Ishrana osoba obolelih od raka
SADRŽAJ
1. Uvod
2
2. Uticaj onkološkog lečenja na ishranu Hirurški zahvat Hemioterapija Zračenje Imunoterapija Transplatacija koštane srži
4 4 5 5 6 6
3. Smetnje u ishrani i njihovo uklanjanje Anoreksija (gubitak apetita i mršavljenje) Promena ukusa hrane Suva usta Ispucala usta i infekcije Mučnina Proliv (dijareja) Dehidratacija Zatvor (konstipacija) Snižena bela krvna zrnca Uznapredovali rak
8 8 9 9 10 11 12 13 13 14 15
4. Alternativni režimi ishrane
17
5. Lekovi, suplementi , biljni preparati i ishrana
18
6. Saveti za one koji vode računa o oboleloj osobi
20
7. Opšti principi zdravog načina ishrane i zdravog načina života
21
8. Internet adrese-linkovi
27
1
1. Uvod Vaša ishrana je važan deo Vašeg lečenja od raka. Pravilan izbor načina ishrane u periodu pre, tokom i posle lečenja, može Vam omogućiti da se osećate bolje i da bolje podnesete često dugotrajno lečenje. Pored toga, sve je veći broj istraživanja koja pokazuju da način ishrane tokom i nakon lečenja ima uticaja i na uspešnost lečenja i ponovnu pojavu bolesti. Pri tome, ne treba zaboraviti da su za očuvanje i unapredjenje zdravlja, pored načina ishrane, bitni i fizička aktivnost, održavanje optimalne telesne težine, izbegavanje duvanskog dima i izbegavanje prekomerne konzumacije alkohola. Iako ćete najbolje savete u vezi sa ishranom u toku lečenja čuti od svog lekara, Drustvo Srbije za borbu protiv raka ovom knjižicom želi da Vam ukaže na značaj pravilne ishrane i da Vam pomogne da odaberete odgovarajući način ishrane u toku i nakon lečenja malugne bolesti. Kako rak i lečenje raka utiču na ishranu U Vašem prvom susretu sa onkologom, pošto ste otkrili da bolujete od raka, govorili ste o planu Vašeg lečenja. Upoznali ste se sa terminima kao što su: zračenje, hemioterapija, hormonska terapija ili biološka imuno terapija. Ovo su različite metode lečenja i njihova svrha je uništavanje bolesnih ćelija. Tokom tih procesa zdrave ćelije takodje bivaju oštećene što je uzrok nastajanja neželjenih efekata u svakodnevnoj ishrani: gubitak apetita, promene telesne težine, suva usta, problemi sa zubima i desnima, promene ukusa i mirisa, vrtoglavica, povraćanje, proliv, zatvor i depresija. Mnogi od ovih neželjenih efekata mogu se otkloniti ili ublažiti odgovarajućom ishranom. Da biste se pravilno hranili, neophodno je da unosite dovoljno namirnica koje sadrže ključne hranljive sastojke (vitamini, minerali, proteini, ugljeni hidrati, masti i voda). Medjutim, mnogim pacijentima je teško, da zbog nuspojava koje prate bolest i lečenje, imaju adekvatnu ishranu. Ukus, apetit i funkcionisanje organa za varenje mogu biti poremećeni. Usled nedostatka bitnih sastojaka iz hrane pacijent se može osećati slabo, umorno, može biti neotporan na infekcije i zbog toga otežano podnositi lečenja. Čest problem su i mali unos proteina i kalorija koji su važni za snagu i imunitet i pomažu u lečenju. Rano pronalaženje i uspostavljanje pravilnog načina ishrane je od bitnog značaja jer može povećati šanse za oporavak. Pacijent sa načinom ishrane prilagodjenim vrsti bolesti i tipu terapije bolje će podneti lečenje koje je često dugotrajno.
2
Odgovarajućim načinom ishrane, može se: - bolje podnositi terapija - smanjiti pojava ili izraženost tegoba koje su posledica bolesti ili lečenja - održati snaga i energija - podstaći odbrambeni sistem organizama i smanjiti rizik od infekcija - pomoći bržem oporavku - sprečiti pojava ili lakše prevazići malnutricija (neuhranjenost) - zaustaviti ili sprečiti slabljenje mišica, kostiju, krvi, organa - zadržati ili poboljšati kvalitet života. Ishranu treba prilagoditi i postojanju pridruženih bolesti kao što su šećerna bolest, povišen krvni pritisak i drugo. Važno je da nastavite sa pravilnom ishranom i po završetku lečenja. Osnovne preporuke za zdrav način ishrane i zdrav način života naći ćete u poslednjem poglavlju brošure.
3
2. Uticaj onkološkog lečenja na ishranu Uticaj hirurskog zahvata na ishranu Hirurski zahvat povećava potrebu organizma za hranljivim materijama i energentima. Oni su neophodni pri zarastanju rana, borbi protiv infekcija i pri oporavku od operacije. Ako je pacijent bio neuhranjen pre operacije, može imati komplikacije prilikom oporavka-slabo zarastanje i pojava infekcija. Često se neuhranjenost javlja kod pacijenata obolelih od raka glave, vrata, stomaka i creva, pa stoga treba otpočeti nutritivno lečenje pre operacije. U proseku, svaki drugi pacijent oboleo od raka će biti podvrgnut nekoj operaciji. Bilo da je reč o uklanjanju organa, ili dela organa, ovi zahvati mogu onemogućiti pacijenta da se normalno hrani: - operacije vrata i glave mogu sprečiti ili onemogućiti žvakanje ili gutanje.Mentalni stres koji se javlja zbog uklanjanja količine tkiva može uticati na apetit. - operacije u koje su uključeni neki organi za varenje mogu uticati na sposobnost sistema organa za varenje da normalno funkcionise i mogu usporiti varenje hrane. Otklanjanje dela stomaka može izazvati osećaj sitosti pre nego što se pojede potrebna količina hrane.Operacije na stomaku, takodje, mogu izazvati sindrom pražnjenja (kada nesvarena hrana dospeva iz stomaka u creva). Neki od organa za varenje luče neophodne hormone i hemikalije ,a ako su oni zahvaćeni operacijom , može se desiti da proteini, masti, vitamini i minerali ne budu normalno apsorbovani od strane organizma. Nivo šećera i soli i telesnih tečnosti može postati nestabilan. Postoje posebne metode nutritivnog lečenja koje mogu da pomognu kod ovakvih operacija i omoguće pacijentu da unese sve potrebne hranljive sastojke: - hranljivi napici kao zamena za čvrstu hranu - enteralna ishrana (unosite tečnost pomoću slamčice direktno u stomak i creva - pareteralna ishrana (ishrana pomoću katetera direktno u krvotok). Često se pacijenti posle operacije osećaju umorno, osećaju bolove i/ili gubitak apetita. Ovi simptomi mogu na neko vreme onemogućiti pacijenta da prati režim ishrane. Sledeći saveti mogu pomoći: - izbegavajte gazirana pića i hranu koja izaziva gasove (pasulj, grašak, brokoli, kupus, zelene paprika, krastavac). - ako Vam je slab apetit povećajte unos vlakana u malim porcijama i unosite puno vode. Dobri izvori vlakana su ovsene pahuljice, pasulj, povrće, voće i integralni hleb. - izaberite hranu bogatiju proteinima i kalorijama kako biste ubrzali zarastanje rana. Dobar izbor čine: jaja, sir, mleko, sladoled, lesnik, kikiriki, meso, piletina i riba. Povećajte kaloričnost različitim dodacima (majonez, sosovi…)
4
Uticaj hemioterapije na ishranu U hemioterapiji se posredstvom lekova sprečava rast ćelija raka, bilo ubijanjem tih ćelija, bilo zaustavljanjem njihove deobe. Problemi sa ishranom mogu nastati zbog dejstva ovih lekova na zdrave ćelije u ustima i sistemu za varenje. Neželjeni efekti koji ometaju ishranu i varenje, a mogu se javiti tokom hemioterapije su: - anoreksija - mučnina - povraćanje - proliv i zatvor - rane i bolovi u ustima - promene u ukusu hrane - infekcije Ove tegobe otežavaju pacijentu da zadrži hranljive materije neophodne za obnovu krvnih zrnaca izmedju ciklusa hemioterapije. Nutritivno lečenje može pomoći pacijentu da otkloni neželjene efekte i nadoknadi hranljive materije potrebne za podnošenje i oporavak od tretmana, spreči mršavljenje i održi osnovno zdravlje. Koriste se hranljivi napici-zamena za čvrstu hranu i enteralna ishrana (preko cevčice)
Uticaj zračenja na ishranu Zračenje je vrsta terapije koja za ubijanje ćelija raka koristi jonizujuće zračenje. Postoje dva tipa zračenja: spoljašnje i unutrašnje.Spoljašnje zračenje-koristi mašinu izvan tela da pošalje zrake u pravcu raka. Unutrašnje zračenje-koristi radioaktivne supstance koje se preko igle, katetera ili žice unose direktno u mesto žarišta, ili pored, gde se nalazi rak. Zdrave ćelije u blizini raka mogu trpeti oštećenja od zračenja i, u zavisnosti od doze zračenja i dela tela gde se zrači, izazvati nežljene efekte. Problemi sa ishranom nastaju često kod zračenja bilo kog dela sistema organa za varenje: - zračenja glave i vrata mogu izazvati anoreksiju, promene ukusa, suvoću usta, zapaljenje usta i desni, probleme sa gutanjem, grč vilice, karijes ili infekcije - zračenje u predelu grudnog koša može izazvati infekciju jednjaka, otežano disanje, ezofagealni refleks (povratak sadržaja stomaka u jednjak), mučninu i povraćanje - zračenje u predelu trbuha i karlice može izazvati proliv, mučninu i povraćanje, zapaljenje creva ili debelog creva i fistule (rupe) u stomaku i crevima.
5
Dugoročna oštećenja mogu biti praćena sužavanjem creva, hroničnim zapaljenjem, slabom apsorpcijom ili blokadom u stomaku ili u crevima. - zračenje takodje može izazvati zamor koji može uzrokovati smanjenje apetita i slabu želju za jelom. Nutritivna terapija može omogućiti pacijentu dovoljan unos proteina i kalorija za bolje podnosenje terapije, sprečavanje slabljenja i za održanje osnovnog zdravlja. Metode nutritivnog lečenja kod zračenja su: - hranljivi napici-zamena za hranu - entralna ishrana - promene u ishrani-male porcije tokom dana i unos odredjenih vrsta namirnica
Uticaj imunoterapije na ishranu Imunoterapija ili biotrapija predstavlja lečenje od raka uz pomoć odbrambenogimunog sistema pacijenta. Supstance nastale u samom organizmu ili koje su veštački stvorene u labaratoriji koriste se da pojačaju, usmere ili obnove prirodne odbrambene mehanizme u organizmu za borbu protiv raka. Problemi sa ishranom kod imunoterapije najčesće su: - groznica - mučnina - povraćanje - proliv (dijareja) - anoreksija - zamor Ako se ovi neželjeni efekti ne saniraju može doći do gubitka telesne težine i pojave neuhranjenosti. Ovo može zakomplikovati oporavak (slabo zarastanje i infekcije). Nutritivno lečenje može otkloniti ili smanjiti neželjene efekte izazvane imunoterapijom i može pomoći da se pacijent obezbedi sa hranljivim materijama potrebnim za podnošenje tretmana, da spreči gubitak kilograma i održi osnovo zdravlje.
Kako transplatacija koštane srži i stem ćelija utiču na ishranu? Transplatacija koštane srži i stem ćelija su metodi lečenja čiji je cilj zamena i dopuna hematopoeznih ćelija (krvne ćelije) koje su uništene u antikancerskim tretmanima-visokim dozama hemioterapije i zračenja. Stem ćelije (nezrele ćelije krvi) se uzimaju iz koštane srži pacijenta ili donora i skladište u zamrzivac. Posle završenog lečenja hemioterapijom i zračenjem, odmrzle stem ćelije se vraćaju pacijentu putem infuzije. Posle nekog vremena, ove ponovo unete ćelije, sazrevaju i postaju deo krvnog sistema organizma. Hemioterapija, zračenje i uzimanje lekova tokom procesa transplatacije, mogu izazvati neželjene efekte kod pacijenata, a oni mogu uticati na ishranu i varenje: - promenom ukusa 6
- suvoćom u ustima - gustom pljuvačkom - bolom u ustima i guši - mučninom i povraćanjem - prolivom i zatvorom - manjkom apetita/gojaznošću Posle transplatacije, pacijenti su izloženi velikom riziku od infkcije. Velike doze hemioterapije i zračenja smanjuju broj belih krvnih zrnaca (ćelije koje štite od infekcija). Preporučujemo pacijentima da izbegavaju odredjenu hranu koja može da sadrži opasne bakterije. Pacijentima koji su se podvrgli transplantaciji neophodna je količina proteina i kalorija da bi podneli tretman i da bi se oporavili nakon njega, izbegli mršavljenje, da bi se odbranili od infekcije i održali osnovno zdravlje. Nutritivno lečenje omogućava da se izbegne pojava infekcije od strane bakterija iz hrane i može pomoći kod otklanjanja neželjenih efekata u vezi sa ishranom, nastalih tokom procesa transplatacije. Posebne metode nutritivnog lečenja u toku tansplataije su: - dijeta koja sadrži samo kuvana i barena jela uz izbegavanje sirovog voća i povrća - prospekti-spremanje bezbedne hrane - specifičan dijetetski vodič (sastavljen u odnosu na vrstu transplatacije i vrste raka) Parenteralna ishrana (preko krvotoka) je obavezna par nedelja nakon transplatacije da bi se pacijentu osigurao unos kalorija, proteina, vitamina, minerala i tečnosti potrebnih za dobro zdravlje.
7
3. Smetnje u ishrani i njihovo uklanjanje U ovom odeljku Vam nudimo praktične savete za uklanjanje smetnji koje se mogu javiti u toku ishrane. Ovi saveti su pomogli mnogim drugim pacijentima koji su imali iste probleme sa ishranom koje Vi možda imate. Smetnje koje se javljaju zbog raka ili kao posledica neke od terapija mogu da Vam poremete normalnu ishranu. Stoga treba primeniti odredjene mere kako bi Vaš organizam nastavio da dobija neophodne hranjive sastojke. Uz adekvatan režim ishrane, koji može u dogovoru sa lekarom da se uklopi sa Vašim potrebama i ukusima, obično se savetuje uzimanje visokokalorične hrane bogate proteinima. Anoreksija (gubitak apetita i mršavljenje) Gubitak apetita je jedan od najčesćih problema koji se javljaju kod pacijenata. - Stimulisti apetit mirisom, ukusom i izgledom obroka kao i odabirom namirnica - Jesti manje, češće i u odreĎeno vreme - Unosite male obroke svaka 1-2 sata umesto 3 veća obroka - Hrana treba da je visokokalorična i sa dosta proteina (belančevina) - Ako imate poteškoća sa konzumiranjem čvrste hrane, koristite hranjivu tečnu hranu kao što su mleko, supa, sokovi, šejkovi - Imajte uvek pripremljene male porcije Vaše omiljene hrane tako da su Vam pri ruci kad ogladnite - Doručak treba da sadrži trećinu belančevina i kalorija koje su potrebne za jedan dan - Jedite hranu čiji Vam miris prija, jake mirise možete izbeći korišćenjem kesa za pečenje, kuvanjem na otvorenom (roštilj), korišćenjem aspiratora, ili služenjem hladnih jela - Imajte nekog da Vam pomogne pri pripremi obroka - Probajte nova jela. Budite kreativni kod pripreme dezerta, isprobavajte razne recepte koji sadrže različite vrste namirnica, začine, aditive (dodatke jelima) jer se Vaša potreba može menjati iz dana u dan. Da biste povećali količinu proteina i kalorija u obrocima, koristite : Mlečne proizvode (sir, krem sir, mleko u prahu koje dodajemo pudingu, milkšejku) Sladoled, čokoladno mleko, puter, kikiriki puter Piletina sa začinima (bosiljak, ruzmarin, miroĎija) Belance Čajno pecivo,krekeri,keks sa suvim voćem, Hleb sa semenkama,testenina Suvo voće kao užina (orah, lešnik, badem, suvo grožĎe, urme, suve smokve i kajsije) Majonez, kečap, pavlaku, dodati uz galavni obrok Voće uz dodatak šlaga, slatke pavlake 8
Voćne sokove prirodno ceĎene sa medom Kompoti i slatka od voća ,voćni kolači Promena ukusa hrane Zbog terapije ili zbog problema sa zubima mogu se javiti promene ukusa hrane. Dolazi do pojave iznenadne odbojnosti prema nekim namirnicama. Posle odredjenog vremena neki ili svi osećaji za ukus se mogu povratiti ali takodje može da prodje godinu dana od završetka terapije pre nego što osećaj za ukus postane ponovo normalan. Saveti koji slede Vam mogu pomoći da regulišete promene ukusa: - Ispirajte usta vodom pre jela-obroka - Odaberite hranu koja po vama miriše i izgleda dobro - Probajte omiljenu hranu - Jedite male obroke više puta dnevno - Jedite kad god osetite potrebu - Konzumirajte aromatičnu hranu (miroĎija, bosiljak, limun) da bi stimulisali čulo ukusa - Dodajte začine i sosove jelima - Probajte kisele voćke (pomorandže, mandarine, limun, grejp) ukoliko nemate oštećenja sluzokože u ustima - Ukoliko vam je hrana bogata proteinima(crvena mesa) prouzrokuje neugodan ukus zameniti je drugim visoko proteinskim namirnicama (mlečni proizvodi, jaja, pečurke, laguminoze) - Jedite meso sa nečim slatkim, kao što je marmelada, žele ili sirup od jabuka - Poboljšate ukus mesa ili ribe marinirajći ih u slatkim vinima ili specijalnim sosovima i umacima - Nadjite recepte za visoko proteinsku posnu hranu (kineski kuvar) - Koristite bombone od limuna bez šećera ili mentol bombone ako imate metalan ili gorak ukus u ustima - Koristite plastično posudje ako hrana ima metalan ukus - Jedite u drustvu porodice i prijatelja - Neka drugi pripremaju hranu - Prekinuti sa jelom ukoliko ono kod vas izaziva neprijatan ukus - Probajte nešto novo kad se osećate najbolje Suva usta Suva usta se mogu javiti kao posledica zračenja ili posle uzimanja odredjenih lekova. Mogu se javiti smetnje pri govoru, ukusu, gutanje može biti otežano. Zbog smanjenog lučenja pljuvačke, koja služi za ispiranje desni i zuba, povećan je rizik od stomatoloških oboljenja. Ako imate problema sa suvim ustima osnovno je da pijete dosta tečnosti. Osim ovoga, sledeći saveti Vam takoĎe mogu pomoći.
9
-
Jedite sočnu hranu sa dosta soseva, puterom ili margarinom Ližite lizalice ili žvaćite žvake Jedite zamrznute slatkiše (zamrznuto voće ili voćni sladoled) Perite zube i desni i ispirajte najmanje četiri puta dnevno (posle obroka i pred spavanje) Imajte uvek pri ruci vodu da ovlažite usta Izbegavajte tečnosti i hranu koje sadrže puno sećera Ne ispirajte usta sredstvima koja sadrže alkohol Bolje je piti cedjeno voće nego sokove Koristite slamčicu za napitke
Ispucala usta i infekcije Ispucala usta se javljaju kao posledica hemioterapije i zračenja. Cilj ovih tretmana je ubijanje ćelija raka koje se brzo sire. Medjutim, normalne ćelije, u ustima, takodje mogu biti ostećene. Pukotine na ustima se mogu inficirati i krvariti, sto Vam onemogućava normalnu ishranu. Pored ispravne higijene usta, mogu Vam pomoći sledeći saveti: - Jedite mekanu hranu koja je pogodna za žvakanje i gutanje - Mekane voćke (banana, dinja, različiti kompoti) - Pasirane breskve, kajsije i kruske - Mladi sir - Pirei od različitog povrća - Makarone sa sirom - Pudinge - Voćni žele - Mlečne šejkove - Kajganu - Kuvane ovsene pahuljice - Koristite blender za pasiranje povrća (krompir, grasak, šargarepe…) - Izbegavajte tvrdu, grubu, ili suvu hranu (sveže povrće, tost, krekeri) - Izbegavajte hranu koja je ljuta, začinjena ili kisela (masline, krastavci, sirće) - Izbegavajte kiselo voće i sokove (pomorandža, grejfrut, mandarine…) - Kuvajte hranu dok ne postane meka i rastresita - Seckajte hranu na što sitnije delove - Konzumirajte tečnost pomoću slamčice - Hrana koju jedete treba da je hladna ili mlaka, jer vruća i topla jela mogu iritirati osetljiva usta - Dodajte soseve jelima - Uz obroke uzimajte visoko kalorične i visoko proteinske napitke - Vlažite usta sa malim kockama leda ili sa voćnim sladoledima (rumenko) - Ispirajte usta sa sredstvom za ispiranje koje sadrži glutamin -
10
Otežano žvakanje i gutanje Preporučuje se: - Uzimati hranu koja se lako žvaće i guta - Miksovati hranu sa supom,maslacom i raznim sosovima - Piletinu, junetinu, ribu, jaja miksovati - Mleko, jogurt, mekani sir, pavlaka, popara - Kremovi razni i pudinzi obogaćeni sa mlekom u prahu - Pire od krompira, šargarepe i drugog povrća - Banane,pire od voća, kompoti, prirodni sokovi - Hrana sobne temperature ili hladna - Ispirati usta nakon obroka - Izbegavati kiselo voće , začinjenu i vrelu hranu,kao i suvu i grubu hranu (tost) Mučnina Mučnina se javlja kao posledica lečenja nekom od terapija i može uticati na normalnu ishranu. Sledeći saveti Vam mogu pomoći da umanjite osećaj mučnine. - Jedite pre početka terapije - Jedite vise manjih obroka dnevno - Jedite hladnu hranu bez jakih mirisa - Budite u sedećem stavu minimum jedan sat posle obroka - Izbegavajte hranu koja izaziva mučninu - masnu, prženu, začinjenu i preslatku hranu - Jedite suvlju hranu kao što su krekeri, grisine, tost, preko dana - Jedite pasiranu, sočnu, lako svarljivu hranu - Možete jesti : jogurt, mlad postan sir, belo meso, pirinač - Od voća i povrća : krompir, šargarepa, banana, jabuka - Tečnosti konzumirajte polako, malim gutljajima tokom dana - Preporučuju se bistre tečnosti : supa, čaj od nane, sok od jabuke - Izbegavajte da jedete u prostoriji koja se oseća na kuvanje ili gde je pretoplo. Održavajte prostor u kome boravite provetrenim i na odgovarajućoj temperaturi - Ispirajte usta pre i posle jela - Imajte pri ruci mentol ili limun bonbone ako imate loš ukus u ustima. Čaj od Ďumbira za mučninu Staviti ½ kafene kašičice istruganog korena Ďumbira u šolju i preliti ključalom vodom, ostaviti da odastoji 10 minuta. Nakon toga procediti i piti u manjim gutljajima u toku dana. Postoje i filter kesice čaja od Ďumbira a može se naći i keks sa dodatkom Ďumbira
11
Povraćanje Ukoliko imate nagon na povraćanje ili povraćate, preporučuje se : - ne jesti i piti dok ne prestane nagon za povraćanjem - nakon toga, uzimati polako i u razmacima male gutljaje vode,čaja ili bistrih supa - ukoliko organizam prihvati tečnu hranu, nakon nekog vremena preći na kašastu hranu (pire od krompira, šargarepe, kaša od pirinča, jogurt) Proliv (dijareja) Proliv mogu izazvati terapije, operacije na stomaku ili crevima, ili emocionalni stres. Ako dijareja duže traje može izazvati dehidrataciju (smanjenje vode u organizmu) i/ili sniziti nivo soli i minerala koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Sledeći saveti Vam mogu pomoći da zaustavite proliv. Preporučuju se : - supe, čorbe, sportski napici, banane i voće u konzervi da nadoknadite soli i minerale - pirinač, tost - jogurt, mlad sir, piletina bez kožice, belance - kuvano povrće (šargarepa, krompir, bundeva) - od voća - banane, pečene jabuke - dosta tečnosti kroz češći unos manjih količina - supe, gorak čaj - mlaki napici – praviće Vam manje problema nego vrući ili hladni napici Ne preporučuje se : - vruća jela, masna i prežena hrana, ljuti začini - ledena pića, kafa, slatkiši - hrana bogata vlaknima, naročito suv pasulj, brokole, karfiol i kupus i proizvodi na bazi celog zrna žitarica - namirnice koje izazivaju gasove-grašak, brokoli, kupus, karfiol, sočivo i gazirana pića - mleko, sveže voće i povrće - ograničite unos žvaka i bonbona koje imaju oznaku « sugar free »--bez sećera, ili sadrže sorbitol (alkoholni šećer) - uzimajte bar jednu času tečnosti posle svakog pražnjenja Supa dr Grinoa za dijareju - 1/2 do 1 šolje suve instant pirinčane kaše (pirinač skuvati i tako ga razmekšati da se može piti) - 2 šolje vode - 1/4 kašičice soli mešati dok se ne dobije jednolična masa, uzimati više puta u toku dana.
12
Čaj od kupina Staviti 1.5g sušenog lišća kupine u šolju ključale vode, ostaviti 10 minuta, zatim procediti. Uzimati 3 šolje čaja izmeĎu obroka.
Dehidratacija Ljudskom organizmu je potrebno mnogo vode da nadoknadi izgubljene tečnosti tokom dana. Dugoročni prolivi, mučnina, povraćanje i bol mogu Vam onemogućiti da unosite dovoljno hrane i tečnosti potrebne da bi snadbeli telo neophodnom količinom vode. Jedan od prvih znakova dehidratacije (nedostatka vode u organizmu) je jak osećaj zamora. Naredni saveti Vam mogu pomoći da sprečite dehidrataciju: - uzimajte 8 do 12 časa tečnosti dnevno. Dolaze u obzir: voda, sokovi, mleko, naminice koje sadrže dosta tečnosti kao sto su pudinzi, sladoledi ili želei - ponesite flasiču sa vodom kad polazite od kuće. Važno je piti čak i kad niste žedni posto žed nije dobar pokazatelj koliko je tečnosti organizmu stvarno neophodno. - ograničite unos pića koja sadrže kofein-gazirani sokovi, kafa, i sve vrste čajeva - najvise pijte posle i/ili izmedju obroka - uzimajte sredstva koji smanjuju mučninu i povraćanje Napitak za rehidrataciju Rastvoriti 8 punih kašika šećera i 1 supenu kašiku soli u 1 l vode. Uzimati male gutljaje. Kako se smiruje povraćanje, postepeno povećavati unos napitka.
Zatvor (konstipacija) Zatvor se definiše kao izostanak redovne stolice, odnosno manje od tri pražnjenja nedeljno. Ovo je veoma čest problem i javlja se usled nedostatka vode ili vlaknastog povrća u ishrani, nedostatka fizičke aktivnosti ili zbog hemioterapije i uzimanja lekova. Preporučuje se: - namirnice bogate biljnim vlaknima - sveže voće i povrće,integralne žitarice,suvo voće-smokve,urme,kajsije,šljive - pšenične mekinje 1 kašika dnevno - seme lana (2-3kašike dnevno,može se dodati i u cerealije) - dosta tečnosti – najmanje 1,5 l na dan - voda, topli sokovi, limunada, čajevi bez kofina - povećajte fizičku aktivnost, redovno setajte i vežbajte
13
Hrana bogata vlaknima 4 ili više grama vlakna po obroku - mahunarke (sočivo, grašak, sve vrste pasulja) –pola šolje skuvano. - voće i povrće (kuvani kukuruz, jedna kruška) - tople ili hladne ovsene pahuljice (30g.) 2 ili više grama vlakana po obroku - povrće (1/2 šolje kuvanog ili 1 šolja svežeg povrća): asparagus, boranija, brokoli, kupus, šargarepa, karfiol, luk, grašak, spanać, zelena paprika, celer, paradajz u konzervi (vodite računa, brokoli i kupus mogu izazvati gasove) - voće (1/2 šolje seckanog voća): neljustene jabuke, banana, pomorandže, jagode, breskve, borovnice - hleb-pšenični (jedno parče) - integralni (1/2 parčeta) - pšenični (1/2 parčeta) - dvopek, krekeri Recept za laksativni džem - 150g urmi bez koštica (otprilike 1 šolja) - 150g suvih šljiva bez koštice (otprilike 1 šolja) - 1 ½ šola ključale vode. upotrebiti manje vode ako želite gušći džem. Isecite urme i šljive na komadiće, spustite ih u ključalu vodu i kuvajte dok se masa ne zgusne. Dobije se količina od oko 20 kašika. Uzimati svakog dana po 1 kašiku džema uz dosta tečnosti u toku dana.
Snižena bela krvna zrnca (leukociti) Zračenje, hemioterapija ili sama bolest može da izazove smanjivanje broja belih krvnih zrnaca. Manjak belih krvnih zrnaca znači slabljenje imuniteta i sklonost ka infekcijama. Sledeći saveti Vam mogu pomoći da sprečite infekcije koje nastaju zbog smanjenja broja belih krvnih zrnaca: - proverite rok trajanja na namirnicama, ne kupujte i ne uzimajte namirnice čiji je rok trajanja istekao - ne koristite hranu iz konzerve koja je naduta, ulubljena ili ostećena - odledjujte hranu u frižideru ili mikrotalasnoj rerni, nikad na sobnoj temperaturi. Kuvajte hranu odmah po odmrzavanju - Stavite sve ostatke od jela u frižider dva sata posle pripreme i pojedite ih u roku od 24h. - Izbegavajte staro, tačkasto, i ostećeno voće i povrće - Kuvajte meso i ribu temeljno. - Izbegavajte rovita jaja i svežu ribu. - Kupujte hranu u pakovanju od jednog obroka da izbegnete gomilanje ostataka 14
-
Izbegavajte “švedski sto” ako se hranite u restoranu Izbegavajte skupove, gužve u zatvorenim prostorijama i ljude sa infekcijama Redovno perite ruke da sprečite razmnožavanje bakterija
Malokrvnost - anemija -
Konzumirati namirnice bogate gvožĎem (iznutrice,crvena mesa, jaja, 2-3 puta nedeljno, Semenke bundeve, badem, pšenične klice, Kakao, pasulj, lisnato zeleno povrće... Namirnice bogate antocijanskim bojama sprečavaju pojavu anemije (kupina, borovnica, cvelka,) Apsorpciju pomažu vit.c,b6,b12 i folna kiselina Nepijatelji apsorpcije su jak čaj i kafa ako se piju u toku obroka kao i mlečni proizvodi.
Čaj od koprive za malokrvnost Punu šaku mladih listova koprive prokuvati 15 min. u 1l vode; čaj piti mesec dana umesto vode. Zimi se mogu koristiti i osušeni listovi ali tad stavljati ½ šake listova. Recept za očuvanje krvne slike Potrebno: 1 kg cvekle, ½ kg šargarepe, sok od 1 limuna, 2 do 3 kom.pomorandže, 2 kisele jabuke, 1 tegla meda. Cveklu, šargarepu i jabuku izrendati i ocediti sok. U taj sok dodati sok od limuna i pomorandže. Na kraju dodati teglu meda i sve sjediniti. Gotov sirup sipati u staklenu flašu i piti svako jutro na prazan stomak oko 100 ml. Možete razrediti sa vodom. Dovoljno je 2 puta godišnje popiti ovaj sirup da bi krvna slika bila dobra. Uznapredovali rak Problem sa ishranom može doći do izažaja ili se pogoršati kako bolest napreduje. Kod uznapredovalog raka najčešći su: - Kaheksija-sindrom slabljenja-izražena je malaksalost, gubitak težine, masti i mišića. - gubitak vise od 10% normalne telesne težine. - osećanje nadutosti zbog kog nedovoljno jedete - naduvenost, otečenost - anoreksija-gubitak apetita - zatvor - suva usta - promene ukusa - mučnina - povraćanje - otežano gutanje 15
Pored saveta koji Vam mogu pomoći kod ovih i novonastalih problema, preporučuje se unos mekane, sočne hrane i bistrih tečnosti. Ako imate problema sa gutanjem bolji je izbor gustih nego retkih tečnosti. U suštini, u poodmaklom stadijumu bolesti, na hranu bi trebalo gledati kao na izvor uživanja. Ishrana ne bi trebala da se svodi samo na potrebe za kalorijama, proteinima I drugim potrebnim hranljivim sastojcima. Odredjena uzdržavanja i zabrane nisu uvek neophodne, kao što je to slučaj sa slatkišima kod obolelih od dijabetesa. Sa druge strane neki pacijenti se moraju pridržavati odredjnih restrikcija. Oboleli od raka pankreasa, materice, jajnika ili nekog raka u predelu stomaka, moraju imati blag režim ishrane (bez svežeg voća i povrća, bez oraha, lešnika, badema ili semenki) da ne bi doslo do zatvora Restikcije u ishrani treba uzeti u obzir u odnosu na kvalitet života i želje pacijenta.
16
4. Alternativni režimi ishrane Po otkrivanju bolesti i započinjanja onkološkog lečenja, ne preporučuju se drastične izmene režima ishrane izuzev prilagoĎavanja ishrane tegobama vezanim za lečenje i tegobama vezanim za malignu bolest (Poglavlje 3). UvoĎenje posebnih, alternativnih režima ishrane može imati neželjene efekte pa je neophodno pre njihovog uvoĎenja konsultovati se sa lekarem. Vegeterijanstvo Mogući neželjeni efekti ovakve ishrane su: - Teško-svarljiva ishrana (puno biljnih vlakana), što može stvarati probleme tokom onkološkog lečenja ili kod osoba kod kojih su organi za varenje zahvaćeni bolešću - Moguć deficit vit.b12, vit.d, kalcijuma, gvožĎa - Gubitak telesne mase Makrobiotika Mogući neželjeni efekti: - Opasnost od deficita: vit.B12, vit.D, cinka, kalcijuma , gvožĎa - Dugotrajno i otežano varenje - Moguća malnutricija - Zahteva dosta vremena za pripremu Presna ishrana Mogući neželjeni efekti: - Opterećenje organa za varenje - Deficit esecijalnih aminokiselina - Moguća malnutricija - Movećana mogućnost infekcije
17
5. Lekovi, suplementi, biljni preparati i ishrana Lekovi i ishrana Nije bezbedno konzumirati odredjenu hranu sa nekim lekovima. Tokom lečenja od raka možete u okviru terapije uzimati veći broj lekova. Kombinacija hrane i ovih lekova mogu smanjiti i promeniti efekat na antikancersku terapiju ili izazvati neželjene efekte, pa čak i ugroziti život. Prikazana tabela jasno ukazuje koje namirnice treba izbegavati pri upotrebi odredjenih lekova. Ime leka Targretin
Generički naziv Bexarotene
Namirnice-posledice Grejfrut-povećava dejstvo
Folex Reumatrex
Methotrexate
Alkohol-oštećenje jetre
Mithracin
Plicamycin
Preparati kalcijuma i vitamin D-smanjuju efekat
Matulane
Procarbazine
Temodar
Temozolomid
Alkohol-ljuštenje kože,otežano disanje, mučnina, sniženje krvnog pritiska Kofein-porast krvnog pritiska Hrana-usporava ili smanjuje efekat leka
Takodje, kombinovanje nekih biljaka i biljnih preparata sa odredjenim namirnicama i lekovima može smanjiti ili promeniti dejstvo antikancerske terapije ili izazvati za život opasne neželjene efekte.
Dijetetski suplementi (vitamini i minerali) Najbolje je potrebne količine vitamina i minerala obezbediti kroz raznovrsnu ishranu. Preprate vitamina i minerala primenjivati samo na savet lekara Prilikom primene ovih preparata, postoji opasnost od hipervitaminoze , interakcije sa lekovima ili drugih neželjenih efekata.
18
Lekoviti bilj i biljni preparati U sledećoj tabeli nalaze se podaci vezani za biljne preparate, najčesće korisćene od strane pacijenata: Naziv biljke Black cohosh
Snižava mast u krvi i krvni pritisak kada se uzima uz neke lekove. Povećava efekat Tamoxifena
Beli luk
Može povećati krvarenje kad se uzima sa aspirinom, lekovima proiv zgrušavanja krvi. Povećava dejstvo lekova koje koriste dijabetičari.
Dona quai
Može povećati efekat varfarina (leka koji smanjuje viskoznost krvi)
Efedra
Može izazvati povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca,ili čak smrt kada se upotrebljava sa beta-blokatorima (lekovi za snižavanje krvnog pritiska i regulisanje rada srca), nekim antidepresivima, kofeinom,i kantarionom Može ometati dejstvo terapije koju koristi imuni sistem za odbranu od bolesti Može da izazove povećano krvarenje kada se uzima u kombinaciji sa aspirinom i varfarinom. Povišava krvni pritisak u kombinaciji sa nekim diureticima (lekovima za izmokravanje) Može sprečiti zgrušavanje krvi. Može povisiti šećer u krvi kad se uzima uz insulin. Utiče na dejstvo nekih lekova koji se koriste kod mentalnih poremećaja. Može povisiti krvni pritisak kod istovremeno unošenja veće količine kofeina. Može povećati krvarenje kad se koristi sa lekovima koji smanjuju viskoznost krvi. Može povećati efekat nekih sredstava za smirenje.
Ehinacea Ginko biloba
Ginseng
Kamilica Kantarion
Kava kava Yohimbe
Može izazvati za život opasne neželjene efekte kada se nadje u kombinaciji sa lekovima koji podižu nivo serotonina u mozgu,kao sto su, na primer, antidepresivi. Može smanjiti efekat odredjenih lekova za rak, sidu, lekova koji se koriste kod transplantacije, lekova za srce i antibebi pilula Može povećati dejstvo odredjenih sredstava za smirenje. Može izazvati oboljenje jetre Smanjuje efekat žalfije I antidepresivnih lekova. Izaziva visok krvni pritisak i povisen sećer u krvi
19
6. Saveti za one koji vode računa o oboleloj osobi Možete mnogo učiniti za prijatelja ili voljenog, u toku perioda lečenja od raka. Pored raznih saveta koji su pomenuti u ovoj knjižici, evo još par stvari koje ne treba zaboraviti a koje Vam mogu biti od koristi: - budite spremni za bolesnikove nagle promene ukusa. Nekim danima će on ili ona izbegavati svoju omiljenu hranu, dok će drugom prilikom jesti ono sto nikada nisu voleli. Držite hranu nadohvat ruke: - Zapakovan kompot od jabuka ili puding u činiji na stočiću pored kreveta ako se pacijent oseća loše tog dana - kesu oguljenih šargarepa u pregradi frižidera Držite obroke i užine pripremljene tako da pacijent može da ih konzumira kad god mu je zgodno - budite spremni na period kada će obolela osoba biti u mogućnosti da jede danima samo jednu ili dve namirnice, sve dok ne prodju neželjeni efekti. Kada on ili ona ne može da se hrani ponudite hranljive napitke koji su ranije pomenuti Pitajte pacijenta za njegove potrebe i kako se oseća dok zajedno ne stignete do ideja koje će najbolje poslužiti. Volja da budete fleksibilni i da pružate bezrezervnu podršku uliće bolesniku osećaj sigurnosti Pokušajte da ne navaljujete i terate pacijenta na jelo i piće
20
7. Opšti principi zdravog načina života Procenjuje se da bi se pravilnim načinom ishrani, kontrolom telesne težine, optimalnom fizickom aktivnošću , nekorišćenjem duvanskih proizvoda i izbegavanjem prekomerne konzuimacije alkohola moglo spreciti preko 60% slucajeva raka.
Ovih principa bi trebalo da se pridržavaju sve osobe, uz prilagodjavanje godinama starosti i zdravstvenom stanju. Osobe koje boluju raka ili druge hronične bolesti tokom lečenja treba svoju ishranu da prilagode terapijskom režimu i postojećim tegobama. Po završetku terapije treba da se konusultuju sa svojim lekarem kako bi se utvrdilo da li postoje neka ograničenja za primenu navedenih preporuka za zdrav načina života, npr. ograničenje pojedinih fizičkih aktivnosti zbog opasnosti od limfedema nakon operacije limfnih žlezdi, ograničenje korišćenja pojedinih vrsta namirnica zbog stanja organa za varenje i dr.
Preporuke za pravilnu ishranu Iako je još uvek ne znamo tacnu ulogu svih vrsta namirnica, nihovih sastojaka i nacina ishrane, postoje opšte preporuke za “zdrav nacin ishrane” kojim se može smanjiti rizik za kako za maligna oboljenja tako i za oboljenja srca i krvnih sudova i druge hronične bolesti. 1. Birajte hranu pretežno biljnog porekla; ishrana treba da bude bogata voćem, povrćem, leguminozama i žitaricama. Ovakav tip ishrane deluje preventivno u odnosu na više tipova malignih oboljenja i to na sledece nacine: - direktno - zato što sadrži sastojke koji deluju zaštitno; - indirektno - zbog odsustva potencijalno štetnih sastojaka koji se obicno nalaze u hrani životinjskog porekla - niskokalorična ishrana sprecava gojaznost koja spada u faktore rizika za neke tumore. 2. Jedite što više voća i povrca * Jedite voce i povrce više puta dnevno (bar 5 obroka odnosno 400 do 800 grama na dan) tokom cele godine. (* Leguminoze odnosno zrnasto povrce -pasulj, grašak, socivo - uvršteni su u grupu ”ostala hrana biljnog porekla”.) 21
Ishrana bogata vocem i povcem smanjuje rizik za nastanak raka usta i ždrela, jednjaka, pluca (narocito zeleno povrce), želuca (posebno sirovo povrce, zeleno povrce, luk, šargarepa, paradajz i citrusno voce) i debelog creva. Pored toga, voce i povrce verovatno deluje zaštitno i u odnosu na rak grkljana, gušterace, dojke, mokracne bešike a možda i jetre, jajnika, endometrijuma, grlica materice, prostate, štitne žlezde i bubrega. Voce i povrce sadrže vlaknaste materije, vitamine, minerale i druge bioaktivne sastojke. Ovi pojedinačni sastojci uticu na rizik za pojedine tipove tumora: - ishrana bogata vlaknastim materijama smanjuje rizik za rak debelog creva, dojke i gušterace; - ishrana bogata vitaminom C smanuje rizik za rak želuca, usne duplje, jednjaka i ždrela; - ishrana bogata prirodnim karotenoidima verovatno smanjuje rizik za rak jednjaka, želuca, debelog creva, dojke i materice, itd. Preporučuje se da svakoga dana imate bar 6 porcija voca i povrca. To ćete lakše postići ukoliko: - uvrstite voce i/ili povrce u svaki obrok - izaberete voće ili povrće za ”grickalice”. Pod porcijom se podrazumeva oko 80 grama voća ili povrća. Jednu porciju voća može činiti: - 1 jabuka (srednje velicine), banana ili pomorandža - 1/2 šolje vocne salate, kompota ili voca iz konzerve - 3/4 šolje vocnog soka i sl. Jednu porciju povrca može ciniti: - 1 šolja sirovog zeljastog povrca (kupus, zelena salata) - 1/2 šolje barenog/kuvanog povrća - 3/4 šolje soka od povrća (šargarepa, paradajz). Prosečna kalorijska vrednost voća i povrća je oko 35 kcal/100g ali će energetska vrednost obroka zavisiti od načina pripremanja odnosno dodavanja šecera, masnoća ili drugih sastojaka. Preporučene količine voća i povrća cine oko 7% ukupnog kalorijskog unosa.
5. Ostala hrana biljnog porekla Jedite 600-800 grama hrane biljnog porekla koja je bogata skrobom ili belancevinama. U ovu grupu spadaju: žitarice; zrnasto povrce - pasulj, grašak, socivo ...; krtolasto povrce - krompir, repa ... kao i šargarepa, bela zelen i sl. Ovakva hrana, po mogucnosti minimalno obradjena, treba da cini 45-60% ukupnog kalorijskog unosa dok rafinirani šecer treba da cini manje od 10%. Integralne žitarice imaju prednost nad preradjenim (rafiniranim). Ova grupa namirnica sadrži vlaknaste materije, vitamine (B, C, E, karotenoide) i druge sastojke koji deluju zaštitno u odnosu na maligna oboljenja. Vlaknastih materija ima dosta u žitaricama i zrnastom povrcu. One smanjuju rizik za rak debelog creva, dojke i gušterace. Nasuprot njima, hrana bogata rafiniranim šecerom povecava rizik za rak debelog creva. Preporučuje se 7 ili više porcija (ukoliko je prosecna oko 80 grama) dnevno pri cemu jednu porciju može ciniti: 22
- 1 parce hleba - 1 šolja instant žitarica (razne vrste pahuljica, Corn Flakes i sl.) - 1/2 šolje kuvanih žitarica, pirinca ili testa i sl.
6. Ne pijte alkoholna pica Alkoholna pica se ne preporucuju. Ako ih ipak konzumirate, ogranicite ih na jedno pice dnevno. Trudnice, dece i adolescenti ne bi uopšte smeli da piju. Pod jednim picem podrazumeva se 1 caša od 250ml piva ili 1 caša od 100ml vina ili 1 cašica (25ml) žestokog pica. Alkohol povecava rizik za maligne tumore usta, ždrela, grkljana i jednjaka, narocito ako je osoba i pušac. Alkohol povecava i rizik za rak jetre a verovatno i za rak debelog creva i gušterace. 7. Ograničite upotrebu crvenog mesa Izbacite iz ishrane crveno meso (svinjetinu, govedinu, jagnjetinu) ili ogranicite njegovu upotrebu na manje od 80 grama dnevno. Umesto crvenog mesa jedite ribu, živinsko meso ili eventualno divljac. Hrana bogata mesom i mesnim preradjevinama povecava rizik za rak debelog creva a verovatno i drugih organa. Pored toga, ova hrana sadrži i dosta masnoca. Masnoce životinjskog porekla povecavaju rizik i za rak pluca, dojke, prostate i endometrijuma (materice). Za upotrebu mesa ne postoji donja granica - smatra se da ishrana može biti zadovoljavajuca i bez mesa, narocito ako se koristi raznovrsna hrana biljnog porekla. 8. Ograničite upotrebu masnoca Ogranicite upotrebu masne hrane, narocito životinjskog porekla,. Koristite umerene kolicine biljnih masnoca. Masnoce bi trebalo da cine od 15 do 30% ukupnog kalorijskog unosa. Ishrana bogata masnocama životinjskog porekla povecava rizik za maligne tumore dojke, debelog creva, pluca, prostate i endometrijuma (materice). 9. Ograničite upotrebu soli i slane/usoljene hrane Ogranicite upotrebu soli i usoljene hrane. Odrasle osobe ne bi trebalo da unose više od 6 grama soli ( nešto više od jedne kafene kašicice) na dan. Za decu je gornja granica upola manja. Pri pripremanju hrane, svedite upotrebu soli na minimum - koristite druge zacine za postizanje dobrog ukusa. Ogranicite upotrebu vec posoljenih gotovih namirnica. 23
10. Hrana zagadjena mikotoksinima Nemojte jesti hranu koja je, zbog dugog stajanja na spoljašnjoj temperaturi , možda zagadjena mikotoksinima. Ukoliko se neke vrste namirnica kao što su žitarice ili zrnasto povrce cuvaju u neodgovarajucim uslovima (vlažnim i toplim) duže vreme, dolazi do razmnožavanja gljivica ciji se produkti, mikotoksini, smatraju kancerogenim. Mikotoksini, a narocito aflatoksin, povecavaju rizik za rak jetre. 11. Izbegavajte prepečenu hranu, roštilj , usoljenu i dimljenu hranu Ne jedite prepecenu ili zagorelu hranu. Izbegavajte meso ili ribu pecenu direktno na plamenu (roštilj). Izbegavajte usoljeno i dimljeno meso. Preteranom termickom obradom hrane, narocito mesa i ribe, dolazi do stvaranja kancerogenih jedinjenja koja povecavaju rizik za rak želuca i debelog creva. Prilikom dimljenja hrane, u hranu dospevaju kancerogeni produkti sagorevanja drveta. Preporuka je da se prilikom termicke obrade hrane, narocito ribe i mesa, koriste relativno niže temperature i da se hrana priprema putem barenja, dinstanja, kuvanja na pari i pecenja. 12. Korišcenje preparata vitamina, minerala... Za one koji se pridržavaju prethodnih preporuka, primena ovih preparata u cilju smanjenja rizika za maligna oboljenja je verovatno nepotrebna. Podatke da ishrana bogata vitaminom C, karotenoidima i drugim sastojcima delujue zaštitno u odnosu na mnoga maligna oboljenja, ne treba shvatiti kao preporuku da se koriste fabricki preparati koji ih sadrže - bolje je pridržavati se preporuka o raznovrsnoj ishrani pretežno biljnog porekla. Ukoliko koristite neki od preparata, pridržavajte se preporucenih dnevnih doza pošto preterane doze mogu imati štetne (tosicne) efekte.
Vodite racuna o telesnoj težini Trudite se da ne dobijete više od 5 kg u odnosu na težinu koju ste imali po prelasku u odrasle osobe. Gojaznost povecava rizik za maligna oboljenja endometrijuma (materice), dojke kod žena posle menopauze, debelog creva, bubrega. Osobe koje su bile gojazne u detinjstvu i tokom adolescencije više su sklone gojaznosti i u svojim kasnijim godinama.
24
Fizička aktivnost Ako vam je profesija takva da su vam aktivnosti male ili skromne, šetajte oštrim hodom jedan sat ili radite neku sličnu vežbu svakog dana, a vežbajte intenzivno bar jedan sat ukupno nedeljno. Rezultati brojnih istraživanja ukazuju da redovna fizička aktivnost doprinosi prevenciji malignih oboljenja. Fizička aktivnost u svakom životnom dobu je takoĎe važna kao zaštita protiv povećanog rizika od malignih i kardivaskularnih oboljenja povezanih sa preteranom telesnom težinom i gojaznošću. Savremeni način života povezan je uglavnom sa smanjenom količinom fizičke aktivnosti. Zbog toga se svima kojima je profesija povezana sa dugotrajnim sedenjem ili stajanjem preporučuje sledeći recept za održavanje optimalnog nivoa fizičke aktivnosti: pola sata do sat dnevno oštrog hoda ili neke slične umerene fizičke aktivnosti + pola sata do sat nedeljno intenzivnih vežbi. Svako od nas treba da radi na postizanju ovog cilja na način koji mu odgovara. Ako nemate na raspolaganju čitav sat vremena koji možete posvetiti intenzivnom vežbanju, sasvim je u redu da to podelite na kraće vežbanje, više puta. Ako ne možete ili ne volite dugo da hodate, postoji mnogo drugih aktivnosti koje mogu zadovoljiti vaše potrebe. MeĎutim, pre nego što počnete sa bilo kakvim intenzivnijim vežbama, pogotovo ako imate neko hronično oboljenje, molimo Vas da se o vežbanju posavetujete sa Vašim lekarom. Kako postići zdrav nivo fizičke aktivnosti ? Evo tek nekoliko primera aktivnosti koje mogu doprineti dobrom zdravlju. Postoje i mnoge druge aktivnosti koje su takoĎe blagotvorne, od kuglanja do aerobika u vodi. Ono što je najvažnije, jeste odabrati aktivnost u kojoj uživate tako da joj se posvećujete redovno. Primeri za svakodnevne umerene fizičke aktivnosti koje možete uvrstiti u svoj svakodnevni program: 1 sat brz hod lagana vožnja bicikla rad u bašti odbojka golf 45 minuta pešačenje u prirodi oštrija vožnja bicikla igranje klizanje skijanje hodanje na skijama skijanje na vodi 30 minuta bilo kakva snažna - energična aktivnost .
25
Ukoliko želite da provedete manje vremena vežbajući, odaberite neku težu - zamorniju aktivnost. Primeri za intenzivne aktivnosti (ukupno pola sata do sat nedeljno): 1 sat oštar hod uzbrdo penjanje uz stepenice skijanje van staza plivanje - prsno tenis 45 minuta vožnja bicikla trčanje intenzivno vežbanje (vežbe oblikovanja, aerobik...) gacanje po plićaku plivanje - kraul 30 minuta košarka rukomet hokej fudbal Sami napravite plan! Ukoliko imate mogućnosti, odaberite neku formalnu fizičku aktivnost u kojoj uživate, kao na primer tenis ili vožnju biciklom. Ako nemate dovoljno vremena, improvizujte neformalne vežbe tokom dana npr. penjanjem uz stepenice na poslu. Možete pribeći i ne tako poželjnim ali neizbežnim kućnim poslovima kao što su pranje prozora, sakupljanje lišća u dvorištu ili bilo šta slično. Ukoliko Vam zdravstveno stanje i kondicija to dozvoljavaju, količinu fizičke aktivnosti možete povećati onoliko koliko Vam to odgovara. Ono što je najvažnije je da odaberete aktivnost u kojoj uživate, tako da je praktikujete redovno.
26
7. Internet adrese i likovi Informacije o zdravom načinu ishrane i preporuke za ishranu tokom onkološkog lečenja možete naći i na internet prezentacijama sledećih organizacija i ustanova:
Food Standards Agency UK http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/ American Institute For Cancer Research http://www.airc.org Nacional Cancer Institute http://rex.nci.nih.gov American Cancer Society http://www.cancer.org Cancer Information Service http://cancernet.nci.nih.gov
________________________________________________________________________ Brošuru pripredili: DrAna Jovićević Dr Miodrag Jašović Andjelka Ranković, viši dijetetičar-nutricionista Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Beograd, 2010
27
