Borilačka Tradicija Arijevaca - Georgij Sidorov

BORILAČKA TRADICIJA ARIJEVACA – Georgij Sidorov

-0-


BORILAČKA TRADICIJA ARIJEVACA Georgij Sidorov

Prevod – Dušan Mitrović 7526. godine -1-


УДК 355 ББК68 С34

С34 Георгий Сидоров. Воинские традиции ариев. — М.:Концептуал, 2014 г. — 256 стр., илл. Decenijama ruski narod izučava borilačke veštine azijskih i evropskih naroda — Kine, Koreje, Japana, Tajlanda, Grčke, Engleske. Nije svestan da se u srcu ruskog naroda čuva sećanje na drevnu borilačku tradiciju, koja nema premca. Naši preci su uspeli da vekovima osvoje i drţe ogromne teritorije — od Amura do Dunava. Njihova glavna prednost bila je jedinstveni sistem obučavanja vojnika, koji uključuje ne samo rad sa oruţjem i borbu prsa u prsa, već i psihotehnike, što je dozvoljavalo ruskim ratnicima tokom borbe da se kreću nekoliko puta brţe od običnog čoveka. U ovoj knjizi prvi put su otkrivene tajne drevnog borilačkog sistema slovena-arijevaca. Detaljno su opisani osnovni principi ruske borbe. Date su konkretne metodologije rada sa nesvesnim čoveka, koje mu omogućavaju da prima dodatnu energiju u borbi i poseduje superbrzinu, bez umaranja. © Г.А. Сидоров ISBN 978-5-905692-61-1

-2-


SADRŽAJ Predgovor..............................................................................................4 Glava 1. Nešto malo o prošlosti............................................................9 Glava 2. Provera borbom....................................................................13 Glava 3. Zašto je došlo vreme.............................................................27 Glava 4. Upoznavanje sa vojnim nasleĎem predaka ..........................30 Glava 5. Zašto "pet elemenata"...........................................................33 Glava 6. Ratnik i borac........................................................................35 Glava 7. Dva toka sile.........................................................................37 Glava 8. Superintuicija........................................................................39 Glava 9. Dostizanje superbrzine..........................................................42 Glava 10. Disanje ratnika....................................................................44 Glava 11. Upravljanje.........................................................................46 Glava 12. Sunčev vetar........................................................................48 Glava 13. Savez sa elementom vatre...................................................50 Glava 14. Savez sa elementom Zemlje...............................................51 Glava 15. Savez sa elementom vazduha.............................................52 Glava 16. Komunikacija sa svetom drveća.........................................53 Glava 17. Povećavanje brzine udarca.................................................54 Glava 18. Izbacivanje energije pri nanošenju udarca.......................55 Glava 19. Pravila koja je duţan da zna ratnik……………..………...56 Glava 20. Psihološka obuka ratnika....................................................60 Glava 21. Ulaţenje u sliku................................................................63 Glava 22. Samoprogramiranje. prva etapa meditacije........................64 Glava 23. Druga etapa meditacije.......................................................66 Glava 24. Ulazak u borbeni trans....................................................67 Glava 25. Osnovni principi severne borilačke joge............................69 Glava 26. Tehnika poboljšanja udaraca rukama..............................89 Glava 27. Forma ognja.....................................................................90 Glava 28. Forma zemlje.................................................................124 Glava 29. Forma vazduha..................................................................146 Glava 30. Upotreba u borbi različitih predmeta................................150 Glava 31. Put borca...........................................................................161

-3-


PREDGOVOR

Mene mogu da pitaju (i ovo pitanje sa tačke gledišta savremenog čoveka na ulici, koji sebe smatra za velikog poznavaoca borilačkih veština, je sasvim pravedno): zašto napisati još jednu knjigu o tome, što je odavno poznato? I zaista, o istočnim borilačkim veštinama napisana je masa različitih knjiga. Ima ih na stotine, ako ne i hiljade. Sličnu literaturu piše i na Istoku i na Zapadu svako ko nije lenj. I čini se da se ništa novo ne moţe reći o ovom pravcu čovekove kulturne aktivnosti. Sve je davno rečeno. Pored toga, u svim gradovima sveta i u malim provincijskim gradovima rade stotine različitih klubova za proučavanje ne samo istočnih borilačkih veština, već i zapadnih. Ovi drugi takoĎe ulaze u modu i počinju da se takmiče na svetskom trţištu borilačkih nasleĎa predaka sa stilovima Kine, Japana i Vijetnama. Samo kod nas u Rusiji je registrovano više od 10 naših, niko ne zna odakle preuzetih, kako tvrde njihovi tvorci, nacionalnih stilova. Tu je i kozački Spas i čuveni, blizu njega, stil Kadočnikova i "skobar" i "kruţalo" i naravno, takozvana slovensko-gorička borba. U svakom velikom gradu mora da postoji nešto svoje, sasvim nacionalno. Samo u tome i jeste stvar: ako paţljivo pogledate i odbacite nacionalnu kamuflaţu, umesto rodnog krvnog, mi ćemo videti uvek iste prilično dosadne stavove i blokove Japana ili Kine. Pored toga, osobene stavove imaju kozački spas, slovensko-gorička borba i borbena samba; ali ako smo do kraja pošteni, poslednja dva previše su preplavljeni istokom. Slovensko-gorička — u manjoj meri, ali što se tiče borbene sambe, to je skup tehnika, od kojih se mnoge nalaze ne samo na Kavkazu ili centralnoj Aziji, kako tvrde poznavaoci ovog stila, već i na Istoku, posebno u Japanu. To je i razumljivo, jer sovjetsku borilačku sambu stvarao je ne samo Anatolij Arkadievič Harlampijev, koji je u potrazi za borilačkim nasleĎem predaka proputovao čitav jug Rusije, Kavkaz i Srednju Aziju, već je takoĎe proučavao japanske borilačke veštine Ošepkov.

-4-


Iz svega navedenog moţe se zaključiti da je tema borilačke umetnosti odavno potrošena i tu se ništa novo ne moţe reći. A što se tiče naše nacionalne borilačke tradicije, ona u osnovi kopira Istok. Zaključak je, na prvi pogled, razočaravajući. Pored toga, ako se sećate, šta pišu naši ruski, ukrajinski ili beloruski stručnjaci borilačkih veština o joga borbi slovena, to postaje i tuţno i to je sramota. Na primer, poznati poznavalac istočnih borilačkih veština i odličan pisac A. E. Taras u svojim knjigama izričito kaţe, da sloveni nikada nisu stvarali svoje nacionalne škole samoodbrane. Stiče se utisak da uvaţeni A. Taras uopšte ne poznaje istoriju ili da je podlegao zapadnoj propagandi koja tvrdi da su autentične škole borilačkih umetnosti mogle nastati samo u Kini ili Japanu. Zašto je potreban Zapadu takav pečat, lako je pogoditi. OdreĎeni uticajni krugovi povezani meĎu sebom tajnim društvima vode rat protiv bele evropeoidne nordijske rase. Zašto se to radi, neću vam reći, to ne ulazi u okvir ove knjige. Vaţno je drugo: sva izvanredna dostignuća evropskih naroda ili su prećutana ili se pripisuju nekom drugom. Na primer, semitima ili čak arapima. Ali to je jedna strana medalje. Druga strana je u tome, što se kulture Istoka nasilno uvode na Zapad, dajući im savršen standard za imitaciju. U potpunosti se to odnosi na jogu i borilačke veštine. Zato na Zapadu sve istočno ima takav neverovatan uspeh. Imamo pravu stvarnu zamenu, ali ne znamo za to. Nama od detinjstva nabijaju u glavu da se kinezi sa japancima javljaju kao zakonodavci tradicija borilačkih veština i drugačije ne moţe biti — to je aksiom koji ne zahteva dokaze. A šta o tome kaţu sami kinezi? Ispostavilo se, sasvim drugo: mnoge studije čan-budizma tvrde da je borilačku umetnost doneo u Nebesko carstvo veliki Bodhidharma — prvi budistički sveštenik, koji je došao u Kinu iz Indije. Ali ovo se odnosi na šaolinske stilove. Udanovski stilovi su se pojavili u Kini sa severa od takozvanih "belih Ďavola", Dinlina i naroda Hun. Kineske studije o borbenoj jogi direktno kaţu da je u Nebeskom carstvu borilačka tradicija ljudi bele rase pronašla novu domovinu. Ako su kinezi nešto i stvorili, to su ţivotinjski stilovi na osnovu kojih se baziraju: stav, blok, udarac, potpuno isti kao i u svim drugim borilačkim veštinama. Ništa novo. Prvi put o tome, da ni kinezi, posebno japanci, nisu kreatori škola autentične borilačke veštine, da su oni samo talentovani imitatori, govorio je čuveni Sun-Lutang, predsednik borilačkih veština Kine sa početka XX veka. Sun-LuTang, kao sledbenik škole Lao-ci, pošto je -5-


proučavao tri glavna udanovska stila Sin-i (forma uma), Tajci (veliki princip) i Ba-gua (osam trigrama) došao je do zaključka da su ova tri pravca jedna celina, tri dela jedinstvene borilačke tradicije, koja je došla u Kinu zajedno sa belim plavookim Lţouncima, predstavnicima Velikog Severnog Carstva. Koja je to imperija, lako je pogoditi. Naravno, radi se o legendarnoj Biarniji ili tzv Sibirskoj Rusiji. Onoj, odakle su u davna vremena pokretana osvajanje Kine, a u srednjem veku i Istočne Evrope. Ali to je već druga tema, a zbog specifičnosti naše knjige nećemo je dodirivati. Vaţno je da i istočne hronike i mnogi majstori borilačkih veština, kako u Kini, tako i u Japanu, veruju da joga borba dolazi na istok od ljudi bele evropeoidne rase, a sami evropljani su uvereni u suprotno. Kako se to desilo? Sve je jednostavno: borilačka umetnost je cvetala na Zapadu meĎu predstavnicima nordijske rase. To se dešavalo u vreme tzv vedske civilizacije. Do sada, netaknuta i sigurna, moţe se naći kod Kšatrija u Indiji. U Evropi joga borba je bila pod koren uništena od strane hrišćanstva. Zato moderni evropljani, odlično znajući da francuski "savat" ili škotski boks nimalo ne zaostaju za slavnim udanovskim stilovima, ipak i dalje nastavljaju da daju prvenstvo istočnjačkim borilačkim veštinama. To je program, ali postavlja se pitanje, šta je borilačka tradicija indijskih kšatrija? Činjenica je da je ona neverovatno drevna, poznata je čak i iz Mahabharate. Zapravo, nju je predao pandavima i njihovim rivalima kauravima veliki majstor Drona. Najverovatnije, upravo ovu borilačku tradiciju su doneli u Kinu kšatriji i istovremeno budistički asketa Bodhidharma. Drugi je u to vreme nisu znali. O indijskoj borilačkoj umetnosti više ćemo govoriti kasnije. Nas interesuje nešto drugo. Ako su vedski indijci do našeg vremena uspeli da očuvaju drevnu borilačku tradiciju arijevaca, ona je trebala da preţivi ne samo u Indostanu. Verovatno negde i na drugim mestima u svetu, gde nisu stigli hrišćanski misionari i muslimanske mule. To je zaista tako: drevna borilačka veština arijevaca, bez obzira na to, dugo vremena je bila kultivisana od strane iranskih assasina, zapravo, zoroastrijanske sekte profesionalnih ubica. Assasini su u neoruţanoj borbi bili bez premca. Oni nikada nisu izgubili borbe protiv kineza ili nekog drugog. Ako ih je neko i pobedio, to su bili indijski kšatriji ili ratnici iz ruskih bojarskih porodica. Nisam napisao pravilno — vitezovi iz drevnih ruskih bojarskih porodica. Stvar je u tome, da se pored Irana, Baktrije i -6-


Sogdijanije arijevska borilačka tradicija dugo uporno čuvala i na ruskoj zemlji. Ona ţivi i u naše vreme. Ali ne u okruţenju kozaka, gde se vekovima gajio blizak njoj "Spas", već kod direktnih potomaka starih ruskih bojara, uglavnom na severu evropske teritorije zemlje i u Sibiru. U onim regionima, gde su se posle pobede hrišćanstva povukli, izgubivši vlast, predstavnici druge višeg klase, vedski bojari. Ali tako se dogodilo, o porodičnim školama drevne borilačke baštine u Rusiji se skoro ništa ne zna. Upravo iz tog razloga izmišljeni su različiti stilovi, zasnovani na principima borilačkih veština, koji se izdaju za naše nacionalne. Ovaj proces je razumljiv, ţelimo da imamo nešto svoje, drugačije od svega. Ali ako ga nema, onda je prazna niša ispunjena bilo čime i nikome to posebno ne smeta, što su ove novonapravljene stilove stvorili obično majstori, koji su dugo proučavali istočnjačke borilačke veštine. Onda se postavlja pitanje: zašto se principi drevnog arijskog borilačkog nasleĎa u Rusiji nisu širili? Sa jedne strane, zbog tajnosti škole. Tajnost je nastala zbog sukoba hrišćanske doktrine, u kojoj se uvek negiralo fizičko i slavio jedan, jedini, duh. Sa druge strane — kako ne bi dobili duhovno neiskusni ljudi moćno oruţje fizičkog uticaja. Borilačka umetnost kšatrija u Indiji još uvek se predaje samo svojima. Isto je i u Rusiji. Zbog toga su savremeni stručnjaci u istočnoj i zapadnoj borilačkoj veštini formirali mišljenje da u našoj zemlji škole vojnog obrazovanja nikada nisu postojale. I svi naši vitezi, počev od hramskih ratnika, a zaključno sa kasnijim epskim herojima, bili su prosto talentovani ratnici. Nevolja je samo u tome što svi "stručnjaci― borilačke tradicije predaka — i ne samo gore pomenuti A. Taras, već i mnogi drugi — su spavajuća kategorija ljudi. Oni su patriote, ali spavaju, ne znaju svoju nacionalnu istoriju, ne razumeju jednostavne stvari. Mnogi od njih nerado čitaju naše letopise i suviše su lenji da razmišljaju. Jednostavnije je izmisliti mit i nametnuti ga svom narodu. Eto primera kako iza akulisa svi ti Tarasovi, Šabeti, Šatunovi, Silveri i mnogi drugi upravljaju našom svešću. Oni sami ne shvataju, da vaspitani Zapadom, uglavljuju u glave saplemenika misao o tome, da naš narod nikada nije bio deo nekada jedinstvenog arijevskog sveta. Shodno tome, ne čuvamo u sebi kulturno nasleĎe zajedničkih predaka. Ja ne ţelim da kaţem da su ti stručnjaci po borilačkom obrazovanju — direktni neprijatelji i zlonamerni agenti uticaja. Ali, vreme je da shvate da nije sve tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Ako vas poţuruju -7-


sa zaključcima, to znači da nešto stoji iza toga. Vreme je da se probudi, otvori oči i ne piše u svojim knjigama ono što nikada nije bilo. Od laţi je naš narod smrtno umoran, njemu je potrebna istina o sebi, samo istina i ništa više.

-8-


GLAVA 1. NEŠTO MALO O PROŠLOSTI

Ne bojim se reći da na Zemlji nema ni jednog etnosa, u čijoj kulturi nije bilo vojnog obrazovanja. To samo A. Taras i slični pišu, da kod slovena nikada nisu postojale nacionalne vojne škole, ali neka to bude na njihovoj savesti. Nacionalna vojna umetnost je bila, jeste i biće kod bilo kog naroda na planeti. Zar papuanci ne uče svoje junoše vojnim akcijama? Ili malezijci? Pročitajte dnevnike Mikluho-Maklaja, u njima je dobro rečeno o novogvinejskoj vojnoj tradiciji. Uče svoje momke da se bore kopljima i poznati Masaji u Keniji i plemena Vakkaba u istočnoj Africi. Još uvek zadrţavaju svoju vojnu tradiciju Bušmani i Hotentoti. Isto se moţe reći o vojnim plemenima Bantu, Tuarega Sahare, beduina Afrike i Arabije. O Istočnoj Aziji govoriti uopšte nije potrebno. Čak obični ljudi dobro znaju da u svakom selu Laosa, Kambodţe, Tajlanda, Vijetnama, Kine ili Japana postoje majstori — čuvari nacionalne vojne tradicije. Nešto drugačija je u centralnoj Aziji. Ali tu se desilo isto što i kod nas. U Evropi kod germana i slovena zabranjeno je znanje o vojnom nasleĎu predaka od strane "ljubaznih" hrišćana, a u centralnoj i zapadnoj Aziji — muslimanskih mula. Da budem precizniji, otuĎenje od arijevske borilačke baštine u osnovi se dogodilo u narodnim masama. Ni hrišćanima, niti zavojevačima - muslimanima nisu bili potrebni podanici koji su vladali borbenom veštinom. I jednima i drugima bila je potrebna apsolutna vlast nad masama. Iz tog razloga je drevna arijevska joga borbe u hrišćanskom i islamskom svetu vrlo brzo uzela oblik prikladnih borilačkih veština za aristokratiju. I u Evropi i u Aziji su bili uključni u nju u osnovi: vitezovi-plemići i vojni vrh muslimanskog sveta. Naravno, prikladni spoljni karakter pretvorio je arijevsku vojnu jogu u skup pojedinih specifičnih borbenih tehnika. Samo klan As-Sasina u Iranu i tibetanski monasi-ratnici bili u stanju da sačuvaju autentični duh i principe drevne borbene baštine. Tibetanci su pozajmili arijevsku vojnu umetnost od indijskih Kšatrija, a Asa-Sini su islam priznali samo spolja, a iznutra su ostali ljubitelji -9-


Ahura-Mazde, svog zaštitnika. Ali, to je na Zapadu i u Centralnoj Aziji. A kako je bilo u Rusiji? U našoj zemlji sve je ispalo nešto drugačije. Da shvatimo kako, treba podsetiti, da do VIII—VI milenijuma pre nove ere preci tzv. indoevropskih naroda na teritoriji zapadne Evrope nisu ţiveli. U to vreme, zapadna Evropa se opravljala od nedavno završenog ledenog doba. Teritoriju zapadne Evrope precima indo-evropljana nije bilo teško da osvoje. Istočnu Evropu, Ural, prostranstva Sibira i Srednje Azije nije trebalo osvajati. Od davnina, ove teritorije su u sferi uticaja Velike Severne civilizacije, te iste, koju su grci nazivali Hiperborejska. Neoboriv dokaz gore navedenog je poseban geometrijski model, koji je široko rasprostranjen na celoj višenaznačenoj teritoriji. I naravno, čisto evropske lobanje, koje se u izobilju nalaze od pustinje Takla-Makan na jugu sve do Skitskog ili Ledenog okeana na severu. Oko 8 hiljada godina pre nove ere na prostoru gigantskog Evroazijskog regiona formirala se jedinstvena kultura. To se potvrĎuje i lingvističkim podacima i ornamentima. Upravo odavde u novije vreme počelo je preseljenja bele rase u zapadnu Evropu i na jug, sve do Indije. Kako pokazuju podaci genetike, glavno jezgro drevnog indoevropskog sveta bili su ljudi sa nordijskom haplogrupom - R1A1. Trenutno severna haplogrupa u punoj meri sačuvala se samo kod slovena, u manjoj meri kod germana i baltičkih naroda. Kod drugih "pseudo - evropskih naroda, ona je skoro u potpunosti odsutna. Ako se uzme Indija, ona se javlja samo u okruţenju kšatrija i bramana, ali ne više od 16%. O čemu to govori? O tome, da su drevni indo-ariji došli iz Velike Severne Imperije. I genetski koreni su im slovenski. Šta se iz svega navedenog moţe se zaključiti? Samo jedno: indo-ariji, kao i stari iranci su deo slovenskog naroda. Kao i zapadnoevropski nosioci haplogrupe R1A1. Takav zaključak napravili su američki genetičari, koji su 10 godina proveli na teritoriji Rusije i Zapadne Evrope. Samim tim, kultura Indije, Irana i nacionalna kultura Zapadne Evrope nisu autohtone. Sve one su periferne, odvojene od moćnog Evroazijskog arijevskog jezgra superetnosa, čiji deo je i naš narod. Ovaj proces je počeo da se dešava oko V milenijuma pre n. e. Mnogi naučnici su došli do zaključka da su podsticaj za raseljenje arijevaca iz svog etničkog jezgra česta ponavljanja suša. Iz nepoznatih razloga u Srednjoj i Centralnoj Aziji je počeo intenzivan proces dezertifikacije, nestanka jezera, mnogih reka i močvara. I nosioci nordijske kulture i - 10 -


genetike su se preselili na sever u sibirske stepe, neki u Indiju, a neki na daleki zapad, u zagrejanu Golfskom strujom Evropu. Arijski geometrijski ornament iz istočne Evrope počeo je da se širi na Zapad negde na prelazu iz 11-og milenijuma pre nove ere, otprilike u ono vreme, kada je nordijska rasa zavojevala Indiju. Zašto sam sve ovo napisao? Da bi čitalac shvatio jednu zakonomernost. Najduţe sveukupne kulturne tradicije čuvaju se ne na periferiji naselja, etnosa, već u njegovom jezgru. Sada moţemo bezbedno da izvedemo zaključak: ako su jezgro arijevskog sveta mnogih milenijuma Istočna Evropa, Ural i nepregledna prostranstva Sibira, to se upravo tamo, na toj teritoriji najduţe sačuvalo kulturno nasleĎe predaka. Jasno je da se to odnosi ne samo na jezik, arhitekturu, likovnu umetnost, muziku, već i na vojno nasleĎe. Zato što je kod svakog etnosa ono bilo uvek deo njegove kulture. To je razlog zašto je u Rusiji sačuvna drevna arijevska umetnost borbe bez oruţja. I ne treba pričati bajke, da kod ruskog naroda ničega od vedske prošlosti nije sačuvano. Ruska narodna borba — to je sasvim nešto drugo, baš kao i narodna borba iz koje je roĎen stil svima poznat kao slovensko-gorička borba. Ovde se radi o vojnoj umetnosti ruskih kšatrija. U Rusiji su ih nekada zvali bojarami. U jednom od prevoda zvuči: "boj jarni". Ako se uzme u obzir da su kao "jar" drevni preci nazivali moćan tok kosmičke energije, onda postaje jasan sakralni smisao reči "bojar": "obučen u borbi da koristi energopotoke" ili padajuća i rastuća polja sila. Kako se to radi, ja ću opisati u nastavku. A sada, ţelim da kaţem sledeće: hrišćanstvo nije samo tako došlo u Rusiju, već kontrolisano iz inostranstva, posebno iz Vatikana, koji je, u stvari, uvek bio hram Set-Amon-a. Katolicizam — to je samo paravan. Hrišćanstvo je pokušalo da ne ostavi u Rusiji ništa od vedskog nasleĎa predaka i u velikoj meri mu je to uspelo. Ali ne svuda. Na primer, nije moglo da se nosi sa ruskim narodnim folklorom. Ruske narodne bajke u osnovnoj masi su nasleĎe predhrišćanskog vremena, a isto se moţe reći i o mnogim severnim epovima. Nije izmenilo hrišćanstvo ni odeću naroda, ali ono što je najvaţnije, nije uspelo da iskoreni od potomaka bojara vekovnu vedsku vojnu tradiciju predaka. Ona ţivi do sada i oni koji je poseduju, znaju šta je to. Oni savršeno razumeju i shvataju da njihova borilačka umetnost ne liči ni na jednu drugu, ona se izdvaja iz svega - 11 -


istočnog i kasnije zapadnog. Ali, uprkos tome, njena moć je bez premca. To nisu prazne reči. Nisam jednom morao da proverim borilačku tradiciju na delu. I nije bilo slučaja, da me je bar jednom u nečemu izneverila. Ali o strukturi i principima borilačkih umetnosti predaka više u nastavku.

- 12 -


GLAVA 2. PROVERA BORBOM Ako bi uvaţeni A. Taras i njemu slični, koji tvrde, da u Rusiji nikada nije postojala nacionalna vojna tradicija, pre nego što nam nametnu svoje fantazije, pročitali naše epske pesme i priče i malo samo nad njima porazmislili, onda bi videli da to nisu prazne reči. Mi ćemo pokušati da doĎemo do istine. Neznanje je neznanje. A kod nas u Rusiji postoji jedan problem: da uvek zagledamo iza brda, da nislimo da tamo nije sve kao kod nas, već mnogo bolje. Takav odnos prema sebi i prema inostranstvu se zove "tuĎebesje". Ali, vratimo se na priče. Tu iznenaĎuje jedan detalj. Svetska istorijska nauka smatra da se skandinavske sage, germanska, keltska predanja javljaju kao neosporna istina, a ruske priče — ne. Naše legende, prema poznavaocima folklora i mnogih prozapadnih istoričara, samo su plod narodne mašte. I pokušajte reći da to nije tako. Odmah će početi da vas ismevaju. A u meĎuvremenu priča potiče od reči "istinita priča", odnosno "istina" - istorija. Dakle, u poznatoj dnjeprovskoj priči se kaţe, kako su jednog dana, Pečenjezi pokušali da osvoje prestoni Kijev. Oni su se noću po stepi i plovnoj reci prikradali gradu i iznenada, rano ujutro, kada su bila otvorena vrata, a stanovnici još spavali, pokušali kroz njih da prodru u prestonicu. A onda, na sreću, na putu se pojavio sedokosi moćni gospodin po imenu Rokdaj. Pečenjega je bilo više od hiljadu, a Rokdaj sam, jedan. On se vraćao sa dalekog putovanja i na kapiji Kijeva suočio se sa pečenješkom pratnjom. Da nije bilo Rokdaja, plan Pečenjega sasvim bi mogao da se realizuje. Čuvari kapije su reagovali kasno i onda je bilo potrebno vremena da ih zatvore. Ali da bi se pribliţio kapiji tvrĎave, neprijatelj je morao da krene ka jedinom njenom braniocu Rokdaju. MeĎutim, evo problema: lak zadatak za stepske ratnike bio je neizvodljiv. Rokdaj je susreo svoje neprijatelje na mostu preko jarka, tako da ga zajedno nisu mogli napasti, a posebno da ga okruţe. I u direktnom frontalnom napadu, boreći se sa dva mača, on ih je bukvalno kosio. Nisu pomogla ni koplja, ni arkani. Vrlo brzo pred ruskim vitezom pojavila se gomila okrvavljenih leševa. Sa svakim minutom ona se sve više uveličavala i uveličavala. Izgledalo je, da Pečenjezi nisu napadali na čoveka, već na metalni neprobojni moćni oklop, koji uništava sve - 13 -


ţivo, na mašinu smrti. Nekoliko minuta ruski vitez je zadrţavao pritisak napredujućih, ali kada su stigli do svog uţasa, pečenjezi su se povukli, a on se bacio na njih. I onda, preostali neprijatelji, ostavljajući most, u panici su poţurili ka svojim konjima. Otuda se i pojavio u sećanju našeg naroda izraz: "seča Rokdaja. Osnove ove specijalne tehnike beskrajnog napada, bez vidljivih blokada i odbijanja, ja ću pokazati na kraju ove knjige. Ali, vratimo se na priče o herojima drevnosti, onima koji su savršeno vladali vedskom joga borbom. Ţelim da ispričam čitaocima o duelu viteza Dona sa došavšom na njegovu zemlju car-devojkom Semranom. Ova starinska priča datira iz skitskih vremena, iz te krvave epohe, kada su sa Istoka iza Volge na zemlju skolota došli njihovi krvni roĎaci — sibirski Sarmati. Saznao je Don-ratnik da od strane izlaska sunca dolazi na zemlju svirepa car-devojka Semrana. Okupio je svoju najveću druţinu i poţurio u susret zavojevačima. Popeo se vitez konjem na najviše brdo i video sa njega bezbrojnu vojsku cardevojke. Pri pogledu na takvu silu uplašila se njegova druţina. Oni su počeli da ubeĎuju kneza da se povuče i da sakupi protiv neprijatelja veliku vojsku. Ali ne posluša ih vitez, odlučio je da se probije kroz redove neprijatelja ka car-devojci i obori je svojim oruţjem. Postrojio je malobrojnu druţinu u klin i otišao sa njom protiv cele velike vojske Semrane. Tu se borila druţina heroja Dona od zore do zalaska sunca, od zalaska sunca do zore, ne gubeći snagu, samo konje menjajući. A kada su pogoĎeni strelama padali njihovi konji, onda su oni uzimali neprijateljske konje. Gledajući bitku sa brda, car-devojku je iznenadila hrabrost ratnika Dona i ţalila je svoje poginule viteze. I onda je odlučila da prekine bitku i da izazove ruskog kneza na duel. Dala je znak, zatrubile su trube i odstupila je vojska Semrane od druţine viteza Dona. IznenaĎen Don, zapitao se šta se desilo? Zašto je cardevojka prekinula bitku? I tu vidi, kako je izjahala Semrana iz redova svojih ratnika. Sva u čeličnom oklopu, sa pozlaćenim šlemom i panciru. Pojahala je ona ka slavnom bogatiru i rekla: - Zašto da gubimo svoje ratnike? Hajde, moćni Done, rešimo naš spor meĎu sobom. Ako pobedite, onda ću vratiti moju vojsku. Ako je pobedim, onda uzimam celu tvoju zemlju. Sloţio se Don da se bori sa car-devojkom. Oni su odjahali u različitim pravcima i krenuli jedno na drugo na konjima sa kopljima. Udarila su koplja u štitove. - 14 -


Razletela su se na komade. Tada su izvadili svoje mačeve. Počeli da se tuku, ali koliko da su se god borili nisu bili u stanju da pobede jedno drugo. Slomili su se mačevi, a onda su izvadili svoje oštre sablje. Ali ni oni nisu izdrţali moćne udarce, polomili su se. Onda su skočili sa konja Semrana i Don-vitez. Izvadili su iz korica svoje oštre bodeţe i krenuli jedno na drugo. Skrenula je u prazninu od smrtonosnog udarca car-devojka, ruski knez joj je naneo svojim bodeţom udarac u grlo. Srušila se na kolena pred njim smrtno ranjena Semrana. I onda je skinuo sa njenog lica zajedno sa kacigom gvozdenu masku ruski vitez. Pogledao je na lepotu i zapanjio se. Ispod šlema carice strujale su lokne boje zlata, a njene plave oči gledale su na Dona sa ljubavlju i naklonošću. - Nisam uspela da te porazim, Done moćni! Jer moje srce je počelo da pripada tebi — prošaputale su crvene kao trešnje usne. Shvatio je tu Don, zašto je ostao ţiv i šta je on učinio, ubio je u dvoboju lepoticu. Spustio se pred umiruću, uzeo u ruke njenu glavu i gledao je u oči. - Oprosti mi — šapnu ruski vitez. — Nisam shvatio šta se desilo u tvom srcu. -Poljubi me za zbogom, — prošapta car-devojka. — U dalekom Iriju ja ću te čekati, ratniče... - Ja ću brzo doći, — ljubeći usne umiruće, rekao je vitez. I zabode krvav bodeţ u svoje srce. U priči o Don-ratniku prikazan je glavni princip naše drevne vojne tradicije. Bez obzira na podmukao udarac, ulazak tela u prazninu bi trebalo da ga nadmaši. Kada telo ode sa linije napada, onda ste zaista nepobedivi. To je zakon, koji treba da uĎe u našu podsvest. U arijevskoj vojnoj tradiciji blokade kao takve ne postoje. Postoji samo dodir neprijatelja sa ciljem da promeni putanju. Ali o tome ćemo govoriti kasnije u odeljku "Tehnika borbe". Ne ţelim da se zaustavljam na pričama, u mnogim od njih principi arijevske joga borbe su predstavljeni na dovoljnom nivou, samo ih treba prepoznati. Mislim da će zainteresovani ljudi samostalno razumeti naša predanja, priče i stare pesme, gde se govori o vojnom nasleĎu predaka. Ţelim da pričam o drugim, kasnijim vremenima. Iz spisa Saksona Gramatika nam je poznato, kako je preuzeta od strane hrišćana sveta Arkona. Ali neverovatna stvar je da tu o samom napadu na grad-hram nema ni reči. Napisano je kako su danci kralja Voldemara prvo opkolili grad, - 15 -


kako je njima došla vojska saksonca Henrija Lava — i ništa više. Jedina stvar koja ostaje u priči katolika je to, da branioci tvrĎave nisu uspeli da se izbore sa vatrom. Navodno nije bilo dovoljno vode da ugase goreću kapiju. I to pored mora? Na kraju krajeva, dovoljno je da iskopaju dubok bunar i tiho ga poveţu sa Baltikom, tehnika je tu primitivna. Sigurno je takvih bunara u Arkoni bilo nekoliko. Naši preci nikada nisu bili budale, ali zašto je onda izgorela kapija tvrĎave? Samo zato što voda nije pomogla. To je sve. Protiv Arkone je primenjen napalm davnih vremena, takozvana "grčka vatra". O tome zapadni hroničari ćute. Zašto? Jer je pobeda nad Arkonom osramotila celu hrišćansku Evropu. Ali, ja ću početi sve po redu. U julu 1268. godine, tokom poslednje opsade tvrĎave u njoj se sabralo samo oko 1000 muškaraca i isto toliko ţena. Ostalo stanovništvo ostrva Bujana, ili Rujana, nakon iskrcavanja danske i saksonske vojske, razbeţalo se u šume i močvare. Sloveni su znali da je rat sa hrišćanskim svetom izgubljen i pokušavali su svim silama da preţive. Za to je bilo potrebno sačekati odlazak sa ostrva neprijateljskih vojnika, a posle prihvatiti hrišćanstvo... I postepeno se germanizovati. Ali bilo je i onih koji su više voleli smrt od hrišćanskog ropstva. Kao što sam gore napisao, ispostavilo se da ih je sasvim malo, ali u Arkoni su bili i drugi vojnici. Zapravo ratnici, a ne borci. Razlika izmeĎu jednih i drugih je ogromna, ali više o tome u nastavku. Radi se o 300 viteza zaštite hrama Svetovida. Da li su to bili ratnici, prosudite sami: rasporedili su silu okupljenih u Arkoni sloveni za jačanje grada, oni su izašli iz kapije tvrĎave i postrojili u redove, primivši na sebe udarac 17 hiljada danaca i 8 hiljada saksoncaca. Tri stotine ruskih viteza protiv 25 hiljada dobro obučenih vitezova. Vrvela su koplja i krijući se štitovima od leta strela, ratnici hrama, ne samo da su uspešno zadrţali frontalne udarce oklopne konjice, već su i sami išli napred. Postrojivši se u klin, ruski vitezi su počeli da se probijaju do šatora kralja Voldemara prvog i vojvode Sakonskog. Oni su bili primorani da se zaustave samo tada, kada su videli da mogu doći pod udar vatrometnih mašina. Skrenuvši, ratnici hrama su poţurili da unište opsadnu tehniku. Deo vatrometne tehnike su uništili, ali u tom trenutku po ruskim vitezovima udarila je iz katapulta vatrena lopta. Pod nogama se zemlja zapalila i da bi izbegli nepotrebne gubitke, branioci hrama počeli da se probijaju sebi put do zidova tvrĎave. Uprkos činjenici da su u tom trenutku oni bili potpuno okruţeni, vitezovi su lako probili - 16 -


prsten i došli do kapije. Ispred njih su se postrojili još jednom, ali da ih napadnu ni danci ni sasi više nisu smeli. Previše je skupa bila za njih prva bitka sa "paganima": imali su skoro 3000 mrtvih i ranjenih. A pri tome su u bici pali najbolji hrišćanski vitezovi. MeĎu slovenima gubitka skoro da nije bilo. Kako ih je bilo tri stotine, tako je i ostalo. I onda po nalogu Voldemara prvog na ratnike hrama bili su usmereni vatreni katapulti i izbacivane napalm bakarne cevi. Iz tog razloga sloveni su morali da odu iza kapije tvrĎave. Upravo zahvaljujući "grčkoj vatri", izgorela je kapija Arkone i bilo je nemoguće ugasiti ih vodom, iako su je zaštitnici imali dovoljno, posebno morske. Kada je izgorela kapija grada, hrišćani, okupivši svoje snage, gvozdenim ovnom su ponovo pohrlili u napad. Oni su nameravali da se u najkraćem mogućem roku probiju do hrama Svetovida. Ali opet na putu do hrama stajalo je trista hramskih viteza. Ponovo je počela seča, kojoj su odoleli sloveni. Onda je ponovo primenjena "grčka vatra". I tako se ponovilo nekoliko puta. Samo zahvaljujući napalmu, uspeli su da okrvare hramski kontingent slovenskih vitezova. Do kraja dana ih je ostalo nešto više od stotinu. Ali i ovih sto, upravljajući okupljenima u tvrĎavi slovenskim smrtnicima, vodili su borbe na ulicama Arkone četiri dana. Grad je bio u plamenu, noću su se ljudi borili u svetlu poţara, danju gušili u dimu, ali borba se nije zaustavljala. U osvajanju Arkone i danci i saksi su izgubili 2/3 svoje vojske. Pitanje: zašto je bila tolika razlika u gubicima? Odgovor je jednostavan: ratnici hrama Svetovida su bili čuvari ne samo kulture svog naroda, već i njegove drevne borilačke baštine. Taj sistem vojne borbe, o kojoj je reč, biće razmatran niţe. A sada da pogledamo u XIII vek. Koga vidimo na prostranstvima Evroazije? Nepobedivu konjicu Timčaka ili na tjurskom — Dţingis Kana. Takozvani mongoli u kratkom roku vode pobedonosni rat sa nepobedivim Dţurdţenima, zatim sa Kinom i sa muslimanskom imperijom Horezmšaha. Vrlo brzo istočna vojska azijskih osvajača napada rusku zemlju, a zatim i zapadnu Evropu i svuda ovaj čudni narod prate pobede. Moderni naučnici procenjuju da su u odnosu na pokoreno stanovništvo različitih zemalja, osvajači činili samo 2%. Postavlja se nekoliko pitanja. Ko su oni? Kako im je to uspelo? Oba pitanja imaju jednostavne odgovore, ali ne i za nas, već za svetsku političku i višu naučnu elitu. "Na vrhu" je dobro poznato ko su bili ovi takozvani "mongoli". Stvar je u tome da sama reč "mongol" ima ne - 17 -


mongolsko, već sanskritsko poreklo i znači "moćni". A oni koji se sada zovu Mongoli, u 13. veku, ne samo da u Mongoliji nisu ţiveli, već su se i drugačije zvali. Tada su bila plemena Halhu i Ojrata. I lutali su severovostočnim Tibetom. Tek kasnije, nakon odlaska na zapad originalnih starosedeoca, oni su zauzeli njihovu teritoriju i to nije sve, već su skrenuli u pustinju istočne stepe. Dakle, ko je vladao u Centralnoj Aziji do 13. veka ako nije bilo Halhua i Ojrata? Ispostavilo se, bradati ljudi sa plavim i sivim očima, moguće direktni potomci tzv Andronovaca. Oni koje su kinezi zvali kod sebe Dinlinima. Njih moţemo slobodno da zovemo sibirskimi Skitima ili Sarmatima, ali to je radi lakšeg razumevanja. Drugim rečima, oni koji se smatraju u nauci mongolskom Hordom, bili su predstavnici evropeoidne rase, koja je od pamtiveka ţivela u Centralnoj Aziji. U Kini njihovu drţavu zvali su Veliko Severno Carstvo. Ova imperija nije samo osvojila Nebesko carstvo, već i severni Tibet i teritoriju savremenog Kazahstana. U XIII veku se desilo isto. Veliko Severno Carstvo uputilo je svoju vojsku na drţavu Horezmšaha u Srednjoj Aziji. Počeo je dug krvav rat sibirskih Skita sa mongoloidnim narodima istoka i sa svojim islamizovanim i hristijanizovanim roĎacima na zapadu. Neću opisivati motive ovog rata, u okviru ovog rada oni nisu uključeni. Ţelim da kaţem nešto drugo: u pravu su oni naučnici koji su utvrdili da je po broju stanovnika sibirskih Skita bilo samo 2% u odnosu na plemena i narode koje su bili u stanju da pokore. Moţe se prigovoriti da je to u suprotnosti sa zdravim razumom. Istina, suprotnost, ali to ostaje činjenica. Pod udarcima sibirskih Rusa pala je Zlatna imperija Dţurdţena, drţava Kitan, Kina, centralna Azija, Avganistan, Iran i Mesopotamija. Istočna vojska Velikog Severnog Carstva, ili Biarnija, 1236. godine udarila je na hrišćansku Rus. Pobedivši je 1242. godine, ona je krenula u osvajanje zapadne Evrope. Pod udarcima sibirskih Skita pale su MaĎarska, Poljska, i Austrija. U čuvenoj bici kod Lignice, uprkos činjenici da je sibiraca bilo dva puta manje od vitezova Evrope, oni su ipak pobedili. A oni su se suprotstavili ujedinjenoj velikoj vojsci zapada. Pitamo se, kako im je to uspelo? Ali na takvo, u principu jednostavno pitanje akademska nauka nije u stanju da odgovori. Naučnici smatraju, da su tzv mongoli imali gvozdenu disciplinu. Neki smatraju da su oni imali najmodernije naoruţanje. Recimo, mongolski luk je probijao najbolje evropske oklope. - 18 -


Ali, na kraju krajeva i u Evropi lukovi nisu bili lošiji. Na primer, kod nas, u Rusiji... Stvar nije toliko u disciplini i naoruţanju, koliko u ustrojstvu njihove drţave i vojne obuke. U Sibirskoj Rusiji ili Biarniji, vojnu umetnost predaka proučavali su ne samo predstavnici druge više klase, kao kod nas u Istočnoj Evropi, već su svi bez izuzetka bili ratnici. Zašto je to tako, a ne drugačije? Jer je stanovništvo Biarnije bilo relativno malo i ona nije mogla da oformi po broju veliku vojsku. Čak su i predstavnici akademske nauke sigurni u to, da vojska "Bate" ili "Batige" nije imala više od 120-150 hiljada. I to protiv 7-milionske Rusije, protiv njihovih uporišta, moćnih kneţevskih odreda i narodne vojske. O bici na Kalki naši akademici ne vole da se podsećaju. Još: ruska velika vojska zajedno sa Polovcima iznosila je oko 100 hiljada, sibirskih rusa je bilo tri puta manje, ali pobedili su upravo oni. Isto se dešavalo i u mnogim drugim borbama. To je laţ, da su "pagani" bili brojni, lukavstvo naših nedoučenih akademika. Sibirski Skiti pobedili su svojom savršenom taktikom i vojnom veštinom. Kao što sam već rekao, svaki ratnik-sibirac, ne samo bojari, već i obični, savršeno vladali su vojnom tradicijom predaka. Upravo to je omogućilo da "mongoli" osvoje i Kinu i Iran i Evropsku Rusiju... Nesumnjivo, u pripremi svoje vojske Timčak ili Dţingis Kan obraćao je paţnju na disciplinu, ali još više je bio angaţovan individualnom pripremom svojih ratnika. Jer nije ţeleo da ih izgubi. Sve je jednostavno — nije bilo zamene. U njegovo doba Sibirska Rusija je sa svih strana bila okruţena pohlepnim, potpunim strancima po krvi i duhu, mongoloidnim narodima. U njihovom genetskom zagrljaju Biarnija je počela da se guši. Upravo to je i izazvalo Timčaka da se maši za oruţje, drugog izlaza on nije imao. Ali moderni stručnjaci istočne vojne tradicije mogu da tvrde, recimo, da su "mongoli" u svom napadu na neprijateljski svet budista, muslimana i evropskih hrišćana koristili uglavnom svoju moćnu konjicu. Stoga, nikakva bliska borba na konju ne moţe da se primeni. Sa današnje tačke gledišta to je tako. Ali u srednjem veku ratne konje su odlično trenirali, a kao rezultat konj i jahač su predstavljali jednu celinu. Dakle, upravljajjući oklopljenim u neprobojnom oklopu konjem meĎu nogama, jahač je mogao da istovremeno udara i desno i levo sa dva mača, a ponekad i sekirama. Za odbranu od udaraca i čak strela mu nije bio potreban štit. Najbolji štit je bila brzina i poznavanje tehnike drevnih borilačkih veština. I onda, ne treba misliti da kod - 19 -


Sibirskih Rusa nije bilo moćne pešadije. Da nije bilo nje, oni ne bi bili u stanju da zauzmu jake tvrĎave. U svojoj vojsci su imali sve. Teška pancirna konjica, konjica srednja i laka, kao i dve vrste pešadije: teška i srednja. Pored toga, Sibirski Skiti su naširoko koristili barut, ali to je već druga tema. Mene mogu da pitaju, kako mogu da dokaţem višeizloţeno. Dokazati to je veoma lako. Činjenica je da su savremeni volţski, donski, kubanski kozaci ne samo potomci evropskih Skita i kasnije došavših na tu zemlju Sarmata, već i potomci sibirskih Tartara, koji su u ovim stepama našli svoju drugu domovinu. To kod nas u Rusiji, o tome znaju samo viši akademski krugovi i političari. Ali, na Zapadu svi znaju ko su kozaci. Za to je dovoljno da se otvori ruski prevod britanske dečje enciklopedije, gde je direktno napisano da su ruski kozaci u osnovnoj masi direktni potomci velike tatarske horde. A ako je tako, onda hajde da se setimo vojne veštine kozaka. Sam kozački "Spas", o kome sam iznad pisao. Prvo, primenjene tehnike kozačke borilačke tradicije su veoma slične nacionalnoj borbi indijskih kšatrija, ne isključujući od nje tibetanski "Man Czal", na kraju, ni borilačku umetnost poznatih Assasina, koja je poznata u centralnoj Aziji pod nazivom Sirsavati-Akili, što u prevodu znači "umetnost mudrosti borbe". I na kraju, princip kozačkog Spasa veoma je blizu drevnoarijevskoj borilačkoj umetnosti pet elemenata, o kojima će reči biti kasnije. Ali najvaţnije nije ni to, već nešto sasvim drugo: kozački spas su slobodno učili svi, bez izuzetka, kozaci. On je bio dostupan čak i mladim ratnicima-kozacima. Pored toga, on uključuje posebne tehnike za borbu na konju lancem, sabljom ili mačem. To je ta ista mongolska tradicija. Ona se sačuvala u okruţenju potomaka Tartarske Horde sve do XX veka. Kao što sam već gore napisao, nju je nekada postavio meĎu sibirskim Skitima još legendarni Timčak-Dţingis Kan. Ali ja mogu da pitam, a gde je svu svoju moć pokazao kozački Spas? Tačnije, arijevsko vojno nasleĎe, sačuvali su potomci Skita, Sarmata, Pečenjeza, Polovca i hordaša? Reći ću direktno: da nije bilo njega, Kozaci bi jedva mogli da zaustave moć ukupnog nastupa Turaka Osmanlija na sever. Trupe Turaka su pobedile vojske Bugara, Srba, MaĎara, Poljaka pa čak i Austrijanaca. Ali turskim pašama ni u jednom trenutku nije uspelo da slome kozačku vojsku. Vekovna borba sa kozacima i na kopnu i na moru ne ide u korist Osmanskog carstva. Kozaci potapaju tursku flotu, devastiraju obalu Turske. Oni su se - 20 -


odvaţili da napadnu čak i prestonicu Turaka, sveti Istanbul-Carigrad. Bliski kontakt odreda Kozaka za Turke se skoro uvek završavao sa suzama. Uzmimo, na primer, opsadu Osmanlija 1642. godine opkoljenih od njih donskih i zaporoţških Kozaka Azova. Šta kaţu o tom krovoproliću hronike, teško se to doţivljava svešću. U Zaporoţju je bilo svega 8 hiljada Kozaka. Od njih 3 hiljade ratnica kozaka. Očigledno, to su bile ţene i mlade zaštitnice Azova. Turci su doveli pod tvrĎavu ogromnu flotu. Turskih i krimsko tatarskih trupa pod Azovom okupilo se oko 300 hiljada. I ne samo to, turci su imali tešku opsadnu artiljeriju. Zahvaljujući njoj, kroz nekoliko meseci od zidova tvrĎave ostale su samo ruševine. Ali, koliko god da su oni napadali, sve je bilo uzalud. U bliskoj borbi uvek su pobeĎivali kozaci. Vaţno je napomenuti da su se pored muškaraca, rame uz rame, borile oklopljene, bez štitova, ali sa dve isučene sablje, njihove neveste i ţene. Ţene ni u čemu nisu bile lošije od muškaraca. Očigledno, borbena obuka je bila besprekorna. U avgustu 1642. godine, turci su preduzeli opšti napad. On je trajao dve nedelje. Dve nedelje masakra na zidinama! Dve nedelje ogromna turska vojska je pokušavala da pobedi branioce tvrĎave. A njih je ostalo na kraju opsade samo 3 hiljade. Ostali su ubijeni pod dţuladima topova i sačme. Ali te 3 hiljade je izdrţalo! Uzgred, 800 od njih su bile ţene. To je mesto gde je pokazala sebe drevna arijevska veština bliske borbe. Kada su se turci iscrpli, kozaci su odlučili da napadnu njihov logor sami. I muškarci i ţene su shvatili da će ova borba za njih biti poslednja. Tri hiljade junaka protiv bezbrojne vojske! A ipak, oni su odlučili da izaĎu izvan zidina. Pri izlazu branioci tvrĎave su se razdelili po pola i počeli da se grle i ljube, praštajući se jedni sa drugima. Njihov susret je bio zakazan u Iriju, u vedskom raju drevnih arijevaca. Stvar je u tome, što se u 17. veku kod kozaka i dalje sačuvalo dvoverje. Ali, kada se na svojim konjima šačica junaka pribliţila logoru neprijatelja, ona je videla, da je logor prazan. Turci su u strahu pobegli, a onda su Kozaci počeli da ih jure. To je bila puna pobeda! Mislim da će pametan čitalac shvatiti šta je dalo prednost u tom surovom obračunu. Hrabrost — da, disciplina — nesumnjivo, ali kakva korist od hrabrosti i discipline, ako se ne poseduje savršeno vladanje bliske borbe, ne shvataju principi kretanja svog tela, ne zna kako raditi sa energopotocima.

- 21 -


U zaključku, ţelim da upoznam čitaoce sa tim što sam čuo od jednog starog čekiste, oficira bezbednosti, štaviše, što se njegova priča direktno tiče naše arijevske borilačke baštine. Stoga neka čitalac skupi malo strpljenja da to pročita. Ovog čoveka sam upoznao u jednoj od svojih ekspedicija. On je ţiveo sa svojim prijateljem na obali jezera tajge. Oba penzionera su pecala i pili ţivotorodnu vodu sa izvora. Jednog jutra, počeo sam da se zanimam borbenom veštinom, koju mi je predao moj deda i razvio jedan od čuvara drevnog znanja. Ja sam se vrteo, menjao pozicije, napadao na prazninu i sklanjao se od virtuelnih udaraca sa linije napada. A mene su paţljivo posmatrala oba moja poznanika. Kada sam završio trening, do mene je došao jedan od staraca i rekao: — Ja drugi put u ţivotu vidim Sirsanate Akili. Ali ovo je nešto drugo: i to i ono. U tvom stilu je više spirala i preokreta. Šta je to, odakle to kod vas? Uostalom, u poreĎenju sa onim što sam do sada video, sve istočnjačke borilačke veštine, pa i savremene zapadne, su laka zabava. Ja sam sa čuĎenjem gledao na sedokosog specijalistu vojnog obrazovanja i zauzvrat ga pitao odakle zna za Sirsavati-Akili i uopšte o vojnim veštinama. Starac se nasmešio i gledajući me u oči, rekao je: — Pred tobom je general KGB-a u penziji "takav i takav, takav i takav". Bilo je vreme kada sam radio kao instruktor bliske borbe kod sovjetskih diverzanata i oficira iz obaveštajne sluţbe. Meni je dovoljno da bacim pogled na stil i ja znam šta on predstavlja. Onda, starac je nastavio: — Danas sam drugi put u ţivotu video rusku varijantu borilačkog nasleĎa kšatrija. Ako nije tajna, kako se ona zove? Odgovorio sam starcu, ali on nije otišao. — Zašto je u pitanju 5 elementa? Zar ih je pet? — pogledao me je. — Pod petim elementom podrazumeva se Univerzum — rekao sam. — To je to! — ispruţio je ruku bivši KGB - ovac. Interesantno— klimnuo je glavom, odlazeći ka svom šatoru. Uveče, posle posla, kada smo večerali, starac je došao do našeg šatora, mahnuo mi i rekao:

- 22 -


— Ţelim da ti kaţem, Georgi, kako sam se prvi put suočio sa ruskom varijantom Sirsanate Akili. Bilo je to u jednom od speclagera, stvorenog specijalno za osuĎenike na smrt. Tamo su poslali one koji su bili osuĎeni na streljanje. Ali ne radi se o banalnim kriminalcima, već o dobro obučenim na Zapadu ili Istoku štetočinama, onima koje se zovu diverzanti. Ovaj kamp je na inicijativu Berije nastao 1953. godine, neposredno pre smrti Staljina. Za šta je napravljen? Za to, da bi sovjetski specijalno pripremljeni oficiri-diverzanti mogli da poboljšaju svoju borbenu tehniku. Zatvorenicima je predloţeno da se bore na smrt sa sovjetskim specijalcima. Ko pobedi, onda ostaje ţiv do sledeće borbe. Za to, da bi zatvorenici imali motivaciju da se bore do smrti, rečeno im je sledeće: ko u borbama pobedi 10 puta za redom i ostane ţiv, biće poslat u zemlju koju on ţeli. Osim toga, zatvorenicima su dati uslovi za trening. Tako je pripremljen u SSSR-u timski sastav diverzionog odreda specijalne namene. Odabrani su počeli sa teškim borbama. Ako ţelite da dobijete unapreĎenje, budite onda ljubazni da dokaţete svoje kvalifikacije. — Da li je bilo takvih, koji su dobili naše momke u 10 borbi i bili poslati van zemlje na sve četiri strane? — pitao sam. — Koliko ja znam, takvih nije bilo. Ali neki od dobro obučenih na Zapadu, a posebno u Japanu diverzanata pobedili su ne jednom i ne dva puta. Ali ne radi se o njima. Stvar je u tome da su u ovaj specijalni kamp stizali obični kriminalci, u osnovi dobro sposobni da vladaju svojim telom, prirodne ubice. Kao po pravilu, takvi nisu dugo ţiveli. Kriminalno iskustvo ne podrazumeva otvorenu borbu. Banditi uvek rade tajno, iako su se neki od njih borili i uporno i vešto. "Dijamanata" u njihovom okruţenju, takoĎe je bilo. Dakle, jednog dana, krajem 1954. godine u speclager je stigla nova grupa osuĎenika. Bilo ih je svega tri. Dva diverzanta i jedan kriminalac. Svi su stavljeni u zajedničku ćeliju, gde su saznali za svoju sudbinu. Ali nije prošlo ni dva dana, novajlija kriminalac je zahtevao sastanak sa načelnikom zatvora. Oficira, zaduţenog za lager osuĎenika, ja sam dobro znao. Bili smo prijatelji više godina, on je bio pristojan čovek, tako da se njegovoj priči moţe verovati. Kakvo je bilo njegovo iznenaĎenje kada je kriminalac traţio da ga što pre ubiju. Na pitanje, zašto se on toliko ţuri, moj dobar poznanik je dobio otprilike ovakav odgovor. Kriminalac mu je rekao da zna svoju sudbinu i stoga on ne moţe da posluţi kao objekat za treniranje. Na pitanje zašto, on je odgovorio da - 23 -


je u neoruţanoj borbi nemoguće ga pobediti. Sa njim ne moţe da se nosi ni jedan od obučenih oficira škole diverzanata. A ako je tako, onda će nuţno morati da postane ubica, hteo ili ne, za drţavu i zajednicu. Razgovor sa kriminalcem je zbunio načelnika logora. Naravno, obzirom na to da ovaj čovekom nije bio atletski graĎen u to ne bi poverovao ni jedan komandos. Ali to što je kriminalac traţio da ga ubiju i što nije traţio da se od njega napravi gladijator, načelnik logora se zainteresovao za njegov slučaj. Šta je on tamo saznao? Ispostavilo se, da se osuĎenik sve do nedavno sasvim pridrţavao zakona. On nikada nije bio povezan sa kriminalnim svetom. Ţiveo je pošteno, kao što i priliči sovjetskom čoveku. Ali jednog dana, dok je šetao sa svojom 17-godišnjom ćerkom u parku, naišao je na kavkasku svadbu. Videvši lepu rusku devojku, Dţigiti, raspaljeni vinom i atmosferom praznika, odmah su krenuli prema njoj sa strašću. Uobičajena situacija: tihi kutak parka, dva rusa i sto "planinskih orlova". Sve kao što treba da bude, moţete da uradite bilo šta. Pored toga, pored reke, moţe lako da se sakrije bilo koji zločin. Na oca sa ćerkom krenulo je nekoliko momaka. Prema podacima istrage, bilo ih je petoro. Jedan je beskompromisno zgrabio devojku za ruku, a četvorica su okruţila sa svih strana njenog oca. Namere su im bile jasne kao dan. Svedoka i zaštitnika poslati na onaj svet, a devojku odvesti sa sobom, a onda i nju poslati za ocem. Na veliko iznenaĎenje napadača, rus je preciznim udarcima oborio dva kavkasca na zemlju, ostalima je pokazao na put, da se vrate odakle su došli. Ali razjareni zbog neuspeha kompanije "planinskih orlova" dotrčala su još trojica. Svi zajedno su skočili na rusa. Kod nekih u rukama su zableštali noţevi, a onda je rus počeo da ih ubija, jednog za drugim. On je dokrajčivao Dţigite golim rukama, brzo i precizno, kao mašina smrti. Kroz nekoliko sekundi svi napadači su leţali pred njegovim nogama. Ali, dotrčali su novi. Ubrzo se rus sa svojom ćerkom našao u okruţenju avarske svadbe. Okruţivši ruski par i iztreznivši se, kavkasci nisu smeli da napadnu. Oni su se obratili zakonu. Pozvali su "svoju" policiju i optuţili rusa za to, da je on napao nesrećne avarce i četvorici od njih oduzeo ţivot. Pošto se dogaĎaj desio u Dagestanu, čak su i tuţilac i sudija izokrenuli slučaj onako "kako treba". Činjenica, da je otac branio čast svoje ćerke, bila je zaboravljena. Kao rezultat toga, bio je osuĎen. Čitajući lični karton osuĎenika, šef speclagera se zamislio. Bilo je jasno da je čovek stigao ovde ni za šta. - 24 -


Ali šta sa njim dalje da radi? Dakle, moj dobar poznanik je, koliko je mogao, posmatrao ovog čoveka. On ga namerno nije stavljao na borbe.Tako je prošlo nekoliko meseci, a onda, kao po inatu, šef logora prebačen je na drugi posao, a njegovo mesto zauzeo je pukovnik "X", krimski tatarin, koji je ţestoko mrzeo sve rusko. Predavajući duţnost, moj prijatelj je pokušao da objasni novom načelniku, da je neophodno da se uradi sve što je moguće da se preispita slučaj tog čoveka, jer on nije kriv. Slučaj je očigledno bio isfabrikovan. Ali novi načelnik logora, čim se prilika ukazala, stavio je čoveka na treninge za smrtni duel. Onda je došla grupa mladih jakih ambicioznih momaka spremnih da ubijaju sve ţivo, jer su uvrteli sebi u glavu da oni obavljaju dobro delo, da šalju na onaj svet manijake i neprijatelje otadţbine. Ali prvi od njih je izdrţao protiv nepravedno osuĎenog manje od 30 sekundi, a iza sebe je imao najbolju od istočnih škola. Osim toga, on je izučavao i aikido i kapoejru. Nazovi kriminalac nije ubio momka, iako je mogao to da uradi. Samo ga je bacio u nesvest. Naravno, na njega je odmah skočio još jedan kreten, ali i on je trenutak kasnije bio na podu bez svesti. Zatim su brutalni momci, zaboravljajući na čast, krenuli na svog "neprijatelja" svi zajedno. Da posloţi trojicu, bilo mu je potrebno manje od minuta. Ja sam ovu borbu gledao na ekranu. Reći ću ti direktno: zastrašujuće a u isto vreme i lepo. Zaista, mašina smrti bez blokova. Utisak je bio da udarci napadača svi odlaze u prazno, a njegovi pogaĎaju cilj. U cilj i to kakav! Oči, grlo, baza lobanje, prepone. Ja sam video mnogo stilova, posedujem tri, ali ništa slično nikada nisam sreo. Ovde sam tebe gledao i svega sam se setio. Isto to, nešto poput slobodnog plesa ili igre. — A šta se desilo sa tim čovekom? — pitao sam starca. — Njega su spasili oni koje je on označio. Svi su bili dobri ljudi, pravi oficiri. Kada su došli sebi, oni su iskreno bili oduševljeni da vide tehniku "samorodka". Jedan od njih mi je pisao i ja sam odmah pojurio u logor. Bivši načelnik ove ustanove je počeo da radi na spasenju tog čoveka. Ukratko, svi zajedno smo učinili da se preispita njegova stvar. — I onda šta? — nisam izdrţao — Onda ga pustili na slobodu. Ali da podučava svoju borilačku veštinu je on odlučno odbio. Rekao je da to je tajna njegovog roda i on

- 25 -


nema pravo da je otkrije. To je to! — završio je svoju priču bivši KGB-ovac i pogledao me u oči dugo očinskim pogledom.

- 26 -


GLAVA 3. ZAŠTO JE DOŠLO VREME Bilo koji čitalac moţe da me pita: zašto sam odjednom odlučio da napišem vodič za drevnoarijsku vojnu tradiciju. Zato, jer je došlo vreme. Pored toga, ruska varijanta Sirsanate Akili u ovom trenutku nije nešto misteriozno i nepoznato. O njoj ne znaju samo kod nas, u Rusiji, gde još uvek postoji, kao što sam već rekao, uzgajajnje svih vrsta veštačkih stilova: od slavjanske viteške borbe do ruţne i primitivne borilačke veštine "pokrovitelja Velesa". IzmeĎu ovih krajnosti ih ima ne manje od 5-6. Svi ovi stilovi mogu se koristiti u stvarnoj borbi, ali oni nisu autentično arijsko nasleĎe. Oni su kasniji, preodeveni u rusku bluzu, koji se u malo čemu razlikuju od istočne tradicije. Isti blokovi, zahvati i bacanja. Pored svega navedenog, moţda vredi, stil Kadočnikova. To je i razumljivo, jer je on — ništa drugo, već doveden do savršenstva kozački "spas", koji se, kao što sam već rekao, rodio iz drevne tradicije naših predaka, meĎutim stil Kadočnikova je samo deo jedne celine. Po svojoj strukturi ima primenjen karakter a ne odnosi se na borbenu jogu. Ali, vratimo se našem razgovoru. Zašto sam došao do zaključka, da je došao trenutak, kada vojno nasleĎe predaka Rusije postaje popularno? Prvo, slična veština bliske borbe iz Indije i Pakistana procurila je u Izrael, gde je postala poznata kao "Krav Maga". Tamo je ovaj jedinstven, jednostavan sistem potpuno zamenio istočne borilačke veštine i sada se gaji kako u vojsci, tako i u graĎanstvu. Naravno, jevreji ga smatraju svojom nacionalnom varijantom borilačke veštine. To je i razumljivo, jer sve što stigne u Izrael postaje njihovo čisto jevrejsko. Pogotovo što je arijsku joga borbu doneo iz Bratislave neki Imi-Sde-Or (Lihtenfeld), koji ju je mnogo godina izučavao po starim sanskritskim tekstovima. Stoga, tajne odavno nema. I drugo, ovaj sistem borbe je tako prirodan i jednostavan, da moţe lako da se izuči za veoma kratko vreme, koji se u naše doba javlja kao arhi aktuelan, jer rusko društvo čeka surova borba na ţivot i smrt. Neka me prozovu i teroristom i ekstremistom, ali to je upravo tako. Činjenica je da je deo ruske elite, na čelu sa predsednikom zauzeo kurs ka osvajanju Ruskog suvereniteta. Ka oţivljavanju jake nacionalne drţave. Naravno, njih podrţava narod. - 27 -


Ali drugi deo ruske elite oţivljavanje otadţbina ne zanima. Ona verno sluţi svojim zapadnim gospodarima. Jasno je da je izmeĎu obe elite odavno ozbiljna borba. Ali, ako predsednika i njegovu okolinu podrţava društvo, drugi deo liberalno orijentisane elite podrţavaju zvaničnici i bliski njima oligarsi. I jedni i drugi u zemlji imaju ogroman uticaj. Štaviše, ne samo u medijima, već i u moćnim strukturama. Konkretno: u gornjem ešalonu vrha policije i FSB. Iz tog razloga, oba pomenuta odeljenja se odavno teturaju. Jedan deo uniformisanih struktura, uglavnom mlaĎi komandni sastav, je na liniji predsednika, viši je korumpiran, komandni sastav podrţava liberalnedemokrate i one koji njima manipulišu. Zapravo, radi se o izdajnicima. Iz navedenog se moţe lako uvideti naša budućnost: visoki zvaničnici već sada preduzimaju mere za neutralisanje patriota u parlamentu, vladi i u okruţenju predsednika. Oni se bore iz svih snaga. Jasno je da će u kritičnoj situaciji glava drţave i oni koji ga podrţavaju, za pomoć morati da se obrate narodu. Ali protiv narodnih masa odmah će biti poslati verni liberalano-demokratski delovi policije, specijalne snage (specnac), Omon i privatne paravojne jedinice oligarha. Poslednji samo čekaju odgovarajuću komandu. I jedni i drugi i treći su dobro obučeni profesionalci. Pored toga, oni su naoruţani štitovima, plastičnim oklopima i ako je potrebno, vatrenim oruţjem. Ali tako disciplinovane i odane svojim gospodarima snage moraće da se suoče sa onima koji podrţavaju kurs za preporod otadţbine i našeg naroda. Ko će pobediti u ovom sukobu? Liberalna kontrarevolucija ili volja predsednika i podrţavajuće ga patriote iz naroda? Liberalne demokrate se nadaju da izvrše obojenu revoluciju, čije posledice će oguliti koţu društvu do kostiju, ali i podeliti zemlju na delove. Svoj projekat liberalne demokrate i njihovi podanici ţele da ostvare sedamnaeste godine. Oni se uzdaju u pomoć vremenskih ciklusa. Kao što vidite, vremena je ostalo vrlo malo da se pripremi narod za ulične borbe i suzbijanje po zemlji liberalne kontrrevolucije. Naravno, pomenute liberalne demokrate na čelu sa svojim liderima mene zovu ekstremista. Neka me zovu, čak će poslati i knjigu na sud. To je njihova stvar, tako neka se zabavljaju. Ja ne pozivam na rušenje postojećeg sistema;ja ţelim da naš narod bude u stanju da neutrališe

- 28 -


snage prozapadne opozicije i podrţavam sve one patriote u vladi, koji iskreno boluju zbog sudbine Rusije.

- 29 -


GLAVA 4. UPOZNAVANjE SA VOJNIM NASLEĐEM PREDAKA Dakle, kod mene i mojih nastavnika se pojavila ideja predavanja principa drevne arijske borilačke baštine, da ne zaboravi svoje genetske korene ruski narod, odsečen u svom umu ţeljom da i dalje kopira istočne borilačke veštine, ali i druge njihove kulturne vrednosti. Pored toga, pruţiti mogućnost ruskim ljudima da uporede koja je borbena tradicija efikasnija: naša slovensko-arijevska ili istočna japansko-kineska. Naravno, ne ţelim da napravimo takav zaključak posle pobede u uličnim borbama svojih protivnika — zaštitnika liberalno-demokratskog razvoja Rusije. One koji preziru sve svoje, domaće i koji se klanjaju Zapadau i Istoku. Činjenica je da su naša interventna policija, specijalne snage GRU i FSB poznavaoci borilačkih veština, mislim da je to poznato svakom Rusu. Ţeleo bih da se to dogodi mirnim putem, ne kroz krv i haos. Ali šta raditi ako u Rusiji revolucija ne proĎe mirno. Neka tada sve specijalne snage Rusije odgovaraju za sebe. Na kraju krajeva, da bi se postao dobar borac drevnoarijevske borilačke veštine, dovoljna je godina proučavanja. Ako čovek veţba 2-3 godine, on u kontaktnoj borbi postaje as. Zašto je to tako? Zato, jer je naša borbena veština veoma jednostavna i pristupačna. Ona ne zahteva akrobacije, svaka njena tehnika je pogodna i blizu onih pokreta koje čovek obavlja u svakodnevnom ţivotu. Ali o tome ćemo govoriti u nastavku. Sada je vaţno da obratite paţnju na to kako će biti sprovedena borbena obuka. Prva stvar koja je učeniku potrebna, su paţnja i pravilno razumevanje principa toga, o čemu će biti reč. Osnovni principi slovensko-arijevske borilačke veštine 1. Potpuno opuštanje 2. Telo je u stanju talasa. 3. Zaustavljanje u borbi znači smrt. Ako ţelite da pobedite — krećite se. 4. Pokreti nogama su prirodni, oni podsećaju na neku vrstu plesa. 5. Nema stajanja, noge se kreću brzo i precizno. 6. Blokovi odsustvuju. Postoji dodirivanje neprijatelja sa ciljem da se on skrene sa putanje svog udarca u stranu ili da se izvede iz ravnoteţe. - 30 -


7. Udarci se zadaju svim delovima tela: prstima, osnovom dlana, ivicom dlana, otvorenim dlanom, koji se naziva usta vuka, pesnicom. Udarci se nanose glavom, laktovima, kukovima, kolenima, stopalima. Kao i bilo kojim predmetima pri ruci . 8. U severnoj borilačkoj veštini ne postoji "naneti udarac u glavu ili telo". Svi udarci se zadaju samo na bolne tačke. To su oči, vrat, solarni pleksus, prepone, baza lobanje, kolena, potkolenica, itd 9. U ruskoj joga borbi se koristi samo pet bacanja. To su univerzalna bacanja, dva pod noge, bacanje preko kuka i bacanje preko leĎa. Ali sva bacanja su posle kratkih udaraca ili bolnih zahvata. Objašnjenja osnovnih principa 1. Zašto je potrebno potpuno opuštanje? Relaksacija vam omogućava da dostignete veoma velike brzine. Zašto se to dešava? Što je opuštenije fizičko telo, više na njega utiče eterično telo. Kako eterično telo hrani svojom energijom fizičko telo, tako se u stanju opuštenosti ono uključuje u proces kretanja: počinje da pomaţe nervima da upravljaju telom. To je mesto gde nastaju velike brzine. Ovde deluje potpuno drugačija vrsta energije. 2. Šta je stanje talasa? Treba znati da u telu čoveka svaka ćelija ima svoju sopstvenu frekvenciju vibracije. Ove frekvencije su sakupljene u ukupnu frekvenciju tkiva i organa. Od njih se gradi frekvencija ljudskog tela. Ona definiše talas u kojoj prebiva svako od nas. Da bi ga pronašli, treba maksimalno biti opušten, dozvoliti telu da se spontano kreće. Dobiti nešto poput plesnog talasnog stanja. To je pre svega u pokretu čoveka, a ne u radu muskulature. Ovo poslednje je uvek podreĎeno prvom, onda je ljudsko telo u stanju da se kreće lako i glatko, bez naglih, nepotrebnih skokova i stavova i trošenja energije na kretanje. U stanju talasa borac je u stanju da se bori mnogo sati za redom i uopšte ne umori, jer talasni pokret u potpunosti ispunjava ljudsko telo potrebnom mu energijom. 3. Kako razumeti: "Zaustavljanje u borbi znači smrt"? Kada se borac nalazi u stalnom pokretu, on u svakom trenutku lako i neprimetno moţe da se izvuće sa linije napada. Zaustavljanje — nije ništa drugo, nego kašnjenje; posle njega je potrebno vreme za ubrzavanje. Tako zaustavljen u mestu borac je lako ranjiv.

- 31 -


4. Šta znači: "Pokreti nogama su prirodni"? Prosto ne treba misliti o nogama. One se kreću u stanju talasa, spontano, kako je potrebno u borbenoj situaciji. 5. Stavovi samo sprečavaju napad i trenutnom povlačenju u prazninu, zato ih u drevnom stilu nikada nisu koristili. 6. Zašto su potrebni blokovi ako se u stilu pet elemenata povlačenje sa linije napada vrši celim telom? Ruke za zaustavljanje neprijatelja se takoĎe koriste, ali ne i za blokiranje, kao i za promenu putanje neprijateljskog napada. Pored toga, zahvatom ili udarcem protivnik se izvodi iz ravnoteţe. Kao po pravilu, ruke rade po krugu ili spirali. 7. Nešto što treba da znate i o udarcima: oni se ne nanose silom ramena, već silom, dolazećom iz karlice. Rame samo usmerava i dopunjuje ovu snagu. U staroj borilačkoj veštini koriste se udarci tipa bokserskih, sa oštrom razlikom. Udarci po putanji: prodorni, kruţni i kratki. Glavom se udara zatiljkom, čelom i bočnim delovima lobanje. Udarci kukovima se rade često sa skokom unazad ili bočno. Noge u borilačkoj veštini pet elemenata udaraju nisko. Donji stomak i prepone su referentne tačke, što je veoma vaţno. Noga u trenutku udara u kolena do kraja se ne ispravlja, što je čuva od povrede zgloba. 8. Treba se od samog početka priviknuti da se nanose udarci samo po bolnim tačkama. To je veoma vaţno, jer u realnoj borbi nema vremena za razmišljanje. Udarac se nanosi uvek automatski i on mora da bude, po drevnoj tradiciji, fatalan. 9. Sva bacanja naše borbene tradicije se izvode sa oštrom rotacijom tela. To vam omogućava da se oduprete napadaču. Zakon rotacije tokom borbe sa uticajem na ruku protivnika uvek treba imati na umu, zato što on omogućava da se obori sa nogu bilo ko ko pokušava da koristi protiv vas tehniku rvanja.

- 32 -


GLAVA 5. ZAŠTO "PET ELEMENATA" U dalekoj drevnosti ljudi vedske, odnosno, kosmičke civilizacije dobro su razumeli kako funkcioniše Univerzum. Oni nisu bili ni materijalisti, ni idealisti, već su sebe smatrali realistima. Šta znači biti realista? Pre svega, ne verovati veštački stvorenim ideologijama, već razmišljati i znati realnost takvu, kakva je ona u stvari. Naši preci su znali da se univerzum sastoji iz banke informacija, materija i opštih zakona, po kojima ide razvoj svega. Pored toga, njima su bila poznata svojstva informacionih polja, ustrojstva svih vrsta materija i kako se ponaša u pojavnom i nepojavnom svetu jedan ili drugi opšti zakon univerzuma. Na osnovu toga, oni su znali da je informaciono polje, koje je tanka supstanca, utiče na bilo koju vrstu materije, u rezultatu čega u materijalnim pa čak i talasnim strukturama postoje odreĎene misaone forme. To je razlog zašto su naši preci verovali da svaki zemni element, bez obzira da li Vatra, Vetar, Zemlja ili Voda, imaju svoju svest. A ako je tako, sa svešću jednog ili drugog elementa moţe da se stupi u savez. Štaviše, koristiti element kao svog učitelja. To je razlog zašto je drevnoarijevska borbena veština nastala iz dubokog razumevanja i svesti mentalno-emotivnog potencijala četiri zemaljska elemenata, peti element borbene tradicije je u vezi sa silama koje deluju u kosmosu. O ovom elementu pričaćemo na kraju našeg udţbenika. Sada da preĎemo na opis elemenata i da vidimo kako su oni predstavljeni u vojnom nasleĎu predaka. Forma elementa Vatre Proţimajuća vatra je veoma brza i agresivna. Za kratko vreme moţe da pretvori u ruševine sve što ţelite. Za nju nema prepreka i smetnji, vatra uvek napada. Ali u isto vreme, vatra moţe biti i stvaralac. Nešto uništava, a nešto gradi. Zahvaljujući kosmičkom ognju nastaju univerzumi. Nastaju milijarde novih zvezda, a sa njima i planete. U formi Vatre svojstveno je to isto: vatra — to je snaţna udarna tehnika borbe. Udarci iz bilo kog poloţaja, svim delovima tela, nevidljio i munjevito. To su dva ulaska u odbranu neprijatelja: ulaz spoljni, ulaz unutrašnji plus udarna tehnika noge po niţem nivou. Spoljni ulaz naziva se uvijanje. Unutrašnji ulaz —razvijanje. Spoljni - 33 -


ulaz omogućava da se izvuče sa linije napada i doĎe neprijatelju iza leĎa. Unutrašnji ulaz razbija odbranu neprijatelja. Oba ulaza smatraju se ekvivalentnim. Iako je u borbi bolji spoljni ulaz. Forma elementa Zemlja U element Zemlje ulazi rad sa ispruţenim rukama napred. Ova tehnika se zove kupolna. Napadi su, kao po pravilu, veoma jaki i prodorni. Koriste se napadi i bacanja. Pored toga, forma zemlje uključuje rad u parteru i leţeći. Ova forma se odnosi na tehniku oslobaĎanja od zahvata i gušenja. Forma elementa Vazduha U elementu vazduha kretanja podsećaju na aikido. Razlika je samo u tome što se u japanskom aikidou koriste neka bacanja, a kod nas na prvom mestu stoji udarna tehnika. Bacanja su uvek sekundarna. Ona nisu glavna. Forma elementa Vode Na element Voda se odnosi snaţna udarna kruţna i spiralna tehnika. Za razliku od elementa vatre svi pokreti su dugi, rade se sa ispruţenim rukama. Element vode zahteva moćni rad ramena. Noge u ovoj formi rade malo, samo u krajnjem slučaju. Forma Kosmičkih elementa U ovoj formi su zastupljena sva četiri elementa. Kretanja jednog glatko prelaze u kretanje drugog. Pored toga, široko se primenjuje hodanje oko neprijatelja u krug. Ovaj oblik podseća na kinesku tehniku borbe osam dijagrama stila ba-gua, ali to je površna sličnost. Suština kretanja po krugu je drugačija. Ona uključuje u sebe ne samo kruţne pokrete, već i ceo prethodni arsenal. Pored toga, kretanjem u krug u borbi lako je moguće preći na liniju, sve zavisi od situacije.

- 34 -


GLAVA 6. RATNIK I BORAC Pre nego što počnemo da se bavimo drevnom borilačkom veštinom, neophodno je da svako od nas odluči za sebe, šta ţeli da bude: dobar borac ili ratnik. Sa tačke gledišta laika, borac i ratnik — su gotovo jedno isto. U stvari, nije sve tako. Psihotip borca i ratnika potpuno su drugačiji. Borac uvek nastoji da pobedi nekog. Zbog toga on u znoju svog lica i trenira. Naravno, njega vode sebični motivi. Borac ne samo da je po svojoj prirodi ambiciozan, već je često još i zaludan. Svestan toga ili ne, ali "buket" tolikih divnih osobina, vremenom uništava njegovu dušu. Ţelja borca da pobedi sve bez razlike, na kraju dovodi do poraza. Takva je sudbina svih, bez izuzetka boraca, tako je ustrojen naš svet. Viša sila videvši da je borac otišao predaleko, uvek će naći način da ga zaustavi. Narodna mudrost kaţe: "protiv Boga ne moţeš". Zašto se dešava tako a ne drugačije? Sve je jednostavno: borac, teţeći ka pobedama nad svojim protivnicima, automatski, sam ne znajući, otkazuje od osećanja ljubavi prema svemu ţivom i neţivom. To sve više i više počinje da ga uznemirava u nameri da dominira. U duši borca dešava se zamena: ljubav ustupa mesto mrţnji, jer iz nje borac crpi neophodnu za sebe snagu. U stvari, nenametljivo, ali neminovno ide otkazivanje čoveka od jedinstva sa silama stvaranja. Čovek umesto boţje ustupa mesto supereogoističnoj demonskoj ličnosti. Naravno, više sile lako pronalaze način kako da ga neutrališu. Dobro, ako demonska ličnost izgubiti bitku od jačeg ratnika postoji nada da će se spasiti od potpune dezintegracije, ali ponekad biva i gore. Mislim na različite bolesti, koje u velikom broju postoje u arsenalu Tvorca. Šta je ratnik i šta ga razlikuje od borca? Pre svega, ustrojstvom svog psiho tipa. Čovek sa psihotipom ratnika ne nastoji da nad nekim dominira. Za njega je vaţno nešto sasvim drugo. Ratnik uvek radi na svojim nedostacima. On ih dobro zna i traţi način da se od njih oslobodi. To u potpunosti vaţi i za vojnu umetnost. Bavi se učenjem zakona kretanja ljudskog tela, prestrojava svoju svest na taj način, kako bi zakoni postali deo njegovog unutrašnjeg "ja". Sve spoljašnje, nakon što savlada vojničku veštinu, on pretvara u unutrašnje. U stvari u dubini uma ratnika se dešava transformacija svesti zakona kretanja - 35 -


čoveka ne samo na nivou podsvesnog, već i na nivou genetike. Šta je to, ako ne i povezivanje fizičkog i duhovnog u jednu celinu? To je razlog zašto su borbenu tradiciju naši preci smatrali joga borbom, a ne skupom tehnika. Mislim da čitalac pretpostavlja: ratnik znači isto što i jogi. Kako se prevodi na savremeni jezik, reč "joga"? Ako "i" na prakritu znači mantru moći i sile, "ga" se prevodi kao pokret. Sve zajedno: put ka moći i snazi. Ali ne nad nekim, već nad sobom. Indijska joga ili tibetanske duhovne prakse — to su tehnologije koje omogućavaju čoveku da kroz ljubav dostigne najviši nivo svog "ja" i da postignu apsolutnu kontrolu upravljanja nad fizičkim telom. Isto stvar se radi sa psihom čoveka i pravom borilačkom veštinom. Nije skup metoda, kao odreĎeni sistem, ono što omogućava čoveku da oseti na sebi dejstvo opštih zakona Univerzuma. Dakle, za ratnika je svaki duel — samo još jedan trening i provera samog sebe. Duel ili borba sa mnogim protivnicima omogućava ratniku da vidi nedostatke u sebi, gde i u čemu je imao propuste i kako da izaĎe na viši nivo. Da li je moguće pobediti ratnika? Čak i najsofisticiranijem borcu — to je nemoguće. On ga nikada neće pobediti. Neće ga pobediti ni deset boraca, ni dvadeset. Zašto? Zato, jer ratnik je uvek u Tvorcu, on je deo njega samog. A da li je moguće pobediti Boga? Detalje, zašto je tako a ne drugačije, čitalac će saznati nešto kasnije. A sada, ţelim da kaţem sledeće. Dolazi era ratnika. Kraj je vremena sebično nastrojenih boraca. Dakle, ako u vašim srcima svetluca iskra ljubavi, napravite izbor u korist budućnosti, a ne prošlosti.

- 36 -


GLAVA 7. DVA TOKA SILE

Drevna umetnost borbe naših predaka neraskidivo je povezana sa opštim zakonima univerzuma. Jer u prirodi nema ništa natprirodno i svi fizički, hemijski i biološki procesi u vezi su meĎu sobom, tako onda i drevna borilačka tradicija, koja je, u stvari njen odraz, izgleda jednostavno i pristupačno. Tehnike ovog sistema neoruţane borbe su prirodne i jednostavno ih je sprovesti. Drevni majstori su smatrali prirodnost i jednostavnost najvaţnijim. Stvar je u tome, da u pravoj umetničkoj borbi, gde je ulog ţivot, nema strogih pravila, kako staviti jednu ili drugu nogu ili kako blokirati udarac. Sve se radi onako kako je najzgodnije. Harmonija podrazumeva integritet i prirodnost pokreta. Ona vodi telo čoveka, daje mu snagu i brzinu. Vodeći duel sa jakim protivnikom treba nastojati da se poremeti njegova harmonija. To je jedan od glavnih zakona borilačke joge. Još treba znati da u prirodi nema simetrije, znači ni u borbi ne bi trebalo da je bude. Ako nanosite udarac rukom, odmah napadajte nogu i obrnuto. Ako atakujete laktom, gledajte da završite sa neprijateljem udarcem glavom ili nogom. I uvek se mora imati na umu da arijevska borilačka tradicija nije dizajnirana za dvoboje. Ona je stvorena od strane naših predaka za stvarnu borbu jednog čoveka sa mnoštvom naoruţanih do zuba protivnika. Otuda i jedinstvena tehnika. Na primer, borba sa vezanim rukama, nogama, borba u zatvorenom prostoru, borba na konju i borba leţeći. Ali pored jednostavnosti i prirodnosti u obavljanju odreĎenih tehnika, treba znati da zemlja i kosmos stalno razmenjuju energetske tokove. Planeta šalje upakovane u energetskoj talasnoj formi informacione potoke u kosmos, a plavo nebo čini isto to u pravcu planete. Dakle, oba ova potoka čovek moţe da koristi. Stvar je u tome, da se svako njegovo kretanje u smeru kazaljke na satu povezuje sa padajućim potokom energije, a kretanje suprotno kretanju kazaljki se povezuje sa uzlazećim tokovima — onima koji odolaze sa zemlje u kosmos. Oba ova toka proţimaju čoveka u potpunosti. On za njih nije - 37 -


prepreka, ali čovek moţe lako da kontroliše oba protoka sila. To se postiţe mentalno, ali da bi se dostigao nivo upravljanja sila zemlje i neba, prvo ih je potrebno u sebi osećati. To je jednostavno: čovek se okreće u smeru kazaljke na satu, zatim suprotno i "osluškuje" energije, koje se u njemu kreću. Vrlo brzo on će osetiti oba ova toka. Kada se to desi, ratnik mentalno mora da nauči kako da ih razdeli na pola. To je isto lako. Jer oba toka poštuju mentalno ustrojstvo. Kada nauči da podeli prolazeće kroz njega energopotoke na pola, polovinu preostale energije lako moţe da koristi. Za to je neophodno da se mentalno propusti energija kroz svoje ruke. Lako je napraviti energetski skok u trenutku udarca i kroz nogu ili glavu. Šta daje mentalna podela energopotoka korisniku? Pre svega, veliku snagu. Ratnik, koji uţiva u uzlazeoj i padajućoj energiji u stanju je da lako dodirom ubije. Njemu je lako da zaustavi na njega usmeren udarac. Lakim pokretom dlana on moţe da izvede iz ravnoteţe čoveka bilo koje teţine i svake graĎe. Takvom ratniku nije neophodna ţivotinjska snaga. Njemu je dovoljno da dobro razvije muskulaturu i da ima jake tetive. Na prvom mestu zato, jer oni nose na sebi osnovno strujno napajanje. Kako izaći na oba energopotoka? To je veoma lako, samo treba uključiti u svoj trening kretanje u smeru kazaljke na satu i suprotno kretanje. Tokom okretanja lako se osećaju kretanja energija. U smeru kazaljki — okretanje sa leve strane na desno — je padajući tok. Suprotno od kazaljki — uzlazeći tok. Oba ova toka je lako osetiti jer su oni različiti. Onda se postavlja mentalna instalacija za njihovu podelu na pola i na provoĎenje preostale energije u ruke, noge, glavu — u bilo koji deo tela... Nakon trideset dana takvih treninga i uključivanja u energopotoke i njihovo deljenje, ovaj proces prelazi sa svesnog nivoa na podsvesni. U borbi, da bi se dostigao nivo polja sile, dovoljno je o njemu misliti, sve ostalo se dešava automatski.

- 38 -


GLAVA 8. SUPERINTUICIJA Ako o nečemu mislite, vaša energija je usmerena ka tome, čime su zauzeti vaše misli. Zašto je tako, a ne drugačije? Jer svaka misao generiše energiju. To je poznato mnogim savremenim fizičarima. Ali misli su različite: neke su mirne, druge su agresivne. Mirne misli izazivaju gladak protok energije. Ali misli zla generišu izazivaju energetske impulse. Ako čovek vlada borbenom intuicijom, on lako moţe da ih oseti. Kako razviti borbenu intuiciju? To je sasvim lako da se nauči. Samo treba razviti sposobnost da se osete svojim eteričnim telom bilo koje neprijateljske misli. Joga i pristalice drevnih borilačkih veština dobro su znali kako funkcioniše naše energetsko telo. Da se ono sastoji od eterične ljušture, astralne, mentalne, itd. MeĎutim, u ovom trenutku, nas interesuje samo eterično telo. Zašto je to esencijalno? Zato što ono hrani energijom fizičko telo. Zahvaljujući njemu, mi smo puni snage i zdravlja. Ali funkcija eteričnog tela ne leţi samo u tome. Zbog njega mi opipljivo i mentalno moţemo da pregledamo sav prostor oko nas. Opisani proces dobro je razvijen kod odojčadi. Mala beba, proučavajući okolni nepoznati za njega svet, široko se koristi svojim eteričnim telom. Stvar je u tome, da je naša eterična školjka višeslojna. U stvari, ona je neka vrsta pakovanja mnogih hiljada supertankih u vezi meĎu sobom, slojeva, gde svaki sloj ima svoju frekvenciju vibracije. Dakle, takva talasna harmonija pod uticajem mentalnog polja lako se proteţe, zbog čega eterično telo moţe da se "gura" na bilo koju razdaljinu i popuni sobom bilo koji prostor. Kako se to radi? Veoma jednostavno: prvo treba raditi sa svojim rukama. To se radi na sledeći način: potrebno je da ustanete na sred sobe i pogledati bilo koji od zidova. Bez obzira na to šta se na njemu nalazi: slika, fotografija, polica sa knjigama, ili nešto drugo, sve to nije bitno. Onda bi trebalo poći ka izabranom zidu i opipati ga svojim rukama. Nakon proučavanja zida treba zauzeti svoje mesto i istezati ka zidu ruke, uraditi to isto, ali sada sa proširenim unapred umesto ruku eteričnim telom. Oba osećanja je neophodno uporediti. Ako je poreĎenje identično, znači da vaše eterično telo radi i vi ga moţete koristiti. Nakon niza sličnih treninga, moţete da počnete sa prostorom. Da biste to uradili, sedite ili stojite, popunite svojim - 39 -


eteričnim telom ceo obim prostorije ili sportske hale. To je potpuno isto kao i u prvom slučaju. Samo sada ne treba dodirivati zid eteričnim rukama, već sve zapuniti svojim eteričnim telom. Ovaj trening je komplikovaniji, ali je to u moći bilo kog čoveka; što je najvaţnije, moramo da shvatimo da zidovi ne osećaju vašu maštu, već eterično telo. Nakon toga, kada ste naučili da popunite prostor svojim eteričnim telom, moţete da osetite sve predmete u njemu, i zatim moţete da nastavite sa sledećom veţbom. Njena suština je u tome, da li moţete da osetite narušavanje vašeg eteričnog tela. Narušavanje moţe biti i fizičko i mentalno. Za vas to nije bitno. Najbolje od svega je da tu veţbu obavljate na sledeći način: uĎite u prostoriju, popunite je svojim eteričnim telom, onda zatvorite oči i sačekajte da vaši pomoćnici bešumno u nju uĎu. Ako ih osetite, onda se moţe smatrati da ste fizičko narušavanje eteričnog tela savladali. Sledeće na redu je mentalno telo. Ova veţba je komplikovanija, ali je dostupna skoro svakome čoveku, samo treba biti maksimalno opušten i paţljivo "slušati" svoja osećanja. Poslednja veţba se radi u praznoj sobi ili prostoriji. Samo u nju niko ne ulazi. Samo dolazi do vrata, neko od vaših saradnika koji se mentalno koncentriše na vas. Vi tu koncentraciju njegovih misli treba da osetite. Jer svaka misao izaziva impuls energije koja utiče na vaše eterično telo. Kada čovek dostigne nivo borbene superintuicije, on nikada neće pasti u zamku, jer će njgovo pripremljeno eterično telo uvek na vreme reagovati. Kada je na ulici grada, on će odmah će osetiti sve svoje neprijatelje. Ako ga na čardacima kuća čekaju snajperisti, on ih takoĎe oseća. Za to je dovoljno da ulovi njihov pogled. Kada eterično telo ratnika oseća agresivne misli neprijatelja, ratnik lako moţe da ih uništi. Za to je dovoljno da nanese na mentalnom polju napadača energoudar svojim eteričnim telom. Pored toga, ako znate svojstva svoje eterične energetike, vama je sasvim lako da izazovete kod svojih neprijatelja paniku. Za to je neophodno da popunite svojim eteričnim telom sav oko sebe prostor, kako bi se napadači u njemu praktično udavili. To će izazvati kod njih osećaj vaše dţinovske snage, koja će neprijatelja uplašiti. Ali to je jedna strana medalje rada sa eteričnim telom. Postoji i druga, koja se zove "kapa nevidljivosti". Šta to znači? Da li na svetu zapravo postoji kapa nevidljivosti? Ispostavilo se da postoji. Za to, da postanete nevidljivi za svoje neprijatelje, dovoljno je da zgusnete svoje eterično telo do zapremine graška. Stvar je u tome, što ljudi - 40 -


doţivljavaju jedni druge uglavnom kroz eterično telo, fizičko je uvek sekundarno. To treba zapamtiti. Dakle, da bi negde nekom nestali sa očiju, neophodno je da se primeni goreopisana tehnika.

- 41 -


GLAVA 9. DOSTIZANjE SUPERBRZINE

U svakoj realnoj borbi sve se rešava preciznošću pokreta i brzinom njihovog izvršavanja. Preciznost je moguće razraditi metodom višestrukih ponavljanja, ali brzina kretanja zavisi, kako smatraju mnogi stručnjaci u borilačkoj praksi, od prirodnih funkcija nervnog sistema čoveka. Sa materijalističke tačke gledišta, to tako i jeste i ni jedan biolog ili lekar drugo ne moţe reći. Ali u ţivotu se ispostavilo se da nije tako. Čovek je u stanju da poveća mogućnost brzine svog tela nekoliko puta i to je sasvim lako uraditi. Potrebno je samo da poseduje odreĎena znanja. U prethodnim poglavljima sam ukratko upoznao čitaoce sa svojstvima eteričnog tela. Podsetio bih da posredstvom energije eteričnog tela funkcioniše naše fizičko telo. Činjenicu da je eterično telo višeslojno i energetski intenzivno, takoĎe znamo. A ako je tako, onda ga moţemo koristiti i za fizičko kretanje. Mehanizam je jednostavan, eterično telo čoveka pod uticajem mentalnog polja moţe da se krećete brzinom misli. Ono što je vaţno — kako bi eterično telo počelo da utiče na kretanje fizičkog tela. To se postiţe redovnim veţbanjem, ništa komplikovano u tome nema. To počinje sa saznanjem da je vaše telo — ruke, noge, glava, torzo — pokriveno debelim slojem eteričnog tela. Prvo, taj sloj je potrebno da se oseća, a zatim i da se vidi, ali ne očima, već unutrašnjim okom. Za to nisu potrebne nikakve posebne prakse, dovoljno je da shvati ustrojstvo eteričnog tela i postavi namera da ga se oseća. Kada počnete da osećate, da se vaše telo, ruke i noge nalaze u energetskoj ljusci, moţete bezbedno da počnete trening povećanja brzine. Da biste to uradili, utičite svojim mentalnim poljem na kretanje polja eteričnog. Drugim rečima, stvarate suprebrzu sliku vašeg kretanja, pvezanog mentalnim stavom sa fizičkim telom, eteričnim telom. Jedino što je potrebno je maksimalno opuštanje fizičkog tela. Ovo je sasvim razumljivo, bez duboke relaksacije energija eteričnog polja nema nikakvog efekta. U praksi to izgleda ovako: vi zadajete udarac opušteno tačno u cilj i vodite ga mentalno - 42 -


svojim eteričnim telom. Na početku udarci se rade polako, onda se njihova brzina povećava. Vremenom, ona mora da uhvati korak sa brzinom vaše mašte. Ali superbrzina se ne postiţu odmah. Da bi se popneli na ovaj nivo, potrebno je da se uloţi napor i pored toga, potrebno je pratiti energetski potencijal svog eteričnog tela. Ako je eterično telo slabo, nikakve superbrzine kod vas neće biti. Da bi ono uvek bilo u dobroj formi, potrebno je savladati minimum tri vrste disanja.

- 43 -


GLAVA 10. DISANJE RATNIKA U mnogim starim pisanim izvorima piše, da su nakon planetarne poplave, ljudi počeli da ţive mnogo kraće nego pre nje. Zašto se to desilo? Naučnici na ovo pitanje pokušavaju da ne odgovore. To je i razumljivo: to je naredba onih koji finansiraju svet nauke. Ali odgovor postoji i on je veoma jednostavan. Drevni ljudi na ćelijskom nivou nisu bili tako ispunjeni šljakom, kao što smo mi. Od čega zavisi ta zaprljanost? Zašto se posle katastrofe ona promenila, postala potpuno drugačija? I zaista, mnogi lekari pitaju: sa asimilacijom kod modernog čoveka, pa i kod većine sisara i gmizavaca je sve u redu. A eto sa desimilacijom kod njih ide neuspeh. Ona ne ide onako kako bi trebalo da bude, to jest do kraja. Kao rezultat na ćelijskom nivou se dešava patološka zaprljanost, što dovodi do preranog starenja svih bez izuzetka tkiva. Ali zašto je takva nevolja počela posle velike kataklizme? Na ovo pitanje odgovorila su proučavanja vazdušnih mehurića, koji se nalaze u komadima ćilibara. Ispostavilo se, u dalekoj prošlosti, za vreme Atlantide i Oriana, u atmosferi Zemlje kiseonika je bilo za 2% više nego što je sada. Gde su se dela ova 2%? Ufolozi veruju da su sagorela u vreme drevnog velikog svetskog rata, zbog čega je i počeo planetarni potop. Stoga, svi mi ţivimo u osiromašenoj kiseonikom atmosferi. Pošto kiseonik aktivno učestvuje u razmeni materija, pre svega u disimilaciji — spaljuje u ćelijama organizma produkte raspada, — onda postaje razumljivo zašto se u svim tkivima ţivih organizama odvija proces zaprljanosti. To je razlog zašto je ne samo kod nas, već i kod drugih ţivih organizama postao mnogo kraćiţivotni vek. Šta je raditi nama ljudima, posebno onima koji ţive u gradovima, gde je kiseonika još manje? Odgovor je jednostavan: treba veţbati jogu ili učiti drevno borilačko nasleĎe. I jedno i drugo je, u stvari, jedno isto. I joga i prava vojnička veština praktikuju veţbe disanja koje omogućavaju korištenje kiseonika tako kako je potrebno našem telu. Da bi se to uradilo, naši preci su stvorili joga praksu disanja. Ali disanje— to nije samo apsorpcija kiseonika i izbacivanje produkata raspada. Disanjem moţete da napunite energijom svoje eterično telo. Stvar je u tome, da u pluća vazduhom čovek zahvata još i nalazeću u njemu energiju etra, koja se automatski prikuplja u - 44 -


suptilnom telu. Mislim, sada je jasan fenomen dugovečnosti kod jogija. Sa jedne strane, intenzivna apsorpcija kiseonika "razgoreva" u ćelijama različite proizvode raspada, sa druge — kroz pravilno disanja postiţe se formiranje moćnog eteričnog tela, koje ispunjava snagom organizam i moţe da se koristi za postizanje borbene intuicije i superbrzine. Prva vežba disanja. Radi se stojeći, na opuštenosti, oči poluzatvorene, ruke sa strane. Vazduh se usisava nosom tri sekunde. Prvo se ispunjava dno pluća, onda sredina i vrh. Vrh se ispunjava sa usponom ramena. Zatim ide zadrţavanje daha pet sekundi i pet sekundi se izdiše kroz usta. Mentalno, tokom zadrţavanja daha treba da se odloţi energiju iz pluća (indijski "prana", na ruskom "jar") u "banku" svog eteričnog tela. Druga vežba disanja. Radi se kao i prva, samo zadrška daha ne traje pet sekundi, već osam i osam sekundi traje izdisanje kroz nos. Treća vežba disanja. Ima za cilj veliku apsorpciju kiseonika i energije, ali pored toga, ona dobro razvija pluća. Ovaj put se vazduh apsorbuje ustima. Što je brţe moguće udahnite i izdahnite. Sve tri prakse mogu se raditi naizmenično. Danas se bavite jednom, sutra drugom, prekosutra trećom, ali moţete da ih radite sve zajedno, to je takoĎe tačno. U zaključku, ţelim da kaţem da veţbi disanja treba da traju ne više od pet minuta na dan. I potrebno je da se prati stanje svesti. Čim u glavi počne da se okreće oko vas, krene muka, vreme je da se zaustavi veţba. Detaljan opis veţbi disanja moţete naći u literaturi o jogi.

- 45 -


GLAVA 11. UPRAVLJANJE Šta predstavlja bilo kakva borba sa neprijateljem? Pre svega, to je upravljanje i sobom i tim čovekom, sa kim se ide u duel. Dakle, pobednik je onaj kod koga je veća brzina rešavanja zadataka, odnosno pokreta, čija je psiha otpornija. U severnoj borbenoj tradicije koriste se razni zahvati, skakanja, udarci, preokretanje neprijatelja u jednu pa na drugu stranu, izvoĎenje iz ravnoteţe, itd. Na putu ovog napada potavljaju se sve vrste zamki, gde on pada. To i jeste upravljanje. A ako je borba sa nekoliko neprijatelja, onda se vodi tako, da bi oni počeli jedni drugima da smetaju. Potrebno je da prave greške i propadaju u prazninu. Dakle, borba u našoj vojnoj baštini ne ide napamet kao na treningu, već spontano. Onako, kako je zgodnije i lakše. Jednostavnost je jedno od glavnih pravila. Čim je komplikovanija tehnika, onda je sporija, znači, manje efikasna. U borbi vaš centralni nervni sistem pretvara se u posmatrača. Borbu vodi kičmena moţdina, drugim rečima, svest samog tela, samo ga ne treba ometati. Trening je nuţan samo da se privikne da se ne krše načela, sadrţana u našoj borbenoj tradiciji. Ukoliko su ona ispunjena, znači, moţete da upravljate i sobom i svakim na tvom putu protivnikom. Dakle, na treningu se treba što je moguće češće kretati kao automat — pratiti svoje pokrete sa strane, ne uključujući pri tome centralni nervni sistem. Glavna stvar je da deluje ustrojstvo za presretanje inicijative kod protivnika. I neka vas ne zanima kakve stilove on poseduje i koji nivo njegove pripreme. Za vas je on samo još jedan protivnik, koga što pre treba poslati u najboljem slučaju, na intenzivnu negu. To je jedino o čemu treba razmišljati. Ako će protivnika biti deset, dvadeset i više, postavka za njihovo uništenje bi trebalo da bude nepromenjena. Onda će vaše eterično telo biti jače nego kod onih sa kojima se borite. I bez mnogo truda ćete svima njima upravljati. Ali ja ţelim da upoznam čitaoce sa još jednim načinom upravljanja protivnikom. On je veom star i njega bi trebalo da zna svaki ratnik. Mi već znamo: da bi izazvali uzlazni tok energije, neophodno je da se napravi pokret u suprotnom smeru kazaljke na satu. To je bilo koji korak sa leva na desno, ili samo mali segment okretanja. Osećate protok energije od zemlje ka kosmosu, mentalno ga - 46 -


podelite na pola. Sa ovom tehnikom sam upoznao čitaoce ranije. Posle podele od prolazeće kroz vas energije uzmite polovinu protoka iz centra glave (epifize), usmerite mentalno uvrnutu u čeličnu šipku energiju izmeĎu vaših obrva. Onda bacite ovaj energetski, čvrst kao čelik kabl u "treće oko" svog protivnika, u takozvanu "aţna-čakru". Drugim rečima, direktno u mozak. Prvo vaš udarac će naići na otpor, ali će kasnije on proći i vaš protivnik će se pretvoriti u nešto slično zombiju. On će izgubiti volju i biti poslušan svim vašim nalozima. Ako mu naredite da skoči kroz prozor, on će "sa zadovoljstvom" to učiniti. Sada, ja mislim, čitaci će shvatiti, iz bilo kog razloga u vreme restruktuiranja mnogi protivnici će počiniti samoubistvo, skočivši kroz prozor ili "progutavši" metak. Ali to je već druga tema. Ţelim da kaţem da je ratnik u stanju da pretvori u "zombija" ne jednog protivnika, već koliko god da ih ima. Samo za to mu je neophodno da mentalno "prikupi" sve svoje protivnike u jedan fantom i da utiče na njihov ukupni virtuelni mozak na isti način. Takvu tehniku ja neću opisivati, vaţna je suština. Mislim da je jasna svima.

- 47 -


GLAVA 12. SUNČEV VETAR Nedavno je postalo poznato da su drevna nordijska plemena, koja su pre 6-7 hiljada godina predstavljala jedan etnos, ţivela u predreligioznom dobu. To je posebno vreme, kada se čovek osećao delom prirode i shvatao zakone evolucije Univerzuma i religija mu tada nije bila potrebna. Za njega su ţive bile ne samo biljke i ţivotinje, već i svi neţivi predmeti, uključujući i nebeska tela. Znanja ljudi predpotopnog doba bila su mnogo dublja i obilnija od naših savremenih ograničenih okvirima vulgarnog materijalizma. Oni su shvatali to, da mi, zbog svog neznanja, percipiramo misticizam. Na primer, ako informaciono polje Univerzuma proţimaju materijalne strukture, onda se u njima javljaju misaone forme. Stoga, obdaren je svešću čak i elektron, a o molekulu nije neophodno ni da se govori. Dakle, ne postoji ništa mistično u našim ruskim bajkama, kada njihovi heroji lako komuniciraju sa planinama, rekama, zvezdama, Mesecom ili sa Suncem. Prema Suncu su naši preci imali poseban stav. Oni su ga sa pravom smatrali glavnim nebeskim svetlilom. Shvatali su, da samo zahvaljujući njemu, postoji na Zemlji ţivot. Drevni su znali, da od svesti Sunca na Zemlji mnogo zavisi. Da Svetlilo emituje ogromnu količinu ne samo toplotne i svetlosne energije, već i energije višeg reda, bez kojih nije moguća evolucija planete i što je najvaţnije, da je nju moguće akumulirati u svom fizičkom telu. Tako da je Svetlilo za svakog čoveka davnih vremena bilo neka vrsta nebeske elektrostanice, na koju je on u bilo koje vreme uvek mogao da se poveţe. U savremeno doba ka "solarnom vetru" se okreću samo pristalice severne borbene tradicije. Čak su i indijske i tibetanske joge zaboravili šta je Sunce — to je najjeftiniji od svih poznatih u Zemlji izvora suptilne energije. Povezivanje na protok sunčevog vetra vrši se na sledeći način: rano ujutru, na izlasku Sunca, neophodno je stati prema njemu licem. Noge u širini ramena, telo opušteno. Pruţite ruke ka Suncu i otvorite dlanove vaših ruku. Sada zamislite da se u vaše ruke i u oblast "trećeg oka" (centar Samargla) uliva dolazeća od Sunca zlatna tečnost i da se ona uliva u vaš solarni pleksus. U tom trenutku moţete mentalno da razgovarate sa Suncem, traţiti od njega savet ili odgovor na neko - 48 -


pitanje. I jedno i drugo će vam sigurno doći. Samo ne odmah, već prvo u obliku energije, a zatim i u obliku koji ćete moći da vidite pred svojim očima. Pored ova tri toka solarne tečnosti moţete da prikupite energiju i kroz disanje. Ali ne treba preterivati, inače će vam biti loše. Višak energije na organizam deluje uvek negativno. Za kontrolu procesa, neophodno je da se na neko vreme zatvore oči i da se obrati paţnja na oblast korena nosa. Tamo će biti svetla tačka. Ako boja ovog mesta bude svetlo ţuta, krvavo-crvena ili narandţasta (kod svih ljudi različito), znači, prikupljanje je završeno. Energije ima u obilju. Solarna energija koja dolazi od Sunca pri izlasku, veoma je korisna za oči i centralni nervni sistem. Zato se preporučuje u takvim trenucima gledati u Sunce i mentalno napuniti njegovom silom svoje oči i mali mozak. Ova veţba se radi ne više od 2-3 minuta, u suprotnom, moţete da oštetite vid. Treba imati na umu da solarna energija uništava u telu sve, bez izuzetka, oblike raka i "prţi" produkte raspada njegovih ćelija. Ona čisti krv od toksina, uklanja iz krvnih sudova holesterol, vraća polne funkcije i u svakom trenutku moţe da se pretvori u višegodišnja izvor grube fizičke sile. Za to je neophodno mentalno je prevesti iz jezgra Daţdboga u crveni centar jezgra Peruna. Radi se to kroz slike i nameru. Isto tako je moguće prikupljati energiju od bilo koje zvezde. Samo za to ne treba pruţati ruke ka njoj. Jednostavno je dovoljno u nju gledati i otvoriti za protok njene sile "treće oko".

- 49 -


GLAVA 13. SAVEZ SA ELEMENTOM VATRE U nordijskoj borilačkoj tradiciji element vatre je predstavljen ne samo kao moćna udarna tehnika, svim vrstama pokreta, spiralama ručnog zgloba, zahvatima, izbačajima i guranjem, već i vrlo brzim kretanjem. Vatra — to je, pre svega, jarost i brzina. Dakle, čoveku, koji se bavi drevnom borilačkom tradicijom naših predaka, savez sa elementom vatre je neophodan. A sada pogledajmo, kako to moţe da se izgradi? Da bi takav savez nastao, potrebno je sam otići u šumu i zapaliti vatru. Kada se plamen razgori, treba sesti pored vatre i gledati u nju. Videćete kako plamen liţe drva, kako se prenosi sa jednog na drugo i vremenom ćete intuitivno početi da shvatate dušu elementa. Posle takve, dovoljno duge (ne manje od tri sata) kontemplacije, morate sebe zamisliti kao vatru. Istom vatrom kao ona koji gori pored vas u koju gledate. Kada se to uradi, pokušajte da objedinite svoju vatru sa plamenom vatre. "Došavši" u vatru, morate da se obratite svesti elementa sledećim rečima: "došao Sam tebi u obliku plamena. Ja sam tvoj prijatelj i volim vatru Zemlje i Neba! Ţelim da postaneš moj prijatelj i pratiš me kroz ţivot. Kako u nevolji, tako i u radosti. Ţelim da postanem deo tebe i ţelim da se ti spojiš sa mnom. Poklanjam se tebi, prijatelju i pratiocu, vatri Zemlje i Neba". Kada osetite sebe kao plamen u plamenu, vaša telesna temperatura odmah će se povećati, ali da dugo bude u takvom stanju ne moţe. Jedinstvo sa elementom vatre ne bi trebalo da bude duţe od 5 minuta; ako ste uradili sve ispravno, vatra vas neće odbaciti. Glavna stvar u ovom slučaju je — da podesite svoje srce, element će odmah to osetiti i poćiće vam u susret. Savez sa elementom vatre štiti vaš um od bilo koje vrste zombiranja. Svest elementa, u vezi sa vašim mentalnim poljem će spaliti bilo koji negativan uticaj. Osim toga, savez sa vatrom će dati vašim pokretima ogromnu brzinu. Na nivou zdravlja doći će do normalizacije metabolizma. Vaš proces starenja dramatično će se usporiti.

- 50 -


GLAVA 14. SAVEZ SA ELEMENTOM ZEMLJE Element Majke Zemlje je jedan od najmoćnijih. On je u severnoj borilačkoj tradiciji izraţen oslobaĎanjem od zahvata, pet glavnih bacanja, kupolnom tehnikom zaštite i jakim direktnim i kruţnim potezima. Ako u elementu vatre svi udarci dolaze iz crvenog jezgra (centar Peruna), onda se u formi elementa Zemlje energija udarca crpi iz uzlazećih i silazećih tokova. Da bi se ušlo u savez sa elementom Zemlje, neophodno je sam otići u u šumu ili polje i izabrati meĎu cvetovima udobno mesto i leći preko njega na stomak. Pri tome vaša glava treba da bude usmerena ka severu. Prvo pitajte Majku-Zemlju za oproštaj za sve nanete joj nepravde. Za to, što se bez pitanja kopaju na njoj jame, što je niste uvek negovali i čuvali od glupih i zlih ljudi, koji svuda iza sebe ostavljaju deponije smeća, koji uzaludno seku na njoj drveće i ţbunje i još mnogo toga. Onda, osećajući proističu iz nje toplinu, pitajte Zemlju - Majku za zdravlje i ţivotnu snagu. Opušteno, neophodno je leţati na zemlji 20-30 minuta, ne manje. Šta će vam to dati? Veoma mnogo. Dovoljno je 2-3 sesije i potpuno će nestati neke bolesti. Oporaviće se srce, jetra, pankreas, normalizovati krvni pritisak. Ali to nije sve — leţeći na zemlji, treba pitati da Majka-Zemlja postane vaš prijatelj. Za to se obratite njoj sa sledećim rečima: "Majko-Zemljo, moje kosti, vene, mišići, kao i sve moje telo, izgraĎeno je tobom. Ja sam tvoj sin (kćer) i ţelim da te volim i da se brinem o tebi kao o roĎenoj majci. Molim te, uzmi me u svoje materinsko srce i budi pored mene i u nevolji i u radosti. Ţelim da budem tvoj čuvar i zato, molim te, daj mi snage da izvršim svoj DUG". Ako se element Zemlje upozna sa vama, onda će se sve u ţivotu odvijati tako, kako vi to ţelite, i u borbi sa protivnicima sila majke Zemlje uvek će vas podrţavati. Setite se čuvenog Anteja, protivnika Herkula, u stepama severne Afrike. Herakle je uspeo da pobedi sina Zemlje, ali samo zahvaljujući snazi svoga oca Zevsa.

- 51 -


GLAVA 15. SAVEZ SA ELEMENTOM VAZDUHA Vazdušni element je predstavljen u severnoj borilačkoj tradiciji pokretima, koji liče na japanski aikido (isti ulazi u prazninu i zaokret za 180 stepeni), ali za razliku od klasičnog aikidoa, tehnika bacanja u starom severnom stilu zamenjena je udarcem. Prvo, u borbi ona je znatno efikasnija i drugo, brţa. Da bi izgradili savezničke odnose sa elementom vazduha, neophodno je da mentalno pretvorite sebe u vazdušni element. Za takvo posvećenje najbolje je popeti se na vrh brda, humku ili na visok klanac. Onda moramo da se setimo koji se od četiri vetra kod nas u Rusiji ili u Zapadnoj Evropi, smatra najvaţnijim? Pravilno — severni vetar. Treba okrenuti lice na sever, zamisliti da je vaše telo ispunjeno vazduhom i da je izgubilo na teţini. Sada vi stopalima noge jedva dodirujete zemlju. Odgurnite se i uzletite. Ako ţelite, onda poletite do oblaka. Ako ste uspeli da shvatite stanje besteţinskog stanja i rastvorili ste se u elementu vazduha, moţe se smatrati, da ste dostigli ţeljeno. Sada se mentalno obratite elementu vazduha sa sledećim rečima: "Ti okruţuješ Zemlju, popunjavaš svojim dahom planine i mora. Snaga tvoja je bezmerna, ona se rastvara i u mojoj krvi, nosim je u svojim venama. Postani moj blizak prijatelj, budi sa mnom i u nevolji i u radosti, pomozi mi da upravljam svojim telom, da pobeĎujem svoje neprijatelje i da donesem radost prijateljima". Savez sa elementom vazduha čvrsto će vas povezati sa tehnikom disanja, jedno dopunjuje drugo. Pored toga, mentalno se obrtativši elementu vazduha, moći ćete da maksimalno olakšate teţinu svog tela. U brzoj borbi to je veoma vaţno. I pored svega, element vazduha će blagotvorno uticati na nervni sistem čoveka. On poboljšava njegov rad i leči mnoge bolesti nerava. Savez sa elementom vode neću opisivati, jer forme elementa vode i univerzuma u okvir ovog priručnika ne ulaze. Neka obe tehnike ostanu tajna za naše neprijatelje. I onda, da bi pobedili bilo kog protivnika, dovoljno je da se savlada samo jedna od gore navedenih formi.

- 52 -


GLAVA 16. KOMUNIKACIJA SA SVETOM DRVEĆA Bez izuzetka, drveće se deli na "donatore" i "vampire". Neko drveće daje energiju, drugo ga oduzima. Za nas su korisna i jedna i druga. Ţiveći u gradu, čovek ne samo da učestvuje u uslovima nedostatka kiseonika i vitalne energije, već je sklon još i raznim bolestima. One mogu biti izazvane bakterijama, virusima i uticajem negativnih informacija. Čoveku, koji se zanima severnom borilačkom tradicijom potrebna je bliska komunikacija sa svetom drveća. Ako se osećate loše, morate se okrenuti vampirskom stablu. To su jasika, aronija, čeremuha, jele i neko drugo ţbunje i drveće. Neophodno je prići drvetu i nasloniti se na njega kičmom. Pri tome morate traţiti od drveta da preuzme sve negativno. Moţete pitati i rečima i mentalno nije stvarno vaţno - drvo će i dalje čuti čoveka i pomoći mu da se otarasi bolnog stanja. Pored ispumpavanja iz vašeg tela negativnosti, drvo-vampir gradi oko vas još i posebnu energetsku čauru, koja će vašem eteričnom oklopu omogućiti nepropustljivost za mnoge bolesti. Imajte na umu: ni jasika, ni aronija, ni jele, praktično se nikada ne razbole. Nešto slično će se desiti sa čovekom nakon višestruke komunikacije sa drvetom-vampirom. Obično, obraćanje drvetuvampiru se vrši jednom u tri dana i ne duţe od 10-15 minuta. Nakon toga, kako tokom ove terapije osećate vrtoglavicu i osećate prijatnu slabost, morate se zatim okrenuti donatorskom stablu, na primer, boru ili hrastu.Neophodno je da zagrlite drvo svojim rukama i prislonite na njega čelo i grudi. U ovom trenutku treba da se obratite drvetu-donoru sa zahtevom da vam da što više zdravlja i snage. Kroz neko vreme ćete osetiti u sebi sveţ, nepoznat vam protok energije. Pored toga, ako se vi uskladite sa drvetom-donorom i obratite mu se prijateljski, ono će vas odvesti u svoje informaciono polje. To znači da nije vaţno gde ćete biti; samo treba mentalno pitati svog prijatelja drvo-donatora, i odmah će vas ispuniti potrebnom energijom. Dakle, naši mudri preci su imali po nekoliko prijatelja drveća-donatora i mentalno se nikada sa njima nisu rastavljali. Neću objašnjavati šta to znači, mislim da je i ovako jasno, da je takav čovek bio praktično energetski neiscrpan.

- 53 -


GLAVA 17. POVEĆAVANJE BRZINE UDARCA Prvo, potrebno je da naučite kako se ispravno udara. Nakon toga, brzina izvoĎenja udaraca se povećava. Prvi put pokušajte da nanesete za 10 sekundi 20 udaraca. Onda za isto to vreme povečajte za 10 udaraca više. Posle odreĎenog vremenskog perioda, kada ste saznali da je lako naneti 30 udaraca za 10 sekundi, dodajte još 10 udaraca i tako do trenutka, kada se vaš nervni sistem i mišići tela ne slome — rezultat će prestati da se povećava. Znači, došlo je vreme je da uključite svoje paranormalne sposobnosti — mislim na rad sa eteričnim telom. Sada ono mora da ubrza svako vaše kretanje. Kako se to postiţe, ja sam ranije opisao. Ničeg komplikovanog nema. Kada vaše eterično telo nauči da poveća brzinu kretanja fizičkog tela, učvrstite to u svojoj podsvesti kako bi se proces odvijao automatski. Rezultat se postiţe svakodnevnim veţbanjem i ponavljanjem. Obično proces učenja ne traje više od 30 dana. Ali, kao po pravilu, ratnici se nikada na dostignutom ne zaustavljaju. Po njihovom mišljenju, proces usavršavanja je beskrajan.

- 54 -


GLAVA 18. IZBACIVANjE ENERGIJE PRI NANOŠENjU UDARCA U drevno arijevskoj borilačkoj tradiciji udarci ka porotivniku se nikada ne primenjuju , kao u boksu, u području glave, torza ili po nogama. Svi oni, kao što je već rečeno, primenjuju se samo na najjugroţenije tačke ljudskog tela. Ali, čak i takvi, naizgled, opasni udarci se ne primenjuje samo tako, bez ulaganja u njih ţestoke energije. Svaki naš udarac je ispunjen snaţnim, agresivnim tokovima. Stvoren je maštom u obliku oštrog bodeţa, ako je udarac direktan ili kruţan ili u obliku oštrice, ako je to udarac koji seče. Pored toga, postoji još jedno izbacivanje energije. U obliku udarca biča, opušteno po ekstremitetima neprijatelja. Takvi udarci, istovremeno zahvati i udarci, zamenjuju u našoj borilačkoj tradiciji ono što istočnjaci i pristalice zapadnog sveta zovu blokadama. Ratnik devne borilačke veštine u borbi napada neprijatelja, kada on pokušava da njegov udarac blokira. Izbačena ruka ili noga na blok odmah se presecaju, hvataju i branilac je trenutno izveden iz ravnoteţe. Čemu to vodi, jasno je. To je razlog zašto su vi pokreti naše borilačke tradicije maksimalno ispunjeni snagom. O detaljima ću govoriti u nastavku, tokom upoznavanja čitalaca sa ključnim "karakteristikama" našeg severnog borilačkog nasleĎa.

- 55 -


GLAVA 19. PRAVILA KOJA JE DUŽAN DA ZNA RATNIK

1. Napadajte jednostavno, bez mnogo buke, ali uvek tako, da protivnik vaš udarac ne vidi. Za rasejavanje njegove paţnje koristite razvijene tokom treninga laţne pokrete: najavljujete udarac rukom, ali napadate nogom i obrnuto, zamahujete levom rukom, ali udarate desnom i sl. Laţnih pokreta moţete da "izmislite" ogroman broj, glavna stvar je da oni obavljaju svoje funkcije. 2. Nikada se nemojte ograničiti jednim, čak i efikasnim snaţnim udarcem. Uvek udarajte serijom do tada, dok se protivnik ne ugasi. 3. Čak i u manjoj borbi nikada ne pokušavajte da neprijatelja jednostavno samo pobedite: zapamtite, vaše slabo dejstvo će ga jedino naljutiti. To što ga ţalite, on ne razume, tako da je u realnoj borbi cilj stremiti da se neprijatelj ubije. Udarajte ga tako, kao da od vaših udaraca zavisi sve na svetu: ţivoti svih koje volite i vas samih. Zamislite da je pred vama neprijatelj sveg svetlog i lepog, ne samo vas i vaših bliskih, već i protivnik tog ideala, kome stremite. 4. Bilo koji dodir neprijatelja treba da bude ispunjen silom. Udarac — to je moćno izbacivanje energije: šake vaših ruku moraju da se pretvore u energetske bodeţe, glava da bude kao tigrova, laktovi — energetska koplja, kolena — isto, noge — moćni oštri ovnovi kojima se probijaju bedemi... Treba imati na umu da se ovladavanje energoudaraca vrši u dva pravca. Prvi je uspostavljanje komunikacije sa izvorima sile. Mislim na tehniku podele gde se penjući i silazni tokovi dele na pola i korišćenje dela snage za pobedu nad svojim protivnicima. Plus korišćenje energije tri zajednička elementa. Samo treba imati na umu da snage Zemlje i neba, iako su ogromne, zavise od vaših poteza. Ako je rotacija u smeru kazaljke na satu (korak levom nogom) — protok sa neba, onda suprotno od kazaljki na satu (korak desnom nogom) je — protok iz središta Zemlje. Elementarne - 56 -


sile su koncentrisane u vašem crvenom korenskom centru (jezgro Peruna). "A solarna energija, šta ona daje? "— moţe da me pita pedantan čitalac. Ona je koncentrisana u vašem ţutom jezgru svesti (centar Jarila) i razlikuje se na celoj energocentrali aharatnog stuba. Solarna energija povećava ukupan nivo vašeg energije i oporavlja vas od mnogih bolesti. Iskreno rečeno, u početku ovladati uzlaznim i silaznim tokovima sile nije jednostavno. Za to je potrebno odreĎeno vreme. Ali sile elemenata se mogu koristiti bukvalno odmah nakon inicijacije. Dakle, samo napred — nećete se pokajati. Drugi pravac — to je razvoj i zadrţavanje u umu slika energo bodeţa, laktova - koplja, nogu ovnova i sl. Ljudi koji imaju dobro razvijenu desnu hemisferu, sve to će naučiti veoma lako, bez ikakvih problema. 5. Udarci se nikada ne primenjuju na istom nivou. Ako se ide u napad na oči, drugi udarac usmeren je u prepone. Udarac u grlo uklapa se sa udarcem u nogu. To je zakon naše borilačke tradicije. Potrebno je da ne samo da se sećamo nego i da uronimo u dubine svog podsvesnog, da bi u borbi primenjivali udarce bez razmišljanja, uvek tamo gde je potrebno. 6. U borbi nikada ne pribegavajte upotrebi gole sile. Uvek delujte kroz zakone kretanja tela i energije protivnika. Svaki njegov pokret mora se okrenuti protiv njega samoga. Za to nam sluţi spiralna tehnika borbe. Upoznajte je i zapamtite, ona je to jezgro na kojem počiva severna borilačka tradicija. 7. Vaši pokreti treba da budu munjeviti i istovremeno spontani. Izbegavajte da koristite pipremljene pakete tehnika. Oslobodite svoje telo, gledajte ga sa strane. Ono bolje od vas zna kako da se zaštiti. U takvim trenucima njime upravlja povezana sa energijom eterične ljuske kičmena moţdina. Nad njim stoji vaš podsvesni um, u kome su postavljeni principi naše borilačke veštine. Što je agresivniji vaš protivnik, agresivniji bi trebalo da budete i vi. Vodite bitku sa maksimalnom brzinom. Napadajte odmah sa svih strana. Što ste aktivniji, to je teţe preuzeti od vas inicijativu. 8. Pravilo je sledeće: ako ne moţete da izbegnete borbu, napadnite prvi. Napadnite nizom moćnih udaraca po bolnim tačkama. Pokušajte da što je pre moguće završite sa neprijateljem. Što brţe to uradite, to bolje. Takva je logika bilo koje bitke. 9. Napadnite neprijatelja bez pripreme. Dok on nije shvatio šta se dešava. Vaši prvi udarci treba da budu veoma jaki i precizni. U - 57 -


svakom vašem udarcu mora biti ugraĎena zaštita, u svakoj zaštiti — udarac. Kako se to radi, biće prikazano na fotografijama i videu. 10. Ako je vaš protivnik jači, iskusniji i brţi od vas, izgradite na putanji vašeg napada različite zamke. Neka on u njih pada i potone pod vašim udarcima do poraza. Zapamtite: ne pobeĎuje onaj ko je jači, već ko je pametniji. Vaši pokreti ne bi trebalo da vas liše sile, naprotiv, oni bi trebalo da vam je daju. 11. Kada pokušavaju da vas napadnu, odmah uĎite u prazninu. Zapamtite: u našoj borilačkoj tradiciji prvo se kreće telo, a tek onda noge ili ruke. To je na Istoku sve obrnuto. Eto zašto je tako teško preobučiti one koji su nešto proučili sa istoka. Po pravilu, svi odlasci sa linije napada se odvijaju kroz brzo pomeranje i rotaciju. Rotacija uvek treba da ima osu. Često u borbi ulogu ose obavljaju ruke, ali glavna osa ljudskog tela je kičma, tako da ratnik treba da je oseća. To je jednostavno: potrebno je češće visiti na hvataljkama ili prečkama. Tokom višenja potrebno je da mentalno zadrţimo našu paţnju na kičmi, naučimo da je osećamo, skinemo sa nje sve stege. Istezanje kičme će dati snagu i brzinu vašim pokretima. Ali osim fizičkog istezanja postoji i eterično istezanje kičme. Za to je neophodno da zamislite u svom umu da vas neko vuče na gore, ka nebu, a istovremeno i dole na Majku Zemlju. Ovaj "neko" je vaše eterično telo. Ali osim energetskog istezanja tela eterično direktno ispunjava vašu kičmu energijom. Kao rezultat, vaši pokreti za neprijatelja će postati gotovo nevidljivi. Vi ćete se pojavljivati, pa nestajati. Jer ćete osećati sebe ne ko deo materije, već kao ugrušak energije. Pored svega ostalog, moći ćete da napadate neprijatelja energoudarcima sa značajnog rastojanja od oko tri metra. Vaši eterični bodeţi će biti u stanju da prodru u njegove unutrašnje organe skroz, i od njih neće biti spasenja. Ali, moramo imati na umu, da se mentalno istezanje i punjenje energijom vašeg eteričnog tela kičme ne čini u cilju da se pretvorite u bezkontaktnog ubicu, sve se to radi zbog drugog — za pretvaranje vašeg fizičkog tela u energo ugrušak. Kada vi sebe tako osetite, onda ćete sami odlučiti: da li će te primenniti energooruţje ili ne. Ponekad moţete to da uradite bez njega, ali ako borba ide ka porazu, energo bodeţe, koplja i sablje i energo ovna uključite u jednom pokretu misli. 12. Ovo pravilo se smatra jednim od najvaţnijih. Govorimo o razvijanju u svojoj mašti udarno-privlačne tehnike. Drugim rečima, - 58 -


moţete da trenirate vaše eterično telo, a to zauzvrat utiče na fizičko telo. Dešava se obrnuti proces: ne pokušavate da kontrolišete snagu, a ona uči vaše fizičko telo svim potrebnim kretanjima. Ispostavilo se da forma vodi za sobom telo. To je drevna, sada zaboravljena, tehnika obrazovanja ratnika. Nju u naše vreme koriste uglavnom pristalice slavjanske borilačke veštine. Naravno, ona je morala da se sačuva i u Indiji, ali indijci svoje tajne još ne otkrivaju. 13. Potrebno je da primenite u borbi sve tri vrste pokreta: uvijanje i izvijanje kičme, skupljanje i proširenje tela i talasno kretanje. Stanje talasa je najvaţnije, bez njega nema ratnika. Dakle, traţite svoj talas, sa njim treba da počne trening. 14. Mora da se nauči da se pretpotstavlja kretanje protivnika, kao da je u vodi. Protivnik sve vreme usporava, njegovi napadi podsećaju na usporene snimke. Kada se kod vas slično stanje desi, neophodno je da ovo stanje zapamtite i naučite kako da u njega uĎete u bilo kom trenutku, kada to postane neophodno. 15. Savet: za to, da bi savladali upravljanje vremenom, naučite da posmatrate let ptica. Tokom leta probajte maštom da zaustavite let ptice. Kada uspete, zapamtite taj osećaj i koristite ga tokom treninga.

- 59 -


GLAVA 20. PSIHOLOŠKA OBUKA RATNIKA Psihološka priprema je najvaţnija od svega, o čemu sam već pisao. Stvar je u tome da je njen zadatak prevazilaţenje straha. Često strah pred neprijateljem parališe svest čoveka i on zaboravlja sve što je naučio. Kao primer toga moţe da posluţi brbena akcija. Praktičnu vojnu obuku prolaze svi bez izuzetka vojnici. U trenutku teškog borbenog sukoba dve trećine od njih pretvori se u uznemireno od straha stado, oni potpuno zaborave sve što su učili. Njihova svest je potpuno paralizovana strahom, jači je od njihove volje. Zato ginu na bojnom polju. Preţive samo oni koji su uspeli da prevaziĎu svoj strah. Na časovima učenici lako nauče trikove protiv hladnog oruţja, ali u stvarnoj borbi, kada vide pred sobom noţ, strah da budu ubijeni oduva njihov um, a od veštih i brzih boraca oni se pretvaraju u smrtno zastrašene ljude sa ulice. Šta se desilo? Dejstvo straha na neistreniranu psihu. Evo još jedan primer: svako od nas moţe lako da preĎe preko leţeće na zemlji daske, ali ako se ta daska podigne na visinu od dva metra, po njoj neće proći svako; već će preći preko daske iznad ponora samo čovek sa istreniranom psihom. Svako od nas zna da strah ograničava kretanje, sprečava rešavanje zadataka, ponekad samo parališe. Šta je strah? To je emocija, iskustvo u trenutku ugroţavanja biološkog ili društvenog blagostanja. I nije bitno koliko je realna opasnost, moţe i da ne bude, ali čovek je uplašen, a strah parališe njegove akcije. U slučajevima kada emocija straha počinje da se širi, čovek uključuje stereotipina hitna ponašanja, um u takvom trenutku prestaje da njime upravlja, a čovek počinje da deluje, ne sećajući se sebe. Kao po pravilu, on ili beţi, ili pada ili se zamrzava na licu mesta. Ponekad strah čini da čovek vrišti,viče, plače i da se smeje. Od njega se nekima tresu ruke, postaju olovne noge. Pri pogledu na noţ ili pištolj pada u polumrtvo stanje. Kada čoveka obuzima strah, on ili beţi ili se ukoči ili postaje super agresivan. Hormon adrenalina u krvi koji u velikoj količini juri ka organima, obezbeĎuje kretanje. Iz mozga se krv u takvim trenucima odliva, zato čovek prestaje da razmišlja i analizira.

- 60 -


Kod ljudi sa slabim nervnim sistemom adrenalin ima obrnuti efekat: on im parališe mišiće. To je takoĎe prirodna reakcija — da se pretvori u leš. Jasno je da u borbi mrtvac nikome ne treba. Obamrlost — to je kada se čovek ukopa na mestu ili kada su njegovi pokreti veoma spori. Sve to je zato što su njegovi mišići bolno stegnuti i njihovo snabdevanje krvi se naglo pogoršalo. Stanje pomračenja uma — nastaje kada čovek nije svestan šta čini. To podseća na napad ludila. Nekim ljudima strah izaziva agresiju. Ali takva agresija je slična samoubistvu, ona po pravilu ništa ne donosi. Dakle, strah je velika prepreka. On pre svega vodi čoveka u smrt, a ne okolnosti. To je neophodno ne samo da s razume, već i "nabije sebi na nos". Pripremljenom ratniku, ili bojaru, bilo koja pretnja njegovom ţivotu ne izaziva strah, već uzvišenu radost. Postavlja se pitanje: da li je ratnik nestrpljiv da ode na drugi svet? Stvar nije u smrti, već suprotno. Pravi vitez se raduje mogućnosti da proveri sebe u realnoj borbi; pored toga, uveren je u to da je on deo tvorca i iskreno mu je drago što ima mogućnost da neutrališe svojim rukama izašlo van kontrole zlo. Da bi imali takvu psihu, potrebno je eliminisati strah od smrti. I drugo: treba naučiti u borbi boriti se bez učešća svesti, kako kaţu, na "autopilotu". Tada i u najbezizlazenijoj situaciji, pred licem prave smrti, vi ćete voditi bitku, bez mnogo buke i napetosti, boreći se do krajnjih granica svojih mogućnosti. Da bi se zauvek oslobodio straha od smrti, čovek treba da promeni prioritete svojih vrednosti. Koliko se moţe smatrati da je ţivot vredan? Čak i naša kruta materijalistička nauka shata da čovek ţivi večno. Jedna od njegovih inkarnacija zamenjuje drugu, a smrt — to je samo ulaz u novu inkarnaciju. Dakle, ţivot nije super vredan, mnogo skuplja je ideja za koju je čovek došao na ovaj svet. Skuplji od ţivota su moralni stavovi, kao što su čast, plemenitost, savest, osećaj za pravdu, ljubav prema Otadţbini i bliţnjima. Sve to je savršen plan, koji je za normalnog čoveka mnogo skuplji od ţivota. Iz svega ovoga moţemo zaključiti: na svetu postoje duhovne vrednosti koje prevazilaze vrednost vašeg ţivota; zato je bolje umreti nego dozvoliti zloupotrebu nad njima. I zatim, smrt uvek dolazi svakom čoveku, znači, ne treba se nje plašiti. U Rusiji su govorili: "Dve smrti nema, a jednoj se ne moţe pobeći". Stoga, uvek treba biti pripremljen za sastanak sa smrću. Smrt — to je put ka novom - 61 -


ovaploćenju, tako da nema ništa lošeg u njoj. Naši daleki preci su dobro znali, šta je to strah. Zato su ruske, nemačke, iranske, indijske ţene i ţene drugih arijevskih plemena i naroda, otpravljale u rat svoje muškarce, oplakivale su ih kao mrtve. Takva tradicija je oslobaĎala ratnike ţelje da ţive. Borci su znali da su se za najmilije svi oni pretvorili u mrtve. Zato, o skoroj smrti niko od njih nije ni mislio. Mrtav ne moţe biti ubijen još jednom. To je razlog zašto su nordijski ratnici u presudnim borbama uvek pokazivali čuda istrajnosti i hrabrosti. Pred superiornom silom brutalnog neprijatelja, oni se nikada nisu povlačili, već su se uvek borili do kraja, borili čak i tada, kada nije bilo nikakve nade. Kao na primer, pri zaštiti kozaka Azova. Šta je predstavljao poslednji obred rastanka, kada su se tri hiljade poslednjih branilaca tvrĎave, razdelivši se, opraštali jedni sa drugima? Ništa drugo nego ţelja da se časno umre. Pred nama je dobrovoljno odricanje od ţivota. To je i dalo ogromnu snagu zaštitnicima grada, pred kojima je pobeglo desetine hiljada napadača. Iz svega navedenog je lako zaključiti: da bi se prevazišao strah od smrti, čovek mora "umreti" pre početka borbe. Da se pretvori u ţivog, ispunjenog hladnom jarošću, mrtvog čoveka. Pisao sam čitaocima o tri načina da se oslobode straha. Prvi način je zbog logike. Ona tera čoveka da shvati da postoje u svetu vrednosti, koje su iznad straha od smrti. Drugi način je da isključi svest i uĎe u akciju na "autopilotu". Treći način je najefikasniji, za to je neophodno naučiti da se prihvati svoja smrt kao neminovnost. Da se pretvori u ţivog mrtvaca. Izaberite bilo koji od njih, sve tri tehnike su sasvim pouzdane.

- 62 -


GLAVA 21. ULAŽENjE U SLIKU Šta je to "ulazak u sliku"? To je identifikacija sa savršenim ratnikom o kome čitamo u jednoj od avanturističkih knjiga ili slika koju smo videli nekada u bioskopu. Šta vam donosi takav ulazak? Pre svega, blokira strah i sumnju, smanjuje prag bolne osetljivost i povećava reakciju. Zbog čega se to dešava? Zbog činjenice da se upravljanje vašim pokretima vrši se iz desne hemisfere mozga, dok je aktivnost leve hemisfere drastično smanjena. U takvim slučajevima, vi u potpunosti počinjete da zavisite od svog "autopilota". Stvar je u tome, da u takvoj situaciji, za vas i misli i deluje slika koju ste napravili, a ona moţe da se kreće samo u okviru postojećih vaš nesvesnih stereotipa. Zbog toga, da biste se spojili sa njom, potrebno je da njegov svaki ključni pokret apsorbujete u svoju podsvest. U suprotnom slika koju ste stvorili neće dati ništa. Ona neće imati arsenal neophodnih pokreta. I još treba imati na umu: vaša slika, sa kojom se identifikujete, treba da ima samo jednu emociju — hladan bes. Druge emocije će samo ometati. U davna vremena naši preci su radije uzimali za objekat identifikacije, ne ljude, već zveri. U Zapadnoj Rusiji, koja je nekada bila na severo-istoku savremene Nemačke, posebnu popularnost uţivao je vuk. Njega su zvali divljom zveri. U njegovu čast unija četiri slovenska plemena — Hiţan, Čerespetjan, Dolečan i Retariji— zvali su se Unija Vuka ili Ljutići. Kod nas, u Rusiji, Istočnoj, veoma popularan bio je medved. On je bio zver, neustrašiva, sa stilom borbe koji su pokušavali da kopiraju mnogi ratnici. Pored toga, on je bio još i totemska ţivotinja nekoliko istočnih slovenskih rodova. U naše vreme se takoĎe moţe koristiti i slika vuka i slika medveda — kako ţelite. Ali se mogu koristiti i slike superheroja, glavna stvar je da su vam oni bliski.

- 63 -


GLAVA 22 . SAMOPROGRAMIRANjE. PRVA ETAPA MEDITACIJE

Zašto je potrebno samoprogramiranje? Sa jedne strane, u cilju učenja upravljanja svojim emocijama, sa druge — savlaĎivanja tehnike za ulazak u sliku. I jedno i drugo zahteva mnogo vremena i truda. Ali, kao što je poznato, put će se savladati onaj koji njim ide. Zbog toga je neophodno kročiti na put kontrole upravljanja svojom psihom i ići ovim putem sve do tada, dok se ne dobije ono što je potrebno. Poznato je da je najbolja tehnika samoprogramiranja takozvana meditacija. Šta ona predstavlja? Samo konačnu koncentracija vaše svesti na odreĎenu sliku. I bez obzira kakvog je ona sadrţaja: materijalna ili imaginarna. Glavna stvar je da osećate sa njom jedinstvo. Vaţno je znati da je osnovni uslov za meditaciju eliminacija svih faktora koji rasejavaju paţnju. Imam u vidu strane zvuke, mirise i usmerene na vašu adresu neke druge dosadne pojave. Moţe ih biti koliko god hoćete. Na primer, predmet vaše meditacije moţe da bude slika vuka, medveda ili superheroja. Onog, ko vam je intuitivno blizak. Ali najvaţnije je — ako ste izabrali sliku, više je ne menjajte. U suprotnom, nećete uspeti. Dakle, odlučili ste koja vam je slika najbliţa. Najbolje od svega, ako ste uspeli da pronaĎete ilustraciju u boji. Ona će vam bolje pomoći da sagledate njen unutrašnji svet. Za to je neophodno da stavite sliku vašeg omiljenog junaka ili zveri na udaljenosti od metar i po i 3-4 minuta je paţljivo razmotrite. Tako da se ništa ne propusti. Primetite sve detalje bez izuzetka. Onda zatvorite oči i postavite sebi u svojoj mašti tu sliku. Posle tri minuta mentalne kontemplacije ponovo otvorite oči i ponovo ispitajte za vas uzbudljiv objekat. Na to ide najmanje 3-4 minuta. Zatim ponovite ovo još jednom. Kao po pravilu, kontemplacija slike se radi tri puta, takva je tradicija. Nakon treće faze kontemplacije počnite da "apsorbujete" energiju date slike u sebe. Suština je — paţnja, brzina i hladan bes. Ako posle deset sesija ništa u sebi ne osećate, pokušajte da uronite - 64 -


sliku sami. Delujte po principu: ako Muhamed ne ide bregu, onda breg ide Muhamedu. Poslednja tehnika je efikasnija, ali je ona i opasnija. Opasnost je u tome, što vi nećete biti primarni za svoju sliku, već ona za vas. Koristeći poslednju tehniku moţete se u potpunosti preporoditi. Dobro je ako je vaša slika pametna, a šta ako je ona glupa? I onda ćete vrlo brzo postati kao ona. Jasno je, da ništa dobrog u tome nema.

- 65 -


GLAVA 23. DRUGA ETAPA MEDITACIJE Ona se sastoji u tome da vi mentalno počinjete da vidite sve etape zahvata u svojoj novoj slici. Naime, ona daje veru u sebe, u sopstvene sposobnosti ratnika. Što češče organizujete teške virtuelne borbe, to bolje. Vremenom ćete moći da simulirate bilo koju borbu sa bilo kojim brojem protivnika. Kao rezultat, osećaćete se uvereni u svoje sposobnosti i osećaćete se kao pravi vitez. Tj. pobednikom u svakoj borbi, sa bilo kojim brojem protivnika.

- 66 -


GLAVA 24. ULAZAK U BORBENI TRANS

Šta je trans? To je modifikovano stanje svesti. U običnom ţivotu vi ste isti čovek, kao i svi. Ali u ekstremnoj situaciji, vi postajete potpuno drugačiji čovek. Borbeni trans se odlikuje sledećim osobinama. 1. Osnovna emocija postaje hladan bes. 2. Nestaju sumnje i strahovi. Vi postajete veoma mudri, vaša se volja maksimalno realizuje u vašim akcijama. 3. Značajno je smanjena osetljivost na bol. 4. Povećavaju se energetske mogućnosti organizma. 5. Povećava se brzina reakcije. Kako moţemo postići izmenjeno stanje svesti ili borbeni trans? Teoretski, sve je jednostavno: treba isključiti svoju levu hemisferu i potpuno preći na desnu. U ovom slučaju, uključuje se "autopilot", a dalje sve ide automatski, ali teorija je teorija. Najvaţnije za nas — nije to, već praksa. Pokušajte da onemogućite u sebi razmišljanje o procenama kada vas opkoli pet jakih bikova sa noţevima. Ipak, to mora da se uradi, inače nećete preţiveti. Pitanje je: kako? Jedan od pouzdanih načina koji nam je poznat je: mentalno umrite pre borbe i počnite borbu kao ţivi mrtavac. Tada će doći hladan bes i stanje potpune neustrašivosti, ali ovo je ekstreman slučaj. Pored toga, slika čoveka iz drugog sveta — sve je samo nije jednostavna. Za nekoga je lakše da postane heroj, nego leš. Zbog toga je poslednji borbeni trans ţivog čoveka poţeljniji. Kako se on sprovodi? Ispostavilo se, ništa komplikovano u njemu nema. Stanje borilačkog transa se postiţe unošenjem posebnog informacionog programa u centralni nervni sistem čoveka. On izaziva u vašem umu tu reakciju, koja je toliko potrebna. Kako se to radi? Prvo, telo je maksimalno opušteno i ulazi u stanje talasa. To se uradi najviše za sekundu. Onda vi izgovorite mantru i ona vas uvodi u sliku. Vaš um je okupiran samo time, tako da se leva hemisfera automatski isključuje. Iza slike ide, ne vaš krik, već njen. Zapravo, to više niste vi, slika je zauzela vaše mesto, sada ona deluje. - 67 -


Ona munjevito napada i neutralizuje napade. Ona je ispunjena hladnim besom, njena svest je zamrla i ona je postala tupa na bol. U stvari, munjevit ulazak u sliku — to je samohipnoza u stanje transa. Kao što vidite, ništa komplikovanog u prethodnom nema. Sve je jednostavno. Ali da bi brzo ušli u sliku, nije dovoljan jedan trening i konačno, potreban je okidač u obliku mantre. Šta je mantra? To je bilo koja izabrana reč koju koristite pre nego što pozovete sliku. To je sve. Ni ovde takoĎe, nema ništa komplikovano. Mislim da shvatate da će u početku ulaz u sliku biti poput pozorišne predstave. Ali tokom vremena, vaš um će se promeniti i vi ćete razviti uslovni refleks. Glavna stvar je da idete u tom pravcu i ne odustajete. Ponovite mantru hiljadu puta i pozovite sliku hiljadu puta i vremenom ćete uspeti.

- 68 -


GLAVA 25. OSNOVNI PRINCIPI SEVERNE BORILAČKE JOGE

Talas kao osnova borbene spremnosti.

Stav 1. Noge su blago savijene u širini ramena. 2. Telo je u stanju "talasa". Gornji deo tela se blago ljulja iz strane u stranu. Noge se takoĎe kreću: pola koraka napred, pola koraka nazad. Njima upravlja "talas", (slika 1)

foto 1

- 69 -


3. Prva pozicija ruku: šape medveda. Šake izvode lake kruţne pokrete odozdo prema gore, (slika 2)

foto 2a

foto 2b

4. Druga pozicija ruku: ruke paralelno sa zemljom, šake su u stanju talasa. (foto 3)

5. Treća pozicija ruku: medved se priprema za napad. Šake čine lake kruţne pokrete odozgo prema dole, (slika 4)

- 70 -


foto 4

Kretanje, (slika 5) 1. Pokreti noge izgledaju kao ples.

foto 5a

foto 5b

foto 5v - 71 -


2. Napred, nazad, desno i levo. 3. Ako pogledate odozgo, onda se čovek kreće po krstu. Tačnije, po površini njegove noge opisuju dve svastike odjednom. Jedna svastika je desna, druga leva. Obe svastike su harmonično povezane jednim integrisanim pokretom. 4. Pokreti nogu su obični, prirodni. Koraci su različitih duţina. Mogu biti veliki, mogu biti i mali. Sve zavisi od borbene situacije. Ponekad mora i da se beţi. To je takoĎe normalno. 5. U telu treba osećati maksimalnu lakoću i pokretljivost. 6. Kretanje zmije napred i nazad. U stvari, to je povlačenje sa linije napada. Takvo kretanje vam omogućava da izbegnete bačen noţ, sekiru, kamen i sl. Ulazak u prazninu stojeći u mestu. 1. U desno (foto 6). 2. U levo (foto 7).

- 72 -


3. Izvijanjem (foto 8). 4. Na dole (foto 9).

foto 8

foto 9

5. Rotiranjem leĎa (slika 10). Ulaz u prazninu u trenutku napada neprijatelja. I. Korak napred u susret neprijatelju i istovremeno u stranu, plus rotiranje za 90° (slika 11).

foto 10

foto 11 - 73 -


Ulazak se vrši na napadajuću ruku ili nogu napadača, to vam omogućava da mu odmah zaĎete iza leĎa. Šema ulaska 2. Ulazak sa linije napada okretanjem. Mali korak u stranu i onda zaokret. Šema ulaska Slični ulasci se primenjuju veoma često. Osnovni udarci rukama Osnovno pravilo: svi udarci se primenjuju bez pripreme sa bilo koje pozicije. 1. Udarac pesnicom odozdo, (foto 12) 2. Udarac pesnicom direktno. Pesnica je vertikalna. (foto 13)

foto 12

foto 13

3. Udarac pesnicom direktno. Pesnica horizontalna (slika 14) Napomena: kada pesnicom napadate vertikalno, ruka je 2 cm duţa.

- 74 -


4. Udarac pesnicom (dlanom) odozdo (slika 15)

Foto 14

foto 15

5. Kruţni udarac dlanom odozgo (slika 16) 6. Kruţni udarac dlanom sa strane (foto 17)

- 75 -


7. Kruţni udarac pesnicom horizontalno. (slika 18) 8. Kruţni udarac odozdo stegnutom pesnicom (čekić) od sebe, (slika 19)

Foto 18

foto 19

9. Direktan udarac prevernutom pesnicom. Takav udarac primenjuje se, po pravilu, iz zaštite. (slika 20) 10. Sekući udarac sa desna na levo, (slika 21)

- 76 -


11. Sekući udarac sa leve strane na desno. 12. Sekući udarac odozgo na dole (slika 22) 13. Sekući udarac po ruci protivnika, (slika 23)

foto 22

foto 23

14. Sekući udarac po nozi protivnika, (slika 24) 15. Kruţni udarac laktom u glavu, (slika 25)

- 77 -


16. Bočni udarac laktom, (slika 26) 17. Udarac laktom napred (slika 27)

foto 26

foto 27

18. Udarac laktom nazad (slika 28) 19. Udarac otvorenim dlanom po grlu (usta vuka). (slika 29)

- 78 -


20. Udarac sa dva prsta u oči, (slika 30) 21. Udarac sa jednim prstom u oko. 22. Ubod prstom pod uho. (slika 31)

foto 30

foto 31

23. Ubod prst u grlo, (slika 32) 24. Bočni udarac dlanom u slepočnicu, (slika 33)

- 79 -


25. Prekidanje dlanom napad rukom protivnika. (slika 34) 26. Prekidanje dlanom napad nogom protivnika. (slika 35)

foto 34

foto 35

27. Prekid dlanom i udarac u lice, (slika 36)

- 80 -


Osnovni udarci nogama Napomena: udarci su veoma brzi, moćni, ali ne i visoki. Iznad donjeg abdomena se ne primjenjuju. Koleno se ne ispravlja u trenutku udara. Pri jakom udaru to stvara amortizaciju, čme se čuvaju od uništenja zglobovi. 1. Direktan, brz udarac vrhom stopala po potkolenici. (slika 37)

- 81 -


2. Direktan, brz udarac u prepone. (slika 38) 3. Direktan, brz udarac petom u prepone ili po dnu stomaka (udarac ovna) (slika 39)

4. Bočni udarac po potkolenici. On se primenjuje unutrašnjim delom stopala, (slika 40) 5. Isti udarac u koleno, (slika 41)

foto 40

foto 41 - 82 -


6. Bočni udarac iz okreta. Udarac se uvek primenjuje sa maksimalnom brzinom, (slika 42) 7. Zadnji udarac "vetrenjača". Udarac se nanosi sa maksimalnom brzinom (slika 43)

foto 42

foto 43

Napomena: Direktni i bočni udarci se primenjuju i iz leţećeg poloţaja. Prvo ide start, za njim sledi serija udaraca nogama. 8. Udarac nazad petom. Udarci kolenom 1. Udarac kolenom unapred (slika 44) 2. Udarac kolenom odozdo na gore, (slika 45)

- 83 -


3. Udarac kolenom sa strane, (slika 46)

Foto 46

Udarci glavom Napomena: Udarci glavom, kao i kolenom, primenjuju se u bliskoj borbi. Moramo imati na umu da je udarac glavom tri puta jači od udarca pesnicom. - 84 -


1. Udarac glavom napred (slika 47)

foto 47

- 85 -


2. Udarac glavom na desno (slika 48) 3. Udarac glavom levo, (slika 49)

foto 48

foto 49

4. Udarac glavom unazad (slika 50)

Foto 50 - 86 -


Udarci karlicom Napomena: Udarci karlicom se primenjuju naglo i neočekivano. Takvim udarcem je lako oboriti protivnika ili ako on napada sa leĎa, razbiti mu donji stomak. 1. Udarac karlicom desno (slika 51) 2. Udarac karlicom levo.

Foto 51

- 87 -


3. Udarac karlicom nazad (slika 52)

Napomena: Nikada ne napadajte protivnika jednim udarcem. Uvek napadajte serijom od četiri-sedam udaraca. Napad uvek ide na otvoreno mesto. Oči otvorene - napad na oči. Otvoreno grlo — udrite po grlu. Otvorene prepone — napad u prepone. Udarce na oči i grlo treba kombinovati sa udarcima po potkolenici ili preponama. Često se udarci rukama nanose istovremeno sa udarcima nogu, to je karakteristika naše borilačke tradicije. Da bi "otvorili" protivnika koristi se mnoštvo obmanjujućih pokreta.. To i simulacija udarca i laţno povlačenje sa linije napada i različite "zamke" za ruke i noge protivnika... Takvih pokreta je mnogo, ali oni omogućavaju da se izvrši iznenadna "eksplozija", kada se po otvorenom ili propadajućem u prazninu protivniku nanosi niz moćnih udaraca po bolnim tačkama.

- 88 -


GLAVA 26. TEHNIKA POBOLjŠANjA UDARACA RUKAMA

Upoznavši se sa arsenalom udaraca i taktikom napada, prelazimo na tehniku njihove primene; za to moramo imati na umu da se ni jedan udarac u severnoj borilačkoj tradiciji ne vrši odvojeno rukom ili nogom. Udarci se primenjuje uvek celim telom, plus onaj naboj energije o kom sam već pisao. Da bi ste zadali snaţan udarac sa rukom ili nogom, potrebno je da osetite svoj centar gravitacije. Naime, on na prvom mestu učestvuje u udarcu, a ruka ili noga — to su samo njegovi energetski nastavci. Pošto se tačka ravnoteţe kod ljudi bele rase nalazi u istoj ravni sa njegovom korenskom čakrom, svaki udarac počinje upravo odatle. Prvo dolazi laka rotacija tela, onda se gradi linija: crveni energetski centar, narandţasti centar — ruka, glava ili noga. Iz navedenog se vidi da svim pokretima drevnoarijske borilačke veštine energetski upravljaju dva jezgra: crveno jezgro Peruna i narandţasto jezgro Velesa. Energiju za rad oba centra šalje ţuto jezgro — glavni akumulator sile našeg tela. On je u severnoj borbenoj tradiciji poznat kao energetski sunčani centar, ali to su sve suptilnosti. Glavna stvar za početnika ratnika je sam pokret. Prvo se na udarac uvija telo, tačnije, oblast u kojoj se nalazi centar ravnoteţe. Samo onda talas prelazi u ruku ili nogu. Ako ratnik nauči da pravilno izvodi udarce, energetski centri se uključuju automatski — tako je ustrojen čovek. Najvaţnije je ne protivrečiti sebi, svojoj prirodi, ona bolje zna za šta smo sposobni.

- 89 -


GLAVA 27. FORMA OGNJA Vatra — to je agresija, napad, serija snaţnih udaraca po bolnim tačkama protivnika. Vatra — to su još i brze rotacije i spiralne kretnje ruku na presretanju kontra napada. Već sam spomenuo da tehnika ognja počiva na dva ulaza u zonu dejstva protivnika — spoljni ulaz i unutrašnji ulaz. Spoljni ulaz Spoljni ulaz vam omogućava ne samo da zaobiĎete protivnika sa strane, već i da ga izvedete iz ravnoteţe. Takvo kretanje se u severnoj borilačkoj tradiciji naziva uvijanje. Na prvi pogled u njemu nema ništa komplikovano, ali zapravo postoje neke poteškoće. Jedno kretanje je meko, cilj je da promenite putanju udarca. Drugo — moćno, koje izvodi protivnika iz ravnoteţe. U stvari, poslednje je udarac po atakujućim udovima. Ovaj udarac je kruţni, čija osa rotacije je kičma. Ako je on usmeren na atakujuću nogu, onda protivnik koji ostane na jednoj nozi odmah počinje da se okreće. Isto se dešava pri napadu na vas rukama. Vi ne samo da će te se naći iza, već u situaciji kada je putanja napada neprijatelja srušena, moţete da uradite sa njim šta god ţelite. Ali, ako se u ţaru borbe vi zaštitite uvijanjem od napada protivnika iznutra, ništa strašno. Vi ste i dalje moćni, kao da ste iza njega (foto 1).

- 90 -


foto 1v

foto 1g

Da biste to uradili, neophodno je znati pravilo rotacije. Braneći sebe, vi okrećete rame ka protivniku i odmah odlazite od njegovog drugog udarca, pored toga, vaša ruka vas od njega štiti. Dovoljno je da se okrenete i moţete da zgrabite napadajuću ruku neprijatelja. Daljim

- 91 -


kretanjem, izvodite ga iz ravnoteţe, i evo već ste opet pozadi, (slika 2).

foto 2v

foto 2g

Osim toga, iz tog poloţaja je lako naneti udarac pesnicom ili korenom dlana ili napasti protivnika laktom, (slika 3)

- 92 -


Napomena: Kada radite uvijanje, vaše ruke se nalaze paralelno jedno drugoj. IzmeĎu njih se formira zamka za napad neprijatelja. Kada prelazite na uvijanje ili na unutrašnji ulaz, dlanovi vaših ruku prilaze jedan drugom. Stvar je u tome, da je tako zgodnije. Zapamtite: udobnost je jedan od glavnih vaših principa.

Unutrašnji ulaz U trenutku napada protivnika oštrim udarcem u vašu glavu vi neţno sa dlanom ruke promenite pravac njegovog kretanja u stranu i time ga otvorite za svoj napad. Na prvi pogled, pred nama je klasičan prijem, koga koriste u svim borilačkim veštinama, sa tom razlikom što se blagim pomakom ruke u stranu moţe odmah preći na njeno hvatanje i na okretanje protivnika. Ili se odjednom blagi okret pretvara u snaţan udarac. On, sa odlaskom tela u prazninu, ne samo da otvara protivnika, već ga i lišava ravnoteţe. Dalje ide trenutni napad na "čisto polje", (foto 4).

- 93 -


foto 4v

Zaštita od udaraca nogama uvijanjem vam omogućava da lako napadnete rukom prepone. (foto 5) - 94 -


Foto 5b

Tehnika ognja sa opuštenim dlanovima U borbi i unutrašnji i spoljni ulaz glatko prelaze jedan u drugi, ali ova tehnika je povezana izmeĎu sebe još i munjevitim kretanjima dlanova. Radi se o krugovima, spiralama i o moćnim napadima dlanovima po napadačkim delovima tela protivnika. Napomena: Kruţno i spiralno kretanje, obavljaju zglobovi ruku, ne samo da presretnu energetski potok neprijatelja i da se koristi protiv njega, već se oni pretvaraju u zahvate i vrlo brzo u direktne i kruţne udarce (slika 6). - 95 -


foto 6a

foto 6b

foto 6v

- 96 -


Napomena 2: Moramo imati na umu da uvod ruke nakon udara ne ide po strogoj putanji. Ruka uvek čini jednostavan krug spolja ili unutra. To vam omogućava da se u slučaju kontranapada protivnika zgrabi njegova ruka i zatim se on izvuče iz ravnoteţe. (foto 7)

- 97 -


Forma ognja protiv oružanog neprijatelja. 1. Posle serije pokreta ruku radi varanja protivnika, pretvarate se da napadate nogom, ali odmah nanosite nekoliko moćnih udaraca rukama. 2. Pretvarate se da napadate, ali u stvari pozivate na sebe protivnapad protivnika. (slika 8)

Foto 8a

foto 8b

foto 8v

Ako vam se to desilo, znači, vi ste prešli u fazu kontrole protivnika, onda je pobeda vaša. Zato što dalje sve ide po planu: zahvat, izvoĎenje iz ravnoteţe i serija vaših udaraca. (foto 9)

- 98 -


goto 9v

foto 9g

3. Neprijatelj napada na vas direktnim udarcem u glavu. Vi se sklanjate u stranu i malo izvijate. Istovremeno sa ovim, mekim uvijanjem vi skrećete putanju napada protivnika u stranu i napadate direktnim udarcem u oči ili vrh nosa, (slika 10)

- 99 -


4. Isto je sve ako vas protivnik napada odozgo ili udarcem na dole. Ako protivnik nanosi direktan udarac rukom ili nogom po telu vi radite ulaz i donji zaokret (izvijanje). Bolje je ako vi primenite snagu, vaš protivnik će izgubiti ravnoteţu. (foto 11)

- 100 -


6. Ako protivnik napada kruţnim udarcem, zaustavite ga izvijanjem. Dalje moţe da ide napad, a moţe i samo brz, jak udarac. Vaša stvar. Napomena 3: Ako pokušavaju da vas napadnu nogama, obavezno idite napred. U bliskoj borbi noge su beskorisne. Kolena istog neprijatelja moţete lako kontrolisati kruţnim radom ruku. Pored toga, u bliskoj borbi, moţete da napadnete protivnika laktovima, glavom i svojim kolenima. Rad šakama po rukama i nogama protivnika 1. Otvorili ste sebe za napad. 2. Protivnik napada, ali vi ostajete na mestu ili se okrećete opuštenim šakama zaustavljate njegovo kretanje a zatim ga direktno napadate na koren ili vrh nosa. Praktično, ruka vašeg protivnika, odlazeći nazad, vodi vašu ruku prema svojim očima ili nosu. Napomena 4: Korišćenje sile neprijatelja je moguće samo pod uslovom vašeg maksimalnog opuštanja i mentalnog modelovanja situacije. (foto 12)

Foto 12a.

Foto 12b.

3. Ako vas protivnik napada nizom direktnih udaraca, istovremeno sa okretom od 90° kruţnim kretanjem zaustavite njegovu

- 101 -


bliţu ruku i kreirajte mu zamku za drugu ruku. U trenutku njegovog udarca vaša ruka ide u krug naviše i pri tome pravite korak oko protivnika. Tu se za njega se završava, što se vidi na slici — vašim odlaskom iza njegovih leĎa, (foto 13)

foto 13v

foto 13g

Napomena 5: Takvo kontrolisanje protivnika zahteva od vas da odrţavate udaljenost i odličnu reakciju. Da se postigne takav nivo, neophodno je razumevanje suštine kruga (spirale) i dugoročni trening.

- 102 -


4. Ako vas protivnik napade nogama, odmah se okrenete prema njemu ramenom i zaustavite udarac dlanom ruke, odmah pravite dobijeni od njega energiju u njegove prepone, solarni pleksus, grlo ili oči - šta vam najviše odgovara (slika 14)

Foto 14a

foto 14b

Foto 14v

Napomena 6: Pored svega ostalog, udarcem opuštenog dlana moguće je slomiti zglob ruke, prekinuti tetive i pokidati mišiće napadačeve noge noge. Opušten dlan — je strašno oruţje, on je mnogo jači pesnice, to treba uvek imati na umu. (slika 15)

- 103 -


foto 15a

foto 15b

Forma vatre protiv naoružanog protivnika Napomena: U mnogim komercijalnim stilovima obično se oruţje oduzima. Ali zamislite, ako su vas napala trojica naoruţanih zlikovaca. Onda, šta da radimo? Od jednog oduzeti noţ? Takva šansa, moţda i postoji, ako drugi napadači to dozvole. Tehnika severne borilačke tradicije ne razmatra pitanje oduzimanja oruţja. Neka protivnik umre, steţući ga vašim rukama. Zapamtite: ruke, noge, kolena, glava, itd — to čime raspolaţete od prirode — je oruţje strašnije i efikasnije od hladnog oruţja. Samo treba da naučeite kako to da koristite. Kao primer razmotrimo sledeće situacije. 1. Protivnik vas napada štapom ili gumenim pendrekom po glavi, vratu ili ramenu. Tako uobičajeno dejstvuju nasilnici i (pri rasterivanju demonstranata) korumpirane liberalne vlade policija i specijalci. Kada oruţje ide na zamah, vi ne odlazite, već se kreće u susret protivniku. Vaša brzina se povećava u trenutku udara. Ali ovde treba da zarotirate oko svoje ose i vaša ruka odguruje ruke protivnika. Sada udarac prolazi pored vas, a vaše ruke udaraju u oči, grlo, ili prepone napadača, (slika 16)

- 104 -


Ponekad vredi bočni udarac po otvorenoj bolnoj strani kolena da se slomi protivnički zglob. To se radi veoma jednostavno. Štaviše, jer ste u ugodnom poloţaju.

foto 16a

foto 16b

foto 16v

2. Druga situacija. Protivnik pokušava da vas probode udarcem štapa, bajonetom ili sabljom. Kada on zamahne, vi idete napred i u trenutku njegovog udarca okrećete se sa donje strane, dodirujući ruku njegovog oruţja. Rotiranje moţe da se uradi i sa spoljne i sa

- 105 -


unutrašnje strane. Velike razlika nema. Nakon što je oruţje prošlo pored vas, moţete odmah opušteno zadati udarac laktom u solarni pleksus ili oštar udarac u nos protivnika. Dalje, napadnite prepone snaţnim udaracem nogom ili lomite koleno. To je vaša stvar. Kako vam je zgodnije, (slika 17).

Foto 17a

foto 17b

Foto 17v

- 106 -


3. Situacija treća: na vas ide siledţija ili specijalac. On zamahuje bezbol palicom ili gumenim pendrekom sa desna na levo i obrnuto. Pratite paţljivo, kada je palica ili štap najdalje od tačke prelaza. Čim se tamo naĎe, jednim korakom idite napred i izvrnite (nije vaţno kako — odozgo ili odozdo — kako vam je zgodnije) ruku ili oruţje protivnika. Sada je on vaš! Dalje sledi serija udaraca laktovima glavom i nogom. Po vašem nahoĎenju. (slika 18) Napomena 1: Kada vas napadaju sa noţem, situacija se ne menja. Protiv noţa takoĎe se radi ulaz na liniju napada i rotacija. Najvaţnije je videti oruţje protivnika i ne upecati se na laţan pokret. Neophodno je uhvatiti pravi udarac i na njega reagovati. Skrenite ruku protivnika i odmah napadnite na oči, grlo ili prepone. Što više udaraca, to bolje.

foto 18a

foto 18b

foto 18v

foto 18g

- 107 -


1. Udarac noţem odozgo, (slika 19)

foto 19a

foto 19b

2. Udarac noţem odozdo (slika 20)

foto 20a

foto 20b

- 108 -


foto 20v

3. Udarac noţem sa strane, (slika 21)

foto 21a

foto 21b

- 109 -


foto 21v

Napomena 2: Ako je u rukama neprijatelja sekira ili sablja, ništa se ne menja. Radi se ista tehnika. Glavna stvar je da vidite odakle dolazi udarac i na vreme kroz izvijanje ili rotiranje uĎete blisku borbu.

Raskrutka Čitalac moţe primetiti da su gore pomenuta kretanja protiv hladnog oruţja sprovedena jednim istim metodom - "vanjskim ulazom" ili "rotiranjem". Ali isto se moţe učiniti i iskorakom i naravno, tehnikom "slobodne šake". Obično su sve tri tehnike kombinovane u borbi. Sve to je forma vatre, tako da nema protivrečnosti i ne moţe ih biti. 1. Protivnik vas napada odozgo štapom. Na zamah, kao i u prvom slučaju, idete napred, a u trenutku udarca pokretom ruke iznutra ka spolja (raskrutka) menja se njegova putanja. Vaše telo nastavlja da se kreće napred i vi napadate svog protivnika kolenom u prepone, a glavom u vrh nosa. Vaša suprotno stojeća ruka takoĎe napada ili uklanja sa putanje vaših udaraca drugu ruku protivnika. (slika 22)

- 110 -


foto 22v

foto 22g

Napomena 1: Ako protivnik drţi oruţje sa obe ruke, onda, zahvaljujući "raskrutki", vi ćete se naći na strani, tačnije, iza njega, što pojednostavljuje vašu pobedu. (slika 23)

- 111 -


foto 23a

foto 23b

2. Druga situacija: vas pokušavaju da probodu štapom, bajonetom ili sabljom. U vreme zamaha ne odlazite, već naprotiv, idete napred i vaša ruka, krećući se u krug, odvodi u stranu usmereno u vas oruţje. Pri tome, druga ruka, koleno i vaša glava odmah napadaju. Ispostavilo se da oruţje neprijatelja samo ometa. Ono ograničava njegvo kretanje. (slika 24)

foto 24a

foto 24b - 112 -


Napomena 1: U realnoj borbi kod donjih ubadajućih udaraca bolje je raditi rotaciju, to vam omogućava da odete iza neprijatelja. Raskrutka vam takvu mogućnost ne daje, (slika 25)

- 113 -


foto 25b

foto 25v

3. Situacija treća: protivnik vas napada bočnim udarcem štapom ili sabljom. Paţljivo pratite kretanje. U trenutku zamaha brzo skratite rastojanje, a zatim kruţnim pokretom ruke zaustavite ruku protivnika. Dalje, sve se ponavlja, sledi serija vaših udaraca, (slika 26)

foto 26a

foto 26b

- 114 -


Napomena 2: Tehnika raskrutke radi odlično protiv noţa, štapa, bilo kog drugog oruţja za ubod i oštricom. 1. U rukama protivnika je noţ. (slika 27)

foto 27a

foto 27b

- 115 -


2. U rukama protivnika je sablja, (slika 28)

foto 28v

- 116 -


3. U rukama protivnika je mač. (slika 29)

foto 29a

foto 29b

4. U rukama protivnika je sekira, (slika 30)

foto 30a

- 117 -


foto 30v

foto 30g

Kombinacija tri tehnike 1. U rukama neprijatelja su dve sekire (foto 31)

foto 31a

foto 31b

- 118 -


Ognjena tehnika sa korišćenjem nogu 1. Neprijatelj napada noţem. (slika 32)

foto 32a

foto 32b

- 119 -


2. Neprijatelj napada štapom. (slika 33)

Foto 33b

foto 33v

- 120 -


3. Neprijatelj napada bajonetom (slika 34)

Napomena 3: U drevnoarijskoj borilačkoj tradiciji sva kretanja sa oruţjem se izvode isto tako, kao i golim rukama. Postoje male specifičnosti, ali su one beznačajne. To omogućava ratniku, koji se bavi borbom rukama, da lako savlada mačevanje ne samo noţem, mačem ili sekirom, već i bilo kojim drugim predmetom: štapom, viljuškom, stolicom, knjigom i sl. Napomena 4: Raskrutka, kao i rotacija, vam omogućava da lako doĎete iza leĎa protivnika. To se radi na dva načina, koji se moraju posebno razraditi. Prvi — kroz hvatanje atakujuće ruke i povlačenje sa linije napada (slika 35).

foto 35a

foto 35b - 121 -


Drugi se obavlja ulaskom u prazninu i okretanjem za 90 °. (foto 36)

- 122 -


U nekim slučajevima, na primer, u formi vazduha - za 180 °. (slika 37)

Oba ova "ključa" zahtevaju posebnu obuku. Stoga, oni se moraju trenirati odvojeno.

- 123 -


GLAVA 28. FORMA ZEMLjE Ova forma uključuje različite tehnike oslobaĎanja od zahvata. Čvrsto zaustavljanje napada protivnika rukama i nogama. Osnovna bacanja, bolne tehnike, borba na parteru i leţeći na Zemlji. Oslobađanje od zahvata Napomena: Sva oslobaĎanja od zahvata rade se rotacijom ili ruku ili celog tela. Posle oslobaĎanja odmah slede napadi na bolne tačke. Ponekad se oslobaĎanje od zahvata radi koristeći udarne tehnike: udarac glavom, kukom, laktom, itd. 1. Protivnik vas je zgrabio za ruku. Vi odmah rotirajte ruku na njegov palac. Slobodna ruka napada po bolnim tačkama. (slika 1)

foto 1a

foto1b

foto 1v - 124 -


3.Protivnik vas je zgrabio za rukav. Vi rotirajte ruku ili u smeru kazaljke na satu ili suprotno. Dalje sledi napad (foto 2)

foto 2v

- 125 -


3. Protivnik vas je zgrabio za ruku, pravite korak iza njegovih leĎa, a zatim napadate kruţnim udarcima. (slika 3)

Napomena: Korak iza leĎa protivnika i zahvat se moţe izvesti ako postoji prostor i ako to dozvoljavaju uslovi. Često se ne dešavaju. 4. Protivnik vas je uhvatio sa dve ruke za jednu vašu. Napravite korak napred, uklanjanje napetost, a zatim okrenite lakat neprijatelju i delujući na njega celim telom, zarotirajte se. Pri tome se ruke protivnika sukrštaju i oslobaĎate se od zahvata (slika 4)

- 126 -


foto 4a

foto 4г

foto 4д

- 127 -


5. Ako vas je zgrabio za kragnu jakne ili košulju, vi se okrećete oko ruke protivnika i odmah ga napadate laktom i glavom. (foto 5)

foto 5a

foto 5b

- 128 -


6. Ako vas je uhvatio od pozadi, za oslobaĎanje vi oštro izbacite obe ruke napred i sagnite se, udarite protivnika unazad zadnjicom (slika 6)

foto 6a

foto 6b

7. Ako vas je zgrabio sa obe ruke iza leĎa, udarite glavom u lice protivnika, a u isto vreme svojom petom po njegovoj potkolenici (foto 7)

foto 7a

foto 7b

- 129 -


8. Ako vas je zgrabio sa obe ruke iza leĎa, vi zarotirajte oko svoje ose, izbacite protivnika sa zemlje i bacite ga, koristeći korak, na zemlju (foto 8)

foto 8v

- 130 -


Kupolna tehnika zaštite 1. Vas napadaju direktnim udarcem u lice. Vaš blago savijena ruka odbija ruku protivnika odozdo na gore, pravite korak i napadate ga tom rukom u most nosa. (foto 9)

foto 9v

- 131 -


2. Vas napadaju direktnim udarcem u lice. TakoĎe odbijate ruku protivnika svojom rukom odozdo i istovremeno, okrečući se, odlazite sa pravca njegovog drugog udarca. Protivnik napada, ali vi po krugu zaustavljate njegovu ruku i zadnjom stranom pesnice ga udarate u slepočnicu (slika 10)

foto 10a

- 132 -


foto 10b

foto 10v

3. Vas napadaju serijom udaraca. Vi odozdo zaustaljate rukom jedan udarac, drugi drugom. Onda udarate nogom u prepone ili presrećete ruke protivnika i napadate po "čistom polju" i rukama i nogama. (foto 11)

- 133 -


foto 11v

4. Protivnik vas napada kruţnim udarcem u glavu. Izbacujete napred ruku, odbacujete njegov udarac i odmah ga tom rukom udarate u koren nosa. Dalje ide serija udaraca. (foto 12) Napomena 1: Često se u kupolnoj tehnici koristi krst sa rukama. To je stara pouzdana metoda koja je došla u borilački arsenal iz daleke starine. Zbog toga se ne moţe zanemariti. Ona vam omogućava savršen napad i odbranu.

foto 12a

foto 12b - 134 -


5. Protivnik napada na vas direktnim udarcem u glavu. Krstom vi hvatate njegovu ruku i odmah prelazite njemu iza leĎa. Dalji kraj borbe je jasan (foto 13)

6. Protivnik vas napada direktnim udarcem nogom u prepone. Krstom vi zaustavljate njegove noge i okrećete napadača leĎima ka vama, kraj borbe je očigledan, (slika 14)

foto 14a

foto 14b

- 135 -


7. Ako vas protivnik napada kruţnim udarcem nogom u telo, napravite korak ka njegovom udarcu i zaustavite nogu svojom rukom. Dalje radite hvatanje njegove noge i bacate ga (slika 15)

foto 15v

8. Protivnik vas napada desno u glavu. Napravite svojom levom nogom korak u stranu i izbacite desnu ruku napred ka ruci napadača. Okrenite se i biće te iza njega (foto 16)

- 136 -


Napomena 4: Kupolna tehnika je uvek u kombinaciji sa mekim tehnikama vatre. Jer zemlja i vatra su prirodni tandem. Dakle, u borbi ţestoko zaustavite protivnika, moţete nevidljivim pokretom dlana da odmah napravite potreban zahvat ili moćan kruţni udarac. Tehnika bacanja Napomena 1: Tehnika bacanja severne borilačke tradicije bazirana je na rotaciji oko ose. Osa je čovek na koga je počinjen napad. Na primer, kada vas zgrabe, počnite brzo rotirate oko svoje ose. Šta to daje? Vi ćete ostati da stojite na nogama, a vaš protivnik će izgubiti oslonac. Na ovom principu je i izgraĎena severna tehnika bacanja. Kao što vidite, ona se značajno razlikuje od savremene. U savremenoj tehnici bacanja, rotacija je podloţna poluzi. U drevnoj je obrnuto: poluga je podreĎena okretu. Rotacija daje veliku snagu (sila zemlje i neba, vidi gore). Pored toga, na prvom mestu u drevnoj tehnici bacanja je udarac (foto 17), pa tek onda bacanje. Ako je bacanje na prvom mestu, onda udarac ide po leţećem protivniku. Mogu reći da je ova tehnika prljava. Slaţem se. Ona je zapravo prljava. Ali, u borbi je veoma efikasna. Na kraju krajeva, cilj borilačkih umetnosti boraca-kšatrija nije druţenje sa protivnikom, već uništenje. I što brţe, to bolje. - 137 -


foto 17а

foto 17b

foto 17v

1. Vas iznenada zgrabe za ramena i pokušavaju da vas obore. Radite oštar pokret rukama prema sebi i udarate glavom u lice protivnika. Ponekad je korisno da nanesete udarac u koleno ili u prepone. (slika 18)

- 138 -


2. Vas su zgrabili za ramena i pokušavaju da da bace. Vi celim telom idete na rotaciju i okrećući se, nanosite zadnji udarac u prepone neprijatelja. Ponekad postoji razuman razlog za primenu bočnog ili zadnjeg udarca glavom u lice protivnika. (slika 19)

3. Vas su iznenada uhvatili s prednje strane i pokušavaju da bobore. Nanesite glavom udarac u lice protivnika plus kolenom u prepone i rotirajte oko svoje ose,zatim ga oborite (slika 20)

foto 20a

foto 20b

- 139 -


foto 20v 4. Protivnik vas je zgrabio za ramena. Vi mu odmah udarcem noge razbijate koleno i kroz bočni korak ga bacate na zemlju. Zapamtite: prvo treba pokušati naneti udarac, a zatim ga baciti. (slika 21)

foto 21a

foto 21b

- 140 -


Napomena 2: U tehnici bacanja koriste se svi koraci i podmetanja, bacanje preko kuka i preko leĎa. Na primer: neprijatelj pokušava da vam nanese udarac noţem odozgo. Moţete zaustaviti njegovu desnu ruku svojom levom a desnom ga uhvatite za grlo i istovremeno podmetnete vašu desnu nogeu iza njegove desne i bacite svog protivnika preko leĎa (slika 22)

foto 22a

foto 22b

foto 22v

Napomena: ovo bacanje je spektakularno i efikasno, ali sa velikim protivnikom neće raditi. Zato ga treba koristiti u retkim slučajevima,

- 141 -


kada je potrebno da pokazati snagu. U drugim slučajevima se koriste skromnija bacanja. Uglavnom preko kuka ili podmetanjem noge. Prvo, oni su brţi i drugo, omogućavaju da napadnete udarnom tehnikom. Treba znati da je tehnika bacanja veoma pristupačna, samo treba da razumeti njen princip. Ako ste uhvaćeni, primenite maksimalnu brzu rotaciju, to će vam reći kako da bacite svog protivnika na zemlju. Uvek rotirajte i ruku protivnika. Onda, ako vas on ne pusti, on će završiti leţeći. Glavna stvar je da se shvati suština tehnike bacanja. Ako to shvatite, ona će postati vaša.

O tehnikama davljenja Forma Zemlje obuhvata i različita davljenja. To su tehnike davljenja kroz hatanje grla. I gdavljenje uz pomoć štapa i druge načine davljenja (slika 23) Ali treba da znate, da su tehnike davljenja u našoj borilačkoj tradiciji pomoćne. One se mogu koristiti samo u smrtonosnom duelu jedan na jedan.

- 142 -


Borba u parteru i na zemlji. Ponekad mogu da vas oboriti sa nogu i vi ćete se naći na zemlji. Ali to uopšte ne znači da ste izgubili bitku. Zapamtite da je vaše glavno oruţje moćni udarce po bolnim tačkama protivnika. Dakle, klečeći ili čak leţeći, vi delujete u okviru naše tradicije: otvarate protivnika i napadate udarnom tehnikom (slika 24)

foto 24a

foto 24b

foto 24v

Često u parteru koristite snagu svojih prstijju za lomljenje grla ili probijanje oči ju i vrata. Ponekad, ako okolnosti dozvoljavaju, udarate - 143 -


njima polne organe. Poslednji korak vam omogućava da bacite sa sebe bilo koga. Glavna stvar je da imate vremena da uhvatite neprijatelja ţeljenim zahvatom. Kada ste oboreni na zemlju i vas pokušavaju da udare, takoĎe, ne treba očajavati. Glavna stvar je da ne propustite udarac u glavu. Srušeni ste, leţite na zemlji i shvatate da vam neće dati da skočite. Onda zauzmite odbrambeni stav, (slika 25)

foto 25

Iz njega moţete da napadnete i rukama i nogama. Ako na vas napada nekoliko ljudi, nekog od njih izaberite kao prvu ţrtvu. Ako se okrenete i blokirate udarce nogama protivnika svojim nogama, spustite se u susret udarnoj nozi svoje ţrtve. Zbog čega se to radi? Da neutrališete udarac i zgrabite rukom nogu protivnika. Kada doĎe do hvatanja, srušite ga na sebe i napadnite drugom rukom prepone napadača. Nakon udarca odmah se okrenite i krenite u susret napadačkoj nozi drugog protivnika, (slika 26)

- 144 -


foto 26a

foto 26b

Foto 26v

Ako brzo delujete, moţete lako udariti svakoga ko pokušava da vas udari nogama. Što je najvaţnije, neophodno je da naučite da se okrećete na leĎima, zadajete udarce nogama i hvatate noge napadača rukama.

- 145 -


GLAVA 29 FORMA VAZDUHA

Poznato je da je vazdušni element na zemlji jedan od najjačih. Uragani i tornada ruše drveće, uništavaju krovove zgrada, u okeanu tpotapaju brodove. Levak tornada je u stanju da podigne ka oblacima jata riba ili delfina i odatle ih baci ponovo u rodni element. Oni mogu srušiti čelične konstrukcije i srušiti dalekovode. U severnoj borilačkoj tradiciji element vazduha je predstavljen bacanjem i udarnom tehnikom. Suština joj je oštar odlazak sa linije napada i zaokret, onda ili hvatanje za bacanje ili moćna serija udaraca, a bacanje se koristi kao završni potez. Reći ću direktno: japanci su koristili principe naše tehnike forme vazduha za kreiranje svog čuvenog "aikidoa", s tom razlikom što se u japanskoj tehnici ne koriste udarci, dok su u našoj udarci glavno oruţje.

1. Protivnik vas napada direktnim udarcem u glavu. Vi, sa početkom njegovog udarca, napravite korak napred i istovremeno u stranu i dodirom svoje ruke podlaktice neprijatelja, rotirajte oko svoje ose, ali ne za 90° već za 180°. Posle okretanja moţete da postavite svoju nogu iza neprijatelja i rukom, koja je odbila namenjen vam udarac, bacite napadača peko svoje noge. Ali tokom bacanja vaša druga ruka po krugu iz okreta udara napadača u prepone. (slika 1)

- 146 -


foto 1a

foto 1b

foto 1v

Napomena 1: Ovo bacanje se zove univerzalno, jer ono podjednako radi i kod direktnog udarca pesnicom i protiv direktnog udarca nogama. Suština je u tome, da su svi njegovi pokreti izvedeni kao celina i sa velikom brzinom. Ovo bacanje izgleda impresivno, ali u stvarnoj borbi moţe se koristiti samo onda kada se protivnik udara moćnim prornim udarcima. 2. Protivnik vas napada direktnim udarcem u glavu. Sklanjate se u stranu, pravite isti korak nogama na gore opisan način, samo sada ruke - 147 -


neprijatelja dodiruje vaša druga ruka. Ona je osa vaše rotacije za 180°. Posle okretanja vi jednom rukom hvatate neprijatelja za kosu ili za vrat, a prstima druge ruke ga udarate po očima. Zatim sledi bacanje, (slika 2)

3. Protivnik vas napada udarcem noge na telo. Videvši njegov pokret, radite istu okret, ali ne za 90 kao u formi vatre, već za 180 stepeni. Onda ga napadnite udarcem "usta vuka" po grlu i bacite na leĎa, (slika 3)

foto 3a

foto 3b

- 148 -


4. Protivnik vas napada kruţnim udarcem u glavu. Koristeći raskrutku, zgrabite svojom rukom njegovu ruku i napuštajući liniju napada, sada sa obe ruke rotirajte šaku njegove ruke. Šta će se desiti nakon toga, jasno je... (foto 4)

foto 4a

foto 4b

Napomena 2: Ovo kretanje radite sa velikom brzinom kao celinu. Sličnih hvatanja ruku sa ciljem njihovog preloma, u obliku element vazduha je mnoštvo. Opisivati ih neću, dovoljno je da se shvati suština pokreta, oni su svi slični. Što je najvaţnije, moramo imati na umu da je lomljenje ruke malo, to je samo pola bitke, jer neprijatelj još nije neutralisan. Dakle, u realnoj borbi uvek treba koristiti moćnu udarnu tehniku.

- 149 -


GLAVA 30 UPOTREBA U BORBI RAZLIČITIH PREDMETA U stvarnoj borbi za uništenje oruţjem moţe se iskoristiti bilo koji prateći predmet. Na primer, olovka, naliv pero, stolica, viljuška, tanjir, šolja, čak i knjiga. Rečju, sve što padne pod ruku. I za to ne treba posebno da se učite. Dovoljno je da znate principe naše borilačke tradicije. Oni, bez obzira kakvo oruţje imate u rukama, ostaju nepromenjeni. Sve to govori o savršenoj tehnici borilačke veštine, koja postoji hiljade godina. 1. Imate u rukama olovku, ali vas napada čovek sa sekirom. On nanosi udarac odozgo sa svojim oruţjem. Umesto odlaska nazad, naprotiv, krećete napred sa istovremenim izlaskom sa linije napada. Sada protiv njegove ruke sa sekirom radi vaša desna ruka. Ona vodi sekiru u stranu, a vi udarate olovkom u oko protivnika. (foto 1)

foto 1a

foto 1b

- 150 -


2. Imate u rukama knjigu. Neprijatelj vas napada sa noţem. Raskrutkom zaustavljate udarac noţa i pokrivajućo protivnikovo lice knjigom, napadate ga udarcem nogom u prepone. (foto 2)

foto 2a

foto 2b

foto 2v

foto 2g

- 151 -


3. Protivnik ima u rukama sekiru, a vi imate u rukama kašiku ili viljušku. Protivnik nanosi udarac dijagonalno. Krećući se napred, kupoolnom tehnikom vi zaustavljate udarac, a drugom rukom bodete viljuškom ili kašikom neprijatelja u grlo ili u oči, (slika 3)

foto 3a

foto 3b

foto 3v

- 152 -


4. Pred vama je samuraj, u njegovim rukama je katana. Vaš oruţje je telefon. Tokom njegovog zamaha vi ne odlazite, već kako i zahteva tradicija, brzinom munje idete napred. U trenutku udarca zaustavljate njegove ruke kupolnom tehnikom. Dalje je sve jednostavno: druga vaša ruka udara telefonom pod vilicu, (slika 4)

foto 4a

foto 4b

foto 4v

- 153 -


Napomena 1: Mislim da ste primetili da protiv oruţja, pre svega, radi vaša tehnika i tek onda ono što iate u rukama. Samo vas tehnika spašava od, naizgled, očajne situacije. Dakle, za sebe treba razumeti da snaga nije u oruţju, već u zakonima kretanja naše borilačke umetnosti. Predmeti, koji su bili u vašim rukama su samo dodatak. Oni su daleko od najvaţnijeg. Mačevanje Kada gledate neki istorijski ili akcioni film, gde se primenjuje oštro oruţje, to, sa jedne strane, gledajući na tehniku borbe, postaje smešno, a sa druge strane, jadno je ono oruţje koje je u rukama glumaca. Šta oni rade s njim?! Sve borbe kod njih nuţno su sečivo na sečivo. U takvoj borbi bilo koji, čak i najbolji mač će s za jedan sat pretvoriti u komad pohabanog gvoţĎa. I nikome na pamet ne pada da se u stvarnom duelu oštrice mačeve nikada nisu susretale. Odbacivalo se oruţje samo bočnim delom oruţja. Oštrice su se uvek čuvale, jer se njima probijao oklop. Odavde sledi da se borilačko mačevanje drastično razlikuje od sportskog. U njemu deluju sasvim drugi zakoni, zakoni naše severne borilačke tradicije. Borbeni stav Slobodan stav; za razliku od sportskog, on omogućava da se krećete u bilo kom pravcu. Ne samo napred i nazad, već i bočno, pa čak i u krug. Oruţje drţite slobodno, ali ne i opušteno. Jedna strana vašeg tela je zatvorena od iznenadnog bočnog udara. (prva pozicija) (slika 5)

- 154 -


1. Ako vas neprijatelj napada odozgo po "čistom polju" u glavu, pomerite se malo u desno i prebacite svojim oruţjem mač neprijatelja u prazninu, nakon toga dolazi vaš napad sa iskorakom. (foto 6)

foto 6a

foto 6b

- 155 -


Napomena: Borbeni napad nije toliko duboko kao sportski. On podseća na široki korak. Njegova glavna svrha je da da vašem udarcu snagu. 2. Ako protivnik napada udarcem sablje sa vrha sa strane desne ruke, okrećete se oko svoje ose sa korakom leve noge napred, prebacite njegov udarac u prazninu i onda napadnite, (foto 7)

foto 7v

- 156 -


3. Vi ste u borbenom poloţaju. Neprijatelj vas napada udarcem dijagonalno. Okrećete sa korakom noge napred, vi pljosnatim delom vašeg mača zaustavljate udarac protivnika i odmah ga napadate. (foto 8) Napomena 1: Putanja svih refleksija napada u stvari je jedna i ista. Ona predstavlja petlju. Nevidljivo povlačenje u stranu oštrice protivnika, munjeo okretanje i moćni udarci. Tehnika je jednostavna, ali efikasna. Nije teško ovladati. Proučite paţljivo foto i uhvatite suštinu pokreta.

foto 8a

foto 8b

foto 8v - 157 -


Mačevanje Rokdaja (slika 9)

foto 9a

foto 9b

- 158 -


foto 9d

Napomena 2: Ako su vas napali naoruţani sa gumenim pendrekom i sakriveni plastičnim štitom dţelati naše liberalne demokratske opozicije, a u dţepu nemate ni olovku, ne sbrinite se. Takvog borca sasvim je lako oboriti. Protiv njegove atakujuće ruke rade dva ulaza: spoljni i unutrašnji, oba vam omogućavaju da ga napadnete u vrat i prepone u isto vreme. Pored toga, rotirajući njegov štit oko ose, slomićete mu ruku. Moţe se sa napadačem uraditi mnogo drugog. Ali to je već po vašem nahoĎenju.

Ono što treba da shvate pripadnici naše borilačke tradicije: 1. Protiv drevnih borilačkih tradicija bilo koje hladno oruţje je nemoćno. 2. Nemoćno je u borbi protiv stila pet elemenata i blokova. Dodirujući vas, protivnik vam daje mogućnost da koristite protiv njega njegovu energiju. 3. Tehnika našeg borilačkog sistem je veoma jednostavna i pogodna. Samo morate imati na umu da prvo ide telo, tek onda ruka ili noga. Napomena 3: Sve tehnike severne borilačke tradicije je nemoguće naučiti, tako da je neophodno uzeti za sebe ono što vam

- 159 -


najviše odgovara. Ceo ovaj arsenal će lako ući u vašu podsvest. Što je u bilo kojoj borilačkoj veštini najvaţnije.

- 160 -


GLAVA 31 PUT BORCA Savremene liberalne demokrate pokušavaju da ubede ceo svet, da sve velike i male rase Zemlje imaju zajedničko poreklo. Da čovečanstvo potiče od zajedničke jedinstvene pramajke, koju su servilno orijentisani naučnici nazvali Eva. Shodno tome, svi ljudi na planeti su jednaki pred zakonom i imaju ista prava. I nikome ne dolazi u glavu da sve to nije tako. I da su čak i u jednoj etničkoj grupi ljudi nejednaki. Svi imaju svoje posebne karakteristike ponašanja, koje su odraz njihove genetske nejednakosti. O onome što je rečeno gore, dobro su znali naši preci. Mislim na prehrišćanska vremena koja su nam poznata iz mitologije kao epoha zlatnog veka. Odmah se javlja pitanje: zašto tako romantično ime — zapravo Zlatni vek, a ne neko drugo? Jer je u to vreme društvo ljudi bele rase ( o kome i govorimo) bilo pouzdan mehanizam za neutralisanje degenerika. To je sa jedne strane, a sa druge — umelo se da se od mase graĎana, prve klase radnika, vaspitavaju časni, pošteni, obrazovani vladari i čuvari visokog obrazovanja — sveštenici. Drevno vedsko društvo delilo se na pet klasa: najprezreniji sloj su bili psihički nezdravi ljudi. Oni koji su na Zapadu danas toliko poštovani. Mislim na različite seksualne perverznjake: homoseksualace, lezbejke, pedofile, zoofile i sl. Takvi neljudi su imala pravo na ţivot samo u jednom slučaju — ako to nije štetilo zdravom delu stanovništva. Drugi sloj društva je, takoĎe, bio van zakona. On nije imao pravo glasa i nije sluţio u vojsci. To su tzv sluge ili robovi. Ali u četvrti sloj ovi ljudi su stigli ne zbog toga što ih je neko osvojio. Kriv su oni bili sami, jer su imali potpuno materijalističku svest. Njihova filozofija je negirala u čoveku savršenstvo. Oni nisu priznavali zakone morala, bili su pohlepni i patološki lenji. Njihove potrebe su se ogledale: u akumulaciji materijalnog i u čulnim zadovoljstvima ovi ljudi nisu imali mere. Na sreću u doba Zlatnog veka sličnih ljudi nije bilo tako mnogo, pored toga, oni su uvek bili pod kontrolom zdravog dela društva. U naše vreme ih se razmnoţilo toliko, da moderno društvo moţemo nazvati društvom robova i perverznjaka. Evo kako je opisao savremenog čoveka sjajan pisac i poznavalac borilačke umetnosti Anatolij Taras: "Kada govorimo o ljudskim potrebama, posebno treba naglasiti da se - 161 -


čovek od ţivotinja razlikuje ne vitalnim i čak ne društvenim potrebama, već idejnim. Drugim rečima, u svakom od nas, što je više ljudskog, što su jači naši postupci, definišu se podsticaji duhovnog plana. Na kraju (na prvi pogled, to je sasvim očigledno), ţeĎ za materijalnim blagostanjem i seksualnim zadovoljstvima, teţnja ka vlasti ili za slavom — sve to je u ljudima iz primitivnog stada čovekolikih majmuna. U stvari, na šta se zapravo svodi zloglasni "prosečni čovek", koga antropolozi rečito nazivaju "golim majmunom"? Na to, da se što manje napreţe mentalno i fizički, da se što je moguće češće odmara i zabavlja. A u procesu odmora i zabave najznačajnija su za njega pozitivna fiziološka osećanja, posebno seksualno i stomačno. Ukratko, ogromna masa ljudi najviše na svetu ţudi da slatko popije, ukusno jede, da ima odnose sa osobama suprotnog pola, uţiva u toplooj vodi, prevrće u mekom krevetu ili na vrelom pesku... Šta je tu tako, čega nema kod ţivotinja? Slično ponašanje — u principu — razlikuje se od ponašanja svinja, koje se preţdiru do sitosti, zaleţu u korito sa tamnom vodom, greju se na suncu i hrču od zadovoljstva. Zašto ja o tome govorim? Zato, jer je poţeljno da se pozovemo na uzdrţanost, na samodisciplinu, na obuzdavanje nezasitosti tela (tj. od hrane). MeĎutim, ako govorimo o putu borilačkih veština, onda treba jasno razumeti: "golom majmunu" on je nedostupan. Tragedija je u tome što su se drevni viši slojevi, u našem vremenu, uz napor hrišćana, muslimana i savremenih liberalnih demokrata pretvorili u gomilu sluga. U ovaj okean poludegenerika i kompletnih idiota su se utopili čudom preţiveli predstavnici prve više klase. Slični graĎani u naše vreme usred mase neljudi izgledaju kao beli gavranovi. Ali još usamljeniji i nerazumljiviji su ljudi, kod kojih je otvoren plavi centar. Oni, koji su se u svakom trenutku u narodu zvali vitezovima ili bojarima. Zašto je to tako? Jer su se ljudi druge više klase uvek vodili, a njih i u naše vreme vodi ţeĎ za duhovnim usavršavanjem. To je ona oštro razlikuje ljude vojničke klase od servilnih ljudi i degenerički - nedodirljivih. Zbog toga što u njihovoj prirodi u potpunosti nedostaje pojam ideala. A sada pitanje: zašto su kšatriji uvek bili još i upravljači? Odgovor je kao i uvek jednostavan: zato što je svaka borba, pre svega — upravljanje neprijateljem. Dakle, učiti se borilačkoj umetnosti, vitez je istovremeno naučio i zakone upravljanja društvom. Čitalac moţe lako da pogodi, da tehnike zaštite - 162 -


i napada moţe da izučava bilo ko, čak i nedodirljivi. Sve je to tako, ali ni sluga, ni predstavnik prve više klase, nikada neće biti ratnik. Borac — da! Ali ne kšatrij. Nepobedivi vitez i pravedan sudija moţe biti samo prirodni ratnik. Onaj koji nema privezanost ka materijalnoseksualnom zadovoljstvu ili vlasti. Paradoksalno, ali pravi upravljač nikada ne traţi da poseduje vlast. On zna da vlast mnogo obavezuje, ona je, pre svega, ogromna odgovornost. Borbena joga je za njega samo jedan od načina samoregulacije i usavršavanja. To je onaj put, kojim se postiţu velike duhovne vrednosti. Pre svega, moralna konstrukcija, sposobnost da se adekvatno odgovori na bilo koji mentalni i fizički uticaj i naravno, ţelja da se sluţi višim silama. Stvar je u tome, da je jedan od osnovnih duţnosti ratnika čuvanje ravnoteţe na Zemlji: ako ratnik vidi ili sazna da negde preovlaĎuje zlo, bez obzira kakvog karaktera — informaciono ili fizičko — on smatra sebe obaveznim da ga zaustavi. Inače, kakav je on vitez — deo samog Tvorca, odgovoran za odrţavanje ravnoteţe u trodimenzionalnosti. Zato pravi ratnik ne moţe biti poraţen. On nije sam po sebi, on je u Bogu. A Boga, kao što je poznato, nemoguće je pobediti. I on ne moţe da se kupi. Ali da bi stao na put ratnika, nije dovoljno biti nepotkupljiv, hrabar i vešt borac. Mora da se nauči spontanosti. Štaviše, ne samo u vojnoj umetnosti, već i u ţivotu. Drugim rečima, potrebno je da se jednom za svagda probudi. I probudivši se, sam budi oko sebe sve mrtve koji spavaju. Naravno, ratnici u našem društvu mogu da postanu pojedinici, teško je savremenom čoveku da ideal postavi iznad materijalnog, da posveti ceo svoj ţivot samousavršavanju i sluţi svom narodu. Ali takvi ljudi, bez obzira na to i dalje se susreću meĎu potomcima drevne rase. Njih je dosta meĎu rusima, nemcima, šveĎanima, dancima, nordijcima. Svima njima je i posvećena ova knjiga.

- 163 -

Borilačka Tradicija Arijevaca - Georgij Sidorov

Recommend Documents