5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
AUTORI
Dr BORIVOJ VRACARIC profesor, general-major JOSIP В А К I С blolng Dr
U ~ A N CO LIC
Sci m
ш
( '
V O . J Т
n i J(I1'CI I I i k
I I
Ь i
Mr
I; IN T NER o g
pl1 M IOD RAO MICKOV IC pu kov nik De R Л D O M I R RAJ$ \ C l l o c ~ l f l , puko vnik
STEVANOVIC publicista
DHAGOS
ISHRANA DrSci MlLENKO
U
UVALIN
pukm•nik
PRIRODI
Trece
(
ZA
ZDA
i z d a п j e
\' A C A
Mr STEVA N STANOJEVJC, p u k v п i k , na ce ln ik CeniiY• Dr NIKOLA Р О О У Ј С . puko•• 1 ik, zamenik nace ln ika С ш ш а B
i
Ы
i
o t e k a
VOJN OSTRUCNA L ! Т I Z R A T U R A NI
IURE DN
ODGOVOR
GLAMILISAV V I
D O l ~ D E V
,
rmk nvnik
IK
UREDNIK SLA V!CA D E R I C
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
М A G A Z
I
NOVIC , pt·ofeso r
BEOGRAD,
1990.
1/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
SL IKA NA KORICAMA
OD AUTORA POVODOM D RUGOG IZDANJA
SremuJ ( Л I I i u m ursinum) Bo kvicn (Piantago mtdla) S U К A NA U N U T R A ~ N J O
J
ST RANI KOR ICA
S e d m o l i м ( Л t g o p o d i u m
podagrarla)
SLI KA NA STRAN I З . н t l n (Rosa ca11ina)
Divljn
UDK 613.2:641(035) IS II R A N A u prjrocli 1 au torj В о г V o j
-rjjo). Bcograd: 366 st r. :
o i z d a v ; o ~ k j ј
l ш
r .
; 20 cn1. -
Podaci о odgovornosti prcu7cti - L j t c r н t u r a : str. 361-363 . 1. а )
V r : t l ! м
o v j n s k j
\11
v о ј V r a ~ a r j ~
.. . ct al.]. -
V o j н o ~ t r t t tt l ! :r ш ( f З j Ь cc ! j o t c k a 1990
ntar.
prcljm jnarjja .
(Spl r п t l
З .
jzd.
~ t a m p ~ 1 ·
Vojna l jter atura)
10 000
i m e r a k н .
Dorjvoj u prjrodi - Priruenjcj
~ ,
r r a n a
1Nttll 1111 ll pri •·odi а t 1 1 t 1 ј н j u j L Ь i l j i t щ t p r i r щ c i ~ v i t п a koji se mog ll n a i u s i щ t c i j i da izvore l 1 r a п c p o t r f i ~ C u djv ljo j j r щ l i . Cilj ovc k п j j g c ј е da u k u ~ c н а m o g u c o ~ j da sc za i ~ l а • ш p o t • · c Ы j u v l l j u о н е jestjve djvljc j k c ј fivo tinj e koje п а ј ~ с ~ ~ с i 11 7!\vjdnim kol jejr1lll11ll н ю g u da se nadll Ll r ш S o j ~ c m l j j .
CLP - Kata logjzacjja ll p u Ь i Centralna b l Ь i j o a JN A
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
k н c j J j
Prirodn м ~ е ~ c m l j e е vcoma bogata, ali se jos t ~ v e k malo koristi svc ' sto onn PJ' Ll?.A o s o Ь i t o u po p; lct lLI ishr ane. u O V O Т I C Ы t n u ulog tl ima to sto mnogi nc zna jt• kojc SL r div lje Ы l j k e ј zivotinje jc stive, kakva im ј е l1ranljjva vrednost, gde sc mogu n aCi i na k ojj n a ~ i n u p o t r e Ь i c i za ishra п u . Nas c ilj е о da ovo r11 knjigom pru iimo te podatke l j u Ы t e l j i ш : : ~ prir·odc i svi rna koji sc n1o gu п : : ~ i и si tuaciji da potr::\Ze izvore н a n c u cHvljoj pri rodi. Ci nj enica cla ј е prvo izdanje ovc knjjge u kratkom roku r a s p r o d : : ~ t o ukazuje da ј е 0 1 1 а а Ш а na dobar prijem kod nase javnosti. Т о т е t1 prilog govorc i brojna pjsma upucena a щ o j m a . Po sebno ,nas raduje §to ј е knjiga z : : ~ i n t e r c s o v n l a omlad jnu ј podstakla njenu a k t j v п o s t na upo7navanju ј o u ~ a v a j u mogucnosti koje pr iroda pruza ~ o v e k u , ne samo 7 . З rekreac1ju, v ~ 1 za opstanak u su rovim uslovima rata. U okviru omladjnske organizacjje formirana su drustva Ш sekcije mladih j s t r a z i v a ~ a . koji se bavc i jstrazivanjjma rasprostranjenos ci i n aCina upo t r e Ь e 7.'\ jc lo divljih Ы l j a k a i 7ivo ri nja. P io njr u tom pogledu ј е Drustvo mladih tstraztva& »Vlaclrmir Mand i c - Manda« iz Valje\'a, koje vcc e k o li k o
~ 1
god ina planski nn istrazjvanja, omladinskim ra dn im akcijama iterenska popularna predavan jadrzi za t seminarc a n o v i ~ t v o . C!a novi ovog dr ustva Ы l i su i n i c j a ю r i ј z a j e d n i ~ k i h akcija sa omladin cima iz drugih mesta na§c zemlje, koje doprjnosc jacanju bratstva i jedi nstva i svojcvrsnim pri r r cma ma omladinc za opstenar o
2/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
О О
Л U ' Ј '
О R Л
Najzad, dodano е no,:o poglavlje »l mp t.O'' iZo\•an п 1 e s t a j L1 pt·i t·odi«, jc r s п ю closli do zak l jucka da Ы za onc, koji dobrO\:oljno ј ) ј p r · j щ 1 d n o odlazc u prjrodu, Ь ј Ј о korjsno da znaju kako da odaberu mesto za smestaj ј kako da ga ш е с l е , korisceCi improvizacjjc stamben jh objckata ј
urecla ja ocl yrjrucnih matcrjjala. PredajuCi ov o izdan je j a v п o s t i , а п а щ с
PREDGO VO R
~ a n i t a r n i h
t о
nasoj
o m l a c l i п i
i nastav -
m c l i Ь i t r 1 1 a i mo nic jm a Ь i o o g i j e , zahva Jj t aj e1 10 sv ima а k o r s п m li mo za dalju saraclnj tt i p rcclloge. Poseb110 se l:opl o z ah va lj ujcmo sv im sat·adnici ma а u l o z c t ю m truclu cla sc pt'jpt'emi О \ ' 0 novo z d : щ j e .
U B eogradu, jula 1977. go d .
/lutori
!Judska
i s h r a
a d i v ( j i ш h i ! J e ш
i zivotityamo
i ш а
svoje pristalice
i
svoje p,·o-
t i v п i k e . и i l n o j ljudskoj zajednici, kudrt j t {ovek tek znpoieo svoj pohod p r v o Ь od ka osfobadanju s v e ш o c i pt·irode, lakvrt i s / J I ' Ш i a Ь i f a ј е { o v e k н Jkoi'O jedina ш o g u c n o s t izbora. Olpori ш poteli da se jnvijaju 11 р r о с е ш pt·oizvodt!Je ш a l e г i j t l l n i h dobara i tovekovog o d v c y ' ш y a od pt·it·ode. Njih ova podloga lefJ 11 щ r v i k a ш a , s l e c e n i ш za v г е ш е obifja, 11 p t · e r l m ш d a ш a , /{ covekovoj illlziji da е nekadaf1yu s v e щ o c p t · i г o r . l e vei pt·etvot·io " ш o j f l s v e ш o ( п а d t у о ш , 11 s k L o н o s t i da brzo zaborarJfja pollke koje ј е sticao pt·olazeci kroz i s k н f e t y a i lleda(e t o k o ш st·oje c н d / j i l J C i p a r a d o k и / щ i s t o г i j e . Veli ki dmftveni potresi, 1'0/ovi, t • e v o / щ i j e , e l e ш e n t a f ' l l e kutaslroje, tm·odne godine iznenadno ш hlagostm!Je p n l u a г a l i 11 kt·aj,!Ju n e ш a f t i t m . Kako s11 se p o j e d i ш i snalazili 11 toj iznmadnoj щ ш a f t i n i , zavisilo ј е od tg'ihove ш o t i v i s a n o s t i i t•efenosli с / а se ш p п J t s t a v e zlll, od tgihove snage da se o d г e k n и s t e c e н i i J navika, kao i otf pozllavmya pt·i,·ode. Misit· i W e . r o p o t a ш i j a u b i Ь i i j s k i m v r c ш e n i ш a behu s i n o n i ш I?Ogatstva . Р а ipak, kada ј е jedan nezodovo(jnik p o s t o j e i i ш p o n t k o ш odbegao "pustinju, ш о r а о ј е da jede »skakavce i ш е d divfji«. Nafa dovna i nedavna p г o f l o s t р н п е ш р г i ш е г а koji pokazi!JII koliko ш Ь i l i ш а ~ р i ш o t i v i da se p t'ihvati ovakva i s h г a ш r , ali,jof i uife, rla ј о ј se pmzi otpot·. Ljudi su strahovali od s ш t i , u ш i m l i otl gladi, а n i ш videli fltr i ш pr iI'Oda 1/Udi, nistt ztrafi urednos/ tih p o t ш d a , ifi lliSII htefi da ih p г i ! J v a l e . JIVtlt'tiO o s k ш f i c a tl }Jrani ifla ј е m kl l pod m ktl sa ш z и а п ј е ш i p r e d t · a ш d a ш a , а pt·edrasude beh11 jate i or.l s а ш е s J ш t i . Tako i 11 n a f i ш p t · e c l e ! i ш a iz 11m i1·aht1 cele porodice za v r e ш e g!adni!J godi11a, lako ј е p o p н f t a o inaie е . r а l о ш (jivi ш o r a l 11afih t·atnika.
Omyrguii, dakle, posebat1 dmftveni z t ~ a f a j ishrane d i v i j o ш porom i polazeii i od pozitivnih i s k ш t a v a sleitmih za v r e ш e gladi i rafot•a, gmpa nafih struftyaku postavila ј е preda se zadatak da 11 с е о ovaj р , · о Ы е ш 1/1/ese nefto vife naucne s ve tlost i. Zelelo se Ј а / о da sazna : koliki г e z e r v o a t i
Ј m ш о ш , а
7 http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
3/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
PREDGOVOR
PREDGOVOR
i kakve vrsle div(je fiore i faune se krijlf 11 prirodi nafe z е biolofka i hran(jiva vredmst; kakve r·aziike u tom p o g l e d g o d Њ ! J a doba; kakav ј е nqjpodesniji na!in f!fihovog p r ·
kakvaј postoje s o b
fljihova
ш ( ј е ;
е
н
z i r o ш п а
i p r e ш a n j a i
konzervi-
s ш y ' a 1 1 а l e r e n и .
I s t г a ~ J v a n j a . т
za
ш e d i c i щ k o n a 1 1 ! 1 1 a
olpo!ela jo f i s t r a ~ J v a n j a
godine uz f i ( KOM NIS) i
I!Joi.
n a n s i j s k и р о ш о i K o ш i s i j e ш a t e r i j a l n и
pomol Inten-
dantske uprave D S N O i K o ш a n d e Ratne m o m a г i c e . l s t г a z i v a ! k a gmpa ( ACitnovii, Bogojevii, Colil, Cedofev, lvanifevii, Li11!11er, Lukii, L j u ш o J J i c , Mickovil, Podobnik, Radofevii, R q / Ш , SaviC, Stm·ina, StevatJOJJit, s ' l t y ш e r , ' T щ a k o v , и v a l i n , Zovit) pod г и k o v o t l s t v o ш pr·ofesora d г Borivoja Vra!tlt·ita ispitivala ј е 22 г a z Ш i t a p o d r и l j a , obub/){/tajuti pri l о ш п i z i j s k i , brdski i planinski pojas i jedno ш o ! v a m o podm!je. Ispitivanja Sli v г f e n a 11 t · а п о prolete, Leto,jesen i, "dva ш а h а , "zimu. Veii deo radova obav(jm ј е п а terenlf: pet·lustracija koiifine i vrsla hrane, analize vilamina 11 pokr·eJnoj l a b o r a t o г i . f i , nacin p r i p m ш щ j a i konzervisanja, sub.Jektivno o c e n j i v a п j e 1 1 k ш а i fiziolofko -p siho lofkog lifinka hrane i dr. Siozenije hemijske analize obav(jene Slf и centt·alnoj labor·aloriji. Pm·alelna i s l r a ~ J v a n j a jeslive -div(je flot·e i Ј ш т е 11 7 podr11f;'a ptiobaiskog pojasa i 6 ostrva Jadranskog ш о r а izvrfila ј е d r и g a i s l г a z i v a ! k a grupa ( Bakii, Bakota, Berovii, С о r п , Ziatar, М щ а ј i ј а , Skare) . R e z и l t a t i ovih s e d ш o g o d i f t ! ) i h i.rtr·azivanja mogli Ы , najkrate da se r·eziш i r a j r l ovak o: prvo, 11 prirodi nafe z е ш ( ј е sadr·zano . Ј е veliko bogat.rtvo jesfive flore i Ј ш т е ; drugo, dobrom o t - g a n i z a c i j o ш r·ada mogutno ј е da ш т ! ) е , р а i veie gmpe (judi p r i k r ф e 11 prirodi t Ю v o b ' n o h r a n e , Ь i / o za polrebe »prefJv(javanja«, 11 и s Ю v i ш а p o t p u щ izolacije, Ы / о kao d o p ю r a redovnoj ishrani, ako ј о ј 11edostqju b e i a n f e v i п e , v i t a ш i 1 1 s k i i mineralni sastojci. K o l i f i п e 11ekih od glavnih vilami11a i ш i щ r a i a и pt·irodi ш s k o г o neogra11i!ene, i to и s v a k o ш godifnjem с / о Ь и ; lrele, por·ed Jiziolofkog llfinka, ovim nalznom isht·atre moze с / а se postigne i п е щ т п ј i v ш o r a i ш o - p s i h o l o f k i ll!inak, и l o l i k o fto se ш z b i j e strah od gladi, а о п ј е , р г е т а i s k щ l v u , po11ekad opasniji i od s a ш o g gladovatya.
istrazivafke grupe, kojoj nije щ t Ю s t a j a i o ni naufne strasti za ovakav e k s p e r i ш e n a t . Л . f e d l l f i ш , za potptm() ovladavanje o v i ш t i p t ~ t s t v o m щ i е Ь i t i dovo(jtJo с / а se ktljiga jedanput profita, ј Ј а niti da se, poputturistilkog b e d e k e г a , ponese " p г i r o d н . Njen sadrzqj treba nauciti! Т о te, pak, moze po!liii p u t e ш fkola i kurseva i, pogolovo, p u t e ш praklilkog llvezbavat!fa п а terem1. Zato .r r a z l o g o ш o f e k t l j e ш o da с е zainter·e i
kroz »viastile
s l o ш a k e «
o z Ы ( j n o s f i п i t l e s e Ы ! n e
sova/le organizac[je
i ш t a n o v e ( Planinarski savez, Po krel got·ana, Ferijalni savez,. Savez izr;idafa, Podmladak Crvenog kr·sta, Civilna za!tita, Savez za t e l e ш o vaspitat!f e Pa r·tizan i drugc) 11finiti sve fto od njih zavisi kako Ы d г a g o ceno i s k ю t v o , sazeto и ovoj kty'izi, pos!alo svojina fit·okih ш а s а . A/i, pri s v e ш u t о ш е ne s ш е ш о da z a b o r a v i ш o щ f l o flo ј е jo f vaznije od s v e и k t l p n e akfivnosli п а obrazovanju ш а s а za koriftenje p t · i r o d п i h izvot·a hratle . Т о ј е zastita prirode. Prit·oda ј е izlozma r a z n i ш f t e t n i ш i r a z o r n i ш u t i c a . f i ш a , fiji ј е pokreta! nqj!efic s а ш fovek. S alna u g r · o : ( p ю . r l p г i r · o d e od !ove kove eksploatacijc ш o g f a Ы ј о Ј da se poveia ako Ы ij11di tlekontt·oli.rano i n e r a z t ш m O k r e t ш f i 11 pohod 110 prirodne izvor·e hrane. Ј ' izuzettJOf/1 p a z n j o щ , treba se odnositi, р п svega, р r е ш а fmmi (ptice, f ш n s k i ш t · a v i ) . Zapravo, njihova 11potreba za i s h г a m t dozvo(jena ј е samo u va n rednim prilikama (rat). Rezerve Ы ( ј п е hrane neupor·edivo s11 vec'e, praktilki su 11eiscrpne, ukoliko ne ы , iz d r н g i h г a z l o g a , n a s f l ф i l i p o n ш e t a j i Ј ( p r i t · o d n i ш o d п o . r i ш a . s oga ј е i sloboda 11 и р о t п Ы divijeg Ы i ј а znatno Jira. Ova ф o z o m l j a navode 11as п а zak!jufak tla ј е neophoc/no da se, uporedo sa o b t · a z o v a n j e ш 11 pogledtl korifienja prirod11ih izvora Ь г а п е , tprovodi obrazo vanje i vaspitatlje korisnika kao ! r ш a r · a prirode. Samo onaj ko prirodu postuje, stiti i neguje ima pravo i da se po s lu ii njenim blagom.
Beogracl, januar 1968. god.
General -pukovnik dr Gojko Nikolif, s. r.
Prema tome, potmcijaini korisnik ovih rezuitata ш о z е da bude с е Ю k и р 1 1 о 11 vanrednim ( e l e m m t a Г I / e nesreie, r·at) tako i u r · e d o v n i ш prilikama, а naro!ito о щ grupe koje se, vo(jom ili nevo(jom, nalaze iii se т о g 1 1 z a d e . r i Н 11 p r i s n i j e ш dodirtl sa prirodom, kao fto s и : planinari, izviila!i, J ш m k i radllici, omladinske radne brigade, slanovnici p l a n i щ k i h nase(ja, zbegovi 11 f'a/11 ili posle e l e ш e n t a m i h kaJasJrofa, brodolomci, ieta!i, voj11e jedinice i dr. A ii da Ы s m o zatvoriii vrata eventuai11im iluzijama i preteratzo pojednos t a v ( j m i ш giedanjima п а ove ш o g u i n o s t i , vaija da se jasno istakne sledete : p r e t / ш / o v za OVakaV na fin ishrane f1e fezi samo Ј / pozilivnoj 1!/0tivaciji, nego, isto toliko, u dobrom poznavanju prirode. Priroda je ptma Ы a g o d e f i , ali i pretnji. О п а moze da bude ш a t i , aii i surova ш а с ' е h а . Sve za v isi od toga u koli 11afe s/allovniftvo, kako
о
и p r a v o l a k v o щ
koj vladamo naucnim saznanjima n joj. ci(j11 ireba da p o meri s l и z i i ova knjiga. и t!foj s11, tra na!in d o s t r ф a t J prosef11o o b r a z o v a t t o ш . foveku, dala sva prakti!ka t ф t l f s t v a о ishrani и prirodi. и verodo.rtojnosl ovih ispitivanja ne treba ш n щ j a t i , jet· ш provem10 ne s а ш о п а »vlastitoj kozi« mgo
8 http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
9 4/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
I.
UVOD
Covek ј е o c l t ~ v e k tezjo ј dan-danas tezi da sto bolje upozna prjroclu ј mogucnosti koje mu ona р ш z а . J edan od o s o o v н i h ,·azloga ј е ј to sto iz pt·irode с \ о Ы ј а hranu bez koje н е moi e da opstane. А priroda ј е njen ogroman, nepresusni izvor kojj е jos uvek nedovoljno iskoriscen. Od oko 3 5 о о о о bjljnih vrsta, koje rastu na zemaljskoj kugli, ' i Ь J j : Z n o jedna treCina moze da se jede, а covek stvarno koristi za jelo jedva ok o vrsta. Od ok o z miliona z ivo t jnjskih vrsta, jede se ok o 50. Т о znaCi da о g r о п ш о bogatstvo h rane, koje prjrocla p r џ z a , ostaje nejskorjs ceno. Glavni razlozj za ov o su n е z п а п ј е , ukorenjene navjke и s l н a n i , p r e d r a s щ l e , strah od trovanja ј gadl jjvost . Ukoren jene navjke, koje su н е tako retko r(\ave, cesto clovode do nepravjJne jshrane ј ometaju с Ј а se on a poboljsa primenom vec clobro p o z п a t i h ј prjznatih п а с е l а jsht·aoe, а cjme ј и v o c l e o j e m и s h r a n и njza j v i s a n i h ј odomacenil1 namjrnica i ј е Ј а . Isca stvar ј е ј sa pred rasucla J ш ] ma. Ot ucla se tl nas jos t1vek srecemo sa pojavom da jedni ne ј е с \ и п е k е vt'Ste ] щ l t i v i s a n o g povrca (kelj, mrkvu, spanac ј sl), а d r џ g j ne е d џ 6 о о
neke vrste mesa (npr. ovcjje). U pogleclu korjscenja za jelo divljeg Ь i l j a ј divljih zjvocjnja, stvar ј е jos gora. Na ovo, sem п a v j k a ј pred r a s и c l a , и t j c u ј clrugj faktorj. U prvom r e d и to sto mnogi ne znaju sta moze cla se jede od onoga st o п а m divlja pritoda pruza i na kojj naCi n moie da se pripl'etni za jelo. Sa n e z n a п j e ш tesno е povezao ј strah od trovanja, kojj е cesto preteran i neopravclan jer ј е veliki broj jestivih Ы l j a k a , а relativ no mali otrovnjh. Najbolji prjmer su g lj jve. О с \ vise s t o t i п a vrs ta koje se mOgt! п а С i tl п a s i m sumama i na nasjm li vacJama, svega neko\jko ih е otrovno. No, ј pored toga, и nas se g ljjve е с l и veo ma malo. U nekim k r a j e v i ш a stanovnistvo cak sakt1plja pojedioe vrsce gljjva, s и s j jh ј proclaje na pijacj, ali ih ne jecle. Т о st o se и njzu l и c a j e v a djvlje zjvorjnje ne jeclu, najcesCi е razlog gacl!j jvost. Ovj fakrori jr1.1aju razlicjr efekat t1 raznim krajevima oase ze m lje i и raznim slojev ima sta novn istva. Tako se tu ј tamo k и v a j u jela о с ! mladih koprjva, stavelja ili Ь l i t v e , pravi sos od kiseljaka, salata о с ! maslacka ili tracjncjce, paprj kas od p џ z e v a , corba od kornjaca, itcl. Meclutim, njje retka pojava da se 13 http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
5/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
U VOD
UVOD
u jednom na selju takya ћ r a n a jede, а u suscdnom е . B ilo ј е i s l u ё j e v a da su u godinama gladi о ј е d ј п с ј racljje umirali od ~ l a d i n eg o da se sp asu j e d н C i puzeve, zabe, ~ l j v e , divljc bllje ј s l. D r a s t i ё n e pt'jm er e ј е dala glad koja ј е ћ a r a l a H e r c e g o v j п o m ј Crnom G o r o m 191 6 - 19 18. ?o.dioe. Tad a su c e o k н p o e p ol'ocli ce poumj rale ocl g lacl i. Lj t1di su )Cli b ezvred ne pt'ec\mete, ka o StO St1 h rastOva ko ra, koza od S t a r i ћ opanaka i sl., а zb og n e z n a л j a , p1·eclrasuda ј ga dlji vos ti п i s t l se p r j ћ v a t j \ j p н z e v a , zaba il i z e l e m Ь a ё a . Z.bog tOga, cla Ь i s m o bolje koristili t1 s h r a л j sv e st o na m pr j r·ocla prLiza, neopl10tlno ј е t i p o z п a t i se sa vt·stama divljjh Ь i J j a k a ј zjvotinja koje Ш Ј ~ l 1 а Se jet i U, k ao ј ~ а t im gd e mugLt с \ а SC
na clu, kako ш о g н cla sc г a l i k t l j L I od ot1·ovni.h i . : L i p o t t · e b l j i v i h ' ' l'Sta, kako se p r i p r e m a j н za jelo ј k o п z e · v : : t п j e . P1i to m e teeba cla se ima u v jd tl da je g r aclsko stanovn istvo najvisc o c v o j e п o o tl prji'Qclc ј л a v i k n u t o da se s k щ o i s k l u ё i v o kol'jsrj k џ t i v j s a o m Ь i l j k a m a ј clomaCi m z jv otjnjama. Seosko s t a n o v п i s t v o ј е ј е
po zn a je
ј
u k o r e n j e n i ћ
tl t a l п o m kontaktLI sa pt·il'Oclom , bolje la kse ko t'lsti, mada jos Lve k neclo , ,o [jno zbog p ц d г a s u c a i navika. J:\ajn1anje pati od predrasuda i g adlji,,o s t i stanov
njst\'0 prjmol'skjh kt·aj eva, je r ј е a v i zi votinjama, di v ljim sa latam a ј s l.
o
da sc l1ra t1i
l ' a z п j m
ш o
· s
k i m
Potreba da se za i s ћ r · a n u u p o t r e Ь l j a v a j u djvJje Ь i l j k e i i v o t i н j e po s to j i ј d a н a s i pored ra zvjjc ne p r z , r o d п j e k u t j v i s a n Љ Ь i j a k a i d omaCi ll z i v o r i п j a . u plan iosk jm kraje,r jm a i s h t · a л a stanovnjstva ј е j e d л o l i ё n a ј s irom asna, jc r kJjmatske prj\ike е dozvolja,,aj u da se g aji ni z ''rsta p o v r ё a ј v о ё а . l stovremeno, п е je dll se brojne jestjve vrsre djvljeg Ь i l j a i zj ,ro t jnja. Radnici kojj raclc п а scCi u t n e , jzgradoji p н r e v a
i
r u
ш radoYima
а
mestima udaljco im ocl na sclja cesro me:;ecima
t a m i п s
oskuclevaju н
o j hrani, dok S\rttda ok o nj jh im a d j v J j e ~ Ь i l j a od koga m o g н da se pripremc \'COma ttktiS!lC co r b e, val'jva, salate iJi v i taminski cajevi. P lan jn ari, j z , d a ё i i d ш g i l j t t Ы t e l j j P ~ " j r o c e takocle se malo koriste onjm st o jm cJj v Jj a p r iroda prt1:la, ve c se о Ь i с о о isklju
civo hrane konzervama. M e c l щ j m , jos vaz njjj razlog od ovih е taj st o u r a z п j m masovnim ka tast •·of a ma dolazj do os kudjcc hr an e ј pol'e m ~ : ё a j a j s h r a л e stanovnistva t1 p ostrad a ljm p oclr ucjima . Т о ј а s л о pokazujtt i s k щ ; t v a Steccna prj(jkom p o p lav a ili ze tnljotresa, а narocito Ы iz v ida п i (j n jenica za vreme ratnih katastrofa. Ne tl'cba cla se z g da е sada и akciji ј m e c l н п a r o c n j p r ogt:am i z л a a z e п j a п o v i h izvora
hr.ane, cla Ы se п j h
o t k l o п j o p o
t o j c ё i
deficit Ll
h r м u s t a п o v л i s t v a neraz-
podmit·ilc sv e ' ' С с с р о t 1 · с Ь с s veta za ћ r Cilj ' С k n jj ge ј е cla ukaze na m o t t ё t ю s t j da se za i s н lj av a ju on e jestiYe divljc Ы l j k e ј zjvotj l1j e ko je с с s ё с podruc ja
ј
a n o m . a П L t щ ю r r · e b ј
u
p r j \ i ( л j m
kolicinama mogu cla se nac.lu u na§oj :ze m\jj. U zavisnosti ocl k o л k r e t n e k ao dupm!SkJ izvot'i h г а п е za i a ш c j j e , mo g u da se u p o t r e Ь l j a , , a j t 1 ј o l ) ( ) ~ a ё i , • a n j e j s ћ r a n e v i t a m i п j r n a ,
ilj ka o jedini izvori
belanccvjnama i dr u g jm sa st o jcima,
h п ш е , s ю mozc da bude
slucaj u
t·
e ш e m a s o v п i ћ
m
k atastrofa. ~ е t r c Щ , ' l . t d a posluze л j u
Ь a ј
s mctouti s um a da jestive divlje
ka o do b ra
k e
Ь i l
i п a p r e h t a ш b e щ i 1 1 d щ t r i j e
s i г o
i z i v o t i п j c za p r ojzvod
konzervj, koncentrata ј v i t a ш i k i h n apjtaka . J es t i vo divlje bl l je р о svojoj oameni ј h ra n l jivoj vredoost j
moze cla se sv r st a u nekoliko g r tapa : to н zcljaste Р о щ · r ' ш hiljkR i salole t a Ь l j j k c
Ь i
j k e , ё i ј ј
L 1 p o t r e Ь l j a v a j џ
Ј I!tbne
Ь i ( j k R
su.
za prjpreman je sa lata, c o l ' Ь o nc Ciji koren, krtola, l џ k o v
se li stovi ili nc zn c i
ј
c a
varjva . ј ( ј pl od , :zbog
bo g at st va tl s kr ob LI , m o!-\'u cl a po s lu 7.e za prjpremanje plt'ea, ka sa ili
hleba.
(·ajne
Ь i l j k e
su on e Cije sc liscc ili
c e l o п , p n j
naclzemni delov i up o
za sp 1cm a 11je с а а ili vjtaminskih napitaka. Zafim·ke biljke s lLI ZC da se n j jm a pobo lj sa uktts hr an e
t r e Ь i j a v a j l l Ы Ь е r ,
ј
z a m c n j џ j u
papa:i kt1 i cl rLige za c in c.
О с \ n c k Љ e s t v Љ ( l i v l j i ћ Ь i l j a k a mo ze cla se L1p otrebl za is l1 raou samu jed an cleo (ljscc , ili ko r en, j\i p loc l), а ocl clr ugih clva ili vise, р а ј syj c\e)o,,i.
.
P r e h r a ш b e n a
d i v l j ~ ~
t ' c c l н o . r l
jestitlOf!. kojj se korjstj za s h · a 1 1 н . Ј Љ ploclovi s e ё e r j m a ј , j t a ш i п i m a , p raya sk a d j ~ t a sk IOba ј dl·ugih s e ё Ь Щ k е
с е ј е а
e r a
/;i lja za\risi prvenstv en o od de la р о pravi lu , bogato v j t a m j п i m a ,
,
krtol e, koreru i lukovjce su cesto . Neki plodo vi i s e m e п j e su od\j(an
jz '' OI' т а щ о с а . Zbug coga, p r·i k o r j s c e j u di,•Jjeg Ь i l a za i s h r a п L I treba jmatj u vjdu da dovo ljn o kalorija ј s c . : ё e r a moze da se d o Ь i j e iz podze m п i h delova k п o l e , ko1·cni, lukovicc) i plodova, do k l i s ё e ј zel jastc stabljike prvenstveoj z n a ё a j jmajLI zbog bogatstva u yjramjnjma. Kalor j c л a ј vjtamjnska v r c d t jed srivjh dj ,•Jjjh Ь i l j a k a p r j k a z a п a ј е u pl'i
lo gt l z i 3· lisca i z e l j a s t i ћ delova Ь i l j a k a ј е rclativno mala , to slucaj i sa kultivjsa n im povl'cem ј р а a n a ё a , kt1pusa, kel ja ј sl. Iz ' о о g obl c c ni h po v r cnih Ь i l j a k a i sa lata dobij a se ocl zz do 70 ka lor j ja, zavjs no ocl vrste Ы l j k c . Ka loricna п e d o o t p o d zemn jh de l ova, n a l ' O ю krtola, z natn o е veca ј s l jcna ј е kao ko d k г o m p j r a . a l o r
kao sco
c п a vreclnost
ј е
Otucla sc iz о о g o b l c c nih hle bnih Ь i l j a k a d o Ь i j a ocl о ka l01·jja. Nal'Ocito viso l
u v itaminu С . P im a ju 1na lo. Zbog to ga , za o b o g up otre blja,• at i p o v r e
o d z
о ~ а t о
ш r u
clt:Jov j
Ь i l j a k a
ne sadrze k a r o t i
a , а
bj(jkc
ј
a C i v a л Ь i l j k e
e i s h r a п e
i salatc,
а
v itamjnjma p r \ ' e п s t v e n o treba za obezbedenje kalorjja blebne
cliv lje vocc.
Vcoma е и v i t a m i н j m a
п a c a j n o da
su
\ ј ,
Ј ј
е p o v г c n e Ь i lj k e
i salate cak
ј
bo gati je
с g о k u l t i v i s a п e Ь i l j k e , kako to pokazuje ov o uporec.le
nje sadrza ja v itamina С
ј
k a r o t i п a
u 100 g nekih divljih
ј
p j t o m i ћ Ь i l j a k a : 1
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
L
i c a ш i п a С
s 6/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
UVOD
UVOD D i v l j e Ь i lj
е
Vitamin
Kopr iva
101 mg 113 mg
~ t a v e l j
Brasnjenik Jagorcevina Kiseljak Maslacak S r e m н § (list) Krasttljak Pitom o Ь
t t j mg
mg 66 mg
ј О Ј
33 rn g 41 mg .14 mg Ј Ј ј
1 SJrove (salate, voce), Cime se obez beduje vi5e vjtarnina ј mineraJjja, koje se delimicno g u Ь e prilikom kuvanja. Medutim, р о p ravjJu, Ь i l j e ј е mekse, sv a rljivije ј ukusnije ka d se kuva. Iskustvo pokazuje cla su jela ukusnjja, ak o se spremaju od mesavine nekoliko vrsta dj v ljih Ь i l j a k a nego samo od jedne vrste. NaCin pripremanja ovih je la p r a k t i ~ k i ј е jstovetan kao prj p r ipremanju jela
К а щ d о
1,6 mg 6 , ј
mg
mg 1,8 mg ј , 8
ј , 6
od pjtomih Ь i l j a k a (v. »Priprema nje jela«). DjvJje Ь ј Ј ј с moze da se sacuva za d н z e vreme (konzervise) suse njem na vazdt1hu, u susn ici pomocu Yruceg vazduha il i samokiseljenjem ( У . »Konzcrvjsanje hrane<<). Gljive Stt, za raz l ikLI od jes tivo g divljeg Ь i l j a , dobar z v д r belaoce v jn a. U IOO g vrganja ј p e c t н k i jma 4, 2 g, StO ј е YiSe nego ј tl ni zu kulrjvisanih Ы l j a k a . Posto О У е Ь е l а п с е v ј п е jmaju prjJicno visoku Ь i o o s t , to g ljive mo gu clo n ek le da zamene namjrnice zivotinjo s k н v t · e d s ko g porekla (m cso, 1nleko, ј а ) ј nacloknacle njihoY neclostata k и н a n i . Ov o е naroCito zn acajno L1 slticajeyjma kada se os k ud eva u hrani za \' re m e masovnih kata strofa. Od gljiv a mogLI da se pripremaju
mg mg 4,8 mg Џ ) ntg Ј , ј
с
К н р 1 1 S
n1g mg 19 mg 7 mg
0,.11
mJ::
о , 3 8
Ј О
Kelj
111
S р а п а с
Salata zeiena Papr ika zeiena
С
а
о
о , о 6
mg
4.11 tng 1,61
•ng tng mg
Ca jne biljke su veoma boga te и vitaminu С , kako to pokazuju poclaci о koliCinama ovog vjtamina, koje se sadrze u 1 о о g pojedinih cajnih Ь i l j a k a :
lf!ljce bora Gospin plasr M a j ё i n a dttsica R uza planin$ka (list) Malina (lisr) jagoda (li.st) Sipak
..
82 mg 132 m g 44 m g
z6 ш g 137. mg
1
11 8
mg
368 mg
Posto dn evne po trebe coveka u v i t a m i n џ С iznose u proseku 75 mg , vitamina А 3 mg , to na osnovu naprcd naveclenih poclataka moze с Ј а se zak ljucj da te potrebe coveka mogtt lako da se poclmi1·e sa 100 - z o o g 6 u obzi r cla se vitamini d elimicno d i п i h vr s ta div ljeg bl lja, p o i m a j n i s t a v a н prilikom kuvao ja. Posto bllje tokom starcn ja posta je sve bogatj je c e l o z o m ( o t н d a i manje sv ar ljivo) ј sve gorcc, to :r.a ishranu treba u p o t e Ь l a v a t i prvenst,re oo mlade Ь i l j k e . N a s o ё a i j e i naj jestivije ј е m lad o Ь i l j e н prolece ј
11
ё о r Ь е ,
veoma ukus c r L"izoto, prze ne g lj ive i dr. (v. »Prjprep ap jela«). On e mogu da ikasi, se konzervjsu s u s e п j e m il i mariniranjem (v. »K o nzervisanje hrane«). Za prjpremu jela i k o z e r v i s a п j e treba da se beru mlac:Je gljjve, jer ih organjzam lakse vari i bo lje iskoriscava. Hranljiva vrednosr najcescih nasih gl jjya prikazana ј е и p r i l o g и 4· T ro v a n je divljim bl l j em i gljiva m a moze lako da se spreci, m a п j e
ak o se po s tuju sledeea p ravila: 1. naucici da se dobro r a s p o z n a j и otrovne div lje Ь i l j k e i o tr ovne Ј ј ј у е , koje su opisane u ovoj knjizi. Lakse ј е da se nauCi ovih nekoliko \' rsra nego da se upoz naju sve vrste jestivih djvl jih biljaka, kojih ј е ogroma n broj; 2. za i s h r a n н prvenstveno upotreb ljavati Ь i l j k e ј gljjve navedene u ovoj knjizi, jcr ј е njihova upotrebljiYOSt proverena u prak si. Mogu cla se koriste i on e vrste koje ovde n i s и op isane, ali ih l okalno stanovni srvo п p t r e b l j a v a za ishranu; 3· moze da se jede ј Ь i l j e koje jedu zivotjnje i ptjce, jer on o njje
а
otrovno. Divljc 2 ivotinj c SLt od Jj cna zame na m e и domacih z jvotinj a. T r eba o ba vezno cla se korjste jer su dobar jzvor kalorjja, masti а naro cito Ь i o s k j p t ш o v r e c n i h belancevina, koje s н neophoclne za normal a п rast, st a nje ј racl organjzma. Т о n а т ne pr.uzaju u potrebnoj meri Ь i l j k e , te Ь i samo biljr1a j s r a n a t1brzo do ve la do pothranjenosti. U n as se o Ь i c n o jecle lov na divJjac (zecevi, srne, jeleni, divokoze,
o v i izbojci, koji z b l a j н н jesen. U leto m lad e blljke treba t raz iti р о y}aznim ј seo ovitim me st jma, а bl:ati socnije li sce ј mlaae ov rs ke. G o r6 n a se donekle uklanja rako st o se Ь а с а prva vo da od kuvanja, kako se ro Cini ј prjJjk om prjpreme spanaca. Neke Ь i l k e mogu da se jedu
divlje sv in je), razne ptice (fazani, divl ji go lubov i, divlje guske i plovke), morske i rccne ri q e. Medutim, p osto ji ni z Yrsta diYljih zivotinja od kojih m o g и da se pripremaju veoma hranljiYa ј ukusna jela, а и nas se retko jedu ili se uopste ne jedu. Т о su : vukovi, lisjce, jazavci, jezevi, veverice,
16 http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
7/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
L: \ 0 0
UVOD
puhoYj, te kunjce ,
Ј н с с i , П 1 Z П С ptic<:, kornj:tce, rakovj, puze\·j, s koJ jke, zclcmbaCi, zmijc ј dr·. U mnogim zcmljama ov e 7.i,rotinjske \' fSte se raclo jcdu ј prcdsta\•ljajl1 poslasricc. U nas ro nije slucaj zbog predraSllda ј gaclljj,·osrj. Metltltjl11, r·acli obogaCi,ranja i s l н a n e , а п а ю с i t о kada ј е oskl1clica u h r a п j , r r c a l o Ь i savlatlari pr·ctlrasllclc ј gatlljj,•ost, tc upot r e Ы j a v a t i ј ovt• veon1a t ~ k L I S П L I ј l н : 1 1 1 l j i \ ' L I - a п t r . Р о k : t l o i c п o j vr-ed
zabc,
nostj
i
sadrzaju b e
tinja, kako
SC
a п c e v j n n tr r о о g ra ' ' п v jc\i iz o•>ih (>OCJataka za
K:t lot·i jn
J azavac Tc kuni ca
Poz vi110grads.ki Ze lembac Zmija Govedina mr sav a
Go\•Cdina s recl11ja Teleti11a s r e d п j a
а
sc sa mesom clomaCih zivo pojecJinjh zivotinja:
111CSO
Н . : l а о ё е \ ' ina
16 6
, (,
g
1 '11
19
~
90
14
g g
11;
11
90 11 0
2 1
1~ 6
g ' 9,6g 14,9g
ч 6
~
1 0 , ~
time k t ~ d j
i
Porrebc u l н а п i i 'rodi n ю g u da se smanje ak o se fiziNe.i п о р о , . i , а i en c r gctski r a s l ю d i , Jt 'tdll 1 ш п а ј ш ш ! ) 1 1 ш e r l f . Zaro tr L t s l o џ i ш a os c c u hrani i vodi rreba jzbcgavari sv e s н v i s n e ј nepotrcbne poslo,·e i t • e t ~ ! i h . ' п d o l ' l l e hnme va!Jn г ш p o г e d i t i na ono\jko dana prcclvitla da с е trajati poremecaj t1 snabdcvanjt1. Ovjm r r c Ь a rlodm'tlli jestit·o dit•(je Ь i l j e i zit 0iit!)e r·ad i dopune. Ak o
п а р о r е . R ш p o ! o
ko l ik o sc k o l j ё i п a m a
1
h r a п c ncrna, Lr·c iJa se i s k l j t ~ C i , · o h ra niti on im p п r z a cli\•lja Tr·cba rcziti tomc cla sc i Ll najtezim н s l o v j m sro a svakodncvno jc tle /Jar j e r l ш 1 klll'rmi, topli obc ll. Ov o е narocito yazno zjrnj. O s k ш l i m t•orle za h ceva cla se p r c d u z ш u s lec\ece m ere: . cla sc fizick i napor·i svecltt na najmanju mcrl1, da se oclmara L l l l a c o v i п i Ll najtop lijc cloba clana i cla sc a k t i v п o s t p r ebacj na hl aclnijc (lciove d а п а о с , ј Lltl'O); 2. cla sc .i ziJcgava s uva, · a s н a s t a ј jak o z а С i п ј п а ћ r a n a , а tako tlc i mcso, jc t· i z a z v a џ zc ll. У о с е i ~ > v e z e socno cliv lje Ь i i j e mogtl d o b m (la po slu 2c za p ; a ~ c 1 j c zccJi . (.·f ozc sc naceclj ti i so k od Ь i l j a k a ; 3· J-aspoloz i,,c za lil1c voclc tJ·eba racionalno ko r isti ti : pici poma lo ј tt v t ' e ш e п s k i n 1 r · ~ z m a c i m a , ek0110111isati sa Yodom pr i l ikom prjpr·c m a п j a н a n c ј pr i obav lj anju Jicne blgijene. U a j t e z i m L 1 S J o v i п 1 a SVl1 a ~ p o o z i v t r vodu va lja ko rjstiti samo za pice ј za п a p i t k e .
rcclovne
prirocla.
sc za jclo н а isti п а с ю ka o ј meso (v. » P r · i p r · c m a п j c jcla«). Konzcrvjse se s a a m ш e njem, susen je m п а vazclt1hu i c l i m l j c п j c m , ka o ~ t o se to Cini sa r i Ь a m a ј mesom d omacih zivorjnja ( ' ' · K o п z c Г \ · j s a n j c hranc«). L ov d i, rl jih Zi \1 0 tin ja prcclstaYija problcm. Zaro se l1 0 \ О ј knjizj iznosi gd e p oj edine vrsre п ю g t r da sc natlu, u koje d о Ь а go d jne i dana, na kojj naCin se love, kako se i m p ю v i z l l j L r srcdSt\':1 za IO\'. Metlutim, u lov u ј korisccnjl1 di v ljil1 zjvorjnja ш о т se p г i r l г z щ ' t l l i sledeiih pl'm'ila : 1 . u norrnaln im щ l o v i m a z . , • o t i п j c sc 1 1 с s mc j tl loviti im p rovi z ova ni m s re ds t v i m a (raznc v rsrc zamki, k lopki i dr.), а r i Ь c nedozv o l j e п j m sreds rvjr11 a ( ё k s p l o v , t r ovanjc i sl). Ov a sreclstva mogtt da se L1potcebe s am o ka d е COVCkll z ivOt џ g o z c n \1S1ed gJ a d i , а ne rnogll cla se L1po rrel1e varreno ot·u2jc i i clt·trp;a clozvoljena s reclstva; z. mt·av ij e lat' ve mo g ll cla sc L1p otrcbc za i$h.ra r LI sa mo L1 kt ·ajn)o/ os k tr clicj h ra ne, jcr s џ m t·avi v с о 1 а koris11i za zasrirtt s ll m e ; 3. meso di v ljih j v o п j a pr:c trport·c bc т о а se obavezno rlo bt·o sknvati, ispet'i ili isp,·ziti, da Ы sc t111i st ili para:titi, kojih u с ш u moze ч е s о divljjh zivorinja s p r c п 1 a
clomacih
da
z j v o t j п j a
bllde.
R a c i ona l i s a nj e sa hra nom i v odo m и us 1o, , i ma kra j nj e os k u d ic e ' ' a n r e d n o ј е vazno. T rcb a pr·ecluzeti S\•e mer·e da se s m a н j e potrebe u h r a п i ј da se п a j r a c i o n a l n i j c u p o t r · e Ь e a s p o l o i v e koliCine h r a в e .
'9 http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
8/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
ll . J E S Т I V O DIVLJE В I L J E
Ocl ve li kog broja s a n ю п i k i l 1 (clivJjjh) vrsta bl lj aka ko je L1 raz li Cit im okolnostima mogt• da s e u p o t r e Ы a v a j L I za jelo, ov cle е naveden \ 1 1 1 0 z v C S t a П bl'Oj, ј tO О с [ On ih koje Se CCSCC nalaze U znatnj joj koJiCini i koje SLJ u naroclu ma n je-vi §c po z nate ili su vec LJ L 1 p o t r e Ь i . U prethocl • ю ш popisLJ ( щ b c l i r) Ь i l j n e vrste stt grup isane р о o p o c r e Ы j i v o s t i (povrcnc, za salatt•, hl ebne siro,rine, izvori masnoca, itd.). Opst epoz•late vrste, kao sro su , na primcr, b u k ,,a, leska, hrasc i sl ., nisu posebno opjs jvane, do k su ostale vrs te opjsane u sazetom o Ь i m u , kol iko ј е LIZ sliku najneophoclnije cla Ь i j k a moze da se raspozna. : - Ј а sledecoj tabeli prikazano ј е koje od ovih vrsta mogo da se upotrebe za koju ~ v r h u .
NEKA PRAVJLA ZA SAKUPL J ANJ E I KO R I 5CENJE D I V ~ J H BI LJ AKA ZA J ELO
Pri sakupljanju i korjscenju Ь i j n i h vrsta samonikle flore treba voclit i racona о nekjm osnovnim pravilima , ј tO : 1. Kada se u p o t r e Ы j a v a j u Jjstov i i drugi socni n a d z e п 1 n i Ь i j п i cleloy j (pupoljci, ovr5ci stabljika ј sl.), treba uvek braci sro mlade i ю c n i e de lov e (narocito kada se ovi delov i sakupl jaju za salato). Sta tiji i manje socni dclo,rj imajo vise nesvarlji,re celuloze, manje k orisnih sascojaka i ccsto poCinjt• ma r1je i li vise cla g or ce . 2 . Uvek su so c niji, svar ljiv iji i hranl jiv iji d eJo,ri onih Ь i l j a k a ko je SLI ras le i razvile se и hlaclti о с ! п i h kojc su ras le s t a п o п а suncLI (izuzev vrs ta koje is kljtlcivo rastL1 na m cs tim a izlozen im п c u ) . 3. Kacl go d е m o g ш : c , de lov e zelene l j k e treba braci ujutru, do k ј е jos svezina. 4· Pri sakt1pljanju nadzem ni h Ь i l j n h de lo va, t reba uvek da se beru samo svezi, zeleni, zclravi listovj i izclanci, а da se izbegavaju svenuti, suvi, pozuceli list ov i i izclanci ј on i koji su napadnuti razn im parazitima. 21 http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
9/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
Jf:S T IVO l) IV LJ LI BII • E
P R EG
L: pu 1• t:
l
1
b lj 1\ u:-> t
LED
Ta bel a 1
7.
т
:; (.
f. 1 :t
t
() '} (;
""'
f<>
о
. .,
-
~
U
~
с
с
"' :;
и · ~
' о
"'
;:
~
с
;;
"' ;:;: ~
"
:L
z8
Bagrem
96 169
l н C k a
B a
t c n s k a
a
l j
Bela r>lda Be la slezo vaca 13e li bo r 3eli jar ic В е o r z i a s t i s ez B ok,•ica Borov nica ras ojeoik Brek ioja Breza B rula B1usnica В н а
k
>
с
"' :L ј
k o
pe r je
o r
п
Cfl!i slez Cr nj u $a r v н a mrcva op riva Cf\'Coa oma ga Crvena l j н g a s1nreka C r v e ~ a p l
~
- --
;z
--
18
+
."
-·
68 61 !2 8
-
-
+-
-
1
-
т
+
-
" ~
N
"Е
7
-·
-
-
- +
-- --- -
- -
-- -
-
-1 -1
-
-
-
-"
-
-
··- -
-
- · -· -·· 1 1 --
-
1
-
-
--
~ · · -
Derel i•1e
22 http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
о
~
" s
~
.iJ
:0 џ
~
.. "
Q.
с : :
." ~
" N
с
::L
9
Ji
"'
"" "' "Е Е ~
с :
" "
Е
Е
v
"" ""u " Е Е и
с : :
" N
N
"
о
о
~
ј
О
.
С
и
""
:=: Ђ
" ~ "о
" :2 :2
::L
10 !1 12 ' 3 ·1
-
-
-·
-
--
-
-
-
-
-·
-
-- -- --
·-
"' "f: с
и
·v
~
""
с
:;:
"'
i:3
::L
~
'4
lj
··-·
-
-
·- -
-
-
.:_
1
-
-
-
-
+ - + -
-
-
- - ·-" - ·- - -- --
-
-
·- -· --
---
-
-
-
-
-
-·
- -=-t::.
v a
+
78
Н
ц
Jc la
-
б
+
+
-
а
41
К а с и n
184
щ С i
Kiseljak K leka K o
j s k i
2. 1 -
-
- - -
-
+
- _ 1_ 1_ 1_ 1_ 1_ 1_ 1(.
-- + - -
~
+
2 Z.
= = =
4
sravclj
1 )6
({ 1asuljak Ku pine La oeu,,a L avJji >.U fJ 1 eski r1e re se
-
"-
-
-
-
·- -
-
-.
..
-
-
-
-
-
-
-
-
- -· ·-- -
- -- -- - -· - - - - - - -- - --
-
-
- 1 1 ·· 1-
1+
+
-- ---
-
-·
~-
+
1- 1- 1+
1-
-
171
-
;6
13
37
-
1-
1 +-
1-
+ -
r
1- -
-
-
- -
.,..
н
· -s9
+
-1
+
+ +
- - - -_ = .. _
-
- - - -
Jj l
:VIa la rep11s ina
-
+
-
-
126 11
- - - ;;-
- 1 .- 1
+
12
94
-
-
24 р
1
-
-
i c i
+
-r +
+
143
1 -· 1-
14 4
7 2- 75
l . isac J oboda Ј .o kv a nj l . ucac pasra loboda Г .JU& Ч u t a kopriva Mag ri, •a Ma jki.na du sica :VIala kop r iva );{ala curica Mali k a c 1 a k Mali r a s a k
+ т
Ј 6
10
Ko priva Koz ja b!' ada
e s
l· - г - г - г - 1_- 1_- 1_- г - 1-- 1-- l +
1 - - - - - -.·
-
-+
1
-·· ~ 1-
- -
-
-
-
190
Jcleojak . Ј
-
1·
-
-
R6 н j i
-
-- --· -·-- --·- ---··- -·- --" -- -- --+ --- ++ - - - - - - ·- - - - - +
- · -.... + + - --
68- ·69 a k
-
1-
34
77
g o d i
-
-
+- -• " - -
0
104 90 91- 92
J ago da
a & u l
-
+ +
Ј ago rcev ina
e d
-
-· -
k a
Jareblka J a eiCi
~
+ -1 ··- ·-
-· 121 !8
-
-
8 z - Sj
113
) a ~
-
\1 0
(; og o \• ica Glog G !'a dska l.o bod a G 11 sja trava ll 1a sro v :i. i1
~
97 89 42
a
"""'
·- ---
Ь l i
! ) , · е н
+ ·- - -- ..
[ J)c telina J)i,•lja jabu ka 1 l) iv lj a k a l) i\•lj a mors ka O ivlja mr kva l) i,•lja r н )) i,•lj e 1ibl zle l) i\•lje e D iv lj i og rozd Oo b,·icica l) ,·emo vac
..3
- - - - - - - ·· -- - - -- -· - - - - - - . - - - - - -- -- - - ... - - - - - - - - - - -- - -
+ - - - - - --
..
o
~
"
-"
- ; r . -t . - - - -- -· . - - - .. + - - - - · - - 1 - - - - - -- - - - - ·- - - 149 - 150 + + - - ·- 56 + - - - - - + ·_ - - - - - - 11 3 ·- - - - - 12 0 + 1 - - - - - - - 44 1 - - - · ·- - 35 - - - - - 16 2 + - - - - - ·-· - - - 61 - 67 1- ·r - - - - - - 98 -
-; -
a
"'0..·
о
N :L" 6
~
:;
"
- - - -
r-
16 1
-
30
-
"<.>
«
-- - - - - - - -
-
-
т
-
87 7
-·
~
)4
Cu ,•a rkucc
~
·-·
~
Bllkov _7ir g a п
-
1 3)
B 11 jacl
Cmi
~
147
..,..
ч
с
. ~
4
s •·ccnjak
i
v.
Е
..0
"'v. ""' с
..
с
3
з
~
;;
"'
1
i
t
~ ""'
>
• " ... "" " "', 0.. "v - ~ «
u
\ 1
i
"'
«
"
\'r:\t:\
с 1>
: Е
о
.Q
~
j п ~
r
~ ~
">
:/:;
о
B i
1
1
..::
g
tt р о
1
!
DIV LJEG BILJA PR EMA NA ME N I
E S Т I V O G
1·
--
- -
- · - т -
+
~
+
--
i- -
- 1- 1- 1- 1- 1- 1 +
145
23
10/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
JEST!VO D!VL JE B!LJ E
JESTIVO DIVL JE B!LJE
2
Ma li
srcanik Malina Maljava br cz a Ma ljava dobricica MaLja vi Cicak Maslacaka Matar
27
76 8 lZ Z
153 40- (42 108
Maticnjak
124
М е с ј а
! О ј
sapa
Medeni kacunak a k i n j a
47 185 411
M o r g r u ~ a
54 41
Morska loboda M o c v a ш i kacun Mrljava mrtva kopxiva Mrtva kopriva Muk inja Muska bokvica Musmulica
I8j
'1 9 1 r8
88 129 Н
Nana Navala Neti k Nocurak Okruglasti divlji ltik Okrugli divlji luk Omaga Ostak Paprac Pasji luk
7
Pcgavi k a c Pepeljuga
168 4)
9
187 31
81
Pescana bokvica Pi tomi slcz !
P l a п i k a
111
Planinska bokvica Planinski bor Planinsko zclje P l.ast ak Plucnjak Pogan.ceva t rava Poljska loboda Poljsko zclje
IJZ
Poponac Pravi jag.ac Pticje mleko
2.4
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
s
z6
Petrovac
9
10 11
р
6 о
19
193 116 117 ј 8
14 ll j
114 178
14 ч
+ +
+
S i Ь i
+ -
lr-
+
+ + + + + + +
luk
Sitni slez Sitni е а р ј Sm.rca So lnjaca S p a r . o z
а п
+
+ +
+
+
+ + + + + + + + +
+
6)
+
75
+
+
25 !64 70
Sapica Scavlika
107 20
+
ч
jagoda misjakinja repusina svilovina j u Ы c a s r i
lu k
+ -r
+
+ + + +
+ +
+ + + + + + + + + + +
+
+
+ +
+
77 49 154
102 t67
95 93 ZJ
Tr$ka Usko lista vili11a metla UskoJi sta \' Odena bokvica Usko listi kacun Velika bokvica Velika div lja loboda \! lika mecja sapa Veli ka repusina Veli ka s lczovaca Veliki kacun Yeprina Vijusac Vilina. mctla Vimenjak Virak Vodena b ~ r k v Vodeni orah Vodeno ze lj e
55
176
Т resnja di vlja
Tr njina Trosko t
+ +
·
ц
lj
+
+ +
+ + + +
+
+
+
+ +
+
t-
+ + +
+
+
\ ј
Stavelj Sulac Sumska Sumska Sumska Sumska Te t ivika
+
tz
..1..
+ + + + + + + +
1 6 о
1
S u п t c i c a
T a m n o
11
Ј 9
~ t a v l e
+
+ + +
46
н a
10
IOJ
Ј
S r e m н s
+
9
7
+
6 I p -- 154 !82 - 183
57
Srcak Srce11jak
+ +
+ + + +
s k i
О
109 170
S e d n ю l i s t
+
+
i n a
Rogoz Ruz icasta loboda Ruzicasri nocurak
+ +
ј
P u k i п j a
R e p u
+ + + + +
+
6
4
! ј
Pucavac
+·
+ + + + + + + +
. .
1.2
+
172.
u п a k
8
!66
Paruljasta ))reza
7
+
+ +
1 64 10 1
lj
6
4
.+ + +
71
Mleclac , , Mokrica
+
..ј
19 1
Me dunika
)
i c a
181
174
+ + + + + + + +
I. JO
40 106 l jl
59 ! 86 ( 79 •9
173
+
18
+
+
+
+
+ +
+ + +
+
+ +
+
+·
+ + + + + ++
+
+
+
+
. Ј . .
+
t
+ +
+
+ +
+ +
79 - 80 lj 7
+
+
+ +
195
IJ 9
+
+
+
..1..
+
I j8 192
+
+
+
+
+
2.5
11/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
JESTIVO DJ\"LJE В I I - J E
1
Ј
Vodopija
ч s
У r a n i l o \ a н а \":t Н
\"mn jak
IJS
1
..
1 39
+ 1
.
• 1"
~ -
.
1
6 ј
1
+
Zcd nj ak Z e м k a р а р · м
Z ш
а % е с ј а
7
68
Zllti jaric 7. uti lok\•aoj
..
1
- 13 7
69 2
soca
О
IJ
6; 69 ј 2
1-
'
f
1 1
-
1
1
-
t ·-
-- - -
-
,.
1ј
ч
-
- 1-1-
-
-
1
-
-
1- 11-
-
- - -
-
1-
NA J CESCE VR ST E JESTIVIH DIVLJIH В I L J A K A
-
--
-
·- - ,_
-
1"
1~
- - +
· ~
-
- 1- - --. 1- 1--- 1-1--
-
с
1
Ј
-
-
'77 ј
9
1
-
Zlatan Zmijin lu k
62
1;
8
1-
196
i
7
-
r
Zecja soca Zclcnkasti vimenjak Zcljc
Z v o n ё
6
ј
'9 4
7 . с ё i с а
ј
1
1-
-
-
-
-
-
C . 1 i n 1 u k u ~ o m iJ jacim 1 1 1 i r i s o ш , ~ Ј п о g е biljke sc ocllik L ju p c su uYck LJ z v e s п o m s t c p c щ r llf1go•·kc, rc ako е jelo sp!"av ljeno samo od takvih Ь i l j a k a , о с clajLJ JnLJ pr:jjat:Ul LJkLJS. Pojeclinc Ь i l j n e vl"Ste sadrzc i neke ~ a s t o j k c koji su н т : ш ј о ј koJjCjnj 1 e ~ k o c l l j i v i za coveka, з ] ј Ll \'C!ikoj k o l j c j н j L 1 p o r r e b l j e п c mo gLJ d:t Ь u d L J s k o t J l j i , т e . u svim takYim slucajevjma bolje ј е , t 1 k u s п j j c ј p r j j a r п i j e jelo koje se d o Ь i j a goro,,Jjenjem ш c s a \ i n e rakvjh Ь i l j a k a ј d•·ugih kojc imaju j e d п o l i c n i j i ukLJs. P r i l i k o ш o p i s i , · a п j a S\'akc Ь i l j k c м z r 1 a c c n o ј е da li se odlikuje posebnim u k u s u ш ili m i r i s o п 1 , ilj saclr:i.i kaka'' skodljjvj sasrojak. Pojedine Ь i l j n e Yrste su vcoma l ш щ l j j v e i ccsto sc nalaze u znarnoj ko liCini, ali im ј е ukus jcclnolican; jclo otl tak,, jl, blljaka sc popravlja do clav·anjem oclgoYarajucih Ь i l j a k a z a c i п s k o g ukusa i prijarnog mj•·isa.
5.
а r1 eke
6. С а ј л е Ь i l j k c sc n a j c e ~ c c l l p o r • · c Ы j a v a j L t L mesa,•ini, pri cemtt se vocli racLtna о ю m е da se mcsaju vrstc koje imnjLJ tlosta liitamina а ne o d i k н j l l sc pr ijarnim Ltkl!som i mit·isorl1 sa onima koje, i:-tko ncmaj u n ш o g o v i c a m i н a , imaj tt pri jatan LJ kLt$ ј mi•·is.
.fi- sp i -altt kao pu zc,.-a kt1cica, mo g t1 cla se l l p o t Ь ! j a v a j u za s p · c m a п j c paprati (pap ta t, mt 1ska papt·at·, п а corbl, '' ar i Ya l pirea LJ п 1 e s a v i n i sa џ а Ј с е , pa1 11pt1nka, paprad, prap Llrugjm divlj itl1 po v J·ccm (sl. z). ,·at, g l r п a p щ \ t . : s l ica, 1 isrovr1i Sta1· iji, r a z v l j e п j lisrovi su cv i" Sti, 1.
N A VALA -
ll:-.: Ј Ј Ј П Ј ,
· щ
\ i
c a
N e j > / . 1 1 · o r l i ш ; ;
P o ~ ) / J I ; r / i ш e c r c
ca) (sl. 1 . l j s c g c x \ i l l j a Ь i l j k a , ''isoka 30 do t oo 1 1 . 1 istov i ј о ј i z Ь i j a j u r•·ayo jz zcmlje ј p o г c t l a п i krug. Sas,,j," mladi (pri\jkom ~ u i z Ь i j a n j a ) u v i j e • ~ su kao puz, а kasnije se razYijaju i postaju clu gacki, d Y o s ш t k o i z t l c l j c п i i nejed oako zttpcasti. Pod zcmljom se na lazi veliki mesnati podanak. R a s p ю s t r a п j c n a ј е skoro u celoj nasoj zemlji, :1 rasrc р о SLJmama, о с ! visil1 brda р а tlo p•·cko 15 00 т naclmorskc visjne. Sasvim mladi, socn i, ј о ~ neraz ,·ijeni lisrovi, koji Sll jos LJvijcn i l1 tt
saclrzc dosta celulozc sc skoc!Jjjyim. Poclanak i smatraju p o c l z e п 1 n i deo) sad rzi о с о , , n е sastojke ј е moze se н p o t r e Ь i j a 1 a t j za l н a 1 1 U . > Ј а mcstima п а kujima sc na1•a la jaYija u vecoj k o l i C i п i , jedan CO\tCk moZe za ј е d а л cas da sakupi do 5 kg п e r a z Y i j e n i h lisrova. Ak o ј е skupljac n e i z v e Z Ь a n , mozc da ј е zameru sa d r н g o m vrscom paprati, ali ј е takva zamena bezopasna, jcr se i ta vrsra ю z е cla t 1 p o t L " e Ь i za jelo. z. Z E N S К A P APR AT / /1 ~ у г i " ш jllix f e ш i n a (papratka, si(Jla
Sl.
Sl.
1. -
Nava\a -
.\'tpbrodium Jili.\· "" "
~ .
-
I C ~ t i
Na\.·ala . Л . , ep h r mladj IJStO\· i u
· 1
o d i л ' J / jilix Ш f l l ,
v н l u p u ze, a
z б
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
12/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
J E S Т I \
J B S Т I V O DIVLJB BILJE
mladih jzdanaka. Po danak (pod s t a Ь J j j k a ) bujadi s a d ~ i d osta velike k o ! Љ n e skroba. Moze se vadici s jesenj ili krajem zime ј mleci u brasno, р а cako ttpotreb ljavaci kao dodatak sjrovinama za zemna
i
: .
spravljanje hleba moze jspiranj em
il.i
4· К L Е К А J r m i p e r ш COIIIIJ/If· po roclica C11pre ssaceae - cem presi (borovjca, venja, smre ka, brj6am, brinje; sl. 5). Cetinarski Z Ь u n vjso k 0,5 clo ok o 3 m, p r a v i l в o r a z g r a п a t , sa ostrim ј us ki m z im ze lenim listovima (cetin ama). Vt·lo sjcni cvctovi razvijajtt se tt paz uhu li stova. Plocl е с а , ko ja saz r·eva u jesen i p!av ieast o-cr r1kaste -
Sl. 3· -
н a v a
a ) .
Raspros tr anjena
ј е
B u j э < l
-
skoro
Pleridim11 aqui/imlfll
planinskim njivama i livadama i s li c11im mestima, uvek na kiselom tl u. Cesto se javlja na velikoj povr sini ј u ogr om n oj kolicini. Ml ad i, socn i izdan ci (sl. 4), braoi rano s proleca, п а kojima se Hstovj jo s nisu razviJj, u p o c r e Ы j a v a j u se za spravljanje c o r Ь i , mesanih variva, ј sl. Mogu da se u p o t r e Ы j a v a j u bez ograoicenja ј ne p o s ю j i opas
u celoj н а s о ј zemlji, na sf j( njm ali malo svezjjim mestima е g о prethodna vrsta. Od nje se razf j. kuje н a j v j S e р о tome sto su ј о ј listovj sitni je jzdeljeni. Mladi fjs ю v j s a d г " . r e v jk ''jtamjna od pret ho d ne v rsre ј u p o t r e Ы j a v a j u se za hranu kuvani ka o varjvo jfj barenj kao spargla. 3· BUJAD P t e г i d i ш 1 1 aqlli- п o s t sc zamene sa nekom slic l i ш t ш (velika papra t, bujaca, go rsk a no m ~ da k o c l l j i v o m Ь i l k o m . Na mes paprat, or lo\'a paprat, st e lja, h ost r j т a na ko ji ma se bujad jav lja u ni praprot; s l. 3). Vjse go djsnja vecoj koljcini, jecla n covek moze Ь i l j k a , vjsoka 50 do 15 0 cm. V e za jeclan cas а nabere clo 5 kg fjki lis tovj su н а veoma clugackim jakim. drskama koje su s clonje stra ne j z f e Ы j e n e . Trouglastog su o о Ь \ ј k а i dvostruko do t r o s t t t 1 izdel jeni. Yeoma
ј е
rasprostranjen a
celoj ze m lji, od
н i z i h
е
Ь о ј е .
Sl. S· -
Kleka - )JmiptrNI
DIVLJB BI LJE
R aspros tranj en a ј е od pobrda d o srednje g plani nskog pojasa u skoro citavoj nasoj zemlji, izuzev p rim o rja. Cetjne se m o gu u p o t r e Ы t i za sp ravljan je aromaticn og vitam in
se iz takve mase skog с а jzdvojjti sk r ob . saclrze
п i s ,
0
isto tako ј Ь о Ы с е , k oj c jzves ne ko\jCine secera. В о Ы с е se korjsce i kao zacin pr i s pravljanju razJjcitih jela, naroCi to ocl mesa d iv ljaCi. SJ jc no se u p o t r e Ы j a v a ј podvrs ta о Ы с n е kleke p o leg la k lek a п а п а , ko ja е n a t п o niza } 1 1 n i p c r щ i sa poleglim g r a п a m a , а raste iznad visinskog pojasa u kome se javlja о Ы с n а kleka (sl. 5 а ) . ~ · CRVENA S M R E К A }11 nipems oxycedms (stnl'ika, s mr c ika, ј а , а ј
(IJI/III I M i it
р о
Sl. 6. -
Smrika - } m t i p t r ш o
x J • r e t f r щ
brda р а do
visokih planina. Raste
1 1 а s uvljim mestima и retkim, svetlijim s um a ma, na proplancima, kr ce vinama, sums kj m cistinama, na zapusrenjm
crvena boro,rjca, morska borovj SJ. 4·
-
P u r i d i m н a q н i l i n н m , snladi jcstivi j ~ d a n c i ј а d
-
Sl.
s•
P olegla kl_
J н n i J > t r N I I I a l l a
ca, sl. 6). Zbun jli om a nje dr vo do 5 - 6 m Yisine sa kosim navise u s-
2.8
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
13/48
5/12/2018
J f . S Т I V O
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
DIVLJE BILJF.
mcrenim graoama . Slicna
no ulje,
hodnoj vrsti ali
п k u v a н
ј е pret kad sazi'LI s\jc11e s н Ь о ј с kao i kod veca i sa kt·up p•·cthoclnc ' ' rste. njjjm b o Ь i c a m a crvcokasto-mrka Rasprost•·anjena ј е samo LJ pr io sre Ь о ј е . balnom pojasu primOI'ja, ali ј е a s p r o s t r a o j c н a ј е u ё i t a v o m •·ctla od p r c r ю d n c п s t e . sr·cdozcmoom podrucju, а zalazj ј potr·cba ј е ka o ј kocl p l ' c t l ю d n e
ј е
u kopnen.i de o oa se zemJje tt S\ C Vl'Ste. delove koji se odJikuju \•ecom 7· BREZA П е / 1 1 / а t ' l ' n ш o s a , roplotom ј susnoscu (tz,r. s u Ь о d ј с а !Jellllrrcfflt' breze ( Ь е а rnedj t e t · a п s k e oaze) dospe,•ajuCi tt b•·cza, 111jza, z a i O I 1 З Ь r e z a , jacJjka). ј s ј п е do ok o 8 о о т na d moretn. Or·vo ' ' isoko do 25 m, sa g latkom nasetn primorjll е vrlo cesta belom pokozjcom prcko korc, ko п а kameojarima, Lt 111ak iji (p•·i ja se lj i Ska i а ko ocl\raja ; g i a п c c e
u
morskom sibljaktt) i : a н i m povrsioama .
а
degl'acli su
ј
tomrkc
tank e, sa v jr·ljiv·c, ct·veokas Ь о ј е ; li scovi nistt veJiki,
Boblce se ш o g u korisriti pr e sne, z а о Ь ! ј е л о t r o н g a s t i stJ а р о ivjci mada jm ј е u kus malo prejako zt •pcast i. Z tl c kas tomrki cvetovi ra al'o ma ticao о а terpeorio, ili l
zacin razlicitih jela, nat·oCito mcs
с т
i vise, do п i l l . clok su %cnskc kr-acc i stoje usprav 6. PUKINJA - J ш r i p s l l l f l l 'no. , · o c a г p a (sl. 7). Slicna ј е prcthoclnoj H . a s p r o t r a л j c n a ј е u s u ш s k o . . ; , vrst i, a lj su ј о ј graoc povijene pr e p o d J ' L i ё j u cclc nasc zemlje, od br d ma zemlji. В о Ь i с с su ncsto kl'trp skih prcdcla clo visokih p lanina, nije od Ь о Ь i с а p r e t l ю d n e v•·s tc ј а • · а ы е na t l \ l j e ш , peskovicom zemljistu tl reckjm svctlim suma ma, na jyjci suma, proredenim su m skim l n C S t i П 1 З , k г c e v i л a m a , po zariStima i sl. f,isnj pupoJjci i sasvi m mlacli listovi mogu da ~ е в p o t r c b e u 01CSavini Sa d н 1 ~ t n djy)jim p0 \' l' CCI11 za s p r a v l j a п j e с о t · Ы , \ Т З l ' i v a i pirea. Stal' iji listoyj p o s a j н go ik i ј nep r jjal ni za ј е ] о . U v a п r e d n i m r1·iJ ј kama t CSC Se Ll tokt1 zjme ј ta110g p ,·olcca Ь е ш , н t s e , melju ј me sa jtt sa b.r asnom za ш c s e n j e hlcb a , а mogtJ da sc i pioprze kao b щ l t •
\ t ,
~ a c k c
10
J E S T I ~ ' O
ј moze da se pijc SYez, kao sjrup ј na razliCitc
nacine sprcm ljen. () d je dn og t a Ь ! a za 48 easova mo7.e da se d o Ь i j c prosecno 4,5 litaJ':I soka, а 7 - З celu sezonu ok o
1 70
l i c a п t .
Р о п e k j m
podacima, u vremc gladi upotrcb
i bi'CZOYa kor-a m l c v c п a п brasno kao sirovina za 11lcb. SliCnu upot,·ebt•, alj tr z n : н n o manjoj mc 1i, i majll ј slcdccc v•scc: 8. MALJAVА BREZA е 1 1 1 / а p п b e . r m t . l ' (pul1asta b•·cza, br eza cretusa). l ~ a s t e tl \• cccm t l c l ц а s е zeml je u pla t1 ins kim kl'ajcyjma, р о svezitn ј vlazn im ~ l 1 1 1 З I 1 1 a i na mocvarnim mcst itna (rrcsavama). М а п ј а е о с \ p г e t h o d п c v rstc. 9· PATULJASTA BllEZA Bet11la n ш r a . l ~ a s t c u visokop lan in s kim predeljma i mnogo ј е manja od о Ь с prethodne vrste.
ljavana
е
10 .
KOPRIVA -
DIVI.JE BILJE
U г t i c a
diuica,
porodjca U г t i c a c e a e - kopriYc (za ra, YeJjka kopriva, zegavica, zgoca kopri,•a, kropiva; sJ. 8). Viscgo disnja zeljasta Ь i l j k a . ~ f o z e da naraste i preko 1 0 0 cm u v i s i n н . S t a Ь l j i k a
ј е
su cctvrtasca. jajoliko -duguljasti, sa p r I.o iscovi d u z e п i m s i j a s t j ш k l ' a j e ш , р о ј у ј с ј zupcasti.
S о Ь е s t r a п e pokriven.i su k r a t k i ш me kim cllakama. I sta bljika ј li stov i obrasli ' s џ jos ј c l п z i m , lomJjivim ( Н а k а ш а p u n i ш kiseline koja zari ј izaz jva plikovc п а kozi. t п , n e џ p; lccln.i z c l c н k a s t i cvetovi skuplje11i stt џ a z g r a п a t J ~ r o z c a s t ~ J C\'ast pri v rhu sr a blj ike i li n j e л i h ogra п a k a . Cvcta juna ј jttla.
Vcoma
ј е r a s p
r o s o · a n j e н a Lt с с Ј
zemlji, о с ! п i planina. 1\as te р о z t j ш a , kao korov
n a ~ o j
ј
clo visokih p t t s t e п i m mes ukraj p н t e v a ,
z i n a
a
zame na za kaftl. Kacl se tt m la dim s t a Ь J j m a izvrt i rttpa, c l o Ь i j a se so k (naroc ln.i nazjv Ь н z а j\i musa),
koji sadrzi sccera i brezovo eterjc -
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
Sl. 8.
Kopriva - Un ira dioira
14/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
J ESTIVO DIVLJE BILJ E
Ј Е S Т ! \ ' 0
DIVI.JB IHLJE
ok o naselja, to rova, kr aj og rada, a m a , zap uste р о sumama, o ё v n jm n jjvama ј vocn jac jma ј na sljcnim mesti ma , ё e s o u v e l i k o т т n o s t v u na j e d n o т mestu. Mladi izda nci i listovi, kao ј i k a т o u cl a za spravljanj e o r Ь i , varjv a, pjrea, za na deve ј sl., а takode т o g u da se prze na ulju il i т a s t j . lsuseni ј samlevenj u prah т o g u da se Cttva ju za kasniju upotrebtt, а о g н ј svezi da se kon ze rvisu na razJjcjte nacine. Ne p os to jj o pasn ost da se a т e n c sa k o т dr u go m ~ k o d l j v o т Ы l ј n о т v r s t o т ј т o g u cla se upotreb
ov r k i
se
т l a d i h s t Ь l u p o t r e Ы a v a j u
s ю v
Sl.
О .
o ~ c
- - Li s t ovi rll >. ni l t ( l/1111m•: pulfhtr ) ;
c
o b l ш i j o l
j
ogra ljavaju se najvjsebezp o r e Ы j nicenja. a v a j u u prolece, ј li a kasnije, р а i u jesen od nak na dn ih izbojaka. Na т е t ј т а na ko jjma se k op riva ja\•lja u vecoj ko ljcjni jedan co vek о : l е za jedan cas da nabere do 4 kg \jstova ј sol' nih ovrs aka Ь \ j j k e . SJjc no mo gu da se o t r e Ы j vaju i sledeee vrste koprjva: 11 . MALA KOPRIVА Urtica r e ш (sjtna kopr jva, grcka а ras pr os ko priva). Takoc1e е v е tr anjena u nas. J edno god jsnja е zeljasta j k a . Manja ј е od velike koprjve, а naraste do о с т . Lj s tovj su о ј sitnjjj . 1 2. LJUTА KOPRIVА Ut· tica p i l н l i j e t a (d robna kopriva, vep r jma). J edn o go disnja е ze ljasta Ы l j k , r a p r s t r a n j п a u _pr i mOL" skjm pr edelima ј u t o p l i т delovj a Ma k edonjj e.
S l. 9· -
~ e g o d
S t ~
j a
ko ja naraste od
c l j
-
R и m e x l f s p
ј е
zeljasta
50
do
10 0 с
s
k a
Ь i
т
,
,
sakupi с 1 о z kg p o c r e j i v i h lis cova. Sljcno т o g u da se u p o r r e Ы j a vajtt ј ljstovi ј socni delovj ocl sledecih vrsta: 14· P O LJ SKO ZE LJE - R и ш е х p н l c h e r ( Ь l j u s r u r , \jvadsko ze ; sl. о Ь ) . Raspros ljc, djvlja Ы i
,
sa
a t o т sta br a z g r a j a s t ~ pri Listovj su d u z e т l j i su veCi ј sjr j, а uz S t a i k u uzj ј т а l о т а n . Svj listov j su р о . jyj ci kov rdzavo na b orani (sl. 1 Cvetov j su sjtni, zelenk astj, т n o r o j n т go b ro jnj ј nalaze se u т a prj v rhu ј u k l a s a s t i т c v a gornjem delu t a Ь \ j k e . Cveta ju na ј ju la. Ras pr ost ranj en е u skoro celoj na soj zc m]jj i v е о т а е cest od k e nizina clo oko 15 0 0 т n a d a z n i т vjsjne. Raste о s v e z т ј
ј а k о
1 < i vl jcg zc lj :o: >) ! tavc lj ; 1>) pOIJ· 1 / и щ е х c r p щ t ш е х Sflllg uinm s ) ; d) kon js ki s ta velj ( / / ш 1 1 t х !tnvlj c ( i t f t ) ; с ) zc ljc ( N " щ t x /)(lli enlia)
s н с )
s l a Ь i j e
j i k o т .
13. STA VELJ - R ш m x c r i s p ш , mestima , oko p ot o ka, jarkova, na porod"ica Poiyg
н a n j e n o
Sl.
о •
-
ll•'ll tX
k J t l r o l n p n s b н m
Jjstovj ш о р ; t 1 da se ll po u za spravljanj c co1:bl, variva, pjrea, za а с е v е ј sl., i t0 u koliCi ni. Skt1pljajt1 - a n i c e j g pr o leca о kr aja , se о с \ 1 - а pre nego sto sc razv ij c cvctna stab lji ka. Cesto m og L1 а sc koris tc i n ak nac1ni listovj koji izbl ј џ kra c т leta ili u jesen, narocito po s le kosenja livade. Na m e s c j т a na kojj , ma se scavelj javl ja l1 vccoj k o i ё jedan ё o v e k moze za jedan cas da ~ ' f J a c l i
· e Ь l j a v a
е
u р vecem delu nase о т e s zem lj e, а raste i т a gc1e ј prerhodna vrsta. 1 5. ST А V L JE R н ш е х s a н glli11e11S (d jvJjj stavelj, stag Jjoa, sca\'; sl. 1 о с ) . Rasprostraoj eoo е t1 sko t·o celoj na soj ze mJjj i о а s l i п j ш sta а n.ii\ tima kojima ј pr e thodne vr sce. 16 . K O N S К I ST А VE LJ R ш m x o b ш i f o ! ш (kon jstak, tra va о с \ konj sraka, konj sk o zelje, a liC nj a k; sJ. 1 od). Na raste i do 1 20 с т u v is ina. L iscov i su pr j z e т l j j ve liki ј cesto pri dn u crve nk as ti ј na u z j т pe telj kama. \ ' eoma ј е ras33
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
15/48
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om J E S . Г I V O
J E S'I'I\1 0 DIVLJE BILJE
skoro u ccloj п а S О Ј zemljj, od njzina р а svc do Ы i z t l m n a d n ю r s k c vjsinc. Rasrc 2000 п а sJj(;njm stanisrjma na kojima ј p r e t h o d п e vrste. 17. ZELJE - Љ 1 1 ш х p n t i e н t i a (pitomo zelje, pit o mj sta\•elj, cn g lesk i spanac, s rpsko zelje ; sl. о с ) . Slicno ј е pt·ethocJn jm vrstama, ali ј е o vece ј mozc da п a r a s t c i п a p r o s н a n j e п
р г е k о
2
т
и
v j s j п u ,
а
s t a Ь i j i k a
moze cla bucle clebela kao prst. 1\asprostranj eno ј е t1 vecem clc ltl 11a se zemlje, na mc ito u j u z п i j m p п ~ c e l i m a , а raste р о poJjjma i svc : t i j i ш , р а cak ј р о v[aznim In est ima, ccsto и Ь J j z i n i naselja.
drugjm p l a o i п s k j m vlaznim mcstima, cesto LJ veoma veljkoj koJjcjnj, pokrjvajtJCi katkacl и nc p r c k j c J п o m C i l i m и povrsinu od р о visc hcktara. Sasvjm mla,J j, jos pomalo ZllCka5ti Jjstovj ј mlacli jzclanci m o и cla sc l i [ Ю t i : e b l j a v a j L J za sp t·emanje tnCSa11ih salata, za corbc, varjya, p it·ca, nacleve ј sl. Takollc mogu cla sc ki selc kao k и р и s i cla se ostav ljajL1 : ~ . а zimu. Bero se od п o g prolcca ј L mkLt celog le ta sve clo a s ш . : jcscni, bt tcll•Ci cla za svc to vreme i?.bijaju п a k n a c l o . i a c i lis ' a j u tovj. MogL• а sc L 1 p o r c Ь i bcz o g - a o i c c п j a . Stat·i ji li sto \' j su
ј
р о
a g o з · k i . ; : \ Ј а ш e s t i n 1 a na r8. VODENO ZELJE - й п k щ ј ј (vode11i ~ t a v e j , kojima se Ь i l j k a javlja и ye]jkoj г е с п i StaYe lj, ' O d e п i konj stak). v.·Jo k o J j c j п i ј с d а л covek moze ll р ю l е ј е visoka ј s п a z n a m o c v a ш a biljka. С с : ~ . а j ~ t l a п cas da е ~ kg R a s p r o s t r a п j e n a ј е и vcccm dclu listova ј izdanaka . u p o t r c Ь i j i v i h п а 5 е zemlje, а rastc р о vcoma vlaz н i m i m o c , a ш i m mestimao, bara ma, stajacim ''odama i slicnjm mc stima (s l. roa). 19. P L A NI NSKO ZELJE R н ш е х a l p i n ш ( p l a i п s k a kisclica,
ш е х f D d r o l a p a t l ш ш
,
a o Ы j e n o - s r c a s t o g e n o е
34
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
u jesen
ј
Sl.
r 1,
Li st
p J : . t ~ t i n s k o
alpiniiJ
g zelja -
R н t н
.,·
s k L J p l j a н j c
р о ! i ю m o r a j и
SCA VLIKA - R ш m x t ~ q l l a (ve lik.i srav, vocleni sta va lj, k o п j s k . i stir, sm •·kavc, sravolj ). Dos ta ј е a s p r o s н a п j c n a u nas, а raste llkeaj voda. Pazn ja! Svc \' •· stc nas ih ze lja • p е posto ji t J " Ь ! j i v e stt : ~ . а jc lo i o p a s п o s t da sc : . ~ . a m c n c sa nckom П I ~ 0 1 1 1 skoc\ JjivOtn VJ"StOm. е Ll tome sto ј Ј 1 й n e p o v o l j п o s t 1t c kc vrste е а п ij e, а л е k е kasni е 20 .
tims
р о : ; t а ј и
Zato nagorkc ilj gorke. listO\'C i n u da е ~ ~ o r C i n a zelja samo п c p r i j a r п a , а 1 1 е 1 skodJjjva.
••·c l1a brati sto mlacJc щ j k e , ali jmati na ш
S t.
12 .
-
Kiseljak -
N щ т : .
-.;
l м а
Mladj socnj Jjsto\rj ј izdanci su prijatnog kiselog и k и s а . Upotreb 21. K I S E L J A К R ш ш х aceto- ljavaju sc sveZi za salatu ili k н , r a n j r,, (kjsclica, veli ki kiseljak, kisavec, 7 . а ё o r b u , \rarj\ra, pirea, nadeve i ·•J
Ь i i k a .
sko1·o u ce loj naso J zemlji, ј ю samo tl p l a o skim predelima od o ko 1 3 0 0 clo Ы i z u 2 5 0 0 т nadmorske visine. Raste narocito а mestima kuda se krece iJj zadc zava st o ka, ok o planinskih p a s н j a k a , torova, ka r и n a , zarjm ok o p l a n j н s k j h potoka R щ ; p r o s t r a n
,
k a ч c Ь о ј е .
l н s t u • · ,
alpsko alpski stavclj, ravent, zelje, s t a g i п a , ravet ; s l. 11 ). Vi scgoclj sn ja zeljasta Ь i l j k a sa snaz nom s t a Ы j i k o m , koja mo 7.e cla naraste i do 2 т u v i s j n н . P r i z e m п i li stovi Sll veoma velikj, а m ogLI blti ciL1gack.i i clo 50 cm i vcoma i Љ o
idc spo da se o d a b c r и a m o najmladi lisrovj. Koren sadr / 1 skroba, ncsto secera, tanina i tlt·LJgih materjja. Mozc cla sc kLiva i н p u t r e Ь i j a v a za jclo. t1
•ј ј
leto
OIVI.J E IJII.JH
: t
: t c т v c n i
.
jednom o b r o k и jer tada mogll а blldll skod[jjvi. Sli cno se и p o t r e Ь l j a v a ј slecleca Vt"Sta : 23 . MA LI К I S E L A K Ru e x acetose!/a (mala kiselica, ov cjji kj se lj, sitni kiseljak). Raspros t r a п e n е р о celoj naso j zcmlji. Raste р о suvljim, najcesce pcs koYitim mestima, koja s и siromasna Lt kt·ecu, ј to od nizina do vj soko L planjne. S l i C a п ј е prethodnoj vJ:Sti, ali ј е mnogo manji, Jj stoYi s и 111LJ znatno s i t i i izrazitije kop lj asti. TR OSKOT 2 3. Р о ( у g о п 1 1 ш fll'imlare, porodica o ( J ; g o п a c e a r 35 16/48
5/12/2018
J Г ; . S T I
V
Q DIVLJE
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
B I L J Г ; .
24.
LISAC -
P o ( J g o n 1 1 ш p e п i -
a ndt·e se!J, bros ko va trava, kost ren ; sl. ј щ а с а ,
pr a sk vin ac,
~ o n r l ш v i v i p a п ш 1 .
Sl.
'3 · -
Troskot
rt·oskoti (pticji troskot, troska, clvo т j k , pticji ciYornik, kamenicac , troskovac, krttpnjk, molava, pt ic ji dresen, trcskovac, tr us kavac, ct:r щ ю m а с а ; sl. 13). . Jednogodisnja ј е zeljasta blljka, s н n a , neugledna, п а ј с е s с с poleg la р о zemJjj, veoma razgranata ј clan kovita, sa sitn im e l i p i c п o - k o p a s tim listovima na sasvim kratkoj peteljci. Cvetovi su sitni ruzi casti ze]e nk asci ili beli. C v e ~ od · a j ~ proleea do jeseni . Ve o ma ј е rasprostranjena a u celoj naso j zemlji, о с \ njzina а j e п a
do oko
12 0 0
т
Jarc1111a uk raj pu teva, potoka na ,r]ai nim Jjvada ma, р о v e t Њ n ni zin sk im s um a ma i slicnim m e s t j т a cesto u velikoj k o i C i i . ' Mladi Jjsto\ i ј s o c п i ov r k i stab ljika pre cveta nja mogu da se upo t r e Ь e 7 . а sp ravlj anje mesanih sala ta ' c o r Ь i ј variva . 1
36
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
j ~ n j a Ы l j -
ј е
Ra sprostra n jena vima. na svi m i m veCim p l a п j n a m a , а raste п a na planinskim li,radama . К о г е n sa clrzi closta skroba ј t a n i н a i os u sen ј sa mleven moze da se ko risti za spt·avljanje kasa, kao dodatak d н J gim hlebnim s i r o v i н a m a ј sl. Od v a i u k џ s a н < ; а ј ka o korcna se za mena rttskom caju. 28. A L P S К I SRC E N JAK Р о ! Ј ' g о n и ш a l p i m i J Т I . lm a be le cv e cove i dugu ljasto-kopl jaste Iistove. Ra s te na planiJ1skim livadama ј Sl. Ij . - S r ~ e n j a k - Р о l џ , . " н ш /JiJ/ot·ta kame nja rim a svih na sih ,, jso k ih planina. Li stovi i socni delO\Ij 25. S R C E N J A К P o ! y g o m ш ; s t a Ь i j k e sadrze v i t a m i п С , pro / J i s t и t a (s rcanj k, trava od s rd o bo ljc, ze ludn jak, jermen, s r e a o zelje; t e i п a i drugih materi ja. Mogu da s l. Ј 5). L istovi su mu sj ri, а u do ojc rn delu suzavaju se u drsku . г - - - - - - - - - - . Cvctna S[abljika ј е dosta Љ о k а а p•·i vr h tt nosi kla sastu cv ast d ,j,n ih s t j h C\'Ctova. Im a oveCi o k r н g l a s t i
a d m o r s k e
visine. Raste na poljima, niskim travnja cima, ttkraj puteva, na stazama, na pLJstim mestima - s v н d a gcle sc gaz i i gd e st a lno gazenje oncmo н c a v a dtLigim travama da sc oclr ze; CCStO o b r a z н j e neprek idni gLJSt Cil im. Mlacli listovi i mlacli s o c j i Yrscj s t a Ь l j i k a mo gLt da se Ltpo r e Ы j a v a j н za spremanje m e s a п i h salata, с о r Ы , variva i sl. Na mestjma na kojima se c ю s k o t javlja u veco j koJiCini, jedan covek moze za jedan cas da nabere do 1 kg s itnih li stQ\ra i ovrsa ka s t a Ы j i k a .
c.lankovttom s t a Ь l j i k o m , clugLtljas t lm, ko pljastim, prilicno sirok im lis tovima ј zelenkasto- belim i li cr vcnkast im cvetov ima, koji s н slo ~ ~ п i L klas pt:i vrl1t1 ogranaka stab lp ke. Cveta od jLa la clo septembra. R a s p t · o t e a n j e п е skoro р о celo j nasoj :tcmljj, а raste р о v l a z п m ~ c s . r j m a , o ko bara i mocvara, р о
j s e g o
ka sa jajo li kim ili kopl jastim Jjsto
14). Jednogodisnja zeljasta Ы l j k a , vi soka 50.- So cm, sa razgranatom
0 OIVL JE BI LJE
d odaje se salatama, corbama ј va rivima. Seme more da se upot re bi kao zamena za b i Ь e r . zJ . MAL I S R C A N I К Po(J
Mogu da se u p o t r e Ы j a v a j u i s le clece vrste troskota : c a r ~ a
Ј В S П \
podanak.
Rasprostranjen ј е u vecem delu 11 :ase ze m lj e, р о visokim brdi ma i pl aninama, а rastc na vlaznim liYa \l:t ma ј u u va la m a, cesto u v e l j k o ш 111 nost vu. Sasv im mlacli li st o vj ј st a blji ke lt10gLa da se ko rjsce kao salat a, za t · Ь е i vat:iva. 26. Р A PRAC - P o i y o n ю n f?yd 1'11/Ji/Jer (paprica, papreni li sac, vo t krla b i Ь e r k a , vodena papri ka; sJ. 1 ) ). Slican е Jj scu, samo е ma lo •, i111jji od nje ga, а raste na slicnim ( ; \ 1 1 i s t j т a . Ce la Ь i l j k a jma papre n Sl.
'4 ·
L ioac
џ о п н ы ptotcarta
н k н s .
Upocrebljava se kao zacin i
51. t6 . -
-
Paprac
Р • I Л • " н " ' h ) d r • p i p и
37
17/48
J E S Т I V O I)IV I.J E B I I . J Г : .
5/12/2018
sc
u p o t r e Ы j a v a j u
za salaru, corbe,
var jva i kao zamena za а ј . 29. VIJUSAC - Р о ( у g о п н ш coll
(papunac, petesak, cukun da). S t a Ы j i k a se najcesce povjja р о tlu . Ras te р о livadama i poljima. t • o l v н l ш
о
е
skoro Rasprostranjen nasoj zemlji. Mlacli listovi se нceloj p o t r e Ь l j a v a j u za corbe ј var·jva. Seme sad rzj proteine, skroba ј masnocc ј u p o t r e Ы j a v a se za spremanjc kasa ili se me lj e н brasno za hlcb.
30. BRASNJENIK -
Che lloporocljca Chenop odiclcccle - pcpeljLtge (cljv lj i spanac, cjgans ki spanac, r a д j п j a ze Jj asta jurko; sJ. 17). V j s e g o c l
p o d i н m
b o n и s
h m r i c и s
Ь i l j k a ,
о с \
,
30 do
8 о
cm ,
koja naraste sa uspravnom uglastom s t a Ы j i k o m malo razgranatom, pokatakad cr venkast o m. Ljsrovi su tamno ze]e п c Ь о ј е , kopl jasto-t ro uglas t i, pri zemni jmaju duge pe teljke, а g о ј ј su kao br as no m posuti. Mn o gobrojni sitni neug ledni cverovj be licastozelenkaste Ь о ј е slozenj su pri vrhu s t a Ь l j i k e u klasastu cvast. Cveta ocl maja do okto br a. Rasprostranjen ј е s koro р о celoj nasoj zem lji, od brdskih pt·eclela р а sve do preko 2 о о о m naclmo rskc visine, gde raste na clubrevitom tlu, na jvise na mes tjma gcle se kre ce ј zadrzava stoka, ok o stoca •·sk ih letnjjh stanova k a ш n a ) , toi'Ova, u ok o lini planjnskih nasclja, sta ja, ok o piotova, pored ruteva ј Ш \ c п j m mestima, cesto u ve li ko j kolicjnj. . I J a d i listovi i socni ovr§cj stab
SJ.
•7·
Bral
11jc11ik -
C h n t o p o d i м n b ? n н s
! и н r i t i i S
da se ko r·iste od proleca do sre djne leta, а i kasnije, ali samo nak ~ a c l n i mlacli jzbojci ј socni listovj, rnace Starj jj \jstovi postaju g r u Ь i ј п a g o r k j . Sasvim mlacli prolecnji izbojcj pre razvijanja listova mogu da se prirede kao s pa rg la. Na mes cima na ko jjma se br asnjenik javlja и vecoj koliCinj, jedan covek moze za jedan cas da п а Ь r с do 5 kg Llpotrcbljjvih Ь i l j r 1 i h delova. Mo g ll se p o t r Ь \ j a v a t i bez ogran jcen ja. Ne po st o jj opasnost da se zameni sa oekom s lj cnom skod lj ivo m bllj no m v rstom, ali berac koji jos nije clobar pozna ,ralac ov e Ь i l j k e , mo.Ze cla е za meni sa s r o d п i m biljkama
ljika upotrebljavaju se za spravlja - smrdljivom pepeljugotn (Cheп j e corbl, va riva, pirea, za na c\eve п o p o d i l l ш v r ~ / r ; ш · i a ) ј st·colisnom р е ј sl., sarni ilj, jos bolje, p01nesanj С h e n o p o d i ш 1 1 f ђ b r · i d u ш ) , р е ! ј u go m sa d r и g j m divljjm po vrcem. Mogu koje nisu otrovne, ali i m a j и ne p38
JESTIVO DI \ LJ B BILJE
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
rijaran mms, р о с е т и il1 ј е lako . J ~ I i k o v a t i kad sc rastrljaju me cl u prstima. SJ jcno brasnjeniku upotreblja a j н se i sledece srodne vrste: 3 . PEPELJU G A Chenopo, / i н ш а / Ь н ш ( be la lobo d a, jLtrj e,•ac, s m и k a v c ; sl. 18). J ed nog o di snja /c ljasta biljka. Stabljika ј ј е us pt·a yna, do 1 m visoka, sa dugulja s ю j a j o l i k j m li stov ima р о iv ici • ec ko i nejed nako zupcastim ј р о povrsini b t · a ~ п j a s t i m . Cvetovi su s i t , z e l e н k a s t i ј skup lj cni u sti1 ol ke ј klasaste cvast i. Cveta jLma 1 jt1 la. 1 ј е f1 \ eo ma · o s : t " a п j e n a kao , tl ccloj 11a soj zem lji . 'Ra5te k с н ] п i z j n a clo Yiso ko u a n i п k i m poj::t5ev ima ш 1 pl oclnom zem ljistu п а ю g a t o m min et·a lr1im l i m a , n p ustenim j i v : н n a , o ko naselja, 11:1 tlub ri st ima i clrttgim z a p щ i t e t1tm mestima, ok o ogracla, и k l ' a j р ш е , · а i sl . \ lla d i \ j s ю v j i s o c п i ovr:ki srab lpkc s н od t l a v n i п a t l p o t Ь i j a Y a п i /,1 ~ p r a \ ' l j a п j e c o r Ь i , \'at·i,·a, pirea 1 ~ 1 . Kad su stal'i ji , n e t t k u s п i j i SLt.
3 2. BASTENSKA P E P E LJ U-
GA -
C h m џ p o d i н ш р о ! Ј · s р е г ш н ш .
.iscovi su ј о ј jajoliki, cluguljasti, n i s и izrazito b r a п j a v i ј bez naro ё i t o g su mirisa, s r a Ь J j j k a ј е razg L"a nata, viso ka 30 clo 50 crn. S c : н i ј а Ь i l j k a postaje с п · е п а . Cveca jllna i Т
ј н \ а .
a n j e п a е Ll ccloj nasoj R a p l ' O S ze mlji, о с \ n i z i п a clo s t·eclnje v i ю kih bt·cla, а xasrc р о vlaznim rncsti ш a kao k01:ov, п а recnim ostrvc i . rna ј s l., cesto ll veliko j k o i c Li srovi se bez ikakvih o g . · a п c e п a н p o t r e b l j a v a j н za с с н Ь е , \ f й l'j У а i pjrea. 33· MALA TURICA - CIJe l l o p o d i u ш ш ш а l е (mala pepcljuga) .
Jednogodisnja zeljasta biljka viso-
'
t\:a mestima п а kojima sc pepeljuga Ja\·lja и vecoj ko li cin i, je<.lan ё o v e k 111oze za jcclan cas cla sakllpi clo h clclova. MogtJ 1 kg t ~ p o t r b l j i tla se korisrc L>cz og •-anice nja. Se111C pep e ljLIJJ;C s acl r'l. i п м n t t ko ]j p ; l j п i 1 l'i L 1 svar lj ivil1 )1 id •ara, c e v o a i ck i о с \ с е ј п а , b c :1 ! r t , n i н a е , Ш J I o c i t o tt v т e g lac\j, o Ь i a n e IJilo u p o t t · e Ы j a \ f a n o za l11· as na za s p• ·e r11a r1je Ь а . lJo 11
v e l i k Љ
ekim ima, od uport·eba li cinapoclac s e m c п a п ј ј е ko brasna H C p o r и l j i \ • a jet· n10ZC da buc\e skod ljiva.
.,,
.
1
-
' "
Sl. t8 . -
Pepeljuga -
C . b m o p o d i " ш """'"'
39
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
18/48
J n S П \ ' 0 DIVI . Jii BIL)I'.
5/12/2018
ka do
) О
ko m
r o m Ь i c n i m listo,rjma,
Mladi clclovi Ь i l j k c , а naroCito sitni lisrovi, u p o t r c Ы j a v a j u sc bez jkak cYerovj sastavljaju stituljku cvast. vu g ogranitenja kao salata, za Cvcta jula ј avgusta. cor·be, ,,arjva i sl. ю s t r a n j e n a ј е skoro р о с е n L J USPA STA L O BO DA R a s loj zemljj, а raste na sljC:njm mesti- / lll'iplfx nilms. J c d п o g o d i s n j a ze ma ka o i pr e r ho d ne dv e '' rste. ljasta blljka, sa s r c o l i k o - t r o н g a s Smatra se ' 'eoma h t · a n \ j j , r o r л i rjm listovima, р о j,rjcj veCinom njeni mladi li stovi ј socni O \ ' S c i cluboko p c a s t j m , oclozdo sa s re s r a Ь l j i k e н p o r r c Ь l j a , r a j u se 7 . - а s р Ј Ћ \ ' Ь ш a s r o s i v j m ljt1s pama. ljan jc o r b l , vari va i pi rea. R a s p · o s tr· a n o ~ u 1 й е a v m и cla sc ko rjste bcz o g t · a n i c e п j . Sc- 7 . a p d п i j j m o v i m й oasc zemlje me ma le turjce t a k щ e a , Hr v at s ka) kao korov о z е da ( S o v c а Ь i j k a о a p t r c п i m vrtovjs lu7i za jsh ra ntt. , й ј п а s l 34· G R A o ko l t r b п j ш S К A LOBO DA e s t i m . 1 0 p o d i t ~ ш 1 1 r b i m ш . Ј cclno g ud isю с it о nja z c l j a t й Ь i j k a s::1 j a j o m Cela m lacla bl ljka, а lji kom vi so k um 30 clo 50 cm i listov i, upor rc bl java sc kao sa laca, l' t t a s t j ш , r c, lc r o m Ь i j ш n i m Jis- za corbe, va r iva ј s l. U n e to,rim a. Sit ni cvecovj sloz e ni st r istocn im ze m ljama jecle se S\'e z a p ri vr·hu u klasasttt cvast. sa kiselim mlekom. Hasp rostranjena ј е tt vecem delu 38. PO LJ SKA LO B OD A nase zemlje, n a j ё e s c e kao kor·ov , A l r ф l e x baslala. R as p r os t ranjena na sljcnjm mestima ka o i prethod- ј е u veccm d c l н nase zemlje, а na vrsta. naroCito u nizjnama, ok o reka, na Mladi delovi Ь i l j k e recnim ostrvima i slicn im mesrima. o t r e Ь i j a vaju se k ao salata, za corbe, varjva, 39· R UZ IC ASTA L OB O DA pirea i sl. - At,·iplex rosea (clivlja mala lo 35 · CRVE NA P E P E LJ UGA boda). Takode ј е r a s г o s c г a n j e n a ј
cm , sa camoom
s t a Ь i j i
C b m o p o d i н ш mbmm (svraCije jagocle). Manje е rasprostranjena о с ! p re t ho dn e vr sre, а raste na slicш mes tima, na ro ci to k raj ' 'ode. Miacli delov i Ь i l e t p o t r c Ы a v a j t t se kao salata, za с о г Ь е , va r i,ra ј pi rca. }6. LOBODA - A t,·iplex h01·/en.ri.r (v clika lo b oda, Job ttda, r n a Ь i d eca lo boda). u l k a , ali j н ё а ј cla se е ve om a ce st a l a pod ivl ja la da lek o od mes ta na k oj i ma е Ь i l a ga jen a, ta ko da ш о ze na mn og o me s ta da se na
-
)ESTIVO DIVLJ E Bl l. )E
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
u vecem cle lu nasc zem lje, ali na suvljim mestima, kao korov . К A D IV LJ A О В О 40. V E L DA - / Jt,·iplex latarica. Ras pr os о · а ј С 1 З е nesto v i5c O C f ~ O pret h o c e clvc v t·ste, а t·aste na zapus а zaslat e п i m mcst ima, n м o c i t o 11je nim t c r e п i t Т l й ј р о rec nim ob a la m a. Smarr a sc za povrcc ko je po jacava apet it. 41. M O R S К A L OB OD A А lriplex po po r o djc a , - lo b ode. Je dn o Che11opodiaceaet·lulacoideJ go d isn ja Ь i l j k a visoka do 30 cm , sa crvenkastom, dosta razgra na-
rom s t a Ь ! j j k o m , obrnut o jajolikom, IJtr s pasto -be ljcastim, brasnjavim li ю v i m a , koji su р о ivjci ccli, sa • n i m neuglednim cverovima. Cve l .t s proleca. Rasre u p r i m o г s k i m predclima, н uskom pojasu uz more, п а rlu l.oje sadr:li dosta so li. MJadj so c ni pmletn ji izdanc j ј listovi od k1·aj a m : н t a do pocet ka а u p o п e j a v a j н se za s р · а Ј ј а п с с о г Ь i , \':tt· iva, pi rea ј sl. M og u da sc k o ' is te bez ogran ice nja i ne p osto ji opasno st cla se :-:a me ne sa m s li c ao m s koclljivo m Ь i j k . 42. DIVLJ A O R S К A B L I Т VА Belc1 1 1 / m · i i ш a , po roclica rh e n o p o d i щ e a e lobodc (g ltrha l) litva, lucla Ь l t v a ) . Jeclnogoclisnja /l ' ijasta Ь i l j k a , cesto skoro po leg la р о tlu, sa pr izemnim listovima ja c o s r c a s t o g o Ы i k a i na dugim J a pc teljkama, а gornjjm listovima ; asiljenim ј u o Ы k u romba. Cve ю v j su sjt ni, ne ugleclni i mnogo t н o j n i . Cveta od juna do septembra. Raste н pr i morskjm predelima rta peskovjcom tlu du z о Ь а l е . Mla1\j lisrovj se u p o t r c Ь ! j a , a j u za sprav l p t п j c
koji (г с Ь Ј
19. -
Omaga
-
J a l k o r n i t ~
ht rbliUtl
debelim, katkada pr j osnovi drve nascim g r a n 6 cama.
Raste u primorskim predelima, neposred n o uz morsku ob a lu, na po p lavnom muljevjcO{n ze m lj i stu, SYuda g de d op ire morska vo da. Od ranog p roleca do pocetka juna
corbl, va r iva i pirea. Koren, u potreb ljaY aju se socnc s t a Ь l j i k e , za ј secera i skt·oba, upo salatu, spravlj anje corbl, v ar iva i o t j л a , nes to У а se rakoc.le 7 . а l н a п t r , ku s l. Sad rzj a s n o c e ,
а
jJi pece n. Svj dc lovi mo g u l bcz o l џ a t la sc o t Ь J j a v a i c e tlj a. Ne p osto ji opasnosc da se m ;rameni sa e k o m r u g o Т t
l ~ r
Sl.
s a d й j
' ' :111
k o d l
'
o m Ь i
j k
m .
so \j, sa ha ro ze
ј
dr u g ill sa sto jaka. a v a bez ogra
Moz e da se Ь ! nic cn ja ј ne p osto ji o z am e ni n e ko m l i Ь i
p a
o s t
d a sc
m sk oclljjv om
j k o m .
44 · C RV E NA OMAGA - Sa 43 · OM AGA - Salicornitt he,· ~ c м poroclica C h e n o p o d i щ e a e licomia j ruticosa, poroclica lo bo de (omaka lj , so lnjaca, cak podictceae - lobode (crv e n.i o ma
lj<.:oacadjsnja nj a i li ; sl. • 9)· J ednogoclis Ь i l j k a , ko ja mesnata tlvogo 11aras te clo 30 cm t1 visintr, sa t' lankovjcom s t a Ь J j j k o m , mesnatim,
cr v ena ca k so lnjaca, kalj, c rv. eSna Jenjaca) licna е pret hocln oj v rsrj, samo Stt ј ј g rancjce n eStO gusce ј vise od r venele, te jma ob! jk njskog
41
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
19/48
J
E
S
П
V
O
J EST I VO DIVt .j E { Щ
[) JVt. J E BII, J!i
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
a z i ю е cr ,' enkastc Korisci se na isci naCin k ao ј p r etbod na v r st a . 4) · JURCICA S н a e d n ш а г i l i ш а , porod ica C h п o p o d i n u a e lobode (sl. zo). J e dn og o d jsnja 7 - С : ш а Ь i k a , zele no -zu c kaste stai) Jjjke, ra zg ra na te p ri zem lj i. Li sr o ,, i su vlaknasti ј m]jcavi. Ra s prostranjena ј е u p r j m ф 1 ,ш 1 s lanim ј v la znim me:;tima, а g li nastoj, pesko\rjtoj ј ) ј l j н л k o v i t j p o l
z b u n a .
Ь о ј е
.
k•·aj potoka, р о zapustcnjm vjno a d j m a ј nj jvama, ё e s o kao о Ь i п ko r ov , р о obalam a potoka, r а i d ru gj h voda, LJve k а svc ;rcm i d o b ro m 7.emljjscu . Cela socna Ь i l j k a , Ь е 7 . ko rena, а 11 r o ё i t o lis tovi, С 0 1 1 а ј е j j a t ю g 1 blagop; u k ш ; a ј up ot r cb lj ava sc k ao , nJat a, za s pi·av lja oje co r bl, va t:jva i p i re a. 1'\ajv i:k m oz e da sc ko Jist j l m arta clo o k ro br a, ) ј i а t п о ю i 7 . а VJ "C J11 C bl az jl1 11 J:ie, р а ;.-.ima. Na !11 C$ t jma gclc se javlja u vccoj ko lieini, jeclao co vc k ; " а jctlan t as Ш О Z С а SkL!pi О 3 kp; L1 p0 · Љ Ь i l j n i ћ cle lo va . 1~ · с Slicn o se ttpo t •ebljav ajL• i s le tk ce vr ste:
~ ·
podlozj.
Mlacli proletnji lisrov j Ј Ш Ј р ; L Ј sc S l. 1 1. . D o d l j i ш v n ko r is ti ti kao varivo. щ v j cle lu jll kao st·eclstYo za Ciscenje. clrs kc (se dc na su im s jJjascj
.r
s t a Ь l ji c i ) ;
) ј
a s p e o : щ a п j
o l n j a ~ a
o l п
kuli
vrhov i
boc!Jjjkavj.
n a
е
н
primorju,
na s lanjm pescanj m , s ljonkovitim ili lap o rascim п j m a uz more. Mlad j p ro let nji og ra nci ko rist e se ka o va r j vo , kojc ne t reba soliri, jcr ј е Ь i l j k a sama slana. lz tih raz loga u p o t e Ы j a v a se ј kao za cin s ki clodatak dr u g im '' a r j,r jm a u nedo statkll so Jj. 4 7· M I A К I N A Ste/larin d i a , p orodjca n ~ т o p l ! ] l / a c e a e karanfila ilj k lj nCiea ( mjsevina, m is je
J e d
uho,
o g o d
cr cv ac, a
с е У с а
zeljasta
,
s l.
48. MOKRICA - S tellnrir1 ш t ( / i m ш (v LI Cja lim ili r r / щ h i u ш a q SJ . 23 . - S u m s k a miSjakil\ja ~ 1·cva, ku r ja cka c reva). D os ta - S lt /laria N J Г i o J i о 1·as pros rranjena u nas i raste \ laznim m es t jm a i u k raj voc la . ce loj n asoj zem \ j j. Z nat n o ј е ve ca ј Bjljka ј е veea i jzdas ni ja od mjsja kr u pn j ja o d Ь i c n e mj sja kjnje. Mo k j п j e . gu se p o t r b l a v a c i za jelo sa mo 49 · S U M S К A M [ S J A К I N J A sasvj m ml adi de lo v j ј l i s ю v j , u Sl ellaria 1 / f i / I O Г I Ш I (sl. 2.3 ). R astc ma njoj koJjCini ј u m esav jni sa р о ,,Jaznjm i svezim m es cj ma u clrugim jer su i v l j j ш povrcem, 11J"d s kim ј pl anin s kit11 sumama u g r u Ь l j i ј b rz o OC\' fS n u. fJ
.
prize mn a
- · ..... L J 0 " 8 . . -
a sa e z m ё e s t o nj s ko р о zem ljj op uste n om Ь i j j k o m , ve o ma SC " З Z ~ a v a ј siri р о p o r s i п j 7.emljisra. D o nji [j stiCi su jajoliki i S l. zo. - J u r ~ i c " t ш t r l a !!Jal' i l i ,JJt '"""" sa pete ljkama, а ~ о г n ј ј ui i i b ez pc tc lj kc. Cvc ra od pr o leca do je l j m , zvezdastim cv e 46. SOLNJ A(:A - Sclsolt! k(J/i , sc n j ma li m, . po rocli ca C / ю ю p o d i a e l u Ь o d t : to v ( ~ о п ј а с а , г н s t o l i s t a c , caklinjca, s la Ve o ma r · a p ю t r a n e n a Ь i l j k a р о Ь i l
soljanka; sl. njca, nja ze ljasca blljka
21 ).
z e
! i
sl. ч )
.
i s e g
Go cm ,
o d i s п j a
visoka do
Ь i l j k a ,
sa cankom
s t a b l
i k o ш pr i
razgranatom, sa n а щ р ю p lavicasto;,:ele n im ko p lj asrjm v r ћ u
1 1 i п 1
ili
kop\jasto -jajastim siJjatim \i:;to\:j .
ma.
р а ce so zc ni na do Jeclno goa s cbl v jso lo jkj1 m,lji, z ina sYet 1 p laj njna rasocl tc Ll reclim
c r v e п k a s t e Ь о ј е , pr i ze mlji raz lijim sLrmama, o ko m ed a, u Ы i z i n i g ra n at a. L ist o Yi su mesnaci i b ez n asc lj a, na zap u st c nim mesrima,
50. PUCAVAC Si lt lll' l 'l l i p orod ica Cm )·opl;)'lln ceae ka ra nfili ili k lin b li (p uc aY ica, pu c a i п a , p t ~ s i n a , skripac, sk l·ip a lac ;
g a г i s ,
SJ.
22 . -
M Щ
k i l \ j a
-
\"tt llllfi• '
" " '"'
ћ i vrhu s t a Ь J
j k e ,
u ra s tr e sito j
cv a st j, nalaze se beli c\ ' e to vi sa 5 jrokom mehtlr astom ca s icom pll n o m va z duha. Cveta od aprila d o jLJ ia.
43
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
20/48
J E S Т I \ ' 0 D I V Ц i ; ;
5/12/2018
IHLJE
bcli i cakocle pljvaju na poYrsini vode. Cvcta tl junu . . Ra sprost ranjen ј е u celoj na5oj zemljj, n ~ t r o C i t o и nizim predelima, gd e naseljava skoro sve stajace vodc, bare, lokYe u mocvarama,
Sl. 24.
-
P uc a v a c
J E S Т I V O
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
-
J i l tl i f
''"lf.m·iJ
V e щ n a r a s p r o s t r a л j e n a biljka, koja se cesto srece u brclskim i planinskirn predel ima u celoj nasoj zemlji, gde ras ce р о t r a v n j r л ob jvicama suma ј su roncima, maraka, livadama ukraj puteva i staza i sl . Mladi proletnji izbojci, socru vrhovi s t a Ь ! j i k a ј mlado lisce mogu da se u p o t r e Ы j a v a j u za spravljanje salata, c o r Ь i , variva ј sl., i to bez ogranicenja. Ne pos toji opasnost da se ov a Ь i l j k a za
pliea toplija jezera, priobalske de loYe reCica sa veoma sp01·im tokom vode ј s li cna mesca. Cesto ~ ; е nalazi L1 v1·lo veljkoj koliCini п а jednom mestLJ, pokrivajuCi li scem voden u p o v 1 · s j щ , i п а п e k o i k o hektara . Koren ј poclanak, koj i е veoma vc liki, sad1:zi vr lo vclike kolicioe s kr<>l1a, : ~ . a t i m taojna i ш g i h mate ei ja. Moze da se o p o t : e Ь i za ћ r a n u k u v ~ ш , р е с е 1 iU osuseo р а samle vcn u brasno, kao s irovin a za hleb, kase, r а : ш е poslastice i sl. Na mes tima na kojima sc lokvanj javlja u vecoj k o Њ n . i i na pogodnom scanistu (p litka vocla Ш mesca sa kojih se Yoda u s н s n i m mescima ili s jeseru povuk la), jedan cove k m o ~ c za jedan cas da iskopa do 2 0 kg podanka. Seme lokvanja, ka d se proprzi, moi e da sluzi kao za mena za kafu.
ZU TI LOKV AN J - N " ш l111et1m, porodica N j • 1 J ! p l и e a lokvanji (iut i le pu h , zu ti t t•ae lopoc, lekuta; sl. 26). Biljka s\ jcna IJclom lokvanju, ali sa nesto sitnj ljm ј uglastim listovima, koji tako tle plivaju р о povrsiru vode. c,ret
5
.
р l и Ј ·
zute о ј е , manji ј е od cvcta \)elog lokvanja i pliva л а povrsinj \l()de. Cveta u junu. H.asprostranjen е р о ce loj п а s о ј ~ c ш l j i i г a s t e 1 1 а c n i 1 stan is tima kao i bcli lokva11j, ali ~ а n о ima ma n je n eg o ove vrsr.c. К о r е п i po clanak sacl l'ze closta s kroba, zar.im d ek1itrozc, saha •·ozc ј е
5 3· L U CA C Alfim·ia o!fici na/is, porodica Cmciferae - krsta sice 27).
meru sa nekom sliCnom skodljivom biljkom. 5 . LOKV AN J Nymphaea а i Ь а , porodica l'{p11phaeaceae- lok
DIVLJE IJILJI:;
S.
26. -
Zuti
lokv:onl
( l t ~ c i c a ,
lu cina, cesnjaca; sl.
Dvogodisnja zeljasra Ь i l j k a , vt soka do 8 о cm. Donji li stov j su ј о ј bubrezastog. а gornji srcastog ob lika, р о ivici su zupcasti. Pr i vrhu s t a Ь l j i k e a l a z e se sitru beli cveto vi skup ljeru u rastresitu cvast. C ve ta ocl ma ja clo н л а . Cela Ь i k a ш i r i s e
(lopoc, beli l o k v a п j , Ь l a t n i cvit, lepen, Ь е r е с п а trava, jeze1·ska lilija; sl. 2 5 . Visegocblnja v o d e п a biljka, ciji se koren razvi ja u mu lju na u stajacih voda, а kroz vodtl se sve do povrsine prtl zajL• duge socne lisne drsk e i cvetna
i drugih mate1'ija. U sirovom s t a л j u t r o v п i m . m a t r a j u sc 'Posto se п a g 0 1 ' a k t ~ b e pokise le u vodi, peceru mo g u cla l l kus; kLJvani Ш ~ е opotrebe za jelo. Suseni ј sam lcve ni u Ь r а s п о daju d о Ь н 1 s iro i п u za hlcb, kase, razne poslas-
L jscovi su veliki, s rca oblika, odozgo sjajru i plivaju na povrsiru Yodc. Cvetovj su krupni, veoma lepj,
1 ce i sl. Prinos е о е ~ с о manji nego mesovitirn liscarsko-cetinarskim pt·i vaclenju belog lokvan ja. Pr o sumama, od nizjh brda sv e do ok o przeno seme takode moze da se 1 20 0 m n a d ш o r s k e Yisine, katkada i na kr sevit im mestima ob raslim L l p o t r e Ы kao zamena za kafu.
v a п j i
s c a Ы j i k a .
sto-bubrezastog
44
Sl.
25. -
Deli l o kvnnj
beli luk (cesnjak). Ja v lja se u celoj nasoj zemlji,
л а
closta cesto u liscarskim,
а
recle
Lt
45
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
21/48
J E S Т I \
5/12/2018
0
DIV L Jf . 1\ILJE
i " c i ш a , na n esro s v e z j j j ш mcs ri ma , is pod Z Ь u n j a , u zivicama, р о ivicalu a su ms kih puteva, л а zapus t e п i m mesti ma , cesro u vecoj ko
s u
1 proletnjj li stovi mo g u se kor·is llli za spra\•ljanje o r Ь i ј varjva . 56 . CRNI SLE Z - Molnt silsle ' t•rft·is, p orodjca M o l м c e t t e t ov j (gusCija t ra \•a, djvljj slcze tiO\•C, l o Ь c i c o v j e , su m s ki slcz ; s l. о ) .
i C i п i . Ј
lacli
i z d a п c i ,
v rsc i
s t a Ь l j i k a
i
ukus be listovi, koji jm a ju ш j r l o ~ luka, mogu se korj stiti od apJ·i la do juna, а naknadn.i socnijj jz j c i i do jesen i, za s p r a v j a п j e cmbl, va rj va, pirea od o 1 e s a o g p o \•r· ca, kao dodatak salatama, za zaCio, а sitno is ecka ni ka o zamena < : а bcli н k . М о g н da se t t p o r c Ы j a v a l bt:z o g r a п j c e o a ј neskod ljjyj Sll. Ne postojj opasnos t da se ov a Ь i l j k a zameni sa nekom $ l i c п o m skoLl lj i vo m Ь i l j k o m . Na me st im a mt koj i ma se l н с а с javlja ll vc c oj koli cillj, с d а п covek mozc za jeclan с а ~ lla sa kupi do 3 kg u p o t r e Ь ! j i v i h clelov a Ь i l j k e . S е ш е moze cla se t l p o t r e Ь i kao zaCin i zamena za Sl. slaCicu.
j a t·ede v i c g o d v jsoka od 30 1 1 1 а do 1 m, sa ve o ma r a z g r a п a r o m Ь J j j k o m , cc5to s k om po lcg lo 1u р о zemljj. Li st o vj su t a m п o z e c l)() je ј slabo ma Jja,•i а j 7 . н п j 111 jed nak e o k t · u ~ a s t c 1czn jcv c . Cveta о с \ maja clo jt1 la k a 1 p п i m k pi111 t·uzicastjm cvecov ima p г o l· п i m l j t i Ь i C a s t m z jJj ca ma. R a p r o r . r n j п е р о ce loj n a ~ ( ) j
t l п o g o d i s п j a ,
j s ј
~ 4
t el jasta
Ь i l j k a
:.-
>8.
M o r g r
1 1
CaJult
~ n
J н a r i l i J I I a
MORGRUSA -
Cokilr kao zacin, zatjm ka o sa lara, za porodica C r ш i f r o e - krs c orbc, varjva ј s l. Im a podataka da rasice (m orgru sa, mors ka gorusi ј е u vr e me g ladj k orcn mo r grus e ca ; sl. z8). J e d п o g o d i s n j a zeljasra e \ C n u br a s no ј u p o t r e Ы j a , a n Ь i l j k a , ko ja naraste u visinu do 7 а hleb.
, ·
JES TIV O DI\ ' LJ E Bll . ll ·
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
c mlji, o ko 1zooЋ V m 11ad mo rsod ke ojzina vjsinc, clo а 1asrc р о 11itn m e s t i ш a obrasl jm rravom п a S l. 30. Crni s l c z t r u Ј / а / Ј - .1 u l п m cito niskom tt"av o m, na z a p L ~ t c п i m ј retko obras ljm m es cjma, н k t " a j kao korov о zapustenim njjvama, н t e v a , og rada, zjyjca, р о mcdama, н t o v j m a ј \'Ocnjacjma. ka meni t jm nas urjm mc st ima, cc s to Mladi listovi, i z d a л c j i r ~ c j ok o j)i u Ь J j z j n i na se lja, karkada i t a Ь i j i k a vrlo su prjjatnog uk u sa i od davn ina se u m n ogim zemljama
t i ш o ,
30 cm , sa cesto poleg lo m s t a Ь J j j k o m i ш c t l u s o b п o j s p r e p l e t e л j m og ran cima ј dosta ,,eJjkim lisro\rima, dv o s truko i z d e J j e п j m debeljm, m esna rjm i s o c п i m . e p i beli jJi S\'Ctlo l j u Ь i c a s t j c v e ю v j sJozen.i su u cvasr. п а vt·hu s t a Ь J j j k e ili njenill og r:a naka. Raste u prjmorskim kt·ajevima, uz samu m o r s k н о Ь а l н , л а vcoma s lanom н do koga dopiru morski
5 5. SULAC porodjca C r ш i f
mladi za me kasnije za s p r a \ J j a п j e с о r Ы , vari\ra za nadeYe i sl. Mogu da se koriste be z o g r a п i c e n j a od ran og pr o leca do s redine leta, а ta kode mogu da se u p o н e Ы j a v j u i л a k n a d n i jesenji izbojci. N em a opas no sti da se ov a bllj ka a m п j sa nekom l j c n o ш skodlji,•o m Ь i l j kom. Na mesrjma gd e se cesce javlja, с d а п covek mozc za jeclan j ok o r, 5 kg t!potr eb cas da s a k ljivih Jj srova. Seme sadrzi u lj a, а u k U S П C mJade pJodOVC CC StO Ll u p o t r c Ь l j a v a j u sasvim
sane salate, а
О · а ш Ь е tatario,
krstasice (clivlji k : н f i o l , morsko ze lje; sl. z9). V jsegod js nja Ь i l j k a , visoka 50 clo 90 c m, sa razgt"anatom stab ljiko m. L ist o ,•i н ј о ј ve li ki, odeb lj a lj ј pct-ast o jz dc l jenj, s clonje s1ra ne sa bc li m CY t:stim dlaCicama. Pr·i vt· I1LI S t a Ь J j j k e SLI stit asto-groz dasti c v e ю v j . Korcn е veJjkj, jak ј mes n at . ю · o e
Rasp 1ostra njcn е н prjobalnom talasj. Mlacli nadzemni delovi Ь i l j k e ј pojasu prjmo1·ja. so c n.i !istovi jmaju specjfiCan ukus Koren se moze korj stiti presan п а sl a Cicu: mo g u da se up o trebe kao salata ili kuvan . Mlacli jzdanci
ј
r a n j н rad o jeclu deca. se t ~ p o t r e Ь l j a v a j t i ј sle d ece vt"ste koje su veoma s rodnc slezu :
svezem
i c н o
Sl.
29.
Ta tors ki i "l " c
( .f l l l l t i ~
'"''"'''
47
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
22/48
J E S Т I \ ' 0
J E S Т J V O DIVLJE BILJE 5/12/2018
OIVL JE BILJE
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
prcdela Slovcnije). I ljsrovi
ј plo Li stovi se najccsce u p o t e Ы j a v a j u kao salata, ali ј ka o kt•vani. P lodovi takode mogu da se koriste za jelo.
dovi sa dr k vitamina
С .
59· V E L I К A SLEZOVAC::A Malva alcea. Raste najccie u brcl
sko-p laninskjm predeJjma zapadne polovinc nase zemlje (S ioven ija, Hrvatska, Bosna ј Hercegovina) .
Cistovj ljav a jLI р ј
: е а ,
jccltJ
ј
mlacli i:tdancj se L!potreb salatt•, corbc, variva ј а mladj ploclovj mo g tJ cla se svc:ti. ј
:>:а
Р I Т О М I SLEZ - A ltl;aea (tJ:ancJay jJj e, t"Umen cv e t, treu da, g•·ud icn jk). Ra ste ј с е s с е LJ 6 о .
1 · о и а
pr imOJ·skim krajevima i toplijim de lovima Makedonije, ali ј е gaje11 je m prosireno na skoro celu a s u Sl. 31. -
Sitni slez -
Jifnll·o lfrJ:Itflo
Malflfl 57· SITN I SLEZ neglecta slez, slcz-po (m odr j zemljuh, koturac, solzeno zeljc ; sl . 3 1 ).
Veoma cesro se nalazj u celoj nasoj zemlji na slicnim mesti ma kao i p r e t o d л a vrsta, а naro Cito ј е veoma cest kao korov ok o n a ~ e l j e n i h mesta. : М а n ј а ј е Ь i l j k a о с ! crnog sleza, а Jjsrovi SLJ ok ru g lascjji, be z reznjeva i na clt•goj drsci. M ladi listovj sadrze znatno v ik vitamjna С i karotjna nego prct h o d п a vr s ta i ll potreblja vajll se za s a l a щ , а cela socna Ь i l k a i za sprav ljanje c o r Ь i , variva ј pi •ea. 58. BEL A SL E Z O VAC::A
zcmlju. Cesto podivlja ј moze se nacj ј va n vrtO\'a. Vrlo lepa, de koratjvna, vjsoka Ь i l j k a sa krup njm r-uzjcasrjm, zutim, l j u Ь i c a s j m ј ј ј tamnoc r ve njm cvetoYjma. Jjs to v j se t • p o t r e Ы j a v a j u za gotovlje nje corbj, varjva, pirea, za zavijanj e s armc ј sl. 6 т . B E L O R U : l : I C : : A S Т I SLEZ f-avalbem t b ш i 1 ' ! , i a c a (stola, laksj slcz). Raste u skoro celoj na so j zcmJjj, scm Ll planjnskim precleli ma Slovenjjc, а nalazi se р о Jjvada ma, jvicama t r a v п j a k a , tlktaj meda i zjvica. Ml ad i Jj stovj, izdanci ј soC!1 iji vrik i s t a Ь i i k a ocl proleca clo pocctka let a ј on i о с ! п а k п а с l п Љ izbojaka tt е s е п u p o t r e Ь ! j a v a j џ se za С О r Ь е , Ya t·jva, pirea, na d eve ј sJ. 6.z.
ZEC::JA SOCA -
м
og u se kuvatj i kao с а ј . Zbog Yel ike koljcj 11e
o k s a
п e
kjseline koju sadr:l.e, 1 1 е trcba ih jcsti u ve lik jm koliCinama, jcr rada mogu da budu skodljivj.
Sl. 33· -
Netik -
ш p a / i t ш
uo/i tnugrrt
63. ZU TA ZEC::JA SOCA comiculata. Veoma ј е s)jcna preth od n oj vrsti, samo su ј о ј listo,, j tamnjje zelene Ь о е i sa l j u Ь i c a s t j m preliY Offi, а Cvetovi zJa t nO ZutC Ь о ј е . Rasprostranjena ј е ј raste veCinom kao koro'' о poljima i Oxalis
vrtovjma nizih predela. U porrcb
ljava se kao i prethoclna Yrsta. 64. N E T I К !tllpatiens no/i lcmgere, poroclica B alsaminaceae netici (netak, neclirak, kurjaca ; s l. 33). Jcclnogodjsn ja, socna zeljasta Ы l k a sa socnom stabljikom koja moze da naL"aste clo б о cm р а i do jednog metra. Listovj s џ ј о ј nai z111Cnicnj, duguljasto-jajoJjki, р о jvi ci zupcasti. U donjem delu stab - ·
Oxalis
ј е
poroclica Oxalirlaceae -
Malva pusil!a, koja ima р о vise bledoruzicastih cvetova :.:ajedno na kiselice (zecji kise lj ak, cecelj, zecji dugoj drscj, а raste skoro u celoj kupus, zecja d e t e l i п a , zajcja de nasoj zemlji (sem Yisih planinskih teJjjca; sl . 3z). Vise godjs nja nezna . a c c t o . r ~ : l l a ,
zeljasra Ь i l j k a , koja veoma liCi na
Sl. 32. -
Z e ~ j a
soco -
Oxalil
о Ь Ј ј k п
zadebljala l1 ljika C\ro rova, а u go rnjem delu е dosta razgranata. Cveroyj su zuti ј dosta ottloullo krupni. Cveta od jula do avgusta.
49
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
23/48
J ! i S Т I V O 5/12/2018
DI\'LJE В I Ч П
Raste
JESTIVO DI\'LJE BILJE
о s v e z i ш , hu m u so m bo
garim, zasencenim
s н
u brcl skjm ј planinskim predeJjma veceg dela n a k z e ш l j e , n a r o ё i t o u seve r п j j j m krajevima. Cesto se javlja н vclikom mnostvu. Mogu da se u p o t r s r a Ы j i k e i listovi s a
k н p l j e п i и
a m a
e Ь l j a v a j u s o ё n e
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
l a c k o п a g o r a k u s i podsecaju na gorke bademe. blogu da se u p o r r e Ы j a v a j u za jelo p r e s п i ј na r a ~ L j C i t e п a C i n e priprem ljeni, а i u 1 n c s a v i п i sa drugim krtolastim Ь i Ljkama za spl'avljan je kasa, hlcba ј sl. Nc posroji opasnost od zamenc sa nekom i c п o m 5kodljjvot n Ы l ј
67. MALA CUVARKUCA schlechoni, koj:r raste na s l j c п j m st a njsrj ma. 68 BELI JARIC - Ј е d н ш о / ja Ь н ш , porodjca С г о s ш / а с е о е ··jei Ь с ) ј zednjak, s j l ' a П su)jevak). J e ш p e m i t > I Ш I
Ь i l j k a ,
ј ш а , s о с п а ,
pm visoka do
10
dugogodjsnja p1i ze m Jjj r azgra
с т ,
lece do k ј е Ы l j k a jos sasvim mlada; п a t a , sa l t ш o g o b r o j n i m s ј r п ј ш , us п j i h se spravljaju ё о r Ь е , va ri va ј kim, ' 'a ljka st jm i veon1a п i m pirej. 1 stov ma kojj o b r a s t a j н t a Ь i j i k н . 65. CUVARKUCA - . \ ' ш f ю · sa sv j(, ~ щ а n а . Pt·i г h u st.a bljjke viiii/111 t e . · t o t · н ш , porodjca C l · c , s ш / a Ja7.vi jaj u sc ј ) ј Ь l e c l o l j u Ь i c a s t i i t·eae - ja •·iei (zecji k u p н s , 7.ed njak , cvcto v i. Cvc ta ) juna clu o k t o Ь r a . va7.claziv ; s l. 34). V i s e g o l i i i п j a Ь i l j Ј ј а se closr:a с с s ю р о kamenj ka sa b r o j п i m debeJ jm, m e s п a t i m tim m estjma Ь r d k i h i planinsk ih ј s o c п i m listovima poredanjm ll pt·eclc la u cc loj п а s о ј ze m lji, cesto c l e b e l н > > I u z н « pri ze m lji, iz ko je tl vccoj k o l i c j п i . p o t r Ы j a v a j u izblja takocle me snata stabl jika . se s o ё n j v t ' ю v j t a Ь J j j k a sa li s to soka do 30 с щ , na Cijem se vrhLI yjma 7 - а salate, s pravl janje с о r Ы ј г а 7 . v ј ј а k r u p a п : l u c k a s t o - c r v e п i cvet. va•·jva. yfoze da se u p o t r e Ы be z Cve ta ju la ј avgusta. o g t - a n j c e п j a ј ne p t· cti opasnost da Raste р о v jsjm brdjma ј planjna sc 'l.amcni sa nckom s blnom s kod ma; na jsta k nutim, svetljm ы e n j a - ljj\r()m vrstom. cima. Debeli s о ё п i (jscovj upotreb 69. 2UTI JARIC S e d 1 1 ш ljavaju se kao salata ј 7 . а spravljanje а С Ј - е (zuti :Zednjak). Razlikujc se od variva. SJjcno se u p o t r e Ь l j a v a j u ј bclog p r v e п s t v c o р о tome st o s(edeee \' fStC cuvarkuca : jtna zute cvctove ј п e s t o ј е sitnija
1- 0 111.
71. MEDUNIKA F i l i н ! ш т · i а (mocval'lla s н н 1 с I>L td jteljjca, os in k a; sl. 36).
od
66. PLAVA CUVARKUCA
S e ш p e r v i v н ш g ! a i i C t i Ш , koja п а s l j ё n j m stanjstima.
Ы l j k a .
Javlja se na
se jav lj a ma, cesto u ~ u kusu ј е malo
s J j ё n i m
ш e s t i
Р о
n a t n o j
k o l i ё i n i .
l ј щ
pr i k н v a n j u е ~ а go to v
, а ] ј
ljutjnu ј dobar ј jela od m c s a п o g cljvJjeg р о '' rca. Ka rkacla sc u p o t r e Ь ! j a v a i za sp1:av lj anje mcsanih sa lat a .._ _ ,.._ 70. SURUCICA - Nlipe11clula g u Ы
ш l a
Srodna ј е p r e t l ю c l п o j vrst i, a li mn o g o visa ocl е , naraste t' t· c ko m e t a г t1 vis jnu, [jst.o\1 i џ :, tL tpniji i sa k r t t p п i j i m JjstiCitn a; с ·
о .
/
Vcoma н
~ k o r o
tl t t . i п a
ј е r a s p r o s t r a n j e п a
celoj
, i п t l clo 30 sa dtt g ttljast im li stovima, clvost ruk o l'e ck asto iz clc ljenim , tako da se sasto je od
prcko
zo parj Jjscjca. Na zilama
Ј ј а ;
cvecovj SLI
s l o z e п j
Ll
J . џ o z
i pobrda
j k a
zcmJji, o d dosta v i ю k o u
n a ~ o j
р о
I J e x c ф e ! a l a ,
Ro.raceae -
g о ш о
lttljkc nalaze se okruglj z a d e Ь ! j a j \ ' О П ю l ј i . Cv et ov j su beli ј [ ј Ы e d o • н z j c a s t i , s i t п i ј s l o z e п i u grozdasru • v r щ pr j v r h н cvctne s t a Ь \ j j k c ; , v ~ : t a j u od apri la do jula.
Kaste р о s t• vjm Ji vada ma ј pa s tlptcima, р о iv i cama t•etki11 s uma l:lka, ukraj staza i PL•teva; cesto sc 1 1 а 11 c koj l iv a cu na lazi u ' 'c o ma ve likom br o ju . 1\'\lacli prolctnji Ј s ю v j 1 10gt1 da kao sa lata, а t r Ы j a v a j u .,,.
porodjca
netna
clasto- mer li castu cYast р г i vrh u c v c r п e S(a bljike, Ь о ј е su zuckasto -bele ј cl osta jakog p r i j a ш o g rnir·i$a. Н . a s t e na m ocvarnim mestima, ok o bara, pocoka ј jarkova, cesto н veoma Yelikoj koljcjni na ј е с ! -
р Ј . ш
( konca ra, g ripclj, zc ludovo ze lj e, sv j11ju•· a k; sl. 35). Visegod js nja ze ljast a Ы l j k a , ko ja nat-ast e L
п
kt· trpnijj i tako tle
l j c п j e
t•u za
p e п ј с а ,
ј п
н · s t o
.
kn sn ij e jos samo kao k 1.1vano
Ј > о н с с .
Im ajtt spee jfiean ukus, te
:n ro Ь о l ј е da se mesaju sa c , J., · Jjjll1 povrcem. G o m o lji Ј < '
\ r џ g j m ј т а ј u
Sl.
36.
-
Medunika
-
F i l i p t л d и l a
u l ! l l i i Г J t l
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
24/48
JF.ST!VO DIVLJE B!LJE 5/12/2018
JESTIVO DIVLJE BILJ E Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
no m mcstu. Javlja se u skoro celoj ј е , kad sazri, crne Ь о ј е , S J З J n a nasoj ze m lji, od nizina i p o c i Ь r d a veoma slatka р о ukLtS tl. Н . a s r e р о ivicama SLtma, Ll sverlim р а dosta visoko u planinske pr e
dele. )..fladi
o g и da
se и р о t r е Ь ! ј а \ • а ј и ka o povrce, ali ih ј е zbog do sta jakog a r o m a t i ё n o g mirisa bolje и p o t r e Ы j a v a t i и mc sa,rjnj sa d r и g i m divljim po,rrccm. Pred stavlja dobru s i r o v i п u za ki se lj en je. Na m estima gde' е ј ш а Ll vccoj koli6ni jedan covek mo ze za ј е с \ а п cas с \ а п а b er e do 3 kg list ov a . Ne po st o ji t1 potreb)jjvih opasnost cla se z a ш c n e sa nekom s Jicnom skodljivom Ь i l j п o m vrs to m . 72.. KUPINA R 1 1 Ь щ ji·utit · o s ю
porodica
,
Llkraj livada, sraza, pLt teva, р о skoro celoj nasoj zemlji, od nizih preclcla do srednjeg pl a п i п s k o g pojasa, ccsto l1 v e l k o ш s и m a r c i m a ,
l i s ю v j m
R о s ш е щ
-
Ш П O S t V t l .
Od listova kupine mozc cla se t a m i п k i с а ј , ko ji sprav Jj a ukL1San р о aromi poclseca ш t pr a vi (1uski).
PlocloYi koj e n ю
voce , cla se jede p r e s п o i prj p r c m l j п o 11 3 l'::t?: JjCjt e n a c i п e (Sl1VO, kao k om po t, pckmez, ma rmclacla, si t'Up, zclc ј s l.). К и р ј п с ! 1 С Jice ni na jcda n Od Ott:OV11ih ili s ko d Jji vjh divljih ploclova. О Ы с n о
ruze
( ostruga, k t i p j e п a , kupinjaca; sl. 37). Visegodjsnji Њ u п , visok do 2. m, Yeoma razgranat, sa dL1gim po,•ijenim bodljastim s i Ь o v i m a , sa krup nim perastim listoYima koji se sastoje od р о 3 do ј zupcastih jajolikih listiea na bodljika voj pe reljci. Cvecovj su beli jJi crveokas st o -beli, grupisani и s t i ю l i k i m cv a stima na v r h o ,rima ogranaka i cv e
r c d s t a v l j a j и i z v r s t ю
z e
clece
ј
kLJpini slicne S 1 i sle
v ~ s r e :
73- SUMSKA KUPINA - RuV coma ј е ccsca i rasre и YCCinj nasjh SUma, narocitO l! ko n tinentaJnom delu zemlje. Z b и n o v i s и ш a n j i о с \ o Ь i c n e kupjoe, sa sitnijjm bodljama, belim cvecovi ma ј n e ~ t o sjrnijjm crnjm slarkim
16. MAL I NA - R н Ь ш i d o e ш р о zem lj i ; cvecovi s и beli ј g r и p i 11\:tljLtga, sunica, crlena kupina). sani su р о n ekoliko и gornjem 1 1 t : п a s t i ~ i Ь , yjsok do 1 , 5 m, d e l и cvetne s t a Ь l j i k e ; cveta od P lo d o vi .1 neparno jzdeljenjm listovima, ap r ila do pocetka ј и l а . su mali, veliCine sitnih \esnj ka, и s donjc strane belicasti, Ј ••11 ј с п ј bobama; sazrevaj Lt od sr ed ine J .. Jim cvetoYima i c п e n i m plodo ukusnim, nakjselo ' 1111:1, Yeoma i aromatiCt1im. J : t i kim Od svjh vrsta kupjna ј ma]jna • • Ј ю l t ' e Ь i j a v j и se li scovj za sprav IJ.I 11jt: vitamin skih ca jeva, а p lodov j 11 ' ( ' t s t a v l j j и u k u s п o voce ј sjro I I Н I za s p r e ш a n j c kompota, clze • н • > v a , sirupa ј d r u ~ i h s lat k isa. 17- SUMSKA JAGODA - Pra'''"'i'' t!esm, po r odi ca Ro.roceoe, rL1ze ( J:I I',odnjaca, marnica, p o 7 . e m . \ j џ s a ; , 38). Njska zcljasta Ь i l j k a , sa 11 .tj r1 im podankom jz koga sv a ke ~ > < l i n e i z Ь i j a j џ troclelni р о ivici 11 pcasri listovi i vrczc koje puzl1
b щ h i 1 · t ш .
kg plodova. Ne postoji opasoost da se zameni sa ne kom slicnorn sk o dljivom bil jnom vrstom . 1
78 . GUSJA TR A VA Potentilla а ш е г i п а , porodjca Rosouoe - rl1Ze (bezan jca, bezanka, g и s a k ;
plodovima.
74· NIZINSKA KUPINA -
ce lo g leta. Pl od ј е u R 1 1 Ь ш с о и i ш . Raste l1gla,rnom р о ob liku dosta k r и p n e bobice, koja vlaznim mestjma, ok o rcka, po toka, mocvara ј sl. z ь u n o v i и a j и
и
sl. 39). V i s e sa ta n ko m s ce р и z ј , ј
t o k и
niskj, p o e ~ l i , sa trodelnim li st o vitna, koj i su s donje s tran e s vetJlje Ь о ј е , belim cvcrovim a ј sa plavj cascim, fir1jm pe p e ljkom posurim plodovjma slatko-k isclkastog l1ku sa. n. PRIMORSKAKUPINA R 1 1 Ь ш 1 1 / ш i j o l i ш . Raste р о suvim ј
i z c
R и Ь и s
frJtti
t·uzicasti, а plodoYi veoma ukLJSni.
ш i
,
zeljasta Ь i l j k a koja najces
t a Ы j i k o ш ,
d и g u l j a s t j m l i s t o v i ш a ,
l j e п i m
c l t ~ g џ l j a s t i h
tjca, koji п a s t o z џ t i ,
cluboko
s и
sa
perasto
dt1 ga c kim р о
7 do
1 1
n a z L t Ь \ j e n i h
lis
d о н ј е
strane srebr Cvetovi Sl l ј а s п о dosta k ш p n j , а j a v l j a j и se о с \ s i v k a s t i .
maja clo kraja avgusta. Biljka ima tr a jan podanak, cesto u o Ь \ j k u g omolja
kamenjt im mcstjma ug lavnom u ј mors k om podrl1Cjl1; cvetovi su
Ku p in a -
g o d j s л j a
zo cm , sastavljenim od
р ~
Sl. 37· -
a v g и s t a ,
do s redine maja nakiselo-slatki crveni su, ј a i ' O m a t i c i . Raste р о svetlijjm ј otvorcni jim ш п а m а , su ma rcit11a, s um s kim k r c e v i п a m a ј pozaris t itua, od ni 150 0 m z i п a i pobrda d o ok o ti p l a n i п a m a , п a c l ш o r s k e visine ces to ll ve ]jkom ш n o s t v и . Ocl Jistova jagocle spravlja se veoma ukusan ј aromatican Yit a min sk i с а ј , а pJodovi se LlpOtreb \jav aj u kao s и ш s k o voce, presn i, SLI SC ni (i za с а ј ) , pripremljeni k : ю kompor, slatko, dz e m, s i r и p i s J. Na me st im a gd e se jagode jav ljajtl ll vecem mn o st v u, jedan cove k moze za jedan cas da nabere ok o
slatki i ~ 1 .
ј 8 .
-
Sumskn ja goda -
F r 1 1 д a r i a
>t!lo
ј dosta mesnat. Javlja se u ve ljkom d e l н na se ze mlje, narocito и severnijim p re de lima, do k ј е и p r i m r j и o p s t e
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
25/48
J l i $
J E S Т I \ ' 0
Т I V U DI\'LJE BI LJ E
5/12/2018
79· V I R A К -
A l r h e ш i l l o
vul-
porodica R o s o c м e ruze (v •·kura, gospin plast; sl. 40). Vi sc godisnja zeljasta Ь i l j k a , koja narasrc do 1 5 cm н visint1, sa lis ю v j m a ko ji s н cllanoliko jzde ljenj,
,l!,fiГ i s ,
а
о п ј с s t r a п e , n а
go zila, ssa prjlcg ljm dlaCi oclozgo г о ё r о ok o li, cama; c v e ю v j s џ sirn j 7 . џ c k a s i skup lj er1 j tl A'01!1 jem c i ~ I L J c v e c n ~ sra bl ј ј kc t• 1 c p Ћ v i l n t 1 mec Jicasto cvast. Cvcra ocl maja clo н п а . Ras1:c р о mtvoim p o y t · s i п a m a , Jjvadama i r 1 j m ' mcstima tl vcccm t lc k1tlaSC zem Jj e, Ll g )avnom U
Sl.
a п i 1 1 s k j m
е Ј О У t П 1 а ,
CCSIO
U
VCC(: I 1 111110 StYL1. 39· -
tla sakupi do •,5 k ~ li sto,·a. ' е opasno:;t cla se z a m c п i sa 111 J..om skoclljiYOI11 Ь i J j n o m \ ' С S Ю Ш . К о . P L A N I N S К I V I R A К l k l ш 1 1 i l l t 1 o l p n t г i s , ra stc u ~ l a v n o t n 11 p1·cclelima , · j ~ o k i h p l a n i п a , р о p l . 1 1 1 i п s k i m pasnjacjma ј J i v a t l a ш a . ~ t . t b l j i k e i pctcljkc j g ш v a str ob I." Jj pr jJ eg Jjm tiJ ac jcamn, j ~ r o v j Hl J н 1 I J 1 ' c z a s r o g о Ь Ј ј k а · , najvisc tlo р о z c l c l п i . Up ot •·cJ) Ј , •v i1 1c krpasro Jf. lvajtl se й о i Jjsrovi p t · c t h o < . л l ' ' • ~
р щ ю ј i
1 I :> I C. н 1 . PETROV А С '"fm tm·ia , р о 1 щ l с й П o r r
М Ј а с Ј ј Jistovi mogu cla se L1po P ь f r n / i j t l za t т c b l j a v p п t , J j a n j e y jr am in : ; k o ~ е а ј а , а j:;ro tako ј za с о l ' Ь е , п е т а . :\laj,rjse rasre u П I Z I J a m a ј \•ariva ј pjr·ea, sami il i cesce l1 me pobrdu, а rede u planinsk jm prc savill j sa clrugim zeljascim ,, r·stima. del ima, gde se o g r a п i c a v a п а donji Na П 1 C ~ t i m a ~ c l e se javlja l l vecoj planinski pojas. Rasre п а vlaznjm, koJiCini, jcdan COVCk Ш О Z е Za jedan с е s ю ј moc,•arnjm mcsrima, р о vlaznim ј svezjm livadama ok o reCica, poroka, bara ј sJjcnih :.nesra, н v e k na otvo renim povrsinama i cesto u veJ jkom mnostvu.
i s r o v i g usje trave mogtJ с Ј а se u p o t r e Ы j a v a j u za sp ravl janj e t•kus
д . r i ш o n i a
-- н а % е cclog svcta, kt: avica, vcJika i c a ; s l. 41). /..cljasta blljkn, moze tJa ll :'l laStC о 60 Clll џ t c e c t e
( l o:t\':1 ' " k ш :
Gusja r r a v й l l a a11teriua
1
а
sa kt·pasto izcleljet1jm, п а g rllblm li sto1•jma tamnijc cit: t1C Ь о ј е ; CVCIO\Ii su zuti, sa1 11pljcnj u vitkc grozdovc p•·i Yrhl1 , н · ш с s t a Ь i j i k e . C1•eta od maja cln f\111:1 . l ~ a s t e р о tr:\l•nitn povrsinama uz ., t t т ~ в m a r a k a , l l svctlim retkjm 111Hama, ukraj scaza, od п ј z е р ; polmJa do srcdnjjh planina (clo 1 • : ю т naclmot·ske i s i п e ) . l ' l ~ j п t 1 , Z ) ~
c c
l
51. 41 . -
P etro \•ac
-
. J z.ri111011ia t и p n t u i a
su ve\jki, lepi, ш z j c a s r i ilj beli ј Yeoma p t · i j a t п o g mirisa; C\'Cta maja i ј в n а . Plod ј е j a j o l i k o - d н g н l j a s t (sjpkinja), zreo ј е naranzasto-crvc п e Ь о ј е , sjajan, ok o 1,5 cm dugacak, sazreva septembra do oktobra. Raste ukraj St1ma, u retkim, svet
\llacli listoyj clo c v e t a п j a Ь i l j k c sc za spravljanjc 1t t a т j n s k o p ; ё а а Ы а g с · о п 1 е , а i Ј .. 11 povrce, Ll 111CSav joj Sa c i'L1 p; j11 1 1c ljasrim Ь i l j k a m a , 7 . а spt-av lj an jc <ш Ь , \ o Ћ I ' i Y a ј sJ.
lim sllmarcima, medl1 Z Ь i . ю j e m , t ~ k r a j puteYa ј s ta za, od z i п а clo srednj eg planjnskog pojasa, н sko ro ce lo j nasoj zemlji. Mlacli lisro vi se t t p o t r Ь l j a Y a j L 1 za spt·avljan je c a m i н s k i h cajeva. Rz . DIVLJA RU:l:A Н о и Zr c li p lodoy j se takocle н p o r e b ft!ZC ljav aju za sp raY ij an je vcoma tlkt1S и l l l i l l п , p O I ' O C i i c й Л o . r r n · e ш ~ (pasja fl1Za, gjpak, Sipk OYiJ1:1, SC J1LI п o g ј o m a t i c o g j t a m i н k o g с а IIka; sl. 4z). \ Т е о m а razg1anato ј а , а i za y j t a m i п s k j k o n c e н t · a t , '• 1Ы е ob t:aslo ј а kjm ti 11 0vi ma, kojc pcktnez, clie m , zele ј dr uge slatki 1 1 p o t r e Ь i j a " . · a j u
nog viraminskog
с а ј а i kao povrcc za gotovljenje с 0 1 · Ь i , pirea, ј slicn il1 ј е а , sami ili u mesavini sa c l п • g i m • cJiv ljim povrcem. ( ~ o m o J j j n ю t • а sc ku v а н , pcku i doda ju sjrovj nama za :> p ravljanje kasa, l1 leba ј sl. Na mestima na kojima se g t•sja t1-a va javlja u veJ jkim k o i c i a m a , ј е с l а п covek moze za ј е d а п cas cla
i п l 1
ј]ј
do 3 kg listO\'a nabere da nakopa do 1,5 kg gomolja. : \ ! " е poscojj opasnost da se zamcni sa nekom sJjcnom skodJjjvom Ь i l j k o m .
DIVL JE BII.J E
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
5 1. 40,
Virak
A l e h t ш N ! a l ' l l ~ g a r i s
mt·asrc 3 rno m, perasto sa vise povijenihu gra na, saclo nepa 1,(Jcljenjm listovima, Ci ji su li st jCi с н а Ј п ј , р о jvici zupca.sti. Cvetovi
ll a gcle Naј kad ,,J jill se. mestit imajedan Yise dj ruza dobro rode, covek moze za jedan cas da п а Ь е r е do 3 kg plodova. Ne postoji o p a s n o ~ r
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
26/48
J E S Т I V O DJVLJE 5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
u glavnom sa us p ravnjm gr a nama; liscovj su ne p arno perasto izdel jcni, р о ivjci pli tk o zupcasrj, malo siljaci. Cvetovi su bel j, nepr j v i ~ e ,
jatnog mirisa, grupisani u srjtoli ku cvast; cvctaju s r· ecljnom maja. Plo d Ь о Ь i с а ,
ј е
t:m broju, ј е d а п covek moze 1 JC.:CJan CaS da nabere do ~ kg J>l<>tlova . Ј ' о г Ь щ t o г Н 7 . BREK INJA ruze u ~ r ~ l i s , porodica Rosaceae • l щ · k , bokunja, brckLrlja, makol111t':t; s l. 44). !'(
sjcnaе Ь о ј е ; sazkacla uzri svetdosta loc rvene r ev a sep rembra clo oktobra; р о ukusu е slatkasto- r1akj se la i nagorka, ali pos lc slane ј prvih mrazeva t1 ve Jjk o j me 1i g u Ы go rCin tr . Hastc р о sumama L1 a n j н s k j m p.reclc ljma L1 skoro celoj naso j ze m lji, scm L1 1 a j j п j j j m clelov jma ј
Sl. 42. -
Divlja ruta -
Rosa ttmma
da se zamene sa nekom sljcnom skod ljivom Ь i j n o m Vl'Sto l1 1 .
83. PO LJ SKA R UZA - Nosa Rasre р о sJjcnjm mescjma ka o ј prethodna \ 7 fSta, ali u nesto toplij jm uslovjma. 84. P LA NI NSKA R UZA Roso pend11/ino . Raste о planjn o t ' I J e щ i s .
Yojvotlar1Skoj ra п i с ј ; jma е п а br clima ok o 50 0 т naclmorske i п c р а clo 1 9 0 0 m. Cesto ј е closta brojna i skoro s,rake go dine obiJno rodi. Plodovj, nar·o6to ub r anj posle slan e ј prvog rnraza ( r а ј ј е su prj Jjcno go rkj), ш о н da se upotrebe za spremanje v o c h cajeva ј na razJjcjte na cjne preradeni kao sum sk o VOCC, П З f О С ј t О U ffiCSaYini Sa drugitn dj v )jjm vocem (vitamjn slci konceotrati, dzemovj, pekmezi ј s l. ) Ne postoj i opasnosc cla se zamene
s kjm suma ma ј jma tamnoruzjcasce sa n ekom sljcnom skocllji vo m vr s tom. Na mcstjma gcle se jaYlja н Ш crvene C\'etove. 8 5. Z IM Z E L E N A RUZA Rosa s e ш p e r P i r - e ш . Raste u top ljjjm precle Jjma, а narocito и p r i m o r j н . ј zimzelenj, koscati, Ljscovi su sa о Ь е strane sjaj n j. Ljscovj ј ploclo vi svih vr s ra cli v ljih щ z а u p o t r e Ь J j a v a j н se na iscj naCin. 86. R E B I К A S o r b ш r ш porodica
cuparia, Rosaceae -r e Ь iruze ( j a r e Ы n a , smrdljikovina, k a ; sl. 43). Omanje sumsko dr vo, ko je naraste do х о me ta ra, retko ј п e s t o
lijim
BIL)E
topljjjm s н m a m a do yjgjne 1 500 m, naroCito na krec j a k u , na s н c a n i m ј su v ljim mes tima. Plodovj sadr2e dosta tan ina, te str op o rj, ali po s le slanc i р п О R mraza postaju veoma ukusni i pocl secaju na musmule. Mogu da se b er u i ranije, р а da se ostavc cla g n j j l e . U p o t r e Ы j a v a j u se na razli Cite п a C i n e kao sumsko vo ce. Sa jeclnog drveta moze da se п а Ь е r е р о п e k o l i k o kil ograma p lodova. Ne po s to jj o pasn os t cla se z a ш e n e S З neko m J i п o m skod Jj iYOffi Ь i J ј
od ok o
11 0 1 l l
vrstom.
88. M UK IN JA - S 0 1 · Ь ш arir1, porodica Rosaceae - ruze (mukov nica, muk, mok; sl. 45). VeCi Z Ь u n jli otnanje drvo koje п a r a s t e do 10 m u ,,jsjnu, sa sirokorn ј g usto m kru nom. Listovi s н celovirj, ok o 1 о (i do 14) ctn dugackj, а do 8 cm sjro ki, o kr u glas to -j ajoJjki, р о jvici zupcasrj, sa don je scrane belieasrj. . М n o g o b r o j n i beli cverovj slozcnj
SJ. 44· -
S o r b ш l • n н i н ~ > f i l
B rekinja -
Vjsoko s Lrmsko clrvo (viso ko clo re((c ma lo ,,jse), jak o raz
10 m J . ! , т :
ш a t o
ј
g uste k r о cm , р
t ш e .
Listovi
н
ivici su krpa sc j 1 а k о k r н p n j j e z џ p c a s t i . Cveј е d 1о vi su bc Ji, si t п i ј gr t1p isani na t l щ ~ a c k j m pe te lj kama, cvetaju ш а ј а do jun a . Pl o cl е clu gu lj asto -ok 1L1glasc, du gaca k do • 5 cm , najpre t т v e n k a s r o - z u c k a s t , а kasnije, ka d v ~ , ; l j k j
ok o
о
b e l j c a s t j ш
SJ. Н · -
b l k a
-
S ~ r b щ а ш н р а r i а
po staje s rne d sa sazri, 1ac ka ma ; sazreva u ok t obru. Raste u ve lj ko m delu na§e z e ш ljc, u brdslcim ј planinskjrn svet-
SJ. 4S· -
Mukinja -
S и b u s
aria
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
27/48
j E ST J\ ' 0 0 1 \ ' L j E BIL J !!
JE ST I\ ' 0 D!VLJ Е BI L J E
su u rastresite grozdaste cvasrj. Plod ј е bobi6lst, veliCinc ј o Ы i k a k t · u p r ю g graska, ka d sazrj ( ok robra), sveclo ј е с л , е n е do cr ,rcn o
5/12/2018
-narandzaste
Raste
Ь о ј е .
р о retkim svcrlim sumama,
na stenjacima, medti retkim zbtt njcm, л а suncanim obroncjma, р о ob o djma livada tl brdskim ј p l й n j n s kjm preclel ima, najcesce ш 1 . k 1cc n jackjm tereni ma. Cesto : > с s rece tt vecem broj tl. Plod t 1 й k i s e
closta me s nat, bt·asnas!·,
е o - s
a d н
a v ,
а
poslc
a п c
p t·,rog ш t a z a е z n atno 1 1 s п j j i . Moze cla se u p o t r e Ь i kao divlje voce, · e s t ю ј l1 mcsavioi sa c l r н gim pl o cJovima. Ocl н ј е g а mogu с Ј а se sprave ''eoma Ь r a п l j i v e k a ~ e ; u me savini sa brasnom ј / ј d r н g i m hlebnim si rovinama korjsri se za m e s e п j e llleba ј sl . Sa j e d п o g d • veta u r o d п o j godini moZc da se nabc1·c р о п e k o l i k o kilograma pJodova. К е postoji o p a s н o s t da sc zamenj sa nekom skicnom skocJJ jivom Ь i l j ј
Raste u rcrkjm S\retljjjm п a r o C i t o
р о
н m а r с ј ш а ,
i v j c a ш a
s н m a m a ,
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
s н m a
od pobrda do
i
za jelo presru jJi s p r c m i J e Ш п а razJicjre nacjne, а osloboderu kos 1 ' с ј с а i ka o sjrovina za spremanje hranljivih kasa, h l e Ь a i sJjcno. Sa jednog s t a Ь i a moze da se п а Ь е r е р о nekoJiko kjlograma plo Ь е
р о
s r e d п j e g
p l a п j n s k o ~
pojasa. Cesto se na jednom m e s ш nalazj vise stabala. Plotlovi SLt, ј kad s a z ш , dosta tvrc]j ј oporj, Ј ј kacl p r e z r н , а na g n j i l e , veoma Sll u k н s r o ё j t o kad п j i slatki. Mog1.1 se upot•·ebjti kao ј c 1·ugo vocc - p r e ~ > п i jJi п а razJjcjte а ё ј n е sp ravl je ni, а takotJe se o d п j i 1 n 1 0 ~ L I p 1aviri ko laCi, mogll se 1 1 1 c ~ a i sa cli'Ligim b l e b п i 1 1 1 sirovj nnma : ~ . а st:)l'avljan je h l e Ь a ј sl. s ~ l c c n o ~ clrveta mo:l.e а se nabere i clo 30 kg o c o v : o ~ .
Ne postoji opasnost
cJova. zameru sa
(djv Jja
poroclica Ro.raceae t r п o v j n a , p j 1 · a k a н t a )
.
92. BELI GLOG -
ј е с Ј • ш
Sl. 46. - Crvc11i gl og C r a l ntfJ!.PS o :_·J•nrdut//(1
Drvo, koje narasre do 15 т Yisine,
1ц '
sa
r a z v i j e n o ш k r u n o ш
vcCinom imajtl trnovire zavr5ctke. Listo vi Stt jajo liki, н i s н veliki а sa gornje sm1ne su glack i i a m n o z e l e п j , а sa do o jc Ь l e t l i . CYe to vi Stl beli sa i ZL"az im п i m a н st·ecJioi, g 111c r v e n ш p r e v ш 1 p i s a п i р о ne ko li ko na kratkih letot-asra; evetajtl ocl k · а а PlocJ ј е а р г ј а do e c l п e maja. m п o g o m а п ј ј nego u g а ј е п е k r·uske, okruglast ј kad sazri, z u c k a s ю -zelene ј е Ь о ј е . Sazre,ra septembra t 1 S p
1 - a
ј
v n i ш granama; ogranci
do okrobra.
k o
r u п j c a v e l j C i п e k r н p n i j e g
O \' Og р о с l п 1 < ' : ј а
.
. Mcsnatj de o plocJa ј е Ь r a s n j a v , malo opor i mozc с Ј а se korisrj za jelo prcsan ј ) ј prirc(len na razliCitc n e (kao e s a v j п a za marme 1 1 a laclc, za s p t · e m : ш e kasa, hleba ј sl.). V coma o Ь i l n o roc li , а moze da se ) с · с џ tokt• с е е zime. P r z e п e s e m c п k e s lu:l.e ka o zame t1 a za kafu . Ne mo lc cla se zamenj sa n ekom sl jcnom skod ljjvom Ь i l j k o m ; even t н a l п o
z a m e п i
•m
do k p r e t h o c J п a do 3 semenkc. se na isti nacjn.
р о
U p o t r c Ь ! j a v a
g t"a ska, koja s azre,ra od o k tobra kom. о cJccembra. 89. DI VLJA KRUSKA - Pims Raste u p r i m o r j н , а vrlo cesto sc pil'nste,., porodica R o s п c e n e - ruze. gajj р о parkovjma i п a s e J j j m a ј va n
t a
s e m e n k п
vt·sta im a
O')'aCa111hn, porodjca Ro.raceae l . e (gJogovac, Ь е Ј ј trn; s l. 46 . < Ј , с 6 Њ u п Ш п j s k o d п o , koje 1 1 н - a t e do 5 m u v j s j п u , sa veoma 1.1 zg ranatom krunom i dosra trno \'1 1 m granama. Ljstovj su velikj 1lo ~ с т ј cluboko н r e z a n j na tri Ш p ct krpastih nejccJnako zupcastjh c z п j e v a . CvctoYi su Ь е Е ј Ј ј rede
ё a
C ! ' t r t m g ш
Raste na ) j i : п j m mestima kao i prcthodn a vrsta, а moze с Ј а poraste i п e s t o v jsj. L jstovi Sll п е ~ t о с Ј џ Ь l е щ e c e r u na reznjcve, а cvetoYi n e s ю sjcn ijj od c r v e п o g g loga ј razv ij aju se k a s п i j e . PlocJ ј е takode crve n, а sadrZi samo р о ш о п о g у 1 1 а .
ruze Dosta
razgranat Њ н о , kojj naraste do 1,5 111 u v j s j n н , sa t r п o r j c j m g rana ma u maJjm, kozastim, р о j,,jci rctko z u p ё a s t j m Jisto,rima. Cve ю v j S J bcli, а pJod ј е cf \ren a b o Ь i
se
da s Jicnom skociJjj
vo m Ь i l j n o m vrstom.
90. GLOGOVICA - i>.J'!'tJcantha с о с с i п е п ,
п e k o m
,
2
93· TR NJIN A - P m n ш spino sa, porodjca Rosateae - ruze ( t r п , trnu la, crrti trn; sJ. 47). Njzak, jako razgranat i gust Z Ь u n , kojj н a r a s t c do 2 т u visjnu . Ljsrovi su maJo izduzeno - jajoliki, р о j,rjci sjtno z н p c a s t i . :-.1nogobrojru sitn j Ь е Ј ј cvetovj, p o j e d i n a c п i il i р о 2- 3 zajcdno, rasporederu su du z gran
nekoJjko u Cica; cveraju ~ ; : - r i l a do pocetka ' н o l i k t l CYaSt; cvctaju maja do maja, pr e listanja. Plod ј е plavicasta 1 1 1 п а . PJocl ј е b o Ь i c a s t a k o s щ n i c a okrugla k o s t ш i c a , velicine krup щ а v<.:J jcjne g т a s k a , kad tiZt'j c г v c n e no g g raska, р о povrsjnj р о l ю ј е . Sazrcva scpcembra clo ok sivkastim pepeJ jkom; sazreva 1.1 s e p t e m b ш i o k t o b ш , а z reJ plo ю b r a . ltaste и svct lim retk im su m ama, doyj o s t a j н clugo п а g J : a п c j c a m a , р о s ш n a r c i m a , ivicama iit1ma, me tJu cesto с е Ј е zime. Veoma е r a s r o s r a п e п a ј rastc / . ю n j e m . Veoma е •asprogct-at1jen р о skoro · celoj na so j ~ e ш j i , od pojedinacno i li Ll \'ecem brojtJ, cesro llizioa do Sl'ednjeg planjnskog poja Ll 111CSa \rinj sa dr u gi m zbunjem р о l . j c a s r j ,
moze da se sa glo gom, cjji su plodovi neskodljivj ј
sa,k 1
tako
1 1 1
а
r џ p i s a n
i
р о
р о
s н m a r c j m a ,
Ll
S Y e t l j т
pojedjnacno retkim jaYija prisc tnera ka n a Ь J j z u . ili mama, р о iYicama s н m a , PJodovj (gJogjnje) s н brasnasci i puteYa, ograda, na k a m e п j : ~ \ о oakjseJi. Mogu da sc upotre- s l i c п j m mestima, od п j z j n a o l i k o
LI
S ukraj
a r j m a р а
ј
do
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
28/48
J E S Т I V O DI VLJ E
BILJ E
J ESTIVO DIV L JE B IL JE
p reko 1000 т n a d т o r s k e VISi ne. P lo d ј е т e s n a t , sla tk as t o -naki se o i v е о т а opor, а po sle slane ј p rv ih r a e v a mn o go ј е uk usni ji i i т а т а ј е o porosrj. Mo :Ze da se uporr c Ь i s ve:Z il i su s en za jelo, za sp r· c n j e cajeva, k o т p , za r a7. nc vocne prerac1e\rin e ј sl.
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om • 111, sasta v lj eni o d 9 do 17 jajo Jjkih Cinc s i t n o ~ graska, socna i k ad saz ri, crne ј е Ь о ј е . 1 1 1 ica ko jj su о ivjci celi. B ro jn i l• cli, , , е о т а т i r j s n i c v etov i slozeni Rasre u j t i т , to p li m p redeli 11 u visece g roz d ascc cvasri ; cvema, po se bn o u р ! о r ј , т а d а se mcstim ico o srece ј u k o ш i t.lfLI r a j т т а ј а ili о с е с k о т juna. l' lo d е pl jos na ta т a no m dclu nase zem lje, na r oc ito na a , du ga c ka 1 tlo 10 с т . L i n c a n i т а k 1 · s , ~ c l c se na la:r.i o br o n cima . o r e k l o т е iz Seve rn c Am e r·ike , k l e е clav no p1:e net ј vc oma Pl o clovi, ko ji s tt closta slatkj, 1:tsiren о ]jvr·o pi i a ~ o j zcml ji , ali i nag01· ki i o po rj, re tk o se upoe s t i m l c clanas, na mn og im , sat l·c bljavaju za je lo pr csni, vec cesce 1i п a v a cele t t т i c , najcesce р о p1·c t"a cl eni ј u me s av ini sa c l п i g i m t 1 i c a т a , tJ pobrtltt i tt clo nje m clivJjim с ш , а ј ost1 ika i za spre l ' l a n i n s k o т pojasll, na pcs ku ј [ ј manjc v o п i l 1 ca je va. pc.:s kovitim ze m ljistima. 95· DIVLJA TRESNJA - P r н Cvetni g rozdovi mo g u da se mls r 1 1 1 i n ш , porodica Л о s а с е а е ttpotrebe sa t esto m ј sccer o m za т а tr esnja). Sum1·t1 %c ( < . r o 1 т j c a , Jmtvljenje prz enica, s b l no pal a sk o c 1 ·vo, vjso ko 15 clo 2 0 m, sa l l k a т a , а o d u v Љ c vecova s pr a v u n m . Li sco\ri su jajasto •ct ko m lpt se uk u Sall a r · o т a c j c a n а ј . S\ eze -clu!; uljasti, si ljati, cltlgackj neko а h е saclr ic h r · a н v e 1 mekane Jik o sa n tjmetara, р о jvici zu pcasti. S[. 48. h i l н л l i н o м Ditelir\a P J ~ J r n l т n 111aterije ј т o g u d a se kuvaj u j c ю Veoma Ј е р ј be li cvetovi javljaju , а rako de ј da se suse ј l ю r a n j se istov 1cmeno sa l i s t o v i т a , kraCite о а razli nacine konze r vjsu. Se cveta ju od т a r r a d o т а . Rasrc u jcln ap r jJa d o poce t ka т а ј а , P lo d mc.: sa d rzi dosta belancevina, р а t o a , na roCito u prio l i т p r e e l i ј е okrugla kost un jca, d o 1 с т u moze da se gocovi sliC no pasulju, b a l s т p ojasu prjmo rja. pr·ecojk tt, kad sazrj (t1 av g uscu), џ , t ш t d a ј е tllje, k og a ј т а tt s е т е j j iz d an cj ј li stovi . ~ Н a d i p r o l e cr nc ј е Ь о ј е . a ra k od e pre cve tanja 1e mnlo n agorko . О с \ s c т e o g u da se Raste s koro u celoj nasoj z e т l i , r н o z e da se cl o blje br asn o, о с ! koga н p o r r e Ь l j a ј u kao p ov rce za sp rav р о mcsovirim s u m a , na ro 1
n esro t•e<.Jim m es t jma, о u т a r c i ma, na ru bo vim a s t ш a , с \ nizih b1·cla d o o ko 1 500 т visine. P locl е s la cla k, nesto nagorak ј 94· MAGRIVА - P m t ш s ш a h r l ma lo na ki $e o. U p o t r Ь l j a v a se kao leb, porodica Rosnceac - ш z е ( l· a SLimSko v oc e - prcsan ili na razli se ljka). Ve 6 : Z Ь l l n il i о m а п ј е cl rvo, citc nacine pre•·aclen. clo 5 т visjne, sa gjrokom l·crkom 96. BAGREM - Robiflia p s e t ~ k r t щ o m . L istovj su t a m п o z e J e n i , cloa cacia , po1·odica L e g н ш i t 1 o s a e a j п i , ok o 4 cm clt1gacki, okrLig- mahtmat·ke (bagren, bagrena, bela lasro-jajoliki, р о ivici s i t п o ztip cas b ag rena). rj. Sitni beli C\'etovi g rupi sa ni m clrvo visoko 2 0 (d o 2 5 ) su l1 stitolike gr o zdas te cvas ri ; т Su sa rsko et kom krunom i granama c vc taju aprila do maja p re li st anja. b r a s l j т t r n j т ; Ji scovi su neparno t a ko st ll nica ve li - pe ra st o jzde lj eni d u ~ a c k i 2 0 - 2 5 Plod ј е o k ш g l Sl .
47· -
T rnjina -
6o
r и
u . r
rpi,JtJtrJ
111ogu cla sc spravl jaju ka se ј hleb , с ј ю ak o sc J j c i t i т p o s c t ~ p c ma iz nj ega oclst rao i ulje. ·P r o pr z c e z rele scmc nk e Stt trkusna za11\ Ctla za kaftt.
lj an je o r Ь i , varjva i pj rea, s a т i ili ј т jos bo lje u mesavini sa d ш z e l j a t i т ' ' rsrama. Ne postoji op a s nost da se z a т e n i sa n c k o т s li c no m s kodljivom biljkom; mo ze da 97· DITELINA - Pso u1ICC1 Ь i se z a r п e n j samo sa deteJjnom, koja neskodljjva ј cakoc!e jesriva. ј е ! н ш i п о . r а , porodi ca е g и ш 1 1 е 98. BELA DETELINA - Т t - i ш t h . н n a r k e (ve li ka mo c 1-a clj e te lio a, e g ш n i n o s a e l j •lct elina t11oclra c vj ta, l j a k ; . f o l i н ш 1·ep ens, poiodica т a h u o a r k e (puzeca djetelin a, sl . 48). Viseg ocliSnja ze Jja s ta Ь i l j k a ko ja п a r a t c clo 5о cm u \' i s i t н . k ш i kume clere; sl. 49). Vi se go
1 1 а .-
ј о ј
е
Ь i l j k a
ob •·asla re tkjm ma disnja zeljasta StabJjika niska rasta, m i t a Ь ! j i k j : н n a . Li st o \•i su tJ·o d e l11i , kao u sa dosta razgranatom r o l н i т J i s t o Y i r п a . Sjcni, beli, а e , а Ji st iCi su р о j,,ici ce li. < k t c Cvcto vi su dosta yc \jk i, Jjubl casti; pr ed p recYetaYanje Ь l e d o c r v e т
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
29/48
J E S Т I V O DIVL JE
JES1'1VO D l\ l.) E BI L) E
1110gu с \ а SC a v j a j џ kao Sparg\a. - slide pdf.c oms p р о Jjvaclama i p as11Jac ima Ishra и na u pr irodi \llado korenjc se ta ko<.le upotreb najveccm dclu nasc zcm ljc. IJ.!Va kao spargla. Razvjjeni k o r c , too. S К A D E T E LIN A V A ш • · o C i t o u jesen, sadt·zi closra sk r oT г i j o l i 1 1 ш p m t e ш e (cr·vena dete 11.1, z a t i ш secera, i n a ј dt'liA'jh j п a , k ravljaca, dcrcla). Njeni lis rija mozc upotreblja\ra 111:\te se ј а covi Ь l о jmaju bclu peg u, а j a n j c s k r o Ь a , kao h l с Ь ,Ј d o а ·j j z v e n i ; ' е о ш а o c cvcrov j su ·.trovina i sl. r isto \'i sc u p o t ј е 1 1 a - a s p r o s r · a п j о )i ,radama ј IJ.I\'a ju kao zamcna ј fa]si fj k::Jt н t X I ~ 1 jacima o ю celc n as e zem 1IOA' Lt а ~ С \, о ~ с а ј а . ј tlcJo vj 1 lje, а mcst imi cno ~ > е i gaji. k ш s t e bez o g · a п j c c п j i l . Nc pos •о r. N O CU RAK - Chamaelojj opasnost cl a sc z a m c sa с · i п ш щ ~ ш t f o l i п ш po m clica Oe- v •bov n icc (kiprovj п o l b t l' ' t i B v•·l) ov jca, sv il ov in:t, ciperje; п a , sl. ј . ' r t ze lj as ta Ы l k a , s c g l i S п o g met ra р а ј vise, vis o ka do sa Lsk jm Ji stov im a vcoma slicna y t·bov irn, oc l ko jih SLJ prizem ni po JC(Iani t l krtJ g o ko c t п c stab \jjke, а g ornji SLI п a i m c n i c п o ob ra l i cl uz s t a Ь \ j i k e S\ 'C cl o njenog а , I{Cle sc na lazi klasasta cvast sa b ю j n j m ! ' u z c a s ю - c l ' \ n j m cve covjma. ( \ ' Cta о с \ juna с \ о a\ rg usta. P lod ј е ULII{acka uska m a п a , jz koje posle p t ~ c a n j a jspada se me sa belim s v c r l a ~ r j m vlak n jma . Vcoma ј е rasp rostranjena Ь i l j k a u svim nasim kt·ajc\rima od br dskih ј е
5/12/2018
S i. 49· -
Del a
i j ' o l i ~ t ш r t f > ш •
kas ri cve tovi sloze ni џ u Jopraste svet nc g Ja,•ice ; cvetaju od т а ј а clo avgusra. Ras pr ostr anjcna ј е р о livaclama i pasnjacima sirom с е Ј е nasc zem Jje, od 11 izina а dosta visoko u plan in e; cesto se javlja u v e i k o ш 111110S t V U , pokrj vaju Ci Ye)i ke povr s jiJ C.
li sto Yi m og u da se korjste kao ,,jtaminska salata ј ·p o" rce, mesa,rini sa clrug jm е s с е и п а zeljasrim vrstama, а mo g u i cl:t se kjse le. Poneg cl e se i cvetnt: g lavicc r c Ь ! j a " a u za l ш v a n j e ј jclo . u p Ta koae se и p o t r e Ы j v a L J ј mno gc c1:uge vr ste clctelina. Navcsccmo ne ke od п j i h . 99· B A R S К A DE T E L IN A
, , с cl o oko 2. 5о о m visin c. J{a ste u retkim s um am a, а p r o c j ш a , р о jvi cama s tJm a, na sec ir1a111a , krce,rinaА ' 0 р о poza rj sti , IH\IOC ito П 1 1 1 ma , uz m ecJc, p џ t c e , u kraj StJmskih pl'ttA'a i а slicnim mest ima, cesto Ll veo ma vc Jj koj k о ј п ј. Mlac\j р щ ј jzbo jci, soc nj Vl ll OVi s t й Ь i j j k c , m l й c i listov j, ј pri ze mt1 j i sa s c a Ь J j j c , tlpotrebljavajtt
Т ! i ј о ! i н ш f D r l ?
: ; с
~ J i a c li
r ш ;
p1·edcla п a
m o
а
toYi mo g LI cla se kor js te о с \ proleca sv c clo kasne jese11i, а u p o Ь \ j a v a j и se kao salata, za corbe ј varjva ј kao z a ш e n a za е а . р а
103 . R U H : ' : : A S Т I N O CU RAK - E p i l o b i 1 1 Ш О Ш / 1 1 1 ( c п r e n i nocu rak). a s p r o s t r a n j e л ј е sko ro u celoj nasoj zemlji, а raste о vlaz nim mcstima, pored jaraka i sl . g a c k ш T ~ i s t o v i su m н na dosra petcljkama, s t a Ы j k a veoma raz
CYet o ,ri su ш n g o b r o n i ј ili belicast i. 1 0 4 . D RE N о т ш с 1 s , po t·odica Comaceae r e п o Y i (dre i ~ a , d renov ina, c l r e н a k ; sl. 51 . Z b u п Ш о ш а n е clrv o, k o je retko naraste Yise od 5 m. L ist ov i в п а krarkoj petelj ci, р о b l i l ш jajoliki iJj eJjpric n i, р о iYicj celi, r 1i t ' \ 1 в j e n j , clu gackj clo 10 cm ј sa о Ь е r a e malo malj av i. Cvet o, rj su s jt n j, a n i , n o r o n i , r н p џ s titOY C. Cveta rano u pr o lece prc listanja. Plod е d LJ g uljasra cr ve п a kostunica (drenjjna) sa cv rst im b l
а
pr o lctnja (sveclska kao rana salata, \jna, izrod ica ). Liske ove e r ce lcj tc r Ы , va rrako jva ј p r a п j c п e de ј za џ jajoJjk e, cverovj beli ili rLJ zic as ti , pir ca, naj ccscc џ e ~ a v j n i sa а kas nije tamniji. R a p t · o s н a n j e a gim dj vljim p ov rcem. Mladi izbojci
kom drugom s l i C o m skodljivom Na mest jma na а se o c ш k javlja u v e ) j k j т ko\ jcina ma, ј с d а п covek moie za jedao cas da saku pi do 3 kg listova ј Ј ј do 5 kg mlac\jh izboja ka sa vrscima st ab ljika il i do 2., 5 kg korena. 1oz . SUMSKA SVIL O VI N A - c. o b i н ш ш о п i а ш ш ; ( s ш n k a ' Yt·bo v jca). М а п а е \ p1erhodn e v t·ste ј im a k.race ( J · s t e Jjs rove. It asprostranjena ј е u svjm sumskjm o c ш c j j m a , ocl п a s j m п j i h b rc la do yjso kih p l a n j п a , А ' с la StC и meso vj tim \iS cai:Skim ј \jscarsko -cetinarskim sumama, is pou nes to retleg sklopa clrvcca i na p r o a sa ma n je trav e. Lis a J j n ~ · .• Ы l j k o m .
g r a
· s k c
1. 1
$0.
-
No l: urok
-
C h ш н o
llif•lillf!l
н e r i " , f l
flll,.f!, JI·
BI LJE
.
r и z i c a s t i
6z
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
30/48
JESTIVO OIVCJe BICJE
J Б S Т I V O D I V L ) Б
mesom, koja sazreva krajem av sinka; sl. р . ) . Dvogodisnja ili Ishra vi na gusta, slarko nakiselog ј е i poncsr o segoclisnja zel jasta Ь i l j k a , koja na oporog ukusa, а kad prezri sasvim rasre do roo р а i znarno vise ј е mekana i g u Ь i oporost. s a п t i m e t a r a tt v i s i п u . Listo\'i su Rasprostranjen ј е u najvecem ' ' rl o veliki, krpasti i izde ljeni, а р о delu nase zemlje, od nizine do ivic i zu pcas t-i, hrapavi; g o r п j i su
5/12/2018
srednjih planina, а pone gde se ј ga ji. Raste na toplijjm i svctlijim mestima, u reaim su mama i р о nji h ovoj ivici, medu Њ u n j e m i р о ivicama li vada, na i bunj em o b r a ~ lim kamenjarima.
manji. S t a Ь i j i k a ј е suplja i pt·i v г l ш nosi t · a z g r a п a t u krupnu iititastLI cvast sa v c i k i ш brojem п u p п i j j l 1 be lih ili :t.clcnkast ih c Ye tO\•a. С с Ј а bl l.jk a е ' ' с о ш а a r o t ш t п a . Cvcta juna. a н p r o s t " Я I 1 j a е Ll ce loj oasoj zem lj i, а t:ascc о svczim ј v l a n i j i ш m c н t i m a , ocl br d skill p1·eclc la Llo vi soko U p \ a n i П C , tl fCL Jjm t 1 1 1 1 Я I 1 1 З , na pr op lanci ma ukraj potoka ј re Cica, Ll v \azn im s u m s k i п 1 p ar t ijama SLimat·ka ma ј s li cn im mesti ma. :vi iacli li stovi su soc ni. Upotrcb ljavaju se za salaru, corbc, variYa, р ј 1 · с , naclcve i sl. ~ f a c l e s t a Ы j i k e sa jos ncotvoren im cvcrnjm pupoljcjma poparenc vr c lom ''odom i uval j a п e u brasno mogu da se prze na ulju. r is nc drske, sa kojih ј е oguljena pokozica, mogu da se m ar ini raju i o s t a v j a j н za z i ш u . Svi ov i dcJo,ri mogu da sc u p o t r e Ы j a , r a j u
Sl.
51 .
-
Drc:n
-
C ontN J
naknadni jzbojci u jcscn . da lje od mora, р о ш е d а ш а , zidovjsaclrzi znarne kolicine secera п 1 a i zapusrenim krovo vima. Cesro 1 k1·oba i moze da se u p o t r e Ы j a v a moze da se naae u С С О ј koJjCinj. ' t l o Ь i j a п j e sirupa; osuscn se •nclje 11 l н a i i n o i moze da se koristi ka o . l щ l a r a k uz sirovine za p r i p · c 1 ш 1
u pr irodi -о slide pdf.c ј om
tako
1 orcn
п e s t o
р о
lf lll l
od t·anog pr o leca do srcdine lera, Zrco а narocito p rezreo plod \lcoma ј е п k u s a n i prjjatan za jelo, i syez i p r e r a d п ; u p o t r e Ь ! j a , r a se, sa m ili п mesavjni sa d r п g m d iv-
ljim o d o Y i ш a , za s p r a v j a п j e pe k- ~ 1 ; ~ ~ 1 8 1 j i ' : I ~ · J r J ~ mc za , ш a r m e l a c l e , а mo ze i cla se Jjl s џ s i ј cuva za z i m н te da se L1po trcb Jjava kao SL!VO VOCC il i za spretnanje vo c no g с а ј а . . М Е С Ј А 105. l-lertl SAPA c l e ш l l s p f ю n d y l i u ш , porod ica U ш b e l l i j n · a e - stitare (medvedi dlan, medSl. р . - М е ~ ј а ~ а р а ve tla stopa, dezen, p laninska petrLt- H и a r l н m sph~нtl_; l i m
а
Bll.JE
IIJt"
Ы е Ь а . ! " а
mestima na kojima ( mecja sapa ja vlja u vccoj koli ' llli, jedan COYek mozc za с с l а п cas , Ј а sa k t1pi do 5 k ~ п p o t · c b l j i v i h zc lj;ISI il1 delova, ili cla iskopa do 2 kp; k r ) I " C П a . Bi ljka mozc cla sc t t p o t · c Ь Ipl va е z o g r a п i c c п j a i nc o s ю j i o p a s п s t da : ; е zamcni sa o ck o m
1
i-<> 111.
S li cn o se u p o r 1 · c Ь i j a v a j u i s lc ' J ·('C vrste mecje sapc : 106. V E L К A М Е С Ј А SAPA H e r a c l e u ш
s i ! J i t " i m ш
( m e c
п j a
.. tpa,
clttdalena). Ja vlja se na s li c111111 m e s t i ш a kao i pr·ethoclna y rsta. . . . • -
Sl. S3·
-
Mat:u
-
Crithqutm
m tlr ilil!IU IJI
Mlacli socni delovi i Jisrovi sadr ze nesro vitamina с i karotina, sla bo g s п ukusa i veoma a r o m a r j c н j . М о g п da se up o trebe za salatu, za sprav ljanje c o r Ь i i varjva, ali z Ь o g
sa
jakog
ш i r i s a
samo н ш e s a v i n i
d r u g j ш vrstama divljeg povrca.
SEDMOLIST - А е , ~ о р о podagm1·ia, po r odica Umbelli .feme - st irare ( Ь а z ј а п , kozja н о g а , JegoYaca, regaca; sl. 54). Yiscgol i s п j a ze lj asra bjlj ka, koja nat·asce c k a s t o z c l c п i l l С \ ' С · t п j j i h · о ј а 1ova. Listovi s џ us ki, ko p ljasri, pr· e ko 50 (do 1 0 0 ) с ш u vis inLr. r н c s n a r i , modroz elen c hojc. Cela S t a Ь J j j k a ј о ј е uspravna, izbt·azcla l1i ljka е veoma aromatic na i jako п a , izn u tr a SL1plja , а pri v r h п raz granata. Lisro vi su t ~ a v n o l 1 1 pr i 1 н i r · i s e . Cveta s k<)l:o celo le to . 109.
r Њ ш ;
е Ll o s t i " Y i ш a
nascm pr i zemni, п а dLtz oj dr s ci , izdeljeni na uz mo rsk u 7 jajol ikih li stova (otuda ш u clolazj clo kojih dopjl"u i i111e) koji su р о jvici sirno zupcasrj. katkada ј nesto Du z stabl jjke ima ma lo JjstoYa,
Rasprostranjena
t Н O r j u n
ј
na
o\)alu, na ш e s t 11IOI"Ski talasj,
i m a а
64
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
31/48
J F . S Т I V O
JES T I \ ' 0 DIVLJE BILJE
DIVLJE BILJE
s r a v l j e n Љ od о t ri ш а ј а siljasta o ~ o b o j n i , lisrica. Cvetovi su bel i, rc tle r u z i ё a s t , slo ie ni u vcliku St itaStll CVaSt pri Yrhu S t a Ь i j i k c . C\'Cta od aprila do pocctka sep rcm br a.
5/12/2018
slide pdf.c om bolje u mcsavini sa drugi m div lji Ishra m na u pr irodi1-olt IJcni . CvetO\'j su mnogob rojni, povrccm, kome p opra ,rlja ju uku s. 11111, beli, p rj vrhu s t a Ь l j i k e ј 1 \ а mcstima ~ d c sc javlja u vecoj "1' 1а п а k а slozeni и posiri stit, koji koJiCini, jcdan covek m OZe za je 1 р о precvetavanju ll SI'C dini П C S t o dan cas da · е ok o ) kg н p o 1 1 o l н b l j e n . U s r c d j п i cvasri nalazc sc, rre bl jivih li srova. Ne posroj i opas1 " ' t a m п a m rljica, neko li ko tam-
11•
cem k о ш е da ju ukus zacin a. Koren, cl ok ј е mlad, mo ze da se ko risti za jclo syez i li ku va n, а kasni je kao zaci n, n aroC:i to u su p a111 a. Mada u 0 \ '0 t p orodjcj Ь i l j a k a ima i skod ljivih, р а i otro\•nih v rsta, div lj a 1 ш · k v a
п ш о g о
а
е
1venih, cr n kasti l1 c,rctica. • е - pazJjj v sakupljac jm njje ne moslicna, .Ze za 111 e ni ri l aprila do pocet ka avgusta. Ј ~ asprostran е а е u celoj а $ С > ј sa nekom od takYih ' ' rsta. Ј 1 1. P L A N I К A / m t п s ш т е '11 1ijj , od n i i п a а d os ta ,,iso ko н porodica E 1·icaceoe - vl·e:;o,ri , d о Jlla r1io e, а ja ,rlja sc и visc vat·ijcteta 1" 1 t t v ш 7 . a п i m J11 CS t·im a ј (pt'pak, planicac; sl. 56). Razg ra I j l l v ; l t ш a , ali ј о svezim i v lazl1im, п a t i zjmzeleni Z Ь t ш , koji ш о z е cla g ust kO IOV р о zapU S\Cilim Ј . ш IIJIVa ma, ukraj pt rteva, kJ·aj og rac\a 1 IH<.:t Ja, р О I'Ctkim SVCt Jjm U I 1 1 Э J : c s t i m a . l 1 1 1 щ i na li c п i m Ј ,isto vi su p•·jJ icno a eo maticni i 1 1 1 0 ~ н cl a sc tiporrebljava jtl na r· o ' 1 1 о u pr ol ecc, rano leto i oc l jcsc nj ih щ k п a d n i ћ izbojaka, za s p a y j a п j e 'bl ј variva, sa111i ili, jos bolje, 11 mcsa,•jni sa r u g j ш clivl jim pov t·11
1.1
' " '
Sl.
Sl.
5 4·
p l ' O S t t ' З n j e п
е
od pobl'<.la
р а
t1kusu poclsecaju na
t a n i п .
[ о
Planika -
A r b u t щ f l-. do
naras tc ј do y e\jcine om an jeg d rve visokog do 8 111. Lj st ov i su mu j a t j , р о jyjci retko j a j o J j k o d u g и plitko zupcasti, kozas ti ј sjajni i u znatnoj meri podsecaju na lovoro Y C. Cve toYi su mali, beli do zelen kastobeli i u grozdiCima sastavlje j ш od р о yjse cvetjca; cveta jos za v r e ш e zjme. Plod su dosca k r и p n e , lop taste, crvene Ь о Ь е (maginje), vcli C:jne manjeg oraha, narandzas t o c r v e п e Ь о ј е i spolja slicne ok rug loj zrcloj jagodi, brasnasti ј veoma ta
Scd mo l i 51
m l i c п o 1 1 1 o s · d н se a п 1 n i sa о celoj naso j c н .l j i \ 1 0 1 1 1 Ь i l j k o m . do ok o 1 5 0 0 m Dau1 t . DIVLJA MRKV А n a c l п ю r s k e visine, а t·aste m1 :l.nilll z a s e n c e п i m mestima u t k i m ю ,:rlf'Oi tJ, po 1·oclica ш l н : l l i f e m e sl!lnama, р о ivicama St1ma, Stlmar 1\ ritat·e (cli v lj a sargat·epa, mrkvica, cima, ivkama liYada, Ь l i z u potoka clivlji k о 1 · с п , 111 e r·l.in; sl. 55) . Dv o i п а l i c п i m mestima, cesto u ' 'e cem { . \ ' O c b l п j a zcljas ta Ь i Ј ј ka, koja п a ras tc clo о cm р а i p ~ : c k o 1 m) I Т i l l O S ( V l l . Listovi su dosta aromaticni i р о tl visintl i ima clo s ta c l и g a c a k , R a
z c ш l j i ,
ј 6 .
н
vretenast,
l i
ё a s t o
zuckast koren .
cla se koriste (mladi i mek$i) sko ro S t a Ы j i k a е t1 s pr avna, c\ ost a raz a r a i sup lj a. Li stov i и cl v o1· tl k t l с е Ј е vegetacione pe 1·i ode za s pr a,rljanje co rbi, va riv a i sl., na j- st ruk o do cctvo rosr ruko perasto
~ 1 .
·
-
D iv l ja
mr k vil
П
о
щ
щ
l ' I I Г D ! a
n i ; sazrevaju kasno н jesen ili н k н cak u zjmu, р а se cesce dogada da sc а jcclnom Z Ь t ш н na\aze cve to vj i zre li plodovi .
66
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
32/48
Е ! $ ' 1 ' 1 \
' 0 DIVL J ii
R a s p r o s t r a п j c a е samo u uzem pt·imorskom pojasu i п а j a d r a п s k i m O ~ t v i m a , gd e rastc U gusti m s i Ь Ija cima (mak iji), sa hrastom ces vin om, primorskom klekom, c r п i m ja sc no m i d ш j m z bui1::1StO -clr\re
5/12/2018
jES'J'f VO DIVLJE В I L J E
IJ I Ljf(
a s t i m Ь i l j n i m
vcoma h г a п i , i i Pl o do ,ri su vrstama. ukusni, bogati secerom ј vitami nima, а naroc ito viraminom С . ;\ f og u da se jedtJ prcsni, ali ne u vclikoj koliCini, jcr mop;u cla iza zovu lake prolazoc р щ m е с а е dok su и 1nanjoj koli cir1i potpuno л e 5kodlji,ri. K t1vaj t1 sc k : : ю komput, pre•aclu jtJ tJ mam1clacJc i sl. Ne postaji opasnos t da sc zamcne sa plodovima neke slicnc sk odl jive Ь i l j k c .
t o v i mo gu da se upotreb ljavajt• kao zaCin Llmcsto lovOt·ovill listova. 1 12 . JAGOR(;EVINA р , · i ш н / а vulgaris, p orod ica P 1 · i ш u / a c e a e jap;lika (jaglac, j a g a н : i n , jaglice , jagolnica, jaglec, krapce, igavec, piskavka; sl. 57). Visegoclisnja ze-
R a s p • · u ~ · ; r . - a п j
-
J a g o r ~ e v
n a ·
п a е
р о
skoi'O clo celoj ok o 12 00 111 н a d n ю r s k c vjsine. Rast e р о livadama sa niskom а , • о m , н !'C tkim S\•etlim StJmama, na ш n sk im r r o r la ncima, 111 C
s a
Sl. S7·
Rasre ugJa,rno m р о livada ma. Cve ю v i su ramnozute Ь о ј е i р о в e k o liko sc nalaze u ob liku stitica na cl ll zoj ,(r5ci. r 14- PRAVI JA GLAC Р г i ш н / а l a l i o г (lestegin ; sl. 58). Dosta
rani, sa veoma i u azcnim lisnim Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om zilama, koje se p o t p u н o su iavaju u s a ~ v i m k r a t н clr5ktl. CvetO\•i su jasno zttti, na dt1 ii m pct clј kama kojc i?. l >i jaj tl pravo iz p 1·izcm nog bok01·a. Cvera п r а о pr o lece. ј
zcm lj i, ocl
е
1
к .
-
Pravi
j ag l ac
· a s
· o s t r a н j e n a
р о
celoj nasoj 7.emlji. Rasre р о skoro livaclama visih b •·da i planina. Cv eto vi stJ tnll b l e c l o z щ i i stoje р о nckoli ko LJ st iti ctJ na duzoj dr5ci. 1 1 5· POPONAC C o 1 1 v o l v 1 1 l ш f l l ' v e п s i s , po t·odic.a C o 1 1 v o l v н / a c e a e popot1ci (s lak, Jadolez, poljskl slak , п j i v 1 i slak, b r s t a п i c a , Ь i j l i caciOI', L t l j k ; sl 59) . \Tsegodis nja ze ljas ta Ь i l j k a koja se kao po vijusa р r · н % а р о zemlji ili LJ vi ja ok o Sttsed nih e: ,·rstih Ь i l j a k a . LisroYi SLJ stre lastog ob lika. CYctovi н t1 b l k н lcvka ili fiSeka, а Ь о ј с su bE' I"' ili t:t• zjcaste. Cveta j u n ~ t i j t ~ l a .
п i z i n a р а
р , · i 1 1 1 и l п ' '"'io •·
i п a .
o mog u da se ko •iste i sle dccc v1·sre j a g o r c e , • i п a : P r i ш н l a v e г i s 113. A G L I К A -
(vesnacak, rani jaglac, galcina, gr e ljasta Ь i l j k a , visoka 5 do 1 0 cm. gorscica, jagorac, klj tJcarica, kunja f.istovi su pri7.emni, zt•ckastozelc vac, prvi cvit) . Nesto е manje ras ne Ь о ј е , clugu lj asro -ja jas tj, nabo- p t · o ~ l т a п j e a ocl p r c t h o c l п e vrste.
Sl. S9· -
Poponac
-
C : o н v o l v f l l ш
arvtlffit
68
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
33/48
JESTIVO D IVL J E BILJ E
'LJE , ) ј i s k Ve o ma ј е a s p o ~ r a n j e n a Ь i l j k a ze ljasta Ь i j k a , mahom Ishra na tt celoj nasoj zemljj, najccscc ka o moic da narastc i d o 30 с т . Stab korov. Ima е od nizina р а clo visih ljika ј е d lakava. J_jsrovi so n aj v e brda. Rastc о kamen jrim, suv- Cim dclom prizc1nni ј o r e d a п i Sll ljim, slabo zatravljen jm mesrjma, l1 krug oko s t a Ь l j i k e , d u g t ~ j a s r o 1ј k t Ћ j puceva ј staza, р о njjvama, -jajolik i, c ! u ~ i su clo cm , а za pt t5tenjm or a nica ma i na j ( ; n j m sil'Okj do ј cm , zclcni, с е s ю sa be jj (;astim j\ i s v c r l o - z c c п m pc g ama, c s r j т a . e d ccga p oclscca jl! pluca а Mlacli Jjs to \ri se u p t r Ы j a ' • a L t za s pravljanje corbj, varjva, p jrea, (i mc !) i im ::t jLJ o ~ r a cltt gc peteljke; za nadeve ј sJjcno, ј to bez ogra nj о p o н s i n i Stt k1·ar k oc\Jaka vi. Du z
5/12/2018
:Yialo Stari jj listO\' j jmaj u mirjs ј ш s , р а ih tr e ba mcsarj sa r н g j m clivljim р о 1 1 . Na mesrima na ko jima sc р о р о п а с jav l ja u vecoj koliCini jeclan co vck mo7.e za jedan cas cla a k н p i о , ј k).!; н p o t r Ь ! j i v i h listova .
2- 3 lista sa с о я l m k o m pctclj ko m il i i lJe7. pc tcljkc. Cv ct o vi stt levkastog o bli ka, 1 1 а ј р 1 · с I'Li zicastj, а zatim j t ~ b i o - p l a v k a s t i , i ima ih р о n ek o li ko Lt ncpr.av ilnoj cv as rj. Cve
i z v c 7 . Ь a n , е sakt1pljac Л k о mozc da se clesi da е za men j sa slcd eCim vrsrama : vi ju sasom (Po() 'g o n ш l l convofJ•II!IIS), kojj raste р о sttma rcima ј rr av n im mesrima ka o povjjt1$a, n eskodlj iv ј е i jestiv, ј ''eljkjm vijusaso m ( Р о ( л , о ш ш Ј dllш e t o m ш ) , koji raste na :;licnim mcsr jma ј takode ј е neskodljiv. P " l ш o n a 1 1 6 . PLUCNJAK ria of!icillalis, p or od jca B o r a g i п a t ~ c e a , k u dravac, c e ne - ga ,rezj о ) . \f jsegod isn ja z i ~ e r i c n a k ; s l.
ta sr edi n om p ro lcca. Rasp r os t ra njen е ti sko ro celoj nasoj zemljj, a li visc u s re dj s njm, severnim ј severozapadn im kraje vima, od р о Ь [ ( а а d osta vis ok o u a , j n e . Rasce р о t ~ m a Љ l cima, na p r ore,\enim mesdma, llkraj sumski h staza ј p t ~ c e v a , uv ek na nesto svczijim mesrima. Ccsro se na lazi u vcccm b roj u na jednom
п j a .
~ p e c j f i c a п
Sl.
6 о
.
-
PluCnjak -
P д l m
n a l ' i "
oj/uin(J!J
C\'Ctnc srablji kc
z m 1 t п o
а
п а
п a l a z c
se
PhJSalis alkekengi, p orod ica So/ :t jedan cas d a sakupi 1 , ј do z kg l a п a c e a e po mocn ice (ljoskavac, potreblj i vih li stova . 117. POGANC:EVA TRAVA po ljuskavac, '' ll cja jabucica, mje-
u pr irodi11 - slide pdf.c om
р о
р r : н л п а
f
m9ru. } П а . w
listovj, ko ji sa dr ze vjta , s l t ~ z j i d rtt g ih a s t o ~ a k a , t t p o t r e Ы a v a j u se za spravljanje co rb i, va 1iva, pi rea, za nadeve i s l., а t•ede ј za sa la t u, s a щ i ili, cesce, tt s mesi sa clr u g im djv\jjm povrcem .J clo s pt·av ljcno od mladih list ov a plu cnj aka vrlo ј е ukusno. : М o g L t se upotre bljavatj bez ogranicen ja je r ne iz azivajt1 nikakve poremeca je, а ne po st oji 1li opasnost da se za me ne sa nc ko m dr u g om skoci Jj iv o m bllj no m v rs tom. Na mes tim a na koj jma se p lu cnjak javlja u vecoj ko li Ci ni, jed an co ve k moze mi ne
С
iА
S l. 6 •.
o g a
~ e v a
tra va -
P ~ y м ! i t a f k t k t l ( ~ i
71
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
JF.STJVO OIVL J E BJLj E
34/48
JEST IVO DJVLJI.! BIL J E
sl. 61 ). Vj5egodjsnja zc ljasra Ь i l j k a , vi so ka d o 50 cm . Iz r azgra na rog podanka r aste и s p r a v na s t a j i k a , cesto razgranata, sa jajol ikim lis to vjma . Cv etov i s и zv o n oliki , zclcnk asto bele Ь о ј е ; cvctaju и jtJnu. Plod su ka o tresnja k ш p n e
zjmc.
crvene sjajne Ь о Ь i с е , koje se n a laze za tvorene Ll m e h и r a s t o j C З S i C i koja
Rasprostranjena е u vecem delu na sc zemlje, rede и njzjnama, а
h и r a c ;
5/12/2018
р о о Ы i k и
poclseca na m a l н papJ·iku takoc1e crvene Ь о ј е ; saz 1· c vajL1 rano и jesen. Rasprostranjena ј е sko1·o u ccloj naso j zeml ji, od n j z j п a clo s rccln jcA' a n i п s k o g po jasa, а p o п e g c l c sc i ga jj kao Llkrasna bjJjka. Ras tc р о SL!mama, stenovjtim SLJ ma rci I Ш t , н k r a j ograda, u\rek na ncsto sv c b a b ш t i
zij im mestjma, narocito njackj m terenima.
п а
kr cc
. j s ю v j
р о
su
dv a uz
rasporetlenj s t a Ь i
u
ј
u п a k r s п o
р о o Ь l i
н
poclsceaju na Jjstove р п н е koprivc. CvCIO\•i Stl Ь е Ј ј , а г e t l c ј be lor uzi cascj. Cveta od maja do a v g t a , а k : н k a c a ј na k n a dn o н jesen sv e do
m п o g o
Ml acli Jj st o vj
lov j
Ь i l j k e
ј
c e l o k н p n i
jmaju
Ы а g и
m cs t im a g de jm a vj!ie mrtve kopri ve, е d а л covek moze za jedan cas cla sa kupi clo 1 kg и p o t r e Ь i i v h Ь i l j п j h tlc lova. о g и se \ l p o t r e Ь i j a v a c i i sledecc Vl" Ste m r t ve ko p r ive:
KOPRIVА porodjca Labia!Cic u sna tice (b e la kopriva, m a г o njca, z i Ь r a t , prjsadence). Vjsego 1 1 9 . MRLJAVAMRTVAKOdisnja zeljasta Ь i l j k a , visoka do PRIVА - L a m i t Ш J ш a m l a t u ш (p e 30 р а ј 50 с т , s l a Ь i j e razgrana ta, ~ a a m rtva koprjva, medjc, vjnov 1 18.
MRTVА
l д ш i и ш а ! Ь н ш ,
sa cetvrtastom supljom koj a ј е u go rn jem d e l
lj e, prj sadnica, pezdecjvJje; sl. 62). maljava . 1 aspro s rran jen ija ј е od prethodne
s t a Ь ! j i k o m ,
и
j c л a . а s о ј
s k o m
pojas ti. l\ a st e u retkim, svez jm svet Jjj jm Sll mama, na iskL"ce nj m mesrjma, sveiim ј vlainim livada ma ј t t З V I 1 j a c i m a , и k r a j o g t Ћ d a , z j vica, puteva, kao kor.ov р о zapL1 s te п i m п j i v a m a , vrtovima, v i п o g r · a c 1 i ma ј ш t l i c п i m mestjma, ccsto u vc liko j
k o l i C i п j . M ladi listovi ј socoi vt·sni с 1 е Ј о у ј s t a Ь l j i k a l l p o t r Ь l j a v a jtl se za sprav[janje mCSO\'jtih ~ a J a t a , za cot·be, variva, nacleYc i sl. Z Ь о ~
so c ni de p rijatnu
ka o prijatno os kar o tina ј secera. Mogu da se k и v а ј н ј na r az \ j( jce n a C i л e p r j r e d и j н Ј ј na raz lic jte nacine preradene. P rj r a j н za je lo. So cnj delovj Ь i l j k e mogu treba da se p azi da se ne otkjdaju i bez og ran ice n ja da se korjsre od delov j m e h н r a s t e casjce, koja ј е и proleca do kasne jeseni, а ka tkacf znatnoj meri gor ka ј s kodlji va. н p o t e Ь J j v j delovj mo g u da se Mogu da se н p o r e b l j a v a j u bez nacltr i is po cl snega. Ne postojj ogra nicen ja, а slicnih Ь о Ь i с а , tak o o p as n os t da se zamen j sa nekom zatvorenih L1 mehurastoj casjcj, s li cn om skodljjvom Ь i l j k o m . Na
m e п e .
Cela biljka ј е \' Coma a r o m a r Ra s pr os t ranj ena ј е Ll ce loj ze m ljj, sc m LJ и z e m p r j т o r
cesce
v oce, presne
koje Ь i Ь i l e skodljive ncma , te ne po st o jj opasnost od nepozeljne zr.t-
1
do
u p o t r e Ы j a v a j и
v e z a v a j и c e
r a z l i k и j e о tome bu b re:lasto- sr ca stog Ь i i k a , veom a sredini Jj stova o Ь i c n o im a malo m a ljavi. Cvecovi s и p lavicas и Ь е l и j и , а cvetovj и ј о ј t o v t u Ь i c a s r i . Cvera od aprila do Ј v c k raja ј и n а , а cesto ponovo u jcscn. k a s t .
и br clskjm predeJjma ok o '5 00 m naclmorske v j j л c . Ra stc р о sumarna, ivjcama sums kih proplanaka, m e d и Z Ь и n jcm , п а L Ш 1 S k i t n prot:ecleoim mes l:im a, а z a p и s n i t n ј z a k o r o v l j e n j т tr:avnjacima, ttkr·a j р и t е У а , ograda i na s li cnjm s t a n j s r j т a . M e s r i m i c л o mo%c da sc п а d е u vecoj koliCin i.
svc
и slatko a r o m и ј m og u da se и p o t r e Ь l j a v a j u Zrele Ь о Ь i с е , k oj e -k ise lk asrog i cesto malo п a g o r k o g za p r c m a п j e e s a n i Ь salata, c o r Ь i , uk u sa, sadrze do sta v j t a т j n a С , varjva, pirea ј sl. Koren i podzemno seeera ј dr u gi h sa sto jaka ј mogu d a t a Ы o s ad ri e vit ami na С , ne.Sto
se
' 1 1e, а o d n je se
Ishra na u pr irodi1 -о slide om п а pdf.c
11& 1 61. -
r l j a v й n н r v "
m a
ko p riva
.. .t.
r ю н
l n l н m
posebnog ukusa ne treba ј е ku v ati s am u vec и manj o j k o J j c i п i и mesavjni sa drugim Ь i l j k a m a . Na mesti ma na kojima se javlja и vecoj ko Jjcini ј е d а л COYek moze za jedan
CRVENA MRTVA KOP L а ш i 1 1 ш p 1 1 r p 1 1 r e u ш {pu r P"rna m rcva kopriva, medavac, IJJ11'ka\jka, z i Ь r t ) . jedoogod isn ja r lj asta Ь i l j k a sa crvenim cveto Ј
20.
It I V А
-
e na s[jc njm mestima ,·rma. Ra stth ј pr e o dn e vrste. Ra s pr o ·1 an jenija е od be le mrtv e koprjv e . T a k o ё l e se н p o t r e Ь l j a v a j и i sle rlr·c'c vr s tc veoma sroclne mrtvoj l. op 1ivi: t 2 1. DOBRICICA G l e c l ю ш a IJ Nict·aceae (dobrica v ka, samobajk a, ,, 1 t r a v a , ko ncle rman, og nj en s lak ; sl. 63). Visego 1 r·c, s marni , ы j a zc lja st a blljka, nesto п i z a or l mrtve koprive, sa d e l i m i C J ю JHJzcCim, а delimicn o d j g n и t j m oll' lov im a Ь i j i k e . Listovj su dosta l н п i mrtvoj koprjvi, ali su vise Sl. 1 . ю
63. -
D o b r i ё i a
-
C /
n ~ a
btdtrnttn
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
JESTIVO 01 \' LJE BILJE
35/48
JESTIVO DIVL JE BII .J L
cas da saku pj do 2 kg н p o t r e Ь J j j v i h clc lov a . C A т 2 2. MALJA VА D O B R I < ~ - С / е с h о ш а h i г ш t a (m aljava samo bajka, pikasta pokrjvka). Razlikujc se od prethodne vrste р о tome sto su ј о ј listo''j ј s t a Ь l j j k a mnogo ma
5/12/2018
ljavjji,
cela
razvijenija. а rasre visc u sklopljenim s ш n a m a n eg o п а o t v o r e п o m pr o stotLt. S a d c ~ i s l j c п e sastojke ka o i p r e t h o c п a v rsta i н p o t r e Ы a v a se na istj о : ~ с i п . 1 2 3 . CR NJU SA Р п т с / / п vulLJsoaticc . ~ п г i . r , p o ю c li c a / д b i a l a e ( s k ш 7 . a i n a , kriza lj , ccliosCica, gt)l· tanka; sl . 64). VisegocliSnja zeа
\leoma
ј е
Ь i l j k a
ј е
rasprostranjena,
cesto ponovo i u jesen, na r ociro l)omov ina Ы l j k e ј е Sredozem lje, Ishra na u pr irodi om na mestima koja se kose. pr e net a u n a ~ u щ l - a slide k l e pdf.c ј е gajeojem R a s p r o s t r a n j e м ј е р о celoj na mnlju ј danas ј е jma u b rd skim soj zemlji, od п j z n a р а dosta ,,iso l" cdelima н grmlju, р о ivicama ko н planine, gd e moie da dopre ' ц m а , u svetljm toplijim sumama, do 2 0 0 0 m. Rastc р о zatravljenjm d a l e k o od naselja, uz ograde ј sl . mestima, na livadama, pasnjacima, С е о gornji de o Ь i l j k e im a vcoma
а
р о ··etkim s ш n a r c i m a ,
ivicama su
ma, retkjm svetlim s н m a m a , ok o puteva i staza i na slicnjm mestjma. Ccsto mo7.e cla sc п a t l e u v e l j k c ч l i
j п i п а
jcdnom
m e s t н .
Mladi Jjscovi ш o g u da se ti po · c Ы a v f ! j u za jc lo, rc<.le kao sa la tfl, а cescc za sp•·avl jan je c o r Ь i , va r jva ј ј , cesce, t1 mesa ~ l i c п i h jela, s a ш i Yini sa t l r н g i m Ь i j n m povrcem. .\'logu da sc k o r i м c bcz ogranjce р о п :
nja, jcr ne izazivaju njkakve mccajc, а nc posrojj ni opasnost cla se zamenc sa nckom d r н g o m skocl Jjj,•om Ь i l j n o m Г S t o m . Slicno se
u p o t r c Ь \ j a v a j t l
dijfom, koj:t
64.
С r н ј \ Ј ~ а
-
P r м t r l / . ' 1
1 tt lf. rU 't.f
koja naraste do 30 cn1 razgranata u vjse s t a Ь i j i ka, veCinom poleg lih, а rc
ljasta
Ь i l j k a ,
Ll v i s i n н ,
VInac, divJjj majoran, CObCr; S [. 66) .
P п m e l l a gmn
VeCa, Sa YCCim listovima i kr up nijim cvetovima, а javlja se na slicnim staniscima u pla ninskjm predelima. l 124. M A T I C N J A К - Melis.rtl o ! f i c i n п l i ! , porodica Labiatae н s oatjce ( m a t o б n a , maticnjaca, р е с Jjnj a mecvjca, с е Ј ј п ј а k , rojevac; s l. 65). Viscgodisnja zeljasta Ы l ј ka sa r a : . : : g r a п a t o ш , uspravnom jJi Ь l i katkad pri o s п o v i poleg lom 8 о с т ko m, koja п a r a s t e do 5 о tt s ю v i su naspram nj, а i n џ . jo Jikj, malo zavmuti, si ljasti, р о zt•pcastj; kao ј cela Ы l j k a , ј vicj o Ь r a s t i su reclim m а \ ј а ш а . Otvo · r e п o l j u Ы c a s t i do belicastj cvetovi razvijajtl se tl p a z џ h u go rnjih lis LOva; cveta od juna do a v g н s t a .
Sl. 66. -
V r a п i l o v a trava
-
O r i g,uJII!JJ
l l l / ,gt l l 't
' pi, crveokasto-beblasci i slozeni u m e t l i c a s t н cvat prj vrhu s t a Ь J j j k c . Cveta od ju.na do a v g н s t a . Rasprostranjena ј е р о celoj na soj zemlji, od pobraa do srednjeg planinskog pojasa. Raste р о retkim sumarcjma, na kamenjarima, р о ivicatna S\'Ctlih suma, ok o Staza, ukraj puteva i ograda i sl. С е о gornji de o t a Ь i j i k e sa Jis t o v i ш a i cvetovima u p o t r e Ь i j a • a se za sprav ljanje veoma p r i j a t п o g ј arotnatjcnog с а ј а , koji ima ј leko
mogu da i listovi od krup
o Ь i c n o j c r n j н s i
nocvcrnc crnjusc -
Sl.
р • ijatan mirjs na Jjmut1 ј upotreb lptva se za spravl jan je aromaticnog , ; t j п o g napitka, koji im a ј lekov it o clt'jstvo. Jjstovj mogu da se koriste 1 kao zacin pr i sprav ljaoju r a z п i h pos lasrjca, um esto l i n t ш a , a li sc nc J<\IVaj u, jer timc Ь e 11 ir js, VCC SC ,Joclaju na kraju priprernaoja jela. 1z5 . VRANILOVATRAVA r J г i ~ m ш t l l v 1 1 i g a г e , p orod ica I . a Ь i a lrlt' usnatjce (vraojlovka, mra
ј е OCSto
vito dejstvo.
M A
К I N A D U ~ I C A p oroclica Labiatae s n a t c e (m a jCina c l н i c a , bakina dusica, cJivJ jj bosj[jak, 111a1 z6.
T h ) ' Ш t l s ш р ) ' l l и ш ,
Sl. 65.
--
M • o c
~ 1 1
a k
Meli.rt"
o[!irinr>ti <
п k a , cabrac; sl . 67). Visegodjsnja biljka sa clrvenas ka, koja naraste о 8 о cm н visjnu, razgranata ј е i tim prizemnim clelovima i mn o go U sto v i su jajoliki, do brojojm izdancjma. Ljstovi su sit i J ю J j k a . .. с т dugacki, а cvetovi v е о ш а le- ni, jajoliki, dugacki do 15 m ш ,
V iscgodisnja
Ь i l j
75
74
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
J E S Т I V ( )
01\ 'L}E I)ILJIO
36/48
J E S Т I ~ ' O
OIVLJE BILJE
а sirolci do 7 mm , sa malim udub ljcnjima р о poYrsin.i u kojima se na laze zlezde sa aromat icnjm uljem. C v e ю Y i su sjmi, sYetlocrveni do r u z i c a s t o - J j u Ь i c a s t i ј z Ь i j e n i su u okruglasto-Yaljkaste cvasti pri kra ju ogranaka. Cveta od proleca sk o ro do jeseo.i.
5/12/2018
m ogu da se bez ogranjcenja up o Mirisni i aromaticni deloYi Ы l j k c ' ov 1111 ј р о iv ici n ejednako u s е с е Ishra na u pr irodi pdf.c st eomр о svezijjm mestima. t r e Ь \ j a v j u za sp ravljanje c o r Ь i , sa listovima i cvetovima upotreb н н -н slide ; ra varjva, p jrea i za nade vanje testa, ljavaju sc ccle godine za spravljanje М е п SITNA METVICA uk u snog ј lckovitog caj no g na / н р н l е g i н ш , sa sjrnjjim jajoJjk jm а s a s v j щ m]adi i za mesane salate. pitka. l щ o v m a na kratkim peteljkama ј Mogu da se beru od ranog proleca do srcdine leta pr e cvetanja Ы l j k e , 1 2.7. NANA Mcnt!Ja, poro .1 l j L J Ь i c a s t i m rede belj1n cvctovidica T д { J i o t n e - usnatjce ( metva, 111:1; raste na po p lav lj enim podruc а i kasnije, ukoliko se naide na pri metvica, lju ta 11ana, paprena metva, pma ok o reka i potoka, kraj moc merke kojj su kasnije i z Ь i l i ; naro mer lica; sJ. 68). ' :1..:1 i р о zabarenim livadama. Ve o citO se cesto jav l jaju naknadni jese nji mladi li stovi. Na me sti ma gde se Pot'C(I ~ a n c n а п е ( M e п t h a pi ' 1 1 а ј е aromaticna. J>eriltl), u prit·odi sc nala:.:e mn o VODENA NANA - M entha bokvica javlja tJ ' е с о ј kolicjni, ~ o b r o j 1 1 e vt·stc nana, koje t·astu na '''fllrllica, raste LI tekuco j vo d i i LJ jeclan covek moze za е с а н cas cla s akupi do 1 kg u p o t r e Ь l j i v i h li sto •az li ci t im s t i ш i s t i t n a Ll sv im kraje щ o a r n a . vima nase 7.cm lj c. S koro sv e su DU G OLISTА NANA - Me nt va. Seme, koje sadrzj ul ja, po k ise ar o matic oo g mirjsa i j a t ю g f,,, l r m л i f o l i a , t a kotle rastc л а vlaz oim lj en o u mlek u, m oz e da s JLJzi kao pt·i jat an za cjn, mogLJ cla sc L i p o t r e Ы j a v a j L • za sprav lltl'sti ma . Slic no se u p o e Ь J j a v a j н ј li stov i Jjan jc l l k L t s n Њ ca jnih napitaka, koji P O L J S К A METVICA - Men о с \ s lcclcCih vrsta bokvica: s LJ LZ to ј Jekov iti. Tako se ll na s 1/Jrl o1 ·vensis, raste р о vlaznim po
mogLJ cla na,(LJ:
lptila ј LJZ potokc, kao i drL•ge vrste •·oda A1enlha. 1 2.8. BOKVICA Pltmlago ш е '''''· poroc\ica Planlaginaceae - bok ' ICC.: (bokYa, ziJovJak, trputaC, te \:. tv:lc ; sl. 69). Visegodisnja ze I,.tsra Ь i l j k a , vjsoka 5- to с т . 1 Jstovj su okruglasti, nesto izdu1' 11i i postepeno prelaze u drsku, а 11.1 п j i m a su veoma primetne para 11'111<:: Jisne zile; leie skoro pri ze m
11
S!. 67 . -
Majkina d u ~ i c a -
T h ) " I I Н I J t r p y ' fн m
IJi ilj
SLI malo uzdignuti, а raspore su u krug ok o cvet11e s c a Ь l j i k e . P1i vrhu cvetne s t a Ь l j i k e nalazi ~ е v: tljkasta cvast, sastav lj cna od vc
· k п i
R aspros tranjena ј е u celoj nasoj zemJjj od n j z j п a р а znatno visoko u planine, gd e se javlja ve lik br o j posebnih vrsta i podY t'Sta poznatih pocl jstim imenom ј Yeoma slicnih р о Ы i k u , d elovanju i u p o t r e Ы j i vosti, te mogtt da se smatra jLJ kao jed na \'fSta. Ra st e р о SUY!jit11 s un ca S l. 68. - N я 1 1 n - M ш l h f l pipmtn nj m m es t ima, na r e d j щ niskim trav njacima, kamenitim mest jm a, р о retkim s Љ i j a c i m a , iv jcama suma, KUDRAVA NANA - Menukraj staza i puteva, cesto u veli tha crispa, Sa cJosta sjrok jm JaJO ko m 1 1 1 П O S t \ ' U . Jiko -duguJjastim Jjstovima, kucl-
ltkog broja sitnih ne uglcclni h cvc tova. Cveta и junu. Veoma е rasprostranjena р о ce loj s о ј ze m lji, а raste р о a Ы e olm1s lim travnjacima i Ji vaclama,
lcc li nama, р о m а п ј е gazcni m ukraj puteva, р о jar c jma, 11\c.:c.lu niskom travom. Na tak,,im t щ · s t m a ј е im a od n izjna р а do (,JizLt 1 5 0 0 т nadmorske visine. M\adi listovi i bez zilave drske 11:1
st а ' l . а ш а ,
St.
69. -
Bokvi ca -
d i n
P f n , i l n , ~ o
12. 9. MUSKA BOKVICA Plantago lanceolata (m uski zi lovlak, g lavor, volc ji jezik). Ima znatno LIZC listove n eg o p r e t l ю c l n a vrsta. Raste р о ne st o suvljim, peskoYi tij im mestima, ј m oze da se nac.le i na vecim nadmorskjm vjsjnama Lt ce loj nasoj zemlji.
77
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
) E S T I VO 0 1 \'LJE 6 /LJE
37/48
JESTJYO DIYL JE
О Ј
LJ b
V
A BOKVICA Severne Am e r ike, а и Evro pu ј е na (v elilci zilo v lak , ve preneta kao ukrasna Ь i l j k a , р а ј Ishra е lilci tr pu tac). Lj stov i su ј о ј znarno po divljala ј u Yelikoj т c r i se rasi veci ј siri od p rethodn jh vrsta. rila. Danas ј е i т а и т n o g m kr aRaste р о v l т i s v e z i т , cesto e s c n i т т e s t i т a . Sa dr Zi vecc k oli cj ne vi tamina С n eg o 0 \ ' е p rcd ho dn e vrste. 1 3 0.
P l a п t a g o
5/12/2018
1 31 .
E
U
К
а i о г
PESCANA BOKVICA -
P lcm tago indica . Ra st e а izr azito pescanim т e s t j m a н vcc em clelu nase z e т l e . Mogu da se upotrcb ljavaju s а т о s a s v 1 m ladi Jisto vi , jer kasnije pos ta jLI ra p av o - ma lj avi .
A N I N S К A BOKVICA Plantago ш о п t а щ Ј (b o k v ica е t о : : Ш ) . Raste p r e t e z r ю L visim pla п j n k j r n p r d e i т a u s ko ro ce lo j п а s о ј z : e т l j i , izuzev prjm o r ja. 133. В U А С А К Pla11tago p.ryll i н ш ( p r i т s k a bokvica, b a u c ~ a . bul1aCina, b ua Cica, b u ha c ica) . Raste Sl. 70. Cigartsko pcrjc - . l rtltpi as ~ ~ r i d t < > uglavnom u p ri morju i u pojedinim d e l o v i т a Ma k edonije. :Mogu da se н p o t r e Ь ! j a v a j u s a n ю sasvim mJa jevima nase zemlje, naroCito u di Jjscovi, jer н b z o p ostaju g r н Ь i j c S r Ь i j i , Hrvatskoj, deloYima Slov e dla k av i . nije, Bosni, а p rodjre ј и ~ t a l c a roCito ј е mnogo Ј т а L ' 34· CIGANSKO PE RJE - k rajeve. A.rclepia.r qt'iaca, po rodica A!cle- Vo j vo d jni. Cesto raste и ' 'eli ko j r 32·
-
s vilenice (s v ilcnica, piadaceae sv il olan, s vilni du b ac svio nj ca · s l. 70). Viseg od jsnja z e ~ a s t a Ь i l j k a : ko ja moze da naras te u visi ni pr c ko т р а ј do 2. m. S t a Ь J j k a ј е us pr a v na , s upl ja, obrasla sj tn jrn cll acicama. L istovi н n a s u p r o t п i , cl ug uJj as to -jajasti, du gac lci clo zo cm, р о ivic j celi , а nalaze se na k r at koj petcJjci . CY e to v j su ma lj, Ь l e c o r u z i Ш cr v ene Ь о е , skupl jeni tr stitasce cvet
od
juna
• и . ZVO N CIC ' •'/"'"mlus, porodica C a
u pr irodi - slide pdf.c om
1
н
l p
С а ш р т ш ! а ш p a n l / l a c t a
l'
zvonciCi (debeli koren, zijev .1, repusnica). D vogodis n ja ze r a Ь i l j k a и s p a v n e s t a Ы j i k e , koja
t ш a s t c
do 50
I! ' IOVi
SU
р а
ј
8 о с т . P r i z c т n j
kopJjasti ј pri O S П O Y i 1 ' om a suzeni, р о iv ici т а l о zLrp ' . щ ј ; Jjstovj na cvctno j s t a Ь l i c i su 111an ji , dl! g tJlj asci ј bez peteljke. 1 ''crovi St• d os ta Ye li ki, le p i, zvo om li ki, plavo-ljubl castc Ь о ј е . CYe ta щ l a pr iJa р а sv c tlo ay g u st a. ltasprostr:a11 cn е sk o m ta с е ! ј 1 1 : 1 о ј z e т l , а rastc о rc t kim ј t ~ / v o r e n i m svet li jim s tam ama, o ko t t m a r a k a , od · c Љ p•·eclela р а tlosta v iso ko и p j n c . Mladi Jistovi i
с е о s o c н i т l a c
i
1: ol'lljj dc o s t a Ь l i k e m o g и se u po щ · Ь i t i ka o povree za sprav ljanje
t с
r • н .: п j u j e
r ю
t
da se
.
z a т e n i
soc ni, mog1.1 d:j se L1potreb v с о т а uk usno i l н a o J j j v o po vrcc ~ а v arivo, p jre, с о · Ь с ј sl.). М о и cla se b er u od k r:tja ma1'ta d o po ce tk a ju na. Vr lo n a Ы l j k a ; na е z c e s t i m a g de se javJja L \ ' С С О ј k o ) i i п i , je da n COVe k dcbe lj a v a
и
ј
za je lo kao
oz e za jed a n cas d a sa ku pi i preko cYas ti.ta. Biljka I ma ra zg raan a t p o dzemdo ni m avgus 10 kg jzdanaka. Ne posto ji op as poda n ak. nost da se : l a т e n i sa n e т sJjc Ci ga nsko p er je ј е p or e kl om iz no rn s k o d l j i v o т Ь i l j k o .
njasti
Z \
O n ё i C
С . а ш р
ш н / п
ш t r n l a
Ne postoji opas-
sa n
e k o т s l i c n o т
k o d l j j v o т b i l j n o т v r s
Slicno т o g u da se u p o t r • sledece vrste zvoncica:
o т . e Ь i j a v a j и
Ncs to е Z з bi!j ka od prethod ne v1ste. r i z e т n i listovi Stl srco liko jajo lilci ili jajo li ko-k op ljasti, а go r н j i su pri os no vi srco !iki i ob Lihva и Ь l j j k u . Cvetov i SLt l Ь i c a s t e . Ra stc р о Ji va da m a и a v c c c т tlclu nasc z e т l e , od br clsk ih do · c d n j - p a n k Љ pr e d ela. 137· BRAZDASTI ZVONCIC - С а р ш ш lа a c h e / i н ш (sl. 7z). Sta bljika е ostro b ridasta; Jj s t ov j izrazito ma ljavi i р о jvici g r b o и p c a s t i , cvetni grozd se p r и z a du z
m a
Gro
varjva, pirea, а i ka o salata. koren sadrzj skroba i т о se ko ristiti kao sirovina koja za
(vrbaka, to po lj aka i sl.). ;vfl ad j pr o let n ji jzdancj, koji su
tr n
~ Љ
·
~ l c s n a t i
136. GRONJASTI ZVONCIC
ivicama
7'
' щ Ы ,
i z n a т a trkr aj re ka, о j a k a ј nisk ih pr j r ecnih
т n o : l i n i
Sl.
С а ш р т щ / а g l o ш e r a l a
(sl. 7 1).
SJ. 72.
-
B raz d as 1i l r a
v o n
C
-
( . n111pm111/n
f i н ш
79
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
j b S Т I
' 0
DI VL J E BI LJ E
38/48
S Т I V O
D I \ ' L j E B1LJE
vec eg dela a Ь J j j k e do njen og v t·ha. Po re d navedeni h, p o t r e Ы j a v a j u se ј pr jmo rs ke v r st e zv o nCica, kao: р ј ramidalni zvon Ci c il i o s t c j a k (C amp anula p y i d a l i s ) , medjcc ranski zvonCic ( С а р ш ш / о J e щ stt·e/la to) i druge. 138. ZEl:ICA - Phyte 11111t1 spicou ш , porodica C am panulacet/C zvonCiCi (zajka, clcbeli ko rc n, ko sjca, l j u Ы j e n i c a ; sl. 73). Vi scgo -
5/12/2018
'1 pr jzcmni ј poredani u kr ug ok o 1н 1nc s c a Ь J j j k e ; р о jvici su zup Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om 1 ., rj, а kackacla i d u Ь ! j e useceni . Mladj listovj mo gu da se ko rjste a ј е su p lja, п a r a s t c 1 \ ' t ' I П a s c a Ь J z ~ salat u, s p re manje с о r , varjva ј ,1., 1.0 р а i 30 cm u visin tt, а na vr h u ptrea, а ko r en kao zame na za kr om " " ' i sloz e nu cv e rnu glavicu sas' З zeCice, ne p jr. Pr i bra nju i s 1 1v ljcnu od ve likog b ro ja Ы j e n j h n i s a p l j a ё m oz e da ih za meni 111 111 cv e t ov a. Cveta od m arta clo s :t Jjst o vjm a krupne l j u Ы C i c e ( Viola 1t k ю b r a . о c vetan j tt , s it no semc odorata ) ; rnC (Ititim, o va z amena ј е 11· s r1a bd e va no sv il astom k t l a bczop asna, po sto se u n e kim ze m 11 н н , po m oc tl koje veca r· m o:i;e na lj::tr-n a ј li st o vj od l j l 1 Ь i c j c e upotreb щ da ga razncsc. 'U Citavoj ~ l . Jjava jt1 za hranl1 (Nemacka). nalazi sc bc li mlec ni sok l н l j c i 139. OKRUGLASTA ZEl:ICA tl .tJ!:O I kog a . Pocl ze m lj om : ; е P I J y i f / Ш c t or/;iculat·e. Veoma е . 11 :1:1l.i closta de b eo v r п a t k o г n t н n a pr e thodnoj vrsti, samo s п 111{· l ю ј е . c vc to vi slo i eni н o k r u l a s t н cvast { a s p r o s t r a n j a е L с е ј na soj ј a v k a s t o l j u Ь i c a t c su Ь о ј е . Ras te l' lll lji , ocl n i j л a clo v jso ko џ pl a џ p J n i п s k j m li vadatna ј reckjm
me s n ac i р о mrkvu.
Ь J j k u
е
p o d seea
п а
liltlt' :
s um ar cj ma . Po t·ed п а v с с Љ , o ~ l 1 da se ko rjstc ј cl ruge vrste zeCic a, kao: Ha lcr o \•a zcCica ( P l ! ) ' f e u ш a Halieri) , C a i Ь r u k n e r o v a ( Р ~ у t е н ш а Zahlbmr h ю · i ) ј d ruge. 14 0. M A L A l : A К Т а г а х , ~ / 1 1 1 1 o_fficinale, po rod ic a C o ш p o s i t a e g lavoCike {:lutenjca, mlek a ca, caljjanska salata; sl. 74) . Visego djsnja zeljasta biljka. Li st ov i џ ј
SJ. 73·
ZcCica
cblnja zel jasta
P l ! } ' t e l o н a
. r p i ( t l f ш n
sa uspravno m j i k o m , ncrazgranatom s t a koja moze da naraste preko 30 р а ј do 70 с т . D onj i Jjstovi su na du g im ~ e t e l j k a m a , srcoljki, а g ornjj dti g u ljasto-kopljasti i bez peteljkc. о jvici su zpucasti. Cverovj su п а vrhu s t a Ь ! j i k e s l o z e п i u klasastu cv ast i zelenkasro-bele Ь о ј . C v c Ћ od maja do av g usta. K o ren Ь i c Ь i l j k a
8 о
о
s tamaо kao ko rov , ukraj •1 . и 1 ј puba teva, a v ј п а m а , "J·•t·jma, li,ra dama, na p r jso jni m 11ao:tt-na, р о zapustcnim nji va1-na ј ~ ~ ~ ~ j m mescjma, cesco u veoma ve lrl о ј k o ] j ё n i , cako da se u vr e me 1 t ' I : \ П j a с е а povrsina z щ j , а kad l н i J k a precveca, zabclj. t>. t ladi ljstovj pr e cvetanja s u 1 п l п о od n ajbogatijih d j vJ jih povr1 1 vjcamin om С . М о g џ da se " l н ш е Ь е za salatl1, za sp ra v lj a nj e ' о · Ь ј , Yariva, pj r ea, za n ac leve ј s l. l 1e ba br a t j sa mo ml ade li stove щ с с poscaju z n at no g o ё i . 'U e s c ~ ' c·s1o i z Ы j a j u n ov i ml adi li stovi l oj i mo gu da p os lu :lc и istc s vr h e > 1 p r o e t п j j , Ka t kacla se ј z im i 1.po cl s ncga mo gt r naCi u p t r Ь i j i Y i lls lovi. 'U п а s mo ze cla sc 1 1 а с е vi §e ,,a,·icteta ј p o d v rsta ma slac ka. Na " ' t·st jma gd e se maslac ak ja v\ja u 1 • е с о ј ma si, je da n co ve k moze za
p ro lec e
jes en m o ze da se upo s l п o kr o m pir u il i m r kvj . Ta kode moze da se jede ј siro \', ali ca n ko jse cen na kr iske, inace ј е mn og o cvrst. Ispecen ko ren sluii kao za mena za kafu . o g н da о i с а n maslaca k, t r e
Ы
il i
u v a п ,
se tlp otre be i sleclece vr s te : 14 1. MOl:V ARN I MASLA l : A К Т а г а х а т т p a l щ n . Im a
ga s koro u celoj п а s о ј zemlji, а ras te п а m o c v a r п i m mestima, р о vlazoim li vadama. Listovi s џ mu izdt1zeni i uskj. 142. . P R I M O R К I MASLA
l:AK -
Т ш · а х а с н т ш e
a l o n · h i
o ! l .
Raste н jadl'anskom pl'imorju. O d likuje se cjme sto im a velik.i ј jak o de bc o k o e п , а cYeta u je sc n 14 3. LA VLJI ZU B L eofltorlofl t u b e r o ш s , porodjca C o p o s i t a e - glavoCike (gol ocej, loc jo a) . Ze ljasta Ь i l k a , ko ja и sv im svojjm de lovj ma sad rz j ml ecni so k. Lis to vi su p r jze mn i i slo:leni u krug, izd uie ni i pe r asto jzr ez anj . Na '' rh u g o le s t a Ь l j k e n alazi se c vc tna gl avica sJ icna ma sl ack OYOj, ZutC е a d Ь о ј е . K o re n j a o . Cveta Ll jesen. L avlji z ub ј е pr imorsk a Ь i l k a , а ras te najvise u uzem ob a lsk om p o d r п
j t • .
Zadeblja Jj mesnati koren mo ze
cla se koristi kao hrao ljiva sjrovjna slicno krompiru.
144· KRASULJ AK -
Bellis
pet·etmis, poro dica C o ш p o s i l a e g lavocjke (b e la rada, noYCic, tl'a t ic n ica, Yrtjpop, ј а п ј а с , Jedioskj cvit, obrnika, oroC.ica, t rat crica ;
Jl't l:\11 cas da sa kupi do 2. kg roze ta Ь l j j i m lisrovima. а џ p o Sl. 74·
J\.t as lat a k
-
T n l ' a . \ " n N u н
ojjicind!r
l<..ore n o d m aslac ka,
d e п
sl. 75). \ ! jseg odisnja zcljasta Ы l j k a sa u o ma njim Jj stovjma lopatjcas to g o b8I
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
j 6 S Т I V O 01\'L.JE BILJE
39/48
JESTlVO DI VLJ6 BILJI>
lika po red an jm u k rug o ko cvetne k e viso ke 5 - 1 5 cm . Cvctna glavica е р о jed na na s t Ь l j j c j , ok r ug la, ima 1 - 1 , 5 cm u precniku, u s redini е zu ta, а о o bodu bela ili ma lo c rvenkas ta. Cveca od pr o lcea do s redjne lera, а katkada i do
od naknadnih izdana ka. Na mes ti ma gclc sc krasu ljak javlja u ve co j Ishra na ko liCinj, jcdan covek moze za jedan cas da sak u pi do о , 750 kg upotreb Jjjv ih listO\•a. Cv rsrj С \ е ш ј p u po ljcj 1 o ~ u da se po k isclc u sjrcctu {;;>ct u ) ј o t r e Ы j a v a j u kao zamcna za ka
k as ne jeseni.
pa •. Cv c1nc g la \•jce ј \j srov j upo t ~ · c Ь i a v a j џ sc kao za mena za с а .
s c a Ы
5/12/2018
~ :'11 u pr irodi - slide pdf.c om
n u. Ml ad i, so cni i n esto n ag o r ki u ј ljstovi m o gu da se u p o t e Ь i j a za salatu , za sp re manje о r , v arj va, p jrca ј s l. о uk u su su d os ta sljc ni ma slack o vj m . Mo g u da se ko r iste od proleca do ranog le ta, а i u jesen, ka d naknadno i z Ы j u . К о r п v odopije se р е с е i l l p o t r e Ы j a y a kao zamena za kafu (cikorija), а mozc da se kuYa i kao varjvo, i
Svi dc lo vj m og t1 cla se ko rjs ce be z o ~ · a n c c n : : t . Nc po s tojj opasnost da se 1 1 ј sa k o m d r н g o m п 1 s li c no m s kociJjjvom Ь i l j k o n l . l i r ю sc t l p o t r c Ы j a v a j t l ј li sr o vi ocl sJ cc lcCih vr sta: 1 4 ј . MALI KRASULJAK Љ silve.r t1·is, kojj е v coma s]jcan pt·etl10C)n oj VIS ti, а l:aste U nasim r ·
Sl. 75· -
Krasu l jak -
Л t l l i r p t r m ш s
k j
щ s
i m
m
k г
o j
s t a Ь \ j j c
;
su na s natj, sjajni ј d ubokoprilicno u Ы j e n i , me n a 11 Ve o ma ј е rasprostranj en 11 ce lo j sk o1·o pe rastj . Cvc to vj s slozeni na 11asoj zemlji, od najnj;bl, pr ed e la ' 'r hu cvecne s t a Ы j i k e u glavicu, do Yisokjh planjna, а raste о liva ko ja se sasto jj o d belih obodnih i
clama, tra\•njacima, р о s н m k i m p r o p l a п c i m a , н retk.im s н m a m a , ukraj р щ е v а , na st az am a р о kojima se ma n je gazi i в а slicnim mestima, cesto u vecoj koliCinj. Mladj Jjstovj l l p o t r e Ы a v a j н se za salatLI, za spraY ij anje corbl , va rj v a, pjrea ј sl. Najvise mo g tt cla sc ko rjsce u prolece i po c et ko m le ta, ali donekle ј toko m lc ta ј u jesen
cvecjca. Raspros celoj nasoj ras tc р о \jvaclam a , traY Iljac.ima, o t v or e nim 1etkjm s t ~ m a r c im a ј s l. , pobrda р а dosta ) vj so ko L pl a nintl. . М i a c i list ov i z aj e dn o sa mladim socnj m vrs nim delovima s t a Ы j i k e pre cveta nja m og u da se tlp Otreb ljavaju za spravl janje co rbl i varjva. ћ н i h
sr e djsnih
t1:a11j e na %c m lj j, а
е
ak o
ј е
nagorak.
v j m a .
146. JEDNOGODISNJI KRA !Jellif ш ш а , koj i ј е SULJAK j a ze ljasca j k , а ra st e e d n o g o d i ~ takode u prjmorskjm kr a jevi ma. 147· BELA RADA д l c a t h e ш N ш vN/gare, po ro dica С о ш р д l siltte g lavoCike (volovsko o ko , petrov cv e t ; sl. 76). Zelja sta bi lj ka, koja narasre do ј О i ,,jse с ш u vjsj nu. J j s t ova jm a i prizem ni h ј c v e t
uz ogra de i na slicn im mesrima, od ni zina р а d os ca v jso ko u plani
k o ш р о
П с
1 7' '
• с
а
р с щ о ј i о с k о п 1
rada -
. t N r n l l l h t m н m
1 и ( P , a r r
opasnost da se zamene
sl icn om
~ k o
J j j v o m Ь i l j
1 11 Cl
, к
1
.
VODOPIJA -
porodica C o '" lkt· ( zenetrga,
п ( ) / щ , ,
C i c h o
i u ш
-
gla
c e п j k a ,
zucj
ш p o . r i t a e
z m j j i п a
с ,
trava, cigura; sl . 77). ze lj asta Ы l j k a , ko ja 1111 н · 11 v jsjnu p re ko ј О i d o 1 ,,, 1 . S t a Ь J j j k a е usp rav na, raz1 с 11 1t1:t 11zc luz iz br az dana. r е п J.lk, v• c ten as t i li v aljk asc. D o п j i Ј• l1 111v i :;u clu g uljasti i pe r·ast o i u c 11 11, а о т ј Stl m a п j i , ko p .l jasti, 1'" lvc· i krupnj je z up ca st i. Cv cto\:i " 11111o p; obrojni , jasn o- pl a ve Ь о . 1 " 1. 1 щ l jt•la clo av g us ta. II •IJ ka е •as pr ostr anj e na u ce lo j "1 д ' 1 1 1 1 ј i , а ra st e kao ko ro v р о IIIJ'"'• It'llim njivama, )j vacla ma, pus '''" • щ · ~ i m a , ok o p tl teva i st aza , CIJI
\ 1с
" '
~ ~ щ \i
п ј а
•
Sl.
77-
Vodopija
-
/ ; q · iп ! l l
in(ylua
149· CRNI KOREN - Sc01·zot·osea, porodjca C o ш p o s a e g la vocike (roznati kacjak; sl. 78 ) . Viseg odisnja zeljasta Ы l j k a , koj a na raste и v jsinu do 50 cm , р а : do , щ " ( [
82.
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
JESTIVO DIVLJE BILJE
40/48
JESTI VO DIVLJE BILJE
jednog me t r a. Cela l j k a ima mlec moze da se korjsti kao no g soka. Li st ovi su duguljasti, slicno k r o т n i r u , а ј kao salata. Ishra na ~ i j a t i , u sk i, р о ivici citavi ј rede Sljcno se u p o r r e Ы j a v a i vrsta: slabo z'upca sti, sj r ok o prirasli uz 150. P A N S К I C R N I K O R E N
5/12/2018
. Cvetna gla\rjca ru zjcaste - Jcorzonero h i s p o п i c o (spanski z т ј . razv jja se na v rhu s t a Ь ! j j k e . jak). R a prcthodne k u j e se od Cveta od juna do av gusta. К о r е п ј е vrste р о t о т е §to su mu cvetne
S t a Ь l j j
Ь о ј е
duguljast, mesnat, spolja crne
Ь о ј е .
g la vi ce kao J j т u n :lute Ь о ј е . REPUSINA ILI t i t A K _ , 1 , · с 1 i 1 1 ш spp., porodjca C o ш p o s i t a e - g lavoci ke. U nas raste vise vrsta o vih Ь i t j a k a , ј to : V E L I К A REPUSINA lappa (v e)jki cicak, repuh , velika vaJ jt1ga, ve lika torica, veliki Jopuh , komoclljjka). Dv o go disnja t
ј 1.
г c t i u ш
zeljasta cak ј clo
Ь i l j k a , t
50
с т ,
visoka clo 8 о , р а sa v е о т а ve Jjkim,
do 50 с т dugackim c r n o l i k i т lis
na u g a c k i т s o c n i т drs k a т a . Cverovi su si tni, crveni, sa k up ljeni u grozdast u g lavicu pri vrhu cvetne s t a Ь ! j k e . P lod ј е »Cicak«, kojj se, kad sazrj, lako hvata za dlaku divljaci i st ok e ј za odelo. V е о т а ј е rasprostra n jen р о celoj 11 asoj z e т l j , raste kao korov na z a p u s t e n i т 1 1 c s t j т a , kraj og rada i dr u gde. 1 5 . . MALA REPUSINA A r c l i u ш ш i п ш (m ali repuh, т a l i cicak, Cr\rcn i Cica k, repicek, hostno а S t o , · z r н t e l ' n Sl . 78. Crni ko r cn rep je; sl. 79). М а п ј а ј е od pret h o d п e vrste, а rasprostranjena ј е Raspros tranjena е u velikom о celoj n a ~ o j z e т l j i na s l i c n i т delu nase zemlje, narocito tl topJj. mestjma kao ј veJjka t·epusina. jim pt·edelima. H.aste р о suncanim 1 53 · MALJAVI t i t A K - Ar c о livadama, tra vnjacima, bt·e- t i l l ш l o m e n t o s ш n ( т a l j a v a r e p u s i п a , zu ljcima ј Obroncima ј Ll retkim, ve Jiki maljavi cjca k) . Ra zlikuje se svetlim sumama. Mladi socni li s od p t·cthodni h vrsta t i т e StO Sll to vi m og u da se u p o t r e Ы j a v a j u kao т и cvetne g lav ice isprepl et a ne pau povrce, za spravljanje c o r Ь i ј va c i a s t i т vlaknima ј n esto se redc riva, а mesnati ko ren predstav lj a nalazi od ov ih vr s ta. veoma hranljivu namjrnjcu, koja 1 ј 4· S U M S К A REPUSINA c o v i т a
reda tlc i konze rvise marinir anjem. Li s rov i i k or en sv ih vrsta repusina " '' a s v j т m ladi i mekani prolet т o g u da se u p o t r e Ы j a v a j u bez j c e n j a ј ne postoji op asn os t IIJI tzdan ci ј SOC OC drske JiStOVa o g r a " l " ' i п a u p o t r e Ы j a v a j u se p r e s п i da se z a т e n e sa п e k o m d r u g o п 1 т . 1 11 • a l a t a ili kuvani kao z a т e n a s k o d l j i v o т b i l j 1ј ј . OS TА К S o n c h ю ole1 ' parglu, za corbe, variva ј l ' l н . t . Koren svih vrsta re pu si na r a c e ш , porodica Co mposit'ae - g la toltZi velike k o l i c i п c s kr oba, sluzi, voCi ke (gorCika, ko stric, kostris, ,,,.., (,\ scce ra, nesto ulja, o •ganskil1 susak ; s J. 80). jednogodisnja ze· l t ' • l · l i п a i . dr uge materjjc, kao i 1 1 t b l п o i t a т i n a С . Mozc Ј а se " 1н 1 1 п Ь i za spt·avljan jc slatkog н p . t (iskuvavanjcm), za с l о Ь i ј а п ј е 1" • ј щ ( s s e n j e т , c v c п j e m ilj ' ' " " • ј с ш ) , ko je se e s a n j e т sa ' •l ' l l i п j m il i razen im bras nom ј i t · o v o l l l l ) ~ i m h l e b n i т n a т a up o 1, ,111 1111
ш o r o s t l t ! l .
Takode
, "1 р 1 vih vrsta, а nalazi se u pr irodi - slide pdf.c om
ј е
о s u т a -
lllltljava za sprema nje hleba, raz lltlt peciva, posla st ica i s l. Ta kod e 1 1 1 p o t r e Ь \ j a v a za g o t o v l j e п j c supa 1 1111 Ы , kao zamena za k r o т p i r i sl., 1 1111JZC ј da se przi. Pecen i isrucan l\1/1 kao z a т e n a za kafll. Najbo1 tiiJi ј е h r a n l j i v i т т a r e r i j a т a u
Sl.
8 о .
-
Ostak -
J o t u h н l
oleracua
' ( Щ ·
lj asta
j k a , visoka 30 do uspra vn e, debele, suplje ј
a t e
s t a Ы j i k e
j s p
e n e
cm, razg •a
100
т l e c n i m
Listovi su bez pete lj ke, ve li ki, т e k i , po d prstima т а s п , plavieasto-zelene Ь о ј е i о ivici n a z u Ы j e n i . Cverovi su i uck aste, a Ma t a r e p u ~ i 1 Ј · п t i u ш ш i и н s recle bele Ь о ј е . Si roko ј е a s p r o s t r a n j e п о с \ nizi I I ' Ч ' I t , pr e n ego sto o c l r v e п i . Tada 1'· ' ј е i najbolje kopati. Koren т о z е na do srednj eg planinskog poj asa, 1l.1 м : t s i i ostavlja za z i т u , а tako- а raste Ltkraj pu teva, kao korov u s o k o ш .
~
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi JE ST I\'0 DIVI.JE BII.JE
) E S Т J V O
DIV LJ E BII.JE
41/48
njivama i povrtnjacima, na neobra p lan jnskog poja sa, rede pored pu 1 1о 1uzjcastjm cvctovima. Cveta tlenim zemljis tima i sl. tl citavoj na tcva ј na sJjc n jm mestima u cjtavo 1 111111. 1 Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om soj zem!ji . Н ·"PI'OStranjena ј е u celoj na nasoj zemlji . Mladi prolern ji listovi se н p o "1 tcm ljj р о mocvarama, ba1·ama, MlacJj proletnji jzdanci i listov1 e Ы j a v a j u rede kao salat a, а cescc t l p o t r e Ы a v j t l se za s p r a , • l j a n j ~ · I I I < > V I I Н : I , П а \ 1 )aznom ј CCSto pJav za spravljanje c o r Ь i i va rj va. (1' н о m tlu, na oba lama r c ё i c a ј Koren sc t1jesen takoclc v ~ н · j v . 156. KOZJA BRADA - Tm - н p o t · e Ы j a v a kao vat"ivo. l"1111ka sa spo rim tokom, od п i i п a , ~ o p o g o t J p r a t e ш i s , 1 5 · VODENA BOKVICA porodjca C o ,1.. p l a п i n s k j h pr edcla. ё с s ю sc positae - glavoCike ( Ы e s k v a , jar А l i s ш r t pltmltl.f!.O, po roclica A l i s ш a 111 l.1t l tl velikoj koli cini. Cija trava, kozjaka, tu r ovet; sl. 81 ). lrtm1e - kckc (podvoclna bokvica, 1 o1 ·c n saclrzi vclikc k o l i c i ш : skro lol, о т а е hranljiv ј mo:i.e cla sc zaboctln, zabocun ka, kornjaCina ''JIIIII't• bl kao hlcbna sirovina, za 1 ' 1 ' а va, voclni trpotcc; sl. 8 z . Vi l" · 1v lj an jc meso,•itih kasa, p ieea, scgoclis rlja zeljasta Ь i l j k a , koja iz 11 н i l 1 poslast ica i s l. Sve% k о г с п mocvar e, l i Ь a iJj plitke vo de iz LI ~ c o 1• · . l ш c e m ~ t Ь i i v , ali vcc Ћ ~ t a clo 40 с ш vjsine. Ljstovi Stl 1 c н l j v c sascojkc ј more bez ogra izclt1 zen i srcasto-jajastop; ј ( ј kop llill' llja da se н p o t t · e Ь i a v a . Ne obiika, k J н z n o t " a s p o r e c l e п i lj : ' щ o g i" l',lcl ji opasnost cla se z a m c п c sa o ko cvctne s t a Ь ! j i k e ; oc l po]o,rine
5/12/2018
щ 1 Ы ј i k е l j c п o v a
sc grana u nekoliko pt·s sa br oj nim sjtnijim Ь е Ј ј
n c u p
н 1 1
t t ·
mehura, re se tako odriavaju na ' 'o di. Cvera t ~ n a ј jula, karkada i do а ' 'g ust a belim cverovjma. P locl ј е crn, krupan, sa cetiri ostre bodlje na S\· akoj stran i; U cvrStOj Jjuscj nalaze se veJ jka bcla je zg ra . Raste р о barama, mlakama, plit kjm jezerima, mjrnjm rccnim ftl · kavcima i raznim stajacim vocla ma, u o g r o n ш o j k o l i c i п i , pokri va jtiCi u ncprekidnom slo jtt р о visc cleserina hektara povrsin e, tako cla se pocl n j i ш vocla п с vidi (na rrjme•· na skaclarskom Ы a t L 1 ) .
Ы j i v o m
slicnom 1 1 l н : п о se u p o t r c Ь i j a , • a i slecleca 111 1 ,
1 1.\:
118 . USKOLISTA V O D EN A 110 KV ICA - . · 1 / i s ш a r a ш i l l i j o Razlikuje se od prethod nc 1 lt' р о ю m с st o i ~ a uze listove. 11 l'opmstranjena ј е р о celoj nasoj 111
Sl. 81.
Kozja brada -
T r n . ~ • P • t . • n
р и щ щ i
lttlji, (', а nesro srece 1 ,1o
Ј
е
<.
St. 83.
-
Vodeni о r а ћ
-
Tr11pa
N t i ! J I NJ
pr etho
dne se rc i р laо ocl vcCim visina-
11.1 ћ а 1 1 9· V O D EN I O RA H 1'·' llrtltms, po 1ocl ica H ) ' t k o c a o щ e a e c н : ~ c i (vragolic, kekavac, ora ·'"- 1-asak; s l. 83). J eclnogocli sn ja t'I J:tsl:t hiljka sa tankom s t a j i
rec le v i s e g o d i п j a zc ljasta Ь i l j k a , uspr:tvne s t a Ы i k e vi soke 30 clo 70 с т , m es nate, g latkc e mlcc i slabo raz gr anate, j s p t ! O n i ш sokom . Lisrovi su d t ~ g L l l j a s t i , uskj, siljati, pri osnovj trbusasto prosireni, prjrasti uz s t a Ь i j i k u . Cvet п e gJavice su z t ~ c k a s r o b e l i c a r e Ь о D v o g o d i s п j a ,
ј е ј [ ј ш z i c a s t i .
Rasprostranjena ј е najvise р о livadama od pobrda clo srednjeg
1111 , ko ja 1110ZC \ а naraste Ll \ н llltt tl() 1 р а do 2. m ; raste u vod i. 1 0 v i SU CCtV I:taSti, r o m Ь i c п i , 1 J ezgro iz ploda j1na vcoma pri 1" 1 1 ' ici krupno н p c a s t i , а sloze•1i 11 11 k r щ ~ ok o s•edista s c a Ь i j i k e , jatan н k u s , koji podseea na pjtomi 1 ko cla plivaju п а p o v 1 · s i н i vode; k e s t e п jl i orah. J'viogu se jesti pre 1'' н · l j k c su jm nadu vcnc u o Ь J j k u sna, kuvana, р е с е н а , przena ili 1 с
51 Sz. -
Vode11a l>okvica _
1 1п а p l n 11 n ~ •
86
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi J E S ' Г I V O 01 \ L J E B I L J E
42/48
E S Т I V O
DIVLJE BILJE
sasusena р а sam le vena u brasno ј zemlji, а rasre р о mocvarnim m e ~ н p o t r e Ы j e n a za spravlja nje hleba, cima, barama, ok o p litkih voda, Ishra na kasa i razliCitih poslastica. Veoma obala, p otoka ј rcCica sp o ro g toka su hranljiva. Plod se sakupl ja u od nizina р а dosta v jsoko u p l a n i щ · . jesen. Pogodnim nacjnom sakup Koren ј е vcoma bogat hran ljivim Ijanja р о povrsini vode moze da sc materjjama i sadrz j znatne koliCint· sk upi za jedan cas р о zo i Yise kilo sk ro ba, SCCCra, be\anceYina ј dru
5/12/2018
u pr irodi - slide pdf.c om
grama .
g jh matcrija. U brasnu koje s<· cloblja ocl OStiSenog korena u k t ~ p na ko li cina hranljivih materija do s ~ r c c i (vodolju b, Yoclena ltlcka, d jy. rjze clo 73%. U p o t r e Ы j a v a se kao lj i z ш n b u l a k ; sl. 85). Ze ljasta m о ё h l c b п a $it:ovina, za sp t:cmanje kasc, ,·aznjh slatkisa i clt:. O d proprz t п о g ko r cn a clob i ja se mleven je111 н а ~ 1 1 0 i u ckastobc lc Ь о ј е prijat no g s latkog uku sa . Moze da se ko ,·jsti bez o g r a n i c e п j a . Ne postojj opasnost da se a t n e п i sa n ekom
SRCAK В и t о ш ш b e l f a t щ , porodjca В н t о ш а с е п е Ј6 о .
11111 -
r---
drugom s licnom skoclljivom Ь i l j ko m . Na mestima na kojjma se st· ё а k
javlja u vecoj koliCini, jedan
covek mo.Ze za jedan cas da jz,radl do 3 kg korena. 161.
BRULA Trigfochitl Ш t l porod ica j ш r c a g i 1 1 a c e a e -
r i l i ш u ш ,
~ 1
6s . -
S r ~ a k
-
o· ozupci (mo rsk a brula, morsk 1 rr ozubac, t r osipan; sl. 84). Vise
B н l o m N J N m b t l l a t н J
1
go di snja Ь i l j k a sa debeljm podan kom. Listovi su dugi, p o l u o k r н ~ S t a Ы j i k a
t· lasc j, us pravni i usecen i. us pravna, ncrazgranata, so cna, jа prj vr h u s t a Ь i j i k e se nalaze brojni zc le nk a sti cvetovi. Rasp r os t ranjcna ј е u primorjtl, varna Ь i l j k a sa us kjm tt'Obridnim L Z morsku o Ь a l u , na s lanom zem prizemnim listoyjma d t ~ g a c k i m clo lj. stLI ј na sten a ma . jednog me t ra i Yisokom cvetnom Mla cJj proletr1ji li st o vi н p o t r e b s t a Ь l j i k o m (d o 70 cm). Pr i v r l н 1 lj av a ju se kao varivo. s t a Ь J j j k e su brojni lepj r u z ё a s t i 1 6 2 . tAPLJAN s p h o d e l f ш cv ctovi sa spoljasnje s tr a ne l j Ь i a i Ь 1 1 s , porodica Liliaceae Ј ј ј Ј ј а п ј casti, na duzim peteljkama, pore ( ё с р l ј е ; , : , ca p lj ez, с е р Ј ј а , bazer, Ь с dani u sti t oliku cvast. Cveta od den, vo lovski rep, morodak, п а pr o lec a do sred jne leta. nuska; sl. 86). Visegodisnja zc Rasprost ranjen ј е р о celoj nasoj ljasta Ь i l j k a sa socnim dugackim
Sl. s7. - C:>p lja .n po
craka sci m listovima u krug ras poredenim ok o cvetne t a Ы j i k c , koja narast e do visinu . Pr i vrhu
~ 1 .
86.
Capljan -
A 1 p b o r l t l l и l а / Ь ш
А ; р / ж / е / / ю а / Ь Ј и , k rtole
8 о р а
ј
r oo cm u cvast
s t a Ь l j i k e ј е
koja se sastoji od veceg broja lcpih be li castih cvetoYasa mrkim sarama. Po d zemljom se na.lazi ve li k br?i pt·scolikih kr tola (sl. 87), d t ~ g a c k t l 1 clo о cm, d c Ь e i h do Ј cm, na p resek tt z н t e ili n arandzast o -zu te Ь о ј е . Cveta о с \ kr aja maja do po . cetka jula. Rasprostranjena ј е и vel1kom deJu п а s е ze mlje na co plim bt·ds kim ј planinskim liYadama, medu r et kim Z Ь u n j e m , na veCim proplancima u retkim i svetlim sumama, na
88
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra -u-pr irodi JESTIVO na 1)1\"i_JE BILJE
J E S Т I
O D I\ LJ
E BILJE
43/48
zatJ·avljenjm delovjma srcnjaka i se na du:Zoj socnoj drsci ј jzbijapl r•11 1 1 , zaCin, n adev za testa ј sl. п а sJjcnjm mesrjma, cesro na vecem ncposredno jz zemlje. Cverna stal) 1 \ о 111 sc od aprila do juna, rede i pt·ostoru ј u jzvanredno velikoj lj i ka е dugacka do 30 cm i prj v rh11 Ishra na u pr irodi om 1111 1.pdf.c . Na 1-1slide mesrima na koj jma ' koljёjnj. ц · m u s javlja u с с о ј kolitin i, 11 nosi glavjcastu cvast sastavljcn Podzemne k п o l e sadrze ' 'clikc od brojnih sjtnih bclih cverov:1 1• 11 '" (·ovek moze za jedan cas da koljcine skroba, nesto vitam jna С , Cvcta od aprila do juna. Cela Ь i l j k ; l 1 1 1 l н · н · clo 1 0 kg listova. CL1k ovica secera, sluzi ј drugih mater jja. Od intcnzjvno mirise na luk (l is tovj n11 ~ "1 ·1 aclrzi ncsto manje vitamina с
5/12/2018
c l a v п i n a se u p o t r e Ь ! j a v a j L J kao щ t ш t ј za ljude ј za scoku. Mo gu sc
prjpremiri kuvane, pccen e, kao ј sirovina za hleb ј raz li cjre ka sc Ll Ш C S З V i l l j S З dt"LJgim Sir ov inama, jer sprcmljene same imaju sp.:cifi can UkUS kojj nije liVCk piijatal1. Mogu da se korjste bcz o ~ r a п c c nja н svako doba gocljne, а ш н о ( ; ј ю Ll jescn, kad su n a j п t z \ т i j c n i j c i naj b o ~ a r j e h r a п l j i v i m marerj ј й т а . ) Ј е postojj opasnost da sc z и r н . : п с sa п c k o m dr·ugom s l i c п o m skod ljivom Ь i l j k o m . Na mcsrjma gd c se ё e s o javljaju u vecoj koliCini i п а povo ljnjjem zemJjj$tu jcdan covek moZe za jedan cas da jskopa х о kg u p o t r e Ь ! j i v i h krtola. ј do Sljcno moze da se u p o t r c Ь i i sledeea vrsta :
cesnjak, а lllkovjca 1111 i crnog Juka), 1ma ga LL celoj nasoj zemJjj o1l v sih brcla р а sve clo t)l"eko r 6 о о 111 п a d m o r s k e visinc, Ll svezim ј v \ ~ 1 ; : < п i m de lovima liscarskih (bllkovjh) c e t i n a r s k i h ј l i ! Њ н s k o SLima, 11 :1 o Ь · o m , l 1 u п ю z n o m 7.em lj jstu, ш t bcli luk -
П l C S З V j П L I
Ь С Ј О ~
164 . SREMUS
-
о р а п а
п а
н о с с n о mestjma prjsustvo
111 . с ,·adi probno 1111 11111:1 na kojima
kojima ove Ь i l j
k о р а п ј е
ј е
k e
na
postoji о р ' 1 , Ј щ а ,rerovatnoea da sc moie "11 1 (\rjdj napred !). Jcdan covek 10111 ' u vegetacionoj sczonj, na 1111 lll п а kome se s r e m u ~ u е С О Ј lo ol11 1 1 1 ј javlja, da iskopa za jedan e lukovice. 1 1 , ( о 1 kg Nc1.,kusni sakupl ja c moze\ da iiStOVC S t C П l U S a Sa ( C:onvallot"ia ш a j a l JiStOVima i s ) , koz-
I I I H ' II j
1!11 н 11•
Sl. 88.
..
{ / i u ш н п i 1 1 и щ
1ocito na mcstima na kojima up m lccc du ze lezi socg. Cesto se javlja u ve liko j mcri ј na veJjkoj povrsjr1i . M ladi ј soc ni listavi do c v e t a l 1 ~ t . а I'C( Ie i posle c v e t a п j a , sadrie z ш 1 1 njje koliCine vitamjna С ј dos1:1 karotjna. U p o t r e Ы j a v a j u se р п : s 1 1 1 ili kllvani za salate, corbe, varj\1 :1,
l c v k a
' (
Ј mm
ш а т / а t 1 1 ш ) ,
mrazovca
o d ш a h 11/vrdifi р о ш i t · i s н ; dok listovi н e m L i s a jzrazito mit"ifll fla beli lu k
sve ove l r t 1 ~ e vrsce uopste nemajt1 taj mjris, а kozlac cak ј neprijatno mirisc. S l i c п o s remt1St1 m o g н da sc ttpo t r < : : Ы j a v a j t l i sletiece vrstc cliv ljih
( ё e s n j a k ) ,
IL1kova: r65 . ZMIJIN LU K -
A l l i 1 1 ш
(pupa, br zak, kozjak, lucka, cesnulok, cesnulek). Ra scc
.rc o r
d o p r a s Ш J J
р о
va dama i travnjacima prjsoj nih listrana н skoro celoj nasoj zemlji. LjstoYi mu imaju prjjatan ukus i sadrze dosta vitamjna С . 166. OKRUGLASTI DIVLJI LU K - A l l i u ш sphaeropraSflm. Jma tamnocrvene cveto,,e i raste р о suvim livadama и celoj nasoj zemlji. T A M N O L J U B i t A S Т I 167. LU K - A l l i u ш a t r o v i o l a c m ш . Im a krupnjje r a m n o l j u Ь i c a s t e cycrove i raste р о livadama ј travnjacima U SY im copJjjim prede[jma nasc zemlje.
168. OKRUGLI DIVLJI LUK alllllfllflale) ili ceme rjke, l i ш д r · o t и n d u ш . Im a tamnocr .,)1(( 11 1: ј с ш е ( V e r a t m ш а / Ь и т ј Ve- cvetove ј ras ce р о SLl vim ' e п e ' ,1/ 111111 n i . _ ~ г ш n ) , koji Stl skodljjvj 1•.1 1 o 11 ·ov n.j. Ko zlac sc katkacla na mestima, zapustenjm njjvama ј na r
A l l i 1 1 ш ш . >
l j j l j a i ш , poroclica L i i i a c e ш (cre mLJsa, sremusa, cremu:t.a, mccl v<::dj luk, SLJillSkj l uk ; sl. 88). \fjsegodjsnja zelj as ta Ь i l j k a sa LJS ko m g u l j a s o m po d zc mnom ILJ kovjcom, ' ' isoka do 30 cm. Cis tovj Sll sirokj 3 - 5 cm, а dugackj do z5 cm, socni su ј sjajni, а nalazc
listovi, ali zato dosra slllzj, 1111 l)a i drugih materija, ~ 1 p o t r e b lll\ ', l 't : sJjcno mladom lukLI kao "1 1 1 , za dodatak jclu, kao salata, 1 111 p щ l l o g a za variva, je la oc l mcsa 1 ol1 Mozc bez o g r a n i c e п a da se l•olt • li u tokLl cele godjne. U " l l l t " kad lisce jos njje •azvjjeno tll ·· •· ~ : c sast1sj lo i raspalo р а se 111 J'l tv • · i i i п j tla ne mo gu da naclu 1111 ,l kvi tragov i sremusa, lukovica 1 1 •""1•
163 . S I Т N I t A P L J A N - .' lsp hodellus ш i С ! · о с а r р ш (brden), koji t-astc LJ primorskim krajevima ј Ll
dclovjma Makedonijc, razlikuje sc ocl prethodne vrste sitnijim plo d џ m , dok mu ј е cvast mer li casro t - a z g г a п a t a : cverne laticc SLI bclc З C I V C i l k З S t O П l ziJom.
111 l '' l
nema sremusa ј jma c \ r s t e i malo U\'rnute listove; cemerika t"asce takode п а otvorenim rrav nim povrsinama, listovi su ј о ј kruti i jzbrazdani paraleJnjm uzdu znim jakim lis nim zilama. Sto ј е najvaznije, r a z l i k л ј е v е о ш а lako п j k a d
o l r b l m ш
s ]j cn in1 mestima kao i ali su mLI Jj scoY i vjsc sc Je 11 •• 111 kopljasrog o Ы i k a ; d ш : d e , • a k 1 ll :lli\zj na otvorenjjim, sunca ni )1111 1 iopJ jjim mestima п а kojima 1, 111\I S с raste i li s to vi su mu znat "'1, · ~ C i ј manje socni; mrazovac 11 н 11:1 otvorenim livadama ~ d e Ј •
i
1 а
1
s ,
s]jcnim mestima р о celoj zem ]jj. 169. BALUt KA - А / / i
m:a/e
na
и ш
vi Raste sJab o zatra,•ljcnim
( c e s ш 1 l e k ,
s u п c a n i m ,
naso j
ё e s n u l j e ) .
n1escima, na obroncima, medu ste nama, ukraj staza, njiYa i na slicnjm mestima и celoj nasoj zemlji.
JESTIVO DI VLJ E BI LJI'.
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra -u-pr JESTIVO na DIYL JEirodi BILJI'.
r ш 1
l 1
t i c i m a .
Mnogobrojn.i sitni Visego disnja
Ы l j k a
p u z ~ Y i c a .
sa
44/48
LU K - A l l i " ш R a s p r o s t r a п j e n ј е u citavom prjo , tovi su z e e п k a s t o b e l c a ~ t i , а Im a veoma / е р е crvcno b a l п o m pojasu prim o rja, pored р и с а veliCine sitnog g r ~ s , Ј , с pdf.c Ь о Ы om Ishra na u pr irodi, -1 " slide j u Ь i ё a s t e cvctove i raste na vlaz tcva, и k r a j vinograda, na okopav1 \1 1 п 1 с n а kad sazri. Cveta u maJU. nim planinskirn livadama, ok o iz п а m а , и p и k o t i п a m a stena . H.t, rrostranjena ј е skoro u с . ~ ~ о ј vora, na o balama potoka ј na s b lU p o t r e Ы j a v a se Citava s o c п : t " , ,, 1 zcmlji, а п a r o C i t o u t o p l t p ~ oim mcstima u svim planinsk im blljka и е s е п , zimi i u ra no pr o 1 IJc ·vima, od п i z i п a do brdsk1h 1 predelima nase zemlje. Njegovi lece kao va ri vo, sama ili cesce \1 J'litkla, а d osta se i gaj i . ~ a s t c Lt listovi, pored vitamina, sadr7.c i mcsavini sa d1·ugim zeljastjm р о i m a , na poiJima, na 1, 1)1111 s џ m a ; ш а ш е k o i ё i n e p roteina. vr·cnim Ь i l j k a m a . U ostalom del11 , 1 t l1 111 i sttvim mcstima, nal'oCito 171 . L A N EU VA - А Ш и ш l' i - ~ o t i n c p O t r e Ы j a v a se samo luko a m e п i c o m 7.em111 p c ~ k o v i t o m i t'lot·iclliJ· (divlji Juk - ccsan, zm ij ski vica ka o 7.ac in. l)l ' ll l . . . ё e s a n ) . Im a ze le nka st o bele cvctovc 173. VILIN A ME TL A- А . 1 m m lacl i, ~ < > c n i i mc k1 tz~ - ц i t-as te о p l a n i m li v aclam a sv i l1 ј } ( 1 1 ' а д щ ojjicinalis, poroc\ica L i/i (l l l l l lt 'i p1·cdstav lja ju LL kt 1S 1 0 po.vt:ce, p lan in s k ih pred e la nase z e ш l j e . N jc а ш е ljiljan i (s p ar g la, р а ч ~ . 1 . 1. sc п а с е s с е Ь a i ili go tovt kao go vi li st o v i sad rzc a t c k o l c i п c Ь e s , bctt·ka, s a t n o \ r i l i п s k a m etl:'l, 1111' 0. О с \ s a m o п 1 Ь i l j a k a moe k o t a ш i o a С . Ml atti listovi, s t a Ь i j i п a c , ~ m e l ' e ё i c a ; sl. 89). \ Ti k l 11 , 11 sc ko1:isce sa mo и p r < ~ l ~ c e . Se i luk o vica, pored toga sto sc up o il' ' : H ' Z i ma snocc, OS USC ilJ l proprt r e Ь J j a v a н kao i prethodne Vt'SI:c, 1 111 plocl ј е dol1ra z a a za kafLL mogu i da se s t a v j a j и u t и 1 · s i j и , 1 1111.1 aromu ё o k o l a d e . Svi delovi ш a r i n i t a j u ili da se ostavljaju а 1111 ~ ~ н da sc korist·c bez o g r a п c c d r н g e n a C i п e . "l 1 Nc postoji o p a s п o s t da sc Takode ш o g u da se u p o t r e Ы j a 1111\' IIC Sa nek0n1 d r и g o m skod Yaj u mladi lis tovi, ш l a d e s t a Ь i j i k e I B I R S К I
170.
s i Ь i r i c и ш
5/12/2018
.
i lukoYice od niza d ш g i h vrsta divljih lukova, kojc se и vecoj i li manjoj mcrj п a l a z e u s v j щ a ~ i m krajevima. Nijedna vrsta di v ljeg luka п i ј е sk o d ]j jva, moZe se koris titi bez o g r a n i c e п j a ј п е postoji rektne z a m e п e di sa ne ko m skodljivom Ь i l n o m vrstom. Sv e vrste div lj eg luka imaju ka o p a s п o s t
r a k t e r i s t i c a п miris п а gajeni be li lttk ili recle п а crni lt1 k. 17 2. PASJI LU K - A l / i щ , , a ш pelopl'(lsttm (d jvlj i k , i п o g r a d s k i lu k , p ur ic, si t na lj u ti ka). Dvogoclis п j a il i Yisego di s nja zel jasra Ь i l j k a . i s t o v i Stl mL njsk i, n a g a н t i nasrra gocliSnja biljka sa zel jastom sta iJ н н , и s i . Srabljik a е go la, а pt·i v r h и ljikom , а jak o t·azvijenim podzcm ј о ј se п a l a z i loptasta cvast sa belim, nim drvenastim delo,rima. Na 1:1s r u z i c a s t j ш i J i p u r p н r n i m cvetovima.
te do So cm р а i 1 m и Y i s i n и , а L ukov ica ј е okru glasta, bela i pone stabljika ј о ј ј е veoma r a z g r a n a t я i ka d im a i male l и k o v i c e sa strane. g и s t o obrasla lju spa stim i igliC:ts
bo d ljikavom s t a Ь l j i k o m , J s ю v 1 m a sr coliko-t ro u glastim ili kopljastim, р о ivicama bodljikavir:'. Cveta sit п i m zuckas t im CVCIOYima, а pJod ј е Ь о Ы с а koja ј е , kad sazri, c r v e п e Ь о ј с .
l н
Raste samo u primorskom nase zemlje, и s i Ы j a c m a i s н m a m a , gcle obrasta i pe nje se uz. d ш g e d r v e п a s t e Ы l j k e i р о t р и п о th о Ь а v ij a. ' М a d i izd a nci, ko ji sc Ь е г н tt c п a it: o y j п a , pr o lec e , d ob ra и p o ko ja se и nc kim de lo vi ma Da\ma ci je :
porodica
Liliaceae -
J j i
j a п i
(z latn.i ljiljan, s и m s k i ljiljan, zlat no g lav, ajdo,rska li lija, go jz dn a lilija; s J. 90). Vjsegodi snja z e l j a s t ~ Ь i l j k a visoka do 8 о cm. LtstovJ siroko ko p ljastog o Ы i k a su п а
IJP 11111 Ь i l j k o m .
mogu da se upotrebe vrste:
' l е ё п о Ј ,
clc.:cc 1
1\1
7· 1·
USKOLIST А
Jo:TLA -
VILI NA
s р а г а g ш 1 m 1 1 i j o l i ш
III IV ! ј а sp ar g la , k o п j s k a struna,
zecji jcbel11 t). Ras pr ostranjenija ј е ocl pret ' " н l11 c vrstc, а raste ll retkim su m . ttt.ll\1:1 s и m a r c i m a i m ed u : Њ t ш ј 175: SPARO:ZINA - A s p щ c l 1'"' n m t i f o / i щ (gt·molika spa ro ga , , IJ ·'· vHi ja, o g n e п i c a , pr a sCi ka) . •11l1ijika ј о ј ј е d r v e п a t a i skoro е t t11o11it-a. R a s p r o t ~ : a n e n a С L p l'l н н ~ t k i m prcde lima, а rastc и re t 1 1111 sve t li m и m a m a , р о ~ u m a r c i 5 e п t j a п z e v a
l1t1,
k t ' u p a v ё c ,
111;1,
i Ы j a k u ј р о
travnim mcstima.
1 ;6. T E T IVIKA - J ш i l a . : < as/'" ' t, porodica C o m l a l l t п i a c e a e oltti'I)Cvci (tet ivica, bodJjjyj Sfa k) .
Sl.
90 .
_
Zlatan
-
l # i l i m л ''ltlrln i
IJJJ
93
jESTIVO
) E S П V O DIVLJE В Н . . Ј Е
OIVLJE BILJE
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
1 11111 . Jjs to v i su
p r i z e m п j , s о ё п ј ,
]jsrovi su
ј о ј
mnogo veCi i sjri,
45/48
\ lllln sirokj, dosta dugacki ј а cvct ј е k ru pan , \e ykast i ocvore zle bastj, sa belim pruga- n o l j u Ь i c a s t e Ь о ј е . 11 1 < vc tovi su beli, zvezdasri ј R ш с ш а т 1 79 · VE P R IN A "1l.t/t' se na r ћ u s t a Ь \ j j k c ; cv c / м t ш , porodica L i l i a c e a ~ - l j i l j a п j l t f н m : ~ j a ј juna. Po d zcm ljom se (ko:>tri ka, veprinac, j c i e , i п a , zele 11 1l .t11 ok o 3 cm d e Ь e l a okrttp;last.a nika; sl. 93). Zjmzeleni ihunic l i i l ш k o
5/12/2018
Ishra na u pr irodi - slide pdf.c om
<>\'ICa . vjsok zo do 5 о , а k atkada i do 70 ICt , pmstt·anjeoa е u skot·o cc loj с т , jak o razgt·aoat. »C ist o \1 i« su "1 • • Ј z.cmlji, а rastc р о livadama, jzclu zeno jajast i, si ljasti, kozasti ј 11 " t ф c m a , u k г a j pt1tcv11 ј st:az::t ј k rurj. CYcta tl rano prol ece malim l i c a s t o z e l c o k a s t j m cvetov ima. '' 1 • . t ' п i m mest jma . 1 t JkO I jce, kojc sac!1 ·:i.c clos ra P locl е a v e n a Ь о Ы с а . п ш t с ф , m щ J ; t l cla se 1 1 1ctljjvil1 t r a е u п a v e j k o п 1 l t : za je lo k џ v c н s c c i с , џ п а s е z e ш l e л а to p Jjjim ј SLl\' 1 1 с .111 <.: Ll beas no kao hlcbna si,·o Jjjm ~ t a n i i m a . lll.t sl. е Ь а paz iti cla se nc ј Mladi, socni proletnji izc1anci llttt'IIC sa lu k ov jcama nekjl1 ~ k o c u p ш r e Ы j a v a j u se kao v u i vo ! Њ ю llllllt ili otrov ni h v1sca, kao sto е spar-g li . P rzene semenke koriste , 1 .t;o\vac ( C o f c i J i m ш t / 1 1 / ш ш т / е ) , sc kao z a m e a za k a н . 1l1 ' '' luko,,ice ov c d н t g c VI'Stc 1 8 о . DRE M O VА С l - t ~ I C ( ! } I I ш 11 11110 vece, ,, с е ] а Ь i ј ka SC П l z j porodica A ш ш ; · l l i d a c e n e n e s l i v u ш , lllf l р о tome StO ј е znatno vcca, dremovci (sun oYrat, Ь i o g e l j c ,
l н l
SJ. 9r.
Zlatatt
-
L i l i н m
n u t r ltl,_f,OII.
l u k н , r c t :
Sl. 9•·
Р t Щ с mleko
O r m t b o g n / l и m
l l l l f l ' ' " ' ' ' k i Н
srediru
u jednom pr·sljcnu poreda ru u kr ug. Pr i v rh u s t a Ь i j i k e na povijeni m dr5kama nalaze se р о d ,,a do tr i ! е р а cveta l j u Ь i c a s t o -crvenkaste Ь о ј е sa p egama sa u п u r r a s n j e strane. Cveta u maju ј j u п u . Po d zemljom se na lazi dosta k r u p п a lukoYica koja ј е lju spasta ј z ut e Ь о ј е . Hasprostranjeo ј е u skom ccloj п а ј ze mlj i od o s r e d п j i h brda р а sYe do ok o 1500 m nadmOl'skc vi si l1 e. R as te L SLi mama na п e t o proredenim mest im a, р о s ш n s k i m l' Li bOYima, m a п j i m prop laocima, e d џ ш ' l i m Z Ь n j e m ј sl. Ј а у ] ј а se pojedinac no ili р о neko liko prim e s t a Ы j i k e
vcliki z v o o ё e k ; sl . 94). \ fisegodis nja zeljasra Ь i l j k a sa uskjm veoma so cni m liStO\' jma koji rastu pravo jz zemljc ј poreclan.i su u krug oko C\rcrne s t a Ь ! j i k e . Pl'i vrhu cvetne s t a Ь i j i k e , visoke do 40 cm , lepi be li cvetov i, k oji posuv raceru Yise, skup lj e ru su р о nekoliko u am re las tu c\rast. Cveta od po]o,r in e aprila do k raja maja. Po d zemljom sc п a a z i s о с п а , dosta krupna lu kovjca . Rasprostranjen е s k o ю н celoj п а s о ј ze 1n lji, na roCi to u o j z ш pr· e c1clim a , а raste п а vlaz nim mestjtna, р о ш o c y a r a t n a , me d u trskorn ј scYa rom, u retki m po p lav lje ni m SLJmam a, vrba , t opola, jasena i d c,
d1·ugih matcrija. M oi c da se up o r c Ь i j a v a za jclo kuvana ili р е е о а , u o Ы i k u pi rea, kasa, kao dodatoa si rovina za hleb, za spra , rlj anjc ш ш i h po s lastica i s l. Moze da sc susj ј п a k n a d п o tros i ili melje ll Sveze p1·zena im a u k u ~ o . · a s mJaclih pecenih krompjrica. Mo ze da se u p o t r e Ь i j a v a bez ogran i с с о ј а . Ne posto ji opasnost da sc zamerli sa ne ko m drugom s licnom s ko cllj iv om Ь i j k o m . Na m estima na kojima SC CC SCC а У Ј а , jedan covc k mo ze za с d а п cas da i s :~ 0,5 ti o 0,750 kg lukovice. О 1 · r 78. Р Т I С : Ј Е MLEKO п i t h o ~ t , / l ш N Ь е / Ј а t н ш , poro dica U
na jed no m mestu . lincene ljiljaru ( pupa, a p ё t ; LL1kovica (sl. 9' ) sadrzi dosta s l. 9z). Yisegocljsn ja mala z c l j a ш skro ba, sluzj, nesto vitami na с ј Ь i l j k a , koja naraste do zo cm L
cesto Ll veoma veJjkoj ko liCini na je dnom mestu .
п i k a
94
to,l,
93· -
V eprir.a -
RN I.'HJ
t H N i t o l м
LukoYica sadrzi znatne ko liCine 95
JESTIVO DIVLJE BILJE
JEST I VO DJVLJE BILJE
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
5 m,
sa
odrvenelom
s c a Ы j i k o m
J,llti.L, koja naraste od 1,5- z,5 m . ta kode mogu da se ko riste ka o
46/48
clebelom • do z cm. C j s ю v j s н \1111
5/12/2018
Cveta u jultt. H asp t· oscranjcna ј е u celoj nasoj zc m ljj. . а : ; с с р о Ь a r a m a , na moc varnim i vla:tnim mestima, uz obalc 1eka s p щ i c g toka, р о r i Ь n a c i m a , а l i c n i m l t 1 a l i m a ј mestima, ccgto U VCOtn::l vc Jj ko m m п O S t V L I п а jcclno m m c s ш , p o k r . i v a j н C i pr o c (trscacj). ~ t t : a n c p o v · s i
Ј , , t ' н i
r lo o \ 0
c o r Ь i
Sl.
94·
-
-
Dremovac
Lumyum
t J i i 1 и 1 1 1
ј sluzi te ј е veoma l н a п j i v a . Zbog sa drfine nekih alkalojda , с е Ј а biljka е u р r е s п о ш s t a j t t skod ljiva, zato luko\•jcu dobro isk uva
skroba
ti, vodu bacjti ј skuvana lukovica be z opasnostj m oze da se up otreb ljava za spravljanje pirea, kasa, kao sirovina za hleb, za spravljanje r az nih poslastjca ј sl. ~ 1 o z e da se kot·isti u toku с е Ј е godine, ali н b t · z o р о cvetanjtl n a d z e ш n i clclovi barc i] j ш o c v a r e pokrivene trskom Ь i l j k e s a t r u п u , tako da ne ш о : t е cla m o ~ t r da se dobl ju veoma velike se prin1eti gd e se pocl zemljom na la k o \ j C i п e svih ovih sirovioa, koje zi lt1 kovica . Na mestima na kojima ш o p ; t t da se koriste bez o g r a n i c e п j a . sc d remo vac jav l ja u vecoj koliCini, Ne posto jj o p a s п o s t da se zameoe covek mo:le u m ek oj ze m lji cla sa nekom clrttgom skoc\ljivom Ь i l j izvacli za jedan cas do 5 kg l н k o v i c . kom. 18 r. T R S К A - P h r a g ш i f s c o ш Т у р / и latif()1 81 . ROGOZ fllllllis, porodica G l ' t l Ш i n e a e - tra ve (trst, trost, crstika, sirCica, makalj).
Visegodisnja
Ь i l j k a ,
visoka z do
lifl, porodica Typl1aceae -
rogozi (b e lj ro goz, zensk.i rogoz, botur, SC \'ar, sas jka; s l. 95). Vjsegocblnja
S l i ё
o moze
da se
o t r e Ь i j a v a
i
vrsta: 183. USKOLISTI ROGOZ
ђ р h а
a n g ю t i f o l i a
-
(musk.i rogoz,
su u uspravan kJjp dup; 20 c rt'ti rogoz). U nas ј е vcoma raspro stranje n, а raste na slicnim mestima kao ј p r c t l ю c l n a ' ' rsta. 1 84. KA CU N Orchis ш o r i o , porodica Orchidaceae - k a c ш 1 i (k a н n a k , salep, di v lji k ю m p i r , j щ j e v ka, kokotek, ceptec; sl. 96). Visego dj s nja ze ljas ra bi lj ka, visoka od 10 do 40 с т , koja ispocl zc m lj e razvija d\·a ok 1uglasra jajol i ka go molja, c t l . l н ( proslogoclisnji) ma veCi. п j i , а t l п ~ i (ovogod isnji),socni ј Listm ј ~ L I sirok.i kopljasti, ol l t':L>rajtt cvetntr s t a Ь l j i k н , koja pri v rht• nosi vise cr v enih, crven -
Cll1.
Sasv im mlacJj j7.claoci i li stov i m og u da sc tlpotr·cbljavajtt i za riva, ali samo kttvanjc i va kratko vrcmc, jer veoma brzo po st a ju cvrsti ј n e u p o c r e Ь l j i v i . Mogtl cla sc s use, а za t jm melju u brasno ј korjsre kao dodatna s jrovjna za spr·emanje hlcba. Ka d sc s t a Ь l j i k a oz lcdj, iz nje tccc gusta masa, koja sc ubr·zo stv rd nc. On a sadrzi dosta sm o le i secera ј moze neposredno da se korjsrj za jelo ј [ ј 7 . . а spra,,Jjanje t·aznih poslastjca. Podaoak sadrzj m п o g o s kroba, zatjm secera ј dru u s c п i sarnleven g ih rnate rija. daj c ocllicnu sirovin u za hleb, kase, п t z п е po s lasticc ј sl . Sa jedne vecc
povrce. Zreli klasovi, koji li ce na kljp, mogu da se pe ku i jedu.
tl Sl. 95·
Н
·.
-
' Г
p h . r
lat(folia
е u skoro cc loj raste р о tnocvarama, ritovimg, tt·esavama, t1kraj
p г o s t r a п j e n
ll .t·.oj zc m lj i, l • . н
Ro go•
а 1 п а ,
а
i jczera, najvise u r a v п i c j ј ] ј lti :l. ih planinskih pl'eclc la, ccs to u 1 1 1111::1 veli ko m mo o s tvu. l ' щ l a n a k r ogoza saclrzi ve o ma
н ka t l ll
' " " о р ; о sk roba, р а mo ze da se susi, " " ljc i t t p o c r · e Ь i j a v a za s pravljanje ltll , а , kasa i sl. Mlade s t a Ь i j i k e
96
Sl . 96. -
Kacun -
O п h i J 1 н o r i o
97
JESTIVO D!VL JE BII.-JE
JESTIVO DIVI.-JB В I Ц В
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
k a s t o - l j u Ь i c a s t i h
ili reue be)jh cv e zcmlje; cvec
ј е
jedan, krupan,
Ј е у
,,,,,
JELENJAK
-
01·chis pa l
47/48
5/12/2018
tova. Cveta u aprjJu i maju.
kasrog
Rasprostranjen ј е skoro tl celoj nasoj zemljj, od br e zt1ljaka р а do ok o 1 5 0 0 m nadmorske visine. Raste р о Sl1vim, Sl1nCanjm livacla ma i u retkim sveclim sumama i
ј е i cveta u jesen Ishra katl na u pr irodi - slide pdf.c om . l '" ' r a в j e n . .. . . MEDENI KACUNAK razlikuju tek na prolece kad Ь i l j k . 1 '' Ј , , , II SI11Iata. Cvet ј е crno- cr vene nc cveta . Najznacajnija razlika е tl 1 "i ' ~ i ю k o ј е rasprostranjen. tome s to mrazovac ima jednu ok l j
o Ы i k a ,
t • 1111olji
Ы c a s c e Ь о ј е
li s to ,ra
ј о 5
< \ ·ctovi
ruzicasto-otvo reno
su Ь l e d o z u c e Ь о su o krugli. Siroko
ј е .
nema, dok se list0\'1
sumarcima, cesto u vecoj koliCioi na jednom mestu.
r щ ~ u lukovicu, а kacun clve jajoli kc, od kojih е jeclna manja, а d r g a Gomolji kacuna saclrze vecc ko vcca. К а о salcp p o t r e Ь l j a v a j L I se go licine skroba, sluzi, zatim bc lao c e v i п a , clekstrina ј dt•tlgih matc rija. moJji i ocl sJec lec ih vrsta Ь i l j a k a : Mo g o cla se prze kao mlacli krom 18 5. MLEDAC - 01·chis ш а s с 1 1 pirjCi, da se ktJ va ju i prera(lujtl п а / а (111t1Ski k a C L I П , rnuski sa lep ; razne na c ine (pit:e ka o ocl krompi t a sl. 97 Ј , е , • о ). Ј .i$tOvi SLI t11 LI pri dn L ј s l. ). Posto so z - 3 mint1 a r 7 . a п i sa t a m n o c r v c n i ш t a c k a ш a . Cvetov i u kljocaloj ''odi, а zacjm osuseoi ј Stl rt1zicasce Ь о ј . Cveta u majll i samleveni u brasno, daju o z п a t i j u п t t . R a s p r o s t r a п j e n ј е u skoro
,,, · USKOLISTI KACUN
11 /1 11
incamata. Listovi se razvijajLt
paralelno sa cvetnom stab l)lllltol. (;omolji su dlanoliki. Kaste it 1 \ l.1111i111 ј 1110Cvarnim J11eStima. 1 ol, l е t·asprostranjen. 1 1 1 PLAST А К п а с а ш р Њ 1•.mml(//iJ (plastak, vracizclje. ot 1." 1111. ). Cveto vi Stt t a l n n o c t · v e п i . 1 " " ' " lji su o kru glast i. Siroko ј е )•to•.lt·anjen. 111 " ' о
ll
1 •
Sl. 98. -
sa lep, koji mo:Ze da se me sa sa d ш
g im siro,rinama za spra,rljanje hleba i raznih kasa, zacim za ku ,ranje ''eoma zdravog i h r · a п l j i v o g zim skog pica, za r a z п e poslastice i s l. : М о : Z е da se u p o t r e Ы j a v a bez og ra nicenja. а mestima na kojima se kacun javlja u vecoj kolicini, jeclao covek moze za jedan cas da iskopa do 1 kg gomolja. Gomolji mo g u da se koriste u to ku с е Ј е godioe, ali ј е najpogodnije u vreme cvecanja Ь i l j k e ili nepo s redno posle toga . (.; let o nadzemni cleo Ь i l j k e se osusi i satrune, te ne moze da sc prim eti gd e se gomol ji na laze, okoliko se r o oocilo. mesto od ra n ij e nije d o Ako. е sa ko p ljac neiskusan, po st o ji izvesna mogucoosr da se za meni sa ot ro vnom Ь i l j k o m mrazov cem ( Colchimm a t t l t ш m a l e ) , a li se raz li ka lak o uocava. Liscovi m l·a zovca su ''eCi i v e k malo u v r n щ i ,
ce loj :t.cmJj i, а raste pretczno р о 1·eckim sumama ј н m a r c i m a .
( lcvo)
V E L I К I
A К 194. V R A N G y ш n a d e n i a conopea (crveni vr an jak, koCijica,
sttcja kukavica, pukovca).
C v e ю v i
su svetlocrven i, retko beli. Siroko ј е rasprostranjen. Raste р о ,,Jaz nim livadama . 195. VI ME N JA K - Platanthe ra bifolia (volovod, gorov cv ije t, lij.epa go s pica, turskl percin, mu hovnik, cepetac; sl. 98). Pri zemlji su dva poveca eJipticna tista, а
mu sv e
su clesno). s Cvctovi tlolju i tamnocrvenim pegama crticama. G omolj nije celovito ok rtlgao, vec ј ~ cll an o lik. 188. MOCVAR NI KA CUNOrchis fa xiflora. Cvetovi su m tl p u r p щ n e Ь о ј е . G o mo lj i su ok ru g Ja sci. Raspro s tran je tl е s koro о ce loj nasoj zem lj i. Raste na vlaz nim m estima . 1 89. MALI KACU NA K Or chis friden lala (spasovsko cvece, [aS ttl pravo iz zemlje i poredani so gozd na kukavica). Cvetovi su crve u krug; Ь i l j k a nema cvetnu s t a Ы j i n.i i skoro ok r ugli. Siroko ј е ras ku, vec cvetna drska i z Ь i j a pravo ii proscranjen.
Plnla!Jihtrn bifolin - P/nlanlbtra
t Ь ! o r a n l b n ( d e s ~ > o ) .
KACUN - Ot· chis ш i l i t a t · i s (veliki k a c u в a k , mos njica, celadasta kukovica). CvetoYi su mu si vk astoruzicasti. c,reta u maju i j u u . Rasprostranjen ј е u vecem deltt nase zemue. 187 . PEGA VI KACUNAK Q,·chis ш a m l a l a (kukavicji vez, sa rulja, krsten ica, zgancek; sl. 97 т 8 6 .
V i m c nj ak -
i zele 11 kasti vimenjak
Ь i c a s t i
1 ••7
1
f • ~
M l , " l ac 1
· • •
н щ t k
Ort hil ш п Or fhis
и l п
tlfa t lllaln
( levo) ; {des110 )
ostali listovi uz cvetnu s t a Ь l j i k u su manji i ko p ljasti. Cvetovi Stt beli, retko zele nk asti. Dosta ј е rasprostran jeo. Raste р о rctkim pl aninskim su ma ma. 196 . ZE LENKASTI VIME N JAK P l a t a п t h e m chlot·atJtha. Slicao е pre t hodno j vrsti. Cvetovi su mu zelenkasti .
99
http://slide pdf.c om/re a de r/full/ishra na -u-pr irodi
48/48
