Ishrana ovaca :) 4 razred '' Poljoprivvredni Tehničar''
pedijatrija
Vegetarijanska ishrana
za medicinuFull description
Mediteranski receptiFull description
Hrono ishranaFull description
Ishrana skripta
Hrono saveti
Priručnik JNA o ishrani u prirodi
Ishrana plivaca
Ishrana u PrirodiFull description
Full description
Hrana i Ishrana Pcela
ishrana
a
UGLJENI H HIDR ATI: 1g U UH O OSLOBAĐA 4 k kcal E ENERGIJE
PR OSTI
SLOŽENI
Ug je j hidrati l jeni h 1920. -Ug je j hidrati s su k k ju j u o obezved ji jivan ju ju E E z za k kontrakc ju j misica l jeni h l jucni u i ju m 1932. – P Povecan je je iintenziteta ttreninga p prati iiskoriscen je je U UH unos U UH depoi g glikogena ATP je je o osnovni iizvor e energ je j 1 m mol=31 k kJ i je, 1 Resintetiše s se: a. H Hidrolizom f f osf o-kreatina b. g glikolizom c. o oksidativnom f f osf orilac jo j i jom Glikem js i j jski iindeks-GI Glikem js j je b brzina k ko jo jom s se p povećava n nivo g glukoze u u k krvi p posle u uziman ja ja o odreĊene k koliĉine i jski iindeks je vrste h hrane. T To je je p parametar h hiperglikem js j j hrane b bogate u ug je j hidratima. i jskog potenc ja i jala h l jenim h
UGLJENI H HIDR ATI: 1g U UH O OSLOBAĐA 4 k kcal E ENERGIJE
PR OSTI
SLOŽENI
Ug je j hidrati l jeni h 1920. -Ug je j hidrati s su k k ju j u o obezved ji jivan ju ju E E z za k kontrakc ju j misica l jeni h l jucni u i ju m 1932. – P Povecan je je iintenziteta ttreninga p prati iiskoriscen je je U UH unos U UH depoi g glikogena ATP je je o osnovni iizvor e energ je j 1 m mol=31 k kJ i je, 1 Resintetiše s se: a. H Hidrolizom f f osf o-kreatina b. g glikolizom c. o oksidativnom f f osf orilac jo j i jom Glikem js i j jski iindeks-GI Glikem js j je b brzina k ko jo jom s se p povećava n nivo g glukoze u u k krvi p posle u uziman ja ja o odreĊene k koliĉine i jski iindeks je vrste h hrane. T To je je p parametar h hiperglikem js j j hrane b bogate u ug je j hidratima. i jskog potenc ja i jala h l jenim h
Dakle, v važno je da m meren je nivoa f er i ( r gv o ž đ ost ane uobiĉa je komponenta k krvnih a analiza je d je n jena k it t i i n a ( re z er v ve g ) po đa ) p ko ji se p prati s status g gvožĊa. jima s Tipiĉna a anem ja nedostatkom g gvožĊa n naziva s se jo mikrocitna h hipohromna a anem ja i ja iizazvana n još ii m i ja. Karakteriše je nedovo ja bro j c krvnih ćel ja a p posto je su m man je veliĉine o od n normalnih je n l jan b j crvenih k i ja, a jeće ćel je i je s je v usled n niskog s sadrža ja hemoglobina. ja h Transf erin je krvni p protein k ko ji prenosi g gvožĊe k kroz k krvotok d do k koštane s srži, s slezine ii je je k ji p jetre rradi deponovan ja a g v o a u o b l i k u f e r i t i n a i l i r a d i p r o i z v o d n je e n o v i h c r v e n i h k r v n i h e l ja i a . O ž Ċ ć j g u o f i r p j n c k j Ova j p j protein iima relativno k kratak p poluživot k ko ji može b biti m marker z za u utvrĊivan je statusa g gvožĊa ii s stoga s se u u tte s svrhe ii ji m je s koristi. N Nizak n nivo ttransf erina u u k krvi m može b biti iindikator llošeg u unosa p proteina iili k kalor ja u o organizam, u usled i ja u nasta je neadekvatna s sinteza ttransf erina u u je a m može d doći ii d do g gubitka p prevelike k koliĉine p proteina ĉega n je n jetri, a putem b bubrega ( (proteinur ja Sistemske iinf ekc je maligna o obo je mogu d da s snize n nivo i ja). S i je iili m l jen ja ja ttakoĊe m transf erina u u k krvi. V Visok n nivo ttransf erina u u k krvi je marker z za n nedostatak g gvožĊa.Ako s sportista iima n nizak je m nivo ttransf erina u u k krvi, ttime m može d da s se n naruši p produkc ja hemoglobina što iizaziva a anem ju ako u u i ja h i ju, ĉak ii a organizmu p posto ji velika k koliĉina g gvožĊa. ji v
