Битка на Дрини 1914 Српска војска је током септембра и октобра о ктобра 1914. у борбама на Дрини за себе привезала пет АУ корпуса.
Ситуација после битке на Церу После победе на Церу, српска војска је потпуно очистила северозападну Србију од непријатељских јединица. Последњи делови 5. армије аустроугарске Балканске војске (АБВ) одбачени су преко Дрине 21. августа, а делови 2. армије преко Саве 24. августа. Овог дана у 15 часова, јединице ј единице српског Комбинованог корпуса ушле су у Шабац. На југозападном делу српског фронта, на горњој Дрини - код српске Ужичке војске и црногорске Пљеваљске дивизије - ситуација се у периоду битке на Церу другачије др угачије одвијала. Шеста армија АБВ, која се пред церс ку битку развила у југоисточној Босни, успешно је, иако са извесним закашњењем, дејствовала (16. корпус од 14. августа, а 15. корпус од 18. августа) у правцу Ужица и Пљеваља, Међутим, пораз на Церу и у долини Јадра принудио је Поћорека, команданта АБВ, да 21. августа нареди 6. армији да на горњој Дрини остави само једну дивизију (три брдска бригаде), а остале снаге да рокира ка 5. армији која је већ била одступила на леву обалу Дрине, како би се стало „на пут српској војсци ако би покушала упад на територију АустроАустро-Угарске". Рокирање јединица 6. армије (без 7, 8. и 9. брдске бригаде, остављених код Вишеграда под командом штаба 1. пеш, дивизије) отпочела је 22. августа, и после три дана 15. корпус је стигао у рејон Власенице, а 16. код Хана Громиле Гро миле (раскрсница путева Вишеград - Сарајево и Сарајево Власеница); 15. корпус је одавде кренуо у рејон Зворника, а 16. у рејон Власенице. Српски и црногорски штабови нису одмах уочили овај велики одлив непријатељских јединица са горње Дрине. Увече, 22. августа, српска Врховна команда (СВК) је била забринута због ситуације на фронту Ужичке војске и у Санџаку, па је предвидела и знатна ојачања за тај правац (што јој је омогућавао повољан исход битке на Церу) да би Ужичку војску покренула у офанзиву. Наредни дан. 23. август, прошао је на овом делу фронта без борбе, а ноћу 23/24, августа СВК је наредила команданту Ужичке војске да, чим стигне II прекобројни пук II позива у Ужице, пређе у офанзиву и овлада положајима на граничном фронту. Међутим, 23. августа је у Врховну команду стигао извештај команданта Ибарске дивизијске области да је непријатељ заузео Нову Варош и Бродарево, а да и Сјеница може да падне непријатељу у руке. Стога Врховна команда појачава мере за обезбеђење правца који из тог рејона води ка Ужицу. Али је сутрадан командант Ибарске дивизијске области јавио д а је непријатељ из Нове Вароши одступио ка Пријепољу. Ослобођена већих бр ига за југозападни део фронта, СВК је сада могла да јаче сасреди пажњу на припремање планова за операције које је наметала нова ситуација. Имајући у виду стање код савезника и помоћ коју су од њих добијали, Срби су сада морали водити рачуна и о њиховим захтевима. Француску и енглеску војску притисле су јаке немачке снаге на западном фронту. Французи су, поред непрестаних непрестаних позива Русима да што пре и са што јачим снагама нападну нападн у Источну Пруску и Берлин, тражили и од Срба (још 16. августа) да што пре предузму офанзиву против аустроугарске војске, јер с у
сазнали да се астроугарске трупе превозе ка Белгији, као и да је АустроАустро-Угарска велики део својих трупа предвидела за рат против Руса и Француза. Да би пружили помоћ француској и енглеској војсци, привлачећи немачке снаге са западног фронта на источни, Руси су прикупили на свом северозападном фронту према Источној Пруској две армије јачине око 800.000 војника. Оне су 15. августа предузеле успешну офанзиву и приморале Немце да 22. авг уста не само издвоје са западног фронта два корпуса, већ и да сва појачања намењена западном фронту упућују на исток, против Руса. Али, Немци су тако појачаним снагама против руског сев ерозападног фронта успели да крајем августа изборе победу побед у код Тененберга и потисну руске армије. У то време била је у јеку и битка у Галицији између главних руских и главних аустроугарских снага. Постојала је бојазан да у току развоја ових догађаја аустроугарске снаге у Галицији не буду ојачане делом снага које су се налазиле према српском фронту, па су Руси крајем августа и тражили од Срба да х итно предузму офанзиву и њоме привежу још јаче аустроугарске снаге за себе и тако их спрече да оду у Галицију против Руса. Посебне тешкоће имала је Србија са својим суседима. Бугарска је 12. августа објавила строгу неутралност, али је било јасно да чека погодан тренутак да ступи у акцију на страни централних сила, које су јој за такав корак обећавале Македонију и источну Србију до Велике и Јужне Мораве. И поред ових примамљивих обећања Бугари су се после српске победе на Церу уздржавали да се отворено изјасне за централне силе и чекали су повољнији тренутак за то. Посебна осетљивост Србије према ставу Бугарске узрокована је, поред осталог, и тиме што је железничка пруга Прахово Ниш - Ђевђелија (једина веза Србије са њеним савезницима Русијом и Француском) могла бити веома брзо угрожена бугарским нападом. А прекидом ове саобраћајнице било би обустављено снабдевање Србије из Француске и Русије, а и прекинута најкраћа комуникација између Русије и Француске. Повремено су и из овако неутралне Б угарске упадале у Македонију комитске чете те рушиле р ушиле поменуту пругу и наносиле друге штете. Да би спречили ове упаде Срби су морали одвајати знатне снаге за заштиту границе и унутрашњости, чиме се слабила њихова оперативна војска која је водила рат против аустроугарске Балканске војске. Албанија је била под јаким утицајем АустроАустро-Угарске чији су агенти припремали у Албанији чете за упад у Србију преко Призрена, Ђако вице и Пећи, па се и овде српска и црногорска граница морала заштитити знатним снагама оперативне војске. Грчка, иако је објавила неутралност, дозвољавала је да се преко Солуна превози ратни материјал у Србију и Русију, али је на др угој страни допустила да се у Атини образује шпијунски центар Немачке и АустроАустро-Угарске, који је лично потпомагао краљ Константин са својим присталицама. Тај је центар наносио велике штете како Енглезима и Французима, тако и Србима и Русима. Румунија је, после Букурешког мира 1913. године. била у пријатељским односима са Србијом, па је дозвољавала да јој се Дунавом превози ратни материјал из Русије. Турска, која је изгубила први балкански рат 1912 - 1913. године, одмах је пришла Немачкој и Аустро - Угарској и 2. августа потписала уговор о савезу и војну конвенцију с Немачком. Ови су се документи ускоро протег ли и на Аустро - Угарску, о чему је Антанта сазнала крајем септембра 1914. године. Турци су могли да поступе по одредбама тих уговора тек крајем децембра 1914, кад су из Немачке, преко Румуније и Бугарске, примили најпотребнији ратни материјал. Они су на српске операције утицали и директним слањем својих чета да заједно са бугарским руше железничку пругу Скопље - Ђевђелија.
Вршили су и шпијунажу у корист Немачке и Аустро - Угарске преко својих сународника у Македонији. Затварањем Босфора и Дарданела спречили су снабдевање Русије морем, чиме су посредно шкодили и Србији која се у највећем обиму снабдевала из Русије. На основу података којима су располагали, Срби су закључили да ће АБВ прећи у одбрану „бар за извесно време", јер се ситуација у Галицији развијала на штету АустроАустро-Угарске. У прилог таквог закључка ишли су и извештаји у којима се говорило о одласку јачих снага на руски фронт. С друге стране, СВК је веровала да АустроАустро-Угарска, с обзиром на последице пораза на Церу, неће смети знатније да ослаби снаге према Србији. У таквом уверењу држали су је и извештаји о спремању нове аустроугарске офанзиве против Србије. Посебну бригу у оваквој ситуацији задавала јој је заштита гра ница према Бугарској и Албанији, а јединице за ту сврху могле су се стварати само на штету ш тету оперативне војске која је била ангажована против АБВ. Тешкоће у наоружању (велики део наоружања и муниције истрошен је у церској бици) и опреми ублажавала је помоћ из Русије и Француске. Имајући у виду захтеве савезника и ситуацију у којој се Србија налазила, СВК је одлучила да предузме бар делимичну офанзиву против АБВ. Најзад, АустроАустро-Угарска није успела да прикрије пораз који су Срби нанели њеној Балканској војсци у бици на Церу током авг уста. Истина је у земљу продрла преко војника и официра који су учествовали у првој аустроугарској офанзиви, па су у току или после ње било из којих разлога отишли у позадину. Словенски народи Монархије нису прикривали своју радост чувши вести о успеху Срба. Вести о поразу на Церу допрле су и до аустроугарских јединица на руском фронту. Тамо су их пренели војници аустроугарске 2. армије који су против Срба учествовали у борбама ко д Шапца, па су после превезени у Галицију. То је подривало морал аустроугарских трупа на источном фронту. Успех Срба у бици на Церу нарочито се одразио на словенски живаљ у Босни и Херцеговини где је могао да избије и устанак. Најзад, тај пораз пор аз указивао је Бугарској и Румунији на слабост АустроАустро-Угарске и одвраћао их да ступе у рат на њену и немачку страну. За тако пољуљани војни и политички престиж АустроАустро -Угарске кривицу је сносила њена Балканска војска којом је командовао генерал Поћорек, он је тога био свестан. У свему томе била је нарочито погођена његова команд антска сујета, па одмах после неуспеха прве офанзиве одлучује да се за пораз освети о свети Србима и ствара план за предузимање друге офанзиве која треба да уследи у што краћем року. Његова је основна мисао да Србе обухвати с оба крила и да их тако обухваћене потуче. На тај ће начин, мислио је, заштитити прво Угарску, а затим Босну и Херцеговину, од упада српске војске, привући Бугарску и Румунију на страну АустроАустро-Угарске, а тиме подићи углед Балканске војске и Монархије.
Припреме и операцијски план аустроугарске Балканске војске Одмах после пораза на Церу, генерал Поћорек је наредио да се трупе које су претрпеле највеће губитке што пре попуне људством, стоком и ратним материјалом и да се 5. армији прида брдска комора како би се оспособила за операције на планинском земљишту. Првим Поћорековим планом предвиђено је: груписање 5. армије, 4. корпуса и 29
пешадијске дивизије северно од Саве, за обухват об ухват и удар на десни бок српске војске; 6. армија је требало да образује фронталну групу на Дрини. Међутим, одлазак 4. корпуса на руски фронт омео је остваривање тог плана. Одласком 4. корпуса из Срема Ср ема ослабљена је заштита Монархије од упада Срба преко Саве, а померањем 6. армије са горње Дрине ка доњој ослабљена је заштита југоисточне Босне. Поћорек је морао да води рачуна о овим двема могућностима Срба. па је 25. августа наредио ново груписање снага: главнина 5. армије и 15. корпус на доњој Дрини од њевог ушћа до Зворника; 16. корпус у степену десно и позади - око Власенице; 109. ландштурмска бригада код Сребренице; 104. ландштурмска бригада и 29. пешадијска дивизија северно од Саве на одсеку ушће Дрине - Шабац. Овај распоред је требало заузети до 1. септембра. Кад се генерал Поћорек 28. августа обратио аустроаустро-угарској Врховној команди и царској војној канцеларији с молбом за обавештења да ли у овој офанзиви може рачунати и на помоћ Бугарске, дат му је негативаи одговор и скренута пажња да је српски посланик у Атини објавио да ускоро предстоји српска офанзива. Притом му је саветовано: „ Ништа не узимати у обзир што би могло довести до новог пораза, ништа не предузимати пре добијања одобрења аустроугарске Врховне команде". Првог септембра Поћорек је замолио Врховну команду за сагласност да намеравану офанзиву отпочне 3. или 4. септембра против српских главних снага које с у се, спремале за удар преко доње Дрине или Саве низводно од ушћа Дрине. У исто време је и министар спољних послова наваљивао да се ова офанзива предузме што пре због Бугарске и Турске које су се устезале да ступе у рат на страни АустроАустро-Угарске и Немачке. Али пошто би нов пораз онемогућио добијање ових држава за савезнике, аустроугарска Врховна команда је саветовала Поћореку да за напад искористи тренутак кад Срби буду прелазили Дрину и Саву, упозоривши га да не рачуна ни на какво појачање, али да се не боји ни да ће се смањити снаге којима већ располаже. Наглашено му је и то да се пре свега мора старати „да сваки неуспех избегне". Да би убрзао почетак офанзиве, Поћорек је 3. септембра поново замолио своју Врховну команду за хитно одобрење исте и она је ову одобрила, али „са прикупљеним снагама на једном месту". После тога ВК се уздржавала да даље утиче на Поћореков рад. У вези са овим одговором аустроугарске Врховне команде и услед закашњења попуне 21. дивизије, офанзива је одложена, а у операцијском плану учињене су ове измене: обухватно лево крило ојачано је 21. дивизијом која је већ 2. септембра прешла на леву обалу Саве; на горњој Дрини је остављена само 8. брдска бригада, док је главнина 1. пешадијске дивизије (7. и 9. брдска бригада) имала да одмаршује са горње Дрине ка Власеници. Према наређењима која је команда Балканске војске издала 5. септембра, напад је имао да почне 7. септембра и то 5. армијом фронтално (преко доње Дрине), док би обухват вршиле: 48, дивизија с југа, дејствујући ка утврђењима код Лознице; 2 9. дивизија код Јарка и дивизија (са лаком артиљеријом) из групе Литгендорфа код Шапца; 16. корпус је имао да дејствује према висовима југозападно од Крупња и тиме угрози одбрамбени систем српске војске. Под команду 16. корпуса стављена је и 1. дивизија. Ландштурмска 109. бригада имала је да обезбеђује јужни бок 16. корпуса од српских снага код Љубовије и Рогачице. Јаке кише принудиле су КАБВ да почетак напада одложи за 9. септембар 1914. године. го дине.
План АБВ за другу офанзиву на Србију бољи је од претх одног по коме се одиграла церска битка. Снаге су сада прикупљене, нападни фронт је за половину краћи од оног а из прве офанзиве; пронађена су и нека појачања, водило се више рачуна о земљишту и прилагођавању формације јединица стварним условима. Али, план има и осетан недостатак: није одређена линија до које би се могло ићи територијом Србије да би се спречио прелазак „Срба у Срем". Из Поћорековог дневника се сазнало да би то могла бити линија: ушће Вукодраже - пл. Маљен - Рогачица, чија дужина износи око 100 км. Са 9,5 Са 9,5 дивизија, колико их је Балканска војска могла имати за ту сврху, за овако широк ш ирок фронт напада није се могао формирати борбени поредак са јаком резервом и довољно јаким снагама у првој линији. Нормалније би било да је мостобран тр ажен на линији: лева обала Добраве - с. Текериш - пл. Гучево, са наслоном на Дрину, јер је ужи, па би се могла створити рсзерва од 4 до 5 дивизија која би имала услове да, ослањајући се на снаге развијене на мостобрану, дејствује офанзивно обема обалама Саве и Дрине. Детаљна процена ситуације на општем и балканском ратишту оних дана показала би да је било нецелисходно планирати офанзиву, чак ни са ограниченим циљем. Поћореков план је више носио обележје експедиције којом је хтео да казни Србе за све муке које с у му задали. Операцијски правац са Дрине и Саве преко Ваљева ка Краг ујевцу захтевао је: прво, да се, под борбом пређу Сава и Дрина, а затим је водио преко тешко проходног земљишта и планина, где су Срби могли узастопно да пружају све већи отпор Балканској војсци; снабдевање на овом правцу, због недостатка железничких пруга и добрих путева, било је врло тешко; најзад, ни временски - овај план није био добро замишљен. Иако је постојала жеља да се што пре предузме офанзива, припреме су захтевале да се она одложи чак за 9. септембар. Па ни тада још нису стигле све потребне снаге. Прве јесење кише наговештавале су да ће тешкоће у савлађивању земљишта бити удвостручене. Замисао да се најпре обухвате оба крила српске војске, а потом ова потуче била је добра, али за извођење обухвата није било довољно снага. Најзад, за извођење овако сложеног операцијског плана требало је да буде б уде остварено јединство у командовању и раду, што овде није био случај. Командант Балканске војске био је потчињен и аустроугарској Врховној команди и Дворској војној канцеларији у Бечу. Он је био и командант 6. армије и поглавар Босне и Херцеговине, што је негативно утицало и на израду бољег операцијског плана и на остваривање овог који је био израђен.
Припреме и операцијски план српске војске Министарство војно је, 25. августа, наредило позивање нових рег рута који су имали да се јаве центрима за обуку (у Нишу, Крушевцу и Крагујевцу) најдаље најдаље до 14 септембра. Са регрутима су позвани и ђаци; њихова обука је извођена у Скопљу, Скопљу, по програму за резервне официре. Ово ће људство бити једини извор Врховној команди команди за попуну губитака и ојачање армија у наредним операцијама. Операцијски план српске Врховне команде садржан је у директиви бр. 2044 датираној од 27. августа и послатој командантима I, II и III армије, Ужичке војске и Браничевског одреда; истичући потребу „да се све три армије, које су учествовале у бици што пре попуне људством, оружјем и осталом спремом, и да се груписање снага изврши онако,
како ће то одговарати плану наших будућих операција." Пошто је дат распоред непријатеља и изражено уверење да је „због јачег надирања Руса у Галицију, према нама ослабљен у извесној мери, и да делове појединих корпуса превлачи у Галицију", наређено је: „1. II армија, у чији састав улазе: Моравска д ивизија I. позива; Тимочка дивизија I. позива; Тимочка дивизија II. позива; Комбиноваиа дивизија I позива, да заузме и брани у прво време линију од ушћа Дрине до Љешнице, с тим да Љешница остане III армији. 2. III армија, у чији састав улазе: Дринска дивизија I позива; Дринска дивизија II позива и Моравска дивизија II позива да заузме и брани у прво време линију од Љешиице до Зворника. Под команду команданта III армије додати привремено и Комбиновани пешадиски пук крагујевачких резервних трупа, којим ће обезбеђивати гранични фронт од села Читлука на ушћу Црињаче у Дрину, па до Љубовије, нарочито правце који воде ка Крупњу и Пецкој. 3. I армија, у чији састав улазе: Шумадиска дивизија I позива и Дунавска дивизија I позива, Коњичка дивизија прикупиће се тако, да Шумадиска и Коњичка дивизија буду око Шапца, спремни за акцију преко Саве, а Дунавска дивизија I позива и Обреновачки одред остаће у прво време где су сада. 4. Ужичка војска, која је сада на граничном фронту код Мокре Горе предузеће офанзиву ка Вишеграду, према раније датој директиви, коопериш ући са црногорским одредом у Пљевљима. Командант ће обратити нарочиту пажњу на правац Бајина Башта - Ужице и њега довољно обезбедити. 5. Браничевски одред за сада остаје где је, са истим задатком. 6. Команданти II и III армије утврдиће своју линију и пронаћи најзгоднија места за прелаз на леву обалу Дрине. Сем овога, предузеће све могуће мере за што боље сазнавање стања код непријатеља. 7. Магацини за снабдевање армија су: за II. и III. армију Завлака, а за I. армију Коцељево. Комуникациске линије су за III. армију: Лозница - Завлака; за II. армију: Богатић Текериш - Завлака; и за I армију: Шабац - Коцељево. 8. За почетак дејства армије ће добити до бити директиву, а сада предузети одмах мере, да се што пре изврши груповање и развој армија на одређене ф ронтове и изврши сва претходна припрема за почетак офанзивних операција". У овој директиви потпуно је изражена основна замисао операцијског плана СВК за битк у на Дрини. Недостатак плана је у томе што се не предвиђа стратегијска резерва Врховне команде. То ће се, што ћемо видети доцније, неповољно одразити на извођење битке. С обзиром на податке о распореду распоред у непријатеља, којима је располагала и на основни циљ дејства своје војске - да привуче и за себе привеже што већи део аустроугарске војске и тиме олакша операције савезника (Руса и Француза) - СВК је и предвидела: да Ужичка војска од с. Мокре Горе и Санџачка од Пљеваља заједно одмах предузму офанзиву ка Вишеграду и Горажду и привуку на себе што јаче аустроугарске снаге; I армија да се прикупи код Шапца и припреми за офанзиву преко Саве у Срем, а II и III армија да се што јаче утврде на Дрини и припреме за офанзиву офанзиву која ће се предузети када се за то укаже повољан тренутак. Тај повољан тренутак био је условљен у првом реду доб ијањем из Русије обећаног мостовског и другог ратног материјала потребног за насилни прелазак Саве и Дрине на широком фронту. Сав мостовски материјал којим се у то време располагало имао је да се употреби за прелазак I армије преко Саве. Па и за то га није
било довољно, већ је морало да се прибегне и употреби месних средстава. Замисао српске Врховне команде да се одмах привуку и привежу што јаче аутроугарске аутро угарске снаге и да се то изврши делимичном офанзивом добра је, јер се није имало ни снага ни средстава за општу офанзиву, па ни за једновремен у офанзиву крилних група, - I армије и Ужичке војске. Офанзива преко Саве у Срем може се правдати моралном обавезом коју су су Срби имали према Русима, јер су им Р уси од самог почетка рата указивали пуну помоћ. Њоме се истваривала основна замисао операцијског плана - привлачење дела аустроугарске војске у Срем да не би могао учествовати у операцијама у Галицији, а и у оним које су имале да се развију у Босни. Нисмо у стању да дамо потпуну оцену одлуке српске Врховне команде јер немамо довољно података, нарочито у односима између руског и балканског ратишта, као и о намерама руске Врховне команде. Познато је да су аустроугарска 3. и руска 2. армија знатно изгубиле од борбене вредности, да је 31. августа аустроугарска Врховна команда тражила да Немци хитно упуте два корпуса како би се спречио слом десног крила, те да је 2. септембрз позвала Немце да што пре ударе на Сједлец како би АустроАустро-Угарску спасли "слома у предстојећем решавајућем судару војне". Али је и руска Врховна команда размишљала крајем августа о могућности да због пораза на неким деловима фронта повуче армије из јужне Пољске и Галиције, далеко на исток. При доношењу одлуке СВК није имала података о времену извлачења 15. и 16. 16 . корпуса АБВ са горње Дрине, нити о томе да се у Срему налази 29. дивизија 9. корпуса и пола 7. дивизије, али је претпостављала да су овде делови из 4. и 9. корпуса приближно исте јачине. Подаци о осталим снагама 5. и 6. армије углавном су се подударали са стварном ситуацијом. Савезници су јавили да АустроАустро -Угарска превози већи део снага са српског фронта на руски и да ће се држати одбране према Србији, али је СВК са друге стране добила извештај да АустроАустро-Угарска спрема нову војску против Србије, чему је она поклонила пуно поверење, очекивала аустроугарски напад и веровала да АустроАустро-Угарска неће смети да у знатној мери ослаби своје снаге према Србији. Стога је СВК распоредила I армију код Шапца, а II и III на доњој и средњој Дрини. Оваквим распоредом могли с у се задовољити и захтеви савезника да се изврши офанзива на Срем и потреба да се спречи упад Балканске војске преко доње Дрине. Може се поставити оправдано питање - да ли је одлука српске Врховне команде да I армијом пређе у офанзиву преко Саве у Срем била добра, с обзиром на увереност да ће Балканска војска предузети и другу офанзиву, или је било целисходније и за Србе и за савезнике да I армија не прелази у Срем већ да се употреби као стратегијска резерва р езерва Врховне команде. Сложио бих се са мишљењима за ово друго решење. Али у то је требало убедити савезнике, а то изгледа није било могуће. За обезбеђивање граничног фронта на Сави и Дрини одређене су јединице III позива које су га и раније обезбеђивале и то у распореду: а) 2. батаљон 6. пука, са 14 коњаника и 1 болничарем - од с. Ушћа до Шапца; б) 3. батаљон 6. пука, са 14 коњаника и 1 болничарем бол ничарем од Шапца до Битве; в) 1. батаљон 6. пука, са једном позицијском батеријом, 14 коњаника и 1 болничарем - од Митровице до Раче (закључно са њом); г) 4. батаљон 6. пука, једна позицијска батерија, 14 ко њаника и 1 болничар, у резерви за цео рејон 6, пука III позива; д) 4. батаљон 5. пука, једна позицијска батерија, 14 коњаника и 1 болничар - од Читлука
до Ковиљаче; ђ) 1. батаљон 5. пука, са 2 топа, 14 коњаника и 1 болничар; једна чета на р. Узовници, а три чете и 2 топа код Љубовије. Јединицама 6. пука III позива командовао је командант 6. пука чији је штаб био у Шапцу, а јединице 5. пука стављене су под команду команданта III армије.
Груписање и јачина јачина обостраних снага пред почетак битке на Дрини Аустроугарска Балканска војска
Група генерала Литгендорфа: половина 7. пешадијске дивизије била је распоређена у Срему, од Земуна до Митровице; код Земуна према Београд у постављена је тешка артиљерија. Према Шапцу и Митровици била је оријентација 29. пешадијска дивизија. За заштиту границе дуж Савс постављени су ландштурмски пукови и Дунавска флотила (у Земуну). 5. армија: 8. корпус, ојачан 104. ландштурмском бригадом, био је развијен од Митровице до ушћа Дрине, а 13. корпус одатле до с. Главичице. 6. армија: Од с. Главичице до Новог Села налазио се 15. корпус, а на простору Власеница Сребрница 16. корпус са 109. ландштурмском бригадом. Од с. Слапа до Фоче, на н а Дрини, била је постављена 1. пешадијска дивизија (7. и 9. брдска бригада), ојачана 8. брдском бригадом. Овај распоред је био заузет од 25. августа до 2. септембра. Између 7. и 11. септембра требало је да стигне у рејон Власенице и генералгенерал-мајор Шњарић са Комбинованом бригадом од три батаљона и једне пољске батерије из 3. и 14. брдске бригаде. Аустроугарска Балканска војска имала је 180 батаљона (138 у првој линији, спремних да одмах отпочну операције) и 480 топова. Пошто су српска и црногорска војска на овом фронту имале заједно 215 батаљона и 408 топова, јачина Балканске војске није би.ла довољна за вођење успешне офанзиве. Што се тиче распореда, она није имала јака крила з а успешан обухват главних српских снага као што је било предвиђено операцијским планом.
Српска и црногорска Санџачка војска
Браничевски одред обезбеђивао је Дунав од Голупца до Гроцке. Прва армија: Дунавска I код Београда, Обреновачки одред код Обреновца, Шумадијска I и Коњичка дивизија код Шапца. Друга армија: Моравска I, Комбинована, Тимочка I и Тимочка II позива, посела је положај за одбрану Дрине од њеног ушћа до Лешнице. Трећа армија: Дринска I, Дринска II и Моравска II позива, посела је за одбрану одбр ану обалу Дрине од Лешнице до с. Читлука. Комбиновани пешадијски пук крагујевачких резервних трупа обезбеђивао је Дрину од Читлука до Љубовије закључно.
Ужичка војска: Ужичка бригада, Шумадијска дивизија II позива, Лимски и Ибарски одред, налазила се на Дрини од р. Кошљанске Трешњице до карауле Дервенте, затим на планинским гребенима Гавран, Збориште, Шарган, Виогор, Велика варда, Равно брдо (к 1045), Устибарска река, гребен између р. Сутјеске и р. Поблачнице. Ибарски одред био је у покрету на правцу Пријепоље - Јаворје (к. 1487). Српска војска је имала 195 батаљона и 388 топова. Црногорска Санџачка војска заузела је Пљевља, наступајући за а устроугарским трупама које су напустиле ову варош и место Челебић. Санџачка војска бројала је 20 батаљона са 20 топова.
Као што се види, Срби и Црногорци Црногор ци имали су 35 батаљона више од аустроугарске Балканске војске, али је ова последња имала 72 топа више и знатно бољу техничку опрему, што је имало утицаја да српска и црногорска војска не предузму општу офанзиву. За делимичну офанзиву могле су се створити потребне снаге . али на рачун једног дела одбрамбеног фронта који би услед тога био ос лабљен, па према томе и изложен нападу непријатеља, ако би овај за то сазнао. У распореду српске војске такав део фронта био је од Зворника до Љубовије. Према њему непријатељ је прикупио 6. армију, с намером да га нападне и овлада планинским гребенима југозападно од Крупња. Срби су овде имали са мо Моравску дивизију II и Комбиновани пук резервних резер вних трупа. Зато је за одбрамбени одсек на Дрини који се протезао од њеног ушћа до Љубовије, требало предвидети стратегијску резерву од најмање једне дивизије и поставити је да може притећи притећи у помоћ код Крупња, Лознице или у Мачви.
Дејства Ужичке и Санџачке војске до избијања на Дрину Директива О. бр. 2044 од. 27. 2 7. августа, којом је Ужичкој војсци наређено да предузме, у садејству са црногорским снагама код Пљеваља, Пљева ља, офанзиву ка Вишеграду обезбеђујући нарочито правац Бајина Башта - Ужице, стигла је у Ужице 28. августа авг уста у 8 часова. У Штабу Ужичке војске није се налазио ни један официр - представник команде Санџачке војске, нити је у штабу Санџачке војске било представника Ужичке војске. Веза се мог ла одржавати само преко делегата српске и црногорске Врховне команде, што је било предвиђено и заједничким операцијским планом.
Заједнички план дејства српске и црногорске војске Груписање црногорске војске и њене почетне операције нису били координирани са операцијским планом српске војске, што се неповољно одразило на садејство, нарочито у Санџаку, на територији на којој је требало одржавати тесну везу између унутрашњих
крила. Заједнички план дејства српске и црногорске војске у рату против АустроАустро-Угарске израдио је начелник штаба српске Врховне команде војвода Радомир Путник 17. августа 1914. године. На Цетиње га је 21. августа донела српска војна мисија на челу са генералом Божом Јанковићем. Поред генерала Јанковића, црногорско ј Врховној команди били су стављени на располагање и ови официри српске војске: генералштабни пуковник Петар Пешић, инжињеријски пуковник Боривоје Нешић и пешадијски потпуковници Љубомир Михајловић и Ђорђе Палигорић. За везу црногорске Врхо вне команде са српском, у штабу српске Врховне команде био је делегиран бригадир Јово Бећир. Српску војну мисију примио је 22. августа кра љ Никола и том приликом је генералу Божи Јанковићу поверио положај начелника штаба црногорске Врховне команде, а за његовог помоћника одређен је пуковник Петар Пешић. Од осталих српских и два нижа црногорска официра формиран је штаб црногорске Врховне команде. Краљ Никола је тада прихватио „Заједнички план дејства српске и црногорске војске у рату против А устроустро-Угарске према коме је улога српске и црногорске војске била „да привуку и привежу за себе што јачу снагу Аустроугарске, како би она била што више ослабљена према Русији." Пошто је у плану дат распоред аустроугарске војске према Србији и Црној Гори, истакнута концепција заједничког дејства у таквој ситуацији и дат распоред српске и црногорске војске, изнета је и суштина самог плана: „ 4. Операциски план а) српске војске На основи јачине и груповања аустриске војске према Србији и Црној Гори, јачине и груповања српске војске, операциски план за српску војску биће у први мах дефанзиван, докле се не изврши концентрација и уже прикупљање снаге. Чим се о во заврши, план операција биће офанзиван, према Срему или Босни, што ће зависити од ситуације. б) црногорске војске Пошто је снага Црне Горе недовољна за какву јачу и озбиљнију акцију у Херцеговини у ширим размерама, то је потребна ближа кооперација српске и црногорске војске ка Сарајеву. За овај циљ око 2/3 целокупне црногорске снаге к онцентрисаће се око Пљеваља, за операције правцем: Чајниче - Горажда - Сарајево, у циљу кооперације са српском Ужичком војском, која ће оперисати од Мокре Горе преко Вишеграда ка Сарајеву. Остала снага Црне Горе употребиће се за одбрану своје територије." Услед повлачења Пљеваљске дивизије и неповољне ситуације у Санџаку, црногорска Врховна команда наредила је 19. авг уста да се Пљеваљској дивизији упуте одмах појачања и то: Колашинска (пет батаљона), Спушка (три батаљона), Ловћенска (три батаљона) и Ђаковичка (два регрутска батаљона) бригада; једна брдска батерија и 2 пољска брзометна топа. Од Пљеваљске дивизије и ових појачања формирана је до 25. августа С анџачка војска која је имала две дивизије: 1. санџачку, под ко мандом бригадира Луке Гојнића, формирану од Пљеваљске дивизије (без Пљеваљске бригаде) и Ђаковичке бригаде - свега 10 батаљона, 8 митраљеза и 14 топова; 2. Санџачку дивизију, под командом бригадира Машана Божовића, састава: Ловћенска, Спушка и Пљеваљска бригада - свега: 10 батаљона, 2 митраљеза и 6 топова. Колашинска бригада је остала у резерви Санџачке војске. Санџачка војска имала је укупно 14.636 људи љ уди (20 батаљона, 10 митраљеза и 20 топова) и
била стављена под команду сердара Јанка Вукотића. Њена главна снага прикупљала се код Пљеваља, а Пљеваљска бригада према Челебићу на просторији: с. Крушево - с. Бобово - с. Ограђеница. Остале црногорске снаге, ангажоване према аустроугарском фронту, биле су крајем августа: Ловћенски одред, од Бојане до планине Буковице - 6.754 војника; Херцеговачки одред, од планине Буковице до Пиве - 9.029 војника; Дрински одред који се у то време формирао, имао је око 6.240 војника. Према Албанији се налазио Старосрбијански одред јачине 7.021 војника. Према поменутом заједничком плану требало је да се код Пљеваља концентрише 2/3 црногорске војске. С обзиром на то да је целокупна црногорска војска тада бројала око 40.000 бораца, 60 митраљеза и 90 топова, Санџачка војска је требало да буде јака 26.000 бораца са 40 митраљеза и 60 топова, а не само 15.000 бораца. Истина, 30. августа 1914. године г одине било је наређено формирање Дринског одреда јачине две бригаде од укупно 6.200 људи љ уди (8 батаљона, 2 митраљеза и 4 брдска топа), под ко мандом дивизијара Митра Мартиновића. Одред је имао задатак да 4. септембра пређе границу код с. Хума и дејством у позадину Фоче олакша олак ша Санџачкој војсци форсирање Дрине. Међутим, због неповољне ситуације на херцеговачком х ерцеговачком фронту, упућивање Дринског одреда је одложено, тако да је он стигао у Фочу тек 15. септембра. Као што се види, командовање Ужичком и Санџачком војском није било обједињено иако је према плану требало тесно да сарађују. Краљ Никола је лично командовао црногорском војском, па није дозвољавао да се од тога изузме ни Санџачка војска. За сваку свак у акцију команданти Ужичке и Санџачке војске су се обраћали својим врховним командама (у Ваљеву и на Цетињу) које су се затим међусобно договарале преко врло дугих, слабих и несигурних веза. То је, као што ћемо касније видети, неповрљно утицало на ток операција и садејство српских и црногорских снага. Командант Ужичке војске био је генерал Милош Божановић. Штаб Ужичке бригаде (командант пуковник Иван Павловић) био је у Бајиној Башти. Бригада (4. пук III, један батаљон 10. пука III, један прекобројни батаљон 4. пука III и две пољске Дебанжове батерије свега: 6 батаљона и 12 топова) била је 28. августа на десној обали Дрине, од р. Трешњице до карауле Дервенте, ради затварања правца Бајина Башта - Кадињача - Ужице. Бригада је 29. августа била ојачана 15. прекобројним пеш. пуком који је упућен на Кадињачу. Шумадијска дивизија II позива (командант пуковник Драгутин Милутиновић, штаб дивизије у с. Заовине) затварала је правац Вишеград - Ужице у распореду: предњи делови на линији Велики столац - Дикава - караула Плоча - караула Запоље - Бијели усељ - Тусто брдо (к. 1120); десни одсек (три батаљона 12. пука II, једна брдска и једна пољска батерија) на линији Гавран (к. 1476) - с. Милошевац - Збориште; средњи одсек (један батаљон 12. пука II, једна пољска и једна хаубичка батерија) од Голе главе до пута Шарган (к. 914) - с. Мокра Гора; леви одсек о дсек (два батаљона 11. пука II, једна брдска батерија) од пута Шарган и с. Мокра Горл до Препелишта (к. 1178). Дивизијска резерва: 10. к II, 4. пук I, две брдске Дебанжове батерије са 12 топова - источно од с. Милошевца; један батаљон 11. пука II - на Шаргану; коњички ескадрон на Љутом пољу; један батаљон 11. п ука II са једном брдском батеријом на Виогору (к. 1246) где одржава везу са Лимским одредом. На Великом стоцу била је Сувоборска добровољачка чета, а код с. Растишта Златиборска добровољачка чета. Свега у дивизији: један ескадрон, 16,5 батаљона, 36 топова и две добровољачке чете. Лимски одред (командант пуковник Јеврем Михаиловић, штаб на Великој варди) био је у
саставу: 4. кадровски пук од три батаљона, 5. кадровски пук од два батаљона, II прекобројни пук III (без 3. батаљона), 4. пеш, пук II, допунски батаљон 4. п ука I и II, једна брдска батерија, две брдске Дебанжове батерије од по 3 топа, ГраничарскоГраничарско-добровољачки батаљон од две чете граничара (6. и 7) и Горњачке добровољачке чете. Свега: 14,5 батаљона, 10 топова и једна добровољачка чета. Одред у је привремено био придат ескадрон Шумадијске дивизије II. Наступајући ка Дрини одред је 28. а вгуста избио на линију Велика варда - Равно брдо - лева обала Устибарске роке - гребен између реке Сутјеске и Поблачнице. Ибарски одред (Обвезнички пук Ибарске дивизијске области) наступао је од Пријепоља ка планини Јаворје. Одлучујући се да офанзиву преко доње Дрине изведе са готово целокупном 5. и 6. армијом, Поћорек је рачунао и на привремени губитак југоисточне Босне, па и јужне Херцеговине. Тако је у моменту пријема директиве српске Врховне ко манде О. бр. 2044 за офанзиву према Вишеграду, стање на фронту Ужичке и Санџачке војске било много повољније него недељу дана пре тога, а да о ве то нису ни знале. Сад се 16. корпус АБВ, ојачан 109. ландштурмском бригадом, прикупљао на простору Сребрница - Власеница и посредно штитио Дрину од Новог Села до с. Слапа; 8. брдска бригада се повукла без јачег притиска ка Фочи и Горажду, а 7. и 9. бригада ка Вишеграду, остављајући на граници поједине батаљоне, затим гр аничаре, финансе, жандарме и добровољце. Не уочивши благовремено ову наглу промену к од непријатеља, српскосрпско-црногорске снаге су губиле време у спором прегруписавању и обазривом хватању додира са заштитним деловима непријатеља који је цео овај маневар извео без узнемиравања и јачег притиска. О времену извлачења 15. и 16. корпуса са горње Дрине није била тачно обавештена ни српска Врховна команда. Бројна и материјална надмоћност 15. и 16. ко рпуса и њихово енергично дејство 19 и 20. августа, када су после жестоких окршаја одбацили Ужичку војску и Пљеваљску дивизију преко границе, као и непознавање стварног стања на овом делу бојишта, утицали су да Ужичка и Санџачка војска буду претерано обазриве и споре. Како ни српска, ни црногорска Врховна команда нису биле тачно обавештене о времену извлачења 15. и 16. корпуса, нису ни подстицале Ужичку и Санџачку војску на енергичнији рад. Чак ни у моменту пријема поменуте директиве Врховне команде за предузимање офанзиве ка Вишеграду, командант Ужичке војске није знао тачно стање пред фронтом својих јединица, те је издао заповест за дефанзивнодефанзивно-офанзиван рад. После извлачења главнине снага 15. и 16. корпуса, на фронту Ужичке војске је, у току 28. и 29. августа, владало затишје. з атишје. Према Шумадијској дивизији II, непријатељ је држао вишеградски мостобран на линији с. Поздерић - с. Тршевина - Дачим (к. 776) - Панос (к. 979) - Орлиња (к. 972), и то: код с. Поздерића Поздер ића снагом јачине око једног пука; код с. Тршевине, на Дачиму и Орлињи, са по једним батаљоном, а на Паносу је имао око два батаљона. Код Старог Брода, на обема обалама Дрине, био је по један батаљон. На Паносу и Кобили (к. 954) непријатељ се утврђивао. Лимски одред је, не наилазећи на отпор непријатеља, избио 28. августа јачом снагом на линију Велика варда - Равно брдо - Устибарска река, док је Граничарско - добровољачки батаљон рашчишћавао простор између река Сутјеске и Поблачнице. Према Ибарском одреду непријатељ се такође повлачио без отпора.
Због опасности код Љубовије, СВК је наредила 29. августа команданту Ужичке војске да хитно упути одред потпуковника Петра Мишића из Ужица правцем: Косјерић - Ваљево Пецка - Крупањ. У исто време, због тога што је непријатељ пребацио тежиште на север, Врховна команда је наредила да се и XV прекобројни пук III упути из Пожеге на Кадињачу у састав Ужичке бригаде ради одбране правца од Бајине Баште и Рогачице ка Ужицу и Ваљеву. Одред потпуковника Мишића упућен је 30. августа, а стигао у Крупањ 2. септембра. Санџачка војска ушла је 27. августа авг уста у напуштена Пљевља и продужила наступање ка Горажду и Фочи.
Наступање ка Дрини (од 30. августа до 5. септембра) На основу директиве Врховне команде О. бр. 2044 од 27. августа, командант Ужичке војске издао је 30. августа у 18.30 часова заповест према којој ће: а) Шумадијска дивизија II са једним пуком и брдском батеријом да поседне део граничног фронта: караула Дикава - Гостиље брдо (к. 1315) - Бијели усељ (к. 1152), с тим да ови положаји послуже и као ослонац за офанзивна дејства ка Старом Броду и за евентуалну упорну одбрану; пошто се поседну караула кара ула Столац и линија караула Дикава - Бијели усељ, један батаљон (са брдском батеријом) да предузме наступање и овлада линијом Орлиња Метаљка, коју што јаче да утврди. Остале трупе Шумадијске II да се прикупе - једна група код с. Милошевца, а друга код Шаргана и Препелишта - и буду спремне за покрет; да људи, вични преласку проко река, са делом пионира припреме (негде око Коњске реке) превозна средства за прелазак Дрине. б) Лимски одред да делом снага овлада линијом Вихра - Паштано брдо - Врановина Варда, а остатком да загрози за грози боку и позадини непријатељских снага код Метаљке и Чајнича. Поменуту заповест команданта Ужичке војске карактеришу велика опрезност и дефанзивнодефанзивно-офанзивни рад, што није одговарало ситуацији на том делу фронта. Овог дана су се главнине аустроугарске 7. и 9. брдске бригаде повлачиле ка Дрини са намером да што брже бране вишеградски мостобран, док су све остале снаге 15. и 16. корпуса биле повучене ка северу - на средњу Дрину, осим 8. бригаде која се повлачила из Санџака. На правцима према Старом Броду и Вишеграду налазили су се, дакле, само делови 7. и 9. брдске бригаде (1. дивизија 15. корпуса), а пред Санџачком војском 8. брдска бригада 16. корпуса. Очекујући јачи отпор непријатеља на линији: с. Тршевина - Дачим - Јаловик (к. 742) Панос - Опанак (к. 982), трупе Шумадијске дивизије II су у току 31. августа и 1. септембра јаче поселе одсек караула Дикава - Гостиље брдо - Бијели усељ. Поред вишеградског каменог моста непријатељ је подигао и један дрвени. Биогорски одред (један батаљон са брдском батеријом) наступао је 1. септембра ка положају Орлиња - Метаљка не наилазећи на јачи отпор непријатеља. У току 2. септембра Шумадијска дивизија II заузела је кара улу Столац и одсек Орлиња Метаљка. Међутим, непријатељ је и даље држао Панос који је са С ухом гором представљао јак ослонац вишеградског мостобрана, без чијег се заузимања није могло
успешно дејствовати ка Дрини и преко ње. Због тога је командант Ужичке војске био наредио у 20 часова команданту Шумадијске II да гр упише снаге за напад (ноћни или дневни) на Панос (к. 979) и да га заузме. У исто време Лимски одред је имао да заузме Суху гору. На тај начин би се непријатељу онемогућио даљи отпор на уском приобалном појасу поред Дрине, а Ужичкој војсци би се омогућиле припреме за прелазак ове реке и даље дејство ка Власеници, у бок главних снага 6. армије или ка Сарајеву у дубљу позадину Балканске војске. Међутим, зато што није познавала ситуацију на свом делу фронта, што је била растурена на планинском земљишту, као и због губитака претрпљених у току претходних крвавих борби баш на овим положајима, Шумадијска дивизија II је врло споро дејствовала. Т ако су јој 3. и 4. септембар прошли у извиђању непријатеља и припремама припремама за напад. При томе је установљено да су Панос и Опанак утврђени стрељачким рововима са жичаним препрекама. Због тога је командант Шумадијске II предложио да, за време напада на Панос, Лимски одред врши јаче демонстрације ка Вишеграду. У исто време израђен је детаљан план за концентричан напад на Панос. Према овом плану Панос (к. 979) нападају три колоне: лева, главна (четири батаљона и 12 топова) са положаја Орлиња - Метаљка, правцем Опанак - Панос; средња, зв. тетребичка (два батаљона и 4 топа) од Тетребице преко Кобиле на Панос; и десна, зв. запољска (један батаљон и 1 топ) од карауле Запоље, преко северног дела Кобиле и даље преко с. Јелашца на Панос. Нападу је требало да садејствује Гостиљски одред (два батаљона и 6 топова) тукући ушће потока Бање и напајући правцем Јаловик - Дачим. Напад је предузет 5. септембра изјутра. Пошто је непријатељ већ био напустио положаје на десној обали Дрине и повукао се на леву, тр упе Шумадијске II су у 13.45 1 3.45 часова заузеле Панос без икаквог отпора. Непријатељ је дејствовао само артиљеријском ватром са леве обале Дрине. Како су и 7. и 9. брдска бригада 3. септембра биле повучене на север према Дрињачи, цео одсек на Дрини од с. Жепе до Фоче (око 7 км) примила је 8. брдска бригада са неколико граничарских и жандармеријских чета, ојачаних ,,шуцкорима" (Аустрији оданим становништвом). Трупама Лимског одреда, које су у току 1. септембра избиле на линију: Варда - Врановина - Паштано брдо - — Вихра, — Вихра, командант Ужичке војске наредио је да 3. септембра предузму напад: десном колоном (4. и 5. кадровски пук, 4. пук II, два допунска батаљона, 7 бр дских топова - од тога 4 брзометна и 3 Дебанжова) са линије Варда - Вихра у правцу Сухе горе и Рудине, са задатком да овладају овладај у овим тачкама и притиском ка Вишеграду садејствују Шумадијској II у нападу на Панос; левом колоном (II прекобројни пук III, две граничне чете, једна добровољачка чета и 3 брдска Дебанжова топа) да овлада линијом: Јевишка коса - Божуревац - Вучевица, ухвати везу са 1. санџачком дивизијом и да јој садејствује у току наступања ка Дрини. Суха гора коју су бранили један батаљон и око 200 наоружаних добровољаца (шуцкора), заузета је 3. септембра по подне на јуриш, а на линију Рудина - Јевишка коса - Божуревац Голеш - Вучевица избиле су трупе Лимског одреда истог дана око 15 часова без борбе и ухватиле везу са црногорским јединицама (1. санџачком дивизијом). У току следећег дана Лимски одред одр ед је извиђао ка Дрини, а 5. септембра су с у делови десне колоне имали демонстративна дејства у правцу Вишеграда ради садејс тва нападу Шумадијске II на Панос. При том су наишли само на слабе непријатељске патроле које су протерали преко Дрине. Лева колона је избила без борбе не линију Врноград - Виогор. Одред је одржавао везу десно са Шумадијском II на Паносу, а лево са деловима 1.
санџачке дивизије код с. Слатине и с. Требешева. На фронту Ужичке бригаде, која је држала линију: Трешњица - Рогачица - Бајина Башта караула Дервента, било је у овом периоду мирно. Ужичка војска је 5. септембра држала линију: Бабина гора - Дачим - Јаловик - Панос - Суха гора - Дебела глава - Врноград Виогор. Она је овладала десном обалом обало м Дрине од с. Слапа до с. Устипраче и приступила утврђивању положаја, како би на овој линији извршила прегруписавање снага и припремила се за прелазак Дрине. Санџачка војска је по завршеном формирању добила задатак да протера из Санџака аустроугарске снаге (делове 8. брдске бригаде ојачане ,,шуцкорима" и граничарима) које су се повлачиле ради одбране линије Горажде - Фоча. Прва санџачка наступала је правцем Пљевља - Метаљка - Горажде, а 2. санџачка дивизија правцем с. Челебић - Фоча; 1. дивизија је 27. августа ушла без борбе у напуштена Пљевља и наставила наступање без јачег отпора. Протерујући слабе заштитне делове 8. брдске бригаде који су се журно повлачили ка горњој Дрини, предњи делови обеју санџачких дивизија су 30. августа избили: 1. дивизија на гранични фронт према Чајничу, а 2. дивизија на дссну обалу Дрине код Фоче. У то ку наступања, 2. дивизија је водила мање борбе са заштитним деловима 8. брдске бригаде код Челебића и на линији Црни врх (к. 1320) - Зечје брдо (к. 1689) - Плијеш (к. 1717). Пред њеним фронтом непријатељ се овог дана повукао на леву обал у Дрине (изузев код Фоче, где се задржао све до 8. септембра). Санџачка војска је продужила наступање и по преласку гр анице. Њена 1. дивизија је заузела 2. септембра Чајниче и одмах продужила прод ужила покрет ка Горажду. Предњи делови с у наишли на јачи отпор делова 8, брдске бригаде на утврђеној Козари (к. 717) коју су заузели 4. септембра. Ту се 1. дивизија задржала по наређењу црногорске Врховне команде све до 7. септембра. .Јединице 2. санџачке дивизије налазиле су се код Фоче, на десној обали Дрине, па је Санџачка војска, 5. септембра, држала линију: Голо брдо Чивчи брдо - Врањача - Златаја - Хумић. Непријатељ се био повукао на леву обалу обал у Дрине и одатле ограничио, углавном, на артиљеријско дејство из хаубица по трупама на Паносу и Опанку. Међутим, поједини извиђачкоизвиђачко-заштитнички делови непријатеља задржали су се на десној обали Дрине све до 13. септембра (а код Фоче до 8. септембра). Српска Врховна команда је знала, приближно, распоред а устроугарских снага и за прегруписавање 6. армије ка средњој Дрини, али није знала где су 15. и 16. корпус. СрпскоСрпско-црногорска страна није благовремено уочила одлазак главних снага ова два корпуса испред Ужичке и Санџачке војске. Стога су Црногорци тек 28. августа предузели наступање. Па и у току наступања, и Срби и Црногорци, мада нису наилазили на озбиљнији отпор непријатеља (осим заштитних делова), били су исувише опрезни, нарочито на фронту Шумадијске II. Много се времена губило у прегруписавању снага; споро се извиђало и обавештавало. То је ј е омогућило непријатељу да се под заштитом неколико батаљона и њихових извиђачких делова повуче преко Дрине и неузнемираван пребаци на север - ка средњој Дрини. Генерал Поћорек је чак рачунао и на ,,привремено напуштање југоисточне Босне као и јужне Херцеговине", што се у српским и црногорским штабовима није ни претпостављало. 3. септембра су са горње Дрине биле повучене и 7. и 9. брдска бригада. Тако је сада, на фронту ширине око 70 км (од с. Жепе до Фоче), остало свега шест непријатељских
батаљона и четири брдске батерије 8. брдске бригаде. Међутим, Срби и Црногорци нису уочили ни одлазак ових непријатељских бригада испред свог фронта. Српски елеменат са територије између Дрине и границе, изгледа, није био довољно организован за обавештајну службу. Овде свакако треба имати им ати у виду и страх који је завладао због збо г зверстава „шуцкора", а нарочито чињеницу да су Ауст ријанци имали на граници јаку граничну трупу, жандармерију, финансијске и друге органе које су задр жади и у току рата и који су врло добро познавали гранични појас и расположење становништва. Они су се благовремено обезбедили у том погледу. На обазривији рад Ужичке и Санџачке војске утицали су свакако и претх одни догађаји силовит удар много надмоћнијих непријатељских снага и крваве борбе против њих од 18. до 23. августа на том правцу. Необавештеност о стању код непријатеља одразила се негативно и на каснији рад Ужичке војске, као и на одлуке Врховне команде у погледу активности овог дела фронта.
На северном делу српског фронта до почетка почетка непријатељске непријатељске офанзиве Дејства I армије у Срему (6. септембар) Док су се на горњој Дрини дејства Ужичке и Санџачке војск е одвијала врло споро и сувише обазриво, српска Врховна команда је интензивно радила на припремању преласка Саве у циљу офанзивних операција у Срему. Свакако је на овај њен р ад посебно утицао захтев Руса, садржан у телеграму телегр аму председника Министарског савета који је у СВК стигао 1. септембра преко делегата Министарства спољних послова, на основу кога је председник Министарског савета изнео „да му је руски отправник послова саопштио, да Врховни командант Руске војске Велики Кнез Николајевић сматра, да је према данашњим приликама хитно, да српска војска ступи у офанзиву, а то с е може учинити, јер је велики део аустроугарских трупа отпремљен против Руса у Галицију, према веродостојним подацима. СВК је на основу овог телеграма одговорила Николи Пашићу, председнику Министарског савета и министру иностраних дела који се тада налазио у Нишу: „Без обзира на број непријатељских трупа према нама, ми бисмо предузели офанзиву, кад бисмо имали довољно превозних средстава за прелаз преко Саве и Дрине, која се у овоме времену журно припремају и кад бисмо могли одједанпут извршити преоружање извесних наших трупа са руским пушкама, које пристижу у партијама. - Чим се све ово доврши предузећемо офанзиву, зашта се већ увелико чине припреме". Српска Врховна команда је дефинитивну одлуку за и дејство у Срему формулисала тек 4. септембра у директиви 2501, а у међувремену међ увремену је издала низ наређења која су била у складу са њеном основном идејом за предстојеће операције. 25. августа СВК је наредила команданту I армије генералу Петру Бојовићу да осмотри најзгоднија места за прелазак Саве између села Ушћа и Шапца и да о рез ултатима поднесе извештај Врховној Команди. Доцније припреме развијале су се по директиви коју је СВК издала августа и према закључцима донесеним на састанку команданата арм ија са начелником штаба Врховне команде војводом Путником; тај састанак је почео 31 . августа
у 17 часова у штабу штаб у Врховне команде у Ваљеву. 1. септембра наређено је команданту Браничевског одреда у Пожаревцу да упути 9. пук I на Торлак (код Београда) у састав Дунавске I, а команданту II армије у Бог атићу да прими под своју команду 6. пук III (без 2. батаљона) који обезбеђује гранични фронт на Сави од Ушћа до Раче и једновремено осигурава осиг урава десни бок II армије; 2. батаљон, на одсеку Ушће Шабац, привремено је стављен под команду команданта I армије. Командант Дунавске I на Торлаку добио је 3. септембра наређење да дужност команданта Одбране Београда преда генералу генерал у Михаилу Живковићу и остави му: пук I позива, пољски брзометни дивизион, хаубичку батерију и рефлектор, а са остатком да крене ноћу 3/4.септембра у Обреновац (преко Сремчице, Кнежевца, Мељака и Моштанице), где ће примити команду над Обреновачким одредом и ући у састав I ар мије. Команданту II армије, који се налазио у Богатићу, СВК је о вог дана наредила да армијски понтонски трен упути на линију Белотић - Богатић где је имао да добије задатак у вези са демонстративним преласком Саве са једном дивизијом у околини Митровице. Истог дана командант I армије обавестио је Врховну команду да ће у духу договора на конференцији, одржаној у Ваљеву 31. августа авг уста у вези са припремама за израду понтонског моста и почетком преласка I армије преко Саве, бити све готово и да прелазак може отпочети ноћу 4/5. септембра, а без ужурбаности ноћу 5/6. септембра. И коначно, 4. септембра је уследила директива СВК, ОБР 2501, са дефинитивном одлуком за насилни прелазак Саве и заузимање Срема, према к ојој: „1. I. армија да ноћу између 5. и 6. септембра изврши прелаз преко Саве на изабраном месту и пређе у Срем. Правац наступања наст упања на линију: Рума - Митровица. Обратити пажњу на десни бок и упутити довољно јак здружени одред да протера непријатељска одељења код Бољевца и на правцу ка Земуну. Задатак је армије да потуче непријатеља пред собом и овлада Сремом, са тежњом да спречи непријатељу сједињење са његовом главном снагом на Дрини, одбацујући га од Фрушке Горе на исток. Настати, да се одмах утврди линија: Прогар - Ашаља - Обреж са наслоном на Саву као мостобран и Купиново као редуит мостобрана. 2. Командант II. армије упутиће ка Митровици Тимочку дивизију I. позива са армиским мостовним треном, са задатком да покуша и по могућству изврши прелаз преко Саве у околини Митровице; да по евентуалном заузећу Митровице ову добро утврди и створи је јаким мостобраном, и одавде чинити што јачи притисак притисак на непријатеља, у циљу олакшања и потпомагања акције I. армије, како при њеном прелазу преко Саве, тако и при њеном даљем надирању за непријатељем. Акцију Тимочке дивизије I. позива обезбедити артилеријом од непријатељских монитора од стране Раче. Акција Тимочке дивизије I. позива отпочеће у поноћи 5/6. септембра." Непријатељ је за одбрану Срема формирао Комбиновани корпус састава: 7. пешадијска дивизија (штаб и два одреда - источни и западни), 29. пешадијска дивизија и Дунавска флотила. Источни одред 7. дивизије (по један батаљон из 38. и 68. пешадијског пука, 21. ловачки батаљон, четири допунска батаљона, ескадрон без једног вода, две пољске батерије и тешка артиљерија) - био је распоређен од Земуна до Сурчина; Западни одред (два батаљона из 38. и три батаљона из 68. пешадијског пука, 23. и 28. ловачки батаљон, два ескадрона и четири пољске батерије) - северно од Ашање. 29. пешадијска дивизија (57. бригада састављена од 42. и 92. пешадијског пука, 58.
бригада састављена од 74. и 94. 9 4. пешадијског пука, пољски артиљеријски пук од 5 батерија) налазила се на простору Буђановци, Рума, Митровица. Њој је био придат артиљеријски дивизион од две пољске хаубичке батерије из 9. корпуса. Дунавска флотила имала је три групе монитора: 1. гр упа (монитори „Темеш" и „Бодрог") и 2. група (монитори „Самош" и ,,Кереш"), код З емуна; 3. група (монитори „Марош" и „Лајта") код Раче. Комбиновани корпус је био ојачан јединицама из 5. армије: 104. ландштурмском пешадијском бригадом и колоном пуковиика Пфлуга (28. ландверски пук, две батерије и један ескадрон коњице). Командант аустроугарске групе армија у Петроварадину обавестио је, 2. септембра, команданта Комбинованог корпуса да ће Срби упасти у Срем; да ће код Земуна демонстрирати, а одсудни прелазак спремају преко Саве низводно од Митровице. На предлог команданта Комбинованог корпуса, командант 5. армије наредио је да се од 3. септембра истуре на обалу Саве мађарске и хрватске ландштурмске јединице, а 29. и 7. дивизија да служе као резерва и то: 29. дивизија на просторији Никинци, Буђановци, Рума, Шашинци, а 7. дивизија на линији Земун - Сурчин и Попинци - Сибач. За дејства у Срему СВК је одредила I армију, састава: Шумадијска I (10, 11, 12. и 19. пешадијски пук, пољски артиљеријски пук, пионирски полубатаљон); Дунавска I (IV прекобројни, 8, 9. и 18. пешадијски пук, п ук, пољски артиљеријски пук без 2. дивизиона, пионирски полубатаљон); Коњичка дивизија дивизија (1. бригада од 1. и 3. коњичког пука и 2. бригада од 2. и 4. коњичког пука; 1. и 2. коњичка батерија, пионирско и телеграфско одељење); Обреновачки одред (7. пешадијски пук II, два батаљона 5. пешадијског пука III, 2. пољска батерија из Дринске дивизије II и позицијска пољска Дебанжова батерија); Велики мостовски трен; Резервни инжињеријски полубатаљон; 2. батаљон 6. пешадијског пука III; армијска артиљерија (хаубички дивизион од две батерије М. 97, хаубички дивизион од две батерије М. 1910, 6 топова 120 мм М 97 који образују три батерије); армијска коњица (Шумадијски и Дунавски дивизијски коњички пук од по три ескадрона и митраљеског одељења, коњички ескадрон без вода Дринске дивизије II при Обреновачком одреду). Поред I армије, за дејства у Срему одређене су и ове јединице из II армије: Тимочка дивизија I (коњички пук, 13, 14, 15. и 20. пешадијски пук, пољски артиљеријски пук и пионирски полубатаљон) са мостовским треном II ар мије и коњичким дивизионом (без једног ескадрона) из Тимочке дивизије II позива. Под команду Тимочке дивизије I стављен је и Митровички одред, а садејствовала јој је и армијска артиљерија са својим групама код Станишеваца и с. Црне Баре. У директиви за насилни прелазак Саве, српска Врховна команда је изразила основну идеју за операцију у Срему, али је оставила и слободу команданту I армије да одреди време почетка преласка код оба места, с тим да о том времену врем ену извести. У задацима Тимочкој дивизији I, поред осталог се каже „да покуша пок уша и по могућству изврши прелаз преко Саве (. ..) да по евентуалном заузећу Митровице (...)", што показ ује да је Врховна команда осећала тежину додељеног задатка, али се није потрудила да подробније укаже како га треба извршити, као што је то указала при постављању задатка I армији.
Заповест команданта армије
У вези са директивом Врховне команде и резултатима процене земљишта и непријатељских снага у Срему, командант I армије издао је издао је 5. септембра заповест за насилни прелазак Саве, којом се истиче да ће прелазак преко Саве отпочети „6. септембра у 1 час" и то за обе дивизије „у исто време". „1. Шумадинска дивизија I. позива извршиће прелаз на одсеку од Новог села (закључно) до Подгоричке аде тако, да два пука пребаци средством дереглија код с. М. Дубоко; један пук средством понтона код Подгоричке аде, а 1 пук и два вода пионира на понтонском мосту код Новог села. Два вода пионира остаће код моста и ставиће се на расположење команданту моста за радове око подизања моста. 2. Дунавска дивизија I. позива прећи ће Саву на понтонима на фронту од Новог села (искључно) до с. Скеле, а чим буде готов мост код Новог села, остатак трупа прећи ће преко моста на зачељу пука Шумадиске дивизије I. позива." Дивизијама су овом заповешћу били прецизирани и задаци по преласку на леву обалу Саве, где би по рашчишћавању обале од непријатеља, Шумадијска I тежила ка Обрежу са околином, а Дунавска I ка одсеку Ашања - Прогар. Армијска артиљерија, постројена у две групе, распоређена је тако „да снажном ватром може потпомоћи прелаз и даље напредовање пешадије, као и заузимање и одбрану за узетих отпорних тачака на непријатељској страни." Коњичка дивизија је имала да пређе Саву на мосту код Новог Села „у тежњи да што пре избије предњим деловима на линију Кленак - Буђановци". За њом би прелазила и армијска коњица (Шумадијски и Дунавски коњички пук, коњица Обреновачког одреда) а по преласку би дејствовала ка с. Сурчину С урчину „одашиљући јаче извиђачке делове на север правцем ка обема Пазовама". За коњицом би код Новог Села прешли Саву и делови Обреновачког одреда и као армијска резерва поставили би се „на средокраћи између с. Купинова и Обрежа". Пошто су прецизирани задаци инжињерије и регулисано обезбеђење моста и комуникацијски правци јединица, што је било од значаја за дивизијске коморе одређено је: „Армијски штаб биће у Владимирцима, а комаидант армије, за време пребацивања трупа и прелаза преко моста, налазиће се на положају североисточно од Црвене механе код Водичког брда, с којим одржавати трајну везу вез у средством телефона и ордонанаса." Командант I армије је, дакле, изабрао главно место прелаза на одсеку с. Скела (закључно) - Подгоричка ада (закључно), а не на одсеку с. Ушће - Шабац како му је била наредила Врховна команда 25. августа. Скелу је узео у обзир зато: што се једино према њој у Срему налази добар пут за возове; ту је и у мирно доба постојао скелски прелаз; заузимањем за узимањем Купинова добија се излаз ка Прогару и Ашањи; ту се налази Скелска ада преко које се лакше може прећи Сава. Осим тога, према одсеку Скела - Подгоричка ада непријатељ је био најслабији те му је требало највише времена за довлачење појачања од Земуна и Руме. Срби нису имали ни довољно мостовског материјала ни јаку артиљерију да би прешли Саву на местима која су била јаче брањена, као што су одсеци код Земуна и Сремске Митровице. Најзад, Скела је била најдаље место од монитора који су се налазили код Земуна и Раче. Изабрана места прелаза одговарала су углавном тактичким и техничким условима. Слабе стране су биле те што је лева обала покривена, те се није могло осматрати дејство ватре. Затим Обедска бара затварала је излаз из Купинског кута. Та слаба страна биће отклоњена тек заузимањем с. Купинова и с. Обрежа.
Заповест за прелазак детаљно је разрађена и св ака јединица је знала кад, шта и како има да ради. Оваква заповест наговештавала је успешан прелазак. Командант I армије известио је Врховну команду да ће његове тр упе отпочети прелазак преко Саве на фронту Скела Подгоричка ада 6. септембра у 1 час, док је командант II армије известио да ће демонстрације Тимочке I, код Митровице, почети прелазак у поноћ 5/6. септембра. Врховна команда наредила је Одбрани Београда да буде на опрези, „а сем тога да артиљеријском ватром привеже непријатеља код Земуна и да потпомогне напад оног дела снаге I. армије, који буде упућен, по прелаз у на леву обалу Саве, ка Земуну. На фронту II и III армије овог дана није било ничег значајнијег.
Прелазак Дунавске дивизије I позива
Уочи дана преласка, јединице Дунавске дивизије I биле су овако распоређене: 18. пук на самој обали Саве, од Скеле до Ушћа; 9. пук код с. Месараца; IV прекобројни пук код Скеланске шуме; 8. пук код Ратара; 1. дивизион Дунавског пољског артиљеријског пука код Скеле, а 3. дивизион овога пука на Потесу (вренском). (вренском). I Прелазак је, према армијској заповести, з аповести, требало отпочети 6. септембра у 1 час, али се задоцнило јер нису биле завршене све припреме. Командант дивизије је организовао прелазак јединица тако што је 18. пук одређен у претходницу, са задатком да пређе Са ву (понтонима, на месту које изабере командант пука) и заузме с. К упиново. Његов прелазак имао је да потпомаже 1. дивизион код Скеле; 3. дивизион је очекивао наређења за даљи рад. Прелазак осталих трупа имао се извршити преко понтонског моста код Новог Села, кад овај буде готов. 18. пук је у 3 часа подишао у три колоне изабраним местима за прелазак: д есном (3. батаљон) код Скеле ради преласка на низводни крај Скеланске аде; средином (2. батаљон) код Сегединке, западно од Скеле, ради преласка на узводни крај Скеланске аде; левом (1. батаљон) код Ворбиса; 4. батаљон овог пука ос тао је у резерви, иза десне колоне. ко лоне. Свакој колони стављена су на располагање по 4 понтона за превожење. Код средње и леве колоне превожење је почело у 3.25 часова, а код десне доцније. Лева колона није наишла на отпор, те се до 5.30 превезла преко Саве без тешкоћа. Средња колона, после слабог отпора, превезла се до 6.30 часова. Десна, пошто је пребацила у 4 понтона први ешелон од 80 војника, наишла је на јак отпор непријатеља који је држао Купиново (на једну чету 32. ландштурмског пешадијског пука и батер ију од 4 топа). Непријатељ је отпочео тући јаком пешадијском и артиљеријском ватром како прелаз ове колоне тако и целу десну обалу Саве код Скеле, чиме је онемогућено даље пребацивање њених јединица. 1. дивизион и десна група армијске артиљерије отварали су ватр у, али је она имала осредњи ефекат због тешког осматрања експлозија зрна на левој обали Саве која је била покривена шумом и кукурузима. Резерва је пошла око 8 часова од Скеле ка Ворбису, месту преласка леве колоне, где је до 11 часова и она извршила прелазак. Десна колона прешла је код Скеле тек по паду Купинова, око 14 часова. Кад је у 3 часа добијен телефонски извештај од Шумадијске дивизије I да су њени делови код Дубоког прешли Саву, да се мост код Новог Села гради и да ће вероватно бити готов у
4 часа, командант Дунавске дивизије I поставио је задатке осталим својим јединицама: 9 пуку, да у 3 часа изјутра буде спреман за прелазак преко моста код Новог Села, одмах за пуком из Шумадијске I, а по преласку да крене ка Купинову и рашчисти југоисточну уздужну половину Купинског кута, те да овлада К упиновом и утврди га што јаче; IV прекобројном пуку, да у 3.45 часова крене ка Новом Селу где ће прећи преко понтонског моста у времену које буде одредио командант моста, а по преласку да наступа ка Купинову, стављајући се под команду команданта 9. пука. По овлађивањ у Купиновом, оба пука имају заузети линију Прогар - Ашања и на њој се утврдити. У 4.15 часова командант Дунавске дивизије I издао је наређење 3. дивизиону да правцем Дрен - Бељииа - Месарци одмах крене ка Новом Селу где ће прећи преко моста, одмаршовати у Купиново и ставити се под команду команданта 9. пука; 8. пуку је у 6.10 часова наређено да такође одмах крене поменутим правцем за Купиново. 9. пук је до 7 часова прешао реку и наступајући источном половином Купинског кута напао с. Купиново у садејству са 1. и 2. батаљоном 18. пука и у 11.45 часова Купиново је било потпуно у рукама српских јединица. До 10.30 прешао је Саву и IV прекобројни прекобро јни пук и, крећући се за 9. пуком, стигао до подне у Купиново, а за њим око 13.15 часова стигао је и 3. дивизион. Најзад у 15.30 часова у Купиново је стигао 8. пук, а за њим њ им и пионирски полубатаљон. Од Купинова је наступање продужено у две колоне: десно м (IV прекобројни пук са две пољске батерије) ка Прогару Прогар у и левом (9. пук и једна пољска батерија) ка Ашањи. Непријатељ је давао врло слаб отпор те су колоне, око 16 часова, избиле на линију Прогар - Ашања, где су одмах приступиле утврђивању. Код Купинова су у дивизијској резерви задржани 8. и 18. пук. Око 14.30 часова превезао се и штаб дивизије и кренуо у Купиново. Дивизија је, 6/7. септембра, заноћила: десном колоном на одсеку Прогар - Грабовина; левом, на одсеку Грабовина - Ашања; главнином: 8. пук северно, 18. пук п ук источно од Купинова, 1. дивизион иза 8. пука, једна цела и половина друге чете пионира иза 18. пука. Један батаљон 8. пука и једна пољска батерија стављени су на р асполагање команданту армијске коњице. Штаб дивизије заноћио је у Купинову. Дунавска дивизија I је врло успешно извршила прелазак р. Са ве. Њена претходница, 18. пук, почела је прелазак у 3 часа уместо у 1, али од тога није било штете, што треба захвалити врло доброј вези са Шумадијском I која је већ у 3 часа јавила да ће мост код Новог Села бити подигнут до 4 часа. Тако је командант Дунавске дивизије I могао одмах да нареди својој главнини покрет ка мосту и прелазак.
Прелазак Шумадијске дивизије I позива
Дивизија је, 5. септембра у подне, била прикупљена у рејону Црвене механе, на путу Шабац - Дебрц. Лева колона (11. пук, одељење понтонира и вод болничара) имала је да отпочне (11 септембра у 1 час прелазак код источног краја Подгоричке аде, користећи за то 9 понтона који су се налазили код Црвене механе, а по пребацивању целог пука да што пре избије на предњу ивицу шуме и овлада путевима који долазе са запада. Средња колона (12. и 19. пук, одељење понтонира и два вода болничара) имала је да у исто време изврши прелазак код с. Мало Дубоко, где јој је стављено на располагање 5 дереглија. По преласку реке колона је имала да овлада северозападном половином Купинског кута и ухвати везу
са 11. пуком како би се при даљем надирању што пре овладало Обрежом који је требало утврдити као ослону тачку за даље операције. Десна колона (10. пук, два вода пионира и вод болничара) добила је задатак да пређе преко моста код Новог Села и да се даље креће за десним крилом, као дивизијска резерва. Велики мостовски трен који се налазио код Дебрца имао је да уђе у састав ове колоне ко лоне до Новог Села. Дивизиски коњички пук ушао је у састав армијске коњице, која је требало да се до 5 часова, 6. септембра, прикупи јужно од Новог Села у висини с. Власенице и пређе преко моста код Новог Села иза Коњичке дивизије. Артиљерија (4, 5, 6. и 7. пољска брзометна батерија, хаубички дивизион од две батерије и 4 д угачка топа 12 cm М 97) формирала је леву групу армијске артиљерије на положају од потока Лађеник до Орлаче (закључно), са задатком да потпомогне прелазак и напредовање пешадије. Осталим батеријама Шумадијског артиљеријског пука наређено је да се до поноћи 5/6. септембра прикупе западно од пута између Развалине и Дебрца и и пређу преко моста код Н. Села иза пешадије Дунавске I, с тим да 1. дивизион што пре потпомогне наступање сред ње и леве колоне, а остале две батерије да се крећу за дивизијском резервом. Прелазак Шумадијске дивизије I почео је у одређено време уз подршку леве артиљеријске групе. Лева дивизијска колона почела је превожење са по 20 војника у понтону, штићена ватром 4. батаљона са митраљеским одељењем 11. п ука, који је био у претходници ове колоне за време марша до места прелаза, и са саме обале Саве једновремено штитио и прелазак средње колоне. Први понтон је пристао непримећен уз саму лев у обалу реке, али на други др уги и следеће понтоне непријатељ је отворио јаку пешадијску ватру са обале реке и Подгоричке аде, наневши им осетне губитке. Официр који се превезао првим понтоном предузео је напад са 20 пребачених војника, бацајући бомбе на непријатеља. А кад су искрцани војници из три следећа понтона, овај официр је предузео јуриш и успео да непријатеља потисне од обале. Чим је пребачена цела чета отпочело је и утврђивање, а превожење трупа продужено је са осталих 6 понтона. Друга пребачена чета упућена је западно, обалом у правцу к. 77, потискујући непријатељске делове. Обе чете водиле су огорчену борб у са непријатељем који је у неколико махова јуришао да би их бацио у Саву, али у томе није успео. Ове чете су потпомагале са десне обале 4. и 6. пољска батерија јаком артиљеријском ватром. До 5 часова пребачено је пет чета. Тада је непријатељ извршио последњи јачи напад, али је одбијен. Даље пребацивање јединица ове колоне мање је ометано, јер је непријатељ потиснут читав километар од обале. До 11.30 часова пребачен је и 4. батаљон 11. пука. Тада су се код Купинске греде појавили предњи делови средње колоне, па је одмах ухваћена веза с њима. Средња колона је без икаквих сметњи пребацила две чете, а у 3.35 су на левој обали реке била два батаљона и 4 митраљеза; у 5.30 часова, цео 12. пук је пребачен и одмах за њим почело је превожење 19. пука. п ука. У 7.15 часова 12. пук п ук је (са делом 9. пука из Дунавске I) напао и потиснуо непријатеља јачине око пет чета из 32. ландштурмског пука, са линије Купинска греда - к. 77. Око 10 часова пребацио се преко Саве и 19. пук ове колоне и кренуо за 12. пуком. Десна колона је, да би осигурала подизање моста код Новог Села, посела са две чете и митраљеским одељењем десну обалу Саве, а у 1 час су два вода пешадије била пребачена понтонима, када је без узнемиравања од непријатеља отпочело и подизање мо ста. До 3.30 часова почео је прелазак јединица преко моста, па је до 8 часова: из десне колоне преко моста прешао 10. пук са с а три пољске батерије; из средње 12. пук и три батаљона 19. пука;
из леве, већи део 11. пука. Командант дивизије, који се налазио код Купинске греде (у ВРС стоји Купинова греда) на челу 19. пука, наредио је да се придате самосталне официрске коњичке патроле пребаце преко моста код Новог Села и упуте у извиђање непријатеља, а у 10.45 часова да средња и лева колона што пре избију на линију Обреж - Витојевци, одакле ће, пристизањем Коњичке дивизије, да заузму и утврде линију Товарник - Грабовци. Међутим, предњи делови 12. пука били су залутали зал утали у забрану Купинске греде, па је командант дивизије, да не би дошло до нагомилавања јединица, наредио д а десну колону образују 11. и 19. пук са 1. дивизионом пољске артиљерије и да ова колона наступа ка Обреж у, а 12. пук са 8. и 9. батеријом да образује леву колону колон у која ће учествовати ка Витојевцима. Услед укрштања које је тиме настало, успорен је рад леве колоне те је она успела тек пред мрак да заузме Витојевце. Да није било крштања могла је да за узме и Грабовце. Десна колона се са 11. пуком на челу појавила око 14 часова у борбеном распореду пред Обрежом и после краће борбе заузела га. Обреж Обре ж су браниле две чете пешадије и једна батерија који су одступили ка Огару. Дивизија је, 6/7. септембра, заноћила на линији Обреж - Витојевци и то: десна колона код Обрежа, са предстражом на линији Марића Салаш - Рогулића Салаш, а лева колона и штаб дивизије код Витојеваца, са предстражом од Рогулића Салаша до Саве. Командант армије је у 19.15 часова извукао изв укао један батаљон из састава дивизије и ставио га на располагање команданту Коњичке дивизије. Прелазак Коњичке дивизије Коњичка дивизија, прикупљена 5. септембра око Дебрца, прешла је преко понтонског моста 6. септембра у 17 часова. Њене „патроле наишле су северозападно од Обрежа на 12. ладштурмски пук који се повукао од Кленка Кл енка и штитио прикупљање Западног одреда Комбиноване 7. пешадијске дивизије". Преласком у Срем, дивизија је заноћила: извиђачки ескадрон бр. 1 северно од Ашање, извиђачки ескадрон бр. 2 западно од Обрежа; предњи делови на линији Карловчић - Огар - Грабовци, а главнина дивизије јужно од Обрежа. По казивању мештана, непријатељ је утврђивао подножје Фрушке Горе. Армијска коњица била је 5. септембра прикупљена код Новог Села и преко понтонског моста прешла у 18 часова 6. септембра. Предњи делови су, после мањих чарки са непријатељским заштитничким деловима, заноћили: извиђачки ескадрон код баре Живаче, а патроле према Бољевцима, Фенеку и Фенечкој шуми, у додиру с непријатељем. Главнина је заноћила код Купинова. Из исказа заробљеника сазнало се да је Саву од Прогара до Витојеваца обезбеђивао 32. ландштурмски мађарски пук, хусарски ландштурмски ескадрон и батерија, „а од Витојеваца ка Кленку 12. ландштурмски пук". Армијска резерва (7. пук II и 2. пољска батерија) која је била прикупљена 6. септембра код Новог Села, прешла је Саву ноћу 6/7. септембра.
Неуспех Тимочке дивизије I позива код Чеврнтије На основу директиве Врховне команде од 4. септембра, командант II армије издао је 5. септембра у Богатићу заповест за демонстративни прелазак, к ојом је изложио директиву
Врховне команде, а затим одредио задатке з адатке својим трупама, стављајући армијски мостовски трен ,,на расположење команданту Тимочке дивизије I позива", коју је ојачао и коњичким деловима Тимочке дивизије II. За обезбеђивање акције Тимочке дивизије I, командант армије је оријентисао читав Митровички одред и артиљерију „на просторију: Црна Бара - Равње", која би дејствовала „по специјалним наређењима команданта армиске тешке артилерије, а у духу зах тева команданта Тимочке дивизије I позива." Заповест команданта армије затекла јс борачке јединице Тимочке дивизије I код Липолиста. Први степсн колонских возова био је код Маова, а други код Слатино. Дивизија је бројала 17.500 пушака, 20 митраљеза и 24 топа. Пешадија је добила руске брзометне пушке с којима се војници још нису били добро упознали. Армијски мостовски трен који је овој дивизији стављен на располагање и дошао из Коцељеве у Белотић, није био потпуно исправан. Материјал је био стар и разнолик, тако да је велики део још у време мира био предлаган за расход. Недостајало је и старешинског кадра, и обученог људства (већина није служила и понтонирима). Стоку је захватио шап, те су се запреге врло споро кретале. Пред само извршење овако важног задатка Тимочка дивизија I добила је из Митровичког одреда ескадрон, мерзерску и хаубичку батерију, а из Тимочке II остатак Коњичког дивизиона, што је све требало благовремено скупити и употребити. Команданту дивизије није била раније издата никаква заповест, да би се за овако сложен и важан задатак могао припремити: да правовремено прикупи јединице које му се стављају на располагање, да дивизију примакне из Липолиста ближе прелазу и тако избегне дуге и заморне маршеве пред само извршење преласка, да прегледа мостовски трен и одреди дужину моста који се њиме може поставити, па према томе и да изабере место за прелаз. Уместо свега тога. 4. септембра у 23 часа јављено је штабу Тимочке I да дивизији 5. септембра предстоји покрет и да командант тога дана у 7 часова буде у штабу армије у Богатићу. Командант дивизије, генерал Владимир Кондић, стигао је у Богатић 5. септембра пре 7 часова, баш кад је писана армијска заповест за демонстративни прелазак преко Саве. Он се ту упознао са задатком дивизије и недостацима које је износио командант армијског мостовског трена. Ту је командант дивизије наредио команданту мостовског трена д а се припреми за покрет до р. Битве, између Глушаца и Н оћаја, где да потопи понтоне у реку да би забрекли јер су били расушени, а у 18 часова да буде спреман за покрет ка месту прелаза које ће му благовремеио бити показано. После тога командант дивизије разговарао је о свом задатку са командантом II армије војводом Степом Степановићем „који му је нагласио: да је ђђ-штабни капетан Петар Косић изрекогнисцирао Саву и нашао место за прелаз дивизије; да је команданту армиске артилерије, пуковнику Милошу Михаиловићу, наређено да отпочне дејство артилерије у поноћ 5/6. септембра". Примивши писмену армијску заповест, генерал Кондић се истог дана у 9.30 часова вратио у Липолист и у штабу дивизије почео да на брзину издаје делимичне заповести за покрет јединица: 14. пешадијски пук преко села Слепчевића Слепчевића - Дубља - Белотића - Метковића Глушаца; артиљеријски пук преко Змињака - Богатића - Метковића - Глушаца; 20. пешадијски пук преко Дуваништа - Слепчевића - Дубља - Белотића - Метковића Глушаца; 12. и 15. пешадијски пук преко Змињака - Скрађана - Дубља - Белотића Метковића - Глушаца. За маршевске циљеве осталих делова дивизије одређени су: инжињеријској алатној колони - с. Метковић; телеграфском одељењу - с. Глушци где ће бити и штаб дивизије
који је требало везати са армијским штабом у Богатићу, Митровичким одредом у Ноћајском Салашу и са штабом ш табом армијске артиљерије у Равњу; пионирском полубатаљону, да се креће иза 15. пука итд. После издатих заповести, командант дивизије се са начелником штаба одвезао у Ноћај ради избора места за подизање понтонског моста на Сави, док су јединице нстог дана око 11 часова отпочеле покрет. Марш је био врло тежак. Уз то је дошло до укрштања колона, што је јако успоравало кретање, изазивало изаз ивало критиковање заповести за покрет и утицало на морал старешина и војника пред овако важну о перацију. После 30 км марша јединице су, јако заморене, почеле око 20 часова стизати код Глушаца, што се одужило све до 24 часа. Командант дивизије се вратио са извиђања у 20.45 часова у Глушце и одмах издао заповест којом је, пошто је нагласио да непријатељ слабим одељењима држи Босут, Равањ, Петровце, Сремску Митровицу, Јарак, и да ће I армија 5/6. септембра упасти у Срем, наредио потпомагање преласка I армије, формирањем двеју колона, од којих ће десна извршити прелазак код Јасенове греде. „Леву колону сачињава: 20. пешад. пук, једна батерија Тимочког артилеријског пука и 1 одељење коњаника. Десну колону сачињава: 13. и 15. пешад. пук и пет батерија Тимочког артилеријског пука. Командант леве колоне је пуковник Ћура Докић, а десне к олоне пуковник Божидар Јанковић. Команданту мостовног трена наређено је, да учини све припреме за пребацивање мостовне заштите, а потом за постављање понтонског моста за прелаз главнине десне колоне. Команданту пионирског полубатаљона наређепо је да се са мостовном заштитом пребаци на леву обалу Саве и одмах од мах предузме енергично утврђивање. Болничарској чети наређено је да образује дивиз. завојиште у селу Уз већу. Коњичком пуку наређено је да за време прелаз а дивизије дејствује на десном боку дивизије и по могућству држи Јарачку посаду у шах у. Штаб дивизије за време прелаза биће на Јасеновој греди." Податак да непријатељ држи Саву слабим одељењима није одговарао стварности јер је било превиђено присуство 29. пешадијске дивизије. Заповест пати и од других недостатака. Левој колони није одређен одсек Саве на који је требало изаћи и вршити демонстрацију, нити правац којим је требало кретати се до тог одсека. Десној колони није дат задатак да по преласку Саве код Јасенове греде образује јак мостобран као ослонац с којег ће даље сигурно дејствовати, није јој одређен правац којим ће доћи до Јасенове греде, а ни време у које је требало тамо да стигне. Из заповести се не виде задатак и улога 14. пука. Команданту мостовског трена нису дати час поласка и правац кретања до Јасенове греде. Команданту пионирског полубатаљона није дата линија ужег мостобрана коју је имао да утврди. Није одређено време преласка коњичком пуку, а то му м у је било потребно да би могао да изврши свој задатак. Не види се које су јединице одређене у мостовску заштиту и ред превожења, а које у главнину десне колоне итд. Може се приметити и то да нема главнине артиљерије. Сличних недостатака има и у наређењима која је командант дивизије издао осталим јединицама за садејство при преласку Саве: Митровичком Митровичком одреду није означено на које циљеве треба да буде управљена ватра хаубичке и мерзерске мерз ерске батерије; команданту
армијске артиљерије код Равња није истакнуто да је циљ његове ватре да се спречи долазак монитора из Раче до Чевртије, како је то био наредио командант II армије. Командант дивизије известио је у 22.50 часова команданта II армије да је завршио све припреме за демонстративни прелазак преко Саве. Међутим, у то врее припреме су биле тек у току, а завршене су 6. септембра у 5 часова. Командант II армије обавестио је команданта I армије да је Тим очкој I наређено да 6. септембра у 4 часа отпочне демонстративни прелазак код Митровице, а од команданта I армије примио је обавештење о месту и времен у преласка јединица те армије. Армијска артиљерија, постављена код Равња бомбардовала је у поноћ 5/6. септембра село Босут. Дејство артиљерије по рејону Сремске Митровице изазвало је велике пожаре, нарочито на железничкој станици. У исто време, у поноћ 5/6. септембра, десна колона дивизије пошла је од Глушаца ка месту прелаз а. Заповест за покрет издата је на брзину, те је и овде дошло до нагомилавања и укрштања јединица, уместо да су све јединице дивизије правовремено разведене од Глушаца ка местима прелаза к од Чевртније и према Сремској Митровици. На такав рад људи су негодовали. а све се то штетно одражавало на морал преморених трупа. Командант мостовског трена добио је наређење за покрет 5. септембра тек у 23 часа. Од р. Битве до Чеврнтије имао је да пређе са воловско м запрегом око 16 км по врло рђавом путу, а оваква запрега могла је прећи на сат највише 2,5 км, што значи да је код прелаза могла бити тек 6. септембра око 5 часова. Чело десне колоне (13. пук) стигло је било код Чеврнтије 6. септембра у 1.30 часова, а зачеље тек у 2.30 часова. Пук се постројио у смакнутом поретку, на удаљењу око 200 м од места прелаза. Остали пукови су се прик упили много доцније. Артиљерија је била распоређена на око 300 м од обале и заузела фронт ширине 500 м. На десном крилу, непосредно уз артиљерију, био је 15 пук, док је 14. пук био на левом крилу. к рилу. Одмах се приступило прецизирању места за подизање понтонског мосга и превожење. Пре почетка преласка, командант дивизије издао је заповест команданту десне колоне, којом прецизира да по преласку Саве делом снага избије на линију: Манђелоска бара - Баре - с. Шашинци, „осигуравајући се стално од напада, који би евентуално долазио од стране села Јарка". На челу колоне прво се превозио 13. пук, а за њим 15. који је имао да дејствује „лево од 13. пука у правцу Митровице"; по пребацивању преко Саве и 14. пука као дивизијске резерве, читава „десна колона кренуће се ка Митровици у циљу њеног дефинитивног заузећа и стварања од ње једног солидног и сигурног мостобрана. Од 14. пука, одвојиће се известан део за заштиту мостобрана и наших позадњих веза". Има се у виду да и лева колона „по могућству изврши такође прелаз на леву обалу Саве помоћу сплавова и материјала, кога нађу на лицу места", а да коњички пук пређе Сав у за десном колоном са задатком осигуравања њеног десног бока. У заповести нису изложени: циљ и начин извршења преласка, начин стварања јаког мостобрана, образоње ужег, па ширег мостобрана итд. Није наређено да се десна колона по избијању на линију Шашинци - Баре - Манђелоска бара ту задржи и утврди, нити како ће се извршити прелазак: ко ће образовати заштиту прелаза а ко мостовску заштиту, ко ће бити командант моста, ко ће образовати мостовску стражу и њен задатак. Није одређено ни где ће се ужи мостобран наслањати на Саву, нити линија ширег мостобрана. Није одређен ред превожења понтонима, ни ред прелажења преко моста. Из тога што језа је за заштиту мостобрана и позадњих веза 14. и 15. пука оставио само известан део, види се колико је командант дивизије олако схватио целу ову ситуацију. Вероватио га је на овакав
рад навело уверење да пред собом има слаба непријатељска одељења. Намера да се и левој колони нареди једновремени прелазак Саве помоћу сплавова и материјала нађеног на лицу места била је неостварљива, јер није било времена ни за припрему нити за извршење такве радње. Командант десне колоне наредио је 13. пуку п уку да пређе Саву чим стигну понтони, образ ује мостовску заштиту и овлада насутим друмом Митровица - Јарак, повијајући крила ка Сави, мада је у заповести стајало да се најпре заузме линија Манђелоска бара - Баре Шашинци. Први понтон је био спуштен у Саву тек у 5.15 часова уместо у 4 како је то наредио командант армије. Непријатељ је са леве обале отворио пешадијску ватру и убио 1, а ранио 10 војника из 13. пука. Међутим, под дсјством ватре наше пешадије и артиљерије слаба непријатељска одељења морала су одст упити ка Шашинцима, те је спуштање понтона и превожење мостовске заштите неузнемиравано настављено. Првих 8 понтона са по 20 војника превезено је у 7.20 часова, следећа „партија" је пребачена у 7.45 итд. У 9.50 био је превезен цео 13. пук: 2. батаљон који је први прешао на леву о балу Саве, заузео је друм Јарак - Митровица према месту прелаза и повио лево крило ка Сави; 3. батаљон је био развијен према Шашинцима, 4. се развио према Јарк у, а 1. између 2. и 3. батаљона. Превезени делови 13. пука, уместо да заузму ужи мостобран и на њему се утврде, појурили су за непријатељским слабим деловима ка Шашинцима, а пиоиири нису утврдили ужи мостобран, већ су најпре израдили рампу за излаз ак артиљерије из понтона, а затим су преносили муницију. Око 8 часова дошао је на место прелаза и командант II армије, где га је командант дивизије обавестио: да ће се понтонски мост поставити на месту где се врши превожење, а кад буде заузета Митровица преместиће се тамо; да се већ превозе пионири за утврђивање мостобрана; да је послат командант пионирског полубатаљона да обел ежи линију за ужи и шири мостобран; да су на левој обали обал и Саве, према Митровици, развијена слабија одељења која ће се појачати кад настане потреба; да на десној обали Саве није предузео никакве мере јер је земљиште мочварно и покривено. Међутим, командант пионира није могао да обележи линију ни ужег ни ширег мостобрана, јер то није било одређено у заповести команданта дивизије за извршење преласка. То би морао да чини само на основу своје процене. А и на десној обали је требало организовати заштиту прелаза, прихват рањеника и снабдевање трупа м уницијом и храном, а од тога није учињено ништа. Командант II армије се сложио са оним што је урадио командант дивизије и наредио да се на крилима мостобрана поставе, на десној обали Саве, по једна чета пешадије које ће ће штитити ватром бокове мостобрана. Командант 13. пука наредио је, у 9.30 часова, 2. батаљону да се не удаљује од места прелаза више од 4 км и да се левим крилом наслони на Саву, док је превожење 15. пука почело у 9.50 часова. У 11 часова наређено је команданту мостовског трена да подигне мост, иако му је недостојало понтона за 70 м моста. Стог а се тај део моста морао подизати на стојним потпорама, што је дозвољавала дубина Саве на левој обал и, но то је знатно успорило изградњу моста. До 12 часова били су пребачени на леву обалу Саве: 13. пук (без чете која је била на стражи код армијског штаба), пионирски полубатаљон, полубатаљон, седам чета..15. пука, 12 митраљеза и 3 топа са карама. Пошто је био пребачен већи део десне колоне, кол оне, требало је да пређе на леву обалу и њен командант, али он то није учинио.
Батаљони 13. пука нису до тог времена наишли на јачи отпор непријатеља, нити су јаче непријатељске снаге биле откривене извиђањем, мада су биле присутне. Непријатељска 29. пешадијска дивизија била је од 4. септембра распоређена: штаб дивизије и 94. пук у Руми; штаб 58. бригаде, 74. пук и хаубички дивизион у Шашинцима; пгтаб 57. бригаде и 42. пук у Буђановцима; 92. пешадијски и пољски артиљеријски пук у Никинцима. Командант 74. пука у Шашинцима сазнао је у 9 часова од рањеника да су Срби прешли Саву код Чеврнтије и да надиру ка Шашинцима. Одмах им је крен уо у сусрет са својим пуком и око подне се сукобио са 13. пуком источно од пута Јарак - Митровица. Командант 29. пешадијске дивизије донео је одлуку да одмах нападне пребачене српске делове са двоструким обухватом: 74. пук да их задржава, 94. пук са 1. батеријом да их нападне северна од 74. пука, а 57. бригада са две батерије од Јарка између 74. пука и Саве. Одмах је упутио железницом из Руме два батаљона 94. пука до станице Вогањ (где су се искрцали у 15 часова); остатак 94. пука и пољска батерија упућени су пешке и нашли српске јединице дуж КонавКонав-потока. Једновремено је командант 29. дивизије упутио из Никинаца 92. пук га пољском батеријом преко Јарка, к оји је напао Србе око 12.30 12 .30 часова. Најзад, 42. пук је са две пољске батерије био упућен из Буђановаца ка Шашинцима. У 12.30 часова отпочела је јача борба према Јарку и Шашинцима, а баш у то време почело је и подизање понтонског моста. Жестина борбе је расла. Да би се одговорило на непријатељеву артиљеријску ватру, Срби су од три превезена топа један управили према Јарку, а два према Шашинцима. Њихова ватра била је веома успешна. Око 13 часова командант 13. пука био је приморан да појача први борбе ни ред убацивањем пребачених чета 15. пука. Већ се осећало о сећало да је непријатељска артиљерија надмоћна, да је б орбени поредак 13. пука много развучен и да је појачање од седам чета 15. пука недовољно да одбаци непријатеља. Стога је командант 13. пука тражио од команданта десне колоне да га појача артиљеријом и да се убрза превожење остатка 15. пука. Међутим, у 12.30 часова престало је превожење трупа, а сви понтони били су заузети за подизање моста. Баш тада је командант 13. пука био извештен да је непријатељ према 1. батаљону појачао снаге једним батаљоном и батеријом, па је свом 1. батаљону упутио 9. чету 15. пука и наредио му да нипошто не одступа, а накнадно га појачао и 15. четом 15. пука. Тако је код Шашинаца било шест чета Тимочке I према аустроугарском 74. пуку. У оваквој ситуацији командант II армије у 12.55 часова извештава Врх овну команду да „пребацивање Тимочке дивизије I позива иде неспречено", да су се само „ слабија одељења код Јарка пушкарала", те да има изгледа „да код Митровице неће бити јак отпор" и „да ће се Митровица моћи заузети још данас". У 13.20 часова командант 2. батаљона 13. пука на левом крилу молио је за појачање јер му је фронт сувише широк, те је тамо у 13.45 упућена 16. чета 15. пука. Командант 13. пука известио је у 13.50 часова команданта десне колоне да „нити пешадија прелази, нити се мост поставља", те је молио за појачање у артиљерији, а 5 минута после тога послао је две чете 15. пука као појачање 3. батаљону, када је непријатељ код Јарка имао два батаљона, два топа и неколико коњаника. Код 13. 1 3. пука почео се осећати недостатак муниције, нарочито код 1, 3. и 4. батаљона који к оји су били у најжешћој ватри. Командант пука затражио је муницију од команданта 14. и 15. пука. Пошто је није добио, обратио се команданту десне колоне за 200 сандука муниције да се ватра не би прекинула. До 14.10 часова иодигнуто је свега пола моста. У то време је командант дивизије наредио да код Чеврнгије дођу два батаљона 20. пука и пољска батерија за појачање десне колоне. У 14.30 часова добијено је 65 сандука муниције из 14. пука тако да је 1. батаљон 13. пука
успео да одбије непријатеља испред себе. Пола часа ка сније командант 13. пука је упутио још једну чету из 15. пука команданту свог 2. батаљона на левом крилу, а у 15.10 часова затражио је појачање и командант 4. батаљона овог пука који се налазио на десном крилу, али му ово није могло бити послато, јер га није било. Командант десне колоне наредио је у 15.30 часова команданту 13. пука да заузме за узме Шашинце и да се ту утврди. Наређење није могло бити извршено јер је непријатељ био знатно надмоћнији. Према три батаљона и 2 топа налазио се непријатељ јачине 4 - 6 батаљона са 2 - 3 батерије. Команданту 13. пука нису могла бити послата никаква појачања, нити су их добили његови крилни 4. и 2. батаљон који су их тражили у 17.15 часова. Око 17.50 часова почело је колебање према Шашинцима и фронт је био повучен око 1 км према Сави. Начелник штаба армије који се од 14 до 18 часова налазио на месту прелаза, известио је у 20 часова команданта II армије да до 18 часова мост није подигнут (остало је још 30 - 40 м до леве обале), а није сигурно да ће се подићи и до 22 часа, јер се врло споро ради због рђавог материјала. Центар 13. пука (1. и 3. батаљон) и лево крило. 2. батаљона у неред у су одступили око 18.30 часова. Одмах после тога непријатељ је напао јачим снагама од Јарка и Шашинаца. Почело је одступање на целом фронту. фронт у. Батерија је у галопу почела да одступа ка мосту. Команданту 3. батаљона учинило се да је ово непријатељска коњица, па је наредио да се свира трубни знак „коњица". Пешаци су отворили паклену ватру у правцу ове батерије. Убрзо се увидела грешка и ватра је прекинута. Рањенике који су с нестрпљењем очекивали да се доврши понтонски мост захватила је паника. Лако р ањени су потрчали најближем понтону и толико га напунили да се овај преврнуо. Настало је дављење у Сави и запомагање. Ово је погоршало морал код војника и они су напуштали строј и трчали ка мосту који се под све већим оптерећењем све више рушио. Намах се створио такав метеж да присутни официри нису могли да поврате ред, „јер је то била маса која ништа друго др уго није чула и видела сем запомагања дављеника у Сави и још недовршени понтонски мост". Командант дивизије одмах је упутио на леву обалу: помоћника начелника штаба, два ађутанта, и музику 13. и 15. пука; п ука; наредио је да коњичко митраљеско одељење поседне десну обалу са обе стране моста, а жандармима из штаба да спрече самовољан прелазак на десну обалу. Око 19.30 часова ред је повраћен и код војника је створено уверење да ће мост ускоро бити готов и да не треба ометати понтонире. Чим су војници били умирени. од њих је формиран батаљон који је стављен под команду команданта 1. батаљона 13. пука потпуковника Милана Миљковића, а распоређен је на 600 м од обале за непосредну одбрану моста. Овај мостобран требало је брзо утврдити, али то није учињено. Командаат 13. пука стекао је уверење да мост уопште не може бити довршен, па је узео пуковску заставу и дао је санитетском мајор у др Миливоју Петровићу и редову Јакову Нелиху који су је пренели преко Саве пливајући. Ускоро је на целом фронту ватра престала и дуго је владао потпуни мир. Мост није довршен ни до 22.30 часова када је непријатељ предузео јак напад на бокове борбеног поретка. Он се све више приближавао мосту, а његова ватра бивала је све јача. Узбуђење код војника је расло док нијзад није гомила као бујица јурнула ка мосту да тражи спас. У овом тренутку 92. пук п ук је извршио јуриш на 1 бата.љон 13. пука п ука на десном крилу и поразио га, а затим продужио прод ужио ка мосту. „Под притиском масе, која је налетила на још недовршен мост поломљене су моснице, војници су попадали у Саву, неки су се давили а неки пливали ка мосту хватајући се за
понтоне, које је непријатељ већ био ставио под јаку ватру. Никаква сила и никаква средства, која су у овом тренутку употребљена од стране старешина нису била у стању да задрже ову бујицу људи, која је све више јурила ка мосту. О некој одбрани није било више ни говора. Ова друга паника довела је до катастрофе. Што се није спасло пливањем, или није нашло смрт у Сави, то је пало у руке непријатељу". Према подацима непријатеља, овде је страдало 62 официра и 4.880 војника. По нашим подацима, „13. пешад. пук (без команданта, 2 - 3 официра и једне чете, која је била стража дивиз. штаба); 7. чета 15. пешад. пука; понтонирски полубатаљон; 12 митраљеза и једна пољска батерија од три топа, остали су на л евој обали Саве. Командант Тимочке I известио је у 23.45 команданта II армије: да понтонири нису успели да доврше мост, да су 13. и део 15. пука на левој обали Саве изложени непрестаним нападима непријатеља чије се одељење пробило до обале и порушило пор ушило у знатној мери подигнути део моста, па су услед тога делови д елови на левој обали Саве у критичном стању; да је предузео све мере за одбрану десне обале Саве, те да су спремни за дејство: пет батерија, 14. пук и два батаљона 15. пука, а позвана су, каже, и два батаљона 20. пука. Он је том приликом замолио команданта армије да се дивизији што хитније упути појачање. појачање. Чим је командант II армије сазнао за неуспех десне колоне Тимочке I наредио је да њен остатак заузме распоред за одбрану одсека од Дреновца до Митровице на десној обали Саве, да јој се одмах упуте један пешадијски пук и коњички дивизион из Тимочке II и брзометна батерија из Митровачког одреда; команданту Митровичког одреда наредио је да упути батаљон из Тимочке II, а Тимочкој II да се осталим јединицама дође на линију Грабовац - Курјачке пољане. Тако је завршен овај катастрофални пораз Тимочке дивизије I позива 6. септембра 1914. године код Чеврнтије. Да бисмо могли правилно оценити рад Тимочке дивизије I позива, морамо имати у виду њен задатак добијен од Врховне команде да „покуша и по могућству изврши прелаз преко Саве у околини Митровице; да по евентуалном заузећу Митровице ову добро утврди и створи је јаким мостобраном, и одавде чинити што јачи притисак на непријатеља, у циљу олакшања и потпомагања акције I армије, како при њеном прелазу преко Саве, тако и при њеном даљем надирању за непријатељем". Дивизија је, без сумње, извршила део постављеног задатка. Она је привукла на себе аустроугарску 29. пешадијску дивизију која се налазила на просторији Шашинци, Рума, Никинци, Буђановци и тиме олакшала I армији прелазак у Срем, заузимање и утврђивање мостобрана Прогар - Ашања - Обреж - Витојевци. Други део задатка, да заузме Митровицу и од ње створи јак мостобран из којег је требало да помогне наступање I армије, дивизија није извршила, јер је њена десна колона претрпела пораз ко ји је потпуно паралисао даљи рад дивизије у духу овог задатка. зада тка. Неуспех дивизије дошао је као последица недовољно извршених припрема за прелазак реке Саве и учвршћивања првих резултата постигнутих по преласку на леву обалу реке. Иако се у СВК дискутовало о преласку у Срем још 31. 3 1. августа, извршиоцима нису правовремено издата наређења по којима би могли да обаве потребне припреме. То је, наводно, урађено због тајности, да непријатељ не би открио намере ср пске Врховне команде, а пренебрегло се оно без чега је немогуће извршити ивакав задатак - разрада задатка и правовремено упознавање извршиоца с њим како би се све припреме могле на време обавити. Међутим, тајност се могла очувати издавањем посебних наређења
заинтересованим старешинама, али она није никако могла да надокнади недостатак материјала за израду моста. Пошто није било довољно војног материјала за мост, морала су се користити и месна средства, а њих је било; било ; за пет дана су се могла прикупити и припремити исто онако као што је то урађено код I армије. Многе грешке које су с у учињене у припремама и извршењу преласка дошле су и као ка о последица тога што нису процењени јачина и распоред непријатељских снага које су се налазиле у Срему. За то је крив не само сам о штаб Тимочке I већ и штаб II армије. Већ је наглашено да је српска Врховна команда приближно тачно ценила јачину и распоред непријатеља у Срему и да су подаци о томе били познати команданту команданту II армије, али су они били занемарени, па се са 13. и половином 15. пука по преласку реке одмах предузело гоњење слабих непријатељских делова који с у штитили границу. Тако су се јединице Тимочке I, необавештене о непријатељској непријатељској снази пред собом, сукобиле са надмоћнијом 29. пешадијском дивизијом и с њом се упустиле у неравну борбу. Појачања се нису могла довести ни пешадији ни артиљерији, јер је превожење трупа било обустављено у 12.30, а мост није могао бити подигнут. Није тешко овде одмах уочити да мост није требало ни подизати кад се знало да нема довољно материјала, већ је требало ослонити се само на превожење, утолико пре што се мислило да се мост мо ст касније премести код Сремске Митровице. Обустављање превожења било је кобно, јер у критичном тренутку, око 18 часова, нису могла да стигну никаква појачања, ни муниција, а нису могли бити пребачени ни рањеници са леве обале на десну, што је нарочито утицало на слабљење морала код војника. Наређење команданта десне колоне, у 15.30 часова, да 13. пук заузме Шашинце, одакле су већ нападала два пука са 2 - 3 батерије, није било могуће извршити па га није требало ни издавати. Наређење издато у 19.30 часова, да се са прикупљеним батаљоном из разних јединица поседне и утврди ужи мостобран мостобран на 600 м од места прелаза, стигло је касно. Небрига за организовањем мостобрана посебна је слабост у раду дивизије. Највећа несрећа била је у томе што командант десне колоне није имао никакву резерву на левој обали Саве за затварање продора на десном крилу, кад је морао да положи оружје 4. батаљон 13. пука. А усиљени маршеви (нарочито ноћни), неуредна исхрана, превожење преко Саве и борба, толико су исцрпли војнике да су били подложни паници која је највише допринела поразу десне колоне. Ако упоредимо рад I армије и Тимочке дивизије I видимо да је I армија врло успешно извршила насилни прелазак Саве зато што је благовремено све припремила за прелазак. Код Тимочке I, поред низа пропуста, врхунски је један: штаб дивизије није био правовремено обавештен о времену и месту мест у прелаза. То је требало да учини штаб II армије, управо њен командант. Стога дивизија није могла да изврши на време преко потребне припреме. То је изазвало пораз њене десне колоне, а тиме је омело и успешан демонстративни прелазак. После неуспеха Тимочке I смењени су њен к омандант генерал Владимир Кондић и начелник штаба генералштабни потпуковник Петар Марковић. Међутим, за овај неуспех одговорни су и Врховна команда и командант ко мандант II армије и многи други. После смрти војводе Степе Степановића суд је разматрао овај неуспех и нашао да командант и начелник штаба Тимочке I не могу сносити одговорност за не успех јер је до тога дошло стицајем околности, па их је ослободио оптужнице.
Дејства у Срему у току 7. септембра Пошто је намеравала да I армију што више ојача, Врховна команда је наредила 6 . септембра да Дунавска дивизија II која се налазила у рејону Пожаревца, дође у Обреновац. Команду над Браничевским одредом, који се дотле налазио под командом команданта ове дивизије, примио је пуковник Светомир Матић. Маршујући ка Обреновцу, дивизија је 6. септембра увече заноћила у Раљи. Због неуспеха Тимочке I код Чеврнтије, I армија је у току овог дана вршила само извиђања и утврђивала заузети мостобран. Командант армије наредио је, у 7.35 часова, да Коњичка дивизија и армијска коњица продуже извиђање у наређеним правцима и што пре прикупе тачне податке о снази и распореду непријатељских трупа на њима, а Шумадијска I, Дунавска I и трупе Обреновачког одреда да линију на којој се налазе што јаче утврде и упорно је бране. Командант аустроугарске 29. пешадијске дивизије намеравао је да 8. септембра са дивизијом нападне леви бок Срба који би наступали ка Руми. Пошто Срби нису наступали, наредио је да се трупе 7. септембра до 13 часова одмарају, а потом да буду спремне за покрет. Затим је наредио: 57. бригади да се 8. септембра прикупи код Јарка и 9. септембра нападне Србе у Хртковцима и Никинцима, а 58. бригади да се 8. септембра прикупи код Шашинаца, а 9. септембра да наступа ка Буђановцима. Српска Коњичка дивизија изиђала је ка линији Буђановци - Кленак. Непосредно пред њом налазио се ненријатељ јачине четири батаљона, две батерије и 1 - 2 ескадрона с којима су извиђачки делови коњичке дивизије били у додиру на линији Деч - Карловчић - Огар Грабовци, док је главнина дивизије била на источној ивици Обрежа. С обзиром на овакву ситуацију, командант Коњичке дивизије, да би разјаснио стање у Срему, нарочито пред Шумадијском I, упутио је био једну колону (1, 2. и 4. коњички пук) правцем Огар - Товарник - Буђановци, а другу (3. коњички пук) правцем Грабовци Кленак. Чело десне коњичке колоне стигло је у 8.45 часова до Огара, а њени извиђачки делови допрли су до Михаљеваца, Пећинаца, Брестача и Никинаца, док је лева колона, потискујући две непријатељске чете и нешто коњице ка Платичеву, дошла у Грабовце. У 13 часова, један непријатељски батаљон и један коњички ескадрон успели су да избаце извиђачка одељења десне колоне из Михаљеваца. У то време је у Пећинце стигла јача непријатељска колона, а у 15 часова уочено је да се непријатељ, јачине два пука пешадије са 3 - 4 батерије и два ескадрона ескадро на коњице, утврђује на линији Михаљевци - Пећинци Буђановци - Никинци. Даље извиђање било је отежано, па се десна колона коњичке дивизије задржала на простору Огар, Товарник. Дивизија је 7/8. септембра заноћила у распореду: предњи делови према лини ји Михаљевци - Пећинци - Буђановци - Никинци, у додиру са непријатељем; 1. коњички пук на правцу Товарник - Никинци; 2. коњички пук, батаљон 19. пешадијског пука (који је био упућен иза коњичке дивизије) и вод коњичке батерије, у Товарнику; 3. коњички пук у Грабовцима; 4. коњички пук, коњичка батерија, пионирско и телеграфско одељење и штаб дивизије на јужној ивици Огара. Армијска коњица извиђала је правац Бољевци - Сурчин. Изјутра, 7. септембра, њени предњи делови били су у додиру с непријатељем на линији Бољевци - Фенек - Бечмен, а
главнина на северној ивици Купинова. Командант армијске коњице одлучио је да, у циљу расветљавања ситуације на десном крилу I армије, крене главнину својих снага правцем Бољевци - Сурчин. За извршење овог задатка армијска коњица је коњица је била ојачана једним батаљоном 7. пука II и пољском батеријом. Покрет је предузет у 5 часова и предња одељења су брзо приморала непријатеља да се повуче ка Сурчину, где је ок о 14.30 часова пружио јак отпор. Развијен је за борбу и придати батаљон 7. пука II, али је надмоћнији непријатељ (по исказу заробљеника ту се налазио Источни одред из комбиноване аустроугарске 7. пешадијске дивизије) нанео српским снагама озбиљне губитке. г убитке. Око 19.30 часова стигао је и батаљон IV прекобројног пука који је штитио повлачење армијске коњице, а потом је образовао предстр ажу испред села Јаково. Коњица се, са придатим батаљоном 7. пука II, повукла падом мрака ка Бољевцима и ту заноћила У току овог дана Шумадијска I и Дунавска I утврђивале су своје положаје; 8. пук Дунавске I заузео је у 18.20 часова без борбе североисточну североисточн у ивицу шуме Бојчин. Тако је поседнут и терен између IV прекобројног 9. пука. Армијска резерва (7. пук II) налазила се на јужном крају Обедске баре. Овог дана је одбрана Београда пребацила у Срем три и по чете које су код Остружнице ухватиле везу са армијом. Командант II армије известио је 7. септембра у 3.40 часова Врховну команду о неуспеху Тимочке I код Чеврнтије, а у подне издао заповест за о дбрану фронта Шабац - Рача Лешница којом је наредио да Тимочка I, ојачана пешадијским п уком и коњичким дивизионом из Тимочке II и брзометном багеријом из Митровичког одреда, поседне и брани прелазак непријатеља преко Саве од Шапца (закључно) до села Засавице (закључно), хватајући везу код Шапца са I армијом, а код Засавице са Равањским одредом. Дивизији је наређено да утврди положај за одбрану овог одсека, а положај с. Раденковић с. Ноћај и с. Глушци - с. Узвеће да утврди за наслон својих маневара, као и да изврши потребно утврђивање према десном боку армије код Табановића и Причиновића. За то јој је био придат пионирски полубатаљон полубатаљон Тимочке II који је већ радио у Раденковићу и Ноћају. Под команду команданта дивизије стављени су и мерзерска и хаубичка батерија код Митровице и 4. батаљон 6. пука III, распоређен на Сави о д Шапца до Посавља. Истом заповешћу наређено је: а) Равањском од реду (6. пук III без 2. и 4. 4 . батаљона и одељења коњице III позива) који ће потпомагати артиљеријска група са положаја код Станишеваца и Црне Баре - да осигура и брани одсек од Засавице до ушћа Дрине: б) батаљону Тимочке II који је 6/7. септембра био упућен команданту Митровичког одреда да се врати у састав своје сво је дивизије чим га смене трупе Тимочке I; в) Моравској дивизији I (распоређеној на одсеку ушће Дрине - Дубовић), Комбинованој (распоређеној на одсеку Дубовић - Софића ада) и Тимочкој II (14. и 15. пук од по три батаљона и са пет пољских батсрија - у рејону с. Дубље, с. Грабовац), остатку остатк у градске артиљерије и хаубичкој батерији код Равња - да остану на својим местима са досадањим задацима.
На горњој Дрини 6. и 7. септембра На фронту српске Ужичке и црногорске Санџачке војске, на горњој Дрини, није у току 6. и 7. септембра било значајнијих догађаја. У току 6. септембра Срби су се појавили испред Устипраче, а Црногорци испред Горажда. Њихове слаб е покушаје да пређу Дрину лако су су
осујетили делови 8. брдске бригаде. Јединице Ужичке војске утврђивале су овог дана своје положаје, а пре дузимане су и мере за корекцију борбеног поретка. Шумадијска II имала је да 7. септембра заузме овакав распоред: у с. Растишту - Златиборска добровољачка чета; на Великом стоцу - чета 4. пука I, Сувоборска добровољачка чета и 1 брдски топ; на одсеку Јањач - Гостиље брдо - 4. пук I, пољска и брдска брзометна батерија; на Паносу - три батаљона 11. пука II и два батаљона 12. пука II са две брдске батерије; на Орлињи - један бата.љон 11. пука II са два пољска и два брдска Дебанжова топа; код с. Заовине - два батаљона 12. пука II са четири брдска Дебанжова топа; код с. Заовине - два батаљона 12. пука II са четири брдска Дебанжова топа; код с. Милошевца три батаљона 10. пука II, два пољска топа и брдска Дебанжова батерија од 6 топова; на Шаргану - један батаљон 10 пука II, пољска хаубичка хаубичка батерија и ескадрон коњице. На правцу с. Милошевац - Гостиље брдо пионирски полубатаљон радио је пут за возове и пољску артиљерију. Лимски одред је остао у распоред у: предњи делови десне колоне на Голешу и Игришту, а главнина на Сухој гори, извиђајући у правцу с. Мириловића и Шупље стијене (к. 777), а преко придатог ескадрона држала је вез у са Шумадијском II; предњи делови леве колоне били су на Голој глави, БујакБујак-планини и Јазевој глави (к. 954), а главнина на Рудини. Ибарски одред држао је предњим деловима Гостиљ (1209), а главнином Врноград и Виогор, одржавајући лево везу са Санџачком војском код Слатине и Требешева. Командант Ужичке војске је у току протеривања непријатеља преко Дрине уочио његову слабост, па је дошао до закључка да су сада настали повољни услови за прелазак Дрине и развијање дејстава у духу директиве Врховне команде од 27. августа. У том циљу је 7. септембра издао наређење за припремање прелаека к оји се имао завршити најдаље до 9. септембра и то: Ужичка бригада „да потпуно гарантује правце: Рогачица - Ваљево и Бајина Башта - Ужице и да припреми материјал за прелаз Дрине, ако за то наступи потреба"; Шумадијска II „да на десној обали Дрине заузме најзгодније ослоне тачке за припрему и потпомагање прелаза Дрине код Старог брода"; Л имски одред да са својим деловима „на Сухој гори што јаче утврди и припреми материјал за прелаз Дрине на фронту: Вишеград - ушће реке Крушевице". У исто време тражено је од команданта Ибарске дивизијске обласги да Ибарски обвезнички пук поседне брдо Гостиљ ради заштите левог бока Лимског одреда и његове боље везе са 1. Санџачком дивизијом. 7. септембра непрргјатељ је дејствовао само артиљеријском ватром по рејону Паноса и Сухе горе. Да би располагао располаг ао што јачом снагом за намеравану офанзиву, командант Балканске војске повући ће 8. септембра са горње ка средњој Дрини и резерву 8. брдске бригаде (одред пуковника Филиповића од три батаљона и две брдске батерије). Тако ће на фронту према Ужичкој и Санџачкој војсци од Жепе до Фоче (на фронту од око 70 км) остати само три батаљона и две батерије 8. брдске бригаде. Овим су се услови Ужичке и Санџачке војске за прелазак Дрине и даље дејство (било к а Сарајеву, било у бок и позадину 16. корпуса) још више побољшали, а то Срб и нису одмах запазили.
Фаза битке на Дрини од 8. до 15. септембра
Дејства на Сави, доњој и средњој Дрини 104. ландштурмска пешадијска бригада покушавала је три пута у току 8. септембра да пређе Саву код с. Босута. Бос ута. То су јој спречиле јака пешадијска и артиљеријска ватра Равањског одреда које је у 11.40 часова дошао у помоћ Коњички пук Моравске I. По завршетку борбе одред је, 8/9. септембра, заноћио са: 1. батаљоном на Широким барама, 2. батаљоном у Босутском кључу, а одредском р езервом и позицијском батеријом код Равња, где су му стигли по један батаљон из 14. и 15. пука II који су дотле били у Митровичком одреду. 21. ландверска дивизија отпочела је прелазак изјутра, 8. ссптембра, код карауле Тодоровци у Парашници, где је наишла на отпор двеју чета III позива из Равањског одреда чији су положаји били утврђени и снабдевени препреком од жице. Отпор српских чета био је веома јак, а потпомогла их је и артиљерија, те су пребачени непријатељски делови споро напредовали потискујући браниоце кроз непрегледну мочвару обраслу високим растињем. Око 10 часова овим четама је стигао у помоћ коњички пук Моравске I, а око подне и два батаљона 16. пука (са пољском батер ијом) из десног одсека Моравске I и 8. хаубичка батерија из армијске групе од Станишеваца. Артиљерија је одмах изашла на положај код карауле Омеров чардак и отворила јаку ватру на прелазе. То је принудило непријатеља да обустави прелазак на овом месту и пр ебачене делове врати на леву обалу Саве. Док је лева колона 21. ландверске дивизије претрпела потпун неуспех, њена десна колона која је прелазила у Рачански кључ, успела је да се делом снага задржи на десној обали код Старе бране, а део снага морала је повући на леву обалу реке. У току ових борби, 21. ландверска дивизија изгубила је 800 људи. Аустроугарска 9. пешадијска дивизија отворила је, око поноћи 7/8. септембра, јаку артиљеријску ватру на фронт Моравске I, а у 3.45 часова отпочела је пребацивање својих делова преко Дрине на 4 места: код царинарнице Раче и аде Тикваре, газом; код ушћа Дрине и на Малој ади северно од Лиманске аде понтонима. У 4.45 часова подигнут је понтонски мост код ушћа Дрине. Јединице десног одсека Моравске I напале су, с у, уз подршку артиљерије, пребачене делове непријатеља и принудиле их да одступе на леву обалу реке, осим мањег дела који је успео да се задржи код царинарнице Раче. Стога је командант Моравске дивизије I позива упутио са левог одсека на десни један батаљон 1. пука са задатком да преко Дрине протера и заостали део непријатеља. Аустроугарска 9. пешадијска дивизија изгубила је у овој акцији 2.000 људи. 36. пешадијска дивизија покушала је да пређе Дрину код с. Међаша, према Лиманској ади и у поноћ. 7/8. септембра, отворила артиљеријску, ар тиљеријску, а повремено и пешадијску ватру на леви одсек Моравске дивизије I позива. Стога је овај од сек у 3.45 часова био појачан са два батаљона 1. пука из дивизијске резерве, тако д а је у 4.30 часова спречен први покушај нспријатеља да пређе Дрину. Нови покушај преласка почео је у 6 часова са три чете 79. пука, а већ у 6.30 насова јединице левог одсека Моравске I почеле су да враћају непријатеља преко Дрине. Непријатељеве понтонирске чете с у крајњим пожртвовањем покушавале да притекну у помоћ својим пребаченим деловима довож ењем појачања, али су ова јаком ватром браниоца бра ниоца била преполовљена, а већина понтона потопљена. За кратко време, пошто су јој осујећени ос ујећени сви покушаји преласка, аустроугарска 36. дивизија је изгубила 1.600 људи, од чега само у 79. пуку 1.400. 1.400.
42. хонведска пешадијска дивизија била је распоређена од Амајлије д о Главичице, и од поноћи, 7/8. септембра, дејствовала јаком артиљеријском и пешадијском ватром. Међутим, њено је дејство имало само' демонстративни карактер. На основу извештаја примљених од команданта Моравске I и Комбиноване дивизије, командант II армије закључио је да непријатељска 5. армија врши прелазак на фронт у Моравске I, а демонстрира на фронту Комбиноване дивизије. Стога је у 5.45 часова наредио Тимочкој II да одмах дође у Клење Кле ње и помогне Моравској I, а Тимочкој Т имочкој I да њен један пешадијски пук и три пољске батерије из Богатића оду у помоћ десном одсеку Моравске I. Тимочка II је из Клења одмах упућена ка Парашници, где је стигла пред вече, а командант дивизије примио је команду над свим трупама у Парашници које су протерале непријатеља у Рачански кључ. Командант Тимочке II примио је одбрану Парашнице од карауле Омеров чардак до ушћа Дрине: два батаљона 15. пука II на положају Јасенова бара - Клокочија; три батаљона 14. пука II и батаљон 15. пука II код Васиљевића колиба као дивизијска резерва. Два батаљона 16. пука и пољска батерија враћени су Моравској I, а трупе Тимочке I у њен састав по подне пошто нису биле потребне. Тако је прелазак аустроугарске 5. армије преко Саве и доње Дрине потпуно спречен још првог дана иако су АустроАустро-Угари жртвовали 4,400 људи. Ова армија неће предузимати нове акције за прелазак све до 13. септембра, већ ће се ограничити на демонетративна дејства ватром. За то време ће вршити припреме које су за први покушај пок ушај преласка биле слабо изведене, и чекати да се постигне успех у Срему и на фронту 6. армије. Командант аустроугарске Балканске војске је сматрао да је 5. армија извршила задатак, јер је у Мачви везала за себе и задржала три српске дивизије (Моравску I, Комбиновану и Тимочку II) и тиме олакшала операције Комбинованог корпуса у Срему и 6 . армије преко средње Дрине. Не би могло, по нашем мишљењу, да се тврди да је 5. армија олакшала операције Комбинованог корпуса у Срему, јер је српска I армија успешно извршила прелазак у Срем и ту се утврдила, а затим наставила офанзиву. Пошто су Равањски одред и Моравска дивизија I бранили прелазе преко Саве и Дрине на јако утврђеним положајима са препреченим средствима, требало требало је организовати тако јаку артиљеријску ватру која би разорила ова утврђења и створила такву ватрену надмоћност, да прелазак може несметано да се врши и мостобран шири, како је то касније после многих неуспеха и жртава учињено. Од поноћи, 7/8. септембра, допунска бригада 40 . хонведске дивизије демонстрирала је према Лозници, отварајући јаку артиљеријску ватру. Низводно од Козлука вршене с у припреме за прелазак ове дивизије. Прелазак 48. пешадијске дивизије почео је изјутра 8. септембра к од Зворника само са 11. брдском бригадом. Она је потиснула три чете III позива и 4 Дебанжова топа и успела да овлада Рањавом главом, с. Сакаром и Врановииом. Срби су ојачали чете III позива делом 2. батаљона са Ћукова (к. 418) и тако успели да непријатељу пруже жилав отпор у току целог дана. Командант српске III армије наредио је, у 11.4 0 часова. да 1. пук п ук II крене са Примета на Црни врх (к. 890) и ту остави два батаљона, а са остала два да оде на Кошутњу стопу (к. 944). У 18 часова наредио је да Коњички дивизион II оде са Примета на Шанац (к. 835) и стави се под команду пуковника Мишића. Командант српске III армије и командант Моравске II дошли су у 15 часова на Шанац. Од два батаљона 1. пука II са Црног врха,
један је упућен на Радаковац (к. 670), а две чете 3. батаљона са Радаковца на Чавчиће (к. 813). У 19 часова шест чета из 2. батаљона са Ћукова (к. 418) и 4. батаљон са Бобије (к. 673), 2 митраљеза и 2 брдска топа извршили су напад на Врановину, али су одбијени. Користећи се густом маглом, 16. 1 6. корпус је прешао Дрину изјутра 8. септембра у три колоне: помоћна (4. и 5. брдска бригада) на ушћу Дрињаче, после кратке борбе одбацила је слаба одељења III позива, а до подне заузела Османово брдо; главна (1, 2, 6. и 13. брдска бригада) је успела да пребаци само 1. брдску бригаду преко газа код с. Зелиње и са њом се одмах придружила помоћној колони у нападу на јако утврђену косу између р. Трешњице и Велике реке, коју је бранио батаљон Комбинованог пука. Њему је стигла у помоћ једна чета из 3. батаљона са Радаковца, али се под притиском непријатеља ипак морао повући на Чавчиће и оставити непријатељу с. Гојсавицу. Срби су одмах упутили овом батаљону појачање: две чете 3. батаљона са Радаковца, два батаљона 1. пука II који су упућени на Кошутњу стопу и батаљон Комбинованог пука са Шанца (к. 835) из одредске резерве. По подне су 4, 5. и 1. брдска бригада одбиле противнапад српских појачања и пред мрак допрле на 800 м испред Чавчића (к. 813). Због густе магле овога овог а дана, ниједна страна није могла да искористи артиљерију. Услед дубоке и брзе воде 2, 6. и 13. брдска бригада из главне колоне нису могле да пређу пређ у Дрину на газу узводно од с. Зелиње па су отишле на место где је прешла 1. брдска бригада, а 2. брдска бригада је одмаршовала уз Дрину до Љубовије на место које је одређено за 109. ландштурмску бригаду. Самостална колона 16. корпуса (109 ландштурмска бригада) успела је да по густој магли пређе Дрину код Љубовије 8. септембра изјутра. Прво је покушала према ушћу Љубовиђе, али није успела, па је са два батаљона прешла према Немић камену (к. 803), са којег се српска чета повукла на Баурић (к. 798). Љубовијски одред који је бранио прелаз, одмах је упутио са Брђанске главице једну чету и 2 пољска Дебанжова топа па на Дуго (к. 824) з а прихват. Пуковник Мишић, из бојазни да непријатељ не продре преко Прослопа, упутио је тамо један батаљон Ком бинованог пука, а Врховна команда допунски батаљон 4. пука са Дебелог брда. После 9 часова непријатељ је успео да пређе Дрину и на ушћу Љубовиђе и нападне Брђанску главицу. Љубовијски одред се пред знатно надмоћнијим непријатељем повукао до 17 часова на Дуго, али је оставио 2 топа и 3 митраљеза, па их је непријатељ запленио. Пребачена 109. ландштурмска бригада задржала се на положају Брђанска главица - Немић камен. Тако су делови 6. армије успели у току 8. септембра да овладају: о владају: код Зворника Руњавом главом, с. Сакаром и Врановином; на ушћу Дрињаче Османовим брдом и с. Гојсавицом; код Љубовије Брђанском главицом и Немић каменом, „уз губитак од укупно 700 људи". Овим успесима аустроугарске 6. армије допринела до принела је и густа магла, под чијом су завесом њене знатно надмоћније снаге успеле да обухвате делове српске III армије код Зворника, Дрињаче и Љубовије и да их потисну, а неке и заробе. Пристигле српске резерве биле су слабе да поврате изгубљене предње тачке. И п оред овог успеха, 6. армији је ипак предстојало савлађивање гребена Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине, који је српским трупама пружао одличне положаје за одбран у. Аустријанци су предвиђали да ће заузимање овога гребена бити утолико теже уколико се Србима остави више времена да на њега доведу свеже јединице, свеже јединице, па су хитали са нападом ка гребену.
Пад предњих та т ачака на положају III армије За продужавање наступања 9. септембра, командант Балканске војске је наредио да 5. армија остане у одбрани на Сави и доњој доњо ј Дрини, везујући демонстративним дејствима, артиљеријском и пешадијском ватром српску II армију, а 6. ар мија да продужи наступање ка главном гребену Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине. У распореду српске III армије настале су с у 9. септембра извесне промене. Моравска II изгубила је Руњаву главу, с. Сакар и Врањевину (Врановину). Одред пуковника Мишића имао је распоред: на Чавчићима - два батаљона Комбинованог пука, два батаљона 1. пука II и позицијску батерију; на ЛипникЛипник -брду (к. 777), Ободнику (к. 762) и Карачици (к. 6 77) два батаљона Комбинованог пука; у одредској резерви на Шанцу - батаљон 17. пука и батаљон 3. пука II. У армијској резерви: на Шанцу - батаљон 17. пука, батаљон 3. пука II и пољску батерију; на Бранковцу - батаљон 3. пука II. Распоред Љубовијског одреда био је: на Дугом - две чете 1. батаљона 5. пука п ука III и 2 Дебанжова топа; на Баурићу - једна чета; на Ерићу орду једна чета. На положају Рожањ (к. 976) - Прослоп налазили су се: батаљон Комбинованог пука, допунски батаљон IV прекобројног пука и позицијска батерија. Корпуси аустроугарске 6. армије добили су за 9. септембар задатак: 15. корпус, да заузме највише тачке на Гучеву и Борањи (Кам, Црни врх, Кулиште, Мамутовац, Биљег, Криву јелу и Црни врх); 16. корпус, да заузме највише тачке на Јагодњи и Соколској планини (Кошутњу стопу, Шанац, Ждрела, Рожањ и Прослоп). Командант 15. корпуса наредио је 40. хонведској дивизији и 13. пешадијској бригади да овладају одсеком Кам - Кулиште, а 48. дивизији (10, 11. и 12. брдска бригада) да заузму одсек Мамутовац - Биљег - Црни врх (к. 890). Командант 16. корпуса је наредио: да помоћна колона (4. и 5. брдска бригада) којој ће садејствовати 9. брдска бригада (дошла из армијске резерве), прво заузме Чавчиће, а затим одсек Кошутња стопа - Мачков камен; да главна колона (1, 2, 6. и 13. брдска бригада) заузме одсек Ждрела - Рожањ; самостална колона (109. ландштурмска бригада) да прво заузме Дуго (к. 824), а затим да надире ка положају Сенокос - Прослоп. Аустроугарске јединице неће моћи да изврше ове задатке у току 9. септембра. За освајање и одбрану планинског гребена на којем се нал азе поменуте тачке развиће се вишедневна крвава борба. 40. хонведска дивизија и 13. пешадијска бригада у току овог дана само су с у демонстрирале на фронту села Батар - Козлук - Челопек. Знатнији успех изборила је 48. дивизија. Њена 10. брдска бригада прешла је Дрину ноћу 8/9. септембра код с. Брасине и добила задатак да дејствује преко КлисарКлисар-Гучева на одсек Кулиште - Мамутовац. 12. брдска бригада прешла је Дрину такође ноћу 9/10. септембра код ушћа Боринске реке и имала да нана- ступа преко Ћукова (к. 418) ка одсеку о дсеку Биљег - Крива јела, а 11. брдска бригада која је прешла Дрину 8. септембра, д обила је задатак да 9. септембра са линије Руњава глава - с. Сакар - Врановина наступа преко Бобија и Радаковца ка Црном врх у (к. 890). Командант Дринске I упутио је ка Брасини 3. батаљон 5. пука и два б рдска топа. Батаљон је у 4.30 часова напао непријатеља у с. Брасини али није успео успео да га одбаци ка Дрини. Ни нова појачања (2. батаљон 5. пука са 2 брдска топа из Лознице и 2. батаљон 6. пука са
пољском батеријом из дивизијске резерве са Крста) која с у са 3. батаљоном 5. пука и коњичким пуком образовала Гучевски одред, у чији је састав ушла и чета пионира која је радила пут у долини Боринске реке, нису успела да потисну 10. брдску бригаду. Она је нападе одбила и заузела овог дана село с ело Гучево. Гучевски одред је био ојачан 4. батаљоном 6. пука из дивизијске резерве и 9. пољском батеријом, те је напад продужен и ноћу 9/10. септембра, али га је непријатељ одбио. Обе стране заноћиле су у блиском додиру. 12. брдска бригада је по преласку Дрине потисла слаба одељења III позива, затим је одбацила са Лепенице и Давидовог брда (к. 350) делове 2. батаљона ка Ћукову који су с у се око 17 часова повукли на Павит. 11. брдска бригада успела је да до мрака овлада Бобијама (к. 673) одакле су се делови 2. пука повукли по одобрењу команданта Моравске II, јер им се нису могла послати никаква појачања. Помоћна непријатељска колона (4. и 5. брдска бригада), уз садејство 9. брдске бригаде, напала је Чавчиће које су веома упорно бранила четири батаљона из одреда пуковника Мишића. У 3.30 часова упућене су две чете 17. пука из одредске резерве са Шанца на Мачков камен, да би прихватиле браниоце са Чавчића у сл учају да одступе. Али је командант III армије у 13 часова ставио на рас полагање одреду пуковника п уковника Мишића један батаљон 3. пука II позива са Бранковца, за појачаље посаде на Чавчићима. Тако су Чавчићи одбрањени овог дана. 1. брдска бригада, из главне колоне, држала је с. Гојсавицу, док су 6. и 13. брдска бригада, по преласку Дрине, нападале целог дана Липник брдо (к. 777). Друга брдска бригада (из исте колоне) прешла је Дрину код ушћа Узовнице и извршила јак напад на Ободник и Карачицу, одбацила два батаљона Комбинованог ггука, одбила противнапад једног батаљона 3. пука II позива и заузела ове положаје. Ободник није повраћен ни противнападом батаљона из 17. пука који је командант III армије ставио на располагање пуковнику Мишићу. 109. ландштурмска бригада није успела да заузме Дуго (к. 824). Услед губитка важних предњих тачака и знатно надмоћнијих непријатељских снага, командант III армије је одлучио да лево армијско к рило, Моравску II и одред пуковника Мишића, повуче на гребен: Биљег - Крива јела - Црни врх - Коштања стопа - Мачков камен - Рујевачке рудине - Бранковац у циљу одсудне одбране. Моравској II додељен је одсек Биљег - (искључно) Кошутња стопа, који да поседне тек пошто буде на то приморана; одреду пуковника Мишића додељен је одсек Коштања стопа - Бранковац који да поседне одмах. Под Мишићевом командом био је и Љубовијски одред који је имао да брани положај Рожањ - Прослоп. Моравска II имала је задатак и да држи везу са Дринском I на Кулишту (к. 708), а одред одр ед пуковника Мишића са Ужичком бригадом код с. Ро гачице. Командант III армије генерал Павле Јуришић Штурм (који се 9/10. септембра налазио у Крупњу) издао је 9. септембра у 17.30 часова заповест за извршење ових задатака. Развој догађаја на фронту III армије почиње овог дана да умањује успех који је постигла I армија у Срему. СВК наредила је истог дана да се III армији упуте појачања: Д унавска II из I армије, Комбиновани пук крушевачких резервних трупа и Дебанжова батерија од 4 топа из стратегијске резерве, 4. пук I и 4. пук II позива са својим допунским батаљонима и једном брдском брзометном батеријом из Ужичке војске. Овим је био поремећен основни операцијски план, јер 1 армија без Дунавске II није могла да настави успешну офанзиву у Срему.
Успех аустроугарске 6. армије дошао до шао је као последица концентрисања знатно надмоћнијих снага у нападима на предње тачке српских положаја у току 9. септембра. Тако је 10. брдска бригада напала с. Клисар Гучево које је бранио Коњички пук са јединицама III позива; 12. брдска бригада напала је Ћуково Ћ уково (к. 418) које је бранио 2. 2 . батаљон са нешто снага III позива; 11 брдска бригада, уз помоћ 12. бригаде, напала је 4. батаљон на Бобијама (к. 673); 2. брдска бригада напала је Ободник и Карачицу које су бранила два батаљона Комбинованог пука. Ови се неуспеси нису могли отклонити јер није било довољно резерви. Уколико их је и било, нису могле благовремено стићи на угрожене тачке, а где су и стигле на време, нису биле довољно јаке да их поврате.
Одбрана гребена Гучево - Борања Јагодња - Соколска Соколска планина Настављајући 10. септембра наступање, 15. корп ус је тежио да што пре избије на гребен гр ебен Гучева и Борање. Његова 40. хонведска дивизија успела је да извесним деловима пређе Дрину код Брасине и заузме к. 271, одбивши о дбивши јаке нападе јединица Дринске дивизије I позива. Преко понтонског моста код Зворника прелазили су делови 10. брдске бригаде из 48. дивизије, који су претходног дана остављени на левој обали Дрине. Јединице које су прелазиле преко овог моста упућиване су ка Боринској реци, споју одбрамбених положаја Дринске I и Моравске II и одатле, око 11 часова, напале преко Гаја ка Кулишту К улишту (к. 708), али нису имале успеха. Са Кулишта К улишта 2. пољска батерија није могла да види и туче непријатељску пешадију која је наступала десном обалом Боринске реке, до к је успешно тукла две непријатељске брдске батерије на Лепеници; један пољски топ, спуштен са Кулишта у стрељачки строј Коњичког пука на коси између реке Мале Каменице и Диздарског потока, успешно је дејствовао на понтонски мост ј ужно од ушћа Боринске реке и спречавао прелазак преко њега. Непријатељ се прикупљао на линији к. 271 - к. 280 - Гај и спремао за поновни напад на главни гребен Гучева. Дринска дивизија I заноћила је била левим крилом у непосредном додиру са непријатељем, на линији: ушће Просенице - западне падине Еминове воде и Кулишта Ђурђево брдо - Пецко брдо - Гајеви - к. 482. Моравска дивизија II била је 10. септембра овако распоређена: десни одсек, од Боринске реке до р. Радаљ, бранио је 1. пук II (с резервом на Црној јабуци); леви одсек, од реке Радаљ до Борањске Трешњице, бранио је 2. пук II, чија је резерва била на Црном врху. Коњички дивизион био је на Рогуљи, са задатком да извиђа испред фронта дивизије и одржава везу: десно са Дринском I, а лево са 2. пуком II позива. На Турском гробу била је дивизијска резерва (4. батаљон 1. пука II). 12. брдска бригада нападала је преко Ћукова (к. 418), на десни одсек Моравске II, а 11, 4. и 5. брдска бригада, после заузећа Чавчића, пошле су у напад на одсек Црни врх (к. 890) Кошутња стопа. Јединице десног одсека Моравске дивизије II предузеле су око 10 часова противнапад на део 12. брдске бригаде на Ћукову и повратиле ову тачку, али су с у је доцније изгубиле те су одбачене на Злоступ; 3. батаљон 2. пука са Црн ог врха и 4. батаљон 1. 1 . пука са Турског
гроба упућени су на Мачков камен. Моравска II провела је ноћ 10/11. септембра неузнемиравана од непријатеља. И 16. корпус је отпочео да надире ка главном гребену Јагодње и Соколске планине. Његова помоћна колона (4. и 5. брдска бригада) наступала је од Чавчића у садејству са 11. брдском ка одсеку Црни врх - Кошутња стопа, а главна колона (1, 6. и 13. брдска бригада) прикупила се на Чавчићима (које је већ држала 9. брдска бригада) код с. Гојсавице Г ојсавице и Ободника (к. 762), одакле су све четири бригаде пошле у напад на одсек Кошутња стопа Мачков камен - Рујевачке рудине (к. 784). У исто време је 2. брдска бригада из главне колоне добила, по заузећу Карачице, задатак да заузме Ждрела и тако, дуж пута Љубовија - Крупањ, обиђе Мачков камен. Да би се у томе сигурно успело, командант 16. корпуса к орпуса упутио је главној колони 7. брдску бригаду, а на њено место у армијску резерву дошла је Комбинована бригада. Мачков камен су бранила три батаљона, а Ждрела један батаљон 3. пука II, из одреда пуковника Мишића. Непријатељ је управио најјаче нападе баш на ова два објекта. Стање је било веома тешко, али се одред пуковника Мишића добро држао. Мишић пре тога није извршио наређење да врати 3. пук Моравској дивизији, јер је знао да његов Комбиновани пук није у стању да се сам с ам бори против надмоћнијег непријатеља. Сада се то неизвршено наређења показало срећним. У 15.30 часова непријатељ је јако нападао и Рујевачке рудине. Браниоци су једва успели да одрже положаје до 13 часова када су стигла појачања - два батаљона из Моравске II - те се ситуација унеколико побољшала. Нападајући Мачков камен, 1, 6, и 13. брдска бригада су успеле да допру на 300 м од гребена, а на 500 м од Перунике, док је са Рујевачких рудина одбијен напад дела 13. брдске бригаде и он се повукао ка Ободнику. 2. брдска бригада која је нападала Ждрела, била је обасута тако јаком артиљеријском ватром, да није могла продужити напад. Борба је на овом делу фронта вођена до 20 часова и вероватно би трајала још да није наступила ноћ. 109. ландштурмска бригада напала је положаје Дуго и Баурић, на одсеку Љубовијског одреда који је имао: две чете из 1. батаљона 5. пука III и вод позицијске артиљерије на Дугом; једну чету на Баурићу, једну на Ерића брд у; батаљон Комбинованог пука на Рожњу, допунски батаљон 4. пука на Сенокосу и позицијску батерију на Прослоп у. Непријатељ је после упорне борбе заузео Дуго, одакле су се Срби повукли на Сенокос (к. 914). Чета са Баурића повукла се преко Страже (к. 726) на косу Равна гора, а чета на Ерића брду и даље се држала. Допунски батаљон 4. пука прешао је са Сенокоса на Зеленик (к. 961). По заузећу Дугог непријатељ је продужио надирање ка Рожњу. Кад је командант главне колоне сазнао за овај успех према Рожњу, са којим су се изгледи за обилазак Мачковог камена знатно били побољшали, оријентисао је 1. брдску бригаду ка 2. брдској која је нападала Ждрела и лично преузео команду над овим двема бригадама. Командант Љубовијског одреда је увече груписао главнину за одбрану полож аја: Петково брдо - Рожањ - Зеленик - Прослоп, са тежиштем одбране на Рожњу (к. 976). После три дана тешких борби, јединице аустроугарске 6. армије биле су јако заморене, али је командни кадар био свестан да се не сме зауставити на пола пута до успеха. Требало је напрегнути и последњу снагу да се што пре заузме главни гребен према којем с у са супротне стране наступала знатна српска појачања. Командант Балканске војске је
запостављао све споредне циљеве и привлачио појачања на правац којим је дејствовала 6. армија: Комбиновану бригаду генералгенерал-мајора Шњарића (три батаљона и једна брдска батерија из 3. брдске бригаде и 14. брдска бригада) и одред пуковника п уковника Филиповића (три батаљона и једна брдска батерија из 8. брдске бригаде). Извлачење ових снага са горње Дрине последица је неактивности Ужичке војске. Командант Балканске војске, да би изједначио своју артиљерију са српском која је била надмоћнија, до вео је и све савремене топове из Сарајевске тврђаве. Тако с у услови дејства 6. армије били знатно побољшани. У току 10. септембра јединице 6. армије биле су, као и претходног дана, надмоћније на свим тачкама којима су овладале. Тако су јединице 40. дивизије заузеле коту 271: 12. брдска бригада Ћуково, а 109. ландштурмска бригада Дуго и Баурић. Ба урић. Најзначајнији успех непријатеља било је заузимање виса Дуго, одакле је угрожавао Рожањ. Пада у очи да су се јединице Балканске војске бориле у својим нормалним формацијским саставима, док су се јединице српске III армије бориле у саставима који нису одговарали њиховој формацији, са разним прикупљеним јединицама I, II и III позива из Моравске II и Дринске I, које дотле нису заједно дејствовале, па нису могле да се успешно помажу и постигну већи успех. У току ноћи 10/11. септембра 48. пешадијска дивизија поставила је на ушћу Боринске реке још један понтонски мост, низводно од оног који је је био већ подигнут. Јединице 15. корпуса нису овог дана испољиле јача дејства: 13. пешадијска бригада и 40. хонведска дивизија демонстрирале су напад на одсек Батар - Челопек, а део 40. хонведске дивизије који је прешао Дрину код Брасине држао је положаје на десној обали Дрине према Дринској I; 10. брдска бригада извршила је око 8 часова напад у правцу правц у Еминове воде, али без успеха. 16. корпус је, међутим, постигао знатне успехе. 11. брдска бригада почела је у 5.30 часова напад са Липичког брда на Црни врх (к. 890) и са Радаковца на к. 694 коју су бранили два батаљона, 3 митраљеза, 2 пољска и 2 брдска топа. Претила је опасност да нападнуте тачке брзо падну у руке непријатеља. Командант српске III армије налазио се на вису Турски гро б (3 км од Црног врха), врх а), одакле је наредио да се положај брани по сваку цену до доласка појачања. Међутим, око 7 часова се овом нападу придружила и 4. брдска бригада од Чавчића, потпомогнута јаком артиљеријском ватром, а мало касније се на правцу Дуге њиве појавила и колона јачине пука из 5. брдске бригаде. Пошто се нису могла послати никаква појачања, чета која је бранила Дугу њиву морала се повући и непријатељски пук је у 9 часова ову ов у тачку заузео. Покушај пуковника Мишића да је поврати противнападом једног батаљона Комбинованог пука није успео. У 10 часова је и на к. 694 ситуација постала критична, па је је командант Моравске II који се ту налазио од 8.45 часова, наредио команданту левог одсека да отпочне повлачење, а у 12.45 часова са Турског виса је издао заповест за повлачење читаве дивизије. Јединице десног одсека повукле су се преко Турског гроба на положај Примет - Миоковоц (к. 543), а јединице левог одсека преко Турског гроба и Грабница на Велике њиве (к. 543) - Мишаковац. Повлачење је извршено у реду, јер непријатељ није гонио ни ватром ни покретом. Тако је 11. брдска бригада, потпомогнута 4. и 5. брдском бригадом, овладала око подне 11. септембра главним гребеном Борање на одсеку Црни врх (к. 890) - Дуга њива и запленила 5 топова. Због оваквог исхода догађаја на фронту фронт у Моравске дивизије II, командант III армије наредио је да се Дринска дивизија I повуче на главни гребен Г учева и упорно брани
положај Еминова вода - Кулиште - Мамутовац - Биљег - Костајник, појачавши је са два батаљона 3. пука, који су на Биљег стигли у 18 часова. У исто време ту је дошао и Коњички пук. Осим тога, команданту Дринске I стављен је био на располагање и батаљон 2. пука II који се већ налазио на Костајнику (к. 768). Командант српске III армије сматрао је да је кр ајње време за повлачење одреда п уковника Мишића, па је по подне наредио да се одред са положаја Кошутња стопа - Мачков камен Ждрела повуче на положај Милутинов гроб (к. 432) - Мрамор. Главна колона 16. корпуса (9, 6, 7. и 13. брдска бригада) по повлачењу одреда пуковника Мишића заузела је одсек Кошутња Кош утња стопа - Мачков камен, а 1. и 2. брдска бригада заузеле Ждрела; 109. ландштурмска бригада држала је Дуго и вршила насилно извиђање положаја Љубовијског одреда. Да би се задржало надирање 2. брдске бригаде ка Крупњу, упућене су преко косе Милетине две чете из 2. 2 . батаљона комбинованог пука којима је појачан Љубовијски одред, да нападну непријатеља у бок правцем Милетина - Кулине, али овај напад није успео. Највећи успех постигла је аустроугарска 6. армија концентрисањем 11, 4. и 6. брдске бригаде у нападу на леви одсек Моравске II: Црни врх - Дуга њива - к. 694, који је бранио 2. пук II позива са једном пољском и једном брдском батеријом. Бранилац је био обухваћен и претило му је уништење, те је без изгледа на подршку ма какве резерве морао мор ао да се одмах повуче, чиме је изазвао и повлачење суседних јединица (посаде десног одсека Моравске II и Дринске I) на главни гребен Гучева, а по подне и одреда пуковника Мишића против кога су биле концентрисане 9, 6, 7. 13, 1. и 2. брдска бригада. Тако је 6. армија избила на главни гребен Борање и Јагодње са којег је могла да успешно напада Гучево и Соколску планину. Пошто је 6. армија овладала 11. септембра главним гребеном Борање и Јагодње на одсеку Црни врх - Кошутова стопа - Мачков камен, командант армије је одлучио да јој 12. септембра да одмор и прегрупише снаге за даље надирање. По извештајима који су стигли у српску Врховну команду током 11. септембра, најкритичнија ситуација била је на фронту III армије. Избивши јаким снагама на гребен греб ен Јагодње и Борање непријатељ је добио изванредне услове за дејство према Дринској I која се центром и левим крилом повукла на гребен Гучева, и у правцу Соколске пл анине чији је југоисточни део био још у рукама Љубовијског одреда. Овај непријатељев успех успех угрозио је не само бок и позадину III армије, већ и рокадну комуникацију у долини Јадра која је ишла ка Ваљеву. Јединице српске III армије држале су линију: Дринска II: Софића ада - ушће Жеравије; Дринска I: ушће Жеравије - с. Брасина - Еминова вода - Кулиште - Костајник; Моравска II: Костајник - Примет - Миоковац - Велике њиве - Мишаковац; одред пуковника Мишића: Милутинов гроб - Мрамор. Дунавска II (из I армије) која је упућена да појача III армију, кренула је 11. септембра у 15 часова из Пецке ка Мрамору. Фронт II армије био је пасиван. Њене јединице биле су у распореду: К омбинована I (која се левим крилом наслањала на Дринску I): од Со фића аде до Дубовића; Моравска I: од Дубовића до Раче; Тимочка II у Парашници; Тимочка I (од Засавице до Шапца) одржава везу са армијом у Срему. Офанзива I армије у Срему успешно се развијала. Њене јединица биле су током ноћи 10/11. септембар на линији: Дунавска I: Нови Бановци - Нова Пазова - Војка; Шумадијска
I: Пећинци - Буђановци - Никинци; Коњичка дивизија и армијска коњица: Шимановци Крњешевци; армијска резерва: Контића Салаш. Ужичка војска је била неактивна. Њене јединице биле су на десној обали Дрине: Ужичка бригада од р. Трешњице до карауле Дервенте (са. извесним деловима пребаченим на леву обалу Дрине); Шумадијска дивизија II према Вишеграду; Лимски одред према Међеђи. Санџачка војска била је на десној обали Дрине, према Горажду и Фочи. Трупе Одбране Београда (од Гроцке до Остружнице) поселе су предњим деловима Земун; један коњички ескадрон одржавао је везу на левој обали Саве са деловима I армије. На фронту Браничевског одреда, од Голупца до Гроцке, било је мирно. У оваквој ситуацији српска Врховна команда ставља у први план паралисање успеха аустроугарске 6. армије, на фронту српске III армије, па је одлучила: а) да II армији одузме Комбиновану дивизију I и упути је на фронт III армије; б) да одсек (Видојевицу) деснокрилне дивизије (Дринске II) повери Тимочкој II, а Дринску II да употреби командант III армије тамо где „ буде потребно". ц) да обустави офанзиву I армије у Срему и постепено је повуче ради употребе на правцу који буде захтевао развој ситуације. На основи ове одлуке издата су с у наређења: да Комбинована дивизија падом мрака крене у Текериш, а одатле у Завлаку Завлак у где ће се ставити под команду команданта III армије; Тимочка II да поседне у току ноћи Видојевицу, а Дринску II да употреби командант III армије тамо где буде потребно; да д а се штаб I армије са једном дивизијом (одре ђена је Дунавска I) пребаци преко Саве и дође у Дебрц, од акле је дивизија имала да крене у Ваљево (преко Близанских висова), а друга дивизија I армије (Шумадијска I) да се повуче ближе мостобрану под заштитом Коњичке дивизије; да се Тимочка I прикупи око Д убља; да командант Ужичке бригаде (пуковник Иван Павловић) са 4. пуком III и 2 Дебанжова топа крене ка Љубовији против непријатеља који наступа од Љубовије ка Пецкој и да прими команду над одредом на Дебелом брду (12. (1 2. кадровски пук, један допунски батаљон 4. пука I, један допунски батаљон 5. пука п ука II и два пољска Дебанжова топа), а команду над јединицама код Бајине Баште да преда најстаријем команданту. команданту.
Дејства 12. септембра
Дринска I имала је на Гучеву, од Еминове воде до Костајника (закључно), Гучевски одред (2. и 3. батаљон 6. п ука I, 1. и 3. батаљон 3. пука, коњички ко њички пук, две пољске батерије и два вода пионира). Остале јединице ове дивизије (три батаљона и пет батерија) држале су фронт на Дрини од р. Жеравије до с. Брасине. На Костајнику је био и један батаљон 2. пука II из Моравске II. На Гучевски одред је, по јакој киши, нападала 48. пешадијска дивизија; 10. бригада је нападала у правцу Еминове воде и Кулишта, где су се српске јединице упорно браниле штитећи правац ка Лозници; 12. брдска бригада надирала је врло тешко од Ћукова ка Биљегу, где је избила пред вече и у садејсгву са 11. брдском (која је овладала Кривом јелом) заузела ову тачку; 40. хонведска дивизија припремала се овог дана да пређе Дрину. Десно крило 6. армије, 16. корпус, одмарао се по невремену у току 12. септембра. Пошто је комуникацијски правац српске III армије (од Лознице преко Завлаке и Осечине ка Ваљеву) ишао паралелно с фронтом и највише био угрожен на правцу Крупањ - Завлака
и Пецка - Осечина, јер су се ту налазиле слабе трупе Моравске II и одреда пуковника Мишића, командант III армије наредио је команданту Дунавске II да са дивизијом заузме Мрамор и ухвати везу десно са одредом одр едом пуковника Мишића на Милутиновом гробу, а лево са Љубовијским одредом на Рожњу (к. 976). Дунавска II прикунила се овог дана на Мрамору, упутивши команданту Љубовијског одреда прво 4. а затим и 2. батаљон 9. пука II позива. Командант III армије имао је у виду наређење Врховне команде да комбиновану дивизију упути у Пецку да са трупама које се тамо налазе обезбеди правап Пецка - Ваљево и дејствује у бок и позадину непријатеља, ако би надирао ка Завлаци и Осечини. Стога је наредио команданту дивизије да пук који први стигне у Завлаку упути у армијску резерву на Доловско брдо, а остатак дивизије да прикупи на простору Рожањ (к. 976), Пецка и обезбеди правац Пецка - Ваљево, да нападне непријатеља ако би овај кренуо преко Крупња ка Завлаци. Под команду Комбиноване дивизије стављен је и Љубовијски одред. Да би што боље објединио рад III армије, њен командант је издао у 22 часа заповест по којој бране: Дринска II - одсек од ушћа Јадра до ушћа Просенице, примајући под своју команду и све трупе Дринске I које се ту т у већ налазе; Дринска I - одсек Еминова вода Кулиште - Мамутовац - Биљег - Костајник; Моравска II - одсек Примет - Миоковац (к. 543) - Велике њиве - Мишаковац, примајући и јединице које се ту налазе; Дунавска II одсек Милутинов гроб - Мрамор. У њен састав улази и одред пуковника Мишића који се ту налазио. Комбинована дивизија која није још била дошла, имала је да дејствује према већ датом наређењу. Армијски штаб у Завлаци. Балканска војска продужила је, 13. септембра, офанзиву. Командант 6. армије наредио је да 15. корпус овлада гребеном Гучева, а 16. корпус да заузме Крупањ. Да би се олакшало заузимање Гучева, овог дана је Дрину код аде Курјачице прешла и 42. хонведска х онведска дивизија. Она се сукобила са јединицама Дринске II које су биле у овом распореду: десни одсек (од ушћа Јадра до аде Курјачице закључно): 1. и 2. батаљон 5. пука II, Коњички дивизион, две пољске батерије и пионирски полубатаљон; леви одсек (од аде Курјачице до ушћа Просенице): трупе из Дринске I (4. батаљон 17. пука, 2. батаљон 6. пука, 1. батаљон 5. пука, три пољске батерије, пољска хаубичка батерија и Руднички добровољачки одред по командом војводе Вука. Дивизијске резерве није било. Штаб дивизије био је у Горњем Добрићу. На слабу посаду аде Курјачице, К урјачице, 42. хонведска дивизија сасредила је ватру из 20 топова. Прелазак је почео у 4.45 часова пребацивањем две чете на 16 понтона. Оне с у нешто мало потисле делове 2. батаљона 5. пука II позива и 4. батаљона 17. пука и образо вале ужи мостобран. Командант десног одсека довео је одмах код Липничке механе резерву одсека и обе пољске батерије. Коњички дивизион сјахао је за борбу пешке код Лукића колиба, а хаубичка батерија била је спремна за дејство на положају код с. Обрежа. Артиљерија и пешадија отвориле су тако јаку ватру да нападач није могао да подигне понтонски мост, па је наставио превожење понтонима. Командант Дринске II тражио је појачање. У 8.45 часова била су на десној обали већ четири аустроугарска батаљона који су тежили да заузму мост на Жеравији. Тада је из Тимочке II стигао 2. батаљон 13. пука ко д Лукића колиба као појачање, а у 10 часова, после јаке артиљеријске припреме, јединице десног одсека напале су искрцане аустроугарске аустро угарске делове, али нису успеле да их баце у Дрину. По
подне је непријатељ покушао да се шири и ка Кривића ади, али су му то спречиле две чете 4. батаљона 17. пука. У 14 часова непријатељ је поново напао десну обалу Жеравије, али је ту већ био стигао 4. батаљон 14. пука и од Козјака одмах ступио у борбу. Око 18 часова стигли су у с. Козјак 2. батаљон 15. пука и пољска батерија, па непријатељ, иако је већ пребацио осам батаљона, ипак није успео да прошири мостобран до ноћи када је била прекинута борба. Због преласка 42. хонведске дивизије код аде Курјачице командант српске III армије, по одобрењу Врховне команде, обуставио је даљи покрет Комбиноване дивизије ка Пецкој и наредио јој: у 11 часова да упути један пук са батеријом на Грнчарско г робље (к. 238) команданту Дринске II, а у 12 часова да и остатак дивизије (без 5. пука који је био већ упућен у армијску резерву на Доловско брдо) оде на простор Грнчарско гробље (к. 238), Крст. Комбинована дивизија је за 48 часова прешла од Прњавора преко Текериша - Завлаке Беле Цркве до Крста преко 70 км по киши. Са Крста је командант дивизије одмах упутио 1. батаљон 6. пука на Црни врх (к. 769) ради појачавања батаљона 6. пука II из Дринске I. Комбинованој дивизији придодате су све јединице на Дрини од ушћа Јадра до ушћа Просенице. Десно су биле јединице Дринске II, а лево јединице Дринске I. Остатак Комбиноване дивизије на Крсту образовао је резерву за цео фронт. Цео овај борбени поредак био је у захвату зоне дејства 15. корпуса који је зором отпочео напад да би овладао Гучевом; 80. хонведска х онведска бригада нападала је Црни врх (к. 769); 13. пешадијска, 79. хонведска и три батаљона 10. брдске бригаде Кулиште (к. 708), а два батаљона 10. брдске, и 12. и 11. брдска напали су Мамутовац (к. 670). Црни врх бранили су батаљон 6. пука II и 1. баба- таљон VI прекобројног пука; Кулиште 2. батаљон 6. п ука са пољском батеријом, а Мамутовац 3. батаљон 3. п ука и пољска батерија. У току целог дана 15. корпус је вршио нападе, али је успео само да заузме Кулиште; 10. и 12. брдска бригада нису заузеле Мамутовац и поред садејства 11. бригаде која је имала да дејствује бочно, са Bиљега. Дринска I тукла је са Костајника јаком уздужном (амфиладном) артиљеријском ватром гребен који је водио од Bиљега ка Мам утовцу и тако онемогућила напад 11. брдске бригаде. Стога је командант десног крила 15. корпуса наредио да 11. брдска, нападом на Костајник, pривуче са њега ватру на себе. Она је подишла Костајнику али 10. и 12. брдска бригада нису могле могл е фронталним нападом да заузму Мамутовац чији је бранилац вршио и снажне противнападе. У циљу напада на Крупањ, којим је требало осиг урати десно крило аустроугарске 6. армије из правца Пецке, командант 16. корпуса је под команду левог крила ставио: 4, 9, 5, 6. и 7. брдску бригаду и наредио му да надире ка Крупњу и заузме га, а под команду десног ставио: 1, 2. и 13. брдску и 109. ландштурмску бригаду са задатаком да прве три осигурају корпус од Пецке, а са 109. ландштурмском да се осигура правац од Прослопа (к. 688). Лево крило корпуса надирало је ка Крупњу јачом снагом (4, 9. и 5. брдском бригадом) са Борање, а слабијом (6. и 7. брдском бригадом), са Јагодње. Када су предњи делови продрли са Јагодње, појавиле су се дубоке колоне српске војске у наступању од Завлаке ка Крупњу (5. пук Комбиноване дивизије) и од Завлаке ка Белој Цркви (остатак Комбиноване дивизије). Стога је командант левог крила 16. корп уса наредио да се главнине колона 6. и 7. бригаде врате на главни гребен Борање и Јагодње и поседну за упорну одбрану положај Кошутња стопа - Шанац - Кулине. Крајње лево крило (4. брдска бригада) добило је задатак да помогоне 11. бригади при нападу на Костајник.
Командант српске III армије наредио је, у 9 часова, команданту Моравске II да дивизију, која се налазила на положају Примет - Миоковац - Велике њиве (к. 543) - Мишаковац, крене напред да би задржала надирање непријатељевог левог кр ила ка Крупњу. Ради тога је командант Моравске II кренуо десно крило са Примета на Столице, а чим је ту избио напала га је 4. брдска бригада. Међутим, и овај напад је одбијен, као и сви каснији у току дана. Командант десног крила 16. корпуса није се задовољио поседањем за одбрану Соколске планине, већ је 1. брдску бригаду упутио у напад на Мрамор; 2. брдску бригаду, бригад у, потпомогнуту артиљеријом, на Мали Рожањ (к. 984); 109. лан дштурмску на Рожањ (к. 976); 13. бригаду је поставио на Соколску планину одакле је требало да помогне напад остале три бригаде. Напади 1. брдске бригаде, на делове Дунавске II који су бранили Мрамор, нису успели. На положај Петково брдо (к. 978) - Мали Рожањ - Сенокос Прослоп који је бранио Љубовијски одред (ојачан на Петковом брду 4. батаљоном 9. пука II из Дунавске II) напале су зором 13. брдска бригада са Милетине на Петково брдо и 2. брдска са Дугог на Мали Рожањ. Љубовијски одред се бранио до мрака, када се 4. батаљон 9. пука II (на десном крилу) повукао са Петковог брда на Рожањ који је био врло утврђен. Пред вече је отпочела да пада хладна киша, а у току ток у ноћи је пао и снег. Овога дана је аустроугарска 6. армија запала у врло 4 тешку ситуацију (нарочито њено десно крило где су Србима стизала појачања) коју је погоршавала и спремност Ужичке војске да настави офанзиву преко Дрине. И поред тога ко мандант Балканске војске наредио је да 6. армија наредног дана продужи напад, а 5. армија да пређе Дрину и на другим одсецима. Тако је у току 13. септембра 6. армија успела да заузме на главном гребену Гучева вис Кулиште (к. 708) сасредивши 13. и 79. бригаду и три батаљона 10. брдске против 2. батаљона 6. пука и једне пољске батерије; 13. брдска бригада успела је да на главном гребену Соколске планине у сам мрак заузме Петково брдо (к. 978) од 4. батаљона 9. пука II позива. Овим успесима 6. армија је почела да излаз и левим крилом на главни гребен Гучева, а десним на Соколску планину. Код српске војске, на западном делу фронта, стање је 13. септембра увече било: код I армије - Дунавска I, у маршу од Дебрца ка Ваљеву, била је на линији Каменица (шабачка) - с. Гола Глава; код II армије - Моравска I посела је положаје Комбиноване дивизије од Дубовића до Софића аде; Тимочка II посела је на Дрини одсек од Софића аде до ушћа Јадра и Видојевицу (к. 404), а Тимочка I прикупила се ок о Дубља. Српска Врховна команда је ставила 6. пук III позива под команду команданта II армије да га употреби за заштиту граничног фронта од Шапца до ушћа Дрине и наредила команданту III армије да Тимочку I примакне Лешници; да Тимочка II упути један пешадијски пук са нешто артиљерије у Горњи Добрић и привремено га стави под команд у команданта Дринске II, обавештавајући га и да ће из I армије добити Шумадијску I и Коњичку дивизију чим се пребаце на десну обалу Саве. Команданту I ар мије у Дебрцу Врховна команда је наредила да повуче из Срема и остале своје снаге (Шумадијску и коњичку дивизију), да армијску артиљерију упути за Дунавском I, а командант I армије са шт абом да оде у Ваљево, где ће добити наређење за даљи рад.
Прегруписавање српских снага и нови операцијски план СВК У рано јутро 14. септембра отпочела је 21. ландверска дивизија поново прелазак преко Саве у Парашчицу и првим деловима потисла чету 14. пука II, али је овој притекла у помоћ чета из 3. пука и нападач је задржан. задрж ан. Непријатељ је постепено појачавао првопребачену чету и, ширећи мостобран, одбио противнапад два батаљона 14. пука II из резерве Моравске I која се налазила у Црној Бари. Допревши на 3 км од места прелаза ту се утврдио. До подне је пребачено осам непријатељских батаљона на десну обал у Саве и тако су створени услови за подизање моста. Око 18 часова ка Парашници Пара шници је упућен и један српски батаљон 3. пука и отворена је јака артиљеријска ватра, али непријатељ није враћен назад. Код Крчевина, близу Самуровића аде, покушала је да пређе Дрину 36. пешадијска дивизија али је тај покушај осујећен јаком артиљеријском и пешадијском ватром; прва превезена чета непријатеља била је преполовљена, а и друга је већим делом изгинула. Због овог неуспеха, командант 5. армије наредио је да 71. бригада дође 15. септембра на простор између Салаша и Балатина и помогне прелазак 21. ландверске и 9. пешадијске дмвизије тиме што ће садејствовати 9. дивизији при нападу на с. Црну Бару и насип што води на север, а 72. бригада да осигура Дрину на одсеку од Балатина до Батара где Дрину прелази 42. хонведска дивизија. Код аде Курјачице, 42. хонведска хо нведска дивизија је продужила прелазак на понтонима и превезла шест батаљона. Српска пешадија из утврђења код с. Шора и јака артиљеријска ватра наносили су велике губитке непријатељу и спречавале подизање понтонског моста. Поподне је непријатељ превезао још шест батаљона, али је изгубио око 1.000 људи. Фронт 6. армије био је много богатији догађајима: Лево крило 15. корпуса предузело је напад 14. септембра око 11 часова: 80. хонведска бригада на одсек Црни врх (к. 769) Еминова вода, а 13. пешадијска од Кулишта ка Лозници, с намером да притекне у помоћ 42. хонведској дивизији која је по преласку Дрине код аде Курјачице била изложена јакој пешадијској и артиљеријској ватри. Око подне је 80. бригада овладала Црним врхом (к. 769) одбацивши батаљон 6. пука II и 4. батаљон VI прекобројног пука ко ји су се у нереду повукли на Тршићки брег (к. 256), а 3. и 4. батаљон 5. пука са Еминове воде на Главицу (к. 337). Уз употребу и резерве левог одсека са Крста задржано је надирање непријатеља. После овог успеха 15. корпуса наређено је Допунској бригади 40. х онведске дивизије и одреду пуковника Филиповића да се прикупе и пређу Дрину ноћу 14/15. септембра према с. Ковиљачи, ради појачавања левог крила 15. к орпуса. На Крсту је био остављен VI прекобројни пук са пољском и хаубичком батеријом, а Комбинована дивизија је са 2. и 1. пуком кренула у 9.45 часова правцем Крст - Мале Бобије да поврати Кулиште које је прво напао 2. пук и уз подршку хаубичке батерије у 15.45 часова избио на к. 599. Када је требало да се прошири постигнути успех, стигло је наређење команданта српске III армије да се 1. пук одмах упути ка Биљегу у помоћ Дринској I, а на његово место да се доведе VI прекобројни пук са Крста. После тога 2. пук п ук је продужио напад на Кулиште, а 1. пук се привремено задржао на простору Велике Бобије - Цариград, јер је у правцу тих објеката нападала 79. хонведска бригада и била већ
допрла до реке Штире, али је 1. пук дочекао јаком ватром и ту задржао. Падом мрака 1. пук је наставио дејство ширећи се ка вису Перина, где је касно у ноћ ухватио везу са Дринском I. Непријатељ се пак у току ноћи повукао од р. од р. Штире, али не и са Кулишта. Центар 15. корпуса (79. хонведска бригада, 10, 12. и део 1. брдске бригаде) напао је Мамутовац и заузео га око 19 часова. Десно крило 15. корпуса (11. и половина 9. брдске бригаде) напало је Костајник али је тај напад одбијен. Непријатељ је и после увођења у борбу Комбиноване брдске бригаде из резерве 15. корпуса претрпео неуспех. Моравска дивизија II напала је лево крило 16. кор пуса (пола 9. и 4. и 5. брдска бригада) на пл. Борањи. Одред пуковника Мишића нападао је 6. и 7. брдску бригаду на Кошутној Ко шутној стопи и Шанцу. Командант Дунавске II, ојачан V прекобројним пуком из армијске резерве са Доловског брда, одлучио је да нападне 6, 7. и 1. брдску бригаду на положај Шанац Маринков камен - Равно брдо - к. 706, па је наредио: одреду о дреду пуковника Мишића да са Милутиновог гроба (к. 432) продужи нападе на Шанац; десној колони (8. пук II - без два батаљона) са одсека Мрамор - Кик да нападне Маринков камен; левој колони (9. пук II без два батаљона и два батаљона 8. пука п ука II) са одсека Кик - Петрина стена (к. 832) да нападне одсек Равно брдо - к. 706. Коњички дивизион добио је задатак да на Прес адима штити леви бок Дунавске II и одржава везу са Љубовијским одредом на Рожању, а V прекобројном пуку је наређено да са Доловског брда дође на Садовину као дивизијска резерва. Напад српских јединица почео је у 11.30 часова јаком ватром из три пољске батерије постављене на простору Мрамор, Милутинов гроб које с у тукле непријатељску артиљерију на Кулини и пешадију на Равном брду. Уследио је и напад пеш адије. Одред пуковника Мишића није успео да заузме Шанац већ се ноћу 14/15. септембра повукао на Милутинов гроб; десна колона трпела је јаку ар тиљеријску ватру преко Мрамора док није сишла у долину Богоштице, а затим је, нападајући преко с. Томана, до 18.30 часова успела да избије на Маринков камен, одатле се непријатељ нагло повукао ка Шанцу; лева колона је успешно напредовала до Равног брда, где је обасута јаком артиљеријском ватром са виса Кулине. Ипак је и без пристизања појачања из дивизијске резерве успела да до 19.30 часова заузме прве стрељачке заклоне на Равном Р авном брду, где је заноћила у блиском додиру са непријатељском 1. бригадом. Напад Дунавске II олакшао је тешко стање Љубовијског одреда који је бранио положај Петрина стена - Рожањ. Тај положај нападало је десно крило 16. корпуса. Нарочиту упорност испољила је посада на Малом Рожњу (к. 983) (чете Комбинованог пука и, од подне, 2. батаљон 9. пука II) која је одбила три јака напада делова 2. брдске бригаде и одржала положај до доласка 4. пука I позива. позива. На крају 14. септембра, резултат рез ултат дејства непријатеља био је: код 5. армије - 21. ландверска дивизија прешла је преко Саве у Парашницу, проширила мостобран на 3 км од места преласка, подигла понтонски мост, до подне пребацила осам батаљона и ту се утврдила; 42. хонведска дивизија успела је да пређе Дрину код аде Курјачице са шест батаљона и донекле прошири мостобран, али није могла да подигне понтонски мост и да даље напредује. На фронту 6. армије Срби су изгубили одсек Црни врх (к. 769) - Еминова вода, а пред вече и Мамутовац, на које је непријатељ после јаке артиљеријске ватре понављао одлучне нападе са обухватом све док није успео. Командант Балканске војске још није уочио опасност која му је претила од Пецке. Њему је изгледало да одлука треба да падне на левом крилу, код 5. армије, и то у најкраћем року. Стога је командант 5. армије журио да прошири успех 21. ландверске пребацивањем 9.
пешадијске дивизије (ојачане 71. бригадом из 36. пешадијске дивизије) близу ушћа Дрине, у циљу њиховог заједничког напада на с. Црну Бар у као ослону тачку српског положаја за затварање Парашнице. Наређење Комбинованом корпусу у Срему да 16. септембра пређе Саву код Јарка, ради напада у бок и позадину II армије, сведочи да је време за Балканску војску било од великог значаја. значаја. С обзиром на општу ситуацију на фронту, насталу у вези са стањем код III армије и повлачењем I армије из Срема, српска Врховна команда је створила нови операцијски план и наредила прегруписавање снага, што је садржано у Диспозицији ОБР 3074 од 14. септембра која је команданту I армије предата лично у Ваљеву, II армије послата у Богатић, а III - у Завлаку. По овој диспозицији у састав I армије су ушле: Д унавска I, Дунавска II, Комбинована I позива и одред мајора Ковачевића (Љубовијски). Армија је имала да се прикупи код Пецке и дејствује „ у бок и позадину непријатеља у правцу Крупња, односно у правцу Завлаке и Осечине, ако би неприј атељ продирао овим правцима" и обезбеђује правац Пецка - Ваљево, хватајући везу са III армијом на Мрамор у (к. 573) где се налазило њено лево крило. Штаб армије у Завлаци. У састав с астав II армије ушле су: Моравска I, Шумадијска I, Тимочка I, Тимочка II и Коњичка дивизија. Армија је имала да брани фронт од ушћа Дрине до реке р еке Лешнице, с тим да у повољним приликама потпомаже дејства III армије. „На случај да армија буде приморана на повлачење, Видојевицу држати што дуже и што упорније. Армију постепено повлачити на линију Слатина - Брестовац - Цер. Ову линију држати што дуже и што упорније, обезбеђујући и правац Шабац - Ваљево. Лево одржавати везу са III. армијом". III армија (Дринска I, Дринска II, Моравска II и одред пуковника Мишића) добила је задатак да „за сада одбија непријатеља на садањој линији, а у повољном тренутку прећи ће у офанзиву. На случај да армија буде приморана на повлачење, тада ће ово извршити постепено уназад и прикупиће се за отпор на положајима код Завлаке, односно Осечине. Комбиновану дивизију I позива упутити команданту I армије, чим се створи могућност за за ово". Комуникацијски правци били су: за I армију: армиј у: Пецка - Ставе - Балиновић - Ваљево и даље низ Јабланицу; за II армију: Велики Бошњак - Коцељева - Ваљево; за III армију: Завлака Осечина - Ваљево низ Обницу. Штаб Врховне команде у Ваљеву. Накнадним наређењем, Шумадијска дивизија I стављена је непосредно под Врховну команду и наређено јој је да одмаршује одмарш ује 15. септембра у Текериш. Учињене су с у и измене у комуникацијским правцима, па је због разлоканог пута Ставе - Балиновић - Ваљево, I армији правац био Пецка - Ставе - Ваљево, а III Завлака - Осечина - Каменица - Ваљево. Јединице I армије, по повлачењу из Срема, биле су овог дана: Дунавска дивизија I у Пецкој и Ставама; Шумадијска I биваковала је на простору Дебрц, Вла сеница, Месарци, где се попуњавала храном и муницијом. Коњичка дивизија добила је задатак да обезбеђује десни бок и позадину II армије од Шапца до ушћа Дрине. Овог дана формиран је и Шабачки одред у чији су састав ушли: 6. пук III (без два батаљона), једна позицијска Дебанжова батерија и Шумадијски коњички пук. Одред је под командом пуковника Милутина Мишковића имао задатак да брани Шабац. Десно је Шабачки одред имао да ухвати везу са 5. пуком III код Мишара, а лево л ево са Коњичком дивизијом, на северној ивици Шапца. Тимочка дивизија I, као резерва II армије, прикупљала се код Прњавор а, користећи правац
Прњавор - Рибари - Липолист - Цуљковић - Глушић - Бојић, где су се налазила слагалишта хране, муниције и осталих потреба.
Продужавање офанзиве Балканске војске
Избијање аустроугарске 6. армије на гребен Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине принудило је српску Врховну команду да повуче I армију из Срема, а и олакшало прелазак прелаз ак 5. армије преко Саве и Дрине. Охрабрен Охр абрен овим, командант Балканске војске је одлучио да продужи офанзивна дејства и обухватом главних српских снага у Мачви и долини Јадра извојује победу. У том циљу је предвидео; да се Комбиновани корпус који је дотле био ангажован у Срему, прикупи код Митровице, пређе Саву и надире у Мачву; да 5. ар мија од Парашнице и аде Курјачице предузме надирање у Мачву и долину Јадра; да 6 . армија са гребена Гучево Г учево-Борања - Јагодња - Соколска планина предузме надирање у долину Јадра. Комбиновани корпус се у току 15. септембра п рикупљао и припремао за прелазак Саве код Јарка. На фронту 5. армије главна гл авна жаришта борбе била су и овог дана у Парашници и код аде Курјачице. У Парашници је 21. ландверска дивизија одбијала нападе Парашничког одреда (један батаљон 3. пука и два батаљона 14. пука II позива) који је око 15 часова био појачан једним батаљоном из армијске резерве. Губици 21. ландверске дивизије достигли су овога дана цифру од 2.000. 2.0 00. Код аде Курјачице је 42. хонведска дивизија одбијала нападе Дринске II, али је у 11.45 часова постигла надмоћност у снази и противнападом је принудила да се повуче ка с. Шору. Она би се вероватно повлачила до висова код с. Горњи Добрић, да Врховна команда није спречила то наредивши да се о јача са два батаљона и батеријом из II армије, као и 4. п уком II, стављајући је привремено, под команду команданта Комбиноване дивизије. Истовремено је Шумадијској I наређено да из Дебрца дође у Текериш, а три батаљона VI прекобројног пука упућена су са Крста на к. 196 (код с. Руњана). Тако је одсек Дринске II био доста ојачан. Одбрана Шапца ојачана је привремено једним батаљоном из Шумадијске I и једним из 6. пука III (са одсека с. Ушће - Шабац). На положаје Комбиноване дивизије нападало је лево крило аустроугар ског 15. корпуса. У подне су Ковиљача и Лозница биле изложене јакој артиљеријској ватри са леве обале Дрине, да би око 14 часова уследио са линије Ковиљача - Црни врх -- Еминова вода напад непријатеља на положај к. 322 - Главица - Кадина глава. То је принудило команданта Комбиноване дивизије да на к. 196 (код с. Р уњана) остави само један батаљон, а друга два батаљона VI прекобројног пука да се врате на Крст. Непријатељ је до 17 часова успео да заузме само к. 433, када су се њени браниоци повукли на Ровине. У ток у претходне ноћи, са В. Бобија (на крајњем левом крилу крил у Комбиноване дивизије) повукао се и II прекобројни пук. Дринска дивизија I успела је да поврати Биљег (к. 705) од 12. брдске бригаде, а сада с ада је покушала да поврати и Мамутовац од 10. бригаде, али није успела. Десно крило 15. 15 . корпуса (11. и Комбинована бригада) нападало је Костајник, али су ти напади одбијени. Моравска дивизија II је предухитрила јединице 16. корпуса у нападу на вис Столице и својим десним крилом напала: 9. брдску бригаду на вис у Орлујак, а 4. брдску брдск у бригаду на Великом вису. Иако није освојила ове положаје, она је пореметила непријатељеве планове,
па је само 5. брдска бригада организовала напад на Грабовице, али је и тај напад одбијен. Одред пуковника Мишића напао је 6. и 7. брдс ку бригаду на Кошутњој стопи и Шанцу и то више пута у току 15. септембра, али без успеха. Дунавска II напала је овог дана 1. брдску бр дску бригаду на Равном брду и к. к . 700. Десна колона (8. пук II без два батаљона) имала је да држи Маринков камен, а лева (јачине пет батаљона) да нападне к. 708 и по њеном заузимању да гони непријатеља ватром. У дивизијској резерви остала су три батаљона V прекобројног п ука. Артиљерија Дунавске II тукла је успешно пешадију 1. брдске бригаде на Равном брду и к. 706, али не и артиљерију која је била добро заклоњена з аклоњена на висовима Кулине и Јасеноваче. Десна колона је одбила напад два батаљона 7. брдске бригаде, а лева је заузела Равно брдо и к. 706 одакле је непријатељ, гоњен ватром, у нереду одступио ка Милетини. Командант дивизије, пратећи борбу са Кика (к. 647), наредио је да дивизија привремено пређе у одбрану да би се јединице средиле, упутивши ка Рожњу два батаљона и пољску батерију да се са Петрине стене припреме за напад који је требало да уследи 16. септембра. Командант десног крила 16. корпуса објединио је на одсеку Милетина - Петково брдо команду над половином 13. и 1. и 2. брдском бригадом ради одбране Соколске планине. Љубовијски одред продужио је и 15. септембра одсудну одбрану положаја Петрина стена Рожањ - Мали Рожањ - Прослоп и одржао брањене положаје. Највећи окршаји били су на положајима Малог Рожња (к. 983). Најкритичнији Н ајкритичнији је био трећи напад непријатеља у коме су Срби претрпели велике губитке, али је стигло појачање (б атаљон и по са 2 митраљеза из 4. пука). Непријатељ је после још два не успела напада, претрпевши велике губитке, у касним поподневиим часовима обуставио даље нападе, а падом мрака приступио је утврђивању достигнуте линије, без непосредног додира са Љубовијским одредом. Да би што боље осигурао правац Рожањ Ро жањ - Пецка - Ваљево, командант I армије наредио је Дунавској дивизији I која је маршовала ка Пецкој, да предњим деловима избије на Пресаде и Прослоп. Из Пецке је одмах упутио 8. пук и пољску батерију на Пресаде, 9. пук са пољском батеријом на Прослоп, IV прекобројни пук на П уљеско брдо, а остатак дивизије задржао је код Пецке. Кад је 9. пук подилазио Прослопу, напао га је део 109. ландштурмске бригаде, али је са одсека Бобија - Прослоп (к. 688) одбијао све нападе, после чега је ова бригада у току ноћи повучена на мост код Љубовије за осиг уравање позадине 16. корпуса коју је угрожавао српски Сребрнички одред. По подне 15. септембра, под команду I армије стављене су све јединице које су јој припале према диспозицији Врховне команде од 14. септембра (Дунавска II, Комбинована дивизија и Љубовијски одред) с тим да се Комбинована упути чим то догађаји до пусте. Затим је командант III армије наредио пуковнику Мишићу да његов одред задржи: само 30 коњаника, пет батаљона Комбинованог пука крагујевачких резервних трупа, четири батаљона Комбинованог пука крушевачких резервних трупа, Крупову пољску, брдску и позицијску батерију и део муницијске и профијант колоне, а остале јединице да врати њиховим командама. У борбама за гребен Гучева, Г учева, Борање, Јагодње и Соколске планине (Зворнички мостобран), нарочито 14. и 15. септембра када су у борбу уведена знатна појачања I српске војске, заустављено је надирање VI армије код Крупња и на Со колској планини. Ово надирање било је довело лево крило српских главних снага код Крупња Кр упња у врло тешку ситуацију. Показало се да је одлука о обустављању офанзиве у Срему у циљу ојачавања снага на фронту III армије била оправдана.
Општи поглед поглед на дејства у току току Друге непријатељске непријатељске офанзиве Циљ друге офанзиве Балканске војске био је да се главне снаге српске војске на доњој и средњој Дрини обухвате и потуку, али јој то у даноноћним борбама од 8. до 15. септембра није успело. Преласком српске I армије у Срем био је ометен аустроугарски Комбиновани корпус да форсира Саву код Шапца и Јарка у циљу обухватања десног крила српских главних снага, а аустроугарска 5. армија, због недовољне снаге и непотпуних припрема, није успела да пређе преко Саве и доње до ње Дрине и потуче српску II армију. Међутим, аустроаустро-угарска 6. армија је успела да пређе средњу Дрину, потисне слабо лево крило српске III армије и заузме главни гребен Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине. Кад је пошла да обухвати об ухвати лево крило српске III армије, код Крупња и Пецке, српска Врховна команда је довела ту толика појачања да је приморала 6. армију да пређе у одбрану. Предвиђајући офанзиву крилних група своје војске, СВК је очекивала да ће оне не само ангажовати непријатеља који се буде налазио на правцима њихових дејстава, да не би био упућен у Галицију на руски фронт, већ да ће привезати за себе и јаче делове Балканске Б алканске војске са средње и доње Дрине и тиме створити повољне услове за предузимање опште офанзиве. Оваква се очекивања нису обистинила. Офанзива Ужичке и Санџачке војске извођена је у току целог о вог периода тако млитаво да нису на себе привукле ни једну јединицу непријатеља са доње и средње Дрине. Оне нису успеле да прикују за свој фронт чак ни оне аустроугарске јединице које су се налазиле на Горњој Дрини у почетку офанзиве, већ су дозволиле да их командант Балканске војске највећим делом пребаци на средњу Дрину и тиме толико ојача 6. армију, да је могла са успехом да пређе Дрину и овлада главним гребеном између Дрине и Јадра и угрози леви бок и позадину главних српских снага. Слабост левог крила српских главних снага дошла је као последица необавештености СВК да се 16. корпус померио од Вишеграда ка Сребрници, па је за одбрану одсека код ушћа Дрињаче и Љубовије одредила слабе снаге. Према осам дивизија Балканске војске које су се спремале за офанзиву против Србије, одређено одр еђено је шест српских дивизија, док је за делимичне офанзиве у Срем и југоисточну Босну одређено пет, као и Коњичка дивизија. У стратегијску резерву није одређено готово ништа. Ова незгода могла се отклонити само тако да су Ужичка и Санџачка војска своју офанзиву извеле снажно и брзо, па и по цену жртвовања, како би привукле на себе што већи део Балканске војске и тако олакшале операције главних српских снага. Ни офанзива српске I армије у Срему, иако је успешно почела, није могла да постигне п остигне циљ. Врховна команда, пошто није имала стратегијску резерву с к ојом би отклонила опасност код Крупња, била је приморана да обустави обе делимичне офанзиве; да I армију врати на десну обалу Саве и потом упути на Дрину, а од Ужичке војске да одузме т рећину снага и пошаље је у помоћ III армији, чиме је успела да заустави офанзиву Балканске војске код Крупња. И командант Балканске војске убрзо је остао без стратегијске резерве, па је као и Срби извлачио поједине делове трупа и с њима покушавао да нешто уради; 15. и 16. корпус су нападали без обзира на губитке и толико се исцрпли, да су команданти корпуса донели
одлуку да пређу у одбрану одбр ану коју је командант АБВ накнадно и усвојио. Ово је показало да ни Балканска војска није имала довољно снаге за др угу офанзиву. Али, иако њоме није постигла жељени циљ, ипак је од ње имала користи: овладала је јаким теренским ослонцем и Зворничким мостобраном, на којем је 6. армија могла до чекати удар српских ојачаних снага, а ако би успела да такав удар одбије или задржи, пр ужала јој се могућност да гребен Гучево - Борања - Јагодња - Соколска планина искористи као ослонац за продужање започете офанзиве. Овим успехом 6. армије, АБВ је приморала СВК да обустави делимичну офанзиву у Срему и код Вишеграда и врати I армиј у и трећину Ужичке војске на западни део фронта. Услед тога Ужичка војска није имала потребну снагу да изврши касније важан задатак. Балканска војска, да би постигла сигуран сиг уран успех, требало је да припреми за офанзиву о фанзиву знатно надмоћнију снагу од српске војске, нарочито Комбиновани корпус и 5. армију, и да изврши потпуније припреме за њихов прелазак преко Саве и Дрине. Да би избегла непредвиђене догађаје који би могли да јој омету планове, српска Врховна команда требало је да створи стратегијску резерву (од оперативних јединица, дивизија) и да је постави тако да може што ш то пре стићи на један од ових праваца који су се нудили непријатељу: кроз Мачву и Посавину, долином Јадра и преко Прослопа (к. 688) и Пецке. Пошто се није знало где ће Балканска војска најјаче ударити, требало је стратегијску резерву поставити на средокраћи, код Текериша, па је упутити где буде потребно. У овом случају се показало да је најосетљивији правац био онај преко Пецке којим је Балканска војска упутила своју најјачу снагу, а тамо с у биле слабе снаге српске III армије. Да је стратегијска резерва била код Текериша, Тек ериша, питање је да ли би нападач успео да за узме Зворнички мостобран.
Борбе I армије у Срему Наступање ка линији Инћија - Ириг Рума Када је 8. септембра аустроугарска Балканска војска отпочела на доњој и средњој Дрини своју другу офанзиву, српска I армија се утврђивала на линији Прогар - Ашања - Обреж Витојевци до које су претходног дана допрле њене дивизије - Дунавска I и Шумадијска I. Предњи делови српске Коњичке дивизије допрли су до линије: Карловчић - Суботиште Брестач - Никинци - Платичево - Грабовци одакле су се, под притиском 57. бригаде, 8. септембра увече повукли на линију Товарник - Платичево. Армијска коњица налазила се код Бољеваца, где је од Јакова потиснута и њена предстража. Источни одред аустроугарске 7. дивизије, потиснувши српску предстражу, напао је и њену главнину и приморао да се од Бољеваца повуче пов уче ка Прогару, на десно крило Дунавске I. Западни одред 7. дивизије држао је Михаљевце, а аустроугарска 29. дивизија прикупљала се код Шашинаца и Јарка. Неактивност српске I армије у току 7. и 8. септембра и прелазак главних аустроугарских снага преко Дрине навели су команданта аустроугарског Комбинованог корпуса на закључак да су се Срби одрекли одр екли офанзиве у Срему, те је упутио 29. д ивизију да пређе Саву
код Јарка, препустивши протеривање Срба из Срема команданту комбиноване 7. пешадијске дивизије. Међутим, вест је била лажна, па се 29. дивизија поново вратила у Шашинце. По подне 9. септембра Аустријанци су нападали Хртковце и Буђановце к ојима је српска Коњичка дивизија овладала овог дана, и повратила их, задржавши се на линији Михаљевци - Суботиште - Никинци. Армијска коњица је 9. септембра пребачена на правац Ашања - Деч, на лево крило Дунавске I, јер пред фронтом дивизије није имала више простора за дејство. Командант Дунавске I предузео је, 9. септембра око 10 часова, противнапад 8. пуком од Бојчина ка фронту Бечмен - Петровчић и заузео линију Бечмен - Деч, угрозивши десни бок комбиноване 7. пешадијске дивизије, те се ова у току ноћи 9/10. септембра морала мор ала повући ка Старој Пазови. Део њеног Источног одреда је, са фронта Земун - Сурчин, под заштитом делова остављених у Батајници и монитора који су Дунавом превезли тешку артиљерију, одступио ка Ст. Пазови. Одбрана Београда, чим је за ово сазнала, пребацила је преко Саве пет чета које су ухватиле везу са јединицама I армије код Јакова. Овог дана су и преко Дунава, с обе стране Панчева, пребачена слаба српска одељења, а даљ е њихово продирање спречили су осигуравајући делови 107. ландшт урмске пешадијске бригаде чија се главнина налазила код с. Баваништа. Командант аустроугарског Комбинованог корпуса уверио се да још није испољен утицај успешне офанзиве аустроугарске 6. армије, па је замолио команданта 5. армије да му пошаље 104. ландштурмску пешадијску бригаду, а команданта Балканске војске да му одложи прелазак Саве код Јарка док са корпусом потпуно не очисти Срем од српских трупа. Командант Балканске војске усвојио је овај предлог и наредио команданту 5. армије да причека са новим преласком Дрине док снаге из Срема не буду у могућности мо гућности да изврше прелазак Саве и док 6. армија не буде задобила довољно простора на висовима код Лознице. Командант српске I армије известио је, 9. септембра, Врховну команду о својој намери да 10. или 11. септембра предузме офанзиву ка фронту Земун - Батајница и тражио садејство трупа Одбране Београда. Врховна команда упознала је команданта Одбране Београда са планом команданта I армије и наредила да се делови трупа Одбране Београда добро утврде на северозападној страни Земуна. Командант 1 армије који се 9. септембра налаз ио код Ашање, имајући у виду и намеру намер у команданта Дунавске дивизије I да нападне линију С урчин - Добановци, издао је за 10. септембар заповест за напад армије, из које се види да се непријатељ јачим снагама утврђује код Руме; да држи линију Петровци - канал Јарчина - Хртковци, а према Дунавској I линију Бољевци Јаково - Сурчин; да располаже извесном снагом и на Фрушкој гори. Јединицама армије су дати задаци: Коњичкој дивизији - да извиђа линију Инђија Инђија - Рума, тежећи кидању железничке везе Сремска Митровица - Петроварадин; Армијској коњици - да извиђа у правцу Нове и Старе Пазове и, штитећи бок Дунавске дивизије I, прекине железничку везу Земун - Инђија; Дунавској дивизији I - да продужи напад преко положаја Сурчин Добановци ка Земуну; Шумадијској дивизији I - да центар и десно крило истакне у висину Карловчића и Товарника, а јаке извиђачке делове упути ка линији Рума - Митровица, штитећи позадину Дунавске I; армијској резерви (7. пук II и хаубичка батерија) - да одмах дође у Ашању; армијској артиљерији (без једне хаубичке батерије и делова придатих дивизија) - да остане на досадашњем месту. мест у. Комуникацијски правац Дунавске дивизије I
ишао је од моста код Скеле на Обреновац и даље на Уб, а Шумадијске I од моста код Новог Села на Владимирце и даље ка Коцељеву. Армијски штаб био је у Дебрцу, а командант армије у Ашањи. Командант Одбране Београда умољен је да с адејствује нападу Дунавске 1 на правцу Земун - Сурчин и ухвати што тешњу везу с њом. Да би осигурао свој десни бок од дејства комбиноване 7. пешадијске дивизије, командант I армије је одлучио да прво нападне слабијег непријатеља код Сурчина ојачаном Дунавском I и одбаци га на исток, а према 29. дивизији да се за то време само обезбеди јединицама Шумадијске I на положају Карловчић - Товарник, што је потнуно одговарало ситуацији. Пошто је команданту аустроугарског Комбикованог корпуса изгледало да Срби наступају јачим снагама са линије Добановци - Петровчић ка Старој Пазови, а имају слабије снаге јужно од линије Пећинци - Буђановци - Никинци, наредио је 10. септембра у 2.30 часова да 29. пешадијска дивизија нападне леви бок српских снага, и то: 58. пешадијска бригада у 4.30 часова из Шашинаца преко Руме и Путинаца, а 57. пешадијска бригада у 4.45 часова из Јарка северном обалом Римског канала; 2. батаљон 94. пука (58. бригаде) да осигура бок и позадину дивизије код Добринаца; Комбинована дивизија да код Старе Пазове спречи даље наступање Дунавске дивизије I. Дакле, тек 10. септембра пошла је 29. дивизија у помоћ комбинованој 7. дивизији д ивизији која се борила са надмоћнијим српским снагама. За 29. дивизијом кретала се 104. ландштурмска пешадијска бригада коју је као појачање упутио преко Митровице командант 5. армије. Командант српске Коњичке дивизије одлучио се на наступање правцем Товарник Суботиште - Рума и у 12.30 часова формирао је одред јачине: шест ескадрона, ескадр она, четири чете 19. пука и 2. коњичка батерија са задатком да заузме линију Прахово - Пећинци - Сибач Буђановци и потпомогне рад извиђачких ескадрона који су били истурени напред. До 14 часова су села Добановци, Угриновци, Крњешевци и Шимановци очишћена од непријатељских делова који су се повукли ка Батајници. Међутим, према левом боку Коњичке дивизије непријатељ је јачим снагама држао Хртковце па је наређено 4. коњичком пуку да изврши насилно извиђање у том правцу; он је протерао непријатељску чету из Буђановаца и ту се задржао. До 18.30 часова 2. коњички пук је заузео Пећинце и Сибач, а непријатељ се повукао ка Руми. Пола часа касније стигла је у Попинце 57. 57. брагада; 2. батаљон 94. пука стигао је у 21 час пред Пећинце где га је јаком ватром дочекала 7. чета 19. пука. После двочасовног неуспешног нападања непријатељски батаљон се повукао у Добринце. О непријатељу се сазнало да држи Руму - канал Јарчину - Хртковце, али му се није знала јачина. Код Руме су му биле јаче снаге, а у Хртковцима је имао пешадијски пук, батерију и два ескадрона. У оваквој ситуацији, Коњичка дивизија је заноћила: извиђачким ескадроном бр. 1 јужно од Голубинаца, а извиђачким ескадроном бр. 2 северно од Буђановаца. Остале њене јединице држале су: 2. коњички пук са четом пешадије Пећинце и Сибач; 4. коњички пук са четом пешадије Буђановце; 3. коњички пук Никинце и Платичево; 1. коњички пук са две чете пешадије и две коњичке батерије Суботиште и Товарник. Штаб дивизије заноћио је у Товарнику. Армијска коњица је у 5.30 часова кренула правцем Деч - Крњешевци - Војка - Стара Пазова. Њен извиђачки ескадрон задржан је у Војки ватром непријатељског батаљона. По два ескадрона из Дунавског и Шумадијског коњичког п ука одмах су сјахала и напала непријатеља, а три официрске патроле кренуле су да обиђу Војку и рез ерву непријатеља нападну бомбама. За пола часа Војка је за узета. Порушена је и железничка пруга између
Нове и Старе Пазове. Из Дунавске дивизије I упућен је вод пољске артиљерије и пред вече постављен на северну ивицу Војке. Извиђачки делови армијске коњице заноћили су у додиру са непријатељем. Дунавска дивизија I је у 10 часова, после теме љно организованог напада, без борбе избила на линију Сурчин - Добановци, одакле се непријатељ још у току ноћи 9/10. септембра повукао ка Батајници, Пазови и Инђији, о чему штаб Дунавске дивизије ништа није знао. Овај напад у празно указује на то да је извиђачка и обавештајна служба штабова српских јединица, и то усред српског живља, била веома слаба. Командант дивизије одмах је наредио: да 8. пук са два батаљона заузме Земун; 18. пук са батеријом да избије на линију Леје - Воларско поље, у висини Угриноваца; 9. пук са батаљоном да к рене правцем Петровчић - Угриновци, заузме и утврди за одбрану Угриновце; Дечки одред да остане у Дечу и извиђа ка Шимановцима; IV прекобројни пук и батаљон 7. пука II, са две батерије да крену правцем Сурчин - Добановци као дивизијска резерва. Дивизијске јединице су без борбе стигле на одређене тачке и ту заноћиле 10/11. септембра. с ептембра. По подацима које је добила Шумадијска дивизија, непријатељ је држао Хртковце снагама пешадијског батаљона са митраљеским одељењем. Мештани су јавили да је непријатељ 9. септембра изјутра отишао из Руме, а остатак 32. ландштурмског пука да се железницом одвезао у Сремске Карловце. Шумадијека I је избила овог дана на линију Карловчић Товарник - Грабовци и ухватила везу са Дунавском I. Армијска резерва (7. пук II) заноћила је са два батаљона у Добановцима, а са једном са једном четом у Карловчићу; остатак пука и хаубичка батерија код Ашање. Одбрана Београда садејствовала је I армији са неколико чета пребачених преко Саве и Дунава ка Земуну и Панчеву. Једна чета ушла је у 5 часова у Земун који је непријатељ напустио претходне ноћи. СВК је одобрила команданту I армије да 11. септембра настави офанзиву у Срему али му није дала појачања која је тражио јер то није допуштала ситуација на Дрини. Команданту Одбране Београда наређено је да више не пребацује трупе преко Саве, већ да са пребаченим четама и водом артиљерије држи само Земун. Аустроугарски Комбиновани корпус био је 11. септембра овак о распоређен: 7. дивизија посела је за одбрану линију Стара Пазова - Голубинци; 29. дивизија, појачала је 58. бригадом одбрану Голубинаца, а 57. бригада са артиљеријом била је у Попинцима, одакле је извиђала ка Шимановцима, Прхову и Суботишту. Суботишту. За наступање ка фронту Инђија - Ириг - Рума, командант српске 1 армије наредио је: Коњичкој дивизији, да настави извиђање преко Инђије и Руме, обухватајући простор између правца Ашања - Деч - Голубинци - Инђија - Сремски Карловци и Саве, држећи десно везу са Армијском коњицом, а лево са II армијом на десној обали Саве између Шапца и Митровице; Армијској коњици - да продужи извиђање у простору између Дунава и Коњичке дивизије, а кад се избије на линију Сланкамен - Крчедин - Бешка, да уђе у састав Коњичке дивизије као њена 3. бригада; Дунавској дивизији I да продужи наступање преко Деча ка Инђији, одржавајући тесну везу са Ш умадијском дивизијом I; Шумадијској дивизији I да предузме наступање правцем Товарник - Суботиште - Пећинци - Добринци Рума, а ако непријатељ буде јако бранио прелаз преко канала Јарчине, да наступа правцем Пећинци - Петровци - Рума. За обезбеђење свог левог бока Шумадијска I имала је да упути јаку колону правцем Никинци - Јарак - Шашинци која ће одржавати везу са II армијом на десној обали Саве. Армијској резерви наређено је да се креће правцем Деч Шимановци - Голубинци ка Путинцима. Армијска артиљерија (без хаубичке батерије и
градске артиљерије) имала је да дође у Огар или Товарник, зависно од тога где јој одреди њен командант. Предвиђено је да покрет јединица почне 11. септембра у 6 часова. Армијски штаб долази у Ашању, а командант ком андант армије ће бити код Шумадијске I на путу Товарник - Суботиште - Пећинци и даље. Овој заповести се може приговорити само што се тиче артиљерије коју је требало раније довести ради благовременог учествовања у одсудним бојевима који су предстојали. Јединице српске Коњичке дивизије имале су за 11. септембар: извиђачки ескадрони да продуже извршење раније добијених задатака; десна колона (2. коњички пук и вод 2. коњичке батерије) да дејствује на правцу Суботиште - Пећинци - Добринци - Рума, а лева (4. коњички пук и вод 2. коњичке батерије) на правцу Буђавовци - Рума; дивизијска резерва (1. коњички пук и 1. коњичка батерија) да се креће за десном колоном. Кад су предњи делови Шумадијске I, око 7 часова, почели да избијају на северну ивицу Суботишта, командант Коњичке дивизије наредио је да 4. коњички пук (чим 10. п ук заузме Буђановце) уђе у састав десне колоне. До 8 часова главнина десне колоне била је у Пећинцима. Тада је непријатељска 57. бригада са артиљеријом држала Попинце и Добринце и извиђала ка Шимановцима, Прхову и Суботишту. Око 11 часова командант Коњичке дивизије наредио је да 2. и 4. коњички ко њички пук изађу на правац Прхово - Попинци и да га затворе, јер су с у се на том правцу појавили непријатељски делови. Појавом 19. пешадијског пука пред Попинцима и 2. коњичке бригаде од КонтићКонтић-салаша, непријатељ се из Попинаца повукао у Петровце. Коњичка дивизија избила је на правац Шимановци - Голубинци и продужила марш, а око 17.30 часова са 4. коњичким пуком и батеријом већ садејствовала нападу делова Дунавске I на Голубинце. Заноћила је 11/12. септембра на простору к. 84, Шимановци. Предстражу је образовао 4. коњички пук са 2. коњичком батеријом на к. 84, са задатком да одржава везу између Дунавске и Шумадијске дивизије. Главнина дивизије заноћила је северно од Шимановаца. Из наведеног дејства Коњичке дивизије видимо како се она уклања испред фронта Шумадијске дивизије кад се ова толико приближила непријатељу да већ почиње борбу. Са новог правца помаже прво Шумадијску дивизију при нападу на Попинце, а затим Дунавску дивизију при нападу на Голубинце. Армијска коњица извиђала је извиђала је 11. септембра просторију Стара Пазова, Голубинци, Војка. Дунавски коњички пук упутио је три самосталне патроле и извиђачки ескадрон ка Голубинцима, а главнину је образовао Шумадијски коњички пук са водом артиљерије. Око 11 часова патроле су заустављене непријатељском ватром. Извиђачки ескадрон се развио за борбу и напао непријатеља. Десно од њега дошао је још један ескадрон из Дунавског коњичког пука и развио се за борбу бо рбу пешке. Напад је потпомагао артиљеријски вод, а и Дечки одред је прешао у напад. У 16 часова непријатељска артиљерија из Старе Пазове тукла је Армијску коњицу, а нарочито вод артиљерије, али је он избегао губитке честим премештањем. Командант Армијске коњице наредио је да оба коњичка ко њичка пука упуте по један ескадрон на просторију између Старе Пазове и Инђије са задатком да извиђају непријатеља и прекину комуникације које везују та места. Чим је стигла пешадија Дунавске I, ескадрони Дунавског коњичког пука извучени су из борбе, а главнина Армијске коњице пов укла се под заклоном мрака у бивак северозападно се верозападно од Крњешеваца, поред пута Крњешевци Војка. Дунавска I, на основу армијске заповести, отпочела је наступањеј ка линији Стара Пазова
- Голубинци, али се у току наступања сазнало да се непријатељ повукао у Стару Пазову и Голубинце, па је командант дивизије одлучио да овога дана овлада још и линијом Инђија Луково - Најхоф. Око 15.30 часова 18. пук је заузео Нову Пазову и почео да се утврђује на њеној северној ивици. При даљем наступању наишло се на јак отпор непријатеља који је посео јужне ивице Старе Пазове и Голубинаца. Стога је командант дивизије у 16.30 часова наредио да Стару Пазову нападну: батаљон 7. п ука II позива са 2. пољском батеријом и 18. пук са две батерије са источне стране, а IV прекобројни пук са батеријом са југоисточне стране; да 9. пук са две батерије нападне Голубинце, а 8. пук са батеријом да б уде у дивизијској резерви код Војке. Командант 18. пука је због мрака одложио напад на Стару Пазову за сутрадан, а IV прекобројни пук дошао је на 1 км од Старе Пазове и ту се утврдио; 9. пук је око 15 часова предузео напад на Голубинце и допро на 1 км од места, али је ту, т у, падом мрака, обуставио даљи напад и приступио утврђивању. Дечки одред такође је подишао Голубинцима одбијајући више непријатељских испада. Дивизијска резерва, 8. пук, остала је у Војки. Јединице Шумадијске дивизије I имале су ове задатке за 11. септембар: 3. коњички пук да пође из Платичева у 5.30 часова правцем Никинци - Хртковци - Јарак - Шашинци - Рума и да извиђа и осигурава рејон источно до линије Буђановци - Краљевци - Рума; десна колона (11. пук, 1. дивизион и вод болничара) да од 6 часова дејствује правцем Суботиште Пећинци - Добринци - Краљевци - Рума; средња колона (10. пук, пољска батерија из 2. дивизиона и вод болничара) да од 6 часова дејствује правцам Брес тач - Буђановци - к. 87 на каналу Јарчини - Рума; лева колона (12. пук, 3. дивизиски и вод болничара) да дејствује од 5.30 часова правцем Грабовци - Платичево - Никинци - Хртковци - Јарак - Шашинци; дивизијска резерва (19. пук са две батерије 2. 2 . дивизиона) да крене у 6 часова правцем Огар - Товарник - Суботиште и даље за десном колоном. Груписање снага дивизије на десном крилу, у чијој се близини кретала армијска резерва, диктирано је потребом да се лакше савлада савл ада канал Јарчина, а касније ће се настојати да се снаге прегрупишу у духу задатака I армије да непријатеља одбаци од Фрушке горе ка истоку како га је СВК формулисала. До 10 часова предњи делови колона коло на избили су неузнемиравани од непријатеља до линије Пећинци - Шибач - Буђановци пред Хртковце. У ово време десна к олона добила је артиљеријску ватру од Попинаца, које је затим пред мрак заузела уз помоћ Коњичке дивизије. Непријатељ (57. бригада) се повукао по паду мрака на север ка железничкој прузи. Због овог неуспеха командант аустроугарског Комбинованог корпуса одлучио је да привремено пређе у одбрану док се не прик упи комбинована 7. дивизија и не стигне 104. ландштурмска пешадијска бригада коју је са две батерије упутио командант 5. армије железницом. Средња колона Шумадијске I заузела је Буђановце, одакле је непријатељ у 18 часова нагло одступио ка каналу Јарчини. Лева колона дочекана је пешадијском ватром са јужне ивице Хртковца, али је до подне успела да потисне непријатеља у правцу Јарка и ухвати везу са 14. пуком из II армије на десној обали Саве. У Јарку је непријатељ пружао јак отпор, али је на поновљени напад око 19.30 часова морао одступити ка Шашинцима. Увече 11. септембра непријатељ је према десној колони држао Петровце и Добринце, према средњој канал Јарчину који је био утврђен, а према л евој Шашинце. Сматрало се да пред Шумадијском I непријатељ има 33-4 батаљона, батерију артиљерије и пук коњице. У ствари, овде се налазила 29. пешадијска дивизија без 58. бригаде која је у Гол убинцима појачала комбиновану 7. пешадијску дивизију.
Армијска резерва кретала се одређеним правцем и стигла је до Контића Салаша. Одбрана Београда држала је предњим деловима Земун. На леву обалу Саве пребачен је и ескадрон коњице да поред одбране Земуна осиг урава и позадину I армије са источне стране. Израђиван је мост за возила преко Саве. Главнина Одбране Београда налазила се на десној обали Саве и Дунава код Београда. Овога дана наступио је преокрет у операцијама у Срему, изазван снажним надирањем аустроугарске 6. армије ка Крупњу. Да би се ово надирање зауставило, СВК је одлучила да појача III армију са две дивизије: Комбинованом из II армије и једном из I армије. Врховна команда није у вези с тим директно наредила команданту I армије да о бустави офанзиву у Срему, већ је прво, 9. септембра, упутила ка Крупњу Дунавску II која је била намењена за појачавање I армије, а сада је од узела још једну дивизију чиме је толико ослабила I армију, да је приморала њеног команданта не само да обустави офанзиву већ и да буде б уде спреман на повлачење и осталих снага ка мостобрану мостобран у у случају наступања знатно надмоћнијег непријатеља.
Повла Повлачење чење на десну де сну обалу Саве Командант I армије наредио је у ноћи 11/12. с ептембра да се Дунавска I врати на десну обалу Саве, користећи оба моста, и да из Дебрца преко Близањских висова одмах к рене у Ваљево. Фронт који је она дотле држала држал а предат је Коњичкој дивизији. Њој је придат и 7. пук II (из армијске резерве) са хаубичком батеријом да јој послужи као ослонац. Шумадијска дивизија I и Коњичка дивизија имале су да буду спремне да се постепено повлаче, и то: Шумадијска I на део мостобрана Обреж - Подгоричка ада, а Коњичка на део мостобрана Ашања - Купиново, не упуштајући се ни у какву озбиљнију борбу до мостобрана. Коњичким пуковима ових дивизија је наређено да сс врате у састав својих дивизија, а ескадрону Дринске II да остане у саставу састав у Коњичке дивизије. Штабу армије такође је наређено да се у току ноћи врати у Дебрц. У Срему је, дакле, остала остал а и Шумадијска I према којој је непријатељ имао 29. пешадијску дивизију, 104. ландштурмску бригаду и колону пуковника Пфлуга. Дунавск а I повукла се неопажено ноћу 11/12. септембра. Мало теже се извукао Дечки одред са крајњег левог крила према Голубинцима. Јединице ове дивизије стигле су 12. септембра на преноћиште: 8. пук у Дебрц, IV прекобројни у Скелу, 9. пук у Ново Село, 18. пук у Скелу, Скел у, коњички пук код моста у Скели на левој обали Саве, артиљеријски пук прикупио се увече код Дебрца, штаб дивизије у Скели. Пукови су прешли овог дана просечно по 4040-45 км.
Бој код Попинаца
Због накнадног наређења Врховне команде да се и Шумадијска I повуче ближе мостобрану, командант I армије јој је наредио да се повуче тек пошто се повуку дивизијске коморе и Дунавска I, а у састав Ш умадијске I да уђе и 7. пук II са придатом хаубичком батеријом; коњички пук Шумадијске I да уђе у састав Коњичке диви зије. Шумадијска I одмах је потом прешла у одбрану. Команданту аустроугарског
Комбинованог корпуса пало је у очи да српски напад јењава на целом фронту српске I армије. Десна колона Шумадијске дивизије I посела је за одбран у Попинце, Пећинце и Сибач. Дивизијска резерва (19. пук и 5. и 6. батерија) налазила се поред друма, кад Татића Т атића вртлока. Одлучивши се за напад на целом фронту, непријатељ је брзо прикупљао снаге и до 12 часова довезао 6 возова војника из Руме и искрцао их на железничкој станици Путинци. Одмах се развио за напад, јачим снагама на Попинце, а слабијим на Сибач. Попинце је напала 57. бригада са четири батерије и то: 42. пук с фронта, а 92. пук је делом снага вршио обухват са истока. На Сибач је упућен 2. батаљон 94. пука са батеријом. Око 13.30 13.30 часова сукобиле су се патроле северно од Попинаца. У 14 часова непријатељ је отпочео снажан напад преко откривене утрине која се благо спуштала од Попинаца ка каналу Јарчини. С обзиром на јачину непријатеља који је напао Попинце, одмах је послато појачање (3. чета 3. батаљона и вод 1. 1 . батерије) из десне колоне. Обасут јаком ватром (тукле су га обе батерије из с. Пећинаца) непријатељ је око 15 часова био приморан да се на 600 м испред Попинаца заустави, али се није утврђивао. У исто време командант Шумадијске I добио је податке да се ДунавскаДунавска-1 већ повукла. Да би избегао одступање по дану, одлучио је да се на заузетом положају одржи до мрака, па је у 13.30 часова упутио ка Сибачу и Попинцима појачање појачање из дивизијске резерве са Татића вртлока. Али је непријатељ у 16 часова, пре него што су појачања стигла, продужио прод ужио напад на Попинце и трпећи велике губитке допро на 300 м испред села, где је заустављен ватром браниоца. Њему, међутим, у 16.30 часова стиже у помоћ 1. батаљон 74. пука п ука из Голубинаца. Пошто је српским снагама код Попинаца нестало муниције, командант 2. батаљона 11. пука био је спреман на одступање, али му је командант десне колоне наредио да прихвати јуриш непријатеља и Попинце брани до последњег човека. У 16.45 часова стигли су из дивизијске резерве 1. батаљон 19. пука и 5. 5 . батерија и са источног краја Попинаца у 17 часова изненадили непријатеља који је изложио свој бок. „Одједаред - пише командант 57. бригаде - као по команди осу се непријатељска ватра. Источно од села ступиле су у борбу непријатељске резерве. непријатељске резерве. Ово је имало последицу да се прво повукло лево крило 4. батаљона 92. пука, а онда 1. батаљон" (74. пука). После овога непријатељ се нагло повукао у Путинце. Овај неуспех он је окарактерисао као „најогорченију борбу у целом рату у којој су за кратко време 92. пук (без 2. батаљона) и 1. батаљон 74. пука изгубили 32 официра и 1.200 војника". Губици Шумадијске I били су: код 11. пука 203, већином из 2. батаљона, код 1. батаљона 19. пука 1 погинуо и 9 рањено. Чета у Сибачу, изненада нападпута у 10 часова од надмоћнијег непријатеља, непријатеља, напустила је село, Командант 11. пука одмах јој је послао две чете и вод митраљеза који су успели да зауставе непријатеља. Појачање из дивизијске резерве (2. батаљон 19. пука и 6. батерија) напало је у 17 часова непријатеља у Сибачу. Пошто је артиљеријском ватром село запаљено пешадија је заузела његову јужну ивицу, а непријатељ, претрпевши губитке од 9 погинулих и 140 рањених, одступио је у Добринце. У борбама код Попинаца и Сибача непријатељ је био тако потучен да се после повлачења српских јединица није усудио да уђе у Попинце све до 13. септембра у 11 часова. Била је то у неку руку освета 57. 5 7. бригади за ударце које је нанела Тимочкој дивизији I на Чеврнтији. Нарочито велике губитке губитке (14 официра, 2 подофицира и 499 војника) имао је 4. батаљон 92. пука који је иначе на Чеврнтији баш и продро до моста и изазвао слом код Тимочке дивизије. Кад је наступила ноћ Шумадијска дивизија I је у 20 часова отпочела повлачење ка линији
мостобрана. У заштитници је остао 3. коњички пук и у зор у 13. септембра дивизија је стигла не узнемиравана на линију Марића салаш - Ротулића салаш - Грабовци - Сава, као шири мостобран. Док се Дунавска I повукла ноћу 11/12. септембра неопажено и највећом брзином, то се није десило са Шумадијском I. Она је морал а својим десним крилом и дивизијском резервом да нападне и одбаци 57. бригаду ка Петровцима и Добринцима, Добринцима, па тек онда под заклоном мрака и кише да почне повлачење ноћ у 12/13. септембра које је потпуно успело. Да би се заштитио главни правац повлачења Дунавске I и десни бок Шумадијске I, командант Коњичке дивизије одлучио је да поседне положај Војка - к. 84. Десни одсек протезао се од Нових Бановаца преко Нове Пазове до Војке (искључено), а леви је обухватао Војку и к. 84, наслањајући се лево на Шумадијску I. Дивизијска резерва била је код Шимановаца. Непријатељ је почео да наступа од Старе Пазове ка Војки у 9.40, а у 10.40 часова добијена је заповест команданта I армије о повлачењу Шумадијске I ближе мостобрану, под заштитом Коњичке дивизије. У таквој ситуацији је командант Коњичке дивизије одлучио да по сваку цену задржи непријатеља до мрака, а тада да изврши нов распоред дивизије којим би заштитио цео фронт I армије од Нових Бановаца до Хртковаца. Што се тиче повлачења Коњичке дивизије, командант је рачунао да кад обезбеди потребно време за несметано повлачење Дунавске I и Шумадијске I, смелошћу и брзином успеће да повуче и Коњичку дивизију. За време боја код Попинаца који се одвијао на одсеку Шумадијске I била је нападнута и Војка, деснокрилна отпорна тачка левог одсека Коњичке дивизије. Непријатељ је Бојку тукао прво јаком артиљеријском ватром, а у 17 часова ово место је напала 58. бригада са једном пољском и две хаубичке батерије. Батаљон 7. пука који је је бранио Војку морао се повући ка Крљешевцима. Кад је ту стигао појачан је са две чете из дивизијске резерве које су носеле за одбрану одбран у северну ивицу Шимановаца. Одмах после повлачења посаде Војке, повукле су се све јединице левог одсека. о дсека. Непријатељ је нападао споро, трпећи губитке од пешадијске и артиљеријске ватре, а око 19.30 часова борба се сасвим стишала. Крњешевци и Шимановци су одржани, а пробој је спречен, омогућено је мирно повлачење Дунавске, а у току ноћи 12/13. септембра и Шумадијске дивизије. У 20.30 часова штаб Коњичке дивизије прешао је из Шимановаца у Деч. 12. септембра увече комбинована аустроугарска 7. дивизија, ојачана 58. бригадом, једном пољском и са две хаубичке батерије, заузела ј е Нове Бановце, Нову Пазову, Бојку и к. к . 84. Српска Коњичка дивизија држала је: 1. и 2. пуком и 1. коњичком батеријом линију Батајница - Угриновци; 4. коњичким пуком 2. коњичком батеријом и четом пешадије линију Крњешевци - Контића салаш; Шумадијским коњичким пуком и ескадроном Дринске дивизије II село Прахово; 3. пуком рејон Хртковци - Јарак. Одбрана Београда је са деловима пребачепим преко Дунава заузела Овчанску аду, села Овчу и Стару Борчу и упутила одељење за извиђање ка Панчеву, али су противдејством непријатеља сви приморани да се врате на десну обалу Дунава. Делови пребачени преко Саве код Земуна држали су ову варош. Уређен је прелаз за пешадију преко оштећеног железничког моста на Сави. Летећи мостови (трајекти) су превозили артиљерију, коњицу и возила западно од железничког моста. Пред мрак је непријатељ потиснуо дивизион коњице ка Батајници. У 9. часова 13. септембра, док се аустроугарски Комбиновани корпус одмарао да би се опоравио од пораза који је 57. бригада претрпела код Попинаца, СВК је издала
команданту I армије наређење да Шумадијску I и Коњичку дивизију повуче из Срема у Владимирце, а понтонски мост код Новог Села и Скеле да дигне и упути у Коцељево. Потом је стигло и наређење да се убрза пребацивање на десну обалу Шумадијске I и Коњичке дивизије, да се оне упуте ка Шапцу где ће ући у састав II армије, да се армијска ар мијска артиљерија упути за Дунавском I, а штаб армије са о сталим армијским деловима да дође у Ваљево где ће командант добити наређење за даљи р ад; да у Обреновцу остану: 7. пук II, два батаљона 5. пука III, 2. пољска батерија, ескадрон коњице из Дринске II и позицијска батерија, са задатком да и даље штите гранични фронт на Сави од Ушћа до Колубаре. Овај (Обреновачки) одред стајаће непосредно под Врховном командом. Командант I армије наредио је у 12.15 часова 13. септембра да се и остатак армије пребаци на десну обалу Саве, а да се понтонски мостови превуку у Коцељево. Повлачење Шумадијске I преко Саве извршено је у реду, ред у, под заклоном заштитница. Ноћу 12/13. септембра била је само Коњичка дивизија у додиру са непријатељем, па је њен командант наредио 13. септембра у 5.15 часова команданту заштитнице бр. 2 (1. и 4. коњички пук и 1. коњичка батерија на правцу Голубинци - Шимановци - Деч - Ашања ојачана четом пешадије и ескадроном коњице) да заштити правац Прхово - Карловчић Ашања; заштитница бр. 1 (2. коњички пук и вод коњичке батерије) штитила је правце Н. Пазова - Батајница - Добановци и Н. Пазова - Угриновци - Добановци - Прогар. На правцу Пећинци - Суботиште - Обреж у чијем је захвату био и правац Буђановци - Суботиште, дејствовала је заштитница бр. 3 (Шумадијски коњички пук I, ескадрон Дринске дивизијске коњице II и вод 2. коњичке батерије); 3. коњички пук био је у заштитници бр. 4 и затварао правац Хртковци - Никинци - Платичево - Грабовци - Витојевци - Обреж. Непријатељ је покушавао да пробије застор Коњичке дивизије само коњичким ескадронима и одељењима да би извиђао, али је свуда одбијен. У 10 часова 13. септембра главнине свих заштитница повукле су се на линију Добановци Деч - Карловчић - Платичево и ту се задржале, спречавајући сваки покушај непријатеља да се пробије. Главнина Коњичке дивизије повукла се ка мостобран у до 13 часова. Тада јјее стигло наређење команданта I армије да се К оњичка дивизија постепено повлачи ка мостовима и пребаци на десну обалу Саве, а затим да дође на простор Црвена механа, мех ана, Трбушац, Придворица. Рад Коњичке дивизије у завршној фази операције у Срему изванредан је пример смишљеног и брзог реаговања против насртљивог непријатеља каквим се показала аустроугарска 29. пешадијска дивизија. Постепеним покретима дивизија се прикупила јужно од мостобрана, а затим се до 17 часова 13. септембра повукла ка мостовима. Преко Саве код Скеле прешли су с у сви коњички пукови и артиљерија, сем 3. коњичког пука који је прешао код Новог Села. Пребацивање је завршено до 20 часова у потпуном реду и без узнемиравања од непријатеља. Мостобран је, 13. септембра, штитио 7. пук II (иначе под командом Шумадијске I) који је посео за одбрану део мостобрана од Прогара до Ашање. У 17.30 часова наређено му је да заштитницу пука повуче на линију Скела - Купиново и ту да остане док не добије извештај да су сви делови Коњичке дивизије пребачени преко Саве. Заштитници 12. пука која је стигла на северни отвор Купинског кута наређено је да се повуче на десну об алу Саве преко моста код Скеле. Врховна команда наредила је 13. септембра по подне команданту Одбране Београда да све јединице које се налазе у Срему повуче ка Земуну, а најмање један батаљон са нешто артиљерије да упути на Бежанију са задатком да извиђа према северо западу, како не би
био пресечен повратак трупа у Београд; да се подигнути мостови припреме за брзо уклањање чим се то нареди. Дунавска I наставила је 13. септембра покрет у две колоне: десном Од Дебрца преко Гомиле, Великог Бошњака ка Каменици (шабачкој), а левом преко Скеле, Памбуковице ка Голој Глави. Маршевски циљ је био Каменица (шабачка) - с. Гола Глава. 7. пук II, као заштита мостобрана, прешао је преко моста код Скеле 14. септембра до 2 часа, његов 2. батаљон у 4 часа, а заштитна чета овог батаљона у 6 часова и то на понтонима јер је мост већ био дигнут. Борбе није било. Према извештајима последњих патрола 7. пука II, непријатељ није стигао још ни до Деча. Чим је 7 . пук II прешао на десну обалу Саве, Обреновачки одред је приступио заузимању распореда за заштиту граничног фронта на Сави од Колубаре до Ушћа. Повлачење I армије из Срема извршено је врло успешно, захваљујући томе што су Коњичка и Шумадијска дивизија I (12. септембра) сломиле налет аустроугарског Комбинованог корпуса код Војке, к. 84, Попинаца и Сибача и приморале га да 13. септембра изгуби у прикупљању јединица. Тиме је I армија добила цео 13. септембар за неузнемиравано повлачење. Српски народ у Срему одушевљено је поздравио долазак српских трупа и зато је по њиховом одласку био изложен тешким репресалијама а устроугарских власти. Млади људи су прешли у Србију где су с у се доцније прославили као добровољци у српској војсци. Командант Комбинованог корпуса наредио је 14. септембра 104. ландштурмској бригади и колони пуковника Пфлуга (28. ландверски пук, две батерије и један ес кадрон из 5. армије) да гоне Србе преко Пећинаца; 12. ландштурмски пук их је гонио од Буђановаца ка Кленку. До мрака су стигли до Ашање, али су Срби већ били испразнили Срем и скинули понтонске мостове. Због ниског водостаја монитори нису могли доћи из Раче до Новог Села и Скеле да поруше понтонске мостове те су се вратили у Земун. Српска Врховна команда наредила је 14. септембра да Шумадијска I одмаршује у Велики Бошњак, а Обреновачки одред да са два батаљона 5. пука III осигура гранични г ранични фронт од ушћа Колубаре па закључно са Мишаром, где да ухвати везу са 6. пуком III који осигурава границу даље уз Саву ка Шапцу.
Оцена операције I армије у Срему Офанзива српске I армије предузета је на захтев савезника Р уса да би се везао део аустроугарских снага намењених за пребацивање на р уски фронт. Она је у томе успела, јер је задржала у Срему 29. пешадијску дивизију. Међутим, по замисли СВК ова је офанзива офанзива предузета и ради припрема за доцније операције против главних непријатељских снага на Дрини чим се из Русије добије потребно наоружање. За извршење добијеног задатка I армија је армија је располагала у почетку са три пешадијске дивизије (Дунавском I, Шумадијском I и Тимочком I) и Коњичком дивизијом, док су се према њој налазиле две аустроугарске дивизије (29. и 7. комбинована) које су могле брзо бити ојачане снагама из Новог Сада и Босне. Ове снаге I армије нису биле довољне за сигурно извршење добијеног задатка. Зато им је Врховна команда упутила 6. септембра и Дунавску II, али ова због погоршане ситуације на зворничком мостобрану није употребљена у Срему, већ на фронту према
Дрини. И поред недовољних снага, I армија је са успехом отпочела извршење добијеног задатка. Прелазак преко Саве солидно је припремљен, јер су штабови армије и дивизија, чим су сазнали да предстоји прелазак, предузели обимне припреме. Извиђање Саве извршено је 31. августа и одмах је издата заповест за форсирање реке. Места прелаз а правилно су изабрана, а средства за превођење и подизање моста вешто распоређена. Јединице су благовремено доведене на места преласка, а добро је организована орга низована и заштита прелаза. Превожење мостове заштите брзо је извршено, а мост је подигнут за 2 и по часа. Мостобран је брзо поседнут и утврђен. Испред њега је одмах истурена сва коњица да извиђа непријатеља и земљиште. Целокупним радом постигнуто је изненађење непријатеља тако да није стигао да пружи јачи отпор. У саставу Балканске војске формиран је у Срему Комбиновани корпус који се спремао да у предстојећој офанзиви Балканске војске пређе Саву код Шапца и Јарка и обухвати десно крило српских главних снага у Мачви. Он је могао бити брзо ојачан преко Новог Сада и из Босне. Својом офанзивом у Срему I армија је привезала за себе Комбиновани корпус, затим 104. ландштурмску бригаду и колону колон у пуковника Пфлуга и, наневши им губитке, спречила их да благовремено узму учешћа у предстојећој аустроугарској офанзиви. Најзад она је својим операцијама показала да је српск а војска способна да скромним средствима савлада и већу реку рек у као што је Сава, да веома вео ма смишљено изводи како офанзивне тако и дефанзивне операције. Кад је због новостворене ситуације код Крупња обустављена њена офанзива, што је дошло баш у моменту кад су јој предстојали одсудни одс удни бојеви, I армија се веома вешто повукла испред надмоћнијег непријатеља и вратила на десну обал у Саве без већих губитака, способна да узме учешћа у операцијама на Дрини. Мишљење да је из оперативних разлога требало извршити главни прелазак код Сремске Митровице, а помоћни код Шапца, било би оправдано само под условом да је I армија имала јаче снаге и боља средства. Мишљење да би било боље да се одустало од офанзиве у Срему, а са I армијом да је образована стратегијска резерва за западни фронт и са њом дочекала друга офанзива Балканске војске, није одрживо ако се има у виду изричит захтев руске Врховне команде „да је према данашњим приликама хитно да српска војска ступи у офанзиву, а да то може учинити, јер је велики део аустроугарских трупа отпремљен против Руса у Галицији". С обзиром на то да су Руси Р уси одмах узели у заштиту Србе и да су их својски непрекидно помагали, ови нису могли одбити њихов хитан захтев. Према овоме отпада и тврдња у делу OsterreichOsterreich-Ungarns letzter Krieg (Последњи рат АустроАустро-Угарске) да су Срби предузели пред узели офанзиву у Срему да би освајали српску земљу. Да није било руског хитног захтева за офанзиву, било би за Србе много боље да су I армију употребили као стратегијску резерву.
Борбе Ужичке и Санџачке војске у источној источној Босни Бос ни Ужичка и Санџачка војска су у току 8. септембра с ептембра наставиле припреме за форсирање горње Дрине. Непријатељ је овог дана и пред фронтом 2. санџачке дивизије код Фоче повукао последње заштитне делове, а наредне ноћи порушио је мост на Дрини. По наређењу црногорске Врховне команде, Дрински одред (осам батаљона, 2 брдска брзометна и 6
Дебанжових топова - формиран од јединица Херцеговачког одреда) имао је да дејствује левом обалом Дрине у позадини аустроугарских снага код Фоче. 2. санџачка дивизија требало је да пређе Дрину код Фоче у садејству са Дринским одредом, а 1. санџачка да у току овог преласка демонстрира, а потом да пређе Дрину код Горажда. Црногорска војска није имала никаквих формацијских средстава за савлађивање водених препрека. Ужичка војска је 9. септембра примила наређење српске Врховне команде да 4. пук I и 4. пук II позива, са допунским батаљонима и брдском батеријом, упути преко Ужица, Косјерића и Ваљева у састав III армије. Затим је истог дана уследила и нова директива Врховне команде којом се регулише рег улише даље дејство Ужичке војске. Ослабљена, она је сада имала задатак да се на положајима које је држала добро утврди и обезбеђује правац ка Ужицу и правац Бајина Башта - Ужице. Директивом се предвиђа и борба на узастопним положајима на правцу Вишеград - Ужице у случају да непријатељ потисне Ужичку војску са садашњих положаја. „А, ако се непријатељ код Вишеграда буде ослабио одвлачењем снаге у неком другом правцу, и укажу се повољне прилике за успех, ви ћете заузети Вишеград. На осталом делу Ужичког фронта бити у дефанзиви." У вези са овим, командант Ужичке војске је одлучио да одложи прелазак Дрине и напад на Вишеград. Услед извлачења 4. пука I из састава Шумадијске II и 4. пука II из састава Лимског одреда извршено је прегруписавање снага, тако да је у току 10. септембра Шумадијска II имала распоред: Велики столац је држала једна чета 4. пука I са 1 Дебанжовим брдским топом и добровољачком четом; Јањач - батаљон 12. пука II са 3 брдска Дебанжова топа; Мали Панос, Дачим, Јаловик и Гостиље брдо - 10. пук II са брдском и пољском брзометном бр зометном батеријом; Панос - три батаљона 11. пука II са пољском и брдском брзометном батеријом; Орлињу - батаљон 11. пука II; Крст (Заовине) - два батаљона 12. пука II са брдским Дебанжовим батеријом. Пионирски полубатаљон је градио путеве. п утеве. Коњички дивизион и хаубичка батерија били с у у Вардишту. Штаб дивизије, телеграфско одељење, болничарска чета и санитетека колона били су у Заовинама. Први степен колонске коморе налазио се делом у Милошевцу, а делом у Кремни; други степен на Гредици. Пољске болнице: у Кремни, на Љутом пољу и у Мокрој гори. Распоред Лимског одреда је био: од р. Рзава до р. Крушевице (десни одсек) 4. кадровски пук са 5 топова и предстражом на линији Голеш - Јеловик, а резервом на Сухој гори; од Бујака до Језове главе (средњи одсек) 5. кадровски пук са 3 топа; линијом Градина (к. 778) - Дебела глава - Вишеград протезао се леви одсек који к оји су бранила три батаљона са полубатеријом брдских топова. Резерва одреда (два батаљона II прекобројног пука III и 3 топа) налазила се на Врановини. Пошто је са 4. пуком II у саставу III армије отишао и пуковник Милутин Стефановић, команду над Лимским одредом примио је потпуковник Јеврем Михаиловић. У току 11. септембра Ужичка војска је уређивала положаје, прегруписавала снаге и припремала материјал за прелазак Дрине. Предвече је непријатељ са 2 брдска топа од с. Хамзића тукао Дачим (к. 776), а увече је рефлекторима извиђао Суху гору и долину Рзава. Српска стражарска одељења спустила су се до саме Дрине према с. Старом Броду. Према Лимском одреду непријатељске предстраже су држале Родић брдо и Биоковац (к. 435), док су трупе одреда углавном задржале распоред од претходног дана. Три Крупова пољска спорометна топа из одредске резерве извучена с у на положај између Бујака и Голе главе. У одредску резерву резерв у на Врановину доведена су два батаљона II прекобројног пука III
из левог одсека. 2. санџачка дивизија прешла је овог дана Дрину на газо вима низводно од Фоче, под јаком непријатељском ватром и не сачекавши садејство Дринског одреда који је стигао од Фоче тек 15. септембра. Ловћенска и Спушка бригада су једновремено у 14 часова прегазиле Дрину, врло брзо обухватиле непријатеља и заробиле 4 официра и 240 војника. Непријатељ је имао још 120 мртвих и рањених. Пљеваљска бригада је прешла Дрину са два батаљона на спруду код с. Брода. Разбијени делови непријатеља одступали су ка Калиновику. У гоњење је упућена само једна бригада (Пљеваљска), док су остале две (Ловћенска и Спушка) задржане на заузетим положајима на левој обали Дрине, чекајући да и 1. санџачка дивизија пређе Дрину у рејону Горажда. Овога дана је у Устиколини ослобођено око 2.000 Срба (стараца, жена и деце) које су аустроугарске јединице потерале са собом. На фронту Шумадијске дивизије II и 12. септембра је продужен рад на припремању средстава за прелазак Дрине код Старог Брода где је требало подићи мост. На лицу места се могла наћи само дрвена грађа, а сав остали материјал морао се набавити из позадине. Да непријатељ не би открио место подизања моста, наређено је да се материјал за мост прикупља и јужно од Паноса (2 км југоисточно од Старог Брода). На фронту Лимског одреда у току ток у 12. септембра није било значајнијих догађаја. Посада на Сухој гори појачана је једним батаљоном из одредске резерве са Врановине. Да би се утврдили јачина и распоред непријатељских снага на фронту код Вишеграда, командант Ужичке војске наредио јe да се у току 13. септембра изврши насилно извиђање на целом фронту, а сутрадан се томе и приступило. На фронту Ужичке бригаде отворена је у 5.20 часова јака артиљеријска ватра на падине Градине (к. 829). Непријатељски делови су се повукли, те је један српски комбиновани батаљон (од три чете са укупно 4 официра и 600 војника) неометано прешао Дрину код Црвене стене, без отпора избио на Градину и ту се утврдио. И 15 бораца Златиборске добровољачке чете прешло је Дрину код с. Ђурђевца према Дервенти и преноћило на левој обали. Ради сигурнијег продирања обема обалама Зеленог Јадра ка Пашином брду (к. 999) 999 ) и Сребрници, комбиновани батаљон на Градини ојачан је у току 13/14. септембра једним батаљоном из 4. пука III. Јединице Шумадијске дивизије II, подржане артиљеријском ватром која је нарочито била управљена на непријатељска утврђења и на објекте непријатељског мостобрана код Вишеграда, избиле су на Дрину 13. септембра пре подне наишавши на нешто озбиљнији отпор само при нападу на мостобран. И Лимски одред је успео да овог дана потисне непријатеља на леву обалу Дрине. Дрине.
Форсирање Дрине Командант Ужичке војске издао је 13. септембра пред вече нар еђење за форсирање Дрине и даља дејства по преласку реке. Шумадијска Ш умадијска II имала је да отпочне пребацивање ноћу 13/14. септембра око Старог Брода и Вишеграда и да наступа преко Лијеске и Семећа, тежећи обухвату левог непријатељског крила. Задатак Лимског одре да био је да наступа ка линији Власиња - Заглавак - с. Богдашићи. Међутим, командант Шумадијске II примио је ово наређење тек 14. септембра у 6.30 часова. Пошто је имао и резултате насилног извиђања „да се на левој обали Дрине налазе само непријатељски заштитнички делови", одмах је наредио: да 11. пук заузме камени мост на Дрини код Вишеграда и отпочне
пребацивање преко реке, дејствујући ка с. Лијески и СемићСемић-Хану; 10. пук са брдском батеријом да отпочне одмах пребацивање код Старог Брода и дејствује ка Плочи и с. Старој Гори, а потом ка с. Семећу обухватајући лево непријатељско крило; 12. пук да са два батаљона отпочне пребацивање код с. Старог Брода, надире ка с. Семећу десно од 10. пука и да најхитније јави командиру чете на Великом Стоцу да се са четом, брдским топом и Сувоборском добровољачком четом, пребаци у ток у дана код с. Слапа и Ђурђевића, дејствујући као обезбеђење десног бока 10. и 12. пука. п ука. Дивизијској резерви је наређено да њена два батаљона (из 12. пука) дођу на Гостиље брдо, а команданту пионирског полубатаљона да оде на место прелаза код Старог Брода и руководи р уководи пребацивањем и даљом израдом моста. Командант дивизије изабрао је Гостиље брдо (к. 1315) за свој у осматрачницу. На одсеку Ужичке бригаде 2. батаљон 4. 4 . пука III, чим је стигао на Градину, придружио се Комбинованом батаљону и са њим наступао ка Билеку, где с у стигли 14. септембра и истог дана дошли у везу са Златиборском добровољачком четом. Код с. Црвице пребачена је једна чета 10. пука III која је са 2. четом истог пука, пребаченом још 13. септембра, кретала преко Стражевца ка Пашином брду. брд у. Непријатељ је држао положај Пашино брдо Столац снагама до једног батаљона. Српске јединице су сложно напале непријатеља на овом правцу и принудиле да се повуче ка с. Осмачи. Одред је заноћио на Стоцу (к. 1087). Ценећи већу активност Срба као предзнак скоре офанзиве преко Дрине, непријатељ је запалио дрвени мост код Вишеграда, а ноћу 13/14. септембра порушио и део каменог моста. Командант Шумадијске II сазнао је на осматрачници на Гостиљем брду да је непријатељ повукао артиљерију и да су му делови код Вишеграда слаби, па је наредио команданту 11. пука да убрза напад. Али због јаке непријатељске пешадијске и артиљеријске ватре (нарочито од с. Лијеске) 11. пук није успео да у току 14. септембра пређе Дрину код Вишеграда. Командант 10. пука покушао је још у току ноћи 13/14. септембра да помоћу по моћу сплава пребаци преко Дрине нешто пешадије према Старом Броду, али је одбијен ватром непријатеља; око 8 часова 14. септембра почело је пребацивање војника али врло споро. Сплавом се могло превозити само по 2 војника, па је до подне пребачен само по један вод из 10. и 12. пука, а недостајао је мостовски трен да би се нешто више учинило. Лимски одред примио је заповест за прелазак Дрине у 2 часа ноћу 14. септембра. Командант одреда је наредио да се за прелазак формирају три колоне. Десна (4. кадровски пук, батаљона II прекобројног пука III позива и 5 топова) је имала да пређе преко моста код Вишеграда. Ако овај буде б уде порушен, онда да пређе код с. Дулице. Она дејствује у десни бок непријатеља на положају код с. Лијеске или с. Семеће, саображавајући своје дејство према дејству Шумадијске II. Средња колона (5. кадровски пук, брдска батерија, 3 пољска топа) добила је задатак да изврши прелазак код ушћа Лима и да наступа преко Заглавка ка с. Семећу Семећ у у десни бок непријатеља. Она је требало да овлада железничким мостом и спречи његово рушење. Левој колони (батаљон II прекобројног пука III, ГраничарскоГраничарско-добровољачки батаљон и 3 брдска топа) наређено је да и зврши прелазак око с. Међеђе и дејствује у правцу с. Буршићи Б уршићи и с. Хадровићи у позадину вишеградских положаја. Она је имала да одржава, лево везу са Ибарским одредом. Резерви (батаљон II прекобројног пука III) је наређено да се креће за средњом колоном. При извршењу ове заповести Лимски одред је пок ушавао на више места да пређе Дрину, али без успеха. Узрок неуспеху неуспех у били су брзина и дубина реке, рђави сплавови и невешти
сплавари. Како је камени мост код Вишеграда био порушен, десна колона је покушавала двапут прелазак код с. Дулице и к. 293, али без успеха. Средња колона развила се према железничком мосту код Међеђе, али је непријатељ био будан и јак, па је командант колоне одлучио да прелазак изврши следеће ноћи и то код с. Блаза. Лева колона је спустила сплавове у воду, где их је непријатељ обасуо ватром и спречио превожење. Ибарски одред је уз помоћ дела 1. санџачке дивизије извршио прелазак у току 14. септембра код Устипраче. Аустроугарска 8. бригада повукла се у ноћи 14/15. и 15. септембра ка ХанХан-Пијеску, где је под њену команду стављена и 9. ландштурмска етапна бригада јачине 3,5 батаљона. Према Ужичкој и Санџачкој војсци 8. бригада је оставила само слабе делове. Ужичка војска је наставила са форсирањем Дрине и у току 15. септембра. Одред из Ужичке бригаде (два батаљона III позива и добровољачка чета) који је пребачен преко Дрине, спремао се да продужи наступање ка С ребрници. Како пољски Дебанжови топови нису могли због непролазности земљишта да прате одред, Врховна команда је наредила команданту Ужичке војске да у састав овог одр еда упути из Шумадијске II преко Кремне у Бајину Башту брдску Дебанжову батерију. За команданта одр еда одређен је командир Златиборске добровољачке чете мајор Коста Тодоровић. Шумадијска II наставила је прелажење код Старог Брода и Вишеграда. Десна колона (10. пук II и два батаљона 12. пука II) пребацивала се код ко д Старог Брода. Батаљон 10. пука II који је пребачен преко реке заузео је у 10 часова Златарицу (к. 1148) и Пасторак (к. 1080), 1080), не наилазећи на отпор непријатеља. Једна чета упућена је преко с. Милошевића и Паљевине (к. 1274) ка с. Семећу ради извиђања. До мрака су пребачени један батаљон 10. пука и оба батаљона 12. пука II. Лева колона к олона (11. пук II) није имала ни времена ни средстава за оправку оштећеног каменог моста, па се пребацивала чамцима: 1. батаљон је одмах образовао мостобран, а у 11 часова је отпочело пребацивање 2. и 4 батаљона; 3. батаљон је морао да чека на БањаБања-глави (к. 526), јер је од превозних средстава било само 3 само 3 чамца, који су били и мали за пребацивање брдске и пољске артиљерије. Стога је командант дивизије упутио овој колони пионирску чегу и захтевао да се поштопошто-пото пребаце бојна комора, митраљези и брдска артиљерија. Али се до мрака није могло више ништа постићи, иако је непријатељ потпуно напустио Вишеград, па је чак и додир са њиме изгубљен. Непријатељ је ноћу 14/15. септембра порушио железнички мост на ушћу Лима, па су покушаји преласка десне колоне Лимског одреда били безуспешни. Тек око 8 часова 15. септембра прешао је на чамцима један батаљон 5. кадровског пука из средње колоне код с. Блаза, а за њим до подне и сва пешадија средње колоне и одредска резерва. У току 15. септембра прешле су Дрину и остале јединице одреда и заноћиле: десна колона на положају Власина - Заглавак, средња на вису Градац, а лева на Јеленку (к. 927). Одред је држао везу десно са Шумадијском II, а лево са Ибарским одредом. Непријатељ је одступио ка пл. Романији. 1. Санџачка дивизија заузела је овог дана Гора жде. У току 16. септембра дејства с у била нешто бржа, али не толико енергична колико је то ситуација налагала. Одред из Ужичке бригаде напао је пре подне делове 23. ландверског пука код Осмаче и на Златову (к. 992), разбио их и делом дело м снага гонио ка Сребрници, док је главнина одре да заноћила на освојеном положају Осмаче - Златово.
Шумадијска II пребацила је до 7 часова код Старог Брода из десне колоне остатак о статак 10. пука II и две брдске батерије. Лева колона коло на је у ово време наступила наст упила ка Лијеска брду на које су око подне избила два батаљона 11. пука, п ука, а увече је ту стигао и командант дивизије. Непријатељ се повукао ка с. Семећу. По заузећу Вишеграда заплењено је 20.000 кг брашна, 30.000 конзерви, 6.000 кг пиринча, 3.000 кг соли итд. У касарнама је нађено 2.000 ћебади, доста старог одела. 500 кревета и болница са 100 рањеника и апотеком. Лимски одред је 16. септембра наставио наст упање. Десна колона избила је на к. 1324 истуривши једну чету на Ивицу (к. 1497); средња колона је избила на Сиреву гору, а лева на Облу главу (к. 1178), истуривши ГраничарскоГраничарско-добровољачки батаљон на Палику (к. 1227) Одредска резерва је била на Заглавку. Десно је ухваћена веза са 11. пуком на Лијеска брду, а лево са Ибарским одредом који се кретао ка с. Орахову. Са непријатељем није ухваћен додир, па је наређено команданту леве к олоне да извиђа ка Рогатици. Штаб одреда налазио се на ушћу Лима. Санџачка војска наступила је ка линији Град - Петибор - Јабука - Врановина - Храњен седло - к. 1259, на којој је имала да се утврди и сачека наређење за даљи рад. Спушка бригада упућена је ка Калиновику, Штаб Санџачке војске стигао је у Горажде. У Фочу је у 10 часова стигао Дрински одред (Зетска и Дурмиторска бригада) јачине: осам батаљона, 2 митраљеза и 4 брдска топа, који је имао да се ту задржи, утврди и сачека даље наређење. Српска Врховна команда је 16. септембра пре поручила црногорској Врховној команди да се Санџачка војска и Дрински одред упуте ка фронту Вишеград - Рогатица и да се ту сједине са Ужичком војском, осигуравајући свој бок према Сарајеву. За наступање 17. септембра командант Ужичке војске наредио је: - Ужичкој бригади: да одред, од с. Осмаче, изврши извр ши што јачи притисак ка Сребрници, а чета из с. Факовића да дејствује у десни бок непријатеља који је прешао Дрину код Љубовије; - Шумадијској II да са по једним ескадроном извиђа ка Романији и Власеници; Сувоборска добровољачка чета са четом из 12. пука II да очисти простор између р. Зеленог Јадра и друма Рогатица - Власеница и дејствује у бок непријатеља код Власенице; одред са Срљевца да заузме и утврди положај код с. Бабјака и извиђа у правцу Игришника (к. 1518), с. Поџепља и с. Мркаљи; да се остатак дивизије прикупи, заузме и утврди линију Медник - Тмор, а са резервом утврдити положај Јастребица (к. 1239); - Лимском одреду: да се прикупи и утврди на положају Јеласје - Хум; 4. кадровски пук са брдском брзометном батеријом да усиљеним маршем крене преко с. Хадровићи, Хума и Рогатице и заузме Град (к. 897), обезбеђујући се према Романији, а једну чету као посад у да остави у Рогатици; ГраничарскоГраничарско-добровољачки батаљон да долином Праче рашчисти правац Рогатица - Сарајево, тежећи ка Витезу и Јахорини, одакле се оријентисати на дејства ка Сарајеву; - Ибарски одред имао је да заузме положај око с. Изгумање и одржава везу са Санџачком војском. Одред Ужичке бригаде напао је непријатеља на положају код с. Брежана, заузео га после краће борбе и ту заноћио допирући левим крилом до с. Осмаче, а предњим деловима до пута који води ка Сребрници. Непријатељски делови из 9. ландштурмске етапне бригаде повукли су се ка Сребрници. Јединице Шумадијске дивизије II извршавале су у току дана ове задатке: С увоборска
добровољачка чета са четом 12. пука наступала наст упала је ка с. Мислову; Шумадијски коњички дивизион кренуо је из Рогатице ради извиђања правца с. Громиле - Романија и с. Громиле - Власеница; два батаљона 12. пука II са брдском батеријом држала су положај к. 1254 - с. Бабјак; 10. пук II са брдском батеријом држао је положај Медник - Буков дел - к. 1072; 11. пук II са брдском батеријом држао је положај к. 1154 - Тмор; дшзизијска резерва (два батаљона 12. пука II) била је на линији Брдине - Врањ; пољски артиљеријски дивизион и хаубичка батерија код Вишеграда; пионирски полубатаљон на прелазима код Старог Брода и Вишеграда, где је изграђивао и поправљао мостове; дивизијски штаб био је у с. Лијеска. Извршавајући постављене задатке Лимски одред је 17. септембра до мрака достигао ове циљеве: 4. кадровски пук са брдском батеријом за узео је Град; ГраничарскоГраничарскодобровољачки батаљон, дејствујући долином Праче, заноћио је код железничке станице Месићи; 5. кадровски пук са 3. брдска брд ска топа избио је на Јеласје; 2. батаљон II прекобројног пука III са 3 брдска топа избио јс на Хум; резерва одреда (1. и 4. 4 . батаљон II прекобројног пука III) дошла је преко с. Хадровића до извора Козја вода. Ибарски одред стигао је пре подне п одне на Јаћен (к. 750) источно од с. Изгумање и ухватио везу са делом Санџачке војске који је био на Мокром лугу. Командант Ужичке војске налазио се у Вишеграду. Санџачка војска с тигла је предњим деловима у Рогатицу, на Гласинац и Романију. Непријатељ се пред Ужичком и Санџачком војском повукао 17. септембра делом ка Власеници, а делом ка Сарајеву. У току 18. септембра Ужичка војска се утврђивала на заузетим положајима, извиђајући ка Власеници и Романији, а Сребрнички одред заузео је Сребрницу. Извиђачки ескадрон ко ји је био упућен правцем Рогатица - Власеница дочекан је ватром са виса Копито. С удећи по слабом отпору непријатеља пред осталим деловима ескадрона, могл о се закључити да је он поставио јача одељења само на др умовима ка Сарајеву и Власеници. С обзиром на правце дејства, дошло је до тога да су се извиђачка одељења Санџачке војске нашла испред фронта Ужичке војске, па је њен командант генерал Божановић препоручио команданту Санџачке војске сердару Јанку Вукотићу да своје делове повуче са леве обале Праче на десну и да извиђа преко Јахорине ка Сарајев у, прецизирајући тиме границу зоне дејства, тражећи за ово и сагласност Српске Врховне команде која га је у свом одговору обавестила да се привремеио обуставља офанзива Ужичке војске. „Докле се ситуација на глвном војишту не објасни останите у Рогатици и извиђајте у правцу Сарајева и Власенице. Црногорским трупама које коопериш у са вама наређено је да се прикупе на раскрсници пута: Горажда - Сарајево и Горажда - Рогатица, ту да остану и извиђају у правцу Сарајева. Ухватите и одржавајте везу с а Црногорцима".
Општи поглед на офанзиву Ужичке и Санџачке војске (од 1. до 17. сeптембра) Задатак Ужичке војске у овом периоду био је да у садејству са Санџачком предузме офанзиву против непријатеља у рејону Вишеграда и Горажда са тежњом да га притискује
и прикива док се не извојује победа над главним снагама Балканске војске. Ужичка војска је имала два ескадрона, 45 батаљона, 58 топова и три добровољачке чете. Јачина Санџачке војске износила је 20 батаљона и 20 топова. Укупно: 2 ескадрона, 65 батаљона, 78 топова и 3 добровољачке чете, према 3 вода коњице, 18,5 батаљона и 8 брдских брдс ких батерија непријатеља, што значи да је непријатељ био бројно знатно слабији. Аустроугарска 1. пешадијска дивизија имала је у свом саставу 7. и 9. (у њеном саставу био је и Скадарски одред), као и придату 8. брдску бригаду, а доцније и 9. ландштурмску етапну бригаду (од 3,5 батаљона); 9. брдска бригада била је код Вишеграда, 7. код Горажда и Фоче, 8. у резерви, а 9. ландштурмска у с. Милићи, осигуравајући друм Дрињача - Милићи - Власеница - Громиле. Офанзива је почела споро, а тако је и настављена. Оваквим дејством Ужичка војска није успела да изврши добијени задатак - да прикује што већи део Балканске војске за део фронта који је држала и на којем је којем је дејствовала. Такво дејство Ужичке и Санџачке војске искористио је командант Балканске војске да ојача своје снаге на главном бојишту. Он је 3. септембра повукао 1. пешадијску дивизију (7. и 9. брдску бригаду) за дејство на средњој Дрини, остављајући на фронту Вишеград - Горажде - Фоча само 8. брдску бригаду, ојачану са по једним батаљоном и по пола брдске батерије из 7. и 9. брдске бригаде. 10. септембра Ужичка војска је била ослабљена о слабљена за 10 батаљона и једну брдску брдск у батерију који су упућени у помоћ III армији, чиме је успорена и иначе млитаво вођена офанзива Ужичке војске. Охрабрен овим командант Балканске војске одлучио је да извуче из 8. бригаде три батаљона и једну брдску батерију и упути их као одред пуковника Филиповића за ојачавање левог крила 6. армије ар мије код Лознице. Тако је према Ужичкој и Санџачкој војсци остао само део 8. брдске бригаде (три батаљона и две батерије) и 9. ландштурмска бригада код с. Милића - обе јачине 7 - 8 батаљона и две брдске батерије, према којима су Срби имали два ескадрона, 5 5 батаљона, 77 топова и три добровољачке чете. Обазриво, споро и слабо дејство Ужичке и Санџачке војске можемо објаснити само претходним тешким бојевима од 15. до 22. а вгуста са 6. армијом у којима су претрпеле велике губитке и морале да се непрекидно повлаче. Знајући да се пред Ужичком и Санџачком војском налази ојачана аустро угарска 1. дивизија, СВК је и сама у почетку ограничила офанзиву Ужичке војске само на Вишеград, а Санџачку на Горажде. С друге др уге стране, иако је знала да ће Ужичка војска морати да прелази дубоку, брзу и плаховиту Дрину у јесен, Врховна команда није јој у почетку придала мостовски трен и друга техничка средства и јединице за брз у оправку и израду мостова, па је то и објективно успоравало офанзиву. Слабљење Ужичке војске за 10 батаљона и једну и једну брдску батерију није требало да буде разлог за одлагање форсирања Дрине све до 14. септембра, јер је истог дана ионако слабији непријатељ био ослабљен још за три батаљона и две батерије. Тако се у ово време пред Србима налазио само део 8. брдске бригаде. Неоправдано је и наређеље СВК којим је 18. септембра прекинута офанзива Ужичке и Санџачке војске које су успешно наступале ка ХанХан-Пијеску и стигле у Рогатицу, а Сребрнички одред заузео Сребрницу. У то време српска I армија успешно је нападала већи део 6. армије на Соколској и Јагодњи планини, а Ужичка и Санџачка војска имале су могућност да брзим наступањем ка Власеници разбију остатак 8. брдске бригаде и опасно угрозе десни бок и позадину 6. армије, заузете за узете тешким борбама са српском I армијом. Изгледа да је на привремену обуставу обустав у офанзиве више утицало укрштање праваца дејства
Ужичке и Санџачке војске и препирке око тога чије су јединице прве ушле у Рогатицу. Командантима Ужичке и Санџачке војске може се приговорити и то што и после неколико насилних извиђања нису приметили извлачење 1. пешадијске дивизије и резерве 8. брдске бригаде те да се убрза прелазак Дрине. Команданту Шумадијске дивизије II могу се учинити посебне замерке у вези са организацијом прелаза. Иако м у је командант Ужичке војске још 30. августа наредио да припреми средства за насилни прелазак Дрине, он је средства тражио тек 12. септембра уочи самог преласка. Командант пионирског полубатаљона захтевао је на сам дан насилног преласка 14. септембра да му се одмах стави на располагање мостовски трен, иако је знао да је то немогуће. Командант Балканске војске доносио је врло смеле одлуке. Дајући 6. армији задатак да снажно надире с фронта Зворник - Љубовија ка Крупњу и Пецкој и обухвати лево крило српских главних снага, он се старао да је појача свим расположивим снагама које к оје је извукао испред Ужичке и Санџачке војске. Тиме је изложио свој десни бок удару знатно надмоћнијих српскосрпско-црногорских снага до којег, на жалост, није дошло. Таквим смелим прикупљањем снага он ће успети да 22, септембра на Мачковом камену сломи дотадашњи успешни налет српске 1 армије и поврати ову тачку. Тиме је потпуно зауставио офанзиву I и III српске армије, а што је најгоре, онеспособиће их привремено за настављање офанзиве. Знајући да непријатељ прикупља главне снаге од ушћа Дрине до Влас енице, СВК је требало да нареди Ужичкој и Санџачкој војсци брзу и снажну офаниву; да Ужичкој одреди за циљ Власеницу, а Санџачкој Сарајево; да Ужичкој правовремено прида потребан мостовски трен и техничке јединице за сигуран и брз прелазак Дрине; да ову офанзиву не омета заустављањем, одузимањем јединица, укрштањем војски, чекањем итд. За извођење ове офанзиве требало је изабрати команданта који би је извео са највећом енергијом и тако осујетио план команданта Балканске војске који би, уместо да прикупља снаге према српској I и III армији, морао да их шаље против Ужичке и Санџачке војске, како се то ускоро и догодило. па би оне на тај начин најбоље извршиле додељени задатак. Ужичка и Санџачка војска могле су се чак изложити и ризику неуспеха, јер он не би утицао на дејство главних снага српске војске, пошто је њихово војиште било одвојено тешко пролазним планинама и далеко од главних праваца дејства. Црногорска Врховна команда није кочила наступање своје Санџачке војске, вероватно и због тога да би јој дала полета и да би се што боље снабдела из напуштених аустроугарских слагалишта оружјем, материјалом и храном. Српско становништво југоисточне Босне дочекало је са највећом радошћу српску и црногорску војску и свуда им помагало. Због тога је непријатељ над Србима вршио страховита зверства, те је СВК морала да предузме нарочите мере како би ове злочине на лицу места утврдила и објавила целом свету, упутивши на фронт сликара Чернова и дописника Барбија. На крају, да још једном подвучемо штетне последице тога што српска Врховна команда није имала стратегијску резерву. Јединице су биле изложене огромним напорима да би стигле с једног дела фронта на други и парирале непријатељу. С друге стране, дугим маршевима иза фронта трупе су изнураване и одмах увођене у борбу. Тако је Дунавска дивизија II, намењена I армији за употребу у Срему, послата из Обреновца III армији преко Ваљева и Пецке у Крупањ. Услед тог а I армија није могла снажно да настави своју офанзиву у Срему. Том приликом Дунавска II прешла је од Пожаревца преко Обреновца, Ваљева, Пецке до Крупња за 6 дана преко 300 км и одмах о дмах ступила у борбу. И део Ужичке
војске (10 батаљона и брдска брзометна батерија) прешао је за 5 дана 180 км и одмах ступио у борбу.
Офанзива српске I армије 15. септембра, када је заустављено наступање аустроугарске 6. армије на гребену Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине, завршено је и прикупљање I армије у духу диспозиције Обр. 3074 од 14. септембра. Стога је СВК одлучила да I армијом, 16. септембра зором, нападне непријатеља на Соколској планини у ком циљу је ноћу 15/16. септембра у 1.50 часова издала команданту I армије наређење да предузме напад у правцу Соколске планине и даље у десни бок и позадину непријатеља, обезбеђујући делом снага и правац Љубовија - Пецка. Исте ноћи послата су из Врховне команде наређења и командантима II и III армије. Шумадијској дивизији I позива наређено је у 2.45 часова да зором 1 6. септембра крене на линију Попов парлог - Богићевича кулине и одатле у садејству са Дринском II одбаци непријатеља преко Дрине. Десет минута касније послато је наређење команданту II армије који се налазио у Липолисту да Тимочка дивизија II делом снага потпомогне одбр ану Дринске II на положају код Г. Добрића, као и њено евентуално повлачење. Командант III армије упозорен је да се Дринска II, ако буде принуђена, повлачи правцем Голо брдо Широка липа - Брдарица (к. 222) - Гробље (к. 237).
Напад на Соколску планину 16. септембар
После неуспеха претрпљеног на Рожњу, било је крајње време да се десно крило аустроугарског 16. корпуса повуче и тако скрати одбрамбени фронт за 17 км. Међутим, командант његове 18. дивизије, која је образо вала то корпусно крило, био је уверен да ћ е моћи да се одржи на линији Пећи - Горица - Петково брдо - Кулине одакле је био у вези са 109. ландштурмском бригадом на Дугом (к. 824) и 6. и 7. брдском бригадом на линији Шанац - Маринков камен, па је наредио: да се пољски дивизион повуче са Кулина, а ту да се прикупи 13. брдска бригада из дивизијске резерве; да се 1. брдска бригада (која је15. је 15. септембра на к. 706 и Равном Р авном брду изгубила 1.500 људи) повуче на линију Кулине Јасеновача - Милетина и поседне је за одбрану; да се 2. брдска бригада, после неуспелог нападана Рожањ, повуче на линију Горица - Пећи, а 109. ландштурмска на Дуго; да се по једна брдска батерија постави на Горицу и Милетину. Милетину. Пошто је командант српске I армије био већ упознат са задатаком, није имао потребе да чека наређење Врховне команде (издато ноћу 15/16. септембра) већ је заповест за напад издао 15. септембра увече. Он је Он је прво Љубовијски одред (шест батаљона и 10 Дебанжових топова) и 4. пук са једном батеријом придао Дунавској I, с тим што би се два батаљона из Љубовијског одреда упутила на Баре (к. 983), а од остала четири да се формира пук. Дунавска I, чим се прикупи на линији Пресади - Прослоп, имала је да напада преко Рожња и Сенокоса ка Соколској планини и Петковом брду, остављајући јако бочно обезбеђење на правцу Прослоп - Љубовија и тежећи да што јаче угрози десни бок и одступницу
непријатеља на правцу Љубовија - Крупањ. Дунавска II, са положаја Мрамор - Равно брдо - к. 706 - Петрина стена, имала је да нападом веже што јаче непријатељске снаге пред собом; армијска резерва образоваће се на Пресадима од пука који ће упутити Дунавска I. Комбинованој дивизији је наређено да што пре дође у састав I армије, а армијској артиљерији на линију Јаловик - Брезак где ће добити задатак. Комуникацијски правац I армије био је Пецка - Ставе - Ваљево. Армијски штаб у с. Ставе, а командант ко мандант армије од 8 часова код армијске резерве. Командант Дунавске I издао је 16. септембра општу заповест за напад. За бочно обезбеђење на правцу Прослоп - Љубовија одређен је 9. пук са пољском батеријом и Љубовијским одредом. Четврти пук је нападао правцем Рожањ - Диздрав грлић Милетина - Соколска планина, а 8 пук на Петково брдо. Напад је подржавала артиљерија са положаја - Пресади - Рожањ. У дивизијској резерви иза Рожња остао је IV прекобројни пук, а коњички је био иза Осоја. У армијској ре зерви био је 18. пук иза Пресада. Иако дивизија још није била прикупљена за напад, 4. пук је већ у 8.30 часова избио на Петково брдо, а око 11 часова ухватио је на падинама Милетине везу са левим кр илом Дунавске II; у 14.30 часова је 3. батаљон 4. пука у садејству са левим крилом Дунавске II одбацио непријатеља на највиши вис Милетине, али је, тучен јаком бочном ватром непријатеља са Горице, ту застао. Напад 8. пука почео је касније. Његова два батаљона б атаљона су до мрака подишла непријатељу на Пећи и Горици. Коњички пук је до мрака стигао до Доње Љубовиђе, а 9. пук до Горње Љубовиђе где су заноћили; 18. пук (као армијска резерва) дошао је на Рожањ. Командант Дунавске II добио је армијску заповест за напад тек у 6. часова 16. септембра. Дивизија је нападала у две колоне: десна (два батаљона 8. п ука II) са Мрамора преко реке Богоштице и Добре воде на Кулине и избила на ивицу шуме испред њих где је задржана јаком ватром непријатеља; лева (по два батаљона из 8. и 9. пука пука II) са линије Равно брдо к. 706 - Петрина стена на Јасеновачу и Милетину, пред којима је на 500 м з адржана. У дивизијској резерви налазило се шест батаљона. Коњички дивизион је штитио леви бок дивизије и одржавао везу са Дунавском I. Лева ко лона је појачана са четири батаљона из резерве али није успела да овлада непријатељским положајем. Одред пуковника Мишића непријатељ је потиснуо и он се у ово време налазио на Милутиновом гробу. Бранилац је посео такав положај за одбрану одбра ну на којем није било простора за постављање артиљерије. Бројно најјача, 13. брдска бригада нашла се на положају Кулине на који је био управљен најслабији напад, а најслабија 1. брдска била је на најизложенијем делу положаја, на Милетини - Јасеновачи. Ради безбедности извучена је дивизијска артиљерија у позадину, а за потпомагање пешадије одређене с у само две брдске батерије на Горици и Милетини. Непосредно иза положаја налазила се дубоко усечена Р удна река у коју је било врло тешко сићи, а још теже из ње изаћи. Због таквог положаја командант 18 . дивизије је наредио 2. брдској бригади да се повуче на десну обалу Постењске реке ре ке у висини Ждрела. Међутим, услед прекида телефонских линија ово наређење није дошло до команданта 2. бригаде. Њени губици до мрака били су толики да је бр ојно стање бригаде спало на 1.000 војника. Зато су јој упућена појачања (3. батаљон 101. пука, јачине 250 бораца из рејона с. с. Закућани, и његова допунска чета такође од 25 0 бораца) и у 20.30 часова часо ва поново наређено да се повуче, али је наређење стигло тек сутрадан.
До потпуног успеха Дунавске 1 није дошло стога што 8. пук није једновремено извршио напад на Горицу, а 4. пук на Милетину и што се није могла благовремено извести пољска артиљерија на положаје. Пошто није било довољно телефонског материјала, веза се одржавала тако што је пешадија на достигнутим линијама палила ватре и указивала артиљерији на достигнуту линију. Успех у јуришу на Петково брдо и предњи полож ај Милетине постигнут је врло добром употребом ручних бомби, којих се непријатељ нарочито плашио. Пошто их није имао да их и сам употреби, он је на стрмим одсецима Горице, Пећи и Бобије сурвавао стене на Дунавску I, што јој што јој је нанело доста губитака. Командант Дунавске I упутио је за непријатељем који је одступио ка Љубовији коњички и 9. пук, али тек у 16 часова. Да су пошли раније, 109 ландштурмска бригада била би за видела обухваћена и приморана на повлачење, што би 18. дивизију довело у тежак положај. Дунавска II није успела да 16. септембра за узме главни непријатељски положај Кулине Јасеновача - Милетина зато што је њена пешадија при избијању из шуме на гребен наишла на добро брањену чистину, коју без помоћи артиљерије није могла да савлада. Артиљерија није могла да је помогне јер је заостала, осматрање је било немогућно, а веза са пешадијом слаба. Непријатељ се могао обухватити код виса Дуго који је бранила 109. ландштурмска бригада. Зато је I армија требало да управи главни напад правцем Преслоп - Љубовија. Да би то и урадила, Дунавска I требало је да образује једну колону од три тр и ескадрона, десет батаљона и 14 топова која би енергично надирала тим правцем и об ухватила 109. ландштурмску бригаду на вису Дуго. Тако би најбоље био обезбеђен правац Прослоп Љубовија и угрожени непријатељски бок и позадина. Командант дивизије требало је да овај подухват помогне, у случају потребе, дивизијском резервом. Погрешно је употребљен и коњички дивизион Дунавске II који је требало преместити на десно крило дивизије ради одржавања везе са одредом пуковника Мишића као левим крилом III армије. Међутим, лева колона дивизије била је у врло добр ој вези са десним крилом Дунавске I, па је тамо коњички дивизион био непотребан за одржавањс вез е.
17. септембар
Због исцрпености јединица, командант Балканске војске наредио је 16. септембра да 6. армија за дандан-два обустави нападе, јер се надао да ће Комбиновани корпус који се налазио у Срему, прећи за то време вр еме Саву, напасти српску II армију у дес ни бок и позадину и тако извршити преокрет у операцијама. Истог дана је и командант 1 6. корпуса наредио да се десно крило повуче: 109. ландштурмска бригада на линију с Дубравица - Дубовик, 13. брдска на Јаворник, а 1. и 2. брдска на линију Ждрела - Карачица, јер су губици 16. корпуса достигли цифру од 6.000 људи, а д есно његово крило било је и сад изложено јаким нападима знатно надмоћније српске I армије. По овом наређењу 109. ландштурмска и 13. брдска бригада поступиле су у току ноћи 16/17, а 1. и 2. брдска примиле су наређење тек 17. септембра, у тренутку када је српска I армија већ отпочела напад. Командант I армије издао је заповест за напад у поноћ 16/17. септембра и то да: Дунавска I снагама једног пука продужи гоњење правцем Прослоп - Дуго - Љубовија, а остале снаге
да прикупи на десном крилу и смени Дунавску II на Милетини и Подгорју штитећи јој леви бок; Дунавска II да дејствује правцем Кулине - Шанац у десни бок непријатеља који је потискивао одред пуковника Мишића. У армијској резерви остао је и даље 18. пук, с тим да га у случају потребе може употребити и командант Дунавске I. Хаубички дивизион из састава армијске артиљерије имао је да дође на линију Петрина стена - Мали Рожањ. Топови 12 cm остали су на линији Брезак - Јаловик. Штаб је био у Пецкој, а Рожањ је предвиђен за осматрачницу команданта армије. Дунавска I нападала је овог дана на положај поло жај Милетина - Горица - Пећи - Дуго. На Милетини су били делови 1. брдске, на Горици и Пећи делови 2. брдске, а на вису Дуго заштитница 109. ландштурмске бригаде. Напад Дунавске I отпочео је чим је свануло: 4. и 8. пук, са левим крилом Дунавске II, врло добро потпомогнути артиљеријом са Јашаревог брега, Петковог брда и источног дела Милетине заузели су на јуриш Милетину, а затим и Горицу. Непријатељски делови с у, претрпевши велике губитке, у паници одст упали ка линији Ждрела - Корачица. На Подгорју и Милетини задржао се 4. пук, на Горици и Пећи 8. пук, док је 18. продужио надирање преко реке Рудне ка вису Ждрела. Командант армије наредио је у 10.40 часова д а се што јаче гони ненријатељ ка Дрини како би му се пресекла одступница, а он одбацио одба цио од својих мостова на Дрини (код Љубовије, с. Црнче и на ушћу Дрињаче). Дунавска 1 енергично је наставила гоњење, док је Дунавска II нападала са Кулине на Шанац. Одлично помогнут артиљеријском ватром, 18. п ук је напао остатке 1. и 2. брдске бригаде на положају Ждрела - Карачица и пред мрак их потиснуо, избивши предњим деловима на одсек Рујевачке рудине - Ободник, док се пуковска резерва задржала на вису Ждрела; 8. пук је без борбе избио на одсек Велеш - Карачица, а IV прекобројни је стигао на Ђермановића гај и Алијин грм. Коњички пук је овладао одсеком Брђанска главица - Соколовача, избивши патролама и на саму Дрину. 4. пук је вероватао био на Подгорју, где је сменио део трупа Дунавске II; 9. пук је отишао у армијску резерву на Рожањ; Артиљерија је далеко заостала. Трупе су у овом распореду заноћиле 17/18. септембра, утврђујући заузете положаје. Дунавска II продужила је напад чим је свануло, у д уху већ издатих заповести од 18. септембра, и после огорчене борбе заузела цео положај Кулине - Јасеновача - Подгорје Милетина. Непријатељ је, гоњен јаком пешадијском и артиљеријском ватром 2. батаљона 8. пука II и 2. и 3. батаљона 9. пука II у нереду одступио одст упио дубоким коритом реке Рудне ка вису Ждрела. У одступању су се 1. и 2. брдска бригада згомилале у клисури Постењске реке, куда је водио само један пут. Пошто је I армија слабо гонила непријатеља, командант аустроугарске 18. пешадијске дивизије успео је да прикупи остатке из 1. и 2. бр дске бригаде, њима поседне положај поло жај Ждрела - Карачица и пружи отпор Дунавској II. Командант 16. корпуса, чим је сазнао за пораз 1. и 2. бригаде, наредио је да се обе повуку повук у на десну обалу Узовнице, скративши положај корпуса за 7 км. Командант 6. армије, међутим, наредио је да се ове бригаде повуку у корпусну резерву, како би се опоравиле, а десно крило корпуса да се пов уче на десну обалу Селаначког потока и наслони на Дрину. Под заштитом 13. бригаде повукле су се 1. и 2. брдска у корпусну резерву на Ужиналиште, а 6. и 7. на линију: Шанац - к. 864 - Пешино брдо - Рујевачке рудине. Из Дунавске II само је 5. пук продужио прод ужио напад на 6. брдску бригаду и пред мрак избио предњим деловима на Маринков камен, према одсеку Шанац - к. 864. Остали делови 8. и 9. пука II који су гонили непријатеља, били су у покрету са Ждрела, у циљу прикупљања:
8. пука на Маринковом камену, а 9. на к. 813. Ово прикупљање протегло се преко целе ноћи 17/18. септембра. Дунавска II је после непрекидног маршевања правцем Пожаревац - Раља - Обреновац Ваљево - Пецка - Бела Црква - Мрамор и петодневних борби на овом кршевитом планинском земљишту била јако заморена и проређена, нарочито у старешинском кадр у. Лево крило III армије (одред пуковника Мишића) одбачено је после напада на Шанац и увече се налазило код Крупња. Командант одреда предложио је Врховној команди да нападне делове 109. ландштурмске бригаде на Берловском брду, Баурићу и НемићНемић-камену, али је тај предлог одбијен. Ужичка војска, са Сребрничким одредом, заузела је Брежански Хан и ту се задржала, а једну чету III позива упутила упутила у с. Факовић, на левој обали Дрине. Командант I армије, сазнавши за прикупљање јачих непријатељских снага према фронту своје армије, наредио је командантима Дунавске I и II да приликом даљег наступања обрате пажњу да не буду б уду изненађени са линије Кошутња стопа - Мачков камен - Липник брдо ако непријатељ уопште држи те положаје (!), а 9. пук да се са Рожња Р ожња приближи Милетини. Ово наређење је вероватно издато зато што је веза са III армијом била слаба, а једно време и потпуно прекинута, као и да би се што чвршће држао главни гребен Соколске планине. Командант армије, дакле, није знао да је изгубљен додир са непријатељем. Потребно је да се и овде овд е осврнемо на рад I армије. Њен командант је за 17. септембар наредио да напад почне зором и да се снажно спроведе. При томе није дат циљ напада, нити је одређена линија на коју армија треба да избије, па је командант Дунавске I и наредио да се по заузимању непријатељског положаја три п ука на њему утврде, а само 18. пук да продужи напад правцем Кичер - Ждрела. Тек у 9.30 један пук је имао да крене преко Алушког брда на Ђермановића гај, али није извршено наређење команданта армије да 4. и 8. пук п ук смене Дунавску II на Подгорју и Милетини и штите јој леви бок. Због тога је 8. пук наступао за 18. пуком и избио на линију Велеш - Карачица уместо на Рујевачке рудине, а 4. пук је остао на Милетини ништа не не предузимајући. Није дата ни линија на којој дивизија треба да одржава везу. Услед тога је лево крило Дунавске II дошло испред фронта Дунавске I на Ждрела. Командант Дунавске I, после постигнутог успеха, задржао је три пука на достигнутим положајима, а само је 18. пук обновио напад на остатке 1. и 2. брдске бригаде на положају Ждрела - Карачица, уместо да су то учинила сва четири пука и то једновремено. Тако с у 1. и 2. брдска бригада успеле да се задрже пред усамљеним 18. пуком до мрака и избегну пораз. Иако су предњи делови 18. пука п ука избили у мрак на одсек Рујевачке рудине р удине - Ободник и пресекли одступницу Крупањ - Узовница, нису успели да непријатеља одбаце од мостова код с. Црнче и ушћа Дрињаче. Остали део дивизије јако је заостао тако да му м у је био потребан цео 18. септембар да се с е дивизија прикупи за даља дејства. Командант Дунавске II није благовремено наредио својим јединицама да не гоне непријатеља преко р. Рудне већ да одмах крену у напад на 6. брдску бригаду, б ригаду, на положају Шанац - Нешино брдо, услед чега су с у по два батаљона из 8. и 9. пука II, гонећи непријатеља преко р. Рудне, морали целе ноћи 17/18. септембра да се враћају. Тако је сасвим изостао напад на 6. брдску бригаду 17. септембра. а 18. септембра су 8. и 9. пук II били преморени и касно су стигли за напад.
Предлог команданта одреда са Дебелог брда требало је одобрити, јер је правац Рогачица Дебело брдо - Ваљево обезбеђивала на Дрини Ужичка бригада са довољно снага. После постигнутог успеха требало је предвидети и привлачење армијске артиљерије ка Крупњу за напад на Шанац - Мачков камен и Кошутњу стопу. Чим се избило на Дрину требало је одмах приступити процени могућности преласка и у ве зи с тим извршењу тектичких припрема, а не да се то ради на брз ину. И код непријатеља је било грешака. Због упорности команданта 18. дивизије узалудно је жртвовано око 3.000 бораца, па је борбена вредност дивизије била толико смањена да ће се 1. брдска бригада моћи употребити тек 20. а 2. брдска тек 21. септембра на Мачковом камену и то са смањеним бројним стањем. Ово је био најкритичнији дан за десно крило 16. корпуса, 18. пешадијску дивизију, 1. 2. и 13. брдску и 109. ландштурмску бригаду. Оне су биле потучене, али због тога што није било енергичног гоњења, нису и растројене. Исто тако могла је да претрпи пораз и 6. брдска бригада (која је једним делом гонила одред пуковника Мишића ка Крупњу) да је Дунавска дивизија II одмах извршила напад на Шанац (к. 835). 835). Командант 6. армије желео је да се фронт 16. корпуса још више скрати, како би издвојио нешто трупа за армијску резерву, неопходну не само за предстојеће борбе на фронту армије, већ и за сузбијање Ужичке војске која је угрожавала позадину 16. корпуса. Због тога је командант 16. корпуса наредио да се брдске бригаде овако распореде за одбрану: 9 - Кошутња стола, 6. и 7. - Мачков камен, 13 - Јаворник, а 1. и 2. 2 . да се прикупе у корпусну резерву на Ужиналишту (к. 793).
Борбе за Мачков Камен 18. септембар
На основу личног осматрања и извештаја примљених у току 17. с ептембра, командант српске 1 армије стекао је уверење да је непријатељ потпуно разбијен, па је 18. септембра изјутра наредио: да Дунавска дивизија I гони ка Дрини фронтом: Љубовија - Ђермановића гај - Ободник - Рујевачке рудине тако да између ње и Дунавске II граница б уде Мачков камен - Борањска река, а потом правац Зворник; да Дунавска II гони фронтом Мачков камен - Кошутња стопа одржавајући везу десно са III армијом, а лево са Дунавском I. Граница између Дунавске дивизије II и III армије је река Радаљ. Обе дивизије су имале да оставе најмање по је дан пук у армијској резерви и то: Дунавска I код Милетине, а Дунавска II код Кулина или Шанца. Штаб армије у Пецкој. Командант II армије обавестио је команданта I армије да ће Моравска II продужити гоњење непријатеља у правцу р. Радаљ, а њој ће се придружити и одред пуковника Мишића. Пред Дунавском I непријатељ је бранио: део 6. бригаде Перунику и Липник брдо, а 13. бригада БратаљБратаљ-њиву са предстражом на Првењу и Јаворнику и артиљеријом у рејонима Чавчићи, Липник брдо, Дубравице. Дубравице. Командант Дунавске I издао је 18. септембра изјутра заповест према којој су имали: IV прекобројни пук да упути један батаљон на гла вицу Уши (к. 576) ради обезбеђивања одсека између река Грачанице и Љубовиђе и одржавања везе лево, са трупама тр упама на Баурићу; 8. пук да се пребаци преко р. Узовнице и прикупи на
Ободнику, а 18. пук да се прикупи прик упи на Рујевачким рудинама; 4. и 9. пук да крен у правцем Јасеновача - Кулине - к. 813 и да се прикупе на вису Ждрела; коњички пук да осматра гранични фронт од р. Узовнице до с. Доње Буковице; Љубовијски одред да остави један батаљон на положају Прослоп - Баре, а са осталим снагама да крене преко с. Петника и Берловског брда на Баурић. Примивши заповест команданта I армије за гоњење, Дунавска I имала је овако да напада: 18. пук са две пољске батерије, преко Мачковог камена и Перунике да заузме одсек к. 787 - Ужиналиште; 8. пук, са 9. брдском брзометном батеријом, са линије Рујевачке рудине Ободник преко Јаворника, брда Липник, Вољеваца, да заузме одсек Чавчићи - Османово брдо; IV прекобројни и 9. пук, са неангажованим пољским батеријама, да о бразују дивизијску резерву и преко с. Горње Постење дођу јужно од к. 771, а један батаљон да остане у Ђермановића гају (к. 753), за заштиту левог бока и позадине дивизије. У армијској резерви код Шанца остављен је 4. пук, а к оњички пук и Љубовијски одред имали су исте задатке као и раније. Киша и магла, тешко земљиште, као и пад мрака спречили су прикупљање дивизије за напад. И поред ових тешкоћа два батаљона 18. пука успели су да за узму положај ЦрвењеЦрвење Јаворник и да се на њему утврде. Том приликом тукла их је хаубичка батерија од с. Дубравице, с леве обале Дрине. Један батаљон 18. пука остао је на Рујевачким рудинама, р удинама, а један на Ободнику. Када је у 16 часова овде стигао 8. пук са брдском батеријом, батаљон са Ободника је повучен на Рујевачке рудине. Између к. 813 и Ждрела избио је 9. пук, п ук, а два пука су била у покрету ка Шанцу и к. 771. Остала пољска артиљерија кретала се преко Соколске планине споро, извлачећи оруђа уз помоћ пешадије. Љубовијски одред заузео је овакав распоред: два допунска батаљона и два топа на главици Уши; два батаљона III позива и два топа на НемићНемић -камену; батаљон крушевачких резервних трупа са шест топова на положају Бобија - Прослоп - Баре са задатком да затвори и осигура правац Љубовије - Прослоп - Пецка. Пред Дунавском II налазиле су се у одбрани: 7. брдска бригада на Кошутној стопи, 6. брдска на Мачковом камену; на Ужиналишту су биле 1. и 2. брдска у резерви десног крила 16. корпуса, док су с у предстраже биле истурене на линији к. 864 - Нешино брдо - вис југозападно од к. 771. Брдска артиљерија непријатеља налазила се западно од Нешиног брда. Главни положај непријатеља налазио се око 2 км западно од предстраже, на гребену гребен у који се спушта од Кошутње стопе преко Мачковог камена ка Перуници. Остала непријатељска артиљерија била је на Кошутњој стопи, Ужиналишту, Чавчићима, брду Липник икодсела Прнче и Дубравице, одакле је могла сасредити саср едити ватру на Мачков камен. Положаји еу е у били утврђени на брзу руку. Дунавска II је већ била у нападу кад је у 10 -часова дошла армијска заповест да се један пук одвоји у арар- мијску резерву. У то време неприј атељски а тељски делови одод- етупали су испред одреда пуковника Мишића, па је коко- мандант дивизије од твега тражио да управи напад на Шанац. Затим је команданту 8. пука II, чије је настунасту- пање ка Мачковом камену било успорено због преласка Рујевачког потока и пењања уз Присеку, наредио да убрза покрет. У 11.40 часова етрељачки строј деснокрилдеснокрил- иог V прекобројног пука подишао је на око 600 м непринепри- јатељском предстражном положају на линији к. 864 — Нешино — Нешино брдо — вис — вис југозападно од к. 771. Пољски артиарти- љеријски дивизион са Бранковца обасуо је јаком ватват ром непријатеља који је почео да се осипа, а затим и да одступа ка Мачковом камену, одакле га је дочекао V прекобројни пук јаком пешадијском ватром. Лево од њега развио се
један батаљон 8. пука II. а 9. пук је био у резерви, иза десног крила. У току напада непријатељ је тукао борбени порсдак Дунавеке II јаком артиљеријском ватром. Падом мрака престала је борба. Спустила се била и густа магла. Команданти првог борбеног реда тражили су с у већу непосредну подршку артиљерије па је упућен један пољски топ 2. батерије који је преко Шанца и мајдана олова и збио до Механе на Рујевачким рудинама (к. 784), одакле је на челу 3 . батаљона V прекобројног пука кренуо кроз шуму ка Мачковом камену. Кад је у 2.30 часова 3. батаљон пришао непријатељу који је повремено отварао пешадијску ватру, топ је опалио неколико шрапнела на картеч. Непријатељ је био принуђен да одступи. од ступи. 9. пук II, као дивизијска резерва, дошао је на Нешино брдо и осигурао осиг урао се према Кошутњој стопи (к. 944). Коњички дивизион одржавао је везу са одредом пуковника Мишића код с. Дробњаци. На фронту III армије непријатељ је извршио јак напад на Дринску I па је Моравска II, непосредни сусед Дунавске II, била упућена да јој помогне. Борбе овог дана су с у показале да непријатељ није растројен, како се у почетку мислило. Командант 16. корпуса је врло смишљено прикупио своје бр игаде, скратио фронт, повукао десно крило западно од Дрине, а лево наслонио на тешко приступачну Кошутњу стопу. Од шест брдских бригада, четири је груписао гр уписао на гребену Кошутња стопа - Мачков камен Ужиналиште. Артиљерију је тако распоредио да је могла да сасреди ватру на Мачков камен. Изгледа да ни командант Дунавске II није познавао право стање, па је издао заповест и за наступање и за напад. За наступање ако је непријатељ растројен, а за напад ако пружи јачи отпор. Пошто је непријатељ дао јак отпор дивизија га је напала, али је успела да заузме за узме само његов предстражни положај. Требало је V прекобројном пуку за напад на Мачков камен придружити цео 8. пук уместо што је то учинио само један његов батаљон, а и јаче активирати одред пуковника Мишића на Шанац. Но, и поред пропуста, Дунавска II успела је да освоји положај к. 864 - Нешино брдо - к. 771 који је у вези са Рујевачким рудинама био веома погодан ослонац за прелазак у напад на положај Кошутња стопа - Мачков камен - Перуника. Добио се и добар пут Крупањ Кр упањ - Рујевачке рудине - Ободник за маневровање трупама за снабдевање. Дунавска I прикупљала се за напад целог дана 18. септембра, јер је била растурена раст урена на великом простору. Њен IV прекобројни пук је без потребе био упућен за обезбеђење левог бока где су се већ налазили Коњички пук и Љубовијски одред. Касно је била издата заповест дивизије за напад, што је омогућило непријатељу да сву артиљерију сасреди на Дунавску II. Браниоцу је добро дошло што су с у српске јединице биле растурене да се још боље припреми за одбрану. Сасвим би други успех био постигнут да су обе дивизије од зоре извршиле једновремено напад целокупним снагама.
19. септембар
Ноћ 18/19. септембра прошла је углавном у миру. Командант I армије наредио је 19. септембра изјутра да Дунавска II енергично наступа ка Дебелом осоју - Црном врху, одржавајући тесну везу са III армијом, а Д унавска I да одржава тесну везу са Дунавском II и формира Љубовијски одред састава: дивизијски коњички пук и досадашњи Љубовијски
одред, са задатком да осигура правац Љубовија - Пецка, затим леви бок и позадину I армије и да ухвати везу са Ужичком војском к оја наступа кроз Босну ка Љубовији и Зворнику. Одред је стављен непосредно под команду команданта I армије. Непријатељ је посео за одбрану: 7. брдском бригадом Кошутњу стопу, 9. бригадом Мачков камен, а 13. бригадом брдо Липник; 1. брдска била је у корпусној ре зерви на Чавчићима, а 2. на Ужиналишту; 109. ландштурмска била је на положају с. Дубравица Дубравица Дубовик (к. 681); 6. брдска бригада налазила се код с. Липнице. вероватно у резерви. Рано изјутра, по киши и магли, почео је напад Дунавске II на Мачков камен. Пољски артиљеријски дивизион са Бранковца тукао је Мачков камен јаком ватром. Непријатељска артиљерија је одговарала такође јаком ватром, а примећена су и зрна већег калибра. На Мачков камен је била упућена и цела 2. пољска батерија II, па је по њеном доласку V прекобројни пук напао непријатеља али није могао да савлада његов отпор. У 9 часова покушао је 9. 9 . пук II да јужном падином Нешиног брда подиђе Мачковом камену. Како је ту трпео јаку јак у артиљеријску ватру, наређено му је да се пребаци на северну падину Нешиног брда и тамо смени 3. пук II из одреда пуковника Мишића који се налазио у рововима окренутим према коси која је везивала Мачков камен са Кошутњом стопом. Команданти Дунавске I и II споразумели су се да заједно наставе напад тако што ће из Дунавске I 9. пук напасти Мачков камен лево од Дунавске II. Артиљерија (5, 8. и 10. пољска батерија са Бранковца, 7. батерија са к. 864 и 1. батерија са Нешиног брда) помагаће намеравани напад. Међутим, док су 5. и 8. батерија отвориле у подне јаку ватру ватр у на Кошутњу стопу, Мачков камен и западно од њега, 1. и 7. батерија су тек око 15 часова изашле на положај; 10. батерија имала је само 2 топа, а 2. и 9. батерија које су помагале напад IV прекобројног пука, због немогућности да га прате, кренуле су преко Прослопа, Равног брда, Кулине на Рујевачке рудине (к. 784), где су стигле тек 21. септембра. У 14 часова је 9. пук II подишао на 200 м од непријатељевих ровова на коси Мачков камен - Кошутња стопа и отпочео припрему јуриша. У том је на десном крилу дошло до панике код 1. батаљона који је, дочекан јаком ватром, почео да одступа повукавши за собом собо м и остали део пука све до полазног положаја. У 16 часова овај пук је поново пошао у напад, али се и тај подухват завршио повлачењем на полазни положај. Користећи ватру 7. батерије на пропланак на Кошутњој стопи (к. 944), а 1. и 2. батерије II позива по Мачковом камену, V прекобројни и 9. пук с у после 17 часова кренули на јуриш и одбацили непријатеља са једног дела Мачковог камена, одбили његов противнапад, а падом мрака гонили непријатеља само ватром, али не и покретом, што представља грубу грешку команданта Дунавске II. Пошто није гоњена покретом, аустроугарска 9. брдска бригада се зауставила на 400 м, прикупила, уредила, поставила предстражу и почела да хвата додир са Србима, што се испољавало повременим пушкарањем патрола. Чим је сазнао за пад Мачковог камена, командант 16. корпуса наредио је 1. брдској бригади из корпусне резерве на Чавчићима (к. 813) која је имала само 1.000 пушака, да се стави ста ви под команду 18. дивизије ради извођења противнапада на Мачков камен. Она је због удаљености стигла касно у ноћ, те није могла одмах да се употреби. Напади 1. и 4. батаљона 18. пука (јужно (ј ужно од 9. пука) нису успели. јер је земљиште било тешко пролазно, а изостала је и подршка подршк а артиљеријом и митраљезима. Осим тога, ови батаљони су били изложени унакрсној ватри са Мачковог камена, к. 764 и брда Липник. Због тога је пропао први покушај ширења успех а од Мачковог камена на југ. ј уг. Исто тако нису успели ни напади 8. пука на к. 764 и б рдо Липник, па су се сви батаљони повукли на
полазни положај Првење - Јаворник (к. 674). Овај српски успех створио је несносно стање код трупа 16. корпуса који је до сада изгубио у борбама око 10.000 људи, те му је борбена способност била знатно ослабљена. Међутим, командант Балканске војске, иако није имао јаче резерве да њиховом употребом поправи ситуацију, сазнавши да је и код Срба критично стање, одлучио се на крајње залагање својих јединица верујући да ће, с обзиром на то да су одлично опремљене и извежбане за борбу на планинском земљишту, издржати овај притисак и извојевати успех. 3а сваки случај предузео је мере да се од трупа узетих са десног крила 5. армије образује одред од шест батаљона за ојачавање левог крила 15. корпуса који ће 22. септембра извршити удар ка Лозници. Рад српске 1 армије 19. септембра обележен је наизменичним нападима појединих усамљених пукова Дунавске II и Дунавске I, којима није извршен пробој, а подне сене су велике жртве. Непријатељ је само мало потиснут на Мачковом камен у. Остатак Дунавске I није пружио довољну помоћ у извршењу пробоја. Дивизијска артиљерија боље је употребљена овог пута јер је за непосредно помагање пешадије ангажовано седам батерија (шест на Мачков камен, а једна на Кошутњу Кош утњу стопу). Међутим, она није тукла непријатељску артиљерију па је ова јаком концентричном ватром спречавала напад I армије на Мачков камен. Армијска артиљерија није ни овога дана употребљена, мада је могла са пута Крупањ - Шанац одлично да дејствује на целом фронту. Одред пуковника Мишића из III армије повучен је у Моравску II, па су десно крило и бок Дунавске II остали необезбеђени. Да би се успешно извршио пробој одсека Кошутња стопа - Мачков камен требало је једновремено напасти уз помоћ армијске артиљерије и Кошутњу Кошутњу стопу правцем преко с. Мионовића, Вуколоваца и Дуге њиве. Како се тај правац налазио у зони дејстава I армије, требало је или да Дунавска II изврши напад тим правцем или да се команданти I и III армије споразумеју да III армија својим ојачаним левим крилом нападне Кошутњу стопу и тако помогне I армију.
20. септембар
Због тешког сналажења на шумовитом гребену Мачковог камена, команданти пешадијских пукова нису били сигурни да су заузели Мачков камен, па нису поднели тачан извештај. Због тога је командапт I армије наредио 19. септембра да се следећег дана заузме цео гребен Мачков камен - Кошутња стопа, продужи даље дејство, и то: Дунавска II ка Дебелом осоју и Црном врху, а Дунавска I ка Ужиналишту и Чавчићима. На основу тога поново су се команданти Дунавске I и II споразумели о даљем раду, издајући заповест према којој: 9. пук напада Кошутњу стопу гребено м пгго води од Мачковог камена; V прекобројни пук креће за 9. и служи му као резерва; резер ва; 8. пук II, иначе прилично растројен, свија се у дивизијску резерву на Нешином брду; 18. пук са 2. и 9. пољском батеријом напада преко Велике реке на Ужиналиште; 8. п ук I са брдском батеријом напада брдо Липник, а одатле преко с. Вољеваца на линији Чавчићи - Пољане Османово брдо; IV прекобројни пук у дивизијској резерви на Мачковом камену код к. 771, а 4. пук у армијској резерви код Нешиног брда. Како је целе ноћи 19/20. септембра било пушкарања на Мачковом камену, V прекобројни
пук није могао да се повуче из I борбеног реда и дође иза 9. пука већ се измешао са батаљонима 9. пука. Пред 8. пуком II непријатељ није ништа предузимао, па се пук неузнемираван свио и дошао у дивизијску резерву на Нешино брдо. Командант I армије наредио је 20. септембра: да ,,рејон дејства и обезбеђења" између Дунавске I и Љубовијског одреда буде река Узовница; да се два батаљона IV прекобројног пука са Ђермановића гаја и УшиУши-главице врате на Мачков камен, а на њихово место да се одреде јединице из Љубовијског одреда; да 2. хаубичка х аубичка батерија из армијске артиљерије у саставу Дунавске I остане 20. септембра на месту где се затекла; да се 4. пук из армијске резерве са Шанца премести ближе Нешином брду, где га може употребити и командант Дунавске I. Комбинованом батаљону нишких резервних трупа наређено је наређено је да дође са Прослопа на Бранковац. Непријатељ је тога дана био овако распоређен: на Кошутњој стопи 7, према Мачковом камену 1. и 9, према Перуници Пер уници 6, на брду Липник 13. брдска бригада; на левој обали Дрине 109. ландштурмска и у корпусној резерви на Чавчићима 2. брдска бригада. У ноћи 19/20. септембра падала је киша и спустила се густа магла. Т у околност покушала је да искористи 6. брдска бригада како би препадом заузела Првење и Јаворник, али је препад одбијен и бригада је претрпела велике губитке. Чим ј е свануло. 1. брдска бригада напала је гребеном од Кошутње Кош утње стопе ка Мачковом камену измешане батаљоне 9. и V прекобројног пука. При том не само што је непријатељ одбачен на полазне положаје, већ је извршен и пробој његовог фронта. Али Срби услед магле нису то приметили све до подне па нису ништа ни предузели да га гоне. Аустроугарска 6. армија била је тог момента у врло критичној ситуацији, јер је у дотадашњим борбама изгубила око 20.000 бораца, а у резерви је имала само јако проређену 2. брдску бригаду на Чавчићима, доста удаљену од прве линије. Због магле која се повремено дизала и спуштала борба је продужена без велике жестине, а команданти пешадијских пукова чекали су да се магла потпуно дигне и стигне 5. пољска батерија која је била пошла са Бранковца у 3 часа, па да отпочну напад од Мачковог камена ка Кошутњој стопи. Да би се проширио напад десног крила Дунавске II, развијен је 8. пук II десно од 9. пука п ука II. За то време је командант аустроугарског 16. корпуса прикупио остатке растераних батаљона и поново образовао обруч око Мачковог камена. Једновремено је објединио сву артиљерију ради лакшег саједињавања ватре на Мачков камен. Ка ко је 109. лендштурмска бригада бочно тукла испред брда Липник, ово је могло да се поседне и слабијим снагама, а појачање из 13. брдске бригаде да се пошаље на Мачков камен. Око 10 часова цео 9. пук II напао је непријатеља северно од Мачковог камена, дошао до ровова и дејствовао ручним бомбама, али је овај напад одбијен и пук је одступио одступио на полазни положај. Овај неуспех одразио се и на десно крило 9. п ука из Дунавске дивизије I. Залагањем официра ред је повраћен и положај задржан, а поред осталих рањен је и командант 9. пука пуковник Панта Грујић. У подне је 9. пук II поновио напад, али без успеха. Исто то је доживео и 8. 8 . пук II који је нападао десно од 9. пука. Тада је оформљена нападна колона од три пука (9. I позива, 9. II позива и V прекобројни) под командом ппуковника Тодора Павловића која је имала да нападне Кошутњу стопу, док је један батаљон имао да нападне гребен северно од о д Мачковог камена. Али када је нападна колона кренула, подухваћена је убитачном унакрсном ватром митраљеза и артиљерије. Ипак је 9. пук II стигао до непријатељских ровова и почео да дејствује ручним бомбама. У том је неко од војника викнуо: „Опкољени „ Опкољени смо"! Борце је захватила паника и пук је одступио у
највећем нереду на полазни положај, обасут најжешћом ватром непријатеља. Панику су изазвали борци 8. пука II који су одступили са свога фронта и дошли иза 9. пука II, па су у даљини, магли, кроз дим и шуму изгледали као непријатељ. Ово нагло одступање пренело се и на остала два пука из нападне колоне, те је за тренутак стање постало критично. Захваљујући држању старешина и пристизању свежег 3. батаљона 18. пука повраћен је ред и одржан Мачков камен. За сваки сл учај примакнути су пукови из резерве; 4. пук на Пешино брдо и IV прекобројни ка Мачковом камену. Борба је настављена највећом жестином. Поподне је неиријатељу стигао један батаљон Комбиноване бригаде и са 1. брдском бригадом олакшао напад на већ поколебане Србе. Око 15 часова су навалили на Мачков камен и када је борба достигла врхунац, око 17 часова пришла је 5. пољска батерија косом кос ом од Рујевачких рудина и са 500 м отворила брзу паљбу на непријатељске делове који су избијали на Мачков камен. Настао је прав и покољ. За четврт часа је из непријатељског 4. батаљона 25. п ука избачено око 300 бораца, а затим је на поколебаног непријатеља јурнуо V прекобројни пук пук читавим борбеним поретком. У 19 часова освојен је и највиши вис иа Мачковом камену, гд е је пропланак величине око 500 м2 био потпуио покривен лешевима погинулих, махом непријатељских војника, преко којих се морало газити. Гоњење покретом није вршено ни овом приликом; штавише није одржан ни додир са непријатељем. До овако велике погибије дошло је због нагомилавања трупа на малом простору, изложених концентричној ватри артиљерије и пешадије обеју страна. Дејство српске артиљерије на непријатељску пешадију било је успешно, али не и против артиљерије јер су се тешко откривали њени ватрени положаји. Кад је пала ноћ, проређени и са врло мало официра српски пукови на Мачковом камену били су јако измешани. Одмах су наложене ватре да би се огрејали и нешто топло појели, док је на непријатељској страни био мрак и владала тишина целе ноћи. По држању и расположењу свих изгледало је да јс постигнута потпуна победа и да на овом крвавом пропланку више неће бити борбе. Ипак, за сваки случај, одмах је доведена са Р ујевачких рудина 2. пољска батерија II ради припрема за борбу 21. септембра. Остале јединице Дунавске I нападале су целог дана. али њихови напади нису донели успех: 18. пук напао је са три батаљона 6. брдску бригаду на коси западно од Перунике, а 8. пук са 9. брдском брзометном батеријом са Јаворника и брда Липник на 13. бр дску. Ови правци су били тешко пролазни, а магла и блато, уз јаку артиљеријску ватру нспријатеља са леве обале Дрине, још више су отежавали дејство. Дунавска II заноћила је: Коњички дивизион на десном крилу, одржавајући везу са III армијом; 8. и 9. пук II позива, V прекобро јни пук и 2. батерија на Мачковом камену, а 1, и 3. батерија на Бранковцу. Дунавска I заноћила је: 9. пук и 3. батаљон 18. пука на Мачковом камену; 18. пук (без 3, батаљона) на Перуници; 8. пук са 9. брдском б рзометном батеријом на Црвењу и Јаворнику; IV прекобројни пук је био у дивизијској резерви на к. 771, а 4. пук у армијској резерви на Нешином брду. Артиљеријске батерије биле су размештене на Бранковцу, Бранковцу, Рујевачким рудинама, Мачковом камену, Нешином брду и к. 864. Увече је командант Дунавске I предложио команданту I армије да 18 . и 8. пук не врше напад досадашњим правцима, с обзиром на карактер з емљишта, већ да најнужнијим онагама поседну дотадање положаје за одбрану, а остатак да се свије у дивизијску резерву. Осим тога, пошто је гребен Мачковог камена врло узан, сматрао је да се на њему не може развити више од једног пука за напад на Кошутњу стопу и предложио да Дунавска II
напада на Кошутњу стопу преко с. Мионовића. Борбе вођене овог дана на Мачковом камену камен у носе обележје наизменичних напада и одбране. Двапут је овог дана Србима била на дохвату велика победа, али они те тренутке нису ни уочили. Први је дошао изјутра кад је разбијена 1. брдска бригада која је напала од Кошутње стопе ка Мачковом камену. Други, Др уги, око 17 часова, када су с у 9. пук II позива, V прекобројни пук и 3. батаљон 18. пука, подржани 5. пољском батеријом, извршили јак противнапад и одбацили непријатеља неколико стотина метара. Оба су момента пропуштена иако је било очитледно да је непријатељ потучен. Српске јединице нису гониле непријатеља; чак су и додир с њим изгубиле. Није се знало: где се задржао непријатељ, у каквом стању, ко га је прих ватио итд. Код бораца 8. и 9. пука Дунавске II долазило је овог дана до колебања па су једно време својим одступањем довели у питање и одржање Мачковог камена. Изостало је и садејство левог крила III армије са десним крилом I армије (Дунавском II). На левом крилу III армије био је до ноћи 19/20. септембра одред пуковника Мишића, али је те ноћи по наређењу команданта III армије отишао на Примат Примат у армијску резерву. Тако се десило да део гребена гр ебена од Мртолоса до Кошутње стопе није нико нападао. Непријатељ је могао да се слободно наслања на Кошутњу стопу, одатле да предузима нападе на Мачков камен и преко ње доводи појачања са Борање и корпусну резерву са Чавчића, као и да на Мачковом камену употреби део трупа са Кошутње Кош утње стопе. Боље би било да је одред пуковника Мишића упућен да појача лево крило III армије (Моравску II), заузме Мртолос и тамо привуче део непријатељских снага, а потом да угрози Кошутњу стопу. Напади левог крила Дунавске I на косу кос у западно од Перунике и на брдо Липник нису успели због непролазног земљишта, невремена и јаке бочне ватре о д к. 764 и с. Дубравице. Тако, главни напад ни са ове стране није довољно помаган. Штавише, непријатељ је одвојио одавде део снага и упутио га као појачање својим трупама које с у нападале Мачков камеи. Показало се да Дунавска I не може успети све док се са леве обале Дрине не протера 109. ландштурмска бригада и одатле угрози десно крило 13. брдске бригаде. Ово је, пак, захтевало да Љубовиђски одред пређе Дрину и одбаци 109. ландштурмску бригаду. Још боље би било да је Ужичка војска благовремено упућена ка линији Сребрница - Власеница, а Љубовиђски одред против 109. ландштурмске бригаде на левој обали Дрине. Љубовиђски одред ништа није предузео да спречи непријатељску артиљерију и пешадију код с. Дубравице да помажу бочном ватром одбрану од брану брда Липник и косе заладно од Перунике, мада је за то имао мог ућности. Кошутњу стопу је требало једновремено нападати од Мачковог камена и Дуге њиве, јер је приступ с фронта из потока Ћумуране и Вуколовачког био врло тежак услед стрмог земљишта обраслог непроходном шумом. Овај напад требало је помагати и ватром армијске артиљерије, ради чега је ову требало благовремело довести и употребити. За непријатеља је овај дан био врло критичан. Мало је требало па да претрпи потпун пораз. А било је тих дана и других знакова који су говорили и о колебању његових официра. Тако ноћу 19/20. септембра, кад су делови 6. и 7. брдске бригаде после извршеног напада на Дрвење - Јаворник (к. 674) у највећем нереду одступили на брдо Липник, командант 18. дивизије Тролман претио је официрима да ће их извести пред ратни суд зато што нису вршили своју дужност.
Одбрана Мачковог камена 21. и 22. септембра
Борба око Мачковог камена достигла је 21. септембра највећу жестину. Срби су ангажовали све преостале трупе да постигну потпун успех, а 16. корпус је напрегао све снаге да поврати ову тачку. По мишљењу ком анданта Балканске војске, на Мачковом камену требало је да падне решење за цео њен фронт. Ради тога је доведена и 2. брдска бригада из корпусне резерве, а израђен је и специјални план за напад. По њему је Мачков камен имао да се овог дана нападне са две групе (колоне): левом, јачом (9, 1. и део 7. брдске бригаде) од Кошутње стопе и Ужиналишта - пре подне; десном, слабијом (део 7. и 6. брдске бригаде) од Ужиналишта и к. 764 на Перунику - по подне; Комбинована, 2. и део 13. брдске бригаде имали су с у испочетка да буду у резерви, а доцније да се употребе тамо где затреба. Изјутра 21. септембра владало је затишје на Мачковом камену. С времена на време дизала се и спуштала густа магла. На северном крају пропланка била је 5. 5 . пољска батерија за дејство у правцу Ужиналишта, а јужно од ње на ивици шуме 2. пољска батерија II за дејство ка Кошутњој стопи и Ужиналишту. Један батаљон 9. пука пошао је у насилно извиђање са Мачковог камена ка Кошутњој стопи. Тамо га је дочекала 9. брдска бригада тако јаком ватром да је у нереду одступио, гоњен непријатељским деловима. Његово одступање поколебало је остатак 9. пука, такође обасутог јаком ватром, па је и он почео да одступа, али енергично држањем официра пук се вратио на положај. Међ утим, међу рањенима је био и заменик команданта пука мајор Маџаревић. Маџаревић. Око 10 часова приближили су се делови аустроугарске 1, 7. и 2. брдске бригаде и почели са северозапада да излазе на гребен. На њих су две поменуте српске батерије отвориле ватру (са 500500-800 м) и натерале их да одступе. За непријатељем је у три маха полазио у напад 9. пук, али се услед усле д јаке артиљеријске ватре непријатеља стално враћао на полазни положај. Тек када му је са Пешиног брда командант 4. пука потпуковник Душан Пурић упутио један батаљон као појачање, непријатељ је натеран на повлачење. Око 11 часова 9. пук је био појачан и 4. батаљоном IV прекобројног пука. Обе српске батерије гађале су с у картечом непријатеља кад је избио на гребен Мачковог камена. У једном тренутку непријатељ је успео да заплени 5. пољску батерију, али због јаке ватре 2. батерије није могао да је одвуче. Једно време се 5. батерија налазила на ничијој земљи. За то време V прекобројни пук који је био лево од 9. пука, упорно је сузбијао нападе дела 7. брдске бригаде, трпећи унакрсну артиљеријску и бочну пешадијску ватру са северног дела Мачковог камена. Кад су око 13 часова стигла још два батаљона Комбиноване брдске бригаде, генералгенерал-мајор Гојгингер је предузео левом главном колоном поновни напад. Према његовом извештају развила се огорчена борба, какве није било од почетка рата. За то време непрекидно је дејствовала 2. пољска батерија II и до 15.30 утрошила је сву и део муниције 5. пољске батерије. Око 16 часова стигла је на Мачков камен и 8. пољска батерија, али због јаке ватре није могла да изађе из шуме на пропланак, па је њена послуга донела муницију код 2. пољске батерије II, те је о ва могла наставити да успешно дејствује све до мрака. Око 16.30 уследио је напад 2. и дела 7. брдске бригаде са Ужиналишта на лево крило V
прекобројног пука на Мачковом камену, док су делови 7. и 6. брдске бригаде са брда Липник напали 18. пук на Перуници. Све те нападе задржале су поменуте српске јединице. За време овог комбинованог напада, непријатељска пешадијска пешадијска ватра, уперена на Мачков камен, била је тако густа г уста да је лишће са букава б укава падало на земљу. Артиљеријска ватра непријатеља управљена на Мачков камен била је лагана, непрекидна али смртоносна. Шрапнелске куглице стварале су прав у пустош међу српским трупама згомиланим и измешаним на малом простору. Нарочито су опасни били шрапнели из брдских топова и хаубица, јер ровови нису били дубоки због каменитог земљишта, а није било времена да се израде настрешнице. Најбољи заклон била су стабла дебелих б укава. На Јаворнику - на левом крилу Дунавске I - 8. пук је овог дана изјутра изј утра предузео напад на одсек к. 764 - брдо Липник, али се услед јаке услед јаке унакрсне ватре непријатељ морао повући. Ту је била и 9. брдска батерија која је око сат времена дејствовала по непријатељским деловима између брда Липник и Перунике. Одатле је доцније упућена у састав 9. пука. Последњи јуриш тог дана извршила је пред вече непријатељева 1. брдска, ојачана са два батаљона Комбиноване брдске бригаде са Кошутње стопе и потпуно овладала положајем 5. пољске батерије. У противнападу је 4. пук повратио северни део Мачковог камена и отео од непријатеља 2 топа 5. пољске батериј е, док је друга два непријатељ одвукао. Због мрака и потпуне исцрпености престала је борба и обе стране су заноћиле у непосредном додиру. Тада је добијена и армијска заповест за смен у Дунавске II и њено померање на правац Крупањ - с. Мионовићи - Кошутња стопа. Док су догађаји овако текли на Мачковом камену, к амену, припремано је померање Дунавске II на правац Крупањ - с. Мионовићи - Кошутња стопа. Командант I армије оставио је команданту Дунавске II слободу у одлучивању о правцу и начину даљих дејстава и наредио му да нападне и гони непријатеља преко Кошутње стопе „ако се успеху нада", а у противном да се задржи на заузетом положају, утврди га и упорно брани. Затим да осмотри правац који изводи на Кошутњу стопу од Кр упња преко Мионовића ради евентуалног померања дивизије за напад на Кошутњу стопу и Дугу њиву у садејству са деловима Моравске II и III армије. Дејство Дунавске I командант армије је условио одлуком команданта Дунавске II: ако ов а крене у напад са Мачковог камена, да и она врши демонстративни напад на кос у западно од Перунике и на брдо Липник; уколико се, пак, Дунавска II држи одбране, да се и Дунавска I одлучи за одбрану. У оба сл учаја команданти дивизија су имали да се лично споразумеју о садејству и вези. Одлучивши се да нападне Кошутњу стопу од Кр упња преко Мионовића, командант Дунавске II замолио је команданта армије да му се додели и 4. пук. На досадањем правцу Дунавске II дејствовала би Дунавска I. План за напад на Ко шутњу стопу одобрила је и Врховна команда, с тим да се командант I претходно споразуме са командантом ко мандантом III армије о садејству. У вези с тим командант I армије издао је у 16.50 часова заповест з аповест којом је предвиђено да Дунавска I смени јединице Дунавске II држећи и даље своје положаје. Дунавска II, пошто буде смењена ноћу 21/22. с ептембра, имала је да се пребаци на правац Крупањ - с. Мионовићи и 23. септембра до зоре да буде спремна за напад. Њен комуникацијски правац ће ићи од Крупња преко Завлаке и Осечине на Ваљево. Команданту армијске артиљерије наређено је да обезбеди најефикасније коришћење артиљерије обеју дунавских дивизија и Моравске II која је била постављена према Дугој њиви и Кошутњој стопи.
На основу те заповести армије, командант Дунавске I је наредио: да Мачков камен заузму и поседну за одбрану 4. пук, п ук, IV прекобројни пук, четири пољске и једна брдска батерија, смењујући 9. пук и јединице Дунавске II; да 8. пук и две пољске батер ије држе одсек ПеруникаПеруника- Јаворник (к. 674), са резервом иза Мачковог камена; 18. пук да се постави у дивизијску резерву иза Мачковог камена; армијску резерв у да образује 9. пук на Нешином брду. У току ноћи се приступило смени Дунавске II. Она је успела да извуче своје трупе, да их свије у колону и одмаршује ка Кр упњу. По захтеву команданта Дунавске I задржан је V прекобројни пук као резерва на Пешином брду док се стање не разјасни. Исто тако и 2. пољска батерија II позива остала је на Рујевачким рудинама. Док се смена вршила, батаљон Крушевачких резервних трупа држао је Шанац. Ове ноћи Мачков камен су посели 4. пук п ук I и IV прекобројни пук. Перунику је посео 8. пук са два батаљона, а одсек Црвење - Јаворник два батаљона без једне чете; Ободник је посела једна чета. Дивизијска резерва, 18. пук, дошла је на к. 771. Армијску резерву на Нешином брду сачињавали су 9. пук I позива и V прекобројни пук који су у досадашњим борбама имали највише губитака. Артиљерија је била у распоред у: 7. пољска батерија на к. 864, 1. и 10. на Нешином брду, 8. пољска и 9. брдска на Мачковом камену, 2. пољска на Ободнику, 2. пољска II позива и 9. пољска на Рујевачким рудинама. Армијска арт иљерија била је у покрету из Пецке ка к а Крупњу. Овог дана су главне снаге непријатеља имале одличан полазни положај који је надвишавао Мачков камен. Поред тога, Кошутњу Кош утњу стопу Срби нису нападали нити су је стављали под јачу артиљеријску ватру, те је непријатељ могао да са ње предузме напад. Успех непријатеља лежи и у чињеници да је он јасно поставио циљ и на његовом постизању енергично радио, док се у овом пресудном прес удном тренутку у вишим штабовима српских јединица много расправљало о томе шта да се даље ради, пошто се увидело да се на досадашњи начин не може овладати Кошутњом стопом. За то врем е трупе су се са највећим пожртвовањем и променљивом срећом бориле против јаког нападача. С обзиром на овакву ситуацију на Мачковом камену, изгледа да није изабран ни погодан тренутак за извлачење Дунавске II. Боље би било да је настављена одбрана целом армијом. А то је захтевало да се командовање обједини, јединице уреде и правилно распореде, да се доведе армијска артиљерија, а штабови са више енергије да настоје да се одбију сви напади 16. 16 . корпуса, па тек после тога да се изврши промена правца дејства Дунавске II. Љубовиђски одред ни овога дана није помагао одбрану I армије иако је Сребрнички одред заузео Сребрницу, а једна чета III позива дошла чак у с. Братунац. Требало је да он пређе Дрину и нападне 109. ландштурмску бригаду јер је био јачи од ње, а Дрину је могао лако прећи на газовима код села Вољевице, Залужја и Доњих Секирића. Армијска артиљерија није ни овог критичног дана помагала одбрану I армије, иако је могла то да учини да је благовремено доведена. Ни од суседне III армије I армија није била ваљано потпомогнута. Само је Моравска II једним делом артиљерије (изгледа само једном батеријом) тукла Кошутњу стопу.
Пад Мачковог камена и повлачење на нову линију одбране
Да би извојевао успех пре него што Србима стигну појачања, командант 16. корпуса одлучио је да их нападне још у току ток у ноћи 21/22. септембра. Његове јединице су биле у овом распореду: са севера према Мачковом камецу 1. и 2. брдска бригада; позади њих Скадарски одред и Комбинована брдска; на Кошутњој стопи 9. брдска ; на западу према Мачковом камену 7. брдска; према Перуници Пер уници и Јаворнику 6. брдска; код с. Липнице 13. брдска и на левој обали Дрине, на положају с. Дубравица - Дубовик (к. 681) 109. ландштурмска бригада. Непријатељ је пришао десном и левом к рилу Дунавске I на 200 300 м и утврдио сс, са артиљеријом: две батерије на Кошутњој стопи, две на Ужиналишту, две на брду Липник, пољски дивизион код с. Црнче, а једна батерија на левој обали Дрине код с. Дубравице. Непријатељ је довукао брдске топове у стрељачки стро ј и одмах после поноћи почео да напада на Мачков камен који је до зоре зор е поновио још два пута апи су сви напади одбијени. У зору је напад појачан. Скадарски одред и 1. брдска бригада гребеном од Кошутње стопе, а део 7. брдске бригаде од Ужиналишта преко Велике реке, ставили су Ма чков камен под унакрсну ватру. Српске батерије су успешно т укле непријатељеву пешадију, али му артиљерију нису ни откриле, а због шуме и немогућности осматрања в атре постојала је и опасност да се туче сопствена пешадија. Отуда се и појавила потреба да се пољска артиљерија прида пешадији. У 8 часова успео је Скадарски одред (у садејству са 1. брдском бригадом) да избије на Мачков камен, али је противнападом 4. пука одбачен. Делове 7. и 6. брдске бригаде у нападу на Перунику и Јаворник успешно су т укле с бока две пољске батерије и спречиле их да избију на Перунику; на Јаворник је вршен само демонстративни напад, па је командант 8. пука упутио одавде батаљон без 1 чете ка Мачковом камену у дивизијску резерву. Трупе на Мачковом камену трпеле су с у не само од јаке артиљсријске већ и од о д пушчане и митраљеске ватре која је долазила са Кошутње стопе и Ужиналишта. Нарочито су тежак морални и материјални учинак производила на борце думдум-дум зрна. Прасак пребачених зрна која су се распрскавала иза стрељачког строја, стварао је утисак као да је непријатељ дошао у позадину и опколио борце. Грозне Гро зне ране произведене овим зрнима јако су потресале рањенике и борце око њих. До подне је у неколико махова отпор отпо р делова IV прекобројног пука попуштао због јаке бочне артиљеријске ватре са Ужиналишта. Поред осталих, око 9.45 рањени су и командант тог пука потпуковник Драгутин Дулић и два команданта батаљона, а погинуо је један командант батаљона, што је утицало на морал бор аца пука и они су почели да попуштају у борби. За команданта пука одмах је одређен генералштабни мајор Душан Симовић из дивизијског штаба, а на положаје IV прекобројног п ука упућен је 18. пук. Непријатељ је упорно нападао али су до подне сви ти нап ади одбијени. На десном крилу 4. пук је уз подршку артиљерије одбио три напада и сам прелазио у напад потискујући непријатеља, али га никако није могао одбацити са једног утврђеног положаја на средокраћи између Мачковог камена и Кошутње стопе где је поред осталих погинуо и храбри командант пука потпуковник Душан Пурић, те се пук поколебао и почео да одступа. У борбу је одмах ступио и 8. пук али је и он, поготову после рањавања команданта, почео да попушта. У овом критичном тренутку и 9. брдска батерија је остала без муниције, па је повучена на Шанац (к. 835). Око 15 часова је жестина боја бо ја на Мачковом камену достигла врхунац, а непријатељ га је обасипао најјачом унакрсном ватром. Измешани IV прекобројни и 18. пук почели су да
одступају. Паника је захватила и лево крило 8. пука. Све предузете мере за одржавање положаја показале су се око 16 часова недовољним: 4. пук I позива, IV прекобројни, 18. и 9. пук једновремено су одступали и непријатељ је заузео Мачков камен, запленивши на њему четири топа 8. пољске батерије. Командант дивизије издао је у 16.45 часова заповест за повлачење дивизије и прикупљање на гребену Кулине - Милетина - Бобија (к. 749). Повлачење је имала да штити заштитница састава: 9. и V прекобројни пук, батаљон Крушевачких резервних трупа и 1. и 9. батерија под командом команданта 9. пука, са положаја Шанац - Нешино брдо; 8. пук је добио задатак да остане до мрака мрак а на положају Рујевачке рудине - Јаворник - Ободник, где да остави заштитнице, а пук да се под заштитом мрака повуча на положај Велеш - Карачица. Остале јединице имале су да се прикупе: IV прекобројни пук са 2 . пољском батеријом на линији к. 813 - Ждрела и да служи за прихват заштитница; 4. пук на вису Кулине; 18. пук на Подгорју и Милетини; остала артиљерија источно од Милетине. По заузећу Мачковог камена непријатељ није гонио Србе ни ватром ни покретом, јер су му јединице биле исцрпене, без муниције, а и стога што се бојао да артиљеријом коју би управио против Срба не туче своју пешадију. Тиме је пр ужио могућност Дунавској I да у реду одступи на линију Шанац - Нешино брдо - Рујевачке рудине - Ободник. Љубовиђски одред је пасивно посматрао непријатеља пред собом не пружајући никакву помоћ ни Дунавској I ни Сребрничком одреду. Армијској артиљерији која је дошла у Крупањ наређено је у 20 часова да се ноћу 22/23 септембра врати у Пецку. Дунавска II, са 8. и 9. пуком, пољским артиљеријским и Коњичким дивизионом, прикупила се у Крупњу где се средила, ср едила, одморила и снабдела свим потребама. Т у је ноћу примила наређење команданта I армије да одмах поседне за одбрану и добро утврди положај Мишаковац - Милутинов гроб (к. 432) са обе стране пута п ута Крупањ - Завлака и спречи непријатељу надирање ка Завлаци, одржавајући чврсту везу десно са Моравском II, а лево са Дунавском I. Врховна команда наредила је да командант ко мандант Љубовиђског одреда упути допунски батаљон IV прекобројног пука у Пецку, да се ту наоружа српским брзометним пушкама, а одатле да оде у састав свог с вог пука. Допунски батаљони 8. и 9. пука II и 9. п ука I упућени су у своје пукове. Тог дана вођене су на Мачковом камену огорчене борбе. Сазнавши да с у српској I армији упућена свежа појачања, командант 16. корпуса је одлучио да до краја напрегне снаге како би повратио Мачков камен пре пристизања српских појачања. У том смислу је г руписао снаге. Главни удар нанесен је од Кошутње стопе коју није угрожавала ни једна српска јединица, а изостало је и садејство левог крила III армије (Моравске II). Непријатељу Непријатељу је ишло на руку и критично стање у које је I армија дошла због извлачења из борбе Дунавске II, чиме су јединице Дунавске I на Мачковом камену биле знатно ослабљене. Томе је допринело и лево крило Дунавске I и Љубовијски одред који су овог дана били врло пасивни. Велика је несрећа била и у томе што није употребљена артиљерија која је стигла у Крупањ. Обухваћене надмоћнијим непријатељским снагама и тучене јаком унакрсном пешадијском и артиљеријском ватром, јединице Дунавске I су са Мачковог камена одступиле. До тога је дошло тако нагло да ни армијска резерва (9. и V прекобројни пук) није успела да спречи неуспех, већ га је само ублажила прихватањем првог борбеног реда. Главнина Дунавске I одступила је чак на положај Кулине - Милетина - Бобија (к. 749). Ово се ускоро показало погрешним јер исцрпени непријатељ није имао снаге да предузме
гоњење. Трупе са Мачковог камена, ка мена, Перунике и Јаворника одступиле су само до линије Шанац - Нешино брдо - Рујевачке рудине и ту се задржале. Поседање положаја Мишаковац - Милутинов гроб, септембра увече, као прва мера з а везивање Моравске II са Дунавском I, и затварање правца Крупањ - Завлака, било је умесно, само га је требало раније извршити и не чекати чекати за то мрак и наређење Врховне команде. Враћање армијске артиљерије у ноћи 22/23. с ептембра у Пецку, иако је код Крупња Кр упња могла да се врло добро употреби и за одбрану и за напад, било је погрешно, јер је командант I армије у споразуму са командантом Дунавске I већ следећег дана наредио да се армијска артиљерија поново постави код Крупња. Кр упња. Карактеристично је то што ни једна страна није покушала неким маневром да постигне решење. Било је фронталних напада и са једне и са друге стране, услед чега су борци претрпели огромне губитке. Дунавска I није, додуше, овог дана ни могла предузети никакав маневар због врло јаких непријатељских напада. Остало јој је било да истраје док не ступе у дејетво Дунавска II и армијска артиљерија на правцу Кр упањ - Мионовићи Дуга њива. Да је боље потпомогнута, вероватно би се одржала на Мачковом камену, јер је и непријатељ био исцрпен. Губици 1 армије на Мачковом камену били су велики. Од 18. до 23. септембра избач ено је из строја 5.585 бораца и 107 официра, од којих је погинуло 748 војника и 25 официра. Осим тога, изгубљено је 8 митраљеза, 6 пољских топова и 5 кара. Од 5 команданата пешадијских пукова 2 су погинула, а 3 рањена. р ањена. Губици 4. пука износили су 801; V прекобројни пук остао је са 800 бораца; 2. батаљон 9. пука п ука II од 950 бораца спао је на 168; 16 8; у 18. пуку од 50 официра остало је у строју 20, а у IV прекобројном пуку 38, у 8. пуку I 27, у 9. пуку 30, у 8. пуку II позива 44, у 9. пуку II позива 27 и 4. пуку 42. Пољска и брдска артиљерија су се врло пожртвовано бориле, иако нису могле дати оно што се од њих захтевало, з ахтевало, јер нису имале довољно брдских топова и хаубица, а није их потпомогла ни армијска артиљерија. Па и поред тога, нанеле с у непријатељу велике губитке. Од артиљеријских официра рањен је командант пука, погинуо је 1 командир батерије и 2 водника, тешко су рашена 3 командира батерије - сви на Мачковом камену. Кад је непријатељ заузео Мачков камен нашао је на њему и у околини 2.000 погинулих, од тога око 800 Срба. Неке чете непријатеља спале су са 300 на око 80 бораца. За време ових борби на Мачковом камену јачина и састав непријатеља нису се могли тачно утврдити: једни су тврдили да је било 4 - 5 пукова пешадије, други пак да је било 5 6 батаљона. По исказу заробљеника изгледа да је на одсеку Кошутња стопа - Мачков камен - брдо Липник било 20 - 30 батаљона и по 1 - 2 батерије на Кошутњој стопи (к. 944), Ужиналишту (к. 973), ЛипникЛипник -брду (к. 777) и код с. Дубравице. Ово лутање у утврђивању непријатељеве јачине и састава било је последица несређене обавештајне службе српских јединица и штабова. Стварна, пак, јачина и састав, на основу прикупљених и проверених података после рата, били су: 41 батаљон и 15 батерија са 62 оруђа.
Прелазак I армије у одбрану Командант I армије примио је у 9 часова 23. септембра телефоном наређење из Врховне команде које је диктирао пуковник Живко Павловић, да војвода П утник инсистира на упорној одбрани линије „Нешино брдо - Шанац коју треба појачати", те „да би Дунавска дивизија II позива требало да држи фронт Главице (Гробнице к. 559) - к. 490 - Кик," са
којег „да буде у јакој вези са Моравском дивизијом II позива и огарантује јој, да сачува досадање њене положаје", а у исто време „била би у вези преко Миленковог камена са Дунавском дивизијом I позива". Зато се захтевало поновно овлађивање овим положајима на којима „изједначити снагу обеју дивизија. Обратити пажњу команданту Љубовиђског одреда на правац од Љубовије." На основу овог наређења војводе Радомира Путника уследило је наређење команданта I армије према коме Дунавска II да поседне положај Г робнице - к. 490 - Кик и ухвати везу десно са Моравском II, а лево са Дунавском I на Миленковом камену, док јој је положај Мишаковац - Милутинов гроб имао да служи као прихватни; Дунавска I да поседне положај Шанац - Нешино брдо - Рујевачке рудине - Ободник; армијска артиљерија да се постави за дејство у споразуму са командантом к омандантом Дунавске I. Команданту Љубовиђског одреда наређено је да нарочиту пажњу обрати обр ати на заштиту правца Љубовија - Пецка, држећи јачи део снага на десном одсеку; одс еку; Команданту Дунавске I наређено је још да врати V прекобројни пук Дунавској II чим буде у могућности. Дунавска II је већ посела и утврдила положај Мишаковац - Милутинов гроб 8. и 9. пуком II и артиљеријом, па је тражила да ту и остане, јер је тај положај, по мишљењу њеног команданта, био бољи од онога Гробнице - к. 490 - Кик, али му то није одобрено. Врховна команда наредила је у 20 часова телефоном да Дунавска II заузме са два пука линију Гробнице - к. 490 - Кик, а једним пуком Мишаковац; да V прекобројни пук путем Кр упањ - с. Костајник - Крст у састав Комбиноване дивизије; Дунавској I остају њена четири пука (8, 9, 18, и IV прекобројни), а 4. пук је имала да да Дунавској II. Командант I армије је напоменуо да ће она ускоро уск оро добити појачање од два кадровска пука укупне јачине 5.000 бораца. Коначан распоред српских јединица био је: Дунавска II - један батаљон на Гробницама, три на коси Вуколовци; један батаљон код Гаја, а три у дивизијској резерви на Мишаковцу; артиљерија на линији Мишаковац - Милутинов гроб; Коњички дивизион код с. Јовића. Дунавска I - 9. пук на одсеку Шанац - Нешино брдо, део 8. пука на Рујевачким рудинама, IV прекобројни пук на Бранковцу, главнина 8. пука пука на Ободнику и један батаљон на Велешу (к. 855), 4. пук у дивизијској резерви на к. 813; артиљерија на Бранковцу. Љубовиђски одред - Дунавски коњички пук и један батаљон на Ђермановића гају; један батаљон са 2 топа на УшиУши -главици; један батаљон са 2 топа на Баурићу; један батаљон са 6 топова на положају Прослоп - Баре. Армијска резерва (18. пук) вероватно је била на вису Кулине. Овога дана на фронту I армије није било борбе осим повременог пушкарања патрола из предстраже и неколико испаљених артиљеријских зрна. Љубовиђски одред ухватио је везу код Братунца са једном четом Сребрничког одреда чија су три батаљона била код Србрнице. Врховна команда је намеравала да после краћег застоја 1 армија настави офанзиву. Ради тога је наредила да се Дунавска I задржи што ближе непријатељу, на јаком одбрамбеном положају Миленков камен - Бранковац, јер непријатељ 22. септембра није вршио гоњење. Пошто ни следећег дана није ништа предузимао, дивизија се ту задржала и није одступила на линију Кулине - Милетина - Бобија, као што јој је било наређено. Непријатељ није ништа предузимао овог дана ни против Моравске II чије је лево крило било истурено и у блиском додиру с њим на Мртолосу, али је искористио непоседнути простор између Мртолоса и Гробница да се увуче и угрози леви бок и позадину Моравске II. Ову празнину најбоље је могао да затвори коњички дивизион Дунавске II. Он је, међутим, био на левом
крилу дивизије. Пошто непријатељ није ништа предузимао ни према Дунавској II, она је несметано заузела и посела за одбрану положај Гробнице - Вуколовци - Гај. Тако је постигнута чвршћа веза са Дунавском I, али слабија са Моравском II. Армијској артиљерији је наређено да се о распореду спораз уме са командантом Дунавске I. Међутим, Дунавској II је исто тако била потребна помоћ ове артиљерије, јер је на великом фронту имала само две батерије, док је Дунавска I имала седам и по батерија. Цео Љубовиђски одред требало је прикупити на Дрини код Љубовије и ту привући и батаљон ојачан са 6 топова са положаја Прослоп - Баре. Тако прикупљен имао би најјачу снагу и за одбрану и касније за напад, уколико би до њега дошло. Код Ужичке војске у југоисточној Босни, аустроугарска. 8. брдска и 9. ландштурмска етапна бригада принудиле су овог дана Сребрнички одред на повлачење и ушле у Сребрницу. Тиме је било омогућено да се 109. ландштурмска упути да смени 13. брдску бригаду код с. Липнице, а ова да оде од е у корпусну резерву. Ни 24. септембра није било никакве борбе на фронту I армије. Из Дунавске дивизије I позива упућен је V прекобројни пук у Комбиновану дивизију III армије, а 4. пук Дунавској дивизији II позива. На предлог команданта Дунавске II који је поткрепио и командант I армије, Врх овна команда је одобрила да за Дунавску II буде главни положај Мишаковац - Милутинов гроб, а на линију Гробнице к. 490 - Кик да истури само предстражу. Овим је Врховна команда наговестила да ће привремена одбрана I армије д уже трајати, па је потребно да Дунавска II буде на подеснијем положају са којег ће моћи да испољи јаче ватрено дејство, а у исто време да се одмакне од Кошутње стопе (к. 944) са које је непријатељ могао одлично да дејствује артиљеријом. Командант аустроугарске Балканске војске наредио је да 6. армија одржи освојене положаје док се губици који су износили код 15. корпуса 12.000, а код 16. корпуса 13.000 (само у евакуисаним рањеницима и болесницима), не попуне из доведених допунских јединица. У току 25. септембра није било ничег значајног на фронту српске I армије јер непријатељ није против ње ништа предузимао. Јединице армије су се утврђивале и уз помоћ мештана извиђале непријатељске положаје на линији Дуга њива - Кошутња стопа - Мачков камен. Дунавска II, са својих 5.800 бораца, заузела з аузела је овакав распоред: 8. и 9. пук II са једном пољском и две хаубичке батерије на Великој њиви; 4. п ук са две пољске батерије на Милутиновом гробу, а предстража на линији Гробнице - к. 490 - Гај. Дунавска I, са својих 11.300 бораца, била је распоређена: 9. пук и 1. пољска батерија на Шанцу, са предњим деловима на Нешином брду; IV прекобројни пук са 2. пољском батер ијом II на Бранковцу, 8. пук са 2. пољском и 9. брдском батеријом на положају положај у Рујевачке рудине - Ободник; у дивизијској резерви остао је 18. пук са 5, 7, 9. и 10. пољском батеријом на к. 813. Љубовиђски одред остао је у распореду распоред у од прошлог дана. Минерска чета упућена је из Завлаке у с. Ставе команданту I армије за оправку пута с. Пецка - с. Ставе. После нeуспеха у борби за Мачков камен I армија није била у стању да настави офанзиву. Њено бројно стање веома је смањено. Борци тако проређених пукова који су се борили под врло тешким околностима већ девет дана, били су потпуно исцрпени, а исто стање било је и код непријатеља. Зато су обе стране морале прибећи одбрани да би се сачувало оно што се држало. Дунавска II била је јаче груписана на десном крилу, где је земљиште било пролазније и
подесно за непријатељски главни напад. Исто тако је било и код Дунавске I. Армијска артиљерија, осим једног хаубичког дивизиона, још није стигла. И код непријатеља је стање било слично оном код I армије. Обе су стране предузеле мере за што јаче утврђивање, док не добију до бију потребну попуну у људству и материјалу за настављање операција. Тако је овде дошл о до такозване рововске војне која ће трајати све до 6. новембра када је Балканска војска предузела своју трећу офанзиву против Срба.
Општи поглед на офанзиву I армије Српска I армија није успела да олакша олак ша стање III армији, а при томе је претрпела толике губитке да је за дуже време вр еме постала неспособна да продужи офанзиву. Али је успела да у овим бојевима и непријатељу нанесе толике губитке који су га натерали да за дуже време остане у одбрани. Срби нису постигли жељени циљ због пропуста које су чиниле како I тако и III армија и Ужичка војска, а и Врховна команда. I армија, са својих 34 батаљона и 74 7 4 топа, прикупљена на простору Крупањ, Пецка, била је знатно јача од свог противника, ојачане 18. дивизије из 6. армије која је имала само 20 батаљона и 26 топова и после претрпљеног неуспеха 15. септембра била у одбрани на Соколској планини. Али српска I армија није искористила ову слабост противника да га потуче пре него што му дођу потребна појачања. Она је 16. септембра веома успешно започела напад, али је доцније због својих пропуста и постепеног појачавања непријатеља њен напад био ослабљен до те мере, да не само што није заузела Кошутњу К ошутњу стопу (к. 944), већ је изгубила и освојени Мачков камен. Командант Балканске војске умешно је искористио ситуацију. Видећи нагло пристизање великих појачања српској III армији, наредио је 16. септембра да се 6. армија повуче на главни гребен Гучева, Борање и Јагодње, пређе у одбрану и утврди се. Затим је, извлачењем снага испред слабе и непредузимљиве српске III армије, њима појачао 18. дивизију, а у исто време је Дунавска II извучена из првог борбеног реда и упућена у Крупањ. Тако је одбрана Мачковог камена ослабљена за два пука и две батерије. Са 34,5 батаљона и 60 топова непријатељ је постигао знатну бројну надмоћност над Дунавском I (24 батаљона и 30 топова) која је бранила Мачков камен. Непријатељ, овако појачан на обухватном и надвишавајућем положају, врло добро распоређен и решен да по сваку цену победи, успео је 22. септембра да поврати Мачков камен, али услед великих губитака г убитака није био у стању да гони Србе нити да прошири офанзиву, већ је морао да прибегне одбрани. Овим успехом 6. армија је одржала у својој власти зворнички мостобран. али није постигла онај циљ који је који је био намењен другој аустроугарској офанзиви; није потукла потукла главне снаге српске војске. Да би то извршила биле су потребне нове свеже снаге, р атни материјал и дуже време да се исцрпене трупе одморе и наставе офанзиву. Српска Ужичка војска својим спорим дејством и з астојем од 17. до 22, септембра није на себе привукла никакве снаге 6. армије, па је ова неометана од ње груписала гр уписала надмоћније снаге према Србима на Мачковом камену. Српска III армија, чији ћемо рад изложити у наредној глави, нападнута од двостр уко надмоћнијег непријатеља, није могла не само да развије потребно садејство и пружи ефикаснију помоћ I армији, већ ни да одржи све тачке свог положаја. У тешким борбама
она је изгубила на главном гребену важне тачке Мамутовац и Биљег и тиме још више погоршала своје иначе тешко стање. Да би омео и српску II армију да помаже пома же дејство III и I армије, командант Балканске војске снажно је напао 5. армијом код ушћа Дрине у Саву, са намером да са севера обухвати главне српске снаге. Кад у томе није успео наредио је команданту Комбинованог корпуса у Срему да 16. септембра пређе Саву код с. Јарка у Мачву и нападне II армију у десни бок и позадину. Недовољне снаге, непотпуна припрема, жилави отпор II армије, мочварно и покривено земљиште и ружно време осујетили су овај опасни подухват. Балканска војска морала је и овде да за дуже време обустави об устави офанзиву, док се не попуни потребним снагама и ратним материјалом. И поред тешких околности II армија је указала непосредну помоћ III и I армији упућивањем Комбиноване, Шумадијске 1 и дела Дринске дивизије II позива III армији. Да би офанзива српске I армије (уз садејство III) успела требало је непријатеља једновремено напасти на широком фронту III III и I армијом и Ужичком војском. При том управити најјаче дејство I армије преко Соколске планине ка К ошутној стопи (к. 944), а Ужичке војске ка Власеници. Ту је непријатељ био најосетљивији, јер је железничка пруга Хан Пијесак - Олово - Завидовићи била главна комуникација 6. армије, заштићена само делом 8. брдске бригаде и ландштурмским јединицама. Српска III армија требало је да управи најјаче дејство на Црни врх. Кошутњу стопу требало је I армија да нападне са два правца: од Мачковог камена Дунавском I и преко Дуге њиве Дунавском II, уз помоћ армијске артиљерије која би се развила код Кр упња. Још боље би било да је офанзива предузета из долине Јадра, ка позадини 15. и 16. корпуса. Овде би се могле брже прикупити Комбинована, обе дунавске и Шумадијска дивизија. Противничке снаге које су се пребациле северније преко Дрине биле су уз њу тако приковане да за догледно време нису могле представљати никакву опасност. Командант Балканске војске више је страховао од овакве офанзиве па је привлачио појачања ка Лозници. Међутим, српска Врховна команда највише је страховала од непријатељског надирања преко Пецке ка Ваљеву, па је о вом офанзивом са тог правца првенствено хтела да отклони ту опасност. Да би могла да савлада главнину српске војске, Балканска војска је требало да припреми знатно јаче снаге, више и бољих средстава како би, чим је заустављена офанзива српске I и III армије, одмах могла да настави офанзиву и изврши добијени задатак. Она је за ово имала врло подесан полазни положај на гребену Г учева, Борање и Јагодње. Ако сумирамо и по неком реду ред у изложимо основне узроке неуспеха офанзиве српске I армије, они би се свели на следеће: бројна и материјална надмоћност непријатеља, што му је омогућавало да свежим трупама смењује оне што су у претходним борбама већ биле исцрпене, па затим обнавља нападе не штедећи при томе муницију; прикладнија организација и формација непријатеља и извежбаност његових јединица за вођење рата на оваквом (планинском) земљишту; недовољно развијена и неактивна српска обавештајна и извиђачка служба; пропусти српских командних органа. СВК није благовремено и тачно обавештавана о стању код III и I армије и Ужичке војске, па није могла правовремено и правилно да утиче на извођење битке и да координира дејства армија. Највећа замерка може јој се ставити што није усмерила офанзиву целокупне Ужичке војске ка линији Сребрница - Власеница у времену од 17. до 23. септембра када се I армија напрезала да избори успешно решење на Мачковом камену. Тада је Ужичка војска могла најбоље да пружи помоћ I армији угрожавајући десни бок и
позадину 6. армије, штићену само делом 8. бр дске бригаде. Затим, што није утицала на команданта III армије да јаким дејством свог левог крила од 20. до 23. септембра помогне I армији. Командант I армије, у решавајућем тренутку боја на Мачковом камену, није организовао лично маневар за заузимање Мачковог камена и К ошутње стопе (к. 944), већ је то препустио споразумевању команданата Дунавске I и II позива. У критичном тренутку боја, 22. септембра, није правилно употребио Дунавску II, армијску резерву и армијску артиљерију. Није одржавао чврсту везу са командантом III армије и Ужичке војске, па од њих није добио ни потребну помоћ. Маневар левим крилом Дунавске I на десној обали Дрине показао се неизводљивим, јер је поред тешког земљишта за извођење напада, л ево крило било изложено и јакој бочној пешадијској и артиљеријској ватри 109. ландштурмске бригаде са леве обале Дрине. Веома подесни полазни положај за напад 16. корпуса који су надвишавали и обухватали Мачков камен, омогућавали су нападачу да са њих туче јаком концентричном пешадијском и артиљеријском ватром трупе I армије. При томе српска артиљерија није тукла аустроугарску. Употребом брдских топова и брдских хаубица непријатељ је имао могућност да много боље туче српске трупе на задњем нагибу и у шуми. ш уми. Употребом тешке артиљерије јако је морално и материјално на њих дејствовао, утолико више што је имао довољно муниције и товарне стоке да је довуче и телефонског материјала за одржавање везе са пешадијом. Бројна и материјална слабост Дунавске дивизије I упадљиво се осетила у критичном тренутку 22. септембра, нарочито због недостатка брдске артиљерије за тучење непријатеља на овом планинском и пошумљеном земљишту. Овоме је допринело и неувођење у бој армијске артиљерије за тучење т учење непријатељске артиљерије од које је српска пешадија јако трпела. Српска пољска артиљерија, због своје положене путање, није могла да туче непријатеља у мртвим угловима и у шуми. Посебну тешкоћу имале су српске јединице због недостатка артиљеријске муниције. У овој се много оскудевало јер није било извора из којих би се она дотрала, а није било довољно ни товарне стоке за брз дотур бар расположивих количина. Због рђавог вођења трупа настунила је код Д унавске I и Дунавске II нагомиланост и измешаност више пешадијских пукова на Мачковом камену где нису имали простора да се развију за борбу и употребе своје оружје, већ су трпели излишне и претерано велике губитке од непријатељске концентричне ватре. Резултат тога био је пад морала, паника и одступање. Српске јединице су од 6. до 23. септембра биле без смене непрекидно у борбама под најтежим земљишним и временским околностима; уз то су биле слабо х рањене, наоружане и опремљене, што их је довело до потпуне исцрпености. Тако смањена борбена способност још више је ослабљена великим губицима, нарочито у кадру (командантима пукова, батаљона и командирима батерија) који се нису могли одмах попунити. Међу осталим узроцима стоје: врло тешка веза између пешадије и артиљерије због недостатка средстава за везу, због чега је пољска артиљерија морала да се доведе у стрељачки строј и употреби на начин на који се употребљавају миртаљези; немогућност јачег утврђивања земљишта због оскудице времена, пионирског алата и других других средстава; нису предузете довољне мере да се на Кошутњу стопу концентрише најјача ватра и тако спречи непријатељу да прелази преко ове тачке и да се на њу наслања при извођењу главног напада на Мачков камен. Изненадан губитак Мачковог камена 22 . септембра
показује да више старешине нису пажљиво пратиле ток боја нити су предузеле одговарајуће мере да до тога не дође. Непредузимање енергичног гоњења побеђеног непријатеља више пута и дању и пред вече највећа је погрешка која се од 17. до 21. септембра више пута поновила, иако је на располагањ у било трупа које су то гоњење могле успешно да изведу, само да је било благовремено припремљено и наређено. Најзад, честа појава панике код српских трупа била је рез ултат замора бораца, слабе исхране и опреме, великих губитака, малог броја официра, као и непредузимања потребних мера да се она спречи.
Дејства српске III армије од 16. до 25. септембра Садејство I армији 16. септембар
У наређењу српске Врховне команде I армији (16. септембра у 1.50 часова) за предузимање напада преко Соколске планине у десни бок непријатеља, није било неких посебних задатака за III армију, што је и раз умљиво кад се има у виду да је дејство I дејство I армије требало, у ствари, да олакша ситуацију код III армије. Врховна команда је. обавештавајући команданта III армије о задатку I армије, одредила чак и правац одступања Дринске дивизије II позива за случај да на то буде принуђена, а који је ишао на Голо брдо, Широку липу, Брдарицу, Гробље (к. 237 ). На основу тог задатка командант III армије је у 1.45 часова 16. септембра схватио, да непријатеља и даље задржава у његовом продирању користећи сваки подесан моменат за прелазак у офанзиву. Обавештен раније о предстојећем нападу I армије, он је у исто врем е наредио: да Моравска II и одред пуковника Мишића садејствују офанзиви I армије; да Дринска I држи лоложај Костајник Биљег - Главица - Перина и запречи продирање непријатеља од Борање и из долине Радаљске реке Радаљске реке према линији с. Јаребице - Лозница; да Комбинована дивизија као главну одбрамбену линију држи Цариград - Велике бобије - Плећ -Тршићски брег - к. 209 закључно, са задатком да спречи продирање непријатеља са Гучева и Дрине; да Дринска II као главну одбрамбену линију држи к. 209 (искључно) - с. Липница - с. Обреж - с Горњи Добрић, са задатком да са Комбинованом Ко мбинованом дивизијом спречава надирање непријатеља у долину Јадра. Командант аустроугарске Балканске војске, упркос повољним борбама на Шанцу (к. 835) и Борањи, услед великих губитака и слабих изгледа да се изврши пробој, као и неповољних вести о српским успесима у југоисточној Босни, а и да би сачекао ступање у дејство Комбинованог корпуса од којег се надао преокрету ситуације у своју корист, наредио је да 6. армија заједно са 42. хонведском дивизијом обустави за 1 - 2 дана офанзиву на линији Карачица - Ждрела - Биљег - Кулиште као и код с. Шора, али да извесним активностима ипак држи непријатеља према себи. У вези с тим командант 16. корпуса наредио је да се корпус повуче на подесне положаје на гребен у Шанац - Мачков камен - Кошутња стопа - Крива јела.
У оваквој ситуацији одред пуковника Мишића напао је 16. септембра 7. бр дску бригаду на Маринковом камену и Шанцу, али је напад одбијен и одред се гоњен слабим одељенима непријатеља, у нереду повукао ка Крупњу и задржао на Милутиновом гробу (к. 432). Моравска II продужила је напад на 9, 4. и 5. брдску бригаду које су браниле положај Орлујак - Велики вис - Кошутња стопа (к. 944) и заузела прво Велики вис, а затим и Орлујак. Дринска I бранила је 16. септембра положај Костајник - Биљег - Главица - Столица Перина. Изјутра непријатељ је напао Костајник (9. брдском бригадом од Орл ујка, а Комбинованом и 11. брдском бригадом са запада) и Биљег (12. брдском бригадом). У 9 У 9 часова одбијен је напад 9. бригаде, а око подне је напад поновљен јаким дејством хаубичке артиљерије која је нанела браниоцу велике губитке (погођено је неколико топова), али се српска пешадија врло добро бранила По подне је 12. бригада нападала неколико пута Биљег, пред вече је извршила и јуриш, али је одбијена. На положај српске Комбиноване дивизије нападале су јединице 15. корпуса. Распоред дивизије био је: кошички ескадрон извиђао је просторију између р. Жеравије и Дрине; по један батаљон из II прекобројног и 17 пука, 2. батаљон из 5. пука пука са 3. и 9. батаријом од Жеравије до к. 229; од к. 229 до јаруге између В. и М. Бобије три батаљона II прекобројног пука са 2. пољском батеријом и 2. хаубичким дивизионом; од поменуте јаруге до Цариграда (закључно) I прекобројни пук и пољска батерија. На десном боку дивизије за везу са Дринском дивизијом II био је батаљон VI прехобројног пука на положају к. 209 Грнчарско гробље. Дизизијска резерва (три батаљона VI прекобројног и два батаљона 5. пука) код Крста. У 7.15 часова 80. хонведска бригада је обухватним нападом после пола часа борбе овладала Главицом (к. 337) и Пањиком (к. 299), а Допунска бригада 40. хонведске х онведске дивизије напала је од с. Ковиљаче на с. Крајишнике и принудила 2. батаљон 5. пука да се повуче прво на косу Башчалук, а затим з атим на Тршићски брег у резерву одсека. од сека. Непријатељ је задржан артиљеријском ватром 3. дринске и 9. моравске б атерије на Главици и Пањику. Један батаљон 5. пука упућен је са Крста на Столицу (на одсек Дринске I) јер је непријатељ вршио јак притисак на Костајник, Биљег и Главицу. У 14.30 часова 13. пешадијска бригада напала је преко р. Штире на Плећ (к. 355). Употребљена је дивизијска резерва и напад непријатеља је одбијен. Није успео ни непријатељски напад на Тршићски брег код Лознице. Десно крило непријатељског 15. корпуса (79, 10, 12. и део 11. бригаде) покушало је да пређе р. Штиру и нападне вис Цариград, али је укочено бочном ватром са Костајника који су једновремено нападали део 11. Комбинована и 9. брдска бригада. На Дринску дивизију II, чије су јединице у току 15. септембра држале десну обалу Дрине од ушћа Јадра до ј ужног краја аде Курјачице, нападала је 42. хо нведска дивизија целе ноћи 15/16. септембра. Док је досад дејствовала у саставу Комбиноване дивизије, Дринска I је 16. септембра била под непосредном командом III армије по чијој се заповести повукла у току ноћи на положај с. Козјак - с. Обреж - с. Липница. У току 16. септембра на фронту ове дивизије било је мирно. За време тродневних борби она је претрпела велике губитке: погинуло је 184, рањено 310, нестало 71 - свега 565. Непријатељска 42. хонведска х онведска дивизија имала је много веће губитке г убитке и није успела да заузме с. Шор. Командант српске III армије известио је овог дана Врховну команду о замору трупа, великим губицима у старешинама, малом бројном стањ у бораца, недостатку муниције за брдске топове и хаубице, штедњи муниције за пољску артиљерију, док ју је непријатељ
имао у изобиљу. Врховна команда је овај извештај спровела министру војном напоменувши да је артиљеријска муниција најпотребнија III и I армији. И поред свих оскудица, III армија је у ток у 16. септембра знатно помогла I и II армији. Одред пуковника Мишића и Моравска II својим нападом привезали су за себе аустроугарску 6, 7, 5, 4. и 9. брдску бригаду и тако пружили помоћ I армији. Дринске I и II позива и Комбинована дивизија упорном одбраном привезале су за себе 15. ко рпус и 42 хонведску дивизију из 13. корпуса и тиме помогле дејство II и I српске армије.
17. септембар
Одред пуковника Мишића је после више поновљених напада на 16. брдск у бригаду на Шанцу (к. 835) успео да је потисне и једним батаљоном 3. п ука II овлада овом тачком. Лево крило 16. корпуса, пошто није било гоњено, повукло се на главни гребен Борање и 9, 4, 5. и 7. брдском бригадом посело Криву јелу - Црни врх врх - Кошутњу стопу. Моравска II по заузећу Орлујка, прикупљала се на њему ради напада на Криву јелу где су се повукли делови 9. брдске бригаде. Дринска I успела је да поврати Мамутовац, пошто је нападом Моравск е II на Орлујак непријатељ био приморан да повуче 11. и Комбиновану брдску бригаду к оје су нападале на Костајник. После тога прикупљала је северно од Биљега (к. 705) и уређивала своје трупе које су претрпеле велике губитке. Комбинована дивизија продужила је 17. септембра нападе на непријатеља пред собом. собом. Командант дивизије наредио је још прошлог дана увече VI прекобројном пуку да продужи напад надирући што јаче левим крилом у циљу опкољавања непријатеља на Рибарском брду и обавестио га да ће ћ е се напад проширити десно на Главице (к. 337) и лево на Кулигате (к. 708), али је око 2 часа непријатељ напао са североисточних падина Кулишта и Пушкаревца на десно крило I прекобројног пука. Због тога батаљон за осигурање левога левог а бока VI прекобројног пука није могао да пређе р. Штиру, па је 1 прекобројни прекобро јни служио као стожер за напад центром и десним крилом дивизије. У ово време центар VI прекобројног пука кренуо је са Плећа (к. 355) преко Танке косе на к. 433 коју је око 5 часова заузео. Ту је оставио 1. батаљон, а 3. је упутио на Кадину главу у позадину непријатеља; непријатеља; на Церик (к. 481) је упутио батаљон II прекобројног пука, а према Еминовој води развио свој 2. и 4. батаљон. У 5 часова почео је напад десног крила са три батаљона: једним кроз с. Плочу и с. Крајишнике, а са два батаљона преко Пањика и Главице. Командант дивизије издао је у 6 часова 17. септембра заповест за напад ради заузимања Гучева. Коњички ескадрон је остао у Кл упачком лугу да извиђа између река Жеравије, Дрине и Лознице. Два батаљона 5. пука, 1. батаљон 17. пука и пољска батерија образовали су десну колону за напад на Црни врх (к. 769). Средњу колону с у образовали: VI прекобројни пук и батаљон II пука са задатком да нападну непријатеља на Еминовој води и к. 708. Лева колона кол она (два батаљона I прекобројног пука и батаљон II пука) имала је да нападне са линије Велике Бобије - Пушкаревац на Кулиште. Напад је имао да почне у 11 часова 17. септембра, уз подршку пољске батерије са линије с. Крајишници - Главица, 2. и 8. пољска и хаубичка батерија са к. 312, 31 2, 4. пољска са Великих Бобија и хаубичка батерија са к. 317. Око 7 часова делови Допунске бригаде 40. 4 0. аустроугарске дивизије напали су двапут
правцем Лозница - Крст батаљон 6. пука, али су јаком ватром и бомбама одбијени. Десна колона српске Комбиноване дивизије напала је у 9 часова делове 80. аустроугарске бригаде на положају с. Воћњак - Пањик и, појачана батаљоном из резерве, заузела у 18.30 часова Пањик, а у 19.30 и Главицу, одакле је упутила два батаљона на к. 322. У 21 час освојила је и с. Крајишници. Средња колона заузела је око 10 часова Церик (к. 481) од делова 13. бригаде, а по подне се део аустроугарске 13. бригаде повукао и са Рибарског брда ка Главицама (к. 337). Лева колона напала је део аустроугарске 79. бригаде на Пушкаревцу, а у ноћи 17/18. септембра овладала је и к. 599. У току напада артиљерија је врло добро помагала нападе ове колоне. Српска Комбинована дивизија заноћила је на линији с. Крајишници - Главице - Церик - к. 433 - к. 599, а командант 15. корпуса је наредио да се јединице повуку: 80. бригада на Црни врх, 13. на Еминову воду, а 79. 7 9. бригада на Кулиште. На фронту Дринске II било је и овог дана извесних промена. Непријатељски мост код аде Курјачице поправљен је и оспособљен за прелазак. Преко њега је поново почело пребацивање јединица 42. хонведске дивизије, али га је српска хаубичка батерија о пет порушила. На десној обали Дрине ова дивизија није ништа предузела 17. септембра.
18. септембар
Слично команданту I, и командант српске III армије је сматрао да је непријатељ потучен, па је јединицама армије издао заповест за гоњење преко Дрине: Моравској II у правцу Радаљске реке, Бобије и Чавчића, стављајући јој под ко манду и одред пуковника Мишића; Дринској I, једним делом да гони преко Петковог брда и између Боринске и Радаљске реке, а главнином да се прикупи на својим положајима, спремна да брзо одмаршује тамо где се укаже потреба; Комбинована К омбинована и Дринска II да продуже започете задатке од 17. септембра. Ситуација је, међутим, била нешто другачија од оне како су је представљали и команданти I и III армије, што ће показати процес извршавања задатака. Одред пуковника Мишића развио се за напад на Мачков камен, а Моравска II напала је непријатеља на положају Турски гроб - Мртолос - Кошутња стопа који су браниле 4, 5. и 7. брдска бригада. У току дана десна колона је избила на Турски гроб и овладала Мртолосом али не и његовом највишом тачком. У рукама непријатеља остала је и Кошутња стопа (к. 944) испод које су допрла два батаљона 17. пука. Непријатељ је, дакле, још био врло јак. Дринска I, по заузећу Мамутовца (к. 670) на коме је 10. брдска бригада пружила јак отпор, била је исцрпена, а јединице су јој биле измешане, па је приступила утврђивању положаја којим је овладала. У 11 часова непријатељ је Комбинованом и 11. брдском бригадом напао Биљег (к. 705) и заузео га, али га је пред вече морао опет напустити. Додир са непријатељем био је врло близак. Обе стране продужиле с у да се утврђују. Српска Комбинована дивизија добила је заповест команданта III армије 18. септембра у 1 час, а до тог времена: десна д есна колона је 4. батаљоном 17. пука заузела с. Крајишници (к. 216 216 и к. 250) и одмах се почела утврђивати, док је потучени непријатељ у нереду одступао ка Дрини. Два батаљона који су били упућени на к. 322, због неспоразума су се задржали на Главици, а на к. 322 избили су када непријатеља више није било на њој. У 12_часова упућене су по две чете из 6. пука II и 5. пука да заузму Црни врх (к. 769), који су и поред
јаког отпора дела 80. бригаде, по киши и магли, успеле да изврше задатак. Обавештен од команданта III армије да непријатељ јако напада Дринску I на Биљегу (к. 7 05), командант Комбиноване дивизије је наредио да се положај Велике Бобије - Цариград брани до последњег човека. Део 80. бригаде који је одступио о дступио са Црног врха, добио је појачање из одреда пуковника Филиповића (три батаљона и брдску батерију из 8. брдске бригаде) који је био у резерви 15. корпуса и успео да поврати Црни врх. Средња колона (VI прекобројни и батаљон II прекобројног пука) кренула је 17 /18. септембра ка одсеку к. 708 - Еминова вода. На к. 433 оставила је 1. батаљон да сачека 3. који је долазио са Рибарског брда. Пред зору зор у 18. септембра VI прекобројни пук је 4. и 2. батаљоном напао део 13. бригаде на к. 708 и Еминовој води, али тај напад није успео. Око 18 часова стигли су 1. и 3. батаљон са к. 433. Остатак 3. батаљона отишао је у пуковску резерву иза средине, па је по ноћи, по киши, продужен напад напад (6. пука) који је тек пред зору 19. септембра овладао положајем к. 708 - Еминова вода. Лева колона (I прекобројни и батаљон II прекобројног пука) није успела да за узме Кулиште које је бранила 79. бригада. Кад је командант Балканске војске сазнао да су Срби повратили и Црни врх, одлучио је да делом 42. хонведске дивизије ојача лево крило 15. корпуса и продре ка Лозници. У међувремену је Дринска II извршила јак напад на 42. х онведску дивизију који је одбијен. Непријатељ Је после тога упутио три батаљона и батерију из 42. х онведске дивизије у помоћ 80. бригади на Црном врху врх у (к. 769), а српска Дринска дивизија II, после неуспелог напада, повукла се и заноћила: са три батаљона и пољском батеријом код с. Козја ка; са четири батаљона, пољском и хаубичком батеријом код с. Липнице; на источној страни Јеринића аде Руднички добровољачки одред под командом пешадијског мајора Војина Поповића (војводе Вука). Простор између р. Жеравије и Штире осматрао је коњички дивизион. Од каквог су кобног утицаја били нетачни извештаји команданта I армије најбоље се види по томе што су подстакли и команданта ко манданта III армије да изда заповест за гоњење непријатеља који не само што није био тучен него је био способан да се одупре и организованим о рганизованим нападима, те се ова заповест која није водила рачуна о стварном стању на фронту III армије, није могла ни извршити. Јаким нападима III армија је успела да на левом крил у заузме Турски гроб и одржи Биљег (к. 705), а на десном крилу кр илу да заузме к. 708 и Еминову воду и тако чврсто привеже за себе велики део непријатељских снага. И поред снажних напада Моравске II непријатељ је извукао испред ње 9. брдску бригад у и упутио је на Мачков камен где ће се појавити 19. септембра у одбрани.
Скраћивање фронта III армије 19. септембар
У 10.15 часова 18. септембра Врховна команда је послала наређење којим се рејон дејства за гоњење III армији скраћује до Радаљске Р адаљске реке, а зона дејства I армије се проширује. III армија је продужила овог дана дејства у смислу раније издате заповести за наступање ка Дрини: Моравска II вршила је општи напад на 4. и 5. брдску бригаду на положају ЦипЦип-
Турски гроб - Мртолос, али без неког нарочитог успеха. Слаба одељења су избила на главни гребен, али се ту нису могла одржати. Трупе Дунавске II смениле су 3. пук II из одреда пуковникаМишића на Нешином брду који се по извршеној смени упутио у састав Моравске II. Дринска I је одлучним нападом продрла у положај 10. и 11. брдске бригаде на Мамутовцу и Биљегу. Комбинована дивизија напала је непријатеља на Црном врху и Кулишту да би олакшала стање код Дринске I, али њима није овладала. Дринска II је предвече обасута јаком пешадијском и артиљеријском ватром 42 хонведске дивизије, ал ова није ни нападала пешадијом. III армија је, дакле, и овог дана јаким нападима привезала непријатеља за свој фронт и тако посредно помогла напад I армије. Међ утим, требало је да је и непосредно помогне управљајући јак напад на Кошутњу стопу (к. 944) да би за себе привезала 7. брдску брдск у бригаду и део корпусне резерве 16. корпуса да не оду на Мачков камен.
20. септембар
Командант III армије је прошле ноћи издао заповест за дејство, из чијег се уводног дела види да је I армија „данас заузела Мачков камен ка мен и сутра ће енергично гонити непријатеља у правцу севера", па се очекује „да ће непријатељ почети да попушта" и наређује: да Дринска II одсудно брани свој положај: Комбинована дивизија да се што јаче утврди на Гучеву, да шаље одреде за з а гоњење у правцу Дрине на просторију северно о д Боринске реке, а њене јединице које се налазе од Лознице до Ковиљаче да остану главним снагама на својим местима, а извиђачким деловима да избију на Дрину; Дринска I да се прикупи на свом положају и пошаље одред за з а гоњење преко Петковог брда ка Лепеници; Моравска II да се по заузимању главног гребена г ребена прикупи у околини Турског гроба и Криве јеле, а у правцу Дрине да пошаље одред за гоњење преко Валовља и Главице на Давидово брдо (к. 350). Одред пуковника Мишића, (3. пук II, Комбиновани пук и пољска батерија) упућен је на Примет у армијску резерву, где је остао и 19. пук са ескадроном и пољском батеријом у с. Бежјаку. Пошто се непријатељ чврсто држао, није ни дошло до ситуације у којој би се могли слати гонећи одреди. Моравска II била је непрекидно у блиском додиру са јаким непријатељем на положају Турски гроб гроб - Мртолос. Дринска I је после упорне одбране изгубила Биљег који је заузела 11. брдска бригада. Делови који су држали Мамутовац повукли су се испред 10. брдске бригаде на његов задњи нагиб. Командант 15. корпуса приметио је да су Срби пред његовим фронтом јако фронтом јако исцрпени, па је са десног крила извукао Комбиновану бригаду и С кадарски одред и упутио их ка Мачковом камену, као појачање 16. корпусу, а своје десно крило протегао је до Турског гроба. Српска Комбинована дивизија нападала је 80. бригаду на Црном врх у (к. 769), а бранила се 1. пуком у рејону к. 484 - к. 464, који је нападала 12. брдска бригада тежећи да обухвати његова крила, али у томе није имала успеха све до 18 часова када су се јединице 1. пука п ука повукле из овог рејона. Није успео ни напад Комбинова не на Црни врх, мада је први борбени ред дошао у једном налету до непријатељских ровова и почео да баца бомбе. Баш тада је рањен командант левог крила дивизије мајор Стевановић и ово је почело да одступа, а то је повукло и једивице са десног крила. Ни употреба резерве није могла да
заустави одступање које се у нереду неред у вршило низ северни нагиб Црног врха и само захваљујући ватри 9. моравске батерије непријатељу је спречено гоњење наших јединица, те су оне заузеле за одбрану линију: Тршићски брег - с. Крајишници - Главице - к. 708 (искључно, где је био VI прекобројни пук). Код Дринске II није било ничег значајног. Предстража је држала др ум Лешница Лозница. Овога дана, уместо да појача Моравску Морав ску II одредом пуковника Мишића и њоме нападне Мртолос, па се одатле окрене о крене ка Кошутњој стопи и са ове стране помогне напад I армије, командант III армије је одред пуковника Мишића послао ка Примет у армијску резерву, а Моравска дивизија II није ништа предузимала на своме фронту. Непријатељ је искористио ову неактивност III армије, па је са њеног фронта упутио Комбиновану брдску бригаду и Скадарски одред ка Мачковом камену. камен у. Комбинована бригада је стигла по подне и одмах извршила јуриш. Пошто Кошутњу стопу није угрожавала III армија, неприј атељ је могао слободно да се на њу наслања и задржава надирање I армије, а делом трупа да ојачава десно крило 16. корпуса. Као што видимо, непријатељ је добро уочио где ће пасти решење, па је тамо упућивао и све расположиве снаге. Код српске ср пске III армије било је обратно.
21. септембар
У 0,15 часова командант III армије наредио је јединицама да остан у на својим положајима и одсудно их бране све док I армија јаче не потисне непријатеља. Дринској I наређено је да непријатеља што даље одбаци и да се обезбеди од његових поновних напада. Она се припремала да поврати Биљег (к. 705). Моравска II је делом своје артиљерије тукла Кошутњу стопу за све време док је I армија водила борбу. Непријатељске 4. и 5. бригада на Црном врху и Кривој јели биле су с у приковане за те положаје и нису могле да пруже помоћ при противнападу на Мачков камен. Најдимамичније је било на фронту Комбиноване дивизије која је у 1 час добила армијску заповест да се одсудно брани. Пошто је тада имао у дивизијској резерви свега 400 бораца, њен командант је затражио да се она ојача једним пуком. При том је доставио команданту армије детаљан распоред дивизије из којег се види да с у на десном одсеку (од к. 145 14 5 до Главице) били: 2. батаљон 5. пука, 1. батаљон 6. пука, 4. батаљон 17. пука, 4. батаљон 5. пука, 4. батаљон II прекобројног пука; две чете допунског батаљона 17. пука браниле су Главицу (к. 337), - укупно 4.000 пушака. Западно од к. 390 3 90 била је 5. чета 5. пука и одржавала везу са јединицама средњег одсека. Резерва одсека (4. чета 5. пука и 2. чета VI прекобројног пука) била је на Тршићском брегу (к. 256). На средњем одсеку (од Главице до Еминове воде) био је VI прекобројни, а на левом (од Еминове воде до р. Штире) 1 прекобројни пук. На одсеку Велике Бобије - Цариград, са осигурањем артиљерије на Плећу, налазили су се: 3. батаљон (без 3. чете) и 1, 2, 4 . и 8. чета II прекобројног пука, једна чета 2. батаљона II прекобројног, 6. чета I прекобројног и 14. чета 6. пука II као бочна група. Општа розерва (4. батаљон 5. пука II од 370 пушака, 3. чете VI прекобројног пука и пионирски полубатаљон) била је на Крсту. Из овога се види како су јединице Комбиноване дивизије биле измешане са јединицама Дринске дивизије I и II и Моравске I. Тактичке јединице (пук, батаљон, па чак и четечете -
батерије) су биле исцепкане, што је неповољно утицало на њихо ву употребу, командовање, борбу и снабдевање. Код Дринске II није било ничег значајнијег у току овог дана, а 42. х онведска дивизија пред њом имала је на ади Курјачици К урјачици само два батаљона из 27. и три из 28. Као што видимо, III армија је овога дана била у одбрани, па није могла непосредно да пружи већу помоћ I армији, према којој је непријатељ сасредио знатне снаге и покушавао да противнападима овлада Мачковим каменом. Део артиљерије Моравске II тукао је Кошутњу стопу (к. 944), но то је била мала помоћ.
22.септембар
III армија је продужила да дејствује у смислу з аповести од претходног дана: Моравска II је артиљеријском ватром три пољске батерије дејствовала по Кошутњој стопи и Биљегу, а пешадијом је везивала делове 11, 5. и 4. брдске бригаде; Дринска I је заузела за узела Биљег и нападала Мамутовац али ту није имала успеха; Комбинована дивизија одбила је VI прекобројним пуком, ноћу 21/22. септембра, четири непријатељска напада на Еминовој води, а у току 22. септембра помагала је артиљеријском ватром напад Дринске I на Мамутовац и Биљег. Лево крило аустроугарске 6. армије (72. бригада, шест батаљона 42. хонведске дивизије и 13. бригада), са одсека с. Ковиљача - Црни врх - Кулиште, напало је положај с. Крајишници - Главица - к. 433. Артиљерија је отворила ватру у 8 часова, али због густе магле није могло да се осматра њено дејство. Пешадијски напад почео је тек у 14 часова и због великих губитака ускоро је заустављен. У 18.50 часова непријатељ је отворио врло јаку артиљеријску ватру на Еминову воду и на два места покушао напад. У 19.45 часова стигао је на Крст 5. пук из Дринске дивизије II. Десно крило Комбиноване дивизије је ноћу 22/23. септембра извршило јак напад на 13. пешадијску бригаду, али је тај напад одбијен. Дринску II непријатељ је на неким деловима положај тукао од 17 часова врло јаком артиљеријском ватром. СВК наредила је команданту III армије да упути допунске батаљоне 8. и 18. пука у Крупањ, али да им претходно изда српске бр зометне пушке, а одузме руске и пошаље их у Ваљево. Српска III армија је 22. септембра непосредно помагала I армију само делом артиљерије Моравске II која је гађала Кошутњу стопу, али је та помоћ била мала с обзиром на критично стање у коме се овога дана д ана налазила I армија на Мачковом камену. Много је већа била њена посредна помоћ јер је везивала знатне непријатељске снаге: Моравском II део 11, 5. и 4. брдске бригаде; Дринском I - 10, 12. и део 11. брдске бригаде; Комбинованом дивизијом - 72. бригаду, шест батаљона 42. хонведске дивизије, 13. и 79. бригаду, а у резерви је вероватно била 80. бригада. Тежиште напада армије требало је да буде на левом крилу, код Моравске I, а не на Мамутовцу и Биљегу. Требало је предузети ефикасније мере да се нападом па Кошутњу стопу олакша критичан положај I армије, што није учињено, па је и дошло до слома офанзиве I армије. У заједничком раду I и III армије није било довољно садејства, а Врховна команда није успела да њихову активност усагласи.
23. септембар
III армија је и овог дана остала у одбрани на својим досадањим положајима, очекујући погодан тренутак за прелазак у напад. Комбинована дивизија је ноћу 2 2/23. септембра са VI прекобројним пуком на Еминовој води одбила четири јуриша 78. пука из 13. бригаде, ојачаног са два батаљона 26. пука п ука из 42. хонведске дивизије. Њој је наређено да остане у одбрани док се не укаже повољан тренутак за напад. Непријатељ који се налазио испред Комбиноване дивизије био је овако распоређен: на Каму су били делови 72. бригаде; на Црном врху део 42. хонведске х онведске дивизије; према Еминовој води део 13. бригаде; на Кулишту, К улишту, к. 484 и к. 464 80. бригада, а у резерви вероватно 79. бригада. Допунска бригада 40. хонведске дивизије употребљена је за попуну губитака те дивизије. Око 9 часова непријатељ је предузео поново напад, усмеравај ући главни удар на Еминову воду, али без успеха. Због слабог напредовања 72. бригаде у правцу Лознице, уочених припрема српске Комбиноване дивизије за напад и наступања једне веће српске колоне од с. Завлаке ка Лозници (за коју се мислило да је дивизија, а у ствари то је била комора), командант 15. корпуса је наредио повлачење нападних колона на јако утврђене положаје на Гучеву. Командант српске Комбиноване дивизије, да би побољшао стање на своме фронту, наредио је у 15 часова да јединице првог борбеног реда остану на својим положајима до доласка дивизијске резерве са Крста, а затим да I и IV прекобројни пук нападну и протерају непријатеља са одсека испред Еминове воде и са Кулишта. Командант дивизије известио је команданта III армије о намераваном нападу, тражећи подршку осталих дивизија демонстративним нападима, што је командант III армије одобрио. Међутим, пошто је 5. пук II тек око 18 часова стигао на Еминову воду напад одложен за 24. септембар у 4 часа, с тим да се припреми јаком артиљеријском, митраљеском и пешадијском ватром. О одлагању напада су надлежни за његово извођење извештени у 20,20 часова телефоном осим Моравске II и Дринске I које су овога дана по подне извршиле демонстративни напад. Моравска II тукла је пре подне целокупном артиљеријом вис Цип, а по подне је подржала јаком артиљеријском ватром напад Дринске I на непријатеља северно од Биљега. Дринска I, не знајући за одлагање напада Комбиноване дивизије, напала је заједно са Моравском II по подне непријатеља северно од Биљега и Мамутовац, пред мрак овладала Мамутовцем, Мам утовцем, а у току ноћи и положајима северно од Биљега (к. 705). Јединице Дринске II трпеле су преко ноћи 22/23. септембра пешадијску и артиљеријску ватру 42. хонведске дивизије са мостобрана код аде Курјачице. 4 - 6 чета из те дивизије са два митраљеза извршило је и напад али је он био одбијен. Непријатељ је на овом делу фронта тукао у току 23. септембра с. Обреж и Клупачки луг. Артиљерија Дринске II повремено је дејствовала. III армија је превременим демонстративним нападом Моравске II и Дринске I на непријатеља пред собом посредно потпомогла десно крило I армије да неометано заузме нов распоред према Кошутњој стопи. Успешна одбрана Комбиноване дивизије код Лознице, њено припремање за напад на Гучево и појава једне српске к олоне у покрету ка Лозници, приморали су команданта 15. корпуса да нареди повлачење нападних колона на јако утврђени положај на Гучеву, чиме је олакшано за тренутак тешко стање на фронту Комбиноване дивизије.
24. септембар
Према наређењу команданта III армије од 23. септембра, Комбинована дивизија је имала 24. септембра да нападне непријатеља на Гучеву, а остале дивизије да је помогну демонстративним нападима. Уочено је да је на одсеку Кулиште - к. 484 - к. 464, на место 80. дошла 79. бригада. Левокрилна дивизија III армије, Моравска II, имала је један батаљон према вису Цип; остале трупе држале су положај Орлујак - Биљевине - Велики вис. Према њој су биле 5. и 4. бригада аустроугарског 16. корпуса које су држале Мртолос - Дугу њиву и у току 24. септембра чистиле источне падине Мртолоса и Кошутње стопе од делова Моравске II која је по подне извршила један демонстративни напад на део 11. брдске бригаде иа Турском гробу. Непријатељ је одбио напад и ухватио везу са левим крилом 16. корпуса, 5. брдском бригадом на Мртолосу. Према Дринској I је 10. брдска бригада, ојачана делом 12. бригаде и одредом пуковника Филиповића из корпусне резерве, напала Мамутовац и Биљег и око 15.3 0 часова поново их заузела. Дринска I се повукла на линију Перина - Столица - Главица - к. 693 Костајник. Комбинована дивизија није могла, због кише и магле која је до 8 часова покривала гребен Гучева, да у 3 часа отпочне напад на одсек Црни врх - Кулиште. Командантима I и VI прекобројног пука наређено је да одмах почну напад, што су они и покушали, али с у због убиствене непријатељске ватре одбијени. На замерку команданта дивизије, храбри командант I прекобројног пука, пуковник Милан Јаношевић, пошао је дуж ровова да храбри борце припремајући их за нови напад и том приликом је погинуо. На његово место одмах је упућен други, а у 11,20 часова предузет је напад VI и I прекобројног и 5. пука п ука II позива који је одбијен са великим губицима јер није било артиљеријске муниције за постизање ватрене надмоћности. Пошто нов напад није имао изгледа на успех, ко мандант дивизије је наредио да се освојени положај организује за најупорнију одбрану. Јединице десног одсека напале су увече део 72. бригаде и нанеле му велике губитке. На Дринску II непријатељ је са мостобрана отворио у 6,30 часова јаку пешадијску и артиљеријску ватру. Једно непријатељско одељење кренуло је у напад, ал и је дочекано јаком ватром и одбачено ка мостобрану.
25. септембар
У 11.30 часова командант III армије наредио је да се положаји које армија држи морају, с обзиром на целокупну ситуацију, одржати по сваку цену. Моравска II која је држала положај Орлујак - Биљевине - Велики вис. еа једним батаљоном према Ципу, заузела је и линију Црквине - СредњеСредње-Гробнице, где је и даље остала њена пољска батерија која се ту већ налазила. Дринска I ојачала је препречним средствима свој положај Перина - Столица - Главица - к. 693 - Костајник. Јединице Комбиноване дивизије нападале су, у ноћи 24 25. септембра, 72. и 79. бригаду на
одсеку Црни врх - Кулиште, док је слаба посада на к. 322, нападнута од с. Ковиљаче и са Црног врха, морала да се повуче ка Главицама. У 9 часова V прекобројни пук пошао је са Примета на Крст, где ће бити у армијској резерви намењеној за Комбиновану, Дринску I и Дринску II. У 10 часова командант дивизије издао је заповест за одс удну одбрану. III армији, после претрпљеног неуспеха 24. септембра, једино је једино је још остало да пређе у одбрану и чврсто држи положаје на којима се налази док се не створе повољније прилике за предузимање нове офанзиве. Она је тако и поступила. Непријатељ, исцрпен у досадањим борбама, није је у томе узнемиравао.
Осврт на дејства III армије до 25. септембра У почетку офанзиве I армије, III армија је јаким нападима левим крилом пружила помоћ I армији, непосредно одредом пуковника Мишића, а посредно Моравском II. Међутим, кад је СВК 18. септембра одредила р. Радаљ за границу дејства између I и III армије, јако је проширена нападна зона I армије, а сужена зона III армије. Повлачењем одреда пуковника Мишића престало је непосредно помагање I армије. Пошто она није протегла свој фронт до р. Радаљ, Кошутња стопа (к. 944) је остала слободна, што је непријатељ врло добро искористио. Он је преко Кошутње стопе коицентрисао снаге за напад на српске јединице на Мачковом камену. Већ 21. септембра непријатељ је успео да према I армији сасреди знатно надмоћније снаге, а III армија, уместо да је помогне јаким помогне јаким нападима на Кошутњу стопу управила је главни напад на одсек Мамутовац - Биљег, тачке које су биле удаљене од десног д есног крила I армије. То је, поред осталих узрока, допринело слому офанзиве I армије. У наредном периоду III армија имала је да се ослони ос лони једино на своје снаге. Да би садејство III армије било ефикасно, морало је бити јако лево крило њеног борбеног поретка које би заједно са I армијом снажно напало Кошутњу стопу, као кључ зворничког мостобрана, са које би се могао проширити успех преко Чавчића (к. 8 13) ка Дрини. По паду Кошутње стопе непријатељ би се тешко одржао на десној обали Дрине. На осталом делу фронта, III армија је требало да се с е држи одбране.
Дејства српске II армије од 16. до 25. септембра Одбрамбена дејства 16. септембар
II армија била је у одбрани на фронту од ушћа Јадра до Шапца (Коњичка дивизија од Шапца до Затрке, Моравска I лево до Софића Со фића аде, а од ове до Јадра Тимочка II) када је од Врховне команде добила наређење (од 10. септембра) за офанзиву I армије. Снажним
отпором њених јединица било је потпуно укочено надирање 21. ландверске дивизије у Парашници. Стога је командант аустроугарске 5. армије наредио да 9. пешадијска дивизија. 16. септембра, пређе Дрину на ушћу и са југа угрози Србе у Парашници. а Комбинованом корпусу да пређе Саву код с. Јарка и са те стране угрози десни бок и позадину српске II армије. Изјутра 16. септембра, 9. пешадијска дивизија, ојачана 71. а затим и са 72. бригадом из 36. пешадијске дивизије, превезла је на ушћу Дрине шест батаљона, обра зовала мостобран и одмах затим подигла понтонски мост. Исто тако је 21. ландверска дивизија подигла код с. Раче понтонски мост и почела нагло да пребацује пешадију у Парашницу. У 9.40 часова непријатељ је отворио ватру на леви и средњи одсек Моравске дивизије I, а јако је надирао према десном одсеку. Резерве одсека, као и дивизијске резерве, биле су утрошене и к омандант Моравске I тражио је од команданта армије појачање. На ушћу Дрине непријатељ је пребацио три пешадијска пука (37, 53. и 79) из 36. дивизије које је помагало пет батерија (од којих по једна хаубичка и градска) са леве обале Саве и Дрине. До 17 часова, 21. дивизија заузела је Кључ у Парашници, а 36. дивизија шумицу код царинарнице Раче. После тога непријатељ је дејствовао јаком арпиљеријском ватром на коју је одговорила српска артиљерија и срушила понтонски мост на ушћу Дрине. Појачање из Тимочке I (батаљон 20. п ука) упућено је у дивизијску резерву код с. Клења, а пољска батерија десном одсек у. У Моравској дивизији рањено је овог дана 2 официра, 15 подофицира и 92 војника. Гранични фронт од Шапца до Затрке бранила је Коњичка дивизија и то: од Шанца до Посавља 1. коњички пук, 1. и 4. батаљон 6. пука III и вод 2. коњичке батерије; од Посавља до Затрке 2. коњички пук, 2. и 3. батаљон 6. пука III и 1. коњичка батерија; 4. коњички пук био је у одредској резерви резер ви у с. Глушци, а 3. коњички ко њички пук у Богатићу. Непријатељски Комбиновани корпус прешао је Саву код с. Јарка 29. пешадијском дивизијом. Њена артиљерија је почев од 17 часова тукла слабе српске делове према Јарку, а затим су се два батаљона б атаљона превезла на чамцима код Јарка, потисла стражу III позива и образовала мостобран. У том је стигао 3. ескадрон 1. коњичког пука и покушао да их врати, али у томе није успео. Увече је непријатељ подигао понтонски мост и заноћио у распореду: 29. дивизија у Јарку, 41. домобранска бригада источно од Јарка, 14. ландштурмска бригада у Хртковцима и 14. пешадијска бригада код Буђановаца. Чим је командант Коњичког одреда сазнао за прелазак непријатеља, пошао је у помоћ 3. ескадрону са деловима 2. и 4. коњичког пука и затражио појачање у пешадији. Командант II армије хитно је у 20 часова упутио команданту одреда батаљон 20. пука из с. Клења у с. Узвеће, а из Шапца батаљон 10. пука у с. Дреновац са задатком да заједно са два батаљона одреда нападне непријатеља и одбаци га преко Саве. У 20.45 часова наредио је команданту Тимочке I (армијска резерва) да са пешадијским пуком пуком и дивизионом артиљерије одмах крене на Грабовац и ту сачека наређење за даљи рад. Код Тимочке II није било значајнијих догађаја у току 16. септембра. Командант II армије тражио је овог дана од Врховне команде артиљеријску муницију. Начелник артиљеријског одељења известио га је да ће кр оз 4 - 5 дана моћи да пошаље само 7.000 метака за пољске и 2.000 за брдске топове, а да се из Солуна за Крагујевац превози 50.000 - 60.000 метака. По његовим речима, ре чима, муниције за хаубице М 1910 као ни за брдске топове нема. По преласку 29. пешадијске дивизије преко Саве командант Балканске војске надао се да ће напад Комбинованог корпуса у Мачви на српск у II армију утицати на ток битке на
Дрини и помоћи 6. армији која је због великих губитака, преморености и напада надмоћније српске I армије била у критичном етању. Стога је зах тевао да се напад Комбинованог корпуса брзо изводи. Међутим, српска II армија успела је да изгради јака утврђења, постави препреке и организује њихово фланкирање, тако да је отворени напад био немогућан без надмоћне артиљерије која би та утврђења порушила. Пошто се оваквом артиљеријом није располагало, морало се прибећи нападу путем с пецијалних ровова приближница, а њихова израда била је врло спора. Киша која је од 13. септембра непрекидно падала претворила је Мачву на великом простору у непролазну мочвар у па је и напад приближницама постао врло тежак.
17. септембар
Да би дејство 5. армије и Комбинованог корпуса корп уса против II армије било што ефикасније, командант Балканске војске је ставио Комбиновани корпус под команду команданта 5. армије који је одмах наредио да се изведе напад једновремено 8, 13. и Комбинованим корпусом на фронту од с. Причиновића до ушћа Дрине. При томе је Комбиновани корпус добио задатак да дејствује у позадину српских тр упа и олакша дејство 8. и 13. 13 . корпуса који су фронтално нападали утврђене положаје на доњој Дрини и Сави. Према Тимочкој II није било ничег значајнијег. Из Дринске II враћен јој је пук са пољском батеријом. По наређењу команданта армије, Тимочкој I су у с. Мачвански Причиновић упућена у 19.30 часова два батаљона са доста муниције. 21. ландверска дивизија покушала је на фронту Моравске I од 6 до 9 часова да у Парашници обиђе десно крило Срба код Затрке, али није успела. По подне је прелазила преко понтонског моста код с. Рахте и јако нападала. Командант српске II армије наредио је у 14.35 часова да се сви возови и установе Моравске I склоне иза линије с. Бела Река - с. Варна, користећи се свим путевима у захвату линије с. Клење - с. Дубље - с. Слепчевић - с. Богосавац - с. Маове. Ако десно крило Моравске I буде јако угрожено, она је имала да га повуче на утврђени положај с. Црна Бара. У 16 часова престала је борба у Парашници. Трупе Парашинског одреда остале су на свом утврђеном положају (на 1.200 м од места прелаза 21. ландверске дивизије). Ценећи ситуацију, командант српске II армије је закључно да ће армија бити принуђена на повлачење, па је у 17.30 часова наредио команданту Моравске I да трупама упути путовође који би за случај потребе имали у први мрак да одведу дивизију на линију с. Маове - с. Добрић - с. Цуљковић - Косовац (к. 165) - Парлог. У 19 часова примљено је наређење да се Моравска I, у случају потребе повуче на положај Парлог - с. Цуљковић Бели камен, држећи лево везу са Тимочком II код с. Чокешине, а десно са Тимочком I на десној обали потока Мутника; Тимочке I и II позива које су се налаз иле код Парашнице имале су да одступе преко села Богатића - Дубља - Слепчевића - Богосавца и поседну положај на коси југоисточно од с. Маова, г де ће ући у састав својих дивизија. После овог наређења, најпре око 20 часова, а затим око 23 часа, уследили су напади ојачане 9. пешадијске дивизије од царинарнице Раче који су одбијени. Ојачана делом 36. дивизије, она се трудила да заузме с. Српск у Рачу и тако успостави везу са 21. 2 1. дивизијом која је у нападима на јако утврђене положаје у Парашници трпела толике губитке, да је
морала прибећи нападу помоћу приближница као у рововској војни. Главни српски положај био је на насутом друму с. Равње - с. Црна Бара, а испред њега била су истурена још два добро утврђена положаја. Моравска I наносила је нападачу велике губитке са добро утврђених положаја. Пошто је 5. армија задржана на ушћу Дрине снажним отпором Моравске I, њен командант је за продужење напада очекивао помоћ Комбинованог корпуса. Одбрана на фронту Коњичке днвизије. У ноћи 16/17. септембра непријатељска 29. пешадијска дивизија налазила се на мостобрану југозападно од с. Јарка. Међутим, чула се лупа и кретање артиљерије и код Дреновачке аде где су делови Комбинованог корпуса такође покушавали да пређу Саву. Сличне су покушаје вршили и код Шапца, али без успеха. Према Дреновачкој ади и с. Дреновцу налазио се у одбрани Коњички одред. У Дреновцу, испред којег се налазила непролазна бара Рибњача, била су два батаљона из 10. и 20. пука и 6 топова; на десном крилу био је 4. коњички пук, на левом 3. коњички, а у резерви одреда 1. коњички пук. Око 5.30 часова напала је 29. дивизија једним пуком Дреновац. Командант Коњичког одреда, осећајући да се неће моћи одржати, намеравао је, ако буде приморан, да се повуче на положај с. Причиновић - с Шеварице, али му је командаит Коњичке дивизије наредио да по сваку цену одржи Дреновац. У 11.50 11 .50 поновљен је напад 29. дивизије јаким снагама и лево крило браниоца је попустило. Извршен је противнапад и ситуација је мало стабилизована. У исто време непријатељ је почео да спушта понтоне иза Дреновачке аде, коју је затим заузео и успео да преко ње пребаци део снага. Јако ојачан, непријатељ је у 15 часова снажно напао Коњички одред и пробио му центар, те је одред у приличном нереду одступио ка ј угоисточном делу с. Причиновић а и ка р. Јерезу. Непријатељ га није гонио, већ се мањим делом задржао у Шеварцима, а већим делом у Дреновцу. Један српски топ остао је на положају јер му је изгинула запрега. По подне је део 41. домобранске бригаде (у јачини око три батаљона и две батерије) кренуо од Дреновца преко Шеварица ка с. Узвећу које је око 15 часова посео за одбрану 3. коњички пук. Непријатељ га је нападао све до 18.15 часова али се морао повући на положај бара Павловача - с. Шеварице. У то време је код карауле Чеврнтије непријатељ једном четом пешадије држао друм Дреновац - Митровица. Командант II армије, да би спречио надирање аустроугарског Комбинованог корпуса, наредио је у 11.40 часова команданту Тимочке I да хитно упути један батаљон са две батерије преко Белотића и Причиновића ка Шеварицама, те да се непријатељ сузбије и пребаци преко Саве, а командаит дивизије са помоћником начелника штаба да хитно оде у Дреновац и прими команду над одредом Коњичке дивизије. Пошто му стигну појачања, да нападне и одбаци непријатеља преко Саве, а у сваком сл учају да задржи његово надирање. Начелник штаба Тимочке I имао је да остане у Грабовцу са осталим трупама и да све возове дивизије распореди на правцу Штитар - Слепчевић - Богосавац и даље. Он је у 15.45 часова добио и наређење да одмах крене са четом 15. пука и батаљоном са Грабовца на Јевремовац ради заштите армијске артиљерије, где је имао да дође и батаљон 15. пука из с. Чокешине. Командант Тимочке I - који је још у 7.20 часова 17. септембра прикупио на Грабовцу (између Клења и Дубља) два батаљона 14. пука, пола батаљона 15. пука са 1 митраљезом, батаљон 20. пука са 4 митраљеза и три пољске батерије - успео је да по пријему тог наређења команданта II армије прикупи разбијени Коњички одред, сачека појачања и у току поћи 17/18. септембра постави их у распореду: од Саве до р. Јереза - 4. коњички пук,
а одатле до Причиновића - 4. батаљон 20. пука; у југоисточном ј угоисточном делу Причиновића до пута Табановић - Причиновић - 2. батаљон 14. пука; одатле до Игњатовице - батаљон 14. пука, а од овог до северозападног краја села - батаљон 15. пука. У Узвећу је био 3. коњички пук. пук . Артиљерија: две пољске батерије између р. Јереза и с. Причиновића. У резерви, близ у артиљерије, били су остаци батаљона 10. и 20. пука (до 1.200 војника) који су били разбијени код села Дреновца. Штаб Тимочке I налазио се у рејону размештаја артиљерије. артиљерије. Армијска артиљерија је била премештена на положај Јевремовац - Раскршће, из бојазни да је брзо не би угрозиле јединице непријатељског Комбинованог Комбинованог корпуса. Увече 17. септембра стигао је 10. 10 . пук (без једног батаљона) из Шумадијске I у с. Липолист, а у Шапцу су очекивана још три батаљона које је из Ваљева упутила Врховна команда. У 20 часова командант Тимочке I примио је наређење команданта II армије да организује одсудну одбрану и да ће у току ноћи добити појачања од два батаљона 14. п ука II у с. Причиновић, а 18. септембра стићи ће и 10. пук (без 1. батаљона) из Шумадијске I. Командант Тимочке I могао је, ако осети јачи притисак непријатеља, да тражи још појачања из Шумадијске I (из с. Текериша). У свом надирању од с. Јарка Ј арка Комбиновани корпус је наишао прво на отпор Коњичког одреда код Дреновца, а затим Тимочке I чија се снага постепено појачавала придоласком свежих трупа. Непријатељ је наступао преко покривеног и мочварног земљишта и због свега тога није могао да 17. септембра пружи 5. армији помоћ која јој је била преко потребна да би поправила ситуацију у коју су је довели њени безуспешни напади у Парашници и код царинарнице Раче. О својој намери да се падом мрака повуче на линију с. Јевремовац - с. Маове - Бели камен - с. Чуљковић - с. Бела Река - Косовац (к. 165) - Парлог (к. 206) командант II армије је известио и Врховну команду. Али кад је сазнао д а је Тимочка I посела за одбрану одбран у линију Толић поље - с. Причиновић - с. Узвеће и да му м у је Врховна команда упутила знатна појачања, он је после телефонског договора са војводом Путником одустао од намераваног повлачења армије ове ноћи и отишао у штаб Тимочке I да организује одбрану против аустроугарског Комбинованог корпуса. СВК је овог дана послала команданту II армије у с. Липолист 10. пук (три батаљона) из Шумадијске I која је била на линији с. Милаковица - Беглук - Вукоманов гроб. Пук је упућен из с. Југовића у 15.30 часова преко Текериша; у 20.30 часова СВК је наредила команданту Шумадијске 1 да код Текериша остави само пук пешадије и пољску батерију, а са осталим трупама да одмаршује у Јевремовац и стави се под команду II армије. Из изложених догађаја од 17. септембра види се да је II армија једновременим нападом 5. армије од Парашнице и Комбинованог корпуса од Јарк а доспела у врло тежак положај. Док су напади на десно крило Моравске I до 16 часова одбијени, фронт Коњичке дивизије био је пробијен и њени делови одбачени ка р. Јерезу. Тиме су угрожени десни бок и позадина II армије, па је њен командант донео пресудну одлуку: да М оравску I остави да сама продужи упорну одбрану, а највећи део армијеке резерве и сва појачања која му дођу да упути против Комбинованог корпуса код Дреновца. Команданта Моравске I упозорио је да, ако не може да издржи притисак, повуче десно крило на утврђени положај с. Црна Бара и одмах уклони колонске возове; у 17 часова наредио му је да нађе путовође за везу са церским положајима, а у 19 часова издао му је припремну заповест за повлачење и о томе известио Врховну команду. За парирање дејства Комбинованог корпуса командант II армије упутио је у 11 часова команданта Тимочке I у Дреновац да прими команду над свим трупама које се тамо налазе
и са њима задржи даље надирање непријатеља, у 20 часова наредио му је да организује одсудну одбрану (са четири батаљона Тимочке I и два батаљона Тимочке II који ће му стићи ноћу 17/18. септембра). За 18. септембар командант армије је предвидео појачавање ове одбране са још три батаљона 10. 1 0. пука Шумадијске I, а ако непријатељски притисак буде велики и упућивање целе Шумадијске I, као и једног батаљона и пољске батерије из Јевремовца. Тимочка I је због пасивности непријатеља несметано у 22.10 часова посела за одбрану положај Толић поље - с. Причиновић - с. Узвеће, а по наређењу СВК је ка Јевремовцу маршовала Шумадијска I у саставу II армије. Због овако промењеног стања и ослобођен ослобо ђен велике опасности која је претила, командант II армије одустао је од повлачења Моравске I и о томе известио СВК.
18. септембар
Овога дана Балканска војска је Комбинованим корпусом снажно напала Коњичку и Тимочку I на положају Причиновић - Узвеће - Глушци, а 5. армија имала је да изврши припремани напад тек пошто Комбиновани корпус пробије српски фронт према Сави и угрози позадину Моравске I. Српска Коњичка дивизија имала је да у току ноћи 18. септембра попуни међупростор Тимочке I и Моравске I и затвори правце Митровица Богатић и с. Засавица - с. Совљак, па је заузела распоред: 4. коњички пук на десном крилу Тимочке I, 3. у Узвећу, 1. у Глушцима, а 2. пук код Совљака. Да би прикупио што тачније податке о распореду српских снага непријатељ је организовао извиђање из ваздуха. Његово ваздухопловство је сазнало да се на одсеку од Шапца до Ноћаја налазе слабе српске снаге и да иза фронта Шабац - ушће Дрине - ушће Јадра нема јачих српских резерви. Према овом извештају команди Балканске војске изгледало је да ће Комбиновани корпус лако надирати кроз Мачву: 104. ландштурска бригада поред Саве ка Митровици и Ноћају, где су се налазили делови 6 . пука III; 41. домобранска бригада преко Узвећа које је бранио 3. коњички к оњички пук; 14. и 57. бригада на Причиновић који је бранило осам батаљона и пет батерија Тимочке I; 58. бригада на левом боку Корпуса, према Толића пољу где сс налазио 4. 4 . коњички пук, док је у Шапцу био Шабачки одред. 104. ландштурмска бригада, због јаког отпора трупа 6. пука III, није избила код Митровице нити је ухватила везу са 8. корпусом. Домобранска 41. бр игада зазела је по подне Узвеће и потисла 3. коњички пук ка Метковићу. Затим је један њен батаљон за узео Глушце и нотиснуо 1. коњички пук ка Богатићу, док с у три батаљона продужила надирање у међупростор између Метковића и Причиновића. Одмах су из Белотића упућена два батаљона 14. пука II који су успели да одбаце непријатеља ка Узвећу. Главне снаге корпуса, 14. и 57. бригада, напале су Причиновић и успеле да га за узму али после тешке борбе са појачаном Тимочком I. Ту су с у се задржале и приступиле утврђивању. Најзад, 58. бригада задржала се према Толића пољу као обезбеђење левог бока корпуса. Због погоршаног стања код Тимочке I, Шумадијска I кренула је из Слатине за Јевремовац где је стигла пред мрак, оставивши претходно један пук, батерију и ескадрон код Текериша на располагање Врховној команди. Командант II армије послао је овој дивизији у 18.20 часова заповест да 19. септембра нападне непријатеља у југоисточном делу Причиновића и прође преко Шеварица ка Дреновцу. Тимочка I (са придатим појачањима),
прикупљена код Белотића и Метковића, имала је да нападне непријатеља у западном делу Причиновића и у Узвећу и да продире у позадину Дреновца, а једном к олоном да протера непријатеља из Глушаца и да се тамо обезбеди об езбеди од митровачког правца. Под команду Шумадијске I стављен је 4. коњички пук. Коњичка дивизија (са Шумадијским коњичким пуком) имала је задатак да оперише правцима с. Баново Поље - с. Раденковић и Богатић Раденковић, помажући Тимочку I у нападу на Глушце и обезбеђујући обезбеђ ујући јој леви бок, као и да одржава везу са јединицама код Равња и Парашнице. Сва три команданта наведених српских дивизија дошла су у штаб Тимочке I у с. Табановић где им је командант II армије и усмено изнео свој у замисао напада, а команданта армијске артиљерије (5 градских топова 12 цм М 9 7 и 3 мерзера 15 цм који су у 13 часова стигли на утврђени положај Јевремовац - Раскршће) упутио је да се споразуме са командантом Шумадијске I о употреби хаубичке батерије из Шабачког одреда за гађање монитора код Дреновачке аде. Када је увече командант Комбинованог корпуса известио команданта Балканске војске да ће даљи напад због нужних припрема врло споро напредовати, о вај је био разочаран и сматрао је да је командант Комбинованог корпуса сувише опрезан. Ваља, међутим, констатовати да је Комбиновани корпус уложио велике напоре да би потиснуо Тимочку I из Причиновића, али није био у стању да изврши и пробој фронта. Командант Комбинованог корпуса правдао је овај неуспех прикривеним и непрегледним земљиштем, недовољним бројем топова (на 39 батаљона имао је само 60 топова); затим немањем муниције, као и да борци из Чешке нису умели да се сналазе у пространим њивама обраслим кукурузима. Грубу грешку грешк у направио је и командант Балканске војске 18. 18. септембра што и овог дана, као претходног, није извршио двоструки напад у Мачви мада су били повољнији услови - цела резерва српске II армије била је упућена ка Причиновићу против Комбинованог корпуса, али је команда Балканске војске покрет ових снага оценила као меру за прихват српске II армије која се повлачи из Мачве, па у вези с тим предстоји и наступање целе 5. армије ка југу.
Противнапад на аустроугарски Комбиновани корпус Командант аустроугарске 5. армије наредио је команданту Комбинованог корпуса да 19. септембра нападне главним снагама преко Метковића и Богатића позадину Моравске I, како би тиме олакшао напад армије на Парашиицу. Међутим, у почетку напада стигао је један генералштабни официр из штаба Балканске војске да команданту Комбинованог Комбинованог корпуса скрене пажњу на критично стање 6. ар мије, те да овај управи главни напад ка с. Завлаки, наводећи да су Срби у пуном одступању. Командант Комбиноваког корпуса, уверен у сигуран успех отпочетог напада, тражио је изговор да не поступи по том захтеву, утолико пре што је он био у једној забелешци, где је писало: „Не бринути се много за V А. него маршевати за Шабац, а оданде ка Завлаци. Марш, избегавати борбу, маршевати, за три дана доћи до Завлаке". Поћорек је својеручно написао: „Коњица напред". Забелешка није имала ни датум ни потпис. Пошто је и командант српске II армије напустио мисао о повлачењ у и издао заповест за напад, овог дана је дошло до неке врсте борбе у сусрету.
Напад коњичке дивизије. Коњичка дивизија напала је делове 104. ландштурмеке бригаде. бригаде. Лева колона (2. коњички пук, Шумадијски коњички пук и вод 1. коњичке батерије) ушла је у 11 часова у с. Раденковић, а десна (1. и 3. коњички пук и 2. коњичка батерија) је стигла 2 км јужно од Раденковића. У Засавици непријатеља није било, а у Ноћају је са четом и два митраљеза посео западну и источну ивицу села. Село Гл ушци заузела су два батаљона из 20. и 15. пука и посела за одбрану северну и источну ивицу, према којој се налазила непријатељска чета развијена за борбу. Из Узвећа су д ва непријатељска топа гађала Глушце и Метковић. Командант десне колоне закључио је да непријатељ одступа, а да му је ово заштитница. У то је командант ко мандант Коњичке дивизије наредио да десна колона наступа преко Ноћаја и дејствује у бок и позадину непријатеља код Узвећа и Причиновића, а лева да протера непријатеља из Ноћаја, затим да затвара правце Ноћај Митровица и Ноћај - Засавица. Лева колона је, уз помоћ јединица III позива, после упорне борбе са једном неприј атељском четом и два митраљеза, заузела Ноћај, па је са три чете III позива продужила прод ужила напад на Ноћајски Салаш. За време ових напада непријатељ је дејствовао артиљеријом већег калибра са леве обале Саве. У току даље борбе, десна колона је предузела напад од Раденковића и северно од Глушаца преко Бубање, помажући напад једног батаљона 15. пука ка Узвећу. Тежећи да обезбеди лево крило к рило и бок снага које нападају на Комбиновани корпус, командант српске II армије наредио је у 16 час ова да 6. пук III који је под командом команданта Коњичке дивизије, у прво време задржи јачу снагу код Равња. Око 16,20 часова делови 41. домобранске бригаде бр игаде напали су у два маха посаду посад у источне ивице Глушаца, али су одбијени. У исто време делов и 104. ландштурмске бригаде потисли су леву колону из Ноћаја која се у 17,45 часова повукла у Раденковић, а одатле је намеравала да се повуче ка Совљаку. Пошто је један њен ескадрон био у с. Бановом Пољу, командант Коњичке дивизије је наредио да се лева колона задр жи са једним ескадроном у Раденковићу, а са остатком у с. Бановом Пољу и да се наслони на 6. пук III. Тако је у ноћи 19/20. септембра с ептембра распоред Коњичке дивизије био: десна колона на западној ивици Глушаца; лева колона, батаљон 6. пука III у с. Баново Поље а ескадрон у Раденковићу. Према овој колони је била 104. ландштурмска бригада пред мочваром Битва, са предстражом истуреном према Глушцима, Раденковићу и Засавици. Напад Тимочке дивизије I позива. На основу армијске заповести командант Тимочке I наредио је 18. септембра у 23 часа: да десна колона (10. пук и батерија) нападне непријатеља између Причиновића и Узвеће, а затим да надире ка бари Ширине и у позадину непријатеља који се налази у Дреновцу; средња колона (батаљон 20. пука. батаљон 15. пука, два батаљона 14. пука I, два батаљона 14. пука II и две батерије) да нападне непријатеља у Узвећу, а затим да продире ка Дреновцу; лева колона (батаљон 20. пука и батаљон 15. пука) да нападне непријатеља у Глушцима где д а се задржи и обезбеди од митровачког правца. Напад је почео у 7 часова, као што је било и предвиђено заповешћу команданта дивизије. Око 8 часова лева колона заузела је Глушце, одбацивши делове 41. домобранске бригаде ка Узвећу. Командант дивизије наредио је да лева колона, уз садејство Коњичке дивизије, надире ка Ноћају и Узвећу и обезбеђује леви бок дивизије. У исто време је и средња колона од Метковића напала 41. домобранску бригаду у Узвећу, а десна је напала 57. и 14. бригаду у Причиновићу. Развила се веома тешка борба. Лева колона није успела да продре у Узвеће; један њен батаљон упућен је као појачање средњој колони која је претрпела
велике губитке и остала без резерве, а други се повукао у Глушце. Средња колона је неколико пута јуришала на јединице 41. домобранске бригаде у Узвећу, али га није могла заузети; у резерви је до доласка батаљона из леве колоне имала само једну чету. Десна колона, због великих губитака нарочито на левом крил у, такође није успела да заузме Причиновић. И непријатељ је претрпео велике губитке, нарочито 41. домобранска бригада. Међутим, стигла му је у помоћ колона ко лона пуковника Пфлуга у Узвеће. Чим је пао мрак отпочело је утврђивање на достигнутој линији које је трајало целу ноћ. Напад Шумадијске дивизије I позива. Командант дивизије тражио је од команданта армије да му се напад помери уместо у 7 за 8 часова, нашто је командант армије наредио да дивизија мора бити што пре у висини Штитара, а о часу напада да се претходно споразуме са командантом Тимочке I. Командант дивизије је за напад образовао две колоне у висини Штитара: десна (12. пук, три пољске батерије, чета пионира и вод болничара) имала је да пође у 4 часа правцем Јевремовац - Мајур и да се на десној обали р. Јереза развије за напад правцем Штитар - Табановић, југоисточни део Причиновића - Стејара - Дреновац; лева (два батаљона 11. пука, две пољске батерије, вод пионира и вод болничара) да пође у 3 часа испред 12. пука правцем Јевремовац - Мајур - Штитар - Адице и да са леве обале Јереза напада правцем Адице - с. Рума - улаз у Причиновић - Шеварице. Дивизијска резерва (два батаљона 11. пука и две пољске батерије) имала је да пође у 4.30 часова за десном колоном. 4. коњички пук који је био стављен под команду ове дивизије, имао је да дејствује на десном крилу, на простору од р. Јерешчића до Саве и штити бок и позадину дивизије. Дивизија је имала и аеропланско одељење које је остало код Церовца, а пилоту је наређено да што пре полети правцем Шабац - Дреновачка ада - с. Јарак и натраг изнад Причиновића и да поднесе извештај о распореду непријатељских јединица, нарочито о месту његовог моста код Дреновачке аде. Напад је почео једновремено код обе колоне у 15.30 часова, али и после два јуриша дивизија није успела да протера добро утврђеног непријатеља из Причиновића, кога је ватром подржавала хаубичка батерија са Дреновачке аде, као и два монитора са Саве. Дивизија је заноћила у борбеном распореду на 150 - 300 м од непријатеља и одмах је приступила утврђивању које је трајало целу ноћ. Код Шабачког одреда није, 19. септембра, било ничег значајнијег, као ни код армијске артиљерије постављене у утврђења на положају Јевремовац - Раскршће. Нападом на Комбиновани корпус командант II армије успео је да пред ухитри непријатеља и натера га за дуже време на одбрану. Тако је омео и планове команданта 5. армије и Балканске војске за олакшање ситуације код 6. армије. Шумадијска I и Тимочка I са својих 20 батаљона и 10 батерија (40 топова) нису могле да протерају Комбиновани корпус из Мачве, јер је он располагао с а 39 батаљона и 16 батерија (60 топова), а утврдио се у Причиновићу и Узвећу, добро помаган артиљеријом. Грешка је била код српске ср пске стране што напад није извршен једновремено: Тимочка I је нападала у 7, а Шумадијска I тек у 15.30 часова, када је убрзо пао мрак. Непријатељ је због тога могао пуном снагом да се одупре прво Тимочкој I, а потом и Шумадијској I. Командант Балканске војске био је тешко погођен г убитком Мачковог камена, јер је 16. 16. корпус, који га је бранио, изгубио и иницијативу и око 10.000 бораца. И 15. корпус је, оставши без резерве, био јако притиснут од III армије која је избила на Гучево и укопала се на 150 корака од њега. Из 5. армије није се могло узети ништа, јер ју је у Парашници и
баровитој Мачви потпуно приковала српска II армија. Командант Балканске војске није могао непосредно да помогне 16. корпусу, али је очекивао да ће тешка ситуација код српске II армије и напад у правцу Лознице ојачаним левим крилом 15. корпуса „донети повољно решење." Овај напад требало је да појачају три батаљона 42. хонведске дивизије који су обезбеђивали Дрину наспрам Бијељине, а на њихово место да се употребе ландштурмске јединице. Са ова три батаљона и половином 42. хонведске дивизије образован је нови одред под командом ко мандом 13. корпуса, али он није могао бити спреман пре 22. септембра. Међутим, њему је ишло на руку слабљење енергије српског напада на 15. корпус. Српска влада, да би појачала и освежила своју војску, предложила је Врховној команди да се убрза обука регруга, да се регрутује нова класа од 20 година и да се изврши упис добровољаца. Врховна команда је одговорила на овај предлог да је већ наредила убрзавање обуке регрута и мишљења је да би требало одмах позвати нову класу регрута од 20 година старости и извршити упис добровољаца у Скопљу.
Одбрана у Мачви Мачви (20 - 25. септембар) 20. септембар
Аустроугарска 5. армија наставила је са нападима на Србе. Код 8. корпуса, 21. ландверска дивизија трудила се, довлачењем топова ноћу у стрељачки строј, да поруши препреке испред српског утврђеног положаја у Парашници и да г а заузме. Њој је садејствовала 9. пешадијска дивизија, нападајући царинарницу Рачу. Комбиновани корпус, због преморености, био је у одбрани на фронту Узвеће - Причиновић. Његова 104. ландштурмска бригада, упућена јужном обалом Саве, имала је да дејствује код Глушаца и Раденковића против левог крила Срба које је задржавао Комбиновани корпус. Одбрана Моравске дивизије I позива. Моравска I провела је ноћ 19/20. септембра без узнемиравања на средњем и левом одсеку одсек у у Парашници и на десном одсеку од 20 часова 19. до 4 часа 20. септембра непријатељ је свака два часа отварао јак у пешадијску и слабију артиљеријску ватру али није излазио из стрељачких ровова. Још од 16. септембра, он је ноћу довлачио топове у стрељачки строј и покушавао да поруши жичане препреке које су се налазиле испред српских јединица. После час јаче час слабије артиљеријске ватре која је отварана целог дана, непријатељ је 20. септембра од 15 до 17 часова извршио напад пешадијом на лево крило Парашничког одреда и десно крило десног одсека Моравске I и дошао на 40 корака од браниочевих ровова, али је убиственом ватром натеран да се врати у своје ровове. Његова артиљерија са леве обале Саве и Дрине тукла је спој десног одсека и Парашничког одреда али без већег услеха. Артиљерија Моравске I тукла је јаком ватром део 9. пешадијске дивизије код царинарнице Раче. У 18 часова један непријатељев батаљон извршио је напад на 3. батаљон 14. пука на десном крилу Парашничког одреда. Кад је дошао на 100 корака од браниочевих ровова дочекан је јаком пешадијском ватром и натеран у панично бекство. Комбиновани корпус ограничио се 20. септембра на одбрану. У Сремској Митровици, Комбиновани пешадијски и коњички пук узалуд су чекали да се код Равња појави део овог корпуса и омогући им прелазак преко Саве.
Одбрана Коњичке дивизије. Коњичка дивизија бранила је одсек Глушци - Раденковић. Команданту 1. коњичке бригаде у Глушцима упућена је једна чета из 14. пука II за одсудну одбрану од Ноћаја. Пошто је непријатељ покушавао да пређе Саву и код Подгоричке аде и с. Скеле, по наређењу СВК упућен је Обреновачком одред у 4. коњички пук који је био у Шапцу, а у чији је састав упућена и 2. коњичка батерија из Глушаца. Због тога је вод 1. коњичке батерије ба терије из с. Баново Поље померен ка Глушцима, Гл ушцима, а Шумадијски коњички пук имао је да дође у Штитар у састав своје дивизије. У току ових померања, део 104. ландштурмске бригаде нападао је са с а по једним батаљоном и батеријом правцима Ноћај - Глушци и Ноћај - Раденковић, али су то биле недовољне снаге. Коњичка дивизија је ноћ 20/21. септембра провела у распореду: 1. бригада, 1. и 3. 3 . коњички пук, са по три ескадрона и једном четом пешадије II позива, у утврђеном положају на северној ивици Глушаца; два ескадрона у бригадној резерви; вод артиљерије на положају за тучење правца Глушци - Ноћај; 2. коњички пук, са три чете III позива и 1 топом, био је у утврђеном положају на источној ивици Раденковића. Задатак је био да се Гл ушци и Раденковић одсудно бране. Одбрана Тимочке дивизије I позива. Непријатељ (41. домобранска бригада и део 1 4. бригаде) је више пута, у току ноћи 19/20. септембра, нападао на центар и десно крило дивизије, али је уз цену великих губитака одбијен. Јединице су малаксале, чему је допринела и киша која је која је падала целе ноћи. Стога је командант дивизије тражио да Коњичка дивизија подржи артиљеријом одбрану њеног батаљона на источној ивици Глушаца и јединица код Узвећа, а командант армије, схватајући да с у јединице дивизије јако истрошене, није тражио да врше напад већ да организују одбрану. У току 20. септембра одбијено је неколико слабијих напада, док је иепријатељска артиљерија тукла стрељачке заклоне на десном крилу, а слабије сл абије и источну ивицу Глушаца. Непријатељ је према Тимочкој I, према изјави заробљеника, имао шест пукова, шест батерија и два ескадрона. У резервама потчињених јединица Тимочке I (тзв. почесним резервама) налазила су се два батаљона и један вод; дивизијска резерва је била утрошена, па је командант армије ојачао са два батаљона бат аљона Тимочке II из армијске резерве (који су се налазили у Белотићу) и пољском батеријом из Шумадијске I која ће такође о буставити даље нападе. Одбрана Шумадијске дивизије I. У току протекле ноћи вођена је жестока бо рба чији је интензитет 20. септембра изјутра нешто опао. Непријатељ је повремено тукао артиљеријском и пешадијском ватром цео фронт, а десну колону и са монитора. По наређењу примљеном у 7 часова, дивизија је имала да се држи одсудне одбране и да 4. коњички пук из Шапца упути Обреновачком одреду у Дебрц. По исказу заробљеника, у борбама против Шумадијске I учествовали су 29. дивизија, 14. бригада, 32. ландштурмски пук, 28. ловачки батаљон и две пољске батерије, па се по оцени команданта дивизије (у 16 часова) према њему налазило: шест пукова, три пољске и две хаубичке батерије и 2 монитора. Непријатељ је био јако утврдио Причиновић. У 19.30 часова нападнута је десна колона дивизије, али је напад одбијен. Тимочку дивизију II непријатељ није нападао. Она је имала само шест батаљона, од којих су четири била распоређена на обали Дрине, а два на Видојевици (к. 404); два батаљона су послата команданту II армије у Белотић. Ни код Шабачког одреда 20. септембра није било значајнијих догађаја. Армијска артиљерија била је на положају Јевремовац - Раскршће, очекујући развој догађаја.
На одсеку Обреновачког одреда непријатељ је на Скеланску аду пребацио око 100 бораца, али није могао да заузме Подгоричку аду. Одред је очекивао појачања: 7. пук са брзометном батеријом из одбране Београда; коњички пук са ко њичком батеријом из II армије; 19. пук са брзометном батеријом који су били на непосредном располагању Врховне команде и две батерије Тимочке I, које ће из Аранђеловца преко Уба стићи 21. септембра у Обреновац. Са овим појачањима имао је по сваку цену да спречи непријатељу прелазак на десну обалу Саве. Претрпевши велике губитке 19. септембра у борбама против надмоћнијег непријатеља које је непрекидно пратила и киша, јединице II армије су биле веома исцрпене, па је командант армије усвојио предлог команданта Тимочке I и Шумадијске I да се планирани напад одложи. Непријатељ, увиђајући да не може нападима да натера II армију на повлачење, а знајући да СВК не располаже стратегијском резервом, организовао је демонстративне преласке код Скеланске и Подгоричке аде, желећи тиме да натера СВК да одвоји део снага из II армије за појачавање овог сектора и тако ослаби отпор пред 5. армијом. СВК је стварно била приморана, да би спречила непријатељу прелазак Саве јачим снагама, да хитно прикупи код Дебрца: 4. коњички пук, 7. и 19. пук, четири по љске и једну коњичку батерију, ослабивши тиме II армију, своју стратегијску резерву и Одбрану Беог рада. Међутим, непријатељ то није у пуној мери искористио. Иако је II армија била у врло тешком стању, ипак је снажним одбијањем напада и предузимањем других мера успешно држала непријатеља прикованог за себе и на тај начин пружала помоћ осталој српској војсци.
21. септембар
Аустроугарска 5. армија продужила је овог дана нападом 21. ландверске дивизије у Парашници, са намером да се приближи утврђеном друму на насипу. Комбиновани корпус је, са линије Узвеће - Причиновић, покушавао 104. ландштурмском бригадом да дејствује од Ноћаја ка Раденковићу и Глушцима. Гл ушцима. Моравска I је ноћу 20/21. септембра одбила три јака напада непријатеља на споју са Парашничким одредом, што је за последња три дана био десети напад на исто место и јасно испољена одлука непријатеља да овде пробије фронт Моравске I која му није остајала дужна. Она је овог дана пробила фронт аустроугарске 9. пешадијске дивизије и повратила царинарницу Рачу, принудивши је да повуче и део 71. бригаде да би повратила царинарницу, уз велике губитке. Командант Парашничког одреда јавио је да се пред његовим одредом налазе 37, 79, 53. и 96. пук из 36. дивизије и 73. пук из 9. дивизије. Коњичка дивизија је ноћ 20/21. септембра провела на миру код Раденковића, а на северној ивици Глушаца биле су мање чарке. Око 5 часова 21. септембра одбила је напад непријатсља на своје десно крило. У 9.40 часова непријатељ је извршио јак напад на Раденковић, принудивши 2. коњички пук да се повуче у с. Баново Поље, али је противнападом у 10.40 часова Раденковић повраћен. У то време је део 104. ландштурмске бригаде напао од Ноћаја, али је 2. коњичка бригада успела да одбије овај и још два таква напада. У подне је непријатељ обуставио напад и дејствовао само артиљеријом од Ноћаја
и са Бубање. Од јединица у Глушцима (2. коњичка бригада, девет чета пешадије и два топа) формиран је одред са задатком да спречава наступање непријатеља ка Глушцима, а стављен је под команду 2. коњичке бригаде. Коњичка дивизија је од 3.271 коњаника спала на 2.00 0 са само 1.600 коња који су били толико изнурени, да су постали неспособни за операције. Дивизија је непрекидно била у првој борбеној линији, а у последње време добила је као и пешадија задатак да брани утврђени положај велике ширине. Да би се добио што већи број бораца, један коњеводац је морао да држи по 7 коња, па није био у стању да их поји и храни. У вези са овим командант Коњичке дивизије предложио је да се коњица смени пешадијом којој би дала своја митраљеска одељења и батерије, а она би се повукла у позадину, прикупила, одморила и оспособила за даље коњичке к оњичке операције. Овај предлог је поткрепио и мишљењем да за 2 - 3 дана више неће постојати Коњичка дивизија која сада за борб у пешке може представљати само снагу јачине једног батаљона. Какав је став заузет према овом предлогу видећемо касније. Тимочка дивизија I - пред којом је непријатељ имао: у Глушцима три чете; према средњој колони два пука, два митраљеза и две батерије; према десној колони пук, четири митраљеза и једну батерију - ни овог дана није била способна за извођење напада о чем у је известила и армију. Кроз њено завојиште прошло је 1. 500 рањеника, а у целој муницијској колони имала је 783 шрапнела и 240 разорних граната. Стога јој је и наређено да остане у одбрани и да се утврђује. Њена лева колона, к олона, код Глушаца, стављена је око 15 часова под команду 2. коњичке бригаде до ког времена је већ одбила један непријатељеки напад. Око 16 часова Глушце је тукла једна непријатељска батерија постављена на свега 800 м од источне ивице села. И средња колона је у 8.30 часова одбила напад двеју непријатељских чета, али је целог дана трпела ватру непријатељске артиљерије, па је у 10.50 часова, поред све оскудице у артиљеријској муницији, морала да одговара непријатељу ватром. Њој су упућене и преостале две чете из дивизијске резерве. Код десне колоне непријатељ је у 19 часова отворио јаку ватру засипајући нарочито ровове њеног левог крила. Захваљујући надстрешницама рањена су само 3 војника. Непријатељску батерију која се испред ове колоне померала ка северозападу тукле су су батерије Шумадијске I. Одбрана Шумадијске I. Према извештају команданта дивизије који је у 3 часа поднео команданту армије, непријатељ је посео и јако утврдио положај на сеоско ме путу од Саве ка Причиновићу и јужни део тог села, истуривши предње делове на око 600 м који су се такође утврдили. Јачина непријатеља је била 2 - 3 пука са 4 - 5 батерија, од којих 1 - 2 хаубичке на левој обали Саве источно од Дреновачке аде. Сем тога, помагала су га и два монитора. Непријатељ је јаче груписао своје лево крило, а са Дреновачке аде подигао је понтонски мост. На основу захтева команданта армије од прошлог дана, командант дивизије је предложио овакву употребу Шумадијске I: прво би она јаком ватром привезала непријатеља за себе, а Тимочка I би за то време, пошто њен леви бок није изложен ватри са Саве, имала да овлада Узвећем. После тога би Шумадијска I прешла у напад и угрозила непријатељево повлачење преко Дреновачке аде, Командант дивизије је тај напад усло вљавао повратком 19. пука који је био упућен у Дебрц. Одговор команданта армије био је да и Тимочка I и Шумадијска I одсудно бране свој положај и да га утврђују. Иначе, осим повремене ватре, овог дана није било ничег значајнијег на одсеку Шумадијске I. Трупе су наставиле
утврђивање положаја. Код Шабачког одреда непријатељска артиљерија је читав дан тукла Шабац и околину. Из армијске артиљерије су му упућена 2 топа да их постави на северну ивицу артиљеријске касарне; 2 топа послата су команданту Шумадијске I да их постави на ушће Јерешчића, а мерзерску батерију да постави између р. Јереза и с. Табановића. Командант II армије тражио је од Врховне команде да му одмах упути један свеж пук и артиљеријски дивизион, да их употреби на место Коњичке дивизије коју би ставио на располагање Врховној команди. Из овога се види да је командант армије усвојио предлог који му је прошлог дана учинио командант Коњичке дивизије о употреби своје дивизије, а и Врховна команда је увидела оправданост тога, па је наредила да се 19. пук са батеријом врати преко Шапца у Штитар у састав Шумадијске I, с тим да к омандант II армије упути Коњичку дивизију најкраћим путем у Дебрц чим се врати 19. пук са батеријом. Ко мандант Обреновачког одреда имао је да врати и два батаљона 7. пука који су с у му упућени са Торлака из Одбране Београда, а на место њих упутиће му се 19. кадровски пук. Српска II армија је упорном одбраном на своме фронту и овог дана приковала знатне непријатељске снаге и на тај начин посредно помагала борбу осталих армија и одреда. Одлука команданта армије на одсудну одбрану било је најреалније решење у овој ситуацији.
22. септембар
Комбиновани корпус био је овог дана у одбрани на линији Причиновић - Узвеће - Ноћај, док су јединице 8. и 13. корпуса корп уса безуспешно нападале из Парашнице и са ушћа Дрине. Командант српске II армије је овог дана орган изовао смену Коњичке дивизије, формирајући Северни одред састава: вод коњаника Шумадијског коњичког пука, три чете 6. пука III из Раденковића и два топа из Парашничког одреда, 19. пук и 5. пољска батерија, под командом командапта 19. пука, потпуковника Добросава Миленковића. Одред је добио задатак да на фронту Глушци - Раденковић организује одсудну одбрану и спречи свако надирање непријатеља преко њега. Војвода Степа је придавао велики значај одбрани овог одреда, јер је по његовом мишљењу од држања линије Глушци - Раденковић зависило одржавање и осталог положаја II армије. У наређењу за формирање Северног одреда детаљно је разрађен и његов рад за смену Коњичке дивизије. Од пешадијских јединица које су се налазиле на фронту додељеном Се верном одреду, две чете 14. пука требало је из Раденковића упутити у састав пука, а пет чета 14. пука II (из Тимочке II) под команду Тимочке I у Метковић; остале су ушле у састав Северног одреда који је био потчињен команданту II армије. Равањски одред је остао на свом положају и био потчињен команданту Парашничког одреда. Коњичка дивизија је по извршеној смени имала да се прикупи у Глушцима и Раденковићу и ту добије наређење за покрет. Заменом Коњичке дивизије са Северним одредом (обезбеђена је сигурнија одбрана одсека Глушци - Раденковић, пружена је могућност Коњичкој дивизији да се прикупи, одмаршује у Дебрц и тамо се одмори, као и да се трупе узете за њено појачавање врате Моравској I и Тимочкој I. Последњи је у Дебрц одмаршовао 2. коњички пук, тек пошто су га у
Раденковићу сменили делови 19. пука. Код Тимочке II није било ни овог дана ничег значајнијег. У ноћи 21/22. септембра 21. ландверска и 9. пешадијска дивизија извршиле су шест напада на Парашнички одред и јединице десног одсека Моравске I. Сви су ови напади одбијени. Преко дана 22. септембра непријатељ је т укао артиљеријом цео фронт дивизије, а њена артиљерија је, с обзиром на оскудицу у муницији, могла само поврем ено да туче непријатељске делове. На фронту Тимочке I непријатељ је неколико пута гађао јаком артиљеријском ватром на коју артаљерија дивизије није одговарала. На јединице Шумадијске I непријатељ је ноћу 21/22. септембра неколико пута отварао јаку пешадијску и артиљеријску ватру, покушавао је и напад на одсеке 12. и 11. пука, али није имао успеха. На тражење команданта дивизије њој су овог дана придата из армије 2 градска топа и 2 мерзера. Осматрањем из балоиа код Штитара (на висини од 320) уочени су: монитор на 1 км јужно од Дреновачке аде уз леву обал у Саве; једна хаубичка батерија на левој обали Саве према Дреновачкој ади и већи логор 1 - 2 км јужно од Дреновца. Гађање ових непријатељских објеката није се могло извршити, јер пољски топови и хаубице нису могли да добаце до њих, па ће добро доћи градски топови, којима је стављено у задатак да сруше торањ цркве у Кленку који је непријатељу био добра осматрачница. Шабачки одред водио је 22. септембра артиљеријски двобој. Непријатељ је избацио на Шабац и околину 200 зрна, а артиљерија Шабачког одре да на непријатеља 87 зрна. Непријатељ није покушавао прелазак. Армијска артиљерија је имала задатак да ноћу 22 /23. септембра у изграђене заклоне на ушћу Јерешчића постави батерију од два градска топа 12 цм М 97, а код моста на десној обали Јереза батерију од три мерзера 15 цм М 97. Командант армије се и овог дана жалио Врховној команди на последице због з бог оскудице у артиљеријској муницији, инсистирајући да се она у што већем броју дотури II армији. Пада у очи да је најслабији био одсек Глушци - Раденковић. Стога је командант армије и настојао 22. септембра да што боље организује одбрану ка њему. Ради тога је и формирао Северни одред и наредио му да спречи непријатељу надирање преко Глушаца и Раденковића. Српска II армија је и овог дана, упорно бранећи своје положаје, привезивала знатне непријатељске снаге за себе и тако посредно помагала борбу I и III армије.
23. септембар
Командант аустроугарске 5. армије намеравао је да нападом 8. корпуса заузме српски утврђени положај и избије из Парашпице, при чему је 104. ландштурм ска бригада из Комбинованог корпуса требало да од Засавице снажно нападне Р авањски одред, потуче га и дође у везу са 8. корпусом. Остали део Комбинованог корпуса имао је да брани линију Узвеће - Причиновић. Док код Тимочке II ни овог дана није било ничег значајнијег, на фронту Моравске I непријатељ је у ноћи 22/23. септембра три пута нападао Парашнинки одред и десни одсек дивизије, али су ти напади били безуспешни. „Заклањајући се против убиствене српске ватре помоћу кеса напуњених песком, трупе 8.
корпуса приближавале су се постепено 23. септембра утврђеном српском положају. 21. ландверска дивизија успела је, да се са својим предњим деловима приближи на 120 корака испред препрека од жице. 9. пешадијска дивизија успела је да с а појединим одељењима допре чак и до самих препречних средстава испред српског утврђеног положаја. Пионири су хитали да ове препреке исеку, носећи потребне справе као и мине за јуриш. Артилерија ове дивизије, уколико је било могуће, потпомагала је своју пешадију. Поједини артилеријски водови излазили су одважно напред и устрану, да би добили могућност за анфиладно (уздужно) дејство против утврђеног српског положаја. Око 16 часова јасно су се чули сигнални звуци за јуриш на фронту 21. ландверске дивизије. Као један човек устао је цео стрељачки строј и као бујица јурнуо је на препрске од жице, где је дочекан убиственом српском ватром. Покушај добровољаца и приспелих резерви, да продру кроз хаос од жице и људских лешева, који су се све више нагомилавали, није успео. Није се могло доћи до утврђеног „насутог друма", са кога је сипала ужасна српска ватра. Све што је још остало у животу од храбрих војника 21. ландверске дивизије, вратило се назад на своје старе положаје. На тај начин пропао је напад ове дивизије 23. септембра." После тога је непријатељ тукао јаком артиљеријском ватром наше положаје и око ушћа Дрине поставио велики број батерија. Ово је наговештавало да он ту спрема пробој, што се доцније и остварило. Према Равањском одреду непријатељ се утврђивао на левој обали Саве. Одред је појачаван Моравским коњичким пуком, јер је било знакова који су наговештавали активнији рад непријатеља на овом сектору. И збиља, око подне, један батаљон 26. ландштурмског пука са 4 топа покушао је од с. Засавице напад на Равње, али је протеран преко р. Засавице. Вод пешадије са Вртачке ад е повучен је на положај Преки пут, а из Раденковића је упућена једна чета III позива у Равње као појачање. Око 19 часова непријатељ је од с. Засавице поново напао Равањски одред и успео да заузме Преки пут. Одреду су упућена нова појачања из Радонковића - две чете 19. пука и једна чета; 6. пука III, са задатком да изврше противпапад и поврате Преки пут. Не успевши да ни нападом преко с. Засавице извојује успех којим би помогао 5. армији да избије из Парашнице, командант Комбинованог корпуса затражио је појачање од два најбоља пука из Срема. Подстакнут овим, командант Балканске војске зах тевао је од своје ВК да се команданту Комбинованог корпуса ставе на располагање све трупе које нису потребне за обезбеђење Саве и Дунава, да би их употребио за форсирање Саве код Шапца. На фронту Северног одреда непријатељ овог дана није предузимао неке веће акције, па је командант српске II армије наредио да се упуте две чете 19. пука и једна чета III из Раденковића у Равње, да садејствују садејств ују при одбрани положаја Преки пут, а на њихово место у Раденковић су имале да дођу две чете 19. пука из Глушаца. Око 22 часа је наређено да још две чете 19. пука, са четом III позива и два топа, одмах крену усиљеним маршем из Раденковића у Равње, а из Глушаца имале су да дођу у Раденковић друге две чете 19. пука и два пољска брзометна топа. На Тимочку I непријатељ је у току ноћи 22/23. септембра само повремено отварао пешадијску ватру, а у току дана 23. 23 . септембра дејствовао је и артиљеријом на српске стрељачке заклоне. Код Шумадијске I непријатељ је у току ноћи 22/23. септембра повремено дејствовао јаком пешадијском и артиљеријском ватром. Непријатељ који се налазио између Саве и Причиновића појачан је једним батаљоном који је пребачен преко Дреновачке аде на десну обалу, а од Кленка К ленка је једна непријатељска батерија тукла десно крило дивизије. На балон подигнут код Штитара, са којег је вршено осматрање за потребе
артиљерије, бачене су из авиона у 16.30 часова три бомбе које су експлодирале у ваздуху али балон није оштећен. Армијска артиљерија дејствовала је у току наредне ноћи по дубини непријатељског распореда ради узнемиравања позадине јединица. Код Шабачког одреда није било овог дана важнијих догађаја. Коњичка дивизија добила је у 10 часова задагак да заштити гранични фронт од с. Ушћа до Шапца (искључно). Под њену команду стављена су и два батаљона 5. пука III који су штитили гранични фронт с. Ушће - с. Мишар. За извршење постављеног задатка дивизија је овако била распоређена: од Ушћа до потока Лађеника шест чета 5. пука III, два ескадрона I. коњичког пука и два митраљеска одељења, 2. коњичка батерија и један топ 1. коњичке батерије; од Лађеника до реке Думаче - две чете 5. пука III, 2. и 4. коњички пук и два топа 1. коњичке батерије; дивизијска резерва (3. коњички п ук, два ескадрона 1. коњичког пука) са штабом дивизије размештени у рејону с. Звезда. Па овај начин је гранични фронт од с. Ушћа до Шапца боље обезбеђен него што је досад био. Десно од Коњичке дивизије налазио се Обреновачки одред који је у 10 часова примио наређење Врховне команде да заштити гранични фронт од Колубаре д о с. Ушћа, држећи десно везу са трупама Одбране Београда. Непријатељ је утврђивао с. Купиново и по подне дејствовао артиљеријском ватром на Забрежје, а од Бољеваца пешадијском. Наша п озицијска батерија ућуткала је непријатеља, а брзометна батерија успела је да растера његове делове који су се утврђивали код Купинова. Намера команданта аустроугарске 5, армије да заузме утврђени српски положај на др уму комбинованим нападом 8. корпуса с фронта и 104. ланштурмске бригаде на позадину није се остварила. Бригада није успела да потуче Равањски одред и дође у везу са 8. корпусом, а командант 8. корпуса донео је кобну одлуку да сам крене у напад који се завршио уз тешке губитке. Премда је командант српске српск е II армије брижљиво појачао Равањски одред, овај је препустио Преки пут непријатељу, али је сачувао Равње. Овај неуспех Комбинованог корпуса навео је његовог команданта да тражи појачање од два свежа пука.
24. септембар
Због јаке кише која је овог дана падала, аустроугарска 5. армија је одложила напад у Марашници и код царинарнице Раче за 25. септембар. Комбиновани корпус се само бранио на линији с. Засавица - Узвеће - Причиновић. Српска II армија продужила је да се утврђује: Тимочка II је са једном батеријом тукла ад у Курјачицу; Моравска I је одбијала јаке нападе 21. ландверске дивизије на лево крило Параншичког одреда; код Равањског одреда су делови 104. ландштурмске бригаде напустили положај Преки пут северно од Равња и повукли се у с. Засавицу, вероватно због тога што су били јако истакнути и усамљени; Северни одред је у току протекле ноћи одбио неколико напада непријатеља од Ноћаја ка Гл ушцима. Нападе су помагале батерије од Бубање и Узвећа, а излаз из Глушаца непријатељ је тукао артиљеријом и од Караб уше и од Црквине. Код Тимочке I у току протекле ноћи и дана 24. септембра није било значајнијих догађаја, осим судара одељења која су се привлачила противничким рововима и бацала бомбе.
Шумадијска I је припремала елементе артиљерије за гађање важнијих та чака. Непријатељски авион је у 17 часова бацио две бомбе на Штитар где су пристигла два градска топа 12 цм М 97. На одсеку Шабачког одреда вођен је артиљеријски двобој. Код Обреновачког одреда непријатељ је у више наврата дејствовао у правцу с. Скеле, али је, претрпевши губитке од шрапнела, одустао. Командант српске II армије руководио је досадашњим операцијама армије у духу Диспозиције Обр. 3074 од 14. септембра. Међутим, нова ситуација (обухваћен положај, блискост додира са непријатељем, немање резерве, слабост путева, недостатак артиљеријске муниције и сл.) нагнала га је да овог дана тражи интервенцију Врховне команде, предочавајући да би се армија врло те шко могла повући у случају сл учају да јој непријатељ пробије фронт. Врховна команда је увези с тим одговорила да се на случај такве потребе повлачи на линију: Шабац - Цер - Видојевица на којој организовати упорну одбрану „заштићавајући у исто време и правац: Шабац - Ваљево. Момент за повлачење и све остало оставља се вашој оцени. Појачања не можете више добити, јер их нема. Једино можете рачунати још на Коњичку дивизију, која сада обезбеђује гранични фронт; Ушће Мишар. Она би вам се у даноме тренутку тр енутку могла упутити у помоћ". СВК ни сада, дакле, није хтела да донесе одлуку о повлачењу II армије, већ је то препустила команданту II армије, сматрајући да ће он најбоље уочити тренутак за повлачење. Овог дана командант Балканске војске наредио је да 6. армија пређе у одбрану, како због великих губитака (који су се попели код 15. корпуса на 12.000, а код 16. на 13.000 војника), тако и због ружног времена, изнурености војника и стоке и тешкоћа у снабдевању.
25. септембар
Командант аустроугарске 5. армије наставио је са нападима 8. корпусом па српски утврђени положај код Парашнице и царинарнице Раче, а Комбинованим корпусом бранио се на фроонту Узвеће - Причиновић. Под утиском ових напада, командант српске II армије нашао је за потребно да предузме одговарајуће мере у случају пробоја фронта армије и 25. септембра у 11 часова издао је директиву за поступак у случају да арми ја буде принуђена на повлачење. Ова директива, послата командантима лично као строго поверљива, имала је да служи као основа за даљи рад. Непријатељ је и овог дана нападао без успеха. Покушај преласка на северном делу дел у аде Тикваре одбијен је. Није успео ни јуриш 21. ландверске дивизије на десно крило и центар Парашничког одреда. Дивизија се, после претрпљених великих губитака, већим делом повукла у полазне ровове, а мањим задржала у заклонима од врећа са песком на 100 м од браниоца. Тако је било и код 3. дивизије која је допрла на 20 корака до српских препрека од жица. Командант 8. корпуса је најзад увидео да треба извршити много веће и боље прииреме, нарочито артиљеријске, да би овладао српским утврђеним положајем. За време ових напада 8. корпуса, на простору од с. Амајлије до с. Батара демонстрирао је 13. корпус. Комбиновани корпус је овог дана напао Равње, Раденковић и Глушце, а око поноћи је јаким снагама од Засавице покушао да о влада Преким путем северно од Равња. И поред свих напора био је приморан да се повуче. (Равње било у зони дејства Равањеког,
а Раденковић у зони дејства Северног одреда. Оба одреда су била потчињена команданту II армије.) На Северни одред нападао је ноћу 24/25. септембра део 104. ландштурмске бригаде, али без успеха. Један заробљеник изјавио је тада да су у нападу учествовали 1. и 3. батаљон 25. пука из 104. ландштурмске бригаде. Одсек Тимочке I тукла је пешадијска и артиљеријска ватра с обе стране: према десном к рилу средње колоне био је 68. 68 . пук и 21. јегерски батаљон из 14. пешадијске бригаде, а према левом 28. пук из 42. домобранске бригаде. Непријатељ је имао 79 погинулих, а Срби 4 рањена. На Шумадијску I непријатељ је ноћу 24/25. септембра отворио јаку пешадијску и артиљеријску ватру ради сузбијања препада. Командант II армије усво јио је предлог да командант армијске артиљерије оде са својим штабом привремено у штаб Шумадијске I ради управљања ватром армијске артиљерије придате овој дивизији. дивизији. Армијска артиљерија тукла је непријатеља у Причиновићу, али он није одговарао на ватру. Код Шабачког одреда као ни код Коњичке дивизије није у току 25. септембра било ничег значајнијег. Непријатељ је ноћу гађао артиљеријском и пешадијском ватром рејон с. Скеле, али на ову ватру није одговорено. Као што се види, II армија је издржала издржал а овог дана жесток налет 21. ландверске дивизије у Парашници и дивизије код царинарнице Рача, али пошто није располагала потребним резервама, морала је сваког тренутка бити спремна и на повлачење, што је регулисано директивом која је свим командантима стигла у току 25. септембра. Ни непријатељ није био у бољем стању. Налетом у Парашници на јако утврђен положај, где је претрпео врло велике губитке, увидео је да напад још није био довољно припремљен и да је потребно сасредити ватру врло јаке артиљерије, а з а то је било потребно још доста времена. Стога је командант Балканске војске наредио да 5. армија сачека долазак групе Литгендорфа, а 6. армија (са 13. корпусом у свом саставу) да утврди заузете положаје. Балканска војска, дакле, није била у могућности да настави офанзиву офанзив у док јој не стигну тражена појачања. Услед тога је наступила равнотежа снага која је изазвала застој у дејству. Да се не би изгубило већ заузето земљиште, прибегло се утврђивању и прешло у рововску војну која је трајала од 25. септембра до 24. октобра 1914. 1914. године, када је почела трећа офанзива Балканске војске.
Рововска војна на Дрини и у Мачви Од 26. септембра главне снаге српске и аустроугарске Балканске војске биле су у блиском додиру на Сави; у доњем и средњем ток у Дрине. Обе стране утврђивале су се на положајима на којима су се затекле 25. септембра, старајући се не само да одрже по сваку цену своје положаје већ да их по могућству и побољшају заузимањем погоднијих одсека. Дејствовале су једна против друге пушкама, митраљезима и артиљеријом из ровова, као и краћим ноћним и дневним препадима, па чак и већим нападима да би једна другу што више ослабиле и створиле повољније услове за решавање ове дуготрајне и крваве битке у своју корист. На овај начин настала је такозвана р ововска војна која је трајала до 24. до 24. октобра. Она је дошла као последица исцрпености људи и истрошености ратних средстава обеју страна, а одвијала се:
Код I армије
26. септембра - углавном извиђање непријатељског положаја Дуга њива - Кошутња стопа Мачков камен, а сутрадан је под команду к оманду ове армије стављена и Моравска II, с тим што је остала на свом положају: Орлујак - Биљевине - Велики вис, а са једним батаљоном према Ципу. Овој дивизији је придат и 9. кадровски пук који је СВК упутила из Ваљева. Пук је претходно намењен као појачање Дунавске I. Док је 28. септембар код ове армије прошао без промена, 29. септембра је откривено довођење ландштурмских јединица на место јединица заједничке војске које су се, наводно, припремале за упућивање према српској Ужичкој војсци. Предузете су биле мере да се ово провери, али командант армије није могао бити сигуран у тачност података ни 1. октобра када је о томе известио Врховну команду. Извиђачка делатност јединица армије била је врло жива. Прикупљени су подаци о непријатељу. При томе је био иитере сантан податак Љубовиђског одреда (30. септембра) да су Срби са линије непријатељских положаја на одсеку с. Дубравице - с. Витковићи - с. Слапашница исељени у унутрашњост Босне. Врховна команда је упутила за 1 армију, поред 9. кадровског пука, још и 232 наоружана обвезникаобвезника-коњаника I позива без коња за попуну губитака Дунавске I, а з атим и Руднички четнички одред мајора Танкосића који је до 1 . октобра био под III армијом. С обзиром на то да се оскудевало оск удевало у кадру (чете су водили неискусни потпоручници и наредници), командант армије је предложио Врховној команди да се људство 9. кадровског пука распореди по свим пуковима Моравске II, што ова није усвојила. После активне извиђачке делатности (поред осталог су на лев у обалу Дрине - ка селима Слапашница, Полом, Оправдић упућене и 4 официрске потроле), командант армије је 4. октобра предложио СВК да се из Дунавске I тајно, ноћу извуку 1 - 2 пука пешадије ојачане брдском артиљеријом и преко понтонског моста код Љубовије пребаце на лев у обалу Дрине ради садејства са Ужичком војском. Овај предлог генерала Петра Бојовића био је потенциран немогућношћу да предузме офанзиву из рововске војне, како због надвишавајућег земљишта непријатељских положаја које је уз то било јако испресецано и покривено шумом, тако и због преморености трупа армије и изнурености стоке за коју је предлагао да се са фронта повуче у ближу позадину ради исхране. Међутим, СВК није прихватила предлоге команданта I армије, а за офанзиву је наредила д а се не предузима док се за то не укажу повољније прилике. 5. октобра непријатељ је снагама једног батаљона протерао делове Љубовиђског одреда са леве обале Дрине на десну, после чега је одред, ојачан Рудничким четничким одредом (који је бројао 130 пушака), посео за одбрану леву обалу Дрине од ушћа р. Узовнице до ушћа Јеловачке реке.
Код II армије
У борбама од 25. и 26. септембра армија је имала само код Моравске I 39 погинулих и 197 рањених. Непријатељ је дејствовао углавном артиљеријом којој се због оскудице у муницији није могло успешно парирати. Притисак непријатеља на Моравску I није престајао ни 27. септембра, али су Пара шнички и Северни одред одбили све нападе. Код
Тимочке I и Шумадијске I непријатељ је само отварао јаку ватр у и насилно извиђао. СВК је, 28. септембра, упутила команданту II армије с угестије да од Тимочке II и дела Моравске I образује групу за напад кроз к роз међупростор непријатељских положаја који је износио око 30 км и изводио на аду К урјачицу, а који је бранило само 55- 6 батаљона. Из овог међупростора, офанзивна група из II армије би, уз подрш ку Дринске II из III армије, могла успешно дејствовати у бок и позадину поз адину једне од непријатељских група: оне, са линије Гучево - Борања - Мачков камен - Јаворник - Дрина, или пак оне, споредније, са линије с. Причиновић - ушће Дрине - Бијељина. Командант II армије је на ову сугестију СВК тек 30. септембра, сачекавши развој р азвој ситуације, одговорио да за офанзиву може употребити само Тимочку II, али уз услов да му се претходно достави довољна количина муниције. Непријатељ је са мостобрана код аде Курјачице отварао ватру на делове Тимочке Т имочке II, а код Моравске I вршио ноћне нападе на целом фронту, нарочито на Параш нички одред. Код Тимочке I и Шумадијске I дејствовао је јаком пешадијском ватром, осветљавајући први борбени ред ових дивизија рефлекторима. Пре подне 29. септембра непријатељ је почео јаче да напада десни одсек Шумадијске I али је, претрпевши велике губитке, морао да одустане од напада. Није успео ни његов пок ушај овог дана да на одсеку одсек у Шабачког одреда пређе Саву код шабачке стругаре и Мишарске аде, па се и ту углавном ограничио на тучење артиљеријском ватром по Шапцу, наневши при томе велике штете овом граду. Из Ваљева су у II армију упућени 492 регрута из I позива и 163 војника из II позива наоружана руским пушкама, ради попуне Тимочке дивизије I и II позива. Пред фронтом Коњичке дивизије непријатељ је био на Мишарској и Мрђеновачкој ади одакле се, судећи по јакој артиљеријској ватри усмереној на Шабац и Мишар, крстарењем монитора око ових ада, а још више скидањем јединица са обале према Шапцу и упућивањем ка поменутим адама припремао за форсирање Саве, али до тога није дошло. Притисак непријатеља на одсек Моравске I који се у ствари настављао на ноћни напад нарочито на Парашнички одред није престајао ни 30. септембра. Губици дивизије из тих напада износили су: 16 мртвих, 91 рањен, 7 контузованих и 7 несталих. То је команданта II армије и принудило да из Моравске I не извлачи делове за формирање офанзивне групе за напад на одсек аде Курјачице, по с угестији СВК. Моравска I отворила је 1. октобра ватру ради извиђања одсека од аде Тикваре до ушћа Баре, на коју је непријатељ одмах одговорио одг оворио јаком пешадијском и артиљеријском ватром, по чему се закључило да овде располаже ра сполаже јачим снагама. Готово истовремено је нападао на одсеке Тимочке II и Шумадијске I, али је одбиј ен. Када је из Шабачког одреда стигао извештај да се непријатељ повлачи испред Шумадијске I, дивизији је наређено насилно извиђање ради провере тог податка. Непријатељ је 2. октобра наставио нападе али је и трпео велике губитке. Најјачи напад је усмерио на десни одсек Тимочке I који је трајао 4 часа, дејствујући и артиљеријом са монитора и леве обале Саве. Сутрадан С утрадан је наставио да отвара ватру, типичну за рововску војну, којом је желео да изнурава српске трупе. Најјачу ватру непријатеља трпеле су Моравска I и Тимочка I, а према Шумадијској Ш умадијској I мањи делови су насилно извиђали. Није престајало ни бомбардовање Шапца. О распореду непријатеља сазнало се 3. октобра нешто више и због тога што је из аустроугарске војске пребегао Северном одреду поручник др Лазар Бајић са 12 својих истомишљеника којима је патриотска свест налагала да више не служе заједничком непријатељу. Срби су 4. октобра открили да непријатељ према Парашничком одреду копа
приближнице, због чега се командант II армије обратио СВК с мол бом да му упути једну минерску чету са средствима за минске радове . СВК је наредила команданту I армије да за то упути један вод своје минерске чете. Сутрадан, 5. октобра, код с. Раденковић појавио се „25. пук пучких усташа" којима с у Срби дотурили проглас позивајући Југословене у А устроустро-Угарској да се не боре против своје браће јер се овај о вај рат и води за њихово ослобођење. Сви напади које је непријатељ предузимао одбијени су. Нарочито је био јак јуриш непријатеља на десни одсек Шумадијске I који је одбио њен коњички пук. Трпећи даноноћне поразе, непријатељ је трпео губитке и његови напади почели су да јењавају.
Код III армије
Непријатељ је, у току ноћи 25/26. септембра, на фронту III армије извршио јуриш на Еминову воду али је претрпевши велике губитке, морао да одустане од даљих напада, да би их поновио и наредна два дана, опет без успеха. Комбинована дивизија коју је СВК ставила под команду III армије, трпела је јак у артиљеријску ватру непријатеља на положају К личевац - Главице - Тршички брег, од које су губици били само 2 погинула и 5 рањених артиљераца. После артиљеријске ватре уследио је јак ноћни напад непријатеља на одсек Комбиноване дивизије који се наставио и у току 28. септембра, уз истовремени напад и на Еминову воду. Од 18.30 часова (28. септембра) почела је јака борба, на целом Гучеву, а код Дринске I вођен је артиљеријски двобој са непријатељским батеријама које су дејствовале са Мамутовца, Ципа и Гајева. Непријатељ је своје положаје утврђивао израдом надстрешница и препрека испред ровова. Извиђачка активност јединица III армије имала је за циљ да се прикупи што више података о распореду и јачини непријатеља. Ти су подаци били, 30. септембра, дефинитивно сређени у штабу армије. Према њима, непријатељ је имао: - на ади Курјачици 42. хонведску дивизију и пет батаљона (по један из 25. и 27. пука и три батаљона из 28. пука); на Кривића ади били су делови непознате јачине; између р. Жеравије и Трбушничке реке патролирала су мања одељења из 58. пука; - на одсеку к. 322 - Ковиљача - Црни врх - Еминова вода било је 18 батаљона и то: 12 из 13. корпуса и 6 из 80. бригаде 40. хонведске дивизије; - према Кулишту и на к. 464 било је 14 батаљона и то: седам из 40. 4 0. и шест из 42. хонведске х онведске дивизије и један батаљон из 13. корпуса; - на к. 517 било је шест батаљона из 12. бригаде, а десно од ње четири батаљона 10. брдске бригаде из 15. корпуса; - на Биљегу и Ципу била је 7. брдска бригада из 15. корпуса (4 батаљона), а ту се до 21. септембра налазила и 18. брдска бригада (4 батаљона) из 16. корпуса. Распоред аустроугарске артиљерије: у с. Јањи вероватно артиљерија 42. дивизије; на левој обали Дрине, према ади Курјачици, три пољске и једна хаубичка батерија; на Шепачкој Коси, према Лозници, осам пољских батерија; а затим по једна хаубичка, пољска или брдска батерија: на одсеку Ковиљача Ковиљача - Црни врх; југозападно од Црног врха и Еминове воде; југозападно од Кулишта; југозападно од к. 484 и 482; на Мамутовцу; на средокраћи
Мамутовац - к. 517 и на Ципу. Насилним извиђањем утврђено је да је непријатељ 30. септембра ослабио артиљерију, а од бегунаца се сазнало да је 8. брдска бригада враћена у Сребрницу; 12. брдска бригада треба 1. октобра да одмаршује за њом, док се према фронту Дринске I налази 11. брдска бригада. У току 1. и 2. октобра непријатељ је упорно нападао Кулиште и Еминове воде, али је одбијен уз велике губитке. Комбинована дивизија била је ојачана: 5. пуком из армијске резерве и са три батаљона из Дринске I позива. И њени губици губици су били велики, а само из 5. пука је погинуло 78 војника, а рањено је 2 официра, 5 подофицира и 168 војника. Међу погинулим официрима био је и храбри пешадијски мајор Војин Протић. На фронту Дринске II непријатељ је уз артиљеријску подршку вршио демонстративне нападе, али без резултата као и код Дринске I где је само дејствовао артиљеријом. Сумирајући резултате извиђања и претрпљене губитке, а затим прихвативши обвезнике и то: 320 за попуну Комбиноване и 811 за попуну Дринске дивизије I, штаб III армије је 1. октобра из с. Завлаке прешао у с. Јаребице, где је од Врховне Врх овне команде било најављено да ће 5. октобра стићи и 8. кадровски пук. У току 3. октобра непријатељ је узалудно покушавао да збаци 5. пук са косе између измеђ у Еминове воде и Кулишта, а поподне је упорно тукао артиљеријом Кличевац, Главице и Тршићски брег. У току наредних дана (6 - 23. октобра) динамика збивања је јењавала све до почетка треће офанзиве аустроугарске Балканске војске. Стога и ми овде износимо само основне карактеристике овог периода рата. Због повлачења Сребрничког одреда из Босне, ко мандант I армије упутио је 7. октобра, по наређењу СВК. 18. пук и два пољска топа из Дунавске I у с. Ставе на располагање Врховној команди да би се спречило кадирање непријатеља преко Бајине Баште. СВК је наредила 18. пуку да са артиљеријом одмах из с. Ставе одмаршује на Дебело брдо, а 10. октобра послала је министру војном телеграм износећи тешко стање трупа у погледу одела, обуће и логорске опреме. Време је било хладно, са кишом и снегом, па се има утисак да је Врховна команда скидала са себе одговорност због последица које су могле ускоро наступити. У Ваљеву је био уређен аеро дром где је имао да дође и командант Ваздухопловне команде мајор Милетић који је дотле био при штабу III армије. На представку команданта Коњичке дивизије Врховна команда је, 11. октобра, наредила да у заштити граничног фронта с. Ушће - Шабац остану: 19. кадровски пук, два батаљона 5. пука III и све три батерије које су с у већ биле тамо, а јединице коњичке дивизије да се укантонују у Дебрцу, Бањанима и Обреновцу. По оцени Врховне команде непријатељ се припремао за одсудни напад на Г учево, о чему је била 12. октобра обавестила команданта I армије и од њега тражила да нападима помогне III армију. Командант I армије одлучио је да 13. ок тобра у 8 часова изведе демонстративан напад са тежњом да непријатељу осујети одсудан напад на Гучево, а није био искључен ни прелазак I армије у одсудан напад ако наступе повољне околности. Љубовиђском одреду је наређено да буде спреман за борбу ако га непријатељ нападне. Армијска артиљерија (сем два градска топа 12 цм на Јаловику) стављена је под команду Дунавске II, о чему је извештен и командант III армије. Напад I армије је изведен 18. октобра. Он је донео резултате који су се и очекивали. Непријатељ пред њеним фронтом није могао одвојити ни најмање снага да би их употребио против III армије. Том приликом видело се да се против непријатеља у јако
утврђеним положајима и не може изборити већи успех без великих жртава. У 17 часова напад је обустављен и јединице су враћене у своје заклоне, сем неких делова. Коњичка дивизија се већ распоредила у кантонману: 1. пук у селима Бањани, Кожуар, Вукоња; 2. пук у Обреновцу; 3. пук п ук у селима Дебрц, Власеница, Месарци и 4. п ук делом у Обреновцу и селима Хрвати и Бело Поље. Врховна команда је 17. октобра депешом тражила од министра војног, већу количину артиљеријске муниције, нарочито за брзометне хаубице, да би могли да се одрже важни положаји иа фронтовима армија. 19. октобра је наредила да III армија убудуће осигурава фронт до Јеринића аде, а II армија под чију је команду потпао и Јадарски четнички одред са Јеринића аде, северно од I. У вези с тим је командант II армије тражио да м у се пошаље појачање од једног пешадијског пука, јер се Јадар ски четнички одред, због посебних задатака, није могао употребити за осигуравање фронта. Стога је Врховна команда вратила границу између III и II армије поново на Јадар, а команданту I армије наредила да једну хаубичку батерију са муницијом и Крупов Крупов хаубички дивизион (од две батерије) пошаље III армији да би се олакшала ситуација на Гучеву. 23. октобра у 2.48 часова један непријатељски монитор који је који је пловио уз Саву, наишао је код Орашачке аде на мину и онеспособљен је за покрет. Командант Коњичке дивизије наредио је руским минерима да га са две мине потпуно разоре. За време застоја у операцијама, српска војска није успела да поправи своје тешко стање, јер није могла да се попуни свежим снагама. Мада су регрути ступили у војску 14. септембра, било је потребно најмање два месеца за њихову најнужнију војну обуку, а затим још 15 дана да се доведу у борачке јединице. Према томе у борбу су могли ступити, у најповољнијем случају, после 1. децембра. Затим, довоз артиљеријске муниције који се очекивао углавном из Француске, а делом и из Русије, могао се завршити тек после 1. децембра. Због недостатка свежих снага и артиљеријске муниције Срби нису успели за време застоја да заузму боље положаје, већ само да се среде, одморе и извиде непријатеља и земљиште. Међутим, аустроугарска Балканска војска, пошто је располагала свежим људством, ратним потребама, превозним средствима (железницом) и добром организацијом, успела је да за време застоја попуни своје јединице, па чак да их преформира за ратовање ратовање у планини и. 24. октобра, да главним снагама настави операције, чиме је имала већу корист од застоја него Срби.
Нападна дејства Ужичке војске у источној Босни Од 18. септембра, када је српска Врховна команда привремено обуставила офанзиву Ужичке војске у источној Босни, до 22. септембра, када је наредила да се офанзива настави, није било неких великих промена на том делу фронта. Одред Ужичке бригаде заузео је, 20. септембра, Сребрницу. Уз местимичне мање борбе и извиђања, прикупљани су и сређивани подаци о непријатељу који су СВК помогли да добије јаснију слику о ситуацији. Ибарски обвезнички пук стављен је под команду Ужичке војске, а пуковнику Зисићу, команданту Ибарске дивизијске области, наређено је да се вр ати у Нови Пазар. Наређење за настављање офанзиве примио је командант Ужичке војске 22. септембра у 13
часова. У њему је инсистирано да је, за олакшање ситуације код Крупња, потребна „енергична акција у правцу ка Власеници у позадину непријатеља", при чему имати у виду обезбеђење левог бока од Сарајева, зашта „употребити потребан део снага, а свом осталом снагом наступајте правцем Рогатица - Жљебови - Хан Пијесак; учините што јачи притисак у позадину непријатеља и покварите му железничку пругу долином р. Криваје, која служи непријатељу као комуникациска линија". Истовремено је било предвиђено да и црногорска Санџачка војска дејствује „долином Праче и правцем Сарајево - Гласинац Рогатица. За овај циљ ступите у везу и споразум са командантом Санџачке војске сердаром Вукотићем". Обострани распоред снага 22. септембра био је: Ужичка војска - Шумадијска дивизија II (са свега 12 батаљона, 36 топова и два ескадрона) имала је Коњички дивизион у извиђању ка Власеници и Сарајеву; одред (састава: Сувоборска добровољачка чета и једна чета 12. пука са 2 брдска Дебанжова топа) на Буковцу (к. 1222); 12 22); 12. пук са брдских топова на одсеку Ново брдо - Бабњак - Вигова гора; 10. пук (без једног батаљона), 6 брдских Дебанжових и 4 пољска топа на одсеку Рујник - Медник; 11. пук (без једног батаљона) са 4 брдска Дебанжова топа и 4 пољска топа на Тмору (к. 1342); у дивизијској резерви, на Јастребици и Врању (к. 1386), били су: по један батаљон из 10. и 11. пука, 4 пољска топа и 4 хаубице. - Ужичка бригада, састава: 4. пук III, батаљон 10. пука III, батаљон XV прекобројног пука III, 12 пољских Дебанжових топова и Златиборска добровољачка чета, затварала јс правац Бајина Башта - Кадињача - Ужице, бранећи Дрину на одсеку: ушће Трешњице - караула Дервента. Према наређењу команданта Ужичке војске од 12. септембра, бригада је истурила Сребрнички одред да угрози бок и позадину аустроугарске 6. армије, а који се по заузећу Сребрнице овако распоредио: један вод код Братунца, 3. батаљон 4. пука на Вијогору (к. 901); Златиборска добровољачка чета и 2. батаљон 4. пука на положају Как Брачан; батаљон XV прекобројног пука III, са три чете у Сребрници и једном на Пашином брду. - Лимски одред, јачине 13 батаљона и 10 топова, имао је: ГраничарскоГраничарско-добровољачки батаљон код с. Пале; 4. кадровски к адровски пук са 4 брдска топа на Граду (к. 897), а једним батаљоном у с. Боровско за везу са Санџачком војском; на одсеку Јеласје - Хум били су 5. кадровски пук II прекобројни пук III (без два батаљона) и 6 брдских Дебанжових топова а у с. Изгумање Ибарски обвезнички пук. У Вишеграду је био батаљон XV прекобројног пука III и 4 Крупова пољска топа из Лимског одреда, а на Дрини су била подигнута два привремена моста за артиљерију и возове. Санџачка војска Црногорска Врховна команда прегруписавала је своје снаге за офанзиву у југоисточној Босни и то је требало да се заврши 28. септембра њене су јединице имале овај ра според: 1. Санџачка дивизија, од пет батаљона, на линији с. Добрача - с. Врхлазје; Пљеваљска бригада на Врановини (к. 1271); Колашинска бригада, од шест батаљона, на РањенРањен-седлу; Дрински одред - са два батаљона ка с. Јабука, Јаб ука, три батаљона на правцу Фоча - Калиновик, а
једним у Фочи. Општа резерва, Ловћенска бригада од три батаљона, код хана Осаница на Дрини. Непријатељске снаге Према Ужичкој и Санџачкој војсци налазила се група генералгенерал-мајора Андријана, која је, штитећи десни бок и позадину 6. армије, била с њом у вези преко 109. ландштурмске бригаде (шест батаљона и коњичка батерија на положају с. Д убравица - Дубовик - Кик). Група генералгенерал-мајора Андријана била је састава: 9. ландшт урмска етапна бригада, од пет батаљона, у Милићима, са задатком да осиг ура друм с. Дрињача - Милићи - Власеница; 8. брдска бригада (ојачана са неколико гравичарских г равичарских и жандармеријских чета и шуцкором), од три батаљона и две брдске батерије, код ХанХан-Пијеска, са задатком да осигура железничку пругу Хан Пијесак - Олово. Осим тога у утврђењима Сарајева и Калиновика налазиле су се посаде.
У 10 часова 23. септембра састали су се у Рогатици команданти Ужичке и Санцачке војске и Шумадијске дивизије II позива, где су се споразумели да делом Ужичке и Санџачке војске овладају раскрсницом друмова код с. Громиле и да се 24. септембра: Шумадијска II прикупи на простору Бабјак - Паклинак - с. Думанићи; Лимски одред на простору Велики ком - с. Козадре, а главнина Санџачке војске на линији с. Р абар - Марково брдо - Вијенац Црни врх - Клек - Боровац и да 25. септембра отпочну офанзиву. Истог дана (23. септембра) у 22 часа издао је командант Ужичке војске (у вези са договором у Рогатици) команданту Шумадијске II заповест за енергично наступање: ка одсеку с. Мркаље - с. Жљебови и даље ка с. Пијеску, а Игришнички одред са линије с. Џиле - Игришник ка с. Поджепљу. Команданту Лимског одреда наређено јс да се у току 24. 24. септембра прикупи на линији Велики ком - с. Козадре и у 5 часова 25. септембра да наступа са Санџачком војском ка с. Соколцу и Палежу (к. 1037) ради заштите левог бока Шумадијске II. Под непосредном командом команданта Ужичке војске остали су: један батаљон II прекобројног пука III позива и Ибарски обвезнички пук код с. Лепенице. ГраничарскоГраничарско- -добровољачки -добровољачки батаљон остао је на линији с. Јасен - с. Пале, одакле је имао да упути једно одељење да се преко Романије и огранака Озрена пробије ка Олову и што више поруши железничку пругу у долини Криваје. Хаубичка батерија, коју је штитила чета III позива, остављена је код с. Пешурићи, а Крупова батерија у Вишеграду. Команданту коњичког дивизиона који је стављен под команду команданта Шумадијске II, наређено је и да одржава вез у са Лимским одредом, а у позадини непријатеља да руши железничку пругу Хан Пијесак - Олово. Командант Шумадијске II наредио је: Игришничком одреду (3. батаљон 12. пука без чете и два брдска топа) да упорно брани Игришник (к. 1518) и одржава везу са Сребрничким и Буковачким одредом (који брани Буковац); десној колони (12. пук без батаљона, 7. брдска батерија и два Дебанжова брдска топа) да наступа прво ка фронту с. Кусаче - с. Мркаље, а затим ка фронту Хан Пијесак - с. Мироње; левој колони (10. пук, два топа 8. брдске батерије и једна брдска Дебанжова батерија) да наст упа правцем с. Соколовић - с. Жљебови - Хан Пијесак и обухвати десно крило непријатеља, упућујући један батаљон са два топа на Копито, затим на Куштревицу и Кути. Дивизијска резерва (11. пук, два топа 8.
брдске батерије и пољски дивизион) да се креће: три батаљона, са 3 митраљеза и 2 брдска топа за десном, а остатак за левом колоном. И командант Лимског одреда је издао своју свој у заповест: десној колони (5. кадровски пук и брдска Дебанжава батерија) да наступа правцем Велики ком - с. Ракитница - с. Смртићи с. Кошутица - Кратељ и, држећи десно везу са Шумадијском II, да нападне лево крило непријатеља; левој колони (4. кадровски пук и два брдска брзометна топа) да наступа правцем с. Кочадре - с. Сенковић - с. Бандин Оџак - с. Соколац и заузме Палеж, одржавајући везу са 1. санџачком дивизијом; резерви (2. и 3. батаљон II пука III позива и два брдска брзометна топа) да се креће правцем с. Гучево - с. Сенковић - с. Смртићи - с. Кусаче. Санџачка војска је, ради обезбеђивања левог бока б ока и позадине Ужичке војске од Сарајева, посела за одбрану истакнуте тачке Шиљаву главу (к. 1222) и Вијенац (к. 1025). Дрински одред је имао са положаја Црни врх - Клек - Боровац да обезбеди леви бок и позадину Санџачке војске, а накнадно му је наређено да по могућству заузме Челопек и Вихор. Извиђачки делови су до 25. септембра заузели за узели важне тачке Палеж, Челопек, Пуховац, Шиљава глава и с. Пале. Док су се штабови Ужичке и Санџачке војске припремали за предстојећу офа нзиву, аустроугарска брдска бригада је 23. септембра напала Сребрнички одред од ХанХан-Пијеска, а одмах затим и 9. ландштурмска бригада од Милића и одбациле га на линију Пашино брдо - Столац. Шумадијска II упутила је са Бабјака (к. 1254) батаљон са два брдска топа преко р. Жепе на Игришник, да би заједно са батаљоном Сребрничког одреда заузело с. Поджепље и ту обезбедио десни бок дивизији. 8. брдска и 9. ландштурмска етапна бригада заузеле су без борбе Сребрницу; 109. ландштурмска прешла је на десну обалу Дрине и сменила 13. брдску бригаду код с. Липнице, а ова је отишла у резерву 16. корпуса на Чавчиће (к. 813). Сребрнички одред се ноћу 23/24. септембра повлачио на положај Пашино брдо - Столац, одакле је имао да што дуже задржава наступање непријатеља, а кад Ш умадијска II у наступању потисне непријатеља пред собом, да и он предузме наступање и дејствује ка с. Поджепљу, садејствујући одреду Шумадијске II са Игришника. Врховна команда упутила је команданту Ужичке војске допунске батаљоне из Кр ушевца у Вишеград ради попуне Шумадијске II. Батаљони су били наоружани руским брзометним пушкама. Шумадијска дивизија II позива наступала је 25. септембра у духу заповести од претходног дана. Добивши извештај да се код ХанХан-Пијеска налазе јаче непријатељске снаге са шест пољских и шест брдских топова, командант дивизије наредио је (у 13 часова) де сној колони да предњим деловима избије на линију с. Кусаче - с. Мркаље и главнином овлада Студеном гором (к. 1162), а главнином леве колоне ХинићХинић-Ханом. Јединице су достигле маршевске циљеве, а штаб дивизије заноћио је у с. Миљетке где је у 22 часа издао наређење да десна колона 26. септембра овлада линијом с. Кусаче - с. Мироње (са потребним осигурањем на Жепу), а лева линијом с. Мекота - Височник (к. 1259) са потребним осигурањем на Кути; дивизијска резерва да се прикупи код с. Мркаље, а једну чету да упути на Куштревицу. Лимски одред је 25. септембра овладао линијом Кратељ - Палеж; 1. санџачка дивизија избила је Васојевићком бригадом на Пуховар, а Дринским одредом пред утврђење Каликовика које је по подне бомбардовао два часа. Врховна команда је, после неуспеха на Мачковом камену, сагледала од колике је користи
могло бити садејство Ужичке војске за олакшавање ситуације на зворничком мостобрану, па је 25. септембра у 15 часова наредила да се од XV прекобројног пука III позива и два брдска Дебанжова топа који су се налазили код Бајине Баште, формира одред под командом резервног пуковника Јанкуре са задатком да се пребаци на леву обалу Дрине, ступи у везу са Ужичком војском и, обезбеђујућ и јој десни бок, дејствује ка Сребрници и Власеници, хватајући десно везу са Љубовиђским одредом. У састав о вог одреда имали су да уђу и делови код Бајине Баште који су се налазили па левој обали Дрине, припадали су одреду мајора Косте Тодоровића који је спомињан као „Сребрнички одред" (Златиборска добровољачка чета, 2. батаљон 4. пука III, пола батаљона 10. пука III и два брдска Дебанжова топа). Тодоровићев одред је овог дана од 10 часова водио борбу око Црног врха и г. Лесковика са делом аустроугарске 8. брдске бригаде. Пошто је Власеницу угрожавала Шумадијска II, командант 8. брдске бригаде наредио је да се 9. ландшурмска етапна бригада врати из Сребрнице у Милиће, а 8. бр дска је и даље потискивала одред мајора Тодоровића („Сребрнички") нападајући нарочито његово лево крило код Црног врха и с. Лесковика. Пошто му је било прецизирано командовање одредом, командант Ужичке бригаде је формирао Сребрнички одред под командом пуковника Јанкуре и укључио у њу цео одред мајора Тодоровића. Тако је тек сада Сребрнички одред имао свој прави састав: Златиборска Добровољачка чета, два батаљона XV прекобројног п ука III, пола батаљона 10. пука и два батаљона 4. пука без једне чете (сви III позива), два брдска и два пољска Дебанжова топа. Свега 4,5 батаљона и 4 топа. Ужичка војска наставила је, 26. септембра, наступање ка ХанХан-Пијеску против Андријанове групе, чија се 8. брдска налазила код Сребрнице, а 9. ландштурмска етапна бригада код Милића. Настављене су започете борбе код Лесковика и Црног врха. За дејство ка Сребрници образоване су две колоне Сребрничког одреда: десна (два батаљона XV прекобројног пука III, са два пољска Дебанжова топа) да са Пашиног брда наступа ка Сребрници; лева (Златиборска добровољачка чета, 2.батаљон 4. пука III и пола батаљона 10. пука III, са два брдска брдс ка Дебанжова топа) да са Столца и Црног врха наступа правцем с. Подравно - с. Џиле и ухвати везу са Шумадијском II; одредска резерва (батаљон 4. пука III) да са к. 957 наступа за десном колоном. По подне је из Сребрнице упућен батаљон 8. брдске бригаде са два брдска топа за појачавање одреда потпуковника Хвостека који је са ландштурмским батаљоном, три допунске чете и два брдска топа био на положају е. Мироња - с. Мекоте - Височник. Претходнице Шумадијске II нападале су цео дан одред потпуковника Хвостека и у 19 часова успеле да овладају наведеним положајем одба цивши непријатеља ка Власеници. Игришнички одред наступао је од с. Поджепља ка с. Дервенти, са задатком да пресече везу између Сребрнице и Власеницде. Коњички дивизион одржавао је везу између Шумадијеке II и Лимског одреда који је 20. септембра остао на линији Црни врх - Палеж и одржавао везу са Санџачком војском. Санџачка војска је са Ђаковичком бригадом заузела Пуховац, а њен извиђачки одред Челопек и Вихор. Извиђачка одељења су упућена ка Глогу и Кукору где их је зауставио један непријатељски батаљон. Даљна Даљна извиђања су вршена и у правцу Чукарице. Великог врха и Велике стијене, а једно извиђачко одељење је из с. Царева Вода известило да непријатеља нема све до Требевића (к. 1629). 27. септембра су десну колону Сребрничког одреда потпуно растројили делови 8. брдске бригаде у борби пред Брежанским Ханом. Слично Сл ично је прошла и лева колона. Само
погинулих било је око 150, међу њима и командант леве колоне мајор Коста Тодоровић, Тодор овић, а остаци колоне су се повукли ка с. Дервенти на Дрини. Командант Сребрничког одреда одмах је из одредске резерве упутио једну чету на Црни врх да би заштитио одступницу одреда, а пошто није имао могућности мог ућности да поправи овај неуспех, наредио је да се одред повуче на десну обалу Дрине. Непријатељ је гонио само до положаја Пашино брдо Столац - Црни врх, где се задржао. Сазнавши за овај неуспех, Врховна команда је наредила непосредно команданту Ужичке бригаде у Бајиној Башти, да прихвати Сребрнички одред, осигура му прелазак преко Дрине и поштопошто-пото спречи непријатељу прелазак на десну обалу. Ноћу 27/28. септембра Сребрнички одред се пребацио неузнемираван преко Дрине код Бајине Баште и с. Дервенте. Он је био неспособан за даље наступање, али је командант Ужичке војске наредио у 22 часа команданту Ужичке бригаде да 28. септембра поново пребаци одред преко Дрине. Сада је исти тај одред требало формирати од батаљона из посаде која се налазила око Бајине Баште, па је Врховној к оманди предложено да и 12. кадровски пук (са Дебелог брда) уђе у састав Сребрничког одреда. Код погинулог команданта леве колоне Сребрничког одреда непријатељ је нашао заповест и, пошто је из ње сазнао за офанзиву Шумадијске II која је ишла правцем Хан Пијесак Власеница у позадину 6. армије, одмах је наређено да се 13. брдска бригада; из резерве 16. корпуса доведе у Власеницу, а до њеног доласка да одред потпуковника Хвостека, ојачан ландштурмским батаљоном, допунском четом и са два топа, држи Власеницу. Командант 8. брдске бригаде упутио му је, преко с. Милића, и одред капетана Највирта (4. батаљон 24. пука и два брдска топа) да продре у позадину Срба на правцу Краљевог поља. Шумадијска II нападала је, ноћу 26/27. и повремено 27. септембра, делове одреда потпуковника Хвостека, заузела Хан Пијесак и избила на линију Јаворник - с. Јапаге Алајбеговина, упућујући за непријатељем гонеће одреде. Лимски одред, на положају Црни врх - Палеж, затварао је правац од Олова и одржавао везу између Шумадијске II и Санцачке војске, штитећи им бокове. Санџачка војска избила је извиђачким патролама на линију Челопек - Велики врх - с. Мокро. Дрински одред избио је на Јахорину и Игриште, а левим крилом код Калиновика, пред положај Градић и Градину. Иако је стање код Сребрничког одреда било неповољно, командант Ужичке војске одлучио је да продужи офанзиву Шумадијском II, а за заштиту њеног десног бока да образује на Бабјаку (к. 1254) пук п ук од три батаљона: два из II прекобројног пука III позива и допунског батаљона 10. пука II позива. Ради тога је у 21 час издао и наређење команданту Шумадијске II: да коњички дивизион продужи наступање правцем с. Бабине - с. Рубинићи - с. Гурдићи - Срњ (к. 1007) - с. Чуде и поруши железнички мост код Срња, С рња, а дивизија да у току 28. септембра главнином заузме линију Врањи камен - Мажијевица и ту да се утврди, упућујући гонеће одреде ка Помол у, Милићима и Власеници у циљу овлађивања овим местима. Наређено је и обезбеђивање бокова (левог на Игришту и Козјој равни, а десног на Радови) деловима од Буковца и Игришника фронтом према с. Подравно и с. Џиле. Лимском одреду је наређено да упути батаљон са топом и митраљезом од Црног врха ка Палежу и да омогући рушење моста код Срња. Сребрнички одред имао је да наступа ка Сребрници и потискује непријатељске делове који су допрли до линије Жбањац (к. 1034) с. Осмача. За извршење овог задатка командант Шумадијске II формирао је три колоне; десну - да заузме Врањи камен и овлада селима Међеде и Помал; средњу - да заузме Можијевицу и
Хан Видовић, а једним батаљоном раскрсницу код Милића; леву - да овлада Игриштем и упути један батаљон са 2 брдска топа да заузму Власеницу. У дивизијској резерви задржана су три батаљона (по један из 10, 10 , 11. и 12. пука) и дивизион пољске артиљерије. Одреду на Буковцу је наређено да упути половину снага на Жеп, а половину на Радову (к. 1434). Одатле да упути једну чету команданту одреда на Игришнику, коме је наређено да остане где је и извиђа у правцу с. Подравно Подр авно и Џиле. У 23.50 часова командант Ужичке војске наредио је Шумадијској II да 28. септембра помогне Сребрничком одреду. Кад је командант Балканске војске увидео из з аповести нађене код погинулог команданта леве колоне Сребрничког одреда каква м у опасност прети код Власенице, предузео је опсежније мере за отклањање те опасности и наредио да командант сарајевске тврђаве упути два ландштурмска батаљона и једну батерију железницом ка Чевљановићима, а одатле у Олово у одред пуковника Хаузера (три ландштурмска батаљона). У Тузли су имали да се прикупе два батаљона 79. пука и једна батерија из 5. армије под командом пуковника Карпелуса, а из 6. армије три батаљона и једна брдска батерија под командом пуковника Хелебронта. Из Трста је требало 29. септембра да стигне и 27. ландштурмски пук од три батаљона. Све ове трупе тр упе је пуковник Карпелус требало да одведе у Кладањ. Обједињене са одредом пуковника Хаузера, оне су имале да из Олова ударе у леви бок Ужичке војске. Осим тога, наређено је 3. брдс кој бригади да у Херцеговини, за чупање границе остави само ландштурмске делове и добр овољачке чете, а са пет батаљона и 10 топова да крене из Автовца према Калиновику, ослободи од црногорске опсаде ово утврђење, а затим да дејствује против крила и бок а Црногораца који наступају ка Сарајеву. Новоформирани Сребрнички одред није 28. септембра предузео наступање преко Дрине, јер још није био припремљен. Шумадијска Шумадијска II успела је да око 19 часова овог дана потпуно овлада положајем Врањи камен - Мажијевица - Плоча - Игриште. Аустроугарски одред капетана Највирта (један батаљон и 3 топа) који је у оштрој борби са деловима 12. пука изгубио Мажијевицу, одбачен је ка Милићима, а одред потп уковника Хвостека (три батаљона и 2 топа) који је протерао нашу предстраж у са Плоче, потиснут је на висове код Власенице где га је прихватила 13. брдска бригада. Коњички дивизион наруишо је железнички мост код Срња. Општа рсзерва (два батаљона II прекобројног пука III позива) стигла је увече у с. Бабјак. Лимски одред упутио је извиђачка одељења која су стигла до Бијеле стијене (к. 1190), а одред састављен од батаљона, митраљеза и топа, упућен ка Срњу, продужио је наступање дуж железничке пруге ка Олову Олов у и потиснуо допунску чету и батерију непријатеља на висове западно од Олова. Према Дринском одреду пошла је 3. брдска бригада из Автовца преко с. Улога за Калиновик, да његову посаду ослободи опсаде коју је држала Спушка бригада. 29. септембра у 6 часова, часов а, 13. брдска бригада и одред потпуковника Хвостека напали су одсек Плоча - Игриште, са намером да задрже Шумадијску II док не стигне појачање из Тузле (осам батаљона и две батерије које је водио пуковник Карпелус) и 8. брдска бригада. Овај одсек бранио је 10. пук без једног батаљона, а наређено је и коњичком дивизиону да главнином крене ка Игришту, ојачавајући положај 10. пука. Око 10.30 часова напад на Плочу Пло чу је био изразито јак, па је у 11.20 на Плочу упућен 4. батаљон 11. пука из дивизијске резерве код ХанХан-Пијеска, а на његово место је доведен 1. батаљон 11. пука. Са пристиглим појачањима 10. пук је око 13 часова извршио испад и одбацио непријатеља ка Власеници; предњи делови су при гоњењу ушли и у Власеницу,
али су их у 18 часова 22. ландштурмски пук из 13. брдске бригаде и 39. хонведски пук, са четири пољска топа, одбацили на положај Плоча - Игриште. Ту је до мрака одбијен још један непријатељски напад јачине јачине око 3,5 батаљона чији су губици у овој борби износили око 500 људи. Док су борбе на левом крилу Шумадијске II овако успешно вођене, 8. брдска бригада је успела да угрози њен десни бок и позадину. Не осећајући никакав притисак код Сребрнице, командант 8. бригаде је ту оставио само јед ан батаљон, а са главнином је одмаршовао у Милиће, где се код с. Помола сукобила са 2. батаљоном 11. пука са два брдска топа, разбила га и одбацила ка с. Нурићи. Затим је делом снага напала у 17 часова 3. батаљон 11. пука на Врањем камену кам ену (к. 1313). Пошто је фронт 11. пука био широк 10 км, а бранио га је само овај батаљон, непријатељ је успео да га одбаци са положаја. поло жаја. Тиме је дивизија, чије су борбе на левом к рилу код Плоче успешно вођене, дошла у врло тешк у ситуацију са угроженом позадином код ХанХан-Пијеска, па је командант дивизије наредио 1. батаљону 11. пука у дивизијској резерви да, 30. септембра у 4 часа, крене преко с. Црне Ријеке и са осталим деловима дел овима 11. пука поврати Врањи камен. Пошто је дивизијска резерва утрошена, ко мандант дивизије је у 22.30 часова наредио команданту 10. и 12. пука да упуте по две чете у Хан Пијесак, а команданту 10. пука и да привуче на себе 5. кадровски пук из Лимског одреда који је по наређењу команданта Ужичке војске већ требало да стигне на Игриште. Командант Ужичке војске обавестио је у 16 часова команданта Лимског одрода да је непријатељ код Власенице потучен и да одступа, да 5. кадр овски пук учествује у гоњењу, и наредио да овај пук, са три брдска Дебанжова топа, остане привремено под командом команданта Шумадијске II, а да командант одреда задржи 4. кадровски пук (који је такође требало да иде на Игриште по ранијем наређењу команданта Ужичке војске) и из њега упути по један батаљон ка Кладњу и Олову. 4. кадровски пук сменила је у 17.45 часова часов а чета III позива из одредске резерве. Тада је са једним брдским топом кренуо ка Олову и извиђачки батаљон који је заноћио у с. Крушевци. Један батаљон упућен је ка Кладњу, а други је са три брдска топа и пуковским штабом дошао до с. Драпнића, на путу за Бијелу стијену (к. 1190) где је имао да образује резерву за оба истурена батаљона. Извиђачка патрола Дринског одреда Санџачке војске наишла је на непријатеља на Црном врху, а друга је пресекла друм Калиновик - Сарајево, заузела касарну јужно од Крбљина звијезде (к. 1415), одакле су се повукле слабе непријатељске патроле. СВК је и овог дана предузимала мере ме ре да појача Ужичку војску. У 15.35 15. 35 часова наредила је команданту 12. кадровског пука на Дебелом брду да одмах крене у Бајину Башту и тамо се стави под команду команданта Ужичке бригаде, а два пољска Дебанжова топа да остави на Дебелом брду, где ће стићи друге трупе. Затим је наредила команданту Ужичке бригаде да, чим стигне 12. кадровски пук, упути један батаљон XV прекобројног пука III на Дебело брдо, ради одбране правца од Рогачице. Сазнавши, 29. септембра увече, о појави 13. брдске бригаде пред Шумадијском II код Власенице, СВК је закључила да је отпор аустроугарских јединица пред фронтом Ужичке војске све јачи и да прети опасност да ова буде потучена. Стога је захтевала од црного рске Врховне команде да 1. бригадом Санџачке војске ојача Ужичку војску, а Санџачка војска да заузме планину Романију, да се на њој што боље утврди и што потпуније обезбеди позадину Ужичке војске од непријатељског дејства од Сарајева. Дрински одред је по захтеву СВК требало да заузме з аузме Јахорину и обезбеди правац Сарајево - Горажде.
Црногорска Врховна команда је овај захтев зах тев усвојила и издала потребна наређења да се и оствари, па је СВК наредила команданту Ужичке војске у Рогатици да Шумадијска II пређе код Власенице у одбрану и до даљег наређења остане ту у дефанзиви не излажући се поразу. Препоручено му је да затражи од команданта Санџачке војске 4 - 5 батаљона са митраљезима и неком брдском батеријом за појачање дивизије, као и да свој штаб примакне ближе јединицама. 30.септембра у 7.35 часова, командант Шумадијске дивизије II примио је наређење команданта Ужичке војске: да се 4. кадровски п ук који је био упућен ка Кладњу, врати на Црни врх; да командант Ибарског обвезничког пука који се налазио у резерви у с. Жљебови упути један батаљон на Жеп, према вису Врањи камен, а командант II прекобројног пука III позива да упути један батаљон преко с. Мислова на Б уковац одакле ће по потреби дејствовати преко с. Криваче или с. Кусаче ка Краљевој гори. У наређењу је захтевано да се Врањи камен заузме за узме што пре и то снагама којима командант Шумадијскс II већ располаже, јер ће цео дан проћи док се ново груписање изврши. У вези с тим командант Шумадијске II је наредио: 2. батаљону 11. пука да се одмах врати од с. Помола на Краљеву гор у и дејствује из позадине на Врањи камен; да део Сувоборске добровољачке чете са Жепа и део батаљона Ибарског обвезничког пука (који је требало да стигне на Жеп) дејствују такође ка вису Врањи камен ако исти до сутра не би био заузет; да на Врањи камен, по потреби, дејствује и одр ед са Радове (к. 1434). У касну ноћ 11. пук је повратио Врањи камен после тешке осмочасовне борбе. 10. пук је овог дана одбио одб ио више јаких непријатељских напада на положај с. Плоча, а 5. кадровски пук неколико јаких напада на Игриште. У ток у целога дана вођен је артиљеријски двобој на Плочи и Игришту, испред којих је нађоно доста погинулих непријатељских бораца. Лимски одред је 1. батаљоном 4. кадровског пука стигао у 10.30 часова јужно од Кладња не наишавши на непријатеља; 4. кадровски пук држао је Црни врх. Командант Санцачке војске, у споразуму са командантом Ужичке војске, упутио је 30. септембра изјутра Ужичкој војсци као појачање Васојевићку бригаду од три батаљона, 2 митраљеза и брдске батерије, јер је ова имала највеће бројно стање (1.300 бораца). Ужичка бригада је, као што знамо, з намо, по наређењу које је примила 30. се птембра, непосредно од Врховне команде, поново образовала Сребрнички Сребр нички одред који је 1. октобра пребачен преко Дрине. Он је у 6 часова почео наст упање са две колоне чије су предстраже до мрака достигле линију Пашино брдо - Столац и ту заноћиле, док су слаби делови једног батаљона 8. брдске бригаде уочени код Брежанског Хана, Црквине и с. Џиле. У састав Сребрничког одреда ушао је и 12. кадровски пук који је у 11 часова стигао у Бајину Башту, а до 13.50 се превезао код с. Скелана преко Дрине. Одатле је одмаршовао на Пашино брдо и у 19.30 часова заноћио иза десне колоне. Пуковник Јанкура био је командант и овог новог Сребрничког одреда. Шумадијска дивизија II предузимала је мере за што упорнију одбрану положаја Вра њи камен - Плоча - Игриште. Командант дивизије наредио је у 4 часа команданту 11. пука, чији је 3. батаљон повратио Врањи камен, да одмах оде на Краљеву гору, поседне је, утврди и ухвати везу лево са 12. пуком, а десно да упути јачу патролу на Жеп за везу са Сувоборском добровољачком четом. Међутим, у зору 1. октобра 3. батаљон 22. пука из аустроугарске 13. брдске бригаде, под командом капетана Турудије који се истакао у чишћењу терена од српских четника, препадом је заузео Врањи камен и заробио (по аустроугарским подацима) 4 официра и 380 војника из 3. батаљона 11. пука. После
неуспелог покушаја да се овај положај поново освоји, командант 11. пука распоредио је 1 . и 3. батаљон према вису Врањи камен (пет чета, 2 митраљеза и 2 брдска топа), а на осталом делу до Мажијевице (к. 1222) три тр и чете и 1 брдски топ. Веза са 2. батаљоном није ухваћена. Командант Шумадијске дивизије II је настојао да прикупи што јаче снаге и са њима поврати Врањи камен пре него што непријатељ добије нова појачања. За извршење тог задатка он је прикупио јединице код с. Пиле, на Радови, на Жепу и у с. Црној Ријеци. Непријатељ је у току протекле ноћи покушао да заузме и Плочу, на левом крилу дивизије, али је одбијен и задржао се на око 300 м испред српског стрељачког строја. У току дана вршени су покрети јединица одређених за дејство против Ужичке војске. Пуковник Карпелус довео је девет батаљона и две батерије из Тузле у Кладањ и Олово; 3. брдска бригада стигла је код Калиновика и протерала предстраж у Дринског одреда која је била на утврђеном положају источно и североисточно од Калиновика, а нарочито на Ручнику (к. 1494). Оцењујући опасност за Ужичку војску СВК и даље настоји да је ојача, па је 1. октобра наредила команданту српске III армије да команданту I армије упути Рудничку добровољачку чету мајора Танкосића за дејство д ејство у непријатељску позадину правцем преко Љубовије. 2. октобра од 6 часова Сребрнички одред наступао је ка Сребрници у две кол оне: десна (1. и 2. батаљон 12. кадровског пука п ука са 2 митраљеза) са Пашиног брда преко с. Брежана, она је до 8 часова избила код Брежамског Хана, где је протерала слабо непријатељско одељење, а у 15.30 часова избила је Караулу и ту заноћила; лева колона (Златиборска добровољачка чета, 3. батаљон 4. пука III, 2. батаљон 10. пука III и два брдска Дебанжова топа) са Столца преко с. Осмаче и Несмотара (к. 944) протерала је непријатељску чету код с. Вучице и око 18 часова за узела с. Биљег и источни део с. Вијогора, где је преноћила. 3. батаљон 12. кадровског пука био је у одредској резерви и наступао за десном колоном; оставивши једну чету са 2 пољска Дебанжова топа на Пашином брду за прихват: са осталим снагама стигао је на Ћатића раван и ту заноћио. Шумадијска II напала је лево крило 13. брдске бригаде, али је у току ток у напада изненађена једним бочним нападом на 3. батаљон 22. пука, пука, па је око 11 часова прекинула борбу и повукла се на утврђену Плочу. У току дана стигао јој је 3. батаљон 12. пука п ука са Игришника, а увече и допунски батаљони 10. и 11. пука. Све су ове јединице задржане код ХанХан-Пјеска у дивизијској резерви. Код 11. пука су се прикупљали борци из разбијеног 2. батаљона код с. Помола, од којих су се због великих губитака могле формирати сам о две чете. На фронту Лимског одреда није било ничег значајнијег. Санџачка војска имала је да наступа до Ром аније и висова јужно од с. Пала ради извиђања ка Сарајеву. Код Калиновика је непријатељска 3. брдска бригада, са посадом утврђења Калиновик, напала широким фронтом Спушку бригаду и приморала је на повлачење ка ивици шуме код карауле Вратло. Њен велики логор код с. Борије спаљен је. Непријатељске јединице су у то време биле у покрет у ка одређеним циљевима: 8. брдска бригада маршовала је од Милића у помоћ трупама код Власенице; командант 16. к орпуса упутио је потпуковника Хвостека са два ландштурмска батаљона и једном бр дском батеријом од с. Међеђе ка Сребрници да појача 2. батаљон 66. пука на Вијогору; пуковник Карпелус је са девет батаљона и две батерије стигао јужно од Кладња близу близ у железничке пруге; код Олова се налазио прикупљен одред пуковника Хаузера. Командант Ужичке војске сазнао је у е. Жљебови о прикупљању непријатеља код Кладња и Олова и о томе известио Врховну Врхо вну команду која му је наредила да буде б уде у чвршћој вези са
Санџачком војском на Романији и Дринским одредом на Јахорини. Ради ојачавања Сребрничког одреда и његовог успешнијег дејства, Врховна команда је наредила команданту Ужичке бригаде у Бајиној Башти да и пуковник Мишић са два батаљона XV прекобројног пука III позива и 2 пољска Дебанжова топа одмаршује к а Сребрничком одреду и над њим прими команду. Мишићу је стављено у задатак да заузме Сребрницу и ступи у везу са Шумадијском II и Љубовиђским одредом, а кад о вај заузме Дубовик (к. 681), Сребрнички одред да крене косом на левој обали Зеленог Јадра, ка фронту Нова Касаба - с. Милићи и ступи у тешњу везу са Шумадијском II. Сребрнички одред је 3. октобра левом колоном напао Вијогор (к. 901) где се налазио 2. батаљон 66. пука, ојачан делом одреда потпуковника Хвостека (два ландштурмска батаљона и једна брдска батерија). После борбе која је вођена од 10 до 16 часова, јачи део Хвостековог одреда продро је јужно од Братунца према десном боку Сребрничког одреда, протеравши и патроле Љубовиђског одреда са правца с. Братунац - Сребрница. У 18 часова стигао је пуковник Мишић са два батаљона XV прекобро јног пука III позива и 2 пољска Дебанжова топа на Пашино брдо и примио команду над Среб рничким одредом. На фронту Шумадијске II отварана је 3. октобра само слаба пешадијска и артиљеријска ватра, а дивизија је утврђивала положај Краљева гора - Плоча - Игриште, према 8. и 13. брдској бригади чије су главнине биле на положају к. 867 - к. 901 (јужно од Власенице). Коњички дивизион допро је до линије с. Коњевић - Бијела стијена (к. 1190) - Жучка, према коме су се утврђивале трупе тр упе пуковника Карпелуса на положају Вратило (к. 1198) Вучинића Хан. Против коњичког дивизиона упућене су две чете правцем с. Коњевић - с. Жеравице, а од мештана се сазнало да се северно од Олова искрцало из воза 400 мађарских војника. Код Лимског одреда, једна чета 4. кадровског пука стигла је са Црног врха (к. 1077) у с. Гурдиће. Црногорска Врховна команда наредила је Санџачкој војсци да 3. октобра до подне заузме за узме и добро утврди планину Романију, а Дрински одред Јахорину. Затим је захтевала од СВК да се из Ужичке војске врати Васојевићка бригада ради сигурнијег држања Романије, јер је је сазнала да се непријатељ припрема да је нападне. На овај захтев утицало је и то што је надмоћнији непријатељ (3. брдска бригада, ојачана делом посаде утврђења Калиновика) напао Спушку бригаду, потиснуо је са положаја Мукиња (9 км западно од Калиновика и 3 км северно од пута Калиновик - Фоча) - Вис (5 км јужно од Мукиње) - Плијеш, ка с. Миљевина, угрозио Фочу, па тиме и леви бок и позадину Дринског одреда. СВК је у вези с тим наредила да се Васојевићка бригада врати ако ситуација то дозволи; у противном да се командант Ужичке војске о томе споразуме са сердаром Вукотићем. Због опасности која је претила код Сребрнице, командант аустроугарског 16. корпуса је за сваки случај извукао 2. брдску бригаду са фронта и припремио је за упућивање ка Сребрници. 4. октобра се Сребрнички одред припремао за напад на Вијогор где су се налазила два непријатељска батаљона. Лева његова колона је допрла: 2. батаљон 10. пука III и 2 брдска Дебанжова топа код с. Биљега; 3. батаљон 4. пука III на Bоровац (к. 801); 2. батаљон XV прекобројног пука III остао је у резерви, иза с. Биљег. На положај код с. Турије постављена су 4 пољска Дебанжова топа за дејство на Вијогор. С обзиром на то да је лева колона била слаба да заузме Вијогор, ојачана је једним батаљоном из одредске резерве, а напад је одложен за 5. октобар, с тим да га помогну и 2 пољска Дебанжова топа са Карауле (к. 956) и део 12. кадровског пука из десне колоне.
Шумадијска дивизија II бранила је свој утврђени положај на коме је ноћ, 3/4. октобра, провела на миру, а од 8 часова је 13. брдска бригада почела, са положаја око Власенице, да туче артиљеријом 10. пук на Плочи и Игришту. У исто време су колоне од Кладња (пуковник Карпелус са девет батаљона и две батерије) и Олова (пуковник Хаузер са пет батаљона и једном батеријом) наступале ка ХанХан-Пијеску и око подне избиле на линију: с. Жеравице - с. Рубинићи - Палеж. Командант Ужичке војске известио је Врховну команду да је стање к од њега тешко и да Васојевићку бригаду не може да врати вр ати Санџачкој војсци, јер му је она једина у општој резерви. Извиднице Санџачке војске, упућене упућене ка Олову, стигле су овог дана до с. Имамовићи (14 км јужно од Олова) и испред утврђења на Глогу (к. 1405, 11 км североисточно од Сарајева), одакле је непријатељ отворио пушчану ватру.
Противофанзива десног крила аустроугарског 16. корпуса Сребрнички одред се распоредио за одбрану положаја Караула - с. Биљег - Боровац. На Караули (као десном одсеку) имао је два батаљона 12. кадровског пука и 2 пољска Дебанжова топа, а на одсеку Биљег - Боровац 2. батаљон 10. пука III, 3. батаљон 4. пука III, два батаљона XV прекобројног пука III и 2 брдска Дебанжова топа. На левој обали Зеленог Јадра (на Брачану) била је Златиборска добровољачка чета з а осигурање левог бока одреда. У одредској резерви: 1. батаљон 12. кадровског пука, са 2 пољска Дебанжова топа (на Ћатића равни). Под притиском одреда потпуковника Хвостека (два ландштурмска батаљона са брдском батеријом) повукле су се патроле Љубовиђског одреда са друма с. Братунац - Сребрница, а тиме су прекинуте везе овог одреда са Сребрничким. Командант Сребрничког одреда је зато наредио команданту десног одсека да буде опрезнији у правцу Љубовије. У састав Љубовиђског одреда стигла је и Рудничка Р удничка добровољачка чета мајора Танкосића, одређена за дејство правцем Љубовија - Сребрница. Командант левог одсека Сребрничког одреда требало је да нападне ојачани 2. батаљон 66. пука на Вијогору, али до напада није дошло ни када је потпуковник Хвостек напао десни одсек на Караули. Одред потпуковника Хвостека привукао се неопажен, по магли и снегу, око 14 часова на Кварац (к. 1014) који није био поседнут и одатле изненадио Србе на Караули, отворивши ватру из пољског Дебанжовог топа. Одмах је повучена чета из Сребрнице и њоме ојачан десни одсек, те је први напад непријатеља задржан. У 14.30 командант Сребрничког одреда упутио је десном одсек у 1. батаљон 12. пука из одредске резерве, а команданту левог одсека наредио је да упути два батаљона у одредску резерву на Ћатића раван (к. 992). Непријатељ је продужио напад највећом жестином и у 15 насова пошао на јуриш. Дочекан бомбама и на нож, одбачен је са великим губицима, а после кратког застоја поново је напао тежећи обухвату десног одсека. После Посл е узастопних јуриша принудио је браниоца на одступање ка Ћатића равни (к. 992) где га је прихватио 1. батаљон 12. пука који због удаљености није стигао да буде употребљен за удар у леви бок нападача. Због одступања јединица са десног одсека, командант Сребр ничког одреда наредио је да се и јединице левог одсека повуку на висове код с. Брежана; у 18.30 часова наређено је да
се и јединице десног одсека, под заштитом одредске резерве, повуку са Ћатића равни ка с. Брежани, где се одред овако распоредио: на десном одсеку - 12. кадровски пук; на левом два батаљона III позива; у одредској резерви - два батаљона III позива. Непријатељ се задржао на линији Караула (к. 956) - с. Биљег. Шумадијску дивизију II напала је: Андријанова група, са две чете из 22. пука, Мажијевицу: 8. брдска бригада (јачине четири батаљона и две брдске батерије) Плочу; 13. брдска бригада Игриште; одред пуковника Хелебронта (три батаљона и 4 брдска топа) леви бок снага на Игришту. Одреди пуковника Карпслуса (пет батаљона и 6 пољских топова) и пуковника Хаузера (пет ландштурмских батаљона и 4 брдске ха убице) наступали су дуж пруге ка ХанХан-Пијеску. У нападу на Плочу 8. брдска бригада је до 13 часова овладала утврђеним ноложајима 10. пука на к. 1032, а до мрака и положајем на к. 1152, куда се повукао 10. пук; 13. бригада је, одбацивши истурени батаљон испред Игришта, одмах продужила напад и на само Игриште; одред пуковника Хелебронта је пред вече, по к иши и магли, напао и одбацио 5. кадровски пук, запленивши 3 топа; одред пуковника Карпелуса успео је да потисне коњички дивизион, али је у даљем наступању наишао на снажан отпор са положаја Алајбеговина - Височник Кути (6 км западно од ХанХан-Пијеска), са којег су напћени бок и позадина Шумадијске II. Кад је командант Ужичке војске сазнао да је не пријатељ заузео Плочу и Игриште, наредио је команданту Шумадијске дивизије II да се под заклоном мрака штуче на положај с. Кусаче - Букова глава - Височник, а предњим деловима да држи линију Жеп - Јаворник (к. 1219) - Хан Пијесак - Алајбеговина (к. 1082); одреду са положаја с. Џиле - Гупушна Радова (1434) наређено је да обезбеди десни, а Лимском одреду да са Црног врха и код с. Кнежине обезбеди леви бок дивизије. Санџачка војска је посела одређене положаје на Романији и Јахорини. Црногорска Врховна команда, пак, да би рашчистила ситуацију код Калиновика, наредила је команданту Дринског одреда да са Спушком бригадом б ригадом и деловима са Јахорине нападне непријатеља код Калиновика. За извршење напада одред је образовао три колоне. Од Калиновика је тог дана наступала ка с. Тр нову непријатељева 3. брдска бригада да тамо, заједно са „штрафунском" (добровољачком) командом упућеном из Сарајева њој у сусрет, очисти тај предео од црногорских јединица, Средња колона Дринског одреда (три батаљона КучкоКучко-братоножићке бригаде - 1.500 бораца под командом командира Настадина Ивановића) изненадила је код с. Доброг Поља 3. бр дску бригаду (око 5.000 бораца) која се ту одмарала са марша од Калиновика према Трнову, нанела јој знатне губитке и принудила да се врати у Калиновик. Сребрнички одред се, ноћу 5/6. октобра, повукао са висова код с. Дражана на линију Пашино брдо - Столац како због недостатка муниције, тако и због неуспеха 12. кадровског пука, у који се једино и полагала нека нада за дејства према Сребрници. (Одред потпуковника Хвостека имао је три батаљона и брдску батерију; Сребрнички одред седам батаљона, 4 пољска и 2 брдска Дебанжова топа). Командант Ужичке бригаде, под чијом је командом био Сребрнички одред, наредио је овоме да се са ове линије може повући на десну обалу Дрине само ако се не би могао одржати због надирања надмоћнијег непријатеља. Шумадијска II се, ноћу 5/6. октобра, прикупила на линији с. Кусаче - Букова глава Височник, одакле су се у току 6. октобра главне снаге повукле пов укле на линију Бабјак - Вигова гора - Паклинак, а заштитница на линију Игришник (к. 1518) - с. Стоборани - с.
Соколовићи - с. Бандин Оџак. Њене јединице су у току осмодневних борби, по врло тешком земљишту и лошем времену, биле јако исцрпене. Повлачење је вршено без великог притиска непријатеља, иако је он упутио три колоне за гоњење: пуковника Хелебронта (три батаљона и брдска батерија) друмом за Сар ајево; пуковника Карпелуса (пет батаљона и пољска батерија) ка с. Соколовићи; 13. б рдску бригаду преко с. Кусаче ка с. Мислову. Заштитнице Шумадијске II задржавале су са успехом непријатеља, нарочито колону пуковника Карпелуса на Височнику. Лимски одред повлачио се неузнемираван ка линији Паклинак (к. 1169) - с. Сенковић Санџачка војска држала је положај Вихор - Орловина - Голеш - р. Прачица. Десна колона Дринског одреда (два батаљона Зетске бригаде) која је према наређењу наступала од Рогоја преко Трескавице ка Калиновику, сукобила с укобила се 6. октобра изјутра на Малом Ручнику (к. 1489) са 3. брдском бригадом, пораженом претходног дана од средње колоне код с. Добро Поље. Батаљони Зетске бригаде су се повукли, а преморени непријатељ је око 10 насова стигао у Калиновик. Дрински одред, у намери да се користи овим стањем 3. брдске бригаде, напао је утврђење Калиновик одмах, али је, пошто није имао тешке артиљерије, одбијен, претрпевши велике губитке. После тога је 3. брдска бригада остала на одмору у Калиновику, очекујући појачања од два батаљона и 6 брдских топова, који су имали да стигну из Автовца у Калиновик 10. октобра. Командант Санџачке војске и даље је тражио да м у се врати Васојевићка бригада, али се командант Ужичке војске, с обзиром на своју тешку сит уацију, томе противио. Међутим, ОВК је наредила да се бригада одмах врати, с тим да је командант Санџачке војске тако постави, да може притећи у помоћ и Санџачкој и Ужичкој војсци, упозоривши црногорску Врховну команду на изложеност десног бока и позадине Санџачке војске после повлачења Ужичке од Власенице. Сребрнички одред се током 7. октобра октобр а повукао на положај Пашино брдо - Столац, а у току ноћи 7/8. октобра пребацио се, по наређењу СВК, на десну обалу Дрине, остављајући на левој обали само извиђачке делове ради одржавања одржа вања додира са непријатељем. Шумадијска дивизија II повукла се главнином на линију с. Вратар - с. Бабјак - Вигова гора, а Лимски одред на линију Паклинак (к. 1169) - с. Сенковић. Заштитни делови задржали су се на линији Буковац - Деветак - Копито. Непријатељ је наступао двема колонама: јачом - одред пуковника Карпелуса, одред пуковника Хелебронта и 8. брдска бригада - друмом Хан Пијесак - с. Жљебови; слабијом 13. брдска бригада - ка Буковцу (к. 1222) и с. Мислову. Заштитнички делови на Буковцу нападнути су јачим снагама и повукли се преко Брестоваче ка Мислову. Борба је на овом правцу вођена до 21 час. Црногорска Врховна команда, добивши извештај да 10 Ужичка војска прикупља на линији с. Бабјак - Витова Гора - Паклинак - с. Сенковић, наредила је: команданту Санџачке војске да поседне положај с. Кула Марково брдо - Вијенац - р. Прача; Дринском одреду да поседне положај р. Прача - Црни Врх - Клек - Боровац, а Спушкој бригади да остане на положају Мукиње - караула Вратило - Вис, према Калиновику. Одлучивши се да ојача Санџачку војску и Дрински одред, она је наредила Херцеговачком од реду да упути шест батаљона команданту Санџачке војске у Рогатицу. Старосрбијанском одреду је наређено да упути: команданту Дринског одреда четири батаљона, 2 пољска и 2 брдска топа, а команданту Санџачке војске 6 митраљеза, вод пољских и вод брдских топова. 8. октобра се: према Ужичкој бригади б ригади налазио одред потпуковника Хвостека на линији Пашино брдо - с. Караџић; према Шумадијској II, 13. брдска бригада на линији с. Лазе - с.
Мислово - с. Плочник; према Лимском одреду се од с. Жљебова преко Копита (к. 1318) 1318 ) кретао одред пуковника Карпелуса. Санџачка војска је својим заштитницама задржавала извиђачке делове одреда пуковника Хелебронта, а главнином је посел а за одбрану одређене положаје. Ноћ 8/9. октобра прошла је на миру, али је 9. октобра од 6 часова борба почела нападима 13. брдске бригаде на Тисово брдо и Висибабу која је вођена целог дана. Напади делова 4. брдске бригаде пуковника Карпелуса на Китак и Ст упе одбијени су. Лево крило Лимског одреда, код с. Сенковића, напала је пред мрак 6. брдска бригада (пуковник Хелебронт) али је борба прекинута падом мрака. Пошто у току ових напада нису постигнути очекивани резултати, командант Балканске војске је закључио да ће Ужичка војска бранити простор око Рогатице, па је предузео опсежније мере за постизање успеха. Санџачка војска је 9. октобра била у одбрани: Васојевићка бригада на Млађу; Ђаковичка код с. Куле; Ловћенска на Витњу; Пљеваљска на Марковом брду; Колашинска код с. Сочице, са истуреним делом на Шиљевој глави и извиђачком четом на Витезу; Бјелопољска између с. Сенковића и Млађа; извиђачки одред капетана Поповића на истакнутом положају на Градини (к. 994). Фронт Санџачке војске напала је колона п уковника Хелебронта од с. Жљебови и Бандин Оџак. Прво је напала предстражу Ускочког батаљона на КречКреч-врху који је око подне тукла јаком артиљеријском ватром из 8 топова. Предстража је упорном одбраном успорила надирање непријатеља, а пред мрак се повукла у с. Кусаче. На осталом делу фронта Санџачке војске није било знатнијих борби. С обзиром на појаву слабих снага пред главнином и неактивност 3. брдске бригаде код Калиновика, командант Санџачке војске се одлучио да прикупи јаче снаге на десном крилу и 10. октобра организује испад на 6. брдску бригаду пуковника Хелебронта. Он је увече проценио да је непријатељ управио главни напад ка десном крилу, према Млађу (к. 1034), па је наредио: да три батаљона Колашинске К олашинске бригаде из резерве дођу на Витањ; да ТрепачкоТрепачко-шекуларски батаљон са 2 брдска топа пређе од с. Куле на Млађ; да ЧевскоЧевскобјелички и Пјешивачки батаљон Ловћенске бригаде са Витња пређу код с. К уле за напад у десни бок непријатеља. Померање трупа требало је да се изврши ноћу 9/10. октобра.
Бој код Млађа
Око 4 часа 10. октобра 6. брдска бригада пуковника Хелебронта отпочела је напад на Млађ (који је држала Васојевићка бригада) и до 10 часова избила на јуришно одстојање. Ускочки батаљон са Млађа извршио је противнапад, али без успеха. Потиснуту бомбашку чету Васојевићке бригаде на споју Ужичке и Санџачке во јске прихватила је чета из Љешанског батаљона. Да би се спречило раздвајање Ужичке од Санџачке војске, упућен је у напад батаљон 4. кадровског пука из Ужичке војске. Командант батаљона, мајор Марић, узео је под команду обе црногорске чете, извршио противнапад и протерао непријатеља из шуме. У тренутку одступања непријатеља извршило је противнапад и цело десно крило Црногораца са Млађа, а затим з атим и Ловћенска бригада са Витња, па се непријатељ задржао тек у с. Жљебови. Око 18 часова стигао је извештај да се од Сарајева ка Гласинцу крећу непријатељске трупе (делови добровољачког одреда пуковника Хајдара), па је командант
Санџачке војске наредио да се десно крило к рило врати на Млађ, а према непријатељу оставе само слаба одељења. У боју на Млађу учествовало је: седам црногорских батаљона и један српски. Губици Црногораца су били: 182 погинула и 445 рањених, а непријатељски око 900 мртвих, поред 25 заробљених. Потучеиа колона потпуковника Хелебронта повукла се у Кошутички теснац, а због њеног неуспеха морале су и остале колоне да обуставе нападе и да пређу у одбрану. Лимски одред, садејствујући Санџачкој војсци, потиснуо је 4. брдску бригаду пуковника Карпелуса на Вишевину и избио десним крилом преко Ступе (к. 1115) у с. Грлац, а лево крило (4. и 5. кадровски пук са ГраничарскоГраничарско-добровољачким батаљоном) избило је на линију Алибегово брдо - Копито (к. 1318). Шумадијску II напала је 13. брдс ка бригада са одсека Тисово брдо - Плочник, али је тај напад одбијен. Врховна команда, незадовољна његовим дотадашњим радом, сменила је 10. октобра команданта Ужичке војске генерала Милоша Божановића. На његово место постављен је генерал Вукоман Арачић који је дотле командовао Тимочком II код Лешнице, на левом крилу II армије. Командант Балканске војске био је изненађен успехом Санџачке војск е и закључио да је, услед неактивности 3. брдске бригаде која се одмарала код Калиновика, створена могућност Санџачкој војсци да са свога левог крила повуче део снага и ојача десно крило. Што је најзначајније, дошао је до закључка да неизоставно мора овла дати одсеком горње Дрине: Љубовија - Фоча, а затим што боље осигурати пругу пруг у Хан Пијесак - Олово, главну комуникацију за снабдевање 6. армије. Само тако би са сигурношћу могао предузети намеравану трећу офанзиву. Аустроугарска Врховна команда осетила је овај застој операција, па да би ојачала Балканску војску, одлучила је још 7. октобра да јој упути новоформирану Комбиновану ладнштурмску бригаду намењену за италијански фронт, где сада није била потребна збот насталог лошег времена. Ова бригада од о д осам батаљона и шест батерија попуњена је људством из Тирола навикнутим на планине, а пешадија је била наоружана брзометним пушкама. Затим је АВК обећала да ће ћ е 12. октобра ставити на располагање располага ње команданту Балканске војске и 7. ландштурмску територијалну бригаду из Плзена. Пошто су невреме и недостатак артиљеријске муниције онемогућили продужавање офанзиве на главном фронту, а рачунајући и са најављеним појачањима, командант Балканске војске одлучио је да у Босни ангажује јаче снаге са главног фронта и предузме офанзиву ради одбацивања Срба и Црногораца преко Дрине. Уследило је наређење: да 1. пешадијска дивизија (са 7. и 9. брдском бригадом) поново уђе у састав 15. корпуса; да одбрану јужног дела Зворничког мостобрана од Кошутње стопе до Дрине прими Комбинована дивизија (1, 2, 4, 6. и 14. брдска и 109. ландштурмска пешадијска бригада); да командант 18. дивизије прими команду над групом генералгенерал-мајора Андријана (8, 5, 17. и 13. брдска, 9. ландштурмска етапна бригада и одред потпуковника Хвостека). У састав 18. дивизије требало је да уђе и 5. брдска бригада из 16. корпуса. Најзад, 3. брдска бригада требало је да нападом од Калиновика привеже главне снаге Санџачке војске за које се непрекидно сматрало да се налазе према њој. Да би се успоставила поуздана веза са 3. бригадом, командант Балканске војске наредио је команданту Сарајевске тврђаве да упути један слаб одред на југ ка Калиновику. Једновремено је и један добровољачки одред требало да крене према Романији да би олакшао наступање групе генералгенерал-мајора Андријана.
Да би у југоисточној Босни избегао пораз, који би се могао негативно и пресудно одразити и на саму битку главних снага на Дрини, командант Балканске војске одлучио је да ангажује јаче снаге против Ужичке и Санџачке војске. Рачунао је да ћ е те снаге бити прикупљене за употребу 18. октобра, па је нар едио генералу Тролману, команданту десног крила 16. корпуса, да се до 17. октобра држи одбране, наговештавајући му да ће тада стићи потребна појачања. Одбране се држала и Ужичка војска и то: Ужичка бригада на одсеку од р. Трешњице до Дервенте, према одреду потпуковника Хвостека (без једног батаљона) који је о чистио леву обалу Дрине од српских патрола и предузео заштиту границе; Шумадијска II, главнином на положају Вратар - Бабјак - Вигова гора, а предњим деловима ка Оглавку, Висибаби и Вишевини, према аустроугарској 13. и 4. брдској бригади; Лимски одред главнином на линији Паклинак - с. Сенковић, а предњим деловима на линији Китак Ступе, према 6. брдској бригади. Штаб Ужичке војске преместио се из Рогатице у с. Пешуриће. Ноћу 11/12. откобра нови командант Ужичке војске генерал Аранић послао је Врховној команди извештај о ситуацији и изнео мишљење да је због развучености Шумадијске (на око 25 км планинског и јако испресецаног земљишта, покривеног прастаром ш умом) свака јединица остављена сама себи, без потребног утицаја утицаја виших старешина. Санџачка војска повукла се на линију: с. Читлуци - с. Кула - Витањ - Марково брдо Вијенац - с. Д. Прача. На њено повлачење утицао је глас о покрету једне „јаке" „ јаке" непријатељске колоне од Сарајева ка Романији. Међутим, то је био део Добровољачке команде потпуковника Хајдера који је наступао ка с. Пале. Из Сарајева је, 12. октобра, о ктобра, пошао у Калиновик и батаљон мајора Балабана да би ухватио везу са 3. брдском бригадом. бр игадом. У току ноћи 12/13. октобра 3. 3 . батаљон 11. пука заузео је с. Точионик и од заробљеника сазнао да се на Вишевини (к. 1315) 131 5) налази 79. пук из 4. брдске бригаде са нешто артиљерије, да су иза њега ландштурмски батаљони а десно од овог Мађари. Овај батаљон је око подне 13. октобра напао Вишевину, али је одбијен. Киша са снегом подигла је 12. октобра ниво Дрине за готово 2 м. Оба моста код Вишеграда однела је бујица. Код с. Стари Брод Дрина је однела 4 сплава. Употребљиви су били једино камени мост код Вишеграда и железнички на ушћу Лима. Да би нанели што више штете непријатељевим мостовима, Срби су бацали у набујалу Дрину и велике количине балвана који су са олупинама мостова са горње Дрине знатно онеспособили мостове 6. армије. Мост 42. хонведске дивизије код Батара потпуно је порушен 13. октобра. Већ сутрадан вода је почела да опада. У 11 часова 14. октобра октобр а командант Шумадијске дивизије II примио је наређење да појача извиђачку активност и рад на утврђивању положаја, а Врховна команда је послала са Уба у Вишеград „Тимочки мостови трен" и два о дељења „Великог мостовог трена", сваки од по 14 пловних распона у укупној дужини од 160 м. Пред Санџачком војском састали су се овог дана код с. Добро Поље део 3. брдске бригаде и батаљон мајора Балабана (који је 13. октобра преданио у Трнову). Главне снаге 3. брдске бригаде упућене су на Р учник. Током 15. октобра извиђачки органи Шумадијске II имали су видне успехе. Заробљена су 24 непријатељска војника који су изјавили да се према Ужичкој војсци налазе: 79, 22, 101. и 102. пук; затим 1. батаљон 96. пука, 2. батаљон 53. пука, око три батаљона 16. пука и делови 37. и 73. пука, п ука, љубљански и тиролски ландштурмски пук - све као делови 13. и 4. брдске бригаде. Један војник из 79. пука, иначе Србин, учитељ, пребегао је на Паклинаку (к. 1169) у Лимски одред и изјавио да је непријатељ намеравао да 16. октобра нападне од
с. Мислова фронт Шумадијске II, али је напад одложен за 17. октобар. Командант Шумадијске II је због тога наредио да се Сувоборска добровољачка чета подели на три дела и по један да прида 10, 11. и 12. пуку, п уку, сматрајући да ће се тако боље бо ље извршити извиђање, узнемиравање и препади на непријатеља. У току извиђања дошло је до борбе према с. Бабјаку и Виговој гори у којој је учествовала и артиљерија. Пред Ужичком бригадом непријатељ је држао Пашино брдо, Столац и Црни врх. Предњи делови су му били на Дрини. Због испада Санџачке војске ка с. Жљебови, командант Балканске војске је закључио да је она јаче прикупљена ка свом десном крилу, уз Ужичку војску. У пр илог таквог закључка, ишла је и неактивност Дринског одреда према Калиновику. Стога је одл учио да одустане од намераваног наступања ојачаном 3. брдском бригадом од Калиновика ка Фочи, већ да одред потпуковника Бартоша од три батаљона и 10 топова наступа ка Фочи у циљу демонстрирања; 3. брдска бригада да оде у Сарајево где ће са пет батаљона Комбиноване ландштурмске бригаде образовати 50. дивизију. 16. октобра доминирала је у штабу Ужичке војске брига за одбијање непријатељевог напада наговештеног за 17. октобар, а командант Ужичке војске је наредио да се положаји одсудно бране, да све трупе буду на опрези и да се 16/17. октобра снаге прикупе како би се не само непријатељ одбио, него у погодном тренутку да се пређе у противнапад. про тивнапад. Командантима пукова наређено је да држе резерве у близини. Командант Шумадијске II је предузео мере да одбије наговештени напад и у 23.3 0 часова је наредио 11, 12. (први борбени ред) и 10. пуку (други борбени ред са већим делом на Зечици), да своје положаје одсудно бране. На фронту Ужичке бригаде највећа пажња је придата правцу с. Дервента - с. Растиште који води у позадину Шумадијске II. Командант Ужичке бригаде је овог дана обавештен да је (према наређењу Врховне команде од 7. октобра) на Дебело брдо стигао 18. пук са 2 пољска брзометна топа у циљу обезбеђивања правца од Рогати це. Команданту Санџачке војске стигло је из Херцеговачког одреда на Гласинац појачање од шест батаљона. Пошто је српска Врховна команда тражила поузданије податке о ситуацији, са мишљењем о целисходности нове офанзиве према Власеници и даље на север, уз с адејство одреда од Бајине Баште који би био ојачан једним пешадијским пуком и брдском батеријом, командант Ужичке војске је 17. октобра одговор ио да не само што сад није повољан тренутак за офанзиву, већ би настале и велике тешкоће око одржавања садањег положаја ако би непријатељ извршио напад. Стога предлаже да се што пре образује јак одред од од најмање десет батаљона који ће прећи Дрину код Бајине Баште и енерг ично продирати ка Сребрници. Кад овај одред буде избио на линију Сребрница - с. Подравно, Ужичка војска би могла отпочети офанзиву ка Власеници Шумадијском II, а остале снаге могле би се употребити за заштиту праваца од Сарајева. И у ово м случају операције ка Сребрници и Власеници представљале би, по мишљењу генерала Арачића, само садејство и олакшале би наступање главних снага, а биле би успешне само ако би Санџачка војска била у стањ у да осигура леви бок и позадину. Кад је примила овај извештај, Врховна команда наредила је да до повољног тренутка комаидант Ужичке војске упорном одбраном сачува заузете поло жаје и просторију. Код Шумадијске дивизије II непријатељ је око 16 часова испалио 40 артиљеријских зрна у рејону Бабјака (к. 1254) - с. Бабјак, а од заробљених заро бљених 6 војника (из 13. и 4. брдске бригаде) сазнало да ће непријатељ прећи у напад чим му стигне појачање од две бригаде. Дрински одред држао је положај Црни врх - Боровац, а Спушка бригада Колун - Плијеш.
Одбрамбена дејства Ужичке војске у источној источној Босни Бос ни Борбе за Вигову гору Из Балканске војске су за ову противофанзиву узете 5. брдска бригада (из 16. корпуса) и ојачана 3. брдска (из Калиновика), а аустроугарска Врховна команда је доделила Комбиновану ландштурмску бригаду (осам батаљона и шест батерија, формирану од тиролског ландштурма и наоружану брзометним пушкама) и 7. ландшт урмску територијалну бригаду из Плзена. Ради лакшег командовања извршене с у промене у неким формацијским саставима Балканске војске: 1. пешадијска дивизија (7. и 9. брдска бригада) из 16. корпуса упућена је 10. октобра у састав 15. корпуса коме је проширен фронт дејства од Кулишта до Криве реке; рек е; у 16. корпусу формирана је Комбинована дивизија (1, 2, 4, 6. и 14. брдска бригада) за одбрану Зворничког мостобрана од Кошутње стопе до ушћа Узовнице; за нову офанзиву у југоисточној Босни формиране су 18. (5, 8, 13. и 17. брдска бригада) и 50. пешадијска дивизија (3, 15. и 16. брдска бригада); од Комбиноване ландштурмске бригаде из Тирола формиране су 15. (пет батаљона и три брдске батерије) и 16. брдска бригада (три батаљона са још једним батаљоном из Хвостекове групе и три брдске батерије). Сребрницу су осигуравале - од Љубовије 109. ландштурмска пешадијска, а од Бајине Баште 7 . ландштурмска територијална бригада. За офанзиву правцем Сарајево — Рогатица, — Рогатица, долином Праче, образован је одред потпуковника Хајдера јачине око три батаљона (две чете трупа које с у осигуравале железничку пругу Сарајево - Вишеград, жандарми, један добровољачки одред и два територијална ландштурмска батаљона из посаде Сарајева). Одред се од 13. октобра налазио у с. Пале. За демонстративни напад од Калиновика ка Фочи образован је одред потпуковника Бартоша од три батаљона и 2,5 брдске батерије. Снагама одређеним за офанзиву у источној Босни командовао је командант 16. корпуса генерал Вурм. Задатак је био - потући Ужичку и Санџачку војску и протерати их на десну обалу Дрине, па је Вормовим планом предвиђено: 18. дивизија да нападне правцем Хан Пијесак - с. Громиле и 18. октобра дође до линије Ступе - Растовац, а 19. октобра да продужи надирање и принуди Санџачку војску да се повуче са западне ивице Романије; од Сарајева ка Рогатици требало је да наступа наст упа 50. дивизија чији је командант одлучио да делом 3. брдске бригаде демонстрира према одсеку с. Мокро Орловина, а главнином да обиђе Санџачку војску преко с. Брезје; корпусну резерву образовала је 16. брдска бригада која ће се из ХанХан-Пијеска кретати за 18. дивизијом. За осигурање Сребрнице одређене су 9. ландштурмска етапна и 7. ландштурмска територијална бригада које су имале и да ш титеј десни бок Комбиноване и леви бок 18. дивизије. Одред потпуковника Хајдера имао је да наступа од с. Пале долином Праче и осигурава десно крило 50. дивизије, а потпуковника Бартоша да демонстративно нападне Дрински одред код Фоче и спречи му да шаље појачања српској војсци. У духу овог плана распоређене су и јединице 16. корпуса: на положају с. Дубравица Дубовик - Кик (цео је овај положај на Глоговој Глого вој планини, на левој обали Дрине северозападно од Љубовије) 9. ландштурмска етапна бригада (3,5 батаљона); на Пашином
брду - Столац - Црни врх 7. ландштурмска територијална бригада (пет батаљона). Десно од ње била је 18. дивизија са: 13. брдском бригадом (вод коњице, четири батаљона и 8 брдских топова) према Тисовом брду и Висибаби; 17. брдском бригадом (пет батаљона и 6 пољских топова) према линији с. Точионик - Китак - Ступе; 5. брдском бригадом (вод коњице, пет батаљона и 8 брдских топова) код с. Жљебови; 8. брдском бригадом (вод коњице, нешто преко пет батаљона и 8 брдских топова) код с. Кошутице, где су већ били вод коњице и 8 брдских хаубица ха убица дивизијске артиљерије; код ХанХан-Пијеска корпусна резерва (16. брдска бригада из 50. дивизије од четири ландштурмска батаљона и 12 брдских топова); у Сарајеву 50. дивизија (5. брдска бригада састава: вод коњице шест батаљона, 8 брдских топова и 15 брдска бригада јачине: пет ландштурмских батаљоиа и 12 брдбрд- ских топова); код с. Пале одред потпуковника Хајдера (три ландштурмска батаљона); код Калиновика одред потпуковника Бартоша (три батаљона и 10 брдских топова). Ук упна јачина снага за офанзиву: 5 водова коњице, 49 батаљона и 80 топова. План дејства Ужичке војске био је заснован на наређењу Врховне команде од 17. октобра да Ужичка и Санџачка војска, до повољнијих прилика, упорном одбраном сачувају заузете положаје и простор. За ово нису вршене неке нарочите промене у распореду Ужичке војске. Ужичка бригада је бранила Дрину од р. Кошљанске Трешњице до карауле Дервенте; Шумадијска дивизија II била је на положају с. Вратар - Бабјак - Вигова гора; Лимски одред на положају Паклинак - с. Сенковић; општа резерва (два батаљона III позива, 2 Дебанжова и 2 Крупова пољска топа код с. Стари Брод). Укупна снага Ужичке војске била је: два ескадрона, 34 батаљона и 58 топова. Санџачка војска је имала: на десном одсеку, с. Читлуци (Млађ) - с. Кула (Дебело брдо к. 1033) - Витањ (к. 1067), девет батаљона и 10 топова (4500 бораца), а на левом, Марково брдо - Шиљава глава - Вијенац - с. Доња Прача, два батаљона и 6 пољских толова (1000 бораца); општа резерва (код с. Обртића) - четири батаљона (2000 бораца). Дрински одред, у одбрани на положају Црни врх - Клек - Боровац са два батаљона (1000 бораца). Спушка бригада, у одбрани на положају Колун - Мала стијена (к. 1138) - Плијеш, са четири батаљона и 4 топа (2000 бораца). Укупно је у Санџачкој војсци било 21 батаљон и 20 топова. Ужичка и Санџачка војска заједно су имале: 2 ескадро на, нешто више од 55 батаљона и 78 топова. Аустроугарски 16. корпус отпочео је 18. октобра офанзивна дејства у југоисточној Босни. Надирање 18. дивизије почело је нападом 13. брдске бригаде на 1. и 3. батаљон 12. пука Шумадијске II код с. Марјановића и на 2. чету 3. батаљона 11. пука код с. Рађевића, који је одбијен; 17. брдска бригада напала је Китак и Ст упе. Лимски одред одбио је напад на Китак (к. 1194), а посада Ступе Ст упе (к. 1115) од три чете, тучена хаубичком ватром три батерије, напустила је положај и непријате.љ је непријате.љ је овладао овим висом. Упућено је појачање од две чете и наређено да се идуће ноћи положај поврати, али се у томе није успело. Заробљено је 311 војника из 79. пука. 5. брдска бригада заузела је Голо брдо (к. 968). а 3. бригада, наступајући од с. Кошутице ка с. Громиле, и не нашавши на јачи отпор, заузела је Мачји (к. 989) и Пуховац. Предњи делови српске војске повукли су се у села Бандин Оџак и Громиле. У исто време 50. дивизија је стигла из Сарајева и главним снагама (пола 3. бр дске и 15. брдском бригадом) бригадом) избиле до с. Бјелогорци, а са пола 3. брдске бригаде до с. Голубовца. Одред потпуковника Хајдера одбацио је црногорске извиђачке делове на планину Витез.
Командант Санџачке војске је јавио да је непријатељ упутио око 8.000 војника из Калиновика у Сарајево. То је, у ствари. била 3. брдска бригада која је 15. и 16. октобра маршовала ка Сарајеву, али је ова важна вест закаснила. Непријатељ је тиме ослабио своје снаге према Дринском одреду да би их појачао према Ужичкој војсци. Коњички дивизион који је извиђао ка с. Жљебови и Кошутици, известио је о наступању јачих непријатељских колона ка фронту Ступе - Голо брдо - Мачји, испред којих се повукао ка с. Побраци на лево крило Лимског одреда. Напади 18. дивизије 19. октобра, извршени су десним крилом 8. брдске бригаде које је после јаке борбе успело да заузме Плијеш и продре на висове Црни врх - Велико брдо Градина (к. 994), потискујући извиђачки одред капетака Поповића. По подне је Санџачка војска упутила појачање од три батаљона (Жупски, Луковски и регрутски) да са извиђачким одредом капетана Поповића поврате ове висове, али је и после тр и узастопна јуриша Градина остала у рукама непријатеља. Губици су били велики, нарочито нарочито код регрутског батаљона: од 5 официра 1 је погинуо, а 3 су тешко рањена; од 716 војника 96 је погинуло, а 230 рањено. Једна чета овог батаљона од 147 војника имала је 1 14 погинулих и рањених. Лево крило 8. брдске бригаде које је надирало источно од друма, др ума, напало је рано изјутра 19. октобра са Мачјег брда (к. 964) с. Бандин Оџак, а делови ове бригаде од Голог брда у садејству са 5. брдском бригадом, на спој између левог крила Лимског одреда и десног крила Санџачке војске. Непријатељ је заузео с. Побратци које је бранио Лимски одред и Бандин Оџак (са висом Бандин) које је бранила Санџачка војска. војска. 17. брдска бригада нападала је Китак али није успела да га заузме. за узме. Овај вис је непријатељ у 14.45 часова тукао артиљеријом са Деветака; једним пољским топом тукао је Паклинак од с. Грлаћ. Зато је командант Лимског одреда захтевао да се бар по један пољски топ изведе на Паклинак и Градац и да лево крило кр ило Шумадијске II заузме Маковиште и с. Точионик. У 16.40 часова Лимски одред, у сад ејству са левим крилом Шумадијске II, извршио је испад са Паклинака на Ступе од с. Сенковића на с. Побратци. Једновремено је десно крило Санџачке војске напало с. Бандин Оџак. Непријатељ је у с . Побратци био тако изненађен да су 4. и 5. кадровски пук повратили с. Побратци, а десно крило Санџачке војске с. Бандин Оџак, одакле је непријатељ нагло одступио на Мачји (к. 989). Због слабости Лимског одреда командант Ужичке војске наредио је, међутим, да одред у току ноћи напусти с. Побратци и повуче се код с. Сенковић. Командант Санџачке војске известио је црногорску Врховну команду да је Санџачка војска у борбама овога дана претрпела губитке од око 100 мртвих и 250 рањених. Међу погинулима био је и капетан Милош Спасојевић, шеф штаба Ловћенске бригаде, а рањени су дивизијар Лакић Војводић и бригадир Павле Вујисић. Командант Санџачке војске молио је генерала Ар ачића да му упути Лимски одред ако мисли да спасе сит уацију. 13. брдска бригада није наступала јужно од с. Мислова, већ је само одбијала српске извиђаче и упутила одред јачине 1,5 чете преко р. Жепе ка окуци Дрине код с. Слапа, где је Шумадијска II држала мостобран. 50. дивизија је овог дана наступала од Сарајева С арајева ка Рогатици са две колоне: лева (половина 3. и 15. брдска бригада) стигла је, после великог обиласка, до с. Брезје; десна (половина 3. брдске бригаде) подишла је линији с. Мокро - Орловина. Предње делове дивизије који су се пењали на висораван Гласинац, дочекала је слаба пешадијска ватра. Истурени делови Пљеваљске бригаде нису их могли спречити да избију на саму висораван. Наступање одреда потпуковника Хајдера од с. Пала задржала је Санџачка војска на
Голешу (к. 1122) и због јаке артиљеријске ватре одред је био приморан да одустане од напада. Стога је командант 16. корпуса ко рпуса наредио да 50. дивизија идућег дана, уз садејство 18. дивизије, нападне јужно од друма Сарајево - Рогатица. Тек после тога требало је лево крило 18. дивизије да нападне Бабјак (к. 1254), з бог чега је корпусна резерва, 16. брдска бригада упућена од Хан Пијеска ка с. Мислову. Овога дана (19. октобра) кренуо је пешадијски батаљон са брдском батеријом и неколико митраљеза од с. Добро Поље (код Калиновика) ка Кр еменцу, вероватно са намером да удари у десни бок Спушке бригаде на положају Колун - Мала стијена - Плијеш. Ова колона сукобила се са једним батаљоном Дринског одреда, послатим са Боровца (к. 1749), са задатком да заштити десни бок Спушке бригаде. У овом судару непријатељска колона је разбијена и гоњењем потпуно растројена. Заробљено је 200 војника, а заплењено: 1 топ, 1 митраљез, доста пушака и другог др угог материјала. Ваља поменути и односе између команданата Ужичке и Санџачке војске који су се овог дана још више заоштрили због одлуке команданта Санџачке војске да повуче јединице са положаја. Кад је, наиме командант Ужичке војске наредио Лимском одр еду да напусти предњи положај код с. Побратци и да се прикупи на главном положају, командант Санџачке војске га је обавестио да ће се Санџачка војска у вези с тим, а и стога што је претрпела велике губитке, морати повући на положај око с. Крамера. На то му м у је командант Ужичке војске скренуо пажњу на тешке последице таквог поступка и препоручио му да јаче прикупи трупњ на десном крилу код с. Куле, О овоме је командант Ужичке војске известио српску Врховну команду. Обраћање својим врховним командама за решавање питања садејства ишло је на штету извршета задатка и једне и друге војске. Очигледно је да је најбоље решење било да се обе војске ставе под једну заједничку команду. Иако је падала јака киша, 16. 16 . корпус је и 20. октобра наставио са нападима на Ужичку и Санџачку војску. Главни напад вршиле су: 17. и 5. брдска бригада из 18. дивизије на Китак где је био Лимски одред и 8. брдска бригада на линији Бандин - Крст - Кицељ где су били положаји десног крила Санџачке војске. Лево крило 17. бригаде тукло је јаком артиљеријском ватром Китак, а око 14 часова извршило је напад пешадијом. Две чете II прекобројног пука III и једна чета Ибарског обвезничког пука делом су се повукле са десног крила, а делом су заробљене (око 150 бораца), док је 2. батаљон 10. пука на левом крилу остао на свом положају где му је командант дивизије упутио као појачање 1. батаљон 12. пука. Командант Ужичке војске је на основу овога дошао до закључка да непријатељ прикупља снаге према споју Лимског одреда и Санџачке војске, па је наредио команданту Шумадијске II да упути један одред од два бата љона и два брдска топа да са одсека о дсека Китак - Паклинак нападне непријатеља у правцу Ступе, а са Вигове горе и Ба бјака да изврши насилно извиђање у правцу одсека Тисово брдо - Висибаба -- Маковиште. Пољској артиљерији је наређено да помаже дејство извиђачких одељења и напад одреда на Ст упе који треба да почне у 15 часова. Овом нападу је имао да садејствује и Лимски одред на одсеку Ступе - с. Побратци. Командант Шумадијске II потпуковник Мија Филиповић организовао је извршење ових задатака, али је одред због рђавог времена и тешко пролазног земљишта стигао на Паклинак тек у 28 часа и ту заноћио. За то време се са Китка већ (око 18 часова) повукао пов укао и 2. батаљон 10. пука, а на ову тачку избило је лево крило 17. бригаде. Напад левог крила Лимског одреда у правцу с. Побратци на део 5. брдске бригаде текао је од 15 часова
успешно, али је убрзо наступила ноћ, па је даље напредовање заустављено и Побратци нису заузети. Овај снажни напад створио је код команданта 16. корп уса притисак да се овде врши пробој фронта. Напади 16. корпуса настављени су 20. октобра и на Санџачку војску. Главни напад изводила је 18. дивизија и то 8. брдском бригадом на десно крило Црногораца. Она је избила на Крст и Кицељ и ту ухватила чврсту везу са 5 0. дивизијом. Левим крилом заузела је Бандин (к. 936) и одбила снажан противнапад противнапад десног крила Санџачке војске. Овим продором био је угрожен леви бок Ужичке војске. На фронту Шумадијске дивизије одбијен је напад дела 13. бригаде на Ново брдо, али је једна њена ојачана чета успела да продре између с. Чавчића и р. Жепе ка мостобрану код с. Слапа. Корпусна резерва, 16. брдска бригада, стигла је овог дана код с. Мркаља. Наступајући ка Рогатици, 50. дивизија је десном колоном садејствовала десном крилу 8. брдске бригаде. У наступању ка Боговићкој планини један део 3. брдске бригаде напао је у подне код Мједеничког ждријела истурене делове Колашинске бригаде и потиснуо их, али није могао даље да наступа јер су с у се Црногорци непрекидно појачавали. Непријатељ је са два топа изнад Велике стијене (к. 1617) дејствовао против Шиљаве главе где се налазио Липовски батаљон од 350 бораца. Лева колона 50. дивизије (половина 3. и 15. брдска бригада), после веома напорног марша по киши и тешко пролазном земљишту, успела је предвече да ухвати везу са десном колоном. Одред потпуковника Хајдера заузео је с. Стамбулчић и Витез, а извиђачки делови Санцачке војске одступили су ка с. Сјетлини. Командант Санџачке војске је у току 20. октобра известио црногорску Врховну команду о тешкој ситуацији у којој се налази његова војска (надмоћан непријатељ исцрпене снаге због непрекидних борби, утрошене резерве и сл.), а ова му је одговорила да код СВК предузме мере за помоћ од о д стране Лимског одреда и препоручивала препор учивала јој да формира нову резерву. Из овога се види да је ситуација код Црногораца била неповољна, али је црногорска Врховна команда имала могућности да из Дринског одреда са Јахорине ојача лево крило Санџачке војске, пошто Јахорину непријатељ није нападао. Најзад, не види се како је употребљено појачање од шест батаљона из Херцеговачког одреда које је, 16. октобра, стигло на Гласинац. Црногорска Врховна команда, бојећи се да надмоћнији непријатељ не доведе Санџачку војску и Дрински одред у незгодну ситуацију, предложила је СВК да се поштопошто-пото заузме Калиновик. По њеном мишљењу, то би се извело на тај начин да се већи део Дринског одреда скине са Клека и Боровца, да се Санџачка војска помери на југ, а њено место да заузме Лимски одред. Заузимање Калиновика трајало би 88-10 дана, сматрала је црногорска Врховна команда, а кад се он заузме, имао би се сигуран ослонац и јаки фронтови према Сарајеву. После тога, наведени делови могли би поново заузети своје садање положаје. На ово је српска Врховна команда одговорила да је немогућно немог ућно поступити по том предлогу, пошто Ужичка војска има пред собом јаког не пријатеља. У току 21. октобра командант 16. корпуса управио је управио је најјаче нападе на десно крило Ужичке војске, правцем с. Мислово - с. Стари Брод (где се кретала и 16. брдска бригада из с. Мркаља), и лево крило Санџачке војске, на одсек Тичијак - Шиљава глава. Док су напади непријатеља на Ужичку војску одбијени, на одсеку Тичијак - Шиљата глава непријатељ је постигао потпун успех, што је било од пресудног значаја. Командант Шумадијске II наредио је (у 6 часова 21. ок тобра) команданту одреда који је
претходне ноћи избио на Паклинак да заузме Китак, а з атим да продужи напад у циљу заузимања виса Ступе. Предвиђено је да напад на Китак помажу два топа од с. Думанића. Китак је напало: пет чета 10. пука, две из II прекобројног пука III и једна чета из Ибарског обвезничког пука и, око 12.30 часова, заузеле га заробивши 50 непријатељских војника, док су остали одступили на Вишевину (к. 1315). Овај не успех приморао је команданта 16. корпуса да 7. ландштурмску територијалну бригад у упути од ХанХан-Пијеска преко Дрине, да смени 4. брдску бригаду Комбиноване дивизије која је била на јаком положају, те да се њоме ојача 18. дивизија. Лимски одред је целог дана без успеха нападао 17. и 5. брдску бригаду на Ступама и у с. Побратци. 13. и 16. брдска бригада наступале су од с. Мислова ка с. Старом Броду кроз беспуће густе шуме, али су и поред свих тешкоћа успеле пред мрак да потисну делове Шумадијске дивизије II и избију на линију Оглавак - с. Марјановићи. Санџачка војска нападала је крајњим десним крилом Бандин (к. 936), а осталим снагама бранила је положај с. Кула - Тичијак - Шиљава глава, где је привукла и трупе са Гол еша (што је и био разлог да одред потпуковника Хајдера без борбе избије на ов у тачку). На десном одсеку (Млађ - с. Кула - Витањ) налазиле су се Васојевићка, Доњовасојевићка и Ловћенска бригада; на Марковом брду била је Пљеваљска бригада, а положај одавде па преко Шиљаве главе до р. Праче, бранила бр анила је Колашинска бригада - свега 15 батаљона и 16 пољских и брдских топова. Сада су Шиљаву главу бранили Пољски, Липовски и Ровачки батаљон (који је био у дотадашњим борбама знатно проређ ен). Северно од с. Неправдића налазили су се делови Пљеваљске бригаде. Десно крило Санџачке војске напала је 50. дивизија, заједно са десним крилом 8. брдске бригаде из 18. дивизије. Због јаке артиљеријске ватре Санџачке војске десно крило 8. бригаде није могло да нападне од Крста Кр ста на Плијеш, па је са Кицеља извршило снажан напад на Тичијак (к. 932). Трећа брдска бригад а наступала је преко с. Боговићи ка ка Шиљавој глави. Њено наступање врло добро је помагала једна батерија са Велике стијене. Главнина 50. дивизије нападала је са два батаљона Шиљаву главу, а са четири батаљона к. 1029, осигурана са две чете у правцу с. Неправдића. У 13 часова успела је 3. брдска бригада да на јуриш заузме положај код с. Боговићи, што јој је омогућило омог ућило напад на Шиљаву главу коју су већ нападали одред потпуковника Хајдера и два батаљона из леве дивизијске колоне. Део Санџачке војске извршио је безуспешан испад из с. Неправдићи. Око 15 часова нападачи су пришли њеном главном положају и једновремено са све четири нападне колоне извршили јуриш. Она се извесно време борила прса у прса, али је најзад подлегла надмоћнијој снази и непријатељ је заузео Тичијак, к. 1029 и Шиљаву главу. Разбијени делови Санџачке војске покушали су да се за уставе на к. 1048 и Скрајнику Ск рајнику (к. 1022), али су и одатле потиснути ка положају Ченгић брдо - Марково брдо где су се задржали, док је Колашинска бригада, која је добила најјачи ударац, одст упила преко Вијенца ка р. Прачи. Пошто није имао никакве резерве, командант Санџачке војске је исте ноћи наредио опште повлачење ка седлу Јабука и планини Храњен, на десној обали Праче. Изнурени победиоци морали су падом ноћи да стану, а даље наступање одложили су за 22. октобар. За ову своју одлуку сердар Јанко Вукотић није тражио одобрење црногорске Врховне команде, већ само у извештају о повлачењу наводи да је пред непријатељем „који је најмање пет пута био надмоћнији... наредио да се вечерас ноћ у изврши опће повлачење, давши правац I Санџак. дивиз. на Јабуку на Храњен Планину, а Колашинској бр. да штити
одступање, а потом да одступи на Храњен. Колико је било губитака још не знам". Повлачење јединица Санџачке војске отпочело је ноћу 21/22. октобра. Оне су се 22. октобра прикупиле на линији Пети бор (к. 1200) - с. Јабука - Храњен планина, са заштитним деловима на левој обали Праче. Ово је довело Ужичку војску и Дрински одред у врло тешку ситуацију, али су они и даље остали на својим положајима. На наређење црногорске Врховне команде, издато још исте ноћи команданту Санџачке војске, да се по могућству задржи на линији к. 1107 - к. 1014 - Рудине - Шиповица - к. 1025, а командант Дринског одреда да своје десно крило заломи на десну обалу Чемернице и дејствује ка планини Госињи Госињи у десни бок непријатеља, командант Санџачке Санџачке војске је одговорио да тако не може поступити тим што је противник ноћним нападом заузео Прачу. „О моме одступању о дступању известио сам команданта Ужичке војске када и Врховну команду", - стоји у извештају. Командант Ужичке војске наредио је у 20 часова 21 . октобра да се Шумадијска Ш умадијска II прикупи и што упорније држи на положају с. Вратар - Бабјак - Вигова гора и осигура повлачењс Лимског одреда на линији Гарас брдо - с. Кустурица - Дебело брдо - с. Загановић, које ће овај извршити у току ноћи. Возови су имали да се р аспореде на друму с. Семећ Вишеград, а непотребни да се пребаце на десну обалу Дрине. У вези с тим наређењем командант Шумадијске II наредио је у 23 часа да одред потпуковника Филиповића са Паклинака 22. октобра зором одмаршује и заузме положај између Вигове горе и ГарасГарас-брда, остављајући једну чету и брдски топ на Паклинаку, а један вод на Китаку, који ће као заштитнице остати на положају положају у току целог дана 22. октобра. Команданту 11. пука наређено је да у погодном тренутку привуче свој 3. батаљон из с. Точионика на главни положај, а коњички дивизион да привремено уђе у састав одреда ппуковника Филиповића. Један пољски топ постављен је на Гарас брдо, други је повучен ка Меднику, а остала два остала с у на положају код с. Думанића за тучење правца ка Тисовом брду. Српска Врховна команда је, после повлачења С анџачке војске, наредила команданту Ужичке војске да се на садањем положају држи доклегод може, а потом да се управља према општем стању на том војишту. Истовремено је пред узела и мере код црногорске Врховне команде да Санџачка војска и остали дел ови црногорских трупа одмах предузму наступање досадашњим правцем до првих најпогоднијих положаја, одакле ће командант Санџачке војске ступити у непосредни контакт са генералом Арачићем. Чак је СВК запретила и прекидом заједничког рада у даљим операцијама. Делегат СВК известио је да је био присутан на министарској седници црногорске владе, одржаној под председништвом краља Николе. Расправљано је о стањ у у Санџачкој војсци и изјављена готовост да се предузме све да се стање поправи и одржи сагласност у даљем заједничком раду. Сердар Вукотић још није о бјаснио прави узрок наглог повлачења Санџачке војске. Влада налази, каже делегат, да је главни узрок лабава дисциплина, слаб утицај старешина и слабо снабдевање, те да настоји да се то отклони. Српска влада није се сложила са претњом Врховне команде о прекиду заједничких операција са Црногорцима и председник владе извештава „да је проучио рапорте господина генерала Арачића и генерала Јанковића, да је нашао да је тешкоћа настала услед оскудне дисциплине у црногорској војсци, али из политичких разлога ваља неговати досадашње односе са Црном Гором и појављене несугласице братски решавати". У извештајима од 21 и 22. октобра ок тобра које је поднео црногорској Врховној команди, дивизијар Јанко Вукотић је објаснио узроке повлачења испод Гласинца и Романије,
тврдећи да је „остављен усамљен подну Гласинца и Романије и сломљен јуче 8. т. м. на левом крилу и центру" решио да одступи одст упи на положаје Јабука и Храњен „и може бити преко Дрине, о њему сам одмах известио команд. Ужичке војске", спреман да за „овакав свој поступак одговарам и пред судом". У другом, пак, извештају, достављеном 22. октобра на лични захтев краља Николе, изнео је детаљно стање тр упа и ток дејстава, да би у следећем извештају овог дана закључио: з акључио: „Једини узрок мога изненадног пораза и одступање јесте појава, напад веома јаких противничких колона од стране Романије и Сарајева на мој леви бок, к оји је разбијен јуче прије но што се смркло. Уосталом то сам био и предвидео и непрестано се жалио да сам тако слаб, али било је што је било, дај боже да не буде горе. Са Ужичком војском за сада немам везе. в езе. Јуче ме није могла помоћи".
Повла Повлачење чење на десну де сну обалу Дрине Изјутра 22. октобра командант 16. корпуса је предузео гоњење Санџачке војске и Лимског одреда свежим снагама, али је оно успорено непрекидном кишом, те гонећи одреди нису могли у току дана стићи до Рогатице. Око 6 часова он је напао и Шумадијску дивизију II позива на Бабјаку (к. 1254), где је био 12. пук. Командант Шумадијске II одмах је ојачао 12. пук и напад је одбијен. Заробљен је 1 официр (по чину мајор) и 50 војника. Одбијен је још један напад на Бабјак. Непријатељ је тежиште борбе померао ка истоку, тежећи да се дочепа раскрснице између Новог брда и Бабјака. У том то м циљу сгизала су му и појачања (16. брдска бригада са 4-5 4-5 ландштурмских батаљона и три брдске батерије). Командант Шумадијске II наредио је команданту 12. пука да положај поштопошто-пото одржи снагама којима располаже (12. пук, две чете 11. пука, три чете 10. пука, п ука, допунски батаљони 10. и 12. пука). Поред овога, наређено је команданту 11. пука да са Вигове горе нападне једним батаљоном непријатеља у десни бок, а команданту дивизијске резерве на Зечици (к. 1230) да једном четом и брдским топом појача десно крило 12. пука на положају Бабјак. По подне је дошло до још жешћих напада 13. брдске бригаде на Бабјак. Она је у 17.45 часова избила на 150150-200 м од стрељачких заклона, где је почела да се утврђује. Њен поновни напад је одбијен. Артиљерија са положаја Локве и Вигове горе успешно је помагала одбрану. На лево крило Шумадијске II на Китаку и Паклинаку, где су се налазиле слабе заштитнице, непријатељ је почео да дејствује артиљеријском ватром тек око 12.30 часова. У 14.40 часова према с. Точионику остала је само Добровољачка чета, а 3. батаљон 11. пука дошао је на Вигову гору, гор у, у састав пука. Непријатељски делови почели су у то време да избијају и на Китак, западно од Точионика. Лимски одред се неузнемиравано повукао и посео положај Гарас брдо - с. Кустурица Дебело брдо - с. Загановић. Веза између Лимског одреда и Санџачке војске, у току 22. октобра, није постојала. Дрински одред је повукао своје десно крило на десну обалу Чемернице, на Мавиљиће (к. 1321), са задатком да одатле о датле дејствује западно, ка планини Госињи, у десни бок непријатеља који би наступао против Санџачке војске. После повлачења испод Гласинца, код неких јединица Санџачке војске и Дринског одреда појавила се недисциплина, али се ти поједини случајеви неких батаљона нису пренели на
остале јединице. Иако је Шумадијска II успешно одбила непријатељске нападе на Бабјак, ипак, с обзиром на долазак јачих непријатељских снага и очекивање јаких напада у току с утрашњег дана, а нарочито на непознавање ситуације код Санџачке војске, командант Ужичке војске је одлучио да у току ноћи 22/23. октобра предузме постепено повлачење на десну обалу Дрине. О овој својој одлуци известио је из с. Пешурића Врх овну команду и већ око 20 часова добио њену сагласност са наређењем: наре ђењем: да на досној обали Дрине заузме своје р аније утврђене положаје; да при повлачењу нарочиту пажњу обрати на правац преко с. Стари Брод; да на десној обали Дрине организује што упорнију одбрану прелаза и изврши припреме како би се у потребном тренутку мостови могли безусловно порушити или уклонити. О овоме је обавештена и црногорска Врховна команда. За извршење повлачења командант Ужичке војске издао је у 21 час заповест и наредио да Шумадијска II, у току ноћи 22/23. октобра, ок тобра, прикупи једаn пук или бар два батаљона и пребаци их помоћу сплавова и чамаца на десну обал у Дрине код с. Стари Брод; један део снага оставити на утврђењу Пасторак, на левој обали Дрине, да (заједно са 1. батаљоном XV прекобројног пука III, два пољска Дебанжова топа и два пољска Крупова топа, који се већ налазе на фронту Градина - Илијак - Панос) одсудно брани прелаз код с. Стари Ст ари Брод. Све остале трупе ове дивизије имале с у да се постепено повлаче ка утврђеном положају Медник - Рујник - с. Ставањ и да га бране док се трупе Лимског одреда не повуку на линију Тмор (к. 1342) - Јеласје. Даље повлачење Шумадијске II (пошто остави заштитиицу од једног пука, пољске и брдске батерије), управиће се ка Вишеграду. По извршеном повлачењу, допунски батаљони са пољском артиљеријом посешће мостобран код Вишеграда, а први пук пребачен преко Дрине упутиће се код с. Трешевине као резерва јединица код с. Стари Брод. Заштитнице главне колоне имале су да се повлаче на утврђене положаје Јастребица - Врањ - Лијеска брдо, дајући на свим тим положајима одсудан отпор. За повлачењо заштитнице са Лијеска брда наређења ће издати командант Ужичке војске. Наређено је да се сви возови, а с обзиром на ситуацију и једна пољска батерија упуте одмах ка Вишеграду. Повлачење је почело у 3 часа 23. 23 . октобра. У заштитници је био 10. пук (без једпог батаљона) и два пољска топа на положају Медник - Рујник. Лево крило 10. корпуса (18. дивизија у саставу: 16, 13. и 17. брдска бригада) надирало је лагано преко Бабјака и Зечице ка с. Стара Гора; центар - 5. брдска бригада ка Меднику а 8. брдска бригада ка Тмору; а десно крило (50. дивизија састава 3. и 15. брдска бригада са одредом потпуковника Хајдера) друмом преко Рогатице. СВК је обавестила команданта Ужичке војске о ситуацији Санџачке војске и наредила му да ступи одмах с њом у везу и споразуме се са сердаром Јанком Вукотићем о заједничком раду, стављајући му у задатак и то да задржи у својој власти мостобран на левој обали Дрине код Вишеграда и с. Старог Брода. Командант Ужичке војске морао је, у вези с тим, да учини неке измене у задацима јединица: главне снаге Шумадијске II да се задрж е на линији Велико брдо - Хан на брду - Врачевица; убрзава се преко Вишеграда и покрет по крет пука чији су батаљони упућени на с. Стари Брод: 2. пук III, из Лимског одреда, да се заустави за устави на Ивици (к. 1497), 4. и 5. кадровски кадро вски пук да се повуку на линију Столац - Јелаћ, а ГраничарскоГраничарско-добровољачки батаљон ка с. Лубардићу. Коњички дивизион био је истурен према Рогатици. Око 15.30 часова 11. пук посео је предстражни положај Јастребица - Врањ, а 12. пук главни положај: искључно к. 1332 - Хан на брду - Врачевица; 10. пук (без 1. батаљона) са 4
топа, који је био у заштитници на линији Медник - Рујник, бранио је одсек од к. 1332 (закључно) до В. брда (к. 1341), заломивши зало мивши десно крило према Дрини; 11. пуку је наређено да се 24. октобра октобр а зором повуче и дође у дивизијску резерву код к од Хана Копита, остављајући на положају Јастребица - Врањ батаљон са брдским топом за дејство ако се непријатељ пре времена развије, као и Коњички дивизион за даљно извиђање. На вис Копито постављени су топови за потпомагање одбране. Лимски одред, према измењеном наређењу команданта Ужичке војске, повукао се: II прекобројним пуком III на Ивицу, 5. кадровским на Сиреву гору, 4. кадровским на Столац и Јелаћ (к. 1137), док се ГраничарскоГраничарско- добровољачки батаљон повукао ка с. Лубардићи. Ибарски обвезнички пук (јако ослабљен) повукао се ка Вишеграду у општу резерву, где је требало да се преоружа и добије Манлихерове брзометне пушке. У Вишеграду, на мостобрану, налазили су се још: хаубичка ха убичка батерија, три пољска Крупова топа и штаб Ужичке војске. До мрака је непријатељ допро: 16. брдском бригадом до Зечице, 13 брдском до Рујника, 5. брдском до Тмора, док је 50. дивизија стигла до с. Пешурићи. Међутим, 4. брдска бригада задржана је у Милићима, пошто је сада њено њ ено садејство било сувишно. Командант Ужичке војске, немајући материјала за подизање моста код С тарог Брода, пребацио је јединице са тог правца одмах на десну обалу Дрине. Оне су у 19.30 часова имале овакав распоред: 1. батаљон XV прекобројног пука III на Бабиној гори, са две чете истурене на Дрину; допунски батаљон 11. пука на Градини и Илијаку; 1. батаљон 10. пука на Паносу; 4. батаљон 12. пука у одређеној резерви, иза Паноса. На одсек у Дрине, северније, од с. Земљице до с. Слапа, налазила се једна чета са два истурена вода - један на Бранковичком граду, а други на Височнику (к. 1026). Српска Врховна команда је тежила да очува оч ува мостобран на левој обали Дрине. У том циљу је наредила команданту Ужичке војске да се по могућству задржи на линији с. Стари Брод - планина Семић - ушће Лима, коју да добро утврди као мостобран. Црногорској Врховној команди је предложила да се Санџачка војска з адржи на линији Јабука седло - Рањен седло, а Дрински одред на положају положај у на коме се налазила планина Палеж - Јабука седло Рањен седло, како би се дејством са тих положаја спречило непријатељу даље надирање. Садејство Ужичке и Санџачке војске укочило би, по мишљењу СВК, непријатељске операције и не би му се дала прилика да се главним снагама баци било на Ужичку било на Санџачку војску. Иначе, ако Санџачка војска одступи на десну обалу Дрине, источно од Горажда, неће моћи да испољи свој угицај. 24. октобра непријатељ је главни напад управио дуж друма Рогатица - Вишеград, на Шумадијску дивизију II, али се она одсудно бранила. Међутим, касније је непријатељ управио јак напад на Лимски одред, на положају Ивица - Сирева гора - Столац, који је потпуно успео, што је било од пресудног пр есудног значаја. Даља одбрана Срба на левој обали Дрине била је онемогућена, а сам напад непријатеља текао је по следећем: У 7.30 часова избила је 8. брдска бригада на положај Јастребица - Врањ, који је 4. батаљон 11. пука у 5 часова напустио, иако је по изричитом наређењу команданта дивизије требало на њему да остане и принуди непријатеља на превремени развој. Командант 11. пука изговарао се да је батаљон бата љон повукао у дивизијску резерву, јер је сматрао да је он био заштитница његовог пука. Командант дивизије наредио је да се батаљон о дмах врати и изврши свој задатак. Батаљон је и кренуо, али се већ код с. Семећа сукобио са 8. брдском бригадом која је почела да га потискује ка Хану на брду. Ту Т у га је прихватио 12. пук те су заједно зауставили надирање 8. брдске бригаде.
Десно од 8. брдске развила се, у 10 часова, 3. брдска и напала одсек Лимског одреда: једним батаљоном II прекобројни пук пук III на Ивици, а са два батаљона и једном батеријом 5. кадровски пук на Сиревој гори; 5. кадровски пук био је потиснут ка с. Твртковићи. Твр тковићи. Тиме је откривено лево крило II прекобројног пука III на Ивици Ивици и десни бок 4. кадровског пука који је на Столцу упорно одбијао нападе јединица 15. брдске бригаде. Услед тога се II прекобројни пук III повукао у 12 часова ка с. Кочарин, чиме је угрожен леви бок 12. пука, па је његов командант морао да ангаж ује и пуковску резерву. Командант Шумадијске II, кад је то дознао, наредио је команданту II прекобројног пука III да се одмах врати иа Ивицу, а ако то не може, да поседне за одбрану положај код с. Кочарин и к. 1324 и ту остане до даљег наређења. Потиснути 4. кадровски пук био је приморан да се пов уче ка с. Међеђи. Гоњен од једног батаљона и батерије из 15. брдске бригаде, претрпео је велике губитке. Из 15. брдске бригаде упућени су један батаљон и батерија од Рогатице ка седл у Јабука против Дринског одреда, пред чијим се притиском одред повукао ка Фочи. У 13.35 одступио је без јачих борби 3. батаљон 10. пука који је бранио к. 1332; непријатељ је на тој коти запленио два брдска топа. Командант Шумадијске II наредио је команданту 10. пука да узме на одговорност одг оворност команданта батаљона за неизвршење задатка, а пуковском резервом да одмах поврати к. 1332 и она два топа. Ради сигурнијег извршења упутио му је две чете из дивизијске резерве (11. пука). Борба је настављена са променљивом срећом. Пошто 8. брдска бригада није успела да савлада 12. пук, добила је као појачање један ландштурмски пук из 15. брдске бригаде који је уведен у борбу у 15 часова, али без видног успеха. Пошто је стање код Шумадијске дивизије II бивало све критичније, њен командант је известио начелника штаба Ужичке војске о одстунању Лимског одреда и да су оба крила дивизије угрожена, па сматра да би требало бл аговремено издати наређење за одступање. Командант Ужичке војске одговорио је наређењем да се мора поштопошто-пото повратити к. 1332 и повратити заплењени топови. На десном крилу дивизије покушао је то наређење да спроведе 10. пук, због чега се развила огорчена борба. На Хану на брду 4. батаљон 11. пука који се ту повукао, снажно се одупирао непријатељу уз помоћ успешне артиљеријске ватре, а 12. пук се упорно бранио на Врачевици. У 16 часова командант Ужичке војске наредио је телефоном да се дивизија, као и II прекобројни пук III, у току ноћи 24/25. октобра пребаци на десну обалу Дрине; у заштитници да остане један пук пешадије са два пољска тона и нешто брдске артиљерије на положају код ХанХан-Пијеска све док не добије наређење за повлачење. Командант Шумадијске II је у вези са овим наређењем упутио 1. батаљон 11. пука да поседне за одбрану заштитнички положај ХанХан-Лијеску (к. 969 - к. 990) где ће касније доћи цео II превобројни пук. Затим је у 16,30 часова наредио повлачење и пребацивање трупа на десну обалу Дрине. У поподневним часовима аустроугарска 18. дивизија развила је за напад на Велико брдо део 5. брдске и два батаљона из 8. брдске бригаде. Лево крило 18. дивизије (13. брдска бригада), застало је код с. Стари Брод. Упорна борба вођена је до 19 часова. Било је критичних тренутака, када је цела резерва Шумадијске II била уведена у први борбени ред ради преотимања к. 1332 и 2 брдска топа. У 20 часова непријатељ је успео да заузме Велико брдо (к. 1341) и ту се задржао. Командант заштитнице Шумадијске дивизијс II оставио је 4. батаљон 11. пука на Хану на брду да задржава непријатеља, а са остала три батаљона 11. пука п ука и придатом артиљеријом
посео је, до 23.30 часова, Лијеска брдо. Пошто непријатељ није гонио, Шумадијска II се без већих тешкоћа извукла из додира с њим. Лимски одред се већим делом повукао: II прекобро јни пук III и 5. кадровски пук ка Вишеграду, где је II прекобројни ушао у састав Шумадијске II, а 5. кадровски упућен десном обалом Дрине ка ушћу Лима; 4. кадровски пук и ГраничарскоГраничарско-добровољачки батаљон повукли су се ка с. Међеђи и прешли на десну обалу Дрине. Ужичка војска је по преласку Дрине, 25. октобра, о ктобра, посела десну обалу и то: Шумадијска II од ушћа Жепе до ушћа р. Рзаве; II прекобројни пук III до р. Крушевице; Кр ушевице; Ибарски обвезнички пук до ушћа Лима и ГраничарскоГраничарско-добровољачки батаљон на Вијогору, где је одржавао везу са Санџачком војском која се налазила на десној обали Дрине (од с. Устипраче до Фоче). Санџачка војска, већим делом неузнемиравана од непријатеља, прешла је на десн у обалу Дрине. Дрински одред повукао се ка Фочи, а последњи његови делови прешли су Дрину 24. октобра увече. Део Санџачке војске који је био улогорен код Горажда, напала је 26. октобра 15. брдска бригада, ојачана одредом потпуковника Хајдера и артиљеријском ватром, и отерала га преко Дрине. Део 1. санџачке дивизије кренуо јо ка Фочи да би се спојио са Дринским одредом. За овим одредом је пошла 15. брдска бригада која је 30. октобра увече овладала целом левом обалом Дрине и Фочом. Губици Санџачке војске и Дринског одреда у југоисточној Босни до 30. октобра били су: погинулих 468 (од тога 17 официра); рањена 1203 (од тога 33 официра, о фицира, а међу њима 3 бригадира); заробљени су 1 официр и 1 редов. То је 11,5 процената од целокупног бројног стања црногорске офанзивне групе за операције у југоисточној Босни. Пошто је аустроугарски 16. корпус успео да потисне Ужичку и Санџачку војску на десну обалу Дрине, осигурање Дрине до с. Жепе поверено је одреду генералгенерал-мајора Шњарића, под чијом је командом била 17. брдска бригада ојачана одредом пуковника Хаузера од пет ландштурмских батаљона и 4 брдске хаубице. ха убице. Осигурање Дрине од с. Жепа до с. Дрињаче и обезбеђивање комуникација 6. армије поверено је 7. ландшт урмској територијалној и 9. ландштурмској етапној бригади. Код Вишеграда се прикупила 18. дивизија (4, 5, 8. и 13. брдска бригада), а код Рогатице 50. дивизија (3, 15. и 16. брдска бригада) ради одмора и припремања за следеће операције. Офанзива 16. корп уса у југоисточној Босни завршена је потнуним успехом, јер је под врло тешким временским и земљишним условима успео да потисне јаку Ужичку и Санџачку војску из југоисточне Босне и тако отклони опасност која је претила комуникацији 6. армије." После овог успеха 16. корпус био је слободан да се 18. и 50. дивизијом окрене против главних српских снага на доњој и средњој Дрини, што је ускоро и учињено.
Општи поглед поглед на дејства де јства у источној Босни По паду Мачковог камена, 22. септембра, СВК је наредила команданту Ужичке војске да предузме снажну офанзиву општим правцем Рогатица - с. Жљебови - Власеница у позадину аустроугарске 6. армије, да пор уши железничку пругу у долини Криваје којом се 6. армија снабдевала и тим пригиском да примора непријатеља да тамо одвуче снаге, чиме би се олакшала стање I армије. Санџачка војска је имала да осигура леви бок и позадину Ужичке војске од непријатељевог дејства од Сарајева. Пред Ужичком војском тада су се налазили: 9. ландштурмска етапна бригада која је
обезбеђивала друм с. Дршвача - с. Милићи - Власеница; затим 8. брдска бригада која је била код ХанХан-Пијеска са задатком да осигура железничку желез ничку пругу Хан Пијесак - Олово; у Олову се налазио одред пуковника п уковника Хаузера од три ландштурмска батаљона; најзад, посада тврђаве Сарајева и утврђења Калиновика. Осим тога, било је добровољаца (штрајфуна), жандарма и граничара - свега око 11 батаљона и 8 топова. Јачина и састав Ужичке војске била је: 2 ескадр она, 32 батаљона и 62 топа, то па, а Санџачке и Дринског одреда 20 батаљона и 20 топова, што је укупно износило 2 ескадрона, 52 батаљона и 82 топа. Ова снага (са односом: о дносом: батаљоиа 52:11, топова 82:8), предузела је офанзиву 22. септембра. а 29. је наишла на јак отпор. Извршен је снажан п ритисак на позадину 6. армије: заузета је искрцна железничка станица Хан Пијесак, срушен железнички мост код Срња (к. 1007), чиме је непријатељ приморан да у ј угоисточну Босну упути знатна појачања из Балканске војске и од јединица које су биле непосредно под аустроугарском Врховном комапдом. Тако су Ужичка и Санџачка војска, као и Дрински одред привукли на себе око 37,5 батаљона и 62 топа, чиме су извршили добијеии задатак. Међутим, да с у енергичније дејстововали у почетку офанзиве, имали су могућности да знатно слабијег непријатеља потуку. Због недовољне њихове активности командант Балканске војске оставио је према њима само слабу групу гр упу генерала Андријана да заштити десни бок и позадину 6. армије. Све остале расположиве снаге сасредио саср едио је према I и III армији, да би задржао њихову офанзиву. Андријанова група имала је у почетку да с узбија само покушаје истуреног, усамљеног и слабијег Сребрничког одреда који је покушавао пок ушавао да код Сребрнице угрози десни бок 6. армије. Она је више пута успевала да узастопце туче и потисне овај одред. Узроке неуспеха Сребрничког одреда видимо у пропустима команде Ужичке војске и у слабостима непосредног командовања одредом. Командант Ужичке војске није одредио довољно снага за извршење задатка који је одреду поверен, нити су му била обезбеђена потребна средства за сигурно и брзо пребацивање преко Дрине. Често смењивање команданата одреда није им дало времена и мог ућности да се довољно упознају са условима на одређеном правцу дејства. Отуда је дошло до врло слабог вођења одреда. Извиђање, обезбеђење и обавештајна служба били су слаби, па је у два маха мах а (27. септембра и 5. октобра) одред био изненада нападнут. Слаба је била и веза између појединих делова одреда услед чега су с у неки почесно тучени, (на пример, 23, 25. и 27. септембра, затим 3. и 5. октобра). Љубовиђски одред није притекао у помоћ Сребрничком 23. септембра и 5. октобра иако је то могао да учини, што значи да садејство са суседима није било организовано. Сребрнички одред није поражен 27. септембра и 6. октобра само зато што га непријатељ није гонио. Ни јединице III позива ни кадровске које су се бориле у с аставу Сребрничког одреда, нису биле дорасле за овај задатак против добро извежбаних, одлично опремљених и врло добро вођених јединица групе генерала Андријана. Али кад су Ужичка и Санџачка војска 25. септембра предузеле наступање, Андријанова група је била слаба да их задржи и није успела да одбрани железничку пругу Хан Пијесак - Олово, главну комуникацију 6. армије, коју је Ужичка војска заузела и разрушила. Међутим, ојачан 29. септембра 13. брдском бригадом, непријатељ је принудио Ужичку војску да пређе у одбрану одбран у на линији Сребрница - Врањи камен - Мажијевица - Плоча Игриште. Тако су сад појачања упућена Андријановој групи могла да се неузнемиравано прикупе према левом одсеку (Плоча - Игриште) Шумадијске II, постигну надмоћност и
преузму иницијативу. Непријатељ се, сасвим правилно, одмах тиме и користио и већ је 4. октобра извршио припреме за одсудни напад који је отпочео 5. октобра против Шумадијске II и Сребрничког одреда. Обухватом слабог левог одсека, непријатељ је принудио Шумадијску II да ноћу 5/6. октобра отпочне повлачење на нову линију одбране Вратар - Бабјак - Вигова гора. Сребрнички одред, изненађен и потучен на десном одсеку, морао се повући на десну обалу Дрине. Да због тога не би био опкољен, морао се и Лимски одред повући на положај Паклинак - с. Сенковић. Санџачка војска се повукла на раније утврђене положаје с. Читлуци - с. Кула - Марково брдо - Вијенац, а Дрински одред на положај Црни врх - Клек - Боровац; његова Спушка бригада налазила се на положају Мукиње - караула Вратло Вис (к. 1535). Неуспех Андријанове групе против Ужичке војске на новој линији одбране навео је команданта Балканске војске на закључак да ће Ужичка војска вероватно држати и бранити просторију око Рогатице. Стога припрема јаче спаге за о перације у источној Босни како не би компромитовао успех који је досад постигао на Зворничком мостобрану. Ваља истаћи чињеницу да је одлука команданта Санџачке војске за противнапад код Млађа била од великог значаја у овој о вој ситуацији. Успех код Млађа принудио је Андријана да пређе у одбрану, а командант Балканске војске је морао да доведе нова појачања која су могла да стигну тек 17. октобра. Што је најгоре, она су већим делом морала да се узму од аустроугарске Врховне команде којој ко јој су била потребнија на главном војишту. Али, да би се сачувао углед АустроАустро-Угарске, Врховна команда их је ипак упутила у Босну. Смена генерала Милоша Божановића са д ужности команданта Ужичке војске која је дошла баш у то време, није била оправдана, јер је уклоњен командант који је успешно извршио добијени задатак и врло добро познавао стање на овом воји шту. Нови командант, генерал Арачић, морао је да се брзо упозна са ситуацијом с итуацијом и да исто тако брзо доноси и врло важне одлуке. Затишје у операцијама од 10. до 17. октобра команда Балканске војске искористила је за довођење нових појачања, док СВК у том погледу није ништа урадила. Санџачкој војсци стигло је, међутим, на Гласинац 16. октобра из Херцеговачког одреда шест батаљона. Очигледно је, дакле да је командант Балканске војске за заштиту десног бока и позадине 6. армије одредио слабе снаге те је морао у два маха да их појача деловима из Балканске војске и од резерви аустроугарске Врховне команде. Због тога Балканска војска није могла да настави започету офанзиву, а Врховна команда није могла да појача своје главне снаге у Галицији које су претрпеле пораз. Командант Ужичке војске није се к ористио овом повољном приликом да туче прво слабу групу генерала Андријана, а потом појачања. По нашем мишљењу, да би се постигао успех у источној Босни, прво је требало оспособити Ужичку војску за сигурну и брзу офанзиву, а то би се постигло да јој је СВК на време доделила потребна средства за сигуран и брз прелазак Дрине, што се могло остварити после повратка I армије из Срема. Против Сребрнице је требало упутити један јак одред састављен од Љубовиђског одреда, Ужичке бригаде и одреда са Дебелог брда. У њему је наместо трећепозиваца требало да буде један пук I и II позива са једном брдском брзометном батеријом, као што је то предлагао командант I армије 5. октобра. Тада група генерала Андријана не би могла да га туче и потискује, па би он сигурно извршио задатак. Да је тада Сребрнички одред био јачи и боље вођен, а Шумадијска II предузимљивија, успех не би изостао. Команданту Дринског одреда могу се ставити озбиљне замерке што није спречио 3.
брдску бригаду да 17. октобра пређе из Калиновика у Сарајево. Та је бригада ушла у састав 50. дивизије која ће у следећој следећ ој офанзиви разбити лево крило Санџачке војске и приморати је да се нагло повуче на десну десн у обалу Дрине. Било како било, Балканска војска је због з бог офанзиве Ужичке и Санџачке војске изгубила читав месец дана за операције на главном војишту. 18. октобра је дан почетка офанзиве аустроугарског 16. корпуса против Ужичке и Санџачке војске у источној Босни. Задатак корпуса је био да о ве две војске протера из источне Босне и тако створи слободу акције команданту Балканске војске у наредним операцијама (трећој офанзиви) против орпске војске. Јачина главних снага непријатеља била је 4 вода коњице, 40 батаљона и 70 топова, а помоћних - три батаљона и 10 топова. Задатак Ужичке и Санџачке војске, као и Дринског одреда у овој фази операција био је да до повољних прилика, које су се очекивале према гла вном фронту српске војске, упорном одбраном сачувају заузете положаје и просториј у. Јачина главних сната Ужичке и Санџачке војске које су биле према 16. корпусу, износила је: два ескадрона, 43 батаљона и 62 топа; помоћне снаге Ужичке војске сачињавала је Ужичка бригада од шест батаљона и 12 топова, а Санџачке -Дрински одред од шест батаљона и 4 топа. Значи, Ужичка и Санџачка војска имале су три батаљона више, али и 8 топова мање од 16. корпуса. к орпуса. Веома снажним нападима од 18. до 21. октобра, 16. корпус није успео да потисне Ужичку војску и десно крило Санџачке. Тек 21. октобра, кад су на бојиште стигли 50. дивизија и одред потпуковника Хајдера, они су заједно са 8. брдском бригадом, са укупно 15 свежих батаљона и 28 топова, напали леви одсек Санџачке војске на положају Тичијак - Шиљава глава, који су бранила два слаба и истурена батаљона са 6 топова. Извршавај ући дословно добивено наређење да воде упорну одбрану одбран у на предњем положају, ови батаљони су прихватили борбу до решавајуће фазе и очајнички се борили са највећим пожртвовање м, али су у неравној борби против знатно надмоћнијег непријатеља били прегажени. Тај слом је толико утицао на Санџачку војску д а после њега није била у стању ста њу да се задржи и пружи нов отпор. Ово би могло да се објасни једино тиме што је Санџачка војска, водећи активну одбрану на десном одсек у (с. Читлуци - с. Кула), ту употребила већи део снага па није могла да укаже помоћ левом одсеку. Да је командант Санџачке војске и упутио благовремено општу розерву од четири батаљона левом одсеку, не би му помогао с обзиром на велику надмоћност непријатеља. У току ноћи 21/22. октобра Санцачка војска се повукла ка Дрини, иако није била гоњена, и нигде се није могла задржати. Овим повлачењем открила је леви бок Ужичке војске и прекинула везу са њом. У току 22. октобра 16. корпус је снажно напао десни одсек Шумадијске II на Бабјаку, али није имао успеха и наступао је за Лимским одредом који се морао повући због тога то га што су му повлачењем Санџачке војске били угрожени леви бок и позадина. Пошто Санџачка војска није била у могућности да се поврати, па чак ни да се задржи на неком погодном положају, морала је Ужичка да се 22. октобра повуче ка мостобрану Велико брдо - Хан на брду - Ивица - Столац - Јелаћ. у нади да ће се Санџачка задржати на положају Јабука седло - Рањен седло - Мавиљући (к. 1321) и одатле активно дејствовати, као што је предложила Врховна команда. Ужичка војска је 24. октобра посела за одбрану поменути мостобран. Командант 16. корпуса је упутио против Санџачке војске ка седл у Јабуци само један ландштурмски батаљон и брдску батерију из 15. бр игаде, а целим 16. корпусом напао је 24. октобра Ужичку војску на мостобрану, управљајући главни напад 3. и 15. брдском
бригадом на Лимски одред, потукао га и изершио пробој на Сиревој гори. Лимски одред је одступио делом ка Вишеграду, а делом ка с. Међеђи и тиме открио леви бок Шумадијске II. Она је трошењем резерве успела да га заштити и да се одржи до мрака, али тада је непријатељ заузео на десном крилу мостобрана Велико брдо (к. 1341). Снажно нападнута са фронта и угрожена са оба бока, Шумадијска II морала је да се у ноћи 24/25. октобра повуче на десну обалу Дрине. У току 24. октобра непријатељ је успео да потисне и део Санџачке војске са положаја Јабука седло - Рањен седло ка Горажду, а 26. октобра упутио је 15. брдску бригаду и одред потпуковника Хајдера да очисте леву обалу Дрине од Горажда до Фоче од делова де лова Санџачке војске што су они до 30. 30 . октобра и изврпшли. После тога одређен је одред генерала Шњарића да обезбеди десни бок и позадину 6. армије на Дрини и на одсеку од Фоче до с. Жепе. Одатле до с. Дрињаче штитиле су 7. ландштурмска територијална и 9. ландштурмска етапна бригада. Овом офанзивом 16. корпус је извршио добивени задатак: потиснуо је Ужичку и Санџачку војску на десну обалу Дрине и обезбедио десни бок и позадину 6. армије пред предстојећу, трећу, офанзиву Балканске војске, али је изгубио драг оцено време. Већ је почела јесен са даноноћним кишама па и снегом, што ће у вези са тешко пролазним земљиштем, хладноћом и влагом јако отежати офанзиву Балканске војске и довести је до слома. Српска Врховна команда, иако је знала за предстојећу офанзиву 16. корпуса од Сарајева и Власенице, као и о ојачавању 16. корпуса, ко рпуса, ништа није предузела да ојача Ужичку и Санцачку војску, док је Балканска војска ојачала 16. корпус 17, 13, 5. и 4. бригадом са главног фронта. Ово је, заправо, био тренутак кад је требало да главне снаге српске војске ојачају помоћне, затим да се скраћивањем фронта и бољим распоредом трупа створе преко потребне резерве и распореде на најосетљивијим правцима, као и да се створи заједничка резерва која би помагала и Ужичку и Санџачку војску. По захтеву команданта Ужичке војске да га Са нџачка помаже, ни српска ни црногорска Врховна команда нису ништа одлучиле. Трвења су била последица необједињене ко манде, а резултат тога био је да су српске и црногорске трупе, и поред силног пожртвовања, биле побеђене од бројно слабијег, али обједињеног и добр о вођеног непријатеља. При томе се Ужичка војска врло добро борила до краја, док је Санџачка постала неспособна после неуспеха на Романији. Шта је Санџачка војска могла предузети да избегне пораз свог левог одсека 21. октобра који је довео прво до повлачења Санџачке, а потом и Ужичке војске? Да леви одсек Санџачке војске на положају Тичијак - Шиљава глава не би био 21. октобра изненађен и од знатно надмоћнијег непријатеља потучен, требало је главним снагама посести за одбрану благовремено утврђени положај Витањ - Марково брдо - Вијенац, на главној одбрамбеној линији, и ту примити решење, а на истакнути положај Тичијак - Шиљава глава истурити један одред да открије непријатеља, да га принуди на развијање и бо рбом га задржава. За то време командант Санџачке војске могао је да припреми потребне мере да дочека непријатеља, појачавајући леви одсек из опште резерве, а по потреби и од Ужичке војске. И Ужичка војска је могла боље да организује одбрану мостобрана. Да би се могла 24. октобра сигурно одржати при нападу знатно надмоћнијег непријатеља, требало је нарочито да осигура крила мостобрана јачим и бољим трупама. Али пошто није било довољно и добрих трупа, требало је скратити лево крило мостобрана и поставити га на линију Сирева гора (к. 1431) — Заглавак — Заглавак (к. 1368). Тада Лимски одред не би био тако брзо
потиснут и не би већ око подне довео леви бок Шумадијске II у тешко стањо, па је ова морала за обезбеђивање бока да употреби већи део резерви. Тиме је десно крило дивизије ослабљено и потиснуто са Великог брда, јер му се нису могла упутити појачања. Најзад, угроженост оба бока Шумадијске II приморала је њеног команданта да нареди повлачење дивизије на десну обалу Дрине.
Трећа непријатељск непр ијатељска а офанзива: обострани планови и распоред Избацивањем Ужичке и Санџачке војске из југоисточне Босне, Поћорек је решио питање обезбеђивања своје позадине на том простору, па је могао да приступи реализовању одлуке о трећој офанзиви. За почетак офанзиве одредио је тек 6 . новембар, јер је морао дати одмор јако премореном 16. корпусу који се борио у Босни, а потом да га прикупи, као главну снагу 6. армије на одсеку од секу од Љубовије до Рогачице. Постојала је, међ утим, опасност да се Срби за ово време не приберу и од својих савезника Руса, Р уса, Француза и Еиглеза добију преко потребан ратни материјал и тако се тгрииреме да осујете офанзиву. Такву бојазан су повећавале и вести да су Руси на Дунаву (у Ренију) спремили 35.000 војника за помоћ Србима и да је из Грчке стигло у Битољ 20.000 добровољаца. Вило је предвиђеио да се они наоружају руским брзометним пушкама и смене српске јединицс у Македонији које су имале да дођу за појачавање фронта на Дрини. Ни Руси ни добровољци нису дошли Србима у помоћ, али су ове вести ипак утицале на рад команданта Балканске војске. Да би отклонио ове „опасности", он је наредио команданту 5. армије да се постара да у Мачви постигне успех пре почетка офанзиве 6. армије на средњој Дрини, како би могао после тога да из 5. армије издвоји потребне снаге за сузбијање нових српских покушаја у Срему Срем у и Банату о којима су се већ ширили гласови. Ради тога је још у ноћи 22/23. октобра упућен монитор „Темеш" са патролним чамцем из с. Раче низ Саву да уништи српски мостовски материјал код с. Скеле. Пошто је успешно извршио добијени задатак, монитор је при повратку наишао према Грабовцу на подводну мину и потонуо. Поћорек је настојао да, пре свега, досадашње напоре на Дрини крунише кр унише успехом који је очекивао од своје треће офанзиве. Најефикаснијим начином дејства сматрао је фронтални напад, комбинован са обухватом оба бока противничке војске, па је за тежиште напада одредио 13. и 15. корпус. Са севера је требало да напада 5. армија, чији се пробој у Мачви ускоро очекивао, а са југа 16. корпус. Пошто пређе Дрину код Љубовије, Љ убовије, он је имао да преко Пецке угрози леви бок и позадину српских главних снага. Према наређењу команданта 16. корпуса корп уса од 24. октобра по подне, предвиђено је да одред генерала Шњарића, јачине око 10.000 бораца, дејством на горњој Дрини изазове код Срба утисак о скором настављању офанзиве на Ужице. Једновремено је 4. брдска бригада из 16. корпуса требало да пређе Дрину код Рогачице Р огачице да би осигурала његов десни бок. бок . За обезбеђивање позадине 6. армије постављене су на Дрини низводно од с. Жепе 9. ландштурмска етапна и 7. ландштурмска територијална бригада. Распоред Балканске војске пред почетак треће офанзиве био је:
Банатска група (непосредно под командом команданта Балканске војске): 11,5 батаљона са 8.000 пушака - за обезбеђивање Баната. Пета армија: - Сремска група: 7 ескадрона, 26,5 батаљона, 8,5 батерија, са 17.000 пушака, за обезбеђивање Срема; - Комбиновани корпус (распоређен је у Мачви од ТолићТолић-поља до с. Засавице): 7. пешадијска дивизија (14. пешадијска и 107. ландштурмска бригада) и 29. пешадијска дивизија (57, 58. и 104. пешадијска бригада), - свега 6 ескадрона, 12 батаљона, 21 батерија са 29.000 пушака; - 8. 8. корпус (распоређен од р. Босута до с. Балатуна): 9. пешадијска (17. и 18. пешадијска бригада) и 21. ландверска дивизија (41, 42. и 71. пешадијска бригада), свега 5 ескадрона, ескадр она, 40,5 батаљона, 22 батерије, са 38.000 пушака; - 8. ландштурмска етапна бригада (два ескадрона, седам батаљона, две батерије, са 5.000 пушака) на Дрини од с. Балатуна до с. Батара. Пета армија је имала укупно: 20 ескадрона, 116 батаљона, 53,5 батерије, 89,000 пушака. Шеста армија: - 13. корпус (од с. Батара до Криве реке на Гучеву); 36. пешадијска (13. и 72. пешадијска бригада) и 42. хонведска пешадијска дивизија (83. и 84. пешадијска бригада), свега око 4,5 ескадрона, 34 батаљона, 24 батерије, са 32.000 пушака; - 15. корпус (од Криве реке до Турског гроба): 1. пешадијска (7. и 9, брдска бригада), 40. хонведска (71. и 80. пешадијска бригада) и 48. пешадијска дивизија (10, 11. и 12. брдска бригада), свега 3 ескадрона, 40,5 батаљона, 26 батерија, са 37.000 пушака; - 16. корпус (од Турског гроба г роба до Жепе на Дрини): Комбинована пешадијска дивизија (1, 2, 6. и 14. брдска бригада, 7. ландштурмека територијална бригада и 109. ландштурмска пешадијска бригада), 18. пешадијска дивизија (4, 5, 8. и 1 3. брдска бригада) и 50. пешадијека дивизија (3, 15. и 16. брдска бригада и 9. ландштурмска етапна бригада), бр игада), свега око 5 ескадрона, 70,5 батаљона, 26 батерија, са 65.000 пушака; - одред генерала Шњарића (од Жепе до Фоче); 17. брдска бригада и одред о дред потпуковника Хаузера од три ландштурмска батаљона, свега пола ескадрона, 15 батаљона, 7,5 батерије, са 10.000 пушака. Шеста армија имала је укупно: 12,5 ескадрона, 160 батаљона, 84 батерије, 144.000 пушака. Балканска војска је укупно у 5. и 6. армији имала: 32,5 ескадрона, 276 батаљона, 137,5 батерија, 233.000 бораца. Рад српске војске заснивао се на одлуци Врховне команде од 25. септембра да се најупорније бране положаји „које држи I, III и II армија, док се не изврши поп уна јединица људством и материјалом, нарочито артиљеријском муницијом. За ово време пак одлучује се, да продужи офанзиву Ужичком војском уз сад ејство црногорске војске у позадину аустријске војске, која држи планински гребен Соколске планине, Јагодње, Борање и Гучева, тј. ка Власеници и Сребрници". После повлачења Ужичке и Санџачке војске на десну обал у Дрине, СВК је одобрила
предлог команданата Ужичке и Санџачке војске да до даљег бране надирање непријатеља преко Дрине.
Јачина, састав и распоред српске војске
Крајински одред (13 батаљона и 35 топова) бранио је Дунав на одсек у од Џевринског виса до Бољетинске реке. Браничевски одред (2 ескадрона, 16 батаљона и 8. батерија) осматрао је и бранио Дунав од Голупца (закључно) до Гроцке (закључно). Одбрана Београда (12 батаљона и 6. батерија) на десној обали Дунава и Саве од Гроцке до р. Колубаре. Обреновачки одред (један ескадрон, 6 батаљона и 1 0 топова) обезбеђивао је гранични фронт од р. Колубаре до с. Ушћа на Сави. Коњичка дивизија, ојачана 2. и 3. батаљоном 5. пука III, затим 19. пешадијским кадровским пуком и пољском батеријом, обезбеђивала је на Сави г ранични фронт од с. Ушћа до р. Думаче. Друга армија - у одбрани: - Шабачки одред (4 ескадрона, 8 батаљоиа и 5 батерија) бранио је Шабац на одсеку од р. Думаче до Артиљеријске касарне; Шумадијска дивизија I (4 ескадрона, 8 батаљона, 10 батерија) на одсеку Толић поље - до с. Руме; - Тимочка дивизија (12 батаљона и 3 батерије) на одсеку од с. Руме до с. Узвећа; - Северни одред (4 батаљона и 2 батерије) у с. Глушци и Раденковићу; - Равањски одред (3 батаљона и пола батерије) на десној обали Саве од р. Засавице до карауле Омеров чардак; - Моравска дивизија I (2 ескадрона, 22 батаљона, 12 батерија) од карауле Омеров чардак до Софића аде; - Тимочка дивизија II (2 ескадрона, 6 батаљона, 5 батерија) на десној обали Дрине од Софића аде до ушћа Јадра. Трећа армија: - Дринска дивизија II (један ескадрон, 6 батаљона, 6 батерија) била је у одбра ни према непријатељском мостобрану код аде Курјачице, - од ушћа Јадра до јужног краја аде Курјачице; - Комбинована дивизија (један ескадрон, 27 батаљона и 34 топа) од аде К урјачице до Перине; - Дринска дивизија I (2 ескадрона, 16 батаљона и 6 батерија) од Перине до закључно Костајник (к. 768); - армијска резерва (четири батаљона) на Крсту. Прва армија: - Моравска дивизија II (2 ескадрона, 12 батаљона и 3 батерије) у одбрани на положају Орлујак -Биљевине - Црквине; - Дунавска дивизија I (16 батаљона и 6 батерија) на одсеку Вуколовци - с. Јовићи -
Нешино брдо - Рујевачке рудине - Ободник (к. 762); - Љубовиђски одред (4 батаљона и 10 топова) у одбрани Дрине од р. Узовнице до р. Трешњице. Ужичка војска: - Ужичка бригада (6 батаљона и 12 топова) у одбр ани Дрине од Кошљанске Трешњице до карауле Дервенте; - Шумадијска дивизија II (2 ескадрона, 15 батаљона и 32 топа) на десној об али Дрине, од карауле Дервенте до ушћа Рзава; - Лимски одред (11 батаљона и 10 топова) од ушћа Рзава до ушћа Лима. - Општа резерва (2 батаљона са 2 топа) ушла је у састав Шумадијске II. За време треће офанзиве Балканске војске Санџачка војска и Дрински одред имали су, да садејствују Ужичкој војсци у заштити правца који од Вишеграда изводи ка Прибоју и Н. Вароши и да противнику спрече продирање у ову област. Према црногорској војсци налазила се на фронту од Вишеграда до Фоче 17. брдска бригада (око 5.000 људи). Санџачка војска, у одбрани Дрине од ушћа Лима до Оглешевског потока, имала је: 23 батаљона, 10 митраљеза и 24 топа, са свега 13.722 борца. Дрински одред црногорске војске имао је: 15 батаљона, 10 митраљеза и 17 топова, са свега 10.110 бораца и био у одбрани Дрине од Оглешевског потока до Плијеша (к. 17 17). Укупно у II, III и I армији и Коњичкој дивизији српска војска је имала: 39 ескадрона, 142 батаљона и 82 батерије, према аустроугарској 5. и 6. армији са: 32,5 ескадрона, 276 батаљона и 137,5 батерија - укупно 233.000 бораца. Дакле, аустроугарска војска је била два пута јача у пешадији, 1,5 пут по броју бате рија, а по могућности оружја и више јер је у пољским батеријама имала по 6 топова, разноврсну артиљерију и изобиље муниције.
Избијање II армије на церске положаје Командант ауетроугарске 5. армије непрекидно је појачавао дејство артиљерије на свом фронту. Он се старао и о томе да помоћу ископаних приближница приђе што ближе српским утврђеним положајима и уклони њихове препреке. Рано изјутра 24. октобра извршен је напад на одсеку Саве од р. Засавице до карауле Омеров чардак који је бранио Равањски одрод (ескадрон коњице, батаљон 19. пука и шест чета 6. пука III, са два митраљеза и два пољска топа). После јаке артиљеријске припроме, у којој је учествовао и монитор „Марош" и више р ововских мерзера, 37. пук из 71. бригаде напао је са два батаљона од с. Засавице и око 15.30 часова заузео први утврђени положај на Преком путу (код с. Равња), заробивши заро бивши више војника и запленивши 4 митраљеза и 600 пушака. Посада је одступила ка с. Равњу и задржала се на 500 м источно од села, на другом утврђеном положају, наслоњена десним к рилом на р. Засавицу, а левим на Саву. На овај положај дошла су с у јој појачања упућена по наређењу команданта армије. На фронту Северног одреда непријатељ је од 15 часова тукао јаком ватром северну ивицу Глушаца. У исто време отворио је јаку ватру на 15. пук (леви одсек Тимочке дивизије I), а одмах потом и на 1. батаљон 14. 14 . пука и 5. пољску батерију (десни одсек исте дивизије). Српска артиљерија је успешно дејствовала.
Непријатељ је тукао ватром и Парашнички одред, а затим је око 17,30 часова напао његов десни одсек. али је одбијен. Са ваздушног балона код Дреновачке шуме осматрао је цео дан бојиште. У 16 часова надлетео је авионом од Ноћаја преко Глушаца Гл ушаца и бацао летке нашим војницима. Истовремено је долетео један непријатељски авион од Митровице и напао српски балон подигнут у кључу Битве, принудивши га да се спусти. Непријатељски авион надлетао је и од Кленка низ Саву у 9.15 часова и код Шабачког одреда. После једнодневног затишја, 5. армија је 26. октобра наставила офанзиву нападима на Равањски одред код Раденковића. Непријатељ је нападао са 12 батаљона (71. бригадом ојачаном 102. пуком из 17. бригаде, са два батаљона 28. пука из 42. бригаде и 23. јегерским батаљоном) потпомогнутим мониторима мониторима „Марош" и „Кереш". Главни напад био је управљен на Равањски одред и Раденковић, а помоћни на Глушце. После артиљеријске припреме, извођене ноћу 25/26. и у току дана 2 6. октобра, извршени су јаки пешадијски напади али су одбијени, као што је одбијен и помоћни напад од Ноћаја на Глушце. Непријатељ је тукао целог дана и Парашнички одред да не би могао да помогне Равањском одреду. Главни напад 27. октобра требало је да изврши ојачана 71. бригада на Равње и Раденковић, а њу је требало да номогне 8. корпус демонстративним нападом на Парашнички одред (3. и 4, батаљон 14. пука II и 1. батаљон 3. пука, три пољске и једна Крупова батерија; батаљон 14. пука и пољска батерија Тимочке I - у резерви). Захваљујући одличном дејству артиљерије 8. корпуса, овим нападом постигнут је изненада велики успех на месту где се везивало лево крило Парашничког одреда са десним одсеком Моравске I, северно од Васиљевића колибе. Напад 21. ландверске дивизије на десно крило и центар Парашничког одреда одбијен је. Тада је непријатељ обасуо ураганском артиљеријском ватром Параш нички одред и десни одсек Моравске I, сасређујући најјачу ватру с еверно од Васиљевића колиба. Пошто су стрељачки заклони били преорани разорним зрнима, опстанак посаде постао је немогућан у њима. За ојачавање упућене две чете 2. пука, из резерве десног одсека. Непријатељ је поново напао 21. дивизијом Парашнички одред, а 18. бригадом из 9. дивизије спој између Парашничког одреда и десног одсека Моравске I, где су се налазили чета 14. пука II, 1. батаљон 3. пука из Парашничког одреда и 1. батаљон 16. пука из десног одсека дивизије. Они су морали око 9 часова да одступе на око 100 м од ивице шуме и одатле су поново отворили ватру. Из дивизијске резерве упућен им је у помоћ 2. батаљон 3. пука који је при подилажењу упао у јаку ватру и био принуђен да заједно са њим одступи. Тиме је откривен леви бок Парашничког одреда и десни бок Моравске I, те се Парашнички одред морао повући на северну ивицу утврђеног села Црна Бара, а Равањски одред на утврђени положај код с. Баново Поље. Повлачење Равањског и Парашничког одреда и поседање за одбрану положаја с. Баново Поље и Црна Бара извршено је до 12.40 часова. Тада је командант српске II армије наредио да се Равањски одред, ако буде приморан на повлачење из с. Бановог Поља, повуче на северну ивицу с. Совљака и Глоговца, хватајући десно вез у са Северним одредом код с. Богатића, а лево са Парашничким одредом код с. Црне Баре. Нападач се задржао на заузетом положају с. Равње - Омеров чардак - Васиљевића колибе. Губици Парашничког одреда и десног одсека Моравске дивизије I били су велики. Командант II армије предложио је, у 20.30 час ова, Врховној команди да се благовремено исели становништво из села северно од друма Шабац - Лешница да не би у случају повлачења II армије на утврђене положаје, на падинама Цера, закрчило и онај мали број
узаних и тешко пролазних сеоских путева. Затим је у др угој депеши изнео велику оскудицу у артиљеријској муницији и тешкоће вођења борбе против непријатеља који има многобројну и разноврсну артиљерију са изобиљем муниције, те може да руши ровове и затрпава војнике, а да му се не може равном мером одговарати, што убија морал његових војника. Командант армије је овом приликом молио да се смени јер не може да поднесе овакву ситуацију. Војвода Путник му је преко телефона одговорио да оскудица у артиљеријској муницији не може бити разлог за смену команданта II армије, јер се муниција даје колико се може, а затим и да нема ко да га замени. зам ени. „Ми треба да се боримо макар остали само с пушкама" рекао је Путник на крају разговора, када је Степа инсистирао на својој смени. У вези са предлогом за повлачење, Врховна команда је наредила да се нађе погодан начин за упозорење становништва на опасност због могућног повлачења II армије, па ако ко хоће х оће да се уклони нека то учини благовремено, да доцнијим повлачењем не би био на сметњи војсци. Настојало се да се не створи узбуна код народа и да непријатељ не сазна за намеру о повлачењу. У току 28. октобра аустроугарска а устроугарска 5. армија наставила је напад на јединице српске II армије на утврђеним положајима с. Баново Поље, с. Црна Бара и на десној обали Дрине до утока р. Јадра. После повремене артиљеријске и пешадијске ватре са фронта 8. корпуса, којој је у току протекле ноћи био изложен Равањски о дред, изјутра је напала 71. бригада на десно крило Равањског одреда, које је, само ојачавањем одредском резервом, успело да задржи нападача. У извештају Врховној номанди од 16.50 часова командант II армије налази да се не може давати дуг отпор код Бановог Поља, а његов пад ће повући и напуштање линије с. Глушци - с. Раденковић. Како по мишљењу команданта армије ни линија с. Метковић - с. Богатић - с. Совљак - с. Глоговац - с. Црна Бара није погодна за давање дужег отпора, он је одлучио да се на појаву озбиљног озб иљног и јаког непријатељског притиска одржи, по могућности до прве ноћи, па да онда нареди повлачење на утврђену церску линију. Износећи ово своје мишљење војвода Степа је молио за мишљење да л и је његов предлог противан намерама Врховне команде, нашта је ова одговорила да се командант II армије управља по директиви Врховне команде од 24. септембра (она предвиђа линију Шабац - Цер Видојевица). По одобрењу Врховне команде III армија је овог дана извршила напад на део полож аја аустроугарске 6. армије: Кулиште (к. 708) - к. 484 - к. 464, али тај напад није утицао на офанзивна дејства непријатеља, па ћемо о њему говорити на др угом месту. Напади 5. армије настављени су и 29. октобра. Из Комбинованог корпуса нападала је 71. бригада на јединице Равањског одреда, а 8 корпус је нападао на јединице Парашничког одреда. Ови одреди су се упорно бранили и присилили нападача на споро надирање, тако да овде није могао тако брзо брз о да постигне потпун успех. Командант II армије предузео је 29. октобра значајније мере да би приволео Врховну команду на благовремено повлачење армије на церске положаје. Он је сазвао све команданте дивизија у Богатић (осим команданта Тимочке II) ради процене ситуације и доношења одлуке о даљем раду армије. Седница је трајала од 11 до 13 часова. На питање: да ли, према садањем стању с тању наших и непријатељских трупа, и даље остати у садашњем распореду или се одмах повући на утврђени церски положај за одсудан отпор једногласно је прихваћено решење да се II армија што пре повуче на церски утврђени положај, не чекајући да буде нападнута, јер се у противном неће моћи извршити уредно повлачење и организовати одсудна одбрана на церском положај у. У вези с таквим решењем,
једногласно је одлучено да се повлачење изврши ноћу 30/31. октобра, пошто се изврше потребне припреме, а Равањски одред да се ојача са две чете, како би могао издржати притисак непријатеља у току 30. октобра. После саветовања, командант српске II армије наредио је командантима дивизија да изврше припреме за што уредније повлачење, а да извршењу приступе тек кад за то добију наређење. О свему овоме известио је у 16 часова Врховну команду с напоменом н апоменом да наређење за повлачење неће издати пре него што му Врховна команда то одобри, како овим повлачењем не би пореметио стратегијске комбинације Врховне команде. Врховна команда је у 18.30 часова захтевала да војвода Степа образложи побуде за повлачење без борбе са садањих положаја на церске; да ли су с у примећене припреме непријатеља за напад и да ли је непријатељ добио каква нова појачања. У 20 часова стигло је СВК образложење војводе Степе којим је у узроке за појачање навео: долазак нових појачања непријатељу; опадање морала код јединица Равањског и Парашничког одреда, због великих губитака, те се не може мож е рачунати ни на какав њихов јачи отпор; надмоћност непријатеља у артиљерији, а нарочито у тешким оруђима и артиљеријској муницији; слабост за одбрану положаја на којима се налази сада; близину непријатеља који је израдом приближница успео да с приближи десном крилу Шумадијске I на 100 м, а то му се не може ометати. јер артиљерија нема разорних зрна. Врховна команда је, у поноћ 29/30. октобра, на ово одговорила команданту II армије: „Ако налазите, да се на садањој браничкој линији не би могли одржати још за који дан без опасности по доцније уредно одступање, онда се можете повући на нову нов у браничку линију. Коначну одлуку по овоме доставите". Тако је, најзад, прихваћен предлог кома нданта II армије за правовремено извлачење из Мачве на раније уређене церске положаје. Командант II армије, предвиђајући повлачење најистакнутијег дела а рмије (Моравске I), нарочито ако попусти десно крило армије (Шумадијска I и Тимочка I), издао је још 17. 17. септембра команданту Моравске I припремно наређење за повлачење на церски положај. Али до извршења овог наређења није дошло, дошло , јер га је заменио директивом од 25. септембра, којом је предвиђено да се армија, ако буде принуђена, повуче на линију Видојевица (к. 404) - с. Чокешина - Парлог (к. 206) - Косовац (к. 185) - с. Бела Река - с. Пуљковић - Парлог - с. Добрић - с. Маове - с. Јевремовац - Потес; Тимочка II имала је најодсудније да брани Видојевицу на којој се и налазила; Моравска I заузимањем линије Парлог (к. 206) - Косовац - с. Бела Река - с. Пуљковић - Парлог, са ослоним тачкама на Грабовцу и Бобији, а јачим груписањем на десном крил у, везујући се десно са Тимочком I код с. Добрића, а лево са Тимочком II код Нечајске реке; Тимочка I ће бранити положај с. Добрић - с. Маове до с. Јевремовца, са ослоном тачком на Белом камену, везујући се десно са Шумадијском I код Јевремовца, Шумадијска I имала је да се прикупи на утврђеној заравни код Јевремовца и да служи као маневарск о крило, поседајући само најпотребнијим делом утврђења изложена удару непријатеља; један свој пешадијски пук и 2 хаубице М 97 ставља на располагање располагањ е Шабачком одреду као појачање за одбрану Шапца, који ће своју градску артиљерију (сем хаубица и мерзера) поставити на положаје код Јевремовца. Одреди су имали да оду: Парашнички, у саста в Тимочке I правцем с. Црна Бара - с. Глоговац - с. Клење - с. Дубље - с. Слепчевић - с. Богосавац - с. Маове; Равањски у састав Шумадијске I правцем с. Баново Поље - с. Богатић - с. Дубље - с. Слепчевић - с. Јевремовац; Северни, у састав Шумадијске I правцем с. Раденковић - с. Богатић - с. Глушци - с. Белотић и даље преко с. Штитара, с. Мајура у с. Јевремовац. Јединице Ј единице из
Моравске I које су биле у саставу Парашничког и Равањског одреда, имале су да оду у састав своје дивизије. Ред повлачења: Равањски одред, Парашнички одред, Мора вска I почев са десним крилом, део Северног одреда из с. Раденковића па остали део Северног одреда; затим Тимочка I, Шумадијска I. Предвиђено је да Северни одред, Тимочка I и Шумадијска I штите повлачење Моравске I, Парашничког и Равањског одреда од удара са севера и истока. Командантима је стављено у задатак да разраде све што је потребно да би се повлачење могло у реду ред у и безбедности извршити када се буде наредило. До извршења ове директиве дошло је тек кад је добијено наређење Врховне команде од поноћи 29/30. октобра. Командант српске II армије сад је могао да буде врло кратак у наређењима. У 8.15 часова 30. октобра о ктобра он је наредио Моравској I, Тимочкој I и Шумадијској I да се на основу одобрења Врховне команде повуку на церске положаје како је то његовом директивом од 25. септембра предвиђено, а усменим споразумом од 29. октобра устаљено. Повлачење да се изврши ноћу 30/31. октобра. Ситније измене и допуне унесене овом приликом у директиву од 25. с ептембра нису промениле њене битне одредбе. Село Бојић је узето за смештај штаба армије. Командант Шабачког одреда обавештен је о повлачењу у 9.12 часова 30. октобра; саопштено му је да ће за сада добити од команданта Шумадијске два батаљона уместо цео пук. Команданту Тимочке II послато је наређење у 9.15 часова. У 19.25 часова 30. октобра Врховна команда је упозорила команданта II армије у с. Бојићу на значај Видојевице, као заједничког наслона II и III армије на коме се оне додир ују. Видојевица је сада била истурена у односу на фронт II и III армије, те и јаче изложена непријатељским ударима. А у случају њеног пада била би прекинута веза између армија и угрожени њихови бокови и позадине. Стога је Врховна команда наредила да се одбрана Видојевице тако организује да може мож е противстати најјачим непријатељевим нападима, а он се на овој одбрамбеној линији „мора дочекати са највећим упорством и енергијом и улити свакоме идеју, да се са те линије не сме ни мислити на повлачење. На тој линији има непријатељ да се победи". Док су у току 30. октобра на српској страни издавана наређења за повлачење, непријатељ је левим крилом Комбинованог корпуса нападао Шумадијску I и увече заузео заузео утврђени положај северно од Мајура. Равањски одред извршио је овог дана један напад из села Бановог Поља, али није успео да пређе Засавицу. На фронту према непријатељевој 6. армији није било важнијих догађаја. Санџачка војска је 30. октобра била овако распоређена у одбрани: на одсеку од Лима до р. Јањине Бјелопољска бригада (један батаљон и 2 брдска спорометна топа); од Јањине до Колијевке Васојевићка (три батаљона) и Доњовасојевићка бригада (три батаљона) са 2 брдска брзометна и 2 пољска брзометна брзо метна топа; до колског пута Чајниче — Горажде, — Горажде, Ловћенска (пет батаљона) и Пљеваљска бригада (900 бораца) с а 2 пољска брзометна, 6 Дебанжових пољских и 4 брдска топа и 2 пољске хаубице: до Оглешевеког потока Колашинска бригада са 2 брдска брзометна и 2 брдска Крупова спорометна топа. Општа резерва: четири батаљона Колашинске бригаде код Паљике и један код Међуречја. Дрински одред црногорске војске припремао се за одбрану и 31. октобра је распоређен овако: од Оглешевског до Језерског потока, Зетска бригада (два батаљона); до р. Јањине Дурмиторска бригада (три батаљона) са 2 пољска брзометна топа, Дебанжова батерија од 4 топа и два одељења по 2 митраљеза; до Плијеша Спушка бригада (шест батаљона) са водом пољске и водом Шкодине батерије (4 топа) и 2 митраљеза. Одредска резерва, десна група (Зетска бригада - два батаљона, вод брзометних топова и митраљеско одељење) у с.
Церова Раван; лева група (Дечанска бригада - три батаљопа и вод пољских хаубица) на Златаји (к. 1216). У току ноћи 30/31. октобра српска II армија је извршила повлачење на церски положај: Равањски одред, под заштитом Јадарског четничког одреда, повукао се са положаја с. Баново Поље у 21 час правцем: Совљак - Богатић - Дубље - Слепчевић - Богосавац Маове, у састав Тимочке I. У исто време се повукао и Парашнички одред правцем с. Глоговац - с. Клење - с. Дубље - с. Богосавац - Маове такође у састав Тимочке I. У 21 час повукла се на предвиђене положаје и Моравска I; коњички ескадрон, са митраљеским одељењем, задржао се на линији Дуваниште - Змињак - Рибари; штаб у Радовашници. Два батаљона 15 пука II упућена су Тимочкој II на Кар апанчин гроб (к. 244). Повлачење је извршено без икаквог узнемиравања од 8. корпуса. Патроле су остале на положајима до 2 часа 31. октобра. Колико је непријатељ био необавештен о повлачењу дивизије види се из тога што ни до подне 31 октобра ок тобра није ништа против ње предузео. Северни одред који је био под командом к омандом Тимочке I, повукао се са левог одсека одс ека из с. Раденковића у 18 часова, а са десног из Глушаца, чим су овде о вде стигле јединице из с. Раденковића, правцем Богатић - Белотић - Штитар у састав Шумадијске I. Тимочка I, чим је Северни одред стигио у њену висину, отпочела је повлачење правцем правцем Белотић Богосавац и посела за одбрану положај Безимени поток - Маове - Добрић. Из Штитара је Шумадијској I упућен 10. пук. Шумадијска I почела је у 18 часова да се повлачи ка Јевремовцу, где је стигла 31. октобра у 8 часова и одмах посела положај за одбрану; коњички пук остао је ко д с. Мајура; пгтаб је отишао у Вукошић. Повлачење је извршено без узнемиравања од непријатеља, али га је успоравала огромна поворка избеглица. Белики број кола закрчио је закрчио је иначе врло рђаве путеве, сада у октобру и јако блатњаве. Цела Мачва, се, тако рећи, нашла у збегу. Најразличитија кола, у која су упрегнута по 2 и 4 коња, или по 2, 4 и 6 волова или крава, натоварена дењцима, са женама и преплашеном децом; затим чопори ситне стоке, џелепи (крда) говеда - сва та шарена гомила кренула је на 11-2 часа пре поласка трупа и закрчила све путеве на целој одступној просторији. Није тешко замислити колико је то утицало на морал, ред и дисциплину код трупа које су одступале, али су ипак помагале избеглицама да извуку кола из блата, гурале их уз нагибе итд. Војници су храбрили сељаке, уверавајући их да ће се за кратко време вратити и непријатеља поново протерати из Мачве. Тешко је у овим условима било обезбедити основни принцип потребан за овакву врст у дејства - тајност. Вика, ларма, дозивање људи и жена, запевка домаћица и гласно го њење стоке и поред најбоље воље и употребљених средстава нису се могли спречити. Због промене ситуације код II армије, СВК је ставила Коњичку дивизију под команду команданта II армије и наредила јој у 13 часова да се прикупи на десној обали Добраве, на простору од с. Миокуса до р. Млакве. На располагање II армије стављени су још: 19. кадровски пук са пољском брзометном батеријом и јединице на делу граничног фронта од с. Ушћа до утока Добраве Добра ве (два батаљона 5. пука III).
Распоред на церским положајима
Трупе српске II армије, по повлачењу извршеном у току 31. октобра, одмах су поселе за одбрану одређене положаје. Коњичка дивизија се прикупила на десној обали Добраве, од с. Миокуса до р. Млакве. Гранични фронт од с. Ушћа до утока Добраве о безбеђивала су два батаљона 5. пука III позива, Шабачки одред је организовао одбрану Шапца на два одсека: источни, од р. Думаче до Царинарнице, посели су 3. батаљон 13. пука, батаљон Последње одбране, два Дебанжова топа, две хаубице и вод коњице, а у одсечној резерви био је 4. батаљон 6. пука п ука III са задатком да спречи непријатељу прелаз преко Мишарске аде и заузимање мишарског положаја; северни, од Царинарнице до Артиљеријске касарне, посео је 13. пук (без 3. батаљона) са 2 митраљеза, 4 Дебанжова топа, 2 мерзера и 2 градска топа 12 цм М 97. У резерви Шабачког одреда су били Тимочки коњички пук и 3. батаљон 6. пука III (дању у Шанином шору, а ноћу ноћ у на Вашаришту). Артиљерија је имала задатак да непријатељу спречава прелазак Саве, нарочито преко Мишарске аде. Командант одреда налазио се на јужном излазу из Преког шора. шор а. Одред је за појачање очекивао још два батаљона из 10. пука и две хаубице ха убице М. 97 мз Шумадијске I. Шумадијска дивизија I оставила је Коњички пук код с. Мајура, а о стале снаге стигле су у 8 часова на положај Потес - с. Јевремовац (до безименог потока). Десни одсек, рејон Потеса, посела су два батаљона 10. пука са 2 митраљеза и 6. пољском батеријом; леви одсек, на Јевремовцу, посели су 19. пук и 1. пољски дивизион. Дивизијска резерва распоредила се у две групе: десна (11. и 12. пук) лево од друма на простору Дренова бара, с. Доња Врањска; лева (артиљерија и пионирски полубатаљон) десно од друма, на простору између Доње и Горње Врањске и то артиљерија ар тиљерија на десној обали Думаче, а пионири поред друма. Штаб дивизије сместио се у Вукошићу. Комуникацијски правац био је друм Шабац - с. Велики Бошњак. Возови и установе имали су да се распореде источно од друма. др ума. Тимочка I посела је до 11 часова положај од безименог потока код Јевремовца Ј евремовца па закључно са с. Добрић. Десни одсек, од безименог потока код Јевремовца до потока Мутник, посели су 3. и 4. батаљон 20. пука, затим 14. пук II (без 1. батаљона) и 2. пољски артиљеријски дивизион; леви одсек, од потока Мутник па закључно са с. Добрић, посели су 15. пук, 4. батаљон 13. 13 . пука II, 4. батаљон 15. пука II и 1. пољски артиљеријски дивизион. Дивизијска резерва је постављена у изворном делу Липовичког потока (14. пук I, 1. батаљон 14. пука II, 1. и 2. батаљон 6. пука III, Јадарски четнички одред и заплењена Шкодина пољска батерија од 6 топова). Штаб дивизије сместио се у с. Слатина. Моравска дивизија I је у 8 часова посела за одбрану положај од Добрића до р. Нечаја. Десни одсек (Парлог и с. Пуљковић) П уљковић) посела су два батаљона 16. пука са пољском батеријом и 2 хаубице; средњи одсек (Главица - Високи парлог и Бобија), посели су 2. пук и два батаљона 1. Пука. 2. пољски артиљеријски девизион и 2 хаубице; леви одсек (Косовац к. 185 - Парлог к. 206 - Грабовац к. 535), посели су два батаљона 16. пука и 1. пољски артиљеријски дивизион. Дивизијска резерва (два батаљона 1. пука, затим 3. пук и пионирски полубатаљон) са штабом дивизије у Радовашници. Тимочка дивизија II налазила се на положају од р. Нечаја до р. Јадра, држећи главне снаге на Видојевици (к. 404). Њој су из Моравске I враћена два батаљона 15. пука II на Карапанчин гроб (к. 244). Изјутра, 31. октобра, аустроугарска аустро угарска 5. армија била је изненађена повлачењем II армије. Комбиновани корпус је 29. дивизијом извршио у 6 часова јуриш на празна утврђења Шумадијске I јужно од Причиновића, затим је опрезно наступао и заузео Табанавић, одакле је у 10.45 часова упутио ка Шапцу два ескадрона, батаљон пешадије и једн у батерију. Шумадијски коњички пук се повукао из Мајура, преко Ј евремовца, на Липар. У
17 часова један пук 29. дивизије, потпомогнут јаком артиљеријском ватром са леве обале Саве, напао је северни одсек Шабачког одреда , заузео Царинарницу и ту се задржао, али су је трупе од северног одсека, ојачане деловима из одреске резерве, повратиле одбацивши непријатеља на линију Стругара - с. Мајур. 8. корпус почео је да наступа наст упа тек око подне. Његови предњи делови стигли су у 16 часова на линију Клење - Бадовинци, где су се задржали, а главним снагама је заузео Глоговац. Глоговац. Команданту Балканске војске у првом тренутку се учинило да су се главне снаге српске II армије повукле јужно од Шапца, да би избегле о дсудни удар, а да се мањи део повукао на Цер. Међутим, ускоро се показало да се II армија повукла на северне падине Цера које су биле врло подесне за одсудну одбрану одбра ну и благовремено утврђивање, са намером да т у задржи надирање 5. армије.
Покушај побољшавања ситуације III армије на Гучеву Још 24. октобра је командант српске III армије, генерал Павле Јуришић Штурм, предложио Врховној команди да му одобри да са армијом нападне део непријатељског фронта Кулиште (к. 708) - к. 484 - к. 464 да би поправио ситуацију на Гучеву и „да омогућим армији даље напредовање", тражећи да га Врховна команда у том циљу појача једним пуком I позива. Напад је требало извести 27. октобра. Пошто тада није била још потпуно јасна ситуација код Ужичке војске, Врховна команда му није могла дати тражени пук, али сада, имајући у виду притисак Балканске војске на II армију и неуспех Ужичке војске у источној Босни, веровала је да је непријатељ пред III армијом ослабљен па је одобрила предлог команданта III армије од 24. октобра. У вези с тим, командант III армије обратио се, 27. октобра у 10 часова, Врховној команди за помоћ I армије, што је ова и наредила команданту I армије. У 10,45 часова 27. октобра издао је командант III армије заповест за напад: Комбинована дивизија да нападне Кулиште и к. 484, а Дринска I к. 464. На осталом делу дел у фронта требало је само везати непријатеља како би му се онемогућило да бочно туче српске нападне колоне и да шаље појачања угроженим тачкама. Предвиђено је да напад почне у 9 часова 28. октобра. Командант I армије издао је у 17.55 часова своју заповест за потпомагање напада III армије: Моравска II и Дунавска II да 28. октобра у 8 часова (ако не буде магле) нападну непријатеља свака пред својим фронтом, а ако буде магле, напад да отпочне чим се она дигне. Напад обеју дивизија имао је да буде демонстративног карактера и са толико снага, да се у сваком сл учају осујети противнапад непријатеља на III армију правцем Биљег Главица - Столица. Дунавска I да у борби учествује само артиљеријом. Непријатељ је бранио одсек Еминова вода - Кулиште 13. бригадом из 36. дивизије, а одсек к. 484 - к. 464 42. дивизијом. Напад III армије почео је у 9 часова. Главни напад изводила је Комбинована дивизија против 13. бригаде и 42. дивизије на положај Кулиште - к. 484 - к. 464 и то у три колоне: десна (два батаљона V прекобројног пука, 3. б рдска батерија, 7. дринска и 8. моравска пољска батерија, 5. хаубичка батерија и један митраљез) нападала је о д Еминове воде до Кулишта: средња I прекобројни пук, два топа 4. дринске и 6. хаубичка батерија, 2
митраљеза) нападала је само Кулиште; лева (II прекобројни пук, два то па 2. дринске, 4. дринска и 2. брдска батерија, 4. 4 . хаубичка и Крупова хаубичка батерија) нападала је одсек к. 484 - к. 464, тј. положај 42. дивизије. После артиљеријске припреме, око две чете V преко бројног и десно крило I прекобројног пука пошли су на јуриш на утврђени ћувик између Еминове воде и Ку лишта, са којег је непријатељ тукао бочном ватром испред Кулишта и Еминове воде. Делови V пука с у подишли самом ћувику. Браиилац се упорно бранио. Око 18. 30 часова, због повлачења 1. пука из средње колоне, остао је откривен леви бок десне колоне те се и она морала повући у ровове. При том су јој губици били: погинуло 9, рањено 49, нестало 6. Средња колона је извршила три јуриша ј уриша на добро утврђеног непријатеља, али није имала изгледа на успех, док су јој губици били знатни (погинуло 50, рањено 273, нестао 21) , те јој је командант дивизије наредио у 20.15 часова да се повуче на свој положај. Лева колона је прешла р. Штиру и под заштитом артиљеријске ватре подишла непријатељском непријатељском утврђеном положају. После артиљеријске припреме од 14 до 14.30 часова извршен је јуриш, али се дошло само до препрека од жица. Поново је извршена артиљеријска припрема, а после ње у 10.30 10 .30 часова и други јуриш који је остао о стао без успеха. Око поноћи се и лева колона повукла на своје положаје, са губицима: 88 погинуло, 420 рањено, 6 нестало. Дивизијска резерва (два батаљона 4. пука II) ојачала је 1. батаљоном средњу колону; 2. батаљон је једном четом држао к . 599, а три су остале ост але неупотребљене. Губици леве колоне су били: погинуо 61, рањено 159. Демонстративни напад изводили су VI прекобројни и 5. пук I и II позива из Дринске дивизије II позива. Према Еминовој води налазио се VI прекобројни пук и делом снага помагао напад десне колоне Комбиноване дивизије. У 14.30 часова ак тивиране су велике мине постављене испред VI прекобројног пука. Оне су пор ушиле део непријатељских ровова. Одмах су десно крило и центар VI пука пошли на јуриш. Непријатељ је је отворио врло јаку ватру и вратио десно крило, али је центар успео да заузме за узме минску јаму и ту је наставио борбу ручним бомбама и утврђивање. Овај део VI п ука остао је у за узетом објекту и у току ноћи, а губици г убици су били: погинуло 68, рањено 150, контузовано 69. 5. пук II позива упутио је са к. 708 три чете у напад на Орловачу, а остатак ост атак пешадије наступао је десно, ка врху коте. Српске батерије отерале су непријатеља из ровова на Орловачи и он је почео да одступа ка Црном врху (к. 769). Тада је добио до био појачање из 72. бригаде и обасуо унакрсном ватром Орловачу, Орло вачу, а затим је извршио противнапад. Оне три чете, нападнуте од надмоћнијег непријатеља, повукле су се ноћу к а главнини 5. пука, са губицима: рањено 8, нестало 8, контузован 1. Са одсека с. Крајишници - Главица који је држао 5. пук I позива, упућена је пуковска резерва (3. батаљон) у напад: 2,5 чете на к. 322, а нешто јаче од чете ка Шумаревој кући. Оне 2,5 чете успеле ссу у да изађу на гробље североисточно од к. к . 322, потиснувши предње непријатељске делове, али ту су обасуте обас уте јаком артиљеријском и пешадијоком ватром од с. Турски Шепак. Уз то, к. 322 била је јако угврђена, а што је најгоре - непријатељ је упутио јаче снаге за обухват десног крила ових чета, па су се оне у сумрак повукле. Део ојачане чете подишао је Шумаревој кући, али је ту т у дочекан ватром из непријатељеких ровова те се и он у сумрак повукао у састав с астав батаљона. Губици 5. пука I позива су били: погинуло 8, рањено 29, контузован 1. Из овога се види да напад српске Комбиноване дивизије није успео иако је жртвовала знатан број људи и артиљеријске муниције. Губици су били: погинуло 289, рањено 1.068, нестало 40 и контузован 71. Да би се успело против непријатеља на овако утврђеном
положају, требало је припремити више артиљерије и већег калибра, са довољно муниције, као и свеже трупе, а тиме се у оно време није располагало. Једина корист од напада било је упозорење непријатељу да нападни дух д ух српских јединица није усахнуо. Командант Балканске војске био је изненађен овим српским нападом и одмах је упутио ваздухопловство да извиђа 4 дана над одсеком Велике Бобије - Перина. Дринска дивизија I позива извршила је напад 1. и 3. батаљном 6. пука и 1. батаљоном 17. пука, потпомогунутим са 4. и 6. пољоком батеријом, 1. хаубичком, 3. брдском батеријом и са 7 пољских топова са Костајника, на тр упе 40. дивизије на одсеку к. 517 - Мамутовац Биљег. Нападачи су до 17.30 часова подишли до препречних средстава пред к. 517 и Биљегом, где су дочекани јаком пешадијском ватром и задржани. Пошто главни напад Комбиноване дивизије није успео, наређено је увече да се трупе Дринске I врате на своје утврђене одсеке. Командант српске III армије стекао је утисак у току ове борбе да ће армија моћи и даље успешно да брани своје положаје, што је изнео и у извештају Врховној команди. Каснији догађаји неће потврдити ово његово уверење. Помоћ III армије из I армије пружиле су Моравска II, Дунавска II и Дунавска дивизија I. Моравска II отпочела је дејство артиљеријском ватром у 8 часова и тукла непријатеља на Ципу, Биљегу, Мртолосу и Црном врху (к. 890). Одговорила јој је ватром артиљерија 12. и 7. брдске бригаде дејством на Орлујак и по левом крилу дивизије. Ипак је пешадија са крила дивизије успела да до 20 часова приђе непријатељу на 100 - 400 м; центар је слабо напредовао, али се даље није могло. Губици су били: погинула 4, рањено 6, коптузована 2. Дунавска II отпочела је у 8.40 часова да дејствује артиљеријом крећући у напад колонама које су до 16.30 часова часов а успеле да приђу непријатељу на 100 - 300 м где су задржане јаким отпором аустроугарске 1. дивизије. Командант Дунавске II наредио је у 19 часова да се нападне колоне задрже на освојеним положајима, а дивизијска резерва да заноћи на Мишаковцу и Милутиновом гробу. Губици су јој били: погинула 3, рањена 24, нестала 3. Дунавска I отпочела је у 8 часова да туче артиљеријом непријатељске фортификацијске објекте на Мачковом камену. На то је артиљерија непријатељске Комбиноване дивизије отворила ватру на батерије Дунавске I на Нешином брду и Бранковцу. Извиђачка одењења која су с приближила Мачковом камену на 10 0 - 200 м заустављана су пушчаном ватром непријатеља. Кад је, у поноћ 28/29. октобра, о ктобра, добијен извештај из III армије да ће се њене тр упе вратити на старе положаје, командант 1 армије наредио је да се и јединице његове армије које с у учествовале у нападу повуку до сванућа на старе положаје што су оне и учиниле. Изложени напад српеке III армије није показао никакав утацај на офанзиву Балканске војске. На Еминовој води држао се још само са мо део VI прекобројног пука у минској јами којом је овладао. То ће бити разлог да аустроугарска 6. армија организује 29. октобра напад како би се ослободила присуства ових српских делова у својим објектима. Овај клин, на чијем су се врху налазили делови VI прекобројног пука, био је увучен у прве ровове јединица 13. корпуса па је њему и наређено да га избаци. Напад непријатеља био је веома снажан. Делови VI пука су се храбро одупрли нападачу и више пута примили борбу прса у пр са, ножем и бомбама. Међутим, непријатељ је био знатно надмоћнији и српске јединице су се повукле на своје раније положаје.
Одбрана церских положаја положаја Офанзива Балканске војске је настављена 1. новембра лаганим наступањем 5. армије на југ против српске II армије. Комбиновани корпус морао је да савлад а јак отпор заштитница Шумадијске дивизије I на утврђеном насипу Шабац - с. Мајур - с. Штитар, које је напала 7. дивизија са 14. и 104. бригадом у првом борбеном реду и 107. ландштурмском бригадом у дивизијској резерви. После жестоке борбе 7. дивизија потиснула је српске заштитнице и заузела утврђени насип. Изјутра је отпочела напад 29. дивизија и варадинска посада са леве обале Саве, на северни одсек Шабачког одреда. Напад је у 12 часова достигао највећу жестину, Због силне артиљеријске ватре попустио је 1. батаљон 13. пука, али кад му је стигло појачање из одредске резерве (4. батаљон 10. пука), успео је да задржи нападача. У 15.30 часова непријатељ је сасредио артиљеријску ватру са монитора, леве обале Саве и са друма Дреновац - Шабац. Пола часа иза овога монитори су разрушили Царинарницу, према којој су се почеле искрцавати на о балу јаке снаге обухватајући северни одсек и са запада. Одмах је наређено Шабачком одреду одред у да се постепено повуче под заштитом пољске и армијске артиљерије са јевремовачког положаја. Дејство непријатељске артиљерије било је сграховито. Сви ровови према Сави су порушени, а Шабачки одред имао је око 500 погинулих. Из III позива спасло се само око 100 бораца. Шабачки одред повукао се до 23.25 часова иза утврђеног јевремовачког положаја у састав Шумадијске I. Непријатељ га није гонио. Десно крило непријатељске 5. армије (71. бригада и 8. корпус) наступало је без борбе, тешко савлађујући мочварно земљиште у простору р. Ве лики Јерез - с. Дубље - с. Змињак и продрло до железничке пруге Шабац - Лешница, а коњичке патроле су стигле на линију с. Стари Липолист - с. Липолист - с. Рибари - с. Прњавор. Поред Дрине наступали су делови 8. ландштурмске етапне бригаде; око 11.45 часова њена артиљерија је од Софића воденице отворила ватру на Ново село и Леш ницу. СВК је овог дана издала четири наређења з а упућивање обучених регрута у одговарајуће оперативне јединице ради попуне. За извесне делове наређено је преоружавање р уским брзометпим пушкама. Затим јо обавестила команданта II армије да ће м у 2. новембра зором упутити 4. пук из Ваљева у с. Велики Бошњак. Командант аустроугарске 5. армије искористио је 2. новембар за одмор трупа и припремање напада на нови положај српске II армије. Преко дана је вршено извиђање ваздухопловством, коњицом и пешадијом, а трупе су ноћу 2/3. новембра заузеле полазне положаје и на истима се припремале за напад. Пред Шумадијском дивизијом I предњи непријатељски делови подишли су на 150 - 200 м испред стрељачког заклона предстраже и ту се одмах утврдили, а артиљеријом су повремено тукли положај ове дивизије. Два монитора који су се кретали између Шапца и Мишарске аде тукли су хаубицама ха убицама с. Јеленчу и Потес. Губици су били 2 погинула, 17 рањених и 1 нестао. Код Тимочке дивизије I, непријатељске непријатељске батерије од с. Мајура гађале су доста тачно пешадију и батерије на десном одсек у. Код Моравске I, непријатељски извиђачки делови допрли су до линије с. Липолист - с. Рабари. Коњички ескадрон дивизије налазио се на јужној ивици Липолиста. Командант II армије преместио је свој штаб у с. В. Бошњак. Друга коњичка бригада, ојачана Шумадијским коњичким пуком и једном коњичком батеријом, заноћила је 1. кошичким пуком у с. Липолисту, а остатком снага јужно од овог
села. Непријатељски делови повукли су се одавде ка с. Дуваништу. Извиђање ка с. Богосавцу и Слепчевићу није било могуће због јаког непријатељског отпора. Напад 5. армије на церске положаје почео је 3. новембра. Главни напад био је управљен на десно крило српске II армије против Коњичке дивизије и Шумадијске I. Комбиновани корпус напао је од Шапца 29. дивизијом. Овај напад помагала је артиљерија са монитора на Сави и петроварадинска посада са леве обале Саве, тукући цео дан мишарски положај. У 16 часова 58. бригада је са два батаљона и батеријом извршила напад на мишарски положај, али је одбијена те се повукла. Једновремено је и 57. бригада напала предстражу 10. пука Шумадијске I на Потесу, која се под борбом повукла на главни положај. Ту је 10. пук п ук дочекао јаком ватром нападача, одбацио га и повратио предстражни положај. Губици браниоца су били: погипуло 14, рањено 68. Непријатељека 29. дивизија извршила је и ноћни напад, али без успеха. Јевремовачки положај напала је 7. дивизија преко откривеног и одлично тученог земљишта, на коме је претрпела велике губитке. г убитке. Напад није успео. На положају Тимочке I (одсек с. Маове - с. Добрић) напале су 3. новембра јединице 8. корпуса. Уз подршку батерије из рејона села Мајура, Богосавца и Добрића, напала је 71. бригада с. Маове и дошла на 400 м од српских положаја. Ту је заустављена ватром браниоца и одмах се утврдила. Под заштитом артиљерије (2 - 3 батерије), 21. дивизија је у 14.40 часова напала с. Добрић, али је одбијена. Губици бранилаца су били: погинуло 15, ра њено 37. Извиђачки делови 2. коњичке бригаде утврдили су да се јаче непријатељске снаге налазе код с. Слепчевића, а у Петловачи, Рибарима и Прњавору по једна чета које с у поселе за одбрану железничку пругу Шабац - Лешница. За време овог напада, 9. дивизија се распоређивала на северној ивици Липолиста и Рибара, са задатком да обезбеди десно крило 5. армије од напада Моравске дивизије I. Заузимајући ову линију, 9. дивизија је одбацила 2. коњичку бригаду (која се повукла на Селеницу) и моравски коњички ескадрон (који се повукао на Цериће) где је сјахао за борбу пешке. У 18 часова дошао је у Липолист непријатељски 11. пук са артиљеријом и ту се, иако обасут артиљеријском ватром, задржао. Због појаве ових непријатељских снага, 2. коњичка бригада одмах се вратила у састав Коњичке дивизије. Пред фронтом Тимочке дивизије II утврдиле су се две чете из 9. дивизије код железничке станице у Прњавору, а две чете и ескадрон е скадрон напали су предње тимочке делове у Новом Селу. Непријатељ је, после краће борбе и претрпевши велике губитке, одступио у нереду ка Самуровића ади. Напади на Коњичку, Шумадијску I и Тимочку дивизију I показали су команданту Балканске војске да његове јединице нису биле добро припремљене за напад. Командант српске II армије је због сувише д угачког фронта предложио 4. новембра у 7.55 часова Врховној команди да Коњичка дивизија са њеним одсеком (се м мишарског положаја) не буде више под његовом командом, к омандом, а да Тимочка II уђе у састав III армије. Десно крило II армије било би тиме на мишарском положају до Орашачке шуме, а лево на р. Печају. Врховна команда је прихватила предлог у погледу Тимочке дивизије, али не и у вези са Коњичком. У 11.20 часова командант II армије је проценио да је непријатељ развио око три дивизије против његове армије армије и молио Врховну команду да му пошаље што више муниције за пољске брзометне топове, како би имао потребне услове за успешно вођење битке. Послато му је 3.000 3 .000 пољских шрапнела и 300 пољских разорних р азорних граната. Главни напад 4. новембра извођен је против Коњичке, Шумадијске I и Тимочке I, од
Шапца и Богосавца. Монитори са Саве тукли су бочном артиљеријском ватром ровове Коњичке дивизије, а 29. дивизија од поноћи до зоре извршила је неколико напада на леви одсек Шумадијске I (на јевремовачком положају) али је одбијена са великим губицима и задржала се на 400 - 500 м где се журно утврђивала. Једновремено је њена 57. бригада напала десни одсек друмом Шабац - Причиновић, потиснула нашу предстражу и дошла на 100 м од главног положаја. поло жаја. Ту је дочекана јаком пешадијском ватром и ручним бомбама па се повукла у највећем нереду остављајући пред положајима 10. и 19. пука око 360 погинулих. После тога непријатељ је целог дана тукао положај Шумадијске I артиљеријом са монитора, са леве обале Саве и од с. Мајура. Увече је поново извршио јуриш на леви одсек, али је одбијен. Губици Шумадијске I били су: погинуло 10, рањено 29. Напад 8. корпуса на Тимочку I подржавала је артиљерија од Богосавца и Мајура. Маове је нападала 71. бригада, а 21. дивизија и 11. пук 9. дивизије с. Добрић. После јаке артиљеријске припреме 8. корпус је успео да у 14.30 часова заузме део утврђеног положаја код Добрића. Губици Тимочке I били су: погинула 4, рањено 26. У току овог напада, 9. дивизија је са пуком пешадије и батеријом на положају с. Липолист - Кучиште штитила десни бок 8. корпуса од Моравске I. Према Тимочкој дивизији II, 8. ландштурмска бригада посела је батаљоном и са 2 митраљеза за одбрану с. Рибаре, а са две чете и 2 митраљеза Прњавор. С обзиром на целокупну ситуацију (аустроугарска армија није предузела веће акције), СВК је одлучила да ојача II армију Дунавском Д унавском дивизијом II из I армије и одмах је наредила да се та дивизија (без једног пешадијског пука, пољске батерије и пољске болнице) упути у Текериш. 5. новембра настављени су напади на положаје српске II армије. Ко мбиновани корпус напао је ноћу 58. бригадом на мишарски положај, али је одбијен јаком ватром. Остатак тог корпуса напао је западније Шумадијску I чији је 10. пук на Потес у око 3 часа, приметивши комешање у 57. бригади, извршио противнапад и заузео непријатељске ровове, у којима је нашао велики број погинулих и око 200 рањеника. Напад 14. и 104. бригаде на 19. пук је одбијен. Губици Шумадијске I били су: погинуло 5, рањено 15. Напад су вр шиле и јединице 8. корпуса. Двадесет прва дивизија напала напала је Тимочку I, али није успела да постигне никакав успех. Међутим, 9. дивизија је 11. пуком и једном батеријом заузела Липолист, а у Рибарима је појачала посаду.
Повлачење I и III армије источно од Завлаке и Пецке За време напада аустроугарске 5. армије на положаје српске II армије, аустроугарска 6. армија није предузимала неке обимније акције, јер је њеном 16. корп усу било потребно време да се прикупи и припреми за нову офанзиву. Одбивши 28. октобра нападе српске III армије на Гучеву, 6. армија је једном локалном ло калном али темељно организованом акцијом избацила делове VI прекобројног пука из ровова на Еминовој води, где су продрли претходног дана. У току 1. новембра главне снаге 16. корпуса стигле су на леву обалу Дрине код Сребрнице и ту се припремале за прелазак на десну обалу код Љубовије и Рогачице. Припреме су 4. новембра углавном п ривођене крају. Истог дана је на горњој Дрини одред генералгенерал-мајора Шњарића (17. брдска бригада и три ландштурмска
територијална батаљона) палио ватре код Вишеграда да би код Ужичке војске оставио утисак као да се ту налази нала зи главнина 16. корпуса. Поред тога вршио је и демонстративне нападе на одсек с. Стари Брод - Вишеград. Тада је сазнао да Ужичка војска намеравада упорно брани десну обалу Дрине. Делови 9. ландштурмске етапне бригаде и одред потпуковника Xвостека демонстрирали су на одсеку од Рогачице Р огачице до с. Слапа, привукавши код Бајине Баште знатне српске снаге. ГенералГенерал-мајор Шњарић размишљао је и о прикупљању јачих снага ради наступања ка Ужицу и Пљевљима. У ствари, снажна офанзива 6. армије имала је по наређењу команданта Балканске војске да почне 6. новембра, и то против српске III и I армије. Она је до мрака 4. новембра з аузела полазне положаје за напад, а 5. новембра почела је да туче јаком артиљеријском ватром српске положаје на Јагодњи, Борањи и Гучеву. Г учеву. Тучене су и јединице на осталим деловима фронта, на Сави и Дунаву, као и на фронту Ужичке војске, чиме се х тело да се одвуче одв уче пажња са одсека Љубовија - Рогачица на коме је 16. корпус корп ус требало да форсира Дрину. Из 13. корпуса је 36. дивизија овог дана отворила артиљеријску ватру на Кличевац, Главице и долину Трбушнице (код Лознице). У 3.40 часова отворена је јака артиљеријска ватра из свих оруђа на к. 708 код к од Еминове воде. После тога непријатељска 13. бригада пошла је на јуриш и дошла на 50 - 60 м од српских ровова, р овова, али је одбачена назад. У 6 часова 5. новембра отвориле су ватру брдске хаубице 16. корпуса на одсек Дунавске I, прво и са мање оруђа на Шанац, а онда из свих оруђа на Нешино брдо, Рујевачке рудине и Ободник. Око 7 часова је 15. корпус обасуо јаком ватром из хаубица положај 1. пука Моравске дивизије II на Орлујаку. Пук се поколебао, па је морао и командант дивизије интервенисати да би остао на положају. После тога је непријатељ целог дана артиљеријом разних калибара (закључно са калибрима 150 мм) бомбардовао све положаје Моравске II. Само на положај 1. пука пало је преко 600 зрна, од којих су погинула 4, а рањено 12. У 7 часова је обасута ватром хаубица х аубица и Дунавска II. Тучена је повремено просторија Гробнице, к. 490 и Крупња. Према наређењу српске Врховне команде од 4. новембра, досадање положаје Дунавске II (која је одмах, без 8. пука II, одмаршовала преко Завлаке ка Текеришу где је имала ући у састав II армије) заузели су у сумрак с умрак 5. новембра: 3. пук Моравске II (косу Средње) и 8. пук II из Дунавске II (Вуколовце и Гај).
Пад Гучева
Офанзива аустроугарске 6. армије отпочела је 6. новембра, на целом фронту од Лознице до Рогачице. Највећи успех постигла је на левом крилу. У 2.10 часова 6. новембра, артиљерија 13. корпуса отворила је ураганску ватру на к. 708 код Еминове воде коју је бранио 5. 5 . пук II и до 3.30 часова порушила пор ушила и затрпала стрељачке заклоне на центру и левом крилу ове коте. Разорна и ударна зрна цепала су и из корена чупала читаве букве затрпавајући ровове у којима је изгинуло много српских бораца. Није изостао ни морални ефекат ове ватре која је тр ајала до 4.35 часова, и при чему су порушени саобраћајнице и заклони за резерве. Борце је обузео страх. Око 7 часова, када је готово сва посада изгинула у борби, к. 708 заузела је непријатељска 13. бригада која је одатле део својих снага упутила у десни бок српских трупа тр упа према Еминовој води, а са
остатком се задржала на самој коти. Мало преостале посаде са к. 708 повукло се са резервом одсека између к. 390 и Церика захваљујући заштити левокрилне чете чији чији су борци изгинули извршавајући овај задатак, а један митраљез који је пратио чету, пао је у руке непријатеља. Командант 5. пука II успео је да прикупи прикупи око две чете тек на положају к. 390 - Церик, на коме је остао до подне, а по подне се, по наређењу наређењ у команданта дивизије, повукао на Плећ, а затим на Крст, где је стигао у 20 часова. Неки разбијени делови одступили су ка Кадиној глави. Губици 5. пука II: остало на к. 708 погинулих, рањених и заробљених 8 официра и 525 војника; дошло на превијање 6 официра и 2 54 војника. Материјални губици: 3 митраљеза, 525 пушака, 125 бомби и око 300.000 пушчаних метака. 13. бригада напала је једновремено и VI прекобројни пук који је био према Еминовој води и довела га у тешку тешк у ситуацију па га је командант дивизије морао повући на Плећ, ради одбране положаја к. 229 - Бугарско гумно - Плећ - Мале Бобије. Са Кулишта (к. 708) је 42. хонведска дивизија напала V прекобројни пук. И поред неколико успешно одбијених јаких непријатељских напада, морао се и овај пук повући на Велике Бобије, где је стигао око 22 часа. Око 9 часова непријатељ је 72. бригадом напао лознички положај и после дугих борби принудио браниоца да се око 22 часова повуче на Тршићки брег (к. 256). Због пада Гучева, све јединице Комбиноване дивизије повукле су се на десн у обалу р. Штире, на положај Тршићки брег - Плећ - Велике Бобије - Цариград, ради одсудне одбране новог положаја која је овако организована: коњички ескадрон осигурава десни бок дивизије и одржава везу са Дринском II; десни одсек (5. пук, 3. батаљон 6. пука II, 4. батаљон 17. пука, 3. батаљон 8. кадровског пука, 2 хаубице 6. батерије, 2 топа 3. брдске батерије, 3. дринска и 9. моравска пољска батерија - свега 7 батаљона и 12 топова) од Клубачког луга, преко Шапца и Тршићког брега до к. 229 закључно, са по једном четом на западној ивици Лознице, к. 250 и Пањику; центар (два батаљона V прекобројног пука, два батаљона VI прекобројног пука, два из 8. к адровског пука и један из I прекобројног пука, затим 8. моравска пољска батерија, 2 топа 3. брдске батерије - свега 7 батаљона и б топова) од Пањика па преко Плећа, до Мале Бобије закључно; леви одсек (II прекобројни пук, два батаљона VI прекобројног пука, 4. ба таљон III прекобројног пука, 2 брдска топа, 4. дринска пољска батерија, 2 пољска Крупова Кр упова топа, 1 топ 3. градске батерије, - свега 7 батаљона и 9 топова) на линији Велике Бобије - Цариград; дивизијска резерва (три батаљона I прекобројног пука, три батаљона 5. пука II и пионирски полубатаљон - свега 6 батаљона) на Крсту; дивизијска артиљерија (две хаубице 4. батерије, 2 хаубице 9. батерије, 2 топа 7. моравске пољске батерије, 2 хаубице 5. батерије, 2 градска топа 1. батерије, свега 10 топова) на Крсту и к. 312. Део снага 13. корпуса вршио је у току ноћи 5/6. новембра демонстрације против Дринске дивизије II, на северном крају аде Курјачице и према Ј еринића ади како ова не би помогла Комбинованој дивизији на коју је био управљен главни напад.
Борбе на Борањи и Јагодњи
Кад је 42. хонведска дивизија десним крилом продрла северно од Кулишта, на к. 433, пошао је у напад и 15. корпус. к орпус. У 15.45 часова 80. 8 0. бригада (из 40. дивизије) заузела је к. 599, а 4. дивизија је: 10. брдском још у зору напала трупе тр упе Дринске дивизије I на Столици,
11. брдском Костајник к. 768, а 12. брдском бригадом трупе Моравске дивизије II на Турском гробу. У току 6. новембра 10. брдска бригада је успела да заузме гребен северозападно од Главице и подиђе Столици; 11. брдска бригада при нападу, у 10.30 часова, са Биљега на Костајник, избила је на к. 639 са које су се Срби, тучени јаком артиљеријском ватром, морали повући. Али, ни она није ту могла о стати, јер је била обасута јаком артиљеријском ватром Дринске I и Моравске II, па се нешто повукла. Напад 12. брдске бригаде на Моравску II, 6. новембра око 10.30 часова, приморао је 1. пук да се повуче са Турског гроба на Орлујак, осим деснокрилног батаљона који је остао према Ципу; 2. пук се повукао са Мртолоса Мртоло са на Биљевину, а 3. пук са Средње на Црквину, оставивши по један батаљон у заштитници. Командант дивизије, сазнавши за ово повлачење, наредио је да се пукови врате на први положај. Српска Врховна команда авизирала је у 12.55 часова команданту III армије да му из Дунавске II шаље један пук (9. пук II) под условом да га врати у Осечину чим се ситуација побољша код армије, а најдаље 7. новембра до мрака. Пошто је 11. брдска бригада снажно нападала к. 693, упућена је из Моравске II једна чета уз Горњанску реку да нападне к. 693, на коју је управљено и дејетво једног дела артиљерије. Из дивизијске резерве упућене су две чете на Примет. Због јаких напада 12. брдске бригаде са Ципа на Моравску II, командант дивизије предложио је команданту I армије да повуче батаљоне са предњег положаја на главни и да се из Дунавске II врати у састав I армије 9. пук II позива. Командант I армије се са овим сложио и спровео предлог Врховној команди. У 16.30 часова одступио је батаљон који је био према Ципу на Орлујак, а по одобрењу одобрењ у команданта армије повукла се у 23.30 часова цела дивизија на главни положај Орлујак - Биљевине - Црквине - Гробнице (к. 559), оставивши три чете према непријатељу. 15. корпус је десним крилом (1. дивизија) нападао са Мраморнице и Дуге њиве на косу Средње, на Моравску II, ка коси Вуколовици на Дунавску I. До 16 часова 1. дивизија је успела да заузме косу кос у Средње и потисне 3. пук ка Црквини, а преко косе Вуколовци допрла је до Мионовића и потиснула 8. пук II којим је била ојачана Дунавска I. У току 6. новембра 15. корпус је заробио 3 официра, преко 300 војника и запленио 1 митраљез. Комбинована дивизија из 16. корпуса напала је Дунавску I која је била у оваквом распореду: 8. пук II код Мионовића; IV прекобројни пук, са 1. пољском батеријом, држао је линију с. Јовићи - Нешино брдо; 8. пук I, са 2. пољском батеријом, држао је Рујевачке рудине (к. 784) и Ободник (к. 762); 7. и 9. пољска и 2. пољска батерија батерија из Дунавске II биле су на Бранковцу, где је био и 9. пук као дивизијска резерва. 2. брдска бригада је мањим делом напала Мионовиће, а јачим Јовиће; 1. и 14. брдска бригада напале су Нешино брдо, 6. брдска Рујевачке рудине, а 109. ландштурмска бригада Ободник. Главни напад Комбиноване дивизије био је управљен на Нешино брдо (2, 1. и 14. брдска бригада), а помоћни (6. брдска и 109. ландштурмска бригада) на Рујевачке рудине - Ободник. Уочи напада, ноћу 5/6. новембра, непријатељ је обасуо Дунавску I са 335 артиљеријских зрна, а сутрадан у 6 часова 1. брдска бригада заузела је вис западно од к. 771. Са Кошутње стопе напала је 2. брдска бригада преко косе Оштриковац с. Јовиће које ко је су бранили делови IV прекобројног пука и заузели га у 11 часова. У 12.40 дошло је до застоја у борби због магле. Моравска II повукла је своје лево крило са косе Средње, па је са њом изгубљена веза. У 16.30 часова повукло се десно крило 8. пука II са Вуколоваца ка Мионовићима. У
17.50 је командант дивизије наредио команданту 8. пука II да поврати Вуколовце. У то време је 1. брдска бригада - уз помоћ 2. бригаде (која је нападала од Јовића) и 14. брдске бригаде из дивизијске резерве (која је нападала с ј уга) - преотела Нешино брдо од IV прекобројпог пука. На 8. пук, на положаје Рујевачке рудине - Ободник, напале су 6. брдска (допрла до механе Градине) и 109. лапдштурмска (заузела к. 680 западно од о д манастира Свети Петар). Покушаји у 22 часа да се поврате Вуколовци и Нешино брдо нису успели. Главне снаге аустроугарског 16. корпуса, 18. и 50. дивизија, припремале су се увече за прелазак Дрине код Љубовије и Рогачице. Логорске ватре запаљене на обал ама Дрињаче требало је да тамо одвуку одв уку пажњу Срба. Сви мостовски тренови нису још стигли. У ноћи 6/7. новембра пребацила је 50. дивизија четири батаљона из 3. брдс ке бригаде низводно од с. Љубовије, а 18. дивизија превезла је код Хана Бјеловца према НемићНемић-камену на понтонима само један део, док се 4. брдска бригада цела пребацила код Рогачице. Р огачице. За ово време 9. ландштурмска етапна бригада, вештим демонстрацијама привукла је пажњ у Ужичке војске на одсек Дрине, од Бајине Баште до с. Слапа.
Одбрана II армије 6. новембра Напади (5. армије) на српску II армију настављени су 6. новембра. Ко мбиновани корпус, под заклоном магле и под заштитом јаке артиљеријске ватре, напао је у 5 часова (58. бригадом) Шумадијску I на мишарском положају и потиснуо њене предње д елове са обале Саве на главни положај. Једновремено је 29. дивизија напала 57. бригадом Потес, а 104. бригадом јевремовачки положај. Нападач је дочекан јаком ватром те се у нереду морао повући за око 600 м. Заробљени су 1 официр и 82 војника. У 9 часова се дигла магла што је нападач искористио да сасреди артиљеријску ватру на центар центар Шумадијске I и поруши њене ровове. Од подне до мрака нападачева артиљерија је повремено тукла само мишарски положај. Српски губици су били: погинула 63, рањено 319, нестало 135 из 11. пешадијског пука (вероватно затрпани у рововима). Нападач је имао око 1.000 погинулих, од којих око 500 испред 11. пука на Потесу. Напад на Тимочку I почео је у 5 часова, часов а, ватром артиљерије из 13 група од којих су 4 биле хаубичке. Под њиховом заштитом јединице 8. корпуса извршиле су неколико напада, али нису имале успеха. Пре подне је непријатељ порушио на десном одсек у око 600 м ровова, а по подне око 180 метара. Српска артиљерија успела је да ућутка неке нападачеве артиљеријске групе. Последњи напад непријатеља, почет у 15 часова, ускоро је заустављен. Српски губици износили су око 190 људи, од тога 160 на десном одсеку. Непријатељ је располагао огромном количином артиљеријске муниције. Он је, дејствујући против једне српске батерије на левом одсеку Тимочке I, избацио око 2000 зрна из три пољске и хаубичке батерије; Тимочка I је у току целог да на утрошила око 1000 метака за пољску артиљерију. Али на тражење команданта дивизије да му се над окнади ова муниција, одговорено му је негативно, јер муниције није било. На Моравску I дејствовала је, у току 6. новембра, непријатељска 9. дивизија тукући целог дана пољском и хаубичком артиљеријом њен леви одсек, а од подне и десни. Према Тимочкој II утврђивале су се две непријатељске чете на јужној ивици с. Рибара, а један батаљон дошао је из Бадовинаца на 2 км североисточно од Прњавора. С обзиром на значај
који је придат Видојевици, код Тимочке II, њој нису додељивани други задаци. Врховна команда је овог дана повукла 18. пешадијски пук са Дебелог брда у Ваљево, а на његово место је упућен један пук из Шумадијске II са два брдска Дебанжова топа да као к ао самостални одред поседне Дебело брдо и брани правац Рогачица - Ваљево. Овај одред је био непосредно под Врховном командом. У 15 часова је командант III армије затражио од команданта I армије да Моравска II не мења свој положај док се III армија не свије ка Завлаци јер су положаји Моравске II штитили комуникацијски правац III армије Брезјак - Завлака - Осечина. Ово је командант I армије имао у виду у току даљег рада. Врховна команда наредила је у 17.50 часова команданту III армије у с. Јаребице да 9. пук одмах упути у I армију, а у поноћ 7/8. новембра издала је наређење да се положај III армије, пошто је истакнут у односу на I и II армију, поправи повлачењем на нову линију.
Повлачење III и I армије у висину Крупња Досадашњим нападима аустроугарска 5. армија није успела да заузме утврђене положаје српске II армије, па је 7. новембра почела да им се приближава помоћу приближница, очекујући да ће јој успешно дејство 6. армије олакшати напредовање. Стога је тежиште непријатељевог дејства 7. новембра било на 6. армији која је наставила успешно започету офанзиву. Код српске Комбиноване дивизије из III армије само је V прекобројни пук после јучерашње ситуације успео да поседне Велике Бобије; остали пукови су се лагано прикупљали на одређеним положајима: Тршићки брег (к. 256) - Плећ к. 355 - Цариград. До 9 часова 13. корпус корп ус је 36. дивизијом заузео утврђене положаје јужно од Лознице и до мрака допро до р. Штир. Великим Бобијама подишла је 42. дивизија и припремила се да помогне, десно од себе, 40. 4 0. дивизију из 15. корпуса при нападу на Цариград; 80. бригада из 48. дивизије напала је Цариград и заузела га , а затим је уз помоћ два батаљона 79. пука из 72. бригаде 36. дивизије заузела и вис Перину. Десно од 40. нападала је 48. дивизија која је сву ноћ, 6/7. новембра, тукла јаком хаубичком ватром Главицу, безимени вис северно од к. 693 и Костајник, наневши велике губитке Србима, онеспособивши и њихових 5 пољских топова. Ипак, напади њене 10. брдске бригаде на Столицу, а 11. и 12. бригаде на Костајник, нису ни после више јуриша донели успех. Пао је само предњи положај на Костајнику и на њему су заплењена 3 топа и 2 митраљеза. Јединице српске I армије напале су 1. дивизија из 15. корпуса и Комбинована дивизија из 16. корпуса. Од 4.30 до 5.30 часова 1. дивизија је отворила јаку артиљеријску ватру на Моравску II, а у 6 часова часов а је 9. брдска бригада напала Орлујак и Биљевину и у 7 часова их заузела. У 8.15 се 1. пук прикупљао на Пландишту, 2. пук на Козјој стени - Великом вису, а 3. пук на врху Гробнице Гро бнице (к. 559), где се налазила и једна батерија. Остала артиљерија дејствовала је са положаја Миоковац - Велика њива; 7. брдска бригада из 1. дивизије напала је део 8. пука II код Мионовића, али је ту одбијена па се окренула против бранилаца косе Средње где је задржана артиљеријском ватром Моравске II. У 9.40 часова командант I армије наредио је командантима Моравске II, Дунавске I и Љубовиђског одреда да, ако буду б уду принуђени на повлачење, одступе: Моравска II на положај к. 495 - Дренов остењак и даље на север; Дунавска I на положај Мрамор - Кулине - Ждрела - Велеш; Љубовиђски одред на положај Дуго - Голо брдо - Кик - Бобија -
Прослоп - Баре (к. 983). За армијску резерв у предвиђен је 18. пук. Командант Моравске II предложио је команданту I армије да се дивизија још те вечери повуче, јер непријатељ надвишава њен положај и туче је јаком артиљеријском ватром. Командант I армије прихватио је предлог али само као крајњу нужност, с обзиром на то да се у таквом случају сл учају открива бок III армије. На одсеку Дунавске I дошло је овог дана од раних часова до оштре борбе: IV прекобројни пук покушао је у 2.10 часова да поврати Нешино брдо али су га одбиле 1. и 14. брдска бригада 16. корпуса. У исто време су два батаљона 109. ландштурмске бригаде заузела вис јужно од Ободника и продужила напад преко р, Узорнице на Велеш (к. 855). Око 8 часова 2, 1. и 14. брдска бригада напале су са осам оса м батаљона IV прекобројни пук на Шанцу, а 6. брдска са три батаљона 8. пук п ук на Рујевачким рудинама. Командант Дунавске I известио је команданта I армије да се положај неће моћи да одбрани, а овај му м у је наредио да се IV прекобројни и 8. пук не залажу до одс удности, већ да се повуку на положај полож ај БранковацБранковац Ждрела - Велеш. Напад на Шанац (к. 835) дочекан је јаком ватром и непријатељ је заустављен на 300 - 400 м, али је 6. брдска бригада успела да заузме Рујевачке рудине и 8. пук се морао повући на Ждрела. Командант дивизије наредио је у 12.40 часова да се јединице Дунавске I пувуку пувуку на положај Милутинов гроб - Кулине - к. 813 - Ждрела Велеш, на коме ће поново дати одсудан отпор. Непријатељ је у 14.30 часова заузео положај полож ај Дунавске I и на њему се задржао, з адржао, а она се несметано повукла: 8. пуком II на Милутинов гроб, IV прекобројним на Кулине у дивизијску резерву, 8. пуком I и 2. пољском батеријом на Ждрела - Велеш; 9. пук са четири пољске батерије и 2 хаубице прихватио је IV прекобројни на положају Јагодња Бранковац. Због повлачења Дунавске I морала је и Моравска II да почне повлачење у 15.45 часова: I прекобројним на Примет, 2. пуком на лииију Миоковац - Велика њива, 3. пуком на Мишаковац, а дивизијска резерва у с. Липеновић. Непријатељ није гонио, па је повлачење извршено у реду. Моравска II заноћила је на том положају и ухватила везу десно де сно са Дунавском I (преко Дринског коњичког пука), а лево са Д унавском I (преко 8. пука II на Милутиновом гробу). Дунавска II стигла је овог дана у 18 часова у Пецку. За заштиту правца Дуго - Рожањ упућена су у 18.55 часова два батаљона IV прекобројног пука са две пољеке батерије. Предвиђено је да 9. пук II смени 8. пук II на Милутиновом гробу, а овај да се упути на Рожањ (к. 970).
Одбрана правца Љубовија - Пецка
Главнина аустроугарског 16. корпуса из 6. армије извршила је насилни прелазак Дрине и то: 3. бригада из 50. дивизије почела је прелазак у 3 часа код. с. Стара Љубовија и до 8 часова успела да, на одсеку р. Љубовија - с. Стара Љубовија, превезе две чете, али су их одмах напале две чете 5. пука III из Љубовиђског одреда и протерале. Непријатељ се појавио и код Ђермановића гаја (к. 653) па је т амо упућен Дунавски коњички пук. 3. бригада је поновила прелазак под заштитом јаке артиљеријске ватре са четири батерије тешких и брдских хаубица постављених код с. Слапашнице, Кика (к. 544) и с. Раковца. Прешавши Дрину она је успела да заузме за узме Кршино брдо и Марковачу, где су с у се пребачени
делови утврђивали, док је превожење понтонима настављено. Око 12 часова почела је 3. брдска бригада да подиже два моста и код с. Стара Љубовија. Један батаљон наступао је од Сребрнице у правцу НемићНемић-камен. До 13 часова нападач је већ пребацио око два пука из 3. и 16. брдске бригаде. Кад је за ово сазнао командант I армије, наредио је у 13.30 часова команданту Дунавске I да предузме све потребне мере за осигуравање осиг уравање левог бока и позадине и да што јачи део трупа упути на линију Рожањ (к. 976) - Дуго (к. 824) за обезбеђивање правца Љубовија - Пецка. Непријатељска 18. дивизија истурила је на Дрину 13. брдску бригаду. Она је у 14.35 часова почела да туче са 8 топова део Љубовиђског одреда на НемићНемић- камену и да се пребацује на десну обалу реке. Ове две дв е непријатељске дивизије (18. и 50.) запретиле су правцу ка Пецкој, а тиме и левом боку бок у и позадини I армије и комуникацији у долини Јадра. Настала је потреба да се ова критична ситуација хитно поправи. Стога командант I армије пожурује појачање Љубовиђском одреду одред у (коњички дивизион, пук пешадије, артиљеријски дивизион и пионирски полубатаљон из Дунавске II), а СВК у 15 часова наређује Дунавској II у с. Осечини да одмах крену у Пецку и стави се на располагање команданту I армије. Наређено је и III армији да I армији одмах врати 9. пук II позива. У вези с тим је командант I армије у 19.20 часова наредио да Љубовиђски одред (састава: штаб, коњички пук Дунавске I, по један батаљон из 5. и 10. пука III позива, нишких и крушевачких резервних трупа, две Дебанжове батерије - једна од 4, а друга од 6 топова) уђе у састав Дунавске II. Команданту Дунавске II наредио је да чим прими додељени одсек распореди јединице према наређењу које му је командант армије усмено издао, Кошандант досадашњег Љубовиђског одреда, коњички ко њички пуковник Ђорђе Ђорђевић, примио је команду над коњицом Дунавске I и II позива и стављен под команду команданта Дунавске II ојачане једним пешадијским пуком и са две батерије из састава Дунавске I. Комуникацијски правац Дунавске II био је сад с. Пецка - с. Ставе - Ваљево. До 23 часа имала је аустроугарска 50. дивизија према десном одсеку Љубовиђског одреда два пука, док је 18. дивизија имала три батаљона према левом одсеку и три на левој обали спремна за прелазак. По подне су с у примећене дугачке колоне у покрету од Сребрнице ка с. Тегаре на Дрини. Командант Љубовиђског одреда, кад се уверио да нападач тежи да обухвати оба одсека његовог одреда, наредио је да се трупе десног одсека под борбом повуку на Алијин грм (к. 530), где треба поново да пруже јачи отпор, а у случају да га не могу одржати, да се повуку на положај Дуго - Голо брдо, где нападачу дати одсудан отпор. Трупама левог одсека наредио је да се повуку прво на Павишину, а потом на положај Прослоп - Баре Бобија торничка.
Одбрана правца Рогачица - Ваљево
Самостална 4. брдска бригада извршила је насилни прелаз Дрине ноћу 6/7. новембра главним снагама код с. Стрмова, у рејону Рогачице, а са два батаљона код с. Оклетац. Дрину је овде бранио батаљон XV прекобројног пука III позива са 2 п ољска Дебанжова топа и под притиском надмоћнијег непријатеља постепено се повукао на положај Главице - с. Трубале - Ждрело. Главне снаге ове непријатељске бригаде напале су Главицу, па је њена посада ојачана са две чете. Ужичка брига да, чим је сазнала за напад, упутила је тамо
батаљон из бригадне резерве. Командант бригаде наредио је команданту Рогачичког одреда да се по сваку цену држи до мрака. Међутим, непријатељ је наставио успешно напад и у току ноћи. Стога је командант Ужичке бр игаде наредио да се Рогачички одред повуче на утврђени положај Запоље - Црвено стење - Шарампов, а две чете Ужичке бригаде да на положају Товарница - Биљези штити десни бок Ужичке бригаде; уколико буду принуђене, да се повуку на Звезду.
Борбе на фронту II армије Напади аустроугарске 5. армије настављени су 7. новембра на положаје II армије али без већег успеха. Комбиновани корпус нападао је 58. бригадом од поноћи левокрилни батаљон на мишарском положају. Нападач је растеран ручним бомбама. Губици браниоца су били: погинуло 7, рањено 80. Нападач је у 2 часа поновио напад, али је и он одбијен и спречено му је ширење низ Саву. Артиљерија Шумадијске I тукла је про подне трупе 57. бригаде у шуми код р. Думаче. Против левог одсека код Јевремовца непријатељ је повремено дејствовао артиљеријском ватром. Аустроугарски 8. корпус тукао је арти.љеријском ватром цоо положај Тимочке I, нарочито њен десни одсек (с. Маове). Два батаљона Тимочке I извршила су испад ка Добрићу у тренутку када је Моравска I, по наређењ у команданта армије, напала положаје 9. дивизије на Липолисту. Задржали су се на 150 м испред Добрића, који су бранила три батаљона 21 . дивизије и по паду мрака се вратила на своје положаје. Моравска I извршила је, под заштитом артиљерије са главног положаја, напад пред својим фронтом ради насилног извиђања. Десна колона (вод коњице, 2,5 батаљона 2. пука са 2 митраљеза и два топа 2. пољске батерије) пошла је у 7 часова са Парлога и избила на линију Стари Липолист - западна ивица с. Липолиста, потискујући пред собом три непријатељска батаљона који су били ојачавани из позадине и извршили три противнапада, али су одбијени. Лева колона (два батаљона 1. пука са 2 митраљеза) пошла је у 7 часова од с. Беле Реке и допрла до цркве у Липолисту, потискујући два непријатељска батаљона. Батаљон 3. пука (са митраљезом) који је у 7 часова пошао са Косовца (к. 185), наишао је на 11-2 непријатељска батаљона на линији с. Липолист Крковача. Батаљон 16. пука (са митраљезом) који је у 7 часова пошао са Парлога ка Рибарима, избацио је из ровова код Манастир Салапга 11-2 непријатељска батаљона и доспео до јужне ивице Рибара. Командант дивизије пратио је догађаје са Парлог а код Дуге шуме. Све су колоне биле у доброј вези и ломиле су непријатеља од 7 до 17 часова, а затим се цео овај борбени поредак повукао пов укао на своје положаје, оставивши само патроле на достигнутим линијама. По подацима прикупљеним током овог напада, пред фронтом Моравске I налазило се: пет пукова, три пољске и једна хаубичка батерија из 9. дивизије; код Шапца се налазио Комбиновани корпус; од Добрића до Липолиста био је 8. корпус, а између Комбинованог и 8. корпуса 104. ландштурмска бригада која је одржавала везу између корпуса. СВК је у 15 часова обавестила команданта II армије у Великом Бошњаку да му се због ситуације код I армије неће слати Дунавска II, а у поноћ је издала наређење да се положај III армије, пошто је истакнут у односу на I и II армију, поправи повлачењем на линију Кумовац - Попов парлог - Јаребичка црква - Велики градац - Мајдан - Гробље - Аранђелов гроб. О повлачењу III армије, Врховна команда је обавестила и команданте I и II армије
који су имали да ухвате чврсту везу вез у са њом на новом положају. (Лево крило кр ило II армије наслањало се на р. Нечај, а десно крило I армије требало је да буде на десној обали Ликодре, на положају Пребојна - Дренов остењак). Врховна команда је на крају овог дана известила министра војног у Нишу о тешком стању код оперативне војске због оскудице у артиљеријској муницији и немогућности да се у таквим условима одупре непријатељу који употребљава у свакој прилици велики број разноврсне артиљерије са изобиљем муниције. муниције. Услед тога трупе трпе велике губитке и нису у стању да одбране одређене положаје, што им нагриза морал, а ово се стање из дана у дан погоршава. Стога Врховна Врх овна команда моли министра војног да утиче на владу, како би се код наших савезника што пре набавила што већа количина артиљеријске муниције и хитно дотурила војсци. Непријатељ је закључио да су му бочне групе показале слаб успех у обухватању српске војске, а узрок овоме видео је у ватреној надмоћности Срба. Командант Балканске војске је осетио да је испустио прилику да опколи српску војску и да му је једино остало да дивизијама из центра које су имале успеха предузме енер гично гоњење Срба. Да би ово олакшао наредио је генералу Шњарићу да што већи део одреда прикупи за једновремени удар преко Вишеграда и Ужица.
Повлачење I и III армије источно од Крупња Успех аустроугарске 6. армије на фронту Гучево - Борања - Јагодина - Соколска планина охрабрио је 5. армију у Мачви, чији напади на српску II армију нису довели до већег успеха ни 8. новембра. Почеле су опет да падају јаке кише које су испроваљивале путеве и нарочито отежале покрет артиљерије и коморе. На лицу места мог ло се наћи само нешто животних намирница; све остало требало је довући из позадине, а то је постало немогуће. Због оскудице у ратном материјалу, операције су извођене споро и са највећим напрезањем. Због појачаног дејства српске артиљерије већег калибра, 29. дивизија није успела да заузме мишарски положај и Потес. Међутим, 104. ландштурмска бригада напредовада је, мада споро и постепено, израђујући приближнице ка јевремовачком положају који је бранио 19. пук. Исто тако је 8. корпус врло тешко и споро напредовао 21. дивизијом и левим крилом 9. дивизије ка положају Тимочке I и десном крил у Моравске I на одсеку с. Маове - Парлог. Напротив, 6. армија је овога дана имала више успеха, те на фронту српске III армије заузела и последњи утврђени положај на десној обали Шт ире, као и јак и упорно брањени Костајник (к. 768). Из 13. корпуса наст упала је 36. дивизија делом правцем Лозница Лешница, против Дринске II. Али пошто се Тимочка II благовремено повукла на Кумовац (к. 610), а Дринска II на линију Попов парлог - Божино — Богићевића — Богићевића кулине, до борбе није ни дошло. Други део 36. дивизије прешао је у 8 часова р. Штиру, око 9 часова избио на к. 256, а око 11 спустио се ка Крсту. Суседна 42. дивизија која је нападала Велике Бобије, избила је на пут Лозница - Крупањ. Српска Комбинована дивизија благовремено се повукла на положај Гробље - Јаребичка црква - коса Пушкаревац - Мајдан (к. 383). Из 15. корпуса нападала је од 5.30 часова 40. дивизија д ивизија део Дринске I на Столици,
потиснула га и запленила 4 топа. У исто време напала је 48. дивизија главне снаге Дринске I на Костајнику, успела да их потисне и заузме тај јако утврђени и упорно брањени положај. Дринска I повукла се у реду ред у на положај к. 412 - к. 430 - Аранђелов гроб. За одбрану I армије карактеристичан је један предлог њеног команданта. Он је у 1.50 часова добио наређење Врховне команде за повлачење III армије у току ноћи на линију Кумовац - Јаребичка црква - Мајдан - Аранђелов гроб. Стога је у 4.30 часова наредио: да се Моравска II повуче једновремено са Дринском I, тежећи да не оголи њено лево крило пре времена; да Дунавска I на Милутиновом гробу штити повлачење Моравске II, а кад ова стигне на положај Пребојна - Дренов остењак - к. 495, да своје десно крило повуче на Мрамор и утврди га за одбрану. Међутим, у 8.30 часова командант I армије обавестио је Врховну команду да је, по његовом мишљењу, положај I армије на линији Дренов остењак - Мрамор - Кулине - Ждрела - Велеш - Бобија - Мали Рожањ - Прослоп - Баре врло незгодан, јер је обухваћен полукружно, а одступкица му је преко с. Ставе у продужењу левог крила. Наводећи и друге незгоде овог положаја - стрме падине, рђаве путеве, пошумљеност у којој се непријатељски војници боље сналазе - он предлаже да се на садањем положају I армије оставе само заштитнички делови са врло мало артиљерије на појединим важним тачкама, а армија да се благовремено пов уче на положај севороисточно од Пецке, на линију Бељевина - Јаловик - Ива - Копиловић - Дренаићки вис; да тај положај утврди и припреми за упорну одбрану са другом позадњом линијом Бадњине - Дебели Цер - Дубени камен - Јолина бреза (к. 500). Стога је мишљења да се благовремено и III армија повуче ближе предложеном положају I армије. Врховна команда није усвојила тај предлог већ је 8. новембра у 14.30 часова издала директиву ОБР 6049 за повлачење „на сл учај да будемо приморани" и то: „1. - I. армија повући ће се на линију: Солдатовића конаци - Петрина стена (к. 832) Петково брдо (к. 978) - Дуго (к. 824) - Прослоп (к. 688) - Баре (к. 983), ради упорне одбране, обезбеђујући у исто време правац: Пецка - Ваљево. Ову линију добро утврдити и на Соколској планини створити што јачи крилни наслон за армију, а особито јак ос лонац за маневровање у потребним правцима. Комуникациска линија је: Пецка - Ваљево; војишно слагалиште биће у Ставе. 2. - III. армија повући ће се на линију: Косанин град (к. 706) -- Влашић (Стража, кота 424) Завлака - Баштавско брдо (к. 320), ради упорне одбране, обезбеђујући у исто време правац: Осечина - Ваљево. Тимочку дивизију II позива зауставити на Косанином граду. Ову групу Цера утврдити што боље и потпупије тако, да она образује јаку препон у с фронта и поуздан наслон XII. и II. армије. Чим Тимочка дивизија заузме Косанин град, улази у састав II. ар мије. Групу Влашић (Стража, кота 424) утврдити што боље и потпуније тако, да она може послужити као врло јак наслон армији у ширем смисл у. Комуникациска линија биће: Осечина - Ваљево; војишно слагалиште биће у Каменици. 3. - II. армија држи садању линију. На случај да буде принуђена на повлачење, десно крило повући на десну обалу р. Добраве Добр аве са наслоном на Цер преко Слатине. Комуникациска линија биће: В. Вошњак - Коцељево - Ваљево и Башани - Уб - Лазаревац; војишно слагалиште биће у Коцељеву. 4. Штаб Врховне команде: Ваљево. О пријему овог наређења известите." Командант I армије издао је у 16.45 часова заповест за одбрану (на случај сл учај повлачења) новог положаја: Моравска II на положај Солдатовића ко наци - Дренов кик - Главица
(закључно); Дунавска I на положај Петрина стена - Петково брдо - Мали Рожањ - Дуго Голо брдо (закључно); Дунавска II па положај Кик - Бобија - Прослоп - Баре. Штаб армије био би у Пецкој. У међувремену је текао напад непријатеља: 1. дивизија нападала је Моравск у II на положају Примет - Миоковац - Велика њива - Мишаковац и у 18 часова потиснула је, запленивши 3 топа. Моравска II повукла се на десн у обалу Ликодре, на положај Пребојна Дренов остењак - к. 495, и открила лево крило Дринске I из III армије. Комбинована дивизија из 16. корпуса напала је Дунавску I која је бранила: Мил утинов гроб 8. пуком II, Бранковац 9. пуком I, линију Ждрела - Велеш 8. пуком I и 2. пољском батеријом; један батаљон је имала на Ђермановића гају, а ар тиљерију и дивизијску резерву (IV прекобројни пук) држала је на вису Кулине. Главни напад непријатеља изводили су: 1. и 2. брдска бригада од Шанца (к. 835) у правцу Бранковца; 6. брдска бригада и два батаљона 109. ландштурмске бригаде напали су Ждрела. Под густом маглом 9. пук се постепено повлачио са Бранковца на К улине. Са три батаљона, 109. ландштурмска бригада успела је да заузме Карачицу (к. 667), а до 15 часова заузети су сви положаји Дунавске I, чији је командант упутио на Рожањ 9. пољску батерију и две хаубице, а на Милетину један батаљон. Северно од пута Љубовија - Пецка надирала је 50. дивизија против десног одсека Љубовиђског одреда и допрла: 16. брдском до Петковог брда где су је задржале трупе Дунавске I, а 3. брдском бригадом напала је утврђени положај Дуго који је био опасан са три линије стрељачких заклона. Десни одсек Љубовиђског одреда упорно се бранио ручним бомбама, али је најзад, пошто је претрпео велике губитке, потиснут потиснут на Сенокос. Јужно од пута Љубовија - Пецка надирала је 18. дивизија против левог одсека Љубовиђског одреда. Кад је њена 13. брдска бригада заузела Немић камен, упутила је 8. брдску против Висибабе, а 5. брдск у против виса Павишина. Самосталну 4. брдску бригаду која је надирала од с. Стрмова ка Дебелом брду, задржао је Рогачички одред пред природно јаким, добро утврђеним и одлично брањеним положајем Запоље - Дрвено стење - Шарампов. Напад једног српског одељења (које је наступало од Рогачице) у десни бок 4. брдске бригаде бр игаде одбио је њен 37. пук, али нападом с фронта није се могао одбацити Рогачички одред. Командант Балканске војске сазнао је од заробљених заро бљених Срба да је српска Врховна команда наредила 7. новембра опште повлачење, али нису знали докле. Заробљеници су говорили да ће се повлачити до Аранђеловца. То, као и извештаји да су Срби досад у борбама изгубили око 30.000 бораца и да имају још способних за борбу око 80.000, 80. 000, наводили су команданта Балканске војске на одлуку да Србе што брже гони, да им не би пружио могућност да се опораве. Замисао је била добра, али неостварљива, јер Срби нису одступали ка Аранђеловцу, већ до најближих подесних положаја са намером да опет пруже највећи могућни отпор, а у томе с у их помагали јако испресецано и покривено земљиште и ружно време. Тако је прошао и 8. новембар, дан пун догађаја који су на фронту српске I и III армије доносили непријатељу све више освојеног терена, веома погодног з а ослонац ради даљег надирања у унутрашњост Србије. После одлуке СВК за повлачење главних снага на положаје источно од Крупња било је очигледпо да је битка на Дрини за Србе изгубљена.
Дејства 9. новембра
На фронту II армије
Аустроугарска 5. армија је наставила 9. новембра са нападима на српску II армију. Комбиновани корпус предузео је обухват мишарског положаја дуж Саве 58. бригадом из 29. дивизије, која је уз помоћ монитора, после ж естоке борбе, пред вече заузела за узела с. Орашац, а у току ноћи 9/10. новембар и мишарски утврђени положај. Међутим, 8. корпус имао је са 21. дивизијом да издржи јак противнапад Тимочке I, те је мало напредовао. Од с. Петловаче је један пук 9. дивизије напао у 11.15 часова одсек Косовац - Парлог, лево крило 3. пука и десно крило 16. пука Моравске I, али је тучен јаком артиљеријском ватром, па није успео. Десно крило 9. дивизије преотело је од трупа Тимочке II висове јужно од Прњавора и ухватило везу са 36. дивизијом западно од Кумовца (к. 610). Командант српске II армије сазнао је приликом телефонског разговора да је III армија почела да се повлачи према директиви Врховне команде од 8. новембра и зато је захтевао у 10.30 часова од Врховне Врх овне команде хитно објашњење да ли ће ћ е и II армија у току ноћи 9/10. новембра извршити повлачење. На то му је ова наредила да поступи по директиви од 8. новембра којом је и регулисано повлачење III армије. Аустроугарска 6. армија надирала је под друкчијим околностима.
На фронту III армије
Врховна команда наредила је у 6 часова часов а 9. новембра команданту III армије у Завлаци да према новоствореној ситуацији код I армије нареди одмах повлачење своје армије, што се није могло извршити, јер је III армија претходно морала испразнити магацине у Завлаци и Осечини и извући коморе и позадинске установе са простора Завлака - Осечина. За ово је био потребан цео 9. новембар, па је морала целог дана да задржава непријатеља и тек увече да почне повлачење , на нове положаје. Стога су 13. и 15. корпус који су гонили III армију, имали да савладају њен врло јак отпор, а 16. корпус исто тако врло јак отпор I армије која је обезбеђивала правац ка Ваљеву. Из 13. корпуса надирала је 36. 36 . дивизија гребеномл Цера и долином Лешнице против Тимочке II и Дринске II и достигла линију: Мршића гроб - с. Милина - с. Милаковица. Надирући дуж пута Лозница - Завлака, 42. дивизија стигла је до положаја источно од Јаребичке цркве, где је српска Комбинована дивизија пружала огорчен отпор и задржавала је у току целог дана. Јужније је надирао 15. корпус у две линије: у првој 4 8. и 1. дивизија, а у другој 40. дивизија, које су стигле: 48. југозападно од Завлаке пошто је претходно протерала заштитнице Дринске I, а 1. до Чулишта. Штаб III армије се од 13 до 17 часова налазио на путу из Завлаке за Осечину. Због великих губитака 8. пука Врховна команда је у 20.30 часова наредила наре дила команданту III армије да одмах упути 8. кадровски пук преко Осечине у с. Ставе у састав I армије. За покрет да користи краћи пут.
На фронту I армије
У свом надирању 9. новембра 16. корпус је заостао са Комбинованом дивизијом, јер се Моравска II упорно бранила од напада 6. брдске бригаде на положају Пребојна - Дренов остењак - Мрамор (к. 573) и на положају Солдатовића гајеви - Дренов кик - Главица; 50. дивизија надирала је 16. и 3. брдском бригадом ка Рожњу, на делове Дунавске I, код које је, као и код Дунавске II, у 3 часа стање било овакво: два батаљона 9. и један батаљон IV прекобројног пука бранили су Кулине. Потиснут са Ждрела и Велеша прикупљао се 8. пук на Милетини. Ту је било и шест чета IV прекобројног п ука. На Рожњу се налазило пет чета IV прекобројног, шест чета 9. пука, п ука, 150 бораца из 5. пука III, пољска и брдска батерија. Веза са Дунавском II одржавана је преко Сенокоса. Од артиљерије: 3 пољска топа остала су на узбрдици ка Милетини; пољске батерије извлачиле су се од Кулине преко Добре воде, Равног брда, Петрине стене; две хаубице биле су код Петрине Стене. Код Дунавске II, 8. пук II је дошао челом чело м до Пецке, одакле је у 2.15 кренуо са два батаљона на Прослоп. Командант Дунавске I пошао је на Милетину, али је са њим моментално прекинута свака веза. На Соколској планини била је г уста магла. На Петковом брду била су два батаљона IV прекобројног пука и пољска батерија. Обавестивши у 3 часа Врховну команду о овој ово ј ситуацији, командант I армије одредио је команданта 9. пука за вршиоца дужности команданта Дунавске дивизије I и наредио му да са свим трупама са Кулине пође на Милетину, узме јединице са ње и оде на Рожањ (к. 976); затим да нареди 9. пуку II на Милутиновом гробу да о дмах оде на Петрину стену. Најзад, да приступи извршењу заповести команданта I армије од 8. новембра тј. заузме положај Петрина стена - Петково брдо - Мали Рожањ - Дуго - Голо брдо (закључно). Командант Дунавске I који због магле није могао отићи на Милетину, дошао је преко Равног брда на Петрину стену у 5 часова и одмах се јавио команданту ко манданту I армије који га је упознао са стањем Дунавске I и са наређењима издатим команданту 9. пука који га је заступао за време његове одс утности. Затим је командант I армије у 5.10 наредио команданту Моравске II да одмах приступи извршењу армијске заповести од 8. новембра и ухвати везу са десним крилом Дунавске I. СВК наредила је у 6 часова команданту I армије (на основу телефонског извештаја у 3 часа о стању код трупа Дунавске I и II и Љубовиђског одреда) да одмах нареди прикупљање свих ових трупа код Рожња и Прослопа за одбрану од Соколске планине и Љубовије ка Пецкој и Ваљеву. Повлачење Моравске II да изврши на линију: Солдатовића конаци - Дренов кик (к. 514) - Главица и саобрази га стању стањ у код Дунавске I и повлачењу III армије. На основу тога командант српске I армије одмах је телефоном наредио команданту Моравске II и Дунавске I извршење армијског наређења, а у 7.45 часова наредио је команданту Дунавске II да одмах приступи прикупљању дивизије на положају код Рожња и Прослопа и одбрани праваца од Соколске Соколск е планине и Љубовије ка Пецкој и Ваљеву. Правац Љубовија - Пецка Дунавска II имала је да затвори на положају Кик - Бобија Прослоп - Баре, изложеном у заповести од 8. новембра. При нападу на трупе Дунавске I, 16. брдска бригада је у 1.45 часова подишла Кулинама на 200 -300 -300 м. Тада је командант к омандант дивизије наредио да се два батаљона 9. пука и 1. батаљон IV прекобројног пука постепено повуку преко Равног брда и Петрине стене на Рожањ. Непријатељ је затим наставио надирање ка Милетини коју су бранила два батаљона 8. и шест чета IV прекобројног пука. У 8.20 часова непријатељ је заузео Милетину. Браниоци су се повукли једним батаљоном на Петково брдо, а остатком на Рожањ. Непријатељ је у 10.20 напао и Петково брдо (к. 978) на коме се налазило шест чета 9. пука са брдском
батеријом (упућени у 8.20 часова са Рожња). У исто време је 3. брдска бригада заузела Сенокос, потиснувши чету крушевачких резервних трупа и вод IV прекобројног пука. Затим је мањим делом напала делове Дунавске II на Зеленику, а већим делове Дунавске I на Осоју, са намером да помогне напад 16. брдске бригаде на Рожањ. 16. бригада је у 12.15 часова заузела Петково брдо чија се посада повукла ка Рожњу. Непријатељ је одмах продужио напад на Рожањ (к. 976 ) и у 12.30 часова заузео Мали Рожањ (к. 983), који су браниле бр аниле две чете. Командант I армије закључио је у 12.45. часова да облик фронта армије на линији Солдатовића конаци - Дренов кик - Петрина стена - Петково брдо - Мали Рожањ - Зеленик - Прослоп - Баре захвата оштри угао, који је врло неподесан, те је сматрао да команданти дивизија треба благовремено да знају куда треба да одступе њихове дивизије. Стога је замолио Врховну команду да се сагласи са његовом заповешћу по којој „на случај крајње нужде" имају да се повуку: Моравска II на положај Кик - Бељевина - Главица; Дунавска I на Јаловик - Окучаница - Ива (к. 674) закључно; Дунавска II на Копиловић - Дренаићки вис - Јасеново брдо. Предвиђено је да Дунавска II служи сл ужи за ослонац одступању осталих двеју дивизија, због чега је имала да се држи греде Прослоп - Баре - Царевине - Суводо и да најодсудније задржава непријатеља тим правцем. Да би имала јачег ослонца на тој греди, ојачана је брдском батеријом из Дунавске I. Командант армије завршио је ову заповест речима да се она „доставља команданту дивизије ради знања и управљања с тим, да је држи у највећој тајности до крајње нужде". Врховна команда није усвојила предлог у погледу левог крила армије да буде на линији: Окучанице - Ива - Копиловић - Дренаићки вис - Јасеново брдо. Непријатељ је и даље надирао. У 12.50 часова напао је Рожањ који је и поред тога што га је бранило седам батаљона са 7 топова (четири батаљона из IV прекобројног прекобројног и три из 8. пука, три пољска топа и брдска батерија) ипак пао у р уке непријатеља у 17 часова, јер српске јединице нису могле да дају јачи отпор због велике исцрпености. Нападач се задржао на освојеном Рожњу (к. 976). Не чекајући на одобрење Врховне команде, командант I армије телефоном је наредио командантима дивизија да изврше повлачење по припремљеној заповести. По паду Рожња, Дунавска I почела је да се повлачи у реду на положај Јаловик - Окучаница - Иве. Дунавска II организовала је одбрану на досадањем поло жају на два одсека: десни (Зеленик - к. 961 - Бобија) бранила су два батаљона са 4 митраљеза, два пољска топа и 4 пољска Дебанжова топа; леви (Прослоп - Баре) два батаљона са 4 митраљеза, два пољска топа и два пољска Дебанжова топа; дивизијска резерва - два батаљона и 2 митраљеза - налазила се на Прослопу (к. 688); коњички к оњички пук (од пет ескадрона) био је на одсек у Бунари Гаревина. На Оровичкој планини био је 3. батаљон 10. п ука III, са по једном четом на Висибаби и Бобији торничкој, а са остатком на Павишини. У 11.30 часова 18. дивизија је 13. брдском бригадом потиснула 3. батаљон 10. пука III са положаја Висибаба - Павишина - Бобија торничка. Затим је, заједно са 8. брдском бригадом, напала Дунавску II на положају Крст - Прослоп - Баре. Борба је завршена тек у ноћи, када је 8. бригада после великих жртава заузела одсек Крст - Прослоп. Са Павишине је упућена 5. брдска бригада гребеном Оровичке планине преко Рамне (к. 1192) да избије на пут Рогачица - Ваљево и одатле помогне самосталну 4. брдс ку бригаду, ојачану једним батаљоном из 9. ландштурмске етапне бригаде коју је задржао Рогачички одред пред положајем Запоље - Црвено стење - Шарампов. Командант I армије повредио је овог дана рану на нози коју је 3. септембра задобио на
Јевремовачкој коси код Шапца и неће моћи, како сам каже, 2 - 3 дана да обилази трупе на положајима. Њега је заменио генерал Живојин Мишић, помоћник војводе Путника. Врховна команда обавестила је у 20.30 часова команданта I армије у с. Ставе да му се преко Осечине шаље из III армије 8. кадровски пук „кога увући по пристизању у састав 8. пука I позива ради попуне расхода у војницима и старешинама". У току овог дана Врховна команда се одлучила да I, II и III армију повуче на следећ у узастопну линију и 9. новембра у 20.30 часова је наредила: „Према измењеној ситуацији код I. армије, којој сам наредио да з аузме линију: к. 418 Кик - Бијељина - Јаловик (к. 521) - Брезак (к. 617) - Баре (к. 983) ради упорне одбране, наређујем: 1. Да се III. армија повуче на линију р. Тамнава (ушће Марић потока) к. 205 - с. Црниљево - Јанков вис (к. 454) - Белутак (к. 397) - Попово брдо (к. 326) - Кик (к. 333) - к. 351 ради упорне одбране, обезбеђујући у исто време правац Осечина - Ваљево. 2. Да се II. армија повуче на линију: Суво село (до Власенице) - Парлог (к. 258) - Марков гроб - (В. Бошњак - Столице (к. 288) - к. 288 - р. Тамнава, ради одбране. обезбеђујући у исто време правац: Коцељево - Ваљево; и Бањани - Уб - Лазаревац. 3. Обележене линије за одбрану утврдити. 4. Комуникацијске линије: за I. армију: армиј у: Става - Ваљево; за III. армију: Осечина - Ваљево и за II. армију: Коцељево - Ваљево и Бањани - Уб Уб - Лазаревац. Војишна слагалишта за I. и III. армију Ваљево; а за II. армију Ваљево и Лазаревац. 5. Штаб Врховне команде - Ваљево." О новим комуникацијским правцима и местима слагалишта обавештен је у поноћ 9/10. новембра и главни интендант у Аранђеловцу. Врховна команда наредила је 9. новембра у 4.50 часова команданту 12. пука II да одмах поседне Дебело брдо ради одбране правца Рогачица - Ваљево, сменивши 18. пук који је до тада имао тај задатак. Под команду 12. пука стављен је и Рогачички одред с којим је требало ухватити везу на Шарампову; 18. пуку, са 2 пољска брзометна топа, наређено је да иде у с. Ставе и организује организ ује одбрану правца Пецка - Ваљево. Истог дана, нешто касније, Врховна команда је наредила да све јединице за одбрану правца Рогачица - Ваљево, досадашњи Рогачички одред (XV прекобројни пук III са 2 пољска Дебанжова топа) 12 . пук II позива, један батаљон 18. пука (који је требало по наређењу Врховне команде да оде у свој пук у Ваљево чим стигне 12. пук п ук II, међутим он је овде задржан) и 2 брдска Дебанжова топа дејствују као Рогачички одред, одржавајући везу л ево са Ужичком бригадом, а десно са I армијом, чије је лево крило на Барама. За команданта одреда одређен је пуковник Петар Мишић, а стајао је непосредно под Врховном командом. Пуковнику Мишићу је Мишићу је наређено да се јави Врховној команди чим стигне на Дебело Дебело брдо. Непријатељска самостална 4. брдска бригада тукла је унакрсном артиљеријском ватром, од с. Трубале и Ватаљевићи, положај поло жај Товарница - Биљези и јако нападала од с. Гвоздац и Оклетац на положај Запоље - Соколина - Црвене стене. Борба је вођена са највећом жестином целога дана, па повремено и у ток у наредне ноћи.
Одбрана Браничевског одреда на Дунаву
У раним часовима 9. новембра непријатељ је на смедеревском одсеку пребацио из Баната око три баба- таљона чији су прелазак преко Дунава потпомогле две батерије (које су дејствовале са оне стране реке) и два монитора. На том одсеку се налазио Комбиновани пук који је на Повлаци и Карађорђевом шанцу ступио у борб у. На место прелаза упућена је резерва 8. пука (три чете), ескадрон коњице са пожаревачког одсека, две чете Вардарског батаљона, а од Београда је хитао и један батаљон 15. пука III позива. Први заробљеници су изјавили да је на оностраној обали, код Ковина, прикупљено осам батаљона, у ствари, јединице 6. ландштурмске територијалне бригаде. Непријатељ је успео да пребаци око шест батаљона и 2 митраљеза. Развила се жестока борба, нарочито на Главици где су Срби око 14.30 часова извршили противнапад и до 16.30 часова потукли непријатеља. Мањи део је успео да се врати у Банат, док је већина изгинула или заробљена (око 1.800 војника са оба митраљеза). Међу заробљеницима се налазило и 6 официра од којих је један имао чин пуковника. Ове губитке признао је и непријатељ.
Командант Балканске војске сматрао је да је заузећем Рожња (к. 976) углавном завршена битка на Дрини која је почела 8. септембра и трајала 60 дана. Основна замисао да се Срби јаким крилима обухвате и стегну, а потом опкољени униште, униште, није се, међутим, остварила, јер су они центар благовремено повукли, док су им се крила и даље упорно држала. Повлачење центра повукло је доцније и крила. Настојање команде Балканске војске да ову ситуацију искористи на тај начин што ће организовати енергично гоњење ради растројства српских јединица није давало жељене резултате, јер су Срби и даље свуда и свагда пружали жилав отпор. Балканска војска је наилазила на све теже земљиште са непролазним путевима, на испражњена села, непрестано праћена кишом, снегом, хладноћом и маглом. Услед овога је артиљерија, иако запрегнута воловима, много изостајала, а коморе нису могле да дотуре ни животне намирнице, а још мање муницију. Све је то отежавало гоњење и пружало могућност Србима да благовремено поседну наредне положаје на којима су поново пружали жилав отпор, све више изнуравајући јединице Балканске војске.
Дејства 10. новембра Повлачење II армије
У току ноћи 9/10. новембра II армија се пов укла на линији: десна обала Добраве - к. 174 с. Слатина - вис Брестовац - Нешино брдо. Распоред њених дивизија био је: Коњичка дивизија на десној обали Саве од с. Ушће до Бановачког потеса, где је обезбеђивала десни бок II армије; Шумадијска I на десној обали Добраве од њеног ушћа у Саву до ушћа Млакве; Тимочка I на линији к. 174 (код с. Лојанице) - с. Заблаће - с. Слатина; Моравска I држала је положај с. Слатина - вис Брестовац - Нешино брдо (к. 266); Тимочка II која је овог дана ушла у састав II армије, држала је положај Косанин град - развалине Тројана Велика и Мала Лисина - Парлог - Кик - Брачинац, и то: коњички ескадрон у долини Лешнице; на десном одсеку два батаљона 15. и два батаљона 14, пука са 3. пољском
батеријом; на левом одсеку три батаљона 13. пука с а пет пољских батерија. У дивизијској резерви (на Великој и Малој Лисини) била су два батаљона батаљона 15. и 3. батаљон 13. пука. Командант Балканске војске, тежећи да принуди Србе да приме битку код Ваљева, са Колубаром за леђима, наредио је да се 10. новембра продужи брзо гоњење са напрезањем крајњих снага: 5. армија да гони ка линији с. Бањани - с. Коцељево, а 6. армија концентрично ка Ваљеву. По наређењу команданта 5. армије, ар мије, Комбиновани корпус упутио је одред за гоњење (шест ескадрона, вод артиљерије и јегерску чету са 2 митраљеза) на колима правцем Мишар - Дебрц - Бањани, а 8. корпус одред (четири ескадрона коњице и добровољце из пешадије) правцем Слатина - Велики Бошњак - Коцељево. Главне снаге корпуса имале су да се крећу за одредима за гоњење. Пошто су гонећи одреди брзо наишли на јак отпор српских јединица, непријатељ је морао да развије за борбу јаче снаге од оних које су биле одређене за гоњење, нарочито против левог крила српске II армије. Комбиновани корпус напао је у 12 часова десни о дсек Шумадијске I и допро борбеним поретком на 800 м испред положаја, а у 16.45 почео је да прелази р. Добраву. Према левом одсеку Шумадијске I, у 17 часова су се спуштали око ок о два непријатељска батаљона, један ескадрон и једна батерија (од с. Кормана ка р. Добрави). У исто време напао је 8. корпус једним пуком, са два ескадрона и батеријом лево крило Моравске I на Нешином брду; око 13 часова почео је да обухвата об ухвата и десно крило ове дивизије (2. пук), али је з адржан. Пошто је у овом тренутку примећено неуредно одступање делова Тимочке II са Косаниног града ка Текеришу, упућен је Јадарски четнички одред на развалину Тројана (к. 625) да их прихвати и заштити лево крило Моравске I. Он је тамо дочекао делове 36. дивизије и одбацио их на Десићку косу. У 18 часова Моравска I одбила је нападе 9. дивизије на целом фронту. Против левог крила српске II армије (Тимочке дивизије II) наступао је 13. кор пус 36. дивизијом, и то левом колоном гребеном Цера, тежећи да олакша наступање 8. корпуса, а десном колоном долином Лешнице ка Текеришу ради олакшањ а наступања 42. дивизије од с. Јаребица ка Текеришу. Текериш у. Део 36. дивизије потиснуо је у 8,30 часова српски коњички ескадрон из долине Лешнице и он се повукао на Кик, са задатком да одржава одрж ава везу са Дринском II. Затим је један пук 36. дицизије напао од с. Тробосиља одсек к. 706 развалина Тројан; у 10 часова је друга колона 36. дивизије (један пук и ескадрон) напала са Веселиновог врха Косанин град, а трећа колона (један пук, три батерије и ескадрон) напала је од с. Милина Текериш. У исто време јављено је из III армије да те вечери предстоји повлачење Тимочке II на положај код Великог Бошњака и да се благовремено извуку батерије са воловском запрегом. Стога Ст ога је, под заштитом ватре 1. дивизиона, извучен 2. дивизион са воловском запрегом и упућен у Коцељево. Са њима је одступила и 1. батерија која је на положају Брачинац запала под тако јаку артиљеријску ватру, да је морала под заштитом коњице да се повуче пов уче на положај Столице (к. 280). Једновремено са овом артиљеријом упућени су и неборачки делови. Око 11 часова извела је 36. дивизија по једну батерију на Козји рбат и Биљевину и тукла развалину Тројан фронталном, а Косанин град бочном ватром. У 15.30 часова, због јаке артиљеријске ватре са Козјег рбата, одступио је 1. батаљон 15. пука са левог крила Косаниног града ка Тројану; 2. батаљон 15 . пука био је опкољен, али је ипак успео да се пробије делом ка с.Дворишту, а делом ка развалини Тројан. Команданту десног одсека упућене су из дивизијске резерве две чете са 2 митраљеза да одржи Тројан до 18 часова, а од команданта Моравске I тражено је да спречи продор 36. дивизије између Пешиног брда и Косаниног града, што је он и извршио са Јадарским четничким одредом. Концентричним
нападам на Тројан (од Косаниног града и од о д с. Тробосиља) 36. дивизија га је у 17.30 17. 30 часова заузела и ту се задржала. з адржала. Браниоци су одступили ка Румској. Око 11 часова са положаја Рашуљача - Гај - Велика глава извршила је напад и 42. хонведска дивизија у три колоне, и то прво на леви, а затим и десни одсек Тимочке II. У 14. часова деснокрилна нападна колона успела је да наткрили 2. батаљон 13. пука на Кику, али се одмах зауставила, вероватно из бојазни да не буде нападнута у бок бо к са Брачинца, тако да ни у току ноћи 10/11. новембра није заузела Кик. Средња и лева ле ва нападна колона једновремено су напале 4. батаљон 13. пука на Парлогу (к. 368) и 3. батаљон 13. пука на Великој и Малој лисини (к. 430). Лева колона за уставила се пред одсеком извор Дејановац - Велика и Мала Лисина, а средња колона, појачана из дивизијске резерве, продужила је напад на Парлог, одакле је одступио 4. батаљон 13. пука. Одмах је 1. батаљон 13. пука из резерве одсека извршио противнапад који није успео. успео. У 17.40 часова повукао сс и 1. батаљон 13. пука. Губици дивизије су били: погинула 72, рањено 312, нестало 428. Два топа су онеспособљена нападачевом артиљеријском ватром. И 36. дивизија претрпела је велике губитке, због чега је на Велику Велик у и Малу Лисину (иако их је тукла јаком артиљеријском ватром цело пре подне 11. новембра) успела да изађе тек у подне. У 21.30 часова командант Тимочке II добио је заповест команданта II армије, којом се унеколико мења прва заповест за повлачење. Дивизија је сада имала да поседне и брани положај Сто (к. 262) - Михајловац - Комино брдо - р. Тамнава, одржавајући везу са Дринском II на Сарића рту. Док су јединице II армије водиле борбу на десној обали Добраве и огранцима Цера, у њиховим штабовима су вршене припреме за повлачење на нову линију одбране (Суво Село - Марков гроб - Столице). У 5.55 часова СВК је наредила да се приступи извршењу њеног наређења од 9. новембра за повлачење. У вези са овим војвода Степа Степановић је одредио дивизијама положаје за одбрану нове линије: Шумадијској I (ојачаној 19. кадровским пуком) од р. Власенице, преко Сувог Села, на Парлог, к. 246 и 247; Тимочкој I, с. Цигани - Марков гроб - к. 270 - к. 288 - к. 212 - к. 174 до изворног дела Брдаричког потока; Моравској I (ојачаној 4. пуком и 4. пољском ш умадијском батеријом) лево од Тимочке I, преко к. 212 - Столице - с. Велики Бошњак - Столице (к. 280) - к. 288, до ушћа Марић потока, где се везује са десним крилом III армије. Тимочкој II (која је од 8. новембра ушла у састав II армије) наређено је да с е прикупи код Коцељева и то: пешадија на левој, а артиљерија и коњица на десној обали Тамнаве. Коњичка дивизија, са придатим трупама III позива, имала је да се прикупи на десном крилу Шумадијске I, одакле ће осматрати о сматрати Саву и спречавати непријатељу прелазак преко ове реке до с. Ушће, обезбеђујући десни бок и позадину Шумадијске дивизије. Повлачење борачких делова имало је да почне у 18 часова и да се овако изврши: Шумадијска I, Тимочка I и Моравска I повлаче се једновремено правцима који изводе на нове положаје, а Тимочка II отпочиње повлачење свог десног крила з аједно са левим крилом Моравске I, а затим, савијајући се око левог крила, одступа преко Румске у Коцељево. Наређење команданта српске II армије за повлачење на нов у линију одбране дивизије су примиле у времену од 10.30 до 15.30 часова, а према заповестима команданата дивизија, почетак повлачења борачких делова одређен је за 18 часова 10. новембра. Врховна команда је овог дана у 15.30 часова кориговала линију положаја на коју с у армије имале да се повуку, па је сада одбрамбена од брамбена линија II армије ишла од к. 288 на Сто - Михајловац Комино брдо - Тамнаву, а одбрамбена линија III армије од Тамнаве преко Сарића рта на
Разбојиште (к. 462) - Јанков вис и даље на Белутак - Попово брдо - Кик што је већ било наређено. У вези са том корекцијом, командант II армије наредио је да Моравска I (појачана 4. пуком и 4. пољском шумадијском батеријом) продужи свој фронт и поседне Столице - к. 288 и лево ухвати везу вез у са Тимочком II на Столу, а Тимочка II да пос едне положај Сто - Михајловац - Комино брдо - Тамнава, одржавајући везу са трупама III армије на Сарића рту.
Повлачење III армије
Српска III армија је 10. новембра осванула на линији Косанин град - Стража - Завлака Баставско брдо и организовала је за одбрану. Дринска II (десно до Косаниног града била је Тимочка II која је ушла у састав II армије) посела је положај Владичина њива - Стража и то: десни одсек (Владичина њива) 4. пук II и 8. пољска батерија; на левом одсеку (Стража) 6. пук II; дивизијска резерва, 5. пук II (на Првом рту); заштитнице су се налазиле на Беглуку и Гробљу код с. Доње Бадање; Коњички дивизион одржавао је везу са Тимочком II. Комбинована дивизија посела је: II прекоброним пуком Алексино брдо, VI прекобројним Марјановића вис, V прекобројним Равањски вис; у дивизијској резерви био је I прекобројни пук, постављен иза десног крила. Дринска Дринска I поставила је: III прекобројни пук на Рађевски камен, 6. пук на Баставско брдо, 5. пук на Солдатовића гајеве; у дивизијској резерви, иза левог крила, био је 17. пук; коњички пук је био на левом крилу и одржавао везу са Моравском II која је држала к. 418 и Кик. У 8.25 часова напала је 42. дивизија положај Дринске дивизије II. До 13.45 нападач је надирао једним пуком од с. Југовићи на ушће Сип уљске реке, а у 16.30 напао је јачим је јачим снагама Стражу, а слабијим Владичину њиву. Ојачана бригада заноћила је на линији Текериш - Помијача - Илино брдо - Сипуља - р. Велика Церница. Предњи делови 15. корпуса безуспешно су нападали целог дана да на и ноћу 10/11. новембра истурене заштитнице Комбиноване и Дринске дивизије I позива које су, веома успешно потпомагане аргиљеријом са Марјановића виса, Равањског виса и Рађевског камена, омогућиле да се у току 10. новембра испразне магацини у Завлаци и Осечини. За везу са II армијом упућен је из Дринске II одред (два батаљона, митраљеско одељење и пионирска чета) на Владичину њиву. Из Ваљева су 10. новембра упућени регр ути за попуну Комбиноване, Дринске I, Моравске I и Дринске дивизије II. Они ће у Осечини примити оружје. Међутим српска артиљерија је била знатно слабија због недостатка муниције. Врховна команда је наредила да се све батерије које остану без муниције м униције шаљу у Аранђеловац. Из III армије су упућене 2. и 3. градска батерија, 2. хаубичка 120 мм и Крупова хаубичка 12 цм. На положајима код с. Каменице остале су две хаубичке, Крупова и градска батерија. У 16.55 часова командант III армије је примио наређење Врховне команде о исправци нове одбрамбене линије, па је наредио да Дринска II у току нар едне коћи поседне положај: ушће Марић потока - к. 295 - с. Црниљево - Јанков вис - Потпаљени рт, а Разбојиште (к. 462) да држи као предњу тачку. тачк у. Комбинована дивизија се до 20.10 часова већ повукла на линију Разбојиште - Белутак, остављајући један пук у заштитници. Дринска I почела је
повлачење у 14 часова и падом п адом мрака се прикупила на линији Попово брдо - Осечина Кик, остављајући према непријатељу своје за штитнице.
Повлачење I армије
Целе ноћи 9/10. новембра падала је киша те су путеви постали ужасно блатњави, а поготову земљиште ван путева. Због тога се I а рмија уз највеће тешкоће повукла на линију к. 413 - Кик - Бељевина - Јаловик - Брезак - Баре, где је углавном стигла 10. новембра око 8 часова. Нарочито је било тешко повлачење возова и артиљерије. Због тога је морал код трупа знатно опао. Моравска II посела је за одбрану положај Кик - Бељевина - Главица, у распореду: коњички ескадрон на десном крилу, са задатком з адатком да извиђа долину р. Пецке и одржава вез у са III армијом (Дринском I); 1. пук II позива (без једног батаљона) са две по љске и једном пољском Дебашковом батеријом посео је Кик; 2. пук II са једном пољском батеријом на Бељевини; 3. пук II са две пољске батерије на Главици; дивизијска резерва (један батаљон 1. пука II и пионирски полубатаљон) постављена је иза десног крила, а предстража на линију Млађеви - Богданић. Дунавска I распоредила се до 11 часова за одбрану положаја Јаловик - Брезак - Ива и то: 9. пук II и пољска батерија на Јаловику; два батаљона 8. пука, брдска и градска батерија на Брезаку; 9. пук, пољска батерија и пољски вод на Иви (к. 674); дивизијска резерва (два батаљона IV прекобројног пука) источно од Иве, где је био и остатак артиљерије; IV прекобројни пук (без два батаљона) био је у заштитници на положају Парлози - Гуњачица - Чучуг. Дунавска II чије су се главне снаге налазиле на одеску Баре - Прослоп - Бобије - Зеленик, имала је задатак да се прикупи у току ноћи 9/10. новембра на Бобијама и Крсту и да спречи напад непријатеља од Рожња како би се могла извући артиљерија из Пецке. Међутим, командант дивизије је сазнао да је непријатељ, по заузећу Бобија торничких, продужио надирање у правцу Гредине, па је одл учио да са главнином дивизије одступи правцем Бунари - Гаревина - Гредине. Овај покрет дивизије отпочео је око 6 часова 10. новембра. На овако распоређене јединице I армије продужио је напад а устроугарски 16. корпус 10. новембра: Комбинована дивизија нападала је Кик, 50. дивизија (као средња колона) Бељевину и Главицу, а 18. дивизија (као десна колона) Шарамповину и Баре. Главни напад је вршила 50. дивизија, а друге две д ве су јој садејствовале. Око 9 часова Комбинована дивизија је, правцем Стара судница с удница - Дренов кик, а око подне и од Солдатовића гајева, напала десно крило Моравске II на Кику (к. 41 8). Од Главице је преко с. Ђуричићи Ђ уричићи напала Бељевину. У 15.30 часова је подржана јаком артиљеријском ватром те је успела да око 17 часова заузме предстражни положај Млађеве. Одатле је напала Кик који је бранио 1. пук II. Командант Моравске дивизије II упутио је две чете 2. пука II из пуковск е резерве, пионирски полубатаљон и две чете III позива (које су оправљале пут у с. Лопатањ) да појачају одбрану на Кику; да не би била заплењена артиљерија, наредио је да се повуку две батерије на прихватни положај, а на Кику да остану само два топа. Повлачење Повла чење ове артиљерије са Кика повукло је за собом у 19 часова и већи део 1. пука II који је одступио
ка Бојчици (к. 510). Кад је у 22 часа час а командант дивизије сазнао за повлачење 1. пука II, прикупио је 150 његових бораца и вратио их на Кик који непријатељ није био заузео, већ се задржао на коси Млађеви. На осталом делу положаја дивизије одбијени су сви непријатељски напади. У 9 часова је 50. дивизија напала IV прекобројни пук као заштитницу Дунавске I, на положају Парлози - Гуњачица - Чучуг. Један пук нападао је нападао је правцем Горице - с. Гуњаци и успео да потисне предстражу ка с. Погаревцу. Око подне непријатељ је продужио напад преко Шарамповине, али је дочекан јаком ватром српске артиљерије те је око 15 часова застао да сачека своју артиљерију. а ртиљерију. Чим је ова стигла и изашла на Пуљеско брдо, отворила је ватру на Брезак (к. 617). 5. брдска бригада наступала је ка Грединама, где су били слабији делови Дунавске II, чији је командант у 3 часа молио команданта I армије да га појача бар са два батаљона. Командант I армије упутио му је у 4 часа два батаљона 8. пука и 9. брдску батерију из Дунавске I правцем Дренаићки вис - Јасеново брдо, наредивши му да Баре напусти нап усти само у случају крајње нужде и повуче се на линију С уводо - Дренаићки вис - Копиловић коју мора најупорније бранити. Кад је ово наређење послато, Дунавска II се већ повлачила са Бара ка Суводолу и Јасеновом брду. Десна колона 16. корпуса (13. дивизија) напала је 8. брдском бригадом и заузела Шарамповину, 13. брдском бритадом заузела је Баре, а 5. брдском бригадом Бобију торничку и Рамне, одакле је упутила један одред преко Локве (к. 935) у помоћ самосталној 4. брдској бригади. Пошто је 5. бригада запретила правцу Рогачица - Дебело брдо Ваљево, упућен је 18. пук (ојачан са два дв а батаљона из Дунавске I и са 2 топа из Дунавске II) на Јабланик (северно од Дебелог брда) где је имао да се стави под команду Рогачичког одреда. 18. пук је био у покрету од с. Ставе ка Иви кад је примио ово наређење. У исто време Врховна команда је наредила и команданту 12. пука II (из Рогачичког одреда) да поседне и брани Боровњак. Командант Дунавске II известио је у 20 часова команданта I армије да није могао одбранити положај Баре зато што су му м у трупе из Љубовиђског одреда које су га г а браниле, биле растројене. Ова је дивизија до 20 часова посела нови положај и на њему заузела овакав распоред: на Копиловићу батаљон 8. пука и пољска батерија; на вису (северно од Дренаићког виса) један батаљон 8. пука II и 3. батаљон 10. пука III; на Дренаићком вису (к. 974) један батаљон 8. пука II и допунски батаљон 7. пука II; дивизијска резерва (један батаљон 8. пука I, два батаљона 8. пука п ука II; један батаљон 5. пука III и батаљон Крушевачких резервних трупа) иза центра распореда где је било пет ескадрона коњице.
Дејства 11. новембра С обзиром на споро надирање у току 10. новембра, команда Балканске војске почела је губити наду да ће се српске армије принудити да приме битку код Ваљева. Изјаве многобројних заробљеника да српска војска неће примити битку код Ваљева, већ на раније утврђеним положајима северно од Крагујевца, само су појачавале такве сумње. С друге стране, тешке околности, теренске и временске, под којима је Балканска војска дејствовала, толико су исцрпле њене армије, да нису биле у стању да непрекидно гоне до крагујевачких положаја. Осећала се прека потреба да се јединицама Балканске војске да
одмор, да се опораве и снабдеју ратним материјалом. Но, да би она за време тог одмора била што боље осигурана, а после њега могла одмах наставити гоњење, требало је избити на линију која ће те услове обезбедити. Таква линија положаја налазила се, по мишљењу команде Балканске војске, на р. Колубари. Ко лубари. На њој се обезбеђивала и железничка желез ничка пруга уског колосека Обреновац - Ваљево која је била неопходна за снабдевање, јер су путеви претворени у праве каљуге те су постали н еупотребљиви. Овај одмор није смео бити дуг да се Срби не би могли средити, ср едити, опоравити и снабдети ратним материјалом. Процењујући тако ситуацију, командант Балканске војске издао је 11. новембра директиву командантима армија да што пре избију на р. Кол убару и то: 5. армија на фронт тј Обреновца до ушћа Љига; 6. армија на фронт Дудовица на Љигу - Мионица - с. Брежђе планина Повлен, а њен 16. корпус у простор јужно од Ваљева али тако прик упљен, да би могао да спречи дејство Ужичке војске у десни де сни бок Балканске војске. По избијању на Колубару аустроугарске јединице су имале да је пређу и делом снага овладају положајима удаљеним 10 - 15 км од реке. На српској страни, губитком ослонаца на Церу и јаких положаја на левом крилу (Баре, Суводо, Рамне), био је угрожен центар, а није било резерви да се ово поправи. Таква ситуација је захтевала да се армије повуку на исток. Међутим, пошто су код Каменице и Ваљева велике колонске коморе, кола избеглица и артиљерија закрчили путеве, требало је доста времена да се ово отклони. То време могло је да се створи само борбом. Зато је Врховна команда 11. новембра одлучила да заустави армије на положајима западно од Ваљева и упорном одбраном створи време потребно за пребацивање возова на десну обалу Колубаре. У вези с тим издала је армијама у 6 часова наређење ОБр. 6247, по коме: „1. - I. армија заузима линију: Јолина Бреза (к. 500) - (село) Ставе - Совачки кик (к. 729). Под команду 1. армије ставља се одред на Дебелом брду (Рогачички). Комуникациска линија: Ставе - Ваљево - Мионица и Ставе - Ваљево - (село) Рајковић. 2. - III. армија заузима линију: кота 393 југозападно од (село) Каменице - Каменица Мартиновић (кота 469) - Просек (к. 449) - Јаутина (к. 470) - кота 357. Комуникациска линија: Ваљево - (село) Дивци - Мионица, и Ваљево - (село) Словац - (село) Моравци. 3. - II. армија заузима линију: Уб - Караула (к. 302) - Близански висови - кота 366. Комуникацијска линија: Близански висови, односно Уб - Лазаревац. 4. - На означеним линијама за одбрану постојећа утврђења поправити и утврдити. 5. - Магацини: за I. и III. армију Ваљево, а за II армију Ваљево и Лајковац. 6. - Ако је икако могуће данас задржати се на садашњим положајима, па се вечерас повући под заклоном ноћи на нове положаје. 7. - Штаб Врховне команде до 10. час. Ваљево, а после путује за Крагујевац, где стиже данас у 19 часова." СВК је издала наређење и осталим непосредно потчињеним јединицама: Обреновачком одреду да се прикупи јаче на свом положају код с. Скеле до наспрам ушћа Колубаре „штитећи десни бок и позадину II. армије против евентуалних покушаја непријатељског дејства са севера", а на случај да II армија одступи на десну обалу Колубаре око Лазаревца, одред да заузме положај на десној обали Колубаре код Обреновца; Крајинском и Браничевском одреду и Одбрани Београда да д а остану на својим положајима; Ужичкој војсци да повуче јединице са линије ушће Лима - Вишеград - Стари Брод на Шарган остављајући према непријатељу само слабије делове, а Ужичка бригада, ако буде принуђена, да се повуче на Кадињачу. С обзиром на тешко стање српске војске, Врховна команда је била уверена да се она неће
дуго одржати на положајима за одбрану одбран у Ваљева и да ће морати да се с е повуче преко Колубаре, па је одлучила да благовремено изда и директиву за повлачење на ту линију, према којој: „На случај неуспешпе одбране Ваљева наређујем, да се све три армије повуку на десну обалу Колубаре и то: 1. - I. армија правцем: Ваљево преко Гукоша (село) и Сувобора (к. 802) за Горњи Милановац, спречавајући што упорније надирање непријатеља ка Г. Милановцу. За овај циљ посести са 1 (једном) дивизијом положај код Баћиноваца (к. 700) на путу за С увобор, а са остале 2 дивизије положај код к од Гукоша, на десној обали реке Љига. Магацини: Бољковци, Брајићи, Горњи Милановац. 2. - II. армија правцем од Уба и Близанских висова ка Лазаревц у на десну обалу Колубаре. Посести положај за одбрану: Волујак - Главица (к. 233) - Човка (к. 259). II. армија ће послужити као наслон за повлачење I. и III. армије на десну обал у Колубаре. 3. - III. армија левом обалом Колубаре, прелази ову на месту код (села) Диваца и (села) Словца и поседа положа.ј за одбрану између измеђ у II. и 1. армије на линији (село) Чубутковица Округло поље (к. 246). Магацини: (село) Белановица (Клањевац), Аранђеловац, Доња Шаторња. 4. - Ради јединства у дејству и узајамног потпомагања, армије ћ е трајно одржавати међусобну везу. 5. - Железнице, путеве, мостове, телефонске линије итд. рушити и кварити; храну и стоку реквирирати и уклањати у позадину и непријатељу непријатељу на све могуће начине отежавати напредовање." Једновремено је Велики мостови трен (I и III одељење) у Лазаревцу са подигнутим мостовима на Колубари стављен иа располагање II армији. У току 10. новембра сви армијски возови били су повучеии иза линије Суво Село - В. Бошњак - Сто - Сарића рт - Јанков вис - Попово брдо - Кик - Биљевина - Јаловик Копиловићи - Дренаићки вис, на коју се повукле јединице армија. СВК је, у наређењ у за повлачење на положаје за непосредну одбрану Ваљева, инсистирала да се армије у току 11. новембра до мрака одрже на наведеној линији, како би се на ваљевске поло жаје одступило под заклоном мрака и добило у времеиу за евакуацију комора.
На фронту II армије
На линију с. Суво Село - Марков гроб - Столице (к. 286) - Михајловац - Комино брдо II армија се успела да повуче ноћу 10/11. новембра, али са великим тешкоћама због брзине кретања, тешког земљишта, раскаљаних путева, слабе исхране и сметњи од избеглица. (Командант II армије молио је Врховну команду за наређење да се становништво раније исељева или да остане где је, док се војска не повуче). На овој линији ли нији њене дивизије су заузеле овакав распоред: Коњичка дивизија од с. Ушћа на Сави па закључно са с. Месарци, где је штитила десни бок II армије. На десном одсеку (од с. Ушће до Новог Села) имала је 1. коњичку бригаду, на левом (Ново Село - с. Месарци) 2. коњичку бригаду, а дивизијска резерва (8. коњички пук) била је код моста на р. Власаници северно од Бељина. Штаб дивизије у с. Бељин. Шумадијска I (ојачана 19. кадровским пуком, 3. батаљоном 6. пука III и пољском батеријом) посела је за одбран у положај Суво Село -
Парлог - к. 246 - к. 247. Тимочка I посела је положај пол ожај с. Цигани - Марков гроб - к. 270 - к. 288 - к. 212 - к. 174, до Брдаричке реке. Моравска I заузела је за одбрану положај к. 212 - с. Столице - с. Велики Бошњак - Столице (к. 280 и 288). Тимочка II се груписала за одбрану линије Сто - Михајлов гроб - Комино брдо. Из 14. пука II упућени су 1. и 3. батаљон у армијску резерву, у с. Коцељево. Примивши у 9 часова наређење за повлачење на ваљевске положаје, командант II армије је одмах припремио заповест за повлачење којом је о дредио: Тимочкој II, положај Близански висови - к. 357, где хвата х вата везу са III армијом, са правцем одступања одст упања с. Каменица (шабачка) - с. Бресница - с. Гола Глава - Госпођине воде; Моравској I (ојачаној 4. пуком и 4. пољском шумадијском батеријом) положај Близански висови - Караула (закључно) са правцем одступања нови друм Коцељево - Ваљево; Тимочкој I, положај од Карауле, преко с. Тврдојевац до Крушика (закључно), са правцима одступања: с. Зувке - с. Памбуковица с. Чучуге и с. Новаци - с. Трлић и с. Тврдојевац; Шумадијској I, положај од Крушика до с. Провалије, са правцем одступања с. Бањани - Уб; Коњичкој дивизији са придатим трупама III позива) да извиђа просторију између десног крила Шумадијске I и с. Ушће и обезбеђује бокове и позадину Обреновачког одреда и Шумадијске I. Повлачење је имало да почне 11. новембра у 18 часова, под заштитом заштитница остављених на подесним одсецима. Заповешћу команданта армије одређени су и комуникацијски правци, предвиђене мере за евакуацију возова и сл. Армијској артиљерији је наређено да крене на В учјак код Уба, одакле је одмаршовала у Лазаревац да би се развила на положају Човка (к. 259) - Волујак. Да би се овако организовано повлачење на нову линију одбране и извршило, требало је до мрака издржати у одбрани положаја на којима к ојима се армија већ налазила. Непријатељ, је, међутим, тежио да енергичним гоњењем растроји српску војску и што пре избије на десну обалу Колубаре где је био предвиђен одмор његових јединица. Аустроугарски Кобиновани корпус је у свом г оњењу наишао на десној обали Добраве на заштитнице II армије, напао их и протерао, затим је продужио гоњење путем с. Мишар Дебрц - Бањани. У подне је Шумадијски коњички пук дочекао код Дебрца (на раскрсници путева за Обреновац и Ваљево) претходницу Комбинованог корпуса у јачини око два пука, два митраљеза и два топа, која је покушавала да обухвати лево крило пука. Он се испред аустроугарске претходнице постепено повлачио и најзад је отишао на десно крило Шумадијске I. Аустроугарски 8. корпус је наишао на заштитнице Моравске I на положају с. Слатина вис Брестовац, напао их и гонио ка Коцељеву, а око подне је стигао на линију с. Матијевац - с. Накучани - с. Метлић. Два часа касније, на мосту у Коцељеву дошло је до нагомилавања српских јединица, те је командант дивизије упутио два официра да успоставе ред, али се у томе мало успело. Јединице Тимочке II које су биле разбијене на Косанином граду и развалини Тројан, прикупиле су се у току ноћи 10/11. новембра у две групе, јер их непријатељ није гонио: десну групу (од два батаљона 14. пука II и два батаљона 15. пука II) командант дивизије је привео на Михајлов гроб (к. 255) док се лева повукла на Михајловац. Да би појачао ов у дивизију, командант II армије упутио је из армијске резерве 1. и 3. батаљон 14. пука II. Касно у ноћ примио је командант дивизије заповест за повлачење и одмах је упутио референта инжињерије да подигне мост на Тамнави западно од Коцељева, Коцељева, како би се убрзао прелазак нагомиланих возова, избеглица и борачких трупа. Овај мост због кркљанца у Коцељеву није могао бити подигнут. Из 13. корпуса је 36. дивизија заузела тек у 9 часова Кик код ко д Текериша, приближила се
путу Шабац - с. Осечина и заузела вис Клак. Суседна 42. 4 2. дивизија стигла је без борбе преко Страже до Црниљева (шабачког).
На фронту III армије
Командант III армије примио је 11. новембра у 2 часа нар еђење Врховне команде да отпочне припреме за даље повлачење. С обзиром на то да је II армија прошла врло рђаво на Церу 9. новембра и да је Моравска II добила јак ударац на Кику, најугроженија је моментално била III армија, па је Врховна команда прво њој авизирала предстојеће одступање ка Ваљеву. Одмах је наређено дивизијама да упуте колонске возове ка Ваљеву и спреме се за повлачење. У 7.25 7 .25 дошло је у штаб армије и писмено наређење за повлачење на ваљевске положаје. У то време је III армија била распоређена за одбрану на линији Сарића рт - Осечина. Дринска II имала је заштитницу заш титницу на линији Владичина њива - Стража, а на главном положају: десни одсек (Сарића рт - Галовичка шума до Јерининог потока) - 4. пук (без 4. батаљона); средњи одсек (Разбојиште - Танки рт) - 6. пук (без две чете); леви одсек (Јанков вис - Потпаљени рт) - 5. пук (без једног батаљона) и две чете 6. пука; дивизијска резерва по један батаљон из 4. и 5. пука - била је на Стражијевици и Парлогу. Комбинована дивизија налазила се на положају Разбојиште - Белутак, а Дринска I на положају Попово брдо - Осечина - Кик. Обе су имале распоред у коме су биле на крају прошлог дана. 42. дивизија из 13. корпуса заузела је око 10 часова са две чете Стражу (к. 424) и Прниљево (шабачко), испред фронта Дринске II. Заштитнице Комбиноване дивизије и Дринске I, у току ноћи 10/11. и 11. новембра до 10 часова, нападали су делови 15. корпуса и успели да их потисну са положаја. Ка Марјано вића вису, на коме се налазила заштитиица Комбиноване дивизије, надирао је један непријатељски батаљон од Кика преко Алексиног брда. Заштитница се по наређењу повукла на Разбојиште у састав пука. Заштитница са одсека к. 241 - Гробље, јужно од Завлаке, која се почела повлачити прошлог дана у 14 часова, стигла је око поноћи 10/11. новембра на Белутак. У вези са наређењем за повлачење на ваљевске положаје које је примио у 7,25 часова, командант III армије наредио је у 10 часова Дринској II да на новој линији одбране поседне положај к. 357 -Јаутина и да ће лево од ње бити Комбинована дивизија и Дринска I. Повлачење борачких делова имало је да почне у мрак. Тек што је авизирао Дринској II повлачење на нову линију одбране, командант армије је добио и директиву за евентуално повлачење на десну обалу Колубаре. Кол убаре. У 15 часова он је издао општу заповест за повлачење на ваљевске положаје којом је наредио: да Дринска I заузме положај Мартиновић (к. 469) с. Осладић - к. 393 и лево да ухвати везу са I армијом чије је десно крило на Јолиној брези; Комбинована дивизија да заузме положај Јаутина -- Просек - к. 416; Дринска II да заузме положај к. 357 - к. 441 (на Јаутини) држећи десно везу са II армијом, чије је крајње лево крило на к. 366. Командаит армије тражио је да се до мрака остане на садањим положајима „ако је икако могуће'', па се те вечери повући под заклоном мрака на нове положаје и да свака дивизија има најмање један пук у резерви. Око подне је 15. корпус заузео з аузео Завлаку. При томе је: 48. дивизија избила на одсек Алексино брдо - Марјановића вис, 1. дивизија на одсек Равањски вис - Рађевски камен; 40. дивизија, као корпусна резерва, дошла је у Завлаку где је запленила доста српске
муниције. По заузећу Завлаке командант 15. корпуса оставио је исцрпену 48. дивизију у корпусној резерви, а са 40. и 1. дивизијом наставио је гоњење, па је 40. дивизија после успешног напада на Белутак (к. 397) заузела за узела Црниљево, а 1. дивизија Осечину. Комбинована дивизија из 16. корпуса напала је јаким снагама Кик, десно крило Моравске II. Командант српске III армије наредио је у подне команданту Дринске I да помогне Моравску II. Овај је упутио 17. пук да поседне положај Шарамповина - Ђукића брдо за прихват Моравске II, а коњички пук да ухвати везу са овом дивизијом. Међутим, командант Дринске I сазнао је у 14 часова да је Моравска II добила наређење за повлачење ка Дубеном камену, па је после пола часа наредио телефонски да се и Дринска I повуче на положај Мартиновић - с. Осладић - к. 393, да не би изложила непријатељском удару свој леви бок. Повлачење је вршено без борбе, у реду, али са врло великим тешкоћама при извлачењу возова и артиљерије уз Плавањ. Наиме, запрежна стока била је исцрпена, а пут разваљен. Сем тога, било је оштрих избрдица, великих кривина и мноштво мноштво избеглица. Војници су били изнурени због непрестаних ноћних маршева, слабе исхране и напорног рада на утврђивању. Морал је увелико попустио јер - војска се непрекидно повлачила и гледала муке избеглица. Дринска II почела је око 17 часова да се повлачи на ваљевске положаје. У току то ку повлачења дошло је до мањих борби у долини Тамнаве између њеног коњичког дивизиона и једне непријатељске чете и ескадрона. Дивизија се повукла уз велике тешкоће. Комбииована дивизија повукла се око 16 часова на положај Јаутина - Просек - к. 416.
На фронту I армије
Кад је Врховна команда сазнала за напуштање Кика, наредила је 11. новембра да се I армија повуче на линију Јолина бреза - с. Ставе - Совачки кик, ставивши јој под команду и Рогачички одред. Командант армије наредио је да се дивизије пре него што се тамо повуку задрже на линији Главица (на левој обали Вишке реке) - Дубени камен - Дебели Цер Бадњине - Ива - Копиловић - Дренаићки вис - Јасеново брдо. Рогачички одред, на Дебелом брду, имао је у свом саставу: с аставу: 18. пук, 12. пук II, XV прекобројни пук III позива и два батаљона из I армије, затим 2 пољска и 2 брдска Дебанжова топа, 2 пољска и 2 брдска бр дска брзометна топа; одредом је командовао пуковник Петар Мишић коме је наређено да поседне линију Велики Медведник - Мали Медведник - Јабланик - Дебело брдо - Повлен ради упорне одбране правца Рогачица - Ваљево. Командант I армије примио је у 7 часова и наре ђење Врховне команде за повлачење на ваљевске положаје, на основу којег је наредио груписање снага: Моравска II да брани положај Јолина бреза (к. 500) до Врагочанске реке с тим да одржава чврсту везу са левим крилом III армије; Дунавска 1 да упорно брани положај од Врагочанске реке, преко Главице до Орловице закључно; Дунавска II да поседне положај од Орло вице (к. 556) преко Совачког кика до р. Јабланице; Рогачичком одреду додељен је положај од р. Јабланице преко линије Виловица - Марков биљег - Умови и даље. Командант I армије наредио је овом заповешћу да се до мрака остане на линији коју су дивизије држале, а ако у току дана буду принуђени на повлачење, да с е најпре повуку на линију Главица - Дубени камен - Дебели Цер - Бадњине - Копиловић - Јасеново брдо, и то: Моравска II на одсек Главица - Дебели Цер; Дунавска I на одсек Бадњине - Камилавка; Дунавска II да остане на
својим садањим положајима. Са линије Јолина бреза - с. Ставе - Совачки кик повлачење је имало да отпочне тек у сумрак, с тим да се претходна претхо дна линија (Главица - Дебели Цер Камилавка - Дренаићки вис - Јасеново брдо) држи и даље као заштитнички или предстражни положај. 8. кадровски пук остао је у с. Ставама као армијска резерва. Борбе које су вођене претходног дана око Кика (к. 418) настављене су и у току 11. новембра када су се прошириле про шириле на цео фронт армије. Пуку II позива чији су делови одступили са Кика на Винову главицу, наређено је да се врати на Кик. Ову тачку је тачку је око 6 часова напала аустроугарска 1. дивизија, а 3. брдска бригада из 16. корпуса напала је Бељевину. У ово време непријатељ је напао и Брезак, на о дсеку Дунавске I. Први налад на Кик је одбијен. У 7 часова стигло је и чело 3. пука II и пук је почео поседати своје раније положаје на Кику. Нападачи су сад почели да т уку јаком артиљеријском ватром цео положај Моравске II и под заштитом те ватре поново су предузели напад пешадијом. Главни напад је управљен на Кик. Коњички ескадрон који је одржавао везу са Дринском I потиснут је и нападач је успео да обухвати десно крило Моравске II на Кику. Пошто није било резерве којом би се паралисао овај непријатељев успех, а Дринска I била је далеко да би могла пружити помоћ, командант Дунавске дивизије I наредио је око подне да се 1. пук и Дебанжова батерија са Кика повуку правцем с. Остружањ - Цветиново брдо, на Главицу; 2. пук је са Бељевине повучен правцем Винова главица - Бобија на Дубени камен; 3. пук је са Круповим дивизионом повучен са Главице преко с. Лопатањ на Дебели Цер. 1. пук је био и физички и психички исцрпен па је око 21 час одст упио у великом нереду. Чим је нападач избио иа Кик, засут засут је ватром српских батерија и пионирског полубатаљона са прихватног положаја и натеран у заклон, те није могао да организује гоњење делова Дунавске I који су с у одступили. 2. пук који је бранио Бељевину почео је да се повлачи у 14 часова, лагано и под борбом, што га је коштало доста до ста губитака. Због јаког непријатељског напада, 3. пук п ук је почео повлачење у нереду. Његов командант је погинуо, на заповест којом би се повлачење организовало није издата. Нападач се задржао у прво време на положају који је Моравска II напустила и гонио делове браниоца само ватром. Чим је Моравска II изашла испод дејства непријатељске ватре, њене су се јединице прикупиле и уредиле, а у 15.30 упућен је 8. кадровски ка дровски пук из армијске резерве из с. Ставе преко с. Врагочанице на Дубени камен као појачање. Овај неуспех Моравске II одразио се и на борбу осталих дивизија српске I армије, а утицао је и на повлачење левог крила III армије (Дринске дивизије дивизије I). До 16.30 часова Моравска II избила је на линију Главица - Дубени камен - Дебели Цер, где је од 8. кадровског пука образовала заштитницу, па је под њеном заштитом наставила повлачење: 1. пуком на северну падину Јолине брезе, 2. на Јолину брезу, а 3. ка к а с. Врагочаници. Један део нападача доцније је кренуо за Моравском II и стигао до Бојчице (к. 510). На Брезак (на одсеку Дунавске I) нападала је од 6 часова 50. дивизија из 16. корпуса и, потиснувши предстраже, напала је у 7 часова и главни положај, где јој је пружен јак отпор. Пошто непријатељ није нападао пешадијом једновремено и на остали део положаја (Јаловик и Иву), артиљерија Дунавске I сасредила је ватру испред Брезака; у 9 часова је извршен противнапад и непријатељ је одбачен на Коњиц, а нападом у 14.30 часова и к а Пецкој.
Неуспех Моравске II створио је непријатељу услове да обухвати десно крило Дунавске I, те се и она морала повући. пов ући. Повлачење је почело у 16.30 часова часов а под заштитом 9. пука и артиљерије са Иве. Прво се повукао 9. 9 . пук са Јаловика, а затим и трупе са Брезака (к. 617). Повлачење је почело у реду. Кад је нападач приметио повлачење са Јаловика, обасуо је са Бељевине и Главице јаком артиљеријском ватром Брезак и поново га снажно напао, али је задржан. Трупе са Брезака одступале су у реду. По избијању на положај Јаловик - Брезак, непријатељ се задржао. Око 9 часова, у време српског противнапада са Брезака, 18. дивизија 16. ко рпуса напала је предстражу Дунавске II на Грединама, а артиљеријом са С уводола почела је тући т ући Дренаићки вис (к. 974). Непријатељ је задржан на Грединама, али је један његов део почео да се спушта у Драгодолску Драгодо лску реку и у 14.30 часова избио је испред Дренаићког виса чију је посаду напао. Напад је вршен све до 17 часова кад је коначно одбијен. Међутим, због повлачења Дунавске I морала се у 17.30 часова повући и Дунавска II, под заштитом заштитница остављених на положају Копиловић - Дренаићки вис - Јасеново брдо. Јединице са десног одеека повлачиле су се од Копиловића преко с. Станина Река на Главицу; са средњег одсека повлачиле су се од Дренаићког виса преко Погледала ка с. Ситарица на Орловицу, а са левог од Јасеновог брда преко с. Суводања на Совачки кик, док је коњички пук упућен на Мали Медведник (к. 998) за заштиту тог правца. Артиљеријски дивизион повукао се преко с. Станина Река и с. Ставе, ка Совачком кику (к. 729). На положај Рогачичког одреда напала је, 11. новембра изјутра, 5. брдска бригада. Њена главнина ишла је на Боровљак, а делови са Локве управили су напад у десни бок и позадину Рогачичког одреда на положају Запоље - Црвене стене, који је самостална 4. брдска бригада једновремено нападала и са фронта. фр онта. Рогачички одред, да не би био одсечеи, почео је под борбом да се повлачи на положај Велики Медведник - Мали Медведник - Јабланик - Дебело брдо - Повлен; око подне је чело 18 пука стигло на Јабланик. Један његов батаљон заузео је В. Медведник, а други М. Медведник. Чим је Рогачички одред ушао у састав I армије, њен командант му је, у 11.45 часова, наредио да заузме и упорно брани положај по ложај на. линији Виловица - Марков биљег - Умови. У 13.45 је командант Рогачичког одреда известио команданта I армије да ово наређење не може извршити, јер ће његове јединице које се налазе иа положају Запоље - Шарампов, стићи на Дебело брдо тек у мрак. Врховна команда није одобрила наређење команданта армије да Рогачички одред напусти линију В. Медведник - М. Медведник - Дебело брдо Повлен, већ је наредила да одред брани ту линију и на њој осигура правац Рогачица Ваљево, а једновремено да обезбеди и лево крило и бок I армије док се с е буде налазила на положајима код с. Ставо. Врховна команда је овог дана послала и овај извештај министру војном: „Због промењене опште ситуације на војишту, све три армије повући ће се вечерас са својих садањих положаја на положаје за непосредну и упорну одбрану Ваљева и то на линију: Дебело брдо - Јолина бреза - Ставе - Совачки кик - Каменица - Мартиновић Просек - Јаутина - Близански висови - Караула - Уб. Ова промена опште ситуације на војишту постала је због поколебаног самопоуздања с амопоуздања код наших трупа, чему је поглавити узрок: немање довољне количине к оличине артиљериске муниције."
Дејства 12. новембра
После дужег периода ружног времена, 12. новембар је освануо леп, али је већ предвече почела да пада киша, а у ноћи и снежна вејавица која је трајала све до 13. новембра изјутра. Путеви су били испроваљивани, а кретање ван њих врло тешко и заморно. Због тога је код српске војске дошло до великог нагомилавања избегличких кола, коморе и артиљерије код Коцељеве Каменице и у Ваљеву. О таквој сит уацији код српске војске био је обавештен и непријатељ, што је уверило команданта Балканске Балканске војске да ће Срби морати да приме битку западно од Ваљева, како би се коморе и позадинске установе повукле преко мостова на надошлој и разливеној Колубари. Али сличне тешкоће имала је и Балканска војска. Главнине њених колона много су зао стале.
На положајима II армије
Коњичка дивизија повукла се у току ноћи 11/12. новембра на линију с. Пироман - с. Црвена Јабука. Командант армије наредио је да дивизија одмах изађе на линију с. Ушће с. Бањани и тек кад буде б уде одатле потиснута, да се постепено повлачи. Командант Коњичке дивизије, да би заштитио леви бок Обреновачког одреда и десни бок Шумадијске дивизије I, дао је следећи распоред својих јединица: на одсеку село Ушће - с. Бели Брод 1. коњичка бригада; на одсеку с. Бели Брод - с. Бањани 2. коњичка бригада и јединице III позива; у дивизијској резерви остао је 3. коњички пук. Ово је унеколико измењено, доцније кад је део Обреновачког одреда посео одсек с. Ушће Ушће - Јасик - с. Дрен 4. батаљоном 7. пука III (једна чета с. Ушће, а остатак батаљона с. Дрен). Тако је Коњичкој дивизији остао само одсек с. Орашац - с. Бањани. Шумадијска дивизија I повукла се, у току ноћи 11/12. новембра, на положај с. Шарбани Вучјак - Крушик и посела га за одбрану. Тимочка дивизија I завршила је повлачење у 11.30 часова и посела за одбрану положаја Крушик - пирамида код с. Тврдојевац - к. 175 Караула (к. 302). Моравска дивизија I одступила је и у току ноћи посела положај Кара улаула Близански висови, на који су неки заостали делови пристизали и у току дана. Тимочка дивизија II повукла се на положај к. 375 - к. 366, до к. 357. Све дивизије су се повукле неузнемиравано од непријатеља, а у ток у дана организовале су положаје који су у извесном степену већ били утврђени. Заштитнице које су остављене на правцима повлачења у знатној мери су успориле наступање непријатеља. Њихов отпор појачан је рушешима при одступању. Командант II армије одобрио је око поноћи команданту Шумадијске I да поруши мостове на Тамнави и Уб у, а пионирима и коњици је наређено да то учине тек кад пређе последња коњичка патрола и писмено се потврди да се мост може порушити. Према извештају ваздухопловства, команда Балканске војске о чекивала је јак отпор српске II армије на утврђеним висовима Гомиле и Столице. Стога је 8. корпус наступао са прикупљеним снагама, Међутим, српска II армија, угрожена са левог бок а од 13. корпуса, благовремено се повукла, па је 8. корпус без борбе стигао 21. дивизион код с. Велики Бошњак, а 9. дивизија која се за њом кретала, прикупила се код с. Бојића. Аустроугарски Комбиновани корпус допро је предњим деловима до линије с. Дрен - с. Бањани. Поред Саве је надирала 104. ландштурмска бригада која је у подне напала делом чету 4. батаљона 7. пука II у с. Ушћу, али се чета одржала на положају. У 14 часова та бригада развија јаке снаге за напад који к оји је извршила у три колоне: прва је ишла правцем
Савско поље - Јасик; друга правцем с. Бељин - Виногради (к. 109), а трећа десном обалом Вукодраже на с. Дрен, где је вршен главни напад. Кад су ови напади на десни одсек, уз садејство левог одсека и дивизијске резерве, заустављени, непријатељ је из 71. бригаде развио за борбу један пук, две батерије и ескадрон. Пред знатно надмоћнијим непријатељем Коњичка дивизија морала је да се повуче на положаје Мојсиње - Прека међа - Страна - Богојевац - с. Орашац - с. Бањани. Тако је непријатељ задржан целог дана, а Обреновачком одреду и Шумадијској I омогућено је да се спреме за одбрану. одбр ану. Губици су били: погинуло 7, рањено 5, нестала 2; 4. батаљон 7. пука II имао је веће губитке. Остале трупе аустроугарског Комбинованог корпуса стигле су: 29. дивизија до Сувог Села, а 7. дивизија до с. Крнића. Командант Обреновачког одреда налазио се у 16.40 часова у с. Звечка, где је примио наређење Врховне команде: да се, ако ак о буде приморан на повлачење, пребаци на десну обалу Колубаре и поседне положај за одбрану; да на Колубари према с. Стублини подигне 1- 2 моста; да му дејства буду б уду активна; да има у виду и своју улогу везе између II армије и Одбране Београда преко Остружничког одреда који се налази десно, те у вези с тим да обезбеди бок и једне и друге гр упе. На путу за Обрсновачки одред био је и 10. кадровски пук који је у Реснику требало да се искрца из воза. С обзиром на то да је командант српске II армије поставио питање места и времена повлачења армије преко Колубаре, Врховна команда је наредила у 16.40 часова да се повлачење II армије подешава по III армији. Трупе II армије, распоређене на фронту Караула - Близански висови, имају по овом наређењу да пређу Колубару код с. Словца где прелази и III армија. Тимочка дивизија II ушла је по наређењу Врховне ко манде у састав III армије. То је учињено на предлог команданта II армије јер му је било тешко командовати са пет дивизија. Армији је овог дана увече у Лазаревцу стављен на располагање батаљон 14. кадровског пука и по један батаљон из 2. и 12. пука III позива, с тим да их може употребити за утврђивање лазаревачког положаја. Наређено је да и 7. пољска тимочка батерија, по искрцавању у Младеновцу, дође у Лазаревац и стави се на располагање команданту II армије. За везу са позадином, дивизијама II армије били су додељени прелази на реци Колубари: Шумадијској I - понтонски мостови на путу с. Скобаљ - с. Вренци и преко Дабиног брода; за Тимочку I подигнут је на Колубари понтонски мост код Велог Брда, а код Лајковца је постојао стални понтонски мост којим се дивизија такође могла служити; Моравска I имала је да користи мост код с. Словца. У току овог дана стигли су регр ути за попуну пешадијских пукова II армије.
На положајима III армије
У току ноћи 11/12. новембра повукла се III армија, неузнемиравана од непријатеља, на положај к. 357 - Јаутина - Просек - к. 416 - Мартиновић - с. Осладић - к. 393, где је: Дринска II посела положај к. 357 - к. 441; Комбинована Ко мбинована дивизија положај Јаутина - Просек - к. 416; Дринска I положај Мартиновић - с. Осладић - к. 393 закључно. Положај за одбрану III армије имао је један недостатак: ломио се под правим углом код с. Осладића, а к. 393, као веза са десним крилом I армије, била је у свсму слаба и њено држање било је условљено држањем с. Осладића. Међутим, ова група теренских ослонаца,
поред тога што је била јако истакнута, имала је и других мана: мала је по простору и веома уочљива тачка за дејство непријатељске артиљерије; земљиште испред стрељачких заклона има велике мртве углове, па се с е ни препречна средства нису могла ставити под ватру, а због истакнутости нису се могла т ући ни са стране, бочно. Непријатељ је могао да се без великих губитака приближи на јуришно одстојање, па и саме препреке да уклони; било му је лако да положај полож ај обухвати преко с. Туђин и Великих белега (к. 426) и да га стави под унакрсну ватру. Ова врло важна група могла се држати само кад би благовремено била добро утврђена. У противном унапред је била осуђена на брз пад. Одсек додељен Комбинованој дивизији био је јак и подесан за одбрану. Међутим, одсек Дринске II био је врло слаб, а земљиште испред њега испресецано и покривено старом шумом. Главни ослонци на осталом делу линије били су благовремено утврђени, а на овом одсеку ни то није урађено. Положај који је армија имала да брани био је и велики, а бројно стање дивизија тако слабо да се није могло ни помишљати на образовање армијске р езерве. А сада се ово није могло урадити ни стога што је Дринска I морала прео ружати регруте и послати их у њихове јединице. Тек пошто би се ово извршило и пукови пукови ојачали, могло се мислити на нов распоред трупа. Да би се ови недостаци отклонили предузете су нарочите мере да се Дринска I што више ојача: стављена јој је на располагање група армијске хаубичке артиљерије за одбрану тог најважнијег правца и за помагање десног крила I армије у одбрани Јолине брезе (к. 500); брзометна хаубичка батерија калибра 15 цм постављена је на линију к. 410 - Кик, хаубичка батерија 12 цм била је на Мартиновићу, Крупова х аубичка батерија 12 цм источно од к. 393, а 2 дугачка топа на Јаутини (код Комбиноване дивизије). Штаб армије налазио се код цркве у Доњој Буковици. Командант III армије наредио је у 12.40 часова команданту Комбиноване дивизије да стави и један вод брдске артиљерије на располагање Дринској 1, а у току дана је обишао положај Дринске I и у 18.45 часова издао заповест којом је упознао јединице о надирању непријатеља. Пошто су све дивизије заузеле и поселе своје положаје, командант армије је одлучио да на овим положајима да одсудан одс удан отпор, па чак у повољном моменту да пређе и у напад. „У тој цељи, а за боље груписање снага, наређујем: Командант Дринске дивизије II. позива поставиће своју резерву позади свог левог крила, тако да у потребном случају може брзо потпомоћи Комбиновану дивизију. Командант Комбиноване дивизије поставиће такође своју дивизиску резерву позади свог левог крила, да може брзо б рзо помоћи Дринској дивизији I. позива ако то потреба захтева. Командант Дринске дивизије I. позива може појачати своје лево крило, ако то ситуација буде захтевала. Командант Комбиноване дивизије упутиће одмах у састав своје дивизије ону батерију Дринске дивизије I. позива која сада има три топа. Командант Дринске дивизије I. позива постараће се да ова батерија б атерија до зоре буде на свом св ом положају. Командант Дринске дивизије II. позива ставиће једну од својих батерија одмах на расположење команданту Комбиноване дивизије". У току 12. новембра аустроугарска аустро угарска 6. армија испољила је најјаче груписање у правцу левог крила III и десног крила српске I армије, значи - баш на слабији део српских положаја. Из 13. корпуса, 36. дивизија стигла је на Столице, а 42. на Оџино брдо - према Дринској I.
У 17.30 часова отворила је 42. дивизија јаку артиљеријску ватру на Велике белеге. Предстража Дринске I (батаљон 17. пука), нападнута од надмоћнијег непријатеља повукла се на к. 429. Из 15. корпуса, 1. дивизија наступала је од подне у три колоне ка Дринској I: један пук преко Бановског брега - с. Кисела Вода; два пука преко Велике баре - Брезика; два батаљона и брдска батерија преко Илић брда - Остењака - Алића липе. Око 16 часова 1. дивизија је заузела Шару (к. 407). Једна колона је од подне наступала од Граовишта ка к. к. 381 и око 14.30 часова напала део 17. пука (на предстражи) у с. Туђин и потисла га у изворни део Церове јаруге. Део аустроугарске Комбиноване дивизије (1, 6. и 16. бригада) из 16. корпуса напао је предстражу Дринске I (део 17. пука на к. 373) и потиснуо је ка к. 393. Командант Дринске I наредио је, у 20 часова, да се 17. пук повуче у дивизијску резерву на к. 456, а брдска батерија да се постави за бочно тучење испред левог одсека дивизије. Од 21 до 22 часа аустроугарска 1. дивизија насилно је извиђала ка средњем одсеку Дринске I (с. Осладић). С обзиром на покрете 42, 1, 40, 48. и Комбиноване дивизије и да су с у се код Осечине налазиле 40. и 48. дивизија, било је јасно да непријатељ прикупља према Дринској I и Моравској II пет дивизија са намером да ту изврши пробој. У састав српске III армије ушла је, у 19.15 часова, и Тимочка дивизија II позива.
На положајима I армије
После повлачења у току ноћи 11/12. новембра испред јединица аустроугарског 16. корпуса, српска I армија се овако груписала за одбрану ваљевских положаја: Моравска II на положају Јолина бреза - Савића брдо - Јошево; Дунавска I на положају Главица Орловица; Дунавска II на положају с. Ситарица - Совачки кик - Округлић - Мали Медведник, а касније Кутањ (закључно); Рогачички одред, остављајући предстражу на линији Боровњак - вис Колац - Сови, распоредио је главнину (која је била повучена са Дебелог брда на који се сад враћала) на положају Јабланик - Дебело брдо - Повлен. На Јабланику (к. 1306) су била два батаљона 8. 8 . пука, док 18. пук до 7 часова није још избио на М. Медведник (к. 998). Против српске I армије наступале су јединице 16. ко рпуса 6. армије: Комбинована, 50. и 18. дивизија и 4. самостална брдска бригада. Комбинована дивизија наступала је преко Бојчице и Главице ка Јолиној брези; у 10.30 часова напала је предстра жу на Брезовој глави и потиснула је на главни положај (Јолину брезу). Ту се Комбинована дивизија задржала одлажући напад док јој не стигне артиљерија која је била заостала. Комбинованој дивизији садејствовала је 3. брдска бригада из 50. дивизије, нападајући преко Бадњина јужни део Јолине брезе (к. 500). Она је заузела за узела положај испред Остењака и Главице. Десно од ње надирала је 15. брдска бригада преко Копиловића ка Совачком кику, а 10. брдска бригада као дивизијска резерва наступала је за њом. Непријатељска 8. брдска бригада 18. дивизије наишла је у зору на отпор на утврђеном положају Кутањ - М. Медведник (к. 988). Ту је напала Дунавски коњички пук на М. Медведнику, али без успеха. Око 9 часова стигла су два батаљона 18. пука п ука и сменила Дунавски коњички пук који се повукао ка Кутњу. Око 1.20 часова 8. брдска бригада је поново напала од Јасеновог брда и Бобије торничке М. Медведник. Два батаљона 18. пука,
не опаливши готово ни једног метка, напустили су М. Медведник и повукли се преко с. Ребеља ка Виловици (к. 864). Према М. Медведнику остао је Дунавски коњички пук на Кутњу. Пошто се те слабе снаге нису могле одупрети надмоћнијем непријатељу, били су угрожени леви бок српске I армије и десни бок Рогатичког одреда. По заузећу М. Медведника нападач се на њему задржао, а према Кутњу је упутио слабе делове за извиђање. Јабланик је напала 13. брдска бригада али није имала успеха, док је 5. брдска бригада и даље безуспешно нападала утврђење Боровњак.
На фронту Ужичке војске
Самостална 4. брдска бригада имала је знатног успеха. Она је преотела од Ужичке бригаде Перунику, Просек и Шарампов. Мањим делом гонила је Рогачички одред ка Дебелом брду, а већим се окренула према Ужичкој бригади, чије је десно крило напала снагама од два батаљона, 6 митраљеза и 4 топа са положаја Перуника - Просек - Црвене стене. Напад је одбијен. Предвече је извршила обухват преко Галичког брда, али није успела да заузме положај, Јасеновац - Звезда. Ради појачавања снага које су браниле овај положај, упућен је из Ужичке бригаде вод брдске артиљерије с тим да се у току ноћи добро утврди, обухвативши и Главицу у вези са Јасеновцем. Шумадијска II била је овако груписана: предстража (један батаљон) на линији Стари Брод - Гујина глава - Вишеград; главне снаге на положају с. Милошевац - Збориште Препелиште; дивизијска резерва на вису Баре. Лимски одред (два пука III позива са Ибарским пуком од 7 чета и 6 брдских топова) посео је положај Вијогор - Љуљаш - Црни врх, са резервом код с. Палисада. На ушћу Рзава у Лим био је Граничарско-добровољачки Граничарскобатаљон. Општа резерва Ужичке војске (4. и 5. кадровски пук 1. брдска батерија) била је код с. Дупци.
Дејства 13. новембра Балканска војска наставила је 13. новембра дејства ка Ваљеву. Вслики снег ометао је дејство артиљерије, те се није могло брзо напредовати.
На фронту II армије
Српска II армија била је у врло тешком стању. стањ у. Људи и стока били су јако заморени од усиљених ноћних маршева и слабе исхране, а људи и од радова на утврђивању. Већина војника била је без шињела и тпаторских крила, а и оно одела што су имали било је поцепано, обућа подерана, па су тешко подносили влажно и хладно време. Овај дан је употребљен за рашчишћавање земљишта испред стрељачких заклона. Тр ебало је проредити читаве шуме да би се имала боља прегледност и ефикасније ватрено ватрено дејство.
Од посечених дрвета прављене су засеке и преграђиване јаруге. За време овог застоја војници су се унеколико одморили, издата им је и топла храна која их је загрејала и освежила. 104. ландштурмска бригада Аустроугарског комбинованог корпуса надирала је од Дебрца. Крећући се за одредом за гоњење пуковника Хофаса, успела је да заузме с. Ушће, а 29. дивизија, надирући од Сувог Села преко с. Бељин, успела је да обухвати лево крило српске Коњичке дивизије која се после упорне борбе морала повући са линије Мојсиње Прека међа - Богојевац - с. Орашац - с. Вукићевица - источна ивица с. Бањани на десну десн у обалу Тамнаве и Уба. Ту се распоредила за одбрану р. Уба од њеног ушћа до с. Шарбани, држећи везу десно са Обреновачким одредом код с. Мислођина, а лево са Шумадијском I. Непријатељска 29. дивизија је допрла до р. Тамнаве. Од с. Крнића ка с. Башани надирала је аустроаустро-угарска 7. дивизија. Њена се главнина задржала код Бањана, а претходница је образовала предстражу према с. Брело. Шумадијска дивизија I која се пред њом налазила, утврђивала је мостобране код с. Скобаља и Дабиног Брода, извиђала нов комуникацијски правац Волујак - с. Стрмово Равањ - Медведњак - с. Даросава и оправљала пут који води ка мостовима. Испред Тимочке I и Моравске I, непријатељска 21. дивизија из 8. к орпуса наступала је преко гребена Гомиле ка Убу Уб у и до мрака се прикупила на висовима Умка - Дебело брдо к. 244. Она је на десној обали Тамнаве, северно од Каменика, приметила велики логор Срба и осула на њега јаку ја ку артиљеријску ватру, принудивши Србе да се повуку. Аустроугарска 10. дивизија из 8. корпуса била је прилично заостала. Она је заноћила код села Велики Бошњак. Тимочка дивизија I продужила је своје досно крило поседањем виса између Крушика (к. 175) и с. Тврдојевац који се нашао у међупростору Шумадијске I и Тимочке I. Моравска I провела је дан у утврђивању положаја. Командант Коњичке дивизије предложио је да се трупе III позива у дивизији замене трупама I позива, па ма и у мањем број у, јер је „немогуће успешно оперисати брзој и младој коњици са тромим и изнемоглим старцима". Место да III позив буде ослонац и потпора коњице, она је морала да га г а брани и спасава. Командант Коњичке дивизије жали се команданту II армије да је половина трећепозиваца напустила команду и отишла да спасава своје породице, те моли да му м у се још ноћас упути један батаљон I позива у с. Бргуле. У вези са појавама бекства из јединица Врховна команда је командантима I, II и III армије, Ужичке војске и Обреновачког одреда издала наређење за сузбијање ове појаве: „Да би се овоме злу стало ста ло на пут, да би се у клици онемогућила фатална појава бетства, потребно је према бегунцима предузети најоштрије мере. Свакодневно прозивање по јединачним списковима основних основних јединица по овом питању неопходно је. Наређено је, да све војне и полициске власти одбегле проналазе и стражарно одмах спроводе њиховим командама." Командант II армије, ослањајући се на ово наре ђење, тражио је од Врховне команде да се Јадарски четнички одред упути 14. новембра изјутра из Тимочке II у Шумадијску I на раскрсницу путева Уб - Лазаревац и Уб - Ваљево за хватање бегунаца. На исто место он је упутио и 4. пук из Моравске I да би га могао употребити на одсеку Шумадијске I ако то ситуација буде захтевала. Врховна команда је ојачала II армију 2. пуком п уком II и батаљоном из 12. пука III у Лазаревцу. Војвода Степа је, поред свих мера за обезбеђење десног крила и бока II армије, којом је командовао, осећао извесну несигурност с те стране па је вршио извесна померања у
првобитном груписању снага. Кад је о томе обавестио Врховну команду, она му је препоручила да учини „покрет унапред са својим дивизијама, с тим, да од сваке дивизије остане на положају по један пук пешадије са потребним делом артиљерије". На основу ове сугестије, он је организовао наступање ка непријатељу за 14. новембар. Међутим, ситуација нсће дозволити његово извођење па га у детаљима овде и не спомињемо.
На фронту III армије
Лево крило аустроугарске 6. армије (13. и 15. корпус), корп ус), гонећи српску III армију, стигло је овог дана на линију с. Коцељево - с. Каменица. Деснокрилна (Тимочка II) дивизија није имала у току ноћи додир са непријатељем пред својим фронтом јер сс забавила око прикупљања прик упљања својих војника код којих је, услед великог замора, слабог снабдевања, глади и хладноће, морал јако опао, а старешински кадар знатно смашен. Непрекидно, али врло споро пристизали су војници у јединице дивизије. Њен 13. пук II пронађен је у лутању код с. Гола Глава и упућен у дивизију. До тада је било прикупљено: у 13. пуку II позива шест чета (923 борца), у 14. пуку п уку II два батаљона (1243 борца), у 15. пуку II четири батаљона (2070 бораца). За 14. новембар се предвиђало прибегавањем крајњим средствима за прикупљање бегунаца - употреби оружја. Дринска II вршила је преоружање и попуну пешадијских пукова придошлим регрутима. Непријатељ се још није појавио испред њеног положаја. Код К оцељева је било 36, а код Бреснице 42. дивизија, обе из 13. корпуса. Према српској Комбинованој дивизији наступала је аустроугарска 48. из 15. корпуса и развијала се с обе стране села Оглађеновца. На линији с. Коцељево - с. Суботица била је 40. дивизија 13. корпуса. Дринску I, на утврђеном положају с. Осладић - к. 393, напала је 1. дивизија из 15. корпуса у садејству са Комбинованом дивизијом из 16. корпуса. Распоред Дринске I био је: десни одсек - од к. 469 до Оглађеновачког потока - III прекобројни пук, 2 брдска топа, 3 пољска топа, 2 хаубице и пола пионирске чете; средњи одсек - од Оглађеновачког до Безименог потока - 6. пук, 1 брдски топ, 7 пољских топова и пионирска чета; леви одсек - од Безименог потока до закључно са к. 393 - 5. пук, 2 брдска и 4 пољска топа, 6 хаубица и пола пионирске чете; дивизијска резерва (17. пук, коњички пук и штаб дивизије) на к. 456. Све до подне бојиште је било покривено густом г устом маглом и напад је почео тек око подне. Непријатељ је обасуо јаком артиљеријском ватром са дост а брдских хаубица с. Осладић и к. 393. Под заклоном магле и кроз јаруге привукла се пешадија 1. дивизије неопажено до самих препрека и онда изненада напала 6. пук у с. Осладић. Пук је брзо утрошио своју резерву па му је упућен батаљон из дивизијске резерве. Исто тако аустроугарска Комбинована дивизија напала је 5. пук на к. 393, па је и њему у 13 часова часо ва упућен батаљон из дивизијске резерве. Командант III армије наредио је у 13.30 часова команданту српске Комбиноване дивизије да своју резерву (VI прекобројни пук који се налазио код с. Рабас) одмах упути команданту Дринске I ради појачања. У 13.45 часова напала је 1. дивизија III прекобројни пук на Мартиновићу. Мало касније уследио је непријатељски јуриш на 3. батаљон 6. пука на Осладићу. Батаљон је овај јуриш одбио. Поновни јачи напад на Осладић извршен је у 15 часова. У исто време је к. 393
напала 7. брдска бригада којој су садејствовале јединице Комбиноване дивизије. Око 16.20 часова почео је 3. батаљон 6. пука да одступа са јужног дела с. Осладића ка к. 456. 456. повукавши за собом и остале батаљоне 6. пука (осим 4. батаљона који се повукао тек у 18.45 часова на к. 456). 45 6). У 18.25 часова стигао је VI прекобројни пук из српске Комбиноване дивизије у с. Каменицу, али није успео да помогне 4. ба таљону 6. пука. Тако је непријатељска 1. дивизија заузела утврђени положај с. Осладић. Његова Комбинована дивизија заузела је у 19.30 часова предњ у тачку на к. 393. Командант Дринске I наредио је 5. пуку да к. 393 3 93 држи као предњу тачку докле год може, а дивизију је повукао да брани положај Мартиновић - к. 456 - к. 410, где јој је такав задатак поставила и Врховна команда у 20.30 часова. Око 22.40 на Мартиновић је упућен, по наређењу команданта III армије, 5. пук II из дивизијске резерве Дринске II (који се налазио код села Јошева) ради помоћи Дринској I.
На фронту I армије
Комбинована дивизија из 16. корпуса напала је Моравску II на положају Јол ина бреза - к. 520 која је била у распореду: десни одсек - од Жарковића потока до Јолине брезе - 1. пук II, батаљон 8. кадровског пука и пионирска чета; средњи одсек - од Јолине брезе до р. Врела - 2. пук II и 2. пољска батерија; леви одсек - од реке Врела до Брагочанске реке - 3. пук II, две пољске батерије и Дебанжова батерија, затим коњички ескадрон који је био на десном крилу и одржавао вез у са Дринском I; дивизијска резерва (8. кадровски пук без батаљона и пионирски полубатаљон без чете) била је на ушћу р. Врела; штаб дивизије у с. Причевићу. На Рудини (к. 364) су била 2 топа који су јаком ватром спречили непријатељу покушај обиласка са севера. У 9.10 часова уследио је напад на 3. пук II на Савића брду и на 2. 2 . пук II на Јолиној брези. Овај је напад одбијен. Следећи напад управљен је на 1. п ук II, североисточно од Јолине брезе, и на делове 3. пука II на к. 478. Непријатељ је успео да нешто потисне 1. пук II и да се делом пробије између 2. и 3. пука II, а у подне је обасуо обас уо јаком артиљеријском ватром цео положај и поново га напао пешадијом. Стање је постало врло тешко. Снег је Србима засипао очи, борбени дух је био ослабљен, настало је колебање и појединачно одступање, иако су се официри до крајности залагали. Тако је 3. пук II напустио положај Остењак Савића брдо и повукао се на Јошево Још ево (к. 478), а један батаљон чак у с. Причевић. Команданти десног и средњег одсека успели су у овој кризи да д а повуку артиљерију са Јолине брезе на прихватни положај, одакле је отворила јаку бочну ватру на непријатеља. Под њеном заштитом су 2. и 3. пук извршили противнапад са Јолине брезе и Јошева, а дивизијска резерва из долине р. Врела. Нападач је био одбачен и Срби су повратили Савића брдо. Од помоћи коју је Моравској II организовао командант армије до шло је само до напада IV прекобројног пука уз Врагочанску реку, где је сусрео и потиснуо непријатељске делове који су се на том правцу пробили и стигли чак до р. Обнице. У 18.35 часова IV прекобројни пук је избио на положај Јошево, на лево крило Моравске II. На тај начин је повраћен цео леви одсек Моравске II. На осталом делу франта ове дивизије борба се и даље водила, али је положај одржан и поред местимичног колебања. Одбијен је и један напад који је непријатељ предузео око 22.30 часова.
За помоћ Моравској II у току овог дана ангажовала се и Врховна команда. Она је у 14.45 часова наредила да и Дринска I помогне Моравск у II. Иако је и Дринска I била јако нападнута, ипак је ватру једне хаубичке батерије концентрисала испред фронта Моравске II, где је и дотле врло успешно дејствовала али само повремено. Дунавска I и Дунавска II нису могле пружити ефикаснију помоћ Моравској II у току 13. новембра јер су и саме биле нападнуте. Против Дунавске I дејствовала је 16. брдска бригада из 50. дивизије. Она је у 12.15 часова избила на линију Медетић - Аништа - Локве, где се припремала да продужи прод ужи напад очекујући исход борбе Комбиноване дивизије против Моравске II. Пук Дунавске I који је био на предстражи на линији Бадњине - Камилавка Локве, повлачио се у резерву. Јединице Дунавске I биле су на главном положају овако распоређене: десни одсек - од Врагочанске реке до р. Обнице - 9. пук са две пољске батерије; леви одсек - закључно са Орловицом - три батаљона 9. пука II, две пољске батерије; две батерије Дунавске II од по 2 топа, вод хаубица и градска батерија били су на вису Радојевић; у дивизијској резерви био је IV прекобројни пук код Сељака (к. 545). Већ у 15 часова је 16. брдска бригада јако напала 9. пук на к. 518 и после једночасовне борбе заузела је. Под заштитом јаке артиљеријске ватре 9. пук је предузео противнапад и успео да поврати к. 518. Батаљон 9. пука II са левог крила дивизије који је требало такође да пређе у противнапад није то учинио већ је чекао да главнина 9. пука поврати к. 518 и да се делови Дунавске II појаве у правцу Погледал а (к. 688). Око 22.30 поново је напала 16. брдска бригада к. 518 и заузела је, а 9. пук се повукао на Главицу. После тога наступило јо затишје, повремено прекидано пушкарањем патрола. Пред положај Дунавске дивизије II, на Погледалу, избила је 15. бригада из 50. дивизије, а јужно од ње, према левом крилу III армије, стигле су бригаде 18. дивизије на линију Црквина - М. Медведник. Дунавска II имала је: на десном одсеку, северно од Совачког кика, багаљон 5. пука III; на средњем одсеку (Совачки кик) били су батаљон 8. пука, две пољске брзометне батерије и пољски Дебанжов вод; леви одсек, Округлић (к. 799) - Кутањ, бранила су два батаљона 8. пука II, 3. батаљон 15, пука III и коњичко митраљеско одељење; дивизијска резерва била је: четири батаљона иза Совачког кика и коњички пук пук код механе Поћуте. По заузећу М. Медведника, 8. брдска бр дска бригада упутила је мања одељења у извиђање ка Кутњу. Два батаљона 18. пука који су наступали са Виловице, напали су М. Медведник, али их је 8. бригада одбацила и заузела Кутањ, одакле је кренула ка Округлићу (к. 799). Најбоље батаљоне 8. пука II који су вратили овај положај, непријатељ је у 17.30 часова изненадио и приморао да напусте положај. Командант I армије наредио је у 18.20 да се изгубљени положај поштопошто-пото поврати, те је уследио противнапад дивизијском резервом али није успео. Стога је средњи одсек повијен на леву обалу потока Житковца. Дивизијска резерва прикупљена је код с. Совач, а коњички пук код механе Поћуте. Командант Дунавске II молио је команданта армије да га Дунавска I појача бар са два батаљона. Ово није било могуће, јер је тада Дунавска I била јако нападнута. Командант I армије наредио је команданту Дунавске II да, ако успе да прикупи разбијене војнике, војнике, 14. новембра поново предузме противнапад. Командант дивизије наредио је команданту коњичког пука да прикупи војнике и оне из 18. пука упути на Виловицу (к. 864) у Рогачички одред, а остале у с. Совач. Користећи се густом маглом, 13. брдска бригада је око 8 часова изненада напала са Палежа два батаљона 8. пука, ојачана са два брдска топа на Јабланику. Ј абланику. Батаљони 8. пука
успели су да одрже положај. Самостална 4. брдска бригада напала је у 15.30 часова (са око два пука) са Пашине равни на Сову (к. 1362). После дуге и упорне борбе која је трајала до 17.30 часова непријатељ је одбијен. Батаљони 18. пука који су имали да поврате М. Медведник, одст упили су у нереду ка долини Јабланице. Најзад, примећена је и колона од 1,5 чете из 4. брдске бригаде која је наступала од Јесеновца преко Пустог поља на Градац (к. 1024) и с. Богатић и претила да обиђе Рогачички одред. Око 16 часова прекинуте су везе Рогачичког Р огачичког одреда са Дунавском II и I армијом, те је командант одреда имао да се сада с ада управља према ситуацији. Он је наредио да се одр ед повуче са Дебелог брда: једном колоном коло ном (од шест батаљона са 4 Дебанжова пољска и 2 брдска топа) правцем Дебело брдо - с. Брезовица - с. Богатић, а другом (од пет батаљона са 2 пољска топа и 1 брдским, правцем Дебело брдо - Градац - Јагодња - с. Богатић, с тим да на вису Градац (к. 1024) остане о стане један батаљон. Ако би се за време одступања један део одреда задржао на Виловици (к. 864), командант је намеравао да целим одредом поседне положај Виловица - Марков биљег - Умови. Стога је наредио да лева колона, коло на, на Јагодњи, чека наређење за даљи рад. Међутим, Међ утим, батаљони 18. пука који су покушали напад на М. Медведник, били су потпуно растројени и прикупљали су се око механе Поћуте. Кад је командант I армије изнео ситуацију Врховној команди, она је одобрила да се Рогачички одред повуче на положај Виловица - Марков биљег - Умови. На основу тога је командант I армије издао у 23.30 заповест: да се Рогачички одред још ноћас прикупи на положају Виловица - Марков биљег - Умови, као што је то наређено његовом заповешћу од 11. новембра; да се при п ри овом покрету командант Рогачичког одреда и команданг Дунавске дивизије II старају да споразумно нападну непријатељске делове који наступају преко М. Медведника и Кутња, дејствујући му у бо кове и позадину како би га разбили р азбили и нагнали на одступање, а тиме потпуно обезбедили лево крило и бок I армије; да командант Дунавске II одмах постави релејну везу од коњице између Рогачичког одреда и штаба армије, а са командантом Рогачичког одреда да одржава чврсту везу и узајамно се помажу. То су биле мере за решавање ситуације у којој се налазило лево армијско крило. Резултат тих мера видећемо доцније. Иста заповест је достављена и командантима Моравске II и Дунавске I. Морално стање, дух и дисциплина код српских јединица знатио су опали. Код официра се осећала премореност, а дуги д уги ноћни маршеви готово су исцрпили снагу трупа и створили апатију према даљој борби. Нередовна исхрана, влажно време, магла, суснежица са ветром која је целог дана сипала у очи оболелих и оголелих војника, биле су тешк оће које су морали да решавају штабови јединица. У позадини дивизија, па чак и на њиховим комуникацијским правцима, виделе су се веће и мање гомиле војника који лутају. Да би се опали дух код војника подигао и спречило ово о во појединачно извлачење, командант I армије издао је наређење којим упозорава на ову жалосну појаву „која по нас и земљу може бити чак и кобна" и инсистира да се положаји морају „од судно бранити са крајњим пожртвовањем и до последње капи крви, јер се даље назад не може нити сме ићи." Официри се упозоравају да, „сваког без разлике, који би напустио свој положај без заповести, подвргнути одмах смртној казни". Наређењем су дата упутства потчињеним старешинама како да поступе и, пошто им је препоручена самоиницијатива, наложено им је: „Наређење ово да се саопшти с аопшти свима официрима ове армије, а команданти дивизија и
командант Рогачичког одреда у изводу саопштиће га и трупама уколико се на њих односи, а примену казне ма над којим одмах објављивати целој трупи."
На фронту Ужичке војске
Командант Ужичке војске наредио је команданту Шумадијске II да упути коњички дивизион са 2 митраљеза на Варду (к. 946) ради затварања правца од Дебелог брда преко Јелове горе ка Ужицу. Самостална 4. брдска бригада напала је Ужичку бригаду на положају Јасеновац - Звезда Стрмењача. Ужичка бригада није добила никакву помоћ од Рогачичког одреда са Дебелог брда, одакле је појава само једне чете могла да олакша њено стање. Део 17. брдске бригаде прешао је Дрину јужно од Вишеграда и потиснуо једну српску чету која је за собом повукла и ГраничарскоГраничарско-добровољачки батаљон са ушћа Лима. Обоје су одмах појачани са по једном четом и враћени на своје положаје на обали Дрине. У ток у ноћи 13/14. новембра требало је да стигну из армијске резерве 4. и 5. кадровски пук на Ђаков камен (к. 1020), на Јеловој гори, док су све остале трупе Ужичке војске држале положај Шарган - Вијогор - Торник са предстражом на граничном фронту.
Пад Ваљева (15. новембра) Кад је Врховна команда у ноћи 13/14. новембра сазнала да се Обреновачки одред повукао преко Колубаре, а Коњичка дивизија на десну обал у Тамнаве и Уба и да је стање на западном делу фронта код III и I армије тешко, об уставила је извршење напада II армијом. За тај напад се припремала и III армија. Нова с итуација није баш обећавала успех напада, али су се поседнути положаји морали бранити и 14. новембра, јер коморе и позадинске установе нису још биле пребачене на десну обалу Колубаре. Командант II армије сазнао је од команданта Моравске I да ће се Тимочка II повући око 17.30 часова као последња из III армије, па је упитао Врховну команду да ли и II армија треба да се повуче. Врховна команда му је одговорила да се споразуме са командантом III армије. Пошто није могао с њим да ступи у везу, наредио је да се II армија (коју је са севера утрожавала аустроугарска 5. армија) ноћу 14/15. новембра повуче на десну обалу Колубаре. Командант III армије издао је у 9 часова припремну заповест за повлачење. Он се споразумео са командантом I армије да заједно пруже нов отпор 15. новембра и то: III армија на левој обали Рабаса и западно з ападно од Ваљева, а I армија на десној де сној обали р. Градац, и да се тек у ноћи 16/17. новембра повуку на одређене положаје. 104. ландштурмска бригада Комбинованог корпуса заузела је Обреновац и прелаз преко р. Тамнаве, а 29. дивизија и 71. бригада држале су мост између с. Пиромана и с. Листопоља; 7. дивизија гонила је Коњичку дивизију ка с. Бргуле; 21. дивизија напала је заштитницу Шумадијске I, а 9. дивизија предстражу Тимочке I. Из 13. корпуса: 36. дивизија напала је Караулу (к. 302) (положаје Моравске I), а 42. дивизија доцкан увече појавила се пред везом између Моравске I и Тимочке II, западно од Близанских висова. Из 16. корпуса: Комбинована дивизија је левим крилом дочекала противнапад левог крила Дринске I на к.
393 и одбила га, а десним крилом дочекала је напад Моравске II па је и њега одбила. Потом је напала лево крило Дринске I на к. 410 и на тај начин помогла пробој 1. дивизије у центру и 48. дивизије на десном крилу Дринске I. Одмах по пробоју фронта командант III армије наредио је да се армија повуче. Командант I армије, чим је сазнао за пробој фронта III армије, као и због слабог морала својих трупа које нису биле расположене да се овде даље боре, наредио је у 14 часова повлачење I армије на раније одређене положаје на десној обали Колубаре: с. Гукоши Баћиновац. У ноћи 14/15. новембра II армија се, неометана и у реду, повукла преко мостова на Колубари (код с. Скобаља, Дабиног Брода, Белог Брода и с. Лајковца) које је после преласка дигла и посела положај: Волујак - Главица - Човка (к. 259). Аустроугарска 5. армија, гонећи српску II армију, избила је на р. Колубару. Из Комбинованог корпуса је 104. ландштурмска бригада покушала да пређе Колубару код Обреновца; 29. дивизија и 71. бригада изашле су на Колубару код с. Лисопоља, а 7. дивизија окренула се на исток, преко с. Вргуле, ка Колубари, која је од о д кише и снега надошла, разлила се и поплавила велике просторије. Прелазак је био могућан само преко мостова, а они су сви били дигнути или порушени. Из 8. корпуса је 21. дивизија наишла на јак отпор заштитница Шумадијске I и није могла брзо да гони. Преморена 9. дивизија успела је да заузме само предњи положај Тимочке I и задржала се главнином северно од Уба. За II армијом је упућен само један одред за гоњење ка Лајковцу. Он је закаснио зак аснио и његова артиљеријска ватра није могла да омете прелазак Тимочке I. Аустроугарска 6. армија такође је имала тешкоћа при гоњењу. Њен 13. корпус који је избио на Караулу (к. 302), упутио је само један одред за гоњење ка с. Словац. Чим се ту појавио, Срби су срушили мост. Заостала III армија морала је да се постепено под борбом бо рбом повлачи, и тек увече 15. новембра успела је д а пређе Колубару код с. Словац, с. Дивци и Ваљева и изађе на одређени положај с. Чибутковица Чибутковица - Округло поље (к. 246). 48. дивизија из 15. корпуса напала је заштитнице Моравске II и тек пошто их је протерала, могао је 15. корпус у 16 часова 15. новембра, да уђе у Ваљево; за 48. је Комбинована дивизија из 16. корпуса ушла у Ваљево, док је 50. морала два часа да напада заштитнице Дунавске I пре него што је заузела косу Парач (североисточио од с. Тубравића). У с. Тубравићу прикупила се 18. дивизија и одмах приступила набавци хране. Самостална 4. брдска бригада само је нешто напредовала. Српска I армија повукла се на положај с. Гукоши - Баћиновац (к. 700). На фронту Санџачке војске и Дринског одреда, у првој половини новембра, није било значајних борби. Непријатељ је само извиђао и припремао се за наступање. Кад је 15. новембра Ужичка вајска почела повлачење из рејона Вишеграда р ади поседања положаја В. Приседо - Ћаков камен - Кадињача - Буља - Поникве. Лимски одред је упућен у Ужице као резерва Ужичке војске. Због повлачења Ужичке, У жичке, командант Санџачке војске је за заштиту свог десног бока упутио 15. новембра ТрепачкоТрепачко-шекуларски батаљон на десну обалу Лима да поседне Бујак и Голеш. Две чете су поселе Вујак, а остатак батаљона Вихру, приступивши њиховом утврђиватву. Пошто је овога дана непријатељ 17. брдском бригадом прешао Дрину и кренуо ка Бујаку, упућена је Дечанска бригада на Варду која је тамо стигла 18. новембра.
Дакле, аустроугарска Балканска војска заузела је Ваљево и дошла до Колубаре. Она је тиме овладала важном територијом, али није успела да ра строји српску војску, већ само да је потисне. Српска војска је на десној обали разливене Колубаре била унеколико природно заштићена. У деветодневним борбама пало је само у заробљеништво преко 8.000 српских бораца, заллењена су 42 топа, 31 митраљез и доста ратног материјала. Заузимањем Ваљева порастао је моментано углед Балканске војске, олакшано јој је снабдевање пругом уског колосека Обреновац - Ваљево, а Колубара је осигуравала њено прикупљање и одмор. Али главно није свршено: српска војска није била растројена. Она се извукла из припремљене клопке. Њу је требало поново напасти на десној обали Колубаре, а ако б уде приморана да се и одавде повуче, имала је за то погодну линију на вододелници Колубаре и Велике и Западне Мораве. На десној о бали Колубаре она има могућности да се прикупи, среди, унеколико опо рави, попуни регрутима, снабде ратним материјалом и поново ступи у борбу под повољнијим условима. Тада ће доћи до чувене колубарске битке у којој ће Срби опет однети победу над аустроугарском Балканском војском.
Општи поглед поглед на трећу т рећу офанзив о фанзиву у Балканске војске План за ову офанзиву био је сличан ономе за претходну. Имао је да се изврши фронтални напад 13. и 15. корпуса из 6. армије и обухватно дејство 5. армије са с а севера и 16. корпуса корп уса са југа. За заштиту десног бока на горњој Дрини остављен је одред генерала Шњарића. Офанзиву је требало да почне 5. армија 24. октобра, а општа офанзива имала је да почне 6. новембра, када је требало да стигне и 16. корпус из југоисточне Босне. И поред бројне и материјалне надмоћности аустроаустро-угарске Балканске војске и недостатка артиљеријске муниције код II српске армије, 5. армија није успела да брзо обухвати десно крило II армије како је то замислио з амислио командант Балканске војске. Исто тако ни обухват 16. корпуса није се јасно испољио. Стога се командант АБВ одлучио на пробој српског фронта фронталном групом, ојачавајући је делом 16. к орпуса. Бројно и материјално знатно надмоћнији, непријатељ је успевао да туту-и-тамо потисне поједине српске делове, али не и да изврши пробој, раздвоји српску војску и почесно туче поједине делове. Овим потискивањем угрожавао је бокове појединих српских армија и приморавао их на повлачење. Српска Врховна команда се трудила да проређену и исцрпену српску војску која је у почетку изгубила око 50 топова и остала без муниције, попуни људством, стоком и муницијом. Али све је то било недовољно. Осећање немоћи р ушило је морал. Поред свега тога српска војска је успевала: да II армијом спречи обухват десног крила, I армијом да на планинама спречи обухват левог крила, а III армијом да спречи пробој центра. Повлачењем се очувала војска, али се губило земљиште. Мишљење да је једини излаз био у томе да се према непријатељу оставе заштитнице, а армије да се брзо повуку на десну обалу Колубаре, тамо среде, попуне и припреме за нове операције није могло да се прихвати. Јер, кад су у првој офанзиви Аустријанци прешли на српску територију, извршили су над српским становништвом велика зверства под
изговором да их је народ мучки нападао. Зато ј е СВК била чврето решена да поштопошто-пото спречи непријатељу упад у Србију или бар да га ограничи на што мањи простор. Кад је постало јасно да је опште повлачење неминовно и кад га је СВК наредила, народ, преплашен прошлим зверствима, кренуо је једновремено са војском у огромном броју, закрчио и запречио путеве, мостове и прелазе. Уз то, у велики број кола колонских ко лонских возова ишли су упрегнути волови који су се споро кр етали. Због тога је повлачење војске било споро, па су борачки делови морали непрекидном борбом, под врло тешким околностима, да стварају време потребно за извлачење комора. Тако се српска војска извукла из припремљене клопке и у реду повукла на десну обал у Колубаре. Балканска војска је заузела северозападни део Србије до Колубаре, са важним местом Ваљевом, али није успела да обухвати и порази српск у војску, већ да је само унеколико ослаби. Услед тога она није ни извршила добијени задатак. Српска војска је за ова два и по месеца борби на Дрини успела да за себе чврсто привеже пет врло добрих корпуса Балканске војске и да им нанесе 130.000 губитака, тј. око 50% целокупног састава. За то време Р уси су у Галицији потукли аустроугарске главне снаге и толико их растројили, да је аустроугарска Врховна команда била приморана да се крајњим напрезањем одупире великом руском притиску и да тамо шаље за попуну губитака разне ландштурмске и допунске јединице. Кад се то показала недовољним морала се обратити Немцима да јој пошаљу два корпуса како би спасла десно крило и тврђаву Пшемисл, а после тога поново је тражила хитну помоћ да би и центар спасла од слома. На ове молбе за помоћ, као и молбе пруских пр уских јунака, велепоседника, за заштиту Источне Пруске, немачка Врховна команда донела је кобну одлуку одл уку да у критичном тренутку, пред битку на Марни, одвоји два корпуса са десног крила западног фронта и пошаље их на руски фронт. Због тога је у бици на Марни потучено ослабљено немачко десно крило. А победа српских савезника на Марни имала је велики утицај на даљи ток првог светског рата. Тако су Срби и Црногорци посредно помогли својим савезницима Русима и Французима у најкритичнијем тренутку првог светског рата. На тај начин српска војска је и за време ове битке постигла постављени циљ: привезивање што јачег непријатеља да би олакшала рад савезника, без обзира на то што је привремено изгубила део своје територије.
Искуства из битке на Дрини
Битка на Дрини дала је низ искустава која су у наредном периоду успешно коришћена не само у српској војсци већ и у другим. Међу тим искуствима ваља у првом реду помен ути употребу пратеће артиљерије. Наиме, поједини топови, водови, а затим и батерије привлачени су до самог стрељачког строја како би непосредним гађањем оних циљева који су ометали напредовање пешадије што боље овој помогли. Код пешадије је дошла до изражаја активна, жилава и веома еластична одбрана којом с у непријатељу нанесени велики губици и од њега се преотимала иницијатива. У одбрани је и задњи нагиб појединих узвишења коришћен за организовање главне борбене линије (пример на Кошутњој стопи). Оваквим поступком су смањивани губици код браниоца и приређивано изненађење код нападача. Значајну примену имали су и фортификацијски радови: ровови приближнице помоћу којих се по јако тученом земљишту долазило до непријатељских препрека и ровова. Коришћене су и минске гал ерије (подземни тунели) кроз које се
прилазило непријатељским објоктима да би се порушили специјално израђеним минама. Вредна помена су још нека искуства: израда и коришћење косих пушкарница које су биле веома погодне за дејство косом и бочном ватром при чему је борац био заштићен, или бар добро маскиран с фронта; масовна употреба р учних бомби у одбијању јуриша, напад у два ешелона (напад Дунавске дивизије I позива на Соколској планини); остављање слабијих делова на главној борбеној линији да би се главне снаге могле одмарати у склоништима скло ништима до момента употребе. Најзад, ваља још једном подвући да је недоста так артиљеријске муниције био главни узрок кризе српске војске која је настала у току ових догађаја. Томе морамо додати и немање брдске артиљерије, што се код српске војске нарочито осетило у борбама око Мачковог камена, затим слабу материјалну опремљеност српске војск е и недовољно снабдевање.
Састав обостраних снага I. АУСТРОУГАРСКА БАЛКАНСКА ВОЈСКА
Командант фелдцајгмајстер Поћорек; шеф генералштаба генералгенерал-мајор Белц. Састав: V, VI и део II армије, посаде сигурности и д унавска флотила. V армија (командант генерал пешадије Франк; шеф генералштаба г енераленерал-мајор Чичерић): 8. и 13. корпус, 11. брдска, 104. ландштурмска, 13. допунска бригада, допунска команда 42. и хонведске дивизија. 8. корпус (командант генерал коњице Гизл; шеф генералгенерал-штаба пуковник Зиндерман): ескадрон, 8. дивизион тешких пољских хаубица (2 батерије по 4 х аубице), 2 саперске чете, 9. пешадијска и 21. ландверска дивизија. 9. пешадијска дивизија (командант фелдмаршалфелдмаршал-лајтнант Шојхенштул); 14. драгонски пук од 2 ескадрона, 9. пољска артиљеријска бригада (24. артиљеријски пук од 5 батерија по 6 топова и дивизион пољских хаубица од 2 батерије по 6 хаубица), 17. пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Данијел) - 91. и 102. пук са по 3 батаљона, 19. пешадијска бригада (под командом генералгенерал-мајора Мајрхофера) - 11. пук од 4 батаљона, 73. пук од 3 батаљона и 4 митраљеским одељењем. 21. ландверска дивизија (командант фелдмаршалфелдмаршал-лајтнант Пшиборски): 14. драгонски пук од 2 ескадрона, 21. пољска артиљеријска бригада (23. артиљеријски пук од 4 батерије по 6 топова, 21. дивизион пољских хаубица од 2 батерије по 6 хаубица и 21. пољски артиљеријски дивизион од 2 батерије по 6 топова), 41 пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Панеш) - 6. и 7. пук од по 3 батаљона, 42. пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Подхајски) - 8. и 28. пук од по 3 батаљона. Свега у 8. корпусу: 5 ескадрона, 26 батаљона, 17 батерија (98 топова) и 3 техничке чете. 13. корпус (командант генерал пешадије Ремен, шеф генералштаба пуковник Гајдлер): 13. дивизион тешких пољских хаубица од 2 батерије по 4 х аубице, 2 саперске чете. 1 понтонирска чета 36. пешадијска и 42. хонведска дивизија и 13. пешадијска бригада. 36. пешадијска дивизија (командант фелдмаршалфелдмаршал-лајнтант Цибулка): 10. хусарски пук (2 ескадрона), 36. пољска артиљеријска бригада (39. артиљеријски пук од 5,5 батерија по 6 топова, дивизион пољских хаубица од 2 батерије по 6 хаубица), 71. пешадијска бригада
(командант генералгенерал-мајор Салис Севис) - 37. пук од 2 батаљона и 79. 7 9. пук од 4 батаљона, 72. пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Хауштајп) - 16. пук од 4 батаљона, 53. пук од 3 батаљона и 4. батаљон 96. пука. 42. хонведска пешадијска дивизија (командант фелдмаршалфелдмаршал-лајтнант Саркотић): 10. хусарски пук од 2 ескадрона, ескадр она, 42. пољска артиљеријска бригада (37. артиљеријски пук од 4 батерије по 6 топова и 6. пук пољских х аубица од 4 батерије по 6 хаубица), ха убица), 83. пешадијска бригада (командант геноралгенорал-мајор Иштвановић) - 25. и 26. пук са по 3 батаљона, 84. пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Колак) - 27. и 28. пук са по 3 батаљона. 13. пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Штракер): 10. хусарски пук од 2 ескадрона, брдска батерија, дивизион пољских хаубица од 2 батерије по 6 хаубица, 52. пук од 3 батаљона и 78. пук од 4 батаљона. Свега у 13 корпусу: 6 ескадрона, 33 батаљона, 20 батерија (114 оруђа) и 3 техничке чете. Под непосредном командом команданта V армије биле су ове јединице: 11. брдска бригада у Тузли (командант генералгенерал-мајор Лавровски): ескадрон, 2 брдске батерије по 4 топа, 6 батаљона и граничарска чета ловаца. 104. ландштурмска пешадијска. бригада (командант генералгенерал-мајор Бекић): ескадрон, 10. ландштурмски хусарски дивизион од 3 ескадрона, пољска батерија од 6 топова. 25, 26, 2 7. и 28. пук са по 3 батаљона. 13. допунска бригада (командант генералгенерал-мајор Летовски) ескадрон; 2 допунска батаљона за 52. и 78. пук, 26. допунски пук од 4 батаљона за 16, 37, 53. и 79. пук. Допунска команда 42. хонведске пешадијске дивизије: 8. хусарски дивизион од 3 ескадрона, 12. брдски артиљеријски пук од 6 батерија по 4 топа; 8. понтонирски батаљон од 4 чете и чета 9. понтонирског батаљона, 11. и 12. допунски пук од по 3 батаљона. Под непосредном командом команданта V армије свега: 9 ескадрона, 30 1/4 батаљона, 9 батерија (38 топова) и 5 техничких чета. Свега у V армији: 20 ескадрона, ескадр она, 89 1/4 батаљона, 46 батерија (250 оруђа) и 11 техничких чета. VI армија (командант фелдцајгмајстер Поћорек. шеф генералштаба генералгенерал-мајор Белц): 15. и 16. корпус, 3. брдска бригада, 40. хонведска пешадијска дивизија, 109. ландштурмска пешадијска бригада, допунска команда 40. хонведске пешадијске дивизије. 15. корпус (командант генерал пешадије Апел, шеф г енералштаба пуковник Михаљевић): пољска батерија од 6 топова, 2 чете сапера, с апера, 2 чете понтонира, 1. и 48. пешадијска дивизија. 1. пешадијска дивизија (командант фелдмаршалфелдмаршал-лајтнант Богат): 2 брдске батерије по 4 брдске хаубице, 7. брдска бригада (командант генералгенерал-мајор Сертић) - вод коњице, 2 брдске батерије по 4 топа, 6 батаљона и граничарска чета ловаца, 9. брдска б ригада (командант пуковник Хрозни) - вод коњице, брдска батерија од 4 топа и 5 батаљона. 48. пешадијска дивизија (командант фелдмаршалфелдмаршал-лајтнант Ајзлер): 2 брдске батерије од по 4 брдске хаубице, ха убице, 10. брдска бригада (командант пуковник Хајнрих) - вод коњице, 2 брдске батерије од по 4 топа, 5 батаљона и граничарска чета ловаца, 9. брдска бригада (командант генералгенерал-мајор Калзер) - вод коњице, 2 брдске батерије од по 4 топа и 6 батаљона. Свега у 15. корпусу: 1 ескадрон, 22 1/2 батаљона. 12 батерија (50 оруђа) и 4 техничке чете. 16. корпус (командант фелдцајгмајстер Вурм; шеф генералштаба п уковник Паул): чета сапера, чета понтонира, 18. пешадијска дивизија. 18. пешадијска дивизија (командант фелдмаршалфелдмаршал-лајтнант Тролман): ескадрон, 2 батерије
са по 4 брдске хаубице, х аубице, 4. брдска бригада (командант пуковник Конопицки) - вод коњице, брдска батерија са 4 топа и 5 батаљона, 5. брдска бригада (командант пуковник Неринг)Неринг) вод коњице, 2 брдске батерије са по 4 топа и 5 батаљона, 6. брдска бригада (командант генералгенерал-мајор Гојгингер) - вод коњице, 2 брдске батерије са по 4 топа и 5 батаљона, 8. брдска бригада (командант генералгенерал-мајор Андријани) - вод коњице, 2 брдске батерије са по 4 топа, 4 батаљона и граничарска чета лов аца, I. брдска бригада (командант генералгенералмајор Новак) - вод коњице, брдска батерија са 4 топа и 5 батаљона, 2. брдска бригада (командант генералгенерал-мајор Габријел) - вод коњице, 2 брдске батерије са по 4 топа, 5 батаљона и граничарска чета ловаца, 13. брдска бригада (командант пуковник Берхтолдм) - вод коњице, 2 брдске батерије са по 4 топа и 4 батаљона. Свега у 16. корпусу: 2 ескадрона, 33,5 батаљона, 14 батерија (56 оруђа) и 2 техничке чете. Непосредно под командом команданта VI армије биле с у ове јединице: 3. брдска бригада (командант гепералгеперал-мајор Понграц): вод коњице, 2 брдске батерије са по 4 топа, 5 батаљона и граничарска чета ловаца. 40. хонведска пешадијска дивизија (командант фелдмаршалфелдмаршал-лајтнант Браун): 2 ескадрона, 40. пољска артиљеријска бригада (дивизион од 2 батерије са по 6 топова, пољски артиљеријски пук од 4 батерије по 6 топова и дв е брдске батерије са по 4 топа), 79. пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Тобајди) - 29. и 30. пук од по 3 батаљона; 80. пешадијска бригада (командант пуковник Хабер) - 6. и 19. пук од по 3 батаљона, а 19. пук имао је и 4. митраљеско одељење. 109. ландштурмска пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Чејзбергер): пољска батерија од 6 топова, 17. и 29. пук од по 3 батаљона. Допунска команда 40. хонведске пешадијске дивизије: шест допунских батаљона за 29, 30, 33, 6, 19. и 34. пук; 23. ландштурмски пешадијски пук од 2 ба таљона; 4. резервни босанскобосанско-херцеговачки батаљон; 44 допунске чете; 2 вода далматинских стрелаца на коњима. Под непосредном командом команданта VI армије свега: 4 1/4 ескадрона, 32 батаљона, 11 батерија (58 топова). Свега у VI армији: 7 1/4 ескадрона, 88 батаљона, 37 батерија (164 ор уђа) и 6 техничких чета. Део II армије (под непосредном командом аустроугарске Врх овне команде): 29. пешадијска дивизија (командант фелдмаршалфелдмаршал-лајтнант Цедвиц): 2 ескадрона, 27. пољски артиљеријски пук од 5 батерија са по 6 топова, дивизион пољских хаубица од 2 батерије са по 6 хаубица, ха убица, 57. пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Шен) - 42. и 92. пук од по 3 батаљона, 58. 5 8. пешадијска бригада (командант генералгенерал-мајор Полешенски) 74. пук од 3 батаљона и 34. пук од 4 батаљона. Половина 7. пешадијске дивизије (командант фелдмаршалфелдмаршал- -лајтнант -лајтнант Литгендорф): ескадрон, чета сапера, 38. пољски артиљеријски пук од 5 батерија по 6 топова, 14. пешадијска бригада (командант пуковник Баумгартен) - 38. пук од 3 батаљона, 68. пук од 4 батаљона и 21. пољски ловачки батаљон. 25. допунски пук од 2 батаљона и чете пољских ловаца. 8. допунска бригада (командант генералгенерал-мајор Штрајтер): 15. допунски пук - 3 батаљона и чета пољских ловаца, 16. допунски пук од 4 батаљона, допунски ескадрон. Свега из II армије: 4 ескадрона, 30 1/2 батаљона и 12 батерија (72 оруђа).
У V, VI и делу II армије било је: 31 1/4 ескадрона, 208 батаљона, 95 батерија (са 486 оруђа) ор уђа) и 17 техничких чета. Посаде сигурности: тврђава Петроварадин - 1. ландштурмски пук од 3 батаљона, 61. ландштурмски пук од 3 батаљона, 2 допунске доп унске чете тврђавске артиљерије, ландштурмско артиљеријско одељење, ландштурмско санитетско одељење, ландштурмски хусарски дивизион од 3 ескадрона; тврђава Сарајево - 19. ландштурмски пук од 3 батаљона, пола батаљона из 2. ландштурмског пука; пољска, резервна и доп унска чета из 2. тврђавског артиљеријског батаљона, 5. ландштурмско артиљеријско одељење и 3. саперска чета, тврђава Калиновик - пола ландштурмског батаљона, тврђавски артиљеријски и саперски одред из Сарајевске тврђаве. Дунавска флотила (командант капетан фрегате Грунд). На Дунаву су били: 1. група монитора „Темеш" - вођа флотиле, „Бодрог" и патролни бродови „Б" и „Ф"; 2. група монитора „Самош", „Кереш", патролни брод „Ц", трен. У Панчеву на станици за патролне бродове налазили су се бродови „Д" „ Д" и „Г". У Сави су били монитори „Марош" и „Лајта", патролни брод „Х" и трен. Дунавска флотила у почетку рата била је потчињена команданту II армије, а по одласку II армије у Галицију потчињена је команданту V армије.
II. ОРУЖАНЕ СНАГЕ СРПСКЕ И ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ
1. Српска војска
Врховна команда: командант престолонаследник Александар, начелник штаба војвода Радомир Путник. I армија (командант генерал Петар Бојовић, начелник штаба генералштабни пуковник Стеван Хаџић): Дунавска I, Шумадијска I и коњичка дивизија, Обреновачки одред, армијска артиљерија. Дунавска дивизија I позива (командант пешадијски пуковник Миливоје Анђелковић, начелник штаба генералштабни мајор Радоје Лазић); коњички пук, 4, 8, 9. и 18. пук; пољски артиљеријски пук од 1. и 3. дивизиона; пионирски полубатаљон. Свега: 3 ескадрона, 16 батаљона и 24 топа. Шумадијска дивизија I позива (командант генералштабни пуковник Божидар Терзић, начелник штаба генералштабни потпуковник Михајло Љ. Јовановић): коњички пук, 10, 11, 12, 19. пешадијски пук, пољски артиљеријски пук, пионирски полубатаљон. Свега 3 ескадрона, 16 батаљона и 36 топова. Коњичка дивизија (командант коњички пуковник Бранко Јовановић, начелник штаба генералштабни пуковник Милан Туцаковић): штаб, 1. коњичка бригада (1. и 3. пук), 2. коњичка бригада (2. и 4. пук); 2 коњичке батерије, пионирско и телеграфско одељење. Свега: 16 ескадрона и 8 топова. Обреновачки одред (командант пешадијски пуковник Душан Т уфегџић): 7. пук II, два батаљона 5. пука III; позицијска пољска Дебанжова батерија; ескадрон и пољска батерија.
Свега: 1 ескадрон, 6 батаљона и 10 топова. Армијска артиљерија (командант артиљеријски пуковник Мирослав Милосављевић): 3 градске батерије од по 2 топа 12 см М 97, 2 хаубичке батерије од по 4 хаубице 12 см М 97 и 2 хаубичке батерије од по 4 хаубице 120 мм М 910. Свега: 22 оруђа. Свега у I армији: 23 ескадрона, 38 батаљона и 100 оруђа. II армија (командант генерал Степа Степановић, начелник штаба генералштабни пуковник Војислав Живановић): Моравска I, Комбинована, Тимочка I и Тимочка II, армијска артиљерија. Моравска дивизија I позива (командант пешадијски пуковник Илија Гојковић, начелник штаба генералштабни мајор Емило Велић) коњички пук, 1, 2, 31. и 16. пешадијски пук; пољски артиљеријски пук од 1. и 2. дивизиона, пионирски полубатаљон. Свега: 3 ескадрона, 16 батаљона, 24 топа. Комбинована дивизија (командант артиљеријски пуковник Михајло Рашић, начелник штаба генералштабни мајор Душан Трифуновић): коњички ескадрон, 1, 2, 5. и 6. пешадијски пук, 1. и 3. пољски артиљеријски дивизион, пионирски полубатаљон. Свега: 1 ескадрон, 16 батаљона и 24 топа. Тимочка дивизија I позива (командант пешадијски пуковник Владимир Кондић, начелник штаба генералштабни мајор Петар Марковић): коњички пук, 13, 1 4, 15. и 20. пешадијски пук, пољски артиљеријски пук и пионирски полубатаљон. Свега: 3. ескадрона, 16 батаљона и 36 топова. Тимочка дивизија II позива (командант генерал Вукоман Арачић): коњички дивизион, 13/II, 14/II, 15/II пук, пољски артиљеријски пук II позива од 2 дивизиона и пионирски полубатаљон. Свега 2 ескадрона, 12 батаљона и 24 топа. Армијска артиљерија (командант артиљеријски пуковник Милош Михајловић): 3 градске батерије од по 2 топа 12 см М 97, хаубичка батерија од 6 хаубица 12 см М 97 и мерзерска батерија од 6 мерзера 15 см М 97. Свега: 18 оруђа. Свега у II армији: 9 ескадрона, 60 батаљона и 126 оруђа. III армија (командант пешадијски пуковник Павле Јуришић Штурм, на челник штаба генералштабни пуковник Душан Пешић): Дринска I, Дринска II и Моравска II; одред пуковника Мишића, одред на Дебелом брду; армијска артиљерија. Дринска дивизија I позива (командант генералштабни пуковник Никола Стевановић, начелник штаба генералштабни мајор Пантелија Јуришић): коњички пук, 5, 6, 17. и 3. пешадијски пук, пољски артиљеријски пук од 2. и 3. дивизиона, пионирски полубатаљон. Свега: 2 ескадрона, 16 батаљон и 24 топа. Дринска дивизија II позива (командант генералштабни пуковник Крста Смиљанић, начелник штаба генералштабни мајор Милан Завађил): коњички дивизион, 5/II, 6/II пук, пољски артиљеријски дивизион, пионирски полубатаљон и Рудничка добровољачка чета. Свега: 1 ескадрон, 8 батаљона, 8 топова и 1 добровољачка чета. Моравска дивизија II позива (командант пешадијски пуковник Љубомир Милић, начелник штаба генералштабни потпуковник Данило Калафатовић): коњички дивизион, 1/II, 2/II, 3/II пук, пољски артиљеријски дивизион, пољски дивизион заплењених турских Крупових топова, пионирски полубатаљон. Свега: 2 ескадрона, 12 батаљона и 24 топа. Одред пуковника Мишића (командант пешадијски пуковник Петар Мишић): комбиновани пук крагујевачких резервних трупа од 5 батаљона, позицијска пољска Дебанжова батерија
од 4 топа. Свега: 5 батаљона и 4 топа. Одред на Дебелом брду: 12. кадровски пук од батаљона, допунски батаљон IV и 5/II и 2 пољска Дебанжова топа. Свега: 5 батаљона и 2 топа. Армијска артиљерија (командант артиљеријски пуковник Божидар Срећковић): 2 батерије градских топова од по 2 топа 12 см М 97, дивизион од 3 батерије по 4 пољске хаубице 120 мм М 910, 1 дивизион брдских топова од 3 батерије по 4 топа 70 мм М 907. Свега 28 оруђа. Свега у III армији: 5 ескадрона, 46 батаљона, 92 оруђа и 1 добровољачка чета. Ужичка војска (командант инжињеријски пуковник Милош Божановић, начелник штаба генералштабни мајор Радисав Крстић): Шумадијска II, Ужичка бригада, Лимски одред, Ибарски обвезнички пук. Шумадијска дивизија II позива (командант пешадијски пуковник Драгутин Милутиновић): коњички дивизион, 4, 10/II, 11/II, 12/II пук; 3. брдски дивизион брзометних топова, пољски артиљеријски дивизион од 2 пољске и 1 хаубичке батерије, 2 брдске Дебанжове батерије од по 6 топова, пионирски полубатаљон и Сувоборска и Златиборска добровољачка чета. Свега: 2 ескадрона, 16 батаљона, 36 оруђа и 2 добровољачке чете. Ужичка бригада (командант пешадијски пуковник Иван Павловић): 4/III пук од 5 батаљона, 15/III пук, батаљон 10/III пук, 2 пољске позицијске Дебанжове батерије (једна од 6, а друга од 4 топа). Свега 10 батаљона и 10 топова. Лимски одред (командант пешадијски потпуковник Јеврем Михајловић): 4. кадровски пук од 3 батаљона, 5. кадровски пук од 2 батаљона, 2/III пук од 3 батаљона, 4/ II пук, допунски батаљони 4. и 4/II пука, граничарскограничарско-добровољачки батаљон од 6. и 7. граничарске чете и Горњачке добровољачке чете, брдска брзометна батерија, 2 Дебанжове брдске батерије са по 3 топа. Свега: 15 батаљона, 10 топова и 1 добровољачка чета. Ибарски обвезнички пук од 4 батаљона. Браничевски одред дао је за битку на Дрини Дунавску дивизију II позива којом је командовао генералштабни пуковник Милош Васић, а начелник штаба генералштабни мајор Милутин М. Ускоковић. Њен састав је био: коњички к оњички дивизион, 8/II и 9/II пук, пољски артиљеријски дивизион и пионирски полубатаљон. Свега: 2 ескадрона, 8 батаљона и 12 топова. Свега у србијанској војсци: 41 ескадрон, 197 батаљона, 386 оруђа и 4 добровољачке чете.
2. Оружане снаге црногорске Санџачке војске
Командант сердар Јанко Вукотић. Прва дивизија (командант дивизијар Лука Гојнић): Новопазарска бригада (4 батаљона, 4 митраљеза, 8 топова), Колашинска бригада (4 батаљона, 4 митраљеза и 4 брдска топа), Комбинована ђаковичка бригада (2 батаљона, 2 пољска Крупова топа). Свега: 10 батаљона, 8 митраљеза и 14 топова. Друга дивизија (командант дивизијар Машан Божовић): Ловћенска бригада (3 батаљона, 2 митраљеза, 4 брдска топа), Спушка бригада (3 батаљона), Пљеваљска бригада (4 батаљона, 2 заплењена аустроугарска пољска топа добијена из Србије). Свега: 10
батаљона, 2 митраљеза и 6 топова. Санџачка војска укупно је имала: 20 батаљона, 10 митраљеза и 20 топова.
