Istorijsko i legendarno u romanu „Na Drini cuprija“.docx

Srednja medicinska skola

Predmet:Maternji jezik

Seminarski rad

 Tema  T ema : Istorijsko i legendarno u romanu „Na Drini cuprija“

Profesor:

Ucenik:

Maj!pril "#$ SADRŽAJ: 1.O PISCU: 3

2.Sadržaj dela “Na Drini ćuprija” 4

2.1Prva epoha 4 2.2Druga epoha 5 2.3Treća epoha 6 2.4Četvrta epoha 7 3.Istorijski motivi romana !a Drini ćuprija" 7 4.#egen$arno u romanu % 5. & s'o(o$i) su$(ini i moći * 6. #iteratura 12

1.& PI+,-

"

I%o !ndri& je ro'en () okto*ra $+(") godine u Dolcu pored Tra%nika u tada,njoj !ustrougarskoj) Mati-ne knjige ka.u da mu je otac *io !ntun !ndri& ,kolski poslu.itelj a mati /atarina !ndri& 0ro'ena Peji&1) Detinjst%o je pro%eo u 2i,egradu gde je za%r,io osno%nu ,kolu) !ndri& $(#3) godine upisao  je saraje%sku 2eliku gimnaziju najstariju *osansko45ercego%a-ku srednju ,kolu a slo%ensku knji.e%nost i istoriju studirao je na 6ilozofskim fakultetima u 7agre*u 8e-u /rako%u i 9racu) Doktorsku disertaciju „az%oj du5o%nog .i%ota u 8osni pod uticajem turske %lada%ine“ 0Die ;ntrkisc5en ?errsc5aft1 !ndri& je od*ranio na Uni%erzitetu u 9racu $("@) godine) U gimnazijskim danima !ndri& je *io %atreni po*ornik integralnog  jugoslo%enst%a pripadao je naprednom nacionalisti-kom pokretu Mlada 8osna i *io je strast%eni *orac za oslo*o'enje ju.noslo%enski5 naroda od austrougarske %lasti) S%oju pr%u pesmu „U sumrak“ o*ja%io je $($$) godine u „8osanskoj %ili“) Naredne godine zapo-eo je studije na Mudroslo%nom 0Alozofskom1 fakultetu /ralje%skog s%eu-ili,ta u 7agre*u) Bkolo%anje je nasta%io u 8e-u a potom u /rako%u gde ga je zatekao Pr%i s%etski rat) Po iz*ijanju rata %ratio se u zemlju) Cdma5 po dolasku u Split sredinom jula austrijska policija ga je u5apsila i od%ela u ,i*enski a potom u mari*orski zat%or u kojem &e kao politi-ki zat%orenik ostati do marta $($) godine) 7a %reme *ora%ka u mari*orskom zat%oru !ndri& je intenzi%no pisao pesme u prozi) Po izlasku iz zat%ora !ndri&u je *io odre'en ku&ni prit%or u C%-are%u i 7enici u kojem je ostao s%e do leta $($E) godine) !ndri& je imao %eoma uspe,nu diplomatsku karijeru: godine $("#) *io je posta%ljen za -ino%nika u poslanst%u u 2atikanu a potom je radio kao diplomata u konzulatima u 8ukure,tu Trstu i 9racu)F"G U to %reme o*ja%io je z*irku pesama u prozi „Nemiri“ pripo%etke „Horkan i B%a*ica“ „Mustafa Mad.ar“ „=ju*a% u kasa*i“ itd) U junu $("@) godine u 9racu od*ranio je doktorsku tezu „az%oj du5o%nog .i%ota u 8osni pod uticajem turske %lada%ine“) Tokom $("E) godine radio je u konzulatima u Marselju i Parizu a naredne godine u poslanst%u u Madridu) Iste godine o*ja%ljena je njego%a pripo%etka „Most na epi“) Cd $(3#) do $(33) godine *io je sekretar stalne delegacije /ralje%ine Jugosla%ije pri Dru,t%u naroda u ene%i) U to %reme o*ja%io je pr%i deo tripti5a „Jelena .ena koje nema“) U periodu izme'u Pr%og i Drugog s%etskog rata nalazio se na funkciji opunomo&enog ministra i iz%anrednog poslanika jugoslo%enske %lade u 8erlinu 0$(3(1) Prisust%o%ao je potpisi%anju pristupanja /ralje%ine Jugosla%ije u d%oru 8el%edere ") marta $(@$) Po iz*ijanju Drugog s%etskog rata z*og 3

neslaganja sa %lastima u 8eogradu podneo je osta%ku na mesto am*asadora i %ratio se u 8eograd) 7a %reme Drugog s%etskog rata .i%eo je po%u-eno u s%om stanu u 8eogradu 0na 7elenom %encu1 ne doz%olja%aju&i *ilo kak%o ,tampanje i o*ja%lji%anje s%oji5 dela) U isto %reme napisao je s%oja naj*olja dela koja &e kasnije do.i%eti s%etsku sla%u) Cd*io je da potpi,e !pel srpskom narodu) U periodu od $(@@) do $(@) o*a%ljao je %i,e dru,t%eni5 funkcija ,to  je za*ele.eno u knjizi „!nga.o%ani !ndri& $(@@4$(@“)F3G 9odine $(@) postao je -lan /omunisti-ke partije Jugosla%ije i pr%i predsednik Sa%eza knji.e%nika Jugosla%ije) Pr%i je potpisao No%osadski dogo%or o srpsko5r%atskom knji.e%nom jeziku) Te godine ,tampao je u Matici srpskoj roman „Prokleta a%lija“) C.enio se $(+) godine Milicom 8a*i&4Jo%ano%i& 0$(#(K$(L+1) No%ac do*ijen od No*elo%e nagrade $(L$) godine u potpunosti je poklonio za raz%oj *i*liotekarst%a u 8osni i ?ercego%ini)F@G Do*rica Hosi& u s%ojoj knjizi Pi,-e%i zapisi $(L(K$(+#) prepri-a%a na sto osamdeset ,estoj stranici s%oj „poslednji zna-ajniji razgo%or“ sa !ndri&em i citira ga: „U 8osni %am je sada Do*rice ono ,to je pokojni /alaj sne%ao a nije kao diplomata smeo da izgo%ori) U 8osni po*e'uje *o,nja,t%o) Staro a mlado) I neka da 8og da moja noga %i,e nikad ne kro-i preko Drine)))“ I%o !ndri& je umro $3) marta $(E) godine u 8eogradu

2.+a$r/aj $je'a !a Drini ćuprija"

2.1Prva epoha Pr%a epo5a je do*a kada je izra'en most) U do*a Turaka na mestu gde je most kasnije posta%ljen na naju.em delu Drine putnike je pre%ozila skela koju je %ozio u%ek mrzo%oljan spor skeled.ija Jamak) /ada su jednog no%em*arskog dana Turci od raje uzimali danak u kr%i ja%ila se pr%a pomisao o nastanku mosta) U grupi de-aka koje su od%odili u de-aku iz sela Sokolo%i&a ja%ila se crna pruga) Pomislio je da *i se umesto te,ke crne skele koja je pre%ozila putnike na tom mestu mogao sagraditi most) Iako je promenio ime %eru .i%ot za%i-aj na crnu skelu nije za*ora%io) Taj de-ak je postao %ezir Me5med pa,a Sokolo%i&) /ao mo&nik on je $LL) godine naredio gradnju mosta na Drini na -elu sa !*idagom s%ojim gla%nim po%erenikom koji je *io nemilosrdan i %eoma strog kada je u pitanju *io rad) Najstro.ije je ka.njen adisa% sa Uni,ta jer je poku,ao da spre-i gradnju mosta) Narod je %ero%ao da od te gra'e%ine ne&e ni,ta ispasti) Neki od radnika su no&u ru,ili ono ,to su preko dana sagradili) /ada je !*idaga saznao da rado%e ometaju @

sami radnici a ne %ila *rodarica naredio je Plje%ljaku da i5 u5%ate da ne *i on stradao) U5%atili su adisa%a kog su nakon suro%og mu-enja na*ili na kolac na naj%i,oj ta-ki jo, nedo%r,enog mosta) To je *ila pr%a ljudska .rt%a -ija je kr% proli%ena dok se gradio most) Umesto s%irepog i po5lepnog !*idage dolazi !rif*eg pod -ijom upra%om gradnja po-inje da napreduje) Me'utim nesre&e su se i dalje de,a%ale kao kad je pomo&nik majstora !ntonija crnac naz%an !rapin poginuo tako ,to je pri posta%ljanju srednjeg stu*a isti stu* pao na njega) Most je izgra'en $E$) godine) Na kapiji mosta sa le%e strane ne mermernoj plo-i napisan je tari5) U njemu je napisano ko je i kada podigao most na Drini kod 2i,egrada) Pored o%e lepe gra'e%ine od istog kamena sagra'en je 5an kara%an4seraj) C 5anu se *rinuo Daut5od.a Mute%eli& i -inio je s%e da spase 5an i o-u%a ga u .i%otu) Posle %eziro%e smrti no%ac je prestao da sti.e i 5an je propadao polako su ga s%i napu,tali ali je jedino Daut5od.a ostao s%e dok jednog dana nije pao s kro%a dok ga je popra%ljao i poginuo) U o%oj epo5i opisane su i elementarne nepogode koje su pogodile stano%nike kasa*e) To je *ila %elika popla%a kada se Drina $E(() godine izlila) 7a kasa*u  je ona *ila presudna jer je uni,teno s%e ,to su kasa*lije nakupile za zimu koja je pret5odila) Cko Saraje%a se poja%ila kuga i kolera i tada niko nije smeo da se kre&e ni ka Saraje%u ni iz Saraje%a) Po-etkom I %eka iz*ija /ara'or'e%a *una koja je stigla i u %i,egradske kraje%e te most postaje %eoma %a.an jer je predsta%ljao sponu izme'u *osanskog pa,aluka i Sr*ije) Na kapiji je napra%ljen dr%eni -ardak gde padaju .rt%e) Pr%e gla%e koje su na*ijene na kolac *ile su -i-ice Jelisija iz ajni-a i mladi&a Mileta sa =ijeske a jednog jutra ispred -ardaka je os%anula i gla%a popa Mi5ajla) Jedne %e-eri po,to je *una uti5nula -ardak se zapalio) Pored razni5 nepogoda koje su se dogodile i koje kasa*lije pamte tu je i jedna pri-a o 6ati !%daginoj mladoj i lepoj de%ojci iz 2eljeg =uga koja nije pri5%atala ni jednog ud%ara-a) Njen otac je pri5%atio Nail*ega iz Nezuka sina Mustaj*ega) 6ata je Nail*egu rekla i se*i o*e&ala da 2elji =ug u Nezuke nikad ne&e za&i) 6ata nije mogla da porekne o-e%u ali ni s%oju datu re-) Na dan s%og %en-anja kad su prelazili most ona je na kapiji si,la sa konja popela se na ogradu mosta i sko-ila u Drinu) Tako je ispunila data o*e&anja)

2.2Druga epoha U drugoj epo5i odigra%aju se no%i doga'aji koji su nametali drugi na-in .i%ota %i,egradskoj kasa*i) Turska %ojska se po%la-i da *i po-etkom $+E+) godine do,la austrijska) 8osna pru.a otpor okupatorima) U 2i,egrad dolazi /aramanlija koji &e poku,ati da kasa*lije nago%ori da krenu proti% !ustrije) U kasa*i naj%e&i otpor mu pru.a !li5od.a Mute%eli&) 

!ndri& .i%opisnim detaljima opisuje proces menjanja na-ina .i%ota u kasa*i) 9odine $(##) popra%ljaju most a stranci donose razne no%ine) U celoj kasa*i pa i na mostu u%edeno je os%etljenje kao i redo%no -i,&enje) Me'utim stano%nici kasa*e nisu *lagonaklono gledali na te promene) Jedna od naj%e&i5 promena koja je naj%i,e smetala starijim gra'anima kasa*e *ila  je ta ,to su sada i .ene mogle iza&i na kapiju) Stari o*i-aj je *io da na kapiji sede samo mu,karci koji tamo razgo%araju o %eoma *itnim st%arima) Uskoro po-inju rado%i na %odo%odu i gradi se .elezni-ka pruga koja ide niz Drinu ,to do%odi do opadanja %a.nosti mosta) Most ne predsta%lja %i,e sponu izme'u Istoka i 7apada) I o%u epo5u o*ele.ile su tragedije kako kasa*lija tako i neki5 stranaca) Jedna od nji5 je tragedija Milana 9lasin-anina koji je imao %eliki porok O kockanje) U kasa*i su s%i znali za njego%e no&i pro%edene u kockanju) !li jedna je pri%ukla pa.nju s%ima i o njoj se dugo pri-alo) Te %e-eri Milan se kockao sa nekim strancem na kapiji mosta) Niko ne zna ko je *io njego% proti%nik) Mnogi su mislili da se te %e-eri kockao i sa samim 'a%olom) Milan  je izgu*io s%e ,to je imao u toku igre je %i,e puta odlazio do ku&e po jo, no%ca a kad je njega nestalo ulo.io je s%e ostalo ,to je imao) Milanu je *ilo potre*no dosta %remena da se opora%i od gu*itka a posle toga %i,e se nikad nije kockao) Njego% porok je pre,ao na 8ukus 9aona mladog Je%rejina koji je u kamenu kapije prona,ao zlatnik) U kasa*i se go%orilo da je prona,ao „'a%olji dukat“) /asa*u je pogodilo i samou*ist%o mladog 9regora 6eduna usa koji je *io u odredu frajkora i stra.ario je na mostu) Na njega je %eliki uticaj imalo prole&e koje je polako stizalo u kasa*u i oko nje) 7*og prole&a rasejan i pogo'en ne%inom lepotom turske de%oj-ice 6edun je preko mosta propustio i Jako%a ekrliju 5ajduka na koga su s%i stra.ari upozoreni) 6edun je *io s%estan s%oje gre,ke i z*og sramote se u*io) I pored o%i5 nesre&a kasa*a se raz%ijala) Podignut je /onak pr%i 5otel 4 Qalero% 5otel koji je u*rzo zamenjen nazi%om =otikin 5otel) =otika je %odila 5otel koji je *io sim*ol no%og stila .i%ota) /o nije *io pri5%a&en u o%om 5otelu kao gost z*og lo,eg pona,anja mogao je da ode u 7arije%u me5anu gde su mogli da se ,ale na ra-un Horkano%i5 nesre&ni5 lju*a%i) Jedne %e-eri s%i iz me5ane su se na,alili i na mostu) Horkan da *i dokazao da nije kuka%ica pijan popeo se na ogradu mosta i iako je *io led pre,ao ceo most) Posle d%adesetak godina od okupacije na kapiji je zaka-en slu.*en proglas o atentatu carice Jelisa%ete) C%a %est naj%i,e je pogodila Pjetra Sola jedinog Italijana u kasa*i jer je cari-in atentator *io Italijan)

2.3Treća epoha

L

 Tre&a epo5a o*u5%ata period od do*a aneksije 8osne i ?ercego%ine 0$(#L4 $(#+1 do 8alkanski5 rato%a 0$($"4$($31) !ndri& o%de opisuje doga'aje -iji je *io sa%remenik) U o%om periodu osni%aju se razne %erske i nacionalne stranke i organizacije u kojima su naj*rojniji *ili mladi studenti koji su preko leta dolazili u kasa*u) U mladi&ima koji su se okupljali na mostu !ndri& o.i%lja%a s%oju generaciju i teme koje su intereso%ale njego%e ,kolske drugo%e) Poja%ljuje se -ita% niz liko%a studenata i omladinaca koji za %reme letnji5 no&i na mostu razgo%araju o politici i napretku) Me'u mno,t%om liko%a izd%ajaju se Stiko%i& 9alus ?erak i Nikola 9lasin-anin) Cni predsta%ljaju !ndri&e%u generaciju K %atreni i *or*eni ali zaneseni apstraktnim jer %eruju da ni,ta nije nemogu&e) U kasa*u sti.e %ojska koja u sredi,njem stu*u mosta posta%lja minu) /afed.ija na kapiji je na*a%io gramofon i tako za*a%lja s%e prolaznike i one koji se zadr.a%aju na kapiji) 7a kasa*u je zna-ajno ot%aranje d%e *anke K srpske i muslimanske) Pomerena je turska granica .elezni-ki sao*ra&aj je opao a u kasa*u dolaze Ma'ar Terdik i njego%a .ena Julka) =otikin 5otel po-inje da gu*i na %a.nosti ali =otika iako je umorna nije o*es5ra*rena) Cna se posle s%akog gu*itka pri*ere i nasta%i dalje)  Tokom niza godina jedini se na s%e promene nije na%ikao !li5od.a koji razmi,lja o starim %remenima i ne mo.e ili ne .eli da %eruje u st%arnost i realnost nastalog trenutka) 7*og toga pred%i'a mra-nu sud*inu kasa*i i njenim stano%nicima)

2.4Četvrta epoha et%rta epo5a opisuje poslednju godinu 5ronike $($@) godinu koja je za kasa*u i most *ila presudna) Iz%r,en je atentat na 6ranca 6erdinanda i kako se mislilo da su Sr*i zaslu.ni za atentat mnogi od Sr*a &e morati da idu preko granice u Sr*iju) 7a kasa*lije to leto je *ilo izuzetno jer je s%e i,lo na nji5o%u ruku) Blji%a je rodila polja .ita su *ogat plod dala -ak se u%elo i elektri-no os%etljenje) !li na samom po-etku tog leta poja%ila se epidemija tr*u,nog tifusa na U%cu od koje je nastradao i kasa*lijski doktor 8ala,) =otika je morala da napusti kasa*u i 5otel) Cna je kao i u%ek z*rinula pr%o porodicu i tek kada je ostala sama nju je pr%i put s%a snaga odjednom izdala i prolomio se njen jauk plakoji niko nikada do tada nije -uo) /asa*u su s%i morali da napuste z*og stra5a da &e *iti poru,ena) Jedino je !li5od.a *io u s%om du&anu kada ga je ne,to podiglo u %azdu5) azmi,ljao je i 5odao s%e te.e i te.e dok ga je srce polako ali sigurno izda%alo) Umro je 5roni-ar i s%edok s%i5 %a.niji5 doga'aja u maloj %aro,i) Most je prese-en na pola) /apija je *ila na s%om mestu ali nije *ilo sedmog stu*a) E

!li5od.a nije %ero%ao da se u no%im %remenima mo.e izgraditi ne,to trajno %ero%ao je u ru,ila-ku snagu no%og s%eta u mitsku snagu %remena i mitsku snagu zemlje koja ne podnosi ne,to ,to je tu'e)

3.Istorijski motivi romana !a Drini ćuprija"

oman Na Drini Huprija o*u5%ata period od -etiri %eka) To je period od $$L)godine kada je gla%i desetogodi,njeg de-aka a *udu&eg %elikog %ezira Me5med4pa,e Sokolo%i&a sinula ideja o izgradnji mosta na Drini do $($@)  T%orac o%oga mosta Me5med4pa,a Sokolo%i& ro'en je prema romanu $#L) godine) 9radnja mosta je po-ela $L) i trajala pet godina ,to zna-i da je most za%r,en $E$) Period od $$L) godine kada zapo-inje radnja romana pa do $($@)godine kada se radnja romana za%r,a%a o*u5%ata mnogo istorijski5 doga'aja ljudski5 sud*ina i dramati-ni5 situacija) U tom %remenskom rasponu izd%ajaju se d%a istoriska perioda O turski i austrijski) Ctprilike jedna tre&ina romana pr%i5 osam pogla%lja o*u5%ata turski a d%e trecine ostali5 ,esnaest pogla%lja austrijski period) Turski period je istorijski i %remenski mnogo ,iri i traje od $$L) do $+E+) godine) Cn se mo.e podeliti na d%a dela:pr%i od $$L) do $E$) godine O %reme ideje o izgradnji mosta i same gradnje mosta i drugi od $E$) do $+E+) godine O %reme suro%e turske %lada%ine)  Taj period je u romanu znatno su.en i pisac u njemu sa.ima %reme O sa.ima istoriju i ljudske sud*ine) To je period zgusnutog premo,&a%anja %eko%a) !ustrijski period traje od $+E+) do $($@) godine) Cn je dakle %remenski kra&i ali po istorijskim z*i%anjima i ljudskim sud*inama mnogo *ogatiji) Cdgo%or na pitanje za,to je austrijski period du.i razu'eniji i *ogatiji nalazimo u pi,-e%oj nameni i .elji da napi,e roman o no%oj istoriji o s%ojoj generaciji i mostu a ne samo o turskom periodu) oman o*u5%ata i d%a %elika dru,t%ena toka: feudalni 0turski1 period od I do 2III pogla%lja i *ur.oasko4kapitalisti-ki period od I do I2 pogla%lja

4.#egen$arno u romanu

+

„Na Drini &uprija“ je djelo koje o*iluje kako istorijskim tako i legendarnim moti%ima) Istorijska podloga prati -ita%u knjigu kroz pri-e o*i-nog s%ijeta) Na primjeru pojedinaca prikazan nam je kolekti%ni plan O istorijske prilike ali i na-in .i%ota psi5olo,ka karakterizacija liko%a i odnos izme'u isti5) Dok su fragmenti sa legendama u*a-eni na pojedinim dijelo%ima knjige pr%enst%eno na po-etku te predsta%ljaju kao neki mali u%od u -ita%u pri-u) Mo.da je !ndri& smatrao da ne tre*a -itala-koj masi odma5 sta%iti na raspolaganje -injenice iz istorije %e& da polako u%odi i naja%ljuje osno%nu podlogu romana kroz s%ima do*ro poznate i *liske legende) 2e& na samom po-etku ja%lja se legenda o samom zidanju mosta) !ko napra%imo paralelu sa srpskom narodnom pjesmom primjeti&emo %eliku podudarnost) Naime pjesma iz Pretkoso%skog ciklusa „7idanje Skadra“ u potpunosti se zasni%a na legendi o %ili neimaru i *ratu i sestri) No opet dolazi do promjene i u samoj legendi) /ao da se i centralna pri-a prenosila sa koljena na koljeno te je propatila izmjene) Imena djece Stoja i Cstoja 0u pjesmi „7idanje Skadra“ to su Stoja i Stojan1 su malo promjenjena %jero%atno da *i se drugo ime prilagodilo tada,njim prilikama) ade neimar tako'e jedan od legendarni5 s%emo&ni5 graditelja rje,a%a pro*lem sta%ljaju&i djecu „pod kamen“ ali ade neimar iz narodne pjesme ne nalazi d%a sli-na imena *rata i sestricu %e& u grad ugra'uje  jednu od .ena Mrnja%-e%i&a) Nara%no z*og o%e male ali sna.ne izmjene i kraj legende mora da pretrpi odre'ene promjene) Ct%ori na kamenu se osta%ljaju samo !ndri& osta%lja d%a ot%ora da majka mo.e dojiti djecu dok neimar osta%lja ot%ore na dojkama da mlada 9ojko%ica mo.e dojiti sina i ot%ore na o-ima da ga mo.e gledati)

Sama narodna pjesma nema pre%eliku po%ezanost sa istorijom osim imena 2uka,ina i Uglje,e Mrnja%-e%i& 09ojko nije poznat1) Skadar je izgra'en jo, u III %ijeku te deAniti%no nema nikak%e %eze sa gore pomenutim li-nostima) Dakle u pitanju je neka %i,a sim*olika sasta%ljanja o%e legende koja &e se kasnije pro%la-iti i %ezati za mnoge %elike gra'e%ine: ni,ta ne mo.e da nastane *ez mnogo ulaganja i %elike .rt%e kako psi5i-ke tako i Azi-ke)  Druga legenda koja se pominje je pri-a o crnom !rapinu koji .i%i u jednoj mra-noj d%orani) Nara%no s%aka %e&a gra'e%ina tako'e nosi i jednu pri-u o%og ko%a koju smisle majke kada pokleknu pod teretom nesta,ne djece) Dodu,e ne smijem grije,iti du,u jedan !rapin je umro tokom zidanja mosta O pomo&nik majstor !ntonija iz Dalmacije) !li ipak jedna smrt nije isto kao i pri-a o .i%om *i&u sa primjesama misticizma i fantazije) Dje-iji um ne reaguje isto na ta d%a pojma samim tim ,to mu pojam smrti jo, nije u potpunosti (

*istar a tajanst%enost i legenda osta%ljaju odre'enu dozu stra5a u s%akom *i&u te samim tim postaju do*rodo,le u s%akodne%nim razgo%orima) Nara%no da pos%jedo-i dosada,njoj pri-i o legendarnim junacima o kojima se pri-a sa stra5opo,to%anjem mo.e i idu&a legenda: adisa%lje% gro*) Prema pri-i to je silan junak koji se s%im silama trudio da onemogu&i izgradnju &uprije te da su ga jed%a na spa%anju i to uz pomo& pre%are sa%ladali) Nara%no kontura turske %erzije pri-e je ista sa primjetnim promjenama) Nara%no ne radi se o nekom srpskom momku %e& o ,e5itu Tur5aniji koji je *ranio prelaz preko Drine) !ndri& se %e& u drugom pogla%lju romana %ra&a na s%e o%e legende nara%no sa istorijsko4realne ta-ke gledi,ta) Iako i u toj retrospekciji ne mora zna-iti da  je s%e istorijsko potkrepljeno) Ta-no je da je most izgra'en po nalogu Me5med pa,e Sokolo%i&a ali kako su ga gradili i ko ta-no ne mo.e se pro%jeriti) Tako da drugo pogla%lje predsta%lja !ndri&e% istorijski splet) Moramo razliko%ati tu istoriju od st%arne istorije koja se pro.ima kroz -ita% roman samo u naznakama %remenski5 perioda i prilika) U jedanaestom pogla%lju ta-no je da su se doselja%ali Poljaci ?r%ati) Ma'ari itd) istorija pot%r'uje i okupaciju i ustanke i *une) !li opet napominjem moramo razliko%ati tri %rste pripo%jedanja: mitolo,ko4legendarno !ndri&e%o istorijsko i st%arno istorijsko)

5. & s'o(o$i) su$(ini i moći

Csno%ni elementi !ndri&e%e %izije .i%ota s%ode se na pitanja o -o%eko%oj sud*ini na pro*lem i isku,enje mo&i i na %iziju slo*ode) o%ek u s%om trajanju stalno nastoji da os%oji %e&i .i%otni prostor od onog koji ima .eli da u%e&a s%oju mo& ili da s%ojim umom pomeri granice s%oje slo*ode) i%ot je s%etlost nad kojom stalno %re*a mrak) Mrak nekad poklopi s%etlost i tada kasa*lije polako u-e da ne .ale za onim ,to je pro,lo ,to je i gla%ni moti% romana: .i%ot je nes5%atlji%o -udo jer se neprestano tro,i i osipa a ipak traje i stoji -%rsto kao most na Drini) Sud*ina mosta %ezuje se za %i,egradsku kasa*u kao ,to se i sud*ina kasa*lija %ezuje za most) !ndri& preko nekoliko liko%a opisuje susret sa smr&u) /od neki5 je smrt o*lik oslo*o'enja od neki5 nepri5%atlji%i5 ograni-enja koja -o%eku name&e .i%ot) !li5od.in .i%ot za%r,a%a se kada je neuni,ti% i nepromenlji% most poru,en) Njego% kraj je prirodan i tu se smrt opisuje kao krajnja granica i patnja od koje ne mo.emo po*e&i) 7a razliku od njega drugi liko%i su imali nasilne kraje%e: mu-enje adisa%a u*ijanje $#

ne%ini5 Jelisija i Mila %e,anje 2aje =i-anina) o%ek se u o%om romanu susre&e i sa prirodom koja ima sud*insku mo& nad njim) „2eliki po%odanj“ iako su kasa*lije o-eki%ale popla%u s%e je iznenadio i da nije *ilo konja Suljage Csmanagi&a koji je *io u doslu5u sa prirodom ne *i *ilo spa,eno ni,ta jer je on pre nego ,to se Drina potpuno izlila pro*udio s%e kasa*lije) rt%a prirodne %olje *io je /osta 8aranac koji je najmanje %odio ra-una o prirodnom zakonu jer je .eleo da pro,iri s%oj .i%otni prostor) U -o%eko% .i%ot se sud*inski me,a i istorija u o*liku politi-ke %lasti koja u kriti-nim trenucima pokazuje s%oju sud*insku mo& „mrkog zida“) S%oju mo& %last pokazuje za %reme /ara'or'e%og ustanka tokom austrijske %lasti i u Pr%om s%etskom ratu) 2last je ume,ana u nasilne smrti liko%a) !li %last se u%ek pozi%a na neke %i,e cilje%e) !*idaga se pozi%a na 8oga i nared*e %elikog %ezira na oglasima koji su ka-eni na kapiji %ladar dodaje da je tako zaklju-eno na 2e&u naroda) Tragi-na sud*ina mladog %ojnika 6eduna se ogleda u -injenici da je nai,ao na gne% ugro.ene %lasti) Postoje i granice koje -o%ek sam se*i posta%lja) To su moralne i kulturne norme razli-iti o*lici i na%ike) U .i%otu -o%ek o%ak%e granice stalno sam se*i posta%lja) rt%e ti5 normi u romanu su 6ata i Bemsi*eg) Bemsi*eg jer nije mogao da se prilagodi no%im %remenima a 6ata je *ila .rt%a unutra,njeg suko*a izme'u sopst%eni5 .elja i ose&aja du.nosti i poslu,nosti prema ocu -ije je re,enje ona %idela samo u sopst%enoj smrti) Mo& je kod !ndri&a poku,aj -o%eko%og nasilja nad sud*inom koje za%r,a%a nasiljem nad samim so*om) Mo& od%aja -o%eka od s%eta i se*e tako ,to mu o*e&a%a %e&u slo*odu) Da *i do,ao do mo&i -o%ek dolazi do isku,enja u%ek se kocka sa onim ,to ima i ,to mu je dato) C%aj o*lik !ndri& opisuje u poroku Milana 9lasin-anina koji je kao i %e&ina mo&nika stranac u kasa*i) /ockarska strast je kao neka opsena koja mami s%ojom nepoznatom nadzemaljskom lepotom) Milan gu*i ali igra s%e dok ne izgu*i i du,u) Isti slu-aj je i sa !*idaginim pomo&nikom Plje%ljakom) Plje%ljak je na mo&ni,t%o prisiljen jer mu ona ne pripada ni ne ose&a nikak%o isku,enje prema njoj) /ada je prona,ao kri%ca i %ideo ,ta ga je -ekalo on je kao opijen mo&i *io presre&an ,to je .i% toliko da u ludilu gu*i du,u) Me5med4pa,a tako'e ima sud*inu mo&nika) !li u trenutku kada mu se no. zarije u grudi nestaje s%a mo& koja je oko njega kru.ila) 2eliko ci%ilizacijsko isku,enje mo&i predsta%lja austrijsko do*a) !ustrijanci menjaju celokupan o*lik kasa*e misle&i da imaju punu mo& nad celom 8osnom) C%o isku,enje se za%r,a%a ratom) =otika je tako'e pala u isku,enje mo&i O no%ac joj je postao opsesija) Cna ga -u%a i s%ima poma.e kada je potre*no kako ro'acima tako i kasa*lijama) Slede&i o*lik mo&i je -o%eko%o uzdizanje nad .i%otom koji preko smrti %odi u slo*odu) To je mo& .rt%e koju !ndri& predsta%lja kao jedini o*lik ljudske mo&i koji %odi ka du5o%nom uz%isi%anju po cenu li-nog stradanja i propasti) $$

adisa% se kocka sa s%ojim .i%otom da *i spre-io ono ,to se de,a%alo) U njego%om stradanju se ja%lja jedinst%en o*lik du5o%ne mo&i) Njego%a patnja i stradanje se uzdi.u iznad njega st%araju&i mu 5erojski oreol mu-enika koji do*ija tek kasnije preko naroda) Mrki zid je granica koju -o%ek ne mo.e da pre'e) U pret5odno na%edenim %ido%ima !ndri& nam otkri%a -o%eko%o isku,enje mo&i kojim -o%ek poku,a%a da nasilnim putem do'e do ,to %e&e slo*ode) /ao ,to je re-eno s%aki o*lik slo*ode se pla&a %e&om ili manjom .rt%om) S%ojom %izijom .i%ota !ndri& je o*u5%atio i %ido%e -o%eko%og postojanja koji dolaze iz njego%og „utopijskog sna“) C*lici slo*ode se poja%ljuju u -o%eko%oj ma,ti *ez %olje za mo&i ili kr,enja prirodni5 zakona a za !ndri&a ma,ta je  jedini prirodno dat prostor u kojoj -o%ek ima *ezgrani-nu slo*odu gde mo.e da o*likuje s%et po s%ojoj %olji) Slo*odu ma,te kod Horkana dok kora-a ogradom mosta !ndri& prikazuje kao slo*odu igre koja -o%eku daje snagu) Isto tako sa slo*odom ma,te se sre&emo u diskusijama mladi5 generacija na mostu) Druga-iji o*lik su pri-e iz ma,te O legende) !li o%aj o*lik slo*ode nije %e-an jer se pre ili kasnije mora suo-iti sa st%arno,&u) Neke pri-e nisu legende ali se uo*li-a%aju ma,tom tako ,to tokom pri-anja kasa*lije se*i daju slo*odu da u nji5 dodaju neke elemente koje &e i5 malo od%ojiti od st%arnosti i te,ke istine koja i5 je zatekla) =egende i pri-e se grade kao ,to se grade mosto%i) Slo*oda ma,te prerasta u graditeljsku slo*odu)

$"

6. #IT0T-

$)<<<)maturski)org ")<<<)i%oandric)org)rs 3)<<<)
$3