T. S. ELIOT TRADICIJA I INDIVIDUALNI TALENAT TALENAT
I Kada mi Englezi pišemo retko govorimo o tradiciji, mada povremeno zažalimo zbog njenog odsustva. Ne možemo da se pozovemo na pojam „tradicije“ u nekom opštem ili posebnom smislu u najboljem slu!aju poslužimo se pridevom pa kažemo za poeziju „toga i toga“ da je „tradicionalna“ ili !ak „isuviše tradicionalna“. "erovatno da se ta re! retko pojavljuje, osim u nekoj #razi pokude. $ ako nije u pitanju pokuda onda to bude neko nejasno odobravanje sa takvom aluzijom na delo koje se odobrava i kao i da se radi o kakvoj dopadljivoj ar%eološkoj rekonstrukciji. &eško da tu re! možete u!initi prijatnom za u%o jednog Engleza bez onog ugodnog pozivanja na umiruju'u ar%eološku nauku. Izvesno je da ta re! ima malo izgleda da 'e se pojaviti u našim ocenama o živim i mrtvim piscima. (vaka nacija, svaka rasa ima ne samo svoji% stvarala!ki%, ve' i kriti!ki% naklonosti i !ak 'e pre pre'i preko nedostataka i ograni!enja svoji% kriti!ki% navika, nego što 'e to u!initi kada je u pitanju njen stvarala!ki genije. )oznat nam je, ili bar mislimo da nam je poznat kriti!ki metod, ili kriti!ka navika *rancuza na osnovu ogromne mase kriti!kog stvaranja koje se pojavilo na #rancuskom jeziku mi prosto zaklju!ujemo +baš smo jedan „nesvestan“ svet da *rancuzi imaju više „kriti!kog smisla“ od nas i ponekad p onekad se !ak malo i di!imo time, kao da su tobož *rancuzi manje spontani. spontani. -ožda i jesu ali bismo bismo ipak mogli da se podsetimo da je kritika isto toliko nužna koliko i disanje i da nam ništa ne bi smetalo ako bismo artikulisali ono što nam proe kroz glavu dok !itamo i emotivno doživljavamo neku knjigu, kao i ako bismo iskritikovali svoj du% u njegovom vlastitom kriti!kom delu. /edna od !injenica koja bi mogla da izbije na svetlost dana u toku takvog procesa jeste naša težnja da dok %valimo nekog pesnika, podvla!imo one vidove njegovog dela u kojima on najmanje podse'a na bilo kog drugog. 0 tim vidovima ili delovima njegovog stvaralaštva zamišljamo da 'emo otkriti ono što je individualna, svojstvena esencija !oveka. (a zadovoljstvom se zadržavamo na onome po !emu se taj pesnik razlikuje od svoji% pret%odnika, a naro!ito od svoji% neposredni% pret%odnika nastojimo da pronaemo nešto što se može izdvojiti da bismo u tom uživali. -eutim, ako priemo jednom pesniku bez ovakvi% predrasuda, !esto 'emo otkriti da ne samo najbolji ve' i najindividualniji delovi njegovog dela mogu biti oni u kojima su mrtvi pesnici, njegovi preci, najsnažnije potvrdili svoju besmrtnost. )ri tom ne mislim %a period mladosti koji je podložan uticajima, ve' na period pune zrelosti. )a ipak kada bi se jedini oblik tradicije, prenošenja iz generacije u generaciju, sastojao u tome da sledimo puteve one generacije koja nam je neposredno pret%odila i da se slepo i bojažljivo privezujemo uz njene uspe%e, nema sumnje da bi trebalo odgurnuti takvu „tradiciju“. "iali "iali smo mnoge takve jednostavne tokove koji bi ubrzo utonuli u pesak jer novina je bolja od ponavljanja. &radicija je stvar koja ima mnogo širi zna!aj. 1na se ne može naslediti, a ako vam je potrebna morate je ste'i velikim trudom. 1na na prvom mestu obu%vata ose'anje istorije za koje, bezmalo, možemo re'i da je neop%odno svakom onom ko bi %teo da bude pesnik i posle svoje dvadeset pete godine a to ose'anje istorije uklju!uje zapažanje ne samo onoga što je prošlo u prošlosti, ve' i što je sadašnje u prošlosti ose'anje istorije prisiljava !oveka da ne piše prožet do srži samo svojom generacijom, ve' sa ose'anjem da !itava evropska literatura po!ev od 2omera, i u okviru nje !itava literatura njegove sopstvene zemlje, istovremeno egzistiraju i istovremeno sa!injavaju jedan poredak. &akav istorijski smisao, što zna!i smisao za vanvremensko van vremensko kao i za vremensko, ili za vanvremensko i vremensko uzeto zajedno, jeste ono što jednog pisca !ini tradicionalnim. $ to je u isti ma% i ono što kod pisca pobuuje najsnažniju svest o njegovom mestu u vremenu, o njegovoj savremenosti. Nijedan pesnik, nijedan umetnik nema sam za sebe celovito zna!enje. Njegov zna!aj, ocena njegovog dela jeste ocena njegovog odnosa prema mrtvim pesnicima i umetnicima. /er ne možete ga samog ocenjivati ocenjivati morate ga, radi kontrasta kontrasta i poreenja postaviti, postaviti, meu mrtve. -islim da je ovo princip princip esteti!ke, a ne samo istorijske kritike. Nužnost da se on saobrazi, uklju!i, nije jednostrana ono što se dogaa kada se stvori neko novo umetni!ko delo je nešto što se u isti ma% dešava i sa svim umetni!kim 3
delima koja su mu pret%odila. )ostoje'i spomenici obrazuju meu sobom jedan idealan poredak koji se, modi#ikuje uvoenjem novog +uistinu novog umetni!kog dela. )ostoje'i poredak je potpun sve dok se ne pojavi to novo delo a da bi se održao red i posle novine koja se nametnula, čitav postoje'i poredak mora da se makar i najmanje izmeni i tako se odnosi, srazmere, vrednosti svakog umetni!kog dela ponovo saobražavaju celini a, to predstavlja uklapanje starog i novog. (vako ko se složi sa ovom idejom o poretku, o #ormi evropske, odnosno engleske literature, ne'e smatrati neopravdanim da sadašnjost isto toliko menja prošlost koliko prošlost upravlja sadašnjoš'u. $ pesnik koji je ovoga svestan, bi'e svestan veliki% teško'a i odgovornosti. 1n 'e takoe na jedan naro!iti na!in biti svestan da mu se neizbežno mora suditi po merilima prošlosti. Kažem suditi, a ne kasapiti ne suditi da li je podjednako dobar, kao mrtvi, ili gori ili bolji od nji% i svakako ne suditi po kanonima mrtvi% kriti!ara. 0 pitanju je ocena, poreenje u kome se dve stvari mere jedna drugom. (amo se saobraziti, za novo bi delo zna!ilo ne saobraziti se uopšte ono ne bi bilo novo i stoga ne bi ni bilo umetni!ko delo. $li ja ne'u do kraja da tvrdim da novo više vredi zato što se uklapa ve' da je samo uklapanje proba njegove vrednosti i ima proba koja se samo lagano i obazrivo može primenjivati, jer niko od nas nije nepogrešivi sudija saobražavanja. Kažemo4 izgleda da se saobražava, i možda je individualno, ili izgleda da je individualno i može se saobražava ali teško da smo u stanju da zaklju!imo o kome se od ti% pojmova zapravo radi. 5a preemo na s%vatljivije tuma!enje odnosa izmeu pesnika i prošlosti4 pesnik ne može da primi prošlost kao neku pastilu, neku neobjašnjivu pilulu, niti može isklju!ivo da se #ormira na jednom ili dvojici pesnika kojima se intimno divi, niti pak može isklju!ivo da se nada%ne jednom epo%om koju više voli. )rvi je na!in nedopustiv, drugi je zna!ajno iskustvo mladi'a, a tre'i je prijatna i veoma poželjna dopuna. )esnik mora biti dovoljno svestan glavnoga toka koji nikako ne mora nepogrešno da prolazi kroz one koji uživaju najve'i ugled. Njemu mora biti potpuno jasna o!igledna !injenica da se umetnost nikada ne može popraviti, ali ni da predmet umetnosti ne može nikada biti isti. Njemu mora biti jasno da se du% Evrope 6 du% njegove vlastite zemlje 6 du% za koji 'e vremenom nau!iti da je mnogo važniji od njegovog li!nog du%a 6 menja i da ta promena predstavlja razvoj koji ništa ne ostavlja En route, i da, za%valjuju'i njemu ne stare ni 7ekspir ni 2omer, niti crteži na stenju koje su nacrtali crta!i iz -agdalenine epo%e. 5a taj razvoj, možda ra#iniran, komplikacija svakako, ne zna!i sa gledišta umetnika nikakvo poboljšanje. -ožda !ak ni sa gledišta psi%ologa, ili bar ne u onoj meri u kojoj mi to zamišljamo možda je samo na kraju krajeva taj razvoj zasnovan na jednoj komplikovanoj ekonomici i industriji. -eutim razlika izmeu sadašnjosti i prošlosti sastoji se u tome što svesna sadašnjost predstavlja svest o prošlosti u meri i na na!in na koji prošlost nikada ne može da se pokaže da je svesna sebe. Neko je rekao4 „-rtvi pisci su daleko od nas zato što znamo mnogo više nego što su oni znali“. &a!no tako, ali su oni sami ono što mi znamo o njima. (vestan sam jedne uobi!ajene zamerke na ono što o!ito sa!injava deo programa mog pesni!kog Metier-a. 8amerka je da doktrina o kojoj je re! za%teva jednu smešnu koli!inu erudicije +pedanterije, a takav se za%tev može odbaciti pozivaju'i se na živote pesnika koji po!ivaju u ma kom panteonu. 9ak 'e se dokazati da veliko znanje umrtvljuje ili izvitoperava poetsku senzibilnost. Iako, meutim, uporno verujemo da jedan pesnik treba da zna onoliko koliko ne'e ometati njegovu nužnu prijem!ivost i nužnu lenjost, nepoželjno je da on ograni!i svoje znanje na ma šta što bi se moglo iskoristiti na ispitima, ili u salonima, ili za još pretencioznije oblike javnog delovanja. Neki su u stanju da upijaju znanje, oni sporiji moraju da se znoje da bi ga stekli. 7ekspir je preko )lutar%a došao do više osnovnog istorijskog znanja nego što bi to mogla ve'ina ljudi iz !itavog :ritanskog muzeja. 1no na !emu treba insistirati to je da pesnik mora razviti, odnosno ste'i svest o prošlosti i da u toku !itave svoje karijere mora razvijati tu svest. &ako nastaje jedno trajno pot!injavanje svoga ja, onakvog kakvo je u nekom odreenom trenutku, ne!emu vrednijem. )rogres umetnika je trajno samožrtvovanje, trajno poništavanje sopstvene li!nosti. )reostaje nam da odredimo pomenuti proces depersonalizacije i njen odnos prema ose'anju tradicije. -ože se re'i da se umetnost preko depersonalizacije približava karakteru nauke. (toga vas pozivam da razmotrite, uz vrlo sugestivnu analogiju, šta se odigrava kada unesemo koma di' #ino istanjene platine u komoru u kojoj ima kiseonika i sumpordioksida. ;
II )oštena kritika i tanana ocena usmerene su na poeziju, a ne na pesnika. $ko pratimo zbrkane povike novinski% kriti!ara i galamu opšti% ponavljanja koja i% sledi, !u'emo veliki broj pesni!ki% imena ako ne tražimo celomudreno znanje, ve' uživanje u poeziji i ako upitamo za neku pesmu, retko 'emo je na'i. )okušao sam da istaknem zna!aj odnosa izmeu jedne pesme i ostali% pesama drugi% pisaca i nazna!io sam koncepciju poezije kao žive celine !itave poezije koja je ikada napisana. 5rugi aspekt ove :ezli!ne teorije poeziji je odnos pesme prema autoru. )omo'u jedne analogije nagovestio sam da se du% zrelog pesnika ne razlikuje od du%a nezrelog pesnika bukvalno po vrednosti njegove „li!nosti“, niti po tome što je nužno zanimljiviji, ili ima „više da kaže“, ve' po tome što je on utan!anije usavršen medijum u kome naro!ita, ili vrlo raznolika ose'anja mogu slobodno da stupe u nove kombinacije. Izveo sam analogiju sa katalizatorom. Kada se dva ve' pomenuta gasa pomešaju u prisustvu platinske plo!ice oni stvaraju sumpornu kiselinu. 1vo se jedinjenje obrazuje samo ako je prisutna platina pa ipak novo#ormirana kiselina ne sadrži ni traga od platine, niti se sama platina na izgled izmenila ostala je inertna, neutralna, ista. )esnikov du% je komadi' platine. 1n može delimi!no ili isklju!ivo da koriti iskustvo samog !oveka ali ukoliko je umetnik savršeniji, utoliko 'e u njemu radikalnije biti razdvojen !ovek koji pati od du%a koji stvara utoliko 'e njegov du% savršenije da vari i preobražava strasti koje su njegov materijal. 8apazi'ete da su iskustvo, odnosno elementi koji se nau u prisustvu katalizatora koji i% menja, dvojaki4 emocije ose'anja. 5ejstvo jednog umetni!kog dela na osobu koja živa u njemu je doživljaj druk!iji po vrsti od svakog doživljaja koji nije izazvalo neko umetni!ko delo. &aj doživljaj može izazvati jedna emocija, ili kombinacija nekoliko nji% i da bi se upotpunio krajnji is%od mogu mu se dodati razli!ita ose'anja koja pisac izražava naro!itim recima, #razama ili poetskim slikama. "elika se poezija isto tako može pisati bez posredstva bilo kakve emocije4 može se komponovati isklju!ivo od ose'anja. )etnaesto pevanje „)akla“ +:runeto
neo!ekivane na!ine. 0tisci i doživljaji koji su važni za !oveka mogu da se nikako ne pojave u poeziji, dok oni koji su zna!ajni za poeziju mogu da igraju sasvim važnu ulogu za !oveka, za njegovu li!nost. Naveš'u jedan odlomak koji je dovoljno nepoznat da se budnom pažnjom mogao oceniti u svetlosti 6 ili senci ovi% zapažanja4 And now methinks I could e'en chide myself For doatin on her !eauty, thouh her death "hall !e revened after no common action. #oes the silktaorm e$%end her yellow la!ours For thee& For thee does she undo herself& Are lordshi%s sold to rnaintain ladyshi%s For the %oor !enefit of a !ewilderin minute& hy does yon fellow falsify hihways, And %ut his life !etiveen the (ude's li%s, )o refine such a thin-kee%s horse and men )o !eat their valours for her&...3
0 ovom odlomku nailazimo +što je o!igledno ako se vati njegov kontekst na kombinovanje pozitivni% i negativni% emocija4 izuzetno snažnu privla!nost lepote i podjednako intenzivnu #ascinaciju ružno'om koja se javlja kao kontrast lepoti i koja je razara. 1va se ravnoteža kontrastirani% emocija nalazi u dramati!noj situaciji kojoj odgovara gornji monolog, ali kome je sama situacija neadekvatna. ?adi se tako re'i o strukturalnoj emociji koju je užila drama. $li je ukupan e#ekat, dominantan ton, proistekao iz !injenice što se izvestan broj neodreeni% ose'anja koja imaju a#initeta prema toj emociji, ali a#initeta koji nikako ne može otkriti na prvi pogled, povezao s njom nam pruži jednu novu umetni!ku emociju. )esnik ni na koji na!in ne može biti zna!ajan, niti zanimljiv po svojim li!nim emocijama, po emocijama koje su izazvali odreeni dogaaji u njegovom životu. Njegove li!ne emocije mogu da budu jednostavne, grube, ili nezanimljive. 0 njegovoj 'e poeziji emocija biti nešto vrlo kompleksno, ali ne'e posedovati emotivnu kompleksnost ljudi koji u životu doživljavaju vrlo kompleksne ili neobi!ne emocije. &ragati za tim da se izraze nove ljudske emocije u stvari je greška ekscentri!nosti jer dok traga za novinom pesnik otkriva perverzno. Njegov zadatak se ne sastoji u tome da pronalazi nove emocije, ve' da koristi obi!ne, i pošto i% obradi poetski, da izrazi ose'anja koja se uopšte ne nalaze u stvarnim emocijama. )ri tom 'e mu isto tako dobro poslužiti emocije koje nikada nije doživeo, kao i one koje su mu poznate. )rema tome, moramo konstatovati da je „emocija koje se se'amo u smirenosti“ neta!na #ormulacija. /er to nije ni emocija, ni se'anje, niti smirenost, sem ako joj se ne iskrivi zna!enje. &o je koncentracija i nešto novo proisteklo iz te koncentracije, iz veoma velikog broja doživljaja koji nekoj prakti!noj i aktivnoj osobi uopšte ne bi li!ili na doživljaje to je koncentracija koja se ne javlja svesno ni namerno. 1vi doživljaji nisu „se'anja“, na kraju se sliju u atmos#eru „smirenosti“ i samo se u okviru nje pasivno obnavljaju dogaaji. $li naravno da ovo nije pravi kraj !itave pri!e. )rilikom pisanja poezije ima mnogo toga što mora biti svesno i namerno. 0 stvari, rav pesnik je obi!no nesvestan tamo gde treba da bude svestan, i svestan gde treba da bude nesvestan. 1be te greške ga !ine „li!nim“. )oezija nije puštanje na 3
I čini mi se, moao !ih sad čak se!e da ru*im +to za n(enom le%otom ludu(em, mada u svetiti n(enu smrt na neo!ičan način. #a li svilena !u!a is%reda svo( *uti trud a te!e& !o te!e se!e uni/tava& #a li se %roda(u os%odstva da se odr*e os%ode a !edan u*itak trenutka z!un(enosti& a/to ona( tamo u drumske raz!o(nike odlazi I med sudi(ine usne stavl(a svo( *ivot0 #a o%lemeni ovako ne/to 6 dr*i kon(a i slue 1onei ih da %rema/e se!e z!o n(e&
@
volju emociji, ve' bežanje od emocije ona nije izraz li!nosti, ve' bežanje od li!nosti. $li svakako, samo oni koji imaju svoju li!nost i svoje emocije znaju šta zna!i žele ti da se pobegne od nji%. III 1vaj esej teži da se zaustavi na granici meta#izike i mistike i ograni!ava se na one prakti!ne zaklju!ke koje može primeni odgovorna osoba koja se interesuje za poeziju. 1dvratiti interesovanje od pesnika u korist poezije jeste cilj dostojan %vale4 jer bi to dovelo do pravilnije ocene stvarane poezije bilo da je ona dobra ili loša. Ima mnogo ljudi koji cene izraz iskrene emocije u sti%ovima, i postoji jedan manji broj koji su u stanju da cene te%ni!ku izvrsnost. $li vrlo malo nji% mogu da otkriju izraz zna!ajne emocije, emocije koja živi u pesmi a ne u pesnikovom životu. 0metni!ka emocija je bezli!na. I pesnik ne može dosti'i tu bezli!nost ako se potpuno ne preda delu pred sobom. 1n verovatno ne'e saznati šta treba da se u!ini dok ne bude živeo u onome što nije isklju!ivo sadašnjost, ve' sadašnji trenutak prošlosti, dok ne postane svestan, ne onoga što je mrtvo, ve' onoga što živi.
A
