ije bu duće g ra zvo ja . T ra n s p o rtn e m re že u b rzo p o v e z u ju ta in d u s trijs k a s re d iš ta sa s tra n im g ra d o v im a , p re la z e ć i p re k o n e k a d a š n jih p re d gra đa i p rig ra đ a . U s k o ro se ra z v ija č ita v a in fra s tr u k tu ra m a n jih p o s tro je n ja , p o p ra v lja o n ic a , s k la d iš ta i s lič n o na r e la tiv n o š ir o kom g ra n ič n o m p ro s to ru izm e đ u g ra d a i p re g ra d a i s a te lits k ih in d u s trijs k ih s re d iš ta . Bez b ilo ka kva ra c io n a ln o g p la n a n ik n u o je g rad po fa k to ru 20 ili 30 (zb o g p riro d e to g a s p e c ifič n o g , v iš e n a m je n s k o g p ro c e s a ra z v o ja ). Čak ako sm o i s p re m n i p rih v a t it i p s ih o lo š k e , s o c ija ln e i f iz i čke o p a s n o s ti od za g a đ e n ja n aše o k o lin e , p o s to je m n o g o nepos re d n iji i te ž i ra zlo zi da se to m e s ta n e na k ra j. N o ve in fo r m a c ije k o je d o b iv a m o od s v e m irs k ih m e te o ro lo š k ih s a te lita , iz ra vn a za pažanja iz s v e m irs k ih ra k e ta i s t a t is t ik e k o je p rik u p lja ju m e te o ro lo ške s ta n ic e ( o p s e rv a to r iji) ja s n o u p o z o ra v a ju na je d n u b itn u p ro m je n u . Č in i se da će g o le m a s tru ja t ra jn o za ga đe n og to p lo g zraka za p ra vo u b rz a ti lo š e v rije m e . Na a m e rič k o m S re d n je m za padu i Is to č n o j o b a li u p o s lje d n jih d e s e t g o d in a sv e ja č e i ja č e o lu je , s n je ž n i n a n o s i, s n je ž n e m e ća ve i to rn a d a p o g a đ a ju v e lik e in d u s trijs k e g ra d o v e . Taj fe n o m e n m o že s v re m e n o m im a ti tra jn e k lim a ts k e e fe k te (p o v e ć a n je m p o d ru č ja k o je za hva ća š iro m s v i je ta ). To je n e v o lja s tu p n je v a n ja ako ju se za n e m a ri. Kao š to Ju lia n H u x le y p rim e ć u je : » J e d n o sta vn o p o v e ć a j o b je k t bez m i je n ja n ja n je g o va o b lik a , bez n a m je re da to u č in iš , i p ro m ije n io si sva n je g o va s v o js tv a « . Č ak i s tu d ija d iz a jn -s is te m a nas u či o č ito j č in je n ic i da je s i s te m s a s ta v lje n od s v o jih s a s ta v n ih d ije lo v a i da iz m je n a sv a koga p o je d in o g d ije la m ije n ja i sa m s is te m . Is p itu ju ć i n e ke od tih s is te m a m ožda ć e m o b iti u m o g u ć n o s ti lo c ira ti n e ke od fa k to ra k o ji su p rid o n ije li d is to r z iji. B o ln ic e i in s t it u c ije za m e n ta ln o za o s ta le o b ič n o su d iz a jn ira n e s v e ć o m b rig o m neg o d ru g i in t e r i je ri. A r h ite k ti, a rh ite k ti za u n u ta rn je u re đ e n je i m e d ic in s k i s tr u č n ja c i ve ć ru tin s k i s u d je lu ju u p la n ira n ju . Na o s n o v i n a c rta ka to va može se n a p ra v iti d o b a r ra s p o re d . O d je l za o d m o r i re k o n v a le s c e n c iju d u še vn e b o ln ic e m ože b iti n a m ije n je n k o n v e rz a c io n im g ru p a c ija m a , re la k s a c iji, d ru š tv e n im ig ra m a i s i. A li č im se ta j o d je l d o v rš i, p e rs o n a l b o ln ic e će o dm ah n a p ra v iti n o v i ra z m je š ta j. S to lic e će b iti u re d n o , u zo rn o i s im e trič n o ra s p o re đ e n e . To stva ra o s je ć a j s ig u rn o s ti b o ln ič k o m o s o b lju , s k ra ć u je v rije m e č iš ć e n ja i p ra n ja p od ova , a u je d n o o la k š a v a g u ra n je k o lic a s o s v je ž a v a ju ć im n a p ic im a kro z p ro s to rije . M e đ u tim , ta k a v ra z m je š ta j n a m je š ta ja s tv a ra v e lik e b a rije re in te r a k c ije m e đ u p a c ije n tim a i u n e kim s lu č a je v im a m ože b iti p o tic a j u v la č e n ja u se b e i k a ta to n ije . P o s ta v lja n je s to lic a o ko s v a ko g s tu p a , ta k o da je svaka od n jih o k re n u ta u d ru g o m s m je ru , s tra h o v ito o te ža va k o n v e rz a c iju m eđu lju d im a k o ji s je d e u b liz in i i p o tp u n o o n e m o g u ću je k o n v e rz a c iju s b ilo kim d ru g im .
To n ije iz o lira n p ro b le m , v e ć u o b ič a je n a p ra ksa u b o ln ica m a . To je ilu s tra c ija ka rd in a ln e g re š k e m e đ u d iz a jn e rim a : p o m a n jka n je o d la že n ja da se v id i ka ko n jih o v rad fu n k c io n ira i na k o ji je n a čin p rim ije n je n . K o lik o m i je p ozn ato , p a c ije n ti ili d u š e v n i bo le s n ic i n is u n ika d a b ili » p re d s ta v n ic i g ru p e k lije n a ta « k o ji b i su ra đ iv a li u d iz a jn -tim u . S lič n a se zapažanja m o g u n a v e s ti u ve zi s ta n o v n ik a za tv o ra , ara nžm a n a p ro s to ra za d n e v n i b o ra va k u ka sa rn am a , stu d e n a ta s v e u č iliš ta u s tu d e n ts k im d o m o v im a i o s ta lih g ru p a k o je su ž rtv e z a to č e n iš tv a , ča k u p o d ru č jim a g d je b i se m o g lo o č e k iv a ti kako će s is te m lo va na p r o fit n a je fik a s n ije p ru ž iti kra ko ve . E dw ard T. H a li je u s v o jim s tu d ija m a lju d s k ih p ro p o rcijšT d o šao do z a k lju č k a da tip o v i i v e lič in e s je d a la u v e ć in i s u v re m e n ih a e ro d ro m s k ih te rm in a la ta k o sn ažn o o du d a ra ju od za pa d n ja čkih k o n c e p c ija da je u sva ko dob a p razna s ig u rn o tre ć in a s je d e ć ih m je s ta . To je ta k o č a k i kad u z g ra d i v la d a v e lik a g užva: m n o gi lju d i ra d ije s to je ili h o d a ju u o k o lo , neg o š to s je d e s u v iš e b lizu ne zn a n cim a . V e ć in a A m e rik a n a c a p rilik o m p o s je ta E vro pi ili La tin s k o j A m e ric i p o ka zu ju zn a ko ve u z n e m ire n o s ti kad ih se za m o li da u re s to ra n u s je d n u za s to l s n e p o z n a tim lju d im a . T h o rs te in V e b le n o v a te o r ija » ra z m e tljiv e p o tro š n je « 1 n ije o tiš la d a lje od g o le m ih f ilm s k ih v e s tib u la n a m je š te n ih p o z la ć e n im i g rim iz n im s to lic a m a , u k o jim a n ika d a n itk o ne s je d i, ili s lič n o n a m je š te n ih č e k a o n ic a u v e lik im k o rp o ra c ija m a , g d je h ra s to v in a i koža, č e lik i s ta k lo z a m je n ju ju lu c k a s ti ša rm im ita c ije s tila Fre n ch E m p ire . O č ito su s v a k o m od t ih s lu č a je v a d o n e se n e o d lu k e o d iza jn u , a li na n e s re ć u o n e su b ile p o g re š n e . U sva k o m p o je d in o m s lu č a ju d iz a jn e r je » izgradio« k o m b in a c iju s v o je o so b n e e s te tik e , že lja s v o jih k lije n a ta i sve g a o no ga š to se na ra z in i p o tro ša ča s m a tra » d o b rim u ku so m « . M e đ u tim , ako se ra d i s d iz a jn -tim o m , ako se z a k lju č c i p ro v je ra v a ju s p o m o ću š e s te ro k u tn o g k o m p le k sa fu n k c ije i ako se k o ris te izn a ša šća b ih e v io ris tič k ih z n a n o sti, ta k v e se g re š k e u d iz a jn u m o g u iz b je ć i. P ro m je n a je u v ije k b ila p ris u tn a , a li d im e n z ije te p ro m je n e jo š u v ije k n is u u p o tp u n o s ti sh va će n e . Kao š to A lv in T o ffle r u Š oku b u d u ć n o s ti k o n s ta tira : »M i p ro ž iv lja v a m o d ru g u v e lik u p re k re t n icu p o v ije s ti č o v je č a n s tv a , k o ja se m ože u s p o re d iti sa m o s o n im p rv im p re k id ć m p o v ije s n o g k o n tin u ite ta — p rije la z o m b a rb a rizm a u c iv iliz a c iju . . . « U n u ta r ž iv o tn o g v ije k a m n o g ih od nas d o g o d ilo se m n o g o s tv a r i ko je se u p o tp u n o m o pse g u m ogu p o is to v e t i t i sa m o sa c e lo k u p n im p rija š n jim ž iv o to m č o v je k a na z e m a ljs k o j k u g li. P o lo v ic a c je lo k u p n e e n e rg ije k o ju je č o v je k u tro š io u to k u p ro te k lih 2000 g o d in a , u tro š e n a je u p o s le d n jih 100 g o d in a . Pre k re tn ic a za m n o g e s t a tis tič k e p o d a tke o m a te rija lim a (kao m e ta lu ) č in i se da je b ila o ko g o d in e 1910. To zn ači da je č o v je k iz ru d n ik a izvu ka o o tp r ilik e je d n a k u k o lič in u m a te rija u p rv ih 6 m i liju n a g o d in a svo g a b o ra vka na o v o j p la n e ti kao u p o s le d n jih 60. ' Teorija dokoličarske klase Thorstein Veblena upadljiva ekatravaganelj? kod kupovine ili kod korISćenja robe III uslupe sa svrhom da se na okolinu ostavi dojam bogatstva. atatuaa (prim. prev.J.
N o vin e nam kažu da 25 p o s to u ku p n o g s ta n o v n iš tv a p la n e te ž iv i danas, da 90 p o s to s v ih u č e n ja k a i is tra ž iv a č a k o ji su ika d a ž iv je li ž iv i danas, b ro j te h n ič k ih in fo r m a c ija se u d v o s tru č u je s v a k ih 10 g o d in a , u č ita v o m s v ije tu se š ta m p a o ko 100.000 n o v in a na v iš e od 60 je z ik a , a ta j se b ro j u d v o s tru č u je s v a k ih 15 g o d in a . U S je d i n je n im D ržava m a (z e m lji u k o jo j d e m o g ra fs k e e k s p lo z ije n is u to lik o iz ra z ite ) p ro s je č n a je g u s to ć a s ta n o v n iš tv a p rije 200 g o d in a iz n o s ila je d a n s ta n o v n ik na č e tv o rn u m ilju . U k ru g u p ro m je ra od 20 m ilja (uz p re tp o s ta v k u da je 10 m ilja n a jv e ć a u d a lje n o s t ko ju č o v je k m ože d n e vn o p r ije ć i p je š ic e na p o sa o i n a tra g i jo š u v ije k o b a v iti c je lo d n e v a n p o sa o ) to iz n o s i 314 o so b a u n u ta r k ru g a, s o č ito m ša n so m da se d v o je lju d i s re tn u od 313 p re m a je d a n . M o g u ć n o s ti in te rp e rs o n a ln e k o m u n ik a c ije (ra z m je n e in f o r m a c ija i id e ja ) p rije su b ile v r lo o g ra n ič e n e . D a na s C h ic a g o im a k o n c e n tra c iju s ta n o v n iš tv a od 10.000 lju d i na č e tv o rn u m ilju , u n u ta r kru g a od 20 m ilja u p ro m je ru . M o g u ć n o s t k o n ta k ta m eđu lju d im a ve ća je od 3 m iliju n a p re m a je d a n . M n o g e od tih p ro m je n a p ro š le su s v o jim v la s t it im to k o m i č in i se da su izvan sva ke k o n tro le . U k n jiz i B ije d a iz o b ilja A lb e rta R om ascoa n a la z im o : »U C e jlo n u je u v o đ e n je DDT-a u v e lik o j m e ri ra zlo g š to je za m a n je od 10 g o d in a s to p a m o r ta lite ta s m a n je n a za 57 p o s to , b ro j s ta n o v n ik a p o ve ća n za 83 p o s to , a p o s lje d ic a je s m a n je n je p rih o d a p e r c a p ita «. D a lje se n a s ta v lja : » S va ko dn evn o se rađa g o to v o 300.000 d je c e , od to g a d v ije tre ć in e u o b ite ljim a ko je su s iro m a š n e , g la d n e , n e o b ra zo va n e , b o le s n e « . R a z m o trim o li š to zn ači v e lik o p o v e ć a n e j p o p u la c ije , n aći ć e m o da nas to p ris ilja v a na p ro n a la ž e n je n o v ih n a čin a rje š a v a n ja p ro b le m a je r su s ta ri za ka za li. K o m is ija o s n o va n a u T o k iju sa s v rh o m da p la n ira p o tre b e g ra d a od 20 m iliju n a s ta n o v n ik a za id u ć ih d e s e t i pol g o d in a u b rzo je u s ta n o v ila kako n iš ta u d o s a d a š n jo j p ra k s i, n ik a k v a te h n ik a ko ja je p r ije p rih v a ć e n a ne o d g o vara p ro b le m im a k o ji is k rs a v a ju u ra z m a tra n ju b u d u će k o n c e n tra c ije s ta n o v n iš tv a . Za m a n je od 15 g o d in a n e k o lik o će g ra d o va u In d iji im a ti v iš e od 36 m iliju n a s ta n o v n ik a s v a k i, a za is to to v r i je m e će se p o p u la c ija S je d in je n ih D ržava p o v e ć a ti za v iš e od 100 m iliju n a s ta n o v n ik a . Do 35 g o d in a (n a s ta v i li se s a d a š n ji tre n d ) b it će b liz u 7 m ilija r d i A frik a n a c a , A z ija c a i s ta n o v n ik a L a tin ske A m e rik e , š to će p re d s ta v lja ti 86 p o s to s v je ts k e p o p u la c ije . »Ako im a te n o rm a la n p u ls « , kaže W illia n V o g t, »on ne u s p i je va o d rž a ti te m p o s p o v e ć a n je m s v je ts k e p o p u la c ije . S va ki p u t kad vaše b ilo o tk u c a , s v je ts k o s ta n o v n iš tv o je d o b ilo je d n o g n o vog člana«. Č o v je č a n s tv u je tre b a lo o tp r ilik e 8 m iliju n a g o d in a da d o s tig n e s v je ts k u p o p u la c iju od 10 m iliju n a lju d i. D a ljn jih 12.000 g od in a tre b a lo je da se d o s tig n e b ro jk a od 1 m ilija rd e , d a ljn jih 75 g od in a da se d o s tig n e 2 m ilija rd e , 37 g o d in a za 3 m ilija rd e , a za m a n je od 18 g o d in a p re m a š it ć e m o b ro jk u od 5 m ilija r d i. Po ra st p o p u la c ije p ro m ije n io se iz k v a n tita tiv n e u k v a lita tiv n u sn a gu d ru š tv e n e p ro m je n e . P o čin je m o s h v a ć a ti da o s n o v n i p ro b le m našeg d ru š tv a n ije viš e p ro izvo d n ja d obara. U m je s to p ita n ja » ko liko m nogo?« m o
ram o se b a v iti p ita n je m » ko liko d ob ro ?« . A li p ro m je n e i naša s v i je s t o n jih o v o j p r is u tn o s ti d ola ze ta k o brzo da naša o sno vna v je š tin a p o s ta je da se sa m o j p ro m je n i »dade sm isa o « . M o ra ln e , e s te ts k e i e tič k e v rije d n o s ti e v o lu ir a t će p a ra le ln o s iza b ra n im s tv a rim a na ko je će se p rim je n jiv a ti. M ožda jo š u v ije k sm a tra m o da su re lig ija , se ks, m o ra ln o s t, s tru k tu ra o b ite lji ili m e d ic in s k a is tra ž iv a n ja d a le k o od te h n o lo g ije i d iza jn a . A li g ra n ic a se rap id n o s m a n ju je . U n a to č t im p ro m je n a m a , d iz a jn e r se (kao d io m u ltid is c ip lin arno g tim a za rje š a v a n je p ro b le m a ) m ože i m o ra u m je š a ti. On m ože iz a b ra ti da to č in i iz s a s v im h u m a n ita rn ih p obuda (u za pad no m s v ije tu jo š d a ljn ih 100 g o d in a ili s lič n o ). Bez o b zira na to , u ne ta k o d a le k o j b u d u ć n o s ti, on će b iti p ris ilje n da to č in i iz je d n o s ta v n e p o tre b e da se p re ž iv i. A ko lju d im a u to m našem za p a d n ja čko m d ru š tv u p o k u š a te re ć i kako će za v rlo k ra tk o v r i je m e . o tp r ilik e za 7 ili 10 g o d in a , m n o go lju d i u m ira ti od g la d i, o ni va s je d n o s ta v n o ne že le s lu š a ti. R e a kcija je k ra ta k , n ervoza n s m ije h : o ni u zru ja n i m ije n ja ju te m u ra zg o vo ra . A li u C a lc u tti, B om ba ju , i N e w D e lh iju s a n ita rn e e k ip e v e ć sada sva kog ju tra u k la n ja ju na tis u ć e m rtv ih t ije la . N em a to m e ta k o d ug o, m ožda n e g d je 1963. kako je , kao što je re ka o W ilia m P addock, »roda p re s k o č ila p lug « . D anas se lju d i m nože m n o g o b rže od s re d s ta v a n jih o v e p re h ra n e . D anas u s v i je tu po g la v i s ta n o v n ik a im a m a n je h ra ne nego za v rije m e v e lik e e ko n o m ske k riz e p rije o tp r ilik e 30 g o d in a . P op u la cija se p o ve ćava u o dn o su na p ro iz v o d n ju h ra ne po s to p i od 2:1 g o d iš n je . P ro izvo d n ja h ra ne i o tk r iv a n je n o v ih izvo ra h ra ne n isu n im a lo za n im a li p ro fe s iju d iza jn a . Pa ip ak, s v iđ a lo se to d iz a jn e rim a ili ne, o n i su u m ije š a n i u to kao lju d s k a b ića . R aym ond E w el izda vač » P o p ula tio n B u lle tin a « p rije n e k o lik o g o d in a je re ka o: »Ako se n a sta ve s a d a š n ji tre n d o v i, v rlo je v je ro ja tn o da će p o č e tk o m s e d a m d e s e tih opća g lad d o s tić i o z b iljn e ra z m je re u In d iji, P akista n u i K in i, da bi za n e k o lik o g o d in a za h v a tila Ind o ne z iju , Iran, T u rsku , E gipa t i n e k o lik o d ru g ih z e m a lja , a za tim će do 1980. z a h v a titi v e ć in u o s ta lih ze m a lja A z ije , A fr ik e i L a tin ske A m e rik e . To će b iti g la d o v a n je m a s o v n ih Razmjera, ko je će p og o d iti m iliju n e , m ožda ča k i m ilija rd e lju d i. A ko se to d o g o d i, što je m o g uće , b it će to n a jve ća k a ta s tro fa u p o v ije s ti čo vje ča n stva « . Ta »briga« za p o ra s t p o p u la c ije u s v je ts k im ra z m je rim a sam o n e v je š to p o k riv a n a s ilje i neku v rs tu » izm o tava nja« . V iš e n ije »zgodno« b iti ra s is t. A li, s p e c ifič n e rije č i k o je u p o tre b lja v a m o kada g o v o rim o o lju d im a u n e ra z v ije n im p o d ru č jim a , g e tim a i s i ro tin js k im č e tv r tim a v rlo su ružne. N jih o v o s ta n o v n iš tv o » eksp lo d ira « , kažem o. O n i su » p o pu la cio na b om ba«. O n i se »legu kao m uhe«. G v o rim o o » n e k o n tro lira n o m rađanju« i kako ih m o ra m o » u č in iti da k o n tro lir a ju p o p u la c iju « , pa g o v o rim o (naročitom u vezi A fr ik e , A z ije , L a tin ske A m e rik e ) o »uzgoju pčela « . Te rije č i o d ra ža vaju naš n ačin ra z m iš lja n ja . A to ra z m iš lja n je je u s lije d našeg p riro đ e n o g ra sizm a , p re d ra su d a , k o lo n ija liz m a , s u p e rio rn o s ti b i je lo g k a p ita lis te . Kad u neku z e m lju ša lje m o »ekipe za ko n tro lu 131
p o p u la cije « da »po m o gn u «, ond a je to i n e o k o lo n ija liz a m . O ko g o d in e 1800. je p re m a p ro c je n a m a s ta n o v n iš tv o E vro p e b ro jilo 180 m iliju n a lju d i. O ko 1900. ta j se b ro j p o p e o na 450 m iliju n a . A li, to fa n ta s tič n o p o v e ća n o s ta n o v n iš tv o im a lo je m n o g o v e ć i živ o tn i s ta n d a rd , b o lje se h ra n ilo , b o lje o d ije v a lo i ž iv je lo d u lje od s v o jih p ra d je d o v a . M a lth u s o v za kon kaže: h ra n a se n ika d a ne m ože p o v e ć a v a ti p a ra le ln o s p o ra s to m p u č a n s tv a . A li ta je d n o sta vn a fo rm u la sa d rži sa m o dva fa k to ra : z e m lju i p o p u la c iju . N a uka, d iz a jn , p la n ira n je , is tra ž iv a n je p o tp u n o su iz o s ta v lje n i. M a lth u s o v a t e o rija m ože b iti p r im je n ljiv a na ž iv o tin je (p o p u t la b o ra t o r ijs k ih š ta k o ra ), a li je d n a is k lju č iv o lju d s k a fu n k c ija , s v e o b u h va tn o a n tic ip ir a ju ć e ra z m iš lja n je i p la n ira n je d ra s tič n o m ije n ja n je g o v zakon. N a po ko n sa m o p rije 90 g o d in a u S je d in je n im D ržava m a se v e lik b ro j p o ljo p riv r e d n ik a (g o to v o 75 p o s to s ta n o v n iš tv a ) o č a jn ič k i b o rio da s p rije č i g la d o v a n je p o p u la c ije od 85 m iliju n a lju d i. Danas se sa m o 8 p o s to s ta n o v n iš tv a jo š u v ije k b a v i p o ljo p riv r e d o m , b ro j s ta n o v n iš tv a je p re m a š io b ro jk u od 200 m iliju n a , a n a jv e ć i agro-k u ltu rn i p ro b le m je s t š to u č in iti s m e g a to n a m a s u v iš n e h ra ne sva ke g o d in e . P o ljo p riv re d n i s tr o je v i, ir ig a c ija , k e m ijs k a u m je tn a g n o jiv a , n au čno p o v e ć a n je u ro d a , k o n tro la š te to č in a , ko nze rva c ija , p o š u m lja v a n je . s e le k tiv n o g a je n je s to k e — p lo d o v i su nauke p rim ije n je n i na m a ltu s ija n o v s k o ra z m iš lja n je i u p ra v o o n i ra za ra ju n je g o vu m e h a n ic is tič k u k o n c e p c iju . N a ra vno , o b it e lji ne bi s m je le im a ti v iš e d je c e n eg o š to bi ih m o g le p o s ta v iti na n og e. A li, m je re k o n tro le ra đ a n ja su e fik a s n e te k p o š to se ž iv o tn i s ta n d a rd n e p riv ile g ir a n ih p o d ig a o . L ju d i se p o č in ju z a n im a ti za o g ra n ič a v a n je v e lič in e s v o jih o b it e lji te k p o š to o s je te s ig u rn o s t, p o š to p o s tig n u lju d s k o d o s to ja n s tv o i c ilj i kad v iš e n isu o p s je d n u ti b rig o m i s tra h o m od g la d i, b ije d e n e znanja i b o le s ti. V e lik d io n o v o ro đ e n e d je c e sa m o su g e n e ts k o o s ig u ra n je za ro d ite lje k o ji su iz lo ž e n i o p a s n o s ti s m r ti za m n o gu od s v o je d je c e . S to tin e g od in a sm o sa z a d o v o ljs tv o m s m a tra li kako su » lije nost« ili n e p o k re tn o s t. s m a n je n a e n e rg ija , m e n ta ln a z a o s ta lo s t, k ra ta k ž iv o tn i v ije k i tu p o s t ra sn e k a ra k te ris tik e u m n o g im n e ra z v ije n im ze m lja m a . Danas znam o da ne p o s to je ra se lije n ih lju d i, t i su lju d i k ro n ič n o n e is h ra n je n i do te m je re da v iš e n e m a ju ni e n e rg ije ni nade. N e is h ra n je n o s t iza ziva v is o k u sto p u m o rta lite ta m a le d je c e , a to se č e s to p o ja v lju je u o b ite ljim a ko je su p o s ta le v e lik e u nadi da će to na n e ki n a čin k o m p e n z ira ti G lad i m e n ta ln a re ta rd a c ija idu ru ku pod ru ku . »M ozak se ra z v ija m n o g o b rže od o s ta lih d ije lo v a t ije la , n je gove s ta n ic e p ro filira ju se ta k o b rzo da je do dob a d je te ta od č e tiri g o d in e o b lik n je g o v e g la ve 90 p o s to n o rm a ln o g o b lik a . To p ro filira n je g o to v o is k lju č iv o o v is i o s in te z i p ro te in a , do ko je se ne može d o ći bez p ris u tn o s ti e s e n c ija ln ih a m in o k is e lin a k o je se crp u iz h rane«. (» B io s c ie n c e « , tra v a n j 1967). P r o i z v o d n ja o s n o v n i h p r e h r a m b e n i h a r t i k a l a z a n e r a z v i j e n a p o d r u č ja s v i j e t a d o n o s i m a n j i p r o f i t o d p r o i z v o d n j e b l j e š t a v i h
s tv a rč ic a za b o g a to d ru š tv o . V e ćin a d iz a jn e ra ne s m a tra o b lik o v a n je a g r ik u ltu rn ih s is te m a i a la ta » sla vn im poslo m « ili »zaba vo m « : k o lik o je ve ć e v e s e lje » p rila g o d iti« m e rc e d e s SS 1931. p ro iz v o d n ji u fib e rg la s u , neg o u n a p r ije d iti p lug za P akista n . D iza jn o m i a n a lizo m s is te m a m o g u se p o s tić i fa n ta s tič n i re z u lta ti u p o ljo p riv r e d i. Da b ih p o tk rije p io tu tezu n a v e s t ću c ita te iz izd an ja » K e is e r A lu m in iu m N ew s« pod n azivo m »Glad 1975?«7 (iz ko je g a je izvu čen a v e ć in a c itira n o g m a te rija la ). N a slo vi d ije lo va su »Zem lja «, »Voda«, » U m je tn a g n o jiv a « , » P e sticid i« , »Za š tita i p re rad a «, »Stoka«, » M e h a n iza cija « , »Tra nsp ort«, »Prodaja« i » O b razovanje«. S vaki od t ih d ije lo v a je d o d a ta k k o ji u p o tp u n ju je sve o s ta le . » N ije da n se p ro b le m ne m ože r ije š iti iz o lira n o . A n ije da n su b -p ro b le m ne p ruža k ra jn je rje š e n je g la d o v a n ju u s v ije tu , kao što se n iti s p o m o ću je d n o g ra d io -p rije m n ik a ne rje š a v a ko m u n ik a c ija g lo b u sa . S v je ts k a kriz a h ra n e s is te m a ts k i je p ro b le m u ko je m sva k i p o je d in i d io p rid o n o s i rje š e n ju , ako m u je dan im p u ls d o v o ljn o g a p o litič k o g , s o c ija ln o g i e k o n o m s k o g angažm ana«. U m n o g im d ije lo v im a A z ije g d je je vo da p re su d n a tre b a lo bi 100 g o d in a da se d o b ije 1 a ka r o b ra d iv e z e m lje po s ta n o v n ik u . U m e đ u v re m e n u b i se p o p u la c ija p o v e ć a la 16 p uta . Kad bi se p o v e ć a n je o b ra d iv ih p o v rš in a ž e lje lo d o v e s ti u o m je r s p o ve ća n je m p o p u la c ije , g o d iš n ji tro š k o v i za u n a p re đ e n je z e m lje i vo de po s ta n o v n ik u m o ra li bi se p o v e ć a ti za v iš e od 4 p uta od sa da šnjeg n ivo a . Z n a č a jn ije p o b o ljš a n je u s je v a je d in a je a lte rn a tiv a . A li d v o s tru k a ili tro s tr u k a že tva z a h tije v a v e ću u p o tre b u u m je tn ih g n o jiv a , b o lju ir ig a c iju i b o lju k o n tro lu š te to č in a . T ro š k o v i o sp o s o b lja v a n ja o b ra d iv ih p o v rš in a zn a tn o v a rira ju , od 973 d o la ra po a kru u K e n iji do 612 d o la ra u S je d in je n im D ržavam a i 32 d ola ra po je d n o m e k s p e rim e n ta ln o m p ro je k tu u G v a te m a li. P re tp o s ta v im o li p ro s je č n o k o š ta n je od 375 d o la ra po a kru , za 4 m ilija rd e akara o b ra d iv e p o v rš in e sa m o u tro p s k im p re d je lim a tre b a le bi in v e s tic ije od 1,5 t r iliju n a d o la ra . S tu d ija o z e m ljiš tu d o v o d i do z a k lju č k a : ». . . b ud ući da jo š n ije to č n o u s ta n o v lje n o k o ji nam iz v o ri s to je na ra sp o la g a n ju , p rim a r na p o tre b a je da se n a p ra vi in v e n ta r p lo d n e z e m lje i vo d e , kao i ra s p o lo ž iv ih s re d s ta v a in v e s tic ija ra d ne snage i d o s tu p n e te h n o lo g ije « . G o d in e 1963. je B u cky F u lle r s g ru p o m ra d n ika poče o ra d iti na » In ve n ta ru s v je ts k ih izvora« na s v e u č iliš tu Južni Illin o is u Carb o n d a le u . Ta s tu d ijs k a g ru p a d iz a jn e ra je o b ja v ila 6 od p la n ira n ih 10 iz v je š ta ja . M e đ u tim , za d o v rš e n je to g rada o s ta la je sam o je z g ra od 5 lju d i, je r su d iz a jn e ri, s tu d e n ti i š k o le d iza jn a d ig le ru ke od č ita v e s tv a ri p ro g la s iv š i je »glupom «, » ne za n im ljivo m « i » b e sko risn o m « . » -The World Food Crisis(travanj 1938). (prim. prev.). Ista je tvrtka prije nekoliko loika Istraživanja. U okviru lofiije, baziranu na teoriji DELPHI.
(Svjetska kriza gladi). Kaiser Aluminium News, tom Z6. br. 1 godina angažirala Olafa Helmera i Buckmlnstera Fullera za tog angažmana Olaf Helmor |e razradio specifiCnu rlejj° <>u Igre. Iz koje je poslljo razvijena poznata futorološka metoda
A ko se p o za b a vim o v o d o m , v id je t ć e m o da je m a n je od 11 p o s to o b ra d iv e z e m lje u s v ije tu ir ig ira n o . D io p ro b le m a je u iz g ra d n ji ja m a za k o n tro lu p ro b ija n ja , k ru ž e n ja v o d e i u k la n ja n ja o tp a da . U p rija š n je m p o g la v lju sa m v e ć o p is a o lo š c ir k u la c io n i s is te m na a frič k o m k o n tin e n tu i is ta k n u o n e k o lik o n a č in a na k o je se m ogu k o r is t it i je d n o s ta v n e ru č n e n a p ra ve za »izra du c ije v i« čim e bi se na s e o s k i n a čin p o m o g la ir ig a c ija i s m a n jilo zaga đ e n je . P odzem ne vo d e , za k o je se p ro c e n ju je da ih im a 3.000 p u ta v iš e nego u s v im rije k a m a s v ije ta , le že is p o d Z e m ljin e p o v rš in e na d u b in i m a n jo j od 1 km . Na p rim je r , S ahara u g o le m im p o d ze m n im b aze nim a sa d rži 100 m ilija r d i a kra -s to p a v o d e , to je d o v o ljn a k o lič in a da se ir ig ir a ju m iliju n i a k ri z e m lje za n a jm a n je 4 s to lje ć a . N ova m o g u ć n o s t d iz a jn a je s t o tk r ić e m e to d a o tv a ra n ja , b u še n ja i d is tr ib u c ije te vo d e . D e s a lin iz a c ija m o rs k e vo d e p o s tu pak je k o ji se sada k o ris ti u Iz ra e lu . R a c io n a ln i d iz a jn bi m o g ao o m o g u ć iti re d u k c iju tro š k o v a . O g n o jiv im a i p e s tic id im a i n jih o v u u tje c a ju na o k o lin u v e ć je b ilo rije č i. M e đ u tim , u p o d ru č ju z a š tite i p re ra d e h ra ne d iz a j n e ri bi m o g li d a ti zn a ča ja n d o p rin o s . »G u b ici n a m irn ic a p o s lije ž e tv e k re ć u se ča k do 80 p o s to u ze m lja m a g d je v la d a n e s ta š ic a h ra n e , š to je u v e lik o j m je ri re z u lta t lo še g u s k la d iš te n ja i o b ra d e . M ik ro o rg a n iz m i, in s e k ti i g lo d a v c i g la v n i su u z ro č n ic i to lik ih g u b ita k a n ako n že tv e . Š ta k o ri u tro š e 16 p u ta v iš e h ra n e od lju d i u o d n o s u na tje le s n u te ž in u . U In d iji š ta k o ri izje d u 30 p o s to u s k la d iš te n o g ž ita , u n e k im ze m lja m a čak 60 p o s to . Je dnu tre ć in u p o ž n je v e n ih ž ita ric a u A fr ic i po je d u g lo d a v c i. Z b og o s k u d n e i z a s ta rje le o p re m e , n e d o s ta tk a ra s h la d n ih u re đ a ja i n e a d e k v a tn o g tra n s p o rta , u k ra je v im a k o ji o s k u d ije v a ju h ra n o m 50 p o s to p ro d a n o g vo ća i p o v rć a pro pa da , je r se v e ć i d io ž iv e ž n ih n a m irn ic a m o ra p o tr o š iti sa m o 24 sata nakon u b iran ja .« U s to č a rs tv u im a m a lo to g a š to bi iz ra v n o sp a d a lo u p o d ru č je d iza jn e ra . A li, sto k a je d an as k ra jn je n e e fik a s a n i sk u p n a čin za d o b iv a n je p ro te in a . Na to m bi p o d ru č ju o tk r ić e i uzgo j »jednos ta n ič n ih p ro te in a « o m o g u ć ili p ra vu p re k re tn ic u . P ro izvo d n ja i o p re m a n je la b o ra to rija za u zgo j p ro te in -b a k te rija i te ka ko je u o k v iru p o sla d iz a jn -tim a . P re d n o s ti su fa n ta s tič n e : »Pun p o te n c i ja l p ro te in s k ih b a k te rija la k š e se m o že s h v a titi a ko ga u s p o re d im o s d o b ro h ra n je n im te le to m , te ž in e 500 kg. T e le s tv a ra sa m o pola kilo g ra m a p ro te in a d n e vn o . Za is ta ta 24 sa ta , p o la to n e se le k c io n ira n ih m ik ro o rg a n iz a m a h ra n je n ih u lje m p e t p uta p o v e ć a va ju v e lič in u i te ž in u , od če ga p o lo v ic a o tp a d a na k o ris ta n p ro te in . D ru g im rije č im a , d o k te le s tv a ra p o la k ilo g ra m a , b a k te rije u u lju p ro izvo d e 1.250 kg p ro te in a « (P ro fe s o r A lfre d Cham pagnat). T re n utn a c ije n a to g p ro te in a , zbog n e d o v o ljn o g zn an ja i lo še d iz a jn ira n e o p re m e , je s t o ko 40 c e n ti po k ilo g ra m u . A š to se okusa tič e :
» A s o rtim a n m e su s lič n ih a li b e zm e sn lh p re ra đ e v in a u k lju č u je š u nku , ko b a sicu , h re n o v k e , p e če n e p ilić e , o d re s k e , m e sn u pa š te tu , s je c k a n u g o v e d in u i m e s n i d o ru ča k. N e m a ju k o s ti, kože ili p re k o m je rn e m a sn o će . . . z a n im ljiv o je da je v e ć in a t ih p ro izvod a v is o k o o c ije n je n a i u p o g le d u o ku sa i izgleda.« (S u c c e s s fu l Far m in g , lis to p a d 1967.). M e h a n iz a c ija je s lije d e ć a za g o n e tka . S tu d ije poka zuju da je za p o s tiz a n je v is o k ih p rin o s a , za sva ka dva i po a kra z e m lje po tre b n a m e h a n ička e n e rg ija od o ko 0,5 k o n js k ih snaga. U S je d i n je n im D ržava m a i E vro pi n iv o e n e rg ije je dva p uta v e ć i. A li u g la d n im n a cija m a je v rlo n izak: m a n je od 0,3 KS u L a tin s k o j A m e ric i, is p o d 0,2 u A z iji i sa m o 0,05 u A fr ic i. K a is e ro v iz v je š ta j z a k lju č u je : » n a jteži za da tak b it će re g ru tira n je i š k o lo v a n je 10.000 d iz a jn e ra k o ji su p o t r e b n i. . . « . O d 692 » pro fe sio n a ln a « člana U d ru že n ja in d u s trijs k ih d iz a jn e ra A m e rik e (je d in e g ru p e p ro fe s io n a ln ih d iz a jn e ra ) sa m o 18 ih se b avi d iz a jn o m p o ljo p riv re d n ih s tro je v a . D v a n a e s to ric a ih d iz a jn ira m in i-tra k to re i a u to m a tske k o s ilic e za tra v n ja k e s p o m o ću k o jih b o g a ta š i d o tje ru ju s v o je ze le n e p o v rš in e . Š e s to ric a p re o s ta lih ra d i za p ro izvo đ a če p o ljo p riv re d n ih s tro je v a . A i n jih o v se posa o u v e lik o j m je ri s a s to ji u d o tje riv a n ju v a n js k o g izg le d a , d iz a jn u z a š titn o g znaka i trik o v a za s e k s i re k la m ira n je i d iz a jn u u d o b n ijih s je d iš ta na tra k to ru . T ra n s p o rt je . č in i se, n a jn e e fik a s n iji ta m o g d je je n a jp o tre b n iji. S am o u In d iji je v iš e od m iliju n se la u d a lje n o od c e s te v iš e od 5 m ilja , a m n o g e od t ih c e s ta n is u p ro h o d n e u v rije m e nepogoda. Jedna od a lte rn a tiv a s k u p im p ro m e tn ic a m a i v o z ilim a b io bi raz v o j i š iro k a p rim je n a e fik a s n ih ko p n e n ih v o z ila k o jim a c e s te ne bi b ile p o tre b n e i ko ja ne bi p o k re ta li s tro je v i s u n u ta rn jim sa go rije v a n je m . O pa ska : je d in a v o z ila na zra čn om ja s tu k u , koja su sada u p ro m e tu , d iz a jn ira n a su ili za p rije v o z tu r is ta i n jih o v ih a u to m o b ila p re k o kana la La M a n che a ili ih A rm ija S je d in je n ih D ržava k o ris ti za s p a ljiv a n je lju d i i s e la u d e lti M e ko n g a . Od o s o b ito g je in te re s a u s p o re d iti n a sta na k, ra zvo j i m a rke tin g re la tiv n o n ovo g p ro izvo d a š iro k e p o tro š n je . S re d in o m šezde s e tih g o d in a tv r tk e su u S je d in je n im D ržavam a, š v e d s k o j, Za p a d n o j N je m a č k o j i n e k o lik o d ru g ih z e m a lja p o č e le u v o d iti na trž iš te niz sa o n ica na m e h a n ič k i pog on . Ti » au tom ob ili« za s n ije g m a so vn o se ku p u ju i k o ris te u z im s k im s p o rts k im s re d iš tim a . P rodaju se g o to v o is k lju č iv o b o g a tim i n e s ta š n im »atletam a«, ko jim a t i lu c k a s ti m a li u re đ a ji o m o g u ć u ju da p re laze sn ije g o m po k riv e n e te re n e »ud ob n ošću fo te lje « , dok im m e h a n ič k i g rija č i po m ažu da izd rže »m učan n a čin ž ivo ta « . Ti se sa m o ho dn i s k u te ri p ro d a ju po c ije n i od 995 d o la ra . O rg a n iz ira n i su s p e c ija ln i k lu b o vi i r e liji da se p o m o g n e p ro d a ja tih vo z ila , a sada ve ć za »kup ca k o ji zna ra z lik o v a ti d o b ro od lošeg« p o s to ji č ita v niz a tr a k tiv n ih d od ata ka (u g rađ e n kro v, ra d io -p rim o p re d a jn ik s dva kanala, p rik o lic a i s i.) Kako b ilo , nova p o tre b a m a n ife s tira la se na s vo j n ačin. 135
R u ra ln e p o p u la c ije u K an a di i F in s k o j, L a p o n ci u N o rv e š k o j i Š ve d sko j i s ta n o v n ic i p o la rn ih re g ija S o v je ts k o g S aveza u s ta n o v ili su da bi v o z ila te v rs te k o ris n o d o š la u lo v u , rib a re n ju , u zgo ju so bo va i p o tre b a m a h itn o g tra n s p o rta . To je u s v a k o m s lu č a ju p o d ru č je k o jim bi se m o g li p o z a b a v iti d iz a jn e ri sa s v o jo m v e ć tra d ic io n a ln o m s p o s o b n o š ć u re d u k c ije tro š k o v a m a s o v n e p ro iz v o d n je . Takvo bi v o z ilo , kad bi se p ro d a v a lo po c ije n i od 100 d o lara ili m a n je , k o ris n o p o s lu ž ilo g o le m o m b ro ju lju d i k o ji d anas žive pod v rlo te š k im u v je tim a . U m je s to to g a » sn je žn i a u to m o b ili« p o s ta ju sve s lo ž e n iji, sve n a trp a n iji m a m c im a za p o tro š a č a i sve s k u p lji. D iz a jn e rs k i tim m o jih s tu d e n a ta p o k u š a v a sada iz u m iti i izra d iti p rv i p ro to tip je ftin o g a u to m o b ila za s n ije g na b a te rijs k i p o gon, s p e c ija ln o n a m ije n je n p o tre b a m a E skim a , In d ija n a c a na s je ve ro za p a d n o j o b a li i Lap on a ca. P rije n e g o s m o p r is t u p ili ra zra d i ovog p ro je k ta p o v e li sm o ra z g o v o re s o d g o v a ra ju ć im s e k to rim a in d u s trije , k o ji su o d b a c ili c je lo k u p a n p ris tu p kao n e p ra k tič a n , s m ije š a n i » n e p o tre b a n « . P o ku ša t će m o da naš s k u te r b ud e g o to v o b ešu m a n i
n im p ro b le m im a . O s im to g a , u in te re s u je e s ta b lis h m e n ta da o m o g u ći m la đ im a b ije g u nau čnu fa n ta s tik u ka ko ne bi p o s ta li s v je s n i o k ru tn e re a ln o s ti. D iza jn će b iti p o tre b a n kad se č o v je k u te m e lji na d nu oceana i na p la n e ta rn a k o je kru že o ko u d a lje n ih su na ca. A li, č o v je k o v s ko k do z v ije z d a i n je g o v ž iv o t pod m o re m u v e lik o j je m je ri u v je to v a n o k o lin o m ko ju s tv a ra m o o v d je i sada. Im a n e š to po g re š n o u to m e da su m la d i lju d i m a n je u p o zn a ti sa ž iv o to m na fa rm i u ju ž n o m A p p a la c h ia n u , neg o s k o n s tru k c ijo m ka sina na M a rs u . Z a v a ra v a n je je kada su b o lje u p o zn a ti s a tm o s fe rs k im p ritis c im a u M in d a n a o D e ep u , neg o s a tm o s fe rs k im zaga đe n je m nad D e tro ito m . V ic to r Papanek, D es ig n F o r th e R ea l W o rld T ham es and Hudson Ltd, London, 1972. te k s t p ren o s im o iz n ašeg prevo d a: V ic to r Papanek, D iz a jn za s tv a rn i sv ile t, N aklad n i Z avod M a rk o M a ru lić , S p lit, 1973, s tr. 218— 248. p rev ela: Branka Đ u klć
137
Henri-Pierre Jeudy
Simbolička funkcija i dizajn
S v e t p re d m e ta d iz a jn a ne is k lju č u je s im b o l. U lo g a p re d s ta v lja n ja ne iš č e za va sa p o ja v o m f u n k c ije v e ć g u b i s v o ju p o lis e m ič k u s tru k tu ru ka ko bi s te k la n o vo z n a č e n je , za sno van o na d ru š tv e n o m v re d n o v a n ju . S im b o lik a p re d m e ta i a m b ije n ta za sn iva se na u po tre b n o j v re d n o s ti I na f u n k c iji, ona je s ve d e n a nia m o n o va le n tn u s tru k tu ru p o m o ću k o je se re p ro d u k u ju d ru š tv e n e v re d n o s ti i p re d s ta v e . » S im bol« p re d m e ta p o s ta je d o m in a n ta n s im b o l — re fe re n tn i znak. P re v a z ila z e ć i fu n k c iju p re d m e ta , s im b o lič k a d im e n z ija u s p o s ta v lja s e m a n tik u a m b ije n ta ko ja se za sn iva na k la s ifi k a c iji. P re d m e t d o b ija s m is a o is k lju č iv o u ig ri ra z lič itih odnosa k o ji u s lo v lja v a ju n je g o v u k o n c e p c iju i u lo g u u p ro s to ru . N e m a s u m n je u to da su o d n o s i u k o je p re d m e t s tu p a a m b i v a le n tn i. K riza a n tifu n k c io n a liz m a , k a ra k te ris tič n a za e po hu dadaizm a i n a d re a liz m a , n a s ta v ila se i u n e o fu n k c io n a liz m u . P red m e t ne u z n e m ira v a , on is k lju č u je . N je g o v s im b o liz a m je sam o o draz n je g o v e fu n k c ije . V rš e n je s e rije fu n k c ija , p od ela fu n k c ija , ra s p o re d p re d m e ta u p ro s to ru u p ra vo za hte va s im b o lič k u fu n k c iju p o m o ću ko je se o s tv a ru je p re la z a k u n u tra š n jih p ro tiv re č n o s ti u sva k o d n e v n u p ra k s u . S u o č a v a ju ć i se sa p ro b le m o m a m b i je n ta u c e lin i, te ž e ć i da u s p o s ta v i n a jb o lji m o g u ći o dn os izm eđu fu n k c ija i p o tre b a , izm e đ u p ro iz v o d a i fu n k c ija , d iza jn p o s ta je s im b o l ono ga š to je n e o p h o d n o — s tv a rn o s ti i lju d s k e slo b o d e . O d sada sa v s im b o liz a m p o k la p a se sa id e o lo g ijo m , k o jo j p rid a je o n to lo š k u d im e n z iju . P re d m e ti n is u v iš e sa m o a p s tra k tn i zn aci, fo r m a ln i e le m e n ti je d n e k o m b in a to rik e , o n i sada p re d s ta v lja ju »novu« k u ltu ru . Ipa k, o va j je z ik p re d m e ta se ne o d va ja od tra d i
139
c io n a ln ih h u m a n is tič k ih v re d n o s ti iz k o jih on i c rp e s v o ju s im b o lik u . Z n a č e n js k e c e lin e a m b ije n ta ne u s p e v a ju da bud u n o s io c i zn ače nja. S v e t d iz a jn a tra g a za p o tv rd a m a u is t o r iji! P re d m e tu i a m b ije n tu je p o tre b n a is to r ija , g en eza , k o je b i, p o m o ću iz v o rn ih e le m e n a ta , o p ra v d a le »novu« id e o lo g iju i p rid a le jo j ta k o tra n s ce n d e n ta ln u d im e n z iju . D iza jn tra g a za s im b o lo m ka ko bi se ukore n io u s v e tu i is p u n io s v o j p o z iv p o s re d n ik a i n o s io c a p ro m e n e . K ako bi on m o g ao , bez o s lo n c a na is t o r iju , b ez p riz n a tih v re d n o s ti, da se o d rž i kao fa k to r k o ji n a ru š a v a s tru k tu re s o c ija ln o g a m b ije n ta ? O va j p o v ra ta k s im b o la ne tre b a da b ud e p a ro d ija fig u ra m o d e rn o g s tila , kiča , n e o d a d a izm a . . . O n n ije s a m o ve zan za ko n c e p c iju p re d m e ta , v e ć tre b a is to v re m e n o da se m a n ife s tu je u c e lin i i t o t a lit e tu a m b ije n ta , kao i u p e rs p e k tiv a m a , c ilje v im a i s tr a te g iji d iz a jn e ra . S im b o lič k a f u n k c ija o m o g u ć u je o s tv a re n je h o m o g e n o s ti iz m e đ u a m b ije n ta i s v a k o d n e v n e p ra k s e , izm eđ u rada i d o k o lic e . O na o b e z b e đ u je s tv a ra n je zn a če n ja p ru ž a ju ć i » s u p s ta n c ija ln u « p o d rš k u p re d m e tim a -z n a c im a k o ju d is k u r s d i zajna n e p re k id n o p re u z im a ka ko b i a firm is a o s m is a o s v o je a k c ije . M e đ u tim , s im b o l o s ta je i d a lje z a v is a n od s v e ta k o jim vla d a tra n s c e n d e n c ija s is te m a p re d s ta v lja n ja i je d in o on u s lo v lja v a ra zm e nu . K ako d iz a jn , k o ji n e u tra liz u je s va ku m a n ife s ta c iju a m b i v a le n tn o s ti, m ože da iz m e n i o rg a n iz a c iju ra zm e n e ?
P o tvrd a je d in s tv a p ro iz v o d n je i p o tro š n je D iza jn je id e a la n p o s re d n ik u o n o j m e ri u k o jo j se ne p r ila gođava p o d e li rada, u o b ič a je n im h ije ra rh ija m a , p ro tiv re č n o s tim a izm eđ u p ro iz v o d n je i p o tro š n je . O n u n e k o m s m is lu ig ra u lo g u s a s v im s im b o lič k e »veze« u c e lin i d ru š tv e n o g ž iv o ta , u k o jo j s ta ln o d o la z i do ra s lo ja v a n ja . U d iz a jn u se o d ra ž a v a ju s v i fe n o m e n i k o ji p re te da iza zovu ra s c e p u je d in s tv u d ru š tv e n o g i e k o n o m sko g s is te m a , č im e on v rš i f u n k c iju id e a ln o g to ta ln o g a m b i je n ta . D iza jn se ča s o k re ć e p o tro š a č im a , da bi o d g o v o rio na n ji h ove za h te ve i da bi p ro š irio g ra n ic e je d n o g p ro s to g p o tro š a č k o g d ru š tv a , kao i da bi o d g o v o rio na o s n o v n e za kon e ve zan e za u po tre b n u v re d n o s t, ča s te ž i da iz m e n i n a č in p ro iz v o d n je , s u p r o ts ta v lja ju ć i se p o jm u p ro fita , p o k a z u ju ć i p re z ir p re m a m a rk e tin g u , tr a g a ju ć i s ta ln o za sve in te lig e n tn ijo m p rim e n o m te h n ič k o g na p re tk a .1. . . U sv a k o m s lu č a ju , d iz a jn p o ku š a v a da p re v a z iđ e ko n f lik t e p r o is te k le iz d ru š tv e n ih ra z lik a , p o n o v o o s m iš lja v a ju ć i i p o b o ljš a v a ju ć i i sa m e u s lo v e p ro iz v o d n je ! K ao u n u tra š n ja k r itik a s is te m a , d iz a jn , d a k le , ig ra u lo g u , k a ta liz a to ra i p o s re d n ik a , s im b o liz ira ju ć i d o la za k v e lik o g id e o lo š k o g je d in s tv a u s v e ts k im razm e ra m a . 1. ;ilndu8,rl!skl dlzBln J® kreativna aktivnost ČIJI Je cilj da odredi formalne kvalitete Indu strijski proizvedenih predmeta. TI formalni kvaliteti se ne tICu samo apoljnlh karakteristika, vec pre svega odnosa struktura I funkcija koji jedan sistem preobralevaju u koherentnu ceeami Unu. IfAlrn ta — *.-1 . I ' I .I . tts___________ i '
P ita n je s im b o lič k o g se , d a k le , p o s ta v lja na dva n ivo a : p rv i se tič e sa m o g p re d m e ta , n je g o ve fu n k c ije i n je g o vo g odn osa sa g lo b a ln o m s re d in o m , a na d ru g o m se p o s ta v lja p ita n je o s a m o j id e o lo g iji d iz a jn a u p o tro š a č k o m d ru š tv u . Dva n ivo a se n e p re sta n o se ku , je r p re d m e t d a je v iš i s m is a o s v rh o v n o s ti d iza jn a — n je g o v im te le o lo š k im p e rs p e k tiv a m a u d ru š tv u . S tv a ra ju ć i m o d e le sim u la c ije , z a h v a lju ju ć i p rin c ip im a e rg o n o m ije i u s p o s ta v lja n ju kin e s te tič k e h a rm o n ije u radu i u s va ko d n e vn o m ž iv o tu , d izajn o b n a v lja s is te m ra zm e ne o s m iš lja v a ju ć i kako p ro iz v o d n ju , ta ko i p o tro š n ju . N em a v iš e k o n flik a ta izm eđ u p ro iz v o d n je i p o tro š n je ! D iza jn p oku ša va da u s p o s ta v i tra n s c e n d e n ta ln o je d in s tv o a m b ije n ta , je d in s tv o ko je s lu ž i kao d o m in a n ta n s im b o l, d e lu ju ć i na s ve n a čin e a r tik u lis a n ja zn a če n ja . S im b o l p o s ta je , d a kle , b itn i id e o lo š k i e le m e n t k o ji o m o g u ć u je m e đ u so b n u k o m b in a c iju znač e n js k ih c e lin a i k o ji sva ku p ro tiv re č n o s t sv o d i na lo g ik u s u p ro t n o s ti i k o m p le m e n ta rn o s ti n a s ta lu na o sn o vu ra z lič itih fu n k c ija p re d m e ta . O tu d a n e o p h o d n o s t da se o d re d e s tru k tu re i b o je na na čin kako bi a m b ije n t d o b io d ire k tn o zn a če n je s o c ija ln e id e n ti fik a c ije . O tu d i p ro ra č u n s v ih o d re đ e n ja id e a ln ih zona za sve o sn o vn e o p e ra c ije im a za c ilj da p o n a ša n je čo ve ka , u radu i sva k o d n e vn o m ž iv o tu , d o ve d e u s ta la n o d n o s sa p re d m e tim a n je g ove o k o lin e .
S im b o lik a i s in ta g m a ts k i p o re d a k S m isa o i s im b o l za vise od s e rije , od s is te m a ko m b in a c ija c e lin a , is k lju č u ju ć i sva ku m e ta fo rič k u ig ru , sva ko v ra ć a n je s u b je k tu k o je bi p re v a z iš lo č in je n ic u s o c ija ln e id e n tifik a c ije i p ro je k c ije . S im b o l je re fle k s iv a n , s tv o re n od u n iš te n ih v re d n o s ti i a rh e ti pova, on p ro iz la z i iz rada ra c io n a ln o s ti, in te g ris a n je kao za vršn i m o m e n a t d e la tn o s ti znaka. C e lo k u p n a s im b o lič k a re fe re n c ija se o s tv a ru je u s is te m u p re d m e ta -zn a ko va , i to ta k v o m da se pojam s im b o la m is li p o la ze ći od znaka. U m e ri u k o jo j je s im b o lič k a fu n k c ija vezana za s e riju , za a s o rtim a n , ona se o s tv a ru je u bes k ra jn im n iz o v im a z g u s n u tih s in ta g m i od k o jih z a vise sve m o g u ć n o s ti p ro s to rn ih k o m b in a c ija . M a n ip u la c ija p re d m e tim a u am b ije n tu ne u n iš ta v a s in ta g m a ts k i p ored ak, čak ni a n tifu n k c io n a ln o s t ne u vo d i n ered u p ro s to r, p o š to se in v e rz ija fu n k c ija o s tv a ru je na p rin c ip u s ta ln e k o m b in a to rik e . Izgleda da bi sam o p o re m e ća j m o g ao da s tv o r i novu s a k ra liz a c iju p ro s to ra . U a m b ije n tu s im b o lič k a fu n k c ija v rš i u log u p ove ziva n ja svih o dn osa čo ve ka i p re d m e ta . P od ra zum eva ju ći je da n d ru g i, p re d m e ti p re u z im a ju na se be izv e sn u ig ru p re d s ta v lja n ja , ko ja se ne m ože s v e s ti sa m o na z a š titn i znak, na znak ra z lik e . A ko ra c io n a l n o s t fo rm e i fu n k c ije p re d m e ta is k lju č u ju čo veka , s tv a ri s to je sa s v im d ru g a č ije od onog tre n u tk a kad se p re d m e t p o sm a tra kao d eo c e lin e , p o re tk a , u k o je m i p om oću k o je g on s tič e značenje, s im b o lič k u d im e n z iju — s o ne s tra n e fu n k c io n a ln o s ti. S o cija ln a i a fe k tiv n a s tra n a ove s im b o lič n o s ti ne z a visi od je d in s tv a p re d 141
m e ta ili n je g o v e fu n k c ije , o na se is p o lja v a u s a m o j u re đ e n o s ti a m b ije n ta . Zb og to g a o s v a ja n je p ro s to ra č e s to z a v is i od s e rije p re d m e ta k o jo j je im p lic itn o g o to v o z a b ra n je n o da se ra sp a rča va . N a m e š ta j-d iz a jn je u iz lo ž e n im sa la m a i k a ta lo z im a č e s to p re d s ta v lje n kao n e ra z d v o jn a c e lin a , kao z g u s n u ta s in ta g m a .
P ro tiv u n ifu n k c io n a ln o s ti P re d m e t se ne d e fin iš e s a m o s v o jo m fu n k c ijo m , on tre b a da iz g le d a kao da je p re v a z iđ e n m n o š tv o m fu n k c ija k o je m o g u da se k o m b in u ju na r a z lič ite n a č in e . S o n e s tra n e fu n k c io n a ln e e s te tik e , d iza jn u s p o s ta v lja s is te m fo r m i i fu n k c ija k o ji, u s u š tin i, s v a ki p re d m e t p re d s ta v lja u n je g o v o m s o p s tv e n o m je d in s tv u . D ru g im re č im a , p re d m e t m o že s tv a rn o da v rš i n eku fu n k c iju i da je is to v re m e n o p re v a z ila z i p o s ta ju ć i d e o c e lin e k o ja m u d a je s m i sao s v o je fu n k c ije . N e g a c ija u n ifu n k c io n a ln o s ti v o d i fu n k c io n a l n oj s im b o lic i. K ako ra z u m e ti to s a u č e s n iš tv o fu n k c ije i s im b o la u a m b ije n tu? N ije li fu n k c ija n e š to s u p ro tn o od s im b o la ? A k o se o p re d m e tu ne m is li kao o e le m e n tu a m b ije n ta 2, o d re đ iv a n je n je g o v e fu n k c ije se v rš i u ig ri o d n o sa p o m o ć u k o je se s tv a ra izve sn a p o lis e m ija p ro s to ra . S a m im fu n k c ija m a se m o že p rid a ti v iš e ra z lič itih s m is io v a . O n i su, za p ra vo , is to to lik o o g ra n ič e n i kao i fu n k c ije , a li o n i s tv a ra ju is tin s k i p ro c e s d if e r e n c ija c ije k o ji p re d m e tim a d a je s im b o lič k o o d re đ e n je . M e đ u tim , ta k v a ig ra o s ta je e fe k a t z b ira e le m e n a ta , d a k le , z b ira fu n k c ija . A k o se a m b ije n t a p r io r i p re d s ta v lja kao in te g ra ln a fu n k c ija , sa m n o g o b ro jn im .s p le to v im a r a z lič itih fu n k c ija , ond a p o lis e m ija p ro s to ra n ije v iš e re z u lta t — ona p re d s ta v lja p o č e tn o s ta n je . B o re ć i se p ro tiv u n ifu n k c io n a ln o s ti, d iz a jn te ž i to t a lit e tu a m b ije n ta k o ji n ije liš e n s im b o lič k ih d im e n z ija na n iv o u c e lin e , d a k le , s o ne s tra n e is k lju č iv e v a lo riz a c ije p re d m e ta . S m is a o p re d m e ta n ije v iš e im a n e n ta n f o r m i, n iti fu n k c iji, on se s tv a ra p ro s to rn im s tru k tu ra m a . O vo p re v a z ila ž e n je sa m o je d n e f u n k c ije p o s ta v lja p ro b le m tra n s fo rm a c ije s im b o la . M o že se z a is ta u o č iti da s is te m zn ako va te ž i da se r e k o n s titu iš e u s im b o lič k o m , da s v e tu zn ako va p ru ži je z ik k o ji ne bi b io sa m o je z ik zn ako va. N a ra vn o , p re d m e t n ije iznova s u p s ta n tific ir a n , v e ć se ig ra s o p s tv e n im fu n k c ija m a , s tru k tu ra m a , sa m o na izg le d u n o s e ć i n e re d u o rg a n iz a c iju a m b ije n ta . P ro s to r se ta k o n e p re s ta n o p re liv a , š to s tv a ra u tis a k p rv o b itn e n e s ta b iln o s ti zn a če n ja p re d m e ta , č im e se u vo d i p ro iz v o ljn o s t, a s a m im t im i m o g u ć n o s t s im b o lič k o g u la g a n ja . U p ita n ju je s im u la c ija , p o š to m o g u ć n o s t s im b o lič k o g , v ir tu e ln i č in o v i s im b o liz a c ije , n ikad a ne p o s ta ju a m b iv a le n tn i. P re va zila že n je a s k e ts k o g fu n k c io n a liz m a se o s tv a ru je p o m o ću k a rik a tu ra s im b o la . U k o lik o na k o m p o z ic iji p ro s to ra im a v iš e da se ra d i, u to lik o se u v e ć o j m e ri s tv a ra ilu z ija s im b o lič k e ig re . S am o, ne tre b a z a b o ra v iti da 3 -Nasuprot slnerglikom dizajnu, kakvim se mote nezvatl tradicionalni dizajn, kreacija Jednog predmeta se može posmatratl kao element Jednog ambijenta, a ne kao Jedna od funkcija tog ambijenta.- (G11les de Bure, CREE, br. 3. februar—mart 1970.)
su k o n s titu tiv n e m a tric e p ro s to ra i d a lje č v rs te i da n e g a c ija p ro s to ra ne zn ači d e s tru k c iju sva ke fu n k c io n a ln o s ti. M o d e li i d a lje v la d a ju na ta j n a čin š to im se s im b o lik a p ro s to ra n e p re k id n o p ri la go đ ava . O rg a n iz a c ija a m b ije n ta i d a lje je u ru ka m a d iza jn e ra , a rh ite k a ta , e ko lo g a . . . S tv a ra n je m m n o g o b ro jn ih s p le to v a fu n k c ija , o d b ija n je m u s p o s ta v lja n ja je d n e je d in s tv e n e g lo b a ln e fu n k c ije , o n i p o ku ša va ju da u s p o s ta v e s im b o lič k u d im e n z iju .
K o e fic ije n t s im b o lič k o g » D ati p ro iz v o d im a lju d s k u v re d n o s t, p o d u h v a tim a s o c ija ln u fu n k c iju , i d a ti s m is a o lju d s k o m radu — u to m e je u lo g a d izajna .« 3 F u n k c io n a ln i ra c io n a liz a m a m b ije n ta ne is k lju č u je s m is a o i s im b o l! D iza jn je izraz h u m a n o s ti! Č o ve k će se p o n o vo ro d iti u ap s tra k tn o j fo rm a liz a c iji svo g a m b ije n ta ; b o je i fo rm e uzdižu č is to fu n k c io n is a n je p re d m e ta i o m o g u ć u ju n a jr a z lič itije id e n tifik a c ije . . . P o tre b n o je da č o v e k s h v a ti da p re d m e ti im a ju sv o j je z ik k o ji n ije vezan sa m o za fu n k c iju , v e ć im p lic ira s tv a rn u zn a če n jsku p ra ksu u k o jo j s m is a o lju d s k o g m ože da v a rira . S im b o l tre b a da opra vd a fu n k c iju ; s im b o l tre b a da je u zd ig n e do v iš e d im e n z io n a ln o s ti; fu n k c ijš se rađa sa s im b o lo m . . . P re d m e t je u p o tp u n o s ti o draz čo ve ka , on ne u č e s tv u je u n je g o v o m o tu đ e n ju , on o m o g u ću je ig ru h a rm o n ič n ih o dn o sa u to ta ln o m a m b ije n tu . S im b o lič k i k o e fic ije n t je je d n a v rs ta n e sve sn o g h u m a n is tič kog zn a če n ja , zn a če n ja ko je p re th o d i re a liz a c iji p re d m e ta , zn ače nja k o je se rađa u o rg a n iz a c iji a m b ije n ta . K riza fu n k c io n a liz m a se p re v a z ila z i m n o g o s tru k im u č in k o m s im b o lič k o g k o e fic ije n ta k o ji na izve sta n n a čin p re d s ta v lja p o v ra ta k s a k ra liz a c iji p ro s to ra . P re d m e t-d iza jn ne tre b a sa m o da fa s c in ira s v o jim m n o g o b ro jn im fu n k c ija m a — on ig ra d ru š tv e n u u lo g u o b n a v lja n ja s m is la , š to d o v o d i u p ita n je č is to fu n k c io n a ln u a n a lizu . S im b o lič k i k o e fic ije n t je o č ig le d n o is to t o lik o ra c io n a la n kao fu n k c ije i fo rm e p re d m e ta . Na p rim e r, fa lu s n i s im b o l p ro iz v e š ć e is tin s k u o p e ra c iju re d u k c ije s m is la : p rid e v fa lu s a n n e d v o s m is le n o će o zna čava ti sve a spe kte lju d s k e m o ći sa držan e u p re d m e tu . On će s lu ž iti kao o p š ti e k v i v a le n t u s im b o lič k o j f u n k c iji, p re d s ta v lja ju ć i je d in s tv e n u oznaku za razna zn a če nja. S im b o l se ta k o p okla p a sa d ru š tv e n o -k u ltu rnom s tv a rn o š ć u . O n s lu ž i kao o b e le ž je n ačin a p re d s ta v lja n ja ,'4 rac io n a liz u ju ć i ž e lje i p rid a ju ć i im zn a če n je k o je ih o b je k tiv iz u je . Po zn a t je s im b o liz a m »centra« gde g rad ili s v e ti hram p re d s ta v lja ju vezu neba i z e m lje . M irc e a E lia de u s v o jo j k n jiz i M it ve čn o g p o v ra tk a n avo di r a z lič ite n azive za grad V a v ilo n : »Kuća o sno ve N e ba i Z e m lje « , »Veza izm eđ u N eba i Z e m lje « . . . M e đ u tim , ovaj s im b o liz a m nem a o g ra n ič e n u fu n k c iju o b e zb e đ iva n ja ko m u n ika c ije i razm e ne . N a s u p ro t to m e , u m o d e rn o m u rb an om p ro s to ru izv e s n i p re d m e ti ig ra ju re fe re n tn u u log u . Na p rim e r, p ro je k t kon s tru k c ije k u le S c h o fe r na trg u D e fe n se nem a is ti sm isa o kao A j3 Vid. prlmedbu 1. Kongres ICSID. ' «Vrednost simbola Je u tome Sto on treba da učini raclonalnlrn misao I ponašanje I da nam omogući da predvidimo budućnost.« Charles Peirce. Existential Graphs.
143
fe lo v a ku la. K ula S c h o fe r, ko ja bez s u m n je n ik a d n e će b it i re a lizovana, tre b a lo b i da p re d s ta v lja id e ju je d n o g c e n tra iz b u d u ć n o s ti č ije bi p ro g ra m ira n je fu n k c io n is a n ja tr e b a lo da o d g o v a ra ra z lič itim k re ta n jim a m a se na trg u D e fe n s e . Igra b o ja i z v u ko va , sa v e s te tič k i k in e tiz a m tre b a , d a k le , da b ud e o d ra z »urba no g ž iv o ta « , ritm ič k o g , is e c k a n o g , p o d e lje n o g . . . Takva ku la ne bi im a la u lo g u sa m o da o lič a v a o d re đ e n n a č in ž iv o ta , ona p a ro d ira ž iv o t k o ji se za sniva na radu, is to v re m e n o ga u z d iž u ć i e s te tiz m o m k o jim d o m in ira s im b o l s u p e rm o ć i. C ilj je da se is ta k n u o d re đ e n e d ru š tv e n e s tru k tu re , da se o ne k ris ta liz u ju u v id u o b e le ž ja d ru š tv a i u id e a ln o j fo r m i v ra te c e lin i d ru š tv e n o g ž iv o ta . O va s im b o lik a d o la zi, d a k le , p re s v e s n o g sa zn a n ja , ona s lu ž i kao k o e fic ije n t d ru š tv e n e h a rm o n ije .
S im b o lič k a fu n k c ija i o zn a če n o S im b o l se v ra ća u re d o zn a če n o g u k o m b in a c iji p re d m e ti/z n a c i. On je tu da bi e v o c ira o » p rv o b itn i sm isa o « p re d m e ta , da bi p re d s ta v io m e ta fiz ič k e o s o b in e o b je k ta . Na p rim e r, k o le v k a je » sim b ol b u d u ć n o s ti, lju d s k i e k v iv a le n t g ra đ e n ja gnezda« i, u to m s m i s lu , ona p re v a z ila z i s v o ju s o p s tv e n u fu n k c iju ka ko s v o jo m f o r m o m , ta k o i s v o jim p o lo ž a je m u a m b ije n tu . K o le v k a od p o lie s te ra u o b lik u š k o ljk e m ože ta k o đ e za s im b o lič k u f u n k c iju im a ti iz ra ža van je e d ip o v s k e s itu a c ije , na š ta u k a zu ju ka ko n je n a fo rm a , ta k o i n je n p o lo ža j k o ji p o d se ća na p o lo ž a j fe tu s a . . . Radi se, da kle , o ta k v o j o rg a n iz a c iji o zn a če n o g gde ig ra d e n o ta c ije i ig ra k o n o ta c ije p o s ta ju e k v iv a le n tn e . Iz g ra d n ja gne zda p o s ta je iz v o rn o p re d s ta v lja n je e d ip o v s k e s tru k tu re . S im b o l s lu ž i kao neka v rs ta » halo-efekta« za p re d s ta v lja n je p re d m e ta k o ji is to v re m e n o o b u h vata s ta ra h u m a n is tič k a n a če la i n ove p o jm o v e u ze te iz p s ih o a n a lize i lin g v is tik e . P olaze ći od p rv o b itn ih o z n a č e n ih k o ja re p ro d u ku ju v re d n o s ti d ru š tv a , s tv a ra se p ro m e n ljiv a c e lin a b u d u ć ih o zna čen ih . C e lo k u p n a s im b o lič k a f u n k c ija p re d m e ta v o d i o vo j ve zi r o v o j re p ro d u k c iji o z n a če n ih . Isto je sa u lo g o m k o ju ig ra ju fo rm e š to p o d s e ć a ju na lju d s k o te lo , na že nsko te lo u k o n s tru k c iji f o te lja i d iv a n a .s Radi se za p ra vo o o dn o su k o m p le m e n ta rn o s ti i id e n tite ta izm e đ u s im b o lič k e fu n k c ije , o zn a čen o g i z n a č e n js k e fu n k c ije k o ju izra ža va ju sam e s tru k tu re o vog p o n a ša n ja . F o rm a e v o c ira z g u s n u t s m is a o k o ji n ika kva v iš e s m is le n o s t ne m ože da iz m e n i. M e đ u tim , fu n k c ija v iš e ne ig ra p rim a rn u u lo g u u je z ik u p re d m e ta , ona je apso rbovana u p ro ce su o zn a čava n ja k o ji je k o ris ti kao » p o tp o ru « . N o vi p o k u š a ji im a ju za c ilj da p re d m e tu d a ju a fe k tiv n u re zo na ncu , da m u p rid a ju d im e n z iju sna ili fa n ta z m e . A li, ne p o s to ji li izve sta n s is te m fa n ta z m i a rtik u lis a n k o d ira n o m m e ta fo rič k o m ig ro m ? »Fantazm atička« a k tiv n o s t se o b a v lja p o la z e ć i od p ro c e s a ozna čavan ja k o ji re p ro d u k u je p re d m e t, ona ne p re v a z ila z i z n a če n jsku ,0,e|le Predstavljene na IX salonu nameštala u Milanu 1970. Traganje za konturama I njinovom sugestivnom snagom predstavlja Ispunjenje ove slmbollćke funkcije.
s tru k tu ru p re d m e ta u »drugom « zn a če n ju k o je bi n eizbežno do v e lo do išče za va n ja fu n k c ije . Fantazm a p o s ta je , u neko m s m is lu , m o g u će ozna čen o ko je s tv a ra ju e v o k a tiv n e fo rm e p re d m e ta . Zbog to g a je z ik p re d m e ta p o d ra zu m e va je z ik p rv o b itn ih d ru š tv e n ih fa n ta zm i k o ji ru k o v o d i ig ro m a fe k tiv n ih u la g a n ja u p re d m e t. O va k o in c id e n c ija izm eđ u fa n ta z m e i s im b o la o m o g u ću je raz lič ite k o m u n ik a c ije , ra zm e nu , za to š to fa n ta zm e m ogu da sim bo liz u ju je d n a d ru g u i da ta k o s tv a ra ju m o g u ć n o s t za ig ru snova oko p re d m e ta . D iza jn na ta j n a čin u č e s tv u je — p om oću s v o jih k o n s tru k c ija — u s tra te g iji p o v ra tk a p o tis n u to g i p re d m e t-d iza jn p o s ta je p riv ile g o v a n o m e s to gde se m a n ife s tu je o vaj p o vra ta k. O vo se m ože k o n s ta to v a ti u z im a ju ć i u o b z ir izve sne id e o lo ške p e rs p e k tiv e d iza jn a .
O rg a n iz a c ija fa n ta z m i i p o v ra ta k p o tis n u to g D ru š tv e n e fu n k c ije p re d m e ta -d iz a jn a p o č iv a ju na id e a lis tič k o j tra n s fo rm a c iji d ru š tv e n o -e k o n o m s k ih s tru k tu ra . Na p rv i pog le d izg le d a da se d ru š tv e n a sv rh a d iz a jn a ne p okla p a sa u spe ho m ka p ita liz m a ! E tto re S o tts a s s (E. S oca s), g o v o re ć i o izrad i nekog k a n c e la rijs k o g n a m e š ta ja , kaže da se » e le m e n ti zd ru žuju sko ro p riro d n o , sa s k o ro o č ig le d n o m je d n o s ta v n o š ć u , izb e g a va ju ći ipak da se p re tv o re u n ov o b lik fo rm a liz m a je d n o s ta v n o s ti, ta ko da d iza jn na ta j n a čin p o s ta je s re d s tv o k o je o s ta v lja radnom čo veku s lo b o d u p ris ta n k a i izb o ra .6 D ru g im re č im a , p re d m e t tre b a da om o g u ć i č o ve ku da izb eg n e p ro tiv re č n o s ti u k o jim a ra d i, da ih p re v a z iđ e z a h v a lju ju ć i o s tv a re n o m je d in s tv u izm eđ u »radnog m e sta« i » in s tru m e n ta « . D iza jn , u n eko m s m is lu , o tk riv a p ro tiv re č n o s ti s is te m a i p oku ša va da ih re s o rb u je . On om o gu ćava da se is p o lji p o tis n u to , o d n o sn o in h ib ic ije izazvane s tru k tu ro m rada i s tru k tu ro m o rg a n iz a c ije a m b ije n ta i, u is to v re m e , kao k ra jn ju s v rh u s v o jih o s tv a re n ja , d iza jn nan ovo s tru k tu riš e to p o tis n u to . T e h n o lo ške fa n ta z m e su m n o g o b ro jn e , a li one se s tv a ra ju kao d o b ro o rg a n iz o v a n i p riz o ri u k o jim a se m a n ife s ta c ije p ro tiv re č n o s ti o k re ć u p ro tiv sa m o g s u b je k ta s o b z iro m na čin odb ra ne ko ji s p ro v o d e fu n k c io n a ln e c e lin e p re d m e ta . Z a is ta , e rg o n o m ič k i p rin c ip i p re va zila ze o k v ir č is to fu n k c io n a ln ih č in o va kako bi o s v o jili fa n ta z m u , r e s tru k tu ris a li ž e lju u o dn o su p re m a p o re tk u a m b ije n ta u tre n u tk u sa m o g ja v lja n ja in h ib ic ije . Težeći da p re vaziđ e id e o lo g iju fu n k c io n a liz m a , d iza jn na izg le d uzdiže ono š to je u d ru š tv u p o tis n u to , a li on ga p re m e š ta , č in i od n jega d in a m ič k i p rin c ip u k o m b in a to ric i p ro s to ra . Radi se o is tin s k o m d o vo đ e n ju u ce n ta r p ažnje o db ače n e ž e lje kako bi se p rid a o sm is a o radu, živo tu lju d i. E tto re S o tts a s s ta k o đ e is tič e : » In d u s trija ta ko đ e tre b a da p re uzm e na se be o d g o v o rn o s t za sve re a k c ije do ko jih bi m o g lo da dođe kad p re d m e ti o s v o je p ro s to r i stu p e u k o n ta k t sa ljudim a.« O d g o v o rn o s t sa m o za fu n k c io n is a n je p re d m e ta n ije d o v o ljn a : d i zajn u zim a u o b z ir o d n o se čo veka i p re d m e ta , is ka zu ju ći ih u 1 Ettore So'.tsess, De l'element de base au systfeme, Cflff. br. 15. mart—jun 1972-
145
s v o jim m a š to v itim fo rm a m a . V iš e od p ro s te e k o n o m ije p o k re ta , d iza jn te ž i da s tv o r i d ru š tv e n u s tra te g iju u ra d n o m a m b ije n tu i u s va ko d n e vn o m ž iv o tu u o p š te . N a s u p ro t fa n ta z m a m a k o je je s tv o r io s v e t k ič a , g de se im a g i n arno i s im b o lič k o p rila g o đ a v a ju p r in c ip im a a k u m u la c ije , prem eš ta n ja i ko n d e n z a c ije , fa n ta z m e s v e ta d iz a jn a su u s v o jo j s u š tin i re p ro d u k c ija s tru k tu ra d ru š tv e n e o rg a n iz a c ije : one su , da tako kažem o, is to to lik o » ko n kre tn e « kao i s a m i p re d m e ti d izajna . P a rad oksa ln o , id e o lo g ija » d e m o k ra tiz a c ije Lepog« fu n k c io n iš e sa iz ra ž e n ijo m re p ro d u k c ijo m d is k rim in a to r s k ih h ije ra rh ija . S p e k ta ku la rn a v re d n o s t ro b e n a g la ša va p o ja v u p o tis k iv a n ja k o je p ro is tiče iz d ru š tv e n e lo g ik e . A k o se m o že re ć i da » se s ti na fo te lju C h a rle sa E am esa zn ači s e s ti na š e s t m e s e c i p la te s itn o g s lu ž b en ika «, to ip a k ne zn a či da se d ru š tv e n o z n a č e n je p re d m e ta p okla p a sa is tic a n je m d ru š tv e n ih p ro tiv re č n o s ti! N a s u p ro t to m e , m o g uća n p o v ra ta k o no g š to je u d ru š tv u o d b a č e n o a p s o rb o v a n je d e m a g o š k im p re d s ta v a m a o id e a ln o m i to ta ln o m a m b ije n tu bez d ru š tv e n ih p ro tiv re č n o s ti. D iza jn u č e s tv u je u d ru š tv e n o m s is te m u ta k o š to v rš i s tra te š k o p re m e š ta n je k o le k tiv n o g p o tis n u to g , u m n o ž a v a ju ć i, kako bi o b a v io s v o ju a k c iju n e u tra liz a c ije , p rv o b itn e fa n ta z m e u n u ta rm a te rič n o g ž iv o ta , iz b e g a v a ju ć i fa n ta zm e k a s tra c ije . On ta k o p o ku ša va da nađe re š e n je u p re d s ta v lja n ju bud uće d ru š tv e n e h a rm o n ije , p o d rž a v a ju ć i v iz iju s v e ta iz k o je g je n e sta c p re d m e t kao b itn i e le m e n t č o v e k o v o g o tu đ e n ja , s v e ta u ko jem bi čo v e k b io s lo b o d a n od p re d m e ta .7 A li, p a ra d o k s a ln o , o vo po novo s tv a ra o p s e s iju p re d m e to m kao da n je g o v o s tv a ra n je z a h te va c e lo k u p n u ra s p o lo ž iv u lju d s k u e n e rg iju . M o že li to š to se na d ru š tv e n o m i a fe k tiv n o m p la n u p re d m e tu v iš e ne p o k la n ja p ažn ja s t v o r it i d ru g e o b lik e ra zm e ne ? A ko p re d m e t sam za se b e g ub i m o ć p riv la č e n ja , on i d a lje o s ta je ono o zna ča va ju će u o k v iru a m b ije n ta ; on u p ra v o p o s ta je znak raz m e n e. Tako se u p re d m e t-d iz a jn i d a lje u laže kao u fa s c in a n tn i p re d m e t k o ji sam m o ra da o s tv a ri s v o ju fu n k c iju . S im b o lič k a fu n k c ija o m o g u ć u je p o se b n o u la g a n je u fa s c in a n tn i p re d m e t, p o š to o va j, u k ra jn jo j lin iji, p re d s ta v lja m it je d n e id e a ln e sa m o rep ro d u k c ije ko ja se o slo b a đ a u če šća čo v e k a . D ru g im re č im a , ra d i se o k o n tro lis a n o m , o d m e re n o m u la g a n ju , p o š to s im b o lič k a fu n k c ija o m o g u ć u je o dn o s id e n tite ta izm eđ u u la g a n ja u p re d m e t i u la gan ja u je d n u p re d s ta v u . Kad se u la g a n je u p re d m e t izg u b i u sle d sa vrše n o g fu n k c io n is a n ja p re d m e ta , u la g a n je u p re d s ta v u se, da ta ko kažem o, p o ja ča va . Kad je re č o za n a ts k o m p re d m e tu , u la gan je u p re d m e t je v rlo n a g la še n o ; kad je re č o p re d m e tu -d iz a jn u , b itn o p o s ta je u la g a n je u p re d s ta v u . U s va ko m s lu č a ju , v rs ta u la ganja je sve m a n je o g ra n ič e n a , ona je ve zana za d ru š tv e n e v re d n o s ti, za s tv o re n e m o tiv a c ije , za f ik tiv n e p o tre b e — ona n ije ta ko složena kao š to bi se p o m is lilo . I za to p o s to je ra z lo z i! O na ne m ože sa d rža ti p ro tiv re č n o s ti je r je o draz ra c io n a ln o s ti a m b ije n ta , rnan"ei9^S)8n' c esl
mort
I'objet- (Georges Patrlx: Design et environment, Paris. Caster
za to š to u p ra vo tre b a da o p ra vd a o vu ra c io n a ln o s t, u vo d e ći pod e lu » e n e rg ije ž u d n je « , po m o d e lu o rg a n iz a c ije a m b ije n ta . U d iz a jn u se s im b o lič k o m o že s v e s ti sa m o na s te p e n fu n k c ije , k o e fic ije n ta , u o n o j m e ri u k o jo j je m a te rija p re d m e ta d e m is tlfiko vana i u k o jo j k o n s titu is a n je p re d m e ta n ije v iš e o č ig le d n o kao š to je to s lu č a j sa z a n a ts k im p re d m e to m . A li to n ije sve . U po tre b n a v re d n o s t, m a te r ija ln o s t p re d m e ta , n je g o va e rg a s tič k a fu n k c ija , n is u je d in e » ga ra ncije« s im b o lič k o g , Jer s im b o l ig ra i u lo g u s u p s ta n c e . U fo rm a m a ra zm e ne je b itn o da se s im b o lič k a d im e n z ija g u b i zbog fa s c in a c ije i is k lju č iv a n ja ko je p ro iz v o d i ko m b in a c ija p re d m e ta . S im b o l im a sa m o o p š ti k a ra k te r; on je is to ta k o re p e titiv a n i o g ra n ič e n kao fu n k c ija , a li on p re u z im a na sebe r e p ro d u k c iju s e m a n tik e p re d m e ta -z n a k o v a . S im b o l s ta ln o p ra ti f u n k c iju , p re th o d i jo j i g a ra n tu je jo j o d n o s sa lju d s k im , o dn os sa s m is lo m . S im b o l p o tp u n o lič i na p re d m e t k o ji s im b o liz u je ; on je n je g o va n e p o s re d n a p re d s ta v a . D iza jn n ije n ika d n e g ira o o n to lo g iju : p re d m e t tre b a da e v o c ira p rv o b itn o s t ko ja se nala zi s o ve s tra n e n je g o v e f u n k c ije i za sn iva se na s a m im v re d n o s tim a hu m a n izm a . P re d m e t je u is to v re m e zn ak i id e ja k o ja ig ra u log u s im b o lič k o g v re d n o v a n ja . M e đ u tim , a ko s im b o lič k o p o h o d i a m b ije n t, k o m b in a to rik a p re d m e ta — d ru g a č ije n eg o u id e o lo š k im fo rm a m a ko je ga kanaliz u ju i re d u k u ju — ta k v a je da p o re d a k i ig ra fu n k c ija p o č iv a ju na p ro iz v o ljn im zn a cim a p o m o ću k o jih se m ože k o n s titu is a ti sva ki m o g u ć i s m is a o . S im b o lič k a v iš e s m is le n o s t p re tp o s ta v lja da t e k s t p ro s to ra m ože u v e k izn o va da se n a p iš e a da n ije d n o u p i s iv a n je n em a v re d n o s t znaka. S v e t d iz a jn a se , n a s u p ro t to m e , ra z v ija is to v re m e n o na s t r a te g iji o zn a ča va ju će g i na m o g u ć n o s ti s im b o lič k o g n a b o ja — is tic a n ja lju d s k ih v re d n o s ti. H en ri-P ierre Jeudy, •La fo n c tlo n s im b o liq u e e t le d e s ig n «. T rav erse s/2 , nov. 1975, Ed. d e M ln u lt, Paris, s tr. 41— 48. prev ela: S v etla n a Stan k o vlć
147
Gillo Dorfles
Automobil kao „statusni simbol"
A k o su se ra d io i te le v iz ija v iš e o d b ilo Ikog d ru go g s re d s tv a t r u d ili da u z d rm a ju s is te m m a so vn e k o m u n ik a c ije a te le fo n m o g ao da s k ra ti p s ih o lo š k u i p s ih ič k u ra z d a ljin u m eđu lju d im a , a u to m o b il je p rv o s re d s tv o za in d iv id u a ln o ( ili k o le k tiv n o ) k re ta n je , š to s je d n e s tra n e , u d ru š tv e n o -e k o n o m s k o m p og le du , p re d s ta v lja n a s ta v a k s ta r in s k ih s re d s ta v a k re ta n ja (p o p u t k o č ije i k o n ja ), a s d ru g e n a jin tim n iju ve zu izm eđ u in d u s trijs k o g p re d m e ta (sa s v im o b e le ž jim a s e rijs k e p ro iz v o d n je p la n sko g i neza n a tsko g tip a ) i lič n o g d o ž iv lja ja . Ne iz n e n a đ u je , d a k le , š to je a u to m o b il m o ra o da u se b i sa ku p i ne je d n u , v e ć č ita v u s e riju s im b o la k o jim a je o b e le žen ž i v o t čo v e k a d v a d e s e to g v e ka , te je s to g a m o ra o da s tv o ri neku v rs tu » ko n ce n tra ta « v rlin e , p o ro ka , nada, to g a n im a l s y m b o lic u m a o lič e n o g u p ra v o u č o v e k u . U te k s tu k o ji s le d i ž e le o b ih da se o g ra n ič im na p o sm a tra n je a u to m o b ila kao p o se b n o g » d ru š tv e n o g s im b o la « , s im b o la dato g d ru š tv e n o g u s lo v a ili, da u p o tre b im o je d a n v e ć u n iv e rz a ln o p rih v a ć e n i te r m in , s ta tu s n o g s im b o la . N a ra vno , o vo n ije m o g uće a da se b a re m u g la v n im c rta m a ne o s v rn e m o na e rg o n o m ske i p s ih o lo š k e p re m is e . E rg o n o m lja se , kao š to je p ozn ato , b avi izu ča va n je m teh n ič k o -p s ih o lo š k o g o dn o sa izm eđ u čo ve ka i m a šin e i na ta j način p o s ta je n au kom ko ja nam jo š p re c iz n ije m ože o b ja s n iti ra zlo ge zbog k o jih k o ris n ik u iz v e s n im s itu a c ija m a , u o dn osu na s v o je v o z ilo , na se b e p re u z im a o d re đ e n a p on aša n ja , p ra k tič n a i fu n k c io n a ln a ; a to Je z a p ra vo is ta ona nauka ko ja je u s ta n ju da b o lje
149
o d re d i z a je d n iš tv o p ro m u ć u rn o s ti i m o tiv a c ije k o ji m a š in i, d e li ka tn o j p o p u t o ve o k o jo j g o v o rim o , o m o g u ć a v a ju da p ro n a đ e s v o j izva n re d n i »sklad« sa o n im ko n jo m e u p ra v lja (a p o se b n o sa o n im koga v o z i). Š to se p s ih o lo g ije ( ili p s ih o a n a liz e ) tič e , o va d o k trin a , o rije n tis a n a na izu č a v a n je » d u b in sko g a ja« sva ko g a o d nas, tu m a č i je d o s ta v n o m n o g e p riv id n o a p s u rd n e , s m e š n e i — a va j — č e s to o k ru tn e , pa ča k i g ro zn e s itu a c ije u k o jim a s e a u to m o b ilis ta nađe. I u p ra vo u v o ž n ji a u to m o b ila , tip ič n o m p rim e ru iz v o đ e n ja k o m p le k s a m e đ u s o b n o u s k la đ e n ih p o k re ta k o ji su n a jv e ć im delo m re z u lta t je d in s tv e n e u s lo v lje n o s ti ko ja ih č in i s k o ro ili p o t p un o a u to m a ts k im (pa tim e d o n e k le i izva n s v e s n e k o n tro le ), u o č ljiv e su m n o g e s itu a c ije , p s ih o lo g iji d o b ro zn ane i od n je te m e ljn o p ro u č e n e , u k o jim a is k o n s k i in s tin k ti, p o tis n u ti lib id o , fru s tr a c ije i ra z n o v rs n e in h ib ic ije s p o se b n o m fre k v e n c ijo m i ž e s tin o m e k s p lo d ira ju ili to n a s to je . N ije m i n a m e ra da o v d e is tra ž u je m p s ih o a n a litič k u m o tiv a c iju u o dn o su p re m a a u to m o b ilu . To su m n o g i is tra ž iv a č i v e ć po d ro b n ije u č in ili. Ž e le o b ih , m e đ u tim , da p o d s e tim na to da je li b id o u v e lik o j m e ri p ris u ta n u č o v e k o v o j p riv rž e n o s ti »svom e« a u to m o b ilu . Id e n tifik a c ija m a š in e i č o v e k a č e s to je b ila p o d v la č e n a . I sam a a n tro p o m o rfn o s t a u to m o b ila , ne zn am o da li kao u z ro k ili p o s le d ic a , to d o ka z u je . A u to m o b il im a o č i (fa ro v e ), u s ta (h la d n ja k ), u n u tra š n je o r gane (k a rb u ra to r, ra z v o d n ik p a lje n ja , c ilin d re , k lip o v e i ta k o d a lje ), srč a n e z a lis k e (» v e n tile « ), c e n tra ln i i p e r ife rn i n e rv n i s is te m (e le k trič n a in s ta la c ija ), k rv (g o riv o ), s k e le t (s a m o n o s e ć u k a ro s e riju ili š a s iju ) i ta k o d a lje . Ko g od se i n a jm a n je z b liž io s a u to m o b ilo m d o ša o je u s itu a c iju da p o čn e da lič i na s v o j a u to m o b il, da s o p s tv e n o » gušenje« (te š k o d is a n je ) id e n tifik u je sa g u še n je m a u to m o b ila k o je m n e d o s ta je g o riv o , g rč s rč a n o g m iš ić a sa » tro k ira n je m « m o to ra , b u b re žn e s m e tn je sa » p rlja v im « k a rb u ra to ro m , » gu m i-d e fe kt« sa iš č a š e n je m s k o č n o g zg lo b a ili a n k ilo zom u k o le n u , p re g o re li fa r sa g u b itk o m v id a i ta k o d a lje : p rim e ri su s u v iš e je d n o s ta v n i i is u v iš e e le m e n ta rn i. A li, a ko je o vo a n tro p o m o rfiz o v a n je a u to m o b ila o č ig le d n o (i a ko b is m o že le li da o vde je d n u ta k o š iro k u te m u p ro š irim o na ku ću, na m a š in e u o p šte , na a la t k o ji je č o v e k »po s o p s tv e n o j s lic i« s tv o rio jo š u n a jd a v n ijo j p ro š lo s ti kao p ra v e p ro d u ž e tk e s o p s tv e n ih u d o va, p ro je k c iju s v o je lič n o s ti . . . ) , p riro d n o je t im v iš e da čo v e k (u o vom s lu č a ju m u š k a ra c ) u a u to m o b ilu v id i s e k s u a ln i e k v iv a le n a t su p ro tn o g p o la . A u to Je d a k le p rija te ljic a , lju b a v n ic a , su pru ga , a va n tu ra : a u to m o b il i p a s su d va n a jtip ič n ija p rim e ra ro p sko g to ta la d v e ju » kreatura« k o jim a č o v e k m ože da p o s v e ti se n tim e n ta ln u pažn ju , o s e ć a ju ć i se p ri to m e n jih o v im p o tp u n im » vla sn iko m « . C o ve k s v o ju p a te tič n o s t p o k la n ja na is ti n a čin i svo m e psu i sv o m e a u tu (p e re ih , iz v o d i u š e tn ju , g la n ca , č e š lja , ig ra se n jim a ) i kao š to to n ikad a , ili s k o ro n ikad a , ne č in i sa
s v o jo m d e co m , su p ru g o m ili p r ija te ljim a . A u to m o b il p rih v a ta nežn o s ti svo ga g o sp o d a ra bez p ro tiv lje n ja i sa o č ig le d n im z a d o v o lj s tv o m (č in je n ic a da se s ija i b lis ta d o la zi kao znak z a d o v o ljs tv a ili ča k » za h va ln o sti« : »Bio je ta k o p rlja v da se s tid e o « , »vidi kako se za d o v o ljn o b lis ta « . . . ) . M o žd a u p ra vo to i u tič e na č i n je n ic u da se ta k o d u g o u u p o tre b i za držao o d re đ e n i t ip ka ro se rije , k rh k iji no ika d, p od lo žan g u lje n ju fa rb e , n e o tp o ra n na guž va n je , š to bi d ru g i m a te r ija li i d ru g i la k o v i m ožda m o g li da e lim in iš u . Ili su, pak, b lis ta v e k a ro s e rije i s v e tlu c a v i la k d o v o ljn i da v la s n ik u u z v ra te za tru d o ko o drža va n ja . A li, tu se ja v lja jo š n e š to u s e k s u a ln o j s im b o lic i a u to m o b i la o če m u tre b a v o d iti ra ču na , a to je fe n o m e n » u to č iš ta « , » sklo n išta « , d a kle »na ru čja «: o č ig le d n o je da je a u to m o b il zapravo žen s k i e le m e n a t, š ta v iš e m a jč in s k i, e le m e n a t k o ji je u s ta n ju da u o č im a lju d i (ka o s v o je v re m e n o barka ili k o č ija ) p re d s ta v lja zaš t it u . [V e ć je M a rie B o n a p a rth e (M y th e s d e g u e rre , II, od. 3) in s is tir a la na s e k s u a ln o m k a ra k te ru m a šin a , d o k G illb e r t D u ra nd ' p rim e ć u je : «le ’s a in t p a tro n ' d e s a u to m o b ile s n ’e s t-il pas le c ris to p h o re , l ’h o m m e -n e f q u i a ssu re la s e c u rite du fa rd e a u q u ’il p o rte . . . ? » ] . A u to m o b il se, d a k le , m ože u k lju č iti u š iro k u k a te g o riju m a j č in s k ih e le m e n a ta , kao i ko n j (»noseća« ž iv o tin ja ) , k it ili d e lfin . M o že m o ča k i t v r d it i da č o v e k s va ke v re m e n s k e e po he s tv a ra s v o ju »noseću ž iv o tin ju « , ko ja je za p ra vo m a jč in s k i e le m e n a t k o ji m ože da p ro d u ži fu n k c iju i ve ze č o v e k o v o g lib id a p re m a m a jc i i to , u z a v is n o s ti od e po he , b iti k o n j, k a m ila , la m a , p o to m ko la, k o č ije , čeze, b arka, b ro d , dan as s k u te r, a u to m o b il, a s u tra , m ož da, h e lik o p te r. O vih n e k o lik o n ap om en a b ilo bi d o v o ljn o da nam pokaže zbog če ga je d n a a n a liza a u to m o b ila u s m is lu o d re đ e n ja d ru š tv e n o g p o lo ža ja i p o n a ša n ja ne bi tre b a lo da a p s tra h u je p o ja m erg on om ije i p s ih o a n a liz e , kao p ak ni d u b lje p ozn a va n je o v e d ru g e d is c ip lin e u s m e re n e p re v a s h o d n o na e s te ts k o izu ča va n je o b je k ta k o ji je u o vo m s lu č a ju in d u s trijs k i p ro iz v o d , a š to za pravo p re d s ta v lja in d u s t r ijs k i d iza jn . A u to m o b il dan as p re d s ta v lja , kao i u p o s le d n je t r i ili č e tiri d e c e n ije , i jo š će izv e s n o v re m e (m ad a v e ro v a tn o k ra ć e no š to se dan as m is li) b iti je d a n od n a jin d ik a tiv n ijih p rim e ra je d n o g m e h a n ičko g p ro iz v o d a , p o tp u n o s ta n d a rd iz o v a n o g s re d s tv a ko je se m ože id e n tifik o v a ti kao s ta tu s n i s im b o l, kao d ru š tv e n i s im b o l n a ših dana. N ije s va ka ko n eo p h o d n o da se p ozo vem o na n a jn o v ija is tra ž iv a n ja Packarda, R o sen b erga , A d o rn a , R ie sm a n a, A n d e rs a i d ru g ih u p o g le d u o noga š to se m ože s m a tra ti s ta tu s n im s im b o lo m : m o že m o e v e n tu a ln o da iz lo ž im o ra z lič ite te o rije tv rd e ć i da se o v im te rm in o m o zn a čava ju o na j p re d m e t, s itu a c ija ili s p le t o k o ln o s ti k o ji su u s ta n ju da s u b je k tu p re z e n tira ju je d a n s im b o lič k i e le m e n a t p o se b n o g d ru š tv e n o g s ta n ja (d ru štve n o -e ko n o m 1 »nije II 'sveti zaštitnik' automobila krlatofor, oslonac koji osigurava bezbednost tereta koji noal . . .?« (prlm. prev.)
151
sko g , ra sn o g , kla s n o g , im o v in s k o g , a m b ije n ta ln o g , i ta k o d a lje ) u ko je m se d o tič n a o so b a n ala zi ili k o ji će v re d e ti g o to v o kao »obeležje« ta k v e s itu a c ije . P ris u s tv o o d re đ e n ih s ta tu s n ih s im b o la n ije s a m o o b e le ž je d a n a š n jic e : o no se b e le ž i i u d re v n o j p ro š lo s ti ( r im s k i la tik la v iju m , g rč k i š le m , b a ro kn a k o č ija , v o jn a u n ifo rm a ), a li n ika d a kao d anas n ije m o g lo b iti n iti je b ilo p o tre b n o is ta ć i n je g o v u važ n o s t š to je u p ra vo p o s le d ic a p ro g re s iv n o g n e s ta ja n ja kla sa i ka s t i u n ašo j c iv iliz a c iji. O ne su u p ro š lo s ti, v iš e n eg o d an as, b ile ve zane za m o m e n te ro đ e n ja , p o re k la , n a s le đ a , pa ča k m ožda i fiz io lo g ije . Č in je n ic a da se d an as, b a re m u z e m lja m a Za pa d a, je d a n č o ve k o d d ru g o g ne m ože ra z lik o v a ti na o s n o v u sv o g fiz ič k o g iz g le d a ili n a čin a g o v o ra (o s im i s a m o do iz v e s n e m e re kada se ra d i o to lik o izu ča va n o m e n g le s k o m je z ik u k o ji n ije Q u e e n 's Eng lis h )I u tič e na to da č o v e k da bi se ra z lik o v a o od s e b i s lič n o g a i s v im a s ta v io na z n a n je s v o ju , a u te n tič n u ili to b o ž n ju , p rip a d n o s t v iš e m d ru š tv e n o m s lo ju , tre b a , s v e s n o ili m a n je , da p rib e g n e s re d s tv im a p o p u t k ro ja o d e la , k v a lite ta m a te r ija la , zn aka ra s p o z n ava nja u ru p ic i na re v e ru ili u za m e nu za to iz g le d u , u p o tre b i i p o ka ziva n ju je d n o g iz u z e tn o g p riv a tn o g a u to m o b ila . N em a, n a ra vn o , s a m o a u to m o b il o s o b in e s ta tu s n o g s im b o la : to je i s ta n ; n je g o v a lo k a c ija (p o s e b n o u S A D ), v e lič in a , o p re m lje n o s t s ta r im ili n o v im n a m e š ta je m i ta k o d a lje , s v a k a k o su s ta tu s n i s im b o li p rv o g a re d a kao š to su to i d ru g e n e k re tn in e po p u t v ila , p a la ta , za m ko va , p o se d a ili pak p rip a d n o s t o d re đ e n im u d ru ž e n jim a ili » e k s k lu z iv n im « k lu b o v im a , ili ka o š to su to (u z e m lji p o p u t I ta lije ) je d n a o b ič n a to rb a za š ta p o v e za g o lf i, sa m o do p re n e k o lik o g o d in a , te n is k i re k e t ili p a r s k ija (k o ji su sad v e ć p o s ta li s im b o lim a m a so vn o g s p o rta , pa su kao ta k v i i p o tp u n o p re v a z iđ e n i), i kao š to su to jo š u ve k, n a ra vn o sops tv e n i, k o n ji, m o to rn e ja h te i d ru g a a tr a k tiv n a s p o rts k a p lo v ila . B iti u o s ta lo m , • in * ili » o u t* m o že kao š to je p o zn a to , z a v is iti od b e s k ra jn o m n o go s tv a r i: od č la n s tv a u k a kvo m klu b u d o p rip a d n o s ti je d n o j ili d ru g o j r e lig iji ili a n g lo s a k s o n s k o g (za ra z lik u od s lo v e n s k o g ili ro m a n s k o g ) p o re k la u S A D , od p la v ih o č iju i ko se do g o vo ra sa o k s fo rd s k im n a g la s k o m (k o d E ng le za), od to g a da li nož d rž ite u le v o j ru c i (u E vro p i a li n e i u A m e ric i) , od to g a da li ć e m o n e ko m e v iš e ili m a n je p o m o ć i (ko d E ng le za) do to g a da li va m je »r« m e ko (p o p u t o d re đ e n ih s lo je v a u L o m b a rd iji a li ne i u T o ska n i, š to is to va ži i za o d re đ e n e d ru š tv e n e k ru g o v e u N o rv e š k o j a li ne i u Š v e d s k o j!) i ta k o d a lje . O b ja v lje n i su c e li to m o v i o p ro b le m u k a te g o rije »ouf« ili • in * i doka zan o je da su s k o ro u v e k o b e le ž ja k a te g o rije »/n« ka ra k te r is tič n a za e k o n o m s k i d o m in a n tn e ili p o litič k i re a k c io n a rn e , o dn osn o k u ltu rn o z a o s ta lije g ru p e . U s lu č a ju a u to m o b ila , d ru š tv e n a d ife r e n c ija c ija je p re trp e la p ro m e n e k o je su v e rn o p ra tile d e m o k ra tiz a c iju s re d s tv a i n je g ovu p o p u la riz a c iju . Danas č a k ne bi ni v re d e lo iz d v a ja ti ra z li č ite k a te g o rije k o ris n ik a a u to m o b ila k o ji o vo s re d s tv o v iš e ili
m a n je d o ž iv lja v a ju kao s ta tu s n i s im b o l. A li, v re d i p ak p o k u š a ti da se ra zu m e u če m u se a u to m o b il kao s ta tu s n i s im b o l ra z lik u je od g o lfa i ja h te : a u to m o b il je , ip ak, i d a lje u p re d n o s ti je r se s m a tra » od evn im p re d m e to m « , p re d m e to m k o jim se o g rće , k o ji najzad p re d s ta v lja s a s ta v n i d e o s o p s tv e n o g d ru š tv e n o g ja , s k o ro p o p u t v la s tito g o d e la ili v la s tite kože. K ako se onda u k ra jn jo j lin iji tu m a č i č in je n ic a da je a u to m o b il u p rk o s n e v e ro v a tn o j d o s tu p n o s ti i ra s p ro s tra n je n o s ti ta k o važan s ta tu s n i s im b o l? S m a tra m o da o d g o v a ra ju ć i o d g o v o r za visi od ra zn ih č in i laca. Pre sve ga , kao š to sm o v e ć v id e li, a u to m o b il je na k ra ju kra je va n a s le d n ik čeza, g o s p o d s k ih k o č ija . S am o do jo š p re še zde s e ta k g o d in a sa m o su izv e s n e p o ro d ic e , i to u ve o m a m a lo m p ro c e n tu , m o g le da im a ju ta k v o s re d s tv o in d iv id u a ln o g p re voza . P ri ro d n o je da se to n jih o v o o b e le ž je s ta tu s n o g s im b o la a u to m a ts k i p re n o s i na a u to m o b il ia ko se on dan as po ra s p ro s tra n je n o s ti ne m ože p o r e d iti sa s v o jo m p re te č o m ko ju je v u k la ž iv o tin js k a za pre ga . O vaj p rv i u s lo v a u to m o b il je n a s le d io pod u tic a je m dva v e om a ra z lič ita a sp e k ta s u š tin s k i vezana za p o se b n u , e s e n c ija ln u s tru k tu ru in d u s trijs k o g p ro iz v o d a , k o ja u n aše m s lu č a ju tre b a da o b e le ži d v o s m is le n u s itu a c iju , z a n im ljiv iju neg o ika d. a) U n e k im s p o ra d ič n im i danas sve m a n je a k tu e ln im s lu č a je v im a , a u to m o b il je z a is ta n a s le đ iv a o o b e le ž je iz u z e tn o s ti i » u n ik a tn o s ti« čeza i to s e m o g lo v id e ti (a d e lim ič n o se i v id i) u s lu č a ju R o lls R oycea (i g iz d a v ih , a tr a k tiv n ih a u to m o b ila Iso te F ra s c h in ija , C a d illa c , k o ji su deo e po he u k o jo j su m a lo b ro jn e p rim e rk e tih m o d e la n a ru č iv a le is te one o so b e ko je su u p re th o d n o j g e n e ra c iji k o r is tile k a ru ce i v la s tite k o n je . b) U n a jv e ć e m b ro ju s lu č a je v a , m e đ u tim , a u to m o b il se p rila go đ ava o o n o m e š to je za pravo s v o js tv e n o in d u s trijs k o m d iz a j nu: b rzo j te h n ič k o j tra n s fo rm a c iji, z a s ta re v a n ju d izajna , te h n o lo š k o j i e s te ts k o j d e m o d ira n o s ti pa, d o n e k le . • n e m in o v n o s ti i že lji za u ve k n o v im m o d e lim a k o ji bi b ili u p-to -d a te 1, a kao ta k v i i p ri k la d n iji za s tv a ra n je e fik a s n ih s ta tu s n ih s im b o la . O tu d i n e p re k id n a gam a n o v ih m o d e la ili b arem ra z lič itih k a ro s e rija a u to m o b ila k o je su, v iš e od o z b iljn ih te h n ič k ih i fu n k c i o n a ln ih ra zlo ga , o d g o v a ra le i o d g o v a ra ju u s lo v im a trž iš ta , ko n ku re n c ije , u p ra vo u s k la d u sa s o p s tv e n o m u lo g o m d ru š tv e n o g s im b ola . (I baš je to je d a n od ra zlo ga k o ji o b ja š n ja v a ju , na š iro k o m p la n u , u spe h o noga š to je p o se b n o na p o d ru č ju a u to m o b ils k e in d u s trije u S A D p ozn ato kao »S tyling « i š to je kao e k s k lu z iv n a » kozm etika« s k o ro u ve k n a jp ris n ije ve zano za n e o p h o d n o s t s tv a ra n ja sve n o v ijih s im b o la d ru š tv e n o g p re s tiž a kao kupca n ovih m o d e la a u to m o b ila .). c) P ored o v ih d v e ju o s n o v n ih tip o lo g ija p o s to ji jo š je d n a , v iš e no ika da s v o js tv e n a tre n u tn o j ra z v o jn o j fa zi naše » p o tro ša čke« c iv iliz a c ije i m ožda p re d o d re đ e n a da u b lis k o j b u d u ć n o s ti 2 savremen (prlm. prev.)
153
brzo i n e sta n e (il'i bud e z a m e n je n a ka k v o m o d g o v a ra ju ć o m s it u a c ijo m ) a to je tip o lo g ija » p e rso n a l auta« (m a c c h in a d ’a u to re ), nekada s la v n o g p ro to tip a va n u p o tre b e , p o p ra v lje n o g i p o tp u n o sre đ e n o g sa c ilje m da p oka že: 1. d u g o p o s e d o v a n je a u to m o b ila , ča k i v iš e d e c e n ija , i 2. ku p o vin u p o lo v n o g m o d e la a u to m o b ila , u te h n ič k o m s m is lu p o tp u n o p re va ziđ e n o g a li v e o m a b o g a to g s im b o lič k im k v a lite tim a vis o k o g »statusa« u p ra vo zbog s v o je m a le p ra k tič n e v re d n o s ti i v is o k e ce ne . Tako n a s ta ju i p rv i k o le k c io n a ri s ta r ih a u to m o b ila , p rv e trk e »»o ld tim e ra « pa ča k i re k o n s tru k c ija i nova p ro iz v o d n ja s ta rih m o d e la k o ji ma k o lik o k a b a s ti i n e u d o b n i is p o d s v o jih h auba k r i ju n ove, s a v re m e n e m o to re k o ji se »ne bi o b ru k a li« u p o re đ e n ju sa n o v im . O n o vo m , v a n s e rijs k o m re s ta u ris a n o m s ta ro m ili n a š m in k a nom a u to m o b ilu m o g lo b i se u n e d o g le d g o v o riti. A li, v e ru je m da je d o v o ljn o ovo m a lo n ap o m e n a da s e ilu s t r u je d o k a k v ih t e h n o lo š k ih i e s te ts k ih a p su rd a m o že d o v e s ti is k lju č iv o p o d s tic a j na n ab avku d ru š tv e n o g s im b o la iz sn o va . A li, a ko je sa m o do p re trid e s e ta k g o d in a » im a ti a u to m o b il« , b arem u E vro p i, z n a č ilo i izv e s n u d ife r e n c ira n o s t o d »m ase«, od n e m a la ca a u to m o b ila , dan as se, sa s v e v e ć o m ra s p ro s tra n je n o šću o vog p re vo zn o g s re d s tv a , n je g o v a d e lo tv o r n o s t kao s ta tu sn og s im b o la s m a n ju je . Tu se s p o n ta n o i o p re z n o ja v lja ju ra zn o v rs n i m o d u si za o ž iv lja v a n je iz g u b lje n o g p re s tiž a : d ru g i, tre ć i po ro d ič n i a u to m o b il č in e je d a n n o vi v e ć v e o m a va žan m o tiv ra z li ko van ja . To va ži i za a u to m o b il k o ji će s lu ž iti sa m o »za po gradu« (o b ič n o je m a le k u b ika že , te s to g a u p o tre b a v e lik o g a u to m o b ila po g ra du o pa da ), za b rz i, u d o b n i a u to p o re d o n o g a »za p u to v a nja«, za s e riju » s p rin te v a « , » su p e r s p rin te v a « , » s p o rts k ih kupea« i s tra n i a u to m o b il, š to je d ru g i, č e s to sa m o p riv id n i p r im e r s ta tu s n o g s im b o la kod n e k ih k a te g o rija k o ris n ik a k o ji v e ru ju da će ku p o v in o m a u to m o b ila s tra n e p ro iz v o d n je a li m a n je sn ag e, za is te p are o s tv a riti ve ću d ru š tv e n u d ife r e n c ija c iju . » M a li b ro je v i« r e g is ta rs k ih ta b lic a u n e k im ze m lja m a , kao na p rim e r u Š v a jc a rs k o j, m o g u b iti s ta tu s n i s im b o l je r ta b lic a p ra ti v la s n ik a , š to d a lje zn ači da š to je b ro j na t a b lic i n iž i a u to m o b il je ra n ije n a b a v lje n . Is to ta k o i » v is o k i b ro je v i« u d ru g im ze m lja m a , na p rim e r u I t a liji g d e se re g is ta rs k e ta b lic e s ta ln o m en ja ju i u s a v rš a v a ju , o zn a ča va ju p o tp u n o n o v a u to m o b il. Tu su , najzad, i m n o g i a p s u rd i k o jim a se v la s n ic i na razno vrs n e n a čin e slu že u c ilju iz d v a ja n ja po sva ku ce n u i u u be đ e n ju da će ta k o u s p e ti da s e b i s tv o r e , ia ko s k ro m a n , e le m e n a t d ru š tv e ne d ife r e n c ija c ije u o d n o su na b e s k ra jn u g o m ilu (p o o b lik u , tip u , b o ji i ta k o d a lje ) is tih a u to m o b ila k o ji kru že u lic a m a g ra d o va i s e la. M o g ao b ih da p o d s e tim i na k u č ić e od m e b la , ig ra č k e , am a j[ije « , s tra n e n a le p n ic e , š a h o vska p o lja , u k ra s n e tra k e i friz o v e pa ča k i na ru k o m »oslikan e « b e a t a u to m o b ile , a da o van s e rijs k o j o p re m i p o p u t s p o rts k ih vo la n a , d o d a tn ih re tro v iz o ra , d u g a čkih »banana« a nte na , v u n e n ih ja s tu č ić a i p re s v la k a ž iv o p is n ih b oja i ne g o v o rim o .
A k o je m o j za d a ta k b io da a u to m o b il p o s m a tra m kao s ta tu s n i s im b o l, a ta k o i kao je d a n od n a jv a ž n ijih s im b o la za s tv a ra n je p ose bn e c iv iliz a c ije u n u ta r o v e u k o jo j ž iv im o , tre b a ip a k im a t i u v id u i je d n u d ru g u č in je n ic u : tre b a v o d iti ra ču na o to m e ka kva je za pravo za slug a a u to m o b ila š to je u p o s le d n jih n e k o lik o d e c e n ija d o š lo do n e v e ro v a tn e d ru š tv e n e h o m o g e n iz a c ije ko ju danas p re d s ta v lja ju g ra d o v i s v ih in d u s trijs k ih z e m a lja . A u to m o b il, o s im u m a lo b ro jn im s lu č a je v im a na k o je sam ukazao, kao na p r i m e r, š to se tič e s to tin a k R o lls R oyceva , B e n tly ja , M a s s e ra tija ili » o ld tim e ra « , p re d s ta v lja ju s re d s tv o d ru š tv e n o g p o m irite lja . U p ra vo d o k se k ru p n im k o ra c im a p rib liž a v a v re m e u ko je m će d ru g a p riv a tn a ili ja v n a p re vo zn a s re d s tv a z a m e n iti p o s to je ća, i l i v re m e u k o je m će se sa a u to m o b ilo m d o g o d iti is to š to i sa tra n z is to re k im rad io -apa ra to m (p ro g re s iv n o i n e izb e žn o sm a n jiv a n je n je g o v ih d im e n z ija i išče za va n ja ra n ga s ta tu s n o g s im b o la ) b ilo bi m ožda k o ris n o p r e c iz ira ti m o m e n te k u lm in a c ije n je g o vog s la v n o g s re ć n o g d ob a: doba u k o je m je č o v e k p rv i p u t u svo jo j is t o r iji s te k a o u tis a k da je p o s ta o »moćan« p o p u t m a šin e ko ju je v o z io kao i da je , p o š to je je d a n p u t v e ć se o u ka bin u svo g a u to m o b ila , iz g u b io sva k i m o tiv za in d iv id u a ln i k o m p le k s in fe r i o rn o s ti. G illo D o rfles , »L'autom obile co m e sta tu s sym bol«, Senzo e in s en sa tezza n e ll'a rte d ’oggl, Ellegi ed izio n i, Rom a, 1971. p reveo : Zoran R ad isavljević
155
Umberto Eco
U retrospektivi italijanskog dizajna i ove fenomene treba uzeti u obzir, u protivnom nećemo razumeti ni šta je Italija ni šta je dizajn
1. O kru ž e n i sm o v e š ta č k im p re d m e tim a ili p re d m e tim a fab rik o v a n im č o v e k o v o m ru k o m . P ojam je , u o s ta lo m , ve om a š iro k b u d u ći da o b u h v a ta sv e : o d ku će d o z a v rtn ja . 2 e le ć i da d e fin iš e id e a ln i d iza jn v e lik i a r h ite k ta i te o r e tič a r ita lija n s k e a rh ite k tu re , E rn e sto R o ge rs, iz m is lio je s lo g a n : »od ka š ik e do grada«. V ešta čki p re d m e ti su » d iz a jn ira n i« . E n g le s k i te r m in d e s ig n je m nogo d u b lji i m n o g o š ir i od ita lija n s k o g te rm in a d is e g n o . U s tv a ri, iz raz in d u s tria l d e s ig n ne m ože se p re v e s ti ta č n o ita lija n s k im s i n o n im n o m d is e g n o in d u s tria le . D is e g n o s u g e riš e id e ju p ro fila , na c rta n e č e g a š to se v iš e tič e s p o lja š n je g o b lik a p re d m e ta , nego n je g o v e o rg a n s k e fo rm e . C rta č c rta (na e n g le s k o m bi se re k lo s k e tc h e s ) o blilk k o n ja , a li k o n j k a o p riro d n i o b je k a t je d e sig n e d , p ro je k to v a n u o d n o su izm eđ u u n u tra š n je g i s p o lja š n je g i u s k la du sa o b lik o m i fu n k c ijo m . G o v o rim o za to o d iz a jn u , a li ne sa m o o in d u s tria l d e s ig n u : ra z m iš lja n je o k o p o jm a in d u s trijs k e e s te tik e ko je je tra ja lo izm e đu d ru g e p o lo v in e d e v e tn a e s to g ve ka i p rve p o lo v in e našeg, o m o g u ć ilo je da Se u v id i da je d iz a jn p o s to ja o p re d o la s k a in d u s t r ij s ko g d ru š tv a i p re p o ja v ljiv a n ja m e h a n ič k ih zanata u o sam na e s to m ve k u . Š ta d ru g o re ć i za rad žene u n e o litu (re č je o č ig le d n o o ž e n i: m u š k a ra c je b io u lo vu ; a žena, o s ta v š i u s e lu , p ra v ila je p re d m e te ) ko ja je , p rv a , n a k v a s iv š i ilo v a č u i o k re ć u ć i je na to č k u iz m is lila o b lik vaze, s a v rš e n , fu n k c io n a la n , re v o lu c io n a ra n o b lik , o s im da je n jen rad d iz a jn . M i s m o p re m a to m e u s ta n o v ili n a j m a n je d ve s tv a r i: d iz a jn s e d o tič e k o lik o gra da t o lik o i vaze, d i zajn je lju d s k a d e la tn o s t ko ja je p o s to ja la p re in d u s trijs k e re v o lu c ije . 157
2.
Treba, m e đ u tim , n a p ra v iti ra z lik u izm e đ u t r i tip a d iza j-
no.
— p o tp is a n i d iza jn kao re z u lta t p ro k la m o v a n e te o r ije i p ra kse u k o jo j je p re d m e t d a t da bi e k s p lic itn o ilu s tro v a o te o r iju a u to ra . U o vu k a te g o riju spada S ea g ram B u ild in g , a u to m o b il k o ji je n a crta o P in ifa rin a , a li i p o d m o rn ic a , ili ra tn a m a šin a k o ju je p ro je k to v a o L eo na rd o da V in o i; — a n o n im n i d iz a jn , n e p o tp is a n (o k o je m , ia ko je a u to r n e kad p o s ta ja o , d an as, n e m a z a p is a ); u o v o m s lu č a ju d iz a jn i l i mije izraz e k s p lic itn e te o rije , ili pak n em a p re te n z iju da bud e ilu s tra c ija te o rije . N je g o v a u to r p o zn a t ili a n o n im a n , sa m o je že le o da re š i k o n k re ta n p ro b le m . O vo j k a te g o r iji p rip a d a ju , na p rim e r, raz lič ite m a šin e za ka fu ko je p o s to je u I t a liji, o n e in d u s trijs k i p ro iz ve de ne za re s to ra n e , kao i o n e fa b rik o v a n e z a n a ts k im m e to d a ma š to su se nekad k o r is tile u ku ćam a; — n e -sve sta n d iz a jn , k o ris tim o va j te r m in je r m i se č in i n e p rim e re n im da g o v o rim kao š to je u o b ič a je n o , » d iv lji dizajn« (d e s ig n sa u va ge ). U ovu k a te g o riju u laze a la tk e s e lja k a ili ko va ča, i m n o gi d ru g i p re d m e ti k o ji su u o p tic a ju u n a še m in d u s tr ij sko m d ru š tv u ; o na j k o ji ih je n a p ra v io n ije m is lio da bud e d iz a j ner, n ije ž e le o da p okaže n ik a k v u te o r iju i n ije ni p o m iš lja o da n je g o vo im e je d n o g dana uđe u is to r iju ; on je ž e le o da n a p ra vi p re d m e t k o ji d o b ro fu n k c io n iš e . Tako je ra d io iz u m ite lj p rvo g p ga i krm e ; ta k o su r a d ili b e z im e n i iz u m ite lj'i d e s e tin a i d e s e tin a (m ožda i s to tin a ) v rs ta te s ta š to se k o ris te na ita lija n s k o m p o lu o s trv u ; ne g o v o rim o o d iv lje m d iz a jn u (ča k ni u s m is lu u k o je m Le vi-S tra u ss g o v o ri o » d iv ljo j m is li« ), je r iza o v ih s tv a ra n ja s to ji te h n ič k o u m e će v rlo b lis k o o n o m ko je d anas p o s e d u je fa b rik a n ti in d u s trijs k ih p re d m e ta . O ve t r i v rs te d iza jn a p o s to je u s v im d ru š tv im a . U je d n o m a rh a ičn o m d ru š tv u — p o m is lim o na p ira m id e i sa rk o fa g e kao p rim e re p o tp is a n o g d iza jn a , na ra tn e m a š in e kao p rim e re n e p o tp is a n o g d iza jn a , na z e m ljo ra d n ič k e o ru đ e kao na p rim e re ne-svesnog d izajna . U S je d in je n im d rža vam a , S e a g ra m B u ild in g je d e lo p o tp is a n o g d iza jn a , b e n zin ska s ta n ic a p re d s ta v lja a n o n im n i d i zajn, a š e ć e rle m e n e -sve sn i d iz a jn . T o w e rs u N ju jo rk u su p o tp i sani d iza jn , a s ta n o v i u le p im k v a rto v im a a n o n im a n d iz a jn . Š to se M a n h a tta n a tič e , a p o se b n o k v a rta W a ll S tr e tt — g o to v o je n e p re d v iđ e n re z u lta t d iv lje g p la n ira n ja — o n i o tk r iv a ju n e -svesta n dizajn, a, kad se p o g le d a ju s m o ra , m n o g o su le p š i neg o s ta tu a S lo bo de ko ja je p o tp is a n i d iz a jn . 3. U t r i s lu č a ja ko ja sm o u p ra vo o p is a li, iz u m ite lj p re d m e ta p o k re n u t je s le d e ć im m o tiv a c ija m a : a) Ž e ljo m da p re d m e t s lu ž i s v o jo j s v rs i i da m ože da b ude ko rišćen na o d g o v a ra ju ć i n a čin . Id e ja se č in i e le m e n ta rn o m , i o na j ko je n a p ra vio p rv i p lu g s ig u rn o je im a o s lič n u id e ju . U to m s lu čaju u p rve te o re tič a re d iza jn a m o že m o u b r o jiti s ta re m is lio c e ko ji su se b i p o s ta v lja h p ita n je o o d n osu le p o te i k o ris n o s ti. S v e ti om a A k v in s k i, na p rim e r, ž e le o je da zna da li je ko m a d k ris ta la le p p re d m e t i o dg ova ra o n e g a tiv n o , je r kom ad k ris ta la ne is p u
n java n ika kvu fu n k c iju . S u lliv a n o v a fo rm u la »»form fo llo w s f u n c ti on« (» fo rm a p ra ti fu n k c iju « ) tre b a da se o d n o si ne sam o na »fo r mu« p re d m e ta v e ć 'i na iz b o r m a te rija la . P re d m e t tre b a da bude d orađ en da bi k o ris tio s v rs i k o jo j je n a m e n je n . A k o je o vaj u s lo v nužan za d e fin ic iju p ojm a d iza jn a , on n ije i d o v o lja n . b) N u žno šću da p re d m e t ozna čava o no če m u slu ž i i način na ko ji tre b a da bude u p o tre b lje n . U s tv a ri, p o s to ji » k o m u n ika tivn i« a s p e k t p re d m e ta k o ji, ta ko đ e , č in i sa s ta v n i d eo d iza jn a . S avršen p rim e r za to su m akaze: n jih o v o b lik ča k >i n e ko m e ko ih nikad ra n ije n ije v id e o p oka zuje gde tre b a s ta v iti p rs te da bi se u po tre b ile . M akaze su re m e k -d e lo d iza jn a . Ne sa m o da se ku, ve ć p oka zu ju i n a čin na k o ji tre b a da budu u p o tre b lje n e . O va j a s p e k t d i zajna je s u š tin s k i, a li o n je m u se d o v o ljn o n e v o d i raču na . M o ra se p riz n a ti da je n e -svesn i i d iv lji d iza jn č e s to ja s n iji od p o tp is a nog d iza jn a k o ji, p o d v rg a v a ju ć i se e s te ts k im im p e ra tiv im a , p ro izvo d i nove o b lik e zb u n ju ju ć e za k o ris n ik a . c) S im b o lič n im fu n k c ija m a d iza jn a . Pod o v im ne p o d ra zu m e va m p rim a rn e fu n k c ije k o je p re d m e t tre b a da is p u n i, ve ć n iz d ru g o ra z re d n ih k o m u n ik a c ija k o je o m o g u ć a v a ju da se p re d m e t k o ris ti kao znak d ru š tv e n o g p re s tiž a , m o ći, i ta k o d a lje . Ne tre b a m is lit i da su s im b o lič k e fu n k c ije e le m e n a t p rid o d a t d iza jn u — n a p ro tiv , o ne č in e n je g o v s a s ta v n i deo — i b ilo bi p o g re šn o m is lit i da »ako o b lik p ro is tič e iz fu n k c ije « , o b lik ne p ro is tič e i iz s im b o lič n ih fu n k c ija . N a jja s n iji p rim e r d aje nam a u to m o b il R o lls R oyce. A ko je ra is o n d 'e tre (jednih ikola da p re la ze o d re đ e n o ra s to ja n je o d re đen om b rz in o m , o č ig le d n o m o že m o k u p iti i F ia t ili Ford. A li, u k ra sn i i s im b o lič n i e le m e n ti R o lls Roycea is p u n ja v a ju d ru š tv e n u fu n k c iju ko ja je is to ta k o znača jn a kao i m e h a n ička . Prem a to m e , i u o vo m s lu č a ju m o že m o re ć i da o b lik p ro is tič e iz fu n k c ije . O d re đ e n ije , o b lik je ta k a v kakav tre b a da bude da bi se R o lls Royce k o ris tio za š ta je s m iš lje n — d ru š tv e n e fu n k c ije ovog a u to m o b ila is p u n ja v a ju se ča k i kad je p a rk ira n is p re d k a n c e la rije ili isp re d h o te la H ilto n . 4. B ilo bi z a n im ljiv o n a p is a ti is to r iju ita lija n s k o g d izajna od R im skog c a rs tv a do d anas. P ro n a šli b is m o d iv n e p rim e re p o tp is a nog d iza jn a , a n o n im n o g d iza jn a (p o m is lim o na a kva d u kte ) i ne-sve sn og d iza jn a . I to p rim e re d iv n ih p re d m e ta k o ji isp u n ja v a ju , izraža vaju ii k o m u n ic ira ju s v o ju v la s titu fu n k c iju dok, ta ko đ e , pose d u ju s im b o lič n a zn ače nja. P rvi p re d m e t k o ji m i tim povo do m pada na p a m e t je s te krča g iz koga se jo š slu ž i v in o u ita lija n s k im krčm a m a . K rčag isp u n ja va s v o ju sv rh u je r sa drži v in o i ne m ože da se p re v rn e ; on ja s n o p o ka zuje gde ga tre b a d rža ti i kako sip a t i v in o a da se s to ln ja k ne 'is p rlja ; najzad, krča g stv a ra p ravo oseć a n je a u te n tič n o s ti, ra d o s ti ž iv lje n ja i n aro d ske je d n o s ta v n o s ti. A li, ova a na liza o d ve la bi nas p re d a le ko i m ožda je b o lje p o č e ti našu p rič u od in d u s trijs k o g doba, onog po če m u je Ita lija poznata u A m e ric i, a č iji su p re d m e ti, na ža lo s t, Iz lo ž e n i u M u ze ju m o d e r ne u m e tn o s ti u N ju jo rk u (m a šin a za p is a n je » L e tte ra 22 O liv e tti« , m eđu to lik im d ru g im ). P očn im o , d a kle , od ovog v is o k o g dizajna , 159
je r je Ita lija , m ožda, z e m lja u k o jo j je p o ja m d iz a jn a v iš e n eg ovan n ego d ru g d e , čak i u p o re đ e n ju sa p o litič k im i d ru š tv e n im p ita n jim a . A k o je n eg de d ru g d e izg ra đ e n a t e o r ija d iz a jn a , za Ita li ju tre b a re ć i da je iz g ra d ila f ilo z o f iju d iz a jn a — a ko n e 'i 'id e o lo g iju . G od in e 1972. M u ze j m o d e rn e u m e tn o s ti u N ju jo rk u p rire d io je izlo žb u ita lija n s k o g d iza jn a d ru g a č ije g o d s v o g u to lik o š to je ista k a o p o tp is a n i d iz a jn i n je g o v e k o n c e p tu a ln e a s p e k te . D o ga đ aj je o m o g u ć io i sa m im Ita lija n im a da p o n o vo p ro đ u ć e lo m (sto rijo m snova , u to p ija i kriza kro z ko je je p ro la z ilo ra z m iš lja n je o d iza jn u . P oku ša jm o da u s tv rd im o v re m e n a jin te re s a n tn ije za ra z v o j h a u te d e s ig n a * u I t a liji, la ko su neka p ita n ja v e ć b ila p o s ta v lje n a p re ra ta, ja ću ih, sa s v o je s tra n e , s m e s titi u ra z d o b lje iz m eđu p e d e s e tih i š e z d e s e tih g o d in a , u k lim u e k o n o m s k o g , p o lit i čko g i g ra đ a n sko g p re p o ro d a k o ji s le d i p o s le ra ta . U to k u p e d e s e tih g od in a a rh ite k ti i d iz a jn e ri z a u ze li su u I t a liji p riv ile g o v a n o m e s to je r su o te lo t v o r ili » v in č ije v s k i san«, o d n o s n o p o k u š a li su da p on o vo s tv o re s lik u čo v e k a R e n e sa nse z a in te re s o v a n o g za sve v id o v e ž iv o ta . D ok se Ita lija in d u s trija liz o v a la i d o k su se u s v im s e k to rim a a firm is a le v e o m a o d re đ e n e s p e c ija ln o s ti, a rh ite kta je im a o a m b ic iju da bud e in te le k tu a la c p o tk o v a n p o litik o m , u m e tn o š ć u , k n již e v n o š ć u , f ilo z o fijo m , s o c io lo g ijo m . Ž e le o je p re ko p re d m e ta k o je je g ra d io da s tv o r i n o v n a čin ž iv o ta , n a s to je ć i da o vi p re d m e ti re fle k tu ju sve id e je i sve id e a le k o ji su se s tv a ra li u d om en u k n již e v n o s ti, u m e tn o s ti, p o litik e i filo z o f ije . U to v re m e b ilo je z a d o v o ljs tv o v id e ti u g la v n o m c e n tru ita lija n s k o g d izajna , to je s t u M ila n u (g ra d u k o ji je v e k o v im a b io c e n ta r e v ro p ske k u ltu re , na ra s k rš ć u F ra n cu ske , N e m a čke , Š v a jc a rs k e , s lo v e n s k ih z e m a lja i sa m e Ita lije ) , a r h ite k te k o ji ra s p ra v lja ju o s a v re m e n o j filo z o f iji, p s ih o lo g iji p e rc e p c ije , e s te tic i, n a u č n o j o r g a n iz a c iji rada, d ru š tv e n o m p la n ira n ju , e k o n o m iji. Kad je R o ge rs, kako sm o re k li na p o č e tk u , tv r d io da d iz a jn e r tre b a s v im e da se bavi, »od ka šike do gra da «, že le o je da kaže d a je san m o d e rn o g a rh ite k te da u tič e , s v o jim p re d lo z im a , na ž iv o t u s v im v id o v im a . B a viti se d iz a jn o m z n a č ilo je b a v iti se p o litik o m , p o m a g a ti u reš a van ju d ru š tv e n ih p ita n ja . B ilo je to v re m e u k o je m je je d a n in d u s trija la c , e ru d ita o s e tljiv na d ru š tv e n u s tv a rn o s t, ka kav je b io A d ria n o O liv e tti, o ko se be o k u p io is tra ž iv a č e r a z lič itih d is c ip lin a i n a jb o lje d iz a jn e re to g v re m e n a , ne sa m o sa c ilje m da p ro iz v o d e p re d m e te k o ji bi fu n k c io n is a li i d o b ro se p ro d a v a li, v e ć i da bi p re ko in d u s trijs k ih p ro je k a ta d o p rin o s ili s tv a ra n ju p ra v e d n ije g i h um a n ije g d ru š tv a . Ne n a s to jim o o vd e da iz n o s im o p o litič k i sud o o vom p ro je k tu : sam o k o n s ta tu je m č in je n ic u da b ih p okazao u k o jo j se a tm o s fe ri ra z v ija o d iz a jn t ih g o d in a , d iz a jn k o ji je , na ravno, p o tic a o iz in d u s trijs k e e s te tik e . A rh ite k ta i d iz a jn e r ž e le li su da »grade d ru š tv o « . V e lik e id e je W a lte ra G ro p iu s a ili Franka Lloyda W rig h ta n a la z ile su tu te re n p o v o lja n za sa z re v a n je i p ro cva t. D iz a jn e ri su u z v ik iv a li p o v e re n je u k u ltu ru kao u s a m o s ta lnu snagu kadru da u tič e na p o litik u . K riza je n a s ta la o n d a kada su a rh ite k ti i d iz a jn e ri s h v a tili da je ta j id e a l n e m o g u ć, je r su se
za kon i e k o n o m ije i p o litik e is p re o ili n jih o v im d o b rim nam eram a, R e cim o kao z a k lju č a k da je n jih o v a d ram a b ila d ram a sv ih in te le k tu a la c a k o ji su, o d lu č iv š i da k o ris te m oć in d u s trije da bi obrazo v a li ii p o v e li m ase u b o lji ž iv o t, o d a b ra li da izađu iz ku le o d s lo n ova če u m e tn ik a ili m is lio c a da bi u š li u k o m p ro m is sa e ko n o m s ko m sn a g o m . O vi in te le k tu a lo i su tad a p r im e tili da su p ro m e n ili k o lik o o b lik to lik o i te h n ič k e fu n k c ije ra d ija , č a so vn ika , p isa ćih m a šin a (ča k i s ta n o v a ); da su s ig u rn o s tv o r ili le p še p re d m e te , ali da n ik a k o n is u p ro m e n ili n iti na b ilo k o ji n ačin o s lo v ili e ko n o m sku i p o litič k u m o ć. Ne kažem da je o v a j san d o ž iv e o to ta ln i krah n iti da su d i z a jn e ri s a s v im o d u s ta li o d s v o jih id e ja . Kažem da je san p ed e se tih g o d in a s v e d e n na re a ln ije o sn o ve i da je s ta v d iz a jn e ra po s ta o k r itič k iji i o p r e z n iji. Ili je u to p ija d ala povo da za cin iza m (a d iz a jn e r k re n u o da p ro iz v o d i ono š to je in d u s trija od njeg a tra ž i la ), ili je pak d iz a jn e r re a g o va o na o vu krizu s tv a ra ju ć i i p ro vo ka to rs k e p ro g ra m e (ra d ik a ln i d iz a jn ). 5. N a jin te re s a n tn ije na o v o j izlo žb i u M u ze ju m o d e rn e u m e t n o s ti je s te š to je ona o m o g u ć ila da s e s h v a ti kako su m n o g o b ro j ni p re d m e ti p o tp is a n o g d iz a jn a p ro u z ro k o v a ti, n e z a v is n o od k r i ze i o bm an e p r o is te k le 'iz kraha u to p ije , c iv iliz a c iju a no n im n o g d iza jn a . O va c iv iliz a c ija je p ro tiv u re č n a je r, p ored k ič p re d m e ta , b e s k o ris n ih i n e p rim e re n ih s v o jo j fu n k c iji, o na p ro iz v o d i s k ro m ne, le p e i e fik a s n e p re d m e te k o ji d o b ro is p u n ja v a ju svo ju fu n k c iju , s v im a p o ka zu je kako tre b a d a budu k o riš ć e n i i p rič a ju , sa s im b o lič n o g s ta n o v iš ta , kako ž iv i, radi ili se za ba vlja p ro seča n Ita lija n . O d a tle p ro izla ze p o s le d ic e d o s to jn e p ro m e n a . M o g lo bi se re ći da u It a liji p o s to ji š iro k o ra s p ro s tra n je n i s t il, p lod a n o n im nog ra d a m a lih in d u s trija i z a n a ts k ih ra d io n ic a ko je , n e za visn o od p o litič k ih i e k o n o m s k ih kriza , d o p rin o s e o d rža va n ju o dređ en o g k v a lite ta s v a k o d n e v n o g ž iv o ta . N is m o to lik o n a ivn i da m is lim o da »prosečna« le p o ta ita lija n s k ih p re d m e ta š t it i narod o d m n o go b ro jn ih p ro b le m a , na d ru g i n a čin o z b iljn ih . A li, kad tv rd im o da je p o š te n a n o n im n i d iz a jn ( ili n e -s v e s n i) s v e p ris u ta n u I ta liji, ne kažem o sa m o da o n p re d s ta v lja b ezb ro jn e m a n je važne i b e zi m e n e u m e tn ik e k o ji ne p re s ta ju da p ro izvo d e , iako e kon om ska kriza kuca na v ra ta , a t e o r is ti p u ca ju na u lic i; ž e lim o da p riv u č e m o p ažn ju na p o ja vu ko ja o m o g u ća va da se razum e za što e ko n o m ske k riz e , te ro riz a m ili loša a d m in is tra c ija jo š n isu ze m lju d o v e le do p ro p a s ti. U I t a liji se č e s to k o ris ti n aziv »pa ra le lna e ko n o m ija « . Izraz o draža va ve o m a ra s p ro s tra n je n u gam u m a lih i o s re d n jih p re d u zeća kako k o m e rc ija ln ih ta k o i in d u s trijs k ih , ko ja n iču u s v im m a lim ita lija n s k im g ra d o v im a i ko ja le po n a p re d u ju i kad v e lik e na c io n a ln e in d u s tr ije zaipadaju u kniizu. M o g li' b is m o re ć i da p a ra le ln e e k o n o m ije d o p rin o s e sp a ša va n ju Ita lije . D akle, a n o n im n i i n e -sve sn i d iza jn je s u fasa d a o ve p a ra le ln e e k o n o m ije . Iza »po šten o g« o b lik a a p a ra ta za e s p re sso , para c ip e la , kom ada ode će. 161
s to ji lju d s k i ra d , s tv a ra la č k o u m e ć e , e k o n o m s k a p ro d u k tiv n o s t k o ji, sa m i, n ika d s a s v im ne za pa da ju u k riz u . Eto z a što izlo žb a ko ja , p o re d d e la p o tp is a n o g d iz a jn a , sa kup 'ja , ta ko đ e , d e la a n o n im n o g i n e -s v e s n o g d iz a jn a , ne n a v o d i d ve r a z lič ite p rič e , n it i č ilsto e s te ts k u p rič u k o ja n e m a n ik a k v e ve ze sa s tv a rn im ž iv o to m u z e m lji. O na ine o p is u je d v e r a z lič ite p rič e je r s m o © vedooi u tio d ja i p rila g o đ iv a n ja k o ji v e z u ju p re d lo g e p o t p isan o g d iza jn a za u sp e h e a n o n im n o g d iz a jn a (ka o š to je č e s to i n e -s v e s n i d iza jn n a d a h n jiv a o p o tp is a n i d iz a jn ). A o n a n e p ripove da ni č is to e s te ts k u p rič u je r, k a o š to s m o u p ra v o re k lii, iz a o vih p re d m e ta s to ji k re a tiv n o s t i o p tim iz a m je d n o g d ru š tv a k o je n ije p re s ta lo da p ro iz v o d i, !i to d a p ro iz v o d i n a e fik a s a n n a čin . 6. Jedan a s p e k t iz lo žb e , k o ji m o že da iz n e n a d i p o s m a tra č a , je s te v e lik a k o lič in a p re d m e ta k o ji s e t ič u za ba ve. U s u š tin i, č a k i lita lija n S ki ka fič^ b a r, sa s v o jim a p a ra tim a za k a fu , ča ša m a , p o s u dam a za še ć e r, p r e d s ta v lja s u š tin s k o lic e s lo b o d n o g v re m e n a o va kvog ka kav s e ž iv i. Ita lija n n e u ž iv a u d u g a č k o m v ik e n d u , v e ć on p re k id a s v o j ra d n i d a n ( ili n a s ta v lja da ra d i) s v ra ć a ju ć i u re s to ra n . A re s to ra n sa m po s e b i je s te v e o m a z n a ča jn a d ru š tv e n a m a šin a . Is to ta k o lis t i s re d s ta v a za u ž iv a n je la k o m o že m o d o d a ti s p o rts k e a u to m o b ile , o p re m u za o d m o r n a m o ru ilii na p la n in i, s p o rts k e p rib o re , č a k i b ic ik l. I b ilo bi ip o g re šn o g o v o riti o o v im p re d m e tim a is k lju č iv o u g ra n ic a m a u ž iv a n ja : iz a o vo g fe n o m e n a s to ji c iv iliz a c ija ra d n o g v re m e n a 'i n a js n a ž n ije g i n a jz d ra v ije g a s p e k ta je d n e e k o n o m ije . 7. N ajzad, d o z v o lić u s e b i da ka žem da a n o n im n i d iz a jn č e s to is p ra v lja g re š k e p o tp is a n o g d iz a jn a je r m e đ u u z ro c im a k r i ze u to p ije d iz a jn a p e d e s e tih g o d in a , p o s to ji i n e s v e s n a izd aja r a z lič itih fu n k c ija p re d m e ta . Sa c ilje m da o s tv a re fu n k c io n a ln e p re d m e te , d iz a jn e ri su p o k u š a li d a n a g la s e k o m u n ik a tiv n e fu n k c ije , a li, p a ra d o k s a ln o , u m e s to da p ro iz v o d u p re d m e te k o ji bi u k a z iv a li na naciin na k o ji tre b a d a b u d u k o riš ć e ro i, o n i su p ro iz v o d ili p re d m e te k o ji su p re n o s ili » filo z o fiju d iz a jn a « . D ru g im rečiim a, p re d m e t V iše n ije g o v o rio »hoću da m e k o r is te n a o v a j ili o naj n ačin « , v e ć »ja sam s a v rš e n p re d m e t d iza jn a « . O vde ću d a ti sa m o je d a n je d n o s ta v a n p riim e r. U o k v iru p rib o ra za je lo , p ro izvo d a a n o n im n o g ita lija n s k o g d iz a jn a , n a la z i se i v ilju š k a sa d u g a č k im z u p cim a . To je le p p re d m e t k o ji p o d se ća na č o v e č iju ru ku . B ru n o IM u na ri je č a k n a c rta o č ita v u je d n u k n jig u u k o jo j v ilju š k e »govore« p o k re ć u ć i zu pca kao p rs ti ru k e (Ita lija n i se, kao š to zn am o, m n o g o Iz ra ž a v a ju ru k a m a : z a š to v ilju š k e n e bi to is to Č in ile ? ). U o d re đ e n o m tre n u tk u d iz a jn e ri su o d lu č ili da n a p ra v e jo š le p še i jo š fu rtkciio n a lln ije v ilju š k e , a d a b i Ih n a č in ili im spim isali su se m o d e lim a d a n sko g d iz a jn a . U s tv a r i, o n i su u s p e li d a pro izvedu ve om a le p e v ilju š k e sa k ra tk im zu p c im a . K u p iti o va kve v ilju š k e za m n o g e je z n a č ilo b it i m o d e ra n . V ilju š k a je g o v o rila : »Ja s a m m o d e rn a v ilju š k a « . Na ž a lo s t, Ita lija n i s u jeiii š p a g e te , d o k su D a n c i m n o g o je li g ra šak. D a kle , v ilju š k e sa k ra tk im zu p c im a slu ž e na n e k i n a č in
kao ka šika , to je s t, zu p ci sa je d n e s tra n e slu že da se u h va ti m e so, a sa d ru g e , da se p o k u p i g ra ša k. A li,p o k u š a jte da n a m o ta te šp a g e te p o m o ću te v ilju š k e . N e m o g u će . P otre b na va m je v ilju š ka sa d u g a č k im z u p cim a , ko ja s e v e rtik a ln o g ru n e u š p a g e te i ko ju m o že m o O kre ta ti ta k o da se š p a g e ti n a m o ta ju . V ilju š k e ovilh d iz a jn e ra m o g le Isu, ako baš h o će te , da se k o ris te u g ra đ a n s k im k u ć a m a g de se v iš e je d e m e s o od šp ag e ta, a li ne i u n arod u. N ika ko n isu m o g le da se k o ris te ni u re s to ra n im a g de su b o g a ti, ta k o đ e , n a r u č iv a li šp a g e te kao s p e c ija lite t ku će. P re tp o s ta v lja m da je u to m lili to m s lu č a ju Iz b o r d iz a jn e ra b io © vestan: d iz a jn ira ju ć i v ilju š k u ž e le o je da m e n ja n a v ik e u is h ra n i lju d i i d a ise (Obrati b o g a tije m d ru š tv u . A li d iz a jn e r nem a m o ć da o d lu č u je k o će v iš e je s t i m e s o . N je g o v p ro je k t je , p re ma to m e , dao le pe p re d m e te za m u z e j, a li ve om a ru ž n e za re s to rane. U o vo m s lu č a ju , a n o n im n i d iz a jn se o s v e tio . On je p op ra v io g re š k e »au torske« u to p ije I z e m lju sn a b d e o o b ič n im , d o b rim v ilju š k a m a . O b ič n im zn ači e fik a s n ijim , lo g ič n ijim , a, p re m a to m e , i je p š im i h u m a n ijim . 8. M is lim da is to r ija ita lija n s k o g d iz a jn a ne tre b a da se ra z m a tra na lin e a ra n n a č in . O na je , n a p ro tiv , p ro iz v o d maizm eničn ih ip ro tiv u re č n o s ti k o je je s a č in ja v a ju I te k la je isukoesiivnlm p o k u š a jim a ; a u to|m s m is lu o na je in te re s a n tn a ča k i za o n e k o ji n isu Ita lija n i. I m is lim da ova izlo žb a d a je e le m e n te k o ji sva ko m e o m o g u ć a v a ju da, m irn e d u še ii u filig ra n u s v o je a o p s tv e n e is to r ije , č ita is to r iju ita lija n s k o g d iza jn a ta k o da se ita lija n s k o d ru š tv o v id i p od raznlim u g lo v im a . O va j višeznačam i p ro tiv re č a n a s p e k t ita lija n s k o g živo ta za s lu ž u je da se Is ta k n e s n e k o lik o d o d a tn ih zapažanja. Reč je o za p a ža n jim a k o ja s e , p riv id n o , v iš e tič u n a č in a ž iv o ta Italljam a n e go d iz a jn a u p ra vo m s m is lu re č i. U s v e tu k o ji p o d ra zum eva m no g o b ro jn e o d s ljk e , o va za pažanja bi p ro is te k la iz p o lja Is tra ž iv a n ja o d e ljk a .ku ltu rn e a n tro p o lo g iije p re n e g o o d e ljk a a rh ite k tu re , š to bi b ilo g re š k a je r ne m o že m o ra zu m e ti šta je n e -sve sn [ d i za jn kao fe n o m e n d ru š tv a ako ne ra zu m em o p o tre b e k o je d ru š tv o izraža va. M i sim o, na p rim a r, v e ć g o v o rili o k a fić -b a ru . U Parizu je to k a fić -te ra s a , m e s to s u s re ta n ja ii u živan ja g de je sva ko za s to lo m . S a rtre je u n jim a p is a o sv o ja d ela , lju b a v n ic i za ka ziva li p re lju b e , f ilm s k i p ro d u o e n ti se s u s re ta li sa g lu m c im a . N e š to s li čno ne p o s to ji u N ju jo rk u . P o sto je m e s ta gde se s to je ć i p ije so k od p o m o ra n d že , izm e đ u p ro d a v c a ko ka in a i k lo š a ra , a z a tim p o s to je ve o m a u go dn i c o ffe e s h o p s g de se je d e o d re za k I li gde se m ože p o ra z g o v a ra ti na m iru . Ita llja n š k i k a fiić-b a r je p o s e b n o m e s to , s lič n ije fra n c u s k o m b is tro u neg o a m e rič k o m c o ffe e shopu, a li to m ije sve . U ita lija n s k im k a fić im a v e ć i d eo v re m e n a p ro v o d i se s to je ć i. A ko neko hoće , m o že d a se dn e, aili to n ije o ba vezn o . Uđe se, n a ru č i se e s p re s s o k o ji je g o to v za d v a m in u ta , ipopiije s e fjiz a đ e . A li u to m v re m e n s k o m In te rv a lu , s to je ć i 'isp re d ka se , s v a š ta s e o b a vi. V o de se p o slo vn li ra z g o v o ri, p ro d a je s e 'ili ku p u je stan , ra s p ra v lja 163
0 p o litič k im k a n d id a tim a , o lju b a v i. P o p ije s e ka fa ili a p e ritiv , p o je d e k ifla , s e n d v ič i l i ča k b ifte k . K a fić -b a r n e p rip a d a nii s lo b o d n o m inii ra d n o m v re m e n u . To je n o m a n 's la n d ( n ič ija z e m lja ), n a p o la p u ta -između z a d o v o lj s tv a i p ro fe s io n a ln e d e la tn o s ti. Im a lju d i k o ji h o će d a ig ra ju s p o rts k u p ro g n o zu i k a fić je s to g a ;i m e s to k la đ e n ja ili ra s p ra v a o s p o rtu . To je , ta k o đ e , m e s to na k o m e n ije va žna k la s n a p rip a d n o s t; osiim u nekliim g ra d s k im č e tv r tim a g d e p o s ta je -ka fići u k o je s v ra ć a ju s lu ž b e n ic i ii o n i u k o je s v ra ć a ju ra d n ic i; k a fić -b a r je m e s to na k o je m č la n le v o o rije n tis a n e p a r tije ra s p ra v lja o su d b in i d e s e t h ilja d a ra d n ik a , p o re d ra č u n o v o đ e kO ji p rič a s a p r ija te lje m o svoj-iim p la n o v im a za v ik e n d . O va s itu a c ija , k o ja p n o is tiče iz k u ltu rn e a n tro p o lo g ije , n ije bez u tic a ja na d iz a jn . K a fić -b a r je m e s to gde se n a ru č u je n e š to , a li i g d e se o d a b e re i u zm e n e š to s v o jim ru k a m a , (-sendvič, k a rta za k la đ e n je , g u m a za ž v a k a n je ). U k a fić u tre b a sve da b ud e » č itljiv o « , a s v a k i p re d m e t d iz a jn ira n ta k o da o m o g u ć a v a b rzu , n e p o s re d n u i s a m o s ta l nu u p o tre b u . Bez o v e a n tro p o lo š k e p o z a d in e n e b i se č a k razum e la n i fu n k c ija a p a ra ta za e s p re s s o . A k o je e s p re s s o s im b o l ita tija n s k o g u o e lo m s v e tu , p ra v a (ta lija n s k a k a fa je n a p u ljs k a . U N a p u lju se o na s p ra v lja p o m o ć u a p a ra ta za n a ts k e p ro iz v o d n je , sp o ro , s lju b a v lju i ritu a lo m , bez žu rb e , o d m e ra v a ju ć i vo d u , to p lo tu i v re m e . U ko m a d u » O u e sti fa n ta s m i« (» O va p riv iđ e n ja « ) Eduarda De F ilip a , im a je d n a d iv n a sce n a k o ja o p is u je r itu a l kafe. U s tv a r i, a p a ra t za e s p re s s o u k a fić ^ b a ru je it a llja n s k i u s m i s lu u kojiem je M a lin o w s k i usta n ovi-o da n e k i b ic ik li k o ji s e k o r i s te u afričkO m z e m lja m a , alii p ro iz v e d e n i u Ja pa nu za a fr ič k o t r ž iš te , niiisu p re d m e ti e v ro p s k e c iv iliz a c ije v e ć nov) p re d m e ti a f r i čke c iv iliz a c ije . E s p re s s o je ka fa p lu s c iv iliz a c ija k a fić a . A is to je 1 sa šolj-ioom , p o s u d o m za š e ć e r, v itrin a m a sa p o k lo p c e m g de se č u va ju k o la č i. D ru g i p rim e r: b ic ik l. Da li Ita lija n i k o ris te b ic ik l da bi o t i š li na p o sa o I li se b a v ili -sp o rtom . T e ško je ra z g ra n ič iti g de se prava a k tiv n o s t za vrša va , a g de p o č in je d ru g a . G o d in e 1940. b i c ik l je s ig u rn o b io o ru đ e za ra d . P e d e s e tih i š e z d e s e tih g o d in a , sa a u to m o b ils k im b u rn o m , b ic ik l lje gotorvo n e s ta o . S eća m se da m i je je d n e v e č e ri 1962. g o d in e , R-ogers, v id e v š i n a še g z a je d n ič kog p rija te lja , b o g a to g In d u s tr ija lc a , da s tiž e b ic ik lo m re k a o : »taj i'irna s re ć e Ikad-(može s e b i d a k u p i b ic ik l« . I I t o v re m e vo ž n ja b ic ik lo m je Ibiila lu k s u z ii g o re o d to g a , b iz a rn a s tv a r , p r ih v a tljiv a sa m o za ka kvog m iilloinera, p o p u t č in je n ic e da se n e k o voz) b a lo n o m . D anas, sa k riz o m n a fte , z a h te v im a e k o lo g ije , p re n a s e lje nom ću g ra d o va , b ic ik l je (postao p o n o v o p re v a ž n o s re d s tv o . A li onaj ko ga k o ris ti ne že li sa m o da s e p re v e z e b rzo : o n s e p re v o zi, n a ra v n o , -radi p o s la , alli p o s tiž e ) e n o š to A m e rik a n a c p o s tiž e jo g g in g o m re ša va p ita n je h o le s te r o la . O v o je u tic a lo na o b lik b i c ik la . Pre -rata, p o s to ja le s u d v e v r s t e b ic ik la : O bični I li za trk u . O b ič n i b ic ik l, bez d o d a tn ih d e lo v a li s p e c ija ln ih m e h a n iza m a , b io je p ra v. Biicilkl za trk u b io 'je p ro g e kto va n ta k o d a p o s tiž e š to ve ću b rzin u . A dan as 'je bioi'kl p ra v i k o n ta u r. S prava u is t o v re m e fu n k -
c io n a ln a i s im b o lič n a k o ja tre b a d a s lu ž i k a o p re v o z n o s re d s tv o , za o d rž a v a n je m iš ić a u fo rm i i da s im b o liz u je e k o lo š k i .izbor n je g ovo g vlasniilka (b ic ik l je is to v re m e n o ii p re v o z n o s re d s tv o 'i f i lo z o fs k i m a n ife s t). A kalkav m u lje o b lik ? O b lik m u je a m b iv a le n tan , ta k a v da se u n je m u fu n k c io n a ln i e le m e n ti s p a ja ju sa s im b o li čn im e le m e n tim a . N e m o že se u v e k lalko p ra v iti ra z lik a izm eđ u o no ga š to s lo ž i za p o k re ta n je to o k o v a (za s m a n jiv a n je sn ag e), i o n o g a za o d rž a v a n je n o g u u fo r m i (za p o v e ć a v a n je sn ag e) iil-i za du h o vn o z a d o v o ljs tv o . Š ta u s lu č a ju m o d e rn o g b ic ik la zn ači p r i n c ip » o b lik p roilsftiće iz fu n k c ije « ? U istv a ri, k o ja je n je g o v a p ra va fu n k c ija ? E vo n e k o lik o č in ila c a o k d jim a tre b a v o d iti raču na , ako se že li ra z u m e ti d iza jn d an a šn je g ita lija n s k o g b ic ik la . D ru gi znača ja n a s p e k t ž iv o ta u Ita liji je p o ja m v re m e n a . S tru č n ja c i za p ro k s e m ik u , t o je s t za n a u k u ko ja is p itu je d ru š tv e n o zn ače nje p ro s to rn ih ra s to ja n ja , n a p ra v ili su ra z lik u izm eđ u c e n trip e ta ln ih i c e n trifu g a ln ih p ro s to ra . C e n trip e ta ln i p ro s to r n a s to ji da lju d e dove d e u vezu, a c e n trifu g a ln i da ih ra z d v o ji. K la s ič n i {ta lija n s k i gra d, g d e Ikuće o k ru ž u ju trg , i g de u lio e , ra s p o re đ e n e u ko n c e n tr ič n im liilii. s p iirS ln lm k ru g o v im a , k o n v e rg ira ju o vo m c e n tra ln o m trg u , je s te p r o s to r s m iš lje n da b i lju d im a o m o g u ć io da se s u s re ću (b e z O bzira d a 'li je d ru š tv e n i o d n o s p r ija t e ljs k i lili n e p r ija te lj s k i). S tru k tu ra a m e rič k o g g ra da , n a p ro tiv , sa g la v n o m u lic o m i ra d n ja m a duž te a rte r ije , sa s v o jim d e o e n tra l'iz o v a rtim s ta n iš ti ma, n a p ra v lje n a je tS ko da g a ra n tu je In tim n o s t sva kog a, i te ži da ra z d v o ji lju d e . •Mnogo je re č e n o o o v o j s t r u k tu r i u rb a n o g p ro s to ra . M e đ u tim . o va p ita n ja su p o d je d n a k o S ktu e ln a ii kad Is p itu je m o s tru k tu ru n e k o g re s to ra n a ili ita lija n s k o g b is tro a , c e n tra ln e p ro s to re p a r e x c e lle n c e ikojlii p o s p e š u ju d ru š tv e n e o dn ose . D o v o ljn o je p o m is lit i n a tip ič n u s tru k tu ru vozno g vagona. A m e r ič k i v a g o n je k a o a u to b u s g de su is e d išta p ored an a je dn a iza d ru g ih duž h o d n ika ta k o da sva ko v id i sam o leđa ili p o tilja k onog k o ji se d i is p re d n je g a : vo z g a ra n tu je in tim n o s t. Ita iija n s k i v a g o n je p o d e lje n na ku p e e iko ji iz g le d a ju kao im ali s a lo n i u ko jim a lju d i se de je d n i n a sp ra m d ru g ih . K upe p o sp e š u je d ru š tv e ni o d n o s , ra z g o v o r, U a m e rič k o m vozu n a jva žn ija s tv a r je da se im a p re d so b o m s to č ić na ra s k la p a n je k a k o bi se n a njeg a o d lo ž ila čaša ili o b ro k (š ta bi bez to g a ? ). Ita iija n s k i kupe im a m alo s to č ić a . N ije p o tre b a n je d a n za s va ko se d iište : p ita n je se d ru g a č ije p o s ta v lja . U a m e rič k o m vo zu o s v e tlje n je se ne ra z lik u je od o s v e tlje n ja u a v io n ilma; m a la la m p a je p re m a sva ko m p o je d in cu. U 'ita lija n s k o m vo zu o s v e tlje n je d o p rin o s i s tv a ra n ju k o le k tiv nog a m b ije n ta . U e m e n ičko m vozu b o je su z a g a s ite i n a g la ša va ju in tim n o s t, u lita liija n sko m vo zu o n e s u s v e tle i p riv la č n e . S h v a titi o vu ita lija n s k u k o n c e p c iju p ro s to ra znači s h v a titi ne sa m o d iza jn p re d m e ta ve ć i neke s k o ra š n je o d lu k e povo do m u re đ e n ja g ra d s k o g p ro s to ra . To kom p o s le d n jih g o d in a Ita lija je p re trp a la p o ja v u s v o js tv e n u v e lik im in d u s tr ijs k im d ru š tv im a , u p o zn ala g ra d s k o n a s ilje i te ž n ju g ra đ a n a d a s e d rže s v o je ku ć e ili p o s e ć u ju te k p o n e k e d o b ro »zaštićene« i n a d zira n e lo ka le , izbe165
gavaijući 'javne p ro s to re . U m n o g im a m e rič k im g ra d o v im a , o d re đ e n i p ro s to ri o tv o re n i su za n a jra z n o v rs n ije d e la tn o s ti te k n e k o li ko ča sova d n e v n o (p o m is lim o na W a s h in g to n S q u a re i l i C e n tra l Park), a n ik a d p o s le za la s k a s u n c a . Č im p a d n e n o ć g ra d s e »ra s e li« , izu z e v u m e tn io k o g k v a rta (B ro a d w a y a ). Ita lija je b ila n a p o lu da p rih v a ti o v e a m e rič k e n a v ik e , p re n e k o lik o g o d in a , a li sa ma s tru k tu ra n je n ih g ra d o va n ije p o g o d n a za ova v re m e n s k a i p ro s to rn a z a tv a ra n ja . I t a iija n s k i g ra d je s a g ra đ e n ta k o da se u n je m u o d v ija ž iv o t to k o m c e lo g d an a 'i to na o e n tra liz o v a n n a čin . N e da vn o s m o se s u o č ili sa b ro jn im z a n im ljiv im in ic ija t iv a m a p o v o d o m o ž iv lja v a n ja liis ta rijs k ih c e n ta ra p o s re d s tv o m f e s t i va la, k o le k tiv n ih m a n ife s ta c ija i p re d s ta v a . To je p o k u š a j da se p on ovn o o ž iv i g ra d kao m e s to n a la že n ja . O ve in ic ija t iv e u k lju č ile su m n o ge d ru g e p ro je k te d iz a jn a (d iz a jn u ž iv a n ja k ro z d e file e , p re d s ta v e , m a s k a ra d e ) i o tk r ić e p re d m e ta >i s itu a c ija (a rh a ič n i d iza jn ka kav je k o ta ric a za n a m irn ic e , k io s k sa n a p ic im a , p ro v i zo rn o i iim proviziovano m e s to za p ro d a ju ). N ije re č , iz v e s n o je , o in o v a c ija m a , v e ć o o b n a v lja n ju s ta r ih t r a d ic ija s e o s k o g pra zno va nja , p o n o v o o s m iš lje n o g u v e lilk o j m e tro p o li. T rg o v a č k e a tra ko ije , a li ipre s v e g a e le m e n ti b u rn o v o đ e n e p o litik e , ka tka d d is k u ta b iln e , m a d a b a š zb og to g a b itn e 'i zn a č a jn e . U r e tr o s p e k tiv i (ta lija n s k o g d iz a jn a o v i fe n o m e n i, ta k o đ e , tre b a da bud u u z e ti u o b z ir je r bez n jih n e ć e m o s h v a titi ni š ta je Ita lija , ni š ta je d i zajn. U m b erto Eco, •D an s une re tro s p e c tiv e du D es ig n i t a l i e n . . . « , kataiog R e-ev o lu tio n ita lle n n e , le d ćs lg n d ans la s o c lć tć ita lle n n e d es an n š es 80, La Jolla M u seu m o f C o n te m p o ra ry A n t-M u s će d ’a r t C o o te m p o rain , M o n tre a l p revela: M ile n a M a rja n o v ić
Jean Baudrillard
Sumrak znakova
D u ša i m a te r ija ln e s t v a r i'. Iz o lu ju ć i o va dva p o jm a , pod ra zum eva m o da su p re d m e ti n e š to m a te rija ln o , to je s t o b je k tiv n o — s iro v in a k o jo j se lju d i s u p r o ts ta v lja ju da b i je m e n ja li — a da, s d ru g e s tra n e , o n i im a ju d u šu , m i lju d i im a m o dušu , te da je tre b a s p a s iti. U n a jb o lje m s lu č a ju o v a kvo s h v a ta n je m ože da vo d i sa m o ka d o d a tn o j d u h o v n o s ti, ka to m » dodatku d uše«, p ute m k o je g p o litič k i i te h n o lo š k i p o re d a k d anas tra ž i svuda s v o ju id e o lo g iju i o p ra v d a n o s t. A li n e sp o ra zu m u ve z i s d u šo m i n ije n a jte ž i. Prava m is tik a , d a k le p ra va m is tifik a c ija o d ig ra v a se na p o lju m a te rija ln o s ti s tv a r i. D o k god s tv a r i s m a tra m o m a te rija ln im , d o tle ih d o ž iv lja va m o kao da su o d v o je n e od nas, te nas o ne i ra zd va ja ju . Po s ta ju n e o d g o n e tljiv i h ije r o g lifi. To se m ože p ro v e riti, na p rim e r, u M a rk s o v o j a n a liz i ro b e : te k od tre n u tk a kada on v iš e u o p šte ne s a g le d a va ro b u kao n e ka ka v m a te r ija ln i p ro iz v o d , ve ć kao d ru š tv e n i o b lik , n ik a k o v iš e kao p re d m e t, v e ć kao d ru š tv e n i o dnos, ta d a se o tk r iv a d ru š tv e n a ta jn a ro b e i ta jn a k a p ita la . N ika d a n e će m o iz ić i n a kra j s d ru š tv e n im p ro tiv u re č n o s tim a k o je iza ziva ju p ro iz v o d n ja i p o tro š n ja s tv a ri ako ne s h v a tim o ovu is tin u : p re d m e t n ije ni d uša n iti m a te rija ln a s tv a r, ve ć je u b iti od p o s ta n k a d ru š tv e n i o d n o s. D ru g im re č im a , p re d m e t sam po se b i n ije n iš ta : to je s u b je k a t za n e k i d ru g i s u b je k a t. U p ra vo tu u is ti m ah p o č in ju i s o c io lo g ija i kriza d iza jn a — je r su d an ašn ji p re d m e ti o draz č ita v o g je d n o g s is te m a k o ji č in i da s u b je k ti p o s ta ju je d a n za d ru g o g o b je k ti. 1 Tema sa kongresa I.C.S.I.D. (Kioto, 1973.)
167
S ta tu s s u b je k a ta im a m o i m i i n a ši p re d m e ti. A k o n a ši p re d m e ti im a ju m a te r ija ln i s ta tu s , to zn a či da m i, s u b je k ti, je d n i za d ru ge n is m o n iš ta d ru g o d o s iro v in a . A k o n a ši p re d m e ti im a ju fu n k c io n a ln i s ta tu s , to z n a či, sh o d n o is to j f ilo z o f iji, da lju d i m e đ u so bo m im a ju is k lju č iv o fu n k c io n a ln e o d n o s e . A k o ih d iz a jn ira m o , o dn osn o ako id e m o za tim e da iz g ra đ u je m o o k o lin u ne s a m o kao s is te m fu n k c ija , ve ć kao s is te m zn ako va i zn a č e n ja , to zn a či da kao id ea la n d ru š tv e n i s is te m n u d im o tu iz r ič itu ra v n o te ž u izm eđ u fu n k c ija i p o tre b a , tu s ra č u n a tu , ra c io n a ln u a d a p ta c iju je d n ih lju d i p re m a d ru g im a , is to kao kod a d a p ta c ije e le m e n a ta u a rh ite k tu ri neke p ro s to rije ili u rb a n e c e lin e . M o ž e m o se z a p ita ti da li je tu id ea l. Z a tv o re n i sm o u je d n o m s v e tu p re d m e ta , u p o tk i zn ako va, fu n k c ija i p o tre b a ve za n ih za p re d m e te . D iz a jn ir a ti ih , z a m is liti ih u sve v e ć im c e lin a m a , m ožda s a m o p re d s ta v lja s v e v e ć e za tv a ra n je u d ru š tv e n u a p s tra k c iju i p o d v a ja n je . A k o p re d m e ti iz ra žavaju p o s tv a re n d ru š tv e n i o d n o s , o n i m o ra ju n e s ta ti da bi se iznašao n e ki d ru g i d ru š tv e n i o d n o s. A k o se d iz a jn s a s to ji sa m o iz sa v rš e n o g ra ču na to g s v e ta p re d m e ta i zn a ko va , ond a tre b a i on da n e sta n e . Tre b a p o s ta v iti n e o p h o d n o s t p ro la ž e n ja k ro z p re d m e te , to je s t s m r ti d iz a jn a , da bi lju d i p o n o v o d o š li d o s im b o lič k e ra zm e ne . U s va ko m s lu č a ju , neka p ra k s a je živ a sa m o u k o lik o p re tp o s ta v lja i s o p s tv e n i k ra j. U k n jiz i P rin c ip i h ig ije n e (P rin c ip e s d ’h y g ie n e ), Č u an g -C e p r i ča p rič u o m e s a ru : »Kada je m e s a r p rin c a V en -H u e se k a o v o la , ru ka m a bi o b u h v a ta o ž iv o tin ju : ra m e n o m bi je p ritis k iv a o , n o gam a bi se č v rs to o d u p ira o o p od a k o le n im a bi je p rid rž a v a o . Zariv a o bi nož po m u z ik a ln o m ritm u k o ji se s a v rš e n o p rib liž a v a o s la v n im m e lo d ija m a š to se s v ir a ju p r ilik o m p le s o v a šu m e i dud o v a f . ..). »Kako tv o ja v e š tin a m o že da d o s tig n e ta k a v s tu p a n j? « , re če mu p rin c V en-H ue. M e s a r o d lo ž i nož i re č e : » V o lim Tao i ta k o n a p re d u je m u s v o jo j v e š tin i. Na p o č e tk u s v o je k a rije re , sa m o b ih v id e o v o la . P osle tr i g o d in e ve žb a n ja , v iš e n is a m v id e o v o la . Sada m i d e lu je duh v iš e nego o č i. Č u la m i v iš e ne d e lu ju , v e ć s a m o d u h . P ozn a jem p riro d n u k o n fig u ra c iju v o la i n a č in je m s a m o m e đ u p ro s to re o r gana. Tako ne o š te ć u je m v e n e , a r te r ije , m iš ić e , n e rv e , a tim p re ni v e lik e k o s ti! Is ti nož m e n i s lu ž i v e ć d v a d e s e t g o d in a . R asko m adao sam n jim e h ilja d e v o lo v a , a o š tr ic a jo š u v e k izg le d a kao da je sad iz o š tre n a . Is tin u g o v o re ć i, u z g lo b o v im a k o s tiju im a m e đ u p ro s to ra , a o š tr ic a noža je ta n k a . O na j k o ji u m e da z a rije veom a ta n k u o š tr ic u u te m e đ u p ro s to re ru k u je nože m s la k o ć o m je r ra d i kro z pra zna m e s ta . Z a to se s lu ž im s v o jim nože m v e ć d e v e tn a e s t g o d in a , a o š tr ic a m u je jo š u v e k kao n ova. S vaki p u t kad tre b a da ra š č la n im zg lo b o v e , za pa zim p o se b n e te š k o ć e k o je tre b a re s iti i za d ržim dah, fik s ir a m p o g le d I p o la k o ra d im . Lagano ru ku je m nožem , a z g lo b o v i se ra z d v a ja ju ta k o la ko kao kad s p u s tim o m a lo z e m lje na tie . Izvu če m nož i u s ta n e m , p o g le d a m na
sve s tra n e i tu i ta m o se ra zo n o d im : o č is tim s vo j nož i v ra tim ga u ko rice .« » V rlo d o b ro « , re č e p rin c V en-H ue. »Pošto sam sa slu ša o mesaro ve re č i, s h v a tio sam v e š tin u kako da se očuvam .« O va j te k s t je n e s u m n jiv o n a jle p š a ilu s tra c ija s im b o lič k e p ra kse po to m e k o lik o u se b i n o si ra d ik a ln u m u ta c iju s u b je k ta i o b je k ta . Da bi nož m o g ao ta k o da kru ži po te lu v o la , a da se n ikad ne is tro š i, tre b a da p re s ta n e da bude nož, ta j p un i, o š tr i, u b ila č k i, fu n k c io n a ln i p re d m e t k o jim se s lu ž i lo š m e sa r. R e cip ro čn o , te lo v o la tre b a da p re s ta n e da bude ta j p un i a n a to m s k i o b je k t, ta m a te r ija ln a , n e p ro v id n a o č ito s t s k o jo m se s re ć e i p re d k o jo m se lo š m e s a r z a u s ta v lja . T reba da te lo v o la p on o vo nađe s v o ju ta jn u a rh ite k tu ru , a rh ite k tu ru p ra zno ga , m e đ u p ro s to ra , a da ta n k i nož v e rn o i p o la k o o p is u je tu ta jn u a rh ite k tu ru . Treba da se izm eđu te la i noža u s p o s ta v i n e š to d ru g o no o b je k tiv n i o dn os snaga i da i je d n o i d ru g o izg ub e s v o je o p re č n e k a ra k te ris tik e — p rv i če lič n u , a d ru g i te le s n u — k o je č in e da p rv i v rš i s ilu nad d ru g im i p o tč in ja v a ga s v o jo j d e lo tv o r n o s ti. Tada se izm eđ u n jih u sta n o v lja v a je d n a s im b o lič k a ra zm e na . Č udo te ra zm e ne n a sta je iz č in je n ic e š to se nož ne m ože v iš e n ika d is t r o š it i, u p ravo zato š to je p re s ta o da bude ta j fu n k c io n a ln i p re d m e t k o ji n azivam o nožem . U is ti m ah i m e s a r p re s ta je da bude m e sa r. Na is ti n ačin , da bi p o n o vo d o ša o do s im b o lič k o g o dn osa , d iz a jn e r tre b a da p re sta n e da b ude d iz a jn e r. Je r dan as je ja s n o da je naše k o riš ć e n je p riro d e i o k o lin e g ru bo, u b ila č k o , u b u k v a ln o m s m is lu re č i a n a to m sko . Pod znakom te h n ič k e ra c io n a ln o s ti za seca m o o no š to nas o k ru ž u je ta čn o ona ko kako to č in i lo š m e s a r s v o jim nože m . M i, sh od no našo j ra c io n a ln o s ti zva no j m a te r ija lis tič k o m , o p e riš e m o na p u n im m a te ri jam a, p u n im p re d m e tim a , p u n im zn a ko vim a ; p la n o m ih u o k v iru je m o , p rid a je m o im p re c iz n e fu n k c ije , tk a m o sve gušću m režu fu n k c ija i ra ču na , o b e le ža va m o sv o j p ro s to r — n iš ta ne o s ta v lja m o p ra zn o m e k o je g se naša ra c io n a ln o s t užasava. Nem a m e đ u p ro s to ra , p o s to ji sa m o p un oća , k o h e re n tn o s t, h o m o g e n o st. Naša s a b la s t je na ta j n a čin s a b la s t z a s iće n o g sv e ta s m a ksim u m o m s p ona i in te r n ih o dn osa , a li u k o je m p rin c ip id e n tite ta i e k v iv a le n c ije o s ta je fu n d a m e n ta ln i zakon : vo o s ta je vo, a m e sa r o s ta je m e sa r. M e đ u tim , z a b o ra v ili sm o da m e đ u p ro s to ri ve zu ju m eđ uso bn o o b je k te ili s u b je k te — p ra znin a ih razd vaja . Praznina ta ko đ e čin i sn ag u d ž u d is te u napadu, u n jo j se snage p o n iš ta v a ju , a zajedno s n jim a i fu n k c ije i k o o rd in a te u ko je za tva ra m o p re d m e te i sebe. U p ra vo tu p ra zn in u tre b a p o n o vo iz m is liti. Sve ra c io n a ln e d is c i p lin e s ta v lja ju se b i u za da tak da s v o j p re d m e t o kru že i o pišu . D iza jn , u rb a n iza m , a rh ite k tu ra c rk a v a ju od te d iv lja č k e d is c ip lin e ko ju su se b i i s vo m p re d m e tu is to v re m e n o n a m e tn u li n a s to je ć i da ga ra c io n a liz u ju . D o v o ljn o je u p o re d iti s tru k tu ru m e tro p o le iz te h n ič k e ere, N ju jo rk na p rim e r, sa s tru k tu ro m n aših gra do va iz sre d n je g veka
ili re n e s a n s e ili p ak s o n im š to R o la nd B a rth e s (R o la n B a rt) g o v o ri o s im b o lič k o j o rg a n iz a c iji s ta ro g g ra d a T o k ija . I tu se g ra d o rg a n iz u je o ko p ra zno g p ro s to ra , o k o z a b ra n je n o g k ru g a c a rs k e p a la te . U p ra vo o ko to g n e n a s ta n je n o g , s k o ro im a g in a rn o g p ro s to ra , o ko to g d o m a o d s u tn o s ti o s tv a ru je se s im b o lič k o je d in s tv o je d n o g g ra d a i je d n o g d ru š tv a . Is to je ta k o b ilo i u e v ro p s k im g ra d o v im a do m o d e rn ih v re m e n a , s n jih o v im trg o v im a , a rka d a m a , p ija c a m a , c rk v a m a — pra zan p r o s to r u s re d g ra d a , slo b o d a n p ro s to r, d ru š tv e n i p ro s to r i t o ne s a m o u p o litič k o m i e k o n o m s k o m , ve ć i u s im b o lič k o m s m is lu re č i. Kad ta j p r o s to r n e s ta n e , g ra d u m ire . To je s lu č a j m e tro p o le ka o š to je N ju jo rk . A p s o lu tn o p la n s ko is k o riš ć a v a n je ne o s ta v lja n im a lo p ro s to ra bez o v e ili one nam en e — je d in i n e fu n k c io n a ln i p ro s to ri su m r tv i p ro s to ri, zone u k o jim a se v iš e ne m o že s ta n o v a ti a u k o je p a k za laze o n i k o je s is te m o d b a c u je . OVa fu n k c io n a ln a re d u k c ija je , u o s ta lo m , ono š to o m o g u ća va g ra d u da se b e z g ra n ič n o ra z v ija , h o riz o n ta ln o i v e rtik a ln o , po u g le d u na sa m in d u s tr ijs k i s is te m . N a jle p š i p rim e r n e s u m n jiv o su d v e k u le » S ve tsko g trg o v in sko g ce n tra « ( • W o r ld Tra d e C e n te r). S a v rš e n i p a ra le lo p ip e d l, če t ir i s to tin e m e ta ra v is o k i, bez p ro z o ra , k lim a tiz ira n i: t o je č is t znak v rto g la v o ra z v ije n o g s is te m a p o litič k e e k o n o m ije . Z a š to d ve k u le ? Z a to š to s a v re m e n i zn ak, n e m a ju ć i v iš e u s v o m s re d iš tu tu s im b o lič k u g ra v ita c iju , m o že s a m o da se p o n a v lja i u d v o s tru č u je kao u o g le d a lu . S o b ic a m rtv a c a u s rc u p ira m id a iš č e z la je iz W o rld T rade C e n te r-a , a o vo č in i ra z lik u iz m e đ u tra d ic io n a ln e o rg a n iz a c ije i n aše g s a v re m e n o g g ra d a , o rto g o n a ln o g i s v e lik im p rig ra đ e m . N aša m o d e rn a a rh ite k tu ra , ko ja p ro iz la z i iz s ra č u n a tih p o tre b a i fu n k c ija , n ije u s ta n ju da p o n o v o iz m is li tu v rs tu s u p ro tn o g p ro sto ra , ta j d om o d s u tn o s ti i s im b o lič k o g z ra č e n ja . O na m o že sa m o b eznadežno da ih s im u lira , kao na z e le n im p o v rš in a m a . Da li su to o s trv c a u p riro d i u za vad i s u rb a n im ste g a m a , d is a n je u sre d g ra d s k ih b lo ko va ? S ve je to s a m o s im u lira n je . Z e le n a p o v rš in a je i sam a p la n o m za c rta n a , p re d v iđ e n a , fu n k c io n a liz ira n a — o na or4 to g tre n u tk a pa n a d a lje u u rb a n o m p la n ira n ju o d g o v a ra fu n k c iji-ig ri, fu n k c iji-p riro d i, f u n k c iji-d o k o lic i. O na u la zi u re g u lis a n u r p o z ic iju , n a im e , u s is te m a ts k o s a u č e s n iš tv o sa iz g ra đ e n im i n stan je n im p ro s to ro m . I ona sa m a je o d re đ e n i p o p u n je n p ro s to r. Da k le , to ni u če m u ne m e n ja fu n k c io n a ln i te ro riz a m gra da . Zbog to g a š to v iš e ne p o s to ji s tv a rn i pra zan p ro s to r u s re d iš te g ra d ova, za to se o ko n jih p o ve ća va ona d ru g a p ra zn in a — d ru š tv e n a i p riro d n a p u s tin ja k o ju n a ziv a m o o k o lin o m . U p ra vo se tu iz la že m o o p a s n o s ti da se iz g u b im o u to m nad m e ta n ju u p ro iz v o d n o s ti, k o n s tru k tiv n o s ti, ra c io n a ln o s ti, u to j p re z a s ić e n o s ti fu n k c ijo m , zn ako m , ra ču n o m . U p ra vo tu o p a s n o s t svi te že da izb eg n u tra g a n je m za n o v im v re d n o s tim a i n o vo m ra v n ote žom ž iv o tn e s re d in e . M e đ u tim , s v i t i n o vi s is te m i v re d n o s ti ve om a p o d se ća ju na ze le n e p o v rš in e : is ti m o ra ln i a lib i u s re d iš tu d o m in ira ju ć e g s is te m a .
U izve sn o m s m is lu za m isa o da se p o m ire duša i m a te rija ln e s tv a ri n ije nova : p o s to ja la je ve ć u sa m o m za četku d izajna . On is to v re m e n o p ro iz la z i iz d ve d im e n z ije : p o litič k e e k o n o m ije i f i lo z o fije p ro s v e tite ljs tv a , a u tra g a n ju je za d ru š tv e n o m p e d a g o g i jo m in d u s trijs k e e re . U to m e se d iza jn ne izd vaja od d ru g ih in s ti tu c ija , kao š to su nauka, te h n ik a i šk o la . M is lilo se da će sve ove in s titu c ije , p re m a id e a lu o s ta ln o m i ra c io n a ln o m n a p re tku , izm en iti d ru š tv e n e o d n o se , u k in u ti u g n je ta v a n je i d ru š tv e n u n e je d n a k o s t i d o v e s ti do p ro z irn o s ti i s re ć e lju d i. D anas su sve one u d u b o ko j s tru k tu ra ln o j k riz i je r je z la tn o id e o lo š k o doba p ro s v e ti te ljs tv a m rtv o : d o š lo je do ra sce p a izm eđ u oba e le m e n ta te h ar m o n ič n e s in te z e P ro gresa u k o ju se u X V III i X IX ve ku m o g lo vero v a ti. D ru g im re č im a , id e a l p ro s v e tite ljs k e f ilo z o fije n ije se o du p ro ra zvo ju p o litič k e e k o n o m ije k o ja je b ila n je g o v o b je k tiv n i o sn o v. I kada je d n im č u d n im p o re m e ć a je m te id e a ln e v re d n o s ti, p re sta n u is t o r ijs k i da u tič u na o b je k tiv n i s is te m , o ne n a s ta v lja ju da m u slu ž e kao a lib i. J e d n o s ta v n o d o p rin o s e re p ro d u k c iji d o m in ira ju ć e g p o re tk a . Tako je i sa š k o lo m č ija nam je k o n z e rv a tiv n a d ru š tv e n a fu n k c ija dan as p ozn ata . Tako je i sa te h n ik o m i p ro iz v o d n jo m č iji je p ro c e s o tv o re n . Tako je i sa d iz a jn o m u o n o j m e ri u k o jo j su k o re n i n je g o v ih p ro tiv u re č n o s ti is ti. š to se d iz a jn a tič e , ta p ro tiv re č n o s t iz b ija na t r i b itn a n ivo a : e s te ts k o m , d ru š tv e n o m , a n tro p o lo š k o m .
1.
E s te ts k i n iv o
D iza jn je iz n ik a o iz p ro je k ta o s in te z i o b lik a i fu n k c ije in d u s trij s k ih p re d m e ta . O d b a c iti ira c io n a ln e o b lik e da bi se p re d m e tu v ra tila n je g o va o b je k tiv n o s t, n je g o va u n u tra š n ja ra vn ote ža koja bi ga is to v re m e n o č in ila i le p im . M is lilo se da d iza jn m ože p ro naći p ra vu je d n a č in u p re d m e ta , p ro g re s iv n u is tin u ko ja bi na kra ju p o b e d ila k ič i m o d u. No, ja s n o je da je to u to p ija . Da li je ova j o b lik ra c io n a ln iji od n e ko g d ru g o g ? K ra tk o ro č n o ili s re d n jo ro čn o g le d a n o , k o n s tru k c ija n eke s to lic e ili zg ra de m ože iz g le d a ti a p s o lu tn o s u p e rio rn a u o dn o su na neku d ru g u . P o s to ji, d a kle , s re d n jo ro č n a is tin a o e s te ts k o m p ro je k tu d iza jn a — a li pod uslovo m da se z a b o ra vi je d n a d ru g a lo g ik a , s is te m a ts k a lo g ika znaka, c ik lič n a lo g ik a m o d e k o ja ig ra na d ugu stazu , a u vek p ob e đ u je . Na n e ki n a čin p o s to je s e g m e n ti a p s o lu tn o g ra zvo ja o b lik a , a li pod š ir im u g lo m p o s to ji to ta ln a re la tiv n o s t o b lik a pod re žim o m m ode, za to š to je to d o m in ira ju ć i s is te m , je d in i k o ji je o d is ta p osta o u n ive rza la n i k o ji p o svu d a zapo ved a p ro iz v o d n ji i p ro m e tu zna kova. Tako, o no š to sm o n azva li » e s te tik o m p ro z irn o s ti• (» e s th e tique d e ia tra n s p a re n c e • ) s u p ro tn o je k la s ič n o j k o n c e p c iji ko ja je s v im p re d m e tim a bez ra z lik e d ava la n a jje d n o s ta v n iji o b lik , d o vo d e ći tim e do » s tila -k u tije * (» s ty le -b o ite » ). U s tv a ri, kakva je za p ra vo b ila ra z lik a , u o v o j k la s ič n o j v e rz iji, izm eđ u kom ada nam e171
s ta ja , a u to m o b ila , tra n z is to ra i k o n fe k c ijs k o g m o d e la K u re žo ve (C o u rre g e s ) h a ljin e ? K uća, u p a lja č , e le k tr ič n i b rija č , ž e n ska ha ljin a : svu da k u tije , a m b ala ža , g e o m e trijs k i ili a e ro d in a m ič n i s to ln ja c i. Kao re a k c ija na o vu o p š tu te n d e n c iju — k o ja je od p rv e iz g le d a la kao i sva ka d ru g a m o d a, o d n o s n o kao is t o r ijs k i d a tira n i p ro laza n s t il, kao » m o d e rn s ty le * ili » s til-re z a n c i« — p o d ig li su se g la s o v i u im e je d n e e s te tik e is tin e izn ad p re d m e ta : e s te ts k e is tin e n je g o v e s tru k tu re . R e k li su n am : »Č em u ž e lja da se s a k riju , po sva ku ce n u , to lik a te h n ik a i te h n ič k i m e h a n iz m i? Z a š to s tru k tu ru p re k riv a ti k ru tim p o k riv a č e m ? Š ta je le p š e od s ta re p a r ne m a š in e sa n je n im k lip o v im a i p o lu g a m a ? Š ta je le p š e od A jfe lo ve k u le i b ic ik la č ija se ce la k o n s tru k c ija v id i? P oka žim o m e h an izm e , u k lju č u ju ć i i p o k re te lju d s k o g te la . P o ja s n im o ih d a ju ć i ih na ra z u m ljiv n a č in . U z m im o s ta k lo i p ro z irn e m a te r ija le . O t k rijm o fu n k c io n a ln e o rg a n e k u će , k o la , u lic e , te la , g ra da . S tv o rim o p re d m e te k o ji se n e će s tid e ti svo g te la ! * T im e se p o d ra z u m e va : d iza jn će ond a b iti o d ra z p ro z irn o g d ru š tv a č ija bi se g ra đ a v id e la , d ru š tv a bez ta jn i i m a n ip u la c ija . U ltr a fu n k c io n a liz a m k o ji n je g o v i s le d b e n ic i s m a tra ju re v o lu c io n a r n im z a v rš ić e z a p ra vo kao p ro m e n a d e k o ra . Je r, n ije ta č n o da h a ljin a ili e la s tič a n hula hop, kro z k o ji se te lo v id i, b ilo š ta o s lo b a đ a : u k a te g o r iji zn ako va to je d o d a tn a s o fis tik a c ija . R a z o tk riti s t ru k tu ru ne zn a či d o s e ć i do n u lto g ste p e n a is tin e , v e ć ih p r e k r it i n o v im z n a č e n je m k o je će se d o d a ti s v im o s ta lim z n a č e n jim a ..A to će b iti m a m a c za n o vi s til o b lik a , za n o vi s is te m zn a ko va , ta k a v je c ik lu s fo r m a ln e in o v a c ije , ta kva je lo g ik a m o d e, i tu n ik o n iš ta ne m ože. No, to n ije ra zlo g da to za b o ra v im o . D iz a jn e r m ože p o b e s n e ti v id e ć i ka ko k ič s vu d a p o b e đ u je , a li p ra vi n e p rija te lj d iz a jn a n ije k ič , v e ć č in je n ic a š to K n o ll i S a a ri nen i sa m i p o s ta ju m o d e li, to je s t m o d n i zn a ko vi i m o d n i p oka za t e lji. Za n jim a ce o d iz a jn p o s ta je m o d n i p rid e v : d iz a jn -k o m p le t, d iz a jn -s to lic a , d iz a jn -b o ja . Š ta u č in iti? T re b a p riz n a ti da d anas v iš e n ije m o g uća p ro z irn o s t: — nem a je , s je d n e s tra n e , ni iz m e đ u p re d m e ta i n je g o v e fu n k c ije (n je g o v e u p o tre b n e v re d n o s ti) u s is te m u u k o je m d o m in ira p o litič k a e k o n o m ija . U p o tre b n a v re d n o s t svu d a d o ž iv lja v a k ra ta k sp o j k o ji iza ziva p ro m e tn a v re d n o s t. — nem a je , s d ru g e s tra n e , ni izm e đ u fu n k c ije p re d m e ta i n je govog o b lik a u s is te m u u k o je m d o m in ira m o d a. O b lik svu da d o ž iv lja v a k ra ta k s p o j izazvan c ik lu s o m m o d e. N ije d a n o b lik , n ije d a n znak u b u d u će ne iz m ič e lo g ic i m o d e kao š to n ije d a n p ro iz v o d ne iz m ič e lo g ic i ro b e . O tu d d v o u m lje n je d iz a jn e ra k o ji u s v o jim n a jr a d ik a ln ijim , n a jn o v ijim k o n c e p c ija m a i d a lje radi na u s a v rš a v a n ju d o m in a n tn o g s is te m a . O tu d is to rijska d v o s m is le n o s t d iza jn a k o ji je u s vo m p o k u š a ju da o s lo b o d i p re d m e te u o k v iru n jih o v e id e a ln e fu n k c io n a ln o s ti, is t o r ijs k i n e s u m n jiv o sa m o d o p rin e o b u rž o a s k o j re v o lu c iji u s is te m u f o r m i. Kao š to je b uržoa ska re v o lu c ija na p o litič k o m p la n u k rč ila p u t u n iv e rz a liz a c iji k a p ita lis tič k o g e k o n o m s k o g s is te m a , b ić e da je
ta k o i re v o lu c ija d iz a jn a sa m o p ro k rč ila p u t u n iv e rz a liz a c iji s is te m a m ode.
2.
D r u š tv e n i n iv o
Ilu z ija d iza jn a p ro iz la z i ta k o đ e iz n je g o ve id e a lis tič k e filo z o fije š to p o tc e n ju je m o ć d o m in ira ju ć e g s is te m a i ne p oznaje o b je k tiv n e u s lo v e s v o je p ra k s e . Od svo g n a sta nka , sa Bauhausom , d i za jn je s e b i p o s ta v io d ru š tv e n i i p o litič k i c ilj. Ide ja d izajna je da, kro z fu n k c io n a ln o o slo b a đ a n je o k o lin e , p o sp e ši ve ću p ro z irn o s t d ru š tv e n ih o d n o sa , d e m o k ra tiz a c iju i je d n a k o s t s v ih p red p re d m e to m . U ve k ta p ro š v e tite ljs k a filo z o fija — m isa o o ko na čno j i n e izb e žn o j s re ć i za sve lju d e , pod u s lo v o m da se u no si sve viš e s a v e s ti ili n a u ke, sve v iš e te h n ik e ili m o ra la . D iza jn je zadržao p o n e š to od s v ih o v ih sn ova , a p ose b n o c rte ra c io n a lis tič k e e u fo rije X IX ve ka . B au h au sov p ro je k a t s a s to ja o se u to m e da se na k v a lita tiv n o m p la n u , p u te m fo rm a ln e i e s te ts k e re v o lu c ije sva ko d n e v n ic e , d o v rš i o no š to je ra n ije na k v a n tita tiv n o m plan u o b a vila in d u s trijs k a re v o lu c ija . P rim e tim o da su se sa e ro m z a g a đ iva n ja , od 60-tih g odina n a o v a m o ,.s tv a ri iz m e n ile : d iz a jn sve v iš e i v iš e te ž i da se d e fi n iš e n a s u p ro t te h n ič k o j ra c io n a ln o s ti — tv rd i se da je p o st-te hn o lo š k i. Na o va j n a čin d o la zi do ra s k id a n ja p rv o b itn o g p akta dizajna sa te h n o lo š k im d ru š tv o m . M e đ u tim , n je g o v d ru š tv e n i i p o litič k i p ro je k a t n ije se iz m e n io . š ta je od n jeg a o sta lo ? P ro izvo d i d iz a jn a su s k u p i, to je č in je n ic a . M e đ u tim , ova je p rim e d b a s u v iš e laka i p rik riv a o z b iljn ije p ro tiv u re č n o s ti. Zamer it i d iz a jn u da je s u v iš e s ku p i n e d e m o k ra tič a n , da je s tv o rio je dnu v rs tu n ove a ris to k ra tije p o tro š a č a ko ja se na izg le d slu ča jn o p okla p a s p riv ile g o v a n im lju d im a š to se n ovca i k u ltu re tič e — zn ači, u o s n o v i, o p tu ž iti ga lažno. D iza jn je in d u s trijs k i p ro izvo d i ne v id i se k o jim bi ču d o m izb eg a o za ko n im a trž iš ta — is to kao š to ne m ože da, kao p ro d u k c ija o b lik a i znakova, izbegne s is te m u m o d e. Tačno je : p ro iz v o d i d iza jn a p o th ra n ju ju ig ru p ro m e tn e v re d n o s ti, d a kle , n e je d n a k o s ti d ru š tv e n ih kla sa u le pe zi p o tro š n je . P ojačava je čak i kad u n o si n o v in e i onda kada v e ru je da će se te in o v a c ije š ir it i po ć e lo m d ru š tv u , je r p ro iz v o d i d is tin k tiv n i ma t e r ija l k o ji će p o s lu ž iti d ru š tv e n o j d is k rim in a c iji. P oznat je p rim e r » m u ltip la « , to g p o ku šaja da u m e tn ič k o d elo b ud e d o s tu p n o s v im a e lim in is a n je m p riv ile g ije u n ika ta , o dn osno u m n o ža va n je m o rig in a la . P oznate su š p e k u la c ije i e ko n o m ski bum k o ji su im a la ta u m nožena d ela p on ovo p o s ta v š i re d ak m a t e r ija l i »višak« p ro m e tn e v re d n o s ti. To je p o m a lo su db in a svih k re a c ija d iza jn a , p o š to su s e rije s ilo m p rilik a o g ra n iče n e , i to is to v re m e n o p ro ra č u n o m in d u s trija lc a i p e ča to m , d iz a jn e ro v im p o tp is o m . S vesn o ili ne, p re d m e tim a d izajna se uvek o d b ija s ta tu s s e rijs k ih p re d m e ta — u vek su b ili, ako ne z a m iš lje n i, a ono p ro iz v e d e n i i o s tv a re n i kao m o d e li sa svo m d ru š tv e n o m , e ko n o m sko m i k u ltu rn o m d is k rim in a c ijo m ko ju to im p lic ira . 173
A li o vo je sa m o s p o re d n a p ro tiv u re č n o s t. U s u š tin i, o v d e je d izajn ž rtv a , kao š to su a rh ite k tu ra ili u rb a n iz a m ž rtv e d o m in ira ju ć e g s is te m a — d v o g la v o g s is te m a tr ž iš ta i m o d e . Ne m o že se t ra ž iti da d iza jn sam p ro m e n i za kon e p o litič k e e k o n o m ije , n iti o ne d ru g e jo š s u p tiln ije i t e r o r is t ič k ije — p o litič k e e k o n o m ije zna kova, ko do va, ra z lik a . D a k le tu , na n iv o u d ife r e n c ija ln e p o tro š n je p ro izvo d a , ne le ži is tin s k i p ro b le m : v e ć na n iv o u sa m e p ro iz v o d n je — u ra sce p u izm e đ u p ro iz v o đ a č a i p o tro š a č a , s tv a ra la c a i k o ris n ik a . J e r p ro iz v o d n ja s tv a ra n e š to jo š g o re od n e je d n a k o s ti: is tin s k u d is k rim in a c iju . O vo g p u ta , m e đ u tim , d iz a jn e ri su o d g o v o rn i je r m o g u da b ira ju n a č in p ro iz v o d n je . Iz b o r je — p o litič k i iz b o r — u ž iv a ti iz d v o je n s ta tu s p ro iz v o đ a č a , a s v im a d ru g im a d a v a ti iz d v o je n s ta tu s p o tro š a č a . U d ru š tv e n o m s m is lu , tu se o d ig ra v a d a n a šn ja kriz a — sve o s ta le p ro tiv u re č n o s ti s a m o p o ja ča va ju ta j ra sce p , tu p o d e lu rada, ko ju s v i p o k u š a ji da i k o ris n ik u č e s tv u je , d o đ e do re č i, n ik a d a n e će u s p e ti da s m a n je . » Je d n o stra n i o d n o s iz m e đ u d iz a jn e ra k o ji p ru ža d iz a jn e rs k e u s lu g e i k o ris n ik a k o ji ih p rim a o n a k v im k a kve je s u sa da ie d o v e de n u p it a n je f . .. ) . S ve v iš e s m o s v e s n i č in je n ic e da k o ris n ic i m ogu b iti p o z itiv a n fa k to r u s tv a ra la š tv u d iz a jn a . K ako ra z u m e ti o dn os k o ji p o s to ji izm e đ u ta k o z v a n e o d lu k e d iz a jn a i p ro c e s a d o n o še n ja o d lu k a od s tra n e k o ris n ik a ? K o m u n ik a c ija iz m e đ u je d n o g i d ru g o g je p o ž e ljn a f. . .)«2 »Poželjno« n ije ja k a re č. N ije d o v o ljn o u č in iti k o ris n ik a »po z itiv n im fa k to ro m « u p ro c e s u k o ji m u u b itn o m iz m ič e . T re b a s lo m iti tu s v e tin ju p ro iz v o d n je , s v e tin ju o d lu k e i in o v a c ije k o ja je za k o ris n ik e ra vn a k u ltu r n o j e k s k o m u n ik a c iji, e k s k o m u n ik a c iji u b u kv a ln o m s m is lu , je r tu k o m u n ik a c ije v iš e n e m a . O d tre n u tk a kada su p re d m e ti p ro iz v e d e n i na ta j iz d v o je n i n a č in , fu n d a m e n ta ln a p o ru ka je ona o iz d v a ja n ju . O n i m o g u da bud u le p i i fu n k c io n a ln i, b o g a ti z n a č e n jim a , m e đ u tim , a ko su ta zn a če n ja p ro iz v e dena je d n o s tra n o , t i p re d m e ti ne m o g u ni u č e m u da iz m e n e o b lik d ru š tv e n o g o d n o sa . N e m o ra ln o s t naše k u ltu r e ( tim e p o d ra z u m e v a m i m a te rija ln u p ro iz v o d n ju i s is te m m e d ija i s fe ru p o litik e ) , n ije u n e m o ra ln o s ti sa držaja , id e o lo g ije , la žn ih p o tre b a , ra z b a c iv a n ja , n iti ča k u o g ro m n om m a te rija ln o m i p s ih o lo š k o m z a g a đ iv a n ju . O na le ži u č in je n ic i da sve te s fe re iz m ič u k o n tro li g ru p e i na ta j n a č in , d a k le , za g ru pu kao i za in d iv id u e ko je je č in e , g ub e sva ku s im b o lič k u v re d n o s t. I sam d iza jn je d eo o ve n e m o ra ln o s ti, ne zbog n eke sa u č e s n ič ke id e o lo g ije k a p ita lis tič k o g s is te m a , v e ć s a m o m p ra k s o m iz d vo je n e p ro iz v o d n je . » U d a lja va n je d iz a jn a od ž iv o ta o b ič n o g čo1 -An unilateral relationship between designers and users of the products, that the former provides design services and the latter accept them as they come to them Is now becoming questlonnable (. . .) We are increasingly aware that the users can be a positive factor In creative design (. . .) How can we understand the relationship between the so-called design decision and the decision making processes on the part of the users? Communication between the two Is deslrablef. . .)• (Uvodni tekst na kongresu I.C.S.I.D. Kioto. 1973).
ve ka m ožda p re d s ta v lja in te g ra ln i d eo n je g o ve filo z o fije . M ožda je m o d e rn i d iz a jn o b lik p riv ile g o v a n e s u b k u ltu re .« 3 D iza jn ž e li — na d e m o k ra ts k i n ačin , naravn o — da u na pred i e s te ts k i u ku s, s v a k o d n e v n i s m is a o za le po , k u ltu ru nam en je nu i d o s tu p n u s v im a . P u b lika im a o b ič n o is k v a re n ukus: v iš e v o li s ta ro i ru s tič n o , m a lo g ra đ a n s k o d e k o ra tiv n o ili b arokn o s tiliz o va n je . S tid ljiv o ć e m o re ć i da je ta k o zato š to mu n e d o sta je prava k u ltu ra ko ja bi m u o m o g u ć ila da v o li le pe s tv a ri; na o va j način d iza jn sp asa va s o p s tv e n u p o z ic iju . A li za što se u to j n enaklonos ti p u b lik e ne u viđ a s o c io lo š k a o d b ra m b e n a re a k c ija , tip a : »Te s tv a ri n is u za nas«. 2 e le jo j p o d m e tn u ti p ro iz v o d n ju za upućene, k u ltu ru n a m e n je n u n a s le d n ic im a k u ltu re . P ub lika je d n o s ta v n o rea g u je kla s n o : o d b ija je . D iza jn je p re p u š te n s o p s tv e n o j m is tifik a c iji sve dok ne po sta n e s v e s ta n la te n tn o g g o v o ra k u ltu re . N u d iti n eko m e n e što što ne m ože da a s im ilira , n a jg o ra je v rs ta a g re s ije . »M asovna k u l tu ra , m a so vn e in fo r m a c ije , g o v o rio je O ueneau (K e no ), stv o re n e su da bi u b e đ iv a le n e zn alice .« Z a r n ije is ti s lu č a j s d izajno m , k o ji su oča va lju d e s n jih o v o m v la s tito m n e sp o so b n o šću da razum e ju ? K u ltu ra ko ja im se na ta j n a čin pruža p o s ta je n e k im zago n e tn im o b rto m ž iv i d okaz n jih o v e n e -k u ltu re . Pod izg o vo ro m da ih u n a p re đ u je m o , v ra ć a m o ih na n jih o v o m e s to . Tako se ra zja šn ja v a n jih o v a o b je k tiv n a d ru š tv e n a s u d b in a ko ja ih vo d i ka kiču kao je d in o m ra s p o lo ž iv o m izb o ru k o jim izraža vaju sv o j o tp o r. Tako se ra z ja š n ja v a id e o lo g ija s tv a ra la c a : o n i te o re tiš u svo ju p ra ksu u je d n o m d e m o k ra ts k o m g o v o ru , a p ri to m e su n esve sn i te m e ljn e d ru š tv e n e s tru k tu re svo ga rada. No, p o s to ji tu i je dn a d ru š tv e n a p ra vd a : ta im is ta p o tis n u ta s tru k tu ra k va ri sve na po re . D a kle , sa m a je p u b lik a iz re k la k la sn u k ritik u d izajna . Dodao bih da ovu k r itik u ne tre b a s v e s ti na tra d ic io n a ln u m a rk s is tič k u k r itik u ko ja tv rd i da d iza jn sa m o n a m e n ski p ro iz v o d i za p riv ile g o va ne k la se — to je ona is ta v rs ta k ritik e koja se u p u ću je š k o l s k im in s titu c ija m a da u m e ju sa m o da re p ro d u k u ju radnu snagu n a m e n je n u k a p ita lu . O va k ritik a za hte va sam o je d n a k o s t u u ži va n ju k u ltu rn ih d ob ara. M e đ u tim , ra d i se o neče m u v iš e m od to g a : n e n a k lo n o s t p u b lik e izražava o d b ija n je n ečega što sam a n ije p ro iz v e la , o noga č ije jo j je s tv a ra n je una pred u skra će n o . Radi se u s tv a ri o k r itic i ka sta — k a s te k o ris n ik a , ka ste stva ra la ca , ka s te iz u m ite lja , k a s te p o tro š a č a — a c ilja na one k o ji k u ltu rn im za kon om m a n ip u liš u u s v o ju k o ris t. Ne za b o ra v im o da je Bauhaus u svo m p ro je k tu za pisao srJ|rt u m e tn o s ti kao a ris to k ra ts k o g in d iv id u a ln o g stv a ra la č k o g o b lika i o d m e rim o ra z d a ljin u ko ja nas d e li od to g za hteva. U to m e bi u s tv a ri b ila je d in a ra d ik a ln a re v o lu c ija ko ja bi d o ve la u p ita n je k u ltu ru kao ko d e ks, ko ja bi ra zb ila k u ltu rn i zakon i o tv o rila se pre m a is tin s k o j to ta ln o j k u ltu r i sva ko d n e vn ice . Dosad su svi > .The departure of the design from lives of common people today may he builtIn the philo sophy of design itself. It may be that modern design Is a high culture, a form of subculture.(isto)
n ap ori u s p e li da sa m o d e m o k ra tiz u ju , i to p r ilič n o lo š e , p ro iz v o d e d iza jn a , a li n ikad a i sam p ro c e s n jih o v e p ro iz v o d n je . Tu jo š u ve k u o d n osu na ovu ra d ik a ln u r e v o lu c iju im a m o p o s la is k lju č iv o s b uržo a sko m re v o lu c ijo m . N e s u m n jiv o , m n o g i će se u te š iti p ri p o m is li da je ta b u ržo a ska r e v o lu c ija n eo p h o d n a e ta p a ka k ra j n jo j re v o lu c iji, i da je d o v o ljn o m a lo d ija le k tič k o g s trp lje n ja i do b re v o lje . A li s tv a r i ne s to je ta k o . T re b a v id e ti k o lik o sva ta d ru š tv e n a o s v a ja n ja , o s lo b a đ a n ja d ru š tv e n ih i in d iv id u a ln ih p o tre b a , o b ilje znako va, p re d m e ta , in fo r m a c ija , ra zm n o ža va n je p o ruka i lju d s k ih o d n o sa — k o lik o nas o vo sve v iš e i v iš e z a ro b lja va u našu p o tro š a č k u su d b in u i d ru š tv e n u n e o d g o v o rn o s t. Z a to š to je i slo b o d a u ž iv a n ja s ve g a to g a za p ra vo d irig o v a n a slo b o d a , to o b ilje sa m o p o ja ča va iz d v a ja n je o k o je m sm o g o v o rili. M o že m o se u g u š iti u n a jle p š e d iz a jn ira n o j o k o lin i — za to š to je i n a jle p š a o k o lin a m rtv a , a o ni k o ji u n jo j ž iv e s a m o su fu n k c io n a ln e prom e n ljiv e v e lič in e te o k o lin e . No, u p ra v o tu le ži s u d b in a k o ris n ik a -p o tro ša ča : on je sa m o e le m e n t c e lo k u p n o g p ro ra č u n a . U n a j go re m s lu č a ju , b ić e p ris u ta n je d in o u is p itiv a n jim a trž iš ta ; a u n a jb o lje m s lu č a ju , b ić e o b u h v a ć e n s in d ik a to m p o tro š a č a . D anas d iz a jn n a s to ji da se o r ije n tiš e ka v e ć o j s lo b o d i k o ri s n ika , s tv a ra ju ć i v iš e fu n k c io n a ln e , p o lik o m b in a to rs k e , n e fu n k c io naln e i lu d ič k e p re d m e te , itd . O s ta lo je da se v id i da li o va p re k v a lifik a c ija n ije s u v iš e d o cka n u k lju č e n a u p ro c e s , je r bi u to m s lu č a ju k o ris n ik o v a s lo b o d a b ila sa m o s lo b o d a m a n ip u la c ije , s lo boda ko m b in o v a n ja . Da li je tim e k o ris n ik p ro m e n io s v o j s ta tu s ? D a li su m u s im u la k ru m o d g o v o rn o s ti, a li ne i k lju č koda. S ve š to k o ris n ik m ože da u ra d i je s te da uđe u ig ru — ig ru s la g a n ja ili pak, na p rim e r, lu m in o -k in e tič k u ig ru . To je b o lje od p a s iv n o g ko riš će n ja , a li je jo š u ve k ve o m a n a lik iz b o ru , re c im o , m a rke p ra ška za p ra n je . U s va ko m s lu č a ju , to je ve o m a d a le k o od is tin s k e o d g o v o rn o s ti, to je ča k d a le k o i od ig re d e te ta ko je p re d m e te m e n ja p re m a s o p s tv e n o j m a š ti, a ne p re m a ko du u n a p re d u p is a n o m u p re d m e t. D ija le k tik a — ta ču ve n a d ija le k tik a izm e đ u p ro iz v o d n je i p o tro š n je , izm eđ u in o v a to ra i k o ris n ik a — ne p o s to ji. U p rk o s s v im p o v ra tn im sp re g a m a (fe e d -b a c k ) i d ru g im lu k a v s tv im a o p a r tic i p a c iji, n ikad nem a is tin s k o g o d g o v o ra k o ris n ik a p ro iz v o đ a č u , da kle , nem a is tin s k e o d g o v o rn o s ti. Is to je i na p o litič k o m p lan u gde se, u p rko s s v im iz b o rn im k o n s u lta c ija m a , a n ke ta m a i o b lic im a d ru š tv e n o g d o g o v a ra n ja na s v im n iv o im a , sve v iš e š ir i ja z izm eđ u o n ih k o ji d on o se o d lu k e i o n ih na k o je se te o d lu k e o d n ose . Ne tre b a se, d a k le , u zd a ti u n eku d ija le k tik u k o ja će p re m o s t it i o vaj jaz. S am i č in io c i p o d va ja n ja , o d g o v a ra ju ć i s ta tu s i p ro izvođača i p o tro š a č a m o ra ju n e s ta ti. Tačno je da se ce lo k u p n a sa da šnja a rh ite k tu ra d ru š tv e n ih o d n osa s u p ro ts ta v lja o v o j s im b o lič k o j re v o lu c iji. A li z a h te v p o s to ji, svu da je p ris u ta n — zah te v za je d n o m ra d ik a ln o m a lte rn a tiv o m sa d a š n je m d is k u rs u p re d m e ta . J a v lja ju se v ita ln i i d u b o k i o tp o ri k o ji svu da c ilja ju na ta j m o n op ol i tu n e o d g o v o rn o s t. N a spram o va kvo g za hte va, p re te n z ija d iza jn a da s tv a ra is tin s k i le p e p re d m e te u je d n o m izd vo
je n o m s v e tu p re d s ta v lja o pa snu u to p iju . Da bi se danas d o šlo do s im b o lič k o g , tre b a se v r a t it i na d e fin ic iju d atu na p oče tkuo b je k a t je s u b je k a t za d ru g i s u b je k a t. D a kle , nem a pro izvođ a ča n iti p o tro š a č a ni s je d n e ni s d ru g e s tra n e , ve ć su to dva s u b je k ta k o ji se s im b o lič k i ra z m e n ju ju p o s re d s tv o m je d n o g p re d m e ta . Ta kav je s ta tu s slo b o d n e re č i. Do g u b itk a s im b o lič k o g dola zi se onda kada je d a n s u b je k a t p o s ta je o b je k a t za neki d ru g i s u b je k a t — ta k o k o ris n ik -p o tro š a č p o s ta je o b je k a t za d iza jn e ra . O vo je naš d o m in a n tn i d ru š tv e n i o b lik i on se za nas u tis k u je u sva ki p re d m e t. Z a to š to n ije izve o re v o lu c iju ko ja bi o m o g u ć ila m e sto i p re d m e tim a i n o s io c im a p o ru k e i s a m im zn acim a č ija bi in ve n c ija p rip a d a la s v im a , d iz a jn u p re ti o p a s n o s t da p o d e li is tu sud binu sa tim d o m in a n tn im d ru š tv e n im o b lik o m .
3.
P s ih o -a n tro p o lo š k i n iv o
P o s to ji je d a n d ru g i te re n na k o je m se d iza jn s p o tič e u opasnu p re p re k u , a k o ji je u s u p r o tn o s ti s n je g o v im v la s titim zahte vom . »D izajn je d osa d b io za o k u p lje n je d in o s tv a ra n je m p ro izvod a , a li ga se n ikad a n ije tic a o ce lo k u p a n p ro c e s , o d s tv a ra n ja do u n i š te n ja p re d m e ta . D ru g im re č im a , n is m o im a li d o v o ljn o u v id u č i ta v c ik lu s p ro iz v o d n je . To je m ožda ra zlo g zbog ko jeg o sta je m o bez o d g o v o ra s u o č a v a ju ć i se sa p ro b le m o m ra s ip a n ja .« 4 P ita n je o d u m ira n ja p re d m e ta za pravo je fu n d a m e n ta ln o i n ije s lu č a jn o š to naše d ru š tv o v iš e ne v la d a s ta re n je m ni u m ira n je m s v o je m a te rija ln e o k o lin e . A kada o vd e g o v o rim o o u m ira n ju , n ije t o lik o re č o m a te rija ln o m n e s ta n k u k o lik o o s im b o lič k o m u n iš ta va n ju . V id e li sm o m a š in e T in g u e ly a (T in g e li) n a p ra v lje n e s c ilje m da se i sa m e d e z in te g riš u n akon izve sn o g vre m e n a — m ašine-u tv a re ko je ra z o tk riv a ju je d n u od te s k o b a naše te h n ič k e c iv iliz a c ije : u m re ti pod te r e to m s v o jih p re d m e ta k o ji su p riv id n o namen je n i b rzo m k ra ju na o s n o vu im p e ra tiv a p ro iz v o d n je i m ode ali k o ji nas u s tv a r i i d a lje o p te re ć u ju u v id u o tp a da ka m rtv e , pa ip ak, n e ra z o riv e i n e u n iš tiv e o k o lin e — kao š to je to s lu č a j s p la s tič n im m a te rija m a . Danas je , bez su m n je , pod p re tn jo m s m rti g u š e n je m , p re č e iz ić i n a kra j s p re d m e tim a nego ih sve v iš e p ro iz v o d iti. Z a b o ra v ili sm o , tj. ce la naša fu n k c io n a ln a c iv iliz a c ija je u e u fo r iji p ro iz v o d n je z a b o ra v ila je d n u b itn u , v ita ln u fu n k c iju — fu n k c iju s m r ti, fu n k c iju ra za ran ja . V e lik a s v e ts k a kriza 1929. g o d in e iz b ila je , znam o, zbog te ško ća ve za n ih za p ro d a ju p ro iz v e d e n e ro b e. U p ra vo se u vezi s to m k riz o m , ko ja je b ila u o s n o v i s tv a rn o g ra zvo ja d ru š tv e n ih na uka, lju d s k ih o d n osa i c e lo g id e o lo š k o g a rse na la p o tro š n je , m o g lo re ć i da je » čovek č o ve ku p o sta o nau čni p re d m e t od onog tre n u tk a kada je a u to m o b ile b ilo la kše p ro iz v e s ti nego p ro d a ti« . P rem a is to j fo r m u li m is lim da novu v e lik u krizu 70-tih godina, ' -The design activity so far has only to do with giving birth to products, but never has been concerned with the entire process, from birth to death. Put another way. we a e taken sufficiently Into account the whole life cycle of products being made. This may oe tne reason why we havo no answer when facing the problem of waste., fisto)
krizu o k o lin e i za g a đ e n ja u k o ju s m o z a p a li, k a ra k te riš e č in je n ic a da » o ko lin a , p riro d a , p o s ta ju za č o v e k a n a u č n i p re d m e t te k od tre n u tk a kada je p re d m e te (i s v e p ro iz v o d e u o p š te ) p o s ta lo la kše p ro iz v o d iti i p ro d a v a ti n e g o li u n iš titi« . N ije d o v o ljn o p ro iz v e s ti p re d m e te k o ji s lu ž e , tre b a p ro iz v e s ti p re d m e te k o ji bi u m e li da u m ru . T re b a z n a ti ka ko ih se o ta ra s iti. P rim itiv n a d ru š tv a su to d o b ro z n a la : p ro iz v o d n ja je z lo č in k o ji tre b a z n a ti o tk u p it i ž rtv o m , u n iš te n je m k o je će k o m p e n z ira ti besča sn i č in p ro iz v o d n je i p o n o v o u s p o s ta v iti s im b o lič k u ra v n o te ž u . T ra d ic io n a ln o s e o s k o d ru š tv o s a č u v a lo je jo š p o n e š to od te s im b o lič k e ra v n o te ž e — p re d m e ti se u ru k a m a lju d i s p o ro ra b e i u m iru s n jim a . Je r, s m r t je n e š to š to se d e li i tre b a je z n a ti pod e liti s p re d m e tim a , kao i sa d ru g im lju d im a . D anas je d in o s m r to n o s n i a u to m o b ils k i u d e s, u n eku ru ku , v a s p o s ta v lja , ia k o na k a rik ir a n i g lu p n a č in , tu ž rtv e n u ra v n o te ž u . U g la v n o m , p re d m e ti u m iru b ilo ka ko, d o k nam o d g o v o rn o s t za tu s m r t iz m ič e . O vd e tre b a n a p ra v iti ra z lik u iz m e đ u s im b o lič k e s m r t i p re d m e ta i in d u s trijs k o g ra s ip a n ja , ili je d n o s ta v n o n jih o v e po tro š n je . T ro š e n je m p re d m e ti p o s ta ju o tp a c i, a zn a m o ka ko s to ji sa fiz ič k im i m a te r ija ln im z a g a đ e n je m k o ji iz to g a p ro iz la z e . M e đ u tim , p ra v o z a g a đ iv a n je ne le ž i u to m e , v e ć u o s ta tk u k o ji t i p re d m e ti s a č in ja v a ju za to š to n is u u z im a n i u o b z ir ni u p s ih o lo š k o m n iti u s im b o lič k o m s m is lu i za to š to je d a n d e o t ih p re d m e ta , t j. o n o š to bi B a ta ille (B a ta j) nazva o » p ro k le tim u de lo m « (» la p a r t m a u d ite •), in d u s tr ijs k i c iv iliz o v a n i lju d i s ta ln o z a p o s ta v lja ju . N a š im p re d m e tim a ne p riz n a je m o v iš e p ra v o da se p o la k o is tro š e , s ta re i u m iru — p ra v o na ž rtv u i s m r t. P rid a je m o im sa m o in s tru m e n ta ln i s ta tu s , a kad ga iz g u b e , o s ta je im sa m o s ta tu s o tp a tka . U o s ta lo m , p re d m e ti sa m o p re n o s e je d n u v r lo u o p š te n u su d b in u id e n tič n u s u d b in i s u b je k a ta i n jih o v ih te la u in d u s t r ij s ko m s is te m u — č is tu s u d b in u in s tru m e n ta ln o s ti, n ik a d ž iv o ta ili s m r ti. O va j s is te m n ije u s ta n ju da in te g riš e s ta rc e , s ta r e n je i s m rt, d o k su to n e k a d a šn ja d ru š tv a u v e k u m e la da č in e . N e ke su se k u ltu re ča k fu n d a m e n ta ln o o rg a n iz o v a le o ko te s im b o lič k e in te g ra c ije s m r ti, m r tv ih i p re d a k a . No, s v a k o d ru š tv o k o je n ije u s ta n ju da s im b o lič k i in te g riš e s m r t m o žd a je , kao n aše d ru š tv o , c iv iliz a c ija i n ika d a n eće b iti k u ltu ra . P ris u s tv o s m r ti, o d n o s n o n je n o d u b o k o zn a č e n je za za je d n ic u , b lis k o s t s m r ti (b ić a i p re d m e ta ) kao ž iv o g m a te r ija la s im b o lič k e ra zm e ne , za nas je iz g u b lje n o . U m e s to s im b o lič k o g , od s m r ti im a m o sa m o s im u la k ru m , kao p rilik o m s a h ra n jiv a n ja u F u n e ra l H o m e s u S je d in je n im D ržava m a , g de se sve č in i ka ko bi se zna cim a ž iv o ta s m r t o tk lo n ila — š to , je d n o s ta v n o re č e n o , zn ači da u d ru š tv u ko je v iš e ne u m e da k o le k tiv n o i s im b o lič k i p rih v a ti s m rt, i ž iv i lju d i n is u n iš ta d ru g o d o te k p re ž iv e li. Ova g o to v o e tn o lo š k a ra z m a tra n ja o s m r ti tič u se i d iza jn a . Je r je i d iza jn u s v o jo j k o n c e p c iji p re d m e ta n a s le d n ik i z a tv o re n ik te id e a lis tič k e i u s u š tin i re g re s iv n e k o n c e p c ije k o ja hoće da č o ve k bude na z e m lji da bi b io sre ć a n i da b i izb eg a o s m rt. To
je ra c io n a lis tič k a k o n c e p c ija p o tre b a i n jih o v o g za d o vo lje n ja , fu n k c io n a lis tič k i ra ču n m a k s im a ln e d o b ro b iti, k o m fo ra , in fo rm a c ije , e s te ts k i ra ču n m a k s im a ln e k o h e re n c ije i o rg a n iz a c ije . »Civ iliz o v a n i s v e t je u s u š tin i p lo d lju d s k ih napora da p riro d u u čin e u d o b n ijo m « 5 — m ožda je to d fin ic ija c iv iliz a c ije , a li to je upravo o no od če ga naša c iv iliz a c ija crk a v a . D u b lje p o sm a tra n o , to je s a v rš e n o n e ta č n o : n e ta č n o je da č o v e k im a za c ilj tu e kon o m sku ra c io n a ln o s t, to m a k s im a ln o iz v rš a v a n je p o z itiv n ih fu n k c ija i s re će. To p ro iz la z i iz je d n o g p o je d n o s ta v lje n ja k o je čo ve ku o s ta v lja sa m o je d n u s tra n u — s tra n u a k u m u la c ije , p o z itiv n o g ra ču n o vo d s tv a i p o d e ša va n ja o p s ta n k a . N em a p o tre b e p o s e g n u ti za ce loku p n im a rs e n a lo m p s ih o a n a liz e ili za n ag on o m s m r ti da b ism o sa zna li da je č o v e k u , in d iv id u a ln o i k o le k tiv n o , p o tre b n o sa s v im n e š to d ru g o , i da d u b o ko tra g a n je za ž e ljo m i u živa n je m d ale ko p re k o ra č u je c iv iliz a c iju za sno van u na s re ć i. To tra g a n je m ože e v e n tu a ln o p ro ć i kro z n a s ilje , p re s tu p , ž rtv o v a n je — n ije m u d o v o ljn a ra c io n a ln o s t o b lik a i s tru k tu ra , skla d n a h ije ra rh ija fu n k c ija . Ta d u b oka a m b iv a le n tn o s t iza ziva naše o tp o re p re m a o vom d ru š tv u č iji je c ilj s re ć a za sve lju d e po sva ku ce n u . To je tra ž e n je je d n e re v o lu c ije ko ja ne bi b ila sa m o in d u s trijs k a , n iti m o ra ln a re v o lu c ija v re d n o s ti, v e ć re v o lu c ija p rin c ip a r e a ln o s ti to g ra c io n aln o g s is te m a k o ji s va ko g a od nas o s u đ u je da iz se be izvu če v re d n o s n i m a k s im u m . A k o jo š p o s to ji neka m o g uća e tik a , to je e tik a n e -v re d n o s ti, d e s tru k c ije i iz b e g a va n ja v re d n o s ti. J e d in o se po tu ce nu m ože m e đ u lju d im a p o n o vo ro d iti s im b o lič k a ko m u n i k a c ija , o d n o sn o je d n o s ta v n ije , za je d n ic a . No, ne v e ru je m da d iz a jn u s v o jo j c e lo k u p n o j p ra k s i o tv a ra p u t ka n e ko m sv e o b u h v a tn o m za h te v u . Ne v id im da p re d m e ti ko je s tv a ra n ose tu s im b o lič k u m o ć, tu a n ti-v re d n o s t i da se u n jim a o g le d a n a s ilje , p re o k re t ili s m r t. Ne m a šta m o n a s ilju radi na s ilja , v e ć g o v o rim o s im b o lič k o m n a s ilju : n a s ilju d e te ta , na p ri m e r, kad p ra v i lu tk u od krp a ili kad o tv o ri m e h a n ičku ig ra č k u da bi v id e lo šta im a u n u tra . P oznat nam je n eu spe h s u p e rfu n k c io n a ln ih ig ra č a k a kod d e ce : d e te u p ra vo n eće p re cizn u nam enu ig ra ča ka — s ta ln o je m e n ja ili e v e n tu a ln o ig ra č k e ra z b ije . U sva kom s lu č a ju , o no u s v o jo j ž e lji č in i n a s ilje nad p re d m e to m i to n a s ilje je s im b o lič k o . O va tra n s g re s ija p re d m e ta m ože, d a kle , b iti i ig ra , a li m ože p o s ta ti i s m rto n o s n a : d okaz je s p a ljiv a n je ko la za v re m e p o b un e m a ja 1968. g o d in e . U sva ko m s lu č a ju , ovo m enjan je ili u b ija n je p re d m e ta ne m ože se u b e le ž iti u fu n k c io n a ln o p re d v iđ a n je , n iti u ra c io n a ln u s im u la c iju — d izajn ih, d a kle , ne m ože p re u z e ti na se be . Tu p o s to ji a p s o lu tn a g ra n ica , a u is ti mah i n eu spe h d iz a jn a u za h te v a n ju to ta ln e p ra kse . Je r dub oka in s p i ra c ija d iza jn a o s ta je u k ra jn jo j lin iji ra c io n a ln o s t (ra c io n a ln o s t znaka, fu n k c ije , p o tre b e ) i u to im e m u iz m ič e o naj s k riv e n i, »pro k le ti deo« p re d m e ta . Je r, na Zapadu je znak o p s e d n u t s v o jim m e n ja n je m . Ko zna n ije li pra va fu n k c io n a ln o s t p re d m e ta u to m e da se i n jim a m e n ja » »The civilized world Is essentially the product of men's endeavour to make nature more comfortable.* (Isto)
179
n am ena, to je s t da budu p re m e š ta n i, iz ig ra n i, p re k o ra č e n i, p o tro še n i? P rim itiv n a d ru š tv a v r š ila su tu p o tro š a č k u f u n k c iji č in o m ž rtv o v a n ja . N am a je je d in o o s ta la p o tro š n ja — i tu je iz v o r naše k o le k tiv n e te s k o b e . Treba iz m e riti tu d u b o ku a m b iv a le n tn o s t p re n eg o š to p o tra žim o p o m ire n je d u še i m a te r ija ln ih s tv a r i. U p ro tiv n o m , izla že m o se o p a s n o s ti da p o n o vo z a p a d n e m o u c ik lu s h u m a n is tič k ih v re d n o s ti k o je sa m o m a s k ira ju m o ć te h n o * k a p ita lis tič k o g s is te m a . G o v o riti o k v a lita tiv n im p o tre b a m a , o k v a lite tu ž iv lje n ja , d o d a tk u duše ili o o s m iš lja v a n ju o k o lin e zn a či p o n o v o u z d iz a ti o n o š to je b ilo h u m a n is tič k i id e a l u p rv o j in d u s tr ijs k o j r e v o lu c iji — to m id e a lu je , m e đ u tim , d o ša o k ra j u p o s le d n jih p e d e s e t g o d in a s o b je k tiv n o m e v o lu c ijo m ka te h n o lo š k o j i k ib e r n e tič k o j o rg a n iz a c iji sv ih s e k to ra ž iv o ta . O b n a v lja ti ga z n a č ilo bi k a s n iti za je d n u re v o lu c iju nad s is te m o m . D va d e se te i trid e s e te g o d in e , s k lju č n im d o g a đ a je m s v e ts k e krize iz 1929., o zn a ča va ju tre n u ta k kada p ro iz v o d n i s is te m , pod p re tn jo m da će se s r u š iti pod te r e to m p re k o m e rn e p ro iz v o d n je , p o č in je da u vo d i s t ru k tu re m a s o v n e p o tro š n je . M a s o v n a p o tro šn ja p o s ta je o s n o v n i m o m e n a t p ro š ire n e re p ro d u k c ije s is te m a p ro iz v o d n je . Is to v re m e n o , n a ra vn o , p o tro š n ja se n a m e će kao in d iv id u a ln i ili k o le k tiv n i id e a l: ova id e a liz a c ija je za k a p ita l p ita n je ž iv o ta ili s m r ti. D iza jn je n a sta o iz to g s p o ja , iz te p o tre b e da se p ro iz v o d n ja s p o ji sa m a so vn o m p o tro š n jo m . O d p re d m e ta (i od p ro s to ra u a rh ite k tu ri) č in im o d ru š tv e n i c ilj, v ita ln u s re d in u , — š to ra n ije nikad a n ije b io s lu č a j, — a li s a m o u f u n k c iji o b je k tiv n ih c ilje v a s is te m a . P ojava p re d m e ta i p ro s to ra kao s p e c ifič n o g p ro b le m a na h o riz o n tu in d u s trijs k o g d ru š tv a je is to v re m e n o zn ak n jih o v e fu n k c io n a liz a c ije i in te g ra c ije u s fe r i e k o n o m s k e p o litik e — ro b ne p o litič k e e k o n o m ije i p o litič k e e k o n o m ije znaka . U to m t r e n u tku n eko m v rs to m u n iv e rz a liz a c ije »sve p o s ta je a rh ite k tu ra « , kako kaže Le C o rb u s ie r (K o rb iz je ), sve p o s ta je d iz a jn , a a rh ite k tu ra i d iza jn d o b ija ju neku v rs tu te ra p e u ts k o -d ru š tv e n e m is ije . O ni u o s ta lo m d e le ta j p o z iv sa lju d s k im o d n o s im a , p s ih o -s o c io lo š k im n aukam a, čak i sa re k la m o m , u ra b a n iz a m itd . P o tre b n o je svuda s t v o r iti k o h e re n c iju u p o d e lje n o m d ru š tv u . M e đ u tim , ta je k o h e re n c ija svu da k o h e re n c ija v la d a ju ć e g s is te m a . S o vom n ovo m fa zo m d irig o v a n o g š ire n ja p o tro š n je s is te m p ro m e tn e v re d n o s ti zalazi u sve d o m e n e d ru š tv e n o g ž iv o ta . Te lo , s e k s u a ln o s t, in fo rm a c ije , k u ltu ra , s v a k o d n e v n i p re d m e ti, p ro s to r — sve š to je do tad a jo š iz m ic a lo p o litič k o j e k o n o m iji i š to je č u v a lo neku v rs tu a u to n o m ije i o dm ah u p o tre b ljiv e v re d n o s ti. sve to odsad pada pod u da r p ro m e tn e v re d n o s ti. Jo š je M a rk s , u o b lik u robe, a n a liz ira o je d n u re a ln u d ija le k tik u izm e đ u u p o tre b n e v re d n o s ti i p ro m e tn e v re d n o s ti. Na n aše m s tu p n ju ra z v ije n e p ro iz v o d n o s ti — te h n o -s tru k tu rs ln e , n e o k a p ita lis tič k e , kako h o ć e te — ta d ija le k tik a je m rtv a . N em a v iš e , u p ra v o m s m is lu re č i, u p o tre b n e v re d n o s ti i ne m o že m o je v iš e s u p r o ts ta v lja ti kao d ru g u k ra jn o s t p ro m e tn o j v re d n o s ti — ona je p o s ta la n je n s a te lit. O vo se ko n
k re tn o o tk r iv a u g u b itk u a u to n o m ije I to ne sam o ra d nika u svo m e radu (to d a tira jo š od X IX ve ka i p rve faze p o litič k e e k o n o m ije ), ve ć i s ta n o v n ik a u sv o m e m e s tu , g ra đ a n in a u svo m e g radu, ko ris n ik a u s v o jo j p o tro š n ji, b io lo š k o g b ića u s v o jo j p riro d n o j s re d in i, s u b je k ta u s vo m te lu . S vuda, u s v im n a šim pra ksam a , upo tre b n a v re d n o s t s tv a ri nam iz m ič e u k o ris t u o p šte n e p ro m e tn e v re d n o s ti. Ta u n iv e rz a ln a p ro m e tn a v re d n o s t n ije , n iti je u s u š tin i v iš e sam o e ko n o m ska p ro m e tn a v re d n o s t, ona je ta ko đ e i pre svega p ro m e tn a v re d n o s t/z n a k . O na v la d a č ita v o m našom s re d i nom i o k o lin o m p u te m m n o g ih ko do va i g o vo ra , re kla m a i pro pa gande, m o d e i m e d ija . N a la zim o se u s v e tu koda u ko je m se svi zn aci, u k ra jn jo j lin iji, ra z m e n ju ju a da ne o d g o va ra ju je d n o j stv a rn o j u p o tre b n o j v re d n o s ti i da ih ne m o žem o ra z m e n iti za n e što s tv a rn o . To k ru ž i, to k o m u n ic ira , to e m itu je , to daje znake a da se ne zna ni ko m e , ni z a što — u to k u je g ig a n ts k i p ro ces to ta ln e s e m a n tiz a c ije ž iv o tn e s re d in e , t j. s e m iju rš k i p ro ce s para le la n sa u sp o n o m m a te r ija ln e p ro iz v o d n je , č iji se ish o d i ne m ogu s a g le d a ti. U o v o j to ta ln o j s e m iju r g iji ko ja c ilja da k o n tro liš e naš ž iv o t i u p ra v lja n jim e p re k o ju r is d ik c ije kodo va i m o d e la , ru še se v e lik i k r ite r iju m i tra d ic io n a ln ih v re d n o s ti. U zm im o re k la m u (m e d ije u o p š te ): ona je s onu s tra n u is t in i to g i lažnog — D. B o o rs tin (B u rs tin ) je u pravo re ka o da se sva n je g o va u m e tn o s t s a s to ji u iz m iš lja n ju u b e d ljiv ih izla g an ja k o ji ne bi b ili ni is t in it i ni la žni. U z m ite m o d u: ona v iš e nem a n ikakve veze s le p o to m u p ra v o m s m is lu te re č i, ona p ra vi le po od b ilo čega, n am eće s v o j c ik lu s za k o ji v iš e ne p o s to je g e n e rič k i k rite riju m i le p o te — ona je s onu s tra n u le po g i ružnog. U zm ite m a so vnu p ro p a g a n d u i p o litik u : n je n o j p ra k s i n ije p o tre b a n m o ra ln i k rite riju m , ona s v o j m o ra l nalazi u s e b i, svo m g o vo ru — kohe re n c ija p o litič k o g g o vo ra je s onu s tra n u d ob ra i zla. A sam i p re d m e ti: ja s n o je da se p ita n je n jih o v e s tv a rn e u p o tre b e v iš e ne p o s ta v lja u s is te m u k o ji p ro iz v o d i da bi p ro iz v o d io — oni su s onu s tra n u k o ris n o g i n e k o ris n o g . I ta k o re d o m . Ista bi se a na liza m o g la p rim e n iti na ra cio n a ln o i ira c io n a ln o , na k v a n tita tiv n o i k v a lita tiv n o . Svi v e lik i h u m a n i s tič k i k r ite r iju m i v re d n o s ti, k rite riju m č ita v e je d n e c v iliz a c ije ra s u đ iv a n ja kakva je b ila naša — m o ra ln o , e s te ts k o , p ra k tič n o ra s u đ iv a n je — p o n iš ta v a ju se u naše m s is te m u s lik a i znakova. T e h n o lo š k o -s tru k tu ra ln i, s e m iju rš k i ili k ib e rn e tič k i s is te m , nazo v im o ga kako h oće m o , o b je k tiv n o je n e u tra lis a o sve v e lik e su p ro tn o s ti k o je su s t ru k tu rira le našu is to riju . Da b ism o re z im ira li c e lin u , m o že m o re ć i da je sam s is te m s onu stra n u c ilja i s re d stava , je r je p o sta o sam se b i c ilj. U to m s m is lu je ta čn o da je » in d iv id u a ln o s t o s ta ta k m o d e rn e h u m a n is tič k e tra d ic ije « . Takva je o b je k tiv n a s itu a c ija . D opadala nam se ili ne, tre b a p rih v a titi re v o lu c iju ko ju je s is te m iz v rš io pre p e d e se t godina i 4 'Individuality is simply a vestige of modern humanistic tradition.« (isto)
183
iz ko je v iš e n em a p o v ra tk a . A k o im a d ru g ih p e rs p e k tiv a , o ne p o s to je sa m o o d a tle , a ne unazad p re m a n e ko m p re đ a š n je m id e a lu . No, kakva je s v rh a d iz a jn a a ko ne da, na n iv o u c e le n aše s re d in e , p ro n a đ e ra v n o te ž u iz m e đ u c ilja i s re d s ta v a ? P ro na ći e tik u znaka, e s te tik u i fu n d a m e n ta ln u s im b o lik u . To je s t, s o nu s tra n u v la d a v in e p o litič k e e k o n o m ije i p ro m e tn e v re d n o s ti, p ro n a ć i je dnu v rs tu s u p e rio rn e u p o tre b e v re d n o s ti p re d m e ta . P ro na ći k u l tu ru , s tv a rn i h a b itu s , ž iv i a fin it e t izm e đ u č o v e k a i n je g o v e o k o lin e , i to p od zn a ko m k o ris n o g , o d n o s n o p od ta k v im zn a ko m pod k o jim je sve o vo m o g lo da p o s to ji, ili bi p o s to ja lo u n e ko m z la t nom dob u u p o tre b n e v re d n o s ti. No, dan as nem a v iš e e tik e znaka . P o s to ji sa m o p o litik a i s tra te g ija znaka, s tra te g ija sa m o g a s is te m a — m a te r ija ln a i s im b o lič k a v re d n o s t je m rtv a , s is te m je n ju u b io , a ilu z ija k o ju o n jo j č u va m o je re tro s p e k tiv n a ilu z ija . I n ije d n o n a d m e ta n je u radu znaka (ka ko bi to h te o G. D o rfle s , na p rim e r, za ko ga je s a d a šn ja s itu a c ija p ro u z ro k o v a n a » n e d o s ta tk o m p ro s v e ć e n e p la n ifik a c ije i s e m a n tiz a c ije s re d in e od s tra n e d iz a jn e ra « 7, ne bi nas o d v e lo s o nu s tra n u v r e d n o s ti/z n a k a , n iti s o nu s tra n u te ro riz m a koda, kao š to nas, is to ta k o , n ije d n o n a d m e ta n je u p ro iz v o d n ji ne bi o d v e lo s on u s tra n u p o litič k e e k o n o m ije . J e d in o do če ga m ože d o v e s ti to n a d m e ta n je u ra c io n a ln o m s e m a n tič k o m ra ču n u je e s te tik a s im u la c ije , e tik a s im u la c ije , s im b o lik a s im u la c ije (n e u s m is lu p rik riv a n ja ( d is s im u la tio n ) , ve ć u s m is lu o p e ra tiv n o g s im u la k ru m a , t j. u s m is lu k o ji se d o b ija u kib e rn e tič k im s is te m im a ). A o vo s o nu s tra n u e s te ts k o g ili m o ra l nog s ty lin g a s a s to ji se u p o n o v n o m u n o š e n ju fo rm e ili d u h o vn o g d o d a tka . Na n a jv a ž n ije m n iv o u k o ji id e za t im da, p re k o p re d m e ta , d ođ e do s v a ko g m o g u ć e g zn a če n ja , d iz a jn ir a n i p re d m e t, ma šta č in io , n ud i nam se kao m o d e l s im u la c ije , m o d e l p re d v i đ an ja gde je ve ć m o g u će i n e m o g u ć e u h va će n o u fu n k c iji, g de je im a g in a rn o u b e le že n o u neku k o m b in a to rik u . N a jve ća o p a s n o s t le ži u to m kid n a p o v a n ju im a g in a rn o g od s tra n e m o d e la s im u la c ije , u kid n a p o v a n ju s im b o lič k o g s e m iju rg ijo m , u to m p riv iđ e n ju to ta ln o g u n iv e rz u m a p o n o vo s tv o re n o g m n o š tv o m zn ako va. To je p o k u š a j k ib e r n e tič k e ra c io n a liz a c ije je r je ona u k ra jn je m ish o d u p o k u š a j to ta ln e k o n tro le nad lju d im a i s tv a rim a . D iza jn u s v o js tv u in s t it u c ije je o d lu č a n m o m e n a t te k i b e rn e tič k e re v o lu c ije . A o va j n o vi k v a lite t ž iv o ta , ta nova e tik a o k o jo j je d anas re č, n ije n iš ta d ru g o d o lu k a v s tv o k ib e rn e tič k o g um a. Ne m ože se o v la d a ti im a g in a rn im i s im b o lič k im . P o s to ji n e š to u fu n d a m e n ta ln o m tra g a n ju lju d i, u n jih o v o m tra g a n ju za s im b o lič k im š to d e fin itiv n o iz m ič e ju r is d ik c iji d iz a jn a i n je g o v e e ti ke. Tim snagam a, tim o tp o rim a tre b a o s ta v iti n jih o v k a ra k te r d iv lje g iz b ija n ja — k a ra k te r ce p a n ja . H te ti ih u h v a titi i una pred d iz a jn ir a ti b ilo bi is to š to i c e n z u ris a ti ih. 7 "A lack of enlightened planning and semantisatlon of the milieu by the designers.. (
Još je d n o m , sva ka d is c ip lin a se ra z v ija sam o u k o lik o se o d v o ji od s vo g p re d m e ta i p u s ti u ig ru i s o p s tv e n u s m rt. la ko zvuči p a ra d o k s a ln o , je d in o u to m p ra vcu d iza jn m ože p on ovo o tk r iti sm is a o s im b o lič k o g . Jean B audrillard, ■Le crćp u sc u le des slgnes« časopis T ra v e rs e s /2 , nov. 1975, Ed. d e M in u it, Paris, str. 27— 40. prev ela: Z la ta M u rad b eg o v lć
Gulio Carlo Argan
Kriza dizajna
P o sto ji iz ra z ita kriz a d iz a jn a . O na je n a ju p a d ljiv ije p o g o d ila p ro izv o d n i d iz a jn (p ro d u c t d e s ig n ) i id e ju d o b re fo rm e (g u te F o rm e ) kao re z u lta t s a ra d n je u m e tn ik a i in d u s trijs k ih te h n ič a ra . U stv a rn o s ti, ona se o d n o s i na č ita v u s fe ru p ro je k to v a n ja i n je g o v ih m e to d o lo g ija . K riza se, u g la v n o m , o b ja š n ja v a s a d a š n jim sta n je m k a p ita lis tič k e e k o n o m ije i k v a lita tiv n im sk o k o m in d u s trijs k e te h n o lo g ije , ra z v o je m m a so vn e k u ltu re is to v re m e n o sa ra s p ro s tira n je m p o tro š n je , p ro tiv re č n o š ć u izm eđ u b rzog razvo ja nauke i te h n ik e i te ž n jo m ka p o litič k o m k o n z e rv a tiz m u . K riza se m a n ife s tu je kao ra s tu ć e ra z ila ž e n je izm e đ u p ro g ra m ira n ja i p ro je k to v a n ja : p ro g ra m ira n je , kao p ro ra č u n a to i g o to v o m e h a n ičko p re -u re đ iva n je , n e te ž i v iš e da p re th o d i p ro je k to v a n j'u ve ć da ga za m e ni kao is tra iž iv a n je d ija le k t ič k ih re š e n ja za p r o tiv re č n o s ti k o je se s v re m e n a na v re m e is p o lja v a ju u d ru š tv u . P ro je k to v a n je je jo š u v e k p ro c e s in te g ris a n u k o n c e p c iju ra zvo ja d ru š tv a kao is t o r ijs k a b u d u ć n o s t, d o k se p ro g ra m ira n je p re d s ta v lja kao p re v a z ila ž e n je is to rije , ka o n ače la reda u živo tu d ru š tv a . Č ita v a zapadna k u ltu ra , od s re d n je g ve ka naovam o, po s ta v lja la je k o n c e p t Is to r ije kao o rg a n s k u s tru k tu ru sva kog d ru štv a za sno van o g na s v rh o v ito s ti s v o js tv e n o j s v im n je n im čla n o v im a : id e ja is t o r ije je , u s tv a r i, vezana za te h n o lo š k u ko n c e p c iju ko ja u p ro je k to v a n ju nala zi s v o j p ra k tič n i m o m e n a t. Sam m o ra l u s u š tin i je te k p ro je k tn i re d k o ji č o v e č a n s tv o d aje v la s tito j e g zi s te n c iji. P ro g ra m ira n je , n a p ro tiv , o d u zim a p o je d in c im a i p re n o si na v la s t s v a k i iz b o r i o d lu k u ; i b u d u ć i da te ž i snažnom p o tis k i v a n ju sva ke p ro tiv re č n o s ti v la s tito g s is te m a , n e g ira d ru š tv u sva 185
ki o b lik is to rijs k o g p o s to ja n ja . P o s to ji li m o tiv da se v e ru je da p ro g ra m ira n je p re d s ta v lja n a p re d a k i p re v a z ila ž e n je p ro je k to v a n ja, da je p ro b le m is to r ije za uve k za tv o re n i da je p e rs p e k tiv a b u d u ć n o s ti im un a na p ro b le m e i p ro tiv re č n o s ti? Da li je m o g uće m is lit i da p ro g ra m ira n je , izraže no od m a lo b ro jn ih g ru p a na v la s ti, o b e zb e đ u je p o z itiv n e u s lo v e ž iv o ta č ita v o m č o v e č a n s tv u ? Najzad, ako se p re tp o s ta v i da p ro g ra m ira n je o b e zb e đ u je b la g o s ta n je , m ože li se p r ih v a titi teza po k o jo o j č o v e č a n s tv o nem a i ne m ože da im a d ru g i c ilj od m a te rija ln o g b la g o s ta n ja ? A k o je i s to r ija , kao sh em a p ro je k to v a n o g ž iv o ta , o sno vna s tru k tu ra zapadne k u ltu re , kriza d iza jn a je , t im p re , s im p to m o p š te k riz e te k u ltu re . O d n o sn o , te m e lj č ita v e zapadne k u ltu re , s tru k tu rn o d u a lis tič k e , je s te ra z lik o v a n je i p a ra le liz a m , s im e tr i čna ra v n o te ž a o b je k ta i s u b je k ta . N ije m o g u će m is lit i na o b je k t n e za visn o od s u b je k ta : s u b je k t je s u b je k t u k o lik o p o s ta v lja s tv a r n o s t kao d ru g a č iju i r a z lič itu od se be , o b je k t sa m o u k o lik o je d o s tig n u t i m iš lje n od s u b je k ta . U to m s m is lu m ože se re ć i da s tv a rn o s t ili fra g m e n t s tv a rn o s ti p o s ta ju o b je k t u k o lik o , m iš lje n i od s u b je k ta , p o p rim a ju je d in s tv e n o s t s u b je k ta : is to ta k o čo v e k je s u b je k t u k o lik o sh v a ta i p rih v a ta s tv a r n o s t ili je d a n n je n deo. A k o se d iza jn o b ja š n ja v a kao p ro c e s ž iv o ta sa s v rh o m ne sam o d ru š tv a , ve ć c e le s tv a r n o s ti, d iza jn je ta j k o ji je d n u s tv a r p o s ta v lja na ste p e n o b je k ta i p o s ta v lja o b lik kao u s a v rš e n , t j. u č e s n i kom sv rh e lju d s k e e g z is te n c ije . A k tu e ln a kriz a je p re m a to m e opšta k riz a : m o d e rn i s v e t n a s to ji da ne bud e v iš e s v e t o b je k a ta i su b je k a ta , m iš lje n ih s tv a r i i lju d i m is le . S v e t s u tr a š n jic e bi m o gao b iti ne v iš e s v e t p ro je k ta n a ta , v e ć s v e t p ro g ra m a to ra . O no š to se naziva kra je m ili sm rć u u m e tn o s ti sa m o je k r i za o b je k ta kao v re d n o s ti: u s tv a ri, o d svo g p o č e tk a , u m e tn o s t je m o d e l p ro iz v o d n je u to lik o š to je d e la tn o s t k o ja p ro iz v o d i p re d m e te s m a k s im u m o m v re d n o s ti. U m e tn ič k o d e lo je je d in s tv e n o b je k a t k o ji im a m a k s im u m k v a lite ta i m in im u m k v a n tite ta ; to je v rh p ira m id e , u č ijo j o s n o v i n a la zim o p o n o v lje n e o b je k te i o b je k te s la b e v re d n o s ti, u k o jim a je k v a lite t m in im a la n , a k v a n tite t m a k s im a la n . P o s to ji, ip ak, o dn o s izm eđ u m a k s im a ln o g i m in im a l nog ili izm eđ u k v a n tite ta i k v a lite ta : to je o dn o s izm eđ u u n ik a t nog i m n o g o s tru k o g , k o ji na d ru g im p la n o v im a p re d s ta v lja odn o s-osn ovu d ru š tv e n e a g re g a c ije . U h ije ra rh ijs k o m d ru š tv u u m e tn ič k o d e lo b iva p rih v a ć e n o i p ris v o je n o od lju d i iz s lo je v a n a j b liž ih v rh u i n a jv iš e z a s tu p lje n ih u n je g o v o m u p ra v lja n ju i ru k o vo đ e n ju : ako su u m e tn ič k a d e la »m odeli« i ako je d ru š tv o s a s ta v lje n o od ru k o v o d e ć ih i ru k o v o đ e n ih kla sa , bez s u m n je je lo g i čn o da m o d e li budu zadržan i od ru k o v o d e ć e kla se , da ih p re n e se z a v is n o j, ra d n ič k o j k la s i, u o n o j m e ri u k o jo j m ogu u tis n u ti o b e le ž je k v a lite ta u s e rijs k u ili k v a n tita tiv n u p ro iz v o d n ju . U m e tn i čko m d e lu p rip is u je se id e a ln a ili d uh ovn a v re d n o s t je r sa m e ru ko vo d e će k la se tv rd e da n jih o v a v la s t v o d i d u h o vn o , pa čak i boža nsko p o re k lo . K riza o b je k ta , kao n e ra s k id iv o ve zanog za id e a ln i o b je k a t ka kvo je u m e tn ič k o d e lo , je s te bez s u m n je povezana sa k riz o m h ije ra rh ijs k o g ili k la sn o g d ru š tv a : n ije jo š u ve k m o g u
će (a to je je d n o od n a jv e ć ih u zroka m o re našeg d ob a ’ zn ati da li će nakon d ru š tv a p o d e lje n o g na k la se u s le d iti d ru š tv o d e m o k ra t skih m asa 'ili d ru š tv o a p s o lu tis tič k ih masa. D e m o kra tsko d ru š tv o je ono k o je se be sam o p ro je k tu je . a p s o lu tis tič k o d ru š tv o je p ro je k to v a n o od g ru pa na v la s ti ko je n a sta ju u n u ta r njega iz nere še n ih p ro tiv re č n o s ti: ova ra z lik a važi i za re žim e k o ji se nazi va ju s o c ija lis tič k im . Jasno je da m a so vna k u ltu ra , ma ko je da su n jen e id e o lo ške p re tp o s ta v k e , ne m ože da p rih v a ti da su s u š tin s k e v re d n o s ti ž ivo ta o trg n u te od za je d n ice , u ru ka m a g ru p e p o je d in a ca , u s tu p lje n e z a je d n ic i sa m o u o n o j m e ri u k o jo j je to k o ris n o za vo de ću k la su : kako m ože b iti m a so vno d ru š tv o ra zd e lje n o izm eđu ru ko v o d e ć ih s lo je v a i h e te ro d irig o v a n ih slo je v a ? P okušaj n ekih g ru pa da h eg e m o n izu ju i, u svo m in te re s u , u p ra v lja ju m a so vno m k u ltu ro m n e s u m n jiv o je je d a n o d v e lik ih uzro ka n e za d o v o ljs tv a i o p a s n o s ti m o d e rn o g sve ta . Z apadna m isa o , s tru k tu rn o o b je k tiv iz ira ju ć a , o b je k tiv iz u je s tv a ri, lju d e , ce lu s tv a rn o s t. Pored krize o b je k ta i s u b je k ta p o s to ji d a kle kriza g rada, kao is to rijs k e a g re g a c ije d ru š tv a , i kriza p ri ro d e, kao is t o r ijs k e k o n fig u ra c ije s tv a rn o s ti. K riza o b je k ta označava krizu p ro izvo d a . P okušaj p re la že n ja sa p ro izvo d a od p o je d in a č n o g in te re s a na p ro izvo d od k o le k tiv nog in te re s a , tj. sa za n a tsko g p ro izvo d a n a in d u s trijs k i p ro iz vo d, d a tira s kra ja p ro š lo g i p o če tka našeg ve ka. Dve v e lik e p re t p o sta vke b ile su: 1. v re d n o s t b ilo ko je g p ro izvo d a te h n ik e p o tič e iz k v a n tifiik a c ije m a n je v iš e ra š ire n o g k v a lite ta i u n icu m a u m e t n o s ti p o s ta v lje n o g kao m o d e l; 2. p o is to v e ć u ju ć i k v a lite t sa e s te ts k o m v re d n o š ć u , u m e tn ič k e i za na tske te h n ik e im a ju c ilj da p ro izvo de e s te ts k e v re d n o s ti, t j. da p rip iš u e s te ts k o is k u s tv o , mada ra z lič ito g ste p e n a , s v im s tv a rim a k o je se k o ris te u ž iv o tu . Indu s trijs k a p ro iz v o d n ja tre b a lo je , d a k le , da bude dove de n a u s itu a c iju da p ro iz v o d i p re d m e te e s te ts k e v re d n o s ti, a li p o š to je s ta v lja la u o p tic a j b e sko n a čn e s e rije id e n tič n ih p re d m e ta , o v i se n isu m o g li k v a lite tn o ra z lik o v a ti po d ru š tv e n o j kla s i ko ja ih je k o ris tila . D ru g im re c im a , in d u s trija liz a m , u s v o jo j izvo rn o j ideolo g iji- u t o p iji. tre b a lo je da p ro m e n i s ta ro v e rtik a ln o , p la s n o i h ije ra rh ijs k o d ru š tv o u je d n o novo, h o riz o n ta ln o , bez kla sa i fu n k c io naln o . Ova re fo r m is tič k a p e rs p e k tiv a b ila je u o sn o vi n a jo rg a n skije g p oku ša ja tra n s fo rm a c ije d ru š tv a u n ifo rm is a n je m n je g o ve ma te r ija ln e k u ltu re o b a v lje n o g nakon Prvog s v e ts k o g ra ta. G ro p iu s o v Bauhaus n ije sam o b io m e s to za izu ča va n je m e to d o lo g ija p ro je k to va n ja , ve ć m o d el d ru š tv a -š k o le , tj. d ru š tv a ko je p ro je k tu ju ć i v la s titi a m b ije n t, p ro je k tu je svo ju re fo rm u . U id e o lo g iji B auhau sa p re d m e t je b io sam o b ro j u s e riji i zato je im ao k v a n tita tiv n o o b e le žje , a li je d o b ija o v re d n o s t k v a lite ta od p ro je k ta -m o d e la č ije je on p o n a v lja n je . Tako je , s tro g o u zevši, p re d m e t b io sam o s lik a p ro je k ta š to je p re n o s io k o ris n ik u , tj. d ru š tv u , b io je — o d re đ e n i je re če n o — p o re d a k p ro ce sa p ro je k to v a n ja . P reko p re d m e ta za sva ko d n e vn u u p o tre b u d ru š tv o je u č ilo da je sva ki m o ra ln o vre d ni č in p ro je k to v a n ja , t j. je da n ko ra k ka o s tv a riv a n ju id e o lo g ije u č ijo j je p e rs p e k tiv i b io m iš lje n . 187
Posle D ru g o g s v e ts k o g ra ta p ro je k to v a n je je tr e b a lo s e b i k a o c ilj da p o s ta v i o b n a v lja n je ra z ru š e n e E vro p e : za to je k re n u lo u o tv a ra n je d ru g o g Bauhausa sa H o c h c h u le f i i r G e s ta ltu n g u U lm u . P ro m a šaj p o ku ša ja d e lim ič n o je u s le d io zb og o p ira n ja k ru p n e in d u s trije da ra d i za d ru š tv e n e s v rh e u m e s to za n e p o sre d a n p ro f it ; a li to je , ta k o đ e , u s le d ilo zb og č in je n ic e š to je p re d lo ž io m a k s im a ln u s ta n d a rd iz a c iju o b je k ta kada, u o p š tim o k v irim a k u ltu re, k o n c e p t o b je k ta (i, n a s u p ro t n je m u , s u b je k ta ) v iš e n ije m o gao b iti p re d la g a n . Da li se izva n o v o g p re v a z iđ e n o g Id e a la g u te F o rm e m o g lo jo š m is lit i na e s te ts k e č in io c e u o k v iru m a s o v n e k u ltu re ? K on v e n c io n a ln o , jo š od dob a ro m a n tiz m a e s te tič n o s t je o zn a ča va la k re a tiv n o s t; a li ra d ik a ln o la ič k a k u ltu ra n ije m o g la o b lik o v a ti s v o j k o n c e p t k re a tiv n o s ti na b o ž a n s k o j k re a tiv n o s ti k o ja je za c ilj (a u is to v re m e i kao g ra n ic a ) im a la s tv a ra n je s v e ta . Da li je , m e đ u tim , z a m is liv a k re a tiv n o s t bez n a če la i c ilja , k o ja b i je d n o s ta v n o b ila k v a lite t b ića i ko ja se ne bi u m n o ža va la u s tv a ra n ju neče g re a ln o g ? Na p o lju u m e tn o s ti, u k o jo j s e je d n o s ta v n o re fle k tu ju id e je k o je se tič u s tv a ra n ja , s v e o tv o re n ije se is tič e (sa D u ch a m p o m , na p rim e r) da u m e tn ik n e m a za c ilj s tv a ra n je u m e tn ič k o g d e la i da se n je g o v a k re a tiv n o s t m o že o b ja s n iti u e s te ts k o m d o ž iv lja v a n ju re a ln o s ti a m b ije n ta t j. s lo b o d n o i k re a tiv no. S o c ija ln a i d id a k tič k a fu n k c ija u m e tn ik a b ila b i, d a k le , p re n o š e n je s v im a s p o s o b n o s ti ili p o n a ša n ja k o n c ip ira n ja s tv a r n o s ti ž iv o tn o g a m b ije n ta ne ka o so -s e in a , v e ć ka o W e rd e n pod u tic a je m k re a tiv n ih im p u ls a k o ji v iš e n is u b o ž a n s k i, v e ć lju d s k i. S ve d ok W e rd e n ne p o s ta n e a u to m a ts k i i m e h a n ič k i ra z v o j b ilo je nužno da p ola zi od k r itik e d ru š tv e n e s tv a r n o s ti i v o lje da se o na p ro metni. Da bi b ila k re a tiv n a , e v o lu c ija d ru š tv a tre b a lo bi da bude s u š tin s k i re v o lu c io n a rn a : u o s ta lo m , s lik a is t o r ije u e ri in d u s tr ije u ila je u p ra vo d ra m a tič n o s m e n jiv a n je p ro g re s iv n ih re v o lu c io n a r n ih im p u ls a u k o r is t s u p ro tn ih , re p re s iv n ih ili k o n z e rv a tiv n ih . A v a n g a rd n i u m e tn ič k i p o k r e ti, k o ji su se ra z v ija li k ra je m p rv e d e c e n ije o v o g ve ka , b ili su n a d vla d a n i ra s p ro s tra n je n im ko n z e rv a tiv n im d u h o m k o ji je u s le d io p o s le P rvog s v e ts k o g ra ta ; sa iz u ze tko m R u sije , gde je k u ltu rn a a va n ga rd a p r ih v a tila p o d s tic a j d ru š tv e n e re v o lu c ije u to k u . D ok se u R u s iji re v o lu c ija p o d u d a ra la sa p ro c e s o m in d u s trija liz a c ije , ko ja je na Z apadu v e ć b ila zn a tn o u zn a p re d o va la i s to g a n ije v iš e m o g la im a ti re v o lu c io n a rn o o b e le ž je , u s re d n jo e v ro p s k o j k u ltu r i izm eđ u dva ra ta , p ro g re s iv n e s tru je (kao š to je u p ra v o B au h au s) d o b ile su v iš e r e fo r m is tič k o n eg o re v o lu c io n a rn o o b e le ž je , v iš e s o c ija ld e m o k ra ts k o neg o m a r k s is tič k o . Ne tre b a z a b o ra v iti da su De S tijl i B auhaus E vropu u p o zn a li sa n o vin a m a s o v je ts k e a v a n g a rd e d o k su re v o lu c io n a r ne i re fo r m is tič k e te ž n je is to v re m e n o i o d lu č n o b ile p o tis k iv a n e kao b uržo a ske u S o v je ts k o m S avezu, a ka o b o ljš e v ič k e od na cizm a i fa š iz m a . N ije te š k o ra z u m e ti da je za sve a va n g a rd n e u m e tn ič k e s tru je p ro b le m a tik a u m e tn ič k o g o b je k ta , š ta v iš e s a s v im k ra tk o o b je k ta , b ila p ro š ire n a na g ra d ; g ra d je b io za d ru š tv o o no š to
je o b je k t za p o je d in c a . D ru š tv o se p re p o zn a je u gradu kao p o je d in a c u o b je k tu ; g ra d je p re m a to m e o b je k t za k o le k tiv n o ko rišće n je . I ne sa m o to ; g ra d se m ože p o is to v e titi sa u m e tn o šću u to lik o š to o b je k tiv n o p ro iz ila z i iz p ro ž im a n ja s v ih um e tm ičkih te h n i ka u fo r m ir a n ju a m b ije n ta , k o lik o ž iv o tn o g to lik o i b og ato g e s te t s k im v re d n o s tim a . Kada se g o v o ri o k riz i u m e tn o s ti g o v o ri se, u s tv a ri, o k riz i g ra da , a kriza gra da je je d n a od n a jo p a s n ijih i naj s tra š n ijih p o ja v a m o d e rn o g doba. G rad je g o m ila b o g a ts tv a ii m e s to m a k s im a ln o ra s p ro s tra n je n e e k o n o m ije ; 'ipak, kao e k o n o m s k i o rg a n iza m on je svuda o č i g le d n o pasiiivan. V e lik i g ra d s ta je V ise n eg o š to d a je : cena ja v n ih s lu ž b i ra s te u g e o m e trijs k o j p ro p o rc iji sa s ta n o v n ic im a , a p o s to ji g ra d o v i u k o jim a je k ra jn je te š k o u s k la d iti o d g o v a ra ju ć e s lu žbe sa p o tre b a m a s ta n o v n ik a . (U v e lik im g ra d o v im a , p o re d tog a , ra z v ija ju se m n o g i s o c ija ln o -p a to lo š k i fe n o m e n i (te ro riz a m , na s ilje , d ra g a , k rim in a li, >\ ta k o d a lje ) k o ji m o g u da s e o b ja s n e Jedi n o k a o o b lid i o d b a c iv a n ja o tu đ u ju o e g a m b ije n ta g ra da . Im am ra zlo ga d a v e ru je m d a su ž iv o tn e te š k o ć e m n o g o v e će u g ra d o v i ma k o ji su n a s ta li u s ta ro d ob a: ne sa m o za to š to su s ta re u rb a ne s tru k tu re sv u d a n e a d e k v a tn e a u to m o b ils k o m sa o b ra ća ju , v e ć za to š to ©e p o p u la c ija s a č in je n a v e lik im d o lo m od d o š lja k a , oseća s tra n o m s ta r o j g ra d s k o j z a je d n ic i, a ne ž e li da fo r m ir a novu. P re tp o s ta v k a o č is to In d u s tr ijs k o m g ra d u , u ikojem lju d i u fa b rič kom ra d u p ro n a la ze d u h z a je d n ic e s re d n jo v e k o v n ih g ra d o va , n i je 'iimala p o tv rd u u s tv a r n o s ti. U s tv a r i, te ž in a In d u s tr ijs k ih d e la tn o s ti n a s ta v lja da d e lu je n a s ta r e 'i tro š n e u rb a n e s tru k tu re , a rarHilje i l i ka sn iije o n a oe Ih Isllooreniiti. G de g o d se s tra h u je od n ad vla d a va rtja m o d e rn o g nad s ta r im , p o s to je ja v n e i p riv a tn e us ta n o v e za s p a š a v a n je ta k o z v a n o g iistoHiijškog je z g ra ; a li že lja da se o n a sp a s u n e z a v is i sa m o o d n jih o v e is to r ijs k e ii u m e tn ič k e v re d n o s ti, v e ć 'i o d v la s ti 'i p re d n o s ti k o ju jo j d a ju u o d n o su na m o d e rn u fu n k c iju g ra d a . A k o su p ro s to ri i ka na li za kom uniikaolje u S ta rim g ra d o v im a n e a d e k v a tn i ii n ea da p tira m i za za p re m in u i b rz in u sa o b ra ć a ja m o d e rn o g gra da , u sm e ra v a ju ć a je zg ra n a s to je da s e s m e s te u is t o r ijs k e g ra d o ve g o to vo kao d a s e tim e ž e li p re o k re n u ti tr a d ic ija c e n tra liz m a v la s ti ti n je n e s u š tin s k e is t o r ij s k e o s n o v e . S d ru g e s tra n e , ka d bi se o v im u s m e ra v a ju ć im jezgrilm a d a la m a n je p re s tiž n a a v iš e fu n k c io n a ln a s re d iš ta , is t o r ij s k i g ra d o v i b i 'iz g u b ili s v a k u fu n k c iju i u m rli b i od p a ra liz e i l i bi b ili sa ču va n i k a o a rh e o lo š k i k o m p le k s i. P o s to ji 'jedan d u b lji ra z lo g zb og če ga je g ra d 'is to rijs k i i ktro ta k a v b iv a sa č u v a n . V e lik i g ra d je k o n c e n tra c ija k u ltu r n ih v re d n o s ti: s p o m e n ic i, m u z e ji, b ib lio te k e , a rh iv e , i ta k o d a lje . O ve v re d n o s ti s a č in ja v a ju d an a s o e z a m e n ijiv u o s n o v u za izu č a v a n je m o d e rn e k u ltu r e , ča k i u n je n im n a js p e c ifič n ijim n a u č n im o g ra n c i m a. Jo š je u o p š te m in te r e s u k u ltu r e da u n iv e rz ite ti budu u s k o v e zan i za te vellilke k u ltu r n e d e p o e , m e đ u k o jim a su m n o g i jo š n e is tra ž e n i. S a m o n a p re d n ije n a u č n o is tra ž iv a n je moira da se uk la p i u S is te m e o d n o s a k o ji ga s p a ja ju sa o p š to m k u ltu ro m , sa š ire n je m ii k a n a lim a in fo rm a c ije . Č irti se, d a k le , n u žn im da um 189
v e rz ite ti u k o jim a se o b a v lja n au čn o is tra ž iv a n je b u d u s m e š te n i u v e lik e g ra d o ve i d a, d o k k o r is te s v o j v e lik i k u ltu r n i p o te n c ija l, d elu ju ka o podstioaljrvi č in io c i m o d e rn e k u ltu r e . Is to o b ra z lo ž e n je m ože da ©e u č in i za k u ltu r e a v a n g a rd e (u m e tn o s t, p o z o riš te , m u z iku , itd )) k a je ©u nužn a d o p u n a v is o k o g n a u č n o g is tra ž iv a n ja . P osto je , m e đ u tim , i p o d s tic a ji u s u p ro tn o m p ra v c u , k o ji te že d e c e n tra liz a c iji u n iv e rz ite ts k e n a sta ve i n a u čn o g is tra ž iv a n ja p re k o ra s e lja v a n ja u n iv e rz ite ts k ih u s ta n o v a u m a le c e n tre , il'i ča k izvan s v ib u rb a n ih je z g a ra . N a s to ji se o p ra v d a ti u m n o ž a v a n je u n iv e rz ite ta ti, p re m a to m e , o p a d a n je n iv o a n a u čn o g is tra ž iv a n ja , tv rd e ć i da m o d e rn e m e to d o lo g ije n is u is to rič n e i, p re m a to m e , n e m a ju p o tre b u da se p o z iv a ju na tis to rijs k a d o k u m e n ta . B ez s u m n je je m o g u ć e da s e o p š ta s tru k tu ra k u ltu r e p re tv a ra ta d ija h ro n ič k e , kakva je b ila u, e ri liisto rio izm a , u s in h ro rtič k u . O d a tle će s ig u rn o p ro is te ć i p re o v la d a v a n je p o je d in a č n ih č in ila c a nad u n i v e rz a ln im , a li ako se ž e li tizbeći o p š ta d e g ra d a c ija k u ltu re p o tre b no je da (is tra ž iv a n je č ija je s v rh a 'in d u s trijs k a prim e m a , zadrži n au čni p o s tu p a k . A o vo se m o že o s tv a r iti je d in o u ce tiokupnom s is te m u k u ltu r n ih v re d n o s ti v e lik ih g ra d o va . Prava k riz a g ra d a tisp o lja va s e n e sa m o u o p a d a n ju n je g o vog k u ltu rn o g n iv o a , v e ć u g u b itk u n je g o v o g p rv o b itn o g o b e le žja k u ltu rn o g o rg a n iz m a . O vo o p a d a n je v re d n o s ti o d re đ e n o je č i n je n ic o m da g ra d v iš e n ije d o b ro i in s tru m e n t z a je d n ic e , č iji n a p o r ka z a je d n ič k o m oitiju o la k š a v a , v e ć da je p re d m e t is k o riš ć a va nja o d s tra n e p rivitie g o va n e m a n jin e . S tra h o v ito m b rz in o m ze m ljiš n a š p e k u la c ija p re u z e la je , g o to v o bez ra z lik e , u p ra v lja n je g ra do m č ije se s ta n o v n iš tv o b rzo m n o ž ilo u s le d u sp o n a in d u s t r i je . B ud u ći da s e šp e k u tiis a n je sa z e m ljiš te m i s ta n o v im a v re d n uje is k lju č iv o k ro z ce nu , v re d n o s ti k v a lite ta (k o ji s u s e p o is to v e č iv a li sa v re d n o s tim a is t o r ič n o s t i) p o s te p e n o s u b ile is t is n u te č is to k v a n tita tiv n im v re d n o s tim a . O ko is to r ijs k ih c e n ta ra k o ji su sa m o d e lim ič n o s a ču va n i, n ik le su o g ro m n e p re n a s e lje n e p e r ife r ije bez ik a k v o g n ače la o s im m a k s im a ln e ra s p ro s tra n je n o s ti p o p u la c ije . B u d u ći d a je špek u lis a n je te ž ilo in te g ra ln o m is k o riš ć a v a n ju z e m ljiš ta č e s to su p e r ife r ije s la b o o p re m lje n e slu žb a m a i ta k o o p te re ć u ju k lim a v e s tru k tu re g rada. Š te ta je b ila ve o m a v e lik a u z e m lja m a kao š to je Ita lija , gde su dug o v re m e n a v la d e s k lo n e k o m p ro m is im a i ko n z e rv a tiv n e v la d e š t it ile p riv a tn o v la s n iš tv o . R im k o ji je od e v ro p skih g ra do va im ao je d n o od n a jv e ć ih i n a js ta rijih k u ltu r n ih nas le đa , b io je grad k o ji je n a jte ž e o š te ć e n : š p e k u lis a n je sa z e m lji šte m d o v e lo ga je u ve om a te ža k p o lo ž a j, k o ji o z b iljn o ugroža va n je g o v ž iv o t. Is to v re m e n a o db ra na is to rič n o s ti i fu n k c io n a ln o s ti grada, ko je su u rb a n is tič k i za kon i o m o g u ć ili u m n o g im ze m lja m a se ve rn e E vrope, p o se b n o u H o la n d iji, b ila je , a b ić e jo š uvek, sm a tra n a za opa snu i n e p rija te ljs k u u I t a liji. J e d in i zakon k o ji je ko načno p ro g u ra n u Ita liji, da bi u veo reda u is k o riš ć a v a n ju ze m ljiš ta , b io je p o s le n e k o lik o m e s e c i p o n iš te n kao n e u sta va n , la ko su p o s to je ć i za koni ja sn o k o n z e rv a tiv n i, za s ta m b e n e š p e k u la n te oni su p re v iš e lib e ra ln i i o vi ih v e s to k o ris te : s p re č ili su i u ti
c a li na k a s n ije s tu d ije o re g u la c io n im p la n o vim a , u v e lik o j m e ri su ih u s lo v ili, a sada ih s is te m a ts k i n a ru š a v a ju . U Ita liji špekulis a n je nalazi s v o j p riro d n i p o d s tre k u g ra đ e v in s k o j z lo u p o tre b i: u R im u, tre ć in a s ta n o v n ik a s ta n u je u zgradam a p o d ig n u tim bez ik a kvo g p lana, o te ž a v a ju ć i i ča k o ne m o g u ća va ju ći u rb a n is tič k e za hva te. N a s ilje nad g ra d o m i n je g o va z lo u p o tre b a im a za p o sle d ic u u d a lja v a n je u rb a n is ta sa o d g o v o rn ih m e sta : g ra d o vim a ra sp o la ž u v la s n ic i p ro s to ra , a p o š to u rb a n is ti nužno vo de računa o is to rijs k im i e s te ts k im v re d n o s tim a o v i im n e g ira ju svaku sp o s o b n o s t o d lu č iv a n ja , č im e se p ro d u b lju je o b e le ž je n e is to rič n o s ti I n e e s te tič n o s ti g rada. S lu č a j R im a je g raniičan s lu č a j, ikako zbog to g a š to je n je g ovo is to rlijs k o ii e s te ts k o o b e le ž je m a k s im a ln o , ta k o i zbog t o ga š to je s ta m b e n a š p e k u la c ija d e lo v a la s ve do p re n e k o lik o godiina bez p ra v e k o n tro le o d s tra n e v la d e i o d g o v o rn ih o p ština. A li u rb a n a k riz a , u Riimu z a o š tre n ija nego d ru g d e , je s te s im p to m o p a s n ije i o p š tiije k riz e u rb a n e in s t it u c ije . U č ita v o m s v e tu dan as, ve lilk i g ra d je p a s iv a n e k o n o m s k i o rg a n iz a m , p o litič k i se ne m o že k o n tro liis a ti, opa san za fiz ič k o i p s ih ič k o z d ra v lje s ta n o v n ik a . V e lik a ra z lik a u n a čin u ž iv o ta ra z lič itih s lo je v a is k lju č u je m a n je im u ć n e iz u ž iv a n ja u k u ltu rn o m d o b ru k o je grad p re d s ta v lja : u n u ta r g ra d o va is p o lja v a ju se za to antiiunbane te ž n je , š ta v ič e p ra ve krlilze o d b a c iv a n ja ikoje se m a n ife s tu ju u na s ilju , z lo č in u , v a n d a liz m u nad z a je d n ič k im d o b ro m , n e u ro zi, d ro g i. G ra d, m a k s im a ln a ta č k a d ru š tv e n e a g re g a c ije , je s te i ta čka m a k s im a ln o g za ga đe n ja a m b ije n ta , d an a s je p ro b le m g ra da ne sa m o u rb a n is tič k i:, v e ć i e k o lo š k i. Da bi s e s u p r o ts ta v ili d e g ra d a c iji g ra da do k o je je d o šlo u s le d lin d u s trija liiz m a , š p e k u lis a n ja , n e k o n tn o lisa n o g d e m o g ra fs kog ra s ta , v e lik i a rh ite k ti ra c io n a liz m a s m is lili su sh e m e g ra dova u k o jim a s u ra s p o re d i ra s p a d e la p ro s to ra o d g o v a ra li ra s p o re d u i ra s p o d e fi fu n k c ija . M e đ u tim , Le C o rb u s ie r o vi, G ro p iu so v i i W irig h to v i m o d e li b ili su sa m o r e tk i i n e p o tp u n i e k s p e ri m e n ti, a z a tim su o s ta v lje n i po s tra n i kao u to p ijs k i. To, m e đ u tim , n is u b illi: p o la z ili su o d n ad e da bi b u ržo a sko d ru š tv o , ra z v ija ju ć i' s e u s k la d u sa v la s titim p ra s v e tite ljs ik im p re tp o s ta v kam a, n a p re d o v a lo na p u tu d e m a k ra tije sve d o e lim in a c ije k la sn e h ije ra rh ije , d o p o d je d n a k e ra s p a d a le b o g a tstva , do m irn e sa ra d n je ko ja v o d i z a je d n ič k o m c iv iliz a c ijs k o m p o d u h va tu . D a nas o v e p re tp o s ta v k e , k o je su b ile o sn o va n e , iz g le d a ju a p s tra k t na u to p ija . B uržoa sko d ru š tv o lih n e m ilo s rd n o o d b a cu je « umes to da s e ra z v ija u s k la d u sa svojiiim v la s t it im p ro s v e tite lj s k im p re tp o s ta v k a m a , o n o s tv a ra s tro g o re a k c io n a rn e re žim e k o ji sa m o m ogu d o v e s ti, kao š to su i d o v e li, do iz b ija n ja ra ta. I b u d u ći da su re a k c io n a rn i re ž im i lo g ič n o n e p r ija te lji k u ltu re , gra d je kao k u ltu r n i e n t it e t b iv a o p re g a že n g ra d o m kao p o litič k im in s tru m e n to m : g ra d -d ru š tv o za m e n io je g ra d-država. Na k riz u d iz a jn a p re d m e ta , č iji je k v a li'te t lio te re so va o p ro iz vo đ a če sa m o u g ra n ic a m a k v a n tite ta p ro fita , n a d o ve zu je se kriza d iz a jn a to g k o le k tiv n o g o b je k ta k a k a v je g ra d. iKo je g a jio 191
ilu z iju d a će m o d e rn i delovfi g ra d a d a se n a d o ve žu n a s to r e , p o lo g ič n o m p re la z u sa a n tič k o g e m p iriz m a na m o d e ra n n a u č n i d u h , m o ra o lje d a s e ra z u v e r i: m o d e rrti d e lo v i ra z lik o v a li s u s e o d s ta rih , od ta k o z v a n ih is t o r ijs k ih s re d iš ta , s a m o p o k o n fu z iji ii n e re d u . P o s le d n jih g o d in a , z a tim , tr e b a lo je n e b ez za p re p a š ć e rtja p riz n a ti d a je p o h le p a ikoja je d o v e la d o k r iz e p re d m e ta i d o k r i ze gra da p o se b n o d o v o d ila u o p a s n o s t p riro d n e 'iz v o re i, š ta v i še, p r e tila da z a tru je č o v e č a n s tv o . Is p ra v n o ije R ich a rd N e u tra g o v o rio o d iz a jn u k a o o je d in o j n a d i d a će s e p r e ž iv e t i. D a na s se p ro b le m p o s ta v lja u jo š r a d ik a ln ijim g ra nlicam a . B a r ina p la nu m e to d o lo š k ih a n a liza li p ro je k to v a n ja d iz a jn p ro iz v o d a ra z v i ja se u u rb a n is tič k i d iz a jn , a u r b a n is tič k i d iz a jn u e k o lo š k i d i za jn. V e lik a d ile m a sa k o jo m b i s e tre b a lo s u o č iti u b lis k o j b u d u ć n o s ti je s te lizb o r iz m e đ u p ro je k ta ;i n e^p no je kta, d iz a jn a i ne-d iza jn a, p la n s k e u rb a rtis tik e i p ro s te u rb a m is tik e i l i č a k k a s n ije k o n tro le s p o n ta n o g ra z v o ja g ra d a . V e lik i zn a ča j, ča k i p ro g ra m s k i, d o b io je p o s le d n jih d e c e n ija k o n c e p t h is to r ijs k o g c e n tra « . U v e o m a o p š tim g ra n ic a m a ozna čava o n o š to se m o ra i l i ž e li s a č u v a ti o d a n tič k o g g ra d a . B ilo je v re m e kad su s e ž e le li s a č u v a ti sa m o s p o m e n ic i, d ru g o v re m e kada su se h te li s a č u v a ti sa m o d o k u m e n ti n e k ih is t o r ijski'h p e rio d a , v e lik i d e o s re d n jo v e k o v n e a rh ite k tu re b io je u n i š te n je r je s m a tra n za d o k u m e n t v re m e n a o e -k u ltu re . U s tv a r i, sva ko v re m e č u v a lo je od p ro š lo s ti; s a m o o n o š to je s m a tra lo za » is to r ijs k o « , a » is ta ri'jš k o « je b illo s v e ii sa m o o n o š to je p o k a z iv a lo s t a b iln o s t I li ča k, k a riz m a ts k o o b e le ž je r e lig io z n e i p o litič k e v la s ti. K ada su p o č e li d a se s m a tra ju h is to rijs k im « n e s a m o p o d a o i o » v e lik im « , v e ć i o n a ro d u , to je s t o p r iv r e d i, ra d u , u m e tn o s ti. V re d n o s t is to r ič n o s ti je d n o g g ra d a n ije v iš e m o g la da se o g ra n ič i n a s p o m e n ik e , v e ć s e p ro š iriv a la n a c e lo k u p n o g ra d s k o tk iv o . I b ro n O lo ške g ra n ic e su s e p n o m e n ife : z a š to bi » sto rija tre b a lo da se z a u s ta v i n a 18. I l i 19. v e k u , k a o d a p o d a c i o d a n a š n jic i n e b i m o g li b it i p re d m e t ra z m iš lja n ja d lis to rijs k o g vre d n o v a n ja ? K o n c e p t » is to r ijs k o g g rada« m o že Im a ti p ra g m a tič n u ko ris t, a li je la žan k o n c e p t. Z a š to b i n e k i d e lo v i g ra d a b ili »Sstorijs k i« a d ru g i » n e -is to rijs k i« ? G rad je u o eliini I s ta r ijs k a k o n s tru k c ija . S am e g ra d s k e d e fo rm a c ije ii z lo u p o tre b e , n a s ta le u s led k a p ita lis tič k o g u p ra v lja n ja , č in je n ic e s u , ia k o n e s la v n e , Is to r ije n ašeg v re m e n a : lis to ta k o u is t o r iju n a še g d o b a u la z i p o k u ša j p ro m e n e u p ra v lja n ja g ra d o m i s is te m a k o ji g a d rž i. U p ra k s i, pod » is to r ijs k im c e n tro m « p o d ra z u m e v a s e d e o g rada k o ji n e m o že 'ili n e tre b a d a s e m e n ja ; d ru g im re č im a , d e o grada k o ji ne m ože da se k o ris ti u s a s v im d ru g a č ije s v rh e o d o n ih ko je je im ao u p ro š lo s ti. U s lo v in te g ra ln e k o n z e rv a c ije je da usm e ra v a ju ć a je z g ra d e la tn o s ti u g ra d u b u d u s m e š te n a I li p om erena u m o d e rn e č e tv r ti. Da b i s e d e c e n tra iiz o v a le f u n k c ije k o je se g o m ila ju u Is ta rtjs k iim c e n trim a li p a ra liš u iih p o tre b n o je d o v e s ti p e r ife r ijs k e zo ne u s ta n je d a ih m o g u p r ih v a t it i. O vo n i je m o g u će je r s u p e r if e r ije o s m iš lja v a n e , š p e k u lis a rtje m , kao
je d n o lič n a g ra đ e v in s k a g o m ila . D e lo v a n je m u s u š tin u (š to b i pak za h te va lo o tv o re n iju u rb a n is tič k u p o litik u od s tra n e ja v n ih v la s ti) 'još s e m o g u , b a r d e lim ič n o , za uze ti d in a m ič n ije d ru š tv e n e s tru k tu re . D o v o ljn o b i b ilo d o b iti p r o s to r za v e lik e s a o b ra ć a jn e a rte r ije , p e r ife rijs k a p a r k ira liš ta , ja v n e slu žb e , k u ltu rn e u s ta n o ve i g ra d s k o z e le n ilo . A k o se patk n e ž e li d a g ra d iz g u b i sva ko o rg a n s k o je d in s tv o , p o tre b n o je da sam a m e to d o lo g ija p ro je k ta m ože da s e p rim a n i n a k o n z e rv a c iju a n tič k ih tk iv a 'i p o b o ljš a n je n o vih . Danas je , bez s u m n je , v a ž n ije iz le č iti b o le s n e g ra d o ve n e go s m iš lja ti/ g ra d o v e b u d u ć n o s ti. P e rs p e k tiv a » spašavanja p o sto je ć e g « m o že se č in it i p re v iš e p rila g o d ljiv o m i l i š ta v iš e m i n im a lis tič k o m ; a li s p a š a v a n je n ije nužno e m p irijs k i izla z , ve ć tre b a da b ud e s tro g o n au čan , a p ro je k tim a tre b a da p re th o d i oz b iljn a k r itič k a a n a liz a č in je n ič k o g s ta rija . Posao u rb a n is ta ta k o će b it i u k lo p lje n u n a jr a z v ije n iju i n a jk o n s tn u k tiv n iju p o litič k u p e rs p e k tiv u : a n a liz u i k r itik u b u rž o a s k e d e g ra d a c ije , p o v ra ta k id e o lo š k ih p o k re ta č a ra d n ič k ih k la s a s u z b ija n ih te š k o m h e g e m o n ijo m k a p ita liz m a , o s lo b a đ a n je d e m o k ra ts k ih d o s tig n u ć a o d s tra n je n ih t o ta lita r n ih re ž im a , re a firm a c iju k o n s tru k tiv n o g b te n ja n a s u p ro t d e s tru k tiv n im n a g o n im a . M a so vn a k u ltu r a n em a u s e b i p o litič k u k v a lifik a c iju : to je je d in a m o g uća k u ltu r a u sn ažno in d u s trija llz o v a o o m s v e tu , k o ji zbog e k o n o m s k ih i te h n o lo š k ih n u ž n o s ti te ž i m a k s im a ln o j s ta n d a rd iz a c iji i l i je d n o lič n o s ti p ro iz v o d a . P oznato je da s e m a so v na k u ltu r a o s tv a ru je p u te m s is te m a in fo r m a c ija i n je n ih kanala k o m u n ik a c ije . O v i k a o o b ič n i te h n ič k i a p a ra ti, m o g u p o d je d n a ko da p o s p e š u ju n a p re d n e 1 n aza dn e p ro c e s e u d ru š tv u . Ipak, p ro g re s iv a n je sva k i p ro o e s k u ltu rn o g n a p re tka , re g re s iv a n je ili pak, k o n z e rv a tiv a n s v a k i p ro c e s n e k r itič k o g š ire n ja o d re đ e n e k u ltu re . O d a tle p ro ižilla zi da s e p o z itiv n o s t I li in e g a tiv n o s t s is te m a p ro c e n ju je n o v in o m I li n e o o v in o m in fo rm a c ije . N a čelo n o v in e n a p r o tiv r e č i inačelu s e rije je r , k a d n e p o s to ji je d in s tv e n o s t p re d m e ta , n em a n o v in e b e z p ro m e n e s e rije , tj. bez p re la s k a iz je d n o g sta n d a rd a u d ru g i. N ije re č e n o da je m a s o v n o d ru š tv o nužno p o tro š a č k o d ru š tv o . P ro m e n a je d n e s e rije p ro iz v o d a u vek je o dređ en a tro š e n je m p ro iz v o d a , a li o v o tro š e n je m o že da Im a o b je k tiv n e ‘ili s u b je k tiv n e m o tiv e . A k o p ro je k tn o is tra ž iv a n je , p u te m k r itik e p ro izvoda s e rije , o d re đ u je n o v i o m ilje n i p ro iz v o d kao b o lji, je r v i še o d g o v a ra s v rs i, I li Im a š ir i s p e k ta r p rim a n e , ili Im a is ta obele žja kao i p re th o d n i a li m a n je ko š ta i b o lje se m ože k o r is titi, dob ija se o d g o v o r na o b je k tiv n u p o tre b u , o d n o sn o p od ra zu m e va se o b je k tiv a n n a p re d a k . A k o p a k, p ra m e n a s e r ije im a za c ilj da tiip u č in i z a s ta re llm u p s ih o lo g iji k o ris n ik a , ili d a p o s p e s i o db a c iv a n ja p re d m e ta p re n e g o š to Is te k n e p re d v iđ e n i ro k po p ro je k tu , d o p ro m e n e d o la z i zb og s u b je k tiv n ih m o tiv a na k o je je m o g u će d e lo v a ti s p o lja r a z lič itim s re d s tv im a , o d k o jih je n a j č e š ć i1 re k la m a . D o k se u p rv o m s lu č a ju d o b ija p ro p o rc io n a ln a p o tro š n ja , u d ru g o m s e d obilja p o tro š n ja n e p ro p o rc io n a ln a p o tre b i: Iz o ve d is p r o p o rc ije p ro iz la z i n a č e lo s p ira le p o tro š n je bez 193
k ra ja . P oznato je da n e m o tiv ir a n e p o tre b e p ro is tič u o d a tle d e lu j-u ći n a n e s v e s n o , t j. p o s p e š u ju ć i -nagon č iji je ik ra jn ji re z u lta t n a s ilje , krađa, ra t, je d n o m re č ju n e ra c io n a ln a p o tro š n ja . P o re m e će n i m a n jk a v p ro je k tn i p ro c e s k o ji v o d i p ra je k to v a n ju ikoje za je d in i c ilj Im a m a k s im a ln u p o tro š n ju »i, p re m a t o m e, m a k s im a la n p r o f it p re d u z im a č a d o b io je n a z iv s t y lin g : on se s a s to ji u p re te riv a n iju sa č in io c im a k o ji č in e p re d m e t p rim a m ljiv im I li »p o tro š n ijim « . S ty lin g je , u s u š tin i, In d u s tr ijs k i k ič : re kla m a p r e te ru je u p r im a m ljiv o s ti p ro iz v o d a , a p ro iz v o d p o n a v lja v la s t it u re k la m n u s lik u 1 k a o ta k a v , u to lik o b rže z a s ta re v a š to je u z b u d ljiv ija » no vost« d e fo rm ir a n a re k la m o m . Iz a z iv a ju ć i u m iš lje n e ii n e s v e s n e p o tre b e , o d s tra n ju ju ć i s v a k i In te re s za k r i tik u i ra zu m an iz b o r, p o tro š n ja se u o b llc a v a s e rv iln im p o d v rg a va n je m m a s e in te r e s im a k a p ita lis tič k e v la s ti. P re m a to m e , d o b ija iz ra z ito re a k c io n a ra n z a o k re t je r o m o g u ć a v a , u p o litic i, š le p u p o s lu š n o s t p ro p a g a n d i k o ja se , n a is ti n a č in ka o ii trg o v a č k a re k la m a , s lu ž i s lo g a n im a b e z s m is la . N a js tra š n ija č in je n ic a je da iz a z iv a ju ć i Im p u s le -koji ine n a la z e , išta v iš e n e tre b a d a n a đ u o d g d v o r u p ro iz v o d u , p o tro š n ja ra đ a s ta ln o p a to lo š k o , fru s tr ira n o o s e ć a n je n e z a d o v o ljs tv a : p o tro š a č k o d ru š tv o k o je v o li da s e p r i ka zu je ikao d ru š tv o b la g o s ta n ja , u s tv a r i je n e iz le č iv o b o le s n o d ru š tv o . Te ško je u s tv r d iti d a je p o tro š n ja fe n o m e n p a ra le la n s ta m b e n o j š p e k u la c iji: k a o š to s u n e o k a p ita lis tič k e trg o v in e p re trp a n e p ro iz v o d im a k o ji p o d s e ć a ju n a b o ln e p o tre b e š to n i kad n e ć e b it i z a d o v o lje n e , ta k o je i n e m a li b ro j m e tro p o la k r c a t ku ćam a k o je su o s u đ e n e da o s ta n u n e n a s ta n je n e i lju d im a ko ji b eznadežno že le ku ću a n ik a d je n e će im a ti. O tk a k o je za sn o va n a t e o r ija d iz a jn a o n a je za c ilj im a la d ru š tv e n o b la g o s ta n je , s m a tra ju ć i p a k d a s ta n je b la g o s ta n ja k o je se b i o b e z b e đ u ju p o je d in i p ovlašoem i s lo je v i, is k o riš ć a v a ju ć i d ru ge , n ije m o ra ln o i p o litič k i is p ra v n o . Za p re tp o s ta v k u d ru š t va b la g o s ta n ja d an as s e n e v re d i z a la g a ti; n e s a m o za to š to se ona p o ka za la o b je k tiv n o n e iz v o d ljiv o m , v e ć , p re s ve g a , za to š to te h n ič k i a p a ra ti k o ji bi tre b a lo da je o s tv a re p o s tiž u s u p ro tn e e fe k te . Bez u la ž e n ja u d e ta lje , o d a v n o je p o ka za n o da s p ira la p o tro š n je za re la tiv n o k ra tk o v re m e d o v o d i d o © irc m a š e n ja ča k i b io lo š k ih izvo ra . Is to v re m e n o s ta ln o se s tv a ra ju u z ro c i k o ji m ogu d o v e s ti d o z a s tra š u ju ć e u n iš ta v a ju ć e g ra ta . P ostiza n je e k o n o m s k e ra v n o te ž e u s m is lu p ro p o rc io n a ln o g o dn osa Izm e đ u p o tre b a i p ro iz v o d n je m o ž e b iti m o g u ć e sa m o n o v im n a č in o m p ro je k to v a n ja ž iv o ta , t j. d iz a jn o m k o ji n e ć e b iti u fu-nkciji b la g o s ta n ja , ve ć p o tre b a . Mi ina k o ji n a č in n e b i b ilo m o g u će z a u s ta v iti p ro c e s p re tv a ra n ja k la s n e k u ltu re u m a s o v nu k u ltu r u , n it i z a m is liti m a s o v n u k u ltu r u d ru g a č ije od g lo b a l nog s is te m a In fo rm a c ija ; p re m a to m e , o č ig le d n o je da m o d e r na m e to d o lo g ija p ro je k to v a n ja m ože sa m o da se tič e m a so vne k u ltu re i s is te m a lin fo rm is a n ja . K riza o b je k ta , p o is to v e ć u ju ć i se sa sve šću o v e ć p re va ziđ e n iim g ra n ic a m a za pa dn e k u ltu re n ije p o vra tn a . Prem a to m e , n e m o že b it i d iz a jn a p re d m e ta ill p ro d u c t d e sig n a , b e z o b zira k o ji je n jih o v n iv o , v e ć sa m o d iz a jn a ta k o -
va in fo r m a c ija . N e m o že v iš e b it i in d u s trijs k o g p ro je k to v a n ja osi/m u o n a j m eni u Ikojolj su p ro iz v o d i, iz g u b iv š i strani s ta tu t o b je k ta , dobili i s ta tu t n o v in e . D iza jn o č e k u je za da tak da p o d je d n a ko izb eg a va o s k u d ic u j ra s ip n o s t, imamjak ii o b ilje In fo rm a c ija : tako zva na s k ro im n o s t neće b it i ž rtv a n a m e tn u ta o k o ln o s t i'm a ve ć G ru n d b e g riff nove ra vn o te že ili nove e k o n o m ije u d ru š tv e n o m k o riš ć e n ju b o g a ts tv a , k u ltu r e , a m b ije n ta , p ro s to ra i vre m e n a . U p rv o m s tu d iju d iz a jn a , G ro p iu s o v o m B auhausu, o itj je b io s tv a ra n je p re d m e ta č ija v re d n o s t m ije z a v is ila od m a te rije ve ć fo rm e , a ikoje b i ko rils tiili i e k o n o m s k i n e p riv ile g o v a n i s lo je v i; alii, ako p o s e d o v a n je 'i k o riš ć e n je p ro iz v o d a le po o b lik o v a n ih v iš e n ije z a h te v a lo m a te r ija ln o b o g a ts tv o , z a h te v a lo ja , ipak, v i so k k u ltu r n i n iv o . O s n o v n e g ra n ic e p ro b le m a o s ta ju >i o s ta ć e vero v a tn o is te , je d in o š to k u ltu ra tra že n a za fu n k c iju n ovog d iz a j na v iš e n eće b iti kla sn a k u ltu ra , v e ć m aso vna k u ltu ra . O vu k u l tu ru s tv o riić e , o č ig le d n o , sa m d iz a jn . M a so vn a k u ltu r a , ikoja n e će b it i kadra za b ilo ko je razgran ja v a n je u v re d n o s n o m s m is lu , m o ć i će d a b u d e ili p o tp u n o ok u p lja ju ć a i o s lo b a đ a ju ć a , ili p o s v e re p re s iv n a ii o tu đ u ju ć a . Tertiu m n on d a tu r. B iće re p re s iv n a u to lik o š to će s p re č a v a ti razm iš lje n je i su d, b ić e o s lo b a đ a ju ć a u to lik o š to neće b iti sam o p ro iz v o d v e ć s re d s tv o m iš lje n ja . M o ra ć e da se p o s ta v i n e sam o kao a p a ra t za š ir e n je v e ć k a o p ro c e s s tru k tu ris a n ja k u ltu re , a da bi o s tv a rila s v o ju d is c ip lin a r n u a u to n o m iju m o ra će da ra sp ola že v la s tito m m e to d o lo g ijo m , v la s t it im p ro je k to v a n je m , v la s titim d i za jn o m . 'N ajzad, d iz a jn će m o ra ti d a org am izuje to k o v e in fo rm a c i je , da p riro d n o p o čn e o d gra da i a m b ije n ta , m o ra će n a s to ja ti da d e fin iš e na n o v n a čin s v o j o d n o s sa nau kom , e k o n o m ijo m i p o litik o m . M o ra ć e , s v e u s v e m u , d iz a jn da b u d e ta j ko ji će o d re đ iv a ti n e sa m o fo rm u ili p ro s to r, v e ć r ita m ili v re m e z a je d n ič k o g ž iv o ta . P olje d e lo v a n ja s iro m a š n o g , m a s o v n o g d izajna , k o ji v iš e n ije o k re n u t d a va n ju e s te ts k iih v re d n o s ti p ro iz v o d im a odm ah p re v o d iv i'h ma koliičim u tro š k o v a ii ce ne , b e s k ra jn o je ra s p ro s tra n ije n lji. N a n a jv e ć e m ra s p o re d u p o v e lič in i n e će b iti v iš e g ra đ e vin a a mi g ra d , iko/ji jo š p rip a d a ju k a te g o r iji p re d m e ta : b iće to te r ito r ija , c o n u rb a z io n e * na k ra ju u fu n k c iji n jih o v e p o n o v ljiv o s ti na ra z lič itim m e s tim a i n jih o v o g k o riš ć e n ja za r a z lič ite fu n k c ije : na pr.iimer, g e o d e ts k e k u p o le B u o k m in s te ra Ful l era, n e o g ra n ič e n e i m o d u la rn e k o n s tru k c ije W achm anm a, će la gam a »balo na«, š a to ri O tta F re ia . O dm ah isp o d n jih su s e rijs k i e k o n o m ič ni s ta n o v i ko je su v la d e i o p š tin e p rim o ra n e da p odižu j e r je je d no od n e g a tiv n ih o b e le ž ja m e g a n o p o lis a da n a js iro m a š n ijim s lo je v im a n e d o z v o lja v a da b ira ju i o d 'lu ču ju o s v o jim sta n o vim a , šta v iš e p rim o ra v a ju iih ne sa m o da se za d o v o lja v a ju e le m e n ta r n im ž iv o tn im s re d s tv im a ka k a v je stan , ve ć i da m o le v la s t za n je g a . P o s to ji, d a k le , d iza jn saob ra ćajniih s re d s ta v a k o ji su p ra ve p o k re tn e a rh ite k tu re sa vre m e n o g sve ta , i ko je bi p re ili ka* conurbazione, odnosno konurbaclja označava urbani sklop sastavljen velikog fltada I malih periferijskih centara, prvo samostalnih a potom apsorbovanlh gradom u ekspanziji, [prlm. prev.j.
195
s n ije tre b a lo s v e s ti na fo rm e š to v iš e o d g o v a ra ju n jih o v o j f u n k o iji — p re m e š ta rtju s a im esta n a im e sto , a n e s u lu d im b rz i nam a na a u to p u to v im a . Zatiim p o s to ji č ita v a o p re m a i u re đ a ji za ja v n i s a o b ra ć a j, z n a k o v i, re k la m a . Čimi s e d a n ik o n ije ra z m i š lja o da s a o b ra ć a jn i to k o v i i s re d s tv a s a č in jv a ju , u o elinii, s is te m in fo r m c ija ii k o m u n ik a c iija š to se ra c io n a ln o k o ris te , a n e s a m o p re tv a ra ju n e ki p ro s to r u s lu č a jn o o g la š a v a n je . Š ta r e ć i o u re đ iv a n ju zg ra da , ra s v e ti, o b e le ž a v a n ju p u te v a , š to p r e d s ta v lja efe m e rn u p o ja v u , a li ž iv lju ii k o r is n iju za g ra d k o ji 'i sa m ž e li da bude e fe m e ra n ? Š to se t ič e d iz a jn a v e lik ih to k o v a in d u s trijs k e p ro iz v o d n je , ja sn o je da se o n u sko v e z u je za n o v e s in te tič k e m a te r ija le , nove fo rm e , n o v e b o je ;v e a m a n is k e c e n e , k ra jn u la k o ć u i zam enu. V is o k rtiv o s ta n d a rd iz a c ije o d re đ e n č in je n ic o m d a m a te r i ja c ik lu s a k o ji p ro iz v o d i s tv a r i, p rid o d a v a ju ć i p ro iz v o d u n ik a d ra n ije d o s tig n u t s te p e n fo rm a ln o g I n te g r ite ta . S ve s e č in i da se v e ru je da će u p ra v o o v i e fe m e rn i, la k i, ž iv o o b o je n i p ro iz v o d i, k o jim a se la k o ru k u je i k o ji se la ko m e n ja ju , s t v o r it i p ro m e n ljivu, ve o m a ž iv o p is n u m o r fo lo g iju a m b ije n ta , a b ić e t o ka o nova p riro d a fa b rik o v a n a o d č o v e k a i n ad o ve za n a n a p re th o d n u . N a j zad, o s ta je v e lik i p ro b le m p ra v ih to k o v a in fo r m a c ije i k o m u n i k a c ije : te le v iz ija , ra d io , f ilm , p o z o riš te , š ta m p a , s p o r t, iz v e s n o je da n o v i d iz a jn n e ibi tr e b a lo d a o v im d e la tn o s tiim a š to š ir o k o k o ris te v iz u a ln e m e d ije n a m e tn e o d re đ e n i fo r m a ln i d e k o r; d i zajn p re d m e ta tre b a da s le d i d iz a jn s lik a . In d u s tr ija s ta v lja u o p tic a j o g ro m n u m a s u s lik a : a ko s e m is li da je , u s u š tin i, s v e la p re d m e te na v la s tite s lik e , m ože se ča k re ć i da p ro iz v o d i i n ud i trž iš tu sa m o s lik e . Tako s e ra č u n a n a s u g e s tiju i k ra tk o t r a ja n je s lik a da b is m o se o ta r a s ili s u v iš n ih in d u s t r ijs k ih p ro iz v o d a : ja s n o je da ne m ože b iti u to p ijs k o , v e ć sa m o b e za zle n o , n a d a ti se da će se p o tro š n ja v r a t it i na lo g ič n u p o tra ž n ju , na ra zu m ne p o tre b e . M o g u ć e je , m e đ u tim , p o s tić i da m a s o v n a in fo rm a c ija i k o m u n ik a c ija , kao s u š tin s k i č in io c i p o tro š n je , n e d e lu ju na im a g in a c iju v e ć na o e s v e s n o . B o m b a rd o v a n je s lik a m a , če m u su lju d i iz lo ž e n i, p o g o to v u u g ra d o v im a , im a za p o s le d ic u p a ra liz u im a g in a c ije kao sn ag e k o ja rađa s lik e . O vo p ro m a š e n o o d a š ilja n je im a za p o s le d ic u p a s iv n o p rih v a ta n je s lik a k o je s a č in ja v a ju e fe m e ra n a li re a la n a m b ije n t e g z is te n o ije ; š to zn a či p o m a n jk a n je a k tiv n o g /reagovanja, lin te re s o v a o ja 'i u č e s tv o v a n ja . O vo n ije n iš ta d ru g o do o tu đ e n je . A zna s e da o tu đ e n je , p o m a n jk a n je in te g ra c ije a m b ije n ta , p a ra liz a im a g in a c ije , je s te u o s n o v i u rb a n a p a to lo g ija : n a s ilje , v a n d a liz a m , d ro g a , k o le k tiv n e n e u ro z e . Po tre b n o je , p re m a to m e , p o s tić i da m a s o v n a in fo r m a c ija i k o m u n i ka c ije ne budu je d n o s m e rn e , a iz n a d sve g a da ne s p re č a v a ju k o m u n ik a c iju p o je d in a c a izm eđ u se b e i sa a m b ije n to m . P o sto ji jo š n e š to : m a so vn a in fo r m a c ija i k o m u n ik a c ija su tre n u tn e : p re n e g o š to se n o v in e m in im a ln o ra z m o tre i p ro ce ne, o n e su ve ć p ro š le , v e ć su za m e n je n e d ru g im a . Kao š to v u l garna re to rik a re k la m e g u š i s v a k u m is a o o k v a lite tu p ro izvo d a i n u žn o sti da se on p o tro š i, ta k o m a so vn a in fo rm a c ija kao I po-
litKka, o d b a c u je s va ku m o g u ć n o s t ra z m iš lja n ja i p ro c e n jiv a n ja . Sve se za vrša va p o tro š n jo m n o v in e -s lik e . Ne m o že se p r ih v a titi p o is to v e ć iv a n je n e sve sn o g i s lik e . Kao š to je p o ka za lo p s ih o lo š k o is tra ž iv a n je , p ose b n o A rn h e im o vo, im ag iin aciija je inačin m iš lje n ja k o je im a s v o je s tru k tu re i s v o je sa zn a jn e i o p e ra tiv n e c ilje v e . O d 17. ve ka o uče no je da .ima g in a c ija m o že , u re lig io z n o m s m is lu , 'da sp a se ilii zavede d ušu: š ta v iš e , bez im a g in a c ije n e m o že m o se mi s p a s iti n iti Iz g u b iti je r ne m o že b it i m o ra ln o g ž iv o ta . Č a k 'i p o v rš n o is k u s tv o m a so v ne k o m u n ik a c ije o b e zb e đ u je da o va v rš i sv o j u tic a j na in s tin k te : o d re đ e n ije , o v o tra ž e o n i k o ji h o ć e d a ip o tro š n ja ne b u d e lo gičan o d g o v o r na je d n u p o tre b u , ve ć d a v a n je o d u ška in s tin k tu n a si lja , p o s e d o v a n ja ; ra z o n o d i. Im a g in a c ija je s p o s o b n o s t .koja o m o g u ća va da o se b i m i s lim o d ru g a č ije n e g o š to ljesm o, d a k le , da se p re d lo ži c ilj iz van p o s to je ć e g s ta n ja . P ro je k t n ije n iš ta d ru g o do p re ra s p o d e la o p e ra tiv n ih s re d s ta v a za o s tv a riv a n je z a m iš lje n ih p ro g re sa . E tič ki i p o litič k i s m iš lje n a id e o lo g ija je im a g in a c ija ; nem a p ro je k ta bez Id e o lo g ije . im a g in a c ija je d ru g a č ija o d lo g ik e i nauke je r kao c ilj n e ma a p s tra k tn o sa z n a n je , v e ć sa zn a n je n e n a s k id iv o vezan o uz č i n je n je , d a k le te h n ik u . U c e lo j s v o jo j is t o r lji u m e tn o s t je b ila sa m o radna, d e lo tv o rn a i p ro d u k tiv n a im a g in a c ija . R a zu m ljivo je da je k riz a im a g in a c ije o d re d ila k riz u u m e tn o s ti, a kriz a um e tB ilo bi, ip a k , p o g re š n o m a s o v n u in fo rm a c iju , .i zvu čnu i viz u e ln u , s m a tra ti za n e iz le č iv o n e g a tiv n u , o tu đ u ju ć u i re p re s iv nu. V eć im a m o p rim e re re k la m e z a d o v o lja v a ju ć e g e s te ts k o g n i vo a; na p r im e r ,n o vi p ro iz v o d i č ija u p o tre b a v iš e n ije u g n je ta č k a i o d b o jn a , s is te m i zn ako va k o ji o s m e ra v a ju (kada su pnim ećen i) k o re k tn o k o riš o e n je g ra d a . F o to g ra fs k a re p o rta ž a je o davno p rv o s re d s tv o za p is a n je is to r ije sa vre m e n e s tv a rn o s ti. Č in je n i ca da vizu elm e i z v u č n e in fo r m a c ije ve o m a b rz o p ro laze ne t r e ba a p r io r i s m a tra ti n e č im š to s p u ta va v re d n o v a n je k o je tre b a , ip a k, da se p r ila g o d i n je n o m ritm u . T ra d ic io n a ln i d iz a jn , o n a j s tv o re n u B au h au su p o s le Prvog 9v e ts k o g ra ta , b io je u s k o ve zan za is tra ž iv a n je u m e tn ik a k o n s tru k tiv iz m a : n a s to ja o je da u č in i b o ljim , .ra c io n a ln ijim , e fik a s n i jim , č it lji v ijim , u g o d n ijim a m b ije n t sva ko d n e vn o g živ o ta . M e đ u tim , jo š u v e k s e d iz a jn b a v io je d in o p re d m e to m , n e s h v a ta ju ć : da p ro b le m p re d m e ta p o d ra z u m e v a p ro b le m s u b je k ta i o b rn u to . U is to iiiji u m e tn o s ti n a še g ve k a p o s to ji d ru g a s tru ja koja se, sa is to m lis k iju č iv o š ć u , b a v i sa m o s u b je k to m ; ona k o ja , po la zeći od D u cha m p a , o zna čava kao s v o js tv e n o u m e tn o s ti ne p ro iz v o d n ju p re d m e ta e s te ts k e v re d n o s ti, ve ć ka o e s te ts k o is k u s t vo s va ki p re d m e t k o ji u m e tn o s t 'izvlači iz svo g k o n te k s ta i oz n ača va ka o e s te tš k o . A m b ije n t p o se b i n ije n i p o z itiv a n ni n e g a tiv a n , n i n e o p h o d a n n i o tu đ u ju ć i: z a visi od o no ga k o ji ga d o ž iv lja v a ka o p o z itiv n o j li n e g a tiv n o is k u s tv o . D ija le k tič k a veza, s a m o p riv id n o u s u p r o tn o s ti, o b u h v a ta d an as i v e lik u u rb a n is tič 197
ku p ro b le m a tik u . Le C o rb u s ie r ili Lunch, G ro p iu s ili R o b e rt V e n tu ri? U p ra vo u s e đ iš tu o n b a n istiike p ro b le m se p o s ta v lja u g ra n icam a k ra jn je b itn o s ti, je r g ra d o v i d e fo rm is a n i z e m ljiš n o m šp e k u la c ijo m n e m o g u jo š d u g o ž iv o ti. To je p ro b le m č ije ©3 š ir e n je ne m ože o z n a č iti, a li k o ji će s ig u rn o m o ć i da se re š i sa m o p u te m s tro g e k r itik e i p o b o ljš a n ja , o d n o s n o re k o n s tr u k c ije p o sto je ć e g . I na o v o m p o lju p o tre b n o je o d r e ć i s e ta k o p a s iv n o g p rih v a ta n ja o k o n č a n e č in je n ic e u to p ije m o d e rn ih id e a ln ih g ra d o va: to je m in im a lis tič k i, p r ila g o d ljiv p ro g ra m , a li je d in i k o ji o d gova ra s tv a r n im p rilik a m a u g ra d o v im a ;i o n je n a u rb a n is tič k o m plan u p ro g ra m Ikoji s e p o d u d a ra sa p ro g ra m o m s iro m a š n o s ti i o sku d n o g d iz a jn a na p la n u p ro iz v o d n je . K o ji b i 'in s tru m e n ti m o g li p o s lu ž iti o s tv a riv a n ju o n o g a š to je d an as je d in s tv e n p ro g ra m d iz a jn a ? Je dan je d in i, a li n a ra z li č itim n iv o im a i sa r a z lič itim o g ra n ic im a : š k o la . G o to v o je neve ro v a tn o da p e rs p e k tiv a m a s o v n e k u ltu r e jo š n ije n a re le v a n ta n načiin u tic a la na š k o ls k i s is te m n i u je d n o j z e m lji n a s v e tu . Š ko la je i d a lje k la s n i a p a ra t k o ji n a s to ji da s a ču va k la s n u h ije r a r h iju . Bez s u m n je , ra z m a tra o b je k tiv n u n u ž n o s t m a s o v n e k u ltu re, a li sa m o ka o a p a ra t z a š ir e n je in s titu c io n a liz o v a n e k u ltu r e , ko ja je u p ra v o k la s n a k u ltu r a . P rih v a titi kao p re tp o s ta v k u m a so vn o d ru š tv o k a o k v a n tita tiv n o ra z la g a n je k la s n e k u ltu r e , izb eg a va ti da s tru k tu ra m a s is te m a in fo r m a c ija i k o m u n ik a c ija o d g o vara k v a lita tiv n a ili s u š tin s k a p ro m e n a s tr u k tu r e k u ltu r e : e to to je je d n a od n a jg ru b ljih i n a jo p a s n ijih a p s u rd n o s ti d a n a š n je g s v e ta. 1981. G ulio C arlo A rg an , »La crisi del desig n «, S to ria d e ll'a rte c o m e s to ria d e lla c ltta , Editori R iu n iti, Roma, 1983. p revela: M ile n a M a rja n o v ić
Jacques Famery
Od nametnutog predmeta do doživljenog ambijenta
T e rm in d iz a jn će o vd e b iti u p o tre b lja v a n u š ire m s m is lu , t j. kao n a c rt ili re a liz a c ija p re d m e ta izg ra đ e n o g i u re đ e n o g a m b ije n ta . P ojam p re d m e ta n e će m o o g r a n ič iti na ta ko zva n e p re d m e te »sva ko d n e vn o g ž iv o ta « , na r a z lič ita o ru đ a , v e ć se on o d n o si na m a šin e , i na zg ra d e , i na u lic e , kao i na n jih o v u s u p ro tn o s t — ne-p re d m e t, p ro s to r, p o š to su s v i o v i e le m e n ti ko m p o n e n te a m b i je n ta . Poći ć e m o od M a rk s o v e id e je p re m a k o jo j: »rad sh vaće n kao p re tv a ra n je p riro d e u č o v e k o v o d e lo , kao p re o b ra ža va n je n je g o v ih p riro d n ih u slo v a , ne m ože b iti u k in u t« (K a p ita l, to m I, glava o ra z m e n i). P re ob ra žaj p riro d e je , da u p o tre b im o te r m in k o ji je u m o d i, p re o b ra ž a j a m b ije n ta . P re ob ra žaj p riro d n ih u s lo va zn ači: p re o b ra ža j sva k o d n e v n o g ž iv o ta . Rad, sh vaće n kao e le m e n t k o ji p re o b ra ža va p riro d n e u s lo v e p u te m te h n ik e -p ro iz v o đ a č a p re d m e ta, za hte va je d a n v id o rg a n iz a c ije , je d a n v id p ris v a ja n ja p ri ro d e, t j. je d a n v id s p e c ifič n e p ro iz v o d n je . P o d se tim o na o no što v iš e ne tre b a d o k a z iv a ti: p ro iz v o d n ja i, d a kle , p ro m e n a a m b i je n ta , kao i c e lo k u p n o g sva k o d n e v n o g ž iv o ta , u v e lik o j m e ri su o d re đ e n i o b lik o m p ro iz v o d n je i p ro iz v o d n im o d n o sim a . Radi se, zn a či, o to m e da se sazna k o ji su c ilje v i p ro iz v o d n je i kako oni u tič u na p re d m e te i a m b ije n t, na o d n o se izm eđ u čo ve ka i n je g o vog a m b ije n ta ne sa m o kad je re č o o b lik u p ro iz v o d n je , n ego i u v e zi sa p ro iz v o d n im o d n o s im a . S d ru g e s tra n e , n ije li m ožda m o g u će , s o b z iro m na to da č o v e k po s v o jo j p riro d i n ije sa m o p ro izvo đa č, p ro n a ć i u s v a k o j e k o n o m s k o j s t ru k tu ri p ro tiv re č n o s t iz m e đ u p ro iz v o d n je i sva k o d n e v n o g ž iv o ta ? Za d iz a jn e ra su ova dva p ita n ja od fu n d a m e n ta ln o g zn ača ja . C e lo k u p n o n ie g o vo pon aša 199
n je, tj. n je g o v o » p ra ktičn o « p o n a š a n je kao d iz a jn e ra , kao i n je gova s p e c ifič n a m e to d o lo g ija , z a v is ić e od iz b o ra k o ji on ne m ože a da ne iz v rš i. O n će ili sa m o u č e s tv o v a ti u p ro iz v o d n ji d o p ri n o se ći te h n ič k o m n a p re tk u i s lu ž e ć i se p rih v a ć e n o m m e to d o lo g ijo m za to š to m is li da je te h n o lo g ija n a jb o lje s re d s tv o za p o b o lj ša n je u slo v a s v a k o d n e v n o g ž iv o ta itd . — D e k a rt n ije p re v a z iđ e n ili će tra g a ti za m e to d o lo g ijo m , p o la z e ć i od č o v e k o v e s v e s ti ko ja iz g ra đ u je s v o ju is to r iju , č o v e k a s lo ž e n ije g od ro b o ta -p o tro šača, t j. od č o ve ka u is to v re m e s u b je k ta i o b je k ta , p ita ju ć i se da li će p o b o ljš a n je a m b ije n ta , z a h v a lju ju ć i d e lim a s p e c ija lis ta ra zn ih v rs ta , im a ti u tic a ja na s v a k o d n e v n i ž i v o t . . . U s u p ro tn o m , M a rk s i F ro jd o s ta ju n e s h v a ć e n i; p ita ju ć i se ta k o đ e da li iz v e s ta n tip o tu đ e n o g rada, da li d iz a jn i d iz a jn e ri k o ji s tv a ra ju p re d m e te -m ito v e m ogu b iti p re v a z iđ e n i, da li, na k ra ju , p ra k s u s v a k o d n e v nog ž iv o ta m ogu da re a liz u ju s a m i k o ris n ic i. U p rv o m s lu č a ju je re č o tu m a č e n ju s v e ta , u d ru g o m — o n je g o v o m p re o b ra ž a ju .
P riro d a p ro iz v o d n ih o dn o sa K a p ita liz a m je , iz ra zlo g a p o v e z a n ih sa n je g o v o m s o p s tv e n o m p r i ro d o m , b u d u ć i da je n je g o v c ilj is k lju č iv o s tv a ra n je v re d n o s ti, fav o riz o v a o p ro iz v o d n ju po s is te m u : m a š in a = in s tru m e n t p ro iz vo d n je , p ro iz v o d n ja — s tv a ra la c p ro fita , p r o fit v o d i ka m o ć i, m o ć d a je s p e c ija lis tim a , t j. je d n o j fr a k c iji d ru š tv a , m o g u ć n o s t izb o ra p r o iz v o d n je /p o tr o š n je . S o c ija liz a m je , iz s tra te š k ih ra zlo g a p o ve zan ih sa u s lo v im a n je g o v o g e k o n o m s k o g ra z v o ja , fa v o riz o v a o p ro iz v o d n ju po s is te m u : c e n tra liz a c ija v la s ti, v la s t s tv a ra s p e c i ja lis te , t j. d a je m o g u ć n o s t iz b o ra p ro iz v o d n je /p o tr o š n je je d n o j f r a k c iji d ru š tv a . P rvi z a k lju č a k k o ji se n a m e će je s te da, ako se m e to d i p ro iz v o d n je i ra z lik u ju u s v a k o m od o va d va e k o n o m s k a s is te m a , p riro d a o v ih o d n o sa p o k a z u je iz v e s n u s lič n o s t. A k o u s o c ija lis tič k o m s is te m u s re d s tv a za p ro iz v o d n ju ne p rip a d a ju v iš e je d n o j d ru š tv e n o j k la s i, ip a k je d a n d ru š tv e n i s lo j — s lo j te h n o k ra ta — im a m o g u ć n o s t da k o n tro liš e s re d s tv a za p ro iz v o d n ju . O d a tle p ro is tič e da se o va d ru š tv a s a s to je iz d ve v rs te lju d i: o n ih k o ji im a ju m o ć da o d lu č u ju i o n ih k o ji je n e m a ju . U sv a k o m od ova dva s is te m a s t ru k tu re m o ć i o d ra ž a v a ju h ije r a r h ijs k i p o re d ak i ta j p o re d a k je n o s ila c id e o lo g ije sp o s o b n e da p ro n a đ e m e to d e k o ji će jo j o m o g u ć iti da se re p ro d u k u je . U s v a k o m od ova dva d ru š tv a n a jv e ć i d eo p o tro š n je o d g o v a ra z a h te v im a p ro iz v o d n je o rije n tis a n e is k lju č iv o na k v a n tite t i ova p ro iz v o d n ja ne o d g o va ra d ru š tv e n im p o tre b a m a . U lo g a p o tro š a č a i u s lo v i rada o s ta ju d ru g o ra z re d n i zbog c ilje v a n a m e tn u tih od s tra n e o n ih k o ji ru ko vo d e p ro iz v o d n jo m . N u ž n o s t da se p ro iz v o d n ja ra c io n a liz u je im a la je za p o s le d ic u ra z d v a ja n je p ro iz v o d n je i k re a tiv n o g rada, t j. o v e k o v e č e n je o tu đ e n o g rada i p re d m e ta -ro b e : » id e o lo š k i in s tru m e n ti in te g ra c ije i m o d e li p o tro š n je k o je je n a m e tn u o s is te m u m n o ž ili su se. Na p ro d u k tiv n e sn a g e (n a uka , te h n ik a , p ro fe s io n aln e m o g u ć n o s ti, p o tre b e ) v rš i se snažan u tic a j na bazi k a p ita li
s tič k o g izbora« (M a n ife s t, teza 21). M e đ u tim , ta j način o rg an iza c ije iz g le d a da išče za va u m e ri u k o jo j s tv a ra so p s tv e n e p ro tiv re č n o s ti, je r p re d s ta v lja p re p re k u za p o s to je ć e m o g u ć n o s ti, izve sn e d ru š tv e n e s lo je v e u d a lju je iz d ru š tv e n o g živ o ta , stv a ra zone p a ra z itiz m a i ra s ip a n ja , p ro iz v o d i sve v e će p o tre b e ko je ne m o gu b iti z a d o v o lje n e i iza ziva n a p e to s t i p ob un e ko je sa m o je da n m o n s tru o z n i a p a ra t m a n ip u la c ije i o tv o re n e re p re s ije m ože da k o n tro liš e (M a n ife s t, teza 33). U s va ko m od ova dva s is te m a p o tro š a č i ne u č e s tv u ju u o d lu ka m a ko je se o dn ose na s tv a ra n je n jih o v ih p re d m e ta i n jih o v o g a m b ije n ta , k o je o n i, u k ra jn jo j lin iji, ne m o g u da o s tv a re u sv o m sva k o d n e v n o m ž iv o tu . D a kle , izb or za k o ji d iz a jn e r m o ra da se o d lu č i p o litič k i je iz b o r i može se ova ko o d r e d iti: ili će u č e s tv o v a ti u m e to d o lo g iji-id e o lo g iji »odgo v o rn ih « , ili će je o s p o ra v a ti i tr a ž iti d ru g a č iji p ris tu p k o ji će ve ć u s vo m p o č e tk u b iti k r itič k i, t j. izraz o d b ija n ja p o s to je ć e s itu a c ije . C e n tra liz a c ija o d lu č iv a n ja u s is te m u k o ji d a je p re d n o s t p ro iz v o d n ji n am e će s p e c ifič a n o rg a n iz a c io n i s is te m , t j. ta ka v m e to d o lo ški s t il k o ji o draža va h ije ra rh ijs k i p o re d a k v re d n o s ti k o ji s tv a ra ju te h n o k r a ti. P re d m e ti o d re đ e n i h ije ra rh ijs k im m e to d im a m ogu b iti sa m o p re d m e ti k o ji p ro iz v o d e h ije ra rh iju , p re d m e ti o tu đ e n ja . F u n k c io n a ln o s t je , ka ko na Is to k u ta k o i na Zapadu, p riro d a n iz raz g ru p a i s p e c ija lis ta k o ji v rš e k o n tro lu nad vla š ć u i p ro iz v o d n jo m . F u n k c io n a liz a m b i, u ze t u o p š te m s m is lu , b io p riro d a n meto d te h n o k ra ta kad je re č o a m b ije n tu . Tako jo š je d n o m ko nsta tu je m o da se d iz a jn e r, a rh ite k ta , u rb a n is ta i m e to d o lo g nalaze pred ja s n o o d re đ e n im iz b o ro m . Ili će se in te g ris a ti sa fu n k c io n a lis tič ko m p ra k s o m , ili će je o d b a c iit i p o tru d iti se da u č e s tv u ju u prom e n am a u s lo v a p ro iz v o d n je i n je n ih m e tod a .
M e to d i d iz a jn a Im p e ra tiv i p ro iz v o d n je , e v o lu c ija n auke i te h n ik e , sve s lo ž e n iji p ro b le m i k o je n am e će in d u s trijs k o d ru š tv o , u n u tra š n ja ko n ku re n c ija u k a p ita lis tič k o m s is te m u kao i k u ltu rn e p re o k u p a c ije d iz a j n era, u m e tn ik a im p ro v iz a to ra , n a m e tn u li su e v o lu c iju metocta p ro iz v o d n je d iz a jn a p re d m e ta i a m b ije n ta . M o že m o ra z lik o v a ti č e tiri faze u s h v a ta n ju k o n s tru is a n ih p re d m e ta . Prve t r i su in te g ris a n e u h ije ra rh ijs k e s is te m e : č e tv rta , ko ja se o vde p re dla že , m o ći će se re a liz o v a ti te k p o s le u k id a n ja sa d a š n jih p o litič k ih s tru k tu ra , tj. p o s le u k id a n ja d rža ve.
R e a liz a c ija n e m o g u ć e g p re d m e ta : n e u tra ln i i l i a p o litič k i p re d m e t B ud u ći da š v a jc a rs k a i L ih te n š ta jn im a ju banke, b ankare i p ri v a tn u in d u s triju k o ji n ik a k o n isu n e u tra ln i, p re d m e t, s o bzirom na to da je k u ltu r n i i id e o lo š k i o draz o dre đ e n o g s is te m a p ro iz v o d n je /p o tro š n je , ne m ože b iti n eu tra la n . 201
F u n k c io n a liz a m , tj. n a m e tn u ti p re d m e t F u n k c io n a lis tič k i m e to d je p o s ta o n e o p h o d a n s re d in o m X IX ve ka, kada se p re la z ilo sa za n a tske na in d u s trijs k u p ro iz v o d n ju . O dn o s izm eđ u s tv a ra n ja p ro iz v o d a i in d u s trije (o d iz a jn u se m o že g o vo r it i te k p o s le p rv o g s v e ts k o g ra ta ) m o g a o je da b ud e sa m o o d n o s p ro iz v o d n je . O tu d u s v o jo j p rv o j fa z i s tv a ra n je in d u s trijs k o g p ro izvo da z a v is i d ire k tn o od e v o lu c ije te h n ik e , p ri iz u z e tn o p o v o ljn o j s itu a c iji na trž iš tu . P on a šan je d iz a jn e ra k o je se o s tv a ru je u za tv o re n o m kru g u , s o b z iro m na to da je d iz a jn e r ( ili s tv a ra la c ) sam ili pak ra d i u e k ip i d iz a jn e ra — te h n ic is tič k o je p on a ša n je . O vaj m e to d ne z a h te va (a a ko b i n e ko i ž e le o ne bi m o g a o ) izve sn e h um an e a s p ir a c ije , k o je m o g u da se o d re d e s a m o kao nete h n ič k e fu n k c ije a k o je će u te ž im v re m e n im a b iti n e o p h o d n e zbog p o ku ša ja s tv a ra n ja h a rm o n ije , t j. u s k la đ iv a n ja p o n u d e i p o tra ž n je . F u n k c io n a liz a m je a p s tra k ta n i d e d u k tiv a n m e to d k o ji p ro učava fu n k c ije i e le m e n te , p re sv e g a te h n ič k e i fiz ič k e p riro d e u o k v iru iz o lo v a n e c e lin e . Kao s v rh a o d re đ u je se p o b o ljš a n je p ro iz v o d n je , n a p re d a k te h n ik e i p ro iz v o d n ja o rg a n iz o v a n a u m a le p ro iz v o đ a č k e je d in ic e . P o v o ljn a e k o n o m s k a s itu a c ija i sam ka ra k te r m e to d a s tv a ra la c a i d iz a jn e ra d o v o d i do u v o đ e n ja na t r ž i šte o b ilja iz o lo v a n ih p re d m e ta , je r o d n o s e izm e đ u p re d m e ta (k o ji bi tre b a lo da b udu n e o p h o d n i) u tre n u tk u k o riš ć e n ja p ro iz v o d n ja ne m ože da uzm e u o b z ir. Tako se p re d m e ti g ru p iš u , na iz v e s ta n n ačin p re m a s lu č a jn im s u s re tim a ( l'a r t d e c o r a tif /d e k o ra tiv n a u m e tn o s t/ se tru d i da o v a j p ro b le m re š i p u te m e s te tik e ), s tv a ra ju ć i na ta j n a čin » a m b ije n t« k o ji im a s v e o d lik e v a ša ra . (U m e t n ic i U lm a, k o ji su ta k o đ e s h v a tili o v a j p ro b le m , r e š ili su da b o je sve u b e lo ). U fu n k c io n a lis tič k o m s is te m u o d n o s izm e đ u p re d m e ta b ić e u ve k a g re s iv n o g k a ra k te ra — o d n o s o p o z ic ije . D ru g im re č im a , p re d m e ti će b iti s ta v lje n i u k o n tra s t (u s m is lu u k o je m se g o v o ri o k o n tra s tim a b o ja ). Tako je fu n k c io n a liz a m po sa m o j s v o jo j p riro d i i p o s le d ic a m a m e to d u p ra v o s u p ro ta n o n o m e k o ji bi tre b a lo p rim e n iti da bi se r e š ili p ro b le m i a m b ije n ta , je r će m e to d d iz a jn a -a m b ije n ta is ta ć i, n a s u p ro t to m e , s itu a c ije flu id n o s ti izm eđ u p re d m e ta . Sa fu n k c io n a liz m o m fu n k c ija p re d m e ta je p o s ta la s lo b o d n a , a li se č o v e k z a tv o rio u s v o je p re d m e te , p o š to su o slo b o đ e n e fu n k c ije u s tv a r i a p s tra k tn e fu n k c ije k o riš ć e n ja , kao š to je , na p rim e r, m a n ip u la c ija ili fiz ič k o za u z im a n je p re d m e tn o g p ro s to ra — a li ne i f u n k c ije d ru š tv e n e u p o tre b e . P ošto je čo v e k u s p o s ta v io d ija lo g sa p re d m e tim a k o ji za n je g a p re d s ta v lja ju o p tim u m , t j. p o š to je u s p o s ta v io d ija lo g sa s a m im s o bom , n ije m u o s ta lo d ru g o do da obo žava s v o je p re d m e te ka ko bi od se be n a p ra v io su p e rm a n a . K u lt p re d m e ta je b io z a n im ljiv je r je o m o g u ća va o v e ć i n a p re d a k p o tro š n je . O vo je iš lo n a ru ku p ro cva tu d iza jn a , s o b z iro m na to da se, kao š to je p ozn ato , ru žn o sla b o p ro d a je . B ilo je , d a k le , d o v o ljn o da d iza jn bud e »lep«. A on je to b io , je r je b io fu n k c io n a la n . On je ča k b io m o d e l za u m e t n o s t: ku biza m tu m a č i ka no ne re n e s a n s e , a p ro iz v o d i B raun, IBM i S ony p o č e li su da lič e na d e la M o n d rija n a . Za nas, to m o ra m o
re ć i, fu n k c io n a liz a m , u k o lik o je fo rm a liz a m , n ije ta k o d a le ko od l'a r t d e c o ra tif kao š to se iz ja š n ja v a o . N je g ova id e o lo š k a m is ija s a s to ji se u s tv a ri u to m e da p r ik r ije d ru š tv e n e n e je d n a k o s ti ko je o v e k o v e č u je . Sa fu n k c io n a ln im p ro iz v o d o m ra d n ik p o s ta je rob s v o je m a šin e i, kada n a p u s ti ra d no m e s to , ig ra č k a s v o jih p re d m e ta . F u n k c io n a lis ti i, kao š to će m o v id e ti, je d n a k a te g o rija n ji h o vih s p o s o b n ijih ko le g a , s u p e rfu n k c io n a lis ti, n isu s h v a tili da je p re d m e t k o ji su o n i p re d la g a li o do zgo , k o ris te ć i se m a n je ili v iš e o g ra n ič e n o m lo g ik o m , b io o tu đ e n i p re d m e t. Ne ž e le ili ne m ogu da s h v a te da p o le m ik a o m e to d im a ko ja se v o d i izm eđ u nas i n jih n ije d ru g o do id e o lo š k a b orba . O ne k o ji ip a k s u m n ja ju da je o vaj m e to d s a v rš e n o u k lo p lje n u h ije ra rh ijs k i s is te m , u p ita ć e m o : da li je s lu č a jn o š to je H o c h s c h u le f u r G le ic h s c h a ltu n g ) v is o k a ško la fo rm a liz o v a n o g fu n k c io n a liz m a , n a s ta la iz p o tre b e pon ovn o g in d u s trijs k o g n a o ru ža va n ja N e m a čke , p o s ta la k u ltu r n i m o d e l k a p i ta lis tič k o g d ru š tv a ? U p ita ć e m o jo š : da li je s lu č a jn o i to š to so c ija lis tič k a d ru š tv a sa iz v e s n im z a k a š n je n je m , zbog ste p e n a n ji h ovog in d u s trijs k o g ra zvo ja , k o ris te is te m e to d e , t j. (izg le d a nev e ro v a tn o ) is ti k u ltu r n i m o d e l? Iz ra zlo ga v e ć ra n ije p o m e n u tih u o vo m č la n k u , tu m a č i o k to b a rs k e r e v o lu c ije n is u ra d ik a ln o prev a z iš li d o m in a n tn u id e o lo g iju . I da li je s lu č a jn o š to In te rn a tio n a l B a s ic D e sig n , k o ris te ć i is to v e tn e d e d u k tiv n e m e to d e i b lo k ira ju ć i k re a tiv n o s t, u ve k d o n o s i is te z a k lju č k e i p ro iz v o d i is ti fo rm a liza m ? I da li je s lu č a jn o š to je to s ja jn o o tu đ e n je , o lič e n o u S ty le In te rn a tio n a l u a rh ite k tu ri i d iz a jn u , o m o g u ć ilo p om oću is tih m e to d a iz g ra d n ju o b la k o d e ra u Č ika g u , P arizu, T a n a n a rivi i K ije vu ? S ty le In te rn a tio n a l je s t il n a m e tn u t ta k v im tip o m p ro iz v o d n ih od n osa č ija je ra c io n a ln o s t is k lju č iv o te h n ič k e p riro d e . M e to d i ko ji o vd e o d g o v a ra ju i k o ji d a ju p re d n o s t te h n ik a m a , na š te tu s p e c i fič n ih d ru š tv e n ih fa k to ra kao š to su : n a čin ž iv o ta , k u ltu rn i s is te m , razne d ru š tv e n e a s p ira c ije , kao i k lim a ts k i u s lo v i, u d a lje n o s t od izvo ra p ro iz v o d n je itd ., ne sa m o da su a p s tra k tn i, v e ć i d e lu ju kao o m a m lju ju ć e s re d s tv o na k o ris n ik a k o ji nem a n ika kvu kon tro lu nad p ro iz v o d n jo m .
S u p e rfu n k c io n a liz a m (n je g o v a d va a s p e k ta ) i l i n a m e tn u ti a m b ije n t U g o d in a m a p o s le d ru g o g s v e ts k o g ra ta sve ide kako tre b a — p ro iz v o d n ja n ao ko n ije u s u p ro tn o s ti sa p o tro š n jo m , a za ga đivan je o k o lin e p re d m e tim a č iji je ž iv o t s ve k ra ć i a u n iš te n je sve te že , jo š n ije d o š lo do k ritič n e ta č k e . S d ru g e s tra n e , p o tro š a č i nisu o n i k o ji za h te v a ju , je r su p ro iz v o d i re tk i. H ije r a rh ijs k i s is te m i fu n k c io n iš u i o d lu č u ju čak i o m iro lju b iv o j k o e g z is te n c iji. M e đ u tim , c e n tra liz a c ija v la s ti i in d u s trijs k a k o n c e n tra c ija ja č a ju , p o tro š n ja opada p o s le p ro g re s iv n e i re la tiv n e z a s ić e n o s ti k a p ita lis ti č k ih trž iš ta , sve v iš e ja ča k o n k u re n c ija u n u ta r o vog s is te m a , p o v e ć a v a ju se p ro tiv re č n o s ti k o je se ja v lja ju u sva ko m h ije ra rh ij sko m s is te m u , ra z v ija ju se nauka i te h n ik a k o je o s lo b a đ a ju po 203
te n c ija ln e p ro iz v o d n e sn ag e, a ta k o đ e u m a sa m a ja č a ju i p o tre b e za lib e ra liz a c ijo m , d o k se kod k o n s tru k to r a a m b ije n ta is p o lja v a ju nove k u ltu rn e a s p ira c ije . S ve je to z a h te v a lo p ro š ire n je fu n k c io n a lis tič k ih m e to d a tra ž e n je m n o v ih p re d m e ta i z a d o v o lja v a n je m n o vih p o tre b a — is tin s k ih , la ž n ih , iz o p a č e n ih , o tu đ e n ih . P ro iz v o dnja n a s ta v lja da o d lu č u je sa m a i da u tič e na te h n ik e a li m o ra da im a sve te š n je k o n ta k te sa p o tro š n jo m . K o n k u re n c ija n a m e će p o b o ljš a n je p ro iz v o d a . S u p e rfu n k c io n a liz a m s tv a ra m e to d e s k o ro id e n tič n e sa m e to d im a fu n k c io n a liz m a , a li p ro d u b lu je fu n k c io naln o p o d ru č je u n u ta r s is te m a p re d m e ta i v o d i ra ču n a i o d ru g im a s p e k tim a o s im o n ih te h n ič k ih . N a jp re , n a m e će is tra ž iv a n je dim e n z io n a ln ih i e rg o n o m ič k ih fu n k c ija (n e o p h o d n ih za in d u s trijs k u ra c io n a liz a c iju s is te m a p re d m e ta ), p s ih o lo š k ih fu n k c ija , pa ča k i fo rm a ln e e s te tik e , s o b z iro m na to da p o s ta je nužan o d n o s iz m eđu p re d m e ta i n je g o v o g m ik ro -a m b ije n ta . Sa s u p e rfu n k c io n a liz m o m , sa izu ča va n ja iz o lo v a n o g p re d m e ta p re la z im o na s is te m p re d m e ta , t j. na a m b ije n t n a m e tn u t k o ris n ic im a . D iz a jn e r ne m ože v iš e da ra d i sam i m o ra da se o rg a n iz u je u sv e s lo ž e n ije in t e r d i s c ip lin a rn e e k ip e . H ije r a rh ijs k o p o n a š a n je s v o js tv e n o fu n k c io n a lizm u o s ta je , čak p o s ta je n a g la š e n ije . P ro tiv re č n o s ti izm e đ u p ro izvo d n je i p o tro š n je , k o ris n ik a i s tv a ra o c a , o s ta ju n e p ro m e n je n e . In te g ra ln i s u p e rfu n k c io n a liz a m će s t v o r it i d iz a jn sa nadznačen je m i n a d o tu đ e n o š ć u . M e to d je i d a lje a p s tra k ta n je r n ije u ve zi sa s tv a rn im ž iv o tn im is k u s tv o m d ru š tv e n e g ru p e . N a učn e re fe re n ce č in ić e te o rija c e lin a i in fo r m a tik a k o je bi o m o g u ć ile da se k o n tro liš u g rad i a m b ije n t. A u to m o b ile k o ji z a k rč u ju a u to s tra d e sve b o lje p ro je k tu ju sve v e š tiji d iz a jn e ri. M e to d od sa m o g t r e n u tka fo rm u lis a n ja za n e m a ru je p ita n je da li je , na p rim e r, je d a n s is te m g ra d sko g tra n s p o rta sa d ru š tv e n o g a s p e k ta v iš e ili m a n je e ko n o m ič a n od p ro iz v o d n je h ilja d a a u to m o b ila . D iz a jn e r u o b la s ti in fo rm a tik e k o ji se neće b rin u ti za u zro ke , n a s to ja ć e , u p rk o s s v e m u, da p re v a z iđ e p o s le d ic e . O n se tad a n eće u s tru č a v a ti da kaže da te o rija a m b ije n ta — ra zu m e se, te o r ija ko ju je on p ro g ra m ira o — n ije te o rija d ru š tv e n o g ž iv o ta . N je g o v p ris tu p je s c ije n tis tič k i. Sa s u p e rfu n k c io n a liz m o m o d n o s iz m e đ u p re d m e ta p o č in je da se u s p o s ta v lja na fo rm a ln o m n iv o u , je r on ne sa m o da se ne s u p r o t s ta v lja g la v n im im p e ra tiv im a p ro iz v o d n je , neg o ih i o la k š a v a . Je d in s tv o p ro iz v o d n je je d o s tig lo g ig a n ts k e ra zm e re . P re d m e ti su čak p o s ta li p re p re k a za k o m u n ik a c iju izm e đ u lju d i, je r p ro c e s o d lu č iv a n ja i k o n tro le u p ro iz v o d n ji n ije p o s ta o d ru š tv e n a a k tiv n o st. Ipak, p o š to je p ro iz v o d n eo p h o d a n u h ije ra rh ijs k im s is t e m im a ko ji m o ra ju da čin e iz ve sn e u s tu p k e da bi se o d rž a li, s u p e r fu n k c io n a liz a m , k o ji p re d s ta v lja re a ln u p r ilik u za in te g ra c iju raz nih s is te m a , m o ći će čak da se k o ris ti n jih o v im p ro tiv re č n o s tim a . Radi se o p re la s k u sa s c ije n tis tič k o g na a u te n tič n i n a u čn i p r i stup . U o k v iru o vog to ka p o s to je , d a k le , dve te n d e n c ije — je d n a ko ju za stu p aju te h n o k ra ti i d ru g a , ko je se o vi p o s le d n ji ču v a ju , je r su n je n i p o b o rn ic i ra zn i č u d a c i, o ni k o ji te že o rig in a ln o s ti, u kra tko , » u m e tn ici« . S am o, to su o n i u m e tn ic i k o ji se tru d e da o s tv a re a u te n tič a n n au čni p ris tu p , je r u p ra vo p re d la žu u k id a n je
m e to d o lo š k e b a rije re izm eđ u u m e tn o s ti i nauke i n a s to je u is to v re m e da vo d e ra ču na o u z ro c im a a ne o p o s le d ic a m a . Takvo po n aša nje v o d i ih k ritič k o m sta v u p re m a p re d m e tu -zn a ku , n je g o vo j p ro iz v o d n ji i p rih v a ć e n o m m e to d u . P ro š ire n je fu n k c io n a ln o g po d ru č ja ko je p re d la že je d n a od tih d v e ju s tru ja sva kako se ra z li k u je od ono g k o je p re d la ž e ona d ru ga . O vi d iz a jn e ri teže p revazila žen ju fo rm a liz m a p re d m e ta , p ro g re s iv n o m n a ru ša va n ju n jih o vo g h ije ra rh ijs k o g zn a če n ja , u k id a n ju k u lta n jih o v o g p o se do va nja, neu tr a liš u ć i ih p ro tiv re č n o s tim a n jih o v ih r a z lič itih zn ače nja, i o s lo b o đ e n ju p ro s to ra od n jih o v o g p ris u s tv a , s tv a ra ju ć i, š to je m ogu će p re , slo b o d n e p ro s to re . N e u tra liz a c ija p re d m e ta , nem og uća na id e o lo š k o m n iv o u , p o s ta ć e u p ra vo o ru ž je k u ltu re i m o ći će da se re a liz u je na te h n ič k im i p la s tič n im p la n o v im a , o m o g u ć u ju ć i da p re d m e t iz s itu a c ije v iz u e ln o g , fo rm a ln o g ili k u ltu rn o g ko n tra sta d o sp e u s itu a c iju p re la s k a na a m b ije n t. P re d m e t će d o b iti kon k re tn u u p o tre b u i ta u p o tre b a n eće b iti n e u tra ln a . P ovršina i p ro s to r, ra n ije z a k rč e n i p re d m e tim a , p o s ta ć e za ista slo b o d n o p o d ru č je kad n o vi p re d m e ti budu o m o g u ć ili p re s tru k tu ris a n je a rh ite k tu re ne sa m o na bazi za h te va k o n s tru k c ije , ve ć i na bazi p ro s to ra kako ga d o ž iv lja v a ju k o ris n ic i. O vo na d uži ro k d ola zi u s u p ro t n o s t sa im p e ra tiv im a a u to rita rn e in d u s trije , d ru š tv e n o g ra sip a n ja. Tako, u p rk o s s v o jo j h ije ra rh ijs k o j s itu a c iji, d iza jn p o č in je da p o s ta je fre e -d e s ig n (s lo b o d n i d iz a jn ), p re sve ga z a h v a lju ju ć i d i za jn e ru i izv e s n o m b ro ju k o ris n ik a . O va j d iza jn — o s lo b o đ e n te h n ič k o g tu m a č e n ja — sp o so b a n je je d in o da izm e n i te h n ik e unu tra š n je g p ro s to ra . O s im š to će o m o g u ć iti re š e n je s p e c ifič n ih p ro b le m a d iza jn a , kao š to je p rib liž a v a n je k v a lita tiv n o j e rg o n o m iji u k o jo j se fo rm a s tv a ra ne p ro s to te h n ič k im za h te vim a m a te ri ja la , v e ć i fa k to rim a s tru k tu ra ln e e k o n o m ije , v o d e ć i računa o p ro b le m im a m a n ip u la c ije , s ig u r n o s ti u p ro iz v o d n ji i p o tro š n ji, on će uze ti u o b z ir i v iš e s u b je k tiv n e a s p e k te kao š to su ta k tiln i a sp e k ti, a s p e k ti p ro p o rc ije itd . Tako s u p e rfu n k c io n a liz a m u s v o jo j p o z itiv noj v e rz iji p re ra s ta u ra c io n a ln u e k s p e rim e n ta ln u pra ksu (is k u stv o te s to v a , s im u la c ija itd .) i za n jeg a p o s ta je n eo phodno da se o d re d e , kdo i za sva ku n auku, o rig in a ln i p o ja m , in s tru m e n ti is tra živa n ja , je z ik . Na o vo m n iv o u n au čni s u p e rfu n k c io n a liz a m p re lazi u s u p ro tn o s t s c ije n tis tič k o m s u p e rfu n k c io n a liz m u i tim e se p ri b liža va re la c io n o m m e to d u u to lik o š to o d lu k e ko je se tič u izbora a m b ije n ta o s ta ju o d lu k e s p e c ija lis ta . A ko p o sm a tra m o s d ru š tv e nog s ta n o v iš ta , n a la zim o se s o ve s tra n e re la c io n o g sis te m a . M e đ u tim , ako se i s lo ž im o da m e to d o lo š k i z a h te v i, zbog h ije ra rh ijs k e b a rije re , n am eću p ro tiv re č n o s t izm eđ u u m e tn o s ti i nauke, ipak m e to d , te k š to je p o če o da p re v a z ila z i o vu s u p ro tn o s t i u prkos to m e š to se m ože in te g ris a ti u h ije ra rh ijs k e s is te m e ko jim a je nauka p o tre b n a , o m o g u ć u je da se ode d a lje od u m e tn ič k ih g ra n ica k o je p o s ta v lja re la c io n i s is te m . Sa č is to ra cio n a ln o g sta n o v iš ta o vd e se n a la zim o s onu s tra n u re la c io n o g m e tod a . F u nkcio n a liza m i s u p e rfu n k c io n a liz a m o s ta ju pove zan i sa vla d a ju ć o m k u l tu ro m , n je n o m id e o lo g ijo m i h ije ra rh ijs k im m o ra lo m , ko je d ik tira e lita . D iz a jn e rim a je , d a kle , izu ze tn o te š k o , čak i nem og uće , ko 205
r is t it i se d ru š tv e n im p o lo ž a je m i k u ltu r n im p ro tiv re č n o s tim a ko je se s ta ln o p o ve ća va ju . O vaj d iz a jn , š ir e ć i p ro iz v o d e v la d a ju ć e k u l tu re , u s v o jim n a jte h n o k ra ts k ijim a s p e k tim a o m o g u ć u je k o ris n i cim a da n e sv e s n o a p s o rb u ju v la d a ju ć u k u ltu ru . Tako se te h n o k ra ts k i s u p e rfu n k c io n a liz a m (v r lo b liz a k ra n ije m fu n k c io n a liz m u ) d ire k tn o s u p ro ts ta v lja m a s o v n o j k u ltu r i i n je g o va je g la vn a p re o k u p a c ija da o m o g u ć i iš č e z a v a n je d iz a jn a k o ji se za sn iva je d in o na o d g o v o rn o s ti s p e c ija lis ta , kao i da o m o g u ć i p o n o vn o u vo đ e n je e tn o g ra fs k ih i is to r ijs k ih p ris tu p a u m e to d e . U p ra vo o vo p re d la žu p ris ta lic e n au čno g s u p e rfu n k c io n a liz m a i o n i se u o vo m e p rid ru žu ju s le d b e n ic im a re la c io n o g m e to d a .
P a rc ija ln i r e la c io n i s is te m i l i d o ž iv lje n i p re d m e t A ko su n e ki d iz a jn e ri, z a h v a lju ju ć i v la s tito j p ro fe s io n a ln o j p ra k s i ko ja je d o š la u su ko b sa h ije ra rh ijs k im m e to d a m a , s a s v im ja s n o u o č ili n e o p h o d n o s t da s u p e rfu n k c io n a liz a m bud e k o lik o n aučne to lik o i u m e tn ič k e p riro d e , re la c io n i p ris tu p (o d n o s i izm eđ u g ru p e k o ris n ik a i d iz a jn e ra k o ji za jed n o re a liz u ju d o ž iv lje n i d iz a jn ) č e s to je in s p iris a n id e o lo š k im s h v a ta n jim a ko ja d ire k tn o d ovo d e u p i ta n je p ro iz v o d n e o d n o se . N akon o d b ija n ja ( p rilič n o p a rc ija ln o g i p ro tiv re č n o g ) k o n s u m e riz m a , š to je d o v e lo do h ip p y -p o k re ta i U n d e rg ro u n d m a n ife s ta c ija , ra d ik a ln a k ritik a h ije ra rh ijs k ih s is te ma i n jih o v ih id e o lo g ija , sm a tra n a g la v n o m p re p re k o m za n eo p hodnu d e z a lije n a c iju s v e ta i za re a liz a c iju sva k o d n e v n o g ž iv o ta u k o jo j bi u č e s tv o v a lo č ita v o d ru š tv o , p o s ta la je m o g uća za hva lju ju ć i p ra k s i m a js k e re v o lu c ije 1968. u F ra n c u s k o j. M o že m o , da kle , re ć i da je d ru g o j s o c ija lis tič k o j re v o lu c iji m a jska re v o lu c ija ono š t o 'je P ariška ko m u na b ila p rv o j: g e n e ra ln a p ro ba . N ova te n d e n c ija im a p re sve ga za c ilj da fa v o riz u je o s tv a re n je s v a k o d n e v nog ž iv o ta (ne b rin u ć i se m n o go za to kako će iz g le d a ti p ro iz v o d nja u d ru š tv u bez d rža ve ) i ne in te re s u je je n e o p h o d n o s t da se s tv a ra ju p re d m e ti ko je n am eću o n i š to tre n u tn o im a ju v la s t nad p ro iz v o d n jo m . M a js k i p o k re t je pokazao da za h te v i za slo b o d o m u s v a ko d n e vn o m ž iv o tu n isu b ili sa m o z a h te vi s p e c ija lis ta . Ova ra d ika ln a k ritik a svega š to p o s to ji p o s ta je ra d ik a ln im o d b ija n je m svega š to p o s to ji: m n o š tv o p re d m e ta kao p o ku ša j da se d e m is tifik u je p re d m e t, a m b ije n t p ro g ra m ira n kao p o ku ša j da se on u č in i s lo b o d n im . O va k ritik a ta ko đ e d o vo d i u p ita n je sve za bran e, sve d ru š tv e n e , k u ltu rn e , re lig io z n e , s e k s u a ln e i m e n ta ln e ta b u e . To je ra d ik a ln i p re k id sa is to rijo m . ko je m u o s n o v i leži s u b je k tiv izam. U p rko s sve m u , ova ra d ik a liz a c ija znači s tv a ra n je u d iv lje m sta n ju i m o g u ć n o s t s tv a ra n ja zato što p re d la že p re v a z ila ž e n je p rih v a ć e n ih sta vo va i p on aša n ja . Za d iz a jn e ra je to m ožda p rilik a za je dn u izva nred n u te ra p iju na ko ju tre b a da o b ra ti svu svo ju pažnju i da p okuša n e o ph o dn o o s lo b o đ e n je p o s le 20 ve ko va ro bovanja n a vika m a . D iz a jn e r će m o ra ti da izađe iz g ru pa d iza jn e ra , s in d ik a ta d iza jn e ra , da se o d re kn e p ro te k c ije za d iz a jn e re , prod avn ica za d iz a jn e re i da radi d ire k tn o sa k o ris n ic im a dizajna .
N ovi d ija le k tič k i o dn os izm eđ u s tva ra o ca i k o ris n ik a p o sta će nova v rs ta p ris tu p a k o ji, zbog s p o n ta n o s ti i sam e s tru k tu re g ru p e , jo š neće m o ći da b ude n au čnog tip a , a li će ip ak b iti k ritič k i u g ra n i cam a n aučnog p ris tu p a o d re đ e n e o b la s ti. Kako je p ro izvo d n ja ip ak u ruka m a te h n o k ra ta , b ić e n em o g u će p re d lo ž iti k o n k re tn i d iza jn za d ru š tv e n a re š e n ja koja bi n a m e tn u la nau čni p ris tu p n ovog tip a , ta k a v da se m ože s p o jiti sa p ris tu p o m naučnog i u m e t n ičko g s u p e rfu n k c io n a liz m a kada se o va j s u p ro ts ta v lja p o s to je ć im s tru k tu ra m a . P ošto će o ni k o ji u č e s tv u ju u s tv a ra n ju re la c io nog m e tod a b iti p rin u đ e n i da se s k lo n e u sv o j sva ko d n e vn i ž iv o t, t j. u svo ju p a ro h iju , to će sa m o p o ja č a ti s u b je k tiv n i a sp e k t n ji hovog pon aša n ja . N e m o g u ć n o s t da se d o p rin o s i nauke u k lju č e u m e to d e s tv o rić e od k o riš ć e n ja izo lo va n e u m e tn o s ti i izo lo van e s u b je k tiv n o s ti fu n k c io n a ln i a ne ra c io n a ln i p ris tu p o v ih ka te g o rija . O vaj fu n k c io n a liz a m će nam p re d lo ž iti s e riju b a ro kn ih ili fo lk lo ris tič k ih p re d m e ta k o ji će nas g ru b o iz n e n a d iti tim e š to će i oni b iti u k lju č e n i u h ije ra rh ijs k i s is te m . O d b ija n je i n e m o g u ćn o st u k lju č e n ja te h n ik e i nauke p re d s ta v lja p re p re k u da se ra cio n a ln o o d g o v o ri na nove p o tre b e , i o tu d m e to d neće b iti d ija le k tič k i već sam o lo g ik a a n tifu n k c io n a liz m a . I iz to g ra zlo ga oni ko ji su la n s ir a li izu zeta n p oja m » im a g in a c ija na v la s ti« ne m ogu sada da ra z v ija ju s v o ju im a g in a c iju na n ivo u s p e c ifič n e p ra kse van svo je 'k a p e le ' n iti da is k u s tv o te 'k a p e le ' p ovežu sa s p e c ifič n o m p ra k so m , p ra kso m a m b ije n ta k o ji bi oni h te li da o s tv a re kao u m e tn ic i ko ji m e n ja ju s v a k o d n e v n i ž iv o t. O ni riz ik u ju da p ro pa dn u zbog k re a tiv n e n e m o ći ko ja se o g le d a u d o sa dn o m p o n a v lja n ju n jih o v e id e o lo g ije . Za d iz a jn e ra k o ji je u č la n je n u ove g ru p e , re la c io n i s is te m je m e to d k o n k re tn o g p rib liž a v a n ja s u b je k tiv n im i antifu n k c io n a ln im te n d e n c ija m a k o je će u m e tn o s t i s tv a ra la š tv o d o v e s ti do ra zu m eva n ja s tv a rn o s ti. O vaj m e to d pola zi od c ilje v a je dne u ske g ru p e ko ja ž e li da s tv o ri č u ln i a m b ije n t i d e m is tifik u je s tv a ra n je ko je se o d n o si na p ro iz v o d n ju , o s tv a ru ju ć i, van c ilje v a ove p ro iz v o d n je , h ije ra rh iju ko ja se ja v lja izm eđ u s tva ra o ca i k o ris n ik a . D iza jn k o ji je b io za tvo re n u sa m o g se be p o s ta je tako o tv o re n p re m a se b i. P ošto su to p o tp u n o izo lo van a i o g ra n iče n a is k u s tv a , d o ž iv lje n i m ik ’r o -a m b ije n ti ko je ona s tv a ra ju p okazuju se kao p re d m e ti izu ze ti iz c e lo k u p n e o tu đ e n e d ru š tv e n e p ra kse i o p š te g a m b ije n ta . U to m s m is lu re la c io n i s is te m s tva ra d o ž iv lje n e p re d m e te u n a m e tn u to m a m b ije n tu . R e in te g ra c ija u m e tn o s ti i n je n e p ra kse u sva ko d n e vn o m ž iv o tu nem a za p o s le d ic u u n i š te n je p re d m e ta , ve ć iš če za va n je izve sno g tip a zn a ča jn ih p re d m e ta, kao i u n iš te n je fu n k c io n a ln ih p re d m e ta , što p re th o d i p o ja v i n e h ije ra rh iz o v a n o g d ru š tv a . N e o p h o d n o st da se p re d m e ti o č is te od s e m a n tič k e s u v iš n o s ti n am eće se kao n e o p h o d n o st da se p re d m e tim a p rid a novo k u ltu rn o zn ače nje. N ovi p ra vci k o ji su se p o ja v ili u s itu a c iji k a te g o rič k o g o d b ija n ja p o m e ša li su ra c io naln o i fu n k c io n a ln o i is ta k li su, iz ta k tič k ih razloga, a n tira cio n a liza m kao je d in o m oguću fo rm u s u p ro ts ta v lja n ja tra d ic io n a ln o j h ije ra rh iz o v a n o j m is ii. Ipak, m o ra b iti ja sn o da u slo b o d n o m sv e tu ne tre b a da o kle v a m o izm eđu d ru š tv a ra cio n a ln o g o b ilja i an-
tira c io n a ln o g ra s ip n ič k o g d ru š tv a . A k o su se n a u čn i m e to d i p o kazali o p a s n im a za to š to se la ko u k la p a ju u s is te m , k riv ic a n ije u nauci i n em a ra zlo g a da se iz o lu je m o od n je . Bez s u m n je , p o tre b n a nam je t e o rija a m b ije n ta , a o na s v a k a k o m o ra b iti p o v e zana sa te o rijo m d ru š tv e n o g ž iv o ta . A li to n ije d o v o ljn o : te o r ija d ru š tv e n o g ž iv o ta m o ra se n užno p o k la p a ti sa d ru š tv e n o m p ra k som sva ko d n e vn o g ž iv o ta nad k o jo m ko n a čn o m o ra da p re s ta n e d o m in a c ija p ro iz v o d n je i h ije ra rh ije .
T o ta ln i r e la c io n i s is te m i l i d o ž iv lje n i a m b ije n t »D osta: d iv n o je u ve k le p o , b ilo ko je d iv n o je le p o , sa m o d iv n o je lepo« (A n d re B re to n , P rv i m a n ife s t n a d re a liz m a ). P o tro š a č i će se o rg a n iz o v a ti u a k tiv n e g ru p e ka ko bi k o n tr o lis a li p ro iz v o d n ju i d a lji ra c io n a la n izraz k o le k tiv n o j p o tra ž n ji. P riv a tn a u p o tre b a neće b iti u s u p ro tn o s ti sa d ru š tv e n o m u p o tre b o m . P re d m e t i p r i ro d ni ili iz g ra đ e n i a m b ije n t n e će v iš e b iti ro b a za ra zm e n u . Ra c io n a ln o s t tre b a da se p o k la p a sa fu n k c io n a ln o š ć u . N e s ta ć e o tu đ enog rada. Z abava n eće v iš e b iti k o m p e n z a c ija za rad. D ija le k tič k a m e to d o lo g ija će u b iti s v a k i fo rm a liz a m . U m e tn o s t će b iti ra c io n a ln a *re a liz a c ija s v a k o d n e v n o g ž iv o ta . P ro iz v o d n ja n eće v iš e b iti p re p re k a s a m o o s tv a re n ju , lič n o s ti. P ro iz v o d n ja će p o s to ja ti sam o zbog to g a da o m o g u ć i slo b o d n u p o tro š n ju u d ru š tv u iz o b ilja . D iza jn neće v iš e b iti ig ra č k a s p e c ija lis ta . N e k o ris n i p re d m e ti n eće v iš e z a g a đ iv a ti p ro s to r m e đ u lju d s k ih o d n o sa . P evaće se. P e d a go gija k re a tiv n o s ti z a m e n ić e p e d a g o g iju p rila g o đ a v a n ja (G le ic h s c h a ltu n g ). O d lu k e će d o n o s iti p o tro š a č i-s tv a ra o c i. T e h n i ke će b iti u skla d u sa r a z lič itim k u ltu ra m a . U m e tn o s t. k o ja p o d ra zum eva ra zn o vrsn a o s tv a re n ja , z a m e n ić e d o ta d a š n ju u m e tn o s t u n ifo rm n o s ti. V a ša r d o sa d e b ić e b ačen u fu n k c io n a ln o sm e ć e . Rad iće se m a š to m . S a d iće se c v e ć e na p lo č n ic im a g ra d o va . N o vi p re d m e t će b iti u k lo p lje n u is to r iju . . . Č o v e k će ko n a čn o , p o s le dve h ilja d e g o d in a n e ra z b o rito g ž iv lje n ja , o s tv a r iti s v o ju is to riju . U kra tko , A lis a v iš e n eće b iti sam a u z e m lji čuda. Z a je d n o ć e m o p ro n a ći nove je z ik e za s p o ra z u m e v a n je . Feb ru ar, 1971. Jacques F am ery, » D all'oggetto subito a lla m b ie n te v is s u to -, časopis In. br. 2 /3 , god. II, m a rt/ju n i 1971, M ila n o , p revela: Sv etla n a Stan ko vić
Almerico De Angelis
Metadizajn
P ris u s tv u je m o kao n ik a d a d o sa d — n e k i n e sv e s n o , d ru g i sauč e s n ič k i — o g ro m n o m n a p o ru p ro iz v o d n o g s v e ta da o s tv a ri p o t p unu k o n tro lu nad trž iš te m n a m e ta n je m p o s e b n ih ko de ksa p ona ša nja . A k o je o vo u m n o g im o b la s tim a is tin a , p o č e v š i od g ra đ e v i n a rs tv a pa do d ije te tik e , o nd a to n a ro č ito va ži za o b la s t n am e šta ja . To je p o ja v a s lič n a o n o j ko ja p o s to ji g o d in a m a i ko ja jo š u ve k o b e le ža va s v e t o d e v a n ja , ta k o da je do n ed avn o poja m m o d e b io is k lju č iv o ve zan za s v e t o d e va n ja . O č ig le d n o , p ro b le m je d n e m o d e — n je n o n a m e ta n je i u p ra v lja n je n jo m e — ne zahva ta v iš e s a m o o b la s t d re s s in g d e s ig n a (d iza jn a o d e va n ja ), ve ć i č ita v s v e t m a s o v n ih m e d ija . D o b ita k u ig ri je o g ro m a n : ra d i se o p o s tiz a n ju k o n tro le i v r š e n ju o g ro m n o g p ritis k a u s tv a ra n ju i ra z v ija n ju ja vn o g m n e nja , s tv a ra n ju n o vo g u ku sa i, na k ra ju , u m o n o p o liz o v a n ju sam e e vo lu c ije k u ltu re , o vog a p u ta je d n o s tra n o z a m iš lje n e . U lo g a d izajna , ili b o lje re č e n o u lo g a » p re d m e to lo g ije « , u o vom k o n te k s tu a pso lu tn o n ije z a n e m a rljiv a . T akođe, n ije za p o tc e n jiv a n je o d g o v o r n o s t p ro je k ta n a ta i s a m ih s p e c ija liz o v a n ih re v ija k o je se p o d vr g a va ju o v o j e s te ts k o -fo rm a ln o j ig ri »vezanoj — kao š to je to def in is a o A le s s a n d ro M e n d in i u n ed avn o m ra zg o vo ru — za je da n d u b o ko n e m o ra la n a k t, sa s v im š to s le d i, je r s v e t p ro iz v o d n je d iz a jn a nalaže u m iru ju ć u k lim u , s o ft (m e k u ) k lim u , s ta n je polusna — u m e s to lič n e re a k c ije In d iv id u a « '. 1 Razgovor vođen na Fakultetu za arhitekturu u Napulju, 30. 4. 1973. godine.
209
Č in i nam se da je o vo je d a n od b itn ih p ro b le m a ako v e ć ho će m o da iz v rš im o o b je k tiv n u a n a liz u , da s tig n e m o d o u zro ka i da u spe šno iz v rš im o n e ke is p ra v k e ili, b o lje re č e n o , n e ke p re o k re te . G od in am a se iro n iz ira o n a ra s li te h n o lo š k i k a p a c ite t, sv e ve ća a u to m a tiz a c ija i u p o tre b a a u to m o b ila , i p re tp o s ta v lja lo se da će čo ve ko va e v o lu c ija , u d a rv in o v s k o m s m is lu , u d o g le d n o v re m e d o v e s ti do to g a da se on rađa bez g o r n jih ili d o n jih u do va. U s tv a ri, čo v e k u p re ti o p a s n o s t da p o s le sv e g a s a ču va ru k e i noge — a li da se ro d i bez g la v e . Takav iz o p a č u ju ć i d iz a jn je d n e zvan ič n e k u ltu re — ili. s va ka ko d o v o ljn o e ta b lira n e — ko ja se uda lja va od s tv a r n o s ti, i p o re d s v o jih n e m o ra ln ih e le m e n a ta n o s i u se b i, ka ko kaže M e n d in i, p ita n ja od d ra m a tič n e n u ž n o s ti. U s lo v lje n i m n o g im fa k to rim a : ne is k lju č u ju ć i » v e lik i b ro j« — te ž im o ka tip u d ru š tv a u k o je m se sve m a n je p ro s to ra p ru ža in d iv id u a ln o j in ic ija t iv i i u k o je m se m n o g e n a d le ž n o s ti i b rig e p o je d in c u s ta ln o o d u z im a ju — ili bi tr e b a lo da se o d u z im a ju — da bi ih p re u z e la č ita v a za je d n ic a . (D o v o ljn o je p o m is lit i na je d a n e fik a s a n s is te m p e n z io n is a n ja i s o c ija ln o g o s ig u ra n ja ). S ve bi to tre b a lo da p ru ži š ir i p ro s to r — ne sa m o u s m is lu v re m e n a — za in te n z iv n iji in tim n i ž iv o t, a u p rilo g ira c io n a ln o g i fa n ta s tič n o g . O vo se n ije d o g o d ilo , i ne d og ađ a se zb og — o č ig le d n e — s m iš lje n o s ti s is te m a k o je m ne o d g o v a ra da p o je d in a c s te k n e n o vi » p rivatn i« p ro s to r, m a ka r i s a m o da bi u živ a o u sv o m s lo b o d n o m vre m e n u . O d a tle p ro is tič e a p rio rn a o rg a n iz a c ija in d iv id u a ln ih e m o c ija na k o le k tiv n o j o s n o v i. D o v o ljn o je p o m is lit i na t e le v iz iju , — n isu s lu č a jn i re p re s iv n i n a p o ri k o ji se č in e da se u sa m o m za četku s p re č i e m ito v a n je t e le v iz ijs k o g p ro g ra m a p u te m k a b la — na fu d b a l i na s v e t s p e k ta k la , o d n o s n o na u o b ič a je n e k o m e rc i ja ln e p ro g ra m e . P o s to ji o p a s n o s t — ta č n ije re č e n o , p o s le d ic a — da č o v e k s v o ju g la v u z a m e n i je d n im m a lim p ro g ra m ira n im raču n a ro m . Sa o vo g s ta n o v iš ta ne tre b a , d a k le , p o tc e n jiv a ti o d g o v o r n o s t d iza jn a i d ru g ih m a s o v n ih m e d ija . N a p ro tiv , d iz a jn m ože, zbog s v o jih p o s e b n ih k v a lite ta , kao i zbog to g a š to p re d s ta v lja e le m e n t sa k o jim p o je d in a c nužn o d o la z i u d o d ir i n jim e o s tv a ru je d eo s v o jih a k tiv n o s ti, od k o jih su n e ke o s n o v n e , da o d ig ra p re su d n u u lo g u u n je g o v o m o s lo b a đ a n ju iz o v a k v o g s ta n ja . Za d a ta k d iz a jn e ra tre b a da se s a s to ji u re a liz o v a n ju p re d m e ta i s tru k tu ra ko je čo v e k a n a v ik a v a ju da m is li, k o je , kao š to je ne d avn o n a p isa o F. M e n n a , » p o d s tič u s lo b o d n ije i v it a ln ije p o n a ša n je kao je d n o s ta v n o o ru đ e g lo b a ln o g o s tv a re n ja s v o je s v a k o d n e v ne e g z is te n c ije . To bi b ilo o n o p o n a š a n je k o je b i p o je d in c u p o v e ć a lo m o g u ć n o s t iz b o ra i m a k s im a ln o o la k š a v a lo n e p o s re d n o u če šće u p ro c e s u k o n fig u r a c ije o k o lin e « 2. P re d m e ti ka o o ru đ a za ig ru n a še g živ o ta . Na ž a lo s t, sa m te r m in d iz a jn je u s v o m s v a k o d n e v n o m zna č e n ju p o s ta o v rlo d v o s m is le n . Č e s to se p o is to v e ć u je sa p ro iz v o d n jo m p re d m e ta u k o jo j fa k to r p ro je k to v a n ja s lu ž i o tk r iv a n ju i z a d o v o lja v a n ju m o g u će p o tra ž n je tr ž iš ta p re m a o d re đ e n o j d ina ' Fillberto Merino. ‘ Design for New Behaviours*, u: Italy: The New Nomestir Landscape. New York, 1972
m ic i p ro fita . O vde se kru g d ra m a tič n o za tva ra : k o ris n ik o v ih p re d m e ta n ije v iš e č o v e k k o ji m is li v e ć a u to m a ts k o b ić e ko je re a g u je na u na pred o d re đ e n i p ro g ra m rada. Na o va j n ačin s is te m is to v re m e n o p o s ta v lja p ita n ja i d a je o d g o v o re , is k lju č u ju ć i čak i onu d ija le k tič k u ig ru ko ja bi za m n o ge p re d s ta v lja la n a jve ću p re d n o s t s is te m a s lo b o d n o g trž iš ta . P om oću te h n ik e k o m u n ik a c ije , re k la m ira n ja , s a m o re k la m ira n ja , s tv a ra se d in a m ik a trž iš ta ko ja sam u s e be o država sa p ro iz v o d n jo m ko ja d a le k o p re v a z ila z i s tv a rn e p o tre b e p o je d in c a . M i, n a p ro tiv , v e ru je m o da č o v e k m ože p o v ra titi s e b i s v o js tv e n e v re d n o s ti je d in o p o m o ću d ra s tič n o g sm a n je n ja p ro iz v o d n je d ob ara, i to ne sa m o u s m is lu e lim in a c ije č ita v e se r ije p o s to je ć ih d u p lik a ta p re d m e ta sa is to m fu n k c ijo m , v e ć i o d s tra n jiv a n ja s v ih o n ih la žnih fu n k c ija i p o tre b a ko je su do sada s lu ž ile s tv a ra n ju g o m ile la žnih i n e k o ris n ih p re d m e ta . S m a tra m o da je o vo je d a n od n a jv e ć ih p ro b le m a sa k o jim se su o ča va n ju te h n o lo š k i ra z v ije n e z e m lje sa v is o k im d o h o tk o m po g la v i s ta n o v n ik a . P o tre b n i su nam in s tru m e n ti k o ji m o g u p o s ta ti s iro v in a ili pak s p ra ve za ig ru n ašeg ž iv o ta — t a k v i p re d m e ti k o je s va ko m ože k o r is t it i p re m a s v o jim p o tre b a m a i, š to je v e o m a važno, p re m a s v o jo j k u ltu r i. S d ru g e s tra n e , d o v o ljn o p o zn a je m o sa d a šn ju p ro iz v o d n ju p re d m e ta i n a m e š ta ja pa ne m o ra m o b iti p re o p š irn i. D o v o ljn o je o b r a titi p ažn ju na to da su is tra ž iv a n ja s k o ro u ve k o s ta ja la na fo rm a ln o m n iv o u s ty lin g a (s tiliz a c ije ) , re tk o o b u h v a ta ju ć i i nam en u. Na o va j n a čin u ve k se izb e g a va lo ra z m a tra n je p ro b le m a s ta n o v a n ja u s v o jo j c e lin i. Z a k lju č a k : fra g m e n ta rn o s t u d e lo v a n ju d o v e la je do ko lo s a ln o g ra s ip a n ja e n e rg ije — na s v im n iv o im a — do z a s tra š u ju ć ih v iš k o v a u p ro iz v o d n ji k o ji se je d in o m ogu apsorb o v a ti b rz im tro š e n je m sa m o g p ro iz v o d a . O vde je m o g uća v e lik a g re š k a u p ro c e n i. Kada g o v o rim o o re d u k c iji p o d ra zu m e va m o o d s tra n jiv a n je o tp a d a ka i v iš k o v a u p ro iz v o d n ji č iji.je d in i ra zlo g po s to ja n ja je s te d in a m ik a p ro fita ; a li p re d lo ž e n a a lte rn a tiv a n ije s i g u rn o u v iš e k o m p o n ib iln o j, v iš e fu n k c io n a ln o j, itd . ć e liji u ko ju bi u k lo p ili sva b ića p re m a n jih o v im p o tre b a m a , je r bi na ta j način z a pa li u onu ra c io n a lis tič k u d v o s m is le n o s t (F ra n k fu rts k a ku h in ja ) ili pak n e o ra c io n a lis tič k u (N o -s to p c it y A rc h iz o o m -a ) d v o s m is le n o st. Na k ra ju k ra je v a , ove r a c io n a lis tič k e sh em e p re d s ta v lja ju naje k o n o m ič n ija i za k a p ita l n a ju n o s n ija re š e n ja , i p re d s ta v lja ju sa m o v e ću e k s p lo a ta c iju čo ve ka u o d re đ e n o m p ro iz v o d n o m s m is lu . N a p ro tiv , o no š to p re d la ž e m o je s te d iza jn k o ji bi m o g ao da m is li, s a nja , ig ra — d iza jn o b n o ve , kako su ga n ed avn o d e fin is a li oni iz S u p e rs tu d ija . N a zvali sm o ga m e ta d iz a jn — p o ja m ko ji je već u p o tre b lja v a n pod d ru g im ili s lič n im z n a č e n je m 3 — da b is m o is ta k li ne sa m o n je g o v u fo rm a ln u s tra n u , ve ć i u p o tre b u , zn ače nja i s im b o le ko je razne o so b e m o g u d a ti is to m p re d m e tu u ra z lič itim s itu a c ija m a , i ta k o ko na čno ra z o rili sam p o ja m »predm et« kao i p o jm o v e tra jn o s ti, fu n k c io n a ln o s t, e s te tiz a m , itd . Tada će m e ta d iz a jn m o ći da bude s la d o le d , ko la č, lis t h a r tije , a li i p o liu re ta n ’ Upor. A Van Onck. -Metadesign-. u: Edilizla Moderna, br ■Metaprogetto si e no-, u: Casabella?. br. 333, 1969. god.
05. tnkode upor. A Mendinl
211
ska pena, e k s e r ili pak v rlo la ke D a lis ije v e d rv e n e k riš k e , pesak p re d m e ti k o jim a se s lu ž im o p ri s v a k o d n e v n im ra d n ja m a : za g ra d n ju , ig ru , z a d o v o ljs tv o . Baš kao š to to č in e d e ca sa o n im š to im se nađe p ri ru c i — o rg a n iz u ju s v o je ig re , s tv a ra ju s v o j p ro s to r. D o v o lja n je lis t hartije , m akaze, neka k u tija od ka rto n a ili d rv e ta , le p a k . . . N is m o s lu č a jn o za p rim e r u z e li p o n a š a n je d e c e , je r nas o n o d o v o d i do s u š tin e našeg ra z m a tra n ja . U d e tin js tv u , u p ra v o za to š to ne p o s to ji is to r ija i is k u s tv o , m a k s im a ln o su ra z v ije n i p riro d n i in s tin k ti, d ok je u s lo v lje n o s t p o n a ša n ja m n o g o m a n ja . D e te , baš zbog o n o ga š to m i o d ra s li n a z iv a m o n a iv n o š ć u , u v e k te ž i da s ve k o n tro liš e , a p rv e n s tv e n o sve na s v o jo j t e r it o r iji. P o k u š a jte d e te tu da d a te — a li, n a ra vn o , uz u p o z o re n je da se na n ju ne p e n je n o gam a — je d n u od v rlo s k u p ih Frau f o t e lja ili p ak je d a n od h ilja d u ta p a c ira n ih e le m e n a ta k o ji p r e p la v lju ju p ro d a v n ic e sa n a m e šta je m . S ig u rn o ć e te ga u n e s re ć iti . . . P o k u š a jte , m e đ u tim , da d e te tu d a te d rv e n e le tv ic e , g u m u , h a r tiju , le p a k ili p e s a k — sa grad ić e vam č ita v u n iv e rz u m . A s d ru g e s tra n e , ako bi n e ko p o s u m n jao u ovu tv rd n ju , p o s to je i d o ka zi k o je je p rik u p io R ic c a rd o D a lis i u s v o jim e k s p e rim e n tim a sa d e c o m iz č e tv r ti T ra ia n o . Bezu s lo v n i p o v ra ta k d e tin js tv u i p riro d i? S va ka ko , n e ć e m o z a s tu p a ti R ousseaua, a li ako p o v ra ta k d e tin js tv u i p riro d i zn a či p re v a z ila že n je s v ih u s lo v n o s ti š to ih je č o v e k sa m s e b i n a m e tn u o , i ako to znači o s v a ja n je n a jv a ž n ijih i iz v o rn ih lju d s k ih o s o b in a , o nda je o va j sk o k unazad d o b ro d o š a o . U s le d ra c io n a ln o s ti i » m u d ro sti« č o ve k je iz g u b io n e p ro c e n jiv e k v a lite te . Je dna od k a ra k te ris tik a » odraslih« je s te da d e le s tv a r i na » o zb iljn e « i » p rija tn e « ta k o š to » p rija tn im « s tv a rim a o d u z im a ju svu o z b iljn o s t d o k » o z b iljn im « s tv a rim a o d u z im a ju svu p rija tn o s t. N a s u p ro t to m e , d e ca su, kada se ig ra ju , u be đe n a da rade n a jo z b iljn ije s tv a r i — i ra d e ih — i to baš z a b a v lja ju ć i se. S koro n e p rim e tn o d o š li sm o do to g a da g o v o rim o o p o n a ša nju — b ilo je n e izb e žn o . Razlog le ži u to m e š to ra z lič iti n a čin sh v a ta n ja d iz a jn a o d g o v a ra ra z lič ito m s h v a ta n ju s v e ta . S d ru g e s tra n e , šta je d iz a jn ako ne p re n o š e n je d a tih m o d e la ž iv o ta u o b lik e ? Do k riz e d iz a jn a d o š lo je zbog to g a š to p r e ž iv lja va m o e g z is te n c ija ln u k riz u . D o k riz e fu n k c io n a ln o s ti d o š lo je je r se » fu n kcio n a ln o « u v e k o d n o s i na o d re đ e n i k o d e k s ; i ako ga n e ma, ili ako je u gro že n — sa m a » fu n k c io n a ln o s t« v iš e nem a s m i sla . V eom a č e s to d iz a jn u su se d a va la zn a če n ja ko ja n je m u n isu s v o js tv e n a : d iz a jn kao s ta tu s n i s im b o l, d iz a jn kao p a m ć e n je , d i zajn kao in v e s tic ija . P o ku ša jm o da m u p o v ra tim o neka n je m u s v o js tv e n a zn a če n ja : d iz a jn kao o ru đ e , d iz a jn kao p a rtn e r, d iza jn kao ig ra , d iza jn kao s im b o l — a li o vo g a p u ta sa m o g a se be . U to m s lu č a ju m o ra li b is m o da p re is p ita m o s ve č in io c e k o ji su dosad u tic a li na naše ra s u đ iv a n je o je d n o m p ro iz v o d u d iza jn a . Teško je re ć i da li je k re v e t, č ija se p o v rš in a s a s to ji od re čn o g p eska, p ro iz v o d d iza jn a — ili ne. M e đ u tim , k re v e t od p e ska o č i g le d n o im a is tu fu n k c iju kao i b ilo k o ji d ru g i k re v e t u p ro d a ji, s to m ra z lik o m š to se sa p e sko m m o že m o ig ra ti, g ra d iti d v o rc e ;
na p e sku m o že m o p is a ti, u p e sa k se m o že m o s a k riti. I sam w aterb e d (k re v e t n a p u n je n v o d o m ), k o ji je im a o m n o go uspe ha u SAD i E n g le sko j, te š k o je p rih v a ć e n — sam — kao p re d m e t dizajna, v e ć su u tim z e m lja m a , da bi m u o s ig u ra li k o m e rc ija ln i uspeh, m o ra li da ga o p re m e ra zn im » ka ro se rija m a « k o je n isu iz m e n ile n je g o vu n am en u v e ć su sa m o p re d s ta v lja le k o m p lik a c iju na n i vo u p re n o š e n ja p re d s ta v e o n je m u . (U p ra v o na is ti n ačin kao š to su na p rv im p a rn im m a šin a m a d e v e tn a e s to g ve ka u m e tn u ti kapite li i s tu b o v i kako bi se » o p le m e n ila « n je n a fo rm a ). T re b a lo bi da bude d o v o ljn o ja s n o da, ako se n aši m o d e li ži vo ta ra z lik u ju , i u k o lik o p re d la ž e m o a lte rn a tiv n e m o d e le , n ije do v o ljn o sa m o da p ro je k tu je m o nove o b lik e ko je b is m o m o g li da k o ris tim o , v e ć b is m o m o ra li i da u tič e m o na p o n a ša n je — po m o ću d iza jn a , a li i s v im d ru g im s re d s tv im a ko ja čo ve ka m ogu da o s lo b o d e s v ih o ba veza i z a v is n o s ti š to m u is to rija nam eće. »Da bi s tv a r fu n k c io n is a la — n a p isa o je S o tts a s s (S o cas), p re d s ta v lja ju ć i s v o je p re d m e te na iz lo ž b i u N ju jo rk u — m o ra li b ism o da p re tp o s ta v im o d ru š tv o ili g ru p e lju d i k o ji bi b ili s p re m n i da se ne z a b a rik a d ira ju u s v o ja u tv rđ e n ja : lju d e k o ji ne bi o se ć a li n e izb e žnu p o tre b u da s ta ln o d o ka zu ju s v o j z a m iš lje n i »status« ili da živ e u ku ćam a — g ro b ljim a svo ga se ća n ja . O vo važi sam o ako »obred ž iv o ta « , kao š to ga n aziva E m ilio A m b a s z (E. A m b a š), m ože da z a p o č in je s v a ko g ju tra sa n ovo m s v e š ć u , ako naše pam ć e n je o s ta je bez p o tre b e da se m a te r ija liz u je u s im b o le ; š ta v iš e , ako on m ože da p o s ta n e n e ko m v rs to m ž iv o tn e p lazm e k o jo m b i s m o p o s te p e n o , dan za d an om , m o g li da p o čn e m o iz početka.« S am o ako čo v e k a o s lo b o d im o s v ih fo r m a ln ih n a d g ra d n ji a k u m u li ra n ih to k o m is to r ije (od s v ih v e k o v n ih p rlja v š tin a , re ka o bi S chu lz / Š u lc / u s tim a Pig-Pena), m o že m o da z a m is lim o d ru g a č ije s lo b od no d ru š tv o . M e đ u tim , m o ra m o p o ć i od se b e , od is tra ž iv a n ja svo ga lik a , od s v e s ti o s o p s tv e n im te lim a i o te lim a n a ših d ru g o va , od izu ča v a n ja n ašeg p o n a ša n ja . Kada je d n o m o d lu č im o da s tv a ri nikada ne p rih v a tim o »zdravo za g o to vo« p o tre b n o je da sve d e m o p o zi c ije na n u lu . Na to j n u lto j p o z ic iji je s te č o v e k i n je g o va p riro d n a sre d in a . U to m p o g le d u n a jz a n im ljiv iji rad u p o s le d n jih n e k o lik o g o d in a o b a v ili su u San F ra n c is k u i o k o lin i A nn i L a w re n ce Halp rin (En i L o ren s H e lp rin ) sa tr id e s e t p e t A m e rik a n a c a i Kanađana. T o kom d v a d e s e t i p e t dana g ru p a , s a s ta v lje n a od a rh ite kata , p isa ca , s tu d e n a ta , b a le rin a , fo to g ra fa , n a s ta v n ik a , g lum aca , d o m a ć ic a , s o c ija ln ih ra d n ik a , a rh ite k a ta pejsa ža , p ro ča va la je v i š e s tru k e a s p e k te č o v e k o v o g u tic a ja na s re d in u , kao i sre d in e na p o je d in c a i č ita v u z a je d n ic u . R e z u lta t: g ru p n o m a k c ijo m o s tv a re n i su o b re d i, ig re , p re u z im a n je u log a , sa zna nja o s v o jim te lim a , is k u s tv a z a je d n ič k o g i b lis k o g ž iv o ta , n a g o s ti, s tv a ra n ja tre n u tn ih a m b ije n a ta — je d n o d u b o ko i d e ta ljn o p o zn ava n je , kako m eđu p o je d in im u č e s n ic im a e k s p e rim e n ta ta k o i izm eđ u n jih , s p o ljn e z a je d n ic e i a m b ije n ta . O vo m p rilik o m tr id e s e t i p e t u če s n ik a u sp e lo je da d ođ e do v la s tito g k o m p le tn o g u n u tra š n je g i s p o lja š n je g sa zna nja. To im je o m o g u ć ilo da izg ra d e i p ro ž iv e ra d o s ti i bol, 213
da p o se d u ju p ro s to re k o je su s tv a r a li i da z a tim , p o p o v ra tk u u s v o je z a je d n ic e , p o d e le s te č e n o is k u s tv o sa m n o g im d ru g im o s o bam a. Z a is tin u , u s p e ti re a liz o v a ti e k s p e rim e n t kao š to je o v a j v e ć p od ra zum eva je d a n v iš i s te p e n u p ro c e s u in d iv id u a ln o g o s lo b a đ anja. Da b is m o s h v a tili v re d n o s t o v a k v ih e k s p e rim e n a ta d o v o lj no je p o m is liti na n e la g o d n o s t k o ju m n o g i o s e ć a ju v e ć p o s le n e k o lik o ča sova p ro v e d e n ih sa n e p o z n a tim o so b a m a . J e r, tr e b a lo bi je d n o da bud e ja s n o : d o k god s v a k o od nas — kao š to kaže S o tt sa ss — bud e p o k u ša va o da se z a b a rik a d ira u u tv rđ e n ja , b ić e uza lu d n o p o m iš lja ti na je d a n d ru g a č iji d iz a jn . U to m s lu č a ju b io bi m o g u ć sa m o e s k a p is tič k i d iz a jn , a li o v o g a p u ta u n a jg o re m s m i slu te re č i. J e d in o ako u s p e m o da p o v r a tim o s p o s o b n o s t ko m u n ic ira n ja izm eđ u n as s a m ih , iz m e đ u nas i o k o lin e , m o ć i ć e m o da se nad am o d ru g a č ije m d ru š tv u i, n ajza d , — d ru g a č ije m d iz a jn u . A lm e rico D e A n g elis . »M e ta d es ig n «. u: P ro g e tta re Inplu, prir. Ugo La P letra, M ila n o , 1973, s tr. 66— 70. preveo: N eb o jša Lončar
Tomas Maldonado
Ka jednoj prakseologiji projektovanja
N a iv n i e n tu z ija z a m za Las V eg a s, kao i za d ru g e e x is tin g la n d s ca p e s (p o s to je ć e p e js a ž e ), tu m a č i se kao izraz p o le m ič k o g o d b ija n ja s v a ko g o b lik a u to p ije u o b la s ti p ro je k to v a n ja . D akle, L e a rn in g fro m Las V eg a s (u č e n je od Las V eg a sa) je č ita v je da n p ro g ra m a n ti- u to p ije — p ro tiv ono g »svega ili ničega« v e lik ih id e a ln ih m o d e la . N e m ože se p o ric a ti da su v iz io n a rs k i p o ku ša ji p ro je k to v a n ja b u d u ć n o s ti g ra d a — v ille s ra d ie u s e s (o su n ča n ih g ra d o v a ) s ta ro g i n o vo g tip a iz g u b ili p o k re ta č k u snagu ko ju su neka da im a li. N jih o v i p re d lo ž i u s tv a ri n isu v iš e v e ro v a tn i: is k u s tv o je p o ka za lo da n is u v iš e iz v o d ljiv i a da ne d e g ra d ira ju , ban a liz u ju , u m a n je ili ča k izo p a če s v o ju p rv o b itn u s v rh u .' 1 Proučavanje neuspeha »idealnih modela- primenjenih u stvarnosti još nije dovoljno razvi jeno. U oblasti sociologije narodne Izgradnje najoštriju kritiku ili. bolje rečeno, samokritiku suviše ambicioznih programa predstavlja Čuveni esej R. K. Mertona. -The Social Psychology of Housing- u: Current Trends in Social Psychology, ur. W. Dennis. Univ. of Pittsburgh Press, 1948. Kasniji rad američkih sociologa, verovatno podstaknut preprekama na koje je naišao I koje je na makrosociološkom nivou istakao Merton, bio je skoro Isključivo usmeren. i to sa sjajnim rezultatima, ka proučavanju problema na mikrosoclološkom planu. Prlmerl takve težnje su istraživanja N. L. Mlntza, A. E. Scheflena. R. Sommera. B. Stelnzora I Edwarda T. Halla. koji su nastavili rad Svenda Rlemara i F. Stuarta Chapina. Nedavno je nemačka so ciologija. Ill bolje rečeno psihosoclologija, pokazala da je veoma oživelo interesovanje za urbanu stvarnost. Upor. H. Brendt. A. Lorenzer. K. Horn. Architektur als Ideologic. Suhrkamp Verlag. Frankfurt am Main. 1968. Ovi autori, saradnici Alexanders Mitscherlicha pri Sigmund Freud Institutu u Frankfurtu, pokušavaju još jednom da na makrosociološkom nivou ožive kri tiku urbane situacije u građanskom društvu. Po našem mišljenju, rezultati su vrlo skromni Njihova greška sastoji se u tome što su kritiku -funkclonellzma« u arhitekturi i urbanizmu uzeli kao jezgro svoje kritke današnje urbane situacije. A to Je pristup koji stiže sa velikim zakašnjenjem, pogotovu ako se zna da su sami arhitekti i urbanisti unutar ClAM-a (Međuna rodni kongresi moderne arhitekture) doveli raspravu o -funkclonalizmu- do krajnjih posledica još pre deset godina. U vezi sa ovim pogledati G. De Carlo. Questioni dl architettura e urbaništica, Argalia, Urbino, 1965.. 1 obratiti pažnju na poglavlje -L ultimo convegno del ClAM con una memoria sui contenuti deli’ architettura moderna- (i960), str. 60. U raspravama oko -funkclonalizma- bilo Je veoma teško jasno utvrditi stvarni sadržaj pojma. To dokazuju istra živanja njegovog istorijskog porekla. Upor. E. R. De Zurko. Origins of Functionalist Theory. Columbia University Press. New York 1957. Očigledno Je da danas letorlčari, kritičari i teore-
215
U o vo m s lu č a ju a p o lo g e ti Las V e g a sa im a ju p ra vo . M e đ u tim , oni n isu u p ra vu kada u s vo m o s n o v n o m z a k lju č k u tv rd e da je p o ž e ljn ija sazna ta, o p ip ljiv a i iz v o d iv a m a n jk a v o s t neg o jo š nesaznata, h ip o te tič k a i n e o s tv a riv a s a v rš e n o s t. A lte r n a tiv a a p s tra k tn o j u to p iji id e a ln ih m o d e la ne m ože b iti poraz m o g u će g , ve ć p re v a z ila ž e n je te la žne a lte r n a tiv e p o s re d s tv o m »opšte te o r ije p ro je k tn o g p ra x is a « , ili p re p o s re d s tv o m » p ra k s e o lo g ije p ro je k to v a n ja « .2 O va j o rg a n s k i sku p k rite riju m a tićari arhitekture i urbanizma i dalje koriste pojam -funkcionalizam- samo zbog jezičke ležer nosti. a ne zato Sto veruju da on semantički određuje fenomen koji žele da prikažu. Nasu prot tome. u knjizi nemačkih psihologa govori se o •funkcionalizmu- kao o definitivno odre đenom pojmu — a u stvari se samo polemiše sa jednim baukorn. Marksistička kritika Mitscherllchovih saradnlka nalazi seu delu P. Neizkea, -Die Agenten der Kulturkritik isolieren!u: Kapitalistischer Stadtebau. ur. H. G. Helms i J. Janssen. Luchterhand. Neuwied i Berlin, 1970. ; -Prakseologija — definiše ie Kotarbinski — je opšta teorija delotvorne akcije-. Vid. T. Kotarbinskl. Praxiology — An Introduction to the Sciencesot Sllicient Action. Pergamon Press. Oxford. 1965. Ovaj autor je pokuSao da utvrdi zajedničku tačku između dveju misaonih opredeljenosti — logičkog empirizma i marksizma, ili čak Deweyevog pragmatizma i marksizma — koje su posle Lenjlnovih kritika u delu Materijalizam i empiriokriticizam uobičajeno smatrane nespojivim. Upor. sledeće delo koje je u tom smeru imalo važnu ulogu: G Preti. Praxis ed empirismo. Einaudi, Torino, 1957. U svakom slučaju, opšta teorija projektnog praxisa- mora se još razvijati. Prakseologija Kotarbinskog, iako je neosporno interesantna, ne može poslužiti kao polazna tačka za formiranje takve teorije. Njena spekulativna apstrakcija čini je neoperativnom. Ona izvanredno definiše specifične metodološke zahteve nužne za projektovanje jedne -delotvorne akcije-. ali nam nije od koristi ako želimo da saznamo da li je u kontekstu određenog društva takva akcija opravdana ili nije. Taj momenat. međutim, nije za potcenjivanje: nova teorija, bar kako je mi zamišljamo, moraće da se temelji na problemu etičko-praktičkih implikacija — recimo ukratko, političkih - projektovanja. Medu svim do sada učinje nim naporima da se razjasni odnos između akcije i kritičke svesti. Gramscieva (Gramši) -filo zofija praxisa- ističe se kao najuspešnija i najplodnija. Upor. A. Grainsci, II materialisms storico e la lilosolia di Benedetto Croce, Einaudi. Torino. 1966: o delima koja su prethodila Gramscicvoj -filozofiji praxisa- vid. M. Tronti, -Tra materialismo dialettico e filosofia del Ia prassl- u: La cittd lutura, ur. A. Caraccolo i G. Scalla. Feltrinell. Milano. 1959. Poznato je da ovaj aspekt Gramscieve misli danas ne nailazi na opšte odobravanje. Češki naučnik K. Kosik. na primer, tvrdi da je Gramsci svoju -filozofiju praxisa- ostavio u obliku skice, dok za nas ona predstavlja suštinsko jezgro njegove doktrine. Po našem mišljenju, upravo odavde potiču osnovni podsticaji za jednu novu ne samo retrospektivnu. već i perspektivnu hermeneutlku marksizma. To je naročito očigledno ako uspemo da povežemo filozofiju praxisa sa jednom drugom važnom pojmovnom konstrukcijom Gramscija -r- sa kategorijama koje je on uveo da bi opisao dvojnu stvarnost svake društvene strukture. S jedne strane, -političko društvo-. to jest vlast ostvarena pomoću prinudnog državnog aparata, a s druge strane, -građansko dru štvo- u Hegelovskom smislu, to jest vršenje vlasti pomoću privatnih, neprinudnih organizama (Upor. A. Gramsci. Gli Intelettuali e l'organizzazione della cultura. Einaudi. Torino. 1966. str 9; takođe. pismo Tatijani od 7. septembra 1931. i Lettere dal carcere, Einaudi. Torino. 1968.. str. 481.) Obično naprednije zemlje imaju snažno -političko društvo-, ali takođe i vrlo uticajno i čvrsto -građansko društvo-. U ovim slučajevima, pre nego što pokušamo da uništimo poli tičko društvo, najosnovnija taktička predostrožnost nalaže pokretanje akcije usmerene ka slabljenju hegemonije postojećeg -građanskog društva-. Istovremeno, trebalo bi putem uporne i svestrane akcije ubeđivanja hegemoniju Jednog novog -građanskog društva- učiniti razumnom, prihvatljivom. I čak poželjnom Međutim, ova predostrožnost nije opravdana u slučaju zaostalih zemalja gde -građansko društvo- praktično ne postoji. Prema tome — kao što se dogodilo u ruskol revoluciji i kao što bi se moglo dogoditi danas u manje razvijenim zemljama Latinske Amerike. Azije i Alrike — moguće Je svrgnuti postojeće -političko društvo- i kasnije, posredstvom jednog perioda -državopoklonstva- fstarolatria, Gramsci). razviti novo -građansko društvo-. (Upor. A. G.. Passato e Presente. Einaudi. Torino. 1966. str. 166. i II Rlsorgimento, Einaudi. Torino. 1966. str. 70). Jasno je da za mnoge Gramscieva ideja o -državopoklonstvu- podleže jednoj potencijalnoj opasonsti: da bude polstovećena sa staljinlzmom Usled toga moglo bi se pomisliti da je ovaj represivan modalitet so cijalizma — po našem mišljenju patološki — neizbežan korak za sve zemlje koje nemaju raz vijeno -građansko društvo-, (Upor. R. Mondolfo. Umanlsmo di Marx. Einaudi. Torino. 1968. str. 398) Ipak. mora se priznati da je i sam Gramsci u svojoj poznatoj obradi ovog problema (Passato e Presente. nav. delo, str. 166) predvideo mogućnost takvog odstupanja u tumačenju: • Državopoklonstvo . . . nije ništa drugo do normalni oblik ’državnog života' . . . ne treba da hudo prepušteno samom sebi, naročito ne treba da postane teorijski fanatizam i da se smatra večnim: mo.a biti kritikovan upravo da bi se razvili i proizveli novi oblici državnog života-. Nijanse koje se mogu pojaviti oko Gramscieve ideje o -državopoklonstvu- apsolutno ne menjaju činjenicu da je njegova zamisao o dvojnim strukturama društva osnovna novatorska pre kretnica u tradicionalno! — danas vrlo aktuelnoj — raspravi o revolucionarnoj strategiji. Gramscljev pristup prevazilazi. ne eklektički, već dijalektički, mnoge od najoštrijih Idejnih razmi moilaženja na tu temu. Na osnovu ovakvog načina sagledavanja, različite strategije, čak I suprotne, mogu biti opravdane — sve zavisi od oblika postojećih odnosa Između -građanskog društva- I -političkog društva- u sistemu koji se želi izmenill. I upravo u kontekstu takvog tumačenja -teorija projektnog praxisa- postaje odjednom ne samo ostvorljiva. već I preko potrebna. Pitanje na koja bi ona trebalo da odgovori mnogobrojna su I krainje složena. Ako stvarno postoje razni modaliteti nadgradnje, a samim tim I različite revolucionarne strategije.
u s m e re n ih ka n o v a to rs k o j a k c iji tre b a lo bi da nam u s p e c ifič n om k o n te k s tu k a s n o -k a p ita lis tič k o g d ru š tv a o m o g u ći u sp o s ta v lja n je p lo d o n o sn o g o dn osa izm eđ u » k ritič k e sve sti« i » p ro je ktn e sve sti« — to je s t, sa je d n e s tra n e , izm eđ u p o tre b a » k ritič k e sv e s ti« ko ja ne može p re s ta ti da bude k ritič k a a da ne p re s ta n e da bude s v e s t, i s d ru g e s tra n e , izm eđ u p o tre b a » p ro je ktn e sve sti« ko ja, ako p re s ta n e da d e lu je iz v rš n o , p re s ta je da bude p ro je k tn a ; to zn ači, o dn o s izm eđ u p o z itiv n e n e g a tiv n o s ti k r itik e i n e g a tivn e p o z itiv n o s ti p ro je k to v a n ja . Im p lic itn i p ro g ra m o ve nove te o rije p od seća na B lo cho vu »ko n kre tn u u to p iju « . O vo p o z iv a n je na B lo cha n ije n eo pravd a no je r s lič n o s t o d is ta p o s to ji. O na se, m e đ u tim , ne m ože tu m a č iti u te rm in im a k o n tin u ite ta , v e ć p re kao d ija le k tič k a k o n tra p o z ic ija . U s tv a rn o s ti nova te o rija nalaže da se iz v rš i te m e ljn i p re o k re t o d nosa u to p ijs k e i k o n k re tn e k o m p o n e n te k o ji u B lo ch o vo m m o d e lu p o s to ji u o n o j m e ri u k o jo j nova te o rija te ž i da u m a n ji u to p ijs k u , to je s t s p e k u la tiv n u ko m p o n e n tu a da š to v iš e ista k n e k o n k re tn u , to je s t te h n ič k u ko m p o n e n tu . A li da bi se b o lje s h v a tio p ro g ra m nove te o rije , m o ra m o , iako u k ra tk o , a n a liz ira ti zbog če ga se s m a tra da je » kon kre tna u to pija« s u v iš e u to p ijs k a a n e d o v o ljn o k o n k re tn a . O č ig le d n o je da se B lo cho va te o rija , ia ko e k s p lic itn ija od d ru g ih ko je ta ko đ e teže p o ve ziva n ju u to p ije sa s tv a rn o š ć u 3, n ije pokazala n im a lo p rila g o d ljiv o m kada se ra d ilo o n je n o j p rim e n i u o k v iru p o s to je ć e s tv a rn o s ti. Za ta k v u te o r iju a n tic ip a c ije to je veom a p a ra d o k s a l no je r se ona, za ra z lik u od d ru g ih , d e fin iš e kao »praxis ko n k re tn e u to p ije « 4, to je s t kao t e o rija ko ja n a s to ji da bude vodeća u č in je n ič n o m to k u is to rije . Bez s u m n je , ve ć je izva nred a n n a p re da k to š to se u s ta n o v ilo kako je B lo ch, na o sn o vu M a rxa , u tv rd io da je k ritič k a s v e s t o s n ovn i p o k re ta č p ra x is a b u d u ć n o s ti. M e đ u tim , ne m ožem o se za d rž a ti sa m o na to m e . D a ljn i ko ra k, k o ji je B loch o k le va o da u č in i, onda je očigledno da to mora odlučujuće uticati na određivanje uloge ili bolje rečeno, uloga projektanata. Na osnovu Gramsci|evih stavova proizlazi da projektant kao -organski intelektualac-, to jest kao -zastupnik« određene vlatlajuće grupe (Upor. A. Gramsci. Gli imclcttuali e I'organizzazione della cultura. nav. delo. str. 9), obavlja svoj zadatak prvenstveno u -građan skom društvu- I u njegovoj funkciji. Međutim, obično se pogrešno smatra da je projektant uvek I nužno u službi vladajuće grupe koja je već no vlasti. On, međutim, može biti i u službi grupe koja se priprema da postane vladajuća. koja je spremna da sruši staru vlast da bi je zamenila novom. Projektant, dakle, može biti posrednik između -pokretačkih snaga- revolucije i -rukovodilaca- revolucije. (A. G.. L'ordinc nuovo 1919—1920. Einaudi. Torino. 1970. str. 71) Ipak. takva se uloga ne ostvaruje uvek na isti način. Može se reći da ima onoliko oblika projektnog praxisa koliko I revolucionarnih strategija. 5 Upor. E. N. Rogers. »Esperienza di un corso universitario-. u: L’utopia della realta. Leonardo da Vlncl, Bari, 1965. U ovom eseju, uvodu kursa održanog na Arhitektonskom fakultetu u Mi lanu. arhitekta Rogers je napisao: -Poznato je da su takve pedagoške orijentacije opasne, jer ih mladi mogu površno prisvojiti I tako na kraju odvesti životni polet još dalje od utopije, brkajući je sa iracionalnim snom. sa himerom. U ovom specifičnom slučaju opasnost leži u tome da oni postanu arhitekti -kula u vazduhu- umesto graditelji jedne nove sredine za obnovljenog čoveka. Zbog toga se moj kurs temelj na osnovnom geslu 'utopije stvarnosti', gde ovaj nerazdvojni Imenički spoj treba da uspostavi dijalektičku sintezu dva pojma koji bi. posmatranl odvojeno, ostali svakako nespojivi- (str. 14). Predlog je opravdan ali je nepotpun Na primer, nedostaje ono što postoji u Blochovoj -konkretnoj utopiji- — ubedenje da se -dijalektička sinteza- Između utopije i stvarnosti može dostići samo novatorskom intervencijom u okviru postojećeg društvenog poretka. (Upor. P. Giordani. II luturo deli' utopla. Calderini. Bologna. 1969). U ovom delu autor razvija jednu -utopi|u mogućeg. I definiše je urbanističkim ključem, kao -programiranje koje se mnogo ne razlikuje u kapitalističkom isocijalističkom gradu- (atr. 3). Na temu projektne utopije I stvarnosti takođe pogledati: F.Menna. Prolezia du una socleta estetica. Lerlcl, Roma. 1968. str. 131. 4 E. Bloch, Das Prinzip Hoflnung. nav. delo, I. str 1G.
s a s to ja o bi se u s h v a ta n ju da bi k r itič k a s v e s t, ako ž e li e fik a s n o da d e lu je u s fe r i a k c ije , tre b a lo ta k o đ e da bude k r itič k a s v e s t te h n ič k e p ro c e s u a ln o s ti. U našo j c iv iliz a c iji je z a is ta s u v iš e te š k o p r ih v a titi p ra x is k o ji ne bi m ogao da se o b ja s n i p o jm o v im a te h n ič k e p ro c e s u a ln o s ti — k o ji bi b io k a te g o r ija ln i, a li ne i e m p ir ijs k i. U D a s P rin z ip H o ffn u n g (P rin c ip nade) B lo ch u p o rn o tra ž i je d a n z a tv o re n i p o jm o v n i p ro s to r u č ije o k v ire n ije m o g u ć e p ro d ira n je ni u to p iz m a a ni e m p i rizm a tra d ic io n a ln o g tip a . Po B lo ch u : » P rih v a titi se s tv a ri ili ih iz b e ć i,. p o d je d n a ko je p o g re š n o « 5. I p o re d s v o je p o s lo v ič n e s p e k u la tiv n e p re o p š irn o s ti B lo ch ip a k ne u sp e va u s v o jim u p o rn im p o k u š a jim a da nam p ru ži p rim e n ljiv u v e rz iju s v o je te o r ije . O n je izbegao da p on o vo u pa dn e u o k v ire tra d ic io n a ln e u to p ije u to lik o š to je » ko n kre tn u u to p iju « p rv e n s tv e n o d e fin is a o kao » k ritič k u a n a lizu s tv a r n o s ti« 6. M e đ u tim , B lo c h o v a p o le m ič k a is tr a jn o s t p ro tiv sva kog o b lik a e m p iriz m a im a za p o s le d ic u z a n e m a riv a n je o b je k tiv n ih o ba veza s va ke a n tic ip a c ije k o ja b i se m o g la o s tv a r iti7. U p o s le d n je v re m e ra s p ro s tra n je n o je m iš lje n je da je »kon kre tn a u to p ija « je d n a v rs ta u to p ije -in te r v e n c ije , to je s t u to p ije u a k c iji. Po n aše m m iš lje n ju re č je o je d n o m n e o s n o v a n o m pore đ e n ju , je r B lo c h o v o j u to p iji z a is ta n e d o s ta ju sve p re tp o s ta v k e da bi se ta k o m o g la t u m a č iti. T re b a im a ti u v id u da, d o k »kon kre tn a u to p ija « p re z riv o o d b ija s v a k i te š n ji k o n ta k t sa s v e to m p o s to je ć e g (i to e k s p lic itn o , da bi se o g ra d ila od m o g u će g u tic a ja e m p iriz m a k o ji se ne ra z lik u je od o p o rtu n iz m a ), u to p ija -in te rv e n c ija , n a s u p ro t to m e . m ože to p o s ta ti s a m o u k o lik o u sp e da se s v e tu p o s to je ć e g n a m e tn e i na ta j n a č in s p ro v o d i, sv a k a k o u zna ku e m p irije a li ne i o p o rtu n iz m a , s v o ju o s o b e n u n o v a to rs k u ili čak re v o lu c io n a rn u m is iju . I d a lje : d o k » k o n k re tn a u to p ija « poverava b u d u ć n o s ti — je d n o m g e n e rič k o m s o c ija liz m u — za da tak da a p o s te r io r i p ro v e ri č in je n ič n u p r ih v a t ljiv o s t s v o jih p re tp o s ta v ki. u to p ija -in te r v e n c ija te ž i da a p rio ri, ili b a r to k o m s v o je a k c ije p re uzm e o va j za da tak. B itn o je , d a k le , is ta ć i da, ako o d b ija m o da id e n tifik u je m o »ko n kre tn u u to p iju « sa u to p ijo m -in te rv e n c ijo m , u o s n o v i s u m n ja m o u n je n u k o n k re tn o s t. Baš za to se k o n k r e tn o s t je d n e u to p ije m ože u tv r d iti s a m o u o k v irim a n je n e a k c ije ili, b o lje re č e n o , u k o n te k s tu n je n e e fik a s n e a k c ije . O vo nas v ra ć a g o re p o m e n u to m p ro b le m u te h n ič k e p ro c e s u a ln o s ti je r u k r a jn jo j a n a liz i p ro iz la z i da » ko n kre tn a u to p ija « g u b i s v o ju k o n k r e tn o s t je r n ije p rih v a tila da te h n ič k i o d re d i s v o j d is k u rs , to je s t n ije is ta k la k o jim je s re d stv im a (a k c ija m a , p o s tu p c im a , ili va rk a m a ) p o s tig la , o d n o s n o prev a z iš la s ta ln u n e o d re đ e n o s t is to r ije . G o v o rili sm o o n e o d lo ž n o j p o tre b i s tv a ra n ja je d n e »op šte te o rije p ro je k tn o g p ra ksisa « da bi p re v a z iš li k a te g o rija ln u i p re sve! C. Bloch. Dos Pnnzip llollouiuj. nav delo. I. Str. 2SG ■' Isto. II, str. 724. 7 Na predavanjima tokom zimskog semestra i960—61 na Univerzitetu u Tlblngenu Bloch Je smatrao za potrebno da ubloži svoj nepomirljivi stav protiv empirizma. Tom prilikom je govo rio: -. . nikada ne gubi11 kontakt sa procesom empirije« (E. Bloch, Tubingen Einleitung in die Philosophle. Suhrkamp Verlag. Frankfurt am Main. 1963. str. 157) Neosporno je da ie to bio korak nopred, ali ipak ograničen i iznova učinjen hermetičnim naglašavanjem reči proces.
ga o p e ra tiv n u p riv re m e n o s t » ko n kre tn e u to p ije « . N a su p ro t onom e š to sm o ra n ije s m a tra li, na ž a lo s t, m o ra m o da p rizn a m o da se p ro ce s o s m iš lja v a n ja ove te o r ije ne m ože u spe šno o s tv a riti is k lju č iv o k r itič k im is p itiv a n je m B lo ch o ve » u to p ije « . O vog tre n u tk a je m ožda v a ž n ije da se p ozo vem o na novu v e rz iju » kon kre tne u to p ije « ko ja ta k o đ e n a s to ji da se d ija le k tič k i s u p ro ts ta v i p re t h o d n o j. P ozivam o se na onu » ko n kre tn u u to p iju « ko ju danas, pod o v im ili o n im im e n o m , n eke s tru je m la d a la čko g p ro te s ta is tič u kao v e lik i p o k u š a j » k o n k re tiz a c ije ko n k re tn e u to p ije « . N ova v e rz ija je na izg le d u s u p ro tn o s ti sa p re th o d n o m : kao što sm o u p ra vo v id e li, ako tra d ic io n a ln a » ko n kre tn a u to p ija « ne m o že u b e d ljiv o da d okaže da je u to p ija u a k c iji, onda nova ve rz ija n a s to ji da se d e fin iš e is k lju č iv o kao ta k v a . A k o p rva v e ru je u ulo g u p ro je k to v a n ja u s v e tu , to je s t ako ra d ije p ris ta je uz — kako ga B lo ch naziva , » sve t kao k o n k re tn o p o lje p ro je k to v a n ja « (» W e lt a ls k o n k re te s E n tvvu rfse ld « ) — d ru g a pak s e k ta š k i o d b ija ta kvu u lo g u .8 N a ved e no ra z ila ž e n je ip a k g u b i v e lik i deo s v o je d ra m a tič n o s ti i sa d rža ja kada se o tk r ije da se obe v e rz ije p o d u d a ra ju u je d n o j te m e ljn o j ta č k i — u z a je d n ič k o m p r o tiv lje n ju sva ko m o b lik u p ri m e n je n e ra c io n a ln o s ti kao te h n ič k e p ro c e n e p rih v a tljiv o s ti n jih o v ih p re tp o s ta v k i. A n a liz ira ju ć i B lo ch o vu » k o n kre tn u u to p iju « već sm o je d n o m d o š li do z a k lju č k a da je k o n k re tn o s t u to p ijs k ih te ž n ji bez te h n ič k e p ro c e n e sa m o je d n a fik c ija . O vo is to važi i za ta ko zva n u u to p iju u a k c iji, a li p o s ie d ic e k o je iz to g a p ro izla ze su u izve sn o m s m is lu te ž e : za je d n u s p e k u la tiv n u k o n s tru k c iju kao š to je B lo ch o va u to p ija g u b ita k k o n k re tn o s ti p re d s ta v lja n e d o sta ta k sa m o u filo z o fs k o m s m is lu , d o k bi za je d n u u to p iju u a k c iji to b io n e d o s ta ta k k o ji bi d o ve o u p ita n je n jen o sn o vn i razlog p o s to ja n ja . U s tv a r i, p ro tiv re č n o s t je d n e u to p ije ko ja p ro k la m u je a k c iju le ži u to m e š to o na b iva s v e d e n a na ć u ta n je u pravo u d om enu a k c ije . To se u p ra vo i "događa: tiš in a te h n ič k o g o p š te n ja u tič e na g u b lje n je k o n k re tn o s ti i tim e u s p o s ta v lja tiš in u a k c ije . I sve to uz p rik riv e n u p o m o ć lo g ič k e tiš in e .9 Zb og to g a , n a jb o lji način da se u s ta n o v i da li u to p ija u a k c iji m ože o p ra vd a n o ta k o da se n aziva, i da se sazna da li sm o p re d s tv a rn o š ć u ili p ak p re d č is to v e rb a ln im z a h te v o m , s a s to ji se u p ro v e ri k o n k re tn o s ti, to je s t u p ro v e ra v a n ju ste p e n a te h n ič k e i lo g ič k e k o n z is te n tn o s ti n je n ih k ra tk o ro č n ih ili d u g o ro č n ih o p e ra tiv n ih p re d lo g a . S vaka ko da p o s to je u to p ije u a k c iji, a li re tk e su one ko je za d o v o lja v a ju p ro v e ru k o n k re tn o s ti. M e đ u ta k v e s ig u rn o ne spada ona v rs ta u to p ije u a k c iji o k o jo j sm o do sada ra s p ra v lja li, č ija p ro v e ra o b ič n o is h o d i u p o n iž a v a ju ć e m p o ric a n ju sva ke »kon k re tn o s ti« u g o re n a ve d e n o m s m is lu . O vd e bi b ilo d o b ro n a v e s ti je d a n p rim e r: p ro š le g od in e u n e m a čko m č a s o p is u K u rs b u c h o b ja v lje n je ra zg o vo r o dg ovo rn o g • E. Bloch. Tubingen Elnleitung . . .. nav. delo. str. 157 * Na temu 'logičke tišine- I -osporavanja- vidotl vrlo stimulativno delo F. Spi'am. della contestazlone. Capclli, Bologna. 1969.
ogn...
u re d n ik a Hansa M . E n ze n sb e rg e ra sa R. D u ts c h k e o m , B. Rabehlom i C. S e m le ro m na te m u : »Da li p o s to ji je d n a re v o lu c io n a rn a b u d u ć n o s t za v is o k o in d u s trija liz o v a n e z e m lje ? « 10 Kada je E nzen s b e rg e r u z a v rš n o m d e lu ra z g o v o ra p rin u d io s v o je s a g o v o rn ik e da budu k o n k r e tn iji i izazvao ih da p re d lo ž e neka re š e n ja s p e c i fič n ih p ro b le m a b u d u ć n o s ti B e rlin a , o d g o v o ri su p o ra zn o ra zo ča ra li: ili su p re d la g a li re c e p te je d n o g tu p o g i b a n a ln o g »zdravog razuma« k o ji se ni po če m u ne ra z lik u ju od o n ih š to ih p re d la ž e t ra d ic io n a ln i re fo rm iz a m , ili su s u p ro tn o to m e iz la g a li ta k o s p e k u la tiv n o n e p ro m iš lje n e p re tp o s ta v k e za k o je se ne m o že ra z lu č it i na k o jim k o n k re tn im č in je n ic a m a se z a s n iv a ju . I da ne bi b ilo n e s p o ra z u m a : ne ra s p ra v lja se o vd e o lič n o m ili p o litič k o m in te g rite tu o v ih lju d i. O no š to ž e lim o je s te da is ta k n em o in s tru m e n ta ln u , a tim e i o p e ra tiv n u s la b o s t m o d e la p o n a ša nja k o ji u sm e ra v a n jih o v u a k c iju .11 D ru g a č ije re č e n o , g o v o rim o o tip u u to p ije ko ja se p o tp u n o is c r p lju je a g ita c ijo m , p o s le če ga p o s ta je m u ca va, n a ivn a i n e is k u s n a p re d p o s to je ć o m p r o b le m a ti kom . M o ra m o p riz n a ti da je zb og a n e m ič n e ra c io n a ln o s ti k o jo m p ris tu p a p ro v e ri k o n k r e tn o s ti ta k v a u to p ija u a k c iji u n a p re d o s u đena na n e u sp e h . D ru g im re č im a , ra j k o ji ona o be ća va v e ć je u za če tku iz g u b lje n . R a nije sm o v id e li da ra c io n a ln o s t u sv o m p o tp u n o la žn o m iz razu, to je s t kao »bu ržo aska h la d n o ć a « , n ije s lu č a jn o o p tu že n a da je b ila i da je jo š u ve k u s lu ž b i re p re s iv n e m o ć i. N a ra vn o , iz H M Enzensberger. R Dutschke B Rabchl. Ch. Scmler. -Ein Gesprach iiber die Zukunft . u: Knrsbcch, li.'. 14 . avgust 1%3. Str. 146—74. Takva razmatranja važe samo za one mesijanske utopiste vanparlamentar'ne opozicije; ne nrimrr. tn se ne može reći za drugu grupu mesijanskih utopista, široj publici poznatih pod imennm -hippies- Cak ni utopizam ovih beskompromisnih buntovnika ne može da izdrži probu konkretnosti, ipak u takvom slučaju ne bi bilo preporučljivo slepo verovati u dobronamernost. a još manje u političku progresivnost svih njenih preostavnika. Na okruglom stolu koji je urganizozao časopis Oracle iz San Franciska 1967. godine (zapisnik štampan u: Notes trom the Nciv Underground. ur. J. Kornbluth. The Viking Press. New York. 1963). T. Leary. C. Snyder I A Watts, podstaknuti sarkastičnim i lucidnim intervencijama pesnika Ginsberga. raspravljali vi n budućnosti pokroto. Na početku razgovora Ginsberg slučajno pominje mišljenje Maria Savia. studentskog vode iz Cerklija. po kome -. . ono što pokreće mase Jeste pravda, moralno zlostavljanje i gnev, jedan pravedan gnev. (str. 122). To mišljenje (banalno isto ko liko i tačno) dovoljno jo da izazove burnu reakciju high pricsta (visokog sveštenika) Timothy Icaiya: -Dobro, zaustavimo se ovde. Srž Saviovog govo-a znači; želimo jedan masovni pokret. 7,i mene masovni pokreti nemaju smisla i ne želim da imam bilo kakve veze sa njima. Mislim da je to greška koju čine aktivisti Ic-ice Liče mi na mlade koji razmišljaju mentalite tom menopauze. Ponavljaju iste monotone diskusije i iste sukobe za vlast kao što su tridesetih i četrdesetih godina to činili sindikalni pokret, trockizam i drugi. Mislim da bi trebalo da se pročiste, da sve ostave (drop out), da pronađu sebe. da se odaju drogi (turn-on). i iznad svega da izbegavaju masovne pokrete, masovno vođenje i sledbenike mase. Postoji jedna velika i-.zlika — totalna nespojivost — između aktivističkog pokreta levice I psihodellčkog religioznog pokreta- (str. 123) I kada jedan od učesnika pita da li će svet budućnosti nastaviti da se zasivn na tehnologiji. Leary odgovara potvrdno, ali odmah dodaje da bi tehnologiju, to jest lebnlčkoproizvodnc infrastrukture, trebalo Iseliti sa zeml|lne površine i premestltl na pri kladnije mesto — u podzemlje, u underground. Jer. Leary apodlktičkj tvrdi da sve što je metalno pripada podzemlju, leary se tu ne zaustavlja; on takode nagoveštava da će u tom ukopanom tohnološkom svetu posao obavljati jedna nova vrsta primata koji se, lako potiču od ljudske vrste, ne mogu definisati ljudskom vrstom. -Prava- ljudska bića — znači oni koji su pomoću droac uspeli da so oslobode plastičnog društva (plastic society) - moći će tako r.a. kao na pasi. uživaju život na površini zemllc koristeći se proizvodima Jednog nimalo pa sti, skog rada drugih u podzemlju. Jasno se nazire šta se skriva iza ovog utoplzma — jedna nelucinanin’ autoritarna ideologija Dakle, svet koji Je Leary zamislio prožet Je soclo-darvlmzmom. Njegov neprijateljski stav prema masama doblja sasvim određeno značenje: njegov je san vladanje nad masama. U svojoj malograđanskoj megalomaniji zamišlja svet po merl svoje mrznie Konačno. Leary se nedavno posle bekstva iz krivičnog zatvora u Kaliforniji sklonio u Alžir 1 izgleda da se orijentlsao prema političkom stavu bliskom vanparlamentamol ipvici Ova promena mesta boravka svakako neće okmjitl naše komentare o njegovim ranijim
toga ne tre b a p re n a g lje n o z a k lju č iti, kao š to to č in e n eki te o re tič a ri o p š te g o sp o ra va n ja , da je n a p u š ta n je sva kog o b lik a ra c io n a ln o s ti je d in a m e ra ko ja će nas p o š te d e ti n o vih m o g u ćih n a s ilja »buržo aske h la d n o će « . U b e d e n i sm o da bi u o vom s lu č a ju re z u lta t b io su p ro ta n o n o m e š to ž e lim o da p o s tig n e m o je r je o č ig le d n o da ta kva m e ra »bu ržo asko j h lad n oći« u p ra vo o b e zb e đ u je sve ve ću s lo b o d u a k c ije u p rim e n i s v o je la žne ra c io n a ln o s ti. D a kle , m ože se re ć i da n ije m o g u ća je d n a u to p ija u a k c iji ako se na n o v im o sn o va m a ne o b n o v i naše p o v e re n je u re v o lu c io n a r nu fu n k c iju p rim e n je n e ra c io n a ln o s ti. J e d in o u to m k o n te k s tu p o ja m » p ro je k tn o g p ra xisa« m ože im a ti s m is la , iako m o ra m o im a ti u v id u da bi to in o g lo o b n o v iti ve o m a š iro k u ra sp ra vu o odn osu izm eđ u P ro je k to v a n ja i R e v o lu c ije . U o vo m e s e ju u ka za li sm o v iš e p uta na g re š k u v e ro v a n ja da P ro je k to v a n je je s te R e v o lu c ija ili da je P ro je k to v a n je a lte rn a tiv a R e v o lu c iji — dve p re tp o s ta v k e ko je na n e ki n a čin m ogu da znače is tu s tv a r. T im e ne s m a tra m o da je ra sp ra va za klju č e n a . N a p ro tiv , naša je n a m e ra b ila da izn e s e m o n je n u s lo ž e n o s t i da na ta j način izb e g n e m o im p lic itn o s a m o z a d o v o ljs tv o sa držan o u n e k im ve om a g ru b im u p ro š ć a v a n jim a . M e đ u tim , je d n o se b ar m ože d e fin itiv n o u tv r d iti: ra sp ra va o o dn o su P ro je k to v a n ja i R e v o lu c ije ne m ože b iti is k o riš ć e n a kao a lib i za d a lje o d la g a n je p o k re ta n ja o p š irn e in te r v e n c ije p ro je k to va n ja s re d in e od ko je m ože z a v is iti naša su d b in a . V e ru je m o da sm o d o ka za li da je p ro p a d a n je naše g a m b ije n ta d o s tig lo ta ka v ste p e n da bi s va ko n ovo i n a jm a n je o d la g a n je d o v e lo u p ita n je naš o p sta n a k. M o ra m o , d a k le , p o k re n u ti tu in te r v e n c iju ia ko o d n o si izm eđ u P ro je k to v a n ja i R e v o lu c ije jo š n isu d e fin itiv n o o d re đ e n i. I p o re d to g a š to je u s a d a š n jim u s lo v im a naš apel za n ep o s re d n im za la g a n je m p o tp u n o o p ra vd a n , ne g u b im o iz vid a p o j m o vn u n e o d re đ e n o s t te a k c ije . P rvi p rig o v o r k o ji se m ože o č e k i v a ti (i k o ji će za s ig u rn o b iti u p u ć e n ) je ta j da je naš s ta v u znaku p o m ir ljiv o s ti, to je s t da m i pod p ritis k o m u slo v a s re d in e na b r zin u te ž im o da o p ra v d a m o n o vu v rs tu p o s re d n ič k e id e o lo g ije . O vakva k r itik a je s a s v im na m e s tu je r jo j je c ilj da ukaže na s la b o s ti naše g sta va , a to je za h te v da p ro je k tn a a k tiv n o s t im a re la tiv n o n o v a to rs k u a u to n o m iju u o d n o su na n a jv a ž n ije č in io c e da n a šn je g za m o ra s re d in e . O vaj p ro b le m s v a ka ko n ije n o vi. Na kra ju k ra je v a , o vo je d osa d n e p re m o s tiv a filo z o fs k a p re p re k a ko ju za p o s le d n jih d v a d e s e t i p e t g o d in a n is u u s p e li da sa v la d a ju s v i oni k o ji su h te li da p ro m e n e s v e t — a da ne p ro m e n e s v o je za n im a n je . Kada je n e ki p ro je k ta n t, na p rim e r a rh ite k ta , ubeđen da m ože d o p rin e ti p re o b ra ž a ju d ru š tv a u k o lik o je p ro je k ta n t, on m ože d e lo v a ti u to m p ra vcu sa m o ako je u ve re n u re la tiv n o no v a to rs k u a u to n o m iju svo ga rada. Kao š to sm o v e ć v id e li, po g re š n o je m is lit i da je P ro je k to v a n je a lte rn a tiv a R e v o lu c iji, a li is to je ta k o p o g re š n o P ro je k to v a n ju o s p o ra v a ti sva ki o b lik a u to n o m ije . P o s to ji jo š u ve k d o s ta p o ku ša ja — od s tra n e k a sn ih e p i
219
gona W u lg a rm a rx is m u s a k o ji su se ž a lo s n o p r o s la v ili — da se o db ace in te le k tu a lc i je r su s u v iš e p o m ir ljiv i, i b a š k a o t a k v i na s to je da o d ig ra ju » c iv iliz o v a n u i p ro g re s iv n u u lo g u .12 Ti e p ig o n i bi h te li da re š e p ro b le m na n a jp r o s tiji n a č in — n e g ira ju ć i n je g ovu le g itim n o s t, a li tim e ga ne re š a v a ju je r p ro b le m i d a lje p o s to ji. U sva ko m s lu č a ju , p ro je k ta n t će m o ra ti da d e lu je , m o ra će da n a p u s ti »čeka on icu « u k o jo j je d o sa da b io p r is ilje n da o s ta n e , i m o ra će da d e lu je bez o b z ira š to će je d n o p ita n je u v e k o s ta ti o tv o re n o : da li će se a u to n o m ija p o k a z a ti kao ilu z ija ili ne. Pod ta k v im u s lo v im a za d a ta k p ro je k ta n ta b ić e te g o b a n , ča k i n e p rija ta n . A li to m e ne tre b a da se č u d im o . E lio V it to r in i je je d n o m g o to v o bez g o rč in e u s ta n o v io : » Č ove k od k u ltu r e p o d le ž e v e lik o m is k u š e n ju u s v a k o j s re d in i« .13 I m o g lo b i se d o d a ti: n a r o č ito ako je n je g o v o z a n im a n je , kao u s lu č a ju p ro je k ta n ta , da sva ku s re d i n u /a m b ije n t s ta v i na v e lik o is k u š e n je . Tomas M ald o n ad o , LA SP ER A NZA PROG ETTUALE. A m b ie n te e so c ie ta , Einaudi, T o rino. 1970., s tr. 127— 141 p reveo: N eb o jša Lončar
nclJ d,0rpoSSe?a.n!
f t
iwl.
'V s - l V S'n'8,ra " nd,olofl,a d8" 8 rlcos,ri'lion8
Francesca Alinovi
Povratak dekoraciji u umetnosti arhitekturi i dizajnu
1.
D e k o r je g re h
P o vra ta k d e k o ra c iji u u m e tn o s ti, a rh ite k tu ri i d iza jn u snažno je o d je k n u o to k o m p o s le d n jih d e s e ta k g o d in a i uneo p o m e tn ju m e đu o ne k o ji d e lu ju u ra zn im o b la s tim a , p on o vo o tv o riv š i d is k u s iju , n a iz g le d z a m rlu ako ne p re , a o no b a r p o č e tk o m ovog veka, o v re d n o s ti d e k o ra . Do to g a je d o š lo za to š to p oja m d e k o ra c ije , na p rv i p o g le d p o n e š to s p o re d a n i p e rife ra n , je d n o m re č ju sita n u o d n o su na n eke ve će p ro b le m e , za d ire u č ita v s is te m v re d n o s ti, i to od ra v n i m o ra la do ra v n i d o b ro g ukusa . O dm ah va lja re ći da te r m in i p o p u t d e k o ra i o rn a m e n ta , u n u ta r naše zapadne k u l tu re i u p rk o s p rv o b itn o m zn a č e n ju , im a ju o m a lo va ža va ju ći p rizu k, n a sta o iz o p tu ž b i da su n e m o ra ln i i n e p rilič n i. D e k o ra c ija je ta bu, o p a sn i i za ra zni p o ro k k o ji p o d riv a is p ra v n o i lin e a rn o u s tro j stv o naše id e a ln e k u ltu re . D o is ta , d e k o ra c ija se p o v e z u je s uku so m n iže, p rim itiv n e , n a ro d n e il'i re g re s iv n e k u ltu re — re č je o re g re s iji k a d e tin je m , n e o b ra z o v a n o m , '[in stin ktivn o m i o e ra z lu č e nom — i lo š e se u kla p a u s h e m e h la d n e *i ja s n e ra c io n a ln o s ti, ko h e re n tn e i p ro g re s iv n e , n a m e rn e da ra š č is ti s n a k iće n o šću , f r i v o l n o šću i s la d u n ja v o š ć u s va ke v rs te . Ipak d e k o ra c ija , h te li i p rih v a tili m i to ili ne, p re d s ta v lja o k v ir za sva o b ič n a is p o lja v a n ja našeg p o s to ja n ja , i n am eće se naše m s v a k o d n e v n o m o p a žan ju kao u o b iča je n a d a to s t: odeća, š m in k a , u re đ e n je ku će i g ra da , a la ti, p rib o r i, p re d s ta v e iz u m e t n o s ti i m a s o v n ih m ed'ija, b o je , tk a n in e , p re d m e ti. S vaka s lik a , s k u lp tu ra , ko m a d n a m e š ta ja ili a rh ite k to n s k i o b je k a t, u jed n o je 221
i u k ra s n i p ro iz v o d : u le p š a v a g o le z id o v e m e đ u k o je sm o z a tv o re n i, is p u n ja v a p ra z n in u ko ja nas p o n iš ta v a , b lis k o i z a š titn ič k i k it i n e g o s to lju b iv u p o v rš in u naše p la n e te . I p ore d to g a , d e k o r je g re h za to š to se id e ja o d e k o ru s u p ro ts ta v lja je d n o m od n a jn e p o k o le b ljiv ijih u b e đ e n ja u n a šo j k u l tu r i, ve o m a s ta ro m , a li na n e ki n a č in p o s v e ć e n o m i od s tra n e M o d e rn o g p o k re ta , po k o m e je » is tin a p r o tiv s v e ta .« ' To zn a či da id e a lim a je d n o s ta v n o s ti i je z g r o v ito s ti »po p riro d i« o d g o v a ra ju v re d n o s ti le p o te i is tin e . Is tin a je g o la ; i sam A d a m u ra js k o m v rtu , m eđu ra z n o b o jn im o v e ć e m i ra s k o š n im b ilje m , ip a k če d n o p o ka zuje s v o ju a n a to m s k u is tin u . N a d a lje , is tin a je i le pa , u s k la du s p riro d n im z a ko n im a . D e k o r je , m e đ u tim , lažan i v e š ta č k i; p o s ta v lja se iznad p r i ro d e, k riv o tv o ri je i k a m u flira . Z b ilja , d e k o r je je d n a od n a js ta rijih v e š tin a , ja v lja se u b le d im p ra s k o z o rjim a p o č e tk o m c iv iliz a c ije , te p re d s ta v lja je d n o od n a jis ta n č a n ijih s re d s ta v a k o jim a č o v e k d o te ru je , p re o b ra ža va i u le p š a v a s o p s tv e n u te le s n u i a m b ije n ta lnu u z g re d n o s t. Je dna od p rv ih m a n ife s ta c ija d e k o ra , u je d n o u m e t n ič k a i k u ltu rn a , je s te t e to v ira n je po n a g o j ko ži i o d e v a n je k o jim se m a s k ira p riro d n o te lo . U je d n o m cd n a jp o z n a tijih i n a jp o d s tic a jn ijih te k s to v a o d e k o ra c iji, d e lu T h o m a sa C a rly le a S a r to r Res a rtu s 7 č ita m o : « . . . u p o č e tk u o d e ća n ije k o riš ć e n a kao z a š tita od h la d n o će i n ije n o še na zb og p r is to jn o s ti, v e ć zb og u k ra š a v a nja . . . P ošto su z a d o v o lje n e p o tre b e za je lo m i o s v e to m (p rv a p o m is a o p r im itiv n o g č o v e k a ) n ije b ila u d o b n o s t, v e ć u k ra s ( P utz = to a le ta , p o v rš n i p riv id , p o v rš n o s t, d e k o ra c ija ). Z a g re v a o se lo v a č k im ža ro m , u š u p ljin i n e ko g d rv e ta , u s u v o m liš ć u , n a la z io u to č i š ta u p riro d n im p e ć in a m a , a li m u je o d e ća b ila p o tre b n a za u k ra š a va n je . D o is ta , kod d iv ljih n aro d a n a la z im o te to v ira n je i s lik a n je te la p re no o d e ću . Prva d u h o v n a p o tre b a d iv lja k a je u kra s, š to se jo š u v e k m ože v id e ti u n e u k im kla sa m a n e p ro s v e ć e n ih ze m a lja . . .«3 1 d a lje : »O deća nam je d ala o s o b ito s t, o d lič ja , k u ltu rn o u s tr o js tv o ; o d e ća nas je n a č in ila lju d im a . . V . Ne z a b o ra v im o : C a rly le u o v o j k n jiz i n a s lo v lje n o j O k rp lje ni k ro ja č i priika za no j kao » filo z o fija o d e v a n ja « 5 to b o ž tu m a č i d e lo n eko g iz m iš lje n o g n e m a čko g filo z o fa i G e te o v o g s a v re m e n ik a , č ije p r ilič n o s im b o lič n o im e g la s i T e u fe ls d ro c k h , » đ a vo lje b la to « . G olog č o ve ka su B ožje ru k e o b lik o v a le u g lin i; o d e v e n i č o v e k ra đa se u b la tu , a u to su u m e š a n i đ a v o lo v i p rs ti. U kra s, ili ode ća, u č in i nas lju d im a , a li i u k le tim b u n to v n ic im a . A d a m p o s le p rv o b itn o g g re h a m o ra da p o k r ije g o lo tin ju svo g te la . U k ra s se ta ko p o v e z u je s id e jo m o g re h u , p rv o b itn o m g re h u , s p o b u n o m č o v e ka k o ji se o g re š u je o B ožju v o lju i o s lo b a đ a s v o je p o d re đ e n o s ti p riro d i, č im e izraža va h te n je da se k u ltu r n o o s a m o s ta li i, uz puno b ola i tru d a , s u o č i s v la s t it im s a m o tn im u d a ro m o tv rd u z e m ljin u ko ru . 1 Prema R. Venturlju moto Modernog pokreta (Complexity end Contradiction In Architecture. New York. 1966. str. 16). J T. Carlyle, Sartor Resartus, Bari, 1910. 5 T. Carlyle, op. clt., str. 43—44. 4 Ibidem, str. 45. ’ Ibidem, str. 10.
2. Dekor je ružan D e k o r je je d a n od is k o n s k ih o b lik a u m e tn o s ti i k u ltu re , Jed no od p re p o z n a tljiv ih s v o js ta v a naše lju d s k o s ti, a li se o bičn o , o s im š to se p o is to v e ć u je s g re h o m , p o ve zu je i s id e jo m »ru žnog«. Č in i se da d e k o r u n u ta r naše k u ltu re p re d s ta v lja je d n o od g la v n ih n a s ilja nad d o b rim u ku so m . D e k o r je ružan ne sa m o sto g a š to je la žan i v e š ta č k i, a t i m e i g re ša n , v e ć i za to š to k rš i ka no ne je d n o s ta v n o s ti, k o h e re n t n o s ti i je z g r o v ito s ti, k o jim a , kao š to je ra n ije re če n o , po tr a d ic i j i o d g o va ra p o ja m le p o te . D e k o r je po d e f in ic iji p re te ra o , p re o b i lan, s lo že n , h a o tič a n i n e o d re đ e n . N a d a lje , s e rijs k i je i p o n a vlja se, odraža va — b o lje re če n o p re fig u riš e — č e s te i tip ič n e n a či ne š ire n ja s e rijs k e p ro iz v o d n je , m e h a n izm e je ftin e u m n o ž iv o s ti s v o js tv e n e m a s o v n o j k u ltu r i. D e k o r se o d u v e k za sniva na re p ro d u k c iji i im ita c iji, o la k o je p ris tu p a o o s v a ja n ju ukusa p u b lik e . M a so vn a k u ltu ra , s tid e ć i se s v o jih b rz ih i d e lo tv o rn ih s is te m a š ir e n ja , s v e ti se na d e k o ru i ž ig o š e ga e p ite to m kiča . D e k o ra c ija se dan as s m a tra s in o n im o m za k ič , a k ič je poja m s ra s ta o s o m a s o v lje n je m , ra s te i ra z v ija se za je d n o s n jim , p o p u t p a ra z ita se u g n e z d io m e đ u n a b o re n je y o v o g uspe ha . T riju m f kiča je ce na ko ju k u ltu ra p la ća za s v o j v la s t it i t r iju m f . N ika d a n ije b ila ta k o ra š ire n a , v o lje n a i tra ž e n a kao d anas. A li kakva je to cena? Z a š to s e k ič s m a tra š te tn o m i n e g a tiv n o m p o ja vo m ? Posle p o n o vn o g u spo na d e k o ra c ije p o s le d n jih g o d in a, i p re m a k ič u se za uzim a n e p o m irljiv s ta v . Razum e se da k u ltu ra p o p u t n aše, k o ja p riv ile g u je re d e u o d n o su na če š ć e , a u te n tič n o i is tin s k o u o d n o su na k riv o tv o re n o , k v a fite l u o dn o su na k v a n tite t, u n i k a t u o d n o su na k o p iju , m ože sa m o da d u b o ko p re z ire , kao ču d o v iš ta n e č is to g p o re k la , h ib rid n e i o k a lja n e , b ro jn o n e o g ra n iče n e p ro iz v o d e k o je š ir i h a o tič n a , p re te ra n a i p re o b iln a m a so vna s v e s t. M e đ u tim , k ič je p o če o da u č e s tv u je u naše m e s te ts k o m u ku su . A b ra h a m M o le s , u je d n o j od n a jb rilja n tn ijih i n a jta n a n ijih d o s a d a š n jih a n a liza k ič a 6 ko ja se 1971. g o d in e p o ja v ila pod n a s lo vo m K ič — u m e tn o s t s re ć e , a n a lizu ije is to r ijs k o ii e tim o lo š k e p o re k lo o v e re č i, is k o v a n e u n e m a čko m je z ik u oko 1860. g o d in e sa z n a č e n jim a » g o m ila n je , n a s u m ič n o n a trp a v a n je , k riv o tv o re n je « . On na k ra ju , v iš e no š to is p e v a h v a lo s p e v e kič u , je d n o s ta v n o p ri zn aje n je g o v o p ra vo na ž iv o t i ra zlo g p o s to ja n ja . D ru g im re č im a , k ič n ije s tra š ilo za u g la đ e n o s t, D e m a klo v m ač nad g la va m a k u ltu r n ih i č e s titih lju d i, ve ć g la v n i, a m ožda i je d in i v id s a v re m e n e o s e ć a jn o s ti d ru š tv a k o je d o la zi, a za sniva s e u p ra v o na k v a n tite tu , p re te riv a n ju , ra z b a c iv a n ju , b rzo j p o tro š n ji. Je d n o m re č ju , M o le s p riz n a je k ič u p ra vo na p o s to ja n je , i to ne ra s u đ iv a n je m e s te tič k o g ili m o ra ln o g re d a (ne za nim a ga da li je k ič le p ili ružan, d o b a r ili lo š ), v e ć is to r ijs k im i k u ltu rn im 4
Korlšćeno ital. Izdanje: Abraham Moles II Kitsch. L'arte della fellcltš, Roma 1979 (A. Mol, Klćumetnost sreće. Gradina, NIS. 1973.)
223
ra z m a tra n je m . K ič n ije d e firris a n i i ra z g ra n ič e n i s t il, v e ć o p š ti »način b iv s tv o v a n ja « ,7 u n iv e rz a ln i n a č in o s e ć a n ja , o p š te n ja , ž iv lje n ja i u ž iva n ja . U s a v re m e n o m m a s o v n o m d ru š tv u k ič je re z u lta t p o b ed e p ro s e č n o g č o v e k a nad e lito m , p ro s e č n o s ti nad izu zeto šću , u m e tn o s ti za sve nad u m e tn o š ć u za m a lo b ro jn e . K ič je u m e t n o s t s re ć e za to š to s v im a , ča k i m a si ko ja je v e k o v im a b ila is k lju č e n a iz k u ltu re , d o p u š ta da u ž iv a ju u la k o ra z u m ljiv im , d o s tu p n im i p rija tn im p re d m e tim a . K ič je o b ič n a u m e tn o s t »po m e ri čo ve ka « ,8 d o k je tra d ic io n a ln a le pa u m e tn o s t b ila n e š to iz u ze tn o i n e s a m e rljiv o . M o le s n ije fo r m u lis a o su d o v e o k v a lita tiv n o j v re d n o s ti, ia ko je za m o d e le u zim a o n a jp rlja v ije p ro iz v o d e n a ro d n e m a š te , razne s u v e n ire , ra z g le d n ic e , e x -v ito , o le o g ra fije , g a d g e ts . Pre n e k o lik o g o d in a , ta č n ije 1978. g o d in e , u N ju jo rk u je d ire k to rk a m u ze ja , M a rc ia T u cke r, u N e w M u s e u m u p o s ta v ila je d n u n e o b ič n u izlo žb u ru žn og ili lo še g s lik a rs tv a (Bad P a in tin g )’ , b a v e ć i se p ro b le m o m k iča s g le d iš ta n je g o v o g u k lju č iv a n ja u v iz u e ln e u m e tn o s ti. »Ružna« d e la k o ja je M . T u c k e r iza b ra la ra d ili su d ile ta n ti, a ne p ro fe s io n a lc i, izu zev d v o jic e p o z n a tih u m e tn ik a 10. Ta d e la , kako je n a p isa n o u k a ta lo g u , n is u ru žn a po s e b i, sa s ta n o v iš tv a izrad e, neg o su ružna z a to š to su s u v iš e fa m ilija rn a , p o v rš n a , ve ć v iđ e n a , pa ča k i za to š to su za ba vna . J e d n o m re č ju , s tv a r je sa m o u to m e š to su s u v iš e b lis k a p ro s e č n o m i n a ro d s k o m u ku su , s te r e o t ip u 'i kič u . M . T u c k e r p o d v la č i, n a v o d e ć i o d lo m a k iz P o g g io liije v e T e o ri je a van g a d n e u m e tn o s ti" , da ta k v o p o im a n je ru žn o g n ije za sn o v a n o na u n u tra š n jim s v o js tv im a d e la , v e ć na s p o lja š n jo j m o tiv a c iji, ste p e n u n o v in e s tila i k a ra k te ra , te da je o n o s a s v im s tra n o k la s ič n o j e s te tic i. Po t r a d ic iji, le p o se od ru žn o g ra z lu č iv a lo p re ma fo r m a ln im o d lik a m a , ili m a n am a i n e s a v rš e n s tv im a . Danas se, m e đ u tim , ru ž n im s m a tra ju d e la k o ja bi se p re m o g la d e fin is a ti kao » lepo k o je n ije n o vo , p o z n a to i k o n v e n c io n a ln o le p o , z a sta re lo le p o , p o n o v lje n o i u o b ič a je n o le p o : s v i o v i s in o n im i m o g u da se u p o tre b e kao d e fin ic ija p o jm o v a K its c h ili p o n c if« 12. M a so vn a k u ltu r a ka žn ja va sa m u se be , s tid e ć i se s v o je la k o će i s re ć e ; da bi se o d lik o v a la , u m e tn o s t nala že da b ud e te š k a i n e sre ćn a . Is to rijs k e a v a n g a rd e n a jb o lje tu m a č e o vu p o ru k u , s tv a ra ju ć i s v o j n e č it ljiv i i k r ip t ič k i je z ik k o ji n e k o lic in a ra zu m e , a v e ć in i je n e d o s tu p a n . On se z a sn iva na s ta ln im n ovin a m a , k rš e n ju p ra v ila i u k id a n ju sva ko g o b lik a u živ a n ja . ’ Ibidem, str. 29. 4 Ibidem, str. 46. 9 Bad Painting. Izložba I katalog M. Tucker, New York, New Museum, Januar-februar 1978. 10 U Izložbi su, kao Jedini profesionalni umetnici, ufiestvovall Nell Jenney I William Wegman. predstavnici novih tendencija u dekorativnoj umetnosti I »nove slike«.
3. D eko r je glup i banalan G lu p o s t i b a n a ln o s t su jo š d ve ozna ke k o je se o b ič n o p ri d aju d e k o ra c iji. D e k o ra tiv n i m o tiv je lak, pa p re m a to m e g lu p (ne tre b a b iti in te lig e n ta n da bi se to s h v a tilo ’ ; p rija ta n je , a tim e i b analan (s v iđ a se s v im a kao n o rm a la n i u spe šan p ro izvo d ). To da u m e tn o s t, da b i b ila u m e tn o s t, m o ra da bude in t e li g e n tn a i izu zetn a, da se izražava p u te m n e ra z u m ljiv ih p oruka , je s te tip ič n o m a h n ita n je is to r ijs k ih a va n g a rd i k o je , su oče ne sa su p a rn iš tv o m m a s o v n ih m e d ija , za se be tra že n eka kav e lit is t ič k i i n e s a o p š tiv i je z ik . S d ru g e s tra n e , u p ra vo u is to r ijs k im avan ga rd a m a n ije n e d o s ta ja lo s u p ro tn ih p rim e ra . U m e tn ic i d a d a is ti, na p ri m e r, s lu ž ili su se g lu p o š ć u da bi p ro v o c ir a li in te lig e n c iju . Svaka ko, s to ji i da je d a d a is tič k i p o k re t, ip ak, ž e le o da d o s tig n e neka kav is ta n č a n iji i s a v rš e n iji o b lik in te lig e n c ije , s lu ž e ć i se g lup o šću ko ja je zada vala n is k e , n e zg ra pn e i ra z d ra ž ljiv e u d a rce . D e k o ra c ija , m e đ u tim , ne k rije u se b i n ik a k v e p ro v o k a tiv n e nam ere, ne ž e li da pod f r iv o ln im trič a rija m a s k r ije n eka kav oru žan i na s rta j na s rc e in te lig e n c ije . D e k o ra tiv n a u m e tn o s t se u ka zu je kao ono š to je s te , p ro v id n a je , ni m a n je ni v iš e od onoga š to se v id i, g e o m e trijs k i i c v e tn i p a tte rn s k o ji su tu p re d nam a da bi u k ra s i li neku p o v rš in u . To je u m e tn o s t ko ja se d opada s ta rc im a i d eci, n e o b ra z o v a n im i in te le k tu a lc im a . G le d a n je le p o g d e ko ra svim a p rič in ja v a z a d o v o ljo s tv o , ko je p ro is tič e iz a p s o lu tn o zalud n e, č i s te v e š tin e , n a m e rn e da ra d u je o či i ču la . M e đ u tim , znam o da se g lu p o s t g ra n ič i s in te lig e n c ijo m . Z nam o i da je p on eka d te š k o u s ta n o v iti gde su g ra n ic e le po g i ru žnog, da m ože p o s ta ti n e m o g u će o d v o jiti g lu p o od in te lig e n tn o g . N o vo izd a n je s ta ro g MiušMovog te k s ta , »Besede o g lu p o s ti« 13, ne p o ja v lju je se s lu č a jn o baš u tre n u tk u u ko m e u spe h d e k o ra c ije p on o vo p o b u đ u je z a n im a n je za g lu p o s t. U is to v re m e , u o b la s ti m u zike g o v o ri se ča k o d e m e n c iji. T vo ra c Č o veka bez s v o js ta v a u o vo m te k s tu , za pravo p re d a va n ju o d rža n o m 1973. g o d in e , izn a la zi o s o b itu a n a lo g n o s t kiča (a m o g lo bi se re ć i i d e k o ra c ije , u s le d b lis k o s ti d va ju te rm in a ) i g lu p o s ti, kao d v e ju s tra n a is te m e d a lje . K iču i g lu p o s ti, p ri čem u se p rv i te r m in sh v a ta kao b ezvre d n a i n ep o tp u n a roba, a d ru gi kao n e v a lja n o s t ili n e p o tp u n o s t in te lig e n c ije , za je d n ič k o je da im se p rip is u je č ita v n iz n e g a tiv n ih o s o b in a k o je se te š k o m ogu is k a z a ti je d n o m re č ju : v u lg a rn i su, m o ra ln o o d v ra tn i, n e p ris to jn i, a li n ad asve k v a n tita tiv n o p re o b iln i, s u v iš e b ro jn i. Po k v a n tite tu se, d a k le , lo ša roba o d va ja od d o b re ; kva n tit e t d o z v o lja v a da se g lu p o o d v o ji od in te lig e n tn o g . K v a n tite t je h a o tič a n , e m o tiv n o neobu zd an , p an iča n. Panika p re o b iln e robe je d n a ka je p a n ic i k o n fu z n ih g e s to v a , bez ja sn o g i lin e a rn o g usm e re n ja k o je n uđi in te lig e n c ija . Po M u s ilu , g lu p a k se ra z lik u je od in te lig e n tn o g č o ve ka ne za to š to su n je g o v i p o s tu p c i za ista g lu p i, id io ts k i, ve ć za to š to id e ja v o d ilja ko ja n jim e u p ra v lja n ije ne ki s tro g i p lan , ve ć h rpa n e ra z lu č e n ih i n e d is c ip lin o v a n ih čin ova 11
Prema italljanskom Izdanju: R. Musll, Dlscorso suita stupldltd, Milano 1979.
225
ko je nalažu o s e ć a n je ili n a g on . S to g a je g lu p a k , k o ji je d n o m je d in o m p ro m iš lje n o m re š e n ju s u p r o ts ta v lja h ilja d e č in o v a u sm e re n ih ka p o g a đ a n ju n e iz v e s n ih m e ta , po s v o m p o s tu p a n ju d a le k o v iš e n a lik a rh a ič n o m i p rim itiv n o m č o v e k u n e g o c iv iliz o v a n o m . D ru g im re č im a , g lu p a k u s v a ja sa m o ru d im e n ta rn e p ris tu p e , b liž e o s e ć a n ju no ra zu m u i s v o js tv e n e is k o n s k o m d o b u . S d ru g e s tra ne, kao š to se ja s n o v id i u s lu č a ju u m e tn ik a i p e s n ik a , u n a še m d ru š tv u p o s to je iz v e s n i le g itim n i o b lic i g lu p o s ti, k o ji na k ra ju p o s ta n u p re d m e t h v a le . » Je d n o sta vn a g lu p o s t« , p iš e M u s il, » če sto je z a is ta u m e tn ič k a « ’4. Z a tim , »ako je p ra va g lu p o s t tih a u m e tn ica, ona in te lig e n tn a d o p rin o s i u z b u rk a n o s ti in te le k tu a ln o g ž iv o ta , a n a ro č ito n je g o v o j n e p o s to ja n o s ti i n e p lo d n o s ti. . . P ra k tič n o n e m a n ije d n e z n a ča jn e m is li k o ju g lu p o s t ne bi b ila ka d ra da u p o tre b i, o na je u s v a k o m s m is lu p o k r e tljiv a i m o že d a se za od en e o d o ro m is tin e , d o k is tin a im a sa m o p o je d n u h a ljin u za o d re đ e n u p rilik u , sa m o je d a n p u t, i u v e k je u n e p o v o ljn o m p o lo ž a ju . O va kva g lu p o s t n ije m e n ta ln o o b o lje n je , a ip a k je n a jo p a s n ije o b o lje n je um a, o p a sn o č a k i p o ž iv o t« 15. G lu p o s t se, p re m a M u s ilu , g ra n ič i s g e n ija ln o š ć u ; sva ka u m e tn o s t n a s ta je i iz g lu p o s ti, kao je d n o g od s a s ta v n ih d e lo v a . Is to va ži i za k ič i o rn a m e n t: o d u v e k je sva ka u m e tn o s t, o s im n o v ih i o rig in a ln ih e le m e n a ta , p o s e d o v a la i v id o v e d e k o ra c ije i k ič a k o ji su p ro iz v o d č in ili p r ih v a t ljiv im za u k u s p u b lik e , n a ru č ila c a , pa ča k i a u to ra . D a kle , k ič i g lu p o s t su ra v n o p ra v n i s o s ta lim s a s ta v n im delo v im a u m e tn o s ti: ta k v a je , u je d n a k o j m e ri, i b a n a ln o s t. P o sle d n jih g o d in a ra z v ija se i p o ja m b a n a ln o s ti; u t e o r ijs k o j ra v n i to č i ni A le s s a n d ro M e n d in i, a u to r p re d g o v o ra za k n jig u A . M o le s a i p o k re ta č b ro jn ih p ra k tič n o -p ro d u k tiv n ih in ic ija tiv a u s a ra d n ji s m ila n s k im » S tu dio A lc h im ia « , na č ije m je č e lu A le s s a n d ro Gue rrie ro . Je dn a od t ih in ic ija tiv a je i o s tv a riv a n je iz u z e tn e 'izložb e B an a lni p re d m e t14. M e n d in ije v p o ja m b a n a ln o s ti je u s ro d s tv u s M o le s o v im p o jm o m kič a i M u s ilo v im p o jm o m g lu p o s ti, a li se p rv e n s tv e n o pois to v e ć u je s d e k o ra c ijo m , iz v ire n e p o s re d n o iz p ro m e n e n a čin a p o s m a tra n ja i p e rs p e k tiv a , š to o m o g u ć a v a u la za k d e k o ra c ije u u m e tn o s t, d iz a jn i a rh ite k tu ru . V a lja re ć i da se M e n d in i ne o g ra n ič a v a na o p ra v d a v a n je ba n a ln o g, iz n a la ž e n je is to r ijs k ih i p s ih o lo š k ih ra zlo g a , f ilo z o fs k ih i a n tro p o lo š k ih m o tiv a c ija , ve ć za lazi jo š d u b lje , n a s to je ć i da ba n a ln o v iz u e liz u je i p re v e d e iz o b la s ti id e ja u o b la s t k o n k re tn ih fo r m i, te se izm eđ u 1978. i 1980. g o d in e b a vi i d iz a jn o m i s tv a ra n iz p re d m e ta i ko m a da n a m e š ta ja . Za n je g a je b a n a ln o s t fe n o m e n u kusa , a z a sn iva se, kao i k ič , na n e a u te n tič n o s ti i, kao g lu p o s t, na k v a n tite tu i o s e ć a n jim a , a li za ra z lik u od k ič a 'izbegava u go d n e i n a m e tljiv e p re d s ta v e , o d b ija v u lg a rn o s t i p re te riv a n je , u R. Musll, op. clt., str. 49. 15 Ibidem, str. 50—51. 14 Izložba Je deo venecijanskog Bijenala 1980. godine, a postavljana Je u okviru I Interna cionalne Izložbe arhitekture.
p rig u š e n a je , d is k re tn a i sk ro m n a , a p ro s e č n o s t uzdiže u ravan v la s tito g p o e tič k o g n ače la . »Banalno«, p iš e M e n d in i, »znači s v e s t o s v a k id a š n jic i... Banalno je p o litič k i č in n e p o s re d n o vezan za m o ć s re d n je kla se , to je tro ja n s k i ko n j n a ro d n ih m asa ko je ž e le da o s v o je um e tn o s t i . . . U p ra vo sto g a š to je ka dro da u s p o s ta v i p ra ve o dn o se lju d i i p re d m e ta k o ji ih o k ru ž u ju , p oka zu je se da je b an alno ona e s te tik a , ona re a lna s tv a ra la č k a s p o s o b n o s t i fo rm a ln i m o d el ko ji se d o is ta nah od e u n a jv e ć e m b ro ju p o je d in a c a . B analno je u m e t n o s t p rim e re n a i p rila g o đ e n a sva k o d n e v n o m ž iv o tu « 17 D a kle , b a n a ln o n ije in h e re n tn o s v o js tv o p re d m e ta , v e ć p re n e ka ka v p o jm o v n i o d n o s in tim n o g i m its k o g reda k o ji se u sp o s ta v lja izm eđ u č o ve ka i p re d m e ta iz n je g o v o g sva ko d n e vn o g v i d o kru g a . In tim n o s t fiz ič k i v e z u je čo v e k a za n je g o v e u po tre b n e p re d m e te , m itič n o s t a p s o rb u je m a š tu , p a m ć e n je i is to r iju ko je č o v e k p rid a je s v o jim b e ž iv o tn im i n e m im d ru g o v im a u p o s to ja n ju . B a n a ln o s t o d b ija p ro iz v o đ e n je n o v ih fo r m i i za d o vo lja va se p o n a v lja n je m s e m a n tič k o g u o n im fo rm a m a k o je ve ć p o s to je , č i m e ih p o n o vo o ž iv lja v a . »Na o va j n a čin b a n alne n a m e re i s t ilis t i čka a m o ra ln o s t m o g u da se s h v a te kao re v o lu c io n a rn a m isa o . Ta da p o s ta je m o g u će z a m is liti p ro je k to v a n je kao b esko n a čn o ja v lja n je re d e s ig n a , s ty lin g a i m a š te , ko ja p o la z i o d p re d m e ta iz p ro m e ta da bi d o š la do is tih tih p re d m e ta , k o ji su p ro m e n ili preds ta v n o s t i tim e od ’is p u m p a n ih ’ p o n o vo p o s ta li ’n a b ije n i’18. Bana ln o se ne p o s ta v lja kao a n tite z a m a so vn e k u ltu re i, za ra z lik u od is to r ijs k ih a v a n g a rd i, p rih v a ta i u s va ja n e n a m e rn u i p osred nu p re ra d u ko ju na s tile m im a o bra zo va n e u m e tn o s ti v rš i čo v e k s u lic e .
D e k o r n ije »i l i / i l i «, v e ć » ///« M e n d in i u k a zu je zn a tn o p o š to v a n je s re d n je -n is k o m u kusu p ro s e č n o g čo v e k a . Č ita v a p ro b le m a tik a , ko ja se p o s le d n jih g o d i na ra z v ila p o vo d o m d e k o ra c ije , o k re ć e se u p ra vo o ko ovog s to žera, n a im e o ko to g a da zapadna k u ltu ra tre b a da iz v rš i re v a lo ri z a c iju m a rg in a ln ih , e k s c e n trič n ih , p e r ife rn ih k u ltu ra , kakve su n arod na , o m a s o v lje n a , že nska i »ob ojen a «. K o re n i d e k o ra c ije su u p ro g ra m s k o j v u lg a rn o s ti, i to u e tim o lo š k o m zn a če n ju re č i vu lg us, d a k le u u m e tn o s ti za p uk, b io o n z b ije n a i je d n o o b ra zn a m a sa iz zapadne k u ltu re , ili izm eša na , iz d ife re n c ira n i, h ib rid n i na rod va n za p a d n ih ze m a lja . D e k o ra c ija je fo rm a n aro d ske , p re no n aro d n e , u m e tn o s ti i n a s to ji da o b u h v a ti i sa drži sve , d e k o r ro b n ih kuća i u lic a , e g z o tiz a m i n a cio n a liz a m , izrad u ru k o tv o rin a i in d u s trijs k u p ro iz v o d n ju , o n o š to je ve ć s tv o re n o i o no š to te k v a lja s tv a r a ti. Ž e li da g o v o ri s v im je z ic im a , da isk a z u je n eka kav u n iv e rz a ln i sla ng . » A. Mendini. Pohvala banalnom (Eloglo dal banale), u katalogu pomenute Izložbe. Torino. Studio Forma I Milano. Alchlmla. 1980, str. 14. 18 Ibidem.
227
V eć sm o v id e li ka ko d e k o ra c ija u g ro ža va tra d ic io n a ln e k a te g o rija ln e d is tin k c ije le p o g i ru žn o g , is tin ito g i la žn o g , g lu p o g i in te lig e n tn o g , b a n a ln o g i o rig in a ln o g . M o g lo bi s e d o d a ti da deko ra o ija d o v o d i u p ita n je i m n o g e d ru g e d ih o to m ije , ka o š to su one izm eđ u s ta ro g i n o vo g , za p a d n ja č k o g i o n o g š to p rip a d a T re će m s v e tu , m u ško g i že n s k o g , k o ris n o g i n e k o ris n o g , p o v rš n o g i d u b o ko g . S d e k o ra o ijo m se n a č e lo is k lju č iv a n ja , k o je je m o d e r nizam u zdig a o do s is te m a , z a m e n ju je lo g ik o m u k lju č iv a n ja , a n ti teza » ili/ ili« e s te tik o m » i/i« , s ta r im d u a liz m im a s u p r o ts ta v lja se is tin s k o z a je d n ič k o p o s to ja n je s u p r o tn o s ti, a t o p r ilič n o o te ža va n aučnu a n a lizu . P o m e n u će m o sa da n eke ra n ije te k s to v e o d e k o ra c iji k o ji su se u S je d in je n im d rža va m a p o ja v ili k ra je m 1976. i to k o m 1979. g o d in e . P rvo tre b a n a g la s iti da je o v a j fe n o m e n d o ž iv e o m n o g e i ra z n o lik e p rim e n e , a li je u s lik a rs tv u n a s ta o p o lo v in o m s e d a m d e s e tih g o d in a , s re ć n im s u s re to m d v o jic e m la d ih u m e tn ik a — u o n o doba jo š s tu d e n a ta — R o b e rta K u s c h n e ra i K im M a c C o n n e l s k ritič a rk o m A m y G o ld in , n a s ta v n ik o m na u n iv e rz ite tu u San D ie gu u K a lifo r n iji. O d lu č u ju ć i e p ilo g o vo g s re ć n o g s u s re ta k o ji se o d ig ra o u u n iv e rz ite ts k im a u la m a , b ilo je p u to v a n je u tr o je d o Ira na, g de ih je z a d iv ilo d e k o ris a n je tk a n in a , v e zo va , ć ilim a , is la m s ke k e ra m ik e , te su n a s lu tili m o g u ć n o s t n e k a k v e n o ve o rn a m e n ta ln e u m e tn o s ti. P o re klo d e k o ra tiv n o g s lik a rs tv a , k o je je A . G o l d in d e fin is a la kao P a tte rn P a in tin g , n a la zi se u p o m a lo n e o b ič n o j ve zi — ko ja ip a k m n o g o o b e ć a v a — izm e đ u ta k o z v a n e s im b o lič k e k u ltu re Zapada i A m e rik e i je d n o g od te m e lja va nza p a d n e k u ltu re, is la m iz m a . Iz o vo g h ib rid n o g s p o ja rađa se ve o m a e k le k tič k a i s lo je v ita fo rm a u m e tn o s ti k o ja se, u s le d m e š o v ito s ti n je n ih s v o js ta v a , č e s to p o v e z u je s p o s tm o d e rn iz m o m . Z a n im ljiv o je p r im e t it i da se s v i te k s to v i o d e k o ra c iji d e li m ič n o p o k la p a ju s te za m a o p o s tm o d e rn o m , a li se is to v re m e n o od n jih i ra z lik u ju . C h a rle s J e n c k s , na p rim e r, u s v o jo j č u v e n o j k n jiz i The Lan gu a ge o f P o s tm o d e rn A r c h it e c t u r e ” iz n e k o g č u d nog ra zlo g a ne d o d e lju je d e k o ra c iji n ik a k v u p o s e b n u u lo g u , ia ko se to k o m ra z v ija n ja te m e s ta ln o p o z iv a n a n o v i zn a ča j k o ji je d e k o ra c ija z a d o b ila u a r h ite k tu r i. O va j p re v id (a ko se ta k o m o že n a z v a ti) n ije s lu č a ja n . P o s tm o d e rn iz a m . ka ko ga v id i J e n c k s i m n o g i p o s le n jeg a , o g ra n ič a v a se na is tic a n je k o n te k s tu a ln o s ti, n a c io n a liz m a . e tn ič k ih je z ik a i n a re č ja , isto -ricizm a , e k le k tic iz m a i onoga š to se m ože n a z v a ti, ka ko je to is p ra v n o u č in io A n d re a B ranzi, n e o a k a d e m iz m o m :°. P o s tm o d e rn iz a m — ia ko J e n c k s n ije p ro p u s tio d a n a v e d e te m e ljn i V e n tu r ije v te k s t » C o m p le x ity and C o n tra d ic tio n in A rc h ite c tu re « 21 u ko m e se p rv i p u t ra z v ija u k lju č u ju ća fo rm u la » i/i« , te p o z itiv n o o c e n ju je e s te ts k i p o te n c ija l a r h ite k tu re ko ja o b ilu je d v o s m is le n o s tim a , s u p ro tn o s tim a i n o v i nam a — u n a če lu is k lju č u je u v o đ e n je n cv o g , n e p re d v iđ e n o g i ne'* Ch. Jencks, The Language ot Postmodern Architecture, New York, 1977. (K. Dženks, Jexlk postmodcrne arhitekturo. Vuk Karadžlć. Beograd, 1985. A. Branzi, Postmodernlsmo e/o neoaccademla, u Moderno Postmoderno Mlllenarlo, Torino. Studio Forma/Milano, Alclilmla, 1980. atr. 100. 31 fl. Venturi, op. clt.
30
pozn a to g , d rž e ć i se s k ru p u lo z n o je d n o g v e ć viđ e n o g i k o h e re n t no g m e rila , po ko m e p ro š lo s t v a lja p o n o vo s a g le d a v a ti i na is to riju s e p o z iv a ti, a da se n e p re s k o č i zid k u lta o ž iv lja v a n ja i o ku p lja n ja p ro š lo g . D e k o ra c ija je , m e đ u tim , n e š to d ru g o . O na o ž iv lja v a p ro š lo s t i g le d a u b u d u ć n o s t, ona je is to rija i a n tiis to rija , m ir i n e m ir ču la. N ije s lu č a jn o š to je p rih v a ta ju s je z o m i p re d o se ća je m sa bla zn i, š to jo j ta k o p ris tu p a ju čak i v la s t it i p o k re ta č i, ko ji n a sto je da je na s v a k i n a č in o p ra v d a ju . D e k o ra c ija je , p iš e A . G o ld in , » ujedno sta ra i nova p o ja va«27. U p ro š lo s ti su se n jo m e b a v ili i lju d i na Zapadu, da bi ka s n ije b ila o db a če n a kao » p o d u m e tn ič k a k o n c e p c ija « 23. P re d sta vlja » pro p ra ća n je v e lik ih i m a lih p rilik a u s v a ko d n e vn o m ž iv o tu « 24 i, za ra z lik u od u z v iš e n e u m e tn o s ti, »ne is k lju č u je u p o tre b ljiv o s t i p rim e n ijiv o s t« 25. K on a čno , to je ra d osn a, zabavna u m e tn o s t, »po z iv na s v e ts k i ili k o s m ič k i p le s « 24. P riro d a d e k o ra c ije je is p re k id a na i fra g m e n ta rn a , d o d a je J e ff P erro ne , ona d e k o n te k s tu a liz u je iz v o re ko je n a vo d i i u s e b i sa d rž i iz ve sn u s e m a n tič k u d v o s m is le n o st. »Ako se u d a lji od sv o g u o b ič a je n o g p o lo ža ja , d e k o ra c ija po s ta je i znak i c rte ž , o no š to je s te po se b i i m a te rija l k o ji navo d i. . .«27. Jo hn P e rre a u lt is tič e n jen a n tis e k s is tič k i k a ra k te r, v e lik u b lis k o s t s m a n u e ln im i z a n a ts k im s e n z ib ilite to m 28, d ok R ichard M a rs c h a ll u k lju č u je u d e k o ra c iji i izraze »nove p re dsta ve« (d e ko ra c ija m o že da b ud e a p s tra k tn a ili fig u r a tiv n a ) , p o d v la č i da je n jo j s v o js tv e n n o v i, o s o b e n i s e n z ib ilite t, k o ji ne v o d i ra ču na o k la s i č n im z n a n jim a o s tilu , u s m e re n ju ili g ru p i29. D a kle , d e k o ra c ija u kid a d ih o to m ije , ru š i h ije ra rh ije , h o rizo n ta ln o i ra v n o p ra v n o p o s ta v lja v a le n c e u m e tn o s ti i n e -u m e tn o sti, n ove i tra d ic io n a ln e za h te ve , p o d s tic a je b u d u ć n o s ti i zov p ro š lo s ti. Izražava ra zo no du , z a d o v o ljo s tv o i ra d o s t u u m e tn o s ti. Ne p o v la č i se p re d o c e n o m m a se . D e k o ra c ija n iš ta ne s k riv a . Kao što je re če n o , sve š to p o s to ji n a p ra v lje n o je da bi se v id e lo , i nem a n iče g a izvan o n o g a š to m ože da se v id i. To je u m e tn o s t č is te perc e p tiv n e p o v rš in e , zb iv a n ja u n jo j su je d n o s ta v n a , ja sna i o č ig le dna. A tpak, ona je d o v e la u p ita n je m n o ge k o n v e n c io n a ln e id e je o u m e tn o s ti. F rancesca A lin o vi, »II rirtorno ialla d e c o raz tan e n e ll'a rte , neU’arc h lte ttu ra e nel -design«, L 'arte m ia, So o ietd e d itric e ii M u lin o , Bologna, 1984. p rev ela: M ila n a Piletić
:3
A. Goldin. uvod za katalog Izložbo Patterning & Decoration, The Museum of the American Foundation. Miami. Florida, oktobar-novembar 1977, atr. 3. :l Ibidem. Ibidem. :s Ibidem. 4 Ibidem. J. Perrone, Approaching the Decorative, »Artforum«, decembar 1976, str. 26.
Denis Santachiara
NOVA ROBA dizajn mašte i veštačke ekstaze
D iz a jn m a š te i v e š ta č k e e ksta ze T e k s t sa p re te n z ija m a da z a d o v o lji p o tre b e n aslo va i o dg o v o ri sa d rž a ju p o d n a s lo v a o ve izlo žb e * za h te va o bi i p ris tu p k o ji v iš e o d g o v a ra p ris tu p u te k s tu n e k e k n jig e no te k s tu k o jim se p re d s a v lja je d a n k a ta lo g . Kao o d g o v o rn i za ovu k u ltu rn u in ic ija t i vu p re tp o s ta v lja m o da su iz lo ž e n i e k s p o n a ti s im b o lič n i za shva ta n je »u živo« te ž n ji je d n o g » d iza jn e ra m a šte i v e š ta č k e e k s ta ze«, o s ta v lja ju ć i re č im a za d a ta k da sa m o n ag la se neke od kono ta c ija d o s tu p n e lite ra tu re o » n o vim s tva rim a « ili m o g ućih , nikad n a p is a n ih te k s to v a na tu te m u . O ve b e le š k e o sa d rža ju izlo žb e bez su m n je su izložene sh e m a tič n o s ti, te se s to g a iz v in ja v a m o , a li one p ru žaju p rilik u da se t i e k s p o n a ti s a g le d a ju na p riro d a n n a čin , i d ru g a č ije od svake p re tp o s ta v k e i te o rijs k o g o b e ća n ja . To g o v o ri da su oni p re d s ta v lje n i b e z o d re đ e n o g ire d o sle d a !i d a ih je m o g u ć e č ita ti zasebno. Na 'kra ju s m o u k lju č ili i je d a n g jo s a r te r m in o lo g ije a d e kvatn e iz lo žb i. P o je d in e re č i su s lo b o d n o p re u z e te iz n a jis ta k n u tijih o b la s ti v e š ta č k e s tv a r n o s ti, d o k su d ru g e , m e đ u tim , s tv o re n e upravo za o vu p rilik u . »F ilo z o fs k i« d o p rin o s a rtif ic ije ln o g Naš k u ltu r n i ra z v ita k p re v a s h o d n o p ozn ajem o kao sm e n jiva n je d ve o p re č n e k u ltu re . C e lo k u p n i zapadni id e a liza m ra zvio se • La Neomerce: II design dell'invenzlone e dell'estasl artiflclale. Trlennale di Milano. Mllano-Palazzo dell'Arte, februar-mart 1985.
231
na ra d ik a ln o m su ko b u duh a ( ili um a) i te la sa p o n e ka d z n a č a jn im n e p rija te ljs k im n apadom d v e ju k u ltu r n ih p o z ic ija k o je p o tič u od p rv e k la s ič n e filo z o fije da bi se k a s n ije ra z v ija la i d o k a z iv a la d o m in a n tn u id e ju s v e o b u h v a tn ije p o d e le izm e đ u h u m a n is tič k o g i nau čno g . P ro izvo d i za padne k u ltu r e č in e se ta k o v iš e kao p lo d re a g o va n ja a ne p re d lo g a na n ju . Tu su, s je d n e s tra n e , te h n ič k o -n a u č n i ra z v ita k kao is to rija z a d o v o lje n ih p o tre b a , a s d ru g e s tra n e , filo z o fs k i n a p re d a k kao m e ta fiz ič k a i in te r p re ta tiv n a a p s tra k c ija . N a s u p ro t je d n o m s v e tu p re -fa n ta s tič n o g , sa u na pred u tv rđ e n im p ra v ilim a , jo š od sa m o g p o če tka naše c iv iliz a c ije kre ć e m o se n e p re k id n o od o n ih k o ji ih že le a n a liz ira ti i s h v a titi do o n ih š to n a s to je da ih in te r p re tira ju . N isu , n aravn o, n e d o s ta ja li ni p o k u š a ji, n eke v rs te in te r a k c ije , kao u v re m e p o č e ta k a m o d e rn e c iv iliz a c ije , p re sve g a uz p o m o ć d ija le k tič k e m is li ko ja je n a izg le d o b e ć a v a la o va j s u s re t, a li se u brzo p okazala v iš e kao s to ž e r o v ih te ra z ija k o ja na to ne u tič e . P ita n ja ko ja o vd e ž e lim da is ta k n e m n is u t o lik o v iš e ili m a n je u s p e š n i p o k u š a ji, k o ji su u s le d ili u p ro c e s u u s p o s ta v lja n ja d ija lo g a d v e ju k u ltu ra , k o lik o n jim a s v o js tv e n o g u b lje n je k o n c e p tu a ln e » a fid a b iln o s ti« u o d n o su na ra z v ita k v e š ta č k o g s v e ta i k u ltu re izum a ko ja za ra z lik u od filo z o fs k e ili te h n ic is tič k e s p e c i ja liz a c ije te ž i p re m o š ć iv a n ju oba p o d ru č ja : od ig ra ča na s re ć u do h u m a n is te , od ilu z io n is te do n a u čn ika . K u ltu ra n auke, p ose b n o od P oppera n a o vam o, p o č in je da p re tp o s ta v lja neku s v o ju » e k s p e rim e n ta ln o s t« kako bi p o to m dosp e la do ja s n ije r e la tiv is tič k e p o z ic ije m e to d a i o p š te re v iz ije lo g ič n o g p o z itiv iz m a . F eyaeband ča k is k lju č u je « n a u čn i m e tod « na u š trb »anarhizm a« i, šta v iš e , g o v o ri o » e p is te m o lo š k o m dadaizm u«. M is li se na F o u c a u lto v » sre ćn i p o z itiv iz a m « , na nau čno zn an je u s m is lu ra sp ra ve , na g u b lje n je s va ke ra z lik e izm e đ u na uke i te h n o lo g ije ; sa zn a jn i m o m e n a t b iva p o th ra n jiv a n u o p e ra tiv nom m o m e n tu g ra n ič n ih te h n o lo g ija ko je se p o s re d s tv o m u n iv e r z a ln o s ti s o U w a re a o d n o s i na je z ik . H u m a n is tič k a filo z o fs k a k u ltu ra , sa s v o je s tra n e , o tk riv a k rh k o s t v e lik ih p rič a , id e a la i id e o lo g ije , a v e lik i d iz a jn se p r ib li žava i č in i da o d zva n ja p o p u t eha k riz e razum a. S avre m e n a filo z o fs k a m is a o k o n c e n tris a n a je o k o n e m o g u ć n o s ti da p o n u d i u n iv e rz a ln e n o rm a tiv e . O tu d i p re tp o s ta v k a je dne p o v rš n e i »slabe m is li« , d ru g im re č im a p rik la n ja n ja f ilo z o f ske m is li sa m o j s v o jo j is t o r iji. O d H e id e g g e ra do M cL u h a n a i S e ve rin o a n ije s k riv a n a o d g o v o rn o s t za te h n o lo š k i u sp e h ; o d g o v o rn o s t ko ja ne o značava sa m o m o ra ln o v re d n o v a n je ve ć i s v e s t o p o m e ra n ju je d n o g ukusa ili v e š ta č k o g n eu ku sa k o ji te ž i s a m o j filo z o fs k o j a k tiv n o s ti. U se n ci o v ih d v e ju k u ltu ra ko je su s tv o r ile in te le k tu a ln e d o m in a n te naše c iv iliz a c ije , ra zvio se od sa m o g p o č e tk a je d a n pra zni m e đ u p ro s to r, slo b o d n a zona kao p o p riš te zn a č a jn ih s u k o ba, o b la s t ko ja je od sa m o g p o č e tk a p o d ig la na v iš i ste p e n je d a n a u to n o m n i p ris tu p id e jn o g , ko je se ne m ože s v e s ti na s p e c ifič n u h u m a n is tič k u k a ra k te ris tik u u m e tn o s ti i filo z o fije , pa je čak ne
tre b a s m a tra ti ni g ru b o m h ro n ik o m n au čnog o svaja n ja . To je za p ra vo te h n o lo š k o izn e n a đ e n je . Na o v o j n ič ijo j z e m lji sazre o je je da n n ačin da se bude k re a tiv a n , k o ji nem a za o ilj da o b ja s n i ili in te r p re tira p riro d n o p re d o dre đ e n a p ra v ila ve ć da p a ra le ln o s tv a ra je d n u p ravu p riro d u , ne ku v rs tu to ta ln o g id e jn o g p ro ce sa k o ji ne stva ra sam o ig ru ve ć i n jen a p ra v ila . S tvo re n a je d a kle , je d n a re a ln o s t koju tre b a o b ja s n iti n a u čno m i filo z o fs k o m te r m in o lo g ijo m sam o u p rvo m m o m e n tu , ka ko bi iza to g a o sta o je d n o s ta v n o je da n v e č iti, zauvek d a ti, a m b ije n ta ln i h um us p a ra le la n s tv a ra n ju je d n o g v e šta čko g , v e č ito n e o če kiva n o g , a m b ije ta ln o g h um usa k o ji je u s ta ln o j evo lu c iji. Na o vo m plan u p re d m e ti izlo žb e n isu filo n a tu ra ln i n iti antin a tu ra ln i, v e ć e k s tra n a tu ra ln i. P ro g re s iv n o g u b lje n je » is tin ito sti« d v e ju k u ltu ra , n jih o v o p ro g re s iv n o n a vika va n je na te h n o lo šk i s v e t, izg le d a da u d a lju ju sva ku m o g u ć n o s t u zajam ne in te r a k c ije p o s re d s tv o m p ra v ih o d g o v a ra ju ć ih te o re ts k ih m o d ela što je v iš e v e ro v a tn o da ta k a v s u s re t s le d i kao p o s le d ic a o d g o va ra ju ćeg » ra stapanja« d v e ju k u ltu ra u m a g m i v e š ta č k e m a šte.
N e ke p re te č e č o v e k o v a že lja da s tv a ri n e š to d ru g o , po se b i v e š ta č k o , va žan je p ro c e s u k re ira n ju k o ji pod p riv id o m e ksta ze v e šta čko g p o th ra n ju je p ro c e s id e jn o g s tv a ra n ja . To su za pravo p rv i p oku ša ji k o ji n as p ris ilja v a ju da p riz n a m o ovu v rs tu ve š ta č k o g id ejno g o s m iš lja v a n ja p ro iz v o d a k o je p ore d p ra k tič n ih re še n ja p o d s tič e i s ta n je duha za v re m e to g p ro ce sa . V e lik i H e ro ne kao i in ž e n je ri a le k s a n d rijs k e š k o le ž iv e li su u p o tre b i za je d n o m m e ta te h n ik o m , za s re ć n im p ro je k to v a n je m . V eć u g rč k o j m ito lo g iji n ala zim o bo g a te u zorke o v a kve p o ja v e : od P ig m a lio n a E feškog m ita , od le g en de o D e da lu do one o a rg o n a u tim a k o ji pra ve ve šta čko g psa ču va ra za s v o j b ro d . T a lo s je v e lik a b ronzana s ta tu a ko ja čuva K rit, b a c a ju ć i s te n e t r i p uta d ne vno . G o lu b ic a A rc h ita od Ta ra nta , m e đ u tim , n ap ušta m ito lo g iju i p re d s ta v lja p rvu v e š ta č k u fa n ta s tič n u kre a tu ru koja p o s ta je deo s tv a rn o s ti. O va n ap ra va je u s ta n ju da izvede o g ra n iče n e le to ve i k o r is t ili su je P laton i F a vo rin o u te o rijs k o j ra s p ra v i. Prvi ju je o p tu ž io da je o s k rn a v ila g e o m e triju s v o d e ć i se na s v e t ču lno g , d o k je d ru g i p o d rža vao te z u o n je n o j s p o s o b n o s ti da m e ta fiz ik u u č in i » v id ljiv o m « . I u p ra vo o va j p o s le d n ji k o n c e p t p rib liž a v a ovu le te ć u n a p ra vu e ks ta z i lo g ik e v e š ta č k o g , kako p re fin je n o j ta ko d a le k o j od p ro ra č u n a k o ji je u s lo v ila . N a s u p ro t L o u isu I B a va rsko m , J. B. R e c h s te in e r je 1897. g od in e p re d s ta v io v e š ta č k u p a tku (»C anard« iz V auca nso na ) koja za ra z lik u od d ru g ih 'izum a p odražava ne sam o s tv a rn e p o k re te p tic e v e ć i e k s tr a fiz ič k e ilu z ije . Kao š to je č e s to b iv a lo u to v re m e , R e ch ste in e ro va patka se ja v lja kao s im u la to r za d e m o n s trira n je d ig e s tiv n ih p ro ce sa kod čo veka . Tako s m o d o š li d o is tra ž iv a n ja is tin e p om o ću fik c ije , 233
a to je k o n s ta n ta v e š ta č k o g id e jn o g s tv a r a n ja ko ja danas na lazi s v o j pan da n u p a r a le li k o ja p o s to ji iz m e đ u k ib e r n e tič k ih m o d ela (v e š ta č k e in t e lig e n c ije ) i im od ela p riro d n e m is li. A u to m a ti, p o s e b n o , je d n a su v rs ta te h n o lo š k e za ba ve ko ja je is to v re m e n o i n a js tim u la tiv n ija u p o g le d u p ro c e s a id e jn o g o s m iš lja v a n ja v e š ta č k o g , a in te re s a n tn i su zbog svo g a u to n o m n o g m e s ta u o d n o s u na d o m in a n tn u k u ltu ru o b e le ž e n u © upnotnošću ra c io n a ln o /ir a c io n a ln o . S lič n o s t to m e n a la z im o u s ta v u ro m a n ti čara (da, u p ra v o n jih ), n o to rn ih p ro tiv n ik a te h n ič k ih » đ a volsta va« k o ji su p re m a n a p ra v a m a o seća lli n eku v rs tu e z o te rič n e i a lh e m ič n e e ksta ze . Z v u č i p a ra d o k s a ln o , a li o n i su p o ka za li in te re s o v a rtje za te h n ik u ta m o g de s e ona ja v lja la u n a jb o lje m s v e tlu , je r ih je u p u ć iv a la u je d a n v id m a js to rs tv a , jo š o d A rc h ita iz T a ra n ta , š to se m a n ife s tu je ka o e ksta za , p o ja v e s u p ro tn e s t ru k tu ra ln im uz ro c im a . U to su ih u p le le o k o ln o s ti v e š ta č k o g , »f ic t io n « oilja se te h n ič n o s t m e n ja la , b a re m u s m is lu v iz u e ln e k o m u n ik a c ije , *j s o p s tv e n o j s u p ro tn o s ti p o p u t m a g ič n o g i p o e ts k o g . Id e jn o p ro je k to v a n je v e š ta č k o g Ikao ro b e za za ba vu, d e k o r, ra d , s lu ž b e n o u la z i u is to r iju v e ć u doba p rv e in d u s trija liz a c ije , kako bi se m a s o v n o p o tv r d ilo d o la s k o m p o tro š a č k o g d ru š tv a , odn o sn o u p lita n je m i sa m e k u ltu r e p re d m e ta za s v a k o d n e v n u u p o tre b u . O g ro m n a p ro iz v o d n ja o v ih p re d m e ta d o p rin e la je a firm is a n ju u kusa v e š ta č k o g , g a d g e ta k o ji p o s ta ju f e t iš ka o n a js tr o ži v iš e n a m e n s k i in s tru m e n ti, do o n e m e re u k o jo j g ra n ic a iz m eđu k o ris n o g i ig ra č k e (na p rim e r p e rs o n a l c o m p u te r) p o s ta je n e p re p o z n a tljiv a . U ku s g a d g e ta n ije re z e rv is a n sa m o za p o je d in c e v e ć je ra s p ro s tra n je n i u in d u s tr iji i u a d m in is tr a c iji. G o d in e 1961. u N e š v iiu k o ji je b ro ja o 322.000 s ta n o v n ik a p ro đ a to je 350.000 ko m a da ig ra č k e yo -yo . O va je d n o s ta v n a n a p ra va , la ko s h v a tljiv a sa s ta n o v iš ta fiz ik e a m a lo te ž e ka o izu m . v o d i p o re k lo jo š |iz a n tič k e G rčke .
P rem a ra s lo ja v a n ju fo r m e /fu n k c ije ? Id e a lis tič k a k u ltu ra Zapada u s v o jo j p ra k s i p o la riz o v a n o g s u p ro ts ta v lja n ja , od sa m o g p o č e tk a u s lo v lja v a u m e tn o s t, a k a s n ije i d iz a jn . O d m o m e n ta svo g p rv o g ja v lja n ja , ka o m in im a ln o o rgan izo va n o g izraza, d iz a jn n a s ta v lja re a k c ija m a na e s te tič k u m i sao d o m in a n tn o g p o la . To je va g a k o ja , g o to v o u v e k , ka o p o k re ta ča im a p ro d u k tiv n o s t i n je n u id e o lo g iju d a b i je k a tk a d i n e g ira la , a p on eka d i n e k r itič k i e g z a ltira la . To id e o d ro m a n tič a ra n a sp ra m ra c io n a lis ta d o p o s tm o d e rn e d o m o d e rn o g . D iza jn u v id u p ra kse p ro is te k le iz a rh ite k tu re i l i u m e tn o s ti, o v d e s lu č a jn o » p rim e n je n e « , sa so b o m n o s i id e o lo g iju i t e žin u je d n e s k o la s tič k e a rh ite k to n s k e k u ltu re , a tr o fir a n e s a m im s o p s tv e n im p ra v ilim a (» Z b o g o m , a rh ite k tu ro !« ), p re sv e g a zbog
neizbežrrog u tic a ja o d g o v a ra ju ć ih k u ltu rn ih a n tip o d a . O vaj u ti ca j o c rta v a d iz a jn ka o a u to m a ts k u se kve n o u s u p ro tn ih re a k c ija , a n e kao s a m o s ta ln e p re d lo g e (in fo rm a tič k o m te rm in o lo g ijo m re če n o je d a n p ra v i p ra v c a ti Loop). D ebata o sa vre m e n o m d iz a j nu se po ko zna k o ji p u t p re k id a na p o z ic iji izm eđu te h n ič k o g p ro g ra m s k o g m o d e rn iz m a i n e g a tiv is tio k o -b a ro k n o g n e o ro m a n tizm a, u v id u s u p ro ts ta v lja n ja k o je s e č in i 'is to n ijs k im sta n d ardo m i k o je p o th ra n ju je v iš e id e o lo g iju nego id e jn o s tv a ra n je . Jedna od inam era n o v ih s tv a r i sva kaka o je i s k re ta n je k vo c ije n ta z a s ić e n o s ti o v ih d v e ju id e o lo g ija . Izložba, d a kle , nem a n a m e ru da k u ltu rn o ili s tra te š k i re a gu je na dva d o m in a n tn a ko n ce p ta , p ro je k ta k o ji u o vo m času izazivaju in te re s o v a n je , a li ih u p e rs p e k tiv i ne p rih v a ta . Izložba p re d la že a u to n o m n i d iza jn u s m e re n na k o m p le k s n o s t i z b ije n o s t v e š ta č k o g č ije k a ra k te ris tik e ne tre b a tra ž iti u č u d e s i ma m a te rija ln e p riro d e ili u n jih o v im h u m a n im /a h u m a n im m o g u ć n o s tim a v e ć u n e m a te rija ln im o b e le ž jim a i p ro ce su e te re a liza c ije k o ji o b e le ž a v a ju s a v re m e n i te h n o lo š k i ra zvita k. O vakva v rs ta p ažn je p o sve će n a a r t ific ije ln o m m e n iju , d iz a j n eru o tk riv a ne to lik o t e h n ic is tič k i zn ača j te h n o lo g ije k o lik o na čin n je n o g m a n ife s to v a n ja . To je n a čin k o ji v iš e te ž i da s u g e s ti ja m a , liš e n im u tilita r n o s ti, p o s tig n e e fe k a t nego io n a ko p ris u tn e u zro ke. To je za p ra vo k u ltu ra in fo r m a c ije ko ja p o s ta je ko m u n ika c ija , kao na p rim e r: kn o w -h o w , v e š ta č k a in te lig e n c ija , p ro g ra m i ra n i m a te rija l, s e n z o ri, s im u la c ija , fik c ija , g a d g e t, č a s o p is i za te h n o lo š k u »zabavu«. To su sa m o neke od o b la s ti in v e n c ije v e š ta č ke e ksta ze .. U p ro je k to v a n ju o v ih p re d m e ta , d anas sve v iš e p riv ile g ije d o b ija ne p la s tič n a k o m p o z ic ija v e ć o s m iš lja v a n je u p o tre b e . U p ra vo kod n ap ra va za zabavu ko je su i iz m iš lje n e za k o ris tio c a o d v ija se e s te tič k a k o m u n ik a c ija od te š k e i s ta tič n e p la s tič n e fo rm e do k o m u n ik a c ije k o ja u k lju č u je č ita v s p e k ta r ču la, iznenadn o s t in v e n c ije , h u m a n is tič k e e fe k te , fle k s ib iln o s t u p o tre b e , m a g iju se n zo ra , a n im a c iju . Kao i u c rta n im film o v im a , n e ra d i se sa m o o s tv a ra n ju lik a v e ć i o p ro je k to v a n ju n je g o v ih g egova. O ve nove » im a te rija ln o s ti« p ro je k ta p o d s tič u i nove fo rm a ln e o d n o se, n ove m o g u ć n o s ti a li i nove p re p re k e ko je d iz a jn e r tre b a da is c e d i iz te h n o lo g ije u v id u e s te tič k ih e m o c ija ko je sa o b ra ćaju v iš e te r m in o lo g ije fe e lin g a nego za m a šn ih p la s tič n ih p ro je k a ta . S d ru g e s tra n e , i fu n k c io n a ln i ko n c e p t, u o k v iru is to g sav re m e n o g te h n o lo š k o g p o k re ta , p o s ta je za sta re o , p o što se sve v iš e ja v lja kao o d v o je n o d n a p re tk a e k s tra fu n k c io n a ln ih -m u ltifu n k c io n a ln ih -fu n k c io n o id n ih p re d m e ta . S te p en n jih o v e u p o tre b ljiv o s ti (m a k o lik o ga u k ra jn jo j lin iji sa o z b iljn im u v e re n je m p ro g o n ila naša c iv iliz a c ija !) ne m ože se o g r a n ič iti sam o na m onofu n k c io n a ln u s p e c ija liz a c iju k o lik o pak na e la s tič n e re z u lta te . U zam enu za ro b u kao p re d m e t s p e k ta k la i z n a če n jske razm ene, u ve k je m n o go te ž e na p o lju k u ltu rn o g in te re s o v a n ja i d ru š tv e n o g m o ra la o d rž a ti s m is a o fu n k c io n a ln o g /a n tifu n k c io n a ln o g . D a lja po 235
tra g a za s im b o lo m ili g ra n ic a m a izm e đ u k o ris n o g i s u v iš n o g usm e ra va na d iz a jn k o ji iš če za va u r a s tu ć o j m a g m i v e š ta č k o g .
S ta n ja m a š te D iza jn m a š te , kao ž e lja da se n a d v is i p re th o d n o is k u s tv o , d a je p re tp o s ta v k u da se » crta n je m « in te r v e n iš e n a p ro iz v o d u p re ne go na n je g o v o j fo r m i, i o n p o s ta je a k tu e la n u tre n u tk u kada se s m iš lja n je p ro iz v o d a ja v lja kao d o d a tn i » fo rm a ln i« d o p rin o s f i n a ln o m d iz a jn u u k la s ič n o m s m is lu . Kao š to in d u s trija v iš e na s to ji da o b e zb e d i n a jn o v iji k n o w -h o w n eg o d a se sn a b d e s ir o v i nam a, ta k o i d iz a jn e r m ože u to m s m is lu da se u k lo p i p ru ž a n je m v iš e » idejnog« neg o » ko n k re tn o g « . U sa v re m e n o m d iz a jn u d o m i n ira in te r p re ta c ija na š te tu in v e n c ije , m a lo id e ja a m n o g o e k le k tič k ih v a rija n ti, n a s u p ro t ta le n tu su p ro fe s io n a liz a c ija i is to r ijsko v e ro v a n je . M o g lo bi se u č in iti da u s a v re m e n o m s v e tu ne m ože d o ći do v e lik ih o tk r ić a o s im u o rg a n iz o v a n im is tra ž iv a č k im m e g a c e n trim a i uz p o m o ć s u p e rs p e c ija liz o v a n ih is tra ž iv a č a , i to je ta č n o . A li, is tin a je i d a v iš e n em a v e lik ih iz u m ite lja je r je p ra ksa z a s tu p lje n a u k n o w -h o w d ru š tv u ra s p o re đ e n a na s v e d ru š tv e n e n iv o e . Ž iv im o u e ri d e m o k ra tiz a c ije izu m a (m a lih , a li do k o jih s v i d o la z im o ): ra d n ic i, a d m in is tr a tiv c i, d ir e k to r i >i ta k o da lje , a u to ri su g o to v o p o lo v in e d e p o n o v a n ih in d u s trijs k ih izu m a , a d anas u in d u s trijs k i n a jr a z v ije n ijo j z e m lji s v e ta p ris u s tv u je m o n ovo m p ro c e s u i a s is tira m o » iz u m ite ljim a p ro fe s ija « . S a m o s ta ln i iz u m ite lj je p o ja v a u e k s p a n z iji, i p re d s ta v lja k u ć no izd a n je in o v a c ije i id e jn o g re š e n ja če m u te ž i k n o w -h o w d ru š tv o , p o d s tič u ć i je d n o n e in h ib ira n o i č e s to n o vo is tra ž iv a n je p ro izvoda, a tim e i izu m e kao v id m a so vn o g p o n a ša n ja . D ok p ro fe s io n a ln i m o d e rn i d iz a jn e r iz ig ra v a » v e ro d o s to jnost« p e rp e tu u m a m o b ile , is to v re m e n o g u b i p o e ts k u p r ilik u i p ra k tič n u m o g u ć n o s t p ro je k ta n ts k e im a g in a c ije . O n s e ta d a u d a lja v a od e s te tič k ih s o ft p o te n c ija la o s m iš lja v a n ja p ro iz v o d a k o ji n e sa m o da se p rik la n ja s v o jo j p la s tič n o j h a rd fo r m i, v e ć jo j č e s to ra d ik a ln o u s lo v lja v a i k ra jn ji izg le d . D u b lji o d ra z na m o d a lite te n a sta nka » in v e n c ije « , kao v rtlo g a h aza rd no g o s m iš lja v a n ja p ro izvo da , m o g ao bi p o s lu ž iti i kao p re tp o s ta v k a d ru g a č ije g k lju č a č ita n ja p ro izvo d a d iza jn a i n je g o v ih fo rm a ln ih o d g o v o ra . D iza jn in v e n c ije je , p re sve g a , pažn ja p o k lo n je n a in o v a c iji p o s re d s tv o m p ro iz v o d a kao n je g o v o g s o p s tv e n o g e s te ts k o g o bele žja , a tim e p o s ta je p r ih v a tljiv i p ro je k ta n t k o ji iz m iš lja n o ve p re d m e te ne t o lik o za to š to o n i re š a v a ju n o v o n a s ta le p ro b le m e p o p u t ka kvog p re tp o s ta v lje n o g p a te n ta , v e ć je d n o s ta v n o s to g a što se je d n im ta k v im id e jn im d o p rin o s o m p re d s ta v lja k a o n o s i la c e k s tra fiz ič k e e s te tik e m a š te na k o rp u s u fin a ln o g p ro iz v o d a . Iz u m ite ljs k i k o n c e p t tre b a o vd e s h v a titi u n a jš ire m s m is lu zna če n ja te rm in a iz u m ite ljs k i. A u to ri iz lo ž e n ih e ksp o n a ta su p o zva ni da izu m e je d a n p re d m e t kao š to kakav o p s e n a r iz m iš lja ili o tk r iv a ka kav tr ik , izum
k o ji p re v a ru č in i p le m e n ito m . In o v a to rs k e te h n ik e se n e ja v lja ju u s vo m o g o lje n o m v id u v e ć za od en u te u p la š t trik a . U pravo zbog o ve m a js to rije p re d m e t e m o c io n a ln o k o m u n ic ira sa k o ris n ik o m .
F ic tio n Look S c ie n c e -fic tio n je s tv o r ila i s tv a ra znatan b ro j » iz m išlje n ih « p re d m e ta a sa n jim a i razne n iv o e id e jn ih p ro cesa . Jedan o d c ilje v a o ve izlo žb e je i da p rika že m iš lje n je da s c ie n c e -fic tio n p re ž iv lja v a krizu kao p o s le d ic u p ro cesa te h n o lo ške e k sta ze p ro iz v o d a u s tv a rn o s ti. A u to rim a s c ie n c e -fic tio n a u ve k je te ž e da p o n ud e s c e n a rio k o ji će b iti s lik o v it iji i »neverov a tn iji« od te h n o u to p ijs k ih in o v a c ija d a n a š n jic e . O no š to D arko S u vim naziva te rm in o m »novum « ka o s p e c ifič n o za s c ie n c e -fic tio n , r a š irilo se po k a fić im a , č in i se, p o s re d s tv o m Luca sovih v id e o ig a ra k o je su č e s to d e fin is a n e kao » fa n ta zija u če s n ič k e na učne fa n ta s tik e « , kao f ilm k o ji sva ko s tv a ra p ritis k o m na dug m e . U n a jš irim c rta m a m o g u se ra z lik o v a ti dva način a ra zm iš lja n ja o p re d m e tim a s c ie n c e -fic tio n a . P rvi te p re d m e te p o s m a tra kao p o tp u n o s tra n e s va ko j te h n o lo š k o j v e ro d o s to jn o s ti, p re d m e te k o ji s u sn ažnom in te rv e n c i jo m s ty lin g a p o s ta li s c ie n c e -fic tio n s , a n jih o v a e kstra h u m a n a s v o js tv a su p lo d m ra č n ih s ila , d o b ra i zla . O vi p re d m e ti se, pre sve ga , i s u s re ć u t i s c ie n c e -fic tio n p rič i, i u o k v irim a s c e n a rija k o ji te že da za nas ze m lja n e budu n a tu ra lis tič k i čak i kada se sce ne o d ig ra v a ju na n e ko j u d a lje n o j p la n e ti. D ru g i, m n o g o b liž i k o n c e p tu s c ie n c e -fic tio n a , o d n o si se na p re d m e te č ije s e e m o c io n a ln e i s p e k ta k u la rn e k a ra k te ris tik e na laze u Jednoj in k o rp o rira n o j s u p e r-te h n o lo g iji ko ja n a d lju d s k o zam e n ju je m ra č n im s ila m a , k o ris te ć i se s a v e tim a n a u čn ika i teh n o lo g a k o ji d o p rin o s e s k ic ir a n ju s c e n a rija . Kao p rim e r za ovo m ogu nam p o s lu ž iti K u b rik o v f ilm » O d ise ja u s v e m iru — 2001«, kao i d e la p is a c a s c ie n c e -fic tio n a p o p u t C la rke a , A s im o v a i d ru g ih . In te re s a n tn o je p r im e titi kako je , na o d re đ e n i n ačin , m a g ičn i e fe k a t, e ksta za izn e n a đ u ju ć e g i n e o če kiva n o g , za pravo k o g n itiv ni d o p rin o s te h n o lo g a . I d o k su nam p re d m e ti i s c e n a riji ko je nam nudr p rv i n a čin , u p rk o s m ra č n im s ila m a , b liž i je r su v iš e 'natu r a lis tič k i, kod o vo g d ru g o g n ačin a sm o n e p re k id n o »pom erani« u p o tre b o m p re d m e ta i sce n a ko je se u n ašim n a vika m a p re d s ta v lja ju e k s tr a n a tu ra lis tič k im . U p ra vo u film u »O d ise ja u s v e m iru — 2001« im a m o p rilik u da v id im o e n te rije re k o ji su u s v o jim ra v n im a i p la n o v im a za nas na Z e m lji n e d o s tiž n i. P re d m e ti se k re ć u le b d e ć i, i n e m a ju o d re đ e n i s m e r, a su sp e n c e p rič e je zasnovan na b o rb i izm e đ u h um an e i v e š ta č k e in te lig e n c ije . Izum i P roke P ronalazača (m is lim o na D isn e ye vo g ju n a ka ) ka ra k te r is tič n i su zbog svo g e k s tre m n o g g u b lje n ja izm eđ u id e je i u p o tre b e . N je g o v i iz u m i su e k s tra te h n o lo š k e lu d o s ti i za ra zliku od s c ie n c e -fic tio n a ne n a m e ra va ju da a n im ira ju ili p ro je k tu ju na 237
učnu č in je n ic u . Za m a le č ita o c e p ris tu p m a š ti je za g a ra n to va n , b u d u ći da je s tv a ra P roka P ro na la zač. V ažno je d a m a š ta b ud e u fu n k c iji ra zvo ja p rič e i s to g a su n a č in u p o tre b e i id e jn a lo g ik a k ra jn je o b ič n e . U zm im o , na p rim e r, » lu n a rn i zrak« k o ji se ja v lja u v id u la se ra , a li n ije la s e r i ne k o r is ti se na 'is ti n a č in v e ć ka o s re d s tv o za p e n ja n je o d n o sn o s p u š ta n je n iz n je g a , kao š to se s p u š ta n iz g e le n d e r ka kvo g s te p e n iš ta . S naga i č v rs tin a to g zra ka g a ra n to v a n e su tim e š to se is ti s a s to je o d » sve u ku p n e s v e tlo s ti k o n c e n tris a n o g m e se ca « . O n o š to o d u š e v lja v a d e cu kod o v ih izum a je s te » n o rm a ln o st« n e m o g u ć e g . Na ta j n a č in m o že se sa č in it i sva ka n a ra tiv n a tip o lo g ija b ila ona fa n ta s tič n a ili o b ič n a .
GLOSAR Animacija (animation) To je k re ta n je koje p rev azilazi fiz ič n o s t ko jom je izazvano (u zro ko va n o ), a od lik u je se n es ta ln im , n eo č ek iva n im sled o m (to k o m ) kao p o sle d ic om slu ča jn ih v a rija b ila (in te ra k c ija s o ftw a re a ). Pro tivn o Je fu tu ris tič k o m konceptu k retan ja , kin etičk o j u m e tn o sti, p ro g ram iran o j u m e tn o s ti, kao i o n o j koja je p o zn ata kao o p tica l art.
Artlflcljelni O v aj te rm in je u p ro šlos ti označavao: način jen ve š tln o m . K asn ije o značava su ro g a t ili krea ciju alte rn a tiv n u p riro d i. Z bog sp e c ifič n o s ti koju, širo m n aše p la n e te, do b ija u sm islu m e d iju m a J svo g lin g v istič ko g zvu ka, č in e s e verova tnim a je d n a ku ltu ra i e s te tik a u o b las ti pozn avan ja roba, u m e tn o s ti i d i zajna.
Artiflclo A rtific io p re d s ta v lja o rig in a ln o re š e n je ko je s e do b ija m a što vito m »šm inkom «. U okviru p o ras ta ste p e n a s lo ž en o sti »in te lig e ntn ih « p red m e ta, a r tiflc i postaju osnovne ko m p o n ente fo rm a ln e razrad e.
Kompjutersko grafička animacija Ovo je vid g rafič ke an im ao lje u p o tre b o m ko m p ju te ra, p rev as h o d no ko d t e le vizijs kih e fe k a ta poput: re kla m n ih sp o to va, skra će nica , m u zičkih klipova. Evo n eko liko najče šć e u p o tre b lja va n ih e fe k a ta ove v rste: B lue p rin t s ty le — p red s ta vlja teh n ik u ko ja se s a sto ji u e lek tro n s ko m n an o š e nju bellh lin ija n a p rirodni d ek o r. K lasični p rim e r bi bio u b ac iva n je je d no g zdanja u n u tar ra nijeg urb an ističko g izg led a. F la re do w n — s a sto ji se u vidu e k s p lo z ije s v e tlo s ti koja d a je d e fin itiv n u sliku . F la re up — Jeste s lika ko ja se ra s p iIn ja v a u e k sp lo ziji s v e tlo s ti. S ilv e r/c h ro m e — o značava s liku sa m e ta ln im o d sja je m u n am eri d a s e is ta k n e v red n o st p red m e ta. S tre ak — je e fe k a t koji se po stiže kod s lik e u p o kre tu koja Iza ('Ili ispred) seb e o stav lja trag preth o d n og p oložaja. IN a te r /U r e e ffe c ts — o zn ačava g rafič ki dizajn ja vljaju u razvo d n jen o j IH u s p la m te lo j fo rm i.
IH re alizac iju
g d e s e s lik e
Digitalni O va teh n ik a na evid entn i način podseća na ko rišćen je prstiju pri brojanju a skiži za iskazivan je ve lič in a izraženih n u m eričk im sim b o lim a nasuprot analo gijskom s istem u koji s e is kazuje dužinom , ten zijo m i tako d alje. Po svom sim b o ličko m i a p s trak tn o m o b eležju d ig italn a fo rm a Je m nogo elas tičn ija od an alogijske. K o m p ju terska slika d obljena posred stvo m određenog digitalnog kodeksa m ože b iti p red m e t po to n je p rak tičn e d o rad e bezbrojnim varijacijam a, dok se jed no m završen i c rte ž n a teh n ig ra fu konzum ira u sam o m e se b i.
EterealizacIJa Ovim im enom n aziva s e pojava koja s e ja v lja kao posledlca n o ve teh n o lo g ije, po drazum evajući u la ga n je sve m a n jeg fizič ko g napora pri ko rišćen ju Inovacija poput senzornih p rekid ača, kom andi izd a tih g lasom , tele ko m a n d i, radara i tako d alje je r se o n e pro g resivno zam en ju ju e te re a lis tič k im kom andam a, a to is to vrem en o p red s ta vlja i p o ras t e la s tičn o sti u proizvodnim pro cesim a kao i p o rast e las tičn o sti sam ih proizvoda, odnosno sv e veću potražnju za onim što je označeno kao so ftw a re ili know -how .
Ekstrafunkclonalno T erm inom ek strafu n koio naln o označava s e ko rišć en je određ en og p red m e ta u svrhu za koju n ije ko n stru isan. K rivičn i zakonik, na p rim e r, govori o »nepra vom oružju« (a rm i Im p ro p rie ). Ekstrafu n kcio n aln om , če sto o d ređenom , upo treb o m p re d m e ta nas ta la su u m etn ič ka d ela m nogih avangardnih u m etničkih p o kre ta , poput dade, n ad re alizm a, pop-arta ili siro m ašn e u m etn o sti.
Fikcija O tvo ren o is kazivan je n estvarno g ne sm atra se lažju, a naziva se fikc ijo m . Stva ra nje i ko rišć en je n au č n e fa n ta s tik e pod stiču idejno osm išljav an je »novih stvari« kod kojih stvarn a, te h n ič k i ko n kretn a čin jen ic a, biva slobodno in ter p retira n a u vidu au to rsk e a p s trak cije i 'izvan p rethodno određ en ih p ravila, te je u p rav o sto g a tajn i ag e n t 007 p rete ča d iza jn era , kada se radi o kreaciji ručnog TV p rije m n ik a.
Futuribllan Na način vred an p ažnje, ovaj te rm in označava p ro je kto va nje u budućnost aktueln o g stanja s tv arn o sti. F u tu ro lo g ija n ije nauka t e se stoga u id e n tifik o vanju e v o lu cije robnih kateg o rija , a n e s a m o p red m e ta dizajna, javlja kao vežba, »kreativn a sposobnost« (J. B. Butkin, M . Elm andjra, M . M a litz a , N au č iti budućnost; W FS F (W o rld F u tu res S tu d ies F ed e ratio n ).
Funkcionoidan O vim Im enom se nazivaju m ašina ili p red m e t bez unapred u tvrđenih funkolja. a s tič u ih p o sre d stvo m iljudske In s tru k cije li upo treb o m s o ftw are s. Funkcionoidna Je i m ehan ička ru ka koju čo v ek m o ž e da »obuči« da zavrće šrafo ve Ili da crta c v eć e. F unkcija je ovde na rasp o lagan ju onom koji ru ku je mašinom . U to m sm islu c itiram o tri p rav ila A silm ovljeve robotike: 1. R obot n e m ože n an eti zlo čoveku ili ga n em arom om o g u ćiti. 2. Robot m ora iz v rš a v a ti n a re đ e n ja ljudskog bića o sim u slučaju kada su ta n aređ en ja u su p ro tn o sti sa p reth o d n im p ravilo m . 3. R obot m o ra b ran iti sopstvenu egzisten c iju , osim kada je to u su p ro t nosti sa prvim ili dru g im pravilo m . P riru čn ik o ro b o tlci, 56. izdanje, 2085 A . D.
Gadget »A m erička reč koja označava in g en iozn i p red m e t, a m ech an ical contrivance or d e riv e (od fran c us ke reči g a c h e tte ) o značava m ali p red m e t ili kakav p ribor
239
u fu nkciji nekog ve lik o g p red m e ta (g a d g e t za a u to m o b ile ). G a d g e t n a s svojom genijaln o šću p riv lač i, o b u zim a, i p red s ta vlja p refin je n u igru izm eđ u čo veka, njegovog um a 'i teh n ič ke p riro d e . G a d g e t je a r tlfic ije ln i p re d m e t n am e n je n zadovoljavanju p o jed inih d opunskih fu nk cion a ln ih d e ta lja iz te k u ć e g života.«
Abraham Moles Human instruction To su in s tru k o ije u p u će ne a r tific ije ln im »in te lig e nc ija m a« ko je je m o g u će p ro g ram irati na »Ijudskije« po n ašan je, n a p rim e r: da budu n e p re c iz n i. Poznat je slučaj elek tro n s ko g bubnja koji je o p rem ljen ta s te ro m n a zv an im »h um an sound « i koji om ogućava ovom m uzičkom in s tru m e n tu da u d avan ju ritm a »neodre đeno« kasni ili žuni, sim u lira ju o i n a ta j n ač in rita m koji bi u d ara o čo v ek bubnjar, a na ovaj način bi ga učinio u v e rljiv ijim .
Interakcija O v aj p ojam označava p re v azilaže n je m e h a n ič kih s v o js ta va p re d m e ta , kao kada se radi o je d no s ta vn im p ro d u žec im a ču la (p ro te z a m a ). U p e rs p e k tiv i v e šta čk e in te lig e n c ije , po čev od in tera ktiv n o g so ftw a re a sv e je ve ro v a tn ija nova g e n e racija p red m e ta koji m ogu da m eđu so b no d elu ju pa da se č a k i n ad m e ću sa sam im tv o rc e m ili ko ristio ce m .
Istereza Sveukupno seća n je zasnovano je d ire ktn o ili in d ire ktn o n a fen o m en u »istereze«. U fizio i se govori o is te re z i (m eh a n ičk o j, m ag n e ts ko j, e le k trič n o j itd .) kada neka pojava nasto ji da p o tra je 1 po p res tan ku uslova koji je iza ziva ju , a o va pojava >ih na izvestan način »podseća«. M a te rija li o vakvih o sobina postaju na taj način i »ne m ate rija iim a « p ro je kta.
Multifunkcionalni O vi p red m e ti su p ro je kto va ni tako da budu više n am e n sk i i da s e k o ris te s a razno vrsn im p rib o ro m . To su, na p rim e r, m ali v iše n am e n sk i e le k trič n i m ik s e ri ili ko m p leti »uradi sam «.
Polifunkcionalni O vim p ojm om o buhvaćeni su p red m e ti sa d vo s tru k o m , p reth o d n o d efln is an o m n am enom . G a d g e ti su prvi po čeli d a š ire ko n c ep t tip a oio vk a-č as ov n ik , privezak za klju č e v e -te rm o m e ta r, le n jir-d ig itro n i tak o d a lje .
Projektlvno Označava uslov kojeg p ro je k ta n t treb a da se p rid rža va , je r je s v e če šć e angažovan na o sm išljavan ju p red m e ta sa ko m u n ikao ijskim a rtific ije ln im n ab o je m , em oo ijam a koje izn e n a đ u ju , ko n o tacijam a s dru g e stra n e o noga što je n eop hodno za jednu h ed o n is tičk u, m anje ko risn ičku a v iš e ko risti I ačku pub liku. Pro jekto valac, za razliku od p ro je ktan ta, radi na a rtific iju nevezan o sa p ro ra ču nim a. D ru g im re čim a , te h n o lo g ija je p re d s ta v lja la a r tific ije ln u i izražajnu intim nu po treb u , a ne m oralnu ili am oraln u kateg o riju .
Simulacija Za razliku o d fiko ije, sim u lao ija p red s ta vlja p ro je ktan tsk u p raksu koja elabo rira ve ć u tvrđ en e p o d atke. S im u lira ju s e , n a p rim e r, z e m ljo tre s i, m u n je , plim a. K o m p ju terski se m ogu si m u tirati na veo m a u v e rljiv n ač in p o jave i p re neg o što bi se u stv arn o sti d es ile . Poznat je p rim e r s im u lira n ja alu n iran ja .
Soft (software) O vaj izražajni p ostupak, u p o sled n je vre m e zlo u p o tre b lja va ju ga m nogo u m etn ič lu H d iz a jn ers ka lite ra tu ra , d ajući mu če sto is k riv lje n i, š ta v iš e m e ta fiz ič k i
Početna je d no stavn o st koju o va lite ra tu ra is ka zu je, o g led a se u želji da kao h ard tum ači sve siro m ašn e, o š tre p red m e ta a d eriva t kao s o ft bojenu i baroknu e k le ktik u . U s tv a ri, »s o ft « kao d e riv a t In fo rm atič ko g softw are s, osoben je po sposobnostim a p re d m e ta da po b ro ji ele m e n te vešta čk e (Inteligencije, sa s v im v a rijan tam a u p o tre b e , kao i po u zviše no j In te ra k c iji sa korisnikom . Po lirani č e lik Ili b ojeno p ap e rje u svako m slu ča ju i zauvek ostaju »m aterijalna stru k tu ra p re d m e ta « , a t im e I hard.
Teleprlsustvo M arv in M in sk y pod ovim term in o m p odrazum eva sposobnost m ašine da zam eni na d aljinu čo veka radnika. D a do d am : u v rem e n u i pro sto ru . N ajniži nivo te le p ris u s tva ogleda s e u te le k o n fe re n c iji, to je s t, učestvo van ju na n eko j sednlci n e »u živo« ve ć p o sred stvo m te le v iz ije . N ajviši n iv o bi u ovom kontekstu obuhvatio m o g u ćn o st da se ko m p jute ru potp u n o poveri u loga predsedavajućeg, da čak bude vlzu eln o d očaran u ra z m e rl 1 : 1 , kao nekom vrsto m ele k tronskog čuda.
Iznenadnost Ovo je drugi vid iznenađenja kao p rovokaoije, i za razliku od n je nem a nam eru da izazove p rez ir ve ć ekstazu izn e na đ en ja . In o va cije a r tific ije ln e stvarnosti koje nas upliću p re u vid ove svog isp oljavan ja n eg o u svo je n e v id ljiv e logičke stru k tu re , ja vljaju s e p re sveg a kao m a gičn a ekstaza ko ja n a ta j način poth ra n ju je e s tetiku iznenadnog.
Korlstllac (Usante) K o ristilac , za razliku od ko risn ika (u te n te ), svesno p o d stiče na robnu razmenu znakova p red m e ta, p re sveg a sa d iljem d a se u p o tre b e više n a em ocionalni način n eg o kao n ešto korisno, kao sim b o lič ko zavo đ en je, u sm islu fe tiš a , ek s taze iznenadnog. N lo o lč To m m aseo , »Per oolui che prat'roa o o o nversa con a ltri«, vol. X X , 1861 Torino. Derviš S an tach iara, La N E O M E R C E : I I d esig n d e ll'in ve n z io n e e d e ll'e s ta s i a rtiflc ia le , katalog Is to im e n e Izložbe, T rle n n a le dl M ila n o , M ila no — Palazzo feb ru ar— m a rt 1985. preveo : Z oran R ad lsavljević
d e ll’A rte,
241
Joost Schm idt, Plakat za izložbu Bauhausa, W eim a r, 1923.
M arc el B reuer, E n terijer na Bauhausu, D essau. 1926.
A leksandar
Rodčenko. Radnički klub.
Izložba
d ekorativnih
um etnosti.P ariz, 1925.
Varvara Stepanova. Tarelkinova sm rt, nacrt za kostim . 1922. Ljubov Popova, Sportska haljina
A leksandar Rodčenko. R odčenko u radnom odelu koje je sam projektovao. 1920
Vlad im ir Tatljin, S tolica. 1923.
G e rrtt Thomas R ietveld , Stolica, 1919.
FIAT D ino Coupć. če tiri sed išta. m a la se rija. 1967.
Renzo N apoletano. O slikan a karo serija. 1985.
Sto i p ribor za je lo od p la stičn e m ase, E n g leska-ltalija, 1935— 40.
Portabl radio aparat od p lastičn e mase, oko 1950.
Elliot Noyes. Električn a pisaća m ašina IB M 72, 1960.
Stereo m odulator • Form 77«
M arko Turk, M ikro fo n , 1963— 64. M arko Turk, M ikro fo n , 1968.
Saša M achtig , M o n ta ž n i kiosk »Sistem K 67•
Oskar Kogoj. Pribor za je lo, 1972.
A lessandro M en d in i, P red m et za duhovnu upotrebu, pre 1974.
E ttore Sottsass, O rm an i, 1966.
Ponovno prisvo jen i p red m e t
Ugo La Pietra, Stan o v ati znači b iti svuda u v las tito j kući. 1974.
v 'V Bruno M u nari, P reb ivalište, 1972.
Enzo M a ri, Predlog za izradu nam e šta ja od delova neobrađenog d rveta
.ni'"!.",1 Se rija p red m e ta od p la stičn e m ase, S.A .D ., 1940— 50.
Grupa A rchinova. Sto. 1984.
Grupa A rchinova, Lampa. 1985.
»Hitachi TRK W IE», Radio, ka se toto n i W alkm an, 1983.
Grupa M e č (S tevan Ž u tić). E lec tric ch air w ith re d neon, 1982.
Sp o rtske patik e N ike , 1983.
Ipoolita Dal M o nte, O rganski časovnlk, 1985.
