OPŠTE ODLIKE ISLAMSKE ERHITEKTURE Ako je ikada bilo samonikle arabljanske arhitekture, ona je mogla postojati samo u Jemenu, međutim, dosadašnja istraživanja nisu pružila dovoljno podataka o njenom razvoju. Ipak, umetnost južne Arabije Arabije nije mogla odigrati veću ulogu u životu životu severnog severnog dela Poluostrva. Poluostrva. vde je uobi!ajeno prebivalište bio šator, hram se nalazio pod vedrim nebom, dok je kao grobni"a grobni"a služio služio pustinjski pustinjski pesak. #tanovni"i retkih oaza znali su za primitivnu primitivnu arhitekturu, arhitekturu, koju $ predstavljaju zgrade sazidane od ćerpi!a, pokri pokrive vene ne ravni ravnim m krovo krovom m od palm palmin inog og lišć lišćaa pomešanog s ilova!om. va arhite arhitektu ktura ra nije nije pozn poznava avala la dek dekora" ora"iju iju niti niti orname ornamenti ntiku, ku, a odg odgovar ovarala ala je samo samo najužim !ovekovim potrebama. %ak i !uveno svetilište &idžaza, 'aba, u svom prvobitnom obliku, nije bilo ništa drugo do primitivna građevina kvadratne osnove, bez ikakvog krova. (rađevina koja se onde nalazila u )uhamedovo vreme, bila je delo nekog drvodelje, koptskog hrišćanina, hrišćanina, koji je za nju upotrebio upotrebio spaseno drvo jedne vizantijske vizantijske lađe nastradale nastradale u brodolomu, brodolomu, koju su kasnije talasi izba"ili na obalu u *žudi. d polovine +II pa do I veka, islamsko "arstvo postepeno se proširilo na #iriju, )esopotamiju, Iran, severnu A-riku, gipat i /paniju. vo je bio period jedinstvene države, !iji su prvi vladari bili ustoli!eni u *amasku, a potom i u 0agdadu. 1ajzna!ajniji arhitektonski spomeni"i iz ovog perioda su +elika džamija u *amasku, ali i !itav niz prin!evsih palata sagrađenih na rubu pustinje. 2 veku, islamska država bila je podeljena na tri suparni!ka hali-ata 30agdadski, 'airski i 'ordovski4, kada dolazi do razvoja jasnih razlika u umetni!kim ostvarenjima pojedinih oblasti. Iz ovog perioda posebnu pažnju privla!e +elike džamije u 'eruanu 'eruanu i 'ordovi 'ordovi,, zatim zatim arhitek arhitekton tonski ski spomeni spomeni"i "i u )arake )arakešu, šu, 5abatu 5abatu,, #evilji #evilji,, (ranadi (ranadi 3Alhambra4. d +I veka islamskim zemljama dominiraju 6ur"i smanlije, pod kojima su se našli narodi )ale Azije, 0alkana, severne A-rike i Arabije, s tri najzna!ajnija središta7 8arigrad, Jedrene i 0ursa. Još jedno snažno žarište stvoreno je u Indiji +elikih )ogula 3Akbarova džamija i 6adž )ahal u Agri4. 5azvoj islamske islamske arhitetkure arhitetkure,, i uopšte umetnosti, umetnosti, bio je uslovljen samom verom i njenim njenim propisima, kao i uti"ajima koji su primani pr imani sa širenjem arapskog ar apskog "arstva. 1apredovanje Arabljana ka zapadnoj Aziji i severnoj A-ri"i upoznalo ih je sa arhitektonskim tekovinama razvijenih kultura. 1ove tehnike, primenjene na verske potrebe muslimanske zajedni"e, modi-ikovane su prema lokalnim uslovima razli!itih oblasti, što je tokom vremena v remena proizvelo spe"i-i!nu islamsku umetnost. 2 #iriji islamska arhitektura našla se pred mediteranskim uti"ajem. na se susrela sa postojećim sirijsko9vizantijskim stilom, zatim lokalnim uti"ajima, kao i zate!enim rimskim spomeni"ima. 2 )esopotamiji i Persiji na nju su uti"ali sasanidski obli"i, koji su se zasnivali na ranijoj lokalnoj tradi"iji. 2 giptu, s druge strane, oseća se snažan uti"aj lokalnih koptskih elemenata. 1a taj na!in, vremenom se razvio veliki broj posebnih i jasno obeleženih škola arapske umetnosti. :erpi!, sirova, nepe!ena "igla.
1
1
(rađevinski materijal, bez obzira da li se radi o kamenu, "igli ili ilova!i, u svakom slu!aju bio je onaj koji je dominirao u konkretnoj oblasti. 6ako u zavisnosti od lokaliteta i tradi"ije, možemo uo!iti razlike izražene u pogledu upotrebljenog materijala7 "igle sušene na sun"u 3Irak4, neobrađen ili klesan kamen 3Indija, 6urska, #irija i gipat4, pe!ena "igla 38entralna Azija, )agreb4, drvo 3Indija, Indokina4, keramika 3Iran4. *ekora"ija se isto tako menjala zavisno od kraja7 od površina od "igala razli!ito raspoređenih tako da imitiraju preplete ili -ormiraju geometrijske "rteže i natpise 3severna Azija4, do oblaganja keramikom u vidu mozaika ili plo!i"a 3Iran4, ili u vidu plo!a 36urska4, od isklesanog kamena 3gipat4, do mermera sa intarzijama u mermeru ili kamenu 3Indija4. Islamski graditelji oduvek su bili okrenuti !oveku razvijajući jednu duboko humanu arhitekturu, koja je trebalo da odgovori postojećim potrebama. 1jena osnovna odlika bila je vezanost za tlo i ljudsku -iguru. na gotovo nikad ne ide u visinu, osim kod minareta, podržavajući jedan ideal stvaranja humanog h umanog prosora. va okrenutost !oveku o!ituje se s e i u praksi arapskih arapskih neimara neimara da biraju dovoljno širok prostor za podizanje svojih građevina, kako bi ostalo ostalo mesta za šatore 0eduina. %ak i kod izgradnje vladarskih palata, sve je bilo u skladu s ljudskim dimenzijama a grandioznost i veli!anstvo su se javljali u retkim izuze"ima. 2 planiranju javnih objekata i prin!evskih palata dosta pažnje posvećivano je vrtu, koji je mogao biti snabdeven !esmama i -ontanama kojima je trebalo rashladiti vazduh i obezbediti ugodniji ugodniji ambijent ambijent tokom letnjih letnjih dana. 2 omajadskom omajadskom periodu, periodu, one se podižu na rubu pustinje, pustinje, prema utvrđenoj shemi s hemi palate sa unutrašnjim dvorištem. # usponom Abasida, vladarske palate se premeštaju u gradove, a !esto !es to se postavljaju uz džamije. 2 ovom periodu pe riodu one i dalje zadržavaju shemu palate sa unutrašnjim dvorištem, dok će u periodu #a-avida dobiti niz manjih paviljona podignutih u vrtu. Islamski graditelji naro!ito su koristili dva arhitektonska elementa7 luk i kupo kupolu lu i dva konstruktivno-ekorativna elementa7 ivan i mukarnas, koji su bili uobi!ajeni i kod sakralnih i kod svetovnih građevina. Luk
1ijedna druga, kao islamska arhitektura, nema toliku raznovrsnost tipova lukova.; 2 po!etku je rađen polukružni p olukružni luk na stubovima, prema pr ema vizantijskoj tipologiji, ali se ubrzo prihvata p rihvata i prelomljeni luk 3kasnije usvojen u goti!koj arhitekturi4, koji je, izveden na razne na!ine, i koji je bio prisutan i u sasanidskoj arhitekturi. #to godina nakon prvih iskustava, islamski luk, slobodn slobodnoo oslonje oslonjenn na stubove stubove,, pilast pilastre re< ili ili zido zidove ve,, po popri prima ma širo širokk spekt spektar ar ob obli lika ka koji koji ga oslobađaju od krutih shematskih rešenja drugih stilova. Ponekad se raznovrsni obli"i spajaju jedni s drugim, a razli!iti lukovi postavljaju jedni iznad drugih. 6ako 6ako dolazi do razvoja potkovi!astog, kopljastog, trolisnog, stepenastog, luka sa stalaktitima, itd.
=uk > arhitektonska konstruk"ija konstruk"ija koja, oslanjajući se na dva oslon"a, !ini krivinu. )ože da bude u zidu, ili podržan stubovima ili pilastrima. 3 P?lastar > !etvoroivi!ni pljosnat stub, prislonjen uza zid ili ugrađen u njega. 2
2
(rađevinski materijal, bez obzira da li se radi o kamenu, "igli ili ilova!i, u svakom slu!aju bio je onaj koji je dominirao u konkretnoj oblasti. 6ako u zavisnosti od lokaliteta i tradi"ije, možemo uo!iti razlike izražene u pogledu upotrebljenog materijala7 "igle sušene na sun"u 3Irak4, neobrađen ili klesan kamen 3Indija, 6urska, #irija i gipat4, pe!ena "igla 38entralna Azija, )agreb4, drvo 3Indija, Indokina4, keramika 3Iran4. *ekora"ija se isto tako menjala zavisno od kraja7 od površina od "igala razli!ito raspoređenih tako da imitiraju preplete ili -ormiraju geometrijske "rteže i natpise 3severna Azija4, do oblaganja keramikom u vidu mozaika ili plo!i"a 3Iran4, ili u vidu plo!a 36urska4, od isklesanog kamena 3gipat4, do mermera sa intarzijama u mermeru ili kamenu 3Indija4. Islamski graditelji oduvek su bili okrenuti !oveku razvijajući jednu duboko humanu arhitekturu, koja je trebalo da odgovori postojećim potrebama. 1jena osnovna odlika bila je vezanost za tlo i ljudsku -iguru. na gotovo nikad ne ide u visinu, osim kod minareta, podržavajući jedan ideal stvaranja humanog h umanog prosora. va okrenutost !oveku o!ituje se s e i u praksi arapskih arapskih neimara neimara da biraju dovoljno širok prostor za podizanje svojih građevina, kako bi ostalo ostalo mesta za šatore 0eduina. %ak i kod izgradnje vladarskih palata, sve je bilo u skladu s ljudskim dimenzijama a grandioznost i veli!anstvo su se javljali u retkim izuze"ima. 2 planiranju javnih objekata i prin!evskih palata dosta pažnje posvećivano je vrtu, koji je mogao biti snabdeven !esmama i -ontanama kojima je trebalo rashladiti vazduh i obezbediti ugodniji ugodniji ambijent ambijent tokom letnjih letnjih dana. 2 omajadskom omajadskom periodu, periodu, one se podižu na rubu pustinje, pustinje, prema utvrđenoj shemi s hemi palate sa unutrašnjim dvorištem. # usponom Abasida, vladarske palate se premeštaju u gradove, a !esto !es to se postavljaju uz džamije. 2 ovom periodu pe riodu one i dalje zadržavaju shemu palate sa unutrašnjim dvorištem, dok će u periodu #a-avida dobiti niz manjih paviljona podignutih u vrtu. Islamski graditelji naro!ito su koristili dva arhitektonska elementa7 luk i kupo kupolu lu i dva konstruktivno-ekorativna elementa7 ivan i mukarnas, koji su bili uobi!ajeni i kod sakralnih i kod svetovnih građevina. Luk
1ijedna druga, kao islamska arhitektura, nema toliku raznovrsnost tipova lukova.; 2 po!etku je rađen polukružni p olukružni luk na stubovima, prema pr ema vizantijskoj tipologiji, ali se ubrzo prihvata p rihvata i prelomljeni luk 3kasnije usvojen u goti!koj arhitekturi4, koji je, izveden na razne na!ine, i koji je bio prisutan i u sasanidskoj arhitekturi. #to godina nakon prvih iskustava, islamski luk, slobodn slobodnoo oslonje oslonjenn na stubove stubove,, pilast pilastre re< ili ili zido zidove ve,, po popri prima ma širo širokk spekt spektar ar ob obli lika ka koji koji ga oslobađaju od krutih shematskih rešenja drugih stilova. Ponekad se raznovrsni obli"i spajaju jedni s drugim, a razli!iti lukovi postavljaju jedni iznad drugih. 6ako 6ako dolazi do razvoja potkovi!astog, kopljastog, trolisnog, stepenastog, luka sa stalaktitima, itd.
=uk > arhitektonska konstruk"ija konstruk"ija koja, oslanjajući se na dva oslon"a, !ini krivinu. )ože da bude u zidu, ili podržan stubovima ili pilastrima. 3 P?lastar > !etvoroivi!ni pljosnat stub, prislonjen uza zid ili ugrađen u njega. 2
2
Kupola
Još jedan važan element islamske arhitekture je kupola.@ 1akon prvih primera potpuno oblih kupola vizantijskog ili sasanidskog tipa, prvi pravi tip islamske kupole razvija se u giptu. ne su vitkije, oslanjaju se na visok prsten 3tambur4 i vezane su za kvadratnu osnovu pomoću zase!enih uglova. 2 ostalim delovima dolazi do razvoja posebnih tipova, tako 6urkmeni kupolu prekrivaju kupas kupasti tim m krovom krovom,, dok )ong )ongol olii razvi razvija jaju ju tip tip lepe lepe kup kupol olee u oblik oblikuu lukov lukovi" i"ee na viso visoki kim m tamburima, koje !esto mogu biti mahunaste, ili kriškaste, odnosno rebraste. #a-avidske kupole imitiraju karakteristi!ne krovove mongolskih šatora isti!ući vrh. 2 + veku, nakon zauzimanja 8arigrada, smanlije razvijaju harmoni!an sistem kupola, koji obuhvata7 a4 "entralnu široku i plitku kupolu, koju prate prislonjene polukupole, p olukupole, koje se s e postepeno spuštaju s puštaju ka zidovima, ili pak b4 "entralnu kupolu sa manjim kupolama raspoređenim raspoređ enim u krug. Ivan
Ivan je, u sasanidskoj arhitekturi, bio sala pokrivena poluobli!astim svodom, potpuno otvorena na jednoj strani. vde je vladar primao dostojanstvenike i delio pravdu. 2vođenjem džamije i medrese koje su imale kvadratno dvorište s tremom, u sredini svake unutrašnje zgrade izgrađuje se atrijum u obliku ivana, koji je postepeno dobijao oblik prostranog i dubokog portala, s pro!eljem otvorenim u visokom luku, upisanim u jedan pravougaonik, i sa svodom obi!no vezanim za zadnji zid, pomoću stalaktita. (lavni ivan bio je okrenut ka )eki a sa strane je imao dva ugrađena minareta, pozadi se otvarala jedna kvadratna sala pokrivena kupolom, koja je predstavljala pravu džamiju. 6imuridi i )oguli usvajaju ovaj element kao ulazni portal, naro!ito na glavnim -asadama, ali i na sve !etiri strane mauzoleja. mauzoleja. 2 zna!ajnijim zna!ajnijim indijskim indijskim mauzolejima, mauzolejima, veliki ivani smešteni smešteni na !etiri -asade i okruženi tremovima na dva sprata. Mukarnas
6ipi! 6ipi!an an arhitek arhitekton tonsko9 sko9dek dekorat orativa ivann elemen elementt u islams islamskoj koj arhitek arhitektur turii su stalak stalakti titi, ti, tj. mukarnas 3od gr!kog koronis > okvir4, koji su u po!etku služili kao prelazno rešenje između kupole i kvadrata ispod nje, preko ugaonih niša ili velikih školjki. ni su kasnije trans-ormisani u niz nazubljenih niša i niša sa stalaktitima, da bi se postigao izrazitije dekorativan e-ekat. )otiv stalaktita se potom koristi kao ukrasni, a ne više kao -unk"ionalni element, i to i na kapitelima i na osnovama stubova, na unutrašnjim unutrašnjim krivinama krivinama lukova i !ak, izvrnuto postavljen, postavljen, na spoljnim spoljnim stranama kupole. vaj element naro!ito je primenjivan na Istoku, dok je na apadu ostao gotovo nezapažen.
'upola > svod u obliku polulopte, krovni pokriva! izveden po s-eri!noj oblini.
4
3
OS!O"!I O#LI$I U SAKRAL!O% ISLAMSKO% ARHITEKTURI Džamija
Iako se muslimanska molitva može praktikovati na svakom mestu, u islamskom svetu veliki zna!aj pridaje se zajedni!koj molitvi, a naro!ito propovedi koja se drži petkom u podne. tuda džamije, kao mesta na kojima se obavljaju zajedni!ke molitve i održavaju propovedi, imaju veliku važnost u islamskoj arhitekturi. Pored njihove osnovne namene džamije su bile mesta na kojima su se donosile sudske odluke i rešavali razli!iti sporovi, u njima se odvijala nastava, a u njihovom sklopu nalazile su se i prostorije u kojima su stanovali studenti. Pored toga, džamije su mogle služiti i kao prenoćišta za u!ene hodo!asnike, skloništa za progonjene, a ne retko, naro!ito u selima, u njima su se mogle nalaziti javne kuhinje, bolni"e, kao i drugi važni javni objekti. *žamija 3na arapskom mesdžid , mesto padanja ni!i"e na kolena, obožavanja4 u po!etku je bilo ime kultnih mesta, posebno posvećenih, kao što su 'aba u )eki, 'upola na steni u Jerusalimu i )uhamedova kuća u )edini. 2brzo će sve džamije biti nazvane mesdžid, da bi se od veka ovaj naziv upotrebljavao samo za manje džamije, dok su veće džamije nazivane mesdžid-i-džuma 3džamija petka4 ili ulu džamija 3velika džamija4, ili jednostavno džami 3skup4. #amo zna!enje re!i džami otkriva nam prirodu svete islamske zgrade. 6o nije ni božja kuća, ni mesto žrtve, već mesto okupljanja vernika da bi zajedno ispunjavali molitvene obrede. Poreklo džamije potiće od )uhamedove kuće koju je on podigao, posle svog prelaska iz )eke u )edinu, kao tradi"ionalnu arapsku kuću sa unutrašnjim dvorištem, okruženu zidom od opeka, oko koga su bile postavljene mnogobrojne prostorije. *a bi razgovor sa svojim verni"ima mogao da vodi u hladu, )uhamed je ovoj zgradi dodao, na jednoj strani trem napravljen od palminih stabala i pokriven palminim lišćem i ilova!om. 6ako je bio stvoren poseban tip svete muslimanske zgrade > džamije sa dvorištem. 2 kasnijem periodu plan ove prvobitne džamije sa dvorištem povećavaće se i postajati osetno složeniji, pošto južna strana, ona u prav"u )eke, dobija nekoliko redova nosa!a s jednim krovom i jednu salu za molitvu, jasno ograni!enu 3haram4, dok su tremovi izgrađeni na drugim trima stranama. vaj tip je najpre bio predstavljen velikim džamijama vojnih logora, zahvaljujući kojima su muslimanski vojni"i mogli ispunjavati svoje obredne molitve, po vojnim propisima, u strogo svrstanim redovima i s istovremenim ritmi!kim pokretima, što se kao pravilo održalo do naših dana u toku odvijanja molitve. 1ajstariji primeri ovih uvećanih džamija sa dvorištem nisu se sa!uvali. 6akve su bile džamija u 0asri 3BBC4 i u 'u-i 3BDE4 u Iraku. *žamija u 'u-i, umesto prvobitnih palminih stabala, imala je pet redova stubova i sistem dvostrukih arkada u dvorištu. *o"nije, džamije tipa 'u-e predstavljaće razne varijante, kako u pogledu redova podupira!a, tako i u pogledu upotrebljenog materijala. Ako ostavimo postrani sekundarnu upotrebu mermernih stubova, uzetih sa anti!kih spomenika, mogu se primetiti stubovi ili stup"i od opeke. 2 isto vreme stvaraju se i posebna zdanja tipi!no lokalna, kao što su džamije u Iraku, koje iznenađuju svojim skoro !etvrtastim planom, zidanjem u ope"i, mnoštvom vrata i kula na spoljašnjim zidovima, koji gotovo da obnavljaju arhitekturu utvrđenja.
4
animljiv je jedan arapski tekst koji nam daje podatke o postupku, u tom ranom periodu, prilikom obeležavanja mesta za podizanje džamije7 &A ona '(ami)a u Ku*i+ ,ila )e oi.nuta na )enom tr.u/ ore0enom 1a saun(i)e i tr.ov2e urmama3 Teren )e ,io ovako ure0en3 %ean 4ovek )e stao u srei5te tr.a/ a to )e ,io sna(an strela2/ ve5t u rukovan)u strlom3 On )e oaeo stralu na esnu stranu i .raitel) )e nareio a se 1ia i1a mesta .e )e ala oaeta strela3 On )e oain)ao strele i nare i na1a/ a .raitel) )e nare0ivao a se 1ia tamo/ .e su ale strele3 Mesdžid ,e)a5e tako sa.ra0en na )enom 4etvorou.lu/ 4i)e su strane ,ile )enake63
*vojni ansambl pravougaonog plana, koji se sastoji od dvorišta 3sahn4 i sobe za molitvu 3haram4, koji se nije pokoravao određenoj orijenta"iji, sa svojom kaden"om beskrajnih redova podupira!a, svojom šumom stubova i stuba"a, i svojim mnogobrojnim verni"ima postavljenim u redove, spe"i-i!no je arapski doprinos umetni!kom stvaranju. va prva ostvarenja još uvek nisu imala buduće tipi!ne elemente > minaret, mihrab i mimbar. Prvobitno je jedino bilo obavezno upućivanje molitve prema )eki. Poznato je samo da se )uhamed prilikom držanja svojih beseda na skupovima služio jednim niskim sedištem sa dva stepenika, a umesto minareta, verni"i su pozivani sa vrha jednog stuba u unutrašnjosti džamije, ili stojeći na krovu. 6reba još naglasiti da prvobitne džamije nisu predstavljale usamljene građevine, već su one i tada, kao i kasnije, -ormirale jedan arhitektonski kompleks povezan sa palatom hali-e ili upravnika, koji je obuhvatao i državnu rizni"u koja je bila u neposrednoj vezi sa zidom kible, što je omogućavalo neposreda pristup iz palate u džamiju. 2 njenom razvijenom obliku, u svakoj džamiji nalazi se !esma, obi!no u sredini dvorišta koje je smešteno ispred prostorije za molitvu, a koja je namenjena ritualnom umivanju vernika pre molitve. 2 toku molitve muslimanski verni"i okrenuti su prema )eki, za šta kao orijentir služi niša za molitvu 3mihrab4, koja je tokom vekova postala deo građevine koji se najbrižljivije ukrašavao, odnosno zid u kojem se ona nalazi a koji je okrenut )eki 3kibla4. *esno od mihraba uzdiže se povišeno sedište 3mimbar 4, kome se prilazi s nekoliko stepeni"a i koje služi kao propovedaoni"a. )imbar može biti ozidan ili izrađen od mermera ili drveta, prema shemi koja ostaje nepromenjena7 stepeni"e s bogato obrađenim ili izvajanim strani"ama vode do jednog otkrivenog postolja koje može da bude zasvedeno. 2 velikim džamijama, ispred mihraba može se naći uzdignut podijum 3dikka4, odakle svi mogu videti onog ko vodi zajedni!ku molitvu. 2 nekim džamijama pored mihraba nalazi se mali ograđen prostor 3maksura4, rezervisan za vladara. 'ad je prva arapska dinastija majada prenela prestoni"u u *amask, Arapi su došli u dodir s vizantijskom "iviliza"ijom od koje prihvataju model bazilike, prilagođavajući ga sopstvenim potrebama. *a bi uvećali korisnu površinu, izmenili su osnovnu shemu trobrodne bazilike umnožavajući broj brodova sve dok nisu dobili kvadratnu građevinu. 2nutrašnjost je bila ispunjena mnoštvom stubova na koje su se oslanjali lukovi koji nose ravnu tavani"u, s malom kupolom iznad mihraba. vakav raspored je karakteristi!an za prvi tip džamije, koji 5
obuhvata !etvrtasto dvorište s tremovima i jednu prostoriju za molitvu s brodovima koji se pružaju u prav"u )eke. 1akon premeštanja prestoni"e u 0agdad, došavši u kontakt s persijskom kulturom, iz tipa sasanidskih građevina postepeno se razvio tip džamija s "entralnim dvorištem, sa ivanom na svakoj strani. 'od trećeg tipa džamije o!igledan je uti"aj vizantijske umetnosti. 5e! je o uti"aju sheme bazilike i "rkve "entralnog plana, koje su !esto nakon turskog osvajanja 8arigrada $@C<. godine, bile prilagođene i rekonstruisane u džamije, a koje su imale kupole na pandativima.C a ovaj tip džamija karakterisit!an je "entralni molitveni prostor prekriven prostranom kupolom. Ispred glavnog molitvenog prostora nalazio se trem kao i veliko ograđeno dvorište sa šedrvanom 3-ontanom4 u sredini. Mihrab
)ihrab je udubljenje ili niša u zidu džamije, koja pokazuje prava" molitve. vaj element preuzet je iz "rkvene arhitekture, a najverovatnije se prvi put javlja u džamiji u )edini. )ihrab je vrlo brzo postao opšta pojava u svim džamijama, i kao i hrišćanski oltar, zadržao je najveći stepen svetosti. 'ao takav, on je po!eo poprimati razne oblike dekora"ije kojim su ga verni"i obasipali i zbog toga se može smatrati merilom određivanja kvaliteta stilova u islamskoj dekorativnoj umetnosti. Maksura
Pro-ana inova"ija u džamiji, koja se obi!no pripisuje )uaviji, jeste maksura, tj. ogradom odeljen deo u unutrašnjosti džamije, koji je bio rezervisan za hali-u. 1jeno uvođenje pravdano je razli!itim razlozima, a glavni je bio zaštita hali-ove li!nosti. )aksuru su hali-i !esto koristili i u svrhu odmaranja i povla!enja radi razmišljanja. Minaret
'ao i mihrab, majadi su uveli i minaret. 2 #iriji, minaret je preuzeo oblik domaće sahat9kule ili njenog naslednika, "rkvenog tornja koji je bio !etvorougaon. Jedan od najranijih izvora koji spominju minaret na majadskoj džamiji u *amasku, izri!ito tvrdi da je to bio "rkveni toranj koji je pripadao "rkvi sv. Jovana. #matra se da je )uavijin upravitelj u giptu uveo minaret u ovu provin"iju, snabdevši minaretom sva !etiri ugla Amrove džamije u Fustatu. #irijski !etvorougaoni minaret od kamena bio je najstariji islamski minaret i služio je kao prototip drugim, naro!ito minaretima u severnoj A-ri"i i /paniji. 2 islamskoj arhitekturi prepoznajemo !itav niz posebnih tipova minareta koji su se razvijali pod razli!itim lokalnim uti"ajima. 2 giptu su minareti tokom mnogih vekova zidani samo od "igala, a po mišljenju nekih autora, !uveni aleksandrijski svetionik izvršio je izvestan uti"aj na njihovu gradnju. )uslimanski toranj, minaret u Iraku u #amari, koji poti!e iz I veka, podseća na stari asirski zigurat sa sedam spratova. #pratovi zigurat9kule predstavljaju sun"e, mese" i pet planeta koje su tada bile poznate. Pandativ > eo lotasto. svoa i1me0u velikih lukova koji omogućava postavljanje kupole na osnovu.
5
6
Prvobitno, minaret je postavljan unutar dvorišnih zidova, naj!ešće u "entralnom delu severne strane, i imao je !etvrtastu osnovu, ponekad sa okruglim završetkom. )inaret je bio podeljen na dva dela koja su se nalazila jedan iznad drugog, sa zidovima ukrašenim relje-nim motivima. #a #eldžu"ima se javlja "ilindri!ni minaret, koji je mogao biti razli!ito zasvođen, kupasto > naro!ito u 6urskoj, ili u vidu baldahina u Iranu. 2 otomanskom periodu, minaret dobija izduženi oblik 3igli!asti minaret4 s karakteristi!nim kupastim, vitkim krovom, na kojem se obi!no nalaze tri niza uzanih balkona > kod većih džamija, dok minareti manjih džamija obi!no imaju jedan balkon. Medresa
Meresa se u Persiji razvila kao škola u kojoj se u!io 'uran, i prvobitno se sastojala od nekoliko soba spojenih džamijom. atim je usvojena shema s kvadratnim dvorištem oivi!enim s !etiri trema, u !ijem su se središtu otvarali portali u vidu ivana, povezanih sa salama i stambenim prostorijama. Mauzolej
)auzolej 3 gumbet , turbe4 su u islamsku arhitekturu uveli #eldžu"i. n je prvobitno imao dva oblika, koji su se razvili u &orasanu. 6o su bili nadgrobna kula okrugle, poligonalne ili zvezdaste osnove, vitka i zasvedena kupolom, koja je sa spoljne strane !esto mogla biti pokrivena kupom, i drugi tip, tzv. kuba, koja je imala kvadratnu osnovu zasvođenu kupolom. )ongoli iz 6amerlanovog perioda 36imuridi4 i )oguli iz Indije usvojili su tip ivana male dubine kao ulazni portal i !esto su ga raspoređivali na sve !etiri strane građevine. d vremena mogulskog "ara Akbara, u najimpozantnijim indijskim mauzolejima, -asadni ivani imaju na stranama, na dva sprata niše u vidu lođe. 1a uglovima ovih mauzoleja dižu se !esto !etiri minareta i pokazuju da su i kuba i džamije s "entralnom osnovom !esto bile inspirisane istom shemom. Manastirske zgrade
)anastirske zgrade !esto su bile povezane s manjim -orti-ika"ionim i utilitarnim objektima, korisnim u slu!aju vođenja rata ili odbrane. vakvi kompleksi upotrebljavani su kao prihvatilišta, za molitvu ili za odbranu od neprijateljskih napada. 'ao i medrese, imali su kvadratnu osnovu. %ine ih utvrđene zidine sa stražarskim kulama na sva !etiri ugla. 5aspolagali su stambenim prostorijama, skladištnima za oružje i jednom džamijom, sa unutrašnje strane zidina. 6ip kastruma koji je usvojen za omajadske dvor"e biće ponovo primenjen u ribatu, utvrđenom manastiru, koji je služio za odbranu grani"a severne A-rike protiv upada iz hrišćanskih zemalja s one strane mora, kao i protiv berberskih ustanika iz unutrašnjosti. izgledu Gdvora"a kaluđera > vitezovaH, prete!a krstaških utvrđenja, koji su skoro svi bili izgrađeni u toku +III i I veka, a uglavnom gusto zbijeni duž tuniske obale, ribat iz #usa nam 7
pruža još jednu predstavu. n sadrži ćelije, sale za ablu"iju 3umivanje4 i, na prvom spratu, džamiju sa jedanaest brodova, pokrivenu ravnim krovom, koja odgovara shemi sa transeptom.
DRUŠT"E!O-ISTORI%SKI OK"IRI !ASTA!KA $ARST"A KO%I SU ODREDILI RA!I RA7"O% ISLAMSKE ARHITEKTURE Po!etkom +II veka 0liski i #rednji Istok bio je podeljen između dva suparni!ka "arstva, +izantije i Persije, a istorija ove oblasti u prethodna tri veka bila je uglavnom obeležena njihovim međusobnim sukobima. +izantijsko "arstvo sa prestoni"om 'onstantinopoljem, imalo je gr!ku kulturu i hrišćansku religiju, ali je u velikoj meri još uvek imalo rimsku državnu upravu. (lavna potpora njegove moći bila je Anadolska visoravan, koja je u to vreme još uvek bila potpuno helenska. Prema jugu prostirale su se pokrajine #irija i gipat. #tanovništvo ovih podru!ja > Aramej"i u #iriji i 'opti u giptu, bilo je etni!ki, a delimi!no i kulturno, strano &elenima, a njihov otpor vizantijskoj vladavini i teškim porezima koje je ona nametnula izrazio se u jereti!kim sektama, koje su bile suprotstavljene pravoslavnoj veroispovesti 8arstva. 2 Palestini, Jevreji, iako nisu bili većinsko stanovništvo, bili su u još težem položaju od jereti!kih hrišćana što je uzrokovalo snažan otpor prema +izantiji. Persijsko "arstvo #asanida pokazuje opštu sli!nost sa +izantijom. I ovde je jezgro "arstva bila visoravan > Iran, koju su nastanili narodi koji su govorili zajedni!kim indoevropskim jezikom i vladali nad pokrainom Irak, koju je naseljavalo nezadovoljno semitsko stanovništvo. 'ultura sasanidske Persije bila je azijatska, a državna religija bila je mazdaizam. 2nutrašnja struktura "arstva bila je mnogo slabija od strukture +izantije. *ok je u Anadoliji organiza"ija vojnih pokraina pružala 8arstvu !vrstu ekonomsku i vojnu osnovu, Persijsko je "arstvo krajem +I veka upravo bilo izronilo iz revolu"ionarnog potresa, u toku kojeg je slomljen stari -eudalni sistem i nadomešten vojnim despotizmom s plaćeni!kom vojskom. 1ovi poredak nije bio nipošto siguran i mnoga nezadovoljstva među stanovništvom podstakla su pojavu !itavog niza opasnih religioznih sekti, koje su ugrožavale religiozno, pa prema tome i politi!ko jedinstvo Persijskog "arstva. d BE;. do B;. godine vodio se poslednji od persijsko9vizantijskih ratova, koji je okon!an vizantijskom pobedom, ali su obe strane iz rata izašle is"rpljene i oslabljene, uo!i neo!ekivane opasnosti koja će doći iz Arabijske pustinje. 2 velikim osvaja!kim pohodima Arapi su se služili pustinjom, koju su dobro poznavali i koja im je bila pristupa!na. Pustinja je služila radi snabdevanja poja!anja i kao sigurno uto!ište za vreme nevolje. tuda nije slu!ajno što su u svakoj osvojenoj pokrajini Arapi uspostavili svoje glavne baze na rubu pustinje. 2 tu svrhu poslužili su im tadašnji gradovi kao *amask, ako su bili ovako pozi"ionirani, ili su osnivali nove, poput 'u-e i 0asre u Iraku, Fustata u giptu ili 'eruana u 6unisu. 2 ovim gradovima Arapi su podigli vojna utvrđenja i uporišta, koja su kroz 8
!itav omajadski period ostala glavna središta arapske vlasti. 6i gradovi, u arapskoj istoriji poznati kao Amsar, igrali su klju!nu ulogu u uspostavljanju i u!vršćivanju arapskog uti"aja u osvojenim zemljama. Premda su u !itavim pokrajinama Arapi bili manjina, u gradovima Amsara sa!injavali su većinu i tu je arapski postao glavni jezik. 6i su gradovi služili kao tržište za poljoprivredne proizvode susednih krajeva te se preko njih arapski jezik proširio na okolna seoska podru!ja. 2brzo se svaki arapski utvrđeni grad razvio u spoljni grad zanatlija, sitnih trgova"a i zanatskih radnika, koji su poti"ali od pokorenog stanovništva. 'retanju stanovništva iz seoskih krajeva u te gradove doprinelo je nejednako oporezivanje nemuslimanskih poljoprivrednika i pad "ena poljoprivrednih proizvoda, koji mora da je proistekao iz prili!no slobodne razmene prihoda u naturi među arapskim osvaja!ima. 2 svojoj osnovi, velika osvajanja nisu predstavljala ekspanziju Islama već arapske na"ije. Pritisak prenaseljenosti na njihovom rodnom poluostrvu terao ih je da krenu ka susednim zemljama. kspanzija Arapa nije bila iznenadna, kako se to na prvi pogled može u!initi. 2 razdobljima kada je snaga +izantije i Persije držala Arape na njihvom poluostrvu, pritisak prenaseljenosti nalazio je delimi!no olakšanje u neprestanom prodiranju arapskih elemenata u pograni!ne zemlje. )nogi pograni!ni gradovi imali su znatno arapsko stanovništvo još pre osvajanja. #tariji pis"i pre"enjivali su ulogu religije u osvajanjima. 1jena važnost je u tome što je u kratko vreme izvršila psihološku promenu u narodu, koji je po prirodi temperamentan i nenavikao na bilo kakvu vrstu dis"ipline, koji popušta da ga uvere ali ne i da mu zapovedaju. 2pravo religija je ovaj narod u!inila mnogo samopouzdanijim i sklonijim nadzoru. 2 osvaja!kim ratovima religija je bila simbol jedinstva i pobede. )eđutim, da je vodeća snaga u osvajanjima bila svetovna a ne religijska, pokazuju istaknute li!nosti poput &alida al +alida i Amra, !ije je interesovanje za religiju bilo površno i kojima je ona služila samo kao sredstvo za postavljene "iljeve. 2 osvojenim teritorijama Arapi su u po!etku zadržali persijski i vizantijski aparat vlasti s njegovim !inovni"ima, pa !ak i stari nova". )eđutim, nakon B@E. godine, mar je uvideo da su potrebne nove mere, te je uveo novi sistem po kojem je "arstvo povereno hali-i, kao isklju!ivom povereniku za !itavu muslimansku zajedni"u. 5azne pokorene pokrajine imale su razli!ite zakone i obi!aje. 0udući da su Arapi nasledili stare sisteme, nije bilo jedinstvenog prava u 8arstvu. 2 #iriji i giptu koji su potpisali predaju s postavljenim uslovima, mar je bio prisiljen da poštuje mesne obi!aje, dok je u Iraku koji se bezuslovno predao imao veću slobodu delovanja. 1ovi arapski režim nasledio je od +izantije i Persije prostrana državna zemljišta. 6im zemljištima pridodata su znatna imanja koja su vizantijski velikoposedni"i ostavili za sobom, kada su, zajedno sa poraženim "arskim armijama, napuštali osvojene teritorije. 6a imanja, zajedno sa prostranim i neobrađenim zemljištem, sa!injavala su takozvani )evat ili Gmrtve zemljeH, kako su ih nazivali arapski pravni"i. Arapi su preuzeli samo državna zemljišta i zemljišta neprijatelj režima. stalim zemljoposedni"ima, koji su priznali novu vlast, potvrđeno je puno pravo na slobodno vlasništvo, s tim da plaćaju određene poreze. *a bi osigurali obrađivanje tih zemalja i ubiranje poreza s njih, hali-i su razvili praksu da ih izdaju u zakup, poznat kao Kataije ili u Iraku, Savafi, !lanovima svojih porodi"a i drugim istaknutim i bogatim Arapima. 6i su zakupi bili sli!ni vizantijskoj emfiteuzi, na kojoj su se zapravo i temeljili. ni su 9
uklju!ivali obavezu zakup"a da obrađuje zemlju u ugovorenom periodu, da sakuplja poreze i da ih predaje vlasti. )uslimanski zemljoposedni"i izvan Arabije nisu plaćali pun iznos zemljarine, već mnogo manju obavezu poznatu kao 2rš 3desetina4. Izuzev malog religioznog nameta za muslimane, sve ostale poreze plaćali su pokoreni nemuslimanski narodi. )eđu te poreze spadaju *žizija i &ara!. 'asnije su ti izrazi ozna!avali razliku između glavarine, koju su bili dužni plaćati nemuslimani, i zemljarine. )eđutim, u doba ranog hali-ata, ti su se izrazi naizmeni!no upotrebljavali za oznaku kolektivnog danka, koji su Arapi određivali za svaki kraj u paušalnom iznosu. =okalnim !inovni"ima je bilo prepušteno da raspodele porez i uberu nova" na stari na!in. %ini se da velika bogatstva, koja su sakupili neki arapski osvaja!i, nisu bila investirana i iskorištena u trgovini, te je trgova!ka klasa )eke, uz neke izuzetke, napustila svoj pređašnji poziv, da bi igrala ulogu ratni!ke aristokratije. +eliki iznosi nov"a kojima je raspolagala vladajuća klasa, doprineli su razvoju nove klase 9 )avala 3singular )avla4. )avla je bio svaki musliman, koji po poreklu nije bio pravi !lan nekog arapskog pelemena. Prema tome, )avli su bili Persijan"i, Aramej"i, gipćani, 0erberi i drugi nearapski obraćeni"i na Islam, a takođe i neki stanovni"i "arstva koji su govorili arapski i bili arapskog porekla, ali su iz nekog razloga prestali biti !lanovi vladajuće kaste ili im nije uspelo da to postanu. )avali su u velikom broju po!eli naseljavati gradove arapskog Amsara, te su oko svakog brzo podigli prostrani spoljni grad zanatskih radnika, zanatlija, dućandžija, trgova"a i drugih, koji su služili potrebama arapske aristokratije. 'ao muslimani, oni su, u teorijskom smislu, bili ravnopravni Arapima te su zahtevali ekonomsku i društvenu jednakost, međutim, ovo im arapska arstokratija u doba majada nikada nije priznala. *ok je nekim mavalskim zemljoposedni"ima uspelo da plaćaju isti iznos poreza kao i muslimani, zbog njihovih usluga iskazanih novom režimu, većini to nije pošlo za rukom, te u vreme Abd el9)alika muslimanska vlast nije podsti"ala preobraćanje na Islam, već je terala )avale iz gradova nazad na polje, da bi povećali državne prihode, koji su bivali sve manji. )avali su se dosta borili zajedno sa Arapima u islamskim armijama. )eđutim, oni su bili raspoređivani u redove pešadije, bili su slabije plaćeni i dobijali su manji deo plena nego arapska konji"a. 0roj )avala se brzo povećao te je ubrzo nadmašio i broj samih Arapa. 1jihovo masovno naseljavanje u gradovima stvorilo je nezadovoljno i opasno gradsko stanovništvo, koje je bivalo sve svesnije svog sve većeg politi!kog zna!aja, svoje kulturne nadmoći pa i sve većeg udela u vojnim opera"ijama. (lavna pritužba bila je ekonomska. %itava struktura arapske države temeljila se na pretpostav"i da će manjina Arapa vladati nad većinom poreskih obveznika nemuslimana. konomski izjedna!iti )avale zna!ilo bi u isto vreme smanjiti prihode i povećati rashode, što bi moglo dovesti do potpunog sloma. Premda se podela na vladajuću kastu i )avale u mnogo slu!ajeva poklapala sa etni!kim razlikama između Arapa i nearapa, ipak je ona pretežno bila ekonomska i društvena, nego na"ionalna. #iromašniji Arapi u Iraku i 0ahreinu nisu bili upisani u spiskove *ivana, te su bili
10
svedeni na nivo )avala i delili su njihove pritužbe. # druge strane, mnogi su se pripadni"i stare persijske zemljoposedni!ke vlastele prilagodili novom poretku. vaj naziv ne obuhvata nemuslimane, poznate kao dimisi, to jest sledbeni"i dopuštenih religija, koje je arapska država štitila, jer su pristali na veći iznos proeza i na neka društvena ograni!enja. svaja!i se nisu upletali u unutrašnju građansku i versku upravu pokorenih naroda, koji su dobili položaj dimisa, tj. pripadnik religija koje je 'uran dopuštao. %ini se da su pokoreni narodi uglavnom pozdravljali arapsku vlast, jer su ustanovili da su novi nameti lakši od starih. %ak je i hrišćansko stanovništvo #irije i gipta više volelo vlast Islama nego vlast ortodoksnih +izantija"a. 2 to vreme Arapi su poistovećivali Islam s arabizmom, što se vidi iz njihovog stava prema novim obraćeni"ima, pripadni"ima pokorenih naroda koji su po!eli prihvatati novu veru. Arapski muslimani bili su potpuno nespremni na ideju o nearapskim muslimanima, te su pokoreni narodi mogli pristupiti veri samo ako bi postali mavali, odnosno štićeni"i nekog arapskog plemena. Premda su oni u teoriji bili izjedna!eni s Arapima i oslobođeni od većine poreza, Arapi su zadržali prezrivo nadmen stav prema njima i dugo su pokušavali da ih isklju!e iz materijalnih povlasti"a Islama. 1akon marove smrti došlo je do zastoja u osvaja!kim ratovima, koji su sve dotle bili glavni pokreta! arapske istorije. #eoba arapskih naroda bila je uglavnom dovršena. Arapsko stanovništvo preplavilo je osvojene pokrajine i tamo se nastanilo, te je pokreta!ka snaga prenaseljenosti privremeno opala. +isoke visoravni i neprijateljsko stanovništvo Irana na istoku i Anadolije na severu, usporili su dalja osvajanja. 0udući da je ratovanje zastalo, pripadni"i plemena imali su više vremena da razmišljaju o dotada prigušenim pitanjima što će uskoro izazvati slom državne uprave i opštu pobunu. lementi otpora mogli su se videti još za marove vladavine, te su možda i uzrokovali njegovu smrt. a vreme slabe smanove vlasti ti su elementi izbili na površinu. Pobuna protiv njega nije bila ni religiozna ni li!na. 6o je bila pobuna nomada protiv bilo kakvog sistema "entralizovane kontrole, pobuna protiv države uopšte. Arapi su zadržali nomadski pojam vlasti, po kojem se poslušnost smatrala kao dobrovoljno podvrgavanje odabranom pojedin"u. 0udući da smanu nije pošlo za rukom arapskim plemenima nametne poslušnost, oni su se osetili slobodnim da mu je uskrate. Iako je oružani napad na smana došao iz gipta, stvarno središte otpora bila je )edina. 6u su 6alha i ubeir, dva nezadovoljna )ekan"a, Amr, nezadovoljan što ga je smanov !ovek smenio u giptu i Aiša, Prorokova udovi"a, stvorili središte zavere protiv hali-e i verovatno imali udela u događajima koji su doveli do njegovog ubistva. Alijina uloga nije jasna, no !ini se da ipak ne snosi nikakvu direktnu odgovornost za ubistvo, premda je njegova pasivnost da upotrebi svoj ugled i položaj kako bi ga spre!io, kasnije njegovim neprijateljima dala delotvorno oružje protiv njega. (odine BCB, $D. juna, jedna skupina pobunjenika iz arapske vojske u giptu, koja je došla u )edinu da se potuži na nepravde, ušla je u hali-ove odaje i smrtno ga ranila. 6o ubistvo ozna!ava prekretni"u u istoriji Islama. 2bijanje hali-e od strane pobunjenih muslimana postalo je presedan koji je poljuljao religiozni i moralni 11
ugled hali-ove službe, kao veze jedinstva u Islamu. tada je jedina spona između vlasti i plemena bila politi!ka i -inansijska. Po smanovoj smrti Ali je gotovo odmah bio pozdravljen u )edini kao naslednik, ali su se !ak i neki smanovi neprijatelji ustru!avali da priznaju kao hali-u !oveka koji je dolazak na presto u velikoj meri dugovao kraljoubi"ama, premda sm nije bio kriv. *rugi, koji nisu voleli smana, nisu bili voljni da priznaju novog hali-u i proosmanska je strana brzo rasla i tražila kaznu za kriv"e. Ali nije znao da se snađe, te je sebi stvorio !itav niz novih neprijatelja opozvavši s položaja mnoge li!nosti koje je ubijeni hali-a postavio. tpor protiv Alija otpo!eli su Aiša, 6alha i ubeir, koji su olako prešli preko sopstvene uloge u pređašnjim događanjima, te su se povukli u )eku da bi pozvali na rat i osvetu. ni su sakupili snage za ak"iju protiv Alija premestivši se u 0asru gde su se nadali lokalnoj podrš"i. ktobra BCB. godine, Ali je krenuo iz )edine na !elu svojih snaga. 6aj je događaj dvostruko zna!ajan. 2 prvom redu on ozna!ava kraj )edine kao prestoni"e Islamskog "arstva, jer otada tamo nikada neće stolovati vladajući hali-a. *rugo, po prvi put je jedan hali-a poveo muslimansku vojsku u građanski rat protiv muslimanske braće. Ali je sa svojom vojskom stigao u 'u-u, gde je posle pregovora s neutralnim namesnikom Ab ul9)usom ušao u grad uz odobravanje stanovništva. tuda je krenuo protiv 0asre i porazio snage opozi"ije u boju poznatom kao G0itka oko kamileH, jer se borba vodila oko kamile na kojoj je jahala Aiša. 0itka je završena Alijevom pobedom. 6alha i ubeir su ubijeni, a Aiša poslata natrag u )eku. Posle kratkog zadržavanja u 0asri, gde mu nije uspelo da za sebe pridobije stanovništvo, Ali se vratio u 'u-u, koja je postala njegova prestoni"a. n je sada bio gospodar !itavog islamskog "arstva izuzevši #iriju. )eđutim, uprkos prividnoj snazi njegov položaj je bio oslabio zbog plemenskog nejedinstva i neposlušnosti njegovih pristali"a, kao i zbog protivre!nih saveta pobožnika i teokrata, koji su sa!injavali veliki deo njegove pratnje, te su stalno ugrožavali i dovodili u pitanje njegovu vlast. #irijom je upravljao )uavija, koji je stajao na !elu "entralizovane vlasti > jedine u islamskom svetu tog doba > vladajući ujedinjenom i poslušnom pokrajinom, s dobrom vojskom, koja je bila izvežbana i dis"iplinovana u grani!nim ratovima s +izantij"ima. I moralno je njegov položaj bio jak. 1jegovo pravo na vlast bilo je besprekorno, jer ga je za namesnika postavio mar, a potvrdio sman, poslednji opšte priznati hali-a. 6ražeći osvetu za smrt svoga stri"a smana, on je postupao prema starom arapskom obi!aju, koji je potvrdio i sam 'uran. 2 prvim borbama protiv Alija i njegovih protivnika, )uavija nije tražio pravo na hali-at, već je zahtevao pravdu, osporavajući Aliju pravo da vodi 8arstvo, optuživši ga da je oprostio kraljoubistvo. )uavija se prvi put otvoreno suprotstavio Aliju kada se nasilno odupro namesniku kojeg je Ali poslao da ga zameni. Prisiljen na ak"iju, Ali je najzad krenuo s vojskom protiv sirskih snaga. 0itka je zapo!ela ;B. jula kada su Alijeve snage po!ele da preuzimaju prevlast. 'ako bi izbegli poraz, sirski vojni"i natakli su 'uran na šiljke svojih kopalja i po!eli da iz sveg glasa govore „Neka Bog odluči“. Ali je u ovom pozivu na arbitražu prepoznao prevaru, no zbog snažnog uti"aja vere bio je primoran da prihvati primirje. 12
0ilo je dogovoreno da svaka strana imenuje svog arbitra, a da se suparni!ke vođe obavežu da će se pokoriti presudi. )uavija je imenovao kao svog predstavnika Amra > veštog pregovara!a, odanog njegovom krilu. Alijini sledbeni"i, koji su -unk"ije arbitara protuma!ili u druk!ijem svetlu, prisilili su ga da prihvati usluge neutralnog Ab ul9)use. Arbitraža je ubrzo donela nove poteškoće Aliju. natna grupa njegovih sledbenika, nezadovoljna tim korakom, pobunila se protiv njega, te je pobuna morala biti žestoko ugušena u krvavom sukobu. vi pobunjeni"i poznati su kao haridžiti. 2 januaru BCK. godine arbitri su se sastali u Azruhu. 1jihova odluka bila je nepovoljna po Alija a verovatno je sadržala i njegovu abdika"iju, zbog !ega je on odba"io. 2 narednim mese"ima njegov položaj će nastaviti da slabi. )uaviji je pošlo za rukom da pripoji gipat i da time Alija liši važnog izvora bogatstva, te je izbegavajući bitku nekažnjeno upadao u Irak. (odine BB$. Alija je ubio haridžit Ibn )uldžem. Alijin sin &asan napustio je borbu i preneo svoja prava na )uaviju, koji je sada pozdravljen u #iriji, a uskoro je bio priznat i u !itavom 8arstvu. 'ad je )uavija stupio na presto, stanje u državi bilo je puno teškoća. 2prava "arstva je bila de"entralizovana i u neredu, te je oživljavanje nomadskog anarhizma i nedis"ipline, koju više nije obuzdavala religijska ili moralna veza, dovelo do opšte nesigurnosti i pomanjkanja jedinstva. 2bistvo smana, građanski rat koji je usledio i premeštanje prestoni"e iz )edine, neopozivo su uništili teokratsku sponu koja je držala na okupu prvi hali-at. ligarhija u )eki bila je poražena i bez ugleda, te je )uavija morao pronaći novu osnovu za povezivanje "arstva. vaj problem on je rešio tako što je dotada teokratsku vlast po!eo da preobražava u arapsku svetovnu državu. )uavija je proglašen za hali-u BB$. godine u Jerusalimu. 1jegovim dolaskom, prestoni"a provin"ijske vlade *amask, postao je glavni grad muslimanskog "arstva, mada je to "arstvo bilo nešto suženo. Posle presude arbitražnog suda, Amr Ibn ul9As, )uavijina desna ruka, otrgao je gipat od Alijinih naslednika. )eđutim, Irak je proglasio al9&asana, najstrijeg Alijinog i Fatiminog sina za legitimnog Alijinog naslednika, dok su se )eka i )edina ravnodušno odnosile prema prestavni"ima #u-janida 3kojima je pripadao )uavija4. Ipak, interesi al9&asana, koji se kretao više kod kuće u haremu nego na prestolu, bili su usmereni više na druga podru!ja nego na državnu upravu. Posle kratkog vremena on je abdi"irao u korist svog sposobnijeg rivala i povukao se u )edinu, predavši se potpuno lagodnom i raskošnom životu. 1a preduzimanje takvih koraka nagovorio ga je )uavija, koji mu je garantovao ogromnu nov!anu svotu i godišnju rentu, koju je on sam sebi odredio. 1aknada je obuhvatala svotu od C miliona dirhama iz blagajne u 'u-i, uz prihode jedne oblasti u Persiji za vreme "elog njegovog života, koji doduše nije predugo potrajao, budući da je umro u @C. godini, najverovatnije od posledi"a trovanja. Pozniji arapski istori!ari, koji su pisali za vreme dinastija koje su ustoli!avane nakon pada majada, bili su zaokupljeni time da umanje ugled omajadske dinastije, osporavajući titulu 13
hali-e )uaviji i njegovim nasledni"ima. 2 svojim spisima oni priznaju titulu hali-e Aliju, no kada govore o )uaviji i ostalim majadima, izuzev pobožnog mara II 3D$D9D;E4 kojem ipak priznaju hali-sku titulu, govore o kraljevanju 3mulk4, što je titula koja se davala gotovo isklju!ivo vlastodrš"ima nearapima. #tav istori!ara odražava stav puritana"a, koji su ga optuživali da je sekularizovao islam i promenio proro!anski, tj. teokratski hali-at u svetovnu vlast > mulk. Posebno mu se zamera uvođenje maksure unutar džamije. n je propoved u petak 3khutbah4 !itao sedeći u stoli"i, a prvi je ustanovio i kraljevski presto. Prema ovakvom pristupu, hali-at se ponovo uspostavlja tek dolaskom na presto dinastije Abasida godine DCE. 2prkos ovakvom tuma!enju, )uavija je primer vladara izuzetne državni!ke sposobnosti kojeg je retko koji potonji vladar uspeo nadmašiti. )eđutim, iako je zapo!eo sekulariza"iju države i mada je priadavao veću važnost politi!kim i ekonomskim aspektima vlasti, religiozni -aktor još uvek je mnogo zna!io. )uavija je ovo vešto koristio u neprestanim borbama sa +izantijom, koje su mu omogućile da sebe predstavi kao pobornika Islama i vođom u #vetom ratu, te da zahteva i postigne religioznu odanost većine Arapa. Pro"es "entraliza"ije, koji je sada bio neophodan da bi arapsko "arstvo moglo da preživi, obuhvatao je niz koraka, koje je trebalo preduzeti. 1ajpre je trebalo premestiti prestoni"u u #iriju, koja je ostala prestoni!ka pokrajina "arstva tokom !itavog perioda omajadske vlasti. #tvarna prestoni"a, međutim, !esto se premeštala budući da su omajadski vladari podizali svoje zamkove na rubu pustinje gde su se osećali sigurni. #am )uavija smestio se u *amasku, gde mu se, s obzirom na središnji položaj i stare kulturne i upravne tradi"ije grada, !inilo da može uspostaviti vladu koja će biti sposobna da nadzire udaljenije pokrajine. d mnogobrojnih žena, najbliža mu je bila )ejsun, #iro9Arapkinja iz plemena banu9 0ahdal, koja je s prezirom gledala na dvorski život u *amasku i !eznula za slobodom pustinje. )ejsun je bila jakobitska hrišćanka. #vog sina Jazida, kasnijeg )uavijinog naslednika, !esto je vodila u sirijsku pustinju, blisku njenom beduinskom plemenu, u kojoj se mladi prestolonaslednik privikao na lov, teška jahanja, pijenje vina i pisanje stihova. #irijska pustinja sada je postala škola omajadskih prin!eva, gde su oni u!ili !isti arapski jezik, neuprljan arameizmima, i gde takođe nisu bili izloženi gradskim zarazama koje su !esto napadale gradove. 'asnije su omajadski hali-i nastavljajući tradi"iju, gradili seoske dvor"e na grani"i #irijske pustinje, koje su nazivali al90adija. #a majadima prestoni"a je preseljena u *amask. 2 sr"u grada nalazio se rimski hram Jupitera *olihenosa, na !ijem mestu je u doba majada postavljena +elika džamija. slanjajući se na zate!eno nasleđe, majadi će razviti poseban arhitektonski stil. #ali za molitvu se u to vreme dodaje novi arhitektonski element > transept, što će iz osnova promeniti salu sa stubovima koja je do tada ostala neraš!lanjena. /to se ti!e bazilikalnog plana i njenog Gtrijum-alnog karakteraH van sumnje je da on vodi poreklo od preislamskih bazilika, i to kako od pro-anih sala za audijen"ije, sa nišama za presto u palatama, tako i od srednjeg broda sirijskih "rkava. Između džamije i palate, postoje u stvari, vrlo bliske veze, tako je džamija u isto vreme i Javna rizni"a. 1jeni klju!evi su svake ve!eri predavani blagajniku, koji je stanovao u palati.
14
brnuto, komandant trupa sa svojom oružanom pratnjom je u toku dana boravio u palati, dok bi noću obezbeđivao stražu u džamiji. 'ada je u pitanju mihrab u transeptu, ovaj element verovatno predstavlja u isto vreme i dvorsku apsidu sa prestolom i "rkvenu apsidu, ali zaista u jednoj uprošćenoj -ormi, koji je, takođe, ispunjavao određene -unk"ije. 0ez sumnje je njegova prva namena bila 3mada pogrešno primljena4 da ozna!ava zid kible, to jest da ta!no odredi prava" molitve prema )eki, ali bolje reći, bar u ranim godinama Islama, služila je kao soba za molitvu hali-i ili namesniku. 2 tom smislu postoji nekoliko arapskih izvora koji govore kako je omajadski namesnik u Iraku, Ibn9&ubajra sedeo u mihrabu svoje sale za molitvu, gde ga je pronašao njegov komornik. va uloga mihraba kao G"arskog mestaH u spomeni"ima iz najstarijeg perioda, uglavnom je dokazana bogatstvom i veli!anstvenošću njegove dekora"ije, koja ga odvaja od ostalih delova džamije. Izvestan odblesak prohujalog sjaja tih starih primeraka sa!uvan je svedo!anstvom dvaju najstarijih spomenika7 nišom za molitvu el9'hasaki 3prva polovina I veka4 koja poti!e iz 0agdada i izložena je u muzeju ovog grada, i mihrabom iz džamije #idi kba u 'eruanu 3B;LB<4. Iako ova dva ostvarenja pripadaju starom abasidskom periodu oni po obliku, ukrasu i stilu slede omajadske primere. (lavno obeležje mihraba iz omajadskog perioda je lu!no ili potkovi!asto zasvedena niša, kao i motiv vinove loze, koji dolazi iz antike i hrišćanstva, a igra važnu ulogu u omajadskoj umetnosti. n se širi u obliku kandelabra koji izlazi iz vaze na središnjoj tra"i mihraba Al9 'hasaki, na!injenoj od kamena, a pokriva svod mihraba džamije #idi kba u vidu zlatnih gran!i"a koje se isti!u na "rnoj osnovi. Isto tako zapaža se i motiv školjke kojim se isti!e niša mihraba u 0agdadu, a !esto se sreće u 'eruanu na mramornim ukrasnim nišama potkovi!astog oblika na podnožju mihraba. vde svakako treba spomenuti i kupolu mihraba u obliku školjke, iz džamije u 'ordovi, koja pripada kasnijem omajadskom vremenu i koja datira iz druge polovine veka. 2 kasnijem periodu ovaj oblik biće podređen novim uti"ajima i promenama u ukusu. 2 I veku će prevagnuti niše zasvedene prelomljenim lukom, koje će od epohe #eldžuka biti obogaćene narezima i biti ispunjene GstalaktitimaH u gornjim delovima. 'ada se govori o omajadskoj arhitekturi, svakako treba spomenuti i minaret, koji se kao novi element pojavljuje na omajadskim džamijama, i sa !ijeg je vrha mujezin pozivao vernike na molitvu. Prvobitno su u tu svrhu služile !etiri ugaone kule sa rimskog utvrđenja oko omajadske džamije u *amasku, !iji će plan kopirati BD<. godine Amrova džamija u Fostatu, a odrediće isti raspored i omajadskoj džamiji u )edini. 'asnije će omajadska epoha biti karakteristi!na po jednom minaretu, !etvrtastog oblika, zdepastom i masivnom, podeljenom na dve zone, a !esto oživljenim prizorima pod lukovima u gornjim delovima. 2 retkim izuze"ima minaret je uklopljen u zidove utvrđenja, i to na severnoj dvorišnoj strani, kao što je to slu!aj sa džamijom #idi kba u 'eruanu. 2 slu!aju minareta smo takođe suo!eni sa starim hrišćanskim pozajmi"ama, ta!nije uspomenama na !etvrtaste kule, koje su na sli!an na!in obeležavale stare hrišćanske gradove #irije. 6o su bila zdanja koja nisu služila smo za zvonike, nego i za gradska vrata i osmatra!ni"e. 2 epohama koje će uslediti posle majada, oblik minareta će pretrpeti još veće promene no što je to bio slu!aj sa mihrabom > izuzetak će biti /panija i severna A-rika. 15
SAKRAL!A ARHITEKTURA OMA%ADSKO8 PERIODA Kuola na steni 'upola na steni, koju pogrešno nazivaju marova džamija, predstavlja najstarije muslimansko svetilište sve!anog izgleda. 1jena izgradnja zapo!eta je pod Abd el9)alikom. *a bismo dobili pouzdan datum moramo se osloniti na natpis u unutrašnjosti zgrade, koji ukazuje na BK$LBK;. godinu. +iše od jednog veka kasnije, građevinu je obnovio abasidski hali-a al9)aMamun 3$<9<<4, koji je namesto Abd el9)alikovog ubeležio svoje ime, ali je zaboravio da promeni datum. Pored toga, prostor za ispisivanje imena je već bio određen imenom Abd el9)alika, tako da je abasidski kaligra- sasvim blizu umetnuo slova novog imena, nagomilavši ih na uskom prostoru. grada je po svom planu osmostrano zdanje sa stranama koje mere ;E,B m dužine, dok su zidovi visoki K,CE m. 2nutar spoljnih zidova upisan drugi oktogon, a zatim unutrašnji krug. vu središnju rotondu, u kojoj se nalazi #veta stena, pokriva kupola. vim dvostrukim raš!lanjivanjem dobijena su dva deambulatorijumaB koji dozvoljavaju vršenje obreda kružnog pohođenja 3tava-4. 2 unutrašnjosti primećujemo naizmeni!ni raspored podupira!a, koji su pozajmljeni iz +izantije, koji se pokorava ritmu7 jedan stuba" pa dva stuba > jedan stuba" pa tri stuba. 6o je red koji se već sreće u tremovima +elike džamije u *amasku. 'upola koja dostiže pre!nik od ;E,@@ m i visinu od
Deam,ulatori)um > u srednjovekovnim "rkvama otvoren hodnik oko kojeg se nižu kapele. 16
1a žalost, ukras od višebojnih plo!i"a, koje su iz razli!itih epoha, ne pokazuje više nekadašnji izgled. 6aj ukras zamenio je prvobitni zidni mozaik na zlatnoj osnovi, koji je oblagao prozore i završne široke trake, i koji je, združen sa živim bojama mermerne oplate i zlatnim sjajem kupole, morao stvarati uzbudljiv utisak. Pored toga, natpisne trake iz otomanskog perioda, izvedene s izuzetnim majstorstvom u tulut pismu, donose takođe izuzetnu draž. a ovo ima zasluge obnova 'upole na steni, koja je preduzeta po naređenju otomanskog sultana #ulejmana I $CC;. godine. Ipak, tek unutrašnjost otkriva najviši domet ukrašavanja. Posmatra! ostaje zadivljen bogatstvom mermera, !iji ukras, znala!ki urađen, pokriva lukove, zidove između prostora i stup"e. adivljuje i sjaj pozlaćenih kapitela, bronzane aplika"ije na vratima, koje su ukrašene vinovim lozi"ama, a najviše o!arava sjaj mozaika na zlatnoj osnovi. vaj mozaik, na kome je pretežan -loralni ukras, krunisan je jednom širokom trakom, na kojoj se nalazi ku-ski natpis. Posebnu pažnju privla!i ova neobi!na mozai!ka dekora"ija, ne samo zbog savršenstva svoje obrade, koja ništa ne zaostaje za mozai"ima iz *amaska, već naro!ito zbog simbolizma. (lavni motivi su Gsvećnja"iH ili drveće s gran!i"ama, koje stvara bukete od akantusovog lišća da bi se ono ili uvilo u spiralne stabljike, podsećajući na rogove izobilja, ili se razvilo u naizmeni!no postavljene palmete. 1a stablu i granama nalaze se neobi!ni doda"i, skupo"en nakit u kome se prepoznaju krune, ogrli"e, grivne, naušni"e i naprsni nakit. vi motivi nisu ništa drugo do prikazi nakita vizantijske krune, a delom i sasanidske, a predstavljaju simbole vlasti i svetlosti. Arhitektural Arhitekturalna na shema građevine oslanja oslanja se na oktogonalni oktogonalni hrišćanski martirijum, martirijum,D a kao najbliži uzor može se smatrati "rkva 2spenja 0ogorodi"e iz Jerusalima, koja se, sa svojim dvostrukim deambulatorijumom i svojom rotondom pod kupolom uzdizala, kao i 'upola na steni, iznad jedne svete stene, na kojoj su, prema legendi, ostali osta"i #pasiteljevih stopala. # druge strane, izvesno je da je rotonda podignuta nad &ristovim grobom u 0azili"i svetog (roba, takođe izvršila izvestan uti"aj na zamisao ovog zdanja. Prilagođavanje pozajmljenih elemenata iz hrišćanske hrišćanske "rkvene arhitekture arhitekture muslimanskim muslimanskim namerama, svakako je, kao i u slu!aju slu!aju transepta, transepta, imal imaloo dubl dublji ji smis smisao ao.. 'u 'upol polaa na sten steni, i, naime naime,, treb trebal aloo je da bud budee shvać shvaćen enaa kao kao pan panda dann hrišćanskim spomeni"ima, koje su muslimanski osvaja!i svakodnevno gledali. na je ostala trijum-alni spomenik ali u isto vreme i simbol nove vere. Arapski pisa" Jakubi 3D@4 piše sledeće7
&U.leav5i 'misli se na A, el-Malika+ veli4inu i s)a) #a1ilike sveto. 8ro,a u %erusalimu on se ,o)a5e a muslimani n)ome ne ,uu osen)eni i/ i1 to. ra1lo.a/ sa.rai Kuolu na steni63 sim ovog sadržaja, koji uzdiže simboliku vlasti, 'upola na steni imala je još jedan zna!aj, !isto politi!ki, koji vodi poreklo iz posebnih prilika tog vremena. na je bila zamišljena kao suprotan stožer glavnom i tradi"ionalnom islamskom svetilištu 'abi u )eki, koja je za vreme vladavine Abd el9)alika bila u rukama njegovog suparnika, hali-e Ibn ez9ubeira. 'upola 7
Martiri)um > deo "rkve gde je smešten grob mu!enika ili kov!eg s njegovim moštima. 17
je morala, prema tome, postati novo "entralno sveto mesto islamske vere, novo mesto hodo!ašća, hodo !ašća, gde je sveta stena mogla zameniti 8rni 'amen iz )eke, za izvođenje obreda kružnog ophoda. 'upola na steni uzdiže se u svetom kraju Jerusalima 3al9&aram eš9/eri-4, na brdu )orija, gde su se nekada nalazili hramovi #olomona i Iroda. 6o je jedno od retkih mesta na zemlji prepuno simbolike. Iznad svete stene nalazi se Gpupak svetaH. 1jeno postavljanje na ovo mesto svesno je u!injeno i ono ima izrazito programsko obeležje. na!enje Jerusalima kao svetog grada 3Al 'uds > sveti4 svodi se na predislamsko zna!enje grada za Jevreje i hrišćane. n je i za )uhameda najpre bio pojam za sveto mesto i tek nakon njegovog spora sa Jevrejima dobija sekundarno zna!enje. 1o u islamskoj mitologiji i tvorbi legendi, predanja koja poti!u iz jevrejske tradi"ije o Abrahamovoj žrtvi i Jakovljevom snu o nebeskim lestvama jesu predstave o raju povezane sa tim mestom. 6o je vezivanje već u!inilo apokr apokrii-no no i apoka apokali lipt pti! i!ko ko jevre jevrejs jsko ko i hrišć hrišćans ansko ko preda predanj nje, e, ko koje je po pola lazi zi od ko kon"e n"ep" p"ij ijee o poslednjem vremenu kao ponovnom uspostavljanju pravremena te je gledalo na stenu na bregu #ionu kao na ta!ku koja kao središte sveta mora biti i središte !uda spasenja. a muslimane, otuda sam grad ima manjeg zna!aja od mesta &rama na kojem je 'upola na steni podignuta, a koja natkriva hrid na kojoj su se dogodila sva !udesna dela Alahova. a ovo mesto se vezivala, između ostalog, i stara legenda o Avramu, kojoj su bili privrženi kako muslimani tako i Jevreji. )uslimansko predanje se unekoliko razlikuje od judeo9 hrišćanskog. Prema ovom, Alah se javio u snu Ibrahimu 3Abrahamu4 i rekao mu da žrtvuje svog sina. 2jutru 2jutru Ibrahim iskaza svoj san sinu, a on kao dobar vernik re!e o"u da postupi kako mu je Alah naredio. 1a to Ibrahim krenu da žrtvuje svog sina i kad je već pritisnuo de!akovo !elo na tlo, pozva ga Allah preko *žibrila i re!e mu da je ovim već ispunio san i prošao ispit vere i poslušnosti. 1ešto pre I veka, ovo sveto mesto je vezano za )uhameda. Po!etak njegovog +aznesenja na -antasti!nom biću 0urak smešten je u 'upolu na steni, a zahvaljujući širokoj pobožnosti verni"i su verovali da vide otiske njegovih stopala na svetoj steni. Prema legendi, jedne noći, muhamedu je došao anđeo *žibril, koji je i bio posrednik između 0oga i )uhameda. n je na konju Al90uraku 3munja4, koji je imao ljudsku glavu, telo konja i rep pauna, preneo )uhameda do Jerusalima, upravo do stene na kojoj se nalazi &ram, gde su se )uhamedu otvorile stepeni"e kojima se on popeo do sedmog neba. %itavo ovo putovanje odigralo se u deliću sekunde, pa se kaže da kr!ag vode, koji je )uhamed slu!ajno oborio krenuvši sa *žibrilom, još nije dotakao zemlju kad se )uhamed vratio. Prema verovanju, #udnjeg dana će na steni biti postavljen i Allahov presto pred kojim anđeo Isra-il duva u trubu dajući time znak za po!etak suda, a Isus i )ojsije će istupiti iz spilje sa svojim verni"ima te će presuđivati i suditi. 2 dolini Joza-at, a to je najjužniji deo doline 'idron između brega &rama i )aslinske gore u Jerusalimu, skupiće se mrtvi nakon što budu morali dati da se već posle smrti nad njima izvrši sud nad dušama. 1a sudu dušama mrtve ispituju anđeli )unkir i Ankir, pitajući ima li boga osim Allaha i ko je Alahov prorok. 1a poslednjem sudu biće preko doline razapeto uže, tanko poput konjske dlake, koje će na brdu &rama nadzirati )uhamed, a na )aslinskoj gori Isus. Pravedni"i će lako preći preko ovog užeta, dok će se nepravedni strovaliti u dolinu, koja se u međuvremenu proširila u ralje pakla. 6og dana 18
u Jerusalimu više neće biti sveže vode, te će se umesto kiše na grad izliti kipuća voda. 0oravak u paklu postaje već u samom gradu grozna stvarnost, međutim, na mestu &rama neće biti ovih strahota. Prema jednoj drugoj legendi, )uhamed će tada ispitati i samog Isusa je li pravedno sudio i kao znak pomirenja sa njim 3tj. u znak jedinstva hrišćanstva i islama4 oženiti ga vlastitom sestrom. 6a i druge legende o zbivanju na sudnjem danu slike su pokušaja da se antagonisti!ka protivre!ja između oba pokreta za kraj vremena iskažu kao nedelotvorna i besmislena.
"elika "elika (ami)a u Damasku Abd el9)alika je nasledio +alid I 3DEC9D$C4, njegov sin, koji se s pravom može nazvati najvećim omajadskim graditeljem. Prema predanju, njegova ljubav prema građenju je bila toliko velika da su za vreme njegove vladavine, koja je bila relativno mirna i uspešna, na svakom većem skupu u *amasku glavna tema razgovora bile lepe građevine, kao što je u vreme mara Ibn Abd el9Aziza bilo kulinarsko umeće. +alidova vladavina bila je u mnogim pogledima vrhunska ta!ka omajadske moći. 1ajvažnije je što je u tom periodu ponovo otpo!elo osvajanje i ekspanzija "arstva, kojem su pripojeni 0uhara i #amarkand na istoku, indijska pokrajina ind na jugu, no možda od najvećeg zna!aja je iskr"avanje u /paniji, godine DEK, posle kojeg je ubrzo zauzet veći deo Iberijskog poluostrva. +alid je živeo samo @E godina, no za svog +alid s vog života on je proširio p roširio i ulepšao veliku džamiju dž amiju u )eki, prepravio džamiju u )edini, u #iriji podigao veći broj škola i bogomolja i darivao institu"ije za gubav"e, hrome i slepe. )oguće da je on bio prvi srednjovekovni vladar koji je zidao bolni"e za li"a obolela od hroni!nih bolesti i mnoge lazarete, koji su kasnije bili podizani u velikom broju na apadu po ugledu na muslimanske obras"e. a +alida se vezuje i izgradnja +elike džamije u *amasku, koju je tokom DEB. i između D$@9D$C. podigao u novoj prestoni"i. +elika džamija u *amasku predstavlja klasi!an spomenik majadske religiozne arhitekture, a po mnogim autorima ona je i njen najviši domet. 'ada je sagrađena, džamija je izazivala divljenje tokom !itavog srednjeg veka. na je bila !etvrta u nizu najpoštovanijih svetilišta islamskog sveta, posle 'abe u )eki, džamije u )edini i 'upole na steni u Jerusalimu. *žamija je podignuta na mestu anti!kog utvrđenja u !ijoj unutrašnjosti je nekada bio podignut rimski hram Jupitera *olihenusa, a kasnije bazilika sv. Jovana 'rstitelja. 1akon rušenja "rkve, novo zdanje džamije sa!uvalo je u svom kompleksu i stare arhitektonske delove, kao na primer, temenos i !etiri ugaone kule, do"nije minarete, troja anti!ka vrata i monumentalne propileje sa isto!ne strane. 1jene dimenzije $C N $EE m monumentalne su i za današnje uslove gradnje. 1jena trodelna sala za molitvu pripada tipi!nom sirijskom planu. 8entralni brod, koji vertikalno se!e razvu!en prostor, a koji je viši i širi nego drugi brodovi, naglašen je nišom za molitvu 3mihrabom4 3mihrabom4 na južnom zidu, kao i kupolom kupolom koja je nadvišavala nadvišavala ložu hali-e hali-e 3maksuru4. 3maksuru4. 1jegova dekora"ija je bila posebno raskošna. vaj graditeljski element izrazito bazilikalnog tipa, najpre je služio da pokaže moć omajadkog hali-e, koji je sedeo na jednom uzdignutom prestolu pod kupolom lože u transeptu, okružen svojom gardom, gde su se, osim toga, nalazila i mesta za 19
visoke dostojanstvenike. 6u je pred hali-om paljen tamjan, a tu su se obavljale i audijen"ije. #li!nosti sa prestonom dvoranom palate ovde su sasvim jasne. 2 oba slu!aja, hali-a, politi!ki i verski poglavar, gledao je kako se pred njim odvija isti dvorski "eremonijal. 1jen sistem podupira!a na dva sprata, sa nekada potkovi!astim lukovima, imao je stubove u donjem delu, a stup"e sa arkadama u gornjem, koji su posle velikog požara iz $K<. godine, bili zamenjeni stubićima. vaj sistem stubova nosio je nagnute stepenaste krovove. +eliki broj kapitela, uglavnom korintskih, poreklom sa anti!kih spomenika i u sekundarnoj upotrebi u unutrašnjosti džamije, takođe su bili uništeni plamenom. 6ransept je pomoću stubova, raš!lanjen u obliku slova 6. #tubovi su u po!etku nosili kupolu od drveta. 1a njenom mestu, danas se nalazi kamena kupola. #amo su se o!uvali siromašni osta"i ukrasa u mozaiku koji su raskošno pokrivali unutrašnjost džamije, stup"e i zidove transepta. #tari mihrab bio je veoma raskošan, no ni on se nije o!uvao, te je današnja niša za molitvu novijeg datuma. 0azilikalna struktura +elike džamije u *amasku naro!ito je naglašena -asadom iz dvorišta sa kalkonom pro!elja i trodelno raš!lanjenim ulazom. 'upola maksure dala je transeptu posebnu siluetu. 1ad lukovima na stup"ima obeju -asada transepta, nalaze se prozori sa rešetkama od štuka. Oivi ritam u izmeni stubova sa stup"ima 3vizantijski sistem naizmeni!nog ponavljanja podupira!a4 oživljava dvorišni trem, !iji gornji sprat ima lepe dvojne arkade sa potkovi!astim lukovima, koji po svom obliku odgovaraju prvobitnim lukovima u unutrašnjosti džamije. vaj red poremećen je na severnoj strani, koja je posle požara postala obi!an trem sa stup"ima. d starih ugaonih kula, koje su služile kao minareti, do naših dana su se o!uvali samo temelji jugozapadne kule, sa minaretom iz vremena mamelu!kog sultana 'ajat 0eja, podignutim $@. godine. )inaret na severnoj strani je s kraja II veka, a onaj sa jugoistoka iz $<@E. godine. 6reba još pomenuti u severozapadnom uglu dvorišta jedan mali objekat na dva sprata, koji se oslanja na korintske stubove i u kome se nalazi jedna !esma. (ornji osmostrani sprat pokriven je kupolom. idan je naizmeni!nim slojevima kamena i opeke, tehnikom omiljenom u +izantiji. 2 po!etku, ovaj objekat, bio je takođe bogato ukrašen mozai"ima i u njemu je bilo sedište državne blagajne. va okolnost može biti, na prvi pogled neobi!na, jer je re! o svetom mestu. )eđutim, u rano doba džamije su imale mnogostranu -unk"iju. *žamija nije bila samo sala za molitvu vernika, mesto gde se izgovarala propoved petkom, već i verska škola 3medresa4 !iji je najvažnij zadatak bilo tuma!enje 'urana. Između tih zidova, hali-a i njegov predstavnik, delio je pravdu, tu su se vodile u!ene rasprave. 2 isto vreme džamija je imala jasno određenu politi!ku prirodu, jer je tu vršeno proglašenje novih hali-a, ili preuzimanje dužnosti od strane novog upravnika. Istovremeno, ona je bila okvir za "eremoniju u !ast novoizabranog vladara, a izbegli"e su tu mogle naći politi!ki azil. %itava zgrada džamije bila je veoma raskošno dekorisana, no ova dekora"ija je do danas nažalost samo delimi!no sa!uvana. 8ela džamija bila je pokrivena belim mermernim plo!ama, dok su zidovi u dvorištu, koji su bili oživljeni malim pilastrima, bili pokriveni plo!ama od razli!ito obojenog mermera. 20
2 unutrašnjosti džamije, zidovi su takođe bili pokriveni mermernim plo!ama u visini dvostrukog ljudskog stasa, iznad koga se širio !uveni -riz sa pozlaćenom vinovom lozom. 'apiteli i stubovi su takođe bili bogato pozlaćeni. 1a visini od oko B,BC m po!injao je raskošni ukras od mozaika na zlatnoj osnovi, koji se pružao u unutrašnjosti, kao i na spoljnim zidovima do krova, dostižući visinu od oko D m. Isti mozai"i ukrašavali su stup"e i -asadu transepta, vestibil, trem i zgradu rizni"e. +ećina o!uvanih mozaika pripada vremenu majada, mada neki osta"i pokazuju do"nije dopune.
D(ami)a u Meini Posle 'abe u )eki, džamija u )edini spada u najpoštovaniji muslimanski spomenik. 1jenu obnovu 3DED > DEK4 izvršio je hali-a +alid I, i u izvesnom smislu ravna je džamiji u *amasku. +eliko poštovanje koje uživa zasniva se na verskom predanju, jer je na tom mestu )uhamed propovedao nakon svog odlaska iz )eke, a u njoj se nalazi i Prorokov grob. d prvobitne )uhamedove džamije, prepravke koje su majadi sproveli, u!inile su veliko zdanje, dimenzija KD,CE N D,CE m, koje su se o!uvale do današnjih dana. 1adahnuti ugaonim kulama iz *amaska, oni su dodali i !etiri minareta. *vorana za molitvu sa!injena je od pet brodova, a ovoj odgovara jedna druga zgrada iste dužine sa severne strane, koja je takođe bila namenjena molitvi, ali za žene. 2 isto!nom delu molitvene dvorane nalazi se )uhamedov grob, zaštićen jednim petougaonikom. 6ransept, znatno pomeren i smanjen u svojim razmerama, ne nalazi se kao obi!no u središnjoj osi, već je smešten prema mestu odakle je )uhamed rukovodio molitvom. 6ransept je bio raskošno dekorisan. 1jegova drvenarija bila je pozlaćena, dok je središte tavani"e bilo ukrašeno motivom sli!nim štitu, izdubljenom kao školjka. Poput transepta, mihrab je takođe bio velelepno dekorisan, sa zlatnim plo!ama, koloristi!kom igrom "rvene i "rne boje. Po ugledu na zidove +elike džamije u *amasku, oplate i spoljnih i unutrašnjih zidova izvedene su od plo!a višebojnog mermera, delom u geometrijskom stilu, a delom u vidu rozeta i relje-nih ukrasnih stubića. 8elom širinom zida ide široka traka sa natpisom. I ovde džamija svoju raskošnu unutrašnjost duguje mozai"ima na zlatnoj osnovi. 'ao i u *amasku, zidovi su bili pokriveni predstavama drveća i arhitekture, koje su, po shvatanjima majstora mozaika trebalo da stvore iluziju rajskog drveća i dvorova. Pojam raja igrao je važnu ulogu u zamisli ukrasa i vrlo moguće da je uti"ao na tematiku mozaika iz unutrašnjosti džamije u *amasku, mada prikaze gradove treba pre svega shvatiti kao rezultat postavljenog politi!kog programa.
21
D(ami)a al -Aksa *žamija Al9Aksa nalazi se nedaleko od 'upole na #teni, a ovaj termin upotrebljava se da ozna!i !itav skup svetih zgrada na tom prostoru. Prvobitna džamija je bila prostrana !etvorougaona građevina sa dvoranom za molitvu, pokrivena drvenim gredama. I ovo zdanje je pretrpelo, u do"nijim -azama, niz prepravki i prilagođavanja od kojih valja pomenuti samo najvažnije. Po!etkom +III veka, pod hali-om +alidom I, džamija je doživela omajadsku obnovu kada je dobila mermerne stubove raspoređene po traveju koji je upravno postavljen prema zidu u dnu džamije. vaj raspored se potpuno razlikuje od klasi!nog rasporeda u pogledu redova transverzalnih podupira!a. +elika oštećenja, prouzrokovana zemljotresom iz D@DLD@. godine, dala su povoda za obnovu i proširenje, koji su izvršeni pod abasidskim hali-om al9)ahdijem. 6om prilikom, mermerni stubovi su sa!uvani u južnom delu zgrade, dok su u severnom delu zamenjeni zidanim stubovima. *žamiju odlikuje transept širi no ostali pobo!ni brodovi, koji se, osim toga, razlikuje od ostalih brodova svojim uzdignutim krovom na dve vode i kupolom nad maksurom. voj istoj staroabasidskoj epohi pripadaju, po svoj prili"i, i konzole od izvajanog drveta, prikovane ispod krajeva debelih hrastovih greda na tavani"i, !ije ih veliko majstorstvo izrade, stil i motivi tesno vezuju za vajane mermerne plo!e, koje !ine podnožje mihraba u džamiji #idi kba u 'eruanu. Pod -atimidskim sultanom az9ahirom, džamija je $E
22
S"ETO"!A 8RADO"A
ARHITEKTURA
OMA%ADSKO8
PERIODA 9 ARHITEKTURA
Iz omajadskog perioda sa!uvani su mnogobrojni arhitektonski spomeni"i. 2 Palestini, hali-a #ulejman, sagradio je na ruševinama strijeg grada, grad 5amilu, u kojem je smestio svoju reziden"iju. sta"i njegove palate mogli su se videti sve do po!etka prvog svetskog rata, a minaret njegove 0ele džamije, koja je posle +elike džamije u *amasku i 'upole na #teni u Jerusalimu postala treće vodeće svetilište #irije, koji su obnovili )amelu"i u prvoj polovini I+ veka, još uvek stoji. *amask je već u Anti"i bio !uveni grad. #mešten na ivi"i pustinje, pristupa!an preko visokih stenovitih klana"a Anti9=ibana, koji su se naglo otvarali na plodnu ghutu, zelenu ravni"u bogate vegeta"ije, koja je zanosila Arape, za !ije je o!i plodna oaza bila pravi zemaljski raj. )eđu posebnim zaslugama majada, trebalo bi navesti izgradnju sistema navodnjavanja, koji svojim osta"ima služi najsiromašnijima još do današnjih dana. d isto!nih gradskih vrata, kroz koja je prošao i sv. Pavle, prolazila je !uvena via recta 3koja se spominje i u *elima apostolskim4, anti!ki put prvobitno oivi!en stubovima. 2 *amasku, kao i u ostalim gradovima, Arabljani su živeli odvojeno u svojim !etvrtima, u svojim plemenskim zajedni"ama. 2 *amasku, &imsu, Alepu i drugim gradovima još uvek su dobro obeležene ove !etvrti. 'apija svake kuće otvarala se s uli"e u dvorište, na !ijem je središtu obi!no stajalo veliko korito za vodu za koje je bila pri!vršćena "ev. Iz nje je, s vremena na vreme, šikljao mlaz vode kao iz prskali"e. Pored korita raslo je narandžino ili limunovo stablo. #obe su bile okolo dvorišta, koje je u većim kućama bilo snabdeveno tremom. majadi su *amask snabdeli vodom, izgradnjom vodovoda koji nije imao prem"a u starom rijentu, a koji još uvek -unk"ioniše. Jazid je, da bi usavršio navodnjavanje (ute, od 0arade prokopao 3ili verovatnije proširio4 kanal 1ahru Jazid, koji i danas nosi njegovo ime. Pored ovog, zna!ajna su još !etiri druga rukav"a 0arade kojima grad duguje svežinu. +elika palata u *amasku nažalost nije ostala sa!uvana. na je, bez sumnje, bila povezana sa kompleksom +elike džamije, kako je u ono vreme bilo uobi!ajeno. ovoj palati danas uglavnom saznajemo na osnovu sa!uvanih zapisa. animljiv je zapis jednog pratio"a abasidskog hali-e )utazima, koji je zajedno sa njim posetio *amask7
&Mi smo tako sti.li u )enu o.romnu alatu/ ko)a )e 2ela ,ila olo4ana 1elenim mermerom/ u sreini vori5ta nala1io se )ean veliki eo s voom/ stalno naa)an/ 4i)e )e oti2an)e navon)avalo ,a5tu/ .e su rasle na)le5e vrste ,il)aka i rve:a/ nastan)ene mno.o,ro)nim ti2ama/ 4i)a )e esma 1amen)ivala na)*ini)u mu1iku36 životu na dvoru takođe saznajemo iz sa!uvanih zapisa. +e!eri hali-a bile su rezervisane za zabavu i društveni život. )uavija je naro!ito voleo da sluša istorijske pri!e i anegdote, u prvom redu južnoarabljanske, i pesni!ke re"ita"ije. *a bi udovoljio svojoj želji, on je iz Jemena 23
doveo pripoveda!a pripovetki Abida Ibn /arjaha, koji je za vreme mnogih dugih noći zabavljao hali-u pri!ama o starim juna"ima. miljeno piće bio je šerbet od ružine vode koje su proslavile arapske pesme, a koji se i danas služi na 0liskom istoku. )uavijin sin Jazid ostao je upamćen kao sklon piću, zbog !ega je dobio naziv GJazid vinopijaH. Jedna od njegovih šala bilo je privikavanje malog Abu 'ajsovog majmuna da u!estvuje s njim u njegovim proslavama. Prema predanju, Jazid je pio svakog dana, dok se al9+alid I zadovoljavao da pije svakog drugog dana. &išam je pio jedamput sedmi!no, i to petkom posle službe, a al9)alik jedamput mese!no. 2 piću ih je sve nadmašio +alid II 3D@<9D@@4 za kojeg se kaže da je neprestano plivao u bazenu vina, koje bi on obi!avao toliko gutati da bi se površina bazena znatno spustila. a al9+alida se pri!a da je jednog dana otvorio 'uran i kada su mu se o!i zaustavile na re!ima Gi svaki tvrdoglava" i buntovnik bio je uništenH, on je lukom i strlom izbušio na komade svetu knjigu ponavljajući stihove koje je sam sastavio. vaj hali-a provodio je vreme u svojim pustinjskim tvrđavama. 6u je, kako svedo!e sa!uvani izveštaji, organizovao proslave praćene plesom, pesmama i muzikom. vim sve!anostima, ipak, nije potpuno nedostajala kulturna "rta. ne su bez sumnje podsti"ale razvoj poezije i muzike. )eđu bezazlenije i otmenije zabave koje su zaokupljale hali-e i njihove dvorjane, spadao je lov, trke konja i ko"kanje. Polo, koji je postao omiljen sport za vreme Abasida, možda je bio uvezen iz Persije pred kraj omajadske vladavine. 2 to vreme bila je !esta i borba petlova. =ov se rano razvio u Arabiji i u njemu se u prvo vreme isklju!ivo upotrebljavao saluki pas 3iz #aluka u Jemenu4. 'asnije je umesto njega upotrebljavan gepard. =egenda govori da je 'ulajb Ibn 5abija bio prvi arabljanin koji je upotrebio geparda za lov. Persijan"i i Indij"i su mnogo pre Arabljana dresirali ovu životinju. Jazid I bio je prvi veliki lova" u islamu i prvi koji je nau!io geparda da jaše na sapima konja. n je kitio svoje lova!ke pse zlatnim lan"ima i svakom dodeljivao posebnog roba. 2 vreme majada, )eka i )edina potpuno su izmenila svoj izgled. 2 )edinu, napuštenu prestoni"u Arabije, sada su se vraćali mnogi od onih koji su želeli da se drže po strani od buke politi!kog života i koji su želeli da neometano uživaju u velikom bogatstvu koje su im osvaja!ki ratovi doneli. #ledeći primer Al9&asana i Al9&useina, veliki broj onih koji su poslednjih godina stekli bogatstvo, nastanio se u ove gradove. 2nutar ovih gradova dizale su se palate, a izvan grada vile u kojima su vrvele sluge i robovi snabdevajući svoje stanare svakojakim luksuzom. #a sve većim porastom bogatstva ova dva sveta grada svakim su danom gubili na svetosti. ni su se razvili u "entre svetskog uživanja i veselja i u postojbinu svetovne arapske muzike i pesme. #vuda su ni"ale tzv. bujt al-!i"#n, u kojima su robinje pevale i svirale nežne melodije za uživanje i zabavu svojih bogatih gospodara i gostiju, koji su ležali zavaljeni na !etvorougaonim duše"ima ili jastu"ima udišući goruće miomirise i ispijajući naj!ešće sirijska vina iz srebrnih pehara.
24
Iz perioda majada sa!uvan je i jedan !itav grad, re! je o Andžaru, koji se nalazi na grani"i #irije i =ibana, pored puta koji vodi iz *amaska u 0ejrut. Plan grada je kvadratnog oblika, poput rimskog logora, sa kapijom na sredini svake strane. #trane su međusobno povezane uli"ama koje se su!eljavaju kod tetrapilona u "entru. 2 jednoj od tako -ormiranih !etvrti nalazi se palata sa trospratnom -asadom. (radske zidine poja!ane su masivnim polukružnim kulama na jednakim razma"ima duž spoljne strane. 2li"e se grani!e arkadama sa stubovima, od kojih su većina stubova i kapitela uzeti iz neke susedne rimske naseobine, ali su u palati neke od skulptura o!igledno omajadske, i po stilu li!e na skulpture sa -asade palate u )šati, mada nisu toliko mnogobrojne.
S"ETO"!A ARHITEKTURA OMA%ADSKO8 PERIODA 9 PRI!;E"SKE PALATE svetovnoj arhitekturi iz omajadskog perioda dosta saznajemo na osnovu sa!uvanih ostataka prin!evskih palata, u koje su omajadski prin!evi sa svojom pratnjom odlazili u vreme kada se stepa, posle zimskih kiša, pokrivala zalenilom. Pokoravajući se staroj nomadskoj naklonosti, oni su bežali od gradske vreve prestoni"e. ahvaljujući njima, danas imamo veliki broj palata rasutih po širokoj teritoriji. )eđu ovim arhitektonskim "elinama isti!u se spomeni"i Jordana, smešteni u stepskoj oblasti 0elka, koja se nalazi isto!no od )rtvog mora, a već vrlo dugo poznati kao7
-
)šata, 'asr al96uba, 'usejr Amra, &amam as9#arak, 'asr al9Abjad, )uvakar.
+ažne omajadske palate nalazimo i u današnjoj #iriji. 1ajzna!ajniji primer"i ove skupine su7
-
'asr al9&ajr al9(arbi 'asr al9&ajr aš9/arki
Iako danas ovi stepski dvor"i li!e na -atamorganu jer se nalaze u pustom stepskom pejzažu, u vreme njihovog podizanja više su podsećali na oaze, sa svojim vrtovima koji su "vetali zahvaljujući sistemu dovođenja vode sa udaljenih planina. 6vrđave i palate imale su u mnogim slu!ajevima spoljni izgled sli!an Andžaru jer su zidovi palata takođe poja!avani polukružnim kulama na potpornim konzolama, ali je prostor unutar njih svakako manji. Postojao je obi!no samo jedan ulaz, a unutrašnji raspored bio je raznolik. (lavni ulaz je vrlo !esto posebno naglašen bilo nišom sa kupolom, uvećanom bo!nim 25
apsidama, kao u 'irbat al9)injeu, bilo pravougaonim kulama, podsećajući na izgled utvrđenja, kao što je slu!aj sa )e-džirom, bilo pak dvojnim kulama osmostranog, kružnog ili polukružnog izgleda, koje su osim toga, bile vrlo !esto bogato ukrašene, kao što je slu!aj u )šati, al9&ajr al9 (arbi, al9&ajr aš9/arki ili 5usa-a9#ergiopolisu. Pored svoje umetni!ke i arhitektonske privla!nosti, ove palate su zna!ajne i po tome što jasno odražavaju želju pokrovitelja po !ijim su zahtevima građene, prvih hali-a i omajadskih prin!eva, da održe svoje veze s pustinjom, i da bar nastave s lovom kada je brzina njihovih osvajanja u!inila kraj !estim plja!kama, koje su ranije bile koliko zabava, toliko i sredstvo za sti"anje bogatstva. )noge od ovih palata bile su bogato dekorisane i spolja i iznutra. Pojedine su bile veoma velikih dimenzija, dok su druge, opet, bile relativno male ali ipak krajnje luksuzne. 2 ovim palatama primećujemo i prisustvo sve!ane sale koja može biti razli!ito arhitektonski rešena. 2 )šati, glavna dvorana ima oblik trobrodne bazilike, prilagodivši se na taj na!in najstarijim palatama poreklom iz +izantije. *rugde je opet moguće uo!iti prave sve!ane sale, kakav je slu!aj sa 'irbet al9)e-džirom, gde glavni deo ima oblik izdužene dvorane sa dva broda. Povremeno, bo!ni delovi ovakvih "elina mogli su biti povezani sa dva sporedna dvorišta, kao u 6ubi ili u 5usa-i9#ergiopolisu.
Kuse)r Amra 'usej Amra je mali dvora" kupatilo koji se diže u stenovitoj pustinji Jordana, na CE milja od Amana. 1jegovo podizanje vezuje se za hali-u +alida I, graditelja +elike džamije u *amasku, i vezuje se za period između D$$. i D$C. godine. G8rveni zamakH duguje svoje ime "rvenom peš!aru, koji je upotrebljen za njegovo građenje. n još uvek ima posebnu privla!nost, kao u davna vremena majada. Plan ovog masivnog kompelksa kubi!nog izgleda, !ije su razmere ;CN$C m, deli se na dva dela. # jedne strane je veliko predvorje zasvedeno poluobli!astim svodom, apoditerium, i prestona dvorana sa naglašenim uzvišenjem, s apsidalnim nišama na bokovima, dok je s druge strane kupatilo. no se sastoji od tri prostorije presvedene poluobli!astim svodom, krstastim svodom i kupolom. 5edosled u ovom kupatilu potpuno odogovara rimskim termama, koje su imale te$idarium 3mlaka dvorana4, caldarium 3topla odaja4 sa dodatom sobom za grejanje. bi!no ovde nedostaje frigidarium 3hladna sala4 koji je postojao kod 5imljana. 1a severu zdanja nalazila se !esma za snabdevanje vodom. 1aro!ita vrednost ovog dvor"a ogleda se u slikarstvu koje je pokrivalo zidove. 'ako je ovo mesto u toku narednih vekova služilo kao sklonište mnogim pastirima, većina slika je uništena dimom koji je sve zidove potamnio. #a!uvani osta"i ipak omogućavaju da se zamisli privla!nost i lepota koju je pokazivalo prvobitno slikarstvo. Ali nije samo slikarstvo ukrašavalo skupo"enu unutrašnjost male građevine. vde treba svakako spomenuti staklene mozaike iz velike dvorane i podove i podnožja zidova od mermernih plo!a. Iznad ove mermerne oplate, u gornjim zidnim zonama, na lukovima, stup"ima i svodovima, vide se jedinstvene -reske koje, ne
26
samo zbog svoje tematike, odnosno obilja -igura, nego i zbog svog stila, spadaju među najinteresantnija poglavlja u -igurativnom islamskom slikarstvu.
Kasr al-Ha)r al-8ar,i Palata 'asr al9&ajr al9(arbi, pruža nam, u neku ruku, idealan plan omajadskog dvor"a. Po svom stilu i rasporedu, ona se može vezivati za hali-u &išama, a što potvrđuje i ku-ski natpis sa!uvan na jednom mermernom -ragmentu. ko dvorišta sa arkadama, koje se odlikuje stup"ima sr"olikog oblika, okupljen je niz prostorija delimi!no raspoređenih po simetri!nom redu. no što posebno privla!i pažnju je zgrada smeštena na severu, koja je deo dvor"a, a sadrži kupatilo i han 3karavan9saraj4. 'upatilo je sli!no kupatilu iz 'usejr Amre po rasporedu apoditeriuma 3ostave za odelo4 i toplih sala. Ali apoditerium je ovde šira "elina sastavljena od jedne male prolazne sobe koja vodi u pravougaonu dvoranu. 2 ovoj dvorani se nalazi mala polukružna niša. *vorana na upadljiv na!in podseća, sve do razmera i bazilikalnog rasporeda, na prestonu dvoranu u velikom raskošnom kupatilu9dvor"u &irbat al9)e-džiru. &an 3karavan9saraj4 iz 'asr al9&ajr al9(arbi privla!i posebnu pažnju. 6o je prvi poznati primer ove vrste arhitekture iz tog vremena, koja će se u epohi #eldžuka razviti u poseban monumentalni stil. I ovde najzna!ajnije mesto zauzima dvorište, !ije arkade imaju jake ugaone stup"e u obliku slova =. *vorište je okruženo bo!nim, jednostavnim odajama koje podsećaju na hodnike, a produžavaju se pored -asade kao uzane dvorane7 ona levo je svakako bila sa mihrabom i služila je kao džamija, dok je ona desno bila korišćena kao gostioni"a. #kloni smo da verujemo da je u ovom malom dvor"u bio jedan od velikih zooloških vrtova 3paradeison4, koji je još stari rijent koristio za prin!evske lovove. 1a to ne navode samo razmere > zid utvrđenja meri $ECE m dužine, sa @@; m širine > već takođe i poređenje sa 'asr al9 &ajr eš9/arki, koji se vezuje za &išama i njegovo vreme, kada je postojanje $aradeisona jasno dokazano. #amo ime potvrđuje našu pretpostavku, naziv &ajr ne ozna!ava ništa drugo do pojam pustare > rezervata za divlja!. #am zoološki vrt je najzad predstavljen na podnim slikama u al9 &ajr al9(arbi.
Kasr al-Ha)r al-Šarki 'asr al9&ajr al9/arki 3apadni paradeison4, nalazi se u sirijskoj stepi, severoisto!no od Palmire, i predstavlja zapravo pandan 'asr al9&ajr al9(arbiju 3Isto!nom paradeisonu4. 1atpis pronađen u zgradi džamije, koji se sada !uva u muzeju u 0agdadu, kazuje da je osniva! bio hali-a &išam7
&U ime ,o.a 333 ova varo5 oi.nuta )e o strane A,ulaha Hi5ama/ o.lavara vernih3 To )e )ean o somenika ko)i su stanovni2i Homsa oi.li rukama Sule)mana/ s ina U,eiovo. u <<=3 .oini 'akle >?@?B+36 27
(rad se sastoji od moćnog kvadratnog zdanja tipa kastruma, koji podseća na )šatu ali sa još većim razmerama, koje iznose $BE N $BE m. atim jednog malog dvor"a BB N BB m, koji se izdvojeno uzdiže na istoku, najzad jednog ogromnog prostora koji je smešten na jugu, duga!kog C km, a širokog ; km. ahvaljujući 6eo-anovom izveštaju, ovaj prostor se može shvatiti kao paradeison, dakle kao prin!evski park za divlja!7
&I on 'Hi5am+ osnovao )e u ravni2i alate i .ra/ kako ,i o,ra0ivao 1eml)u/ stvorio ra) i oveo vou6 Poznato je da se dovod vode obavljao posredstvom podzemnih vodovoda 3anat4, koji su postojali u anti!ko vreme na srednjem Istoku, a naro!ito u Persiji. Još do današnjih dana sistem navodnjavanja ovde savršeno radi. 1ikakva iskopavanja nisu još vršena u unutrašnjosti utvrđenog grada. )ože se pretpostaviti postojanje "isterne u središtu. 2 severoisto!nom uglu važni su osta"i džamije, trobrodnog tipa sa transeptom, koja potpuno pripada damaskom na"rtu, a u vremenskom redosledu zauzima drugo mesto među velikim i zna!ajnim sirijskim džamijama. 1joj je nesumnjivo pripadao minaret, !etvrtastog, takođe sirijskog tipa, koji se uzdizao izvan zidova, između bedema i malog dvor"a. %etiri gradska ulaza sa mašikulama ukrašena su na isti na!in kao i ulaz u mali dvora". )ašikule su omogućavale da se prilikom opsade grada sipa katran, vrelo ulje ili kamenje na napada!e. 2nutrašnjost male palate je veoma oštećena. na ima niz prostorija, pravilno raspoređenih. Isti se raspored ponavlja na gornjem spratu. Jedini ukras -asade su male niše pored vrata i slepe niše u gornjim delovima ulaznih kula, koje su ispunjene u štuku izvedenim vrežama vinove loze i motivom akantusa.
Hir,at al-Me*(ir +rhuna" u arhitekturi omajadskih palata, kako u pogledu obeležja veli!anstvenog plana, tako i u raskoši ukrasa, dostignut je u &irbat al9)e-džiru, koji se sa mnogo verovatnoće pripisuje +alidu II Ibn Jazidu. 1aime, graditelj ovog spomenika može biti jedino neki prin" sklon uživanjima, koji je u unutrašnjosti ovog raskošnog zdanja priređivao svetkovine u dvorani za zabavu u koju se dolazilo iz prestone dvorane. /tedljiv i strog &išam koji je ušao u istoriju kao Grušila" lautaH, teško može biti njen osniva!. 2loga !uvenog priređiva!a svetkovina mnogo više bi odgovarala, ne samo u pogledu naklonosti, nego i u pogledu na!ina života, +alidu II Ibn Jazidu, vatrenom protivniku svoga ujaka &išama, !iji je naslednik postao posle dugog !ekanja. n je bio poznat kao sklon raskoši i uživanju u alkoholu, te kao !uveni pesnik i lova". Ako se on prihvati kao graditelj, pošto je došao na vlast D@<. godine i još iste godine ubijen, onda se mora prihvatiti misao da mu je )e-džir služio kao dvora" za zabavu još dok je bio samo pretendent za najvišu vlast. vaj arhitektonski kompleks sastoji se od palate, ispred koje se nalazi prostrano dvorište, velike džamije i kupatila. 2 utvrđenje dvor"a ulazi se kroz prednje dvorište, koje je oivi!eno 28
arkadama, a u kojem se nalazi osmostrani paviljon sa kupolom uzdignutom nad prostorijom sa bazenom. 'roz veli!anstvenu ulaznu kulu, koja podseća na ulaz u kakvu tvrđavu, dolazi se u vrlo široko predvorje sa kamenim klupama, da bi se najzad stiglo u unutrašnje dvorište, sa otvorenim tremovima na dva sprata. 1a gornjem spratu, gde se nalazi drago"eno slikarstvo, pretpostavljamo da je bio niz privatnih prostorija, upravo određenih za stanovanje, dok je prizemlje > sa svojom dvobrodnom sve!anom salom, sa dve sale sa stubovima i mnogobrojnim zasebnim sobama, izgleda bilo ostavljeno za goste i prijeme. 1asuprot predvorju, a između pravougaonih prostorija, nalazi se jedna mala privatna kapela koja iznenađuje svojim !etvrtastim, vrlo masivnim minaretom, po obliku tipi!nim za sirijske kule. *a je ova arhitektonska "elina bila zamišljena da primi veliki broj gostiju vidi se i po prostranstvu džamije, koja se nalazi u severoisto!nom delu, ali i po arhitekturi kupatila, koja su ostala neprevaziđena u arhitekturi omajadskih palata. 'upatila su smeštena u samoj osovini palate, a s njom su spojena nadkrivenim hodnikom. 2laz u kupatilo ima oblik kule sa kupolom a otvara se prema monumentalnoj dvorani, koja je raš!lanjena polukružnim nišama. #ama dvorana pokrivena je na veoma složen na!in7 nad središnjim delom je kupola, sa strane su poluobli!asti i kristasti svodovi, dok se "ela konstruk"ija drži na bogato pro-ilisanim stup"ima. 2 južnom delu nalazi se odvojen bazen, tj. frigidarijum, što predstavlja izuzetan element u odnosu na ostala kupatila iz omajadskog perioda. 'ao drugu novinu, treba spomenuti bazilikalnu dvoranu 3divan4, smeštenu na severozapadu i jasno odeljenu od kupatila, koja se sa svojom povišenom apsidom, svojom kupolom i svojim raskošnim ukrašavanjem jasno izdvaja iz "elog kompleksa. va dvorana je svakako morala imati neku posebnu namenu, bilo kao dvorana za prijeme, ili kao prestona sala. 5askošnom dekora"ijom, kao i velelepnošću svog plana, &irbat al9)e-džir prevazilazi sve druge omajadske dvor"e poznate do danas. #am materijal pokazuje veliku raznolikost. Pored skoro neumerenog izobilja u -igurativnom ukrasu od štuka, ovde se pojavljuje i skulptura u kamenu, a osim toga i zidno slikarstvo 3na žalost, sa!uvano samo u -ragmentima4 i najzad, podni mozaik najviših vrednosti.
M5ata vu palatu treba datirati u kasnu omajadsku epohu. )ožemo utvrditi posebnu srodnost sa &irbat al9)e-džirom, kako u kamenoj skulpturi tako i u ukrasu od vinove loze ispunjenom -igurama > što dozvoljava da se i ovde i tamo pretpostavi isti graditelj, a to zna!i +alid II. *rugi dokaz u korist ove tvrdnje je nezavršeno stanje građevine, što se najlakše objašnjava nasilnom smrću +alida II Ibn Jazida i uzastopnim prekidima radova na izgradnji. sobenost )šate 3imski logor4 u )oabu u Jordanu, ogleda se već u samom prostranstvu "eline, što li!i na neki monumentalni kastrum, a zahvata površinu od $@@ N $@@ m. #redišnji deo arhitektonske "eline podeljen je na tri dela. 'roz vrata, koja se odlikuju prostranim kulama, ulazi se u dug hodnik koji vodi do dvorišta oivi!enog prostorijama, odakle se stiže u veliko dvorište iz kojeg se ulazi u sve!anu zgradu. 29
Posebnu pažnju privla!i bazilikalna prestona dvorana sa tri broda završena trikonhalno, verovatno prvobitno pokrivena kupolom, a koja se bez sumnje ugleda na starohrišćanske bazilike. ko dvorane za prijeme razmeštena su mala dvorišta sa skupinama odaja uokolo, karakteristi!nim za arhitekturu omajadskih palata. Izgleda vrlo verovatno da je za ovu zgradu bila predviđena oplata od plo!a od skupljeg materijala, jer su u isto!nom delu pronađeni blokovi od skupo"enog zelenog kamena. 1a osnovu ostataka zidova, moguće je rekonstruisati nameru da se izgrade pomoćne prostorije u kojima bi bile smeštene kan"elarije, radnje, kasarne, te prostorije za stanovanje. 6akođe, uo!ljiva je i namera da se u isto!nom delu ulazne zgrade podigne džamija, a na osnovu južnog zida na kojem se jansno uo!ava da je bio određen za mihrab. Istorija ove palate veoma je zanimljiva. tkrivena je dva puta potpuno nezavisno. (odine $@E, otkrio je &. =ajar 3&. =aQard4, a $D<, &. 0. 6ristam. Prilikom građenja pruge za )eku bila je ugrožena neposrednom blizinom trase. 2porni apeli velikog be!kog nau!nika J. /trigovskog 3J. #trzQgoRski4, koji je shvatio zna!aj ovog jedinstvenog spomenika, imali su kao posledi"u da je sultan Abdul &amid poklonio spomenik nema!kom "aru +iljemu II. Pro!elje palate postalo je tako najvažniji predmet u deljenju stare islamske umetnosti u *ržavnom muzeju u 0erlinu. a vreme *rugog svetskog rata, jedna od kula sa ulaza bila je pogođena granatom, ali je zahvaljujući dugom i strpljivom radu uspešno rekonstruisana. Fasada je danas ponovo izložena u isto!nom delu 0erlinskog muzeja. 1ajviši domet na zdanju dosegla je, bez svake sumnje, sjajna -asada od kre!njaka, koja se pružala "elom širinom srednjeg dela i obuhvatala je i kule glavnog ulaza. Fasada stoji na postolju bez ukrasa, visokom C,$< m i razvija, između veoma pro-ilisanih vena"a koji se na sirijski na!in lome pod pravim uglom, izuzetan dekorativni motiv u vidu "ik9"ak trake, !iji trouglovi imaju u središtu naizmeni!no postavljene šestostrane i osmostrane rozete, dok ostalu površinu ispunjava majstorski izrađena prolomljena plastika sastavljena od gran!i"a vinove loze i zoomor-nih motiva. 6rougaona polja, svojim kontrastima i igrom svetlosti i senke dostižu punoću utiska samo na svom prvobitnom mestu, pod svetlošću pustinje. I ova -asada je isto tako nezavršena. #amo trouglovi okrenuti vrhom na gore, potpuno su završeniS trouglovi obrnuto okrenuti pokazuju najrazli!itija stanja obrade. Iznenađuje tematska raznorodnost dveju polovina -asade. *ok se na zapadnoj strani pojavljuju razli!ite razigrane životinje u vinovoj lozi, dotle je isto!na strana lišena svake -igurativne predstave. 6u je jedini ornament vinova loza. id mihraba džamije, koji je bio blizu ovog dela -asade, svakako je spre!io izvođenje -igura. 2krašavanje polja, u većini slu!ajeva, podleže jedinstvenom na"rtu7 iz središenjeg motiva vaze prema kojem su okrenute životinje u parovima, izlazi vinova loza i razvija se kao arabeska, dok pored njega vinova loza izbija iz tla kao stabljika. #tari mitski pojmovi o !uvarima ili otima!ima napitka života i rajskog drveta ovde su oživljeni parovima životinja u sve!anom i heraldi!kom položaju. Između vinove loze oko vaze nalaze se lavovi, zebre, krilati lavovi, gri-oni, sasanidski zmaj sa paunovim repom i kentaur. 2 vrevi životinja pojavljuju se i pti"e koje jedu grožđe, a koje pripadaju najrazli!itijim vrstama i iznenađuju svojim realizmom. )eđutim, ljudska -igura je vaoma retka, i sreće se svega dva puta7 prvi put kao glava sa šiljatom kapom iznad jednog lava koji se nalazi na temenu prvog trouglastog polja sa leve strane, a drugi put kao nag bera! na poslednjem polju ulazne kule sa leve strane. 30
)šata je zna!ajna i po kamenim statuama, otkrivenim u prestonoj dvorani, koje su doskora smatrane jedinstvenim i potpuno neislamskim. Poseban interes bude, pored jednog ležećeg lava, stilizovanog na anti!ki na!in, -ragmenti nagih osoba sa glavama negroidnog tipa. Pored skulpture i mnogobrojni kameni -ragmenti iz )e-džira dokazuju postojanje -igurativne plastike, !ak i predstava nage osobe, tako da monumentalna plastika iz )šate van sumnje pripada takođe omajadskom umetni!kom sadržaju.
A#ASIDSKA ARHITEKTURA *olazak Abasida na !elo islamske zajedni"e ne treba sagledati samo kao posledi"u smene dinastije, već i kao rezultat revolu"ionarnog delovanja. Pad majada nije bio uslovljen dvorskim urotama ili državnim udarom, već je do njega došlo zahvaljujući delovanju široke i uspešne revolu"ionarne propagande i organiza"ije, koja je predstavljala i izražavala nezadovoljstvo znatnih slojeva stanovništva prethodnim režimom. vropski orijentalisti iz I veka, koje su zavele rasisti!ke teorije koje su onda bile privla!ne intelektualnim krugovima, objašnjavali su sukob između majada i Abasida kao rasni sukob između arapskog semitizma i iranskog arijevstva. Pobedu Abasida smatrali su pobedom Persijana"a nad Arapima, jer su Persijan"i pod okriljem persijaniziranog Islama uspostavili novo Iransko "arstvo umesto oborenog Arapskog kraljevstva. )eđutim, novija istraživanja pokazala su da etni!ki antagonizam, koji je doduše igrao izvesnu ulogu u zba"ivanju majada, nije bio glavna pokreta!ka snaga revolu"ije, te da pobedni"i, iako je među njima bilo mnogo Persijana"a, nisu odneli pobedu kao Persijan"i, niti su porazili svoje neprijatelje kao Arape. #nage revolu"ije obuhvatale su mnogo Arapa, naro!ito pripadnika južnih plemena, koji nisu zauzimali tako !vrst položaj među aristokratijom osvaja!a. )avali, koji su !inili glavni oslona" pokreta, nisu nipošto bili isklju!ivo Persijan"i, već je među njima bilo #ira"a, Ira!ana, gipćana, pa !ak i Arapa koji nisu bili punopravni !lanovi plemenske aristokratije. Promena dinastije dovršila je pro"es razvitka u organiza"iji države, koji je bio otpo!eo pod majadima. d plemenskog šeika, koji upravlja uz nerado dat pristanak arapske vladajuće kaste, hali-a je sada postao autokrat koji je prisvojio božansko poreklo za svoju vlast, koja se oslanja na redovne oružane snage i koju predvodi plaćena birokratija. 1ovo dostojanstvo hali-e izražavalo se novim nazivima. &ali-a više nije bio %amenik božjeg &roroka, već naprosto %amenik božji, i tvrdio je da njegova vlast poti!e direktno od 0oga. Prva i najo!itija promena nakon pobede bilo je preba"ivanje središta vlasti iz #irije u Irak, koji je bio tradi"ionalno središte velikih svetskih "arstava na 0liskom i #rednjem Istoku. Prvi abasidski hali-a #a-ah, smestio je svoju prestoni"u u malom gradu &ašimiji, koji je sagradio na isto!noj obali u-rata blizu 'u-e. Prestoni"u je kasnije premestio u Anbar, da bi tek )ansur 3DC@ > DDC4, drugi abasidski hali-a, premestio prestoni"u u novosagrađeni grad na zapadnoj obali 31
6igra, blizu ruševina stare sasanidske prestoni"e 'tesi-ona. #lužbeni naziv prestoni"e bio je )edinatu es9#alam, grad mira, ali je ona više poznata po imenu persijskog sela, koje je pre toga ležalo na tom mestu > 0agdada. )ansur je izabrao taj položaj iz sasvim prakti!nih razloga. (rad je smešten blizu plovnog kanala koji povezuje 6igar i u-rat, !ime je zauzeo važan položaj na raskrsni"i puteva. Prenos prestoni"e imao je zna!ajne posledi"e. #redište vlasti pomereno je od mediteranske pokrajine #irije u )esopotamiju, bogatu, navodnjavanu re!nu dolinu, koja je bila raskrsni"a mnogih trgova!kih puteva. va promena ozna!ila je odri"anje od nasleđa mediteranske antike i okretanje u prav"u same Azije. vome treba dodati još jedan !inila" koji je na odlu!an na!in poja!ao Husmeravanje prema IstokuT 9 stvaranje odabranih jedini"a, sastavljenih od 6uraka poreklom iz unutrašnjosti Azije, kojima će se okružiti abasidske hali-e. &ali-a )amun bio je prvi koji je, zbog svojih vojnih pohoda protiv +izantije, vrbovao svake godine više hiljada turskih gardista koji su dolazili iz sr"a Azije. va garda će uskoro postati ratni!ka aristokratija i zauzeće najviše položaje na dvoru. 2 po!etku oslona" prestola, do"nije će se pretvoriti u opasnost, a na kraju, zbog svog polaganja prava na vlast, mnogobrojnih spletaka i dvorskih prevrata, !iji je pokreta! bila, dovešće i do pada Abasida. 2zdizanjem ovog krajnje uti"ajnog sloja turskih vojnika, umetnost Abasida neminovno se pot!inila do tada nepoznatim zahtevima izraženim u novim podsti"ajima. beležja umetnosti stepa "entralne Azije, javljaju se sada ne samo u temati"i, tj. u izvesnim tipovima likova, nego još više u jednom novom stilu koji teži ka apstrak"iji, a koji će biti odlu!ujući za kasniji umetni!ki razvoj.
#a.a 1ova prestoni"a, pored 8arigrada najveća svetska prestoni"a toga vremena, dobro nam je poznata zahvaljujući !uvenom vladaru &arunu ar95ašidu iz 'iljadu i jedne no(i, petom abasidskom hali-i, koji je u isto vreme bio vezan za apad, održavajući veoma bliske veze sa 'arlom +elikim, svojim saveznikom protiv +izantije. 0agdad nije bio smešten, kao *amask, na ivi"i pustinje, nego u unutrašnjosti jedne od najbogatijih i najplodnijih "ivilizovanih zemalja. 5askrsni"a velikih trgova!kih puteva Azije, 0agdad je zajedno sa Aleksandrijom određivao "ene luksuzne robe na svetskom tržištu toga doba. 0agdad je takođe bio i veliko pristanište, u kojem su teretne lađe mogle pristati neposredno ispred mnogobrojnih bazara. *ve trećine grada bilo je smešteno na re"i, a uzane uli"e su vrlo !esto morale prelaziti iznad vode preko visoko zidanih lukova. #tari grad 0agdad, koji je imao u pre!niku oko ;DEE m, danas je uništen. 1jegov prvobitni plan kao i na!in građenja mogu se ipak rekonstruisati na osnovu sa!uvanih tekstova. 1ova prestoni"a na 6igru imala je neobi!an kružni plan, !ije se prete!e nalaze na starom rijentu, a !iji je najbliži uzor mogao biti *žarabdžerd u Persiji. *a bi dobio predstavu "elokupnog plana budućeg grada, njegov osniva!, hali-a al9 )ansur, pepelom je povukao prve linije na zemljištu. 1ovu prestoni"u !uvalo je dvostruko kružno utvrđenje U koje se sastojalo iz spoljašnjeg i unutrašnjeg bedema, poja!anih sa ; kula U u koje se ulazilo kroz !etvora vrata, podjednako udaljena i postavljena po osovinama kruga. )oćne ulazne zgrade imale su dvojna vrata spojena hodni"ima a, na spratu iznad njih, bila je sala 32
za prijeme, zasvedena kubetom, na !ijem se vrhu nalazila -igura koja se okretala na vetru. Iz njih se ulazilo u uli"e sa stubovima duž kojih su se nalazile prostorije određene za stražu7 ra!una se da je $EEE ljudi bilo dodeljeno svakoj gradskoj kapiji. idovi su bili izgrađeni od ćerpi!a, dok su lukovi zidani opekom. 2 sredini kružnog grada nalazili su se džamija i dvor, a iza drugih kružnih zidina stambene !etvrti, sa uli"ama zrakasto raspoređenim, koje su takođe bile obezbeđene snažnim kapijama. 1a osnovu pisanih izvora doznajemo da je prvu džamiju, al9)ansurovo zdanje, jednostavno građenu od ćerpi!a i sa drvenim stubovima, sa zemljom sravnio &arun ar95ašid, da bi E9EK. godine bila ponovo sagrađena, ali veća i od opeke. (odine D@9DC, al9)utadid je, zahvaljujući korišćenju dvorskog zemljišta, pored zida kible podigao drugu istovetnu džamiju i obe povezao tremom, a mimbar, mihrab koji je bio pokretan, kao i maksuru, preneo je iz stare džamije u novu. 1a taj na!in zna!ajno je povećan prostor namenjen verni"ima, !iji je broj u međuvremenu porastao. 2 svom planu, ova dvojna građevina, preuzela je Hshemu 'u-eT, koja je poreklom iz )esopotamije i koja pripada najstarijem islamskom razdoblju. 1jeno glavno obeležje su horizontalni neprekinuti nizovi stubova, bastioni spoljnih zidova i mnoštvo ulaza. 0ez sumnje, ovaj povratak na staro, s obzirom na zna!aj koji je dat +elikoj džamiji, dobro je smišljen. 2 tome treba videti sasvim novo usmerenje, namerno i svesno napuštanje omajadske džamije sa transeptom. vo potvrđuju i druge velike džamije iz starog abasidskog razdoblja, a koje sve, u izvesnoj meri, o!igledno prihvataju staru shemu 'u-e, pa bilo da je re! o +elikoj džamiji u #amari, drugoj prestoni"i Abasida, ili o +elikoj džamiji iz 5ake u #iriji, drugog sedišta kraljevske vlasti iz 0agdada, osnovane DD;. godine, ili o predseldžu!koj )asdžid9i9*žami iz Is-ahana, ili o džamiji Ibn 6uluna u giptu. 2 sr"u kružnog grada dizala se, osim džamije, i velika palata )ansura, !ije su !etiri -asade bile okrenute prema vratima grada. Arapski pis"i su i u ovom slu!aju jedini izvor podataka. vali su je palata Hlatnih vrataT, a bila je podignuta na kvadratnoj osnovi !ija je svaka strana iznosila oko ;ED,$; m. d posebnog je zna!aja korišćenje ivana, kao novog arhitektonskog elementa. 5e! je zasvedenoj dvorani, koja je prema spoljašnjosti bila potpuno otvorena, bez -asadnog zida, a koja je u staroj Persiji, u partskom i sasanidskom razdoblju, bila svakako već poznata, ali je u islamsku arhitekturu prodrla tek sa dolaskom Abasida na vlast. )van bagdadske palate merio je $C,C< m u dubinu, a $E,
33
vu skupinu palata odlikovala su velika dvorišta nazvana H!etrdesetinaT, HšezdesetinaT ili HdevedesetinaT U po mese"ima plaćanja gardista 9 najamnika, koji su se ovde sakupljali. 2 okviru ovih palata bilo je vrtova, parkova sa raznom divlja!i, ribnjaka punih riba, gde su se hali-a i njegova pratnja razonodili lovom i ribolovom. 5eka je prolazila ispred *lovne ku(e u kojoj je vladar održavao sve!ane prijeme. 2nutrašnjost hali-skih palata bila je kao iz bajke. ahvaljujući lepoj pri!i koja nam govori o ushićenju hali-e )amuna pred odsjajem sun!anih zraka koji su se odbili sa zida od ogledala na li"e omiljenog roba, saznajemo o postojanju dvorane sa zidovima obloženim ogledalima u bagdadskom dvor"u, koja budi sećanje na +ersaj. 1ajveće divljenje, međutim, izazivala je dvorana u dvor"u gde se, u jednom okruglom ribnjaku bistre vode, dizalo drvo sa zlatnim i srebrnim granama i sa lišćem u boji napravljenim verovatno od dragog kamenja Hkoje je drhtalo kao lišće na vetruT, na !ijim su granama stajale srebrne pti"e koje su "vrkutale. Pored ovih posebnih privla!nosti, abasidske palate su posetio"a mogle zadiviti i bogatstvom svojih tepiha, protkanih zlatnim nitima i dragim kamenjem, zavesama svetlu"avim od zlata, i skupo"enim nameštajem. Pravi sjaj hali-skog dvora pokazivao se, međutim, samo za vreme zvani!nih svetkovina, na primer za vreme svadbenih sve!anosti i za vreme veselja vezanih za izvršenje hitana 3obrezivanja4 i, na jedan poseban na!in, za vreme sve!anih prijema stranih ambasadora. 2 vreme dolaska dva vizantijska izaslanika na dvor hali-e )uktadira, koji su došli radi pregovora o primirju, zidovi zgrada bili su prekriveni skupo"enim tepisima, a hodni"i palate ukrašeni sa $E.EEE pozlaćenih grudnih oklopa i drugim skupo"enim predmetima, dok su ukrotitelji vodili na lan"u stotinu lavova. 1a putu zvani!ne povorke, to jest između glavne gradske kapije i dvor"a, bila je skupljena vojska od $BE.EEE vojnika, kojima je bilo pridodato D.EEE Hbelih robovaT, bez sumnje !lanova turske garde, i DEE !uvara palate. *vorišta i zasvedeni tremovi palate takođe su bili puni vojske. &ali-a je primao izaslanike, sedeći na prestolu u punom sjaju, u prisustvu dva najviša dvorska dostojanstvenika. #jaj hali-skih dvorova našao je odjeka i u privatnim palatama7 u otmenim gradskim !etvrtima nizale su se, kao i u #amari, divne palate sa velikim baštama i visokim kapijama kroz koje se moglo ujahati. 'rila kapija !esto su bila na!injena od abonosa i okovana zlatom, a dvorišta su bila poplo!ana mermerom ili ukrašena kamenim mozaikom. 2 dvoranama određenim za prijeme iz !eljusti zlatnih lavova šikljala je voda u mermerne bazene, dok su zidovi bili ukrašeni lepo obrađenom štukaturom. 6episi živih boja i zlatne tkanine pokrivali su zidove i podove, a teške svilene zavese ukrašavale su prozore, dok su zlatne, srebrne i kristalne lampe bile lan"ima vezane za tavani"e. 1ameštaj je pokazivao istu raskoš7 mermerni divani bili su inkrustirani zlatom i pokriveni brokatom.
34
Raka 'ao i 0agdad, 5aka, druga prestoni"a koju je u #iriji podigao al9)ansur, a u kojoj je, od DKB. godine, boravio &arun ar95ašid, imala je osnovi"u nadahnutu okruglim gradom. Ali ovde je osnova grada polukružna sa dvostrukim bedemom od ćerpi!a kao u 0agdadu, delimi!no o!uvanim. %uvena 0agdadska vrata, na jugoisto!nom uglu zidina, mada sa!uvana samo oko jedne trećine, predstavljaju drago"eno svedo!anstvo prve pojave prelomljenog luka i višelu!nih niša, i to sa samog po!etka abasidske epohe, iz druge polovine +III veka. +elika džamija u 5aki sa dogra"ima i minaretom iz II veka, nastavlja plan 'u-e, tipi!an za staru abasidsku epohu. Posebnu pažnju privla!e, pored ostalog, vrlo zanimljivi osta"i &arunove palate, od koje se sa!uvao jedan ugao dvorane ukrašene stalaktitima +mukarnas, 2 ovome imamo najstariji primer primene ukrasa koji će u II veku doživeti izuzetan razvoj.
Samara Ako su blaga 0agdada nepovratno izgubljena za nas, povoljne okolnosti nadoknadile su ovaj gubitak drugom prestoni"om Abasida, to jest #amarom. snivanje i sudbina ovog grada vezani su za tursku gardu. 1jihove ratni!ke navike dovodile su ih !esto do krvavih sukoba sa arapskim stanovništvom 0agdada, što je podstaklo je hali-u al9)utasima da udalji iz grada gardu sastavljenu od D.EEE ljudi i da je smesti na drugo mesto. 2skoro je severno od 0agdada stvorena nova prestoni"a, !ije "elo ime zna!i7 H#rećan onaj koji je vidiT 3#urra man raVa4. #tanovništvo nove prestoni"e stalno se povećavalo, te se pretpostavlja da je sredinom I veka, za vlade )utavakila, grad brojao milion stanovnika. Arapski izvori daju nam ta!ne podatke o turskim !etvrtima i o njihovom upornom odvajanju od ostalog stanovništva. (ardisti su dobili i -eudalna dobra, Hkoja bejahu daleko od !aršije i njegove uzmuvane gomile, a koja su imala široke uli"e i duge poplo!ane uli!i"eS niko drugi nije mogao da živi sa njima na njihovim posedima i u njihovim uli"ama pa !ak ni trgova" koji je održavao veze sa njima. 1ajzad, on 3hali-a4 kupovaše im robinje 36urkinje4 radi ženidbe, zabranjujući im da se žene ili vezuju sa bilo kojim starosedeo"em, do trenutka kad njihova de"a porastu da mogu da se žene među sobom. n je odobrio određenu platu turskim robinjama, !ija su imena bila upisana u zvani!ne knjige, i niko nije imao pravo da se razvede od svoje žene ili da je napustiT. I nova prestoni"a je, kao i 0agdad, imala veliku površinu7 dužina je iznosila << km a širina ; km, i prostirala se duž desne obale 6igra. gromna sredstva uložena su u podizanje ovog grada u želji da on dostigne sjaj stare prestoni"e. va ogromna gradska površina delila se na tri sektora. #redišnje jezgro sa!injavale su vrlo prostrana palata hali-e 3*žaRsak al9'agani ili 0ejt al9&ali-a4 i +elika džamija 3al9)alvija4, koja je bila smeštena, suprotno obi!ajima, dosta daleko od palate, od koje su je delila dva velika hipodromaS jedan je imao ovalno9šiljasti oblik, a drugi je bio !etvorolistan.
35
1a severu od "entra, u dužini od
"elika (ami)a u Samari )eđu sa!uvanim spomeni"ima u #amari, posebnu pažnju privla!i +elika džamija, koju je podigao )utavakil. *žamija je izgrađena od opeke, a po svom planu u potpunosti odgovara mesopotamskom tipu 'u-e. 2nutrašnji prostor, površine preko <$EEE m; opasan je zidom raš!lanjenim polukružnim kulama. )ada su se samo zidovi džamije o!uvali do današnjih dana, utisak koji stvara unutrašnjost zdanja ostaje kao redak i snažan doživljaj. 6o je najmonumentalnija džamija islamskog sveta, religiozno zdanje !ije dimenzije iznose ;@E N $CB m, koje je po predanju moglo da primi na molitvu $EE.EEE vernika. gromne sume nov"a bile su utrošene za njenu izgradnju. sobenost njenog plana ogleda se u nesrazmernoj veli!ini 36
pravougaonog dvorišta, sli!nog onom u džamiji #idi kba u 'eruanu. Paralelno raspoređeni prema zidu kible stoje njenih ;C brodova koji su nekada bili pokriveni ravnim krovom, kojeg nisu podržavali stubovi, kao što je do tada bilo uobi!ajeno, već stup"i od opeke, !ije je osmostrano stablo bilo obuhvaćeno sa !etiri tanka mermerna stuba. vde se prvi put sreće novi tip kapitela i baze u vidu zvona vaj tip sada prodire i u arhitekturu palata a širi se !ak i do gipta i seldžu!ke Persije. )ihrab, na žalost uništen, bio je takođe bogato ukrašen. n je doneo izvesnu novinu u pogledu oblika, koji više nije tradi"ionalno okrugao nego je ovde pravougaoni. 1a bokovima mihraba bili su stubići od ruži!astog mermera, sa novim kapitelima i novim bazama zvonastog oblika, na kojima su stajala dva luka sa poljima pokrivenim zlatnim mozaikom 2 dvorištu džamije nalazila se /araonova 0olja, veliki bazen od granita, uvezen iz gipta, koji je služio kao vodoskok, iznad koga je verovatno bila mala zgrada sa kupolom na stubovima, kao što su ih imale -ontane u džamijama *amaska ili Alepa. #imbol ove ogromne svete površine je spiralni minaret, nazvan )alvija, koji se usamljeno uzdiže ispred severnog zida, van zidina džamije, i stoji ta!no u prav"u srednje osovine. )inaret, visine CE metara 3bez prvobitnog završetka4, uživa neobi!nu slavu zahvaljujući svom spiralnom izgledu. vaj minaret, do !ijeg se vrha moglo popeti spoljašnjom spiralnom rampom, predstavlja prete!u svih ovakvih monumentalnih minareta koji su građeni odvojeno od same džamije. +eć u samoj #mari spiralni oblik ponavlja minaret džamije Abu *ula-, u severnom delu grada, a sa izmenama se pojavljuje I u skoro istovremenoj džamiji Ibn 6uluna u 'airu. vaj tip minareta neosporno !uva uspomenu na sumerski i vavilonski zigurat, stepenastu kulu, sagrađenu od opeke, sa svetilištem na poslednjoj terasi.
Prin4evske alate 0roj prin!evskih palata bio je mnogo veći u #amari no u staroj prestoni"i. Predanje pripisuje samom )utavakilu, $ palata. Iz ovog mnoštva dvorskih građevina naro!ito se izdvajaju dve "eline7 najstariji u #amari, veliki dvora" 3*žaRsak al9'agani4 hali-e )utasima, u "entru grada, i najbolje o!uvani dvora", 0alkuvara, u južnom delu grada. #tari hali-in dvora" 3*žaRsak al9'agani4 pokrivao je ogromnu površinu od $DC ha. Iskopavanjem je, uglavnom, otkriven njegov "entralni deo, !iji je pre!nik "elom dužinom iznosio $@EE m. Jedna trodelna vrata 30ab al9ama4, sa otvorima u obliku ivana, zasvedena prelomljenim lukom, najbolje su o!uvani deo ove "eline. +rata su visoka $; metara, dakle dovoljno visoka da propuste konjanika naoružanog kopljem, a vodila su na velelepnu stepenastu terasu odakle se pružao pogled na 6igar. vo je bio jedini ulaz u palatu. 'ada se prođu vrata ulazi se u središnji deo, koji je ustvari bio "entralni deo palate, oko koga su bile postavljene kasarne i ćelije, arsenal i trezor, više džamija, parkovi sa kios"ima, tremovi, bazeni. Prestona dvorana hali-e, do koje se stizalo preko dva mala dvorišta, sastojala se od !etiri bazilikalne dvorane, koje su bile raspoređene na osnovu krstoobraznog plana oko "entralnog prostora sa kupolom.
37
0alkuvara, koju je sazidao )utavakil za svog sina al9)utaka između C@. i CK. godine, nalazi se u !etvrtastom, zidom ograđenom prostoru !ije su strane iznosile $;CE m. #ama palata, sa svojom jugozapadnom -asadom okrenutom prema 6igru, iznosila je @BE N CDC m i bila je zidom opasana. na na idealan na!in predstavlja abasidski tip usamljenog, zidovima ograđenog dvor"a. vde je u većoj razmeri ostvareno ono što je )šata već najavila u kasnoj omajadskoj epohi7 trodelna podela "eline, i to kako u pogledu glavnih zgrada, vertikalno usmerenih, tako i u nizu triju prostranih sve!anih dvorišta, povezanih velikim vratima i, najzad, u samoj prestonoj zgradi, !ije jezgro sa!injavaju, kao u *žaRsak al9'agani, !etiri bazilikalne sale, koje su, prema krstoobraznom planu, okupljene oko jednog prostora sa kupolom. vde takođe srećemo korišćenje ivana, kojima su se dvorske sale završavale prema dvorištu i vrtovima, a koji su, verovatno, služili, kao što smo to već videli u 0agdadu, za sve!ane prijeme. 8elina se završavala baštama koje su gledale na 6igar, a koje su bile isprese"ane kanalima i sa bazenom u sredini. 1a južnom krilu nalazila se skupina malih privatnih kuća, bez sumnje određenih za stanovanje dvorskog osoblja, sa obeležjem svojstvenim abasidskoj stambenoj arhitekturi, tj. sa dvoranom u obliku velikog slova 6, okruženom sobama. 2 severnom delu nalazili su se podrumi, ostave, prin!evske staje i teren za polo. #vojom moćnom arhitekturom i svojim rizni"ama, #amara pokazuje veli!inu i raskoš ove abasidske metropole. na, međutim, nije dugo živela. #talna težnja za vlašću turskih najamnika i njihovi stalni i krvavi dvorski prevrati naveli su )utamida, poslednjeg abasidskog hali-u koji je stolovao u #amari, da napusti ovaj grad, koji je bio podignut zbog 6uraka, i da se, sa "elokupnim stanovništvom, <. godine vrati u 0agdad. Pri!ama o plja!kanju, skrnavljenju i krađama prestaju vesti iz stare prestoni"e, a #amara, osnovana kao privremeno sedište, a koje se pretvorilo ne samo u prestoni"u imperije već "elog sveta, postala je nenastanjeno i napušteno mesto. 'ada su od njega ostale samo ruševine, grad je dobio ime #amara 3od sa1a man ra1a,2 žalostan je onaj ko ga vidi.
Proaan)e $arstva Prvi zna"i propadanja abasidskog "arstva pojavili su se u strukturi politi!kog jedinstva. 8arstvo koje je izgradio )ansur izgledalo je dovoljno !vrstvo uprkos pobunama, sve do vlasti &aruna ar95ašida 3DB9;K4, !ija vladavina predstavlja u mnogo !emu vrhuna" abasidske moći. Posle njegove smrti sukobi koji su tinjali razbuktali su se u otvoreni građanski rat između njegovih sinova mina i )aMmuna. minova snaga bila je u prestoni"i i Iraku, a )aMmunova u Persiji, te je građanski rat bio protuma!en, na temelju sumnjivih podataka, kao na"ionalni sukob Persijana"a i Arapa, koji se završio pobedom Persijana"a. +erovatnije je da je to bio nastavak so"ijalnih borbi iz perioda koji je neposredno prethodio, isprepleten više regionalnim, nego na"ionalnim sukobom. )aMmun, koji se oslanjao uglavnom na isto!ne pokrajine, pomišljao je neko vreme da prenese prestoni"u iz 0agdada u )erv, u &orasan. Pretnja da će njihov grad izgubiti položaj arterije, a građani !ak i sredstva za život, ujedinila je narod 0agdada da d podršku minu. )aMmun je u sukobu izvojevao pobedu, no mudro je zadržao 0agdad kao prestoni"u i kao !vornu ta!ku velikih trgova!kih puteva.
38
2 kasnijem periodu persijske aristokratske i regionalne težnje našle su oduška u lokalnim dinastijama. (odine ;E. persijskom generalu u )aMmunovoj službi nazvanom 6ahir, pošlo je za rukom da postane nezavistan u isto!noj Persiji i da uspostavi nasledno namesništvo u svojoj porodi"i. *ruge persijske dinastije, #a-aridi godine BD. i #amanidi godine K;, uskoro su se u!vrstile u drugim delovima Persije. 6i lokalni režimi bili su razli!itog karaktera. 6ahiridska kraljevina bila je delo ambi"ioznog generala, koji je izvojevao kneževinu za sebe, ali je ostao u opštem okviru arapsko9islamske "iviliza"ije. #a-aridi predstavljaju plimu persijskog narodnog pokreta, dok se sa #amanidima vratila na politi!ku vlast stara persijska aristokratija i stala u punoj meri uživati svoje ranije povlasti"e.
ISLAMSKA ARHITEKTURA U SE"ER!O% ACRI$I D(ami)a Sii Ok,a u Keruanu *žamije #idi kba u 'eruanu i džamija al9Aksa u Jerusalimu, iako pripadaju starijoj abasidskoj epohi, po svojim bitnim elementima ipak pripadaju religioznoj arhitekturi majada. vu džamiju osnovao je u toku invazije na severnu A-riku, vojskovođa #idi kba, Amrov nećak, osvaja! gipta. *žamija je podignuta u sedištu stalnog vojnog logora u 'eruanu, smeštenog na jugu 6unisa. Prvobitni plan džamije je tokom vekova doživeo niz proširenja. Jedno od najvažnijih proširenja bilo je još u vreme majada, za vreme hali-e &išama, koji je u periodu između D;@. i D;D. godine podigao minaret, koji je pripojen severnom zidu dvorišta. Iz ovog perioda poti!u donji delovi minareta, dok su gornji delovi nastali tokom kasnijih rekonstruk"ija. Po tipu, minaret pripada sirijskim !etvrtastim kulama, ali je bogatije stepenovan. Podeljen je na tri dela, raš!lanjen slepim nišama, a završava se malom rebrastom kupolom s kraja III veka. na!aj ovog minareta je u tome što je, pored onog u sedištu hali-e &išama u 'asr al9&ajr aš9/arki, najstariji minaret sa!uvan do naših dana. *anašnji izgled džamija u mnogome duguje kasnijim obnovama i proširenjima, tako šiljasti lukovi arkada verovatno poti!u od rekonstruk"ije iz B;. godine. 8elina same džamije, koja obuhvata površinu od oko $DC N DE m, povećana je najviše za vreme rekonstruk"ije iz
koja datira s kraja I veka. 2 unutrašnjosti, @$@ podupira!a koji su u sekundarnoj upotrebi, oivi!avaju transept dvostrukim stubovima. Još postoji nekoliko -ragmenata greda sa tavani"e, koji delom pripadaju I a delom I veku, koje su nekad nosile slikani ukras od biljnih gran!i"a. 2 izgradnji džamije korišćeni su elementi preuzeti sa starijih rimskih objekata, što se ogleda u raznolikosti stubova i kapitela, koji su, uprkos svojoj raznorodnosti, lepo uklopljeni. 2 džamiji se posebno isti!e mihrab sa stubićima od "rvenog mermera. 1jegovo postolje sastavljeno je od mermernih plo!a koje imaju vajani ukras izrađen s izuzetnom veštinom.1eke od plo!a bile su šupljikave, dok su druge imale oblik školjki. 1jegove plo!i"e od -ajansa sa metalnim sjajem, postavljene iznad potkovi!astog luka, najstariji su primer -ajansa kod muslimana. )imbar, kao i mihrab, poti!e iz B;9B<. godine i predstavlja najstariji sa!uvani primerak propovedaoni"e sa nekoliko stepenika. 2 ovoj džamiji nalazi se i najstarija maksura iz I veka, koja se sa!uvala do naših dana. na je, kao i mimbar, izrađena u drvetu.
Islamska arhitektura u E.itu Iako je gipat bio jedna od prvih teritorija koje su potpale pod vlast islamskih osvaja!a, danas gotovo da nije ništa preostalo od arhitektonskih spomenika iz tog ranog perioda. Pored sa!uvanih zapisa, o graditeljskoj aktivnosti omajadskih hali-a na ovom podru!ju svedo!i velika Amrova džamija u Fustatu. Ipak na građevini koja je danas sa!uvana nema nijednog dela koji se može datirati pre ;D. godine, kada je, po naređenju abasidskog hali-e al9)amuna, njena veli!ina udvostru!ena. %ak i iz ovog perioda poti!e tek nekoliko malih površina, dok najveći deo građevine, u njenom današnjem obliku, poti!e iz $@ED. godine, kada je džamija restaurirana, dok je svoj kona!ni oblik dobila tek u I veku.
Arhitektura Tulunia 2 umetnosti 6ulunida nalazimo neosporno granjanje stare abasidske umetnosti. 6o nimalo ne iznenađuje kada se zna da je prvi 6ulunid, jedan turski rob, koga je guverner 0uhare poslao hali-i al9)amunu, upoznao abasidsku umetnost na dvoru u 0agdadu, dok je njegovom sinu Ahmedu, koji je živeo u #amari, umetnost nove prestoni"e bila dobro poznata. Ahmed, koga je u gipat poslao hali-a, postao je tamo prvi guverner Fustata, stare prestoni"e, ali se njegova moć uskoro proširila na "eo gipat. n je osnovao svoje sedište al9'atai i u isto vreme je podigao novi dvora" al9)ajdan, koji je imao, kao i palata u #amari, ogroman hipodrom za polo. 1jegovo glavno delo morala je biti +elika džamija, sagrađena između DB. i DK. godine, dimenzija $@EN<< i $;;N;Bm, smeštena u )ajdan 5umajli, u današnjem 'airu. (rađevina je vrlo dobro o!uvana i predstavlja jednu od najvećih znamenitosti egipatske prestoni"e. Ahmed se odlu!io da osnuje ovu bogomolju da bi zadovoljio potrebe stanovništva koje se neprestano umnožavalo i za koje je stara džamija, to jest ona koju je osnovao vojskovođa Amr, prvi muslimanski osvaja! gipta, postala suviše mala. 40
+elika džamija bila je povezana sa Ahmedovom palatom jednom uli"om dugom BEEm. 'ao i džamija u #amari i ova je okružena zidom da bi se izbegla neposredna veza sa susednim zgradama, i ovde je tip 'u-e odlu!ujući za opšti rasporedS ogromno pravougaono dvorište #amare ovde je zamenjeno !etvrtastim, mnogo skromnijih razmera. )inaret je i ovde izdvojen i nalazi se ispred severnog zida. )ada sadašnji oblik ove kule, koja ima !etvrtasto postolje, a završava se valjkastim gornjim delom na dva sprata, pripada verovatno III veku, skoro je izvesno da je ona u svom prvobitnom planu podražavala !uvenu )alviju iz #amare.
D(ami)a al-A1har 1akon pada 6ulunida KEC. godine, pod kojima je bila uspostavljena nezavisna vlast, gipat je ponovo, za kratko vreme potpao pod vlast Abasida, da bi stvarno nezavistan postao oko KDE. godine, kada je, u blizini starog Fustata, podignut grad 'airo, kao prestoni"a nove dinastije Fatimida. Fatimidi su osvojili gipat KBK. godine i tu utvrdili svoju vlast nezavisnu od Abasida. 1jihova prva prestoni"a bila je )ahdija, u severnoj A-ri"i, smeštena između #-aksa i #usa, da bi potom središte vlasti preneli u 'airo. va dinastija održala se na vlasti do $$D$. godine, a dva veka njene vladavine, na planu umetnosti, predstavljaju jedan od najsjajnijih perioda u egipatskoj istoriji. Pod novim vlastodrš"ima, politi!ko i kulturno težište premešteno je iz 0agdada, stare abasidske prestoni"e, u 'airo, novu prestoni"u nazvanu GpobedonosnaH. 2 ovom periodu podignuta je i !uvena džamija al9Azhar, KDE. godine, mada je otada !esto dograđivana te svoj kona!ni izgled duguje rešenjima ostvarenim u kasnijem periodu. 5edovima podupira!a, koji su ovoga puta paralelni sa zidom kible, džamija al9Azhar !uva stari omajadski plan sa transeptom. na spada u najstariju religioznu zadužbinu Fatimida, sagrađenu od KDE. do KD;. godine, u isto vreme poznatu i kao prvi islamski univerzitet, u kome se nastava odvija još i danas kao i pre $EEE godina. 2!itelj sedi naslonjen na jedan stub i predaje đa"ima, koji ispred njega sede na podu u polukrugu. )ada prvobitni izgled !uvaju još samo pojedini delovi > kao npr. -asade iz dvorišta i redovi prelomljenih lukova u molitvenoj dvorani, koji leže na anti!kim stubovima, prvobitan plan može se ipak rekonstruisati sa dovoljno verovatnoće. 1a ovoj građevini iznenenađuju dve kupole na uglovima, koje se ovde prvi put pojavljuju pored kupole maksure u brodu kible. 'upole na uglovima će se ponovo pojaviti mnogo do"nije tek u umetnosti Almoravida u severnoj A-ri"i, sredinom III veka. Abasidsko nasleđe, nasuprot, jasno se prepoznaje u starom ukrasu od štukature ove džamije. n pokriva mihrab, koji je sa!uvao zvonaste kapitele stare abasidske umetnosti, zatim zid kible i uglove transepta. vde se prvi put sreću potpuno razvijene arabeske, koje se penju uz stabla9svećnjake ili se slobodno razvijaju na površinama. Arabeska u obliku palmete jasno sledi primer srednjeg stila iz #amare i odgovarajući stil Ibn 6ulunove džamije iz 'aira. Arabeski se pridružuje i -riz ukrašen ku-skim slovima -loralnog stila, koji treba datirati između KD;. i KDB.
41
godine, zbog !ega predstavljaju, zajedno sa nadgrobnim spomenikom (aznavida #ubuktigina, prva svedo!anstva ove ukrasne ku-ske varijante.
Svetovna arhitektura u o,a Catimia Palate Fatimida poznate su nam samo iz opisa arapskih istori!ara. 6ako je palata iz stare prestoni"e )ahdije pomenuta samo u tekstovima, i to kao Gdvora" sa zlatnim prozorimaH. Isto tako možemo samo da pokušamo da rekonstruišemo veliki sjaj u dvema kairskim palatama koje su stajale jedna prema drugoj. Po predanju, isto!ni dvora", prostraniji, u kojem se stanovalo od KD<. godine, stajao je usamljen u sr"u grada, sa svojom glavnom -asadom duga!kom naro!ito u oblasti ukrašavanja, abasidsko nasleđe. I ovde su nas razaranja lišila mnogih spomenika, te su !uvena /avara i palata 1ormana 5ožera II 3$$C@4 poznate jedino preko opisa pisa"a. )eđutim, paviljoni 3iza i Kuba 3$$E4, koji još i danas postoje predstavljaju spomenike iz vremena +iljema II. Kuba ima dvoranu sa kupolom 3odakle i dolazi re! kube4 sa bo!nim prostorijama, a spoljna -asada joj je raš!lanjena sli!no tvrđavi 0eni &amada. 3iza se odlikuje jednom središnom dvoranom sa nišama, visokim koliko dva sprata, sve!anom prostorijom, iznad koje se nalazi druga dvorana okružena manjim prostorijama za stanovanje. Posebnu draž, u unutrašnjosti, daju joj stalaktiti, koji ukrašavaju svodove niša, ukras koji će se ponovo sresti u Palermu, na tavani"i kapele Palatine. #a Fatimidima kona!no će se potvrditi, i to u bogatom nizu primera, vrsta spomenika koja se pojavila sa Abasidima, u #amari kao i u 0uhari, a to je mauzolej. 2 Asuanu, u (ornjem giptu, prvi put se nailazi na skup mnogobrojnih grobova, tj. na nekropolu, koji će dostići veliku važnost pod )amelu"ima u 'airu i pod 6imuridima u #amarkandu. +ećina ovih nadgrobnih spomenika iz Asuana, sagrađena od opeke kako je to nalagao obi!aj vremena. 5e! je o kupolnim %ardak > $. tmena dvospratna ili višespratna kuća okružena vrtom. ;. *rvena zgrada na stubovima s izbo!enim gornjim spratom. <. +eća soba na spratu isturena prema uli"i, doksat. @. 'ula stražara na državnoj grani"i. 8
42
građevinama nad !etvrtastim postoljem sa istaknutim mihrabom, u !emu prepoznajemo sasanidski uzor. 1aro!ito se odlikuju osmostranim tamburom i rebrastim kupolama. 6okom poslednje !etvrtine I veka ponovo su podignuta gradska utvrđenja od kamena, a izgrađene su i monumentalne kapije, od kojih je možda najlepša 0ab al9Futuh. 1jihova izgradnja bila je podstaknuta seldžu!kim osvajanjem Jerusalima $ED$. godine. dbrambena kon"ep"ija njene strukture, kitnjasti svodni kamenovi te primena šiljastih lukova, predstavljali su otkriće koje će u kasnijem periodu biti prihvaćeno u romani!koj i goti!koj arhitekturi. 6okom druge polovine I i prve polovine II veka, situa"ija na 0liskom istoku bila je vrlo nestabilna. Jerusalim su prvo zauzeli #eldžu"i, $ED$. godine, a zatim krstaši, $EKK. godine. 6ek sa uspostavljanjem stabilnijih odnosa krenuo je i potpuniji razvoj umetnosti, najpre pod dinastijom Ajubida, a potom, još više pod dinastijom )ameluka 3$;CE9$<;4. #ultani ove dinastije bili su veliki pokloni"i arhitekture. (otovo svaki od njih podigao je neku građevinu, jer je postalo uobi!ajeno da se kao grobni"e podižu mauzoleji kojima je veli!ana slava sultana. Iz ovog perioda poti!e i veliki broj džamija, manjih dimenzija, ali izgrađenih s velikom građevinskom veštinom. )amelu!ku tradi"iju građenja nastavili su njihovi nasledni"i iz !erkeske mamelu!ke dinastije, koja je ustoli!ena $<;. godine, a održala se sve do $C$D. godine, kada je gipat pokorio otomanski sultan #elim I.
ISLAMSKA ARHITEKTURA U ŠPA!I%I I MA8RE#U 2 okvirima umetni!kog razvoja islama, posebna uloga pripada zapadnim zemljama, /paniji i severnoj A-ri"i, odnosno )agrebu. ve zemlje, mada odvojene od muslimanskog rijenta i pot!injene sopstvenim zakonima razvoja, ipak nose, kroz vekove, neizbrisiva obeležja po!etnih -aza isto!no9islamske umetnosti. Još u predislamsko doba Arapi su bili vi!ni moru. +ekovima pre pojave Islama, narodi južne Arabije gradili su brodove i vodili važni pomorski promet na 8rvenom moru i Indijskom okeanu. )eđutim, severni Arapi, a posebno oni iz &idžaza, te iz sirskih i ira!kih pograni!nih oblasti, bili su prvenstveno kopneni narod, koji je malo znao o moru i plovidbi. Jedno od najupadljivijih obeležja velikih islamskih osvajanja je to što su Arapi tako brzo prilagodili plovidbi i pomorstvu. 2 nekoliko godina nakon zauzimanja sirskih i egipatskih obala, stanovni"i arabljanskih pustinja, koji nisu imali izlazak na more, sagradili su i popunili posadom velike ratne -lote, koje su se mogle meriti s moćnim i iskusnim vizantijskim mornari"ama i poraziti ih, te tako dati hali-atu onaj bitni element nadmoći na #redozemlju. svajanjem #irije i gipta, Arapi su podvrgli svojoj vlasti duga!ak pojas sredozemne obale, s mnogo luka i mornarskog stanovništva. Arapi koji su se dotad sukobljavali samo sa vizantijskim kopnenim vojskama, sada su se sukobili i sa njihovom -lotom. a stvaranje muslimanske mornari"e zaslužna su uglavnom hali-a )uavija i namesnik gipta Abdulah ibn #aid ibn abu #arh. 2 Aleksandriji kao i u lukama na sirijskom primorju muslimani su opremili i 43
popunili posadom ratne -lote, koje su uskoro izvojevale jednako uverljive pobede kao i muslimanska kopnena vojska. Prva velika pomorska bitka odigrala se BCC. godine, kada je muslimanska -lota od ;EE brodova porazila vizantijsku -lotu u blizini anadolske obale. 'ada su Abasidi preba"ili središte hali-ata iz #irije u 0agdad, središnja je vlada pomalo gubila interes za #redozemlje, ali su nezavisni vladari gipta i severne A-rike dugo održavali -lote, koje su gospodarile #redozemnim morem. Prema sa!uvanim izvorima, -atimidski hali-i u giptu imali su neko vreme u svojoj službi CEEE pomorskih kapetana. Prvi ratni pohodi novostvorenih muslimanskih -lota bili su upereni protiv vizantijskih ostrva 'ipra, 'rita i 5odosa, koji su spadali među glavna uporišta vizantijske mornari"e u isto!nom #redozemlju. Prema zapisima arapskih istori!ara, prvi hali-i nisu rado odobravali pohode preko mora, i navode, da je mar bio zabranio svojim generalima da napreduju u bilo koje mesto Ggde on ne može stići na svojoj kamiliH. (odine B@K, hali-a sman pomalo nerado dopustio je )uaviji da izvrši prvi napad na 'ipar. 1akon toga usledilo je kratkotrajno zauzeće 5odosa i 'rita. auzeće isto!nih ostrva bilo je najvećim delom kratkotrajno i prolazno. )nogo je zna!ajniji bio arapski napad na #i"iliju. Prve pohode na ovo ostrvo poveo je )uavija s 0liskog istoka i iz =ibije. 'asniji pohodi vršili su se prevashodno iz 6unisa. Prvi odlu!ni osvaja!ki pokušaji zbili su se tek D@E. godine, kada je &abib ibn abu 2bejda opsedao #irakuzu i iznuđivao danak, ali je morao odustati od ovog poduhvata i vratiti se kući kako bi ugušio pobunu 0erbera u A-ri"i. (odine <$. muslimani su zauzeli Palermo, koji je postao prestoni"a ostrva i služio kao polazna ta!ka za dalje prodiranje. 5at između vizantijskih i muslimanskih snaga nastavio se i na kopnu i na moru, sve do KC9KB, kada su +izantij"i potpisali mir, kojim su se odrekli #i"ilije. #i"ilija je pod muslimanima bila prva kolonija 6unisa, uz koji je bila vezana politi!ki i administrativno. 'ad su svrgnuti Aglabiti i zamenili ih Fatimidi, vlast nad ostrvom prešla je na nove hali-e. 2 po!etku je namesnike ostrva postavljala vrhovna vlast ili su ih, u slu!ajevima nužde, birali !lanovi vladajućih porodi"a Palerma. 'ad su se Fatimidi premestili u gipat, godine K;D, kontrola središnje vlasti je oslabila i namesništvo je prećutno postalo nasledno, a pripalo je lozi &asana ibn ul9'albija. 1asledno namesništvo 'albida, koje se održalo do $E@E. godine, ozna!ava vrhuna" muslimanske moći i uti"aja na ostrvu. Prema zapisima, u veku samo u Palermu bilo je izgrađeno oko
44
Arapi su na #i"iliji primenili uglavnom ista na!ela vladavine kao i u pokorenim zemljama na Istoku, te su izvršili važnu so"ijalnu promenu u posedu i raspodeli zemljišta. )noga sa!uvana arapska imena mesta pokazuju snagu arapske koloniza"ije. )eđutim, izuzev arapskih tragova u lokalnom govoru, većina spomenika arapske vladavine je iš!ezlo, a knjige što su ih arapski autori pisali na #i"iliji sa!uvale su se samo u odlom"ima, što zbog propadanja materijala, što zbog iseljavanja kulturnijih slojeva stanovništva nakon normanskih osvajanja, a najviše zbog razorne delatnosti samih osvaja!a. Ipak, 1ormani nisu potpuno odba"ili zate!enu kulturu, već su joj se u zna!ajnoj meri prilagodili. Arapski i muslimanski elementi na dvoru i u kulturi normanske #i"ilije bili su mnogobrojni. 5odžer II 3$$ 'njiga 5odžerova. 1a osnovu sa!uvanih zapisa saznajemo da je i +ilim II 3$$BB9$$K4 poznavao arapski jezik, da je nadzornik njegove kuhinje musliman, kao i njegovi veziri i komorni"i. 6akođe sazanajemo da su u Palermu !ak i hrišćani izgledali i odevali se kao muslimani i da su govorili arapski jezik. 1ormanski kraljevi su nastavili da kuju nova" s arapskim natpisima, mnoge službene knjige još uvek su se vodile na arapskom jeziku, a među njima i knjige kraljevskog dvora. 2 kasnijem je periodu latinski polako zamenio arapski u službenoj upotrebi, te poslednji arapski dokument na #i"iliji poti!e iz $;@;. godine. )eđutim, arapska kultura se sa!uvala i pod Fridrihom II 3$;$C9$;CE4, oja!ana njegovim trgovanjem s muslimanskim Istokom. 1o bez obzira na to, arapska je kultura izumirala, te se po!etkom I+ veka arapski jezik više nije upotrebljavao na ostrvu, a Islam je bio iskorenjen. 1o uprkos bliskim vezama s arapskom kulturom, #i"ilija je u prenošenju arapske kulture u vropu imala manju ulogu nego što bi se o!ekivalo. 2 tom smislu najviše je postignuto za vladavine Fridriha II, kada je niz prevodila"a, hrišćana i Jevreja, preveo na latinski brojna arapska dela, kako originalna, tako i ona pisana prema gr!kim tekstovima. 1ajveće i najtrajnije osvajanje u vropi Arapi su postigli u /paniji. (odine DEK. jedna berberska jedini"a iskr"ala se u Alge"irasu na poziv pobunjenog vizigotskog namesnika. 2videvši slabost vojne odbrane na poluostrvu, berberski vođa 6arik ubrzo je krenuo u osvaja!ki pohod na poluostrvo. n je vrlo brzo porazio vizigotsku vojsku, osvojivši 'ordovu, 6oledo, a potom i #evilju, da bi već do D<;. godine muslimanske snage prodrle do 6ura u Fran"uskoj. Ipak, realnu grani"u arapske vlasti na Pirinejskom poluostrvu predstavlja osvajanje 6oleda, oko D$$. godine.
45
/panija je uo!i arapskog osvajanja bila u jako lošem stanju. 1a jednoj strani nalazila se malobrojna zemljoposedni!ka klasa s ogromnim imanjima, dok su se na drugoj strani nalazili mnogobrojni kmetovi i robovi, te uništena srednja klasa. 3larissimi ili povlašćena klasa bili su izuzeti od većine poreza, te su živeli u raskoši, nasuprot većini stanovništva koje je bilo u teškom ekonomskom položaju. Po !itavoj zemlji lutale su razbojni!ke bande odbeglih kmetova i robova. (odine B$B, na poluostrvu je otpo!eo snažan progon mnogobrojnih Jevreja, što je još više povećalo broj onih koji nisu imali šta da izgube bilo kakvom promenom postojećeg stanja. Po!etne pobede Arapa, u takvom stanju zemlje, izazvale su gotovo odmah slom vizigotske države. 'metovi su obustavili rad, Jevreji su se pobunili i pridružili napada!ima te im predali 6oledo. 1ovi režim bio je liberalan i trpeljiv, te i sami španski letopis"i beleže da je bio bolji od -rana!ke vlasti na severu. #tara vladajuća klasa, plemstvo i sveštenstvo bili su uklonjeni a njihova zemlja razdeljena. 1a taj na!in, stvorena je nova klasa sitnih posednika koji su uglavnom zaslužni za razvitak poljoprivrede u muslimanskoj /paniji. Položaj kmetova se zna!ajno popravio, a viši slojevi, kako bi sebi osigurali položaj, prihvatali su Islam. 6okom +III veka usledio je nov talas useljavanja na poluostrvo, kada se ovde nastanilo dosta Arapa i još više a-ri!kog stanovništva. (odine D@$, 0erberi su bili dovoljno snažni da dignu opštu bunu protiv Arapa. 'ako bi obuzdali pobunjenike, arapske vlasti su poslale sirsku vojsku, koja je stigla D@;. godine pod zapovedništvom 0eldž ibn 0išra. ni su savladali berbersku pobunu a za uzvrat dobili zemljišta uz sredozemnu obalu /panije. vi novi kolonisti iz #irije oja!ali su sirski uti"aj u /paniji, stvorivši povoljne uslove za Abd er95ahmana, omajadskog prin"a, koji je ovde izbegao sa istoka. 1akon izvesnih priprema u 0eldžovoj vojs"i, u kojoj je bilo mnogo omajadskih pristali"a, Abd er95ahmanu je pošlo za rukom da porazi lokalnog namesnika, koji je priznavao Abaside, te da zauzevši 'ordovu DCB. godine, uspostavi nezavisnu omajadsku dinastiju, koja je vladala /panijom do $E<$. godine. Abdel 5ahman I, kao i mnogi njegovi nasledni"i, bio je veliki zaštitnik umetnosti. Pod njegovim pokroviteljstvom razvijao se vrlo svojstven i originalan stil, poznat kao špansko9 mavarski. a razvoj islamske "iviliza"ije na Iberijskom poluostrvu, od posebnog je zna!aja 'ordova, koja je postala najsjajnije središte islamske "iviliza"ije na poluostrvu. vde, u palati al &akima II, nalazi se biblioteka neuporedivog bogatstva, koju je sakupio sm vladar i koja je imala oko @EE.EEE knjiga. na je obuhvatala najvažnija i najređa dela u kojima je bilo sakupljeno znanje toga vremena. apošljavala je mnoštvo prepisiva!a, poveziva!a i iluminatora, dovedenih iz razli!itih zemalja, iz arapske #i"ilije ili 0agdada. 6ako je 'ordova postala središte nauke, podražavajući stare islamske metropole, postala je !uvena i izvan grani"a /panije, sve do kraja II veka.
46
"elika (ami)a u Korovi +elika džamija u 'ordovi postala je simbol muslimanske umetnosti. 1jeno osnivanje DB. godine, vezuje se za Abd er95ahmana I, koji je bio nadahnut obras"em džamije #idi kba. *žamija je ograđena velikim kamenim zidom, a na samoj građevini naizmeni!no se smenjuju slojevi kamena i opeke, na isti na!in kao i u vizantijskoj arhitekturi ili u Andžaru u =ibanu. *žamija je dograđivana u razli!itim periodima sve do + veka, kada je postala hrišćanska "rkva. 2 svom prvobitnom obliku, džamija je imala pravougaonu osnovu sa dvorištem, dok je molitveni prostor bio sastavljen od jedanaest brodova sa redovima podupira!a usmerenih upravno na zid kible i širokim središnjim brodom, ali bez kupole nad maksurom. d ovog prvobitnog zdanja, srazmerno skromne veli!ine, stvoriće se u toku tri perioda građenja, koja su obavljena u I i veku, sadašnje velelepno svetilište sa ravnim krovom, dimenzija $DBN$; m. )olitveni prostor danas se sastoji od devetnaest brodova, a ova džamija spada u treću po veli!ini među džamijama koje su do danas sa!uvane, a prevazilaze je samo +elika džamija u #amari, i džamija Abu *ula-. Pod Abd er95ahmanom II i pod al9&akamom II, dodato je D, odnosno $@ traveja u prav"u kible, a istovremeno je odvojen deo sa mihrabom, sa tri istaknute kupole, !ime je stvoren karakteristi!an obraza" sa transeptom. Između ova dva dodavanja, važno je istaći i obnovu minareta, koje se uzdiže na severnoj dvorišnoj -asadi i odgovara tipologiji !etvrtastih sirijskih kula. vo ulepšavanje zapo!eo je hali-a Abd er95ahman III, kome 'ordova duguje za svoj najveći sjaj. vaj minaret poslužio je kao uzor (iraldi u #evilji. )inaret u 'ordovi duguje slavu naro!ito svom završetku od zlatnih i srebrnih jabuka sa krinolikim lati"ama iznad kojih je, na samom vrhu, bio zlatan nar. 2 $CK. godini, ozbiljna oštećenja zahtevala su neophodno obnavljanje ukrasa na vrhu, što je u renesansnom stilu, izveo, kao i na (iraldi, &ernan 5uiz. Posle $BCE. godine, minaret je bio obložen ukrasom koji je potpuno prekrio starije delo. 2 poslednjoj -azi, krajem veka, veliki vezir al9)ansur 3Almanzo, kako ga nazivaju španski istori!ari4, otpo!eo je najveće proširenje džamije. 6om prilikom je dodato brodova na istoku, a dvorište je prošireno "elom širinom građevine. *vorište je oivi!eno arkadama, koje su se na isti na!in, kao i arkade na omajadskoj džamiji u *amasku, povinovale vizantijskom razmeštanju naizmeni!nih podupira!a. 'rajem + veka u južni deo građevine, u blizini mihraba, uzidana je goti!ka kapela, koja je poštovala stil "eline. )eđutim, između $C;<. i $BED. godine, unutrašnji sklad narušen je podizanjem katedrale usred džamije. 'arlo +, sa !ijom je dozvolom katedrala sagrađena, osudio je taj postupak, prilikom jedne posete 'ordovi, sledećim re!ima7 Da sam 1nao 5ta vi (elite a u4inite/ ka1ao )e kanoni2ima/ vi to ne ,iste uraili/ )er ovo 5to ste vi naravili ove nala1i se svua/ a ono 5to ste rani)e imali 9 ne osto)i ni.e u svetu3
47
2nutrašnjost džamije oduševljava redovima lukova na dva sprata, koji se uzdižu do visine od skoro $E m, a izgledaju kao da se gube u beskraj. vde je re! o sistemu dvostrukih podupira!a za koje se mogu naći prethodni uzori u omajadskoj umetnosti 3+elika džamija u *amasku4, kao i u rimskim akvaduktima. *odatni opti!ki e-ekat postignut je naizmeni!nim ređanjem svetlih kamenova i "rvenih opeka u građenju lukova, koji pokazuju u donjem spratu potkovi!asti oblik, !ime ukazuju na dodatnu sli!nost sa +elikom džamijom u *amasku, mada ovde može biti i da je re! i o uti"aju vizigotske arhitekture u /paniji. 2 po!etku, dejstvo boje bilo je još više poja!ano prvobitno pozlaćenim kapitelima, koji su bili najrazli!itijih varijanti korintskih i kompozitnih kapitela. d jednostavnih potkovi!astih lukova odvajaju se višedelni lukovi koji se, ukrašeni lepom štukaturom, ukrštaju i prepliću na najraznolikije na!ine, a veoma su barokno naglašeni, ni najmanje omajadski. ni jasno pokazuju nasleđe stare abasidske umetnosti, koji je ranije bio zanemarivan, jer se jedino polazeći od lukova tako maštovito se!enih u abasidskoj arhitekturi, može shvatiti barokni stil koji vlada u unutrašnjosti kordovske džamije. +rhuna" unutrašnjeg ukrasa predstavlja mihrab i njegova okolina. Potkovi!asti mihrab i nizovi šestolisnih lukova koji obrubljuju odeljenje u kojem je mihrab pokazuju veliku veštinu kojom su vladali graditelji džamije, ali i ukazuju na sklonost ka visokoizraženoj dekorativnosti. #a svojim izgledom osmostrane kapele, sam mihrab je jedinstven na svetu. asveden je monolitnom školjkastom kalotom, završenom tipi!nim -rizom slepih trolisnih niša i ku-skim natpisom na kome se nalazi godina KBC.
Svetovna arhitektura prvobitnoj špansko9omajadskoj arhitekturi palata ostalo je veoma malo podataka. 6ako se zna samo da je osniva! španske dinastije Abd er95ahman I stanovao u dvoru 5usa-a, !ije su samo ime, kao i prostrani vrtovi, oživljavali uspomenu na sirijske palate predaka. *o"nije je prešao u dvora" u 'ordovi 3Alkazar4, verovatno sazidan D@. godine, u okviru !ijih zidova je i morao biti sahranjen. #talno povećavan do veka, ovaj dvora" ostao je tesno vezan za ovu dinastiju. 'oliko je u!estvovao u javnom ispoljavanju njene moći, toliko je povezivan i sa prevratima koji su doveli presto do propasti. 2 njenoj velikoj dvorani za prijem, hali-e su polagale zakletve, a tu su primani i strani izaslani"i. sim +elike džamije, u 'ordovi je malo šta preostalo iz islamskog doba. 2 6oledu, međutim, sa!uvana je jedna mala džamija 0ab )ardum, kao i !itav jedan grad, )edinatu az9 ahra. (rad je ubrzo nakon osnivanja potpuno napušten, zahvaljujući !emu su iskopavanja koja su izvršena na ovom lokalitetu, omogućila prili!no is"rpnu rekonstruk"iju izgleda islamskog grada iz veka na podru!ju /panije. (rad je podignut na terasastoj padini brega, okružen je zidinama, a njegov plan je nepravilan. 'uće su građene uglavnom od kamena, dok je za dekora"iju zidnih površina korišćen štuko, kao i u )esopotamiji. ve dekora"ije u štuku, kao i izvestan broj podova od opeke 48
složenih po geometrijskoj šemi, predstavljaju jedine građevinske karakteristike od umetni!kog interesa pronađene u ovom gradu. +izantijski uti"aji ovde su mnogo izraženiji nego u )esopotamiji, dok su dekora"ije u štuku jednostavnije i manje kitnjaste od onih u #amari. )esopotamski uti"aj, može se ipak prepoznati u primeni ravnih tavani"a, kao i u primeni arkada podeljenih na mnogobrojne režnjeve. )edinat az9ahri mnogo više znamo iz izvora i zahvaljujući iskopavanjima. 6o je bilo sedište Abd er95ahmana III an91ašira, podignuto C km severozapadno od 'ordove, a zidanje je zapo!eto K motivima vinove loze i akantusa > podsećaju na -asadu u )šati.
49
Islamska arhitektura u Ma.re,u #a slabljenjem "entralizovane vlasti 'ordove, zapo!ela je nova -aza u razvoju umetnosti na prostoru severne A-rike. Prva -aza ovog novog doba poznata je kao doba dinastije Almoravida, !ije je središte od $ECB. do $$@. godine bilo u )arakešu, ali koja je, takođe, vladala i južnom /panijom. #a berberskom dinastijom Almoravida, koja je pozvana u /paniju da pomogne borbu protiv hrišćanskog nadiranja, naro!ito predvođenim Al-onsom +I, a koja će do"nije i sama postati osvaja! Iberijskog poluostrva, politi!ko i kulturno središte preći će iz Andaluzije u )aroko. )arakeš, nova marokanska prestoni"a preuzeće primat 'ordovi, a staro kraljevstvo majada u /paniji postaće obi!na provin"ija almoravidskih vladara. )eđutim, arabo9 andaluzijska "iviliza"ija sistematski je produžila da živi u novoj prestoni"i. 1ovi dvor privukao je veliki broj zna!ajnih li!nosti iz starog majadskog kraljevstva, koje su pomagale hispaniza"iju severne A-rike, kako u pogledu kulture, tako i u pogledu državne organiza"ije. 2 špansko9mavarskoj umetni!koj -azi, koja od sada po!inje, andaluzijsko nasleđe ostaće osnovna komponenta, uprkos veoma naglašenoj lokalnoj "rti. Isto kao i njihovi nasledni"i, berberski Almohadi, novi gospodari, veliki su graditelji džamija. 1a žalost, postoji malo ostataka ovih zdanja u njihovoj glavnoj oblasti, )aroku. *okaze nove živosti u oblasti arhitekture ipak su o!uvali neki spomeni"i. # jedne strane, to su spomeni"i u Alžiru, i to +elika džamija u gradu Alžiru, svetilište sa jedanaest brodova iz $EKB. godine 3približno CEN@E m4 i +elika džamija iz 6lemsena, koja predstavlja tipi!an primer sakralne arhitekture iz perioda koji je usledio po okon!anju "entralizovane vlasti 'ordove 3oko $EKE. godine4, kada je vlast preuzelo nekoliko lokalnih vladara. Izmenjene društvene okolnosti odrazile su se i na razvoj arhitekture. (rađevine postaju manjih dimenzija, sa izraženijom, ali površnije izvedenom dekora"ijom. /pansko9mavarski stil dostićiće svoju punu zrelost za vreme vladavine druge berberske dinastije, Almohada. 1jihova kulturna žarišta su, pored )arakeša, 5abat i #evilja. Almohadi su bili veliki graditelji. 1jihove džamije obeležene su transeptom u obliku velikog slova 6, obras"em koji se prvi put pojavio u džamiji #idi kba u 'eruanu. /ta više, oni uvode, u tako obeležen brod kible, ugaone kupole, arhitektonski deo koji se prvi put pojavio kod Fatimida, npr. u džamiji al9&akim u 'airu. 1jihov najzana!ajniji spomenik religiozne arhitekture je +elika džamija 'utubija u )arakešu, koja zauzima površinu od DNC m. vde je re! o novoj građevini zapo!etoj $$@B. godine, koja je nastala na temeljima jednog starijeg potpuno razrušenog svetilišta. Pomeren u severoisto!ni ugao, minaret je bio završen oko $$KB. godine, za vreme Jakuba al9)ansura. 2koso postavljeni severni zid prati tragove prvobitnog zida kible stare džamije. 2 'utubiji, sve kupole broda kible imaju bogat stalaktitni ukras, sastavljen od istovetnih oblika kao i u džamiji 'aravijin. #poljašnji veli!anstven izgled dostiže svoj vrhuna" u upe!atljivom minaretu sagrađenom od lomljenog kamena, !ija osnovi"a svojim oblikom podražava kordovski uzor. 1jegovo posebno obeležje je u ukrasu -asade. na je razuđena širokim višedelnim lukovima koji okružuju tipi!an dvojni prozor, i poljem slepih arkada, koje samo u gornjem delu ima skroman ukras u vidu mreže sastavljene od rombova, koja će postati jedno od obeležja almohadskih minareta.
50
'apiteli 'utubije pokazuju neobi!no i iznenađujuće bogatstvo oblika. Anti!ki uzor ovde je u znatnoj meri izmenjen i, na neki na!in, islamizovan veoma izraženom stiliza"ijom, koja zonu akantusa svodi na traku sa meandrima, ili pak raš!lanjuje prvobitan korintski oblik na naspramne lozi"e sa polupalmetama. Pri tome u umetnosti Almohada polupalmeta poprima spe"i-i!nu "rtu, jer će almoravidski lepezasti stil biti zamenjen raznorodnijim i bujnijim ukrasom palmeta, nalik na rog izoblilja.
!asrii 2metnost islama na apadu dostići će svoj poslednji uspon u toku I+ veka, u vreme najveće politi!ke nemoći pod dinastijom 1asrida, koji vode poreklo od mavarskih berberskih plemena. ni su doživeli, zbog pobedonosnog nadiranja hrišćanskih kraljeva, da vide svoju državu svedenu samo na Andaluziju. (ranada, poslednji islamski bastijon na tlu /panije, postala je nova, sjajna i raskošna prestoni"a. Još jedamput su se sve snage prikupile kako bi sagradile !udesan spomenik > Alhambru, !ije ime poti!e "rvene boje njenih zidova. 6vrđava je bila podignuta za vreme Jusu-a I 3$<<<9$ tipi!na za arhitekturu palata u )agrebu > na tri posebne "eline. 2 prvom delu, koji je bio pristupa!an narodu, bilo je dvorište )ešuar, koje još uvek nosi svoje staro ime, gde je vladar delio pravdu i primao po!asti svojih podanika. atim, umesto divana sa prestonom dvoranom, ovde je, u sredini, prostrano dvorište )irta, sa bazenom i dvoranom Ambasadora u unutrašnjosti 'omares9kule. 1ajzad, tu je harem, koji je smešten na istoku ove "eline sa dvorištem lavova i -ontanom u sredini. 1a severu su bila kupatila i vrtovi, na istoku male palate 3i kule stražara4 za kraljevsku porodi"u, na jugu mauzolej i dvorska džamija, koja je do"nije pretvorena u hrišćansku "rkvu. 1epravilan plan možda odudara od abasidskih palata, ali dopušta poređenje sa turskom dvorskom arhitekturom. Iznenađujuću suprotnost blistavoj štukaturi u unutrašnjosti pruža spoljni izgled zidova, !ija je oplata jednostavna i bez ukrasa. idovi u unutrašnjosti bili su pokriveni plo!ama od štuka do tavani"e i samo je donji deo zida bio oplaćen mozaikom od -ajansa. *vorišne -asade i galerije zaštićeni su strehama. 2metni!ka namera je bila da se postigne dekorativno dejstvo i utisak perspektive. 0ogati obli"i kapitela uglavnom se nadahnjuju almohadskim prauzorima. Posebno iznenađuju u ovom ukrasu isto!nja!ke "rte, kao što su zaviju"i u obliku volute ili mrežasta šupljika, koji podsećaju na samarsku štukaturu. I epigra-ska umetnost ima zna!ajno mesto u okvirnim trakama, na kojima su, jedna pored drugih, postavljni ukrasi u neshi i ku-skom pismu na bogatoj arabesknoj osnovi. 2sred arabeski pojavljuje se !esto štit kraljeva (ranade sa zapisom G#amo je 0og pobednikH, koji je kao heraldi!ki motiv jedinstven u muslimanskom apadu. 1ailazimo i na bogatu upotrebu ukrasa od stalaktita, koji se nižu u -rizovima, pro-ilišu
51
arhitrave,K površine lukova i kapitela, poja!avaju prelaz prema svodovima pomoću raskošno ukrašenih niša, da bi najzad, dostigao vrhuna" u zvezdastim kupolama. Pored bogate dekora"ije u štuku, u Alhambri se pojavljuje i zidno slikarstvo i to u kuli *ama, gde postoje -rizovi sa s"enama lova i predstavama konjanika. vo slikarstvo je svakako rad domaćih majstora, dok su poznatije zidne slike, koje ukrašavaju drvene kupole tzv. #udni"e, evropskog porekla.
ISLAMSKA ARHITEKTURA U PERSI%I 5azvoj islamske arhitekture u Persiji u ranom periodu, razlikovao se od njenog razvoja u )esopotamiji, #iriji i giptu. 5azlog ovome treba tražiti najpre u geogra-skom položaju ove oblasti, koji joj je otvorio snažnije uti"aje koji su dolazili iz "entralne Azije, kao i iz 6urana na severu. Pored ovoga, ovu oblast naseljavalo je nearabljansko stanovništvo, koje je razvoj umetnosti podredilo sopstvenom a-initetu. Persija islamskog doba bila je neposredni naslednik kulture velikog #asanidskog "arstva. na je bila podeljena na nekoliko kraljevstava, kojima su vladale nezavisne dinastije. 1ajpoznatije od ovih dinastija bile su 6ahiridi u &orasanu, s prestoni"om u )ervu a potom u 1išapuru, #a-aridi u #istanu, i #amanidi, !ija je prestoni"a D@. godine bila u 0uhari. 6okom I veka ove oblasti potpašće pod uti"aj #eldžuka, jednog od plemena guza > naroda turskog porekla. ni su najpre osvojili 0uharu, zatim )erv, te potom "entralnu i južnu Persiju, da bi kona!no $ECC. godine osvojili 0agdad. *o kraja veka, #elžu"i su svoju vlast proširili na !itavu zapadnu Aziju. *oba seldžu!ke prevlasti bilo je jedno od najsjajnijih u istoriji Persije. Ipak, u pogledu razvoja umetnosti, svakako ne treba zanemariti i prethodni period. 1ajzna!ajnija sa!uvana građevina iz ranog perioda predstavlja džamija u *amganu u "entralnoj Persiji, poznata kao 6arik9hane, izgrađena između DCE. i DB. godine. snova džamije je pravougaona, !iju jednu stranu !ini trobrodno zdanje, dok su ostale tri uokvirene arkadama sa stubovima. +rhovi stubova povezani su elipti!nim lukovima koji se približavaju šiljastom obliku. 1apetost koju lukovi unose kontrastrirana je masivnim okruglim stubovima, !ime je ostvaren naro!ito impresivan utisak. Iz ranog perioda ostao je i prili!no dobro o!uvan mauzolej #amanida Ismaila, u 0uhari, izgrađen oko KED. godine. id mauzoleja izgrađen je od opeke, s dekora"ijom koja je nadahnuta izgledom korpe pletene od pruća. na!ajan arhitektonski spomenik iz ovog ranog perioda predstavlja i )esdžid9i9džuma u 1ajinu, sagrađena oko KBE. godine. snova džamije rađena je po već razvijenom planu !etvorougaonog dvorišta okruženog arkadama, s tim što se na sredini svake strane nalazi po jedan luk nešto većih razmera, koji predstavlja za!etak zamisli koja će kasnije u Persiji biti (lavna greda koja povezuje dva ili više stubova i po!iva na njima.
9
52
razvijena u karakteristi!an oblik džamije s velikim predvorjem, ili ivanom na sredini svake od strana središnjeg dvorišta. (rađevina je bogato ukrašena dekora"ijom u štuku s veoma naglašenim tamno9svetlim e-ektom, koji je postignut dubokim urezivanjem šare. stvarena dekora"ija znatno je pre"iznije izvedena od one u #amari, a nastojanje da se !itav raspoloživi prostor ispuni ornamentom, još je snažnije izraženo. 2 kasnijim godinama veka, zahvaljujući ja!anju dinastije (aznevida, Avganistan je postao zna!ajniji "entar pokroviteljstva umetnosti nego sama Persija. *anas, međutim, u (azni gotovo da nema sa!uvanih spomenika. Iz ovog perioda ostala su nam dva velika pobedni!ka tornja, od kojih je jedan podigao )ahmud, $E
53
-ormirajući na taj na!in osmougaonik, preko kojeg se nastavljalo sa postavljanjem greda preko uglova sve dok !itava površina nije bila pokrivena. Iako su persijski građevinari bili vrlo vešti u korišćenju opeke, dajući njihovim građevinama vrlo lep izgled, u "ilju postizanja još izražajnije dekorativnosti, !esto su preko opeke postavljali glazirane kerami!ke plo!i"e, obi!no plave i "rne, dok je u unutrašnjoj dekora"iji obi!no korišćen rad u štuku.
ISLAMSKA ARHITEKTURA U MALO% A7I%I Arhitektura Rumskih Sel(uka 6okom I veka 6ur"i #eldžu"i kretali su se iz "entralne Azije ka zapadu pod vođstvom 6urgul 0eja, u!vrstivši se u )esopotamiji i Persiji. 2 kasnijem periodu, #eldžu"i će nastaviti sa svojim osvajanjima napredujući sve do 1ikeje 3Iznik4, nadomak 8arigrada, da bi se po!etkom II veka u sastavu seldžu!ke države našao najveći deo )ale Azije. #eldžu"i su se na vlasti održali više od dva veka, odolevši i mongolskim napadima $;@;. godine, dok se njihova "entralizovana vlast nije raspala u ranom I+ veku. 6okom seldžu!kog perioda, !itava oblast kojom su oni upravljali, doživela je zna!ajan ekonomski prosperitet, a u to vreme zapo!eo je i razvoj jedne nove, vrlo karakteristi!ne umetnosti, poznate kao umetnost apadnih ili 5umskih #eldžuka. Iako je umetnost 5umskih #eldžuka mnogo dugovala Istoku, naro!ito u pogledu osnova džamija i medresa, kao i motiva koji su korišćeni u dekora"iji, oni su razvili jedan sasvim karakteristi!an arhitektonski stil. #ve građevine su, gotovo bez izuzetka, podizane od kamena umesto od opeke, a na njima se ogleda i izvestan vizantijski uti"aj. *anas je iz ovog perioda sa!uvan veliki broj džamija i medresa, izgrađenih u vrlo karakteristi!nom stilu, s dekora"ijama uklesanim u kamenu ili od plo!i"a, koje spadaju među najlepše u !itavom islamskom svetu. Iz ovog perioda poti!e i jedan vrlo karakteristi!an tip građevine > han ili karavansaraj. 'aravansaraji su podizani na jednakim razma"ima, na dan hoda > tj. oko
54
2lazi većih džamija i medresa bili su vrlo sli!ni ulazima hanova. ni su se sastojali od visokih vratni"a natkrivenih šiljastim lukom i bogato ukrašenim relje-nim dekora"ijama. sim velikih dekorisanih ulaza na hanovima, džamijama i medresama, za arhitekturu 5umskih #eldžuka naro!ito je karakteristi!an razvoj minareta i gumbeta > grobni"e. Poput isto!ne grane #eldžuka u Persiji, 5umski #eldžu"i su veliku pažnju poklanjali podizanju grobni"a, !ije ostatke danas nalazimo po !itavoj )aloj Aziji. vezdasta osnova koja je bila omiljena na Istoku, na apadu je bila napuštena, a umesto nje se gotovo uvek koristi kružna ili poligonalna osnova. ne su, pored toga, !ešće građene od kamena nego od opeke. Iako su džamije i medrese, kao i hanovi, obi!no građeni od kamena, izvestan broj bio je izgrađen od drveta, dok su minareti !ešće građeni od opeke. vo je najverovatnije bilo posledi"a !injeni"e da su građevine od ovih materijala otpornije na pomeranje tla tokom zemljotresa. peke su obi!no postavljane tako da proizvode složenu geometrijsku dekorativnu šemu na spoljnoj strani zida. Ponekad su u kombina"iji sa neglaziranim opekama korišćene "rne i plave glazirane kerami!ke plo!i"e, !ijom upotrebom je postizan kontrast u odnosu na mrko9"rvenu boju opeke, a ovo se moglo kombinovati i sa sivim tonom kamene -asadu glavnog ulaza.
Otomanska arhitektura 1akon raspada seldžu!ke države, !vrstu vladavinu na prostoru )ale Azije, ponovo je sredinom I+ veka uspostavilo jedno drugo tursko pleme, smanlije. tomanski 6ur"i su se prvi put pojavili u Anadoliji tokom seldžu!ke vladavine, da bi krajem III veka, sa opadanjem moći #eldžuka, postepeno po!eli da utvrđuju svoj položaj pod vođstvom smana, od !ijeg imena je i potekao naziv ove grupe 6uraka. smanov naslednik, rhan, oteo je 0ursu od +izantije $<<. godine, a po!etkom druge polovine istog veka, smanlije su svoju vladavinu u!vrstili i na podru!ju 0alkana. (odine $@C<. osmanski sultan Fatih, poznat kao )ehmed svaja!, pokorio je 8arigrad. #tari +izantion, koji je <
mihrab nalazi na sredini zida nasuprot ulazu. Ispred ulaza nalazi se veliko dvorište sa stubovima nalik na atrijum. Posebna karakteristika 0ajazitove džamije jeste velika širina njene spoljne -asade, te dužina prostora koji razdvaja dvojne minarete koji se nalaze na njenim krajevima. Iako primenu nove zamisli, koja se razvila pod uti"ajem sv. #o-ije, prvi put prepoznajemo kod &ajrudina, svoju zrelu -azu novi stil dostićiće u radu arhitekte #inana, koji je za sobom ostavio najsjajnija dela otomanske arhitekture. 1jegovo najbolje ostvarenje u Istanbulu predstavlja džamija #ulejmanija, podignuta na izvanrednom mestu koje dominira latnim 5ogom. Pokrovitelj džamije bio je sultan #ulejman, poznat kao #ulejman +eli!anstveni, a njena izgradnja trajala je od $CCE. do $CCD. godine. *žamija ima !etiri minareta, po jedan sa obe strane ulaza i dva na kraju prednjeg dvorišta. kosni"u !itave građevine predstavlja kupola koju podupiru !etiri kvadratna stup"a. 2z džamiju je, a ovo je bio slu!aj i sa svim drugim većim džamijama, podignut veliki broj pomoćnih zgrada. vo je bio rezultat prakse da se uz glavno zdanje, naj!ešće vezuje neka škola ili univerzitet. tuda su pored džamije bile obezbeđivane stambene prostorije za studente i one koji služe u džamiji. bi!no su postojale i odaje u kojima je sultan mogao da se odmara ili da prima dvorjane, a ponekad je sa većim džamijama bila povezana i pija!na !etvrt. 1ajmonumentalnije #elimovo ostvarenje predstavlja džamija #elimija u Jedrenu. *žamija je pod pokroviteljstvom #elima II izgrađena između $CDE. i $CD@. godine. vde je tip tzv. igličastog minareta dostigao svoj puni izraz. amisao koju je razvio #inan poslužila je za izgradnju kasnijih džamija. Primenu prin"ipa koje je on postavio prepoznajemo i u *žamiji sultana Ahmeda u Istanbulu, građenoj između $BEK. i $B$B. godine, koja je zbog divnih kerami!kih plo!i"a koje ukrašavaju njenu unutrašnjost dobila ime Plava džamija. 8entralnu ta!ku i ovde predstavlja kupola, oko koje je raspoređeno šest igli!astih minareta, postavljenih po jedan na svakom uglu građevine i dva na kraju njenog prednjeg dvorišta. Ipak, bez obzira na svu lepotu, nijedno od kasnijih ostvarenja otomanske arhitekture neće dostići skladnost oblika i monumentalnost postignutu u #inanovim džamijama.
56
PO%MO"!IK Apsida
adnji, polukružni prostor "rkve, nadsvođen polukupolom.
Arhitrav
&orizontalno postavljena greda preko stubova u sklopu glavnog ven"a. (lavna greda koja povezuje dva ili više stubova i po!iva na njima.
Arkada
1adsvođen trem, niz lukova sa stubovima.
0alustrada
grada od potpornih ukrasnih stubića na balkonu, stepeni"ama i sl.
0azilika
8rkva koja ima glavni brod i dva ili više bo!nih brodova koji su niži.
%ardak
$. tmena dvospratna ili višespratna kuća okružena vrtom. ;. *rvena zgrada na stubovima s izbo!enim gornjim spratom. <. +eća soba na spratu isturena prema uli"i, doksat. @. 'ula stražara na državnoj grani"i.
:erpi!
#irova, nepe!ena "igla.
*eambulatorijum
2 srednjovekovnim "rkvama otvoren hodnik oko kojeg se nižu kapele, bo!ni hodnik ili prolaz u "rkvi između pevni"e i apside.
Ivan
Ivan je, u sasanidskoj arhitekturi, bio sala pokrivena poluobli!astim svodom, potpuno otvorena na jednoj strani. 2 islamskoj arhitekturi dobija oblik prostranog i dubokog portala, s pro!eljem otvorenim u visokom luku, upisanim u jedan pravougaonik, i sa svodom obi!no vezanim za zadnji zid, pomoću stalaktita. 6imuridi i )oguli usvajaju ovaj element kao ulazni portal, naro!ito na glavnim -asadama, ali i na sve !etiri strane mauzoleja.
'aseta
2dubljenje na tavani"i, !esto dekorisano.
'astrum
2tvrđenje, utvrđeni grad ili palata.
'ibla
rijenta"ija džamije prema )eki, prema kojoj se, po )uhamedovoj zapovesti, muslimani okreću tokom molitve.
'iosk
3tur. +rtna kuća4. 2 islamskoj arhitekturi unutrašnje dvorište, mali paviljon u vrtu.
57
'laustar
%etvorougaono dvorište okruženo arkadama.
=azaret
$. +ojna bolni"a. ;. 2stanova u koju se smeštaju oboleli od teških zaraznih bolesti.
=uk
Arhitektonska konstruk"ija koja, oslanjajući se na dva oslon"a, !ini krivinu. )ože da bude u zidu, ili podržan stubovima ili pilastrima.
)aksura
2 većim džamijama ograđen prostor uz zadnji zid, namenjen vladaru i dostojanstveni"ima.
)artirijum
*eo "rkve gde je smešten grob mu!enika ili kov!eg s njegovim moštima.
)auzolej
)auzolej 3 gumbet , turbe4 su u islamsku arhitekturu uveli #eldžu"i. Prvobitno je imao dva oblika, koji su se razvili u &orasanu. 6o su bili nadgrobna kula okrugle, poligonalne ili zvezdaste osnove, vitka i zasvedena kupolom, koja je sa spoljne strane !esto mogla biti pokrivena kupom, i drugi tip, tzv. kuba, koja je imala kvadratnu osnovu zasvođenu kupolom.
)edresa
)uslimanska viša verska škola. %esto se podiže uz džamiju.
)ihrab
1iša u džamiji, okrenuta )eki, prema kojoj su verni"i li"em okrenuti u toku molitve.
)imbar
2zdignuto mesto sa stepeništem unutar džamije, desno od mihraba. #li!an predikaoni"i, izrađen u kamenu ili drvetu.
)ukarnas
6ipi!na dekora"ija u islamskoj arhitekturi, u obliku stalaktita. Pomoću gredi"a, lukova ili zuba"a spaja jednu horizontalnu i jednu ili više vertikalnih ravni7 koristi se kao dekorativni element kod kupola, svodova, niša, kapitela.
Pandativ
*eo loptastog svoda između velikih lukova koji omogućava postavljanje kupole na osnovu.
Pilastar
%etvoroivi!ni pljosnat stub, prislonjen uza zid ili ugrađen u njega.
Portal
)onumentalno ukrašen ulaz "rkve ili neke druge građevine.
Propilej
5askošan ulaz, predvorje u neku raskošnu palatu.
58
5otonda
$. (rađevina "ilindri!nog oblika sa kupolom. ;. *vorana kružnog oblika.
5ozeta
$. rnament u vidu ras"vetale ruže. ;. +eliki kružni prozor na "rkvama.
6ambur
*eo građevine u obliku valjka, "ilindra ili mnogougla na kome leži kupola.
6impanon
6rougaoni prostor obuhvaćen dvoslivnom krovnom konstruk"ijom na pro!elju i za!elju anti!kog gr!kog hrama. 6ermin se koristi i u analizi kasnijih arhitektonskih oblika, te za obeležavanje trougaonog završetka iznad portala i prozora.
6ransept
Popre!ni brod u "rkvi.
+estibil
2lazna prostorija u kući, predsoblje, trem.
59
