Aneksija Bosne i Hercegovine Aneksijom Aneksi jom Bosne Bosne i Herceg Hercegovi ovine ne srpsko pitanje pitanje dobilo je evropski karakter, jer je u cijelom svijetu ostao utisak da je Austro-Ugarska izvela nezakoniti akt i da mu je kao pravu argumentaciju argumentaciju dala samo silu. Pored Srbije bila je uvrijeđena i usija. !a Srbiju ovaj udar bio je od koristi" upozorio je na blisku opasnost, stavio krupna nacionalna pitanja iznad partijski#, izveo koncentraciju narodni# snaga i snaga i izazvao ja$anje nacionalizma i nacionalne solidarnosti.
Abidaga Abidag se prvi put pojavljuje kao krupan $ovek, nezdravog crvenog lica i zeleni# o$iju, u bogatoj carigradskoj no%nji, sa kratkom riđom bradom i brkovima $udno uzvijenim na mađarski na$in i tada se na skupu ispod &ejdana predstavio kao bezobziran, nemilosradan i strog preko mere $ovek. 'ada je do%la i tre(a jesen, a narod )raja* i dalje kulu$io na gradnji mosta, sa utiskom okrutnog Abidage da građevinski poslovi slabo napreduju, po$eo je tra+iti krivce. akav utisak su nosili i oni koji su iz dana u dan vukli kamen i ostali materijal po ki%i, +ezi i snegu. ukoliko su radovi slabije napredovali, teror Abidage bivao je sve ve(i. Pretnja, uvrede, bi$ i razni oblici mu$enja i izabljivanja postali su jedini oblici Abidaginog komuniciranja sa rajom koja je gradila most. /ovac koji mu je vezir poverio za pla(anje raje koja je sirova snaga, uzimao je za sebe, nedaju(i raji ni #leba ni dukata. 0ezir je imao nameru da zidanjem svoje zadu+bine, narod zaradi, a ispostavilo se da je jedini koji je zaradio bio upravo Abidaga, %to ga je na kraju ko%talo glave. !ato ga Andri( slika kao svirepog $oveka i tiranina. /jegov bes brzo poraste, on postaje brutalan i beskrupulozan, bezdu%an i cini$an. S nipoda%tavanjem gleda na ljudsku muku i stradanje. /emilosrdno ka+njava kulu$are koriste(i se surovim sredstvima prinude. 1n je dvostruko ozna$en stra#om" pre svega, stra#om kojim pot$ivanja narod na poslu%nost, a potom intimno-psi#olo%kim stra#om da ne izgubi poverenje mo(niji# od sebe. /jegova sudbina pokazuje da svako svako zlo razara razara samo sebe i da da mora biti ka+njeno. ka+njeno.
Radisav sa Uništa 2edan od potla$eni# koji (e poku%ati da se Abidaginom Abidaginom teroru suprostavi i stavi u odbranu ljudskog dostojanstva i a3irmisati #ajdu$ko u sebi bio je adisav sa Uni%ta. Bio je 4malen , potuljen i u+urban4. 1n je do%ao na ideju da se pokrene pobuna i organizuje otpor protiv turske tiranije na gradili%tu, i to tako %to (e se no(u ru%iti ono %to je danju podignuto, naravno, uz pri$u da to $ini vila brodarica. po$eo je da ru%i, a kad je u#va(en, iako tako mali i neugledan, sve je o(utao i svaku muku juna$ki izdr+io i vrele verige preko grudnog ko%a, i otkidanje nokata usijanim kle%tima, i nabijanje na kolac. ako nabijenog na kolac uspravili su ga, podigli visoko iznad glava okupljenog naroda i ostavili da polako umire. 1n, do ju$e obi$an, neugledan i ni od koga zapa+en i mnogo po%tovan, odjednom je postao centar tuđi# pogleda i znati+elje, predmet divljenja, ali i nekog stra#a, simbol prkosa i otpora, ali i stra%na opomena %ta se sme, a %ta ne. U takvom polo+aju, nabij na kolac i visoko podignut iznad nji#ovi# glava, bio je iznad svi# nji# jer se nekako 4izdvojio i uzvisio4 i vi%e 4inije ni li$io na ljudsko telo koje raste i raspada se koliko na visoko uzdignut, gvrd i neprolazan kip koji (e tu ostati zauvek...4 ako ako je zapo$eo njegov put u mitske visine, u pri$u i pam(enja, u savremeno trajanje.
Ćorkan 5orkan, vanbra$ni sin vi%egradske ciganke i nekog vojnika Anadolca, po svom poreklu i +ivo tu jedan je od ljudi# sa dna kazablijskog +ivota. 5orkan je najvi%e bio predmet zadirkivanja, neukusni# %ala i podsme#a. Ukratko, bio je stvoren za razonodu kasablija koji se ni jednog trenutka nisu nosili na njegovu du%u, niti se trudili da saznaju koliko je u njemu $e+nja za lepotama ovoga sveta, ali istinite patnje %to je usamljen i od drugi# nepri#va(en. 1vaj nesre(an i tragi$an kasablijski junak ve Andi(a, u trenutku pijanstva i unutra%nje ponesnosti, jedne 3ebruarske no(i pred svitanje, pra(en podsmesima i omalo+avanje pijanog sveta, popeo se na zaleđenu i klizavu ogradu i po$eo da #oda po njoj. Prvo je kora$ao boja+ljivo, zatim ubrzano i na kraju neubuzdano, samouvereno. Bio je to sada ples nad ponorom, po ivici koja deli +ivot i smrt. /jegovi pokreti, ritmi$ki ve( ujednas$avani i skladnijji, bili su u stvari opona%anje one igre %vabice u cirkusu. 6o tog trenutka niko i ni%ta, 5orkan se 4svojim opasnim polo+ajem )...* odjednom izdvojio i sada je kao neko d+inovsko $udovi%te visoko iznad nji#4. U svakodnevnom +ivotu te+ak i trom, od jednom je 4postao lak i ve%t4. ne samo 4ve%t4 nego i 4uzvi%en, iznad svi#4.Svi koji su ga pratili, dotle #rabri i u svemu superiorniji od njega, od jednom su postali pla%ljivi, mali i zadivljeni 5orkanovom #rabro%($u dok je izvodio svoju +ivotnu i smrtonusnu igru. 5orkan je bio prvi a takvi su vrlo retki koji 4#oda onuda koda je zabranjeno i kuda niko ne ide4. 5orkanov slu$aj pokazuje da samo oni koji pređu takav put mogu da ra$unaju na pri$u o sebi, samo takvi ulaze u legendu i postaju mit svakodnevnice i nadilkaze svoje vreme. Ali, sve je to trajalo dok je 5orkan bio na onoj visini koja ga je odvajala od drugi# i $inila velikim. &eđutim silazak sa mosta na put, tvrd i neravan, samoubila$no predstavljan povratak u svakodnevnicu, u staroj ve( poznato7 povratak u surovu i grubu stvarnost. 5orkan je jedan od najtragi$niji# likova u romanu ve Andri(a, koji posvedo$uje da je i u nepriznatim i 4suvi%nim ljudima, ponekad, mnogo vi%e lepote i skrivenog smisla za lepotu, samo je treba zapaziti i vrednovati na prvi $in4.
Fata Avdagina vo Andri( ima tu mo( stvaraoca da legende kazuje kao pri$e iz stvarnosti, a obi$ne ljudske sudbine i pri$e iz +ivota di+e na nivo nesvakida%nji# i mitski# pri$a. 2edna od takvi# pri$a koja od +enske lepote stvara mit jeste i pri$a o 8ati Avdaginoj, $ija je sudbina deo istorije mosta. 8ata je bila k(er jedinica starog Avdage 1smanagi(a, uglednog trgovca koji je imao jo% pet o+enjeni# sinova i najve(u ku(u u 0eljem 9ugu. mao je veliku magazu i kasabu i veliki ugled. 8ata je bila izuzetne lepote, o njoj su i pesme pevane. 'ao i sve retke i neobi$ne +enske lepote, i ona je nekoliko godina bila 4cilj svi# +elja i nedosti+ni uzrok4. Ali, u odnosu na druge, posedovala je i 4ve%tinu govora4 dodatnu lepotu, i nedostatka #rabrosti kod mnogi# da se pribli+e toj lepoti ili da je neko zai%te. U 8atu se zagledao /ailbeg iz /ezuka, drugog zaseoka, sin jedinac &ustajbega Hamzi(a. Skupio je #rabrost, i zaljubljen, dao joj do znanja da mo+e biti nevesta &ustajbega. 8ata je smelo i nesmotreno, pred svima, izgovorila re$i koje (e biti 3atalne po nju, bilo je to njeno ne7 ono (e je, kasnije, dovesti u sukob sa Avdaginim neporecivim da, 8ata, 4lepa, o#ola i mudra4, nemaju(i snage da pokrene o$evo da, pri#vati udaju kao tuđu volju, a ne svoj izbor, iako zna da nikad ne(e sti(i u /ezuke. U toj no(i i u istoj situaciji 8ata ose(a kao da je celo njeno bi(e intengrisano sa svetom i kosmi$kim pronstranstvom. ada je ona daleko od dnevni# obaveza i briga, od o$evog da i vlastitog ne. 0erovatno i u takvoj jednoj no(i, ako ne ba% i tada, doneta je odluka da se sve mora zavr%iti na granici između njenog ne i o$evog da, tj. zmeđu 0eljeg
9uga i /ezuka ta$no tamo gde je most, odnosno na samom mostu. /a dan svadbe, kad su svatovi prelazili preko (uprije, ba% na tom zami%ljenom mestu, ona je potvrdila svoje ne sko$ila je u nabujalu 6rinu. 9epota 8ate Avdagine je mitska lepota +ene, 3atalna lepota na kakvu nailazimo u narodnim pesmama i predanjima koja, kad se uzdigne do 4opasni# visina4 postaje nedosti+na i kobna za druge, ali i samorazorna, uvek sa tragi$nim is#odom.
Lotika 2edan od najstudionije razvijeni# likova u romanu Na Drini Ćuprija svakako je 9otika. Po pregnu(ima i samopo+rtvovanju koje je odlikuje mnogo podse(a na junakinju gospa /olu iz istoimene pripovetke sidore Sekuli(. Hotel je otvorio 2evrejin :aler. &eđutim, du%a toga #otela bila je njegova mlada svastika 9otika, po kojoj je #otel bio popularan i zbog koje je nazvan 49otikin #otel4. 9otika je bila 4strasita, puna, zagasito bele ko+e, crne kose i +arki# o$iju4. !nala ja da govori 4slatko, smelo, du#ovito, o%tro, laskavo, umiru(e4 sve u zavisnosti od situacije i sagovornika. Bavila se tim neza#valnim i napornim poslom i bila stvorena za taj posao. 1 njoj ka+e i to da je bila 4neumorna, ve%ta, +ena #ladni# $ula, brze pameti i mu%kog srca4.1na je 4zaluđivala4, 4varala4, 4uzimala4, ali je 4prosjake i bolesnike darivale4, 4pomagala siro$adima i udovicama4. Sve u svemu, bila je 4mudra $ove$na +ena koja ne misli na sebe i koja, grabe+ljiva i nesebi$na, lepa i zavidljiva a $edna i #ladna, vodi jedan palana$ki #otel...4 'ao i gospa /ola, sve je radila i dr+ala u svojim rukama. u svemu tome ona je nalazila 4svoje jedino pravo zadovoljstvo4 i puni smisao svoga +ivota, bez obzira na sve napore i satiranja njene energije, koja (e je neminovno odvesti u klonu(e, umor i slom. A lotikin slom je do%ao posle tridesete godene intenzivnog rada i napora da #otel sa$uva, odr+i i mnoge usre(i. Umor u njoj do%ao je u isto vreme kad i dru%tvene promene, kada su po$ele i osipanja mnogi# vrednosti koje su bile dovedene do prosperiteta. Bilo je to vreme 4aneksione krize4. Hotel je slabo radio, a ona je morala da se brine o &ini, starijoj sestri k(erki, usedelici, zatim o njenom desetogodi%njem umnom zaostalom bratu7 morala je da se nosi sa dugovima koji su bivali sve ve(i i sa propalim investicijama.1na, sa ostatkom porodice, ostavlja #otel i prelazi na levu obalu, u neku napu%tenu tursku ku(u, $ekaju(i da se odatle nekako prebaci do ogatice a zatim u Sarajevo. U tom $ekanju do+ivljava nervni slom. Bio je to slom tela, ali i slom +ivota ispunjenog ambicijama, neprekidnim radom, naporima i bdenjima. 1stavljena i zaboravljena od cvi#, 9otika gubi bitku sa vremenom i +ivotom.
Alihodža 'ao lik, Ali#od+a javljka se jo% u ;. glavi romana, u kojoj se govori o dolasku Austrije u Bosnu. 6at je kao 4mlad $ovek, +iv, nasmejan i punokrvan4, on je o svim stvarima uvek imao svoje mi%ljenje. 0odio je du(an koji mu je ostao od oca. 1d samog po$etka se eksponira kao protivnik svega %to je novo, protiv je otpora 1smana 'aramanlije jer bi takva oru+ana pobubana bila bezuspe%na i ne mo+e nista onome ko je jak i silan. Ali#od+a se kao lik javlja i u <=. poglavlju, takođe kao protivnik svega %to je novo i %to po svojoj prirodi, remeti staro i uni%tava deo ste$eni# navika i lagodnosti +ivljenja. /ovo ga je zamaralo i odvodilo u ogor$enje. Be+ao je od sveta i zatvarao se u du(an, krio u skriveni sobi$ak za koju je govorio da je tabut. u se krio kao 6iogen u svom buretu.'ada je na tom mestu, on zaboravlja na svoje brige, ne zabrinjavaju(i svakodnevnicu i sve u+ase koji idu sa njom, usredsređen na misao o prolaznosti i nestalnosti svega %to je ljudsko jer se stalno ne%to ru%i, obnavlja ili gradi. >ksplozija )koja je oznacavala pocetak Prvog Svet. rata* je prekinula njegove misli, prekinula je i most" ostao je 4bez jednog stuba, a između dva grupo
prelomljena luka zja praznina4, prekinula je i njegov +ivot koji se bio identi3ikovao sa trajanjem mosta, jer se %to se događalo u Ali#od+inom +ivotu i sve %to je on bio u +ivotu, bilo je vezano za most. Pre nego %to (e umreti, ispunila ga je i misao, o#rabruju(a, optimisti$ka i spasonosna za svet i $oveka. Hteo je re(i" svet ne mo+e i ne sme ostati bez graditelja veliki# i vredni# građevina, ali i nji#ovi# $uvara, jer bi time presa#la bo+anska ljubav i svet bi bio pretvoren u du#ovnu pustinju.
