Memoari Korektura Ljiljana Cikota Dizajn i graficka priprema Kristina Stefanac
Tisak Recom d.o.o., Zagreb,
sviЬanj
2009.
CIP zapis dostupan u racunalnom katalogu Nacionalne i sveucilisne knjiznice u Zagrebu pod brojem 702023 ISBN 978-953-300-127-2 (ЕРН) ISBN 978-953-6045-83-9 (Novi LЉer) Sva prava pridrzana. Nijedan dio ovog izdanja ne smije se umnozavati ili javno reproducirati bez prethodnog dopustenja nakladnika.
---ЕРН
LIBER ZAGREB 2009.
.Зо€
..
Sadrzaj
Povratak Milovana Dilasa u Hrvatsku (predgovor Slavka Goldsteina) ............... 7 Prvi deo: VLAST ......................................................................................................... 53 Drugi deo: SUKOB SA SOVJETSКIM SAVEZOM ........................................... 125 Treci deo: POBUNA ................................................................................................. 321 Prilozi ........................................................................................................................... 419 Pismo Milovana Dilasa predsjedniku SFRJ Josipu Brozu Тitu od 20. ozujka 1967 ....................................................... 421 Hronologija zivota i rada Milovana Dilasa
na srpskom i engleskom jeziku ........................................................................ 448 Kazalo imena .............................................................................................................. 451
Prvo izdanje ove knjige na srpskom jeziku objavljeno је u Londonu 1983. godine u nakladi srpskog iseljenickog poduzeca "Nasa reC': Istovremeno, knjiga је Ьila prevedena i objavljena na mnogim stranim jezicima. Drugo izdanje na srpskom jeziku objavljeno је 1991. godine u Beogradu, u izdanju "Knjizevnih novina':
.
. Predgovor
Povratak Milovana f)ilasa u Hrvatsku
ored dvadesetak knjiga literarne proze, politicke puЬlicistike i esejistike, Milovan Dilas objavio је i pet memoarskih knjiga: Besudna zemlja о djetinjstvu i skolovanju u Crnoj Gori (1911-1929), Memoari jednog revolucionara о prihvacanju komunisticke ideologije, trogodisnjem tamnovanju i cetverogodisnjem djelovanju u vodstvu ilegalne КРЈ (1929-1941), Revolucionarni rat о ustanku, cetverogodisnjem partizanskom ratovanju i pobjedi (1941-1945), Razgovori sa Staljinom о tri dulja boravka u Moskvi i tadasnjim visekratnim susretima sa Staljinom (1944-1948) i Vlast i pobuna о sudjelovanju u poslijeratnoj jugoslavenskoj vlasti, sukobu s InformЬiroom i SSSR-om, neslaganju s vladajucom politikom SKJ i padu s vlasti zbog ideoloske hereze (1945-1954). S literarnog, puЬlicistickog i historiografskog aspekta ova djela ubrajaju se medu najvredniju memoaristiku napisanu na podrucju Ьivse Jugoslavije о razdoЬljima kojima se bave. Sva njihova prva izdanja puЬlicirana su u inozemstvu, u razdoЬlju_ od 1958. do 1983. godine, jer im је ро sudskim odlukama u socijalistickoj Jugoslaviji bilo zabranjeno objavljivanje. Medutim, bila su prevedena na dvadesetak jezika i objavljivana diljem svijeta. U Beogradu, Cetinju, Niksicu i Sarajevu Dilasove knjige pocele su se objavljivati 1988-1990. godine- najprije literarna proza, ubrzo zatim i memoari, politicka puЬlicistika i esejistika. VeCina ih је odonda dozivjela ро nekoliko izdanja. Knjiga koju citalac drzi u ruci prvo је Dilasovo djelo poslije 1954. godine koje se objavljuje u Hrvatskoj. Autorovu tekstu dodali smo opsirnu Kronologiju zivota i rada Milovana Dilasa {1911-1995) koju је napisao autorov sin Aleksa Dilas i
P
7
Predgovor pismo sto ga је Milovan Dilas ро izlasku iz zatvora napisao Josipu Brozu Тitu 20. ozujka 1967. godine. Na zahtjev Alekse Dilasa kao nosioca autorskih prava, pri objavljivanju ove knjige doslovno postujemo autorov originalni rukopis na srpskome jeziku. Tek ponegdje, radi lakseg prepoznavanja, u zagradama dodajemo neke etimoloske nazive, а u indeksu i etimologiju nekih imena i prezimena. Vlast i pobuna svjedocenje је о najturbulentnijim godinama autorova zivota - od pobjednicke svemoCi do puta u tamnicu. Bio је prvi dobrovoljni otpadnik iz vrhova komunistickih rezima 20. stoljeca, prethodnik svim disidentima iz vladajuceg komunizma. Dvadeset ili trideset godina prije Dilasa iz komunisticke su vlasti na jos drasticniji nacin bili izbaceni Trocki, Kamenjev, Zinovjev, Buharin, Radek i mnogi drugi, ali oni nisu bili otpadnici od komunizma niti protivnici sustava jednopartijske vlasti. Mozda su neki od njih zastupali demokratizaciju unutar vladajuce partije, ali nikako demokraciju za cijelo drustvo. Bili su gubltnici i zrtve borbe za vlast unutar same vladajuce stranke i njenoga rukovodstva. Naprotiv, Milovan Dilas Ьiо је prvi covjek koji је s polozaja u najuzem vodstvu komunisticke drzavno-partijske vlasti shvatio da jednopartijski rezimi u modernom svijetu ne mogu prosperirati. Javno i odlucno zagovarao је temeljitu demokratsku reformu "monolitne" vlasti, sto је platio robljom dugom d~vet godina. Вiо је prethodnik svim komunistickim reformatorima i reformiranim komunistima - Imri Nadu, Aleksandru DuЬCeku, talijanskim eurokomunistima, Mihailu Gorbacovu, Milanu Kucanu, Ivici Racanu. U svojim memoarima Dilas vrlo rijetko spominje ili uopce ne spominje razna medunarodna priznanja i svjetsku slavu koju је stekao svojim oblmnim autorskim opusom i hrabrim politickim disidentstvom. U zemljama Ьivse Jugoslavije njegovo је politicko i spisateljsko djelo iz raznih razloga jos uvijek slabo poznato i dobrim dijelom neistrazeno, dok је u svjetskim razmjerima vec za Dilasova zivota bilo siroko puЬlicirano i adekvatno cijenjeno. Punih 35 godina Dilas kod kuce nije mogao objaviti nijednog retka, а misljenja о njemu jos su uvijek dijelGm i pod utjecajem dirigirane politicke hajke koja је bila prozeta jednostranim propagandistickim objedama, а cesto i falsifikatima. Istovremeno, izvan Jugoslavije i Istocnog Ьloka, Dilas је za svoje tekstove imao otvorene stranice najutjecajnijih svjetskih dnevnika, tjednika i intelektualnih casopisa, vise nego ikad bilo koji drugi autor s podrucja Ьivse Jugoslavije. Najcesce se javljao u New York Timesu, а mjesecnik Encounter, vodeCi intelektualni casopis svoga vremena, godine 1979. posvetio је jedan svoj broj Milovanu Dilasu, sto govori о paznji kakvu је dozivio samo 8
Vlast i pobuna
rijetko koji od mnogobrojnih vrlo uglednih Encounterovih autora. Eric Hobsbawn, najveCi medu zivim povjesnicarima 20. stoljeca, Dilasove memoare istice kao djela "zadivljujuceg postenja" i "zacudujuci uspjesne psiholoske analize revolucija i revolucionera': Cijenjeni srpski ЬiЬliograf Dobrivoje Aranitovic objavio је u Beogradu 2008. godine Bihliografiju Milovana Dilasa s 2211 jedinica Dilasovih radova i 3370 jedinica о Dilasu, uz napomenu da popis nije potpun, jer nedostaju podaci iz mnogih zemalja (npr. Indija, Japan, Juzna Amerika, Skandina~ija) gdje se takoder cesto pisalo о Dilasu. U standardnom Oxfordovu prirucniku Tko је tko и Europi 20. stoljeca, od oko 2000 obradenih licnosti, pet ih је s podrucja Ьivse Jugoslavije- Andric, Dilas, Milosevic, Тito, Tudman. Dilas je-okarakteriziran kao "jedan od najistaknutijih intelektualaca poslijeratne Europe': "Historiografija opisuje dogadaje videne izvana, memoari ih vide iznutra" - sazeto је definirala madarska filozofkinja Agnes Heller, а ро toj definiciji Vlast i pobuna izrazita su memoaristika. Dramaticne dogadaje koji su potresali cijelu tadasnju Jugoslaviju i u mnogome јој odredili buducnost Dilas uglavnom opisuje kroz svoj osobni dozivljaj, "videne iznutra': Medutim, autor је Ьiо u samome centru tih dogadaja, na njihovom izvoristu, dijelom im је Ьiо i sredisnja licnost, ра se kroz njegovo "videnje iznutra" najcesce moze sagledati i dramatika opcih dogadaja, "videna izvana': Ipak, na ldjucnome mjestu u knjizi, kljucnome i za cjelokupni autorov zivotni put, Citalac се vjerojatno osjetiti potrebu da nesto vise sazna о opCim drustvenim okolnostima u kojima se ta drama zblva. Posebno се ga zanimati sadrzaj Dilasovih Clanaka u Borhi i u Novoj misli zbog kojih је autor Ьiо svrgnut s vlasti i odbacen u nemilost, kao i njihov odjek u Hrvatskoj. Stoga је, u nastavku, ovaj predgovor opsezniji od uoblcajenih. Obuhvaca i odnose Miroslava Krleze i Milovana Dilasa i propagandnu kampanju protiv Dilasa poslije njegova pada, uz nastojanje da na nekim karakteristicnim primjerima utvrdimo sto је od objeda u tim kampanjama Ьilo zasnovano na istini, а sto nije. Zelja nam је sve to sagledati iz danasnje, 70-godisnje retrospektive.
9
Predgovor
Vlast i pobuna
Jugoslavija 1953. i Dilasovi clanci Godine 1950. Jugoslavija se pocela ubrzano oporavljati od teske krize u koju је 1948. bila stjerana anatemom InformЬiroa, napadima i Ьlokadom SSSR-a i svih njegovih saveznika. Politicki i ideoloski vidno se udaljavala od staljinistickog Istoka i zeljno se otvarala prema Zapadu. Ekonomska pomoc i novcani krediti sa Zapada uЬlazili su nestasicu osnovnih zivotnih potrepstina i pomogli ozivljavanju privrednih djelatnosti. Godine 1951. ukidaju se potrosacke kartice i time prestaju ogranicenja za kupovinu ziveznih namirnica, odjece i obuce na tockice. Kad је u studenom 1951. potpisan sporazum о vojnoj pomoCi SAD-a Jugoslaviji, prestaje i strahovanje od ruske invazije, ра se narod i vlast osjecaju sigurnije. Raspustaju se prisilno formirane seljacke radne zadruge, poljoprivreda lakse dise. Sredisnja vlast pomalo uЬlazuje ekonomsku i politicku stegu pod kojom drzi pojedinca i drustvo. Decentralizacija administracije i uvodenje samoupravljanja najavljuju moguca poboljsanja u funkcioniranju privrednih poduzeca i drzavne uprave. Jenjava i policijski teror nad stvarnim i izmisljenim "neprijateljima" rezima, golootocki zatocenici vracaju se kucama. Zivot postaje podnosljiviji, u ljudima se bude optimisticka ocekivanja. Umjesto ruskog, glavni jezik u skolama postaje engleski. Neki fakulteti vec uspostavljaju strucna usavrsavanja i kolektivne ekskurzije studenata u Zapadne zemlje. Na kioscima na Trgu RepuЬlike kupujemo pariski Le Monde, londonski Тimes, iz Milana vec prije podne stize sinocnje izdanje Corriere della Sera, а iza ugla, u Praskoj ulici, Edo Murtic otvara izlo:ZЬu Dozivljaj Amerike kojom hrvatska likovna umjetnost zaplovljuje u modernitet. Donedavno proskriЬirani jazz bruji iz svih plesnjaka, Glenn Miller vec stize u zabavno-muzicke programe drzavnog radija. U govoru na Kongresu knjizevnika u LjuЬljani listopada 1952. Miroslav Krleza polemicki se obracunava sa staljinistickom estetikom i afirmira nezavisnost umjetnosti od politickog utilitarizma. Obnavlja se staro partizansko prijateljstvo s Velikom Britanijom iz Drugoga svjetskog rata - ratni sefovi britanskih vojnih misija pri Тitovom Vrhovnom stabu William Deakin (osobni tajnik Winstona Churchilla) i Fitzroy Maclean (zastupnik konzervativne stranke u parlamentu) gostuju kod Тita i jasu s njim ро livadama oko Вleda i Brda kod Kranja. Zemlja se vidno oslobada rigidnog staljinistickog duha kojem је robovala pet poslijeratnih godina. 10
i
1·
Sesti kongres KPJ/SKJ (Zagreb, 2. do 7. studenoga 1952) nakon petodnevne rasprave pred 2.022 delegata afirmirao је dotad izvrsene politicke i drustvene promjene u duhu demokratizacije. Savez kom~nista Jugoslavije "nije i ne moze Ьiti neposredni operativni rukovodilac i naredbodavac" pise u kongresnim tekstovima - "jer djeluje u prvom redu ubjedivanjem... da se usvaja njegova linija ili stavovi pojedinih njegovih Clanova': Edvard Kardelj s kongresne govornice magleno obecava nekakvu "novu demokraciju" u kojoj се "nas radni narod u svojim rukama imati vise prava nego ih је ikada u istoriji imao ma koji narod': Diskutantima su puna usta te "nove demokracije" i "demokratizacije'; "socijalisticke demokracije" i "samoupravljacke demokracije'; no nikome ne polazi za rukom - а malo tko је i pokusao - definirati kakva је to demokracija bez pune politicke slobode, s ogranicenjima koja mnogi diskutanti ne zaboravljaju spomenuti. Milovan Dilas, koji vec od ljeta 1950. na putu liЬeralizacije redovito istupa korak-dva ispred svojih drugova iz najviseg drzavno-partijskog vodstva, predlaze Kongresu da se pristupi izradi novog programa Partije s osnovnom tezom da "bez demokratije nema i ne moze Ьiti socijalizma'; ali ni on nije jos znao jasnije reCi kako tu demokraciju zamislja. U najboljem slucaju, radi se о doziranoj demokratizaciji, kojoj ritam i granice nece odredivati slobodna volja glasackog tijela, vec Savez komunista, koji се arЬitrirati, dok istovremeno za sebe tvrdi da "nije i ne :Zeli Ьiti arЬitar': Kongres naprosto nije mogao prevladati neprevladivu suprotnost izmedu slobodarstva i monopolizirane vlasti, izmedu zamisljene demokracije i nedodirljivosti jednostranacja, izmedu ustavom zacrtane ravnopravnosti naroda u visenacionalnoj federaciji i stvarne politicke moCi u rukama samo jedne, centralizirano ustrojene stranke. Ipak, Kongres је svojom zavrsnom odlukom odaslao ohrabrujucu simbolicku poruku: vladajuca stranka promijenila је svoje dotadasnje ime - umjesto КРЈ naziva se SKJ; umjesto "partija'; koja za sobom vuce prizvuk minulih staljinistickih godina, imenom "savez" najavljuje se manje politicke krutosti i Ьlaza vlast. Nedorecenosti u odlukama Sestoga kongresa izazvale su nedoumice, osoЬito u upravljackom aparatu Saveza komunista. Prema slu:ZЬenom Pregledu istorije Saveza komunista Jugoslavije doslo је "do pojave nesnalazenja i dezorijentacije medu komunistima ... zbog toga sto im odluke i stavovi Sestoga kongresa nisu bili dovoljno jasni': Nije to vise Ьila kadrovska partija pomno odabranog i borbom provjerenog Clanstva, samopozrtvovnih zanesenjaka, discipliniranih vojnika revolucije koji su izvojevali ratnu pobjedu 1941-45: iz rata је КРЈ sviЬnja 1945. izisla 11
Vlast i pobuna
Predgovor
Tako se u drustvu formirala priliёno jasna podjela u kojoj su komitetski "apapartijski profesionalci, njih dvadesetak tisuca u cijeloj zemlji ili moZda i vise, postali koёnica орсој liЬeralizaciji javnoga zivota za kojom su zedali privrednici, umjetnici, knjizevnici, novinari, djelatnici u kulturi i javnome zivotu, mnogi partijski intelektualci i mladi komunisti, velika vecina obrazovanijeg dijela naroda. Milovan Dilas isticao se kao predvodnik tom trendu demokratizacije i liЬeralizacija, osoblto kad је poёetkom 1953. osnovao mjeseёnik Nova misao, samostalno glasilo grupe reformatorski orijentiranih knjizevnika i drugih intelektualaca u kojem vec od prvoga broja suraduje i Miroslav Krleza. Josip Broz Тito Ьiо је znatno suzdrzljiviji. Doduse, on pod~zava novog ministra vanjskih poslova Коёu Popovica, koji vjesto kormilari prema Zapadu: potkraj veljaёe 1953. s diplomatima Grёke i Turske Коёа koncipira tekstove ugovora о Balkanskom savezu. Grёka i Turska ёlanice su NATO-a (Sjevernoatlantskog saveza), ра preko njih, na mala vrata, Jugoslavija se priЬlizava euroatlantskim integracijama do kojih је dospjela tek sada, s velikom mukom, nakon 55 godina zakasnjenja. Zemlju su prozimala "velika isёekivanja': ali Тito ih bladi izjavom kako је doduse "taёno da postoji priЬlizavanje Jugoslavije zapadnoj demokratiji, ali ne u pitanju unutarnjeg sistema, vec ро pitanju saradnje na vanjsko-politiё komplanu':
sa 141.066 Clanova, do Petoga kongresa u srpnju 1948. nabujala је do 468.175 Clanova, da Ьi ih potkraj 1952. vec bilo oko 780.000. Namnozili su se u njoj oportunisti, karijeristi, vlastoljupci, ulizice i sitni raёundzije, ali bilo је i poslijeratne omladine s idealima u duhu rimovanog gesla "izgradit cemo novi svijet': Tako razvodnjena i heterogena, ta је Partija svojom masovnoscu ipak ulazila u sve pore drustva i uglavnom ih uspjesno kontrolirala. Najvaznije odluke uvijek је donosio Josip Broz Тito, oblёno uz prethodne dogovore s trojicom najЬlizih suradnika (Kardelj, Rankovic, f)ilas). U konzultacije i formuliranje odluka ро potrebl su bili ukljuёivani najodgovorniji iz pojedinih resora i repuЬlika (Кidriё, Gosnjak, Pijade, Vukmanovic-Tempo, Leskovsek, Stambolic, Bakaric i dr.), ali taj krug u kojem se odluёivalo о zivotu naroda i sudblni zemlje nikad pod Тitovom vladavinom nije Ьiо siri od pet do deset ljudi. Za razradu unaprijed donesenih Ьitnih odluka sazivani su plenumi Centralnog komiteta (poslije Sestoga kongresa 109 ёlanova) ili su naprosto u oЬliku direktivnih pisama bili dostavljani Centralnim komitetima svih sest repuЬlika, а preko njih, ро hijerarhijskoj skali, svim oЬlasnim, okruznim, kotarskim, gradskim i opcinskim komitetima, sve do partijskih celija ро poduzeCima, ustanovama i ulicama. Direktive visih foruma Ьile su obavezne, а razrada је prepustena lokalnim partijskim komitetima koji su u svojoj domeni bili neprikosnovena vlast. Кljuёni su ljudi bili sekretari i drugi "aparatёiki'; partijski profesionalci, а u sastavu komiteta, kao njihovi ёlanovi, bili su predsjednici lokalnih tijela drzavne vlasti, kljuёni privredni rukovodioci i drugi vodeci ljudi lokalnog javnog zivota, predstavnici vojnih garnizona i policije ili Udbe. Sve Ьitne odluke na lokalnoj razini donosile su se u takvim komitetima ili uz njihovu suglasnost - od imenovanja rukovodecih ljudi do raspodjele drzavnog novca. U razdoЬlju 1950-1952. mnogi komiteti, postujuci direktive "odozgo" о nuznoj liЬeralizaciji, donekle su uЬlazili svoja uplitanja u sve i sva i prepustili nesto malo vise samoinicijative lokalnim poduzeCima i drustvenom zivotu, ali u sustini nisu odustali od sistema "komandovanja': Kako . Ьi inaёe i mogli zadrzati svoju "rukovodecu ulogu': kad osim "komandovanja" drukёije nisu ni znali, а veCinom ni bili sposobni nauёiti? Sto је to uopce znaёilo "prelaz na rukovodenje putem uvjeravanja"? Sto onda ako tvrdo~lave i glupe ljude ne mozes "uvjeriti'; ako vise vjeruju "reakciji" nego Partiji? Zar је onda moguce vladati zemljom bez "komandovanja"? Koga to "uvjeravati" i zasto, kad su ionako svuda "nasi ljudi'; odani i disciplinirani partijci, koji su nauёili izvrsavati direktive bez tog "uvjeravanja"? 12
ratёiki';
.........
...
i" . ;,-,.,. •·.. Prekretnica u jugoslavenskom priЬliZavanju
•
!
...
Zapadu bila је smrt Josifa Vi· ,~-:."-~ noviёa Staljina 5. ozujka 1953. godine. Jos i danas ponekad ёujem saljivo ~. nirane primjedbe kako је "veliki diktator komunizma" za nas prerano umro, jer da је pozivio jos koju godinu natjerao Ьi nas u naruёje Europske zajednice, koja је Ьila tek u povojima, а ondasnju је Jugoslaviju tretirala kao dragocjeni klin u prijetece tijelo sovjetskog komunistiёkog Ьloka. Dilas nas u ovoj knjizi podsjeca kako se nakon Staljinove smrti Тito ponadao dramatiёnim promjenama u politici SSSR-a, moZda i takvima koje Ьi dovele do velikog pomirenja ро Тitovim zeljama i uvjetima. Cinilo se da jos tinja i njegova nostalgija za Oktobrom i Majem. Inicirao је stav isёekivanja: uЬlazavanje ideoloskih i politiёkih polemika s Istokom, vise suzdrzljivosti u odnosima sa Zapadom, vanjsku politiku "ekvidistance': То se reflektiralo "i na unutrasnji zivot zemlje, jer neki od trendova liЬeralizacije odjednom su poёeli nailaziti na prepreke i na direktna suprotstavljanja. Тito је sve ёеsсе spominjao "rukovodstvenu ulogu Saveza komunista" koja ne smije Ьiti ugrozena. U uvodnom referatu na Sestom kongresu Тito је, govoreCi о toj "rukovodecoj ~
13
Predgovor ulozi Partije'; ustvrdio "da uloga КРЈ nije danas u komandovanju, da se ona ne mijesa u sve i svasta kao neki vrhovni arbltar i sudija, koji Ьi о raznim proЬle mima drustvenog zivota donosio svoj sud kao nesto neopozivo i nepogresivo':
г 1
Vlast i pobuna "Savez ili Partija?" koji је cak cetiri puta dulji. Iz tekstova izblja autorovo uzbudenje, kao da pise u nekom transu. Iz Clanka u Clanak, pucalo mu је pred oCima. Kroz gustu mrenu saЬlona i dogrni, kojima је autorova rnisao donedavno tvrdo vjero-
jama koje је kasnije cesto nazivao "truli liЬeralizam": Ьila је to krajnja granica u dometima njegove tolerancije prema demokratizirajucim tendencijama unutar
vala i predano slubla, odjednom se probljaju Ьljeskovi nekih novih spoznaja koji atakiraju na autorovu uzbudenu svijest. U Clanku Za sve? (22. studenoga) Dilasu odjednom svice da sloboda i demokracija nisu ni sloboda ni demokracija ako ne
KPJ/SKJ. Vjerojatno је medu prvima pozalio te svoje suvise slobodoumne rijeci, osoblto kad је nakanio rnijenjati politicki kurs poslije Staljinove smrti. U lipnju
vrijede za sve slojeve drustva i sve pojedince koji se pridrzavaju zakona, jer "zakon vazi i za burzuja, da se ni njemu ne moze dogoditi nista mimo zakona'; ра stoga
1953. sazvao је Drugi plenum Centralnog komiteta SКЈ na Brionima koji rasprav-
"svjesne socijalisticke snage ne Ьi smjele prisvajati demokratiju samo za sebe': Iz danasnje 55-godisnje retrospektive to su elementarna, samo.-po-sebl-razurnljiva
Nikada, ni prije ni poslije tih rijeci,
Тito
nije otisao tako daleko prema koncepci-
lja о "ideoloskom stanju u Savezu komunista" i о njegovoj "rukovodecoj ulozi': S Plenuma је odaslano direktivno pismo svim organizacijama i Clanstvu Saveza
polazista za svaki razgovor
о
politici, pravnoj drzavi i drustvu, ali
zaroЬljenicima
komunista s dominantnom porukom da treba osnaziti "rukovodecu ulogu komunista" i ne zanemariti "borbu protiv antisocijalistickih pojava i tendencija" koje
indoktrinacije, ucijepljene u ilegali staljinisticke partije koja је barem 15 godina (1932-1947) medu svojim programskim prioritetima imala "boljsevizaciju"- te su
su se "koristile socijalistickim demokratizmom" da Ьi stvorile "idejnu platformu za okupljanje svih antisocijalistickih struja': Bila је ocigledna teznja zaustaviti dinamicnu demokratizaciju i, istovremeno, vratiti neke elemente "cvrste ruke" u
misli bile revolucionarno hrabre, sa sumnjivim prizvukom hereze. U Clanku Opste
vladajucu praksu. Stara boljsevicka garda, malobrojna ali polozajima u vlasti jos uvijek utjecajna, radovala se obnovi "monolita': Bio је to i melem za duse partijskih "aparatcika" koji su se poslije Sestog kongresa poceli bojati da се ostati bez svojih privilegiranih polozaja. А Dilas se na povratku s Plenuma povjerio Kardelju da se nakon 22
i posebno (20. prosinca) Dilas drzi da је "prvi zadatak socijalisticke i svake iole
stvarne demokratije ... da osigura da niko stvarno ne bude gonjen zbog svojih ideja';
а
u tekstu Ima li cilja? (8. prosinca) autor sasvim zanemaruje socijalizam kao
cilj, cime stize do vrhunca hereze tvrdnjom da је "stalna borba za demokratiju... jedini stvarni i trajni cilj, i za nas danas, а i za Citav ljudski rod': U Clanku Revolucija, posljednjem u nizu (7. sijecnja 1954), Dilas zakljucuje da "Revolucija danas- to је
godine totalne odanosti partiji prvi put nece moci solidarizirati s odlukama nje-
u stvari reforma'; ра "ako neko zaista hoce danas da bude revolucionar, da se odvoji od proslog i konzervativnog, on to moze samo ako se bori za demokratiju,
nog najviseg tijela. Narod, zajedno s dijelom partijskog Clanstva, роЬојао se da је Ьlagorodni val dotadasnje liЬeralizacije moZda presahnuo, moZda vec i okrenuo
za nove i konkretne demokratske oЬlike:' Partijske ideologe i teoreticare sigurno је zasmetalo sto је Dilas tim Clankom bogohulno dirnuo u komunisticki fetisizam
u suprotnom smjeru. Zemlja је Ьila na raskrsnici: kakva-takva demokratizacija ili zaokret prema minulim danima? Nastaviti prema Zapadu, natrag na Istok ili
pojma "Revolucije'; ali partijske funkcionere i prakticare-aktiviste mnogo
uznemirio Clanak Subjektivne snage (27. prosinca) u kojem autor drzi da SKJ, takav
bordizanje ро meandrima u skliskome meduprostoru? I bas tu, na toj raskrsnici, javljaju se Clanci Milovana Dilasa u Borbl.
kakav jeste, gubl svoj smisao i da su "danas profesionalni partijski, ornladinski i drugi radnici suvisni i u stvari su bez posla': Odaziv citateljstva na seriju Dilasovih Clanaka u Borbl
*
*
*
zapamcen u cjelokupnoj povijesti jugoslovenskog,
ра
Ыо је
је
vise
jedinstven, ne-
i hrvatskog novinstva. Ti-
jekom ta tri mjeseca Borba је gotovo dvostruko povecala svoju prodaju i dostigla Od 11. listopada 1953. do 7. sijecnja 1954. Dilas је objavio 18 Clanaka. Najprije se javlja jednom tjedno, nedjeljom, zatim dva puta tjedno, posljednjih desetak
dnevnu nakladu od oko 300.000 primjeraka. Urednistvo је primilo oko 30.000 pisama podrske Dilasovim tekstovima. Osjecalo se da autor о demokraciji govori
dana jos ubrzanije, svaki drugi dan. Clanci redovito izlaze na istome mjestu u listu,
ozblljno,
gotovo uvijek jednakog opsega na prva dva stupca na trecoj stranici, izuzev Clanka
zama "socijalisticka demokracija" i "samoupravna demokracija': U jednoj anketi
14
о
pravoj demokraciji, bez onih ogranicenja koja se skrivaju iza eufemi-
15
Predgovor
r
Vjesnika и srijedu иcesnici sи tvrdili da sи "тisli drиga Dilasa ... izraz тisli тno
gog oblcnog gradanina'; da sи Clanci "toplo prihvaceni и sviт slojeviтa naroda'; da sи "izazvali snazan val bodrosti i optiтizтa'; da "znace pravi prodor и idejne тaglиstine'; "sтiorie i dиboke тisli na naseт pиtu saтoosvjescivanja': Valika Stein-Singer, predratna prijateljica тоје тате, poslijeratna poтocnica тinistra socijalne politike и repиЬlickoj hrvatskoj vladi, prisla mi је tih dana na zagrebackoj ulici, cvrsto те zagrlila, иzbиdeno тi hvalila Dilasove Clanke i sиznih осiји od srece kao refren ponavljala: "Sada opet vrijedi zivjeti!" Valika је bila sиprиga cijenjenog zagrebackog lijecnika i intelektualca dr. Bene Steina, do njegove tragicne sтrti 1941. godine. Inteligentna i sarтantna, bila је sjajna doтacica и njihovu velikoт salonи, poznatoт sastajaliStu zagrebacke lijeve inteligencije tridesetih godina. Ljиdiтa koji sи и taj salon dolazili "trиsiti kulturи i politikи'; slobodno izrazavanje slobodnih тisli bila је nasиsna potreba, kao krиh nas svagdanji. Ako sи prezivjeli rat, рориt Valike, pod poslijeratniт ih је staljinizтoт zadesio sloт svih njihovih najljepsih slobodarskih ceznji. Clanci и Borhi bili sи iт теlет, bи denje nade da opet svicи slobodniji dani. Тај isti optiтisticki osjecaj sirio se i и razne slojeve gradanstva, najvise је оЬиziтао mlade ljиde, svakog sa svojiт osobniт тotiviтa i dikensovskiт "velikiт iscekivanjiтa': Ideje iz Dilasovih clanaka nisи se тogle svidjeti pripadniciтa stare boljsevicke garde иsancene и visiт partijskiт komitetiтa niti Ьirokratiтa и drzavnoj adтinistraciji kojiтa se previse osladila bespogovorna тос тalih lokalnih silnika. ]os је vise bilo sиzdrzljivih skeptika, oportunista i karijerista koji se nisи izjasnjavali dok ne postane jasno iznosi li to Dilas sато svoje sasviт osobne ideje ili iza toga stoje тisljenja cijelog najviseg rиkovodstva. Sto о tiт idejaтa тisli drиg Тito? Nitko od nezadovoljnika i skeptika ne иsиdије se javno istupiti, jer drиg Dilas је ipak sekretar Centralnog koтiteta, "glavni" za ideologijи, jedan od trojice najЬlizih suradnika drиga Тita. Svakoga tjedna, sa svakiт noviт Clankom, и krиgoviтa "tvrdih" partijaca тnoze se dvoиmljenja, sиskanja i rogoborenja о kojiтa pocetkoт prosinca ponesto сије i sат Dilas. Glavne sи zaтjerke da Clanci "иnose zаЬиnи и redove Saveza koтиnista" i da se na idejaтa iz tih Clanaka "okиplja reakcija za rovarenje protiv socijalizтa i socijalisticke vlasti': Aleksandar Rankovic, organizacioni sekretar SK], и nevezanoт prijateljskoт razgovorи, otvoreno иpozorava svog Ьliskog prijatelja Didи da ти Clanci "skode partiji': Pod naslovoт Odgovor и Borhi 24. prosinca Dilas nabraja prigovore koje је сио (iako nigdje nisи Ьili javno izneseni) i odlиcno brani ideje iz svojih Clanaka. 16
1 1
Vlast i pobuna
Na prijedlog Vladiтira Bakarica novi saziv Savezne narodne skиpstine 25. prosinca za svog predsjednika Ьira Milovana Dilasa. U protokolarnoj hijerarhiji to је ро rangи drиgi polozaj и drzavnoj vlasti, раје ocigledno da se takav izbor nije тоgао desiti bez sиglasnosti prvoga ро rangи- predsjednika ]osipa Broza Тita. Tvrda је partijska jezgra sad jos zbиnjenija: zar Тito zaista nета nista protiv Dilasovih Clanaka? Ali Tito iz zdravstvenih razloga cijeli тјеsес provodi и Sloveniji, ра тozda је i to razlog sto nije bas najpazljivije pratio Dilasove Clanke i reagiranja na njih niti је s Kardeljeт i Rankoviceт stigao teтeljitije raspraviti sto da иcine povodoт tih Didinih eskalacija. Mozda sи sva trojica тislila da се se postavljanjeт na tako visok drzavnicki polozaj njihov drиg ~ido ipak priтiriti i ponasati kao vrlo odgovorni drzavnik, а ne kao ideoloski slobodni strijelac? Dileтe је prekinиo sат Milovan Dilas, vec nakon dva dana, Clankoт Subjektivne snage, koji је objavljen и Borhi 27. prosinca. Aиtor и clankи alиdira da се postojeca "praksa i teorija ... odvojiti koтиniste od таsе i pretvoriti ih и popove i zandarтe socijalizтa'; а za profesionalne partijske funkcionere tvrdi da sи "sтetnja drustvenoт progresи': Na jednoт рriјети za grири generala ЈА иосi
Nove godine na Brdи kod Kranja Тito је taj Dilasov Clanak ljиtito ocijenio kao "napad na Savez koтиnista'' jer se radi о "likvidaciji i razbljanjи partije': О Тito voj ljиtnji odтah se proculo и krиgи vladajиce vrhиske и Beogradи. Na docekи Nove godine и tот krиgи Dilas i sиpruga ти Stefica vec sиsrecи hladnije poglede, sиzdrzanije pozdrave, sve vise tihih "drugarskih" иpozorenja. Peko Dapcevic, nacelnik generalstaba, prijateljski povjerava Dilasи kako је Тito na рriјети za grири generala vrlo nervozno i nepovoljno govorio о Clankи Subjektivne snage, а sротеnио је i drиge Dilasove Clanke и Borhi. Dilas jos иvijek nije pokoleban: и narednih pet brojeva Borbe objavljиje jos tri Clanka, odgovara na prigovore koje је сио i cvrsto brani sve svoje dotad iznesene ideje. U sijecanjskoт Ьrоји svoga casopisa Nova misao jos stize objaviti tekst Anatomija jednog morala kojiт је dolio иlје na vec rasplaтsalи vatrи. U оЬlтnот Dilasovoт literarnoт i pиЬlicistickoт ориsи Anatomija jednog morala jedan је od slabljih tekstova, iako је podigao najvise prasine. Тета је vrlo jednostavna: mlada i lijepa operna pjevacica-glитica иdala se za visokog drzavnog dиznosnika, slavnog ratnog generala, ali njegovo drиstvo ne priтa тlаdи zenи и svoj krиg. Sиprиge и toj vladajиcoj vrhиski иglavnoт sи Ьivse partizanke, odrasle и koтиnistickoт pokretи i vlasti, odbojne рrета тladoj glитici-pjeva cici koja "nije oтirisala barиt'; а dolazi iz jedne sasviт tude, тozda i рrоЫета17
г Predgovor
1
ticne sredine, i "nema bas nikakve veze s nama': Tekst, ocigledno napisan u jednome dahu i nedovoljno redigiran, nespretna је komblnacija socioloske analize, moralistike, novelistike i satire, ali је ujedno i nemilosrdna kritika "nove klase'; vladajuceg drzavno-·partijskog sloja koji zivi "u izdvojenom i zatvorenom svijetu, koji se izvan uglacanih i pompeznih skorojevicskih kancelarija uvijek kretao ро istim - svojim ljetovalistima, ро istim - svojim klubovima, ро istim - svojim lozama u pozoristima i na stadionima .. :· Objaviti takvu Anatomiju u danima kulminacije ideolosko-politickog spora nije Ьiо mudar potez i govori о Dilasovu tadasnjem pomanjkanju takta. U tekstu na 25 stranica supruge nekih autorovih prijatelja i suradnika, ра i sami prijatelji i suradnici, prepoznavali su sebe, iako nitko nije Ьiо direktno imenovan. (Za lijepu 21-godisnju glumicu izAnatomije bilo је lako odgonetnuti da se radi о Mileni Vrsajkov, upravo udanoj za generalpukovnika Peka Dapcevica, а glavna od zena koje su glumicu u prici odbacivale iz svoga drustva Ьila је neimenovana, ali iz stvarnosti vjerno preslikana supruga Svetozara Vukmanovica-Tempa itd.) Pripadnici vladajuce kaste, koje је Dilas u Anatomiji prezrivo i nazvao "kastom'; osjecali su se osobno uvrijedenima, sto је nekima postalo glavni argument za distanciranje od Ьivsega druga i suradnika Dilasa, kad је takvo distanciranje postalo politicki oportuno. Josip Broz Тito vratio se iz Slovenije u Beograd i sazvao Treci Plenum Centralnog komiteta za 16. i 17. sijecanj 1954. Odluka о sazivu Plenuma objavljena је 10. sijecnja u Borhi, s kratkim tekstom koji је Ьiо nedvosmislen: raspravljat се se о clancima druga Milovana Dilasa "koji su unijeli nedoumice i zabunu u Clanstvo SKJ i u javnosti'; ра ih је Izvrsni komitet Centralnog komiteta "jednoglasno odbacio kao neprihvatljive':
TreCi plenum СК SKJ Ьiо је potresna drama koja је dijelom predodredila okvire drustvenog zivota, ра i sudblnu SFR Jugoslavije do kraja njenog postojanja. U trecem dijelu ove knjige Dilas је opsirno i, ро mojem misljenju, vrlo iskreno izrazio svoje osobne dileme i muke uoCi Plenuma, а zatim i atmosferu na samome Plenumu. Drzim da vrijedi sazeto dodati nas danasnji pogled na taj prijelomni dogadaj, iz sadasnje 55-godisnje povijesne distance. Raspravu na Plenumu usmjerio
18
је
Josip Broz
Тito
s pomno pripremljenom
1
Vlast i pobuna uvodnom rijeci. u jednosatnom govoru upozorio је na "nevjerovatno stetne posljedice koje su se (s Dilasovim Clancima) pocele valjati prosto kao grudve juznog snijega sa krova ... (te) mogu nanijeti ogromne stete ne samo jedinstvu nase Partije, nego i jedinstvu nase zernlje:' Ustvrdio је da nam Dilas "nije propovijedao novi tip demokratije, socijalisticku demokratiju, nego apstraktnu demokratiju, demokratiju koja је sama sebl dovoljna, koja zapravo predstavlja anarhiju': S pogledom u buducnost, ali s arhaicnim rjecnikom dogmatske proslosti, Тito upozorava da Dilas gubl iz vida klasnu borbu: "Kod njega nema klase, nema klasnog neprijatelja, svi su sada jednaki... (а taj klasni neprijatelj) postoji i on је opasan kod nas, njega ima i u Savezu komunista, on se u raznim oblicima ispoljava ... (ра је) pitanje klasnog neprijatelja i njegove likvidacije jedan proces, sve dok postoji izgradnja socijalizma ... i nama се se sve moguce neprijateljske sile suprotstavljati u raznim formama i stavljati nam u tocak svoje stapove, narocito ako uzmemo takve uticaje kakve imamo sa Zapada:· Тime је unaprijed izrecena osuda nad idejama sto ih је u svojim Clancima zastupao Milovan Dilas. "Utjecaj sa Zapada" u Тitovoj је terminologiji Ьiо sinonim za liЬeralnu demokraciju cijim је carima ро Тitovom misljenju Dilas podlegao, а zapravo је to jedna od "neprijateljskih sila" koje nam "stavljaju stapove u tocak': А "klasna borba" u komunistickoj је terminologiji sinonim za upotrebu politicke represije protiv svakoga tko na bilo koji nacin dovodi u pitanje neprikosnovenu vlast komunisticke partije, od koje Тito ne odustaje, ра su stoga Dilasove ideje opasne i "nevjerojatno stetne': Ipak, pri kraju svoje uvodne rijeci Тito је donekle uЬlazio ton. Zahtijevajuci da se energicno odbace Dilasove liЬeralisticke ideje, ostavio је mogucnost da se prema njemu kao covjeku bude nesto obzirniji: "Bilo Ьi apsolutno stetno kad Ьi mi sada iz Saveza komunista pali u drugu krajnost ра postupali kao sto smo morali postupati u danima revolucionarne borbe. Mi smo danas toliko jaki da mozemo na sasvim drugi, nov nacin da vodimo borbu i da ne idemo za tim da ljude koji pogrese slistimo i unistimo, nego da im omogucimo da uvide svoje greske i da dalje cine koliko mogu da Ьi donekle ispravili ono sto su ucinili:' Ideoloski obracun s Dilasovim tezama Тito је povjerio Edvardu Kardelju, nimalo slucajno. Sve do jeseni 1953. Kardelj је javno zastupao ideje о demokratizaciji i liЬeralizaciji vrlo slicne Dilasovima, iako suzdrzljivije u rjecniku i bez Dilasove strasti. U javnosti ga se dozivljavalo kao najЬlizeg Dilasovog istomisljenika u samome vrhu Partije. Referatom na Plenumu Kardelj је morao dokazati 19
г
Vlast i pobuna
Predgovor ~------------------------------------
Clanova. U dvodnevnom radи Plenиma, na dvije dopodnevne i dvije popodnevne sjednice, gotovo da i nije bilo izostalih, ра је prema tome иvijek bilo vise od
da је Dilas otpadnik od marksizma. Sve ono и sto је vjerovao i javno zastupao do prije nekoliko mjeseci, Kardelj је sada morao ocrniti, proglasiti sиmnjivim, nesиvislim i stetnim i priblti na sramni stup. Vise od sata dosadno је cjepidlacio s "idejno-teoretskim" referatom, da Ьi kao krиnski argиment Dilasa proglasio ideoloskim sljedbenikom Edиarda Bernsteina, pionira reformatorskog socijalizma,
100 sиdionika. U raspravi је sиdjelovalo 27 Clanova СК, иglavnom s prilicno opsirnim istupima, prosjecno oko 25 minиta ро govornikи. Sve ih је bilo krajnje tuzno slиsati, иklјисијиСi i samoga Dilasa koji se pokajnicki slomio pod bиjicom
koji је vec potkraj 19. stoljeca- za razlikи od Marksa- иstvrdio da pravi prema socijalizmи nije revolиcija, vec parlamentarna demokracija.
objeda. Bio је to prvi plenиm Centralnog komiteta koji је dijelom pиtem snimke i dijelom иzivo Ьiо gotovo kompletno emitiran preko radija, р а је tako cijela zemlja
риt
Za Dilasove ideje na Plenиmи је pokazalo stanovito razиmijevanje samo dvoje govornika - Mitra Mitrovic i Vladimir Dedijer. Svi ostali odricali sи se Dilasa ili se takmicili tko
се
ga pokopati jos dиЬlје nego
Тito.
Oni koji sи s Dilasom sve
do neki dan sиradivali, prijateljevali i glasno se izjasnjavali kao njegovi istomisljenici, na Plenиmи sи se pokajnicki opravdavali, zaklinjali se direktno ili indirekt-
·1 !
postala svjedokom tog zalosnog moralnog, politickog i osobnog sloma njegovih protagonista. Oko stotinи ljиdi bili sи akteri tog sloma, иjedno i njegove.zrtve. Svi sи oni za sobom vec imali najmanje 12 i vise godina partijskog staza i svi sи prosli kroz raz-
i Partiji, na samoj granici ili vec preko granice izdajstva nad
na sita i reseta. Svaki је od njih vec sиdjelovao и ponekom partijskom kaznjavanjи nekog svog dotadasnjeg drиga ili suradnika, neki sи i sami bili kaznjavani, jer
vlastitom savjesti i dиgogodisnjim prijateljstvom (Svetozar Vиkmanovic, Peko Dapcevic, Veljko Vlahovic, Melentije Popovic i drиgi, koje је и danima иосi Ple-
partijska је disciplina (osoblto prije rata) bila rigorozna. Medиtim, sva ta "sиde nja'; svi ti иnиtarpartijski procesi odvijali sи se и sasvim zatvorenim krиgovima,
nиma Тito
izvan bilo kakvog domasaja partijske ili sire javnosti. о dotadasnjim iskljиcenjima Clanova СК КРЈ Andrije Hebranga, Sretena Zиjovica i Blagoja Neskovica javnost
no na vjernost
Тitu
navodno pojedinacno pozivao da ih "obradi" za nastup na Plenиmи). Istovremeno stari partijski "tvrdolinijasi'; funkcioneri izrasli kroz dиgogodisnjи boljsevizacijи КРЈ, licemjerno sи se hvalisali kako sи vec odavno bili sиmnjicavi
је
prema Dilasovim idejama i prema njemи osobno, ali
kvorиm koji nikad nije brojao niti dvadesetak sиdionika. Postupak protiv Milo-
izjasnjavali kako ne
Ьi иnosili
razdor
и
о
redove Saveza
tome se ranije komиnista.
nisи
javno
Navodno
sи
saznavala tek mjesec-dva kasnije, а odluke је iza zabarikadiranih vrata donosio
vana Dilasa Ьiо је prvi koji se odvijao na javnoj sceni,
и
areni sa
stotinи sиdaca
i
slиtili
ili dobro znali da се "vrh partije" svakako reagirati, ра sada koriste prilikи da ти izraze svojи podrskи. U obrиsavanjи na Dilasa i njegove ideje иglavnom sи
vise stotina tisиca pozornih slиsalaca. Ne vjerиjem da је и takvim okolnostima bilo kojem od stotinи glavnih aktera и toj areni bilo lagodno. Svi zajedno i svatko
isli korak-dva dalje od Тita, ра sи te ideje etiketirali "kontrarevolиcijom" i "nozem и leda politici Partije'; а samoga protagonistu Dilasa nemilosrdno cerecili, sve do niskih иdaraca i ponizavajиcih иvreda (Milos Minic, Dиro Рисаr, Miha Marinko,
posebno, svatko и svojem minihorizontu, morao је osjecati da se pred njegovim ocima zblva nesto sto nije casno, а on и tome sиdjelиje. Ako је i sиtio, kao dvije
podsjecalo na staljinizam,
izиzev
treCine
prisиtnih
aktera, ako је
и sиtnji
i gajio neke tihe simpatije prema Dilaso-
neиgodno
vim slobodoljиblvim idejama, on је znao da ipak sиdjelиje и egzekиciji- sиtnjom
sto se za okrivljenog nije traZila likvidacija, vec
koja је pristajanje i rukom kоји се podiCi pri glasanjи. Jasno је da svaka politicka stranka, svako strиcno иdruzenje, iz svojih redova
Zvonko Brkic, Petar Stambolic, Bozidar Maslaric i drugi). Sve
је
to
"samo" difamacija. Ali Ьilo је ocigledno da niti nakon pet godina иspjesnog sи protstavljanja Staljinи i njegovoj sili, и komitetima SKJ i и samom njegovom vrhи
moze
iskljиciti
Clana koji
djelиje
protivno programima stranke ili
иdrиzenja.
Ni
dиh
staljinizma jos иvijek tinja, а kao sredstvo za odrzavanje "monolita" moze se i povampiriti. U takvoj atmosferi Plenиm је kolektivno digao rиke za Dilasovo
Dilasovo partijsko kaznjavanje ni iskljиcenje ne Ьi samo ро sebl moralo Ьiti eticki иpitno, ali dиboko је иpitan nacin kojim se to obavilo. То nije Ьiо ljиdski rastanak
iskljиcenje
sa covjekom s kojim је 100 njegovih sиdaca риnе 23 godine drиgovalo, konspiriralo, robovalo, и siromastvи sanjalo sretnи bиdиcnost, dijelilo dobro i zlo, rato-
iz Centralnog komiteta, za partijskи opomenи pred iskljиcenje iz SKJ i smjenи sa svih funkcija. Nitko nije glasao protiv te odlиke, cak ni sиzdrzani Mitra Mitrovic, Vladimir Dedijer ni sam Milovan Dilas. U vrijeme Treceg plenиma sijecnja 1954. Centralni komitet SKJ brojao је 109
20
valo, solidarno prolazilo kroz stotinи zamki i opasnosti, trijиmfalno pobjedivalo i иzivalo
и
sladostima vlasti. Na
rastankи ти nisи
znali reCi
nijednи lijepи
rijec, 21
г ~; Vlast i pobuna
Predgovor ~------------------------------------
nijedno hvala za 23 godine zajedno provedenih mиka i radosti. Servirane sи ти samo lazne objede, izdajnicki lomovi prijateljstva i sиtnja nad lesinarenjem bespomocne zrtve. Vjernost partiji ·poslиZila је kao opravdanje kиkaviClиkи, oportunizmи i karijerizmи. Partijskim moralom prigиsen је moral osnovnih ljиdskih vrijednosti - obaveza covjeka prema covjekи i obaveza prema istini bez koje nema zdrave komиnikacije medи ljиdima.
kolektiv od stotinи ljиdi rnirno prosao kroz taj mlin kompromisa sa savjescи, trebalo је kolektivno saviti kicmи. Svaki od stotinи vec је и svojoj partijskoj karijeri ponekad morao savijati kicmи, sasvim sam ili s manjom grиpom drиgova. То se ponekad neminovno desava politickim profesionalcima, ne samo komиnistickima, ali и SKJ do Treceg plenиma bilo је to prvi риt и takvom Ьrоји i sastavu, pred licem cijele zemlje. Ali kad se jednom savije kicma, ona се se svaki drиgi риt sa sve manje otpora savijati, kod nekih moZda ostati i trajno savijena. То se иpravo dogodilo Centralnom komitetu Saveza komиnista Jиgoslavije. Od ljeta 1949. to је tijelo pocelo izrastati и triblnи za slobodnи raspravu, za trazenje boljih rjesenja и daljnjem razvojи drzave i drиstvenog zivota и njoj. S TreCim plenиmom sijecnja 1954. to је nasilno prekinиto. Plenиmi Centralnih komiteta postali sи osobno Тitovo orude, forиmi kolektivno savijenih kicmi, poslиsnicka tijela velikog vode iz kojih sи povremeni devijanti bili neиmoljivo otklanjani. Za sobom sи nam ostavili otvorene pиteve ро kojima sи njihovi nasljednici poveli zemljи i njene narode и medиsobna иbljanja. Da
Ьi
U moralnom slomи plenиmskih protagonista иkorijenjen је i politicki slom reformatorskih tendencija иnиtar Saveza komиnista Jиgoslavije. U zakljиcnim recenicama иvodnog slova na Trecem plenиmи Тito је Ьiо vrlo jasan: "Mi treba i dalje da idemo tim pиtem demokratizacije i socijalisticke izgradnje, ali mnogo bиdnije i pazljivije ... (jer је vec ranije) trebalo da energicnije istupimo protiv svih onih koji sи pod plastom demokratije htjeli da napakoste nasoj socijalistickoj zemlji ... i mislili da mogи da rade sto hoce:' Drиgim rijecima, nastavit се se razvoj samoиpravljanja i dozirane demokratizacije, ali pod bиdnijom kontrolom, arbltrirano od samoga Тita i njegovog poslиsnog Centralnog komiteta. Demokratizaciji i liЬeralizaciji zacrtani sи opCi okviri i jasno naznaceni dometi do kojih se moze kretati. Definiran је svojevrsni иЬlazeni komиnizam, takozvani "titoizam'; koji се vladati zemljom narednih 25 godina. Тijekom
22
tih 25 godina, koliko ти је poslije Treceg plenиma preostalo, Tito је
s.osloncem na иkroceni Centralni komitet do perfekcije razvio иpravljacki sistem naizmjenicnog popиstanja i stezanja, malo vrиce i malo bladno, malo tvrdom sakom i malo и rиkavicama. Povremenom tolerancijom prema doziranom sirenjи prostora slobode иspjesno nas је zavaravao da mozemo ocekivati jos vise, ali onda је slijedilo stezanje kojim smo bili иpozoreni da ne ocekиjemo previse. Znao је dopиstiti narodи иtjesne bonиse da slobodno odlazi и ресаlЬи, da pomalo podize svoj zivotni standard, forsirao је indиstrijalizacijи i razvoj skolstva i zdravstva, ра и stanovitim okvirima i орси kulturи i иmjetnost, sve do one kriticne tocke и kojoj Ьi osjetio makar i najmanjи иgrozenost njegovoj jednopartijskoj i osobnoj vlasti. Promatrajиci
.
iz danasnje perspektive, nije tesko иstanoviti da sи Dilasove slobodoиmne inicijative и okolnostima ranih 50-ih godina Ьile neostvarive. Intelektualni i kulturni krugovi и cijeloj zemlji veCinom sи bili zeljni takvih inicijativa, prihvatili Ьi ih i siri slojevi, ра i dobar dio clanova SK, osoblto onih mladih i obrazovanijih. Nisи ih bili spremni prihvatiti srednji i visi partijski slojevi koji sи cvrsto drzali svojи vlast. Dilas ih и direktnim kontaktima nije ni pokиsavao pridoblvati, jer Ьiо је slab politicki takticar, а da је Ьiо i bolji, tesko da Ьi imao vise od neznatnog иspjeha. I sigиrno је da ne Ьi pridoblo glavnoga od svih glavnih
- Ј osipa Broza Тita. Slobodarstvo је kisik javnoga zivota и svim vremenima i svim rezimima. Svako drиstvo tezi za sirenjem svog prostora slobode, cak i tamo gdje sи takve teznje proskriblrane. TreCi plenиm SKJ sijecnja 1954. privremeno је prigиsio slobodarski dиh и partijskom i javnom zivotu SFR Jиgoslavije, ali taj dиh је ostao tinjati i и raznim se vidovima opetovano javljao. Nije to Ьila obnova "dilasovstine'; jer na nји se nakon Treceg plenиma nitko nije mogao nadovezati. Ipak, орсе odи sevljenje Dilasovim slobodarskim idejama и jesen 1953. Ьilo је veliko иpozorenje vodstvu КРЈ i njegovom vrhи nad vrhovima: natrag se vise ne moze. Hod slobode moze se s polozaja jednopartijske vlasti privremeno i zaиstaviti, moze ga se prisiliti na korak-dva иnatrag, ali zaokret иnatrag, za 180 stupnjeva, poslije "dilasovstine" vise nije Ьiо mogиc. Prirodom stvari, i и partijskim sи komitetima polako zapoCinjale generacijske smjene s kojima sи mladi, obrazovaniji i hrabriji ljиdi dospijevali i do Clanstva и centralnim komitetima repиЬlika, iznimno i do saveznog СК. Neki od njih nastupali sи i s novim idejama koje sи sadrzavale i teznjи za veCim prostorom aиtonomije i орсе slobode. Kad Ьi se to previse razbиktalo, Тito Ьi sazivao ple23
1 Predgovor
ј
Vlast i pobuna
·1
1
nume saveznog ili repuЬlickih Centralnih komiteta ili komЬinirane sastave iz tih foruma. То је postala formula za razrjesavanje kriznih situacija vec tijekom 60-ih godina, а osoЬito 1971-72. Uspostavljena na Trecem plenumu SКЈ 1954, formula se trajno pokazala efikasnom - eklatantni su primjeri eliminacije hrvatskih proljecara i srpskih liЬerala, ра i slicnih slobodoumnjaka ро repuЬlikama. Plenumi su ostali provjereno najpouzdaniji obrambeni bastion stozerne vlasti s Josipom Brozom na celu. Eliminacijom nepocudnih, sistematski su se nastojali obnavljati sa sto vise slabokicmenih poslusnika i sto manje samostalno mislecih ljudi s jos nesavijenim ili nedovoljnom savijenim kicmama. U takvim sastavima, nakon Тi tove smrti Centralni komitet SKJ i njegovi plenumi pali su u 10-godisnju agoniju, otvorivsi prostor za bujanje razornih nacionalizama.
*
*
se osjecao "jos uvek vezan nekim davnasnjim i neiskidanim nitima sa svojim tuziocima-sudijama': Na Plenum је dosao s pripremljenom 10-minutnom kompromisnom izjavom, u kojoj је mlako branio neke stavove iz svojih Clanaka, ali је о
govora dozvolit cu i seЬi kratku osobnu napomenu: Ьiо sam neizmjerno zalostan dok sam kod kuce kraj radioaparata slusao Dilasa kako hrapavim glasom, mucavo, cita tu svoju tugaljivu izjavu. Као mladi novinar, zajedno s velikom veCinom mojih prijatelja, znanaca i cijele javnosti, Ьiо sam odusevljen Dilasovim Clancima u Borhi, pun nade da nат se otvaraju novi prostori slobode. Tok Plenuma dozivio sam kao pogreb mojih mladenackih nada, а Dilasovu pokajnicku izjavu.~ao rekvijem. Medutim, Dilas se nevjerojatno brzo oporavio, osovio na svoje duge noge i odonda do smrti hodao uspravno. Vec cetvrti dan poslije Plenuma росео је pisati Nordijski san, tridesetak stranica jedne od njegovih najljepsih ispovjedno-eseji-
*
ObjasnjavajuCi svoj osobni slom na Trecem plenumu, Milovan Dilas pise da
ujedno priznavao svoju "pogresku" sto se
dao је jos jednu izjavu, sasvim konfuznu, sentimentalno pokajnicku, gotovo placljivu. Naknadno је napisao da је vec za vrijeme citanja te svoje druge izjave osjecao kako је pogrijesio. Kad је te veceri stigao kuCi, majka Vaja је komentirala: "Bolje da nijesi zborio ono najposlije, а sad, drago mu, ti znas najbolje .. :' Као pisac pred-
stickih literarnih proza. Tekst је dovrsio kroz desetak dana, sto se pokazalo kao vjerojatno najbolji lijek protiv beznada i depresije. Uskoro se bacio i na pisanje Nove klase, tog njegovog najborbenijeg obracuna s komunistickim poretkom koji је ро
Dilasovom misljenju Ьiо izdaja polaznih komunistickih ideala. Prisjecajuci se dosta cesto sloma na Trecem plenumu, nije seЬi dopustao da ga bilo sto jos
tome nije prethodno konzultirao u
jednom tako slomi, cak ni devet godina srijemskomitrovackog zatvora, odrade-
najuzem rukovodstvu, kao sto se to oЬicno Cinilo. Izrazio је spremnost da се "uvijek raditi disciplinovano na sprovodenju svih odluka SK i drzavnih organa" i da се
nog od 1956. do kraja 1966. godine s jednogodisnjim prekidom, u dvije gotovo
se "odreCi objavljivanja svih svojih stavova za koje rukovodstvo bude smatralo da od njih moze Ьiti politicke ili druge stete': Ovu izjavu unaprijed је dostavio Тitu, koji ga је pozvao da ju procita, odmah na pocetku Plenuma, iza rijeci i prije Kardeljevog velil
Тitovih
ravnomjerne "sihte': Iz zatvora је Dilas izisao nevjerojatno trijezne i Ьistre glave, s obiljem tekstova pisanih u zatvoru i planova za literarna i memoarska djela i politicko-analiticku
uvodnih
esejistiku. Nekoliko prijatelja, koji se nisu ustrucavali s njime druziti, bilo је zapa-
Dilas se ocigledno nadao da се takvom izjavom navesti bar neke sudionike Ple-
njeno pronicljivoscu njegovih politickih procjena, usprkos desetgodisnjoj izolaciji. Nagovorili su ga da ih napise Тitu, moZda се Ьiti korisno za buducnost zemlje.
numa na nacelnu raspravu о slobodi misli unutar komunistickog pokreta i potreЬi suceljavanja razliCitih stavova, ali Plenum је ubrzo krenuo drugim tokom. Vec na prvoj popodnevnoj raspravi zaredali su gruЬi napadi ne na Dilasove stavove, vec na njega kao covjeka, stetocinu, razЬijaca Partije, kontrarevolucionara, izdajnika, eksponenta trule burzoazije i neprijatelja socijalizma. U pauzama Plenuma nitko mu se nije obratio, nitko nije htio sjesti kraj njega, svi su ga izbjegavali, osoЬito donedavni Ьliski prijatelji i suradnici. Bio је to totalni bojkot, prema modelu sto su
Nakon dosta oklijevanja, Dilas је 20. marta 1967, dva i ро mjeseca
izlasku iz
zatvora, napisao Josipu Brozu Тitu sedam stranica jednog privatnog pisma, bez ikakvih osobnih tema ili poniznog dodvoravanja, bez ikakvih molЬi ili zahtjeva za sebe osobno, ali s jasnim upozorenjem na velike dileme koje stoje pred tadasnjom Jugoslavijom. Pismo u cijelosti donosimo medu prilozima, na kraju ove knjige. Тito na ovo pismo nije odgovorio, vec је samo Dilasu porucio neka mu vise ne pise. Steta. Da је tada bar malo poslusao Dilasa, da ga је cak moZda pozvao na Тito Ьi
ga boljsevizirane Kominternine partije prije rata provodile prema ekskomunicira-
dulje razgovore,
nima iz svojih redova. Cini se da је to Dilasa psihicki dotuklo. Pri kraju Plenuma
koje su nas snasle.
24
ро
moZda seЬi,
а
svakako nama,
uЬlazio
bar neke od nevolja
25
.r-
Predgovor
Vlast i pobuna
1
Ni Dilas vise nije pisao Тitu. Umjesto toga, u narednih 28 godina aktivnog zivota napisao је petnaest knjiga, medu njima i nekoliko u kojima cesto spominje Тita,
Rankovica, Kardelja i druge nekadasnje najЬlize prijatelje koji su ga nakon 15 godina prijateljev~nja i Ьliske suradnje otjerali u zatvor. Ni о jednome od njih
ne pise s osvetnickom mrznjom, jer vec је u spomenutom pismu Тitu rekao "trpljenje me је nauCilo da se ne podajem mrznji i kukanju': Sjecanja је pisao smire-
Uzbuden i potresen, Dilas opisuje jezive prizore na prolazu kroz selo: desetak unakazenih leseva kraj zivice, prazna kolijevka i kraj nje ubljena majka s djetetom, najveca skupina leseva na gomili usred sela. Prezivjeli seljani koji su se spasili Ьijegom vracaju se iz sumaraka i u lesevima prepoznaju svoje Ьliznje. Dilas ogorceno zakljucuje tekst:
no i trijezno, s nastojanjem objektivne povijesne distance, sto drzim jos jednom
"Doista, jedno jedino i u mozgu i u srcu, u cijelom Ьicu kod mene, а sigurno i kod svih: ne vrijedi zivjeti na ovom svijetu dok ima ljudi koji rade takva necovjes-
od odlika Milovana Dilasa kao covjeka.
tva. Nema druge: ili mi - ili oni .. :' Ьi
Odjeci u Hrvatskoj
Ne znam kroz kakve је sve transmisije i transformacije prosao ovaj tekst da se Dilasu mogla imputirati recenica "Hrvatski su vojnici -gюrali umrijeti, da
uzmogne zivjeti Jugoslavija': Pripadnike ustaske Crne legije Dilas nikad ne Ьi poistovjetio s pojmom "Hrvatski vojnici'; jer ustase su u njegovoj terminologiji Ьili
Prije vise od godinu dana jedna studentica javila se mojem sinu Ivi, profesoru hrvatske povijesti 20. stoljeca, s prijedlogom da napise seminarski rad na temu recenice Milovana Dilasa "Hrvatski su vojnici morali umrijeti, da uzmogne zivjeti Jugoslavija:' Studentica је tu recenicu nasla u knjizi Bleihurska tragedija hrvatskoga naroda Vinka Nikolica (str. 402) kao navodni Dilasov komentar Ьlajburskim
о
dogadajima sviЬnja 1945, а sa sitnijim stilistickim varijantama takva
se recenica cesto nalazi i u drugim
puЬlikacijama
poslijeratne hrvatske emigra-
cije. Profesor је studentici odobrio da о tome pise seminarski rad, uz napomenu da mora naCi izvorni Dilasov tekst, tocno kako је to i gdje је to Dilas napisao, jer
samo "sluge okupatora'; "banda'; "krvoloci'; "koljaci" i "izdajnici': "Hrvatska vojska" Ьile su za njega dalmatinske, primorsko-goranske, zumberacko-pokupske, zagorske i zagrebacke brigade NOV, ра i moja Karlovacka udarna brigada. Falsificirana recenica postala је polazistem neoustaske propagande u emigraciji, ро kojoj је Dilas Ьiо "velikosrpski zanesenjak skrajnjih protuhrvatskih tendencija ... (koji se) docepao vlasti i slave, isto tako i one demonske svemoCi kojom је
citav hrvatski narod zavio u crninu ... (i tako) usao na najcrnje stranice moderne
hrvatske povijesti': (М. Zigrovic, U zitu i kukolju, str. 65-66). Ро Zigrovicu "gdje-
а
god se prolijeva krv tu је Dilas" (str. 334), раје taj "crnogorski i velikosrpski fanatik i krvolok" - skovao i "davolski plan, urotu protiv hrvatske kulture'; u okviru
ne na njegovoj prepricanoj verziji. Studentica је obecala potraziti izvornik, ali nije ga nasla. Nece ga nikad ni naCi,
kojeg је "trebao zaglaviti i Krleza" (!) (str. 401-402). Ро Nikolicu i Zigrovicu, Dilas је i glavni vinovnik masovnih uЬijanja u kompleksu ВleiЬurg, Krizni put i Ko-
jer takvu recenicu Dilas nikad i nigdje nije napisao. Nastala је iskrivljavanjem kroz proizvoljna prepricavanja i prepisivanja, uoЬicajena krivotvorina politicke propa-
cevski rog, iako је u to vrijeme Ьiо nadlezan za Crnu Goru i veci dio tih kriticnih
ozbiljan historiografski tekst mora
Ьiti
zasnovan na autenticnom dokumentu,
gande. U Dilasovim tekstovima iz onog vremena postoji samo jedan jedini iz kojeg se izvrtanjima i prevrtanjima mogla proizvesti inkriminirana recenica: Dilasov
dana tamo је proveo. U zapovjednom lancu Ьlajburskih dogadaja, koji је danas vec poznat, Dilasa nema. Eventualno Ьi ga se moglo dovesti u vezu s likvidacijom posljednje јасе cetnicke grupacije pod direktnom komandom Draze Mihailovica, је
ЈА
sviЬnja
svojerucni zapis u ratnom Dnevniku Vladimira Dedijera pod nadnevkom 28. jula
koju
1942, prenesen pod naslovom Mrtvo selo u poslijeratnu Dilasovu knjigu Clanci 1941-1946 (Kultura, Beograd-Zagreb 1947). U rano jutro 18. srpnja 1942. Dilas је
utvrdeno. Dilas је jedini od komunistickih voda tadasnje Jugoslavije о osvetnickim ubljanjima iz 1945. napisao da је "kazna pravedna samo ako је individualno utvrdena':
s grupom partizana usao u opustjelo selo Urije nedaleko Bugojna. Prethodne noci jedna jedinica ustaske Crne legije iz Bugojna izvrsila је u tom pravoslavnom selu
razbila
u dolini Sutjeske u prvoj polovici
1945, ali ni to nije
strahoviti pokolj, navodno kao odmazdu stanovnistvu koje је dan-dva ranije pruza-
Tesko је objasniti ро kojim је to kriterijima u dijelu hrvatske politicke emigracije Milovan Dilas Ьiо proizveden u glavnog zatiratelja hrvatskih interesa i
lo prolazno utoCiste i hranu partizanskoj Drugoj proleterskoj brigadi.
zaldetog neprijatelja Hrvatske. Prilicno dobro poznajem Dilasov autorski opus
26
27
r
I _____ P_re_d_g;_ov_o_r_-_-_·-_--_-_-_-_____
r 1 1
1
!
i od 1967. do 1990. godine cesto sam i dugo s njime razgovarao, а nikad od njega nisam procitao ni cuo rijec protiv Hrvatske ili Hrvata kao naroda. U knjizi
U vrtlogu hrvatske politike to tvrdi i Mate Mestrovic, dugogodisnji predsjednik Hrvatskog nacionalriog vijeca u emigraciji, koji је Ьlizu 30 godina prijateljevao s Dilasom i s njim se stalno dopisivao. Ро Mestrovicevoj ocjeni, Dilas је Ьiо "uman i razlozan teoreticar, analiticar, mislilac i pisac'; а "u nasim susretima Ьiо је Ьlag, pomirljiv i izrazito human ... i uvijek se preda mnom oCitovao kao prija-
Vlast i pobuna Dok је Ьiо na vlasti, osoblto posljednje dvije-tri godine kad је росео razvijati svoje slobodoumnije ideje, Dilas је uzivao podrsku dvojice najutjecajnijih ljudi u Hrvatskoj - Miroslava Krleze i Vladimira Bakarica. U doba pada s vlasti obojica su mu bladno okrenuli leda. Izmedu Krleze i Dilasa vrlo kompleksni vruce-bladno odnosi trajali su vise od 50 godina, s velikim oscilacijama koje se nizu u jasno omedenim etapama. 1928-1933: Gimnazijalac Milovan Dilas u Beranama cita Krlezu i odusevljaКао
telj Hrvata': Iracionalne tvrdnje da је Ьiо neprijatelj Hrvatske mozda potjecu iz frustrirajucih kompleksa koji su cesta muka politickih emigracija. Cim se sredi-
va se njegovom literaturom i idejama.
nom pedesetih godina na medunarodnoj sceni pojavio kao prvi pravi disident iz
borben i - opet - on cuva jednu boju, specificno svoju, u dub}ni, necega vecnog, donetog pre rodenja, u sebl, i jedan zvuk tisine, slovenske mekote i humanosti
komunistickih vlastodrzackih redova, Dilas је neoustaskoj politickoj emigraciji postao nedostizno premocan konkurent. Prostori najutjecajnijih svjetskih medija bili su mu mnogostruko otvoreniji i daleko se vise bavili njime osobno i njegovim idejama nego li cijelom hrvatskom politickom emigracijom. On је Ьiо hrabri
nu prozu i knjizevne prikaze
ро
student u Beogradu objavljuje literar-
kojima је Krleza "zivotan, aktuelan, kolektivan,
(humanosti pre svega):' Medu ostalima, i Krleza zapaza talent u literarnoj prozi mladoga Dilasa. 1934-1941: Razbuktavaju se javne polemike u takozvanom sukobu na knji-
kriticar komunistickog poretka s gledista liЬeralne demokracije, oni su za sobom
zevnoj ljevici, а zapravo se radi о politicko-ideoloskom sukobu u kojem КРЈ tvrdo
vukli opterecenje nacifasisticke kolaboracije. On је Ьiо za cjelovitu Jugoslaviju s prosirenom autonomijom nacionalnih repuЬlika, oni su Ьili za razbljanje drzave
zastupa staljinisticku ideologiju i politiku SSSR-a, dok se Krleza i grupa lijevih intelektualaca okupljenih oko njegovih casopisa Danas i Pecat suprotstavljaju
Jugoslavije iako је njen nezavisni opstanak
vazna komponenta strategije za-
uskogrudnom dogmatizmu i sumnjaju u vjerodostojnost tadasnjih moskovskih
Ьloku.
procesa protiv niza predvodnika Oktobarske revolucije. U doba kulminacije sukoba 1939-1940. godine Dilas је vec jedan od vodecih Clanova Centralnog komi-
Ьiо
padnih demokracija u bladnoratovskom suprotstavljanju komunistickom
U konkurenciji s takvim rivalom neki su u emigrantskoj politickoj propagandi posezali i za apsurdnim objedama.
teta КРЈ, istaknuti zastupnik dogmatskih koncepcija i partijske "boljsevizacije': U
Dilasa su neke posebne niti i sklonosti vezale za Hrvatsku. Njegova druga supruga Stefica Baric, Hrvatica sa zagrebackog Trnja, bila mu је glavni zivotni
ime partijskog vodstva u dva navrata pregovara s Krlezom о smirivanju sukoba i obustavi javnih polemika, ali sporazum nisu postigli i jedan se drugom ni osobno
oslonac u najtezim iskusenjima, iz kojih је izisao Citav zahvaljujuCi u velikoj mjeri upravo nevjerojatno hrabroj i odanoj Stefici. Kad је pocetkom 1967. Ьiо napokon
bas nisu svidjeli. Zatim
na slobodi, Dilasovo prvo putovanje bilo је u Zagreb, gdje је boravio kod Steficine obltelji, а posredstvom mojega brata Daniela Ivina, takoder disidenta, sastao se s Petrom Segedinom, Gajom Petrovicem i drugim nezavisno misleCim osobama. Sve do 1989. nije prestao dolaziti u Zagreb, gdje se rado vidao s vise intelektualaca, potkraj sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina i s nekim "hrvatskim proljecarima" nakon sto su odsluzili zatvorske kazne.
је
Dilas jedan od glavnih organizatora zestoke partijske
kampanje protiv Krleze i njegovih sljedbenika. Dilasov tekst "Od nerazumijevanja do revizionizma" u Knjizevnim sveskama, jedan је od glavnih u politickoideoloskom obracunu КРЈ s Krlezom 1940, nakon Krlezinog "AntiЬarbarusa': Rat је
prekinuo daljnju polemiku, ali njena zestina s obostrano teskim invektivama ostavila је dugovjecne tragove u intelektualnom zivotu zemlje, posebno u odno-
sima dvojice protagonista - Krleze i Dilasa. 1941-1945: Ratne godine Krleza provodi u svom stanu i u neuropsihijatrijskom
sanatorijumu u zagrebackom Zelengaju. Dva puta је nakratko hapsen, vjerojatno *
*
*
s namjerom da bude likvidiran, ali ga iz ruku ustaske policije spasava ustaski doglavnik, knjizevnik Mile Budak, uz suglasnost ustaskog poglavnika Ante Pavelica. Krleza 1943. ne prihvaca Paveliceve prijedloge da preuzme neke ugledne funkcije
28
29
r
Predgovor
Vlast i pobuna
!
u kulturnom zivotu NDH (predsjednik Akadernije, ravnatelj Sveucilisne knjiznice). Kroz cijelo vrijeme NDH
Кrleza
uporno odblja objaviti bilo koji svoj tekst ili dati
neku izjavu za javna glasila. U samoizolaciji i sutnji odlucno demonstrira bojkot
srpnja 1948), dok Krleza priguseno sиti, vjerиjuCi da је u predratnim polemikama velikim dijelom
Ьiо
u pravu, ali pobjednici
"njegovi" nego bilo koja druga vlast kroz
sи
ти Ьlizi,
pobjednici, ipak su
kоји је
dotad prosao,
ра
vise
im se vrijedi
ustaskoj drzavi i njerioj vlasti. Dilas је kroz to vrijeme clan partizanskog Vrhovnog
prilagod:avati. U krajnjem slucajи, tu је bila i osobna naklonost Josipa Broza Tita,
staba i politbiroa СК SКЈ. U tom krugu, prema Dilasovim memoarima Revolu-
s kojom se do nekih granica moglo racunati.
cionarni rat, prilicno su cesti razgovori о Krlezi, s "brigom i ljutnjom sto nije s nama': U jednom pismu prijatelju Rankovicu iz 1942. Dilas naglasava da је Partija u
1948-1953: Rezolиcija Informblroa bila је Veliki preokret- za drzavu Jugoslaviju i zivot njenih grad:ana, za politicke spoznaje i svijest njenih vodecih ljudi,
predratnoj polernici protiv Krleze u potpunosti bila u pravu, da to dokazuje i njen
ра
uspjeh u vod:enju NOB-a, ali је "diskusija о tome za sva vremena zavrsena" i obnav-
puca pred ocima i zapocinje njegova velika rnisaona preobrazba. Med:u ostalim
ljati је "Ьiо Ьi dakako idiotizam': Istovremeno, Dilas ponavlja svoje trajno uvjerenje
spoznajama, on vec nazrijeva da Krlezine predratne
da је Krleza "autor djela neprolazne vrijednosti'; ра Ьi bilo "potrebno i korisno" da
staljinisticki dogmatizam nisи bile bez osnova. Istovremeno, Krleza pomalo dize
pred:e partizanima na oslobod:eno podrucje. Krlezi se uzastopno salju povjerljivi
glavu: on vise nije predratni gubltnik ni poslijeratni pokajnik, on је covjek koji је
pozivi da to uCini, ali on se ne odaziva i do kraja rata ostaje u Zagrebu.
prije gotovo svih naslиcivao odakle dolazi najveca opasnost za lijevu misao i cijeli
1945-1948: Dilas је mocni pobjednik, а Krleza se vraca u javni zivot opterecen dvjema stigmama: nije dosao u partizane, а prije rata zestoko је polemizirao
lijevi pokret. U nekim najkriticnijim
protiv stavova pobjednicke Partije. Ipak, ljudi nove vlasti svjesni su da im kul-
Dilas
turna politika gubl na legitimitetu bez sudjelovanja najveceg knjizevnika kojega
zatim i ideoloski predvodnik demokratizacije i liЬeralizacije u zemlji. Dilas i Kr-
javnost poistovjecuje s idejom komunizma. Vlast u Zagrebu otvara Krlezi mala
leza postaju istomisljenici. U najsirem smislu,
vrata, on postaje jedan od trojice urednika vodeceg knjizevnog casopisa Repuhli-
zivljava kretanje prema demokratskom socijalizmu kakvog је on u svojoj herezi
ka, ali vec na njegov prvi poslijeratni esej Evropa danas stizu ideoloski prigovori,
prizeljkivao, а predvodnik tog kretanja Ьivsi је naj-dogmatik Dilas koji osjeca da
najozbiljniji iz Agitpropa СК SKJ kojem је na celu Milovan Dilas. U zelji da sredi
krece pиtevima zbog kojih је prije desetak godina Ьасао anatemu na Krlezи. Kad
svoj odnos s Partijom i vlascu, Krleza se u jesen 1945. obraca pismom Josipu
dolazi и Beograd, Krleza se prvome javlja Dilasu i stalni је gost u njegovom domи.
Brozu Тitu, s kojim је u ranijim vremenima imao srdacnije osobne odnose nego s
Dilasova majka Vaja, mudra seljanka koja nikad nije vidjela skole i nauCila је citati
ostalima iz poslijeratnog vodstva КРЈ. Тito prima Krlezu pomirljivo i prijateljski,
tek za vrijeme rata, sinu
ali na tom prvom poslijeratnom vid:enju, zapravo pomirbenom sastanku, s Krle-
ama nikad nijesam vidjela tako finog coeka .. :'
zom ne zeli Ьiti sam, раје uredio da bude prisutan i Dilas. "Necemo nastavljati
i za odnose Miroslava Krleze i Milovana Dilasa. Тijekom 1949. Dilasи pomalo
u svojoj neposrednoj је
Ьlizini,
razdoЬljima
sиmnje -~ politikи
1948-50.
Тito
SSSR-a i
zadrzava
Krlezи
kao najintimnijeg sugovornika. Vec s proljeca 1949.
unutar partijskog vodstva najradikalniji kriticar politike SSSR-a, ubrzo
predbacиje:
Ьivsi
heretik Krleza napokon do-
"Ne znam sto ste se to s Krlezom svad:ali,
Kad Dilas pokrece Novu misao, Krleza је njen prvi sиradnik
(и
prvome broju
predratnu polemiku i necemo ti to vise nabljati na nos" - zakljucio је Тito i time
dva teksta,
su se Krlezi otvorila velika poslijeratna vrata. Риn zelje da se reaktivira, Krle-
povodи
za predlaze neke vrlo amblciozne kulturoloske projekte о kojima је ро tadasnjoj
ji ditiramb i
proceduri odlиCivanja glavna instanca Agitprop СК КРЈ, dakle Milovan Dilas.
cijeniti "najkrиpnijи progresivnu ideoloskи figuru Jиgoslavije izmed:и dva rata"
Dva ljиta protivnika iz nedavnih godina postaju Ьliski sиradnici. Uzajamno se sve
- Miroslava Krlezи. То је idilicna faza Dilas-Krlezinih odnosa, iako Krleza, slи
vise иvazavajи, ali stare diference ipak nisu zamrle: tvrdi dogmatik i pobjednik
teci opasnost, prijateljski vec zarana иpozorava Dilasa kako Ьi Ьilo dobro da svoje
Dilas ustraje pri svom uvjerenjи da је predratni obracиn КРЈ s Krlezinom "gru-
tekstove daje na
pom lijevih koleЬljivaca" Ьiо neophodan za "idejno-politicko jedinstvo Partije i
dobronamjerni savjet.
ratnи роЬјеdи Revolиcije"
30
(sto је иnio i и svoj referat na Petom kongresи КРЈ
1954-1983: Posljednji sastanak redakcije Nove misli odrzava se 10. sijecnja
31
Predgovor 1954, na dan kad је и Borhi objavljen saziv Treceg plenиma СК КРЈ posvecen "slисаји drиga Dilasa': Atmosfera је na sastankи tmurna. Dilas pise kako је Krleza Ьiо "mimo oblcaja cиtljivo smrknиt" i kako је na krajи sastanka progиndao: "Ne znate vi sto је ·to sezdeset godina - sa sezdeset godina covjek је иmoran i neborben" - sto sи prisиtni "shvatili kao Krlezino povlacenje и sebe и оЬrасиnи koji se nadvijao nada mnom (Dilasom) i nad Novom misli': OdlazeCi, Krleza је zagrlio i poljиblo Dilasa - "и znak sazaljenja i odvajanja" - pise Dilas. Vise se nikad nisи vidjeli: niti se Krleza javljao Dilasи, niti је Dilas trazio kontakte s Krlezom. Njihovi komplicirani vrиce-bladno odnosi time nisи prestali: trajи do njihovih posljednjih dana. Iako је Clan SКЈ (Clanstvo od 1919. zamrlo ти је tridesetih godina za vrijeme polemicnih sиkoba na ljevici i bilo је obnovljeno 1947), Krleza se nakon Treceg plenиma ne javlja и dirigiranoj kampanji protiv Dilasa. Koliko је meni poznato, о tome se ne oglasиje ni tijekom desetljeca и kojem Dilas izdrzava zatvorskи kaznи. Ipak, prisjecajиCi se Krlezina kontrapиnktalnog naCina rezoniranja i nekih razgovora s njime, nije tesko naslиtiti da ga је и odnosи na Dilasa trajno pratila nelagodnost savjesti: osjecao se izdajnikom. (U jednom иspиtnom razgovorи dvojice medи najvrsnijim poznavaocima Krlezina djela сио sam misljenje da se od svih ljиdi s kojima se razisao Krleza "najizdajnickije ponio prema Dilasи':) S drиge strane, Krleza је nalazio brojna osobna, kulturno-poslovna i politicka opravdanja sto se odlиcno opredijelio za Тita, а ne za Dilasa. Sto Ьi bilo s njegovim Enciklopedijama, Zlatom i Srebrom Zadra, grandioznim pariskim izloZЬama i drиgim amblcioznim projektima da је pokиsao javno ili и Partiji braniti Dilasa? U razgovorima s Ьlizim prijateljima i suradnicima razvio је argиmente da је Dilas и mnogome Ьiо sam sebl kriv- zasto је trcao pred rиdo рориt prgavog pиbertet lije, рориt onog pijetla koji иvijek prerano kиkиrikne ра ga treba priklati? Zasto nije posao Тitu kad ти је to Krleza na vrijeme savjetovao? Sasvim и krlezijanskom stilи ро kojem је napad najbolja obrana, ра i obrana od nelagodnosti zbog vlastitih postupaka, Krleza zbraja Dilasove slabe tocke i s vremenom и tome gиbl mjerи. Inzistiranje na Dilasи kao najtvrdem dogmati и proSlim vremenima i krиtom diktatorи и poslijeratnom kиlturnom zivotu prva sи faza indirektnih Krlezinim samoopravdavanja. U kиcnim razgovorima, to sи anegdote zgodno literarizirane i dosoljene ironicnim interpretacijama, ponekad i dopиnjene mastovitim fabиliranjem. U sljedecoj fazi Dilas је vec krivac za sve: ako је и nekom kazaliStи zbog nekih razloga s repertoara Ьila skinиta Agonija,
32
r
Vlast i pobuna onda је to и novoj Krlezinoj interpretaciji sigиrno bilo ро Dilasovom naredenjи; ako је и nekoj sindikalnoj knjiznici neka bиdala uklonila Krlezine knjige, to se sigиrno nije moglo desiti bez Dilasova odobrenja, ра moZda i s njegovom opcom naredbom. U ranom poslijeracи Krleza је ponegdje zaista nailazio na rezerve, ра i na nezgodne postupke nekih krиtih partijskih vjernika, ali Dilas ga је od takvih ispada branio, dijelom iz vlastitog иvjerenja da је Krleza novoj vlasti "koristan i potreban'; а dijelom i pod иtjecajem Brozovih osobnih sklonosti prema Krlezi. Dilas sasvim sigurno 1945-46. nije sprecavao stampanja Krlezinih knjiga (sto је Krleza navodno rekao Enesи Cengicи), jer tek osnovani Nakladni zavod Hrvatske kao svoj prvi veliki projekt 1945. pocinje objavljivati Krle~ina sabrana djela, tiskajи ih i drиgi hrvatski nakladnici vise nego bilo kojeg drиgog aиtora, Krleza је glavna obavezna lektira и srednjoskolskim nastavnim programima i do kraja 1946. и Hrvatskoj ти је objavljeno vec vise od dvadesetak naslova (od kojih primjerci postoje i и knjiznicama Dilasove obltelji s vrlo Ьlagoglagoljivim Krlezinim posvetama i zahvalama prijateljи Milovanи Dilasи). Ро izlaskи iz zatvora 1967. Dilas nije ispoljavao prejake resantimane, ali kad је raznim pиtevima ponesto dосио о Krlezinim interpretacijama njihovih odnosa, Ьiо је priguseno ogorcen. То se osjetilo и njegovim Memoarima jednog revolucionara koje је tada росео pisati. Krlezi је posvetio oko sest stranica. OpravdavajиCi krиte stavove КРЈ и predratnom sukobи na ljevici, и ime "ideoloskog i borbenog jedinstva Partije'; Dilas је Krlezi predbacio da је svojim skepticizmom "иnio kaos и nase redove... (i) postao ideologom svim nevjernicima i 'neprijateljima' КР]': Izmedи redaka, spocitnиo ти је i pretjerano razиmijevanje za ondasnje hrvatske politicke aspiracije pod Macekovim vodstvom, а priznao ти је "dosljedno zastupanje ideje о иlozi slobodnog i nezavisnog intelektualca': Spomenиo је Krlezin sиsret s Pavelicem i dodao da nam "Krleza nikad nije rekao о сети se razgovaralo na tom sastankи': Neka Krlezina objasnjenja о nedolaskи и partizane Dilas је dijelom иva zio, no zakljиcio је da se и sиstini ipak radilo о "oblcnom kukaviClиkи': Knjiga је 1973. objavljena и New Yorkи na engleskom jezikи, иskoro i и drи gim prijevodima ро svijetu. Kad ји је doblo и rиke, Krleza је pobjesnio. NaroCito ga је pekla Dilasova tvrdnja о "oblcnom kиkaviClиkи'; jer to је и terminologiji crnogorskog aиtora grijeh nad svim grijesima, а и poimanjи nekadasnjeg К.и.К. kadeta teska иvreda. Krleza је kao pisac vrlo vjerojatno Ьiо i ljиbomoran na Dilasa jer ти se ро cijelom svijetu odmah objavljиje sve sto napise, а Krlezi vrlo malo ili gotovo nista. Zasicen slavom и zemlji, odavno naviknиt da se о njemи kod 33
Predgovor
1-------------------
kuce pise samo najljepse, Krleza је Ьiо silno zeljan priznanja i u svijetu - а eto, taj i takav Dilas sada odasilje u svijet ne bas lijepu sliku о njemu, Krlezi. ]os k tome, tog Dilasa posvuda stampaju, citaju i hvale. Krleza је zato najavio da се napisati knjigu о Dilasu i naredio da mu se skuplja dokumentarna grada. Nakon nekog је vremena odustao (jer mu је negdje oko 1976. ponestale snage i uopce је prestao pisati), раје navodno zelio da Stanko Lasic napise takvu knjigu о Dilasu, sto Lasic nije prihvatio. U impozantnim knjigama Krlezologije (Zagreb, 1989-1993) Lasicevo misljenje о Dilasu u mnogome se razlikuje od Krlezinog. Prema Cengicevim knjigama S Krlezom iz dana и dan, Krlezina ljutnja na Dilasa traje sve do posljednjih mjeseci zivota, 1981. godine. Krleza narocito inzistira na objasnjenju svog nedolaska u partizane i uporno mu је Dilas za to glavni krivac. Sve cesce prepricava svoj poznati kalambur о Didi i Didi: godine 1941. i
Vlast i pobuna ci, о Paji Gregoricu koji је jedva s njim htio razgovarati. Prihvatio је moje tvrdnje da ga Dilas nikad ne Ьi osobno ublo niti dao ublti, jer ga nikad nije prestao cijeniti kao najveceg i za lijevi pokret zasluznog pisca, ali "dugacka је ruka Agitpropa" - branio se Krleza - "а u Agitpropu је bilo i zadrtijih boljsevika od samoga Dilasa:· - "Ali ја sam jedno vrijeme 1942. Ьiо strazar i kurir pri Agitpropu znam kako su mislili о vama!" - iznenadio sam Кrlezu.
СК КРН
i
Ispricao sam tada Krlezi moja partizanska sjecanja na temu Krleza. Za vrijeme talijansko-cetnicke ofenzive u rujnu 1942, kad smo se sklonili u dreznicku sumu Javornica, u dva-tri navrata radoznalo sam slusao Otmara Kreacica i Ivu Vejvodu i jos ponekog od vodeCih hrvatskih intelektualaca hrvatskog partizanskog pokreta koji su radili u Agitpropu, kako razgovaraju
о
Krlezi. Bili su jednoglasni kako
"Ьi
nam mnogo vrijedio kad Ьi dosao" i kako Ьi mu u tom slucaju "trebalo izmisliti neku pocasnu funkciju u vodstvu hrvatske NOB, ukoliko ga Тito ne Ьi povukao
1942. navodno nije posao u partizane, jer se Ьојао da Ьi ga Dido-Dilas dao ublti zbog predratnih ideoloskih sukoba; zato је radije ostao kod kuce u Zagrebu i Ьilo
k sebl': Zatim,
mu је milije da ga ublje Dido (Eugen Kvaternik, glavni sef svih policijskih sluzЬi ustaske NDH) nego Dido, mocni sef partizanskog Agitpropa. S rimovanjem
jumfalno docekala Vladimira Nazora i Gorana Kovacica i kojima је Nazor odrzao svoj prvi govor u partizanima. Sjecam se kako se medu nama tada govorilo da се
Dido-Dido kalambur је zvucao vrlo duhovito, brzo se sirio Zagrebom i cijelom
sada sigurno doCi i Krleza, kojeg cemo docekati s jos veCim slavljem. Spomenuo
zemljom i mnogi su Krlezi povjerovali. Ја nisam. Cesto spominjem da је najljepsa privilegija koju mi је pruzio moj dugogodisnji nakladnicki posao bila mogucnost da suradujem, nadugacko razgovaram i
sam Krlezi i Ivu Marinkovica, profesora klasicne filologije, predratnog prijatelja
zЬlizim
obavio s Nazorom i Goranom.
nijim bila su druzenja s Miroslavom Krlezom i Milovanom Dilasom. Obojica su
Krleza me vrlo pazljivo slusao. Моја mu је prica ocigledno bila zanimljiva, iako nije pokazivao da sam ga u Ьilo cem Ьitnom razuvjerio. Ipak, росео mi је go-
se s mnogim vrlo zanimljivim, vrijednim i pametnim ljudima, а s nekima i prijateljujem. Kad ih se prisjecam, medu meni najdrazim i poticajno najvred-
Ьiо
sam
З.
sijecnja 1943. u Slunju u grupi SKOJ-evaca koja је tri-
mojega оса, koji је 1942. ilegalno u Zagrebu Ьiо glavna veza s partizanima i koji Ьi preko sigurnih punktova Krlezu pouzdano otpremio u partizane, kao sto је to
preda mnom jedan о drugome vrlo malo govorili, kao da se radilo о indiskreciji. Dilas me ponekad znao zapitati kako је Krleza, u kakvom је zdravlju, ali gotovo
voriti о svojim dodatnim, vjerojatno glavnim razlozima za neodlazak u partizane:
nikad vise od toga, а Krleza о Dilasu jedva i toliko. Izuzetak је bila tema о predratnom sukobu na ljevici, а jednom i о Krlezinu nedolasku u partizane, koju sam
avantura, pozivi "iz sume" preko emisara koji mu nisu ulijevali povjerenje (August Cilic), strah za suprugu Belu. Nije mogao ni pomisliti da nju povede sa sobom u
ја
naceo. U jednom kavanskom drustvu cuo sam prepricavati Krlezin kalambur
sumu, а ostaviti ju za sobom u Zagrebu znablo Ьi izloziti је uoblcajenim ustaskim
о
Didi i Didi, uz gromki smijeh. Osjetio sam se povrijeden, moZda kao
Ьivsi
par-
tizan, jos vise kao Dilasov i Krlezin stovalac, mogu reci i prijatelj. Nisam mogao podnijeti stavljanje na istu ravan ustaskog masovnog ubojicu Didu Kvaternika i
njegova pesimisticka bojazan 1941. da је partizanski ustanak samo bezizgledna
represalijama prema oblteljima "odmetnutih": zatocenje u jasenovackom logoru i smrt. Nikada to sebl ne Ьi mogao oprostiti. Dilasu sam ovaj put podrobno prepricao cijeli razgovor s Krlezom, sto on dijelom i spominje na jednome mjestu u ovoj knjizi. Ako Krlezu moZda ni u sto nisam uvjerio, Dilasa bar jednim dijelom jesam. Dojmio ga se argument о Beli.
partizana Milovana Dilasa. Rekao sam sve to Krlezi prvom prilikom, kad smo bili sami kod njega kod kuce, u salonu uz Ivkin сај. Росео mi је nadugacko pricati о SKOJ-evcima koji su
Cudio se zasto mu to Krleza nije rekao kad su prvi put i jos jednom kasnije raz-
pred njega pljuvali u ustaskom zatvoru, о Josipu Krasu koji ga је bojkotirao na uli-
govarali
34
L
r
о
nedolasku u partizane, sto
је
Krlezi ocigledno
Ьila
trauma, ne samo 35
Predgovor
Vlast i pobuna
politicka. Dilasu је bilo zao sto је Krlezin nedolazak u partizane nazvao "oЬicnim kukaviclukom': Milovan Dilas Ьiо је covjek jakog karaktera i snaznih strasti, sposoban da dugo ustraje na svcijim temeljnim zivotnim orijentacijama, ali ujedno kadar ?а u nekim manje Ьitnim procjenama i pojedinostima brzo promijeni misljenje. Kad sam ga upoznao, bilo mu је 56 godina. Nakon svih zatvora i muka, Ьiо је zacudo stabilne naravi i smirena ponasanja, s iskricavo vedrim pogledom i privlacno toplim osmjehom, ali jos uvijek strastveno zeljan javne aktivnosti, drustvene rehabilitacije i afirmacije. Bio је ugodan sugovornik, zanimljiv pripovjedac о svojim dozivljajima i ljudima s kojima se susretao; umio је jasno formulirati misli i volio
pristasa ideja koje su ро partijskim kriterijima bile vrlo slobodoumne. U Zagrebu је u to vrijeme izlazio tjednik Naprijed, u cijeloj Jugoslaviji 1953. najdosljedniji u svojoj "dilasovstini'; s otvorenim simpatijama za Dilasove ideje, iako urednistvo s Dilasom nije imalo nikakve osobne ni sluZЬene kontakte. "lza kulisa'; nikada javno, podrzavao ih је Vladimir Bakaric. U urednistvo im nikada nije dolazio, ali zamjenik glavnog urednika Berto Crnja stalno је kod Bakarica imao otvorena vrata za konzultacije. Barem jednom mjesecno, u nekim razdoЬljima i cesce, drug Vlado ga је primao, oЬicno u popodnevnim satima kod svoje kuce, na duge razgovore
о
opcim prilikama i temama za novinsku obradu.
То је
trajalo oko
saslusati sugovornika ako је isto tako jasno i zanimljivo znao ponesto reCi. S
godinu dana, sve do pocetka studenoga 1953. kad su vec zares:J.ali Dilasovi clanci uBorbl.
vremenom sve se vise posvecivao pisanju i meditativnom preispitivanju svojih ideja i stavova, iako nikad nije izguЬio privlacnu druzeljuЬivost. Kad је pocetkom
U to vrijeme raspisani su izbori za Saveznu skupstinu i Sabor, zakazani za
је
80-ih godina pisao knjigu Vlast i pobuna, сио је da Krleza tesko boluje. Ubrzo su
22. studenoga 1953. godine. U nekim izbornim jedinicama (Porec-Buzet, LaЬin, Dvor na Uni, Vojnic i dr.) na predizbornim skupovima pojavile su se inicijati-
stigle i vijesti о smrti i pogrebu. Pod tim dojmom Dilas u ovoj knjizi pise stranice о Krlezi. Oprasta se od covjeka s kojim је, kao ni sa kim drugim, cak dva puta
ve za isticanje nezavisnih kandidata, pored "rezimskih" kandidatskih lista koje
prosao dramu naizmjenicnog zblizavanja i razilazenja. U svom sjecanju ljusti ne-
је ро sluZЬenoj proceduri predlagao Socijalisticki savez. Cuvajuci "rukovodecu
vesele epizode, odbacuje ih, ра oprostaj pise osloboden od svakog resantimana
ulogu Partije" lokalni partijski komiteti nastojali su odlucivati tko је "podoban kandidat" i tko nije, u сети su ih zdusno podrzavali Zvonko Brkic i Mika Spiljak,
i zakljucuje: "Kada u svom secanju preЬirem znamenite licnosti koje sam sreo, ne mogu da nadem nikoga ko Ьi Ьiо cestitiji, umniji i duhovitiji od Miroslava
utjecajni partijski
Ьirokrati
iz
politЬiroa
Centralnog komiteta SK Hrvatske. Za
Krleze:'
naredni broj Naprijeda Berto Crnja је napisao Clanak u prilog slobodnog isticanja vise kandidata, u duhu Dilasovih demokratizirajucih ideja. Ро savjetu glavnog
Prilikom boravka u Zagrebu 1983, Dilas је otisao na Mirogoj i polozio cvijet na Krlezin i Belin grob. Pedesetgodisnji sukob na ljevici је zavrsio.
urednika zamolio
=::
*
*
је
druga Vladu da procita tekst pripremljen za tisak. Nakon
pazljivog citanja, Bakaric је Bertu i njegovom kolegi Zivku Vnuku vrlo mirno rekao: "Ne, drugovi, nisam za to da se to objavi. Izazvat cete neprilike. Ako vi bas zelite, objavite. Radite sto hocete, ali ako mene pitate, savjetovat cu da to ne cinite:' (Citat prema knjizi Berta Crnje Zbogom drugovi, Rijeka 1992).
Iako је od jeseni 1944. sve do 1969. Ьiо sekretar Centralnog komiteta КРН/ SKH, i sve do smrti najutjecajniji covjek partijske i drzavne politike u Hrvatskoj, Vladimir Bakaric se nikad nije mnogo eksponirao u javnosti. Vladao је tiho, prividno nenametljivo, gotovo "iza kulisa': U pravilu је odluCivao samo о krupnijim dilemama, drzeCi se podalje od prakticistickih detalja, osoЬito ako su Ьili neugodni. U politЬirou СК SKH Ьiо је ranih pedesetih godina osamljeni intelektua-
L
u broju od 5. studenoga 1953. pod naslovom "Novo i staro u izbornoj borЬi': Na Naprijed se nakon toga iz partijskih komiteta digla kuka i motika, а glavni је
argument
Ьiо
da jedan kandidat znaci jedinstvo narodne volje,
а
vise kandi-
data narodnu neslogu i razdor. Javno se cak traZila zabrana lista Naprijed ili ba-
lac, okruzen partijskim veteranima, uspjesnim ratnicima iz kojih su izrasli kruti
rem partijska kazna za autora i urednistvo. Radnicki savjet Naprijeda na celu sa Zivkom Vnukom zatrazio је prijem kod sekretara СК druga Vladimira Bakarica.
vlastodrsci, "aparatciki" i Ьirokrate. Vec prije Sestoga kongresa i, osoЬito, poslije njega, u partijskim se krugovima znalo da је Bakaric tihi Dilasov istomisljenik,
Primio ih је prije Nove godine, uljudno, ali i hladno. Bez mnogo okolisanja rekao
36 !
Urednistvo је ipak odluCilo objaviti malo redigiranu verziju Crnjina Clanka
im је: "Ne svida mi se kako vi radite. Sve ste alarmirali vasim pisanjem.
Ја
sam 37
Vlast i
Predgovor vas svojevremeno savjetovao da ne pisete onako о izborima. Niste те poslиsali! Podrskи тоји sada ne trazite, jer је necete doblti. Plovite sami kako znate:' Prema sjecanjи naprijedovaca, Bakaric је Ьiо neиoblcajeno ljиt i Ьlijed i nista nije htio objasnjavati. Ocigledno је vec znao, ili barem jasno slиtio, kakav se to vjetar sprema s vrha svih vrhova. Mozda је ostrinom tona, koja za njega nije bila
citate
Тita
i Kardelja, kao zastarjele,
а
роЬиnа
drzali se samo E>ilasovih'; da је sve to
Ьila
"antipartijska rabota'; "s likvidatorskim nastojanjima ... za sahranи Saveza komи nista': U dvodnevnoj raspravi sиdjelovalo је vise od 20 govornika koji sи иglav nom dopиnjavali neke teze ili pojedinosti iz иvodnog referata. Neki sи jos ostrije rasClanjivali inkriminirane Clanke iz Naprijeda, neki sи opcenito kritizirali Dilasa
zelio иpozoriti naprijedovce da jos imajи vremena reterirati, ih "aparatciki" samljeti. Iako deprimirani, naprijedovci sи tvrdo-
i njegove sljedbenike и Hrvatskoj. Distonirala sи samo dva sиdionika и diskиsiji: Dиsan Diminic, koji se osobno branio od objeda izrecenih и Brkicevи referatu i
korno jos objavili dva-tri broja и dиhи svoje "dilasovstine': а onda је sve prekinиto beogradskim TreCim plenиmom. Zvonko Brkic se и diskиsiji na plenиmи
pozivao na potrebи slobodne borbe misljenja иnиtar Saveza komиnista, а zatim i иgledni veteran, Gиste Sprljan, komиnist s 29 godina partijskog staza, koji је ple-
obrиsio
dirao bar za malo
иoblcajena, иpravo
prije nego
се
na Naprijed kao najeklatantniji primjer antipartijske djelatnosti,
а Тito
razиmijevanja
prema onima koji
sи iskazaЏ
simpatije za neke
је Vladimirи Bakaricи prиzio prilikи
da se "opere" od odiиma da је Ыо potajni "dilasovac" predlozivsi ga za predsjednika Komisije za zakljиcke koja се na krajи
od E>ilasovih ideja, и sto је ukljиcio i jedan svoj javni istup и tome dиhи. Nitko ih nije podrzao, а sljedeCi diskиtanti boljsevickom sи se terminologijom obrиsili na
plenиmskih
оЬојiси, vise na Dиsana Diminica nego na Gиstu Sprljana.
zasjedanja "odrezati" kaznи za Milovana E>ilasa. Svega 24 dana prije Treceg plenиma taj isti Bakaric Ьiо је predlagac E>ilasa za predsjednika Savezne tom istom
Relativno sazetи rijec na krajи Plenиma dao је Vladimir Bakaric. Ро svom оЬlсаји govorio је smireno, bez grиblh rijeci, ali s jasnim distanciranjem od sta-
morao govoriti sasvim obrnиto. Savjesno је izvrsio zadatak: и ime Komisije za zakljиcke predlozio је E>ilasovo iskljиcenje iz Centralnog komiteta i smje-
vova Milovana E>ilasa koji sи "ро4 иtjecajem burzoaskog shvacanja demokracije" i "negirajи potrebи Saveza komиnista': Ukratko se osvrnиo i na tjednik Naprijed
njivanje sa svih funkcija, иz politicki krajnje negativne ocjene prije nepиnih mjesec dana оЬаsио javnim pohvalama.
и kojem se
narodne
skиpstine
s najpohvalnijim rijeCima
о
kandidatu,
а
sada је
о
covjekи
о covjekи
kojeg је
А tjednik Naprijed prestao је
izlaziti, иrednistvo raspиsteno, novinari dospjeli na burzи za nezaposlene i istjerani iz novinarstva. *
*
"sloboda misljenja formirala и tome da se posvиda traze samo pogres-
ke': раје on, Bakaric, s njima diskиtirao i "molio da neke stvari ne stampajи ... (jer) nisи bile pogodne, i tako sam radio sve dok nije postalo jasno da oni jedino zele gurati stapove
и
tockove nasega razvoja, i tada је trebalo staviti stvar na dnevni
red .. :' Navecer, poslije prvoga i
*
drиgoga
napornog
plenиmskog
dana, deprimiran,
Gиste Sprljan nije odlazio kиCi, vec и svojи kancelarijи и Tvrtkovoj 5, gdje se na-
Prema nиmi
иstaljenoj
proceduri, nakon Treceg plenиma
СК
SKJ
иslijedili sи
ple-
Centralnih komiteta и svim repиЬlikama. Prvi и nizu blo је plenиm Central-
lazila Partijska skola "Rade Koncar" kojoj је Gиste vec 8 godina Ьiо direktor. Prve veceri kratko је posjedio sa svojim kolegama nastavnicima, иtисеn sto ga na Ple-
nog komiteta Saveza komиnista Hrvatske, koji је odrzan и Zagrebи svega tjedan dana poslije saveznog beogradskog plenиma. Као i svi repиЬlicki plenиmi, i za-
nиmи tretirajи
grebacki је Ьiо nemastovita repriza beogradske premijere. Pod predsjedavanjem
stazи saljи "ро zaslиzi и mиzej':
Vladimira Bakarica, иvodni referat podnio је Zvonko Brkic, najиporniji hrvatski anti-dilasovac, organizacioni sekretar СК SK Hrvatske.
Naime, и jednoj anketi о E>ilasovim Clancima и Vjesniku i srijedu, и kojoj sи pored Gиste ·sиdjelovali Eиgen Pиsic, Jakov Sirotkovic, Berto Crnja, Rado-
U jednosatnom referatu Brkic se najvise bavio tjednikom Naprijed, njegovim posljednjim direktorom i glavnim urednikom Dиsanom Diminicem, а zatim i
van Ivancevic s potpisom "Student filozofije" i jos nekoliko potpisanih samo s inicijalima, Gиste је opisao jedan dosadni i jalovi partijski sastanak. Као vjeCiti
poimence pojedinim novinarima i njihovim Clancima. Ustvrdio је da sи blli "Dilasovi politicki trabanti'; da sи "iz svojih plitkih, frazerskih Clanaka izbacili sve
saljivdzija
38
kao "sиgavu оvси" i svi ga izbjegavajи, nitko i ne sjedne kraj njega.
Neki ти se s govornice cak rиgаји,
vrijedno,
zakljиCio је
zaslиzila је
ра
ga kao najstarijeg Clana
da Partija, ocigledno
da
Ьиdе
smjestena и
иmorna
mиzej':
СК ро
partijskom
i ostarjela, "kao i sve sto
Vec
и istиpи
је
na beogradskom
39
Predgovor
Trecem plenumu Zvonko Brkic se rugao na racun Guste i muzeja ("jer Partija nije za muzej, ali autor te usporedbe jeste"), а zatim је na zagrebackom Plenumu ta rugalica s Gustom i muzejom nekoliko puta ponovljena s govornice. Mnogo vise od tih nazovi-sala s tugaljivog Plenuma, Gustu је bolilo sto ти nijedan od prijatelja s predratne roblje ni suboraca iz rata nije uputio nijednu ljudsku rijec. Druge veceri, ро zavrsetku Plenuma, Guste је opet dosao u Tvrtkovu 5, ali nije se poput prethodne veceri javio svojim kolegama nastavnicima kojih је jos Ьilo u skoli. Iz Gustine direktorske sobe neko se vrijeme nista nije culo, а onda је odjeknuo pucanj. Iz susjedne kancelarije prvi је doletio Dusan Vejnovic, tada nastavnik na skoli, koji u svojim neobjavljenim sjecanjima opisuje prizor: "Pistolj pored glave, iz prosvirane sljepoocnice tece krv, zavrnut perzijski tepih da se krv ро njemu ne Ьi prosula, pod glavom neke novine ро kojima se krv siri, na rokovniku na stolu napisano: 'Svima mojima - oprostite mi: Tako је zavrsio Guste Sprljan, najposteniji komunist kojeg sam u zivotu sreo:' Guste Sprljan Ьiо је izuzetna licnost. Silno cijenjen i voljen u krugu polaznika i nastavnika u skoli, ро svojoj је osebujnosti uzivao simpatije i u sirim partijskim krugovima, osoblto medu partijskim veteranima. Bio је tezacki sin iz Vodica. Као mladic poslije Prvoga svjetskog rata prigrlio је komunisticke ideale о pravdi i jednakosti za svu sirotinju svijeta i uskoro росео dugogodisnji hod ро tamnicama Kraljevine SHS i Jugoslavije. Silno zive naravi, rjeCit i prgav, neumorno duhovit, nikome nije ostajao duzan u raspravama о proleterima i kapitalistima, о kralju i otadzblni, zbog kojih је svaki cas upadao u "verbalne delil
Vlast i pobuna
imao pravo na auto, on ga zbog stednje i primjera nil
Propagandne kampanje protiv Dilasa Pocevsi vec od 1955. godine jugoslavenska politicka vlast povremeno је organizirala propagandne kampanje sa ciljem da moralno diskreditira upornog disidenta Milovana Dilasa. Najzamasnija od tih kampanja kulminirala је 1977. godine, а naredbodavac је taj put Ьiо Josip Broz Тito, osobno. Godine 1975. u New Yorku su pod naslovom Parts ој а lifetime prvi put objavljeni neki Dilasovi memoarski zapisi iz rata i najavljena је kompletna memoarska knjiga о 1941-45. godini koja је pod naslovom Wartime (srpsko izdanje Revolucionarni rat, Beograd 1990) objavljena takoder u New Yorku 1977. godine. U tim је knjigama Dilas prvi put opisao neke vazne ratne epizode koje su se ро Тitovom naredenju dotad drzale u tajnosti (npr. partizanski pregovori s Nijemcima u ozujku 1943. i Тitove takticke pogreske oko rusenja mosta na Neretvi u to isto vrijeme), а objektivno је prikazao i neke druge ratne dogadaje, demistificirajuCi tako dijelove dugo stvarane mitologije NOB-a. То је, naravno, duboko pogadalo tada vec maksimalno razvijenu Тitovu tastinu, koja је ionako bila pogodena Dilasovim uspjesima u svijetu. Тito је tada osobno nagovarao Vladimira Dedijera da napise knjigu о Dilasu kao otpadniku, na сети је Dedijer odmah i р о сео raditi, ali је ubrzo odustao od narucene propagandisticke antidilasovske koncepcije, ра је knjigu dovrsio, donekle uravnotezeniju, i objavio tek 1991. godine pod naslovom Veliki buntovnik Milovan Dilas (Prosveta, Beograd). U Beogradu је 1977. objavljena knjiga u dva toma, ukupno vise od 700 stranica, pod naslovom Liheralizam - Od Dilasa do danas autora D. Markovica i S. Krzavca, а u Vecernjim novostima gotovo је
1
l
40
41
Vlast i pobuna
Predgovor
mjesec dana na punoj stranici izlazio feljton s nizom objeda о Dilasu. Dirigirana difamatorska kampanja tada је zahvatila i Zagreb. Као jedan od medija izabran је tjednik Start koji је u to vrijeme imao reputaciju moderno koncipiranog revijalnog lista s odmakom od dnevne politike i plitke politicke propagande. U ozujku 1977. ро partijskoj је liniji naredeno dvojici predstavnika redakcije Start da podu u Banja Luku, gdje се od Clana Predsjednistva SKJ Tode Kurtovica doblti upute za pisanje о Dilasu. Iako su to startovci pokusali izbjeCi objasnjavanjem da njihov list nije podoban za takve tekstove, Kurtovic је Ьiо nepopustljiv. Energicno је naredio da antidilasovski tekst moraju objaviti sto prije, jer u svijetu na raznim jezicima upravo izlazi knjiga ratnih memoara u kojima Dilas vrijeda druga Tita, ра autora takve knjige treba moralno diskreditirati pred domacom i svjetskom javnosti. Treba ga prikazati kao sadista, neposrednog izvrsioca drasticnih represalija, krvozednog ubojicu. Vazne podatke za tekst - uputio ih је Kurtovic - doblt се u Centralnom komitetu SK Crne Gore, gdje Dilasovi suborci znaju mnogo toga о njegovim nepodopstinama za vrijeme NOB-a. Savo Brkovic i Perisa Vujosevic, predratni partijski veterani i prvoborci NOB-a, predstavniku su Starta na sastanku u Podgorici (tada Тitogradu) opsirno pricali о Dilasovom ponasanju 1941-42. godine u Crnoj Gori, kad је u dva navrata, ukupno sest mjeseci Ьiо delegiran od Тita za vodeceg covjeka tamosnjeg ustanka i partizanskog ratovanja. Dilasa su opisali kao kolerika ili sangvinika koji naglo mijenja zestoku cud - od odusevljenja do depresije, od plasljivosti do lude hrabrosti. Nabrojili su neke pogreske sto ih је Dilas zbog takve svoje naravi poCinio kao vodeCi covjek ustanka. О Dilasu kao ubojici dali su samo jedan podatak: poslije velike Ьitke kod Jelina Duba 18. listopada 1941. Dilas је navodno, na oCigled zaroЬljenih Talijana i njihovih partizanskih strazara, svojom rukom iz revolvera ublo jednog zaroЬljenog crnogorskog poreznika, nakon brzopoteznog saslusanja u kojem nista nije dokazano. (Dilas u memoarima Revolucionarni rat prilicno podrobno opisuje taj dogadaj i tvrdi da su kod zaroЬljenog poreznika Vlahovica nadeni vojni revolver s talijanskom dozvolom za nosenje i papiri о velikim iznosima prikupljenog poreza za talijansku okupacionu vlast, ра su Dilas i vodeCi crnogorski komunist Blazo Jovanovic zajednicki donijeli odluku о strijeljanju, sto su izvrsili njihovi kuriri ро Dilasovomu naredenju. U knjizi U vrtlogu hrvatske politike, str. 100, Mate Mestrovic pise da mu је 1957. о tom dogadaju pricao Blazo Jovanovic, ро cemu se cini da је Dilasova verzija Ьliza istini od one koja је Ьila
Sve se to urednicima Starta cinilo preoskudno za naruceni im Clanak, ali su ga pod obnovljenim partijskim pritiskom "odozgo" ipak morali napisati. Tekst је Ьiо prazan ро konkretnim podacima, а pun stereotipnih propagandistickih fraza i insinuacija о Dilasu kao "marioneti" stranih novinara i specijalnih sluzbl. Znali su da је to vrlo los Clanak, kontraproduktivan cak i ро propagandistickim mjerilima, ра su se nadali da се Tode Kurtovic, kojem su tekst morali odnijeti na uvid i odobrenje, shvatiti da to nema smisla objavljivati. Medutim, drug Tode, kad је pazljivo procitao Clanak, na орсе iznenadenje startovaca, cestitao im је i s nekoliko im komplimenata pohvalio tekst. Objavljen је u Startu br. 216 od 4. sviЬnja 1977. na osmoj i devetoj stranici pod naslovom "Njegove pje~me, njegovi snovi': Potpisan је izmisljenim imenom nepostojeceg novinara Nikole Rajcevica. Prica ima i svoj neocekivani epilog: dan-dva poslije objavljivanja predstavnici Starta, zajedno s glavnim direktorom Vjesnikove kuce Marinkom Gruicem, hitno su pozvani u Centralni komitet SK Hrvatske kod predsjednice Milke Planinc. U prisustvu jos dva-tri Clana СК drugarica Milka ljutito је osula paljbu ро Startu zbog Clanka о Dilasu. Ocijenila је da se radi о nedopustivo losoj propagandi koja svojim neargumentiranim objedama i niskom razinom kompromitira Savez komunista i nasu drzavu. Prijetila је partijskim kaznama za vinovnike, sve dok ju Marinko Gruic nije prekinuo objasnjenjem da је naredba dosla iz СК SKJ preko druga Tode Kurtovica. Drugarica Milka, naravno, odustala је od partijskih kazni, ali је ostala kod svojih tvrdnji da se radi о losem tekstu i zahtijevala od drugova iz Vjesnika i Starta da bude obavijestena ako opet stignu takve i slicne bezvezne naredbe iz Beograda, ра се ona nastojati da ih se ne izvrsi. U kampanji za difamaciju Dilasa neka druga urednistva nisu Ьila ni Ьlizu toliko suzdrzljiva kao sto је bilo Startovo. Putem pisane i usmene rijeCi bujale su stravicne price о patoloskom krvozedniku Milovanu Dilasu. On је Ьiо za sve kriv, za ono sto је sam cinio, za ono sto su uCinili drugi, ра i za mnogo toga sto nikad nije pocinjeno. Kako rece Mirko Kovac, "svatko је Dilasu mogao prisiti sto је htio, jer to је Ьilo dopusteno i pozeljno ... Sirile su se fame о njegovim zlocinima ... раје tako veCina revolucionara ispala potpuno neduzna u krvavom zrvnju revolucije, jedino је Dilas Ьiо zloCinac ... promoviran u poglavicu svih ubojica': Ne navodeCi izvore, dobar dio tih prica sakupio је Jevrem Brkovic u knjizi-pamfletuAnatomija morala jednog staljinista (Globus, Zagreb 1988). Tekst је pisan sa zapanjujucom dozom zloce i mrznje, раје Dilas vec od mladih dana beskarakterni prevrtljivac,
ispricana novinaru Starta.)
а
42
s vremenom sve vise patoloski tip koji zivi u "nervnoj rastrojenosti i duhovnoj 43
r
Predgovor
ekscentricnosti ... (u) predjelima sopstvenog mraka': Kad bih pisao knjigu о Hitleru ili Himmleru ne znam Ьih li ih mogao tako jednolicno mracno portretirati, prisjecajuci se Stendhalova aforizma ро kojem је "covjek toliko nesavrsen, da ne moze Ьiti ni savrseno zao': Medu najstravicnijima u Jevremovicevoj knjizi је prica prema kojoj istaknuta srpska komunistkinja Spasenija Cana Babovic na samrtnoj postelji nekome povjerava da је Dilas u Prijepolju, prilikom povlacenja partizanskih snaga iz Srblje prosinca 1941, "naredio likvidaciju sedamdeset ili sedamdesetsedam srpskih partizana. Ро jednoj verziji - likvidirao ih је sto su htjeli da se povlace, а nijesu Ьili Clanovi Partije, а ро drugoj, moZda vjerojatnijoj, sto nijesu htjeli da napustaju Srblju" (Ј. Brkovic, n. dj. str. 88). Svakom prosjecnom poznavaocu prilika vec је na prvi pogled jasno da prica nije istinita: takav masovni pokolj partizana ро partizanima nije mogao ostati tajna. Odmah Ьi se procuo u partizanskim redovima, medu suborcima i oblteljima ubljenih. Dilas Ьi smjesta Ьiо uklonjen sa svih funkcija i drasticno kaznjen. Mozda Ьi Тito organizirao da Dilas "pogine" u prvoj Ьitci ili Ьi progledao kroz prste kad Ьi Dilasa iz busije, osvetnicki, ublo netko od obltelji ili suboraca likvidirane sedamdesetorice. А sasvim је nevjerojatno da Ьi Cana Babovic sve do predsmrtnih dana cuvala tu "tajnu'; dok је u meduvremenu, vise od 30 godina trajala antidilasovska hajka u kojoj је i Cana zdusno sudjelovala. Crnogorska Akademija znanosti i umjetnosti objavila је 2003. godine priloge sa znanstvenog skupa Djelo Milovana Dilasa na kojem је, pored ostalih, referat podnio i sandzacki istrazivac Milorad Peurovic. Na osnovu pomnih provjera ustrvrdio је: "Zbog pogresne vojno-politicke procene Dilas za taj poraz (Ьitka za Sjenicu) neosporno snosi licnu odgovornost, ali је istoriski neodgovorno odrzavati pausalne, lazne licne price ро kojima је Dilas u tom vremenu i na ovoj teritoriji maltene masovno ubljao domaCine - seljake i 'kulake; hodze i popove, Ьivse drzavne sluZЬenike .. :' Sto se tice navodne likvidacije velike grupe partizana kod Prijepolja (na Kamenoj gori), PeuroviC tvrdi da te likvidacije uopce nije Ьilo i da "na toj putanji ne postoje nikakvi validni dokazi о likvidaciji ljudi': Spomenimo jos jednu od pitoresknih Jevremovicevih fabula (od kojih је neke s premalo rezerve u Krlezologiji preuzeo i Stanko Lasic, inace maksimalno savjestan istrazivac): "U Hercegovini је (Dilas), u nekom samostanu jezuitskog reda, poslije duge teorijske rasprave sa fratrom о Isusu Hristu kao prvom komunisti, svog sabesednika, takoder svojerucno, poslao bogu na ispovijest. Danas on о toj i 44
т
Vlast i pobuna slicnim 'ratnim epizodama' da Ьi sto bolje zabavio i nasmijao svoje istomisljenike - 'nove humaniste' - prica nonsalantno i anegdotski, bez imalo grize savjesti" (n. dj. str. 103). Nista od toga nije istina: prvo, u Hercegovini ne postoji niti је ikad postojao samostan jezuitskog reda; drugo, Dilas је kao partizan samo jednom nakratko prosao rubnim dijelom Hercegovine, u povlacenju za vrijeme Cetvrte ofenzive, pod uvjetima u kojima se nije moglo ni pornisljati na teoloske rasprave s nepostojecim jezuitom; i trece, о mucnim ratnim epizodama Dilas nikad nije pricao "nonsalantno" niti "da Ьi nasrnijao'; vec suzdrzljivo, krajnje ozbiljno i ne bas rado.
Nije lako covjeku podnijeti da ga vise od 30 godina pred javnosti cijele zemlje sistematski vrijedaju i Ьlate, а njemu је zabranjeno da Ьilo kome i Ьilo sto javno odgovori. Dilas је to ipak nekako podnio, ne znam da li bas uvijek stoicki. U novinama је mogao ponesto odgovoriti tek 1988-89. godine, kad su mediji u jugoslavenskim zemljama poceli stjecati vecu slobodu. Njegove izjave i cijele intervjue prvi su objavili beogradski listovi Mladost i Borba i zagrebacki tjednik Danas. Odgovarao је na sve sto su ga novinari pitali, а najvise о njegovim predratnim i poslijeratnim odnosima s Krlezom. Odlucno је poricao da Ьi ublo Krlezu ili naredio da bude ubljen da је 1941-42. dosao u partizane, vec Ьi ga svi u partizanima odlicno docekali i prihvatili. Ponavljao је svoje stavove о Krlezi koje је ranije vec objavljivao u inozemstvu, а citalac ih moze naCi na stranicama ove knjige. Zatim su na srpskom jeziku u Beogradu i Crnoj Gori pocele izlaziti Dilasove knjige (dosad vise od dvadeset naslova), ра knjige autoriziranih razgovora s Dilasom i objektivniji prikazi i analiticki radovi о njemu kao knjizevniku i politickom disidentu. Istaknuti crnogorski intelektualac i javni djelatnik MomCilo Cemovic objavio је 1997. knjigu Dilasovi odgovori sa svim delikatnim pitanjima о Dilasovu ucescu u kontroverznim zblvanjima epohe i Dilasovim autoriziranim odgovorima- od davnih polemickih sukoba na ljevici, predratnih unutarpartijskih "Cistki" i ratnih represalija u sklopu crnogorske "lijeve devijacije'; ра sve do Golog otoka i drame na Trecem plenumu sijecnja 1954. Pojavljuju se i radovi savjesnih istrazivaca koji preispituju vjerodostojnost ili nevjerodostojnost difamatorskih objeda о Milovanu Dilasu u kampanjama protiv njega. Dosta toga jos nije istrazeno ni 45
г
т'
Predgovor
·-·----------------------------------ocijenjeno, ali ipak dovoljno da vec imamo
jasnijи slikи
i
о
tom najspornijem
aspektи
Vlast i pobuna Takve oscilacije и odlukama, iako и manjim razmjerima, E>ilas је ponovio jos nekoliko риtа, sto је stvaralo nezadovoljstvo и krugи nekih Ьlizih suradnika, ponekad i sire. PrituZЬe sи potkraj listopada stigle do Vrhovnog staba и Uzice i Тito је poslao Ivana Milиtinovica za novog opиnomocenika и Crnи Gorи. E>ilas
ocjena о E>ilasи kao povijesnoj licnosti. Represalije и sklopи crnogorske "lijeve devijacije" 1941-42. i E>ilasovo osobno sиdjelovanje и ~jima najrasirenije sи medи negativnim ocjenama о E>ilasи, mozda i zato jer и njima za razlikи od veCine drugih optuzbl- ima dijelom i neke
је
stvarne osnove. Као opиnomocenik Centralnog komiteta КРЈ, E>ilas је 8. srpnja 1941. iz Beograda stigao и Crnи Gorи s Тitovim ириtаmа da organizira partizan-
је
ske odrede za gerilsko ratovanje i diverzije protiv talijanskih okиpatora, ali zasad
smijenjen 6. studenoga i pozvan и Uzice, gdje ти је Тito dao da uredиje novine Borbu. U kampanjama protiv E>ilasa poslije Treceg plenиma tvrdilo se da smijenjen i kaznjen zbog "lijeve devijacije'; sto nije tocno. U Тitovim pismima crnogorskom rиkovodstvu i odlиkama о E>ilasovoj smjeni spominjи se samo
saznao da sи pripreme za orиzanи ЬоrЬи vec и tokи, da ih иglavnom predvode komиnisti, ali sиdјеlији i nekomиnisticki patrioti - oficiri porazene jиgoslavenske
operativne i ideoloske greske и rиkovodenjи, nijednom rijecjи "lijeva devijacija': Medиtim, zloglasna lijeva devijacija ipak је zaceta и vrijeme J?ilasova mandata и Crnoj Gori.
vojske, ponegdje i Ьivsi pripadnici raspиstenih gradanskih stranaka. S nekoliko Clanova crnogorskog komиnistickog vodstva i jednim oficirom Ьivse vojske E>ilas
Potkraj srpnja i tijekom kolovoza talijanska okиpaciona komanda privukla је pojacanja iz Albanije i povela dobro organiziranи ofenzivu na podrиcja pod par-
је formirao иstanicki stab
tizanskom vlascи. Talijani sи иbrzo potisnиli partizane iz Kolasina, Danilovgrada
ne i opcenarodni иstanak. U prvim kontaktima s lokalnim komиnistima E>ilas је
iz kojeg је preko razgranatih komиnistickih celija иspio donekle povezati pripreme za ЬоrЬи и vise dijelova Crne Gore. Iako sebe nije
i drиgih vecih mjesta i zavladali vaznijim komиnikacijama. Ako Ьi naiSla na jaci otpor partizana, talijanska vojska vrsila је grиbe represalije i palila cijela sela. То
imenovao zapovjednikom, E>ilas је to и stvari Ьiо i tako se ponasao. Tradicionalno ratnicki raspolozen crnogorski narod Ьiо је ogorcen zbog "sra-
је
motnog" sloma kraljevske vojske и Aprilskom ratu i zbog nasilnicke talijanske okиpacije; veCina је bila spremna za ЬоrЬи. Komиnisti sи i dotad и Crnoj Gori
ra kraljevske vojske napиstio је partizane i росео stvarati svoje grиpe iz kojih sи иbrzo izrasli cetnicki odredi. S talijanskim komandama иspostavljali sи najprije
Ьili
primirja,
relativno vrlo brojni, а s propascи kraljevske vlasti i njenih stranaka иtјесај
pokolebalo mnoge od иstanickih sиdionika i suradnika. Dobar dio Ьivsih ofici-
а
kad
sи
ih partizani poceli napadati, stavljali
sи
se pod
talijanskи
za-
U rokи od dva-tri dana иstanicki pokret naglo se prosirio veCim dijelom Crne
stitu. Pocetkom 1942. veCinom sи vec bili otvoreni kolaboracionisti. А gradanski politicari, prvobltni pristase иstanka, vecinom sи se pasivizirali. Tek neki prisli sи i sиradnji s okиpatorom.
Gore i izrastao иpravo и ono sto је Тito rekao E>ilasи da se ne treba desiti - opcenarodni иstanak. Ustanici sи nakratko zavladali gotovo cijelom zemljom, izиzev
Kroz cijelo vrijeme E>ilasova boravka и Crnoj Gori 1941. partizani sи ipak zadrzali kontrolи nad prostranim teritorijem izvan glavnih komиnikacija. Na tom
Podgorice, Niksica, Cetinja i talijanskih garnizona иz оЬаlи. E>ilas је Ьiо zbиnjen - и рrосјери izmedи odиsevljenja neocekivanim
роdrисји иspostavili sи
komиnista Ьiо је и porastи.
Kad је pod njihovim vodstvom 13. srpnja napadnиto nekoliko talijanskih garnizona и Staroj Crnoj Gori, narod se masovno pridruzio.
vlast
и
kojoj
sи
dominirali
komиnisti.
Svako
sиprotstav
иspje
ljanje toj njihovoj stecenoj vlasti tretirali sи kao "pomoc okиpatoru" protiv koje se
sima i spoznaje da se slabo naorиzana i slabo organizirana seljacka vojska nece
postupalo "revolиcionarno'; cesto i strijeljanjem. То jos nije bila "lijeva devijacija" s "borbom protiv klasnog neprijatelja'; ali nije bilo daleko od toga. Меdи иblje
moCi sиprotstaviti neminovnoj talijanskoj protиofenzivi. U sredistu иstanka, na роdrисји plemena Piperi, и dиhи Тitove prvobltne direktive naredio је formiranje malih odreda za
gerilskи ЬоrЬи
i
raspиstanje
masovne vojske bez pravog
naorиzanja. Medиtim,
kad је dan-dva kasnije saznao da se и ostalim krajevima Crne Gore иstanak i nadalje masovno siri, da је zaroЬljeno i razorиzano oko
i "komиnistickih renegata'; ljиdi koji sи nekad Ьili Clanovi КР, ali sи Partijи napиstili zbog raznih razmimoilazenja; а Ьilo је i иbljenih koji sи иzivali иgled и svojim plemenima, ра i и sirim slojevima.
nima
Ьilo је
3.000 talijanskih vojnika, zaplijenjeno mnogo orиzja, mиnicije i hrane - E>ilas se
likvidacijama donosili sи lokalni komиnisti, oblcno и stabovima lokalnih partizanskih jedinica. Ponekad sи formirani ad hoc sиdovi, ponekad se
predomislio i opet vratio koncepciji opcenarodnog иstanka.
odlиCivalo samo dogovorom dvojice-trojice funkcionera, komиnista. Cini se da
46
Odlиke о
47
Predgovor
Vlast i pobuna
nikad nije odlucivao samo jedan covjek, ра ni Dilas, iako nema sumnje da је kao kljucna osoba na cijelome podrucju najodgovorniji i za likvidacije. Tolerirao ih је,
mjestimicno i podsticao, ponekad i neposredno sudjelovao u odlucivanju о njima. То ne krije u svojim memoarima Revolucionarni rat, ра su i ро tome,
kad su 1977. objavljeni pod naslovom Wartime, u cijelom svijetu bili ocijenjeni laskavim superlativima ("zacudujuce postenje" ocjenjuje Eric Hobsbawm, "ova је knjiga herojski cin" Michael Foot, "izvanredni i briljantni memoari" New Society,
zadovoljnici koji se usude ma i najmanje prigovoriti. U nekoliko najdrasticnijih slucajeva fanatizmom zaludeni mladiCi dokazuju svoju "revolucionarnu principijelnost" sudjelovanjem u sudenjima koja njihovog оса ili brata salju u smrt. UЬijeni
se vise ne broje na desetine, vec na stotine. Likvidacije se ponekad vrse
Economist, "izuzetan licni i istorijski dokumet" Dun-
i krajnje cinicno: potkraj 1941. i pocetkom 1942. u Kolasinu zaroЬljeni cetnici i njihovi stvarni ili navodni suradnici strijeljani su i pokapaju se na mjestu gdje su
Strijeljanja su se rijetko obavljala javno, uglavnom samo kad se radilo о doka-
inace ubljani i pokapani psi. Mjesto doblva ime "pasje groЬlje"_~ 30 godina kasnije pripisuje se Dilasu kao vinovniku, iako Dilasa ni Ьlizu bilo nije.
"dirljiva, divna knjiga" can Wilson itd.).
Тhе
zanoj kolaboraciji s okupatorskom vlascu. UЬijalo se i iz busije, ро starom oblcaju iz vremena crnogorskih knezova i kraljeva, da Ьi se izbjegla identifikacija pocinitelja i nad njima osveta. Imena ubljenih objavljivana su u lokalnoj partizanskoj stampi, s obrazlozenjima za likvidaciju i prijetecom zakljucnom napomenom "Nastavak slijedi': Ukupno је bilo nekoliko desetaka takvih likvidacija i javnih obavijesti, za ratna vremena ne bas veliki broj, ali u tradicionalno isprepletenom i gusto povezanom crnogorskom drustvu sasvim dovoljan da kod mnogih izazove nezadovoljstvo i strah. Bio је to jedan od razloga sto је vec za Dilasova mandata u Crnoj Gori pocelo napustanje partizanskih redova, pasivizacija stanovnistva, sirenje cetnickog utjecaja. "Lijeva devijacija" u Crnoj Gori i Istocnoj Hercegovini razbuktala se mjesec do dva nakon Dilasova odlaska u Uzice. Na to su utjecali i neki postupci Vrhovnog staba i
СК КРЈ
koji su se mogli tumaciti kao promjena koncepcije NOB-a.
Sve do studenoga 1941.
Тito је
u porukama u Crnu Goru kritizirao Dilasov slo-
gan о "antifasistickoj revoluciji" i uopce о "Revoluciji"; ocjenjivao је to uskogrudnim definiranjem NOB-a i naglasavao termin "oslobodilacka borba': Medutim, 21. prosinca 1941, ne bas slucajno na dan Staljinova rodendana, Vrhovni stab formira elitnu brigadu kojoj daje naziv "proleterska'; а sam Тito u petokraku zvijezdu na svojoj kapi unosi srp i cekic. Mo:Zda је to pod utjecajem ucestalih vijesti о
daju dovoljno hrane za partizane. Likvidacije su sve cesce. Zrtve su Cinovnici Ьivse kraljevske vlasti, lokalni politicari Ьivsih stranaka, zagovornici neutralizma i pasivnog drzanja, sumnjivi nekomunisti iz bogatijih ("burzujskih") obltelji, ne-
prvim velikim, mo:Zda i odlucujuCim pobjedama Crvene armije na prilazima
Nekoliko је silnica utjecalo na provalu "lijeve devijacije" u Crnoj Gori i Istocnoj Hercegovini. Ivan Milutinovic sigurno је sukrivac, ali Cini se da nije Ьiо podstrekac. Nije kao mandatar СК КРЈ u Crnoj Gori drzao sve konce u svojim rukama, kao sto је to prije njega cinio Dilas. Pod utjecajem Тitovog privremenog "lijevog skretanja" (koje је
Тito
ubrzo korigirao) Milutinovic se vjerojatno suzdr-
zavao zauzdavati lokalne ekstremiste. Predispozicije su ostvarene vec prethodno, za Dilasova mandata, а u meduvremenu Milutinovic је vec dobro znao da su represalije s protivne strane - njemackih i talijanskih okupatora, ustasa i cetnika - daleko masovnije, ponegdje i brutalnije, od sveukupne "lijeve devijacije" (sto, naravno, ne Ьi smjelo Ьiti opravdavanje pocinjenog, iako se ponekad tako tumaCi).
Ро
mojem misljenju, dva su domaca faktora
Ьila
utjecajnija od vanjskih:
ekstremna boljsevizacija relativno velikog broja crnogorskih komunista i relikti surove tradicije obracuna s izdajnicima u ratnickoj povijesti Crne Gore. Ni Dilas ni Milutinovic od tih utjecaja nisu Ьili imuni. Kad је Тito 15. ozujka 1942. iz Foce poslao Dilasa u Crnu Goru da spasava sto se spasiti dade, malo se toga jos moglo spasiti. "Lijeva devijacija" uCinila је svoje: cetnici su nezaustavljivo jacali, partizani odstupali i slablli. Sasvim su izgublli podrsku vecine stanovnistva. Dilasov drugi, relativno kratkotrajni mandat u Crnoj Gori (jedva dva mjeseca),
Ьiо је
u znaku spoznaje
о
samoubllackom karakteru
Moskvi. Iz СК КРЈ dopiru razmisljanja о "drugoj fazi borbe'; ne vise samo oslobodilackom ratu, vec i borbl za komunisticku vlast.
"lijeve devijacije': Crnogorsko komunisticko vodstvo to је pocelo shvacati i prije toga drugoga Dilasovog dolaska i "lijeva devijacija" vec је zamirala. Zajedno s Di-
Crnogorski komunisti, vec od prije rata najljevije "boljsevizirani" unutar shvacaju sve to signalom za prijelaz na "klasnu borbu" na podrucjima koja
lasom, pokusalo se pomirljivost prema cetnicima suzblti drasticnim mjerama u vlastitim redovima (strijeljanje komunista iz obltelji Tadic), ali i to је imalo ucinak
su pod njihovom kontrolom. Pocinje hajka na "kulake" koji iz svojih zaliha ne
suprotan od zeljenog. Preostalo је samo priznati poraz i spasiti jos nenacete par-
КРЈ,
48
49
Predgovor
Vlast i pobuna
tizanske jedinice povlacenjem iz Crne Gore. Vratile sи se tek nakon godinи dana, и jos dramaticnijim okolnostima (Peta ofenziva), ali to је vec druga prica. Tesko ko
iskиstvo
је иtjecalo
crnogorske i istocnohercegovacke "lijeve devijacije" svakada partizanske vlasti to zlo и ratnim godinama vise nigdje nisи
ponovile - bar ne na takav nacin i и tim razmjerima, а najmanje и Hrvatskoj. Nazalost, ponovilo se potkraj i odmah poslije rata, dodиse na drиgi naCin, ali i и
2000). "Jos иvijek me тисе misli о mnogome sto smo иcinili, iako ne Ьih mogao reci da se zbog svega toga osjecam krivim"- rekao је Dilas za Encounter 1979. U stvari, Dilas је zastao pred pojmom Revolиcija. Milovan Dilas koleba se oko politicke, povijesne i moralne ocjene Revolиcije kao takve i mislim da ти stoga nije lako govoriti о sebl и Revolиciji. On drzi da sи Revolиcije nиznost ljиdskog napretka i "morajи se desiti kad
politicki sistemi nisи
daleko veCim razmjerima. Drzim to dokazom da Тito osobno, zajedno sa cijelim vodstvom КРЈ, naprosto nije Ьiо sposoban prepoznati dиЬlје korijene zla koje se
sposobni razviti razиmna i pravedna rjesenja': iako im "nitko ne moze predvidjeti ishode': Na jednome mjestu kaze da је "иbljanje funkcija rata i revolиcije'; da onaj
zvalo "lijeva devijacija': Svoj obracиn s "lijevom devijacijom" Dilas је nastojao izvesti и vec spomenи toj knjizi Revolucionarni rat (englesko izdanje 1977, srpsko 1990). Nije se ириstао
koji "zeli povesti rat i revolиcijи mora Ьiti spreman иbljati ljade'; na drиgome mjestu vec govori da је Revolиcija zapravo neprekidna borba .za reforme i demo-
и polemikи
sa smijesnim tvrdnjama antidilasovskih kampanja koje sи svи krivnjи
pripisivale samo njemи: da је Ьiо jedini inicijator i planer "lijeve devijacije" i glavni naredbodavac svih и njoj izvrsenih zlocina, da је sve to cinio protivno volji svojih
kracijи,
dakle proces bez nasilja i krvi. Za oslobodilacki rat и kojem је 1941-45. sиdjelovao drzi da је Ьila opravdana Revolиcija koja је, nazalost, iznjedrila losи
vlast. Dilas је napisao najrazornijи moralnи оsиdи te vlasti, kоји је sam stvarao.
Ьlizih suradnika i svog naredbodavca Tita, da је osobno иЬiјао ро Crnoj Gori i
Milovan Dilas Ьiо је veliki covjek dvijи oprecnih krajnosti: do 1948. on је jedna licnost, od 1949. on је sasvim drиga licnost, snazna negacija one prve. Као
onda kad se nalazio 300 kilometara daleko od Crne Gore. Prilicno је podrobno i
da је imao dva zivota,
posteno ispricao
faktografijи
crnogorske "lijeve devijacije" i svoje
исеsсе и
njoj.
Nije presиtio svojи орси odgovornost ni svoje sиdjelovanje и odlukama о nekim smrtnim presиdama. Opisao је dramatikи nekih spornih slиcajeva, ponekad i svojи osobnи griznjи
savjesti
и
takvim prilikama. Implicite, dao
је
i
negativnи
politickи
i povijesnи осјеnи lijevih devijacija. Stanko Lasic ти ipak predbacиje da је zastao pred kljиcnim moralnim pitanjem, jer "kao memoarist koji Ьi trebao
иСi и
sebe ... na toj distanci vise nije mogиce vidjeti samo slijep prema svojoj" (S. Lasic, Krlezologija П, str. 146).
tudи krivnjи, а
ostati
Iako је od svih hrvatskih aиtora najdиЬlje proniknиo и Dilasove dileme, Lasic na ovome mjestu ocigledno nije и pravи- ili bar nije sasvim и pravu. U novinskim odgovorima na to najdelikatnije pitanje Dilas је oblcno nedorecen, ponekad i nepostojan. Mozda је to posljedica nedomisljene razgovorne improvizacije, mozda i neprecizno prenesenih odgovora. Poиzdanije је sиditi о Dilasovim stavovima s osloncem na dijelove rane tekstove
и casopisи
и
knjizi Revolucionarni rat, i na njegove
Encounter,
и
medиsobno
strogo razdvojena. Iako, и njegovoj mladenac-
koj literarnoj prozi iz onog prvog zivota kasnijeg Dilasa,
а и
knjigama iz
drиgog
nаslисији
zivota
se iskrice za onaj
naslиcиje
drиgi
zivot
se teskoca da do kraja
rascisti s onim prethodnim Dilasom. "Treba li se kajati?" pita se Dilas. "Naravno. Ali za sta? Za zle ideje i jos gore stvarnosti? Ili za sebe - za svoj zanos zlim idejama, za svoje nemirenje sa zlim stvarnostima?" Drzim da је svojim literarnim, memoarskim i politickim djelom i svojom patnjom stariji Milovan Dilas obilno
iskиpio
sve grijehe onoga mladega Dilasa. En-
glesko izdanje Revolucionarnog rata iz 1977. zavrsio је rijecima: "S mojim sadasnjim nazorima ne Ьih Ьiо sposoban ciniti ono sto sam cinio nekada. Nadajmo se da се ideoloski monolitne revolиcije jednom napokon prestati, iako korijene и idealizmи i idealima:'
imajи
svoje
U Zagrebи, travnja 2009.
aиtorizi
kojima Dilas, na vise mjesta, nije nimalo
Slavko Goldstein
"slijep prema svojoj krivnji': On ји sagledava podrobnije i dиЬlје nego bilo koji visoki drzavno-komиnisticki sef и svojim memoarima, ali је istina da i Dilas zastaje pred pitanjem о pokajanjи. On zaista ne "ulazi и sebe" tako neиmoljivo, kao sto је to иCinio Stanko Lasic и svojimAutohiografskim zapisima 50
(Giobиs,
Zagreb
51
г----·-·----
-·
т 1
1
1
1
Prvi deo
Vlast
Na zahtjev nosioca autorskih prava, Alekse Dilasa, · tekst memoara Vlast i pobuna prenosimo prema autorovom originalnom rukopisu na srpskom jeziku.
i i
1
1.
ilo је to- ako те secanje ne vara- u prolece 1946. godine. Na inicijativu Rankovica i njegovih poтocnika iz bezbednosti sazvan је. sastanak posvecen podizanju novog zatvora u Beogradu. Nasledeni zatvori su bili nepodobni u svakoт pogledu. Razbacani ро Beogradu, i nedovoljni, ali ne zbog ratnih razaranja, jer је okupator adaptirao za zatvore neuporedivo krupnija zdanja od onih porusenih. Kad sто se iskupili i pogledali- svi do jednog Ьivsi robljasi: kao takvi sто pozvani Pijade i ја, таdа zatvori i hapsenje nisu bili nasa zaduzenja. Neophodnost novog zatvora se sата od sebe naтetala i niko је nije osporavao. Isticani su i higijenski i huтanitarni razlozi. Ali glavna tета sastanka је bila - zatvor koji spolja nece ni u сети liciti na zatvor, ali koji nece iтati ni svih onih nedostataka, odnosno pogodnosti koje su koтunisti тogli da koriste i koristili u ilegalnoт zatvorskoт koтuniciranju ... Tako је predvideno da se dupliranjeт zidova oneтoguCi sporazuтevanje kucanjem, da se iskrivljavanjeт kanalizacionih cevi oneтoguCi proturanje ceduljica ili hrane, da podruтi budu duboki i izolovani da u njihove celije ne prodire dnevna svetlost niti se iz njih glasak cuje, da prozori budu od zaтucenog betoniranog stakla i da "gledaju" na hodnike, а ne u spoljni svet, ра ni u unutarnji, setaliSna dvorista. Zatvor је predviden i kao higijenican: voda, klozeti u sviт prostorijaтa, cebad i kuvana jela. Na izgradnju novog, velikog zatvora u Beogradu gonio је i veliki broj raznoraznih politickih zatvorenika - cetnika, ljoticevaca, ustasa, balista, belogardejaca, spijuna i saradnika neтackih okupatora i zapadnih drzava, ratnih bogatasa, spekulanata, ogovaraca i pisaca anoniтnih pisaтa. Svakako Ьi potreba za noviт zatvoroт iskrsla i kod svake druge vlade: nasa, koтunisticka specificnost је u projektovanju zatvora koji obezbeduje totalnu kontrolu i potpunu izolaciju zatvorenika. Zatvor је тоrао Ьiti prostran, sacinjen od vise autonoтnih korpusa, jer inace se puna izolacija i savrsena istraga ne Ьi тogli ostvariti. Bilo је, pri tоте, i "vra-
B
55
-Vlast i pobuna
Milovan Dilas
f>jlasova clanska karta Komunjstjcke рагtјје Jugoslavjje s brojem 4 ј evjdencjjom о zaradama ј placenjm clanaгjnama za 1949. godjnu. Redovjta mjesecna placa jznosjla mu је 16.000 djnara, sto је Ьilo oko З puta vjse od prosjecnjh placa. U prosjncu је zaradjo dodatnjh 94.000 djnara od autorskjh honorara, kojj su tada opcenjto bllj relatjvno vjsokj. ёlanaгjna је jznosjla 5% od zarade.
golastih" primedbl - da su se, najzad, nasli istinski majstori za zatvore, umesto austrijske Ьirokratije i primitivnih i brutalnih kraljevskih policajaca... Na pitanje zbog cega zatvor treba da bude toliko oЬiman- drugovi iz bezbednosti su odgovorili da се to Ьiti zatvor za politicke krivce iz cele Jugoslavije, dok се oЬicni i sitniji politicki kriminal Ьiti prepusten repuЬlickim i lokalnim vlastima: otuda је taj zatvor doЬio naziv Centralni zatvor, Ce-Ze, iako to nije postao, jer su politicke prilike uzele nepredviden tok. А na primedbu neciju, da Ьi se broj politickih krivaca mogao smanjiti- navodeno је iskustvo Sovjetskog Saveza i, dakako, ucenje druga Staljina о sve vecem zaostravanju klasne borbe sa izgradnjom . socijalizma... U tim obrazlaganjima, kako prakticnim, tako i teoretskim isticao se Svetislav Stefanovic-Ceca, Rankovicev prvi pomocnik, koji је svrsio partijsku skolu u Moskvi, а imao i izvesnog iskustva u radu NKVD-a ... Ubrzo је pocela i izgradnja Ce-Zea. А da Ьi se radovi odvijali sto brze i sto uspesnije, na gradiliste su upuceni nemacki zaroЬljenici, koji su se vec Ьili toliko razglasili kao marljivi i savesni da su se о njih privrednici otimali sirom Jugoslavije... Ali Nemci su samo gradili, izvrsavali nase zamisli ...
'
56
U gradovima, cak i onim najveCim, Zivot је i za najvise funkcionere vec tekao bezbedno, iako је jos bilo prikrivenih fasista, saradnika okupatora i svakojakih kontrarevolucionera: i Clanovi PolitЬiroa i Savezne vlade kretali su se s jednim pratiocem i imali pred vilama do dva strazarska mesta, ukoliko to polozaj nije nametao drukcije. Izuzetak је u tome, kao i u svemu, Ьiо Тito: za njega su, uz pomoc savetnika iz sovjetske bezbednosti, uvedene posebne i oЬimne mere, а i on sam је insistirao na tome i na impresivnoj i brojnoj pratnji. Nije bilo nijednog atentata na nekog od voda - sem na Miladina Popovica, sekretara oЬlasnog komiteta, kojega је u Pristini uЬio fanaticni albanski omladinac. Svakako su tome najvise doprineli organizovanost, snalatljivost, i ukorenjenost u narodu partije i organa bezbednosti. Ali i ta svojstva partije i bezbednosti nisu "bogomdana" svojstva, nego su izrasla iz rata i revolucije - iz deoba koje је prisustvo okupatora usijalo i izopaCilo: za svakog se znalo i videlo na kojoj је strani Ьiо, ako је Ьiо. Ро malim gradovima је bezbednost nastajala tako reCi s odlaskom okupatora i uspostavom nove vlasti - tamo saveznici okupatora nisu ni imali gde da se sakriju, nego su se predavali, ukoliko nisu odstupili s okupatorom. Ali sume, kako gde - u Makedoniji nije ni bilo odmetnika, malo ih је Ьilo i u Sloveniji i Vojvodini - Ьile su pune odmetnika iz razbljenih profasistickih i kontrarevolucionarnih formacija: racunalo se, u vrhovima bezbednosti, da ih је 1945. godine bilo oko 40.000. Njihov broj se, istina, brzo smanjivao: seljaci su u tim grupama cinili veCinu, ра su se vracali kucama, ukoliko nisu bili ogrezli u zlocinstvima, cim su im vlasti, putem amnestija i na druge naCine, pruZile izglede na milost i covecan postupak. Ali manjina, bilo zbog zlodela Ьilo zbog ideoloske mrznje, ostala је, u manjim grupama, u sumama. Ali te grupica su brzo unistavane i nabljane u jazЬine: 1945-1946. godine putevi u Crnoj Gori jos su Ьili nesigurni, а vec 1947. godine su se i visoki funkcioneri vozili uz minimalna obezbedenja. I te grupice odmetnika nasle su se odmah u teskom, bezizlaznom polozaju: podrska naroda splasnjivala је naglo, iluzije u intervenciju Zapada su brzo gasnule, pobeda komunista i moc Sovjetskog Saveza Ьivali su neosporni i dugorocni. Те grupice, povrh toga, nisu imale ni programa ni privlacnosti, а ni heroicnih i odvaznih voda. U Jugoslaviji је vlast otpocetka, vec krajem rata, Ьila cvrsta i cvrsto u rukama komunista: ta vlast је i izrasla odozdo, iz postupnog razvoja i ukorenjivanja u narodu partijskih i gerilskih formacija. А dve-tri godine posle rata Jugoslavija је- ро57
т
Milovan tJilas
Vlast i pobuna
1
gotovu ako se imajи и vidи ratne i revolиcionarne preturbacije i omraze - postala bezbedna zemlja. Bezbedna, ali ne i sredena. Brzo sи se organizovali administracija i kulturni zivot. Ali sve и ideoloskim i partijskim okvirima: rat је jos trajao kad sи proradila stara i iznikla nova pozorista, pojavili se mnogi casopisi i novine, ali - s иsmerenim, s kontrolisanim prograrnima, stavovima i vestima. I mada s odиsevlje nom omladinom, s privrzenom radnickom klasom i sna:lnom i samosvesnom partijom - Jиgoslavija је istovremeno bila podeljena, ojadena i materijalno i duhovno opиstosena.
Jedinstveni dvojstven tok, svakako karakteristican za svakи revolиcijи: odи sevljenje i obracиnavanje - odиsevljenje иtoliko zanosnije ukoliko је obracиna vanje zesce, odnosno obracиnavanje иtoliko zesce ukoliko је odиsevljenje zanosnije. Nepomirljivo i nepopиstljivo prema neprijateljи - prema ostacima kontrarevolиcionarnih formacija i okиpatorskih agentura - vodstvo је istovremeno intenzivno nastojalo da prosiri svoj иpliv i delatnost na novoj, narodnofrontovskoj osnovi. Jer s naglim oslobadanjem gradova и SrЬiji, и jesen 1944. godine, i naglim oslobadanjem hrvatskih i slovenackih gradova и таји 1945. godine, kompartija је najednom zapala и nove teskoce - и proЬleme drzavnog, nacionalnog, drиs tvenog i privrednog zivota za koje nije imala ni dovoljno kadrova ni dovoljno iskиstva. Vojnicki i policijski mi smo Ьili dovoljno snazni i samopoиzdani, ali nasa baza и narodи, narocito и srednjim slojevima, bila је preиska i neobdelana. Revolиcija se nije mogla - niko to и partiji nije ni zeleo - zaиstaviti, ali је mogla da olaksa i komиnistima i nekomиnistima, ili znatnom delи nekomиnista, prelazak
'·
novo stanje. NajveCi deo rada na tome рао је na Kardelja. Ali i ја sam Ьiо zadиzen da sa pristalicama Fronta и SrЬiji, repиblikancima i agrarcima, izradim zajednickи platformи. Diskиsije oko programskih nacrta sи bile dиgotrajne, mahom nocne. Ali sи se odvijale bez znatnih teskoca. "Najtvrdoglaviji" је Ьiо Jasa Prodanovic, vod grиpe repиЬlikanaca, i to ne toliko sto је Ьiо vec prosao osamdesetu, koliko zbog insistiranja na "formalnim" pitanjima ... U jednoj od tih diskиsija on је ири tiо komиnistima, preko mene, izjavu kоји ne mogи da zaboravim, mada mi је onda izgledala smesna, da ne kazem detinjasta: Mene ne interesиje sadrzina nego forma; vi mozete sиtra иvesti komиnizam, samo neka to Ьиdе na demokratski naCin.- Dragoljиb Jovanovic, vod levih zemljoradnika, Ьiо је gipkiji, ali i иporniji na sadrzinskim pitanjima. и
58
1
No и celini sи se diskиsije i iznalazenja formulacija odvijali s иvazavanjem, ра i s prijateljstvom... Jedini "incident" је izЬio s predstavnikom jedne, ne bas znacajne, grиpe intelektualaca. Izazvan neCim, on је nervozno иzviknиo: Mi nismo ravnopravni! Mi trazimo ravnopravnost! - То те је izazvalo, ра sam dobacio: Ра i niste ravnopravni! Ne mozete ni Ьiti. Iza nas komиnista stoji pedeset divizija i jedan strasni rat, а vi ste samo jedna grиpa. Vi pogresno shvatate ravnopravnost! Ne radi se о isterivanjи ravnopravnosti, nego о sporazиmevanjи.- Svi sи na to cиtali, cak i cika Jasa, jedino se Dragoljиb Jovanovic smeskao sa samosvesnom ironijom ... Sve sи to, inace, Ьile grиpe - ostaci Ьivsih partija koje su se pridrи:lile komиnistima, veCina iz patriotskih i socijalnih razloga, ali poneko i iz karijerizma i иzivanja privilegija. Komиnisti sи bili vrlo pazljivi, vrlo korektni и odnosima s tim saveznicima. u ratu sи funkcioneri i stabovi, i и krajnjoj oskиdici, davali prednost nekomиnistima, "rodoljиЬima': Ali nikome, nijednoj grиpi nismo dozvoljavali da stvara i siri svoje samostalne organizacije: о tome se nije mnogo diskиtovalo, nego se to podrazиmevalo. Kad god Ьi se dotaklo to pitanje, isticali smo da је Narodni front dovoljno sirok za svakoga. I svi sи na to pristajali, а veCina tzv. rodoljиba iz rata sи primljeni i и partijи. Jedini izиzetak medи "frontovcima" и Srblji, Ьiо је Dragoljиb Jovanovic, koji se nije odricao samostalnosti, а ni pokиsaja da obnovi i rasiri svojи strankи. Uz to је on Ьiо i nekomиnikativan, neprijemCiv za pocasti i privilegije: Ьilo је samo pitanje vremena kad се sиkob s njim izЬiti. Takvi odnosi sи ometali i kompartijи da se potpиno, tj. i formalno, legalizиje. Delovali sи tи i drиgi faktori - odnosi prema zapadnim zemljama, da ne Ьismo sиvise strcali и vreme nastojanja za medиnarodno priznanje i za ekonomskи pomoc. Svak је inace znao da komиnisti kontroliSи sve i sve znacajnije drze и svojim rukama, ali niko nije znao - sem ko је trebalo da zna - koja lica i na koji naCin obavljajи kontrolи и иpravi: и "Maderi" је Ьilo sediste aparata СК, ali na zgradi nije Ьilo nil
Milovan F>ilas
Vlast i pobuna
Ni savezna vlada se nije sastajala - zbog te iste apsolutisticke komotnosti i Тitovog
otprilike jednom nedeljno, gde su se pretresali aktuelni proЬlemi i promene u
- sem poneku svecanu. Sednice vlade је odrzavao Kardelj, ра i on retko. Та prak-
"liniji": najveca paznja је posveCivana "Borbl'; kao partijskom glasilu, i "Tanjugu'; kao vezi sa spoljnim svetom. Jer Agitprop nije Ьiо izvrsna, nego savetodavna
sa је nastavljena i posle 1948. godine. Pitanje potpune, otvorene legalnosti partije
ustanova:
i partijskog legitimiteta zaostrice i nametnuti sukob sa Sovjetskim Savezom 1948.
ljom i Rankovicem,
godine. А kao posledica tog naglog, bujnog i burnog legalizovanja partije i snaz-
drugi vodeci drugovi - sugerisao је i predlagao, а Тito i naredivao. Bilo је razlika i
nih iskonskih impulsa ka nezavisnosti drzave, javice se i tendencija u frontovskim
nesporazuma, ali nikada sporova i neslaganja od veceg, principijelnog znacaja.
autokratizma. Tito, iako predsednik vlade, nije odrzao nijednu sednicu
о
svim vaznim ili nejasnim pitanjima ја sam se konsultovao s Kardeа
u izuzetnim slucajevima i s Titom,
а
svaki od njih - kao i
grupama ka samolikvidaciji: partijsko vodstvo nije na to pristalo, jer za to nije bilo
Agitprop nije imao nikakve - sem propagandne - veze s progonima i sude-
nikakvih potreba, а samo Ьi se stvorila stetna predstava о uskoci i monopolizmu
njima. Stavise, i u velikim sudenjima - npr. Drazi Mihailovicu i nadblskupu Ste-
komunista ... U partiji, odnosno u partijskom vrhu, nije bilo nikakvih Ьitnih razlika, po-
pincu - Agitprop nije neposredno upravljao propagandom, nego se ona odvijala
gotovu ne u pitanjima ucvrsCivanja vlasti, jacanja partije i prosirivanja njene do-
Ali to ne znaci da vodeCi Clanovi Agitpropa - buduCi da su bili "stari'; pre-
minacije. Nije bilo razlika ni u progonima kontrarevolucionera i istreЬljivanju
dratni komunisti i imali veza i poznanstava u drzavnoj bezьednosti (tada se zvala
Ра
pod uplivom i ро instrukcijama drzavne bezbednosti.
ipak su se osecale, kao i uvek, razlike i u samom vrhu. One su
OZNA) - nisu mogli uplivisati i intervenisati, cak i kod Rankovica. Narocito u
poticale iz zesceg ili slabljeg dogmatizma, odnosno idealizma, а delom i iz razlici-
prvim mesecima posle oslobodenja Beograda, dok su trajali ratni, vansudski pro-
tosti u zaduzenjima, ра cak i temperamentima. Tako је Тito, zbog svoje centralne,
goni.
kolaboranata.
opstenarodne i apsolutisticke uloge, u nekim istupanjima ispadao umereniji а u
Sve politicke, pogotovu smrtne, presude - posle oduzimanja drzavnoj bez-
nekim ostriji, nego neki drugi funkcioner. Bilo је razlika, takode nebltnih, i u usta-
bednosti prava da izrice smrtne presude, krajem 1945. godine - iSle su saveznom
novama: ministarstva, narocito privredna i prosvetna, rvuci se sa sval
Prezidijumu, koji ih
teskocama, s dezorganizacijom i nedostatkom kadra, р о pravilu su bila umerenija
ih је i preinacavao posle konsultacija, mahom potpredsednika Pijade, s drzavnom
i nedogmaticnija. Nasuprot, Agitprop, kojim sam upravljao, spadao је u ostrije,
bezbednoscu ili Rankovicem ... Spomenucu sta u vezi s tim pise Dedijer 1 ne na-
radikalnije ustanove. Na to ga је navodila sar:na funkcija- propagiranje ideologije
vodeCi nikakve dokumente sem svoje secanje: "Intimno sam poznavao Mosu, ро
'" i agitacija protiv jos zivog i delatnog neprijatelja.
odredenu, makar i spored-
prirodi је Ьiо dobar, ali veoma nagao covek. Posle rata, kad је Ьiо potpredsednil<. ..
nu, ulogu igrao је i vodeCi sastav "agitpropovaca" - inteligentnih i "potkovanih';
pokusavao је da izvlaci ljude iz zatvora, ali је tu nailazio na strogu ruku Aleksan-
ideologizovanih intelektualaca. Zbog toga se i u javnim glasilima oseca zestina i
dra Rankovica, kao i Milovana Dilasa:' Dedijerov navod је, sto se tice mene, neta-
tvrdoca u marksisticko-lenjinistickom teoretisanju i popularisanju revolucije i re-
can, nedobronameran: nikakvih veza ја nisam imao s hapsenjima, jer to i nije Ьiо
volucionarnih tekovina (tada је to imalo iskljucivo naziv "narodnooslobodilacka
тој
borba"). Inace је Agitprop revnosno pratio i popularisao zvanicne stavove.
zim da Dedijerova opaska nije tacna ni u pogledu Rankovica: on је obavljao svoju
А
Time је Agitprop doprinosio ne samo odusevljenju, nego i progonima i osvet-
posao,
ра
је
manje-vise automatski potvrdivao. U nekim slucajevima
niko nije ni mogao nailaziti na moju ni strogu ni Ьlagu ruku.
Ја
dr-
nezahvalnu duznost ро svom najboljem saznanju i u skladu sa stavovima PolitblТita,
nistvu: Agitprop, odnosno agitpropovci, bili su neizostavna, najintelektualnija
roa, odnosno
komponenta revolucionarno-autokratske vlasti.
ruka је Ьila produzena ruka Тitova, prema proceni i potrebama - nekad stroga,
Ali Agitprop se mesao u poslove drugih ustanova samo ukoliko se radilo
о
"ispravljanju" linije ili "pogresnih" stavova. On se, stavise, nije uplitao ni u sva-
nekad
Ьlaga. То Ьi
s kojim se cak i u sitnijim pitanjima savetovao. Rankoviceva Dedijer morao da zna, kad
Ьi
danas hteo da zna, vec i zbog
toga sto smo svakodnevno saradivali na istom poslu u Agitpropu, ра su mu dobro
kodnevni posao javnih glasila, sem u izuzetnim, nejasnim ili spornim pitanjima. S odgovornim drugovima iz tih glasila su odrzavane u Agitpropu konferencije, 60
Vladimir Dedijer, "Novi prilozi za Ьiografiju josipa Broza Тita'; Rijeka, "LiЬurnija" - Zagreb, "Мladost'; 1981, str. 722.
poznate i nadleznosti Agitpropa. Ја sam veoma skladno i Ьlisko saradivao s Rankovicem, buduCi da је on Ьiо organizacioni sekretar partije. Ali ni Kardelj, а jos manje ја, nismo se uplitali u poslove bezbednosti, sem izuzetno, ukoliko Ьi iskrsao neki proЬlem koji se i nas ticao. Stavise, mada nije bilo nikakvog ni usmenog ni pismenog pravila о tome, ustanovio se takav odnos da је cak i bilo i nelagodno ukoliko Ьi se ma ko Ьlize uplitao ili interesovao za te Rankoviceve nadleznosti... lluzija је, ako ne i nesto gore, da је moguce "obeliti" Тita ocrnjujuCi njegove najЬlize saradnike iz predratnog, ratnog i posleratnog (antisovjetskog) perioda: svi
т
Vlast i pobuna
~
narnom procesu-'- u autokratskog vodu. Otpocetka, od 1937. godine ponasao se autokratski- posle Јајса on se vlastitom voljom i voljom voda revolucije ustolicuje kao autokrata. Тај
preobrazaj је jasno uoCljiv uskoro posle Јајса - Ьlestave uniforme, uvezbavanje uloge monarha, pompe, neobuzdani aplauzi i urnebesna klicanja. А s dolaskom u oslobodeni Beograd, oktobra 1944. godine, Тito је presao poslednju, konacnu stepenicu licne, autokratske vlasti ... Dakako, nije to bas teklo tako jednostavno, kao sto moze izgledati danas, i iz
su oni, svi smo mi, iz istog legla, dakako s licnim svojstvima, slozni i jedinstveni
ovog mog pisanja: okretan, pronicljiv "neznanac" iskoristio prilike i "izradio" sva-
u obavljanju revolucionarnog zadatka ... А u tvrdnji hrvatskih i albanskih nacionalista da је Rankovic u Hrvatskoj, odnosno na Kosovu, sprovodio poseban, svoj
koga ра i svoje najЬlize drugove. Тito nije samo tvorac, nego -i.predstavnik odredenih teznji, odredenih grupa, odredenog sistema. Nisu samo drugovi oko njega
rezim, ne radi se samo о izvrtanju cinjenica, nego i о politickom, propagandnom
bili njegovi poslusnici, nego su i oni imali udeo u njegovoj vladavini, u najboljem uverenju da su hijerarhija i sistem samo neizbezan, "prelazan" oЬlik buduceg ide-
iskoriscavanju Cinjenice da је Rankovic Srbljanac. Nikakvog "Rankovicevog rezima" nije bilo, bar ne dok sam ја Ьiо u vlasti - sve је to Ьiо Тitov rezim, rezim Тita i grupe koja se vec pre rata ucvrstila oko njega. Napose је to netacno kad se radi о Hrvatskoj: unutrasnje prilike u Hrvatskoj Тito је kontrolisao neposredno, preko ministra unutrasnjih poslova Hrvatske Steve Krajacica. Krajacic је samo formalno, administrativno, Ьiо pod Rankovicem, odnosno saveznim ministarstvom, а fakticki neposredno pod Тitom, kome је Cinio i svakojake luksuzne, "reprezentativne" usluge: vile, slike, skulpture i sl ... Prilikom boravka u Zagrebu, prisustvo-
alnog stanja. Naprosto је velicanje Тita podgrevalo i snaZilo i sam revolucionarni proces. Vec pre nego se rat i zavrsio, sekretar komunisticke omladine Rato Dugonjic је
predlozio da se organizuje stafeta koja Ьi Titu bila predata za rodendan. U tome
Тito
nije imao nikakvog pocetnog udela, sem sto је Ьiо obavesten i sto se saglasio. А saglasili smo se i mi, ostali Clanovi Politblroa: ko Ьi mogao - da ne kazem: ko Ьi
vao sam mnogo puta neformalnim sastancima na kojima је Krajacic obavestavao
se usudio - da se ne saglasi s izrazima ljubavi i paznje prema vodi oslobodilackog rata i buduceg preporoda? А izgledala је Stafeta, na tom svom prvom koraku,
Tita, cak i u prisustvu Rankovica, tako da је ta neposredna povezanost Krajacica 'i Тita bila ocigledna i neosporna. А ја sam 1952. ili 1953. godine u Zagrebu imao
ne samo poklonstveno nego i prostodusno i neusiljeno - Тito је nije ni primio u Beogradu, u Dvoru, nego u Zagrebu, gde se Ьiо zatekao. А Pijade је napisao
nekog posla s KrajaCicem. Tad mi se utvrdio, vec ranije stecen, utisak о njegovoj nesposobnosti. То sam i rekao Rankovicu, ро povratku u Beograd. Na to mi је on
uvodnik za "Borbu'; koji jos ne lici na kasnije litanije i izrazava, u kontekstu, po-
uzvratio: То је tako!- tj.: Ја tu nista ne mogu ... UcvrsCivanje i jacanje nove vlasti i novih svojinskih odnosa, odnosno nastavljanje revolucionarnog procesa u celini, izrazavalo se vise u isticanju Тita nego i same kompartije. I to ne samo zbog toga . sto је Тito Ьiо sef nove drzave а kompartija jos dejstvovala polulegalno. Ne, "kult Tita" росео је vec u ratu - iz potreba za vodom uzbunjenih masa i "boljsevizirane'; staljinizovane partije. Те potrebe, te nuZde, emotivne i prakticne, postepeno su ugradivane u vojnu i druge hijerarhije: fakticki је "kult Тita" ozvanicen, institucionalizovan na 11 zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, 29. novembra 1943. godine. Poverenik Kominterne iz 1937. godine s pravom veta u СК transformisao se - zahvaljujuCi boljsevizovanoj partiji i svojoj snalazljivosti, а ponajvise revolucio62
tajnu iluzionisticku zelju da tih litanija i ne bude: "Bez zvanicne proslave koja Ьi vredala skromnost velikog narodnog coveka ... citava zemlja ispunjena је na dan njegovog rodendana osecanjima najveceg priznanja i neogranicene ljubavi, poverenja i odanosti za svog velikog rukovodioca': I Arso Jovanovic, nacelnik Generalstaba, napisao је - ро zaduzenju - Clanak za Тitov rodendan, а vec godinu dana kasnije, 1946. godine, Stafeti se pridaje - i na Тitovo insistiranje, svecan, "svenarodni" karakter, а vlada i clanovi ск odlaze Тitu na kolektivno cestitanje i na docek Stafete u Belom dvoru. Kraljevski dvorci na Dedinju Ьili su zapusteni i u neredu. Pod Тitovim nadzorom su dovedeni u red pre nego se rat zavrsio i Тito se u njih uselio, mada је, formalno, trebalo da pripadnu kraljevskom namesnistvu kao sefu drzave. Ali 63
г] 1
1
Milovan fJilas
~---------------------
1
т
Vlast i pobuna
1
1
Ја
sam о tome podosta ispricao u svom "Drugovanju s Titom'; ра ovde - radi citaoca koji tu knjigu nije citao - ukratko ponavljam i dodajem ponesto. U kraljevini је postojao oblcaj da vladar kumuje devetom sinu. Tog oblcaja se prihvatio i Тito, utoliko voljnije sto је zahtev dosao odozdo, iz naroda: prosti ljudi su instinktom shvatili da se Тitova funkcija Ьitno ne razlikuje od one Ьivsih monarha - dok smo mi u partijskom vrhu uljuljkivali sebe iluzijama i teorijama - da se radi о "ljudskim" slabostima i о nuznostima, u periodu "prelaza u komu. " ruzam. UЬrzo је to vladarsko kumovanje pocelo dobljati i groteskne forme: posto su muskarci i zene ravnopravni, zasto ne kumovati i devetoj_ kcerki, i zasto bas devetom а ne desetom ili jedanaestom detetu. Kumce је dobljalo i poklon, а i povoljnije zivotne izglede ... Bilo је prigovora, i u vrhu, na ta Titova kumovanja, ali su ucutkana oportunistickim pozivanjem na tradiciju ... Sem kraljevskih dvoraca na Dedinju i kraljevskih imanja sirom Jugoslavije, zaposeo za sebe i za vrh i najbolja lovista. А i neka gazdinstva - ono veleposednika Mosera s izvesnim razlogom, zbog ~ezbednog snabdevanja, а neka kao naslede od Ьivsih vladara ili iz proizvoljnih, apsolutistickih koncepcija о potrebama drzavnog vrha ... Seljaci iz okoline Moserov posed su prozvali "Тitov salas": smejao sam se, cuvsi to u lovu, а smejao se i Tito kad sam mu to pricao. S ustanovljavanjem Garde neposredno podredene Тitu, pokrenuto је i naseljavanje porodica gardijskih oficira. Oni su veCinom bili sa sela, iz ustanickih krajeva. Reseno је da se nasele u raseljenim nemackim selima kraj Zemuna, uglavnom u Ьivsem Francstalu (Franzstabl). Ne Ьi u tome bilo iceg vrednog zabeleziti, sem Тitovog rezonovanja, karakteristicnog za mentalitet pobednickih komunista: Ра da - govorio је Tito - naseliti ih kraj Beograda - imamo sigurno, svoje stanovnistvo. Tako su i ruski carevi naseljavali Kozake na granicama ... - Takvo rezonovanje је ponekome, ра i meni, izgledalo cudno, ali niko mu se, ра ni ја, nije suprotstavio: jednodusnost u ucvrsCivanju vlasti, centra vlasti, bila је potpuna, tako reCi jasna sama ро sebl... Uzivljavajuci se u svoju harizmaticku, vladarsku ulogu, Тito је u to vreme, kad Ьi posecivao neko mesto, delio i novcane poklone - najcesce decjim domovima: Zujovic, kao stedljiv i energican ministar finansija, gundao ~е izdajuci sveznjeve novcatih novcanica, а ni Rankovic se intimno nije s tim slagao. Obnovljene su, uz ostale sportove, i konjske trke. А s njima su se pojavili i trkacki konji "iz stale marsala Тita': I novine su pocele da spominju te stale, u Тito је
Na svoj 53. rodendan, 25. sviЬnja 1945, Josip Broz Тito zatekao se u Zagrebu i tu su mu prvi put predane rodendanske cestitke putem stafete, koja је zatim pod imenom ..Тitova stafeta" Ьila organizirana redovito svake godine, sve do Тitove smrti.
namesnistvo је Ьilo sastavljeno od Ьivsih politicara, sklonih komunistima а ne kralju, ра niko ni od njih nije od toga pravio pitanje. Тito је zaposeo i ostala kraljevska dobra, sem Topole: Topola је pripala srpskom vodstvu verovatno zbog toga sto је zabacena, а mozda i zbog toga sto је Тitu Ьilo nelagodno i drasticno da se smesta bas uz nekropolu dinastije. Novi vladar је seo na stari presto i uz ovestale oblcaje росео da uvodi i svoje "revolucionarne" novotarije ... 1 sluZЬenici iz vrha su tada upotreЬljavali izraze "dvor'; "na dvoru'; "iz dvora" i sl. kad se radilo о Тitu i njegovom kablnetu. Tek kasnije su ti izrazi zamenjeni pogodnijim: "marsalat'; "u marsalatu'; "iz marsalata': 64
1
1
Ј.
65
;
Milovan FJilas
~------------------------------------
vestima о konjskim trkama. А "stala marsala Тita" је u stvari bila vojna, gardijska ergela. Bilo је tu vise nezgoda i nezgodnih komentara: sta ako ne pobede grla iz "marsalove stale'; otkud komunistickom vodi stala i kud idu prihodi od te stale? ... Ја sam se pozalio Юi.rdelju na tu neukusnu besmislenost: ne secam se kako је Kardelj to sredio s Titom, ali vesti u novinama о toj stali su prestale da izlaze. Voz koji је Тito koristio Ьiо је Ьivsi dvorski VOZ, а smesten је Ьiо u posebnu, takode nekad dvorsku stanicu u Topcideru: tamo su najvisi funkcioneri sacekivali Тita kad god Ьi se odnekud vracao. Тај voz је kasnije luksuznije opremljen, а pridodate su i dve kompozicije obezbedenja i pratnje. U Тitovom vozu bilo је kupea i za najvise funkcionere, kad Ьi putovali s Тitom. Тitu su svuda organizovani masovni i bucni doceci. Cak i kad Ьi njegov voz zakratko zastao na nekoj stanici, ocekivale su ga obavestene gomile. Cvece, pioniri, pocasne cete. Organizovana spontanost, spontana organizovanost. Banketi, zdravice i - svaki korak i svaka recca koju vod izgovori objavljena na prvim stranama novina ... Jednom prilikom, 1945. ili 1946. godine, gledali smo kod Tita, u Belom dvoru, ili u njegovoj vili u Uzickoj 15, Caplinov film "Diktator': Kad је naiSla scena u kojoj masinovoda nekoliko puta pokusava da podesi vrata vagona, iz kojeg izlazi diktator, s tepihom koji је u cast diktatora prostrt, svi smo osetili nelagodnost i uvukli se muklo u sebe - scena iz filma је Ьila ista sa onom koja se dogadala prilikom Тitovih izlazaka na stanice, s tom razlikom sto је Тitov masinovoda Ьiо uve:ZЬaniji, ра Ьi vrata u dlaku dosla prema tepihu. I Тito је, dakako, uocio tu slicnost, ра se obazreo k nama, Ievo i desno, i nasmejao s vragolastom ironijom: То mu је tako - nema se sad kud~ - kao da је hteo reCi ... Тitov "kult" nije samo njegovo delo, nego organizovana politicka akcija. On је produkt titovske frakcije koja se vremenom ucvrstila i poklapala s vodstvom. То је produkt i raspolozenja u narodu, narodu vodenom jednom totalitarnom partijom, а uz to naviklom na harizmaticke monarhe. Nije, dakako, samo Tito zaplivao u luksuz, u privilegije i zatvorenost, iako se s njim nije mogao niko u svemu tome uporedivati. I ostali vrhovi, savezni i repuЬlicki, а prema svojim prilikama i sreski i opstinski, ponasali su se na slican, na isti nacin. Sazdava se, i spontano i organizovano, jedan nov gospodujuci sloj; sa svim surevnjivostima i gramzivostima koje to neizbe:Zno prate: vrh ne samo da to nije suzbljao, nego, i sam greznuCi u privilegije, samo korigovao ekscese i neodmerenosti ... Prvih godina su svi bolji hoteli, narocito u letnjoj sezoni u turistickim mestima, prakticno Ьili zaposednuti od ustanova saveznog i repuЬlickog 66
Vlast i pobuna
ranga i nosilaca Spomenice (borci od 1941. godine, tj. od pocetka ustanka u Jugoslaviji), koji su imali pravo jednomesecnog besplatnog odmora u bilo kom hotelu. Vile i pansioni su naprosto razgraЬljeni, а buduci da ih nije bilo dovoljno - to је pojacalo surevnjivosti, zavidljivosti i ogovaranja, u koja su se ubacivale i sire i uze porodice. Bilo је, doduse, i skromnih i neseblcnih glavara, koji su zadovoljno prihvatali ono sto Ьi im ponudio aparat koji se bavio smestajem, priЬavljanjem namestaja, slika i dr. za ustanove i funkcionere. Ali ni oni se nisu mogli oteti - jer је bilo nezgodno, demonstrativno, izdvojiti se iz svog kruga i svog nivoa ... Ја ne mislim da se sve to moglo zaustaviti ili da su Тito i Politblro najkrivlji za sve to: totalna vlast se ucvrscivala pomocu privilegija, u daleko vecoj meri nego sto је vrh toga Ьiо svestan - vrh se iscrpljivao u obnovi i izgradnji i u teoretisanju. Stavise, da smo mi u vrhu i Ьiii suzdrzaniji i skromniji, sama priroda vlasti i sistema, а u tome smo se ugledali na sovjetski sistem, naterala Ьi nas na ustupke i dovela do slicnih formi. Iz vrha је, dakako, bilo kritike, ali samo "nepravilnosti" - javasluka, spekulacije, nebrige i nesavesnosti: sistem је Ьiо nesporan. I ја sam Ьiо jedan od tadasnjih agilnih kriticara "riepravilnosti': U "Komunistu'; koji је росео da izlazi 1946. godine i ciji sam urednik Ьiо ја, objavio sam Clanak, iz kojega se pamtila i citirala poslovica - "Sa izvora Ьistra voda tece, ali је narod mutnu pije': А u "Borbl" sam - da li 1945. ili 1946. godine?- napao sud zbog preЬlage osude nekog malverzanta s namirnicama. Istakao sam lenjinisticku tezu - da је nas sud klasni i ideoloski. Clanak је objavljen, drzim, uoci Prvog maja, i kad sam se sreo s Тitom kod prvomajske triblne, on mi је cestitao na Clanku. Тај Clanak је Ьiо povod, ako ne i podsticaj, za ucvrsCivanje partijsko-policijske kontrole nad sudstvom. Nesrecnog malverzanta su potom osudili na smrt: srecom, сио sam, nije poguЬljen. Mozda sam, i jesam, ја Ьiо u pravu sa stanovista ideologije i revolucionarnog morala, ali posledice su za red, za zakonitost, bile katastrofalne ... Ipak је u svem tom rsumu na privilegije i izuzetnosti najdrasticnija i najbezobzirnija bila ustanova tzv. magacina - administrativnih ustanova za snabdevanje vodeceg partijskog i drzavnog aparata hranom, odecom i drugim potrepstinama. Magacini su, inace, organizovani ро sovjetskom uzoru. Ро tom uzoru su i oni Ьili hijerarhicni - na najvisem nivou је Ьiо tzv. diplomatski magacin, iz koga su snabdevani strani diplomati, Clanovi СК i najvisi savezni funkcioneri, а zatim је sledio magacin generala ili visih oficira, magacin vodstva repuЬlika, oficirski magacin itd. Cene u magacinima su Ьile simbolicne. Odmah su se javile i zlou67
potrebe- jedan visoki zvanicnik је narucio cetrdesetak jorgana za svoju rodЬinu. Na zloupotrebe је reagovano iz СК - Rankovic i ја, ogranicavajuCim pritiscima. Ali sama ustanova је bila, otpocetka, nepopularna, i razlog ogovaranjima i negodovanjima. Ustanova magacina se sirila, sa sirenjem aparata. А s jacanjem trzisnih odnosa - magacini su postajali i izvor spekulacija, odnosno preprodavanja kvalitetne bagatelne robe ... Kada smo Кidric i ја - mislim u leto 1951. godine - predlozili ukidanje magacina, naisli smo u prvi mah na otpor na Brionima, kod Тita i Kardelja. Ali Кidric је Ьiо uporan - magacini su odudarali od privrednog sistema, privrednog racuna, koji је vec uzimao maha. Najzad је s Briona doslo odobrenje, ра smo Кidric i ја napisali u ime СК odluku kojom su magacini ukinuti... U jesen iste godine, prilikom nekog sastanka kod Тita, dotaknuto је u razgovoru i nase zivljenje na nov naCin - na osnovu plata. Slagali smo se da i tako moze da se sasvim pristojno zivi. Ali smo drzali da Тito ne moze, а i ne treba da se strogo pridrzava, s obzirom na njegov izuzetan i reprezentativni polozaj. No, on је ziveo, tada, bas kao i ostali - od plate, i naglasio: Moze da se sasvim dobro prolazi ovako. Prosto је nevjerovatno koliko se tu oko mene rasipalo ... - Vec tada је Jovanka, uskoro potom i Titova supruga, uzela Тitovo domacinstvo u ruke i odvojila licne od reprezentativnih rashoda. Cak i plate ministara su jos uvek bile relativno skromne. Najgore је, od voda, prolazio Rankovic, koji је imao velikih porodicnih obaveza, а nije imao nikakvih honorara ... I posle ukidanja magacina Clanovi PolitЬiroa i manji broj najvisih funkcionera uzivao је povlastice, poglavito radi bezbednosti: ishranjivali su se s Titovih eko'-nomija i preko Тitovog aparata - prvoklasnom robom, ро pijacnim, ili Ьliskim pijacnim cenama.
2.
ako se nisam zanimao ekonomijom, а ni mnogo razumevao u nju, jedna moja izjava moze posluziti kao primer nerealnih i potentnih zelja.ne samo politickog vodstva, nego i politickih voda zaduzenih za vodenje privrede. U toj svojoj izjavi - drzim da је objavljena 1948. godine, u glasilu Kominforma "Za cvrsti mir - za narodnu demokratiju" -ја sam rekao da се Jugoslavija za desetak godina stici Veliku Britaniju u proizvodnji ро glavi stanovnika. Ali, ma koliko to danas zvucalo kao naivno hvalisanje, u stvari nije bilo tako. Nije bilo tako, nego jos gore: ја sam uistinu izrazio samo ono sto sam сио i prihvatio od nasih politickih "privrednih strucnjaka" - od Hebranga, Кidrica, Zujovica i drugih. Takva su bila njihova gle-
I
danja, takvi su bili nasi planovi, petogodisnji i drugi ... Та "industrijska'; "socijalisticka" euforija се drzati nas u vodstvu i godinu-dve posle sukoba sa Sovjetskim Savezom 1948. godine ... Prvi petogodisnji plan radio је Hebrang, koji је uskoro ро oslobodenju Beograda zaduzen bezmalo za citavu privredu i fakticki adoptiran u PolitЬiro. U pozadini dodeljivanja Hebrangu tolike odgovornosti Ьila је, bez sumnje, namera da se stisa njegovo nezadovoljstvo zbog smenjivanja s polozaja sekretara kompartije Hrvatske. Ali ne samo to, nego i uverenje da Hebrang dobro poznaje ekonomiju. U tom uverenju bilo је komunisticke istine: Hebrang је doista Ьiо sklon izucavanju ekonomije i veoma dobro poznavao marksisticku ekonomsku teoriju. Ukupno uzev, vise nego dovoljno - za ideoloske i prakticne potrebe. Andrija Hebrang, sekretar Komunisticke partije Hrvatske 1942-1944, sef cjelokupne jugoslavenske privrede 19451946, iskljucen је iz Centralnog komiteta КРЈ i degradiran na nize funkcije 1946-1947. Uhapsen је u sviЬnju 1948, u zatvoru navodno pocinio samoubojstvo, а vjerojatno ubljen 1949. godine.
68
69
Milovan f>ilas
Hebrang se - koliko sam ја mogao zapaziti- i zalagao na svom poslu: ukoliko su izbljale razlike, poticale su iz trenutnih razlika u gledanju. Tek kasnije, kad su se s Hebrangom zaostrili politicki odnosi, ove "ekonomske" razlike се Ьiti shvatane i tretirane kao "neslucajne'; tj. i kao politicke. ProЬlem naseg, ра i Hebrangovog nerealizma је- tako ја danas vidim- mnogo duЬlji: marksisticka ekonomska teorija, ma koliko istorijski i ideoloski znacajna, ne samo sto је neupotreЬljiva u stvarnom, zivom ekonomskom zivotu, nego njeno primenjivanje moze da izazove samo zbrku i nepredvidive teskoce. А uz to је i najuze vodstvo, na celu s Тitom, imalo prevec amblciozne i neekonomske, politicke planove u ekonomiji: preobraziti Jugoslaviju u mocnu i nezavisnu industrijsku silu. Otuda vec od pocetka insistiranje na teskoj industriji i na drugim industrijama koje treba da daju moc i nezavisnost, otuda i zanemarivanje i ideolosko tretiranje poljoprivrede. Hebrang је podneo petogodisnji plan na razmatranje Politblrou negde u zimu, krajem 1946. ili pocetkom 1947. godine. Ја sam о tome vec ponesto drugde rekao. Svi smo bili odusevljeni visokim ciframa buduCih postignuca i buduceg rascvata. Nikakve produЬljene, sadrzajne diskusije nije bile. А nije ni moglo Ьiti: Rankovic, ја, Pijade - nismo se razumevali, а ni mnogo interesovali, buduCi da su za poslove vlade, ра i ekonomije, bili zaduzeni Тito i Kardelj. Svak se Ьiо zablo u svoj sektor.
Ј
Hebrang је, bez sumnje, imao za uzor sovjetske planove, а verovatno se i savetovao sa sovjetskim strucnjacima: tada mu to niko nije zamerao, pogotovu sto је vladalo uverenje da su "Rusi" vec otkrili osnovne zakone i efikasne forme: za'merke Hebrangu zbog "kopiranja Rusa" doci .се kasnije - posto se zaostri sukob sa Sovjetskim Savezom i Hebrangom kao "sovjetskim covekom': Jugoslavija је Ьila zaostala i postradala zemlja, раје i to podsticalo novu vlast na prenapregnuti i nerealni, radikalni plan. Ali i u procenama zaostalosti i razorenosti zemlje Ьilo је emotivnog i propagandnog preterivanja. Istina је da је u kraljevskoj Jugoslaviji 75% stanovnistva zivelo na selu, da se skolovalo 44,6% dece i da је industrijska proizvodnja cinila 26,8% nacionalnog dohotka. Ali је istina i to da severni delovi Jugoslavije (Slovenija, severna Hrvatska i Vojvodina) nisu Ьili mnogo ispod evropskih proseka - Ьili su vec prosli industrijsku revoluciju. Jugoslavija је vec imala tehnicku i kadrovsku osnovu za dalji, ravnomeran industrijski razvoj. Ali revolucionarni pokret i revolucionarna svest su ne samo zudeli, nego se i osecali dovoljno snazni za ubrzanu, silovitu i
70
r
Vlast i pobuna nezavisnu industrijalizaciju: ubrzo се se pokazati da za to nema sredstava sem vlastitih - iz poljoprivrede i ро cenu niskog standarda. А sto se tice razorenosti - najrazoreniji, tesko razoreni, bili su najzaostaliji krajevi: Crna Gora, Bosna, juzni delovi Hrvatske i Zapadne i Juzne Srblje. Od vecih gradova tesko је Ьiо nastradao Beograd, а od privrednih grana zeleznicki saobracaj. Iako su citavi krajevi bili opustoseni, milioni obeskuceni- industrijska i kulturna osnova bila је sacuvana. Zemlja se bez sumnje morala industrijalizovati i obnavljati. Ali naglosti i neskladi u ekonomskom razvoju ne mogu se, drzim, objasniti drukcije nego ideoloskom, staljinskom mitoloskom opsednutoscu teskom industrijom i teznjom nove socijalne snage za brzom i~gradnjom srecnog, "savrsenog'; drustva. А sto se tice mog, agitpropovskog zaduzenja oko ekonomije, ono је bilo, bezmalo, mehanicko: popularisanje uspeha i vladinih mera, kritikovanje javasluka i neorganizovanosti. Razrusenost i obnova su nametali izuzetne mere, ра su se skoro spontano javile i dobrovoljne radne akcije. Ali ponikle u nu:ldi, u ratu, one su ubrzo postale vazne i neizostavne i na grublm, mehanizovanim poslovima. "Obnova i izgradnja" nisu tekle iz svojih, ekonomskih i ljudskih uslova, nego, sve intenzivnije, i iz glava i potreba aparata i njegovih sefova. Nedostatak radne snage се se pojaviti, s industrijalizacijom, kao najkriticniji proЬlem. U propagandi, u zvanicnoj svesti, rad na "obnovi i izgradnji" se javlja kao sveta, patriotska i socijalisticka duznost. А s tim i mobilisanje u "dobrovoljne radne brigade" - mobilisanje sve prinudnije. S tim i prinudni, policijski organi pocinju da igraju ulogu i u privredi - privrednici traze od njih radnu snagu. U "dobrovoljne radne brigade" upucuju se najvecma seljaci, ali i osudenici svake vrste, kojih је tada Ьilo na desetine hiljada ... I sve se to umnozavalo i ko zna kud Ьi odvelo da nije postalo skuplje nego sto vredi, sto proizvodi- da se nismo obreli u corsokaku neefikasnosti i sovjetskih manipulacija ... PomoCi niotkud. Sem od UNRRA-e. Bilo је natezanja s Amerikancima oko kontrole raspodele: mi smo se opirali sirokoj, lokalnoj kontroli, ali је naden kompromis u imenovanju sovjetskog drzavljanina Mihaila Sergejcuka za sefa, раје saradnja s njegovim aparatom, u kom је bilo i Amerikanaca, obavljana bez teskoca. Tu pomoc su nasi privredni i politicki vodi razumno i ravnomerno iskoristili - za stanovnistvo i za pokretanje industrije, u prvom redu saobracaja ... Pomoc UNRRA-e је deljena i pravedno- bez obzira na politicka i druga uverenja. Secam se, kad se u Crnoj Gori postavilo pitanje - da li i cetnickim porodicama deliti ро71
moc UNRRA-e, zauzet је kategorican pozitivan stav, iako tamosnji drugovi nisu ni bili obavesteni da se na nediskriminatorsku raspodelu vec obavezala savezna vlada, iako su oni mogli izigravati tu obavezu: to је Ьiо prvi, dosledan, korak u stisavanju omraza iz gradanskog rata. Otkup је od pocetka tesko padao seljacima, mada su oni imali razumevanja za tu prinudnu meru u ratnim, ра i prvim poratnim godinama. Ali s vremenom, vec posle dve godine, otpor seljaka se naglo ројасао, а s tim i prinudne mere - pretresi, maltretiranja, masovna hapsenja. Svakako је otporu i prinudi doprinosila prenagla, neekonomska industrijalizacija, koju su pratila skucavanja tr:Шta i nedostatak robe, а kasnije i kolektivizacija ... Otkup su neizbezno pratile i surovosti vlasti i partijskih organizacija prema seljacima, а takode i seljacke dovitljivosti i podvale ... Ne secam se da је igde bilo ozbiljnijeg masovnog seljackog otpora, kakvi su se pojavljivali u Sovjetskom Savezu: nova vlast је u Jugoslaviji izrastala i ucvrsCivala se u selima i gradiCima, ali nije bila toliko totalna i bezobzirna da Ьi осај zamenio nadu ... Uporedo s ideoloskim monopolizmom, s kaznjavanjem i prinudama, ubrzo se obnavljao i razvijao kulturni zivot, а skolstvo sirilo i reformisalo. Tako su se uporedo s prinudnim dobrovoljnim brigadama stvarale i doista dobrovoljne, odusevljene ornladinske brigade za radove na kljucnim saobracajnim objektima. Najveca ornladinska akcija је bila, vec u 1946. godini, izgradnja pruge Brcko - Banovici, а inicijativa za to је dosla iz СК ornladine ... Krajem septembra је Тito posetio tu ornladinsku prugu, а pridru:lili smo mu se Rankovic i ја: hiljade 'momaka i devojaka su napustale posao i sjatile se da docekaju Тita. Spontano, nesuzdrzano odusevljenje i neugasivi zar rnladosti: zanos se preneo i na nas, zanos snazan kao u ratu, bezazlen kao u dece. Nisam odoleo da posle nekoliko dana ne napisem Clanak u "BorЬi" о herojstvu ornladine - Clanak prozet samouverenjem i negodovanjima protivu Zapada, Cija se stampa bas u to vreme okomljivala na nas u zestokoj kampanji zbog obaranja americkih aviona i hapsenja Stepinca ...
З.
O
brazovanje zajednicke vlade (pocetkom marta 1945. god.) od predstavnika partizanske skupstine (АVNOJ) i izbeglica iz kraljevskih vlada bilo је na liniji sporazuma saveznika na Jalti. Ali tu Ъniju је partijsko i avnojevsko vodstvo - ponajvecma inicijativom i aktivnoscu Тita i Kardelja - tumaCilo i u znatnoj meri ostvarivalo na svoj nacin. Mi nismo prihvatili kralja, uprkos nastojanjima Britanaca, nego kraljevsko namesnistvo, sastavljeno od ljudi nama naklonjenih: nije bilo nikog ni u partijskom vodstvu, ni oko vodstva, ko ne Ьi shvatao da је time zapecacena sudЬina monarhije, iako је bilo podosta onih koji samom formom nisu bili najzadovoljniji. Najistaknutiji predstavnici iz emigracije koji su usli u tu vladu bili su Milan Grol, vod srpske Demokratske stranke i Ivan Subasic, predstavnik Hrvatske seljacke stranke. Ali oni nisu usli u vladu na isti nacin: Subasic је vec pre toga Ьiо predsednik kraljevske vlade i, kao takav, mandator krune, mada nije mnogo hajao ni za kralja ni za krunu. Iza njega је, bez sumnje, stajala britanska vlada, а posredno i u manjoj meri i americka. Mi smo Subasica morali prihvatiti zajedno sa jaltskim i drugim odlukama trojice velikih (SSSR, SAD, Vel. Britanija). Ali na Grola smo pristali mi sami - iz sirine nasih shvatanja, da Ьi SrЬija Ьila sire zastupljena. Niko nas na to nije prisiljavao - sovjetski predstavnici su, stavise, i negodovali. Bez sumnje smo smatrali da се ucesce Grola u vladi Ьiti dobro primljeno na Zapadu, ali - koliko је meni poznato - niko sa Zapada nije u tome imao nikakvog udela, а niti је Grol Ьiо direktni eksponent Britanije, sto se za Subasica ne Ьi moglo reCi. Nisam dobro upoznao Grola ni kao licnost, ni kao politicara. Nisam za to imao ni prilike, s obzirom na to da se vlada tako reCi nije ni sastajala. Svakako је izmedu njega i mene vladala netrpeljivost - zbog mojih predstava о njemu kao о "burzoaskom reakcioneru'; а njegovih о meni kao "revolucionarnom doktrineru': Мој napad na njega - zbog jedne izjave u kojoj је dovodio u pitanje naCin resa-
72
73
Milovan Dilas
vanja makedonskog pitanja- samo је mogao pojacati tu иzajamnи odbojnost. Ја nisam ni Ьiо angazovan neposredno kao Тito i Kardelj - и sporazиmevanjima i taktiziranjima s Grolom, Sиbasicem i drиgim predstavnicima starog poretka. Ipak sи se, posredno, vec tada иoblicavali kod mene neki иtisci о Grolи: navodim te, tadasnje иtiske, а ne one koje sam о Grolи stekao iz prijateljskih odnosa s njegovim sinom Vojislavom, posle mog pada s vlasti. Milan Grol је Ьiо intelektualac visokog evropskog nivoa i, kao takav, ne manje, ako ne i vise, skloniji literarnoj i politickoj pиblicistici nego cistoj politici. Skrt i odmeren na recima, nepodlozan korиpciji i "ljиdskim slabostima': Na celo Demokratske stranke је dosao иосi rata, posle smrti Davidovica, koji је и dekadenciji i korиpciji predratnog politickog zivota иzivao retkи slavu postenjaka i nastavljaca srpskog liЬeralizma. Razlike i mimoilazenja s Grolom poceli sи иskoro ро obrazovanjи vlade, dok је on jos Ьiо и vladi. Grol је postavljao иslove za исеsсе и Narodnom frontu, insistirajиci na svojoj samostalnosti i na obnovi svoje partije: ta partija је formalno i Ьila odobrena, ali јој nije dopиstena nikakva organizovana delatnost, sem izdavanja, и prvo vreme, nedeljnika "Demokratija': Oko Grola sи se poceli okиpljati ne samo pristase iz njegove stranke, nego i zagrizeni antikomиnisti i nacionalisti. Podzemna kampanja protivu njega kao "predstavnika" reakcije, ра cak i cetnistva, razbиktavala se iz dana и dan - sa svakim brojem "Demokratije'; а i bez "Demokratije'; koja је zabranjena na taj nacin sto sи komиnisticki omladinci, sa znanjem partijskog vodstva, izvrsili javno paljenje .. Grol је negodovao, ра i intervenisao, 'protivu hapsenja i streljanja, koja sи и 1945. godini organi bezbednosti najcesce vrsili bez sиda. Organi bezbednosti sи pratili Grolovu aktivnost, verovatno i dok је Ьiо и vladi. Rascиlo se Ьilo, и nasim vrhovima, da је on nekom prilikom rekao: Ovo nije drzava nego kasapnica! Odnosi s Grolom sи se zaostrili, zbog terora, koji је pogadao i njegove stvarne i potencijalne pristase, i zbog nacina izbora za Konstituantu i prava Konstitиante. Naime, zakon је tako smisljen - Kardelj, и Politblroи - da onemogиCi исеsсе opozicije: okrиzne i repиblicke liste sи se vezivale za saveznи, а ЬиdиСi da sи sve politicke grиpe, sem komиnista, Ьile nacionalne а ne jиgoslovenske, zavisile sи i od toga da li се ih izborne komisije, koje sи kontrolisali komиnisti i pristase Narodnog fronta, pripиstiti na izbore. Sem toga је zakon prejиdicirao da odlиke AVNOJ-a ne mogи Ьiti menjane и Konstitиanti: i Konstitиanta и staroj Jиgosla viji (Kraljevina SHS) prejиdicirala је prihvatanje dinastije Karadordevica, а time 74
т i
ј
1
Vlast i pobuna
i dominantnи ulogи srpskih, monarhistickih partija ... АVNOJ, koji је prosiren - na osnovu odluka velike trojice и Jalti - i na istaknиte i "nekompromitovane" politicare iz predratnih strиktиra, pretvorio se, pocetkom avgиsta 1945. g., и privremenи Narodnи skиpstinи. I kada је и toj skиpstini pretresan zakon о izborи za Konstituantu, Tripko Zиgic, Ьliski Grolov saradnik i stari Clan vodstva Demokratske stranke, korektno ali odlиcno, izrazio је rezerve. Bio је to znak da се Grol napиstiti vladи i preci и otvorenи opozicijи. Tako је i bilo: Grol је podneo ostavkи 18. avgиsta 1945. godine. Pocinje serija napada, kampanja protiv Grola. Najpre Pijade, zatim Kardelj. Malo potom је и Clankи napao Grola- da se oko njega kиpi reakcija Jиgoslovenske nacionalne stranke (JNS) i Jиgoslovenske radikalne zajednice (JRZ) (predratne, reakcionarne, rezimske partije) i Dragoljиb Jovanovic, levi zemljoradnik, sa svojih frontovskih pozicija, ali i solidarisиCi se s komиnistima. Demokrata Dиkanac је pokиsao da obrazlaze - da oni, demokrati, nisи protiv federacije, ali da se Konstituanti ne moze иnapred propisivati da Ьиdе dvodomna - to jest da и njoj Ьиdи zastupljene i federalne repиЬlike ... Grol i demokrati sи bili bez sиmnje voljni da priznajи za federalne jedinice Hrvatskи i Slovenijи, ali ne - bar ne и istoj meri - Makedonijи i Crnи Gorи, а svakako sи imali rezervi i prema stvaranjи pokrajina i federalne jedinice Bosne i Hercegovine ... Ostavka Grola nas је и vrhи iznenadila samo и jednom smislи: dostojanstvenost i ozbiljna, cak иЬlazena, analiza politickih prilika. Ostavka Grola је prosla skoro nezapazeno - vlada se nije sastajala niti је formalno obavestena, iako је Grol Ьiо njen potpredsednik. Mene је s Grolovom ostavkom иpoznao Kardelj, koji је Ьiо impresioniran odmerenoscи i ozbiljnoscи njenog teksta. Takav иtisak о Grolovoj ostavci imao је i Тito. Grol је ocevidno i izricito Ьiо spreman na lojalnи i fer opozicijи, ali ne i na gиЬljenje licnog i stranackog integriteta: vodstvo kompartije ga је do kraja respektovalo, kao protivnika. То se ne Ьi moglo reCi za dr. Ivana Sиbasica. Sиbasic - ро nasim saznanji-
ma i nasoj oceni - nije podneo ostavkи iz razloga istovetnih s Grolovim. On је Ьiо pristupio Narodnom frontu, ali nije и njemи ispoljio vеси aktivnost. Njegov polozaj је Ьiо osoben: ostaci zvanicne, Macekove Hrvatske seljacke stranke, и kojoj је on do rata Ьiо jedan od voda, nisи Ьili и Frontи, а Ьivse pristase Hrvatske seljacke stranke koji sи Ьili и Frontи - medи njima је Ьilo istaknиtih seljackih prvaka: Gazi, Lakиs, Krce - nisи voleli ni podrzavali Sиbasica. Podrzavale sи ga zapadne vlade, naroCito Britanci. Najpre se on nakratko "razboleo"- da Ьi иskoro 75
т
Milovan FJilas
Vlast i pobuna
1
potom dao ostavku, takode u vezi s raspisivanjem izbora, odnosno onemogucavanjem vanfrontovskim grupama da izidu na izbore. Neki politicari- npr. Savica Kosanovic- koji su iz emigracije sa Subasicem pristupili 1944. godine saradnji s Тitom, odnosno s Nacionalnim komitetom, pokusali su da odvrate Subasica od ostavke, ali u tome nisu uspeli. Ро nasem sudu i saznanju, iza Subasica su stajali Britanci, koji su precenjivali znacaj njegove ostavke, s obzirom na to da је on u vladi predstavljao kontinuitet stare Jugoslavije, а time i Zapad u sporazumima sa Sovjetskim Savezom. Ali, vec se gasila i forma stare Jugoslavije, а pocelo је i izigravanje sporazuma izmedu Sovjetskog Saveza i zapadnih velesila. А Subasic ne samo sto nije imao jasnih i cvrstih koncepcija, nego
је
i sam
Ьiо prevec savitljiv i nepostojan. Ali nije Ьiо glup i neprijatan. Naprotiv. Zivahan,
ali pliceg i promenljivog uma, dovitljiv i prilagodljiv. Intelektualac, s manirima i odnegovanoscu visih klasa. Niceg od vode, pogotovu niceg od narodskih trЉu na, kakvih је izobllno bilo u Hrvatskoj seljackoj stranci. Besumnje, veoma vesta
koju је narod prozvao "corava kutija" - u koju su mogli spustiti kuglicu oni koji su protiv: tako је i formalna demokraticnost Ьila zadovoljena. Uoci izbora је na Slaviji govorio Rankovic. I ја, nepredviden - "na opsti zahtev masa'; kao sto је objavila "Borba': Мој "glavni govor" је, dakako, Ьiо u Crnoj Gori. Na dan izbora ја sam se, s nekim drugovima, odvezao do Topole i Kragujevca - da bih video kako teku izbori. U Кragujevcu sam se sreo i sa stranim novinarima - medu njima је bilo, drzim, i Amerikanaca: nisu imali primedbl na izbornu radnju, ali su same izbore smatrali, neskriveno, farsom, jer se unapred zna da се svi kandidati, cim nema opozicije, Ьiti izabrani: britanski predsednik Юement Atli је u to vreme tu vrstu izbora u Istocnoj Evropi nazvao "trkom s jednirџ. konjem': Izbori za Konstituantu su prosli u manifestacijama, s povorkama i zastavama. Tek su se sticala iskustva u izborima bez opozicije, ali sve је islo bez teskoca, bez uoblcajenih, balkanskih presipanja glasova. Ја
sam u eseju "Druzenje s Тitom" spomenuo da је vodstvo КР Jugoslavije procenjivalo da се Front, odnosno КР Jugoslavije, doblti apsolutnu veCinи glaso-
i pogodna licnost za sporazume i pregovaranja. Ali revolucija, sada vec kao ozakonjena vlast, bila је u zamahu, ра su se gasili i uslovi za delatnost i darove dr.
va na izborima: КР nije, dakle, bila ugrozena izbornim porazom, nego, jednostav-
Subasica. Subasiceva vila је bila Ьlokirana, u vreme njegovog pripremanja za ostavku.
no, nije htela opozicijи, prЉojavala se institucionisanja opozicije. U Politblroи su diskиtovani i izborni izgledi i nacini da se, pиtem izbornog zakona, onemogиci
Ali on nije hapsen, а posle ostavke se preselio u Hrvatsku. Zato nije ispoljio nika-
istupanje opozicije. Ovde to isto ponavljam radi celine izlaganja.
kvu aktivnost - nije se rado sastajao ni s Ьlizim prijateljima. Protivu Subasica, za razliku od Grola, nisu vodene kampanje. Njegova ostav-
Као potvrdи
i naseg manevrisanja i nasih namera navodim izjavu kоји је Тito dao britanskim parlamentarcima i britanskim novinarima (objavljenu и "Borbl'; 13.
ka, kao i ona Grolova, jedva ako је zabelezepa u nasoj stampi. 'Izbori za Konstituantu su nametali kakvo-:-takvo zakonodavno sredivanje politickih prilika, manje zbog Grolove i Subasiceve opozicije nego zbog taktiziranja
novembra 1945. g.): "U Frontu, kao sto vam је poznato, ima vise partija (u stvari је bilo grupa, ostataka partija- М. D.), расе se и parlamentu unиtar Fronta, verovat-
prema Zapadu, Cija nas је stampa napadala zbog zavodenja diktature i, vec, kao
no iskristalisati jedna opozicija. Ја sam иvjeren da се Ьiti opozicije, i to dosta jake opozicije, а ne ovakve kakva је bila" (misli se na Grola i Sиbasica- М. D.).
isturenu poziciju Sovjetskog Saveza. Tako su doneti u privremenoj Skupstini za-
Za sazivanje Konstituante izabran је 29. novembar, radi povezivanja s Drugim
kon о stampi i zakon о udruzivanju, koje је u Skupstini branio Kardelj. Zakon о stampi је Ьiо neodreden: stampa је bila slobodna - u okviru datog zakona, cenzure nije Ьilo, ali sve је moglo Ьiti zabranjeno. Kardelj је, u vezi s tim zakonom, napao skupstinsku "manjinu'; а povodom zakona о udruzivanju i direktno Grola - da ne shvata sustinu promena i da ne veruje u snagu narodnih masa. Povodom zakona ја.
о
krivicnim delima protiv naroda i drzave istupao sam i
I napao Grola - relativno Ьlago: ne shvata promene. Pripreme za izbore su tekle u napetosti i polemikama, ali bez ozblljnijih tes-
koca. Jedino је Jasa Prodanovic, vod repuЬlikanaca, predlozio "kutiju bez liste';
76
zasedanjem AVNOJ-a (29. novembra 1943. g.
и
proglasila i repиЬlikи. Istog dana је - u zgradi
Jajcu). Tog dana је Konstituanta
Skиpstine,
pre nego је zasedanje
pocelo - Veleblt preneo vodstvu intervencijи britanskog ambasadora: ambasador је izrazavao uverenje da necemo uciniti takvu nerazumnost i proglasiti repи Ьlikи ... Та
intervencija је shvacena kao zakasneli рисаnј resenost, iako nije ni Ьilo kolebanja ... А
i novi иstav је vec Ьiо gotov,
раје
и
prazno i pojacala nasu
tih dana dat na "javnи
diskиsijи":
i nacrt
i "javna diskиsija" Ьili sи ро иgledu na sovjetski, "staljinski" ustav i na sovjetsku "javnи diskиsijи" povodom njega. Za izradи tog иstava, kao i kasnijih, Ьiо је za-
77
Vlast i pobuna
Milovan F>ilas с.-------------------------------
i Subasicem, tek sovjetska vlada је ponovo obasula jugoslovensko vod:stvo ordenima: Тitu је pocetkom septembra dodeljen Orden pobede, а krajem oktobra nekolicini najvisih funkcionera ordeni Suvorova i Kutuzova. Peku Dapcevicu su dodelili Orden Kutuzova - а generalima njegovog ranga, Koci Popovicu i Arsi Jovanovicu, Orden Suvorova, koji је vazio kao visi: sovjetske sluZЬe nisu bile zadovoljne Dapcevicem jos iz saradnje s njim na Sremskom frontu. Rankovic i ја primetili smo to sovjetsko potcenjivanje i izdvajanje Dapcevica, i predlozili Тitu da ga odmah odlikuje nasim najvisim ordenom - Ordenom narodnog heroja. То је i prihvaceno. А ја sam se postarao da Dapcevicevo odlikovanje, koje Ьi on i inace kasnije doblo, izid:e u "Borbl" na vidnijem mestu nego s.ovjetska odlikovanja: odnosi sa sovjetskom ambasadom i sovjetskom vladom bili su tada bez vecih trvenja, ali mi smo Ьili osetljivi i na takva omalovazavanja: sovjetski sluZЬenici nisu od toga pravili pitanje, fТ!ada su to morali zapaziti.
duzen Kardelj, а pomagali su mu profesor prava Jovan Dord:evic i drugi. Sovjetski predstavnici nisu ucestvovali u radu, ali је ambasador Sadcikov Ьiо konsultovan о nacrtu. Secam se da је on dao primedbu - da је prerano da se uvodi socijalno osiguranje seljaka, jer ni Sovjetski Savez to nema; ta primedba, kao i neke sporedne, bila је usvojena. Kardelj је morao da putuje u London, ра sam ga u radu oko ustava zamenio ја. Ја sam i obrazlagao ustav u Skupstini. U toku usvajanja nacrta u vladi Тito se nije slozio s formulacijom о pravu naroda Jugoslavije na samoopredeljenje do otcepljenja. Bio је energicno protiv, rekavsi mi: Drukcije је to kod nas nego kod Rusa. Ne mozemo mi to- promeni se nesto u nekoj republici, recimo Makedoniji, i zatraze otcepljenje: ра sta cemo onda?- Posle duzeg mozganja i dovijanja s Dord:evicem, nasli smo formulaciju - da је FNR Jugoslavija "zajednica ravnopravnih naroda, koji su na osnovu prava na samoopredeljenje, ukljucujuCi pravo na otcepljenje, izrazili svoju volju da zive zajedno u federativnoj zajednici.. :' Ponovo sam posao kod Тita i on је tu formulaciju prihvatio - posle mog argumentisanja da princip samoopredeljenja ne mozemo izostaviti, buduCi da ga sadrze svi socijalisticki pokreti. Iz propagande, iz govora i napisa funkcionera- posle Јајса 1943. godine, а naroCito posle oslobod:enja Beograda 1944. godine- Ьiо se rasirio naziv "Demokratska Federativna Jugoslavija'': "demokratski" Vijetnam i "demokratska" Istocna Nemacka su mnogo ranije izmisljeni, bez ikakvog naseg udela, iako smo im u tome bili ideoloski preteca. Тito nije Ьiо sklon menjanju neceg sto Ьi se uhodalo \.. kao forma ili vec bilo prihvaceno, ра је Ьiо i za zadrzavanje tog naziva u novom ustavu. Ali Kardelj ga је, uz moju pomoc, uspeo razuveriti. - Ne moze programska oznaka - argumentovao је Kardelj - Ьiti oznaka za zemlju, za drzavu. - Тito је u trenu to shvatio i slozio se, раје drzava nazvana "narodnom'; sto samo ozna-
'1
! 1
l
cava prelazni oblik, iz lenjinizma, ka "socijalisticka': Sa usvajanjem ustava, 1. februara 1946. godine, reorganizovana је i vlada. Najznacajnija је, drzim, Ьila promena u tome sto је umesto dotadasnjeg ministra unutrasnjih dela, рора Vlade Zecevica, dosao Rankovic, koji је dotada Ьiо formalno sef odeljenja za zastitu naroda (OZNA) u Ministarstvu vojske, koje је fakticki Ьilo tajna policija, neposredno podred:ena Тitu kao vrhovnom komandantu i ministru vojske ... Nesto vise od meseca potom doslo је i do reorganizacije Ozne i njenog preimenovanja u Udbu (UDBA- Uprave drzavne bezbednosti). Mo:lda bez veze, а mozda bas u vezi s nasim razlazom s opozicijom, s Grolom
78
79
т 4.
Т
ТJиgoslaviji је и
prvim posleratnim godinama bilo mnogo politickih procesa. Nije bilo ni mogиcno иpoznavati javnost s tolikim brojem procesa, narocito s onima и иnиtrasnjosti. Ali mi nismo ni zeleli da se tim procesima pridaje veci znacaj, а zeleli smo i da se иЬlazi иtisak о progonima. Zbog toga је javnost иpoznavana s najvaznijim procesima - procesima vodama odredenih grиpacija
U
ili istaknиtim predstavnicima okиpacionog terora. Мој иdео и tim procesima Ьiо је- kao sto sam spomenиo- sporedan, Ьи dисi da је skoro sav posao oko njih spadao и nadleznost aparata bezbednosti. Мој zadatak se svodio na иopsteno иsmeravanje sredstava informisanja. Drzavna bezbednost је imala i neposrednih veza sa novinama i radiom- do konsultovanja sa mnom је dolazilo ako Ьi se javila neslaganja. Ali и procesima је smer и velikoj meri odredivala bezbednost, odnosno nacin na koji је sиd vodio proces, Ьitnosti na kojima је tu:lilac insistirao i iznosio ih na videlo: ро mom misljenjи, i tadasnjem i sadasnjem, bezbednost i sиd sи cesto preterivali, najcesce nadиvavajиci 'sporedne i senzacionalne i skandalozne pojedinosti, kakvih је politicki zivot sam ро sebl prepиn, pogotovи и ratnim i revolиcionarnim иslovima. Тime nisam hteo reCi da nisam imao mogиcnosti da иticem na smer procesa. Naprotiv. Najcesce sи moje primedbe i prihvatane. Ali se desavalo i da sи иna pred bile иzalиdne: smer је Ьiо иtvrden s Titom ili и Politblroи, ра sam disciplinovano sprovodio ono sto је иtvrdeno. Osvrnиcи se ovde samo na velike, najspektakularnije procese. I to ne toliko na same procese - oni sи javnosti poznati, а ni na moj иdео и njima, taj иdео sam vec objasnio - koliko na one detalje koji nisи poznati ili sи krivo interpretirani. Vec је poznato kako је иhvacen Draza Mihailovic: jedan od Mihailovicevih "najodanijih" komandanata, Kalablc, domamljen је и Beograd, tu је иhapsen i stavio se и slиzbи bezbednosti, ра s grиpom oznasa (agenti bezbednosti) prodro do Mihailovicevog sklonista i иvukao Mihailovica и klopkи. Prica о hvatanjи Mihailo-
80
Vlast i роЬиnа vica је zanimljiva ne samo zbog dramaticnosti, nego i kao ilиstracija sиperiornosti, domisljatosti revolиcije nad naivnoscи i obezglavljenoscи kontrarevolиcije. Cim је Mihailovic uhvacen, sredinom marta 1946. godine, pocele sи pripreme za njegovo sиdenje. А s tim sи se nametnuli znacenje i smer sиdenja. То иtoliko pre sto se najveci deo stampe na Zapadи svrstao и odbranи Mihailovica. Dodиse, vec sи bile poodavno splasle slavopojke Mihailovicи kao herojи i zacetnikи otpora protiv okиpatora, ali sad је иtoliko revnije velicano njegovo ratovanje protiv komиnista. Vlada SAD-a nam је, stavise, vec pocetkom aprila 1946. godine predala notu и kojoj se dokazиje da Mihailovic nije izdajnik i zahteva исеsсе americkih avijaticara, koje је on spasao, kao svedoka na sиdenjи. А i _иnиtra, narocito и Srblji, sиdenje Mihailovicи је iz slicnih, ako ne i istih, razloga bilo vazno: ne samo и podzemnoj propagandi nacionalista, nego i и svesti znatnog dela seljastva, Mihailovic је vazio za pregaoca kojemи sи samo razmah komиnistickog иstanka i zlokovarnost komиnista onemogиcili ЬоrЬи protivи okиpatora i ozdravljenje drzave i srpskog naroda. Те tvrdnje sa Zapada i ta izopacavanja иnиtra, medи Srblma, trebalo је razvejati i poblti. То је nametalo, kao nesto sto se samo ро sebl razиme, javno sиdenje i korektnи procedиrи. А i da sиdije i tu:lilac Ьиdи ne samo pravnici, nego i Srbl iz Srblje. Reseno је da proces opsirno prati stampa i da Ьиdе prenosen preko radija. Trebalo је dokazati da је Mihailovic saradivao s okиpatorom protivu komи nista. Ali ne samo to, nego da se и toj saradnji ne samo nije razlikovao od drиgih, nedicevskih kolaboranata i srpskih, ljoticevskih fasista, nego da је s njima Ьiо и sprezi. Zbog toga sи и proces иkljиceni i fasisticki i policijski pomagaci nemackih okиpatora. А ЬиdиСi da sи Mihailoviceve jedinice, naroCito one iz mesanih krajeva, istreЬljivale mиslimane i Hrvate, а Mihailovic Ьiо ministar vojske emigrantskih kraljevskih vlada - samo se od sebe nametalo i izlaganje javnosti te, sovinisticke, velikosrpske, delatnosti Mihailovica. Bas и vreme priprema sиdenja Mihailovicи Rankovic se nasao и Тitovoj pratnji za vreme boravka и Moskvi. Ја sam imenovan, kao ministar, za njegovog zastupnika. Zbog toga se i desilo da me poseti Milos Minic na kojega је, kao tuzioca, рао najveCi deo posla oko sиdenja Mihailovicи, ра nije mogao odlagati konsиltovanja do povratka Rankovica iz Moskve. Minic је citav proЬlem dobro osmislio i Ьiо zavrsio najveCi deo posla - mislim da је vec radio na optиznici. Ја sam doblo иtisak, и tokи diskиsije, da је Minic sиvise naglasio MihailoviCevи ЬоrЬи protiv Narodnooslobodilackog pokreta, иmesto saradnje Mihailovicevih
81
Milovan :E>ilas
komandanata s okupatorom. Objasnjavao sam Minicu, da spolja, na Zapadu, Мi hailoviceva borba protiv komunista ne samo sto nece Ьiti ро njega lose shvacena, nego се mu, stavise, u datom trenutku iCi u prilog. Minicu nije trebalo mnogo ni napora ni vremena da to i sam shvati. Slozili smo se potpuno i u drugim, sporednim pitanjima, kojih se vise i ne secam. Uskoro se iz Moskve vratio Rankovic s delegacijom koju је Тito predvodio, i preuzeo svoje ministarstvo, а s njim i poslove oko Drazinog procesa. Sefovi bezbednosti su bili dobro izubli Mihailovica vec pre nego је uhvacen - sad, kad su ga dograbili, znali su i kako da mu pridu ... Prema onom sto sam CUO, а kasnije i citao о Drazi Mihailovicu, on је Ьiо hrabar, ali dozlaboga koleЬljiv u odlucivanju i gledanjima. Nije imao nikakvog dara, sem kao obavestajac. Tradicionalista, nekadar da shvati burna vremena, а nekmoli da krmani u njima: za Drazu је narod, pogotovu srpski, Ьiо neizmenjivo religiozan i rodoljuЬiv, dobrocudno odan kralju i malom posedu. Mada su se kod njega, а jos vise oko njega, javljale tendencije ka vojnom autoritarizmu, on је vise Ьiо sklon burzoaskom liЬeralizmu nego diktaturi. Njegova odanost kralju i monarhiji је vise poticala iz njegove vernosti.zakletvi i tradiciji, nego iz izgradene politicke i filozofske doktrine. Ni inace on nije imao cvrstih i jasnih ideja: cak је i njegovo jugoslovenstvo Ьilo nedosledno i promenljivo, ali ne samo zbog njegovog velikosrpstva, nego i zbog njegove koleЬljivosti. Mada su njegove jedinice, katkada i ро njegovom naredenju, vrsile masovna zlocinstva nad nesrpskim zivljem i neodmereno i nepromisljeno istreЬljivali komuniste i njihove simpatizere - Draza nije vazio ni za \... surovog ni za fanaticnog. Sefovi bezbednosti su se poduhvatili da navedu Mihailovica da prizna saradnju s okupatorom - da time potkopaju njegov prestiz, makar naduvan, i potvrde tezu komunista о njemu kao slugi okupatora, koji se Ьitno nije razlikovao od ostalih kolaboranata. Draza se pokazao, od pocetka istrage, mek i prijemCiv - izgleda utoliko vise sto se s njim korektno postupalo. Za staranje о njemu Ьiо је zaduzen Josif Malovic, predratni komunist i visi oficir bezbednosti, strpljiv, Ьlago prodoran i preduzimljiv. Draza је pozeleo da obrije bradu, ali su mu Malovic i sefovi bezbednosti to uskratili s "Ьlagonaklonom" motivacijom: Draza i brada - to је nerazdvojno! -А bez sumnje s proracunom na autenticniji, efektniji utisak, ukoliko Draza zadrzi bradu i na sudenju. Ја nista ne znam о tome, а verujem i da nije tacno, da је Draza drogiran. Ali
82
Vlast i pobuna ти је
1
dozvoljena rakija, koja је inace zabranjena zatvorenicima: nisam cuo da se i opijao. Malovic је, bez sumnje u dogovoru s Rankovicem i njegovim pomocnicima, sugerisao Mihailovicu da Ьi mu zivot mogao Ьiti posteden ako bude uvidavan i prizna saradnju s okupatorom. Draza је to i prihvatio - ne znam da li precutno ili izricito, раје saradnju s okupatorom priznao, kad ga је Minic pritesnio dokumentima: taj trenutak је Ьiо preloman za sudenje - zapadni novinari su pojurili sa sudenja na telefone da jave Drazino priznanje, а s tim је i zainteresovanost za njega naglo opala. Mihailovicu su bili ponudeni branioci iz inostranstva (Moris Ernst iz SAD-a). Mi verovatno ne Ьismo dozvolili njihovo ucesce, ali nas је sащ Mihailovic postedeo neugodnosti da ih odЬijemo - on sam је odЬio tu odbtanu, izrazivsi poverenje u sud i zvanicnu odbranu. I odista је imao razloga za poverenje u branioce, iako su mu Ьili zvanicno odredeni. ОЬа branioca su branili Mihailovica savesno i revnosno: Nikola Donovic је Ьiо ugledan advokat i Clan vodstva Demokratske stranke, а advokat Dragic Joksimovic је na sudu toliko revnosno vrsio svoju duznost da ga је nasa stampa napadala - sto ne pomaze sudu ... Ја sam Donovica poznavao pre rata, ра sam obnovio s njim odnose posle mojih izlazaka iz zatvora 1961. i 1966. godine. On mi је pricao da је ubedivao Mihailovica da se brani kao vod druge strane u gradanskom ratu, а da se ne uplice u dokazivanje da li је ili nije saradivao s okupatorom. Jer svakog- govorio mu је Donovic- ko izguЬi gradanski rat suprotna strana optuzuje kao izdajnika, sto ne Ьi trebalo, narocito pred istorijom, da ima ikakvog znacaja. Ali Donoviceva ubedivanja nisu imala dejstva na Drazu - on se lakoverno predao sudЬini koja ga је zadesila. А organi bezbednosti su kasnije, kivni zbog Joksimovicevog drzanja na Drazinom procesu, ovome "nasli" neku krivicu, sto onda nije Ьilo tesko, i poslali ga na roЬiju, s koje se - kako sam cuo - nije doma vratio ... Na sastanku kod Тita Rankovic је obavestio о sudenju i о dogovaranju Malovica s Drazom, tj. о dogovaranju о spomenutom priznanju koje Ьi Drazi moglo spasiti glavu. Тito је s vragolastim, dvosmislenim smeskom primetio: Ра to nije iskljuceno - to је politicko sudenje. - Ali su svi - ne secam se ko је sve Ьiо prisutan, ali "vodeca cetvorka" jeste - graknuli na Тita: to ne Ьi razumeli ne samo borci, nego Ьi to izazvalo i revolt rodЬina bezbrojnih zrtava. Tito se cutke priklonio argumentima ostalih, utoliko voljnije sto ni sam nije intimno Ьiо protiv... Mihailovic је, kao sto se zna, osuden na smrt i ubrzo zatim poguЫjen: cuo 83
Vlast i pobuna
Milovan tJilas sат da је jedan visoki funkcioner тi
bezbednosti nadgledao njegovo pogиЬljenje, ali
detalji nisи poznati. Sa sиdenjeт nadblskиpи Alojzijи Stepincи ја nisaт iтао ni onoliko veze
vanja,
раје
najpre
pokиsalo
sto sи ovi тogli shvatiti i kao skиpi,
sporazитe
da se
nasи
s Katolickoт crkvoт i Stepinceт,
slabost. Vec и jesen 1945. godine katolicki Ьi
predvodeni Stepinceт, istupili sи protiv nove vlasti s pastirskiт рisтот. staтpa је
razgrcиci
proиstaskih
koliko sa sиdenjeт Mihailovicи. Ali sи тi poznate neke pojedinosti, koje sи bile
Nasa
predigra tот sиdenjи. Uskoro ро oslobodenjи, pocetkoт јиnа 1945. godine, Тito је и Zagrebи primio
иstaskih svestenika iz logora i Sirokog Brijega. Cak је i Тito napisao Clanak, kao
delegacijи
katolickih svestenika na
сеlи
sa Ьiskирот Salis
Savisoт. Тito је
reagovala ostro,
odgovor na pastirsko
pisтo, и kоте је
da nije zadovoljan drzanjeт и ratu "jednog dela katolickog svestenstva': .. Тот pri-
о tоте
likoт ти
Ci sато jedan zakljиcak,
isticao:
da sи oni spreтni иstrajati и borbl ро cijenи licnih zrtava- ја тоgи izvuа
taj је: da sи se svi oni mirili sa stanjeт pod Paveliceт
koja ga је instalirala kao apsolиtnog vladaoca, ра sи ти se oтicale i neodтerenije
ne iz straha vec iz ideoloskih razloga, da sи sada oni stupili
izjave. Kada је tekst Тitove izjave stigao и Beograd, теnе sи alarmirali neki drиgo
deтokratske
vi, теdи njiтa i Zogovic, и nedoиmici sta da se radi s tiт katolicizтoт genseka
ostaloт reakcijoт Jиgoslavije ...
partije. Nisaт iтао тogиcnosti da se konsultujeт s Тitom, ра sат telefonirao Kardeljи, а
Тitova oтaska
zoт,
nije objavljena. U vreтe
jednoт prilikoт sат
sиkoba
sa
Sovjetskiт
Ne
Ьih
Save-
ра sто
Kardelj i ја sтejali pri poтisli kako Ьi Molotov i Staljin obilato koristili "Тitov
U to
katolicizaт"
Тito је znaт
sta
јасаnји
da ga nisтo onda izbacili iz Тitove izjave ... razgovarali. Ali se
sесат
da
је
vrhove zahvatila ideja
zajednici sa
sтatra
vreтe, а тoZda
razgovor
kasnije priтio i Stepinca - ako se dobro sесат - и dva таhа. Ne
sи
Jиgoslavije ро jednoт odredenoт planи и
kao prijetnja, ali
dиzan sат иpozoriti
da posto-
о razvojи
zakone
тоrа
neki
теsес
kasnije,
svaki postivati koji zeli dobra svojoj
о Stepincи
-
иporno иzvikivao:
Ne
Тito је тоzе
- kad se kod njega poveo
crkva
Ьiti
starija od drzave
- drzava тоrа Ьiti starija! Тај Тitov
i
"nacionalne Katolicke crkve'; tj. crkve koja Ьi bila odvojena od Vatikana.
Те
2
zemlji .. :'
se prisetio te zgode,
zelio da se to
protiv nove
velike oslobodilacke borbe.
se
posle 1948. godine,
federativne
и.ЬоrЬи
je zakoni koji zabranjиjи sijanje sovinizтa i razdora i иgrozavanje tekovina ove
on se slozio: lzbaciti, kojesta: generalni sekretar partije - katolik!
Tako ta
i
"lz izjava gosp. nadblskиpa Stepinca i nekih drиgih crkvenih velikodostojnika
izjavio
se oтakla fraza "ја kao katolik': Тito је и to vreтe Ьiо zanet роЬеdот,
jos zive rane i zlodela
Clanak i to sto
је
govorio
cvrstog stava. Ali ne jedini. 1 Bakaric
и zatvorenoт krиgи Ьili sи
је, и dесетЬrи
nagovestaj
1945. godine, dao izjavu
Stavise, poтinjani sи neka strиja i neki svestenici skloni takvoт sтeru, таdа ..... и sатој crkvi nije Ьilo takvih, ne тakar zn~cajnijih teznji. Ako је Тito i и tот
svestenika iz nadblskиpskog dvora. А hrvatska staтpa је и јаnиаrи 1946. godine
pravcи
pocela da objavljиje dokитente о Stepincevoj saradnji sa Paveliceт.
razgovarao sa
Stepinac је,
Stepinceт,
ovoga
ро тот sиdи, иvek Ьiо
је
to
sато тoglo иpozoriti
i ogorciti:
sti.
Ја
da nije nastavio s se
nisaт
opozicionoт aktivnoscи Stepinceт
posebno bavio
protiv nove,
koтиnisticke
i njegoviт sиdenjeт, ali
vla-
nета sитnје
da је saradivao s Pavelicem, podиpirao ga i podsticao pokrstavanje Srba. Ali se i ogradivao od Pavelica, nezavisan i privrzen politici Vatikana. Ьilo
ne znaCi da nije
osnova za optuZЬи protiv Stepinca - da је odтah ро oslobodenjи pokrenиto
isledivanje: kve,
kojiтa
Ьilo је
podosta i
se sto-sta тoglo
koтиnisticki
drиgih
visokih svestenika, ne
zaтeriti,
cak i ро
sато
и
iz Katolicke cr-
kriterijитiтa Ьlaziт
nego sto
sи
Dragoljиboт
iтalo је и vidи
i
hapsenjи
neophodnost иcvrsCi-
Jovanovicem, vodoт levih zemljoradnika. 1, ne slиcajno, do poveca-
nog, najzesceg zaostravanja sa SAD-om,
povodoт
obaranja dva
aтericka
aviona
nad Jиgoslavijoт (9. i 19. avgиsta). "Dejli njиs" (Daily News) је tada zahtevao, za odтazdи, је
bacanje
atoтske ЬотЬе
pozvao Kardelja, koji је tada
najostrijiт reciтa.
19.
na Beograd,
Ьiо и Parizи
septeтbra
а aтericki
2
znaт
koliki i kakav је
drzavni sekretar Berns
na mirovnoj konferenciji, preteci
ти
1946. godine tuZilac Jakov Blazevic podnosi
predlog da se povede postupak protivu Stepinca, Ne
stvari Тito,
иstaskog eтisara, nadblskиpskoт dvorи,
nje - da Ьi buknиo krajeт 1946. godine. U isto vreтe dolazi do sukoba и Frontu s
i revolиcionarni.
Ali slavodobltno vodstvo, 84
То
Eriha Lisaka,
Ali sukob sa Stepinceт se nakratko povukao и drиgi plan, и vrebanje i тerka
i ostao odani pastir Vatikana.
Stepinac bez sитnје ne Ьi Ьiо sиden za svoje drzanje и ratи i saradnjи s Paveliceт
о posetaтa
раје
on tih dana i иhapsen ...
иdео, и svети tоте, aтericke
vlade, ali је nеsит-
"Borba'; 25. oktobar 1945. g.
85
Vlast i pobuna
Milovan Dilas
Sudenje Stepincu је pocelo uskoro ро njegovom hapsenju, jer је protiv njega manje-vise optuzni materijal Ьiо priprernljen. I samo sudenje је proteklo prema
njivo - prema onome sto sam upamtio i prema samom toku dogadaja - da su americke sluZЬe bile veoma angazovane u zaostravanju odnosa s nama. Americke vojne komande se naprosto nisu obazirale na nasu drzavnu teritoriju, nego
zamisli - objavljeno је podosta uverljivog materijala i saslusano podosta verodostojnih svedoka koji su potvrdivali Stepincevu saradnju s ustaskim rezimom.
su је - uprkos mnogim nasim notama, u kojima smo protestovali i upozoravali americku vladu- preletali kao niciju zernlju iz svojih baza u Italiji i Austriji. То је najzad postalo nepodnosljivo - sem ako Ьismo bili spremni da javno priznamo svoju nemoc i sramotu. Тito је naredio da se americki avioni pozovu na spustanje na neki od nasih aerodroma, а ukoliko to odblju - da se otvori vatra. Kod nase vazduhoplovne komande bilo је u pocetku kolebanja - avioni su bili transportni i nenaoruzani - ali Tito је Ьiо jetko energican, ра se desilo sto se moralo desiti. Prvi avion је pristao na spustanje tek posto је Ьiо izresetan mitraljezom: tom prilikom је ranjen turski vojni diplomata, kome su prilikom prenosa u bolnicu pokradene i neke licne stvari, а drugi avion, sa cetiri pilota, Ьiо је oboren. Istovremeno su americke vlasti uporno odbljale da predaju neke nase brodove koje su nacisti Ьili odvukli u Austriju ... Vec sam spomenuo kako је americki drzavni sekretar Berns ostro razgovarao s Kardeljom u Parizu, povodom obaranja americkih aviona. Kardelj је obavestio Тita о tom razgovoru, раје usledila Тitova pomirljiva izjava da avioni nece ubuduce
Ьiti
obarani, nego da
се Ьiti
zabelezen njihov broj.
Ро
povratku nam је Kardelj
pricao da su Clanovi sovjetske delegacije bili odusevljeni sto smo oborili americke avione, ali su i savetovali: Nemojte oboriti i treci avion ... Amerikanci su obustavili neprijavljeno preletanje nase teritorije, mada se odnosi nisu Ьitno popravili... ......
Americka ambasada u Beogradu је takode ~grala znatnu ulogu u svemu tome: njeni sluzbenici su se drzali arogantno i provokativno, ра cak i podsticali pojedine nase protivnike i neke vode Ьivsih partija, obecanjima da се padobrancima zauzeti Beograd, а flotom jadransku obalu. Secam se kal
Тitom
