Arhitektura postmodernizma

Postmoderna arhitektura Postmoderna arhitektura je međunarodni stil sa najviše uticaja u arhitekturi, arhitekturi, čiji se prvi

primeri javljaju 1950.1950.- tih godina 20. veka. veka. Uticaj postmoderne arhitekture oseća i dandanas, iako se "zlatno doba" njenog razvoja na 70.- te i 80.- te godine.

Soni Bilding od Filipa Džonsona (1978. (1978.--1984. 1984.))

Sadržaj

•

1 Istorija i karakteristike 2 Najvažniji arhitekte postmodernizma 3 Literatura

•

4 Spoljašnje veze

•

•

Istorija i karakteristike

Posle Drugog svetskog rata gde su se u svetu naročito u SAD gradili veliki administrativni objekti sa uniformisanim i zastakljenim fasadama koji su zbog svoje jednostavne montaže dobijali prednost nad ostalim vrstama gradnje sama estetika je otišla na stranu i zgrade su postajale uniformisane, sa odsustvom ličnosti i po celom svetu su postajale slične. Zbog toga je za ovu arhitekturu određen i zauživan pojam Filipa Džonsona „međunarodni stil“. Sasvim je prirodno da se protiv ovakovog trenda pokreću suprotne tendencije i paradoksalno je da je protiv ovoga bio sam Filip Džonson koji je zaslužan za modernu arhitekturu u Severnoj Americi.

Još više se od klasične moderne arhitekture distancirao Robert Venturi koji se u svojim projektima trudio da rasčlani jednolivenu površinu zgrada i njegove se realizacije početkom 1960. tih godina smatraju za osnove postmoderne. U arhitekturi se danas ovim pojmom označavaju svi objekti koji imaju zajednički cilj otklona od klasične moderne. Postmoderna se često osvrće ka istoriji ali sasvim na drugi način kao pseudopravci u istorizmu u 19. veku. Ponovo u arhitekturu se uvodi simetrija, stup, prozor sa lukom, dekoracija i sl. I tako nastaje postmoderna retrospektivna dok postmoderna progresivna se trudi da iskorištava savremene forme i sasvim drukčije od klasične moderne. Postmodernost je bila široki pokret. Ona se u arhitekturi naročito ogledala u ponovnom okretanju ka "detalju, ornamentu i ugledanju na prošlost" kao odgovor na krutu  jednostavnost Međunarodnog Stila u okviru modernističkog pokreta. Neke od glavnih ideja postmodernizma bile su lako vidljive u arhitekturi. Preterano funkcionaltički i uprošćeni oblici i prostori modernizma su zamenjeni mnogo bogatijom estetikom: sukob oblika, oblikovanje radi oblikovanja, naglašavanje boje, novo viđenje i ugledanje na ranije stilove u arhitekturi i bogatstvo prostora.

Najvažniji arhitekte postmodernizma •

•

•

•

•

•

•

•

•

•

Rikardo Bofilj (Ricardo Bofill) Majkl Grejvs (Michael Graves) Filip Džonson (Philip Johnson) Rikardo Legoreta (Ricardo Legorreta) Čarls Vilard Mur (Charles Willard Moore) Sezar Peli (Cesar Pelli) Robert Štern (Robert A.M. Stern) Džejms Stirling (James Stirling) Robert Venturi (Robert Venturi) Piter Ajzeman (Peter Eisenman)

Arhitektura brutalizma

Brutalističko Kraljevsko pozorište u Londonu

Geneksova kula, arh. Mitrović, Beograd 1980. godine

Tipički elementi brutalizma beton u izgledu i stubovi na kojim zgrada stoji

Hotel interkontinental u Pragu i Češki brutalizam Brutalizam je arhitektonski stil moderne arhitekture koji je cvetao od 1954. – 1970. godine. Naziv je dobio iz fracuske reči „beton brut“ koja označava grub beton. Ka glavnim stvaraoc ovog pravca bio je Le Korbizije u čijem su se delu znaci brutalizma ogledali u tridesetim

godinama i svojim delom je reagovao na jednolikost formi u arhitekturi internacionalnog stila. Sadržaj

•

1 Istorija 2 Karakteristika 3 Spoljašnje veze 4 Literatura

•

5 Vidi još

•

•

•

Istorija

U 1954. godini je bila u Engleskom gradu Hunstanton završena zgrada srednje škole čiji su autori bili Alison i Petar Smitson i čiji su blokovi na prvi pogled odgovarali internacionalnom stilu gradnje u kojoj je novost bila primena betonskih sirovih površina zidova i plafona kao i vidljiva instalacija. Sami autori su još za vreme studija počeli upotrebljavati termin brutalizam. U vezi sa radovima Le Korbizijea sa sirovim betonom građeni su objekti koji su imali beton u izgledima koji nije bio obrađivan. Karakteristika

Brutalizam isto tako kao i moderna, minimalizam i internacionalni stil u arhitekturi je pravac koji je imao mnogo elemenata koji su bili ponovljeni. On je ovo obogaćivao autorskim elementima po pravilu masivno formiranim od betonskih grubih i neobrađenih elemenata. Beton se odlivao u grubu drvanu oplatu sa namerom da bude za pogled efektan i interesantan u svom grubom izgledu. Čestim elementom u brutalističkoj arhitekturi su elementi stubova na kojim stoji cela zgrada. Za razliku od funkcionalizma koji nadovezuje na brutalizam on nije mehanički aplikovan sistem pravila. Brutalizam se nikada nije tako razvio kao pravac funkcionalizma i njegovi derivati. rutalizam je izrazito dominantna arhitektura i namerno deluje monumentalnom jednoznačnošću svoga izraza i zbog toga je kritikovan jer je ignorisao okolne istorijske objekte i dok su arhitekti bili fascinirani izgledom i utiscima koje je predstavljao brutalizam on nije bio prihvaćen od strane široke publike i u njoj nije našao svoga pobornika.