Secesija
Pročelje Glavne željezničke stanice u Pragu Secesija je poslednji umetnički univerzalni pravac koji je uspeo da unese sopstveni
umetnički pečat u sve oblasti modernog života, stvorio je modu i stil života na kraju 19. i početkom 20. veka iako je u različitim zemljama nastupao pod različitim imenima. Secesija je pravac koji se odrazio pre svega u visokoj umetnosti arhitekture, arhitekture, slikarstva i skulpture međutim, takođe je ostavila jasan pečat i u dekorativnoj i primenjenoj umetnosti. umetnosti. U različitim zemljama ovaj pravac je poprimio različita imena. U Austriji bio je poznat kao Bečka secesija (nem. Winer Secession), u Nemačkoj kao Jugendstil (nem. Jugendstil ) u Francuskoj i Belgiji kao Art kao Art Nuvo (fr. Art Noveau) u anglosakonskim zemljama kao Moderni stil ili Liberti (eng. Modern Style или Liberty ), ), u Kataloniji (Španija) Španija) kao katalonski modernizam (katal. Modernisme català), u Italiji su ovaj pravac zvali Cvetni stil (ita. ( ita. Stile floreale), a u Rusiji Svet umetnosti (rus. Мир искусства).
Sadržaj
•
1 Glavne karakteristike 2 Secesija u arhitekturi 3 Secesija u slikarstvu 4 Secesija u književnosti 5 Secesija u raznim zemljama 6 Važniji predstavnici 7 Gradovi u kojima je secesija ostavila trag 8 Vidi još 9 Literatura
•
10 Spoljašnje veze
•
•
•
•
•
•
•
•
Glavne karakteristike
Vodena centrala u Hajmbahu
Stambena zgrada za iznajmljivanje u Homburgeru iz 1905. godine Ovaj umetnički pravac se razvija u Evropi i SAD polovinom 19. veka i potpuno se razvio 1900. godine. Nastao je kada se naglo razvija privreda i kao reakcija protiv privredne civilizacije, koja želi povratak na zanatsku proizvodnju i smatra je kao lek protiv privrednog kiča.Secesija pokreće industrijski dizajn. Za glavne znakove secesije smatra se ornamentika, a daje se prednost površini, i primenjuju se neobične boje te se estetski koriste različiti materijali. Secesni ornament izjašnjava poseban kvalitet secesnog osećanja i teži ka izravnanosti u osećanju. Secesna linija je valovito razvijana krivulja koja izaziva osećenje pokreta u površini u kojoj je monotonija sprečena upotrebom neobičnih boja. Ona traži neobične boje i slaže ih po principima harmonije i kontrasta. Secesija se okreće ravno ka prirodnim formama u ornamentu kao što su list, cvet, ljudska i životinjska tela. Secesija u arhitekturi
Secesija se razvija u arhitekturi kada novi način konstrukcije od armiranog betona i čeličnih konstrukcija zahteva i nove pristupe u rešavanju objekata, u slikarstvu, skulpturi i primenjenoj umetnosti (nameštaj i vitraži), i u literaturi. U arhitekturi kod Antonija Gaudija otkrivamo arhitekturu punu iznenađenja i on se ne zalaže za bilo koji oblik funkcionalnosti,
dok se u Čikaškoj školi u SAD ostvaruju nove strukture te se odbacuju svi nekorisni ukrasi i okrecu se čistoj funkcionalnosti a u Evropi su u ovom pogledu najviče odmakli u Belgiji i Holandiji kod Henrija van de Veldea i u suprotnosti je sa arhitekturom Viktora Horta koji je u Brislu upotrebio gvožđe i ostvario svečane fasade zgrada. Secesija u slikarstvu
Među mnogim slikarima naročito je naklonjen ovom stilu Gustav Klimt i zaboravljen je izlazkom iz mode ove dekorativnosti. Prva dela Pabla Pikasa spadaju takođe u secesionistička dela i ako je ovog umetnika "otkrio" kritičar i pobornik avangardnog slikarstva Apoliner. Secesija u književnosti
U književnosti, nosioci secesije obeleženi su kao simbolizam i dekadencija. Karakteristika za secesiju u književnosti je ornamentika u ravni jezičkoj i s tim je u vezi ritmizacija rečenice i strofe, ponavljanje reči i glasovnih grupa. Secesija je značajno uticala na način života u 19. veku i početkom 20. veka i upisala se u lica mnogih gradova u Evropi kao što su Paris, Beč, Minhen, Berlin, Prag i drugi. U ovo je doba stvoreno mnogo dela od velike umetničke vrednosti ali i predmeta za svakodnevnu upotrebu. Secesija je neodmisaoni deo ne samo Evropske kulture. Secesija u raznim zemljama
U Engleskoj se sececija razvija na čelu sa Vilijemom Morisom koji je bio pesnik, književnik i slikar i težio je da obnovi zanate i stvori industrijski dizajn i pao je pod istorijske uticaje od kojih se oslobodila tek nova generacija umetnika koja je prešla na ornamentalne oblike geometrijskih formi. U Belgiji na čelu ovog pokreta je arhitekta Henri van de Velde koji je shvatio značaj primenjene umetnosti i shvatio da predmeti moraju biti jeftini, jednostavni i funkcionalni. Postao je zaljubljenik u inžinjerske zgrade a ornamentu je davao formu koja se aktivno zapaža i davao je prednost dinamičkim predstavama. U Francuskoj secesija se razvijala pod imanom Art Nuvo na koju je uticao belgijski arhitekta Anri van de Velde. Hektor Gimar je projektovao pariski metro u ovom stilu. Pariski umetnici su želeli ornamentima da izraze vitalnost u životu i predlagali su ornamente u vidu morskih talasa. U Nemačkoj se ovaj stil širi pod imanom Jugendstil i ima više grupa u ovoj zemlji. Minhenska grupa imala je svoj poseban program i ornament pod nazivom stil floreal. Drugu grupu stvorila je kolonija u Darmštatu gde su radili Jozef Marija Olbrih i Peter Berens. Značajna je bila i kompleksna škola arhitekture u Vajmaru koju je 1901. godine osnovao Anri van de Velde. U nemačkoj su se stvorile sledeće grupe u gradovima:
•
•
•
•
•
Minhen Darmstat Bad Nojhajm Berlin Hagen
U Austriji je secesija nastala malo kasnije oko 1897. godine i bila je pod engleskim uticajem i razvijala se pod imenom Bečka secesija. Bečka secesija je kritikovala nemački jugendstil i izradila je sopstveni ornament sa geometrijskim formama. Najznačajniji je bio arhitekta Oto Vagner sa svojim učenicima. Važniji predstavnici
G. Klimt:Madam Fric Vadler, Beč, Nacionalna galerija Anri van de Velde, Antoni Gaudi, Edvard Munk, Gustav Klimt, Ferdinand Hodler Oto Vagner , Jozef Mehofer , Alfons Muha, Lui Saliven, Viljam Le Baron Dženi Hendrik Berlage Viktor Horta, Ektor Žimar i drugi. •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Gradovi u kojima je secesija ostavila trag •
•
Alesund Amsterdam
•
•
Darmštat Gvadalahara
•
•
Lodž Ljavov
•
•
Reus Riga
•
•
Terasa Tbilisi
•
•
•
•
•
•
•
•
Bad Nojhajm Beograd Barselona Berlin Brisel Budimpešta Buenos Ajres
•
Hagen Harbin Havana Helsinki Glazgov Kijev Krakov
•
Ljubljana
•
•
•
•
•
•
•
London Manhajm Milano Moskva Minhen Nant Njujork
•
Novgorod
•
•
•
•
•
•
•
Osijek Nađvarad Paris Prag Hag Subotica Petrograd
•
Taganrog
•
•
•
•
•
•
•
Varese Beč Vladivostok La Chaux-deFonds Zagreb
•
San Pelegrino
•
•
•
•
Čikago
Secesija, ulaz u Pariški metro Francuska
Kasa Mila arh. A.Gaudi Barcelona Španija Arhitektura secesije je pravac koji se javlja oko 1880.godine u Engleskoj. Uticao je na
ranu modernu, delo Bauhausa )saradnja umetnosti i industrije) i pripremio je tlo za funkcionalizam. Od 1914. godine se ugasila i neki arhitekti su prešli i izgradili se u primeni moderne. Sadržaj •
1 Ciljevi secesije
•
2 Vodeći centri 3 Glavni znaci secesijskih objekata 4 Značajni predstavnici 5 Literatura 6 Vidi još
•
7 Spoljašnje veze
•
•
•
•
Ciljevi secesije
Ciljevi su bili stvarati novi stil u umetnosti i arhitekturi koji bi delovao organski i bio oslobođen od doba istorizma i eklekticizma. Ovaj stil je poslednji stil koji se projavljivao i delovao na sve prevce u umetnosti u slikarstvu vajarstvu, muzici i arhitekturi. Vodeći centri
Secesija se razvijala i njeni centri su bili: Škotska, Belgija, Francuska Pariz i Nant, Nemačka Minhen i Darmštat, Austrija Beč, Italija, Španija, Njujork, Rusija, Poljska, Holandija, Skandinavija, Češka republika... Glavni znaci secesijskih objekata •
•
•
•
•
•
linija i kriva biljni ornamenti dekorativnost prostorna prividna bestežinskost prozirnost izražajni skeletni sistem konstrukcija
Često graditelji secesije nisu bili arhitekti već slikari pa ipak se secesija odlikuje novim shvatanjima o prostoru u kojima se negiraju i odbijaju elemente eklektične arhitekture, historizujućih stilova i upravljaju se zakonima konstrukcije i upotrebljavaju nove građevinske konstrukcije čelika, gvožđa, betona i stakla. Značajni predstavnici
Prikaz shvatanja gotike kod Antonija Gaudija crkva Sagrada Familija
•
•
•
•
•
•
•
•
Antonio Gaudi „Antoni Gaudí“ Jan Koćera „Jan Kotěra“ Rihard Raimeršmit „Richard Riemerschmid“ Eliel Sarinen „Eliel Saarinen“ Fjidor Osipovič Šehtel „Fjodor Osipovič Šechtě“ Henri van de Velde „Henry van de Velde“ Oto Vagner „Otto Wagner“ i drugi Frenk Lojd Rajt „Frank Lloyd Wright“
Bečka secesija
Mesto i sastajilište članova bečke secesije, izgradio 1897. Jozef Marija Olbriht za izložbe članova
Još jedan prikaz sastajališta članova bečke secesije
Čuvene tri sove – figure na fasadi zgrade.
Betovenov friz - detalj, nacrtao Gustav Klimt, i nalazi se na donjem spratu kuće. Bečka secesija je pokret u umetnosti koji je nastao u Austriji, a doprineo je širenju Art
Nuvoa. Formirana je 1897. od strane 19 bečkih umetnika koji pre toga napuštaju originalnu državnu asocijaciju. Prvi predsednik i glavni osnivač, bio je Gustav Klimt. Stil secesionista
Za razliku od drugih umetničkih pokreta ne postoji određeni stil koji bi mogao povezivati sve umetnike bečke secesije. Jedino što ih povezuje jeste sama upravna zgrada, koja se smatrala ikonom pokreta. Odmah na ulazu u zgradu stoji napisana fraza "svakom vremenu njegova umetnost, umetnosti njena sloboda". Umetnici bečke secesije imali su slobodu da isprobaju svaku vrstu umetnosti, bez obzira da li stare škole to prihvatale ili ne. Nadali su se da će stvoriti novi stil koji neće imati istorijskog uticaja kao svi umetnički radovi u prošlosti. Mladi umetnici nisu više bili spremni pa prihvate tutorstvo akademizma, zahtevali su da izlažu na mestima izvan „zakona tržišta“, da okončaju kulturni izolacionizam Beča, da pozovu strane umetnike, i da svoja dela pokažu izvan granica
Austrije. Program secesije nije bio okrenut jedino estetskim načelima, već prestavlja i borbu za pravo na „slobodu umetničkog stvaralaštva“. Secesija izdaje i svoj časopis, nazvan "Ver Sacrum" (Sveto proleće). Časopis prikazuje masu dekorativnih radova krčeći put Art Deko periodu. Gustav Klimt biće njihov saradnik čitave dve godine. Arhitekte bečke secesije najčešće dekorišu spoljašnjost svojih zgrada sa linearnim ornamentima. Oto Vagnerova kuća Majolika u Beču (napravljena 1898.) je tipičan primer tog stila secesije kod arhitekata.
Umetnici Bečke secesije •
•
•
•
•
•
•
Gustav Klimt Egon Šile Kolo Mozer Oskar Kokoška Karl Mol Maksimilijan Kurcvejl Rudolf Baher
