Ishrana skripta

ИСХРАНА

У Београду септембра 2006. године

III STOČNA HRANA A. Zelena biljna hraniva Travnjaci (pašnjaci, livade), oranične površine, zeleni otpaci ratarske i povrtarske površine Nadzemni delovi većeg broja biljaka (lisšće, stablo i ponekad cvet) koji se koriste sve dok biljke ne prestanu sa rastom Sušenjem se dobija seno, mogu se i silirati 1. travnjaci pod travnjacima 44% poljoprivredne površine trajno ili kroz dugi niz godina obrasle površine gustim sklopom različitih biljnih vrsta vrste su prilagođene za košenje i pašu a. pašnjaci travne površine koje kod isključivo extenzivnog načina exploatacije služe za napasanje stoke. Predstavljaju najstariji vid poljoprivrednih površina. Period vegetacije traje od aprila do novembra. Po lokaciji: Nizijski, brdski, predplaninski, planinski, stepski, alpski, šumski, barski. Po produktivnosti: vrlo extenzivni, extezivni, dobri pregonski, intezivni pregonski. 300 – 1000 kg SM/ha Najveći deo pašnjaka u brdsko – planinskom području 30 % poljoprivredne površine u našoj zemlji, 12,5 % krmne baze VODA PEPEO

60-80% 7-11% SM

PROTEINI CELULOZA MASTI

20-22% SM 15-18% SM 4-5% SM

-dosta Ca (0.5% SM), P (0.3% SM), K, malo Na i zbog toga životinjama na paši dodajemo NaCl-

Svarljivost se kreće od 75-80 % za preživare, 60% za konje, do 50% za svinje Energetska vrednost se kreće od 0.1 do 0.15 SJ/kg Na iskoristivost hrane utiču 3 faktora: Genetska osnova, ishrana i zoohigijenski uslovi Bogat izvor vitamina i neidentifikovanih faktora Paša je jedno od najpotpunijih hraniva za stoku!! Hranljiva vrednost je veća što je više leptirnjača, često i preko 50% korova SASTAV: Trave 60%; Leptirnjače 20%; Ostale 20% Otrovne i lekovite b. livade prvenstveno se koriste za košenje zelene mase u cilju proizvodnje sena. Kose se 1-2 x godišnje

TRAVE: jednogodišnje biljke, velika ekonomska važnost jer čine osnovnu zelenu masu prirodnih i sejanih livada i pašnjaka. Na extezivnim travnjacima srećemo oko 2000 vrsta. Na intezivnim travnjacima nalazimo oko 75 vrsta; dobri pregonski – 60 – 80 vrsta, intezivni pregonski 40 vrsta. Visoke, Srednje i Niske trave (za napasanje najbolje niske trave). Tokom sazrevanja prolaze kroz Mlečnu, Voštanu fazu, Punu trelost i Prezrelost. Po hranljivoj vrednosti delimo ih na slatke I, II i III klase. LEPTIRNJAČE: povećavaju hranljivu vrednost paše. Najčešće nalazimo višegodišnje vrste. 109 vrsta podeljenih u Visoko hranljive, Osrednje hranljive, Loše i Skoro bezvredne, Škodljive i otrovne. Opšti značaj leptirnjača je u tome što fiksiraju azot. Trave imaju veću svarljivu vrednost ali leptirnjače imaju više proteina. KISELE TRAVE: šaš, sitovi, rogoz, grubo i oštro lišće, trska, trave izazivači mehaničkih oštećenja,... (goveda ih ne vole, ostali da) BEZVREDNE, OTROVNE, ŠKODLJIVE Na prinos i kvalitet pašnjaka utiču broj pregona, veličina pregona, potrebe, broj turnusa, opterećenje pregona,... boraveći na pašnjaku stoka ga đubri. Slobodno napasanje Poluslobodno napasanje Pregonsko napasanje (regeneracija) Dnevne potrebe zelene mase po grlu iznose 3-4% SM hrane računato od telesne mase (500 kg-20kg) Način iskorišćavanja pregona: Extezivan oblik, jednodnevno napasanje, poludnevno napasanje Najbolje vreme za napasanje je rano ujutro i kasno popodne, pre sunčeva zalaska Sejani pašnjaci Nega pašnjaka obuhvata niz agrotehničkin mera, obaveznih i neobaveznih, u cilju povećanja prinosa zelene mase i sena. 2. zelena krma sa oranica proces proiyvodnje yelene krme na oranicama najbitnije biljke na ovim površinama jesu: lucerka, kukuruz, suncokret lucerka je naročito značajna zbog estrogena i gonadotropnih materija najveću hranljivu vrednost lucerka ima pred i u vreme cvetanja VODA 76-81% PEPEO 2% (naročto mnogo Ca i P) PROTEINI 4-5.5% (2 X više proteina nego zeleni kukuruz) CELULOZA 4.5-7.5% Zbog sadržaja karotina i drugih bojenih materija lucerka ima povoljno dejstvo na obojavanje žumanca, potkožnog tkiva kokošaka i pilića u brojler tovu, mleka i maslaca Zelena lucerka se dobro dopunjuje sa zelenim kukuruzom Ne treba je koristiti kao pašu, prosečno živi oko 7 godina Još se koriste: crvena detelina, žuti zvazdan, beli kokotac, grahorice, stočni grašak, bela, plava i žuta lupina, soja, sastrica, zeleni kukuruz (1% svarljivih proteina, en vred 0.1 SJ, 5-6% celuloze, dobar izvor karotina), sirak, sudanska trava, muhar, raž, ječam, ovas, pšenica, smeše leguminoza i trava, kupusna uljana repica, ogrštica, stočni kelj, stočni

kupus, bela slačica, lišće i glave šećerne repe, nadzemni delovi krompira i paradajza, suncikret, heljda...

3. zeleni konvejer Planska i sistemska setva i žetva zelene hrane od ranog proleća do kasne jeseni Vrsta Uljana repica Ulj repica+raž

Početak Kraj VII Poč IX

Kraj 15. april 1. maj

Raž+grašak Ovas+grahorica+grašak Lucerka Kukuruz

Kraj IX Poš III Poč IX Kraj IV

15. maj 1. jun Maj, jun, jul 1. jul – 15. avgust

B. Suva gruba hraniva Period mirovanja biljne vegetacije u proseku traje 5 meseci Neophodno konzerviranje hrane Sušenje hrane je najstariji metod konzerviranja, zatim dolaze siliranje i spremanje senaže Konzervisanje zelene hrane ima dvojak aspekt: Ekonomski i Nutritivni Konzervisanje dovodi do smanjenja hranljive vrednosti Seno – zelena masa sakupljena u periodu rasta biljaka i konzervisana sušenjem za kasniju upotrebu Konačan cilj je smanjenje vode Tehnika pripremanja sena:  Kosidba – najbolje pre cvetanja (optimalna visina trave 10-12 cm). Visoka, niska i odgovrarajuća kosidba (4 cm). Kosidba ne treba da traje duže od 14 dana.  Sušenje – gubici koji nastaju tokom sušenja vezani su za oksidativne procese, razlaganje materija, ispiranje hranljivih materija i sastojaka i štete koje nastaju usled mehaničkih postupaka sa senom. lucerka i otkos: List 35%; SM 20%; proteini 29% Prva faza sušenje do 35% vlage Druga faza dosušivanje do 20-25% vlage o Sušenje na zemlji – u otkosima, u talasima, u gomilama o Sušenje na napravama (iznad zemlje) – ekonomičnije, za 15% veća hranljiva vrednost i za 20% veća svarljivost organske materije o Mrko seno (10ak dana) o Veštačko sušenje – može biti strujom hladnog ili toplog vazduha pomoću vrlo snažnog ventilatora

 

o Dehidratori – sa 6000 C na 600 C Način čuvanja – otvoreni, zatvoreni (5%), natkriveni prostori Transport

Vrste sena: vrstu i hranljivu vrednost sena određuje niz kriterijuma, kao što su: 1. botanički sastav (seno graminea, leguminoza, smeše) 2. lokalitet 3. način dobijanja (obično zeleno, mrko vitaminsko – proteinsko, seno od lišća, dehidrovano seno, brašno ili granule od dehidrovanog sena) 4. kvalitet (loša, osrednja, dobra, vrlo dobra i odlična) 5. higijensko stanje (od dobrog do neupotrebljivog) Osnovni parametri kvaliteta sena:  hemijski sastav  svarljivost organske materije  energetska vrednost  konzumacija Najbolje je vitaminsko proteinsko seno (pola na suncu pola u hladu) Najlošije je mrko seno (autokombustija - samozagrevanje) SM CL

Leguminoze Mešano 85 – 92 % 85 % 15 – 35 % 25 – 28 %

Graminee 85 % 20 – 35 %

Proteina u proseku svuda oko 11 %

Zimi seno obezbeđuje 2/3 hranljivih materija Seno bi trebalo biti što boljeg kvaliteta, higijenski ispravno, aromatično i ukusno. Za visokoproduktivne jedinke seno je nedovoljno Ishrana bez sena dovodi do:  ketoze  dislokacije sirišta  tonusa mišića buraga  poremećaja funkcija buraga  izostanka preživanja, lučenja pljuvaške  izostanka fermentacije u baragu  poremećaja obrade celuloze loše seno sadrži 7% proteina, odlično 14% loše seno sadrži 33% celuloze, odlično 20% loše seno sadrži 0.5% Ca, odlično 0.72% Dobro proizvedeno i očuvano seno ima zelenu boju, karakterističan aromatičan miris, dobar ukus, bez prašine je i plesni i ima očuvanu strukturu. Seno planinskih livada smatra se najboljim. Kvalitet sena se ocenjuje sistemom poentiranja. Sena: gramine, leguminoze, kukuruz, sirak, šecerac, proso, muhar, sudanska trava, lišće, grašak,...

Sredstva za konzervisanje: So, hemijski kondicioneri, bakterijski inokulanti Ostala suva gruba hraniva: Slama, pleva, lisnik, ljuske, mahune, grančice, mladi izdanci drveća. Ova hraniva sadrže veliku količinu kabasta. Najčešće se koriste kao prostirka a kao hrana tek pri nedostatku kvalitetnijih hraniva.

C. Silaža Voda + UH + anaerobna sredina Konzervisanje svežih zeljastih biljaka i drugih hraniva vodom i mlečnom kiselinom kao specifičnim konzervansom koji se stvara u anaerobnim uslovima tokom procesa siliranja. Prenosti silaže:  Korišćenje kada nema sveže mase  Dugotrajna održivost  Jeftina hrana  Korišćenje sezonskih hraniva i otpadaka  Vremenske prilike ne ometaju proces siliranja  Smanjivanje zapremine  Manji gubici Podela hraniva prema mogućnosti siliranja:  Lako  Teško  Nema Uslovi za normalno odvijanje siliranja:  Odnos SM : Voda = 30 : 70  Šećerni minimum  Anaerobni uslovi  Prisustvo proteina – deluju puferski, ometaju proces siliranja Postupci siliranja:  Topli postupak ranije korišćen mnogo više nego danas, sastoji se u postepenom slaganju i sabijanju mase za siliranje u trajanju od nekoliko dana. Prvi sloj debljine oko 1m ostavlja se u rastresitom stanju oko 24h za koje vreme se ugreje na oko 500 C. zatim se sabije i na njega ređaju sledeći slojevi istim postupkom istim postupkom sve dok se ne napuni silo prostor.  Hladni postupak se sastoji u istovremenom slaganju i maximalnom sabijanju zelene mase u silo prostore u što je moguće kraćem vremenskom roku. Na taj način u složenoj i sabijenoj biljnoj masi ne razvije se temperatura veća od 300 C.  Upotreba dodataka – postoje sirovine koje se teško siliraju (hraniva koja ne sadrže dovoljno šećera) pa im se dodaju ugljeno – hidratni koncentrati



Upotreba hemijskih sredstava i raznih preparata je kombinacija hladnog postupka sa hemijskom sterilizacijom mase za siliranje. Koristi se kod hraniva koja se teško siliraju. Silaža proizvedena ovim putem naziva se slatka silaža.

Tehnika siliranja:  Kosidba  Seckanje  Utovar  Transport  Istovar u silo prostore  Sabijanje  Izolacija (na površinsku slamu se nabaca sloj zemlje) Faze siliranja:  Aerobno disanje – oxidacija šećera unutar samih ćelija pri šemu ćelije iskoriste i ono malo O2 koji nije istisnut iz silo prostora. Po potrošnji tog kiseonika aerobno disanje se odvija zahvaljujući preostalim enzimima. Silažna masa se zagreva. Zapošetak dejstva MO neophodna je anaerobna sredina. Kada se pH spusti ispod 4.5 bakterije buternog vrenja izumiru.  Anaerobno disanje – kratkotrajna faza i razvija se paralelno sa prvom. Završetak intramolekularnog disanja biljnih ćelija i njihovo potpuno izumiranje. Dužina je direktno proporcionalna količini šećera. Dominiraju bakterije proizvođači mravlje i sirćetne kiseline.  Završetak intramolekulskog disanja, početak razvoja mlečno – kiselinskih bakterija i mlečno kiselinskog vrenja. Odvija se u uslovima toplog i hladnog siliranja. Razmnožavanje ovih bakterija je veoma brzo. Stvaranje sirćetne i buterne kiseline nije poželjno. Tokom procesa siliranja postoje 3 mogućnosti nastanka mlečne kiseline: o Fermentacija šećera ili skroba o Fermentacija mlečne kiseline o Iz soli mlečne kiseline  Maximalno mlešno – kiselinsko vrenje dovodi do stvaranja mlečne kiseline i do izumiranja svih MO (pH se toliko spušta da vrši sterilizaciju). Stvorena mlečna kiselina ima ulogu konzervansa a ova faza traje 2 – 3 nedelje. Životinje dobro podnose mlečnu kiselinu i čak im koristi kao dijetetik.  Faza štetnog previranja ne sledi nužno, a može prožimati sve prethodne faze. Gubici su veliki a razmnožavaju se štetni MO (posledica npr. nedovoljnog sabijanja). Hemijski sastav zavisi od sirovine (SM 20 – 35%, voda 65 – 80%, prot 1.5 – 3%, cel 3 – 10%) Kod nas se silira kukuruz u 1. fazi voštanog zrenja. Siliranjem punog zrna gubi se samo 25% hranljive vrednosti. Siliran klip daje se svinjama, stablo govedima (za povećanje kvaliteta možemo dodati ureu)

Gubici se odnose na UH i kreću se od 5 – 15%. Propada gornji sloj i gubi se Mg. Smeđa boja govori da se izgubio Mg, a crna boja da se organska materija ugljenisala. Od vitamina najviše se gubi karotin. Više od 0.5% sirćetne kis i više od 0.2% buterne kis pokazatelj su nepovoljnih događanja u silaži!!! Često se koriste mnogi dodaci radi ubrzavanja procesa (kukuruzno, ovseno, ječmeno brašno, melasa). Od MO dodaju se mlečno – kiselinske bakterije (0.2, 0.4, 0.8%). Silaža se ne može ubrajati u energetska hraniva! Ocena kvaliteta na osnovu: pH; IMK; buterna kis; amonijak Objekti za siliranje:  Provizorijumi – silo jame, polu rovovi, silo rovovi, adaptirani silosi  Objekti za dugotrajnu upotrebu – zidane silo jame, silo jame povezane u silo baterije, adaptirani silosi od čvrstog materijala, silo tornjevi i kule  Nadzemno siliranje – može se vršiti na svakom suvom i odgovarajućem prostoru. Najjeftiniji vid siliranja uz najveće gubitke. Najbolji su silo tornjevi ili silo kule. U odnosu na sirovinu silaže mogu biti od:  Žita i trava u čistoj kulturi  Leguminoza u čistoj kulturi  Smeša leguminoza i žita  Korenastih, krtolastih i drugih hraniva Upotreba silaže u ishrani životinja:  Muzare 20 – 30 kg  Telad (2-5mes) 5 kg  Telad u tovu 10 – 15 kg  Ovce 1 – 2 kg  Konji 7 – 10 kg  Krmače 5 kg (u tovu 3)  Kokoši do 50 g  Guske do 200 g Dobra silaža ima sivozelenu boju i očuvanu strukturu siliranih biljaka. Dobra silaža sadrži oko 2% mlečne kiseline (bez mirisa), 0.3 – 0.5% sirćetne kiseline i tragove buterne. SM Voda Pepeo Proteini Proteini Proteini Masti Celuloza Ca

20 – 34% 66 – 80% 0.7 – 8% 3.3 – 4-8% (silaže leptirnjača) 1.5 – 3.0% (silaže čistih graminea) 1.9 – 3.8% (silaže smeša) 0.3 – 2.1% 3.0 – 10.4% 0.08 – 0.57%

P 0.04 – 0.12% Energetska vrednost 0.12 – 15 SJ

D. Senaža Konzervisanje svežih zeljastih biljaka kombinacijom sušenja i siliranja Najčešće se koristi lucerka Prednosti:  Konzervisanje hraniva koja se teško siliraju  Konzervisanje hraniva koja se teško suše  Vremenske prilike ne ometaju proces  Manji gubici  Smanjivanje zapremine Postupak:  Kosidba  Provenjavanje do 55 – 60 % vlage (5 – 10h) (smanjenje vlage, seckanje, sabijanje, izolacija)  Smeštaj kao i za silažu, gornji sloj se pokrije svežom zelenom masom debljine oko 1m, ova masa sa prevlakom a zatim sa 15cm zemlje Po hranljivoj vrednosti senaža predstavlja odličnu hranu za preživare. Sastav:  SM 35%  Protein 7 – 13% Muzare Ovce Krmače Tov Konj

10 – 20 kg 1 – 2 kg 1 kg 15 – 20 kg 3 – 5 kg

E. Korenasto – krtolasta hraniva Ukusna, dijetetska, životinje ih rado jedu. Dobrim delom mogu da zamene druga koncentrovana hraniva ugljenohidratnog tipa. Ova grupa hraniva ne obezbeđuje dovoljno balasta, fosfora i vitamina (min mat uopšte). Lako se kvare usled visokog sadržaja vode, plesnive i trunu. Mogu se koristiti sirova i kuvana. Voda

76 – 93%

SM 7 – 24% U SM dominiraju lako rastvorljivi UH Pepeo 0.4 – 1.3% Proteini 0.4 – 2.1% Celuloza 0.5 – 1.6 Poseduju visoko svarljivu organsku materiju Masti 0.1 – 1% Cel 0.5 – 1.6% BEM 5 – 20% Vit CiB -korenasta hranivaStočna repa (šećerna, polušećerna, ugarnjača,postrna, broska) Sadrži mnogo vode, ukusno je hranivo i životinje ga rado jedu Muzne krave 30 kg dnevno (1/3 ili ¼ SM obroka) (veće količine utiču na konzistenciju maslaca i daju miris mleku na repu) Tovna grla do 50 kg Konji 10 – 15 kg Svinje 2 – 8 kg Repa se daje iseckana (govedima mešano sa plevom, mekinjama,...) i u sirovom stanju. Treba je utrošiti do kraja zime -krtolasta hranivaKrompir, slatki krompir, čičoka, bundeva, bostan, voće 4.5 kg krompira ekvivalent 1 kg kukuruza Koristi se mnogo za bekon tov svinja Sadrži oko 75% vode, veoma bogat SM najvećim delom od skroba Pepeo 1.1% Protein 2% Cel 0.1 – 0.5% Dobar izvor vitamina C Tovna goveda Muzne krave Konji Svinje

20 – 30 kg 10 kg 5 – 6 kg do 10 kg

Ljuske od krompira se koriste nakon industrijske prerade Čičoka sadrži 16 – 17 % inulina Trapljenje predstavlja način konzervisanja korenasto – krtolastih hraniva. Vrši se na 40 C. zidovi su obloženi slamom a postoje i otvori za odvod CO2 i toplote (do 300 C). ovim načinom čuvanja razvoj MO je suprimiran.

F. ZRNASTA HRANIVA Zrnasta hraniva ubrajamo u koncentrovana hraniva. Sadrže malo vode (10 – 15%). Zbog niskog sadržaja celuloze vrlo su svarljiva. Imaju enrgetsku vrednost od 0.6 – 0.8 SJ. Dobar su izvor i proteina i energije. Podela:  Zrna žita – kukuruz, ječam, ovas, pšenica, raž, pirinač, sirak, proso  Zrna leptirnjača – soja, grašak, pasulj  Seme uljarica – suncokret, bundeva, susam, lan, repica, konoplja, kikiriki  Ostala – hrastov žir, bukov žir, kesten 1. zrna žita Koncentrovana ugljenohidratna, energetska hraniva Sva zrna kultivisanih graminea i neki njima slilčni plodovi Delovi zrna:  Omotač zrna – sadrži proteine, minerale, vitamine i celulozu  Endosperm – celuloza  Klica – masti, proteini, vitamini  Plevica – celuloza Zrno pšenice, kukuruza i raži je bez plevice; ječam (7-15%), ovas (33%), pirinač (2035%), proso (25%) i heljda (20-35%) imaju plevicu. Hemijski sastav: Voda 10-13% Pepeo 2-5% Proteini 7.7-15% Ca i P vrlo, vrlo malo Mast 1.5-4% Cel 2-11% BEM 55-76% (najvećim delom skrob) SV (SJ/kg) 0.6-0.8 Vitamini karotin (samo žuti kukuruz), aneurin, riboflavin, E, C, D Zrno kukuruza ne sme sadržati više od 13 – 14% vlage!!! Heljda je najbogatija u Ca a najsiromašnija u P. Zrna žita su obavezan sastojak obroka ali ne mogu se koristiti bez drugih hraniva. -KUKURUZNajznačajnije zrnasto hranivo

Endosperm zrna sastoji se najvećim delom iz skroba (80%) => izrazito energetsko hranivo Svarljivost organske materije kreće se oko 90% 50% proteina čini zein, ostatak globulin i glutein Zein je niske biološke vrednosti jer je siromašan u triptofanu i lizinu (proteina oko 8.5%) zato je proizveden genetski modifikovan soj – opaque 2 (1. gen modifikovano hranivo) Proteini 8.5% Mast 4% Pepeo 1.2% (Ca 0.02, P 0.3) Može se koristiti prekupnjen (goveda), u zrnu (konji, ovce, telad), u klipu (konji, ovce, telad) ili samleven (muzare, junad u tovu, svinje i živina). Kriptoxantin žutog kukuruza boji žumance jaja i potkožno tkivo kokošaka i pilića u tovu. Kukuruz omekšava slaninu tovnih svinja i nije pogodan za bekon tovđ -JEČAMNajrasprostranjenije žito u svetu, bolje uspeva u hladnijim i vlažnijim prostorima. Proteini 6-10% deficit lizina Mast 1.8-2.1% Cel 5.4% Osnova bekon tova svinja! Sitno zrnasta i čvrsto zrnasta slanina -OVASNajcenjenije hranivo za konje Proteini 12% Cel 11% Mast 4% SV 0.6 SJ/kg Zrno (konji, muzare), neoljušten (priplodnjaci) i oljušten (ptice) -PŠENICAStoci se daje dosta retko a kad se daje, daje se manje kvalitetna Koristi se za svinje, živinu i goveda Proteini 11-13% Cel glukani, viskozitet, svarljivost PKS 20% Vrlo rado je jedu svinja i živina -RAŽNajneukusnije zrno tako da nema veći značaj u ishrani stoke. Po hranljivoj vrednosti slična je ječmu a po ukusu na najslabije žito. Proteini 12% Cel 2.3% Kod živine može izazvati proliv a ovce je rado jedu.

-PIRINAČUglavnom se koristi za ishranu ljudi dok se stoci daje onaj sitni otpadni. Koristi se kao čisto zrno ili se melje i meša sa drugim hranivima. Psi jedu kuvan pirinač. Neoljušten je dobar za ptice. Po hranljivoj vrednosti sličan je ječmu. Proteini 7.7% Cel 8.8% SV 0.64 SJ/kg -SIRAKPo hranljivoj vrednosti sličan je ječmu, u krmnim smešama može se naći i do 50%. Proteini 9.8% Cel 2% Mast 3.2 % Može se davati prekupnjen i kao celo zrno. -PROSOProteini Cel Mast Sitno i tvrdo zrno

10.5% 8.1% 3.4%

-HELJDAPrilično neukusno hranivo Proteini 10.3% Cel 10.8% Mast 2.2% -URODICASmeša sitnijih, izlomljenih i smežuranih zrna raznih vrsta žita i leguminoza, kao i semenja korisnih i otrovnih biljaka. Izdvaja se prilikom vršidbe i ostalih manipulacija žitima. Teško možemo govoriti i konstantnom sastavu. Standardna urodica sadrži najmanje 70% korisnog zrnevlja, a ne više od 6.5% pepela. Stoci se daje u manjim količinama i veoma obazrivo. 2. zrna leptirnjača Zrna žita i leguminoza se međusobno dobro dopunjuju jer imaju znatne razlike u sastvavu. Koncentrovana, proteinska hraniva. Voda 10-13% Pepeo 2.8-4.5%  Ca 0.1-0.3%  P 0.3-0.6%  S sočivo i soja Proteini 21-34% (često nedostaje metionin)

Masti 1.5-2% (bob 1.5; soja 17; lucerka 3%) Cel 3.5% (soja) En vrednost 1: (1.6-3.5) Velik nedostatak zrna leguminoza je taj što sadrže antinutritivne materije kao što su:  Lupine (lupinin, spartein, iktrogen)  Grahorice (cijanovodonični glikozidi)  Pasulj (fazin)  Grašak (trigonolein)  Soja (inhibitor tripsina) -SOJARetko se koristi kao zrno u ishrani Proteini 38% Mast 17% SV 0.8 SJ/kg Daje se isključivo kuvana ili pržena jer se tako neutrališe inhibitor tripsina. Daje se do 10% obroka (živina, svinje, konji, goveda). -STOČNI GRAŠAKNe kombinuje se sa žitima jer ne sadrži dovoljno metionina. Sadrži dosta K a nedovoljno Ca. Dobar je za ishranu mladih kategorija stoke. Daje se sirov i prekupnjen. Grašak lagano bubri i lako dovodi do naduna. Proteini 17% SV 0.8 SJ/kg -PASULJProteini 25% SV 0.72 SJ/kg Pasulj je neukusno hranivo (koriste se uglavnom otpadne sorte), daje se odraslim preživarima i biljojedima u sirovom stanju (do 20%). -BOBTvrd, neukusan, lako bubri. Po hranljivoj vrednosti sličan je pasulju. Proteini 25% SV 0.8 SJ/kg Pre upotrebe drži se 24h u vodi kako bi došlo do bubrenja, čime postaje mekši. -LUPINASadrži do 35% proteina ali i otrovne materije (u vidu alkaloida)! Na alkaloide lupine naročito su osetljive svinje. -GRAHORICASadrži do 27% proteina ali i otrovne materije (u vidu cijanovodoničnih glikozida)! Odraslim govedima i konjima daje se sirova i prekupnjena (1-2 kg dnevno), svinjama se daje kuvana. Golubovi je obožavaju.

Grahor, sočivo, indijska salata

3. seme uljarica Češće se koriste uljane sačme dobijene kao sporedni proizvod ekstrakcije ulja. Ova hraniva su koncentrovana, proteinska i energetska. Proteini 15-29% Ulje 17-45% Cel 5.5-28% -SUNCOKRETProteini 15% Cel 28% Ljuska 35-50% (teško svarljiva) Mast 30% Oljušteno suncokretovo seme ima veliku hranljivu vrednost (živina, ćurke, golubovi, sobne ptice i papagaji, svinje naročito) Teško se melje jer sadrži i do 50% ulja. Oljušteno suncokretovo seme ima veliku hranljivu vrednost. Obrok tipa kukuruz – soja – suncokret. -LANProteini 15% Mast 36% Uglavnom za ishranu ptica -KIKIRIKIProteini 29% (dosta cistina) Cel 6% Mast 42% Pepeo sadrži dosta fosfora. Dobar izvor aneurina, riboflavina, nijacina i pantotenske kiseline. -ULJANA REPICAProteini 19% -KONOPLJA, BUNDEVA4. ostala hraniva-

-PLODOVI DRVEĆAKoncentrovana energetska hraniva – 0.6 – 0.8 SJ/kg Hrastov žir, bukov žir, kesten

G. SPOREDNI PROIZVODI PREHRAMBENE INDUSTRIJE Ostaci nakon obrade biljnih sirovina Energetska i proteinska hraniva Mlinska, idustrija ulja i šećera. 1. mlinska industrija Mlevenjem i preradom pšeničnog zrna dobija se više proizvoda i to: belo i crno brašno, mekinje, krmno ili stošno brašno, mlinska prašina, klice i paspalj -MEKINJEPšenične, ražene, kukuruzne, pirinčane, ječmene, ovsene U njima se nalazi preko 50% omotača i deo endosperma. Pšenične mekinje (0.53 SJ) su ostatak mlevenja posle odvajanja brašna i krupice. Razlikujemo sitne (omotač + endosperm) i krupne (samo spoljni omotač) pšenične mekinje. Mešanjem prosešne. SM 90% Proteini 15% Cel 10% Pepeo 5-6% P 1.2% (jedan od najboljih izvora) Ca 0.12% (vrlo malo) Vit niacin, aneurin, riboflavin, pantotenska kis, holin Svarljivost organske materije je 76-82 %. Dobro deluju na povećanje mlečnosti; poželjno su hranivo sa suprasne krmače jer zbog sadržaja celuloze preveniraju pojavu opstipaciju. Nisu pogodne za tovne svinje. muzne krave 4-6 kg (25-30% koncentrovanog dela obroka) konji 20-25 % nosilje 20 % tovni pilići 15 % mekinje se brzo kvare i zato ih je nephodno utrošiti za 3-5 meseci -STOČNO BRAŠNOPredstavlja treću, najfiniju frakciju mekinja nakon njihovog prolaska kroz svilena sita. Energetsko hranivo jer sadrži bar 20 – 40% skroba. Manje od 50 % omotača i više od 50 % endosperma.

Voda Pepeo Proteini Mast Cel BEM SV

13 % 3.5% 15% 3% 4.5% 60% 0.75 SJ/kg

-PASPALJMešavina mekinja i stočnog brašna -MLINSKA PRAŠINAMešavina stočnog brašna i mekinja -PŠENIČNI LOMOštećena zrna pri vršidbi, mlevenju,... -KLICE2. industrija ulja Nakon prerade, od semena uljarica, dobijamo ulje i sporedne proizvodne industrije ulja. Mehaničkim ceđenjem dobijamo uljane pogače a hemijskom ekstrakcijom uljane sačme. Uljane pogače Uljane sačme voda 10 10 pepeo 2-9 2-10 prot 14-46 20-50 masti 5-10 1-3 cel 5-36 3-38 SV 0.19-0.73 0.22-0.81 vit B B Ekspeler postupak – prelazak sa mehaničkog na hemijsko ceđenje. Uljane sačme su nam značajne zbog proteina, uljane pogače zbog masti i en vrednosti. Ova hraniva se lako kvare pa procenat vode ne bi trebalo da bude veći od 10%. Fosfor se uglavnom nalazi u neiskoristivoj formi. -SOJINA SAČMAProteini 44-46% vrlo visoke bio vrednosti (dosta glicina, značajno za živinu) Mast 1-1.5% Cel 7% Najveći nutritivni značaj od svih uljanih sačmi (sadrži dosta lizina). Potpunom termičkom obradom sojinog zrna dobija se sojin griz -SUNCOKRETOVA SAČMA-

Proteini 33.5% malo lizina, metionina ok Cel 23% Može se davati svim životinjama do 10% u obroku, a u dopunskim krmnim smešama može učestvovati i do 35%. -KIKIRIKIJEVA SAČMAProizvodi se i o oljuštenog i od neoljuštenog semena. Sadrži preko 50% proteina dobrog aminokiselinskog sastava. Celuloze ima oko 5% dok je en vrednost oko 0.7. Kikirikijeva sačma je najčešće kontaminirana aflatoxinom. -SAČMA ULJANE REPICENe stavlja se!! Proteini 34% (dobar aminokiselinski sastav) Cel 10% Proteini Celuloza

Pamukova 40 (loše ak) 27 gosipol otrovan

Lanena 34.5 (loše ak) 9

Kukuruzna 17-21 27

Bundevina 40 8

Ove 4 sačme su lošeg AK sastava i omekšavaju slaninu. 3. industrija šećera Najvažniji tehnološki postupak prerade šećerne repe u šećer podrazumeva pranje repe, sečenje na rezance, kuvanje rezanaca u difuzerima i izlučivanje šećera iz difuzionog soka. Pri tome zaostaju izluženi repini rezanci. Posle kristalisanja šećera iz difuzionog soka ostaje melasa. Sporedni proizvodi jesu:  Sveži (sirovi) repini rezanci  Suvi nemelasirani repini rezanci  Suvi melasirani repini rezanci  Melasirani repini rezanci  Melasa -SVEŽI REPINI REZANCIVoda 89% Mast 0.2% Pepeo 0.6% Cel 3% Proteini 1.2% SV 0.06 SJ/kg Koristi se u ishrani muznih krava (254kg), tovnih goveda (50-80kg), ovaca, radne stoke i svinja. Konzervisanje preko presovanja, sušenja ili siliranja. -SUVI REPINI REZANCI-

Voda 10% Mast 0.5% Pepeo 3.3% Cel 19.5% Proteini 9.2% SV 0.51 SJ/kg Muzarama se daje 4-6 kg dnevno, konjima 1-4 kg, tovni govedima 40% obroka, a krmačama 5-10%. -MELASAVoda 20% Proteini 8.4% Pepeo 10% mast i cel / 40 – 50% melase čini saharoza, koristi se kao korigens ukusa, vezivo, laksans. Goveda 2 kg Ovce 0.3 kg Svinje 6 kg 4. industrija alkohola Alkoholi se proizvode iz većeg broja UH hraniva (kukuruz, krompir, voće, repa, raž, ječam, pirinač, melasa...). Pri proizvodnji alkohola dolazi do previranja UH u alkohol razvijajući CO2. Po završetku previranja alkohol se destiliše a preostali vodenasti ostatak se naziva džibra. Sporedni proizvodi industrije alkohola svrstavaju se u proteinska hraniva. -DŽIBRAvoda pepeo proteini mast celuloza SV Sveža 90 0.5-0.7 1-3 0.1-0.9 0.6-0.8 0.03-0.06 Suva 10 5-12 19-28 3-9 7-12 0.4-0.5 Muzare (8-35l, 5kg), tovna goveda (80l, 10kg), ovce (3l, 0.5kg), konji (15l, 1-2 kg) Dugotrajna upotreba džibre može izazvati pojavu ekcema pa se na 40 kg džibre dodaje 20-30g CaCO3 (stošne krede). -KOMINAvoda pepeo proteini mast celuloza Sveža 65-80 0.9-1.8 1-4 1-4 4-9 Suva 6-10 4-5 4-9 4-9 20-23 Ostatak pri destilaciji alkohola iz voća i grožđa. Mala hranljiva vrednost, slabo svarljivo hranivo. 5. industrija piva Za proizvodnju piva koriste se ječam i hmelj. Pri tom procesu preostaju:  Pivski kom  Ječmene sladne klice  Pivski kvasac

Primarno dolaze u svežem stanju pa se brzo kvare. Sušenjem se dobijaju suva hraniva koja se mogu dugo čuvati. voda 7

Pepeo 8

Proteini 48

Mast 2

celuloza 3

SV 0.74

6. industrija skroba Proizvodi zaostali obradom kukuruza i krompira (uglavnom). Primarno dolaze u svežem stanju i ubrajaju se u grupu vodenastih hraniva -DROŽDINA (sveža)Obradom kukuruza, sastoji se od mekinja, dela skroba i glutena Sadrži 90 – 92% vode i ima malu en vrednost; 4% proteina niske bio vrednosti. -DROŽDINA (suva)Sušenjem sveže droždine. Sastoji se od mekinja, sačme kukuruznih klica i extrakta od natapanja. Najvažniji sastojak su BEM. Koristi se za krave muzare i tovna goveda. -KUKURUZNI GLUTENSadrži deo endosperma, skrob i omotač zrna. Može sadržati 30 – 55% proteina (niske bio vrednosti, ne sme sam). En vrednost 0.75 SJ. Bogat je karotinom. Siromašan je u Ca i P. Najčešće se upotrebljava u proizvodnji krmnih smeša. -KUKURUZNI GLUTEN SA MEKINJAMA (sitnim)Nije pogodan za živinu i svinje. Neukusno hranivo KUKURUZNE KLICE KUKURUZNE MEKINJE PŠENIČNI GLUTEN Gluten + omotač + skrob Nema boje usled odsustva ksantofila

H. HRANIVA ANIMALNOG POREKLA Sporedni proizvodi industrije i kafilerija. Ostatak nakon prerade animalnih sirovina. Ova hraniva su pretežno proteinska (20-56%) (proteini su visoke biološke vrednosti). Najznačajnije su hranivo za podmladak. Odraslim preživarima se retko daje.zbog sadržaja esencijalnih AK odlično se dopunjuju sa zrnom žita. Ovo su vrlo skupa hraniva i sa njima se strogo racionališe (max 10% obroka). Od prirodnih hraniva kolostrum i sveže mleko obavezna su hrana u prvim danima života. Hraniva animalnog porekla dolaze u svežem stanju i bogata su vodom. Sušenjem se dobijaju suva animalna hraniva koja se mogu dugo čuvati, ali se time smanjuje vrednost

proteina u njima, tako da se danas sušenje odvija na nižim temperaturama. Ovim postupkom vrednost proteina se povećava. Neka od ovih hraniva dobar su izvor Ca i P, mikroelemenata i vitamina B12.  Industrija prerade ribe  Industrija prerade mesa  Klanična industrija  Proizvodi kafilerija  Industrija prerade mleka

1. industrija prerade ribe Preradom ribe dobija se nekoliko izvanredno značajnih hraniva proteinske prirode. Proteini su vrlo povoljnog AK sastava, a i vrlo su svarljivi. Lizin je najznačajnija AK!! Preradom ribe dobijaju se meso i sporedni proizvodi. Proteini se vrlo lako kvare oslobađajući pritom NH3, muskarin, putrescin, kadaverin,... Sporedni proizvodi mogu ispoljiti negativna svojstva u ishrani stoke jer se neprijatan miris može preneti na mleko, meso i jaja. Tokom prerade ribe izgubi se veći deo vitamina, a visok procenat soli (max 3-4%) koji se koristi za konzervisanje može dovesti do trovanja živine i svinja. Haringa (najkvalitetnije, ali najoštrijeg mirisa), tunj, bakalar, sardela, skuša, otpaci Kuvanje, sušenje, extrakcija, mlevenje, konzervisanje. -RIBLJE BRAŠNOBrašno od ribljih otpadaka je slabijeg kvaliteta. Voda Pepeo Proteini Mast Ca 10 17-20 62-66 5-10 6.7

P 3.2

Vitamini B, A, D

Dobija se sušenjem i mlevenjem celih riba ili ribljeg mesa i delova riba iz kojih je prethodno presovanjem ili extrakcijom izdvojeno ulje. Suvi postupak za brašno od otpadaka, vlažni za brašno od celih riba. Zbog visokog sadržaja masti brašno lako užegne. Najznačajniji proivodi su još i Brašno od ribljih otpadaka, riblje jetreno brašno, osušeni riblji sok (vitaminsko hranivo), krvno brašno, čvarci, živinsko mesno brašno, brašno od perja,... ali se oni manje koriste zbog slabijeg kvaliteta. 2. proizvodi kafilerija Koncentrovana proteinska hraniva. Preradom leševa dobijaju se: Kafilerijsko mesno brašno, mesno koštano brašno celih leševa, sirovo koštano brašno i koštano brašno.

Kuvanje, sušenje, mlevenje, sterilizacija, extrakcija masti. Voda 10

Pepeo 21

Proteini 50

Mast 17

Ca 6

P 3.5

Vitamini B

3. prerada mleka Vrlo skupa hravina! Prilikom prerade mleka u maslac i sir ostaju znatne količine sporednih proizvoda u vidu obranog mleka, mlaćenice, surutke, kazeina i drugih proizvoda. Primarno dolaze u svežem stanju tako da se lako kvare. U osušenom stanju mogu se dugo čuvati. -SVEŽE OBRANO MLEKOOstatak posle izdvajanja mlečne masti i u mastima rastvorljivih vitamina iz svežeg punog mleka. Sadrži preko 90% vode. Sadrži oko 4% proteina pune biološke vrednosti. Male je energetske vrednosti (0.07 SJ). Bogato je vitaminima B grupe. Daje se svinjama, teladima i živini. Bekon tov. -OBRANO MLEKO U PRAHUDubija se sušenjem svežeg obranog mleka. Koncetracija hran materija je za oko 10x veća nego o svežem mleku. Proteina oko 33%. REGENERISANO MLEKO U PRAHU MLAĆENICA (značajna za bekon tov) SURUTKA SURUTKA U PRAHU (71% laktoze, UH hranivo) KAZEIN LAKTOALBUMIN

I. KVASCI I DRUGI CELULARNI IZVORI PROTEINA Kvasci su MO čija biomasa u osušenom stanju sadrži mnogo proteine i vitamina B grupe. Razmnožavaju se na UH, mineralnim i celuloznim podlogama. Pekarski, pivski i stočni kvasac. Ovi kvasci se mogu upotrebljavati kao proteinski i vitaminski dodaci. Kvasci su vrlo svarljiva i ukusna hraniva.

J. MINERALNA HRANIVA

Prelaskom na intezivan način proivodnje, mineralne materije počele su da predstavljaju problem jer su se davale u deficitarnim količinama. Perad u odnosu na sisare ima veće potrebe u mineralnim materija. Najvažniji mineralni elementi su: NaCl, Ca, P, Fe, Cu, Mn, J i Co. Makroelementi se stoci obezbeđuju putem odgovarajućih jedinjenja, a mikroelementi dodavanjem premixa mikroelemenata. IZVORI Na Biljna hraniva su deficitarna sa Na i Cl pa se ovi elementi moraju naknadno dodavati. So. Stočna so je tehnički čist NaCl, uz ograničeno prisustvo Mg i drugih soli. Stočna so mora da sadrži bar 36% Na i ne više od 2% vode. U ishrani stoke koristi se varena stočna so, kamena stočna so i morska so. Prema obliku može biti kristalna, mlevena, kamena i briketirana. Kamena so se daje životinjama da je ližu po volji ali je problem što nije jodirana. Davanje velikih količina uz restrikciju vode može dovesti do trovanja. Za izlečenje se daju Fe2O3 ili aktivni ugalj. IZVORI Ca Najvažniji izvor Ca jeste CaCO3 (stočna kreda), koji daje 94% Ca u ishrani životinja. Pored stočne krede koriste se još i ljušture školjki, ljuske jaja, Ca glukonat, Ca laktat,... IZVORI P Mononatrijum fosfat, natrijum tripolifosfat, monoamonijum fosfat. IZVORI Ca i P Najbitnije je koštano brašno i sirovo koštano brašno. Koštano brašno se dobija mlevenjem sterilizovanih životinjskih kostiju iz kojih je prethodno odstranjena mast i tutkalo. Kosti sadrže Ca i P u odnosu 2:1. koštano brašno treba da sadrži najmanje 11% P i 22% Ca, a vode ne više od 10% i masti ne više od 2%. Koštano brašno se daje u količini od 0.5 – 1% krmnih smeša. Sirovo koštano brašno nastaje od sterilizovanih kostiju iz kojih nije odstranjeno tutkalo.

K. DODACI HRANI ZA ŽIVOTINJE Hemijski raznovrsne materije koje ne smeju biti škodljive, a moraju ispoljiti efikasnost. Obično se daju radi poboljšanja HV i iskorišćavanja hrane, terapeutskog i preventivnog dejstva, jednostavnijeg tehnoločkog. 1. hranljivi dodaci Mikroelementi, vitamini, AK, mast, urea Mikroelementi Potrebe mogu biti minimalne, optimalne i sigurnosne Česta interferencija – antagonizam i sinergizam Izvori: oxidi, karbonati, hloridi i sulfati. Koriste se i mineralni premixi u kojima su mikroelementi vezani za nosače – stočno brašno, sitne mekinje, kukuruzno brašno i

stočna kreda (0.5 – 1%). Predoziranje može biti škodljivo. U krmne smeše najčešće se dodaju Cu, Mn, Zn, Fe, Co, Mo, J. Vitamini Mineralno – vitaminske predsmeše Vitamini, provitamini i materije sličnog dejstva. Zabranjeno je istovremeno davanje vitamina D2 i D3. Neproteinska azotna jedinjenja Urea Amonijumove soli AK Značajan odnos esencijalnih i neesencijalnih AK. Mast Kao dodaci krmnim smešama upotrebljavaju se svinjska mast, tehnička mast, loj, riblje ulje, biljno ulje i masne kiseline. Unošenjem masti povećava se energetska vrednost smeša. 2. stimulacija proizvodnje Antibiotici Proizvodi metabolizma MO koji mogu da oštete ili unište 1 ili više vrsta patogenih MO, te se koriste kao stimulatori rasta i boljeg iskorišćavanja hrane. Koriste se samo neresorptivni (bacitracin, flavomicin, virdžiniamicin). Životinje kojima se dodaju AB imaju za 5 – 12% veće priraste, dok se konverzija povećava za 3 – 8% Probiotici Dodaci živih MO hrani koji izazivaju korisne efekte održavanjem eubioze. Mogu se davati monokulture, definisane kulture i nedefinisane kulture. Prebiotici Nesvarljivi sastojci hrane koji povoljno deluju na domaćina, selektivno stimulišući rast i/ili aktivnost 1 ili ograničenog broja vrsta bakterija digestivnog trakta. Mehanizam dejstva:  Lokalno o Selektivna fermentacija o Održavanje eubioze o Korist od strane poželjne mikroflore o Ekskrecije nepoželjne mikroflore fecesom  Sistemski o Resorpcija fermentnih proizvoda o Metabolizam bakterija o Stimulacija imunog sistema Lektin – značajan za resorpciju na nivou eritrocita U upotrebi su još i:  Antiparazitici  Kokcidiostatici  Sulfonamidi  Hormonski prsteni u strukturi

 

Bakar – sulfat koristi se za svinje, ali se deponuje u jetri i deluje toxično Adsorbensi – efektivnost, selektivnost, dužina korišćenja 3. čuvanje hrane

Konzervansi, antioxidansi, stabilizatori, veziva, silikati 4. iskorišćavanje hrane Enzimi, emulgatori, regulatori kiselosti Enzimi: cilj dejstva enzima je dopuna endogenih enzima životinja, otklanjanje antinutritivnih faktora, povećanje en i hran vrednosti hraniva. Potencijalno značajni enzimi su: enzimi celulolitičkog komplexa, enzimi komplexa neskrobnih polisaharida, proteaze, amilaze i fitaza. 5. korišćenje korigenasa ukusa i mirisa Emulgatori (radi homogenog mešanja masti i vode), enzimi, boje (karotenoidi), mirisi, sredstva za denaturisanje (vizuelno obeleževanje), zabranjene materije.

L. KRMNE SMEŠE Industrijski proizvedene smeše stočne hrane sastoje se od hraniva i dozvoljenih dodataka. Poznavanje potreba u hran materijama upravo je preduslov za industrijsku proizvodnju smeša koje predstavljaju praktičnu realizaciju celokupne nauke o ishrani domaćih životinja. Tehnologija proizvodnje:  Mešanje – najznačajnija faza, u mešalicama raznih tipova  Stepen homogenosti – 1:10 000 (1:100 000) pravilno raspoređeno 10mg (100) u kg  Omašćivanje  Dodavanje tečnih komponenti  Dodatna obrada  Uvrećivanje (peletiranje, briketiranje) Vrste smeša:  Potpune – obezbeđuju životinje u svim hranljivim materijama. Proizvode se za pojedine vrste i kategorije životinja.  Dopunske – obezbeđuju životinjama najkritičnije hran materije. To su smeše koje sadrže veliku koncentraciju hran materija. Odnos dopunskih smeša i osnovnih hraniva bi trebao biti (10-30):(70-90%)



Premixi – sastavljene smeše od 1 ili više mikroingredijenata, tj. materija koje se životinjama daju u malim kolišinama. To su vitamini, mikroelementi i razni aditivi. Mikroingredijenti se stavljaju u odgovarajući nosač, najčešće neko hranivo. Dodaju se u procentu 0.5 – 1.5% u smeše. Proizvodnja krmnih smeša regulisana je pravilnikom o kvalitetu stočne hrane.

M. MIKOTOXINI -saprofitske gljivice plesniNa stočnoj hrani uvek se nalazi velik broj saprofitskih gljivica plesni. Za njiho razmnožavanje neophodno je postojanje odgovarajuće temperature i vlage. Organska materija hrane je odlična podloga za saprofitske plesni (13 % vlage neophodno). Oko 220 vrsta plesni proizvodi toxine i toxične metabolite. Redosled osetljivosti među životinjama zavisi od vrste toxina.  Nefrotoxini (ohratoxin)  Neurotoxini (alkaloidi)  Hepatotoxini (aflatoxin)  Estrogeni faktori  Iritirajući faktori (trihoteceni) Najveći broj plesni koje izazivaju oboljenja pripadaju rodovima Aspergillus, Fusarium i Penicillium. Aspergillus flavus Aflatoxini – kancerogene materije (pastrmke, pačići, ćurići, pilići, prasad, telad, goveda, kopitari). Kod krava aflatoxin se sekretuje mlekom. Telad hranjena takvim mlekom mogu oboleti. A. flavus napada zrnasta hraniva, ali i riblje brašno i druga hraniva. Poseban afinitet ima ka kikirikiju, koji napada pod zemljom. Dovodi do depresije, letargije, otežanog disanja, pada imuniteta, povraćanja, krvave dijareje, anemije, produženog protrombinskog vremena, vaskularnih oštećenja, hemoragične dijateze, hemoragija,... Klinička slika: slabiji proizvodni rezultati Patološka slika se ogleda u promenjenoj jetri (masna distrofija) Fusarium roseum, F. tricinctum, F. poe, F. sporotrichoides Izazivaju ‘roza’ plesan kukuruza. Kukuruzni klip napadaju još u polju. Vrlo visoka kontaminacija u našoj zemlji. Optimalna temperatura je od 4 do 80 C. Po resorpciji napada jetru. Najosetljivija vrsta jesu svinje. Hidroliza za 8 – 9 dana, slabo se deponuje, poluživot 48 – 60h. Primarno deluje kao inhibitor sinteze proteina i reverzibilne promene DNK (pri kratkotrajnom dejstvu). Prolongirano dejstvo dovodi do mutagenih, teratogenih i kancerogenih efekata. Takođe ima i citotoxične efekte. Dovoljne toxične koncentracije kreću se oko 1-10 mg/kg TM.

14. ZAŠTITA OD MIKOTOKSINA

Prevencija i inaktivacija u celokupnom procesu proizvodnje. Postoji mnoštvo metoda.  Prevencija kontaminacije (polje i skladište)  Eliminacija (fizička i hemijska separacija)  Degradacija (fizički, hemijski i biološki metodi) – detoksifikacija i detoksikacija  Nutritivni tretman (kvalitet hrane, adsorbensi) Poželjno da pre svega povećamo odbrambenu sposobnost same biljke Prevencija kontaminacije, inhibicija proliferacije toxin produkujućih rodova. Flavobacterium u potpunosti detoksikuje aflatoxin B1 Princip dejstva adsorbenata:  Izmena katjona  Molekulsko sito  Velika površina Organski adsorbenti: glukani, oligosaharidi,... Hidroliza mikotoxina enzimima.

IV SPECIJALNA ISHRANA 4.1. Ishrana goveda Najrasprostranjenija životinja. Govedo uglavnom koristi biljnu hranu i to pretežno celuloznu. Najvećim delom ovu hranu čovek ne može da iskoristi u svojoj ishrani. Goveče vrlo efikasno pretvara kabastu, celuloznu hranu u vrlo kvalitetnu hranu koja se koristi za ishranu čoveka. Od goveda dobijamo: meso, mleko, kožu, papke, rogove, klanične otpatke, a koriste se i za rad. Najčešća hraniva koja se koriste jesu: slama, seno i koncentrovana hraniva. Veći deo razlaganja hranljivih materija odigrava se u predželucima koji imaju veliku zapreminu i bogati su MO. Varenje u preživara je direktno, zahvaljujući fermentima koje stvara organizam i indirektno, posredstvom MO. Uzimanje hrane je halapljivo, nema žvakanja. Burag u teleta zauzima svega 0.5% TM, dok god odraslog goveda on čini 2.1% TM (gruba hrana se u njemu može zadržati i do 100 h). Za ishranu goveda naročit značaj ima i pljuvačka (100l konc; 200l paša) jer se njome ne samo natapa hrana, već ona učestvuje i u održavanju acido – bazne ravnoteže unutar buraga. Na broj i kvalitet MO unutar buraga velik značaj ima i sama ishrana. Najznačajniji direktni proizvodi bakterija jesu niže masne kiseline (propionska i sirćetna – 20:66). Međutim, ove kiseline ne mogu se značajnije koristiti (pogledati kod Jelke!!!) za razliku od buterne (:14) koja se može dosta značajnije koristiti. Zbog MO nema potrebe davati skupa / kvalitetna proteinska hraniva. Seno cel Sirć kis Najveća količina en potiče od sirćetne kiseline, zatim od propionske i najzad, buterne. Sirćetna kiselina je preteča Konc. skrob Prop kis stvaranja mlečne masti.S da bi se obezbedila dovoljna šeć Rastv But kis repa

UH

količina mlečne masti neophodno je davati životinjama dovoljnu kolišinu celulozne hrane (za mlečnu kravu bar 14-15% celuloze). Preveliko stvaranje ovih kiselina može dovesti do ketoze. Propionska kiselina učestvuje u regulisanju glikemije. Unete masti u burag podležu hidrogenizaciji. Ciklus kruženja uree.

-potrebe i ishrana krava muzaraTokom laktacije moramo voditi računa o hemijskom sastavu i količini mleka. En vrednost mleka 0.275 SJ / l Laktaciona kriva (sastavlja se nakon stabilizacije proizvodnje, tj. nakon dostizanja max proizvodnje). Principi ishrane:  Potpuna ishrana radi potpunog iskorišćavanja genetskog potencijala  Ravnomerna ishrana u skladu sa potrebama  Izbalansirani, ukusni i raznovrsni obroci  Bez štetnih sastojaka i primesa  Ekonomičnost Životinje sa vosokom proizvodnjom ne mogu da konzumiraju veliku količinu jeftinije kabaste hrane, već je učešće koncentrovane hrane u obroku povećano. Neophodno je ravnomerno pristizanje UH Mlečnost 10 15 20 25 30 radi pravilnog iskorišćavanja a i zbog Obrok izbegavanja pojave acidoze. Takođe bi Seno 10 8 6 6 6 trebalo izbegavati pikove hiperglikemije. Silaža 25 35 36 28 15 ZELENA MASA je, ne samo 1o izvor Smeša 1 4 6 11 organske materije, već je najjeftinija i najzdravija hrana za goveda. Najznačajniji faktori koji utiču na kvalitet ovog hraniva jesu botanički sastav i faza vegetacije. 2.5 – 3 kg SM / 100 kg TM (približno 40 – 70 kg dnevno). Korišćenje zelene mase je najisplativiji vid ishrane. SENO – u ishrani krava muzara koristimo livasko seno i seno leptirnjača. Potrebno je dati 2.5 – 3 kg / 100 kg TM (oko 8 kg dnevno, mlečne više). Odnos svarljivih proteina prema skrobnim jedinicama je 1:4.6. Najznačajnija izvorna supstanca za sintezu masnih kiselina mlečne masti je sirćetna kiselina. Životinjska mast u obroku može pozitivno da deluje na stvaranje mlešne masti. Seno livadsko Odlično Prosečno Loše

kg 14 14 14

SJ Mleko, l 5.04 8 4.2 5 3.4 2

Sv. proteini (g) 980 700 490

Mleko, l 13 8 4

Uočljivo je da kvalitet sena utiče na procenat mlečne masti. Preveliko unošenje biljnih masti nepovoljno utiče na mlečnu mast. Na Ca P

0.75 g/l 1.5 – 2 g 1.11 – 1.45 g/l 2.5 – 2.8 g 1 g/l 1.8 – 2 g

Odnos Ca i P u obroku za mlečne krave bi trebao biti 1.5 : 1. Svaka hiperkalcemija dovodi do hipofosfatemije i obrnuto.

Prvih dana laktacije krave nisu u mogućnosti da konzumiraju potrebnu kolišinu hrane, te dolazi do negativnog bilansa hranljivih materija. Nakon normalizovanja ishrane (10. dan) daju se povećane kolišine hrane, nešto iznad stvarnih potreba (avansiranje). Ako krave povoljno reaguju na avansiranje koristi se dopunsko avansiranje, sve dok ono ne postane neekonomično. Zimska ishrana se bazira na kvalitetnom senu – livadskom ili leguminoza (3 kg na 100 kg TM). Ukoliko u obroku koristimo samo seno max dnevna količina mleka je 8l. Visokoproduktivnim kravama neophodno je davati i koncentrovana i sočna hraniva (1.5 – 2.2 kg na 100 kg TM). Silaža se može davati i do 40 kg dnevno (11l mleka). Livadsko seno Seno lucerke Silaža kukuruza

2 kg 4 kg 25 kg

Livadsko seno Seno lucerke Silaža kukuruza Koncentrat

2 4 30 1.5

Livadsko seno Seno lucerke Silaža kukuruza Koncentrat

2 kg 3 kg 30 kg 4 kg

Od silaža najviše se koristi kukuruzna. Zimi se mogu koristiti i otpaci. Dnevno se može dati i do 25 kg svežih ili suvih repinih rezanaca. Stočna repa se može davati u

količini od 40 kg dnevno. Letnja ishrana se bazira na korišćenju zelene mase. Pašnjacima ne može da se obezbedi mlečnost veća od 12l. Šećerna repa se može davati u količini do 50 kg dnevno (ketogena). Visoka proizvodnja zahteva koncentrovana hraniva (250 – 300 g na 1l mleka). Za životinje je od velikog značaja osećaj mehaničke sitosti!!! SIROVO SOJINO ZRNO + UREJA NIKADA!!! Urea (muzarama do 1%, junadima 4%) Kvalitativno učešće koncentrovanih hraniva zavisi od vrste kabastih koja ulaze u obrok. Šesto se koriste koncentrovani obroci, u kojima koncentrati čine više od 60% SM. Obroci se sastavljaju na osnovu individualnih potreba. Koncentrovana hrana se redovno usitnjava, dok se seno daje u celini. Tokom zasušenja obrokom bi trebalo obezbediti izvesne hranljive materije, ali se obroci, kao i količina vode smanjuju.

U ishrani zasušenih krava zadovoljavamo potrebe za održavanje života, razvoj ploda, pripremu krave za sledeću laktaciju i za normalan razovj (ako životinja nije završila rast). Velika količina kabaste hrane negativno se odražava na razvoj ploda. Gravidnim kravama ne sme se davati smrznuta hrana a voda se daje po volji. Na 7 dana pre telenja postepeno se smanjuje obrok (prvenstveno koncentrata). Na dan teljenja voda i mekinje, sutradan hrana, a tek 6-7 dan po teljenju se daje normalan obrok. Mleko krava sadrži karoten i vitamin A, ovce i koze samo vitamin A.

Uticaj hrane na kvalitet mleka  Dosta ograničen uticaj  Uticaj na količinu, sastav i kvalitet mlečne masti  Hrana dosta utiče na miris i ukus mleka (repa ugarnjača, stočna repa, lišće, glava šećerne repe, uljane repice, stočnog kelja, pelen, mlešika, kamilica, divlji luk)  Mlekom se mogu izlušivati i određenje toxične materije -potrebe i ishrana teladiTelad se u prvo vreme ponašaju kao nepreživari i njihov DT je prilagođen mleku (enzimi mleka i lipaza pljuvačke). To sve traje 3-4 nedelje. Kolostrum. Crevna sluzokoža je sposobna da resorbuje Ig svega 24-36 h nakon teljenja. U ishrani teladi može se koristiti više sistema:  Klasičan – sisanje – najskuplji (pretežno kod tovne teladi)  Napajanje – puno, obrano mleko (cuclom ili kofom)  Othranjivanje – velika (kvalitetna grla), smanjena ili minimalna (tov) ishrana mlekom ali i zamenama OBROK: kukuruz, ovas, mekinje, suncokretova sačma, repini rezanci suvi, stočna kreda, DcaP, so, VMD. Potrebe teladi: život, telesna masa prirasta Prirast je različit i kreće se od 0.5 kg do 1 kg. U 1 kg prirasta ugradi se od 24 do 36 grama azota. Svarljivost proteina u mleku je velika i kreće se oko 95%. U prvim satima života poželjno je parenteralno dati visoke doze vit A (sve vitamina je potrebno dati). Deficit Ca je veoma retka pojava, osim kada se smanjuje procenat mleka u ishrani. Tada se potrebe kreću od 18 – 30g u zavisnosti od kilaže. Dnevne potrebe fosfora kreću se od 11 – 20 g. Deficit Fe predstavlja realnu opasnost, kao i deficit Cu. Posle perioda kolostruma puno mleko postaje osnovna hrana za ishranu teladi. Mleko je najpotpunija hrana za ishranu mlade teladi (bar do 15. dana života). Obrano mleko je u poređenju sa punim siromašnije u hran materijama. Danas se sve više koristi zamena za mleko – regenerisano mleko. Od koncentrovanih hraniva najčešće se

koriste zrnevlja žita i leguminoza, uljane sačme, mekinje, repini rezanci,... Starter smeše se koriste već od 2. nedelje života (15% svarljivih proteina). Nakon zalučenja (2. mesec) koriste se smeše sa nižim procentom proteina (grower). Najbolja kabasta hrana je kvalitetno livadsko seno ili seno leguminoza (3. ned). U velikim količinama seno leguminoza može dovesti do naduna. Silaža se daje tek u 2. mesecu. Normalna hrana od 2. nedelji života (koncentrovane smeše). Prestanak davanja mleka sa 6-8 nedelja. Ishrana u toku razvoja životinja mora da obezbedi dovoljnu energiju, proteine, vitamine, min materije i sve ostalo što je potrebno za optimalan razvoj. Prirast mora biti umeren (700 – 750g dnevno), prva oplodnja sa 15 meseci i 300 – 360kg. Ishranu priplodnih junica treba bazirati na voluminoznoj, kabastoj hrani. -potrebe i ishrana tovne junadiPotrebe tovne junadi ogledaju se u potrebama za održavanje života, rast i potrebama za tov. Cilj tova je dobijanje veće količine i kvalitetnijeg proizvoda za ishranu ljudi.  Tov teladi  Tov junadi  Tov odraslih goveda 1. tov teladi Karakteriše se prvenstvenom povećanjem mišićnog tkiva. Tokom tova menja se sastav tela (pre svega procenat vode se smanjuje, a povećava se količina SM i masti). 1 – 1.4 – 1.6 kg dnevno. Kod tova teladi razlikujemo 4 osnovna tipa: a. intezivan tov mlade teladi mlekom – telad se napaja velikim količinama mleka po volji, i sa 60-65 dana dostigne težinu od 100 do 110 kg (dp 1-1.2kg). Za 1 kg prirasta utroši se 9 – 10 kg mleka. Tokom tova se utroši 600 – 700 l, a kvalitet mesa je odličan. b. produženi tov mlekom za proizvodnju “belog mesa“. Intenzivan tov do 160 – 180 kg (3-3.5 mes). Tov se obavlja punim mlekom ili zamenama za mleko. Druga hrana osim mleka se ne daje. Često dolazi do hipohromne anemije. Dp – 1.2 – 1.4 kg. Ukupno 1500 l mleka. c. tov teladi do 140 – 160 kg – korišćenje mleka, koncentrata i sena. Telad se napaja smanjenom količinom mleka 300 – 450 kg i prihranjuje koncentratom i malom količinom sena. Težina se dostiže sa 3 – 3.5 meseca, a dp se kreće oko 1.2 – 1.3 kg. d. Produženi tov najčešći i najekonomičniji tov. Telad se napaja smanjenom količinom mleka i prihranjuje koncentratom i senom čija je količina ograničena na 1kg dnevno. Sa 5 – 5.5 meseci dostiže se težina od oko 200 – 220 kg. Dp 1.2 – 1.4 kg, a meso koje se dobija je nešto tamnije ali je meko i sočno. Ovde se koriste starter i grower smeše!! 2. tov junadi povećanje mišićnog i masnog tkiva. Za tov se koriste muška grla – prirast veći a konverzija bolja i meso kvalitetnije. Koristimo meleze. Za 1kg prirasta neophodno 1.33 SJ / kg. Neophodno davati bar 100 – 200g proteina dnevno. Izvor proteina nije bitan. Svarljivost proteina mora Mesec Voda Proteini Masti E (SJ/kg) 0-3 63.3 20.9 13.8 10.05 3-6 56.7 15.4 24.2 13.12 9-20 46.3 13.6 34.8 17.17 24-34 35.5 7 53.1 22.61

biti veća od 70%. Kod obroka sa većom količinom kabaste hrane učešće uree je veće. junad se najčešće tovi intezivno do jedne godine života i težine od 400 – 450 kg. a. tov junadi do 400 – 450 kg (baby-beef) – intenzivan tov junadi koncentrovanim ili polukoncentrovanim hranivima. Meso je odličnog kvaliteta. Dp – 1.1 – 1.2 kg. b. tov junadi koncentrovanim smešama predstavlja ishranu smešama u kojima preko 60 pa i 80% SM materije obroka čine koncentrovana hraniva. Pored koncentrovanih nalaze se i kabasta hraniva pa se količina celuloze kreće oko 8-9%. Količina sena ne sme da prelazi 1kg dnevno. Dp – 1-1.5 kg. Ishrana i napajanje su po volji. Ishrana ovakvim obrocima može dovesti do poremećaja metabolizma i varenja. c. ishrana polukoncentrovanim obrocima bazirana je na većem učešću kabaste hrane. Koncentrat čini 60% SM obroka a ostatak se podmiruje kabastom hranom. Koncentrat služi kao glavni izvor energije i hranljivih materija koje nedostaju u kabastoj hrani. Ovo je najčešći tip ishrane. Prosečno se daje 1.5 – 1.75 kg konc na 100 kg TM. Količina kabastog dela kreće se oko 1 kg na 100 kg TM. Dp – 1-1.2. d. Tov junadi 450-550 kg koja se kolje sa 16-18 meseci – veći udeo kabaste hrane e. Tov junadi – pretežno kabasta hrana, zimi seno i silaža 3. tov odraslih goveda koristi se radi povećanja TM i randmana klanja i to kod goveda koja se isključuju iz priploda. Max 100 dana (dobiju 100 kg). Tov se bazira na korišćenju jeftinih kabastih hraniva. Najekonomičniji je tov sporednim proizvodima prehrambene industrije – repinim rezancima i džibrom. Prvo ide kabasta hrana izmešana sa džibrom, pa koncentrat, sledi sama džibra i na kraju sama kabasta hrana. Voditi računa o min materijama Ca, P i NaCl. Pred kraj tova smanjiti džibru i povećati učešće koncentrata u obroku zarad poboljšanja kvaliteta mesa. Pred teljenje često se namerno izaziva hipokalcemija kako bi se sprečila pojava puerperalne pareze, na taj način što se 3-5 dana pred teljenje daje obrok deficitaran Ca. Nakon teljenja obroci bogatiji Ca.

4.2. Ishrana ovaca i koza Ovce i koze, kao i goveda, karakterišu određene fiziološke osobenosti koje se ogledaju u specifičnom funkcionisanju DT. Ovo su pašne životinje, tipični biljojedi i za čak 20% bolje iskorišćavaju hranu od goveda. To im omogućavaju šiljata gubica i oštri zubima zahvaljući kojima nisko odgrizaju. Ovlaš žvaću i izbegavaju otrovne biljke. Dobro koriste celuozu (nešto slabije od goveda). Poželjna je ujednačena ishrana tokom cele godine. Daje im se sitnije i bolje seno Ovce neprekidno proizvode vunu pa su im potrebe za održavanje života veće. Kvalitet ishrane se brzo odražava na kvalitet vune. Ovca nije sposobna da stvara rezerve hranljivih materija, što je još jedan razlog za ujednačenu ishranu. Nešto veća potreba u metioninu nego što je kod goveda.

Izbor hraniva: Osnovna hrana tokom letnjeg perioda je zelena masa naročito sa pašnjaka. Ovce pasu od ranog proleća do kasno u zimu. Ukoliko je paša kvalitetna može u potpunosti da zadovolji potrebe određenih kategorija ovaca. Pored paše koristi se i zelena masa sa livada, kao i sa oranica. Količina zelene mase koja se dnevno daje ovcama kreće se od 5 do 10 kg. Naši pašnjaci su slabijeg kvaliteta tako da se ne smemo pouzdati samo u zelenu masu. Od zrnastih hraniva – kukuruz i ovas, ređe ovas i otpaci pšenice, zatim zrnevlje leguminoza. Industrijski sporedni proizvodi se koriste ređe nego u ishrani goveda. Kao izvor proteina kosite se mekinje, uljana sačma i pogače i suvi repini rezanci kao izvor energije. Animalna hraniva se izuzetno koriste. U sezoni pripusta koristi se mleko, sveže i u prahu, kao i jaja. Narošito su značajne velike potrebe i kuhinjskoj soli. Deficit fosfora je češći od deficita kalcijuma. Zrnasta, sporedni Zelena masa Seno Silaža Sočna hraniva Ostala kabasta proizvodi ind, 10kg 1-2 kg 3-5 kg 2-6 kg Izuzetno animalna hraniva, min. hran, voda Ishrana pripodnih ovaca: Jagnjenje ovaca obavlja se 2x godišnje pri čemu dobijamo vitalniju i težu jagnjad. Potrebe ovaca u ovom periodu zavise od POŽ i potreba za proizvodnju. Pred i u vreme mrkanja neophodna pojačana ishrana (flushing). Potrebe za energijom se povećavaju za 15%, za proteinima 25 – 30%, vitamini, minerali,... En 3.7 SJ

Proteini 130 g/SJ

Ca 6 g/SJ

P 5 g/SJ

NaCl SM 7 g/100 kg TM 2.5-3.5 kg/100 kg TM

Potrebe za ovnove su veće za oko 5-10% veće zbog veće količine vune. Jalove ovce i ovce u prve dve 1/3 graviditeta najbolje je držati na paši. Pri lošoj paši ovce se prihranjuju sa senom i koncentratom. Zimi kvalitetno seno sa silažom. Potrebe u poslednjoj 1/3 graviditeta moraju zadovoljiti potrebe razvoja ploda, pripremu za sledeću laktaciju a prema potrebi i popravku kondicije (8-10 dana pred partus smanjujemo obrok, dan pred partus blag napoj od mekinja čime se postiže pražnjenje DT). Energija + 45%; proteini + 55%. Ishrana dojnih ovaca zavisi od proizvodnje mleka. Dojne ovce mogu da dobiju veće količine kabaste hrane nego gravidne. Kabasta hrana nije dovoljna pa se daje i koncentrovana (400-800 g dnevno). Ishrana pripodnih ovnova Razlikujemo 2 faze: Ishrana van sezone pripusta i ishrana u sezoni pripusta. Van sezone pripusta ishrana je bazirana na POŽ, jer ovan sem vune ne daje nikakvu proizvodnju.

Ovnovi se ne smeju toviti jer bi to otežalo kasniji pripust. Dvadeset do trideset dana pre pripusta ishrana se poboljšava i dovodi na nivo ishrane u sezoni pripusta. Energija se povećava za oko 30% a proteini, min mat i vitamini za oko 50%. Tokom pripusta ne bi trebalo davati velike količine kabaste, suve hrane (max 1 do 1.5 kg). Obavezno je davati i koncentrovanu hranu (600 – 700 g dnevno). Ishrana pripodnog podmlatka Jagnjad sisa 3-4 meseca. Prve 3 nedelje koristi samo majčino mleko. Od 3. nedelje jagnjad se prihranjuje sa kvalitetnim livadskim senom i koncentratom (ovas, kukuruz, mekinje, uljana sačma) ili se koriste smeše slične starterima za telad sa 18% proteina. U početku seno jede zajedno sa ovcama a koncentrat dobija posebno. Dnevno dobija 10-20 g koncentrata, a tek u drugom mesecu mu se dajeveća količina (na kraju 2. meseca i do 250g). Za odlučenu jagnjad najbolja je paša koja se koristi po volji, uz prihranjivanje koncentratima. Tov ovaca a. jagnjad na sisi – obilna, forsirana ishrana uz sisanje po volji. Traje 3.5 – 4 mes, tj. do mase od 30 – 35 kg, pri čemu je prirast 250 – 300 g dnevno. seno do 200 g; sočna hrana do 1.5 kg; PKS 400 – 500 g b. brzi tov odbijene jagnjadi – najčešći oblik tova jagnjadi a zasniva se na intezivnom davanju većih količina koncentrata i kabaste hrane. Odbijanje pri masi od 20 – 25 kg. Tov traje 2.5-3 mes po zalučenju (dp 300g). Težina 40-45 kg. seno 30-400 g, silaža 2-3 kg, sočna hrana 2-3 kg, PKS 400 – 700g. c. Pašni tov – primenljiv je u uslovima dobre paše. Kombinacija zelene mase (150 – 200 g) i PKS-a (300 g). Traje 7 mes i postiže se masa od 50-55 kg. Dp 200 – 250g. d. Šilježad – ojagnjeno u toku zime ili ranog proleća. Leti se hrani jedino na paši, uz sisanje i eventualno prihranjivanje. Dp 100g, do mase od 55-60 kg sa 10 ili 12 mes života. e. Tov odraslih ovaca – ovce izlučene iz priploda. Nerentabilan tov, intezivna ishrana, poboljšanje randmana. Način tova zavisi od godišnjeg doba. Koriste se kvalitetno livadsko seno i seno leguminoza, silaža, sveži i suvi repini rezanci. Ovce se tove u toku leta i zime a ovnovi samo zimi. KOZE Ishrana koza je identična ishrani ovaca, jedino je izbor hraniva nešto drugačiji. Mogu se hraniti i otpacima iz kuhinje, bašte, napasanjem po nasipima, voćnjacima,... dnevno daju 3-5 l mleka, čiji je sastav sličan kravljem pa su i potrebe za proizvodnju mleka slične. Potrebe za proizvodnju mleka iznose: 0.27 SJ, 60g ukupnih proteina, 2.5g Ca, 2g P i 2g NaCl za svaki litar. Koze koriste oko 700 različitih hraniva. Odnos kabastih i koncentrovanih je 95 : 5.

4.3. Ishrana konja Konj je izraziti biljojed i sve potrebe može da zadovolji koristeći biljnu hranu. Monogastrična životinja sa malim želucem i veoma razvijenim cekumom bogatim mikroflorom. Tipično enzimski način varenja. Konj je pašna životinja i odgriza travu niže od goveda. Dobro žvaću hranu, a zrnasta hrana se daje krupnije prekupnjena, jer samlevenu konji jedu halapljivo, gutaju je (dolazi do čestih poremećaja varenja – količni napadi). Celulozu dobro koriste, ali slabije od preživara. Ishrana bi trebala da bude ujednačena tokom cele godine. Konj je osetljiviji od drugih životinja na pokvarenu hranu, pa bi trebalo obratiti posebnu pažnju na higijensku ispravnost. Promenu hrane vršiti postupno. Odnos kabaste i koncentrovane hrane trebalo bi da bude 1:1. Konji konzumiraju 1.5 – 2.5% SM u odnosu na SM!! Konjima se daje manje kabaste hrane nego preživarima, ali nešto više energije. Hranivo Proteini Masti UH

Svarljivost 50-80% 50-60% precekalno 95% do 15% u hrani 7% energije daju

Potrebe konja su nešto veće nego potrebe preživara.

Od kabastih hraniva najbolje je koristiti kvalitetno livadsko seno koje se daje u količini od 1.5-2 kg na 100 kg TM. Seno TM 400 500 600 leguminoza se takođe može koristiti u količinama koje SJ 2.6 3.1 3.6 iznose do 50% livadskog sena, jer kod konja može doći do SE 58 6.96 78.7 vrenja u želucu. Ostala kabasta hraniva se ne daju. Od koncentrovanih hraniva najpogodniji je ovas ali se kod nas najčešće koristi kukuruz. Zbog većih potreba u Zelena masa 25-30 kg Slatke trave proteinima poželjno je davati Seno 1-2% TM Liv:lept=1:1 zrnevlje leguminoza i to Silaža 15 kg Retko grahorice i graška. Zrnasta Sočna hraniva 2-6 kg Poželjno 20 kg mrkve hraniva se daju u količinama Ostala kabasta retko Slama, pleva od 1-1.5 kg na 100 kg TM. Ukoliko damo raž izazvaćemo alergijski pododermatitis. Od sporednih proizvoda prehrambene industrije najčešće se daju mekinje (u većim količinama – enteroliti), ali ne u velikim količinama (0.5-1 kg dnevno). U istim količinama mogu se davati i uljane sačme. Animalna hraniva se retko koriste u ishrani konja. Ždrebadima i muškim priplodnjacima mogu se davati mleko i jaja. Ostala hraniva se ne daju jer konji ne podnose njihov miris. Mineralna hraniva se moraju davati obavezno. Voda – po volji (3l po kg SM). Potrebe konja u energiji iskazuju se u SE. SE = 4.41 TDN – svarljiva energija u kJ dnevno

SE = 155 x MTM (metabolička težina u kg) Obrok – 11.5 ME SE/kg Teži konji hladnokrvnijih rasa zahtevaju nešto nižu energiju. Potrebe u proteinima su relativno niske. Izražavaju se kao potrebe u ukupnim ili svarljivim proteinima. Potrebe u svarljivim proteinima se kreću oko 3 x MTM (19.4 g na svakih 4.168 SE). Protein biljne hrane nije dovoljan i mora se dodavati lizin. Neproteinski azot retko se koristi. Potrebe Ca (0.35% SM) i P (0.25) su niske. Od vitamina samo je vitamin A potrebno dodavati. Preterana ishrana dovodi do utovljavanja i do praznične bolesti. Teški hladnokrvni 900 800 700 -15% -10% -5%

Laki temperamentni 300 200 -5% -10%

-ishrana priplodnih kobilaPeriod %koncepcije

I-II 28

III 45

IV-VI 55

VII 60

VIII-IX 45-55

1. ždrebne Svi rođeni tokom jedne kalendarske godine upisuju se pod 1. januar. Najznačajnije trke: Derbi, Sent Ledžer i Trajal Stejks. Tokom graviditeta potrebe u energiji se povećavaju za 20%. Ishrana je različita za gravidne i za dojne kobile. Ždrebne kobile do treće trećine graviditeta nemaju velike potrebe za razvoj ploda. Ukoliko se koriste za rad, a najčešće se koriste za lake i srednje radove, onda su potrebe za održavanje života i potrebe za obezbeđenje rada dovoljne da obezbede razvoj ploda. Ukoliko se ne koriste za rad, onda je dovoljno da se potreba za održavanje života poveća u prvoj trećini graviditeta za oko 3%, a u 2. trećini za oko 5%. Tokom poslednje trećine graviditeta kobilama je potrebno povećati energiju za oko 12 – 15%, Ca i P za oko 29%, a proteine čak za 40% i vitamin A za 100%. 8 – 10 dana pred partus smanjujemo obrok, dan pred partus samo blag napoj od mekinja. Potrebe u proteinima bazirane su na količini proteina u plodu i kreću se na nivou od 11.3% telesne težine. Ždrebnim kobilama se obezbeđuju hraniva koja se daju konjima uopšte, s tim što je količina SM nešto manja (2 kg/100 kg TM). U poslednjoj trećini količina kabaste hrane je još manja. Najbolje je davati im livadsko seno ili seno leguminoza (1-1.5 kg/100 kg TM). Ovas, kukuruz, mekinje, suncokretova sačma, mrkva i manje silaže (5-8 kg). Tokom poslednje trećine graviditeta i nakon partusa ne menjati hranu. 2. dojne Potrebe za održavanje života i potrebe za proizvodnju mleka. Mleko en vrednosti 2 000 kJ ME/kg Proteini Mast Laktoza Sastav mleka je primeren rastu mladunčadi (sporastući). 22 g/l 15 g/l 6 g/l Tokom laktacije razlikujemo 2 perioda. Dužina laktacije nije ni skraćena ni produžena. Ukoliko kobila obavlja lake radove: I pol. - +15%, II pol. - +25% povećavanje potreba

Pri izboru hraniva možemo dati nešto veću količinu kabastih hraniva. Prva hrana po ždrebljenju može biti mlak napoj od mekinja, zatim smeša od mekinja i ovsa. Prvih 5-7 dana ne treba davati mnogo hrane.

-ishrana pastuvaIshrana je strogo individualna. Van sezone ishrana je bazirana na POŽ i priplodne kondicije (5-10%). Ove potrebe su jednake POŽ ili su nešto malo iznad njih. Ne sme doći do tovljenja. Ukoliko se pastuvi van sezone pripusta koriste za rad, što je korisno za održavanje priplodne kondicije, tretiraju se kao radne životinje. Tokom sezone pripusta potrebe se povećavaju za 40-50% (+ za rad ako radi). Kabasta hraniva se manje koriste, i to u količini od 0.7% TM. Daje se ovas, a sve ostalo je minimizirano. -ishrana podmlatkaŽdrebad sisa 5-6 meseci. U prvim danima života za normalan razvoj dovoljno je samo majčino mleko. Već u 2. polovini prvog meseca života neophodno je prehranjivanje i ostalom hranom. Tokom 3. i 4. nedelje ždrebadi se daje kvalitetno seno i ovas (sve po volji), gnječeni lan i mekinje. Uobročavanje počinje sa 6 meseci (sveska kaže 14-16). Do 5-6 mes dnevno 2-4 kg sena i 2-3 kg PKS. U obrocima polako povećavamo količinu kabaste a smanjujemo količinu koncentrovane hrane. -ishrana siročadiKoristimo zamrznut kolostrum, delimično obrano kravlje mleko sa šećer (30-40 g/l). može se koristiti i koza na platformi i automatsko pojilice. -ishrana tovnih konjaNavika jela konjskog mesa ne postoji, ukus je poseban (+ začini). Zbog sadržaja Na i glikogena lako se kvari, zahvaljujući Fe meso ima specifičnu boju. a. ždrebad na sisi – obilna, forsirana ishrana sisanjem; paža, PKS sa 6-7 mes sam tov traje 6-7 mes, TM 300-400 kg, dp 1400-1700 g/dan b. tov odbijene ždrebadi – sisanje + obilnija ishrana; ždrebad se odbija pri TM od 250-300 kg; seno, silaža i PKS c. tov omadi d. tov odraslih konja – baziran na kvalitetnoj kabastoj i zrnastoj hrani -ishrana radnih konjaVrlo teško izmeriti rad. Razlikujemo stvarni i korisni rad. Neophodno dodavanje većih količina proteina. Rad MJ En Lak 7-15 +25% Srednji 15-20 +50% Težak >20 +100%

Lak rad – veća količina kabaste hrane, dok kod težeg rada učešće koncentrovane hrane je veće. Najčešće se koriste seno livadsko i leguminoza (1-2 kg na 100 kg TM), ređe zelena masa, repa do 20kg i silaža do 1/2 obroka sena. Od koncentrovanih hraniva – ovas i kukuruz. Ukoliko konj pauzira samo par dana ishrana se ne sme smanjivati. Konji koji rade ceo dan hrane se 3x dnevno. Koncentrovani deo se podeli u 3 jednaka dela. Ujutru pre rada na 2h daje im se obično oko 1/3 kabastog dela obroka, a uveče po završenom radu ostale 2/3. preporučeno je da se konji posle jela odmore. Tokom rada napajaju se mlakom vodom, češće, a zatim odmah nastavljaju sa radom. Konje treba uvek napajati pre davanja koncentrovane hrane iz 2 razloga; deo vode ide direktno u creva i tada ponese deo sitno samlevene hrane u creva koja time izbegne želudačno vrenje (nema kolika); ako dajemo suvu zrnastu hranu, koja lako bubri, dolazi do njenog bubrenja u želucu, što može dovesti do širenja želuca. Intenzivan trening – obrok bez UH Odmor – obrok bogat UH

4.4. Ishrana svinja Velika razlika između divljih i domestificiranih jedinki. Br prasadi Divlje 4-5 Pitome 9-12

Dužina dojnog perioda Index prašenja 56 dana 1-1.5 28-35 dana 2-2.5

Odbijanje 60 dana 21 dan

DP – 700-800 g; veliki randman klanja. Kratak DT (monogastrična životinja sa relativno velikim želucem), enzimski sistem varenja. Pljuvačka je bogata amilazom. Tipični svaštojed. U DT nema veće količine mikroflore. Mast i skrob se koriste i do 90%. Svinja je upućena na hraniva koja sadrže manju količinu celuloze – HAP (riblje brašno, mesno brašno, obrano mleko, surutka), sporedni industrijski proizvodi sa manje celuloze (ind ulja, ind skroba, ind piva, ind šećera, mlinska ind), zrnevlje žita (preko 50% obroka – kukuruz, ječam, pšenica, ovas, sirak) i leguminoza (leptirnjača do 20%). Mineralna hraniva takođe dodajemo – stočna kreda, DCP, NaCl (0.5-1%). Korenasto – krtolasta hraniva (krompir, stočna mrkva, repa), od zelenih hraniva dajemo lucerku. Obrok mora biti izbalansiran, ukusan, bez štetnih posledica i ekonomičan. Kukuruz, ječam, mekinje, sojina i suncokretova sačma, obrano mleko, mesno i riblje brašno. 70% biljnih i 30% animalnih hraniva -potrebe u energiji Kao jedinice vrednosti hrane koriste se ME (jer je bliža potrebama svinja od SJ) i ukupna količina svarljivih hranljivih materija – TDN. Od ukupne en hrane - bruto energije, kod

svinja se iskoristi oko 75-80%. ME iznosi oko 96% SE. POŽ su nešto manje nego kod goveda. -potrebe u protenima i AK Iskazuju se u procentu sirovih proteina u smešama. Zavise od kategorije i životnog doba, ali su u svakom slušaju daleko veće nego kod preživara. Svinje traže proteine visoke biološke vrednosti. Potrebe se često obračunavaju po AK, pa su najviše potrebe u lizinu, triptofanu i metioninu. Potrebe u esencijalnim AK zadovoljavaju se preko HAP, ali se ona ne mogu davati kao jedina hrana. Kombinacija žita, biljnih proteinskih i animalnih hraniva mogu da se zadovolje potrebe u svim esencijalnim AK, a da obrok istovremeno bude ekonomišan. Najbolja kombinacija: kukuruz, sojina sačma, riblje brašno. -potrbe u mineralnim materijama Najčešće je deficitaran Ca. Potrebe su relativno velike a hraniva koja se koriste su deficitarne. Odnos Ca i P bi trebalo da bude (1.3-1.5):1. Nedostatak fosfora je redak. Ca – 0.5% P – 0.4% NaCl – 0.3-0.5% Od mikroelemenata najčešći deficit je u gvožđu, bakru, manganu i cinku. Česta je pojava parakeratoze kao posledice nedovoljne resorpcije cinka -potrebe u vitaminima Relativno velike, narošito A, D, E i B. -potrebe u UH Najčešće unose UH u vidu skroba i celuloze. Vrlo efikasno koriste šećere (osim celuloze pa je ne bi trebalo biti više od 7%). -potrebe u mastima Dosta niske, svega do 2%. Nedostatak esencijalnim MK dovode do teških poremećaja. -potrebe u vodi Relativno velike; 3:1 u odnosu na unetu kol hrane kod lakših i 2:1 kod težih svinja. -ishrana priplodnih krmačaFaze dojenja, oplodnje i graviditeta Nepravilna ishrana u bilo kojoj fazi reprodukcije dovodi do poremećaja – smanjenja broja prasadi. Nedovoljna ishrana proteinima, min mat a posebno vitaminima u fazi oplodnje dovodi do opadanja broja zrelih folikula. Nepravilna ishrana u fazi graviditeta dovodi do povećanja embrionalnog mortaliteta. Nepravilna ishrana tokom laktacije dovodi do smanjene proizvodnje mleka, nepravilnog razvoja prasadi, gubitka težine krmaše, poremećaja u reprodukciji,... Faza oplodnje Mnogo zavisi od kondicije, klasičan način gajenja prasadi predviđa zalučenje sa 56 dana a to dovodi krmaču do fizičke iscrpljenosti, produžava se servis period i smanjuje se broj

zrelih folikula. Rano zalučenje (21 dan) prasadi dovodi do opasnosti od prevelikog gojenja. Danas se preporučuje flushing sistem – pre i posle oplodnje nekoliko dana krmače se hrane obilnije i kvalitetnije. Tako se povećava broj zrelih folikula a smanjuje se embrionalni mortalitet. Obrok povećavamo za 30% u odnosu na potrebe. Tokom celog graviditeta ishrana je ujednačena. Potrebe su povećane u poslednjoj trećini graviditeta, kada je razvoj ploda najintezivniji. Sastav prirasta se menja jer se povećava količina SM u fetusima. Krmačama se mora obezbediti dovoljna količina svih potrebnih hranljivih materija. Suprasne krmače treba hraniti tako da održe priplodnu kondiciju i da u toku graviditeta starije krmače povećaju TM za 25-30 kg, a prvopraskinje 45-50 kg. Povećanje energije pri kraju graviditeta ide i do 43%. Potrebe u proteinima zavise od količine proteina koji se deponuju u plodu (intezivno u posl trećini grav). Ukupno se deponuje oko 2 kg proteina. Krmačama dajemo hranu sa 13 – 14% proteina. Potrebe u min materijama povećavaju se isto u poslednjoj trećini graviditeta. U plodu se deponuje 80 g Ca i 50 g P. Dnevne potrebe se kređu oko 18-20 g Ca i 12-14 g P dnevno. Obavezno se daje i kuhinjska so, dok vitamine dajemo preko premixa. Ukupna količina SM ne bi smela da pređe 1.5 – 2% TM, naročito u posl tećini grav. Zimi osnovno hranivo čine koncentrovana hraniva – žita (+ uljane sačme i HAP). Leti se daju veće količine zelene mase, posebno lucerke (zadovoljava 50%, tj. 35% potreba kasnije). Boravak na paši deluje pozitivno na graviditet. Gravidne krmaše se hrane obročno, 2x dnevno. Na dan prašenja samo mlak napoj od mekinja. Za visokogravidne krmače nepoželjna je velika količina kabaste hrane. 5. dana prelazi se na ishranu krmača u laktaciji. Faza laktacije Nevidljivo mleko – samo onoliko koliko je potrebno. Najveća proizvodnja mleka je u 3. i 4. nedelji laktacije. Energetska vrednost – 0.44 SJ/l (visokoen mleko). U koncentratu procenat proteina Proteini Laktoza Masti Pepeo Ca P mora biti bar 15%. 5.7% 4.8% 8.6% 0.9% 0.21% 0.15% Potrebe u energiji Procenat HM u mleku zavise od visine proizvodnje i sastava mleka. Za svaki litar mleka potrebno je 0.44 SJ. Za svako prase treba obezbediti 0.5 kg koncentrata. Tokom laktacije ishrana po volji, a zalučenje mora ići sa postepenim smanjenjem i hrane i vode, izbegavati sočna hraniva. Mekinje tokom cele laktacije. Neophodno obezbediti proteina onoliko koliko se izlučuje mlekom (1 kg dnevno). -ishrana nerastovaPotrebe zavise od težine životinja, doba života kao i stepena iskorišćavanja. Potrebe muških životinja su veće od potreba ženskih životinja - nazimica. Potrebe odraslih

nerastova su na nivou dojnih krmača, s tim što je dnevna količina smeše koja se daje nerastovima daleko manja. DP zavisi od doba života. Od DP zavise i potrebe u energiji. Kod odraslih nerastova potrebe u energiji su za 20 – 25% veće od potreba za održavanje života (hrana – 1-1.2% TM). Opasnost od utovljenosti. Potrebe u proteinima su za 50% veće od POŽ. Kvalitet proteina je na nivou krmača dojilja. Potrebe u vitaminima A i D su relativno visoke. U sastav smeše ulaze sva hraniva koja se koriste za ishranu svinja uopšte. Obrok: kukuruz, uljane sačme, HAP, mekinje. Leti zelena masa do 30%. Ishrana je obročna i to 1 – 2 puta dnevno. -ishrana prasadi(smeše uzeti sa rezervom) Pravilan razvoj prasadi je uslovljen intrauterinim razvojem. Od pravilne ishrane gravidnih krmača zavisi TM prasadi. Ishrana prasadi u prvih 1.5-1.7 7-7.5 235 5-10 sedam dana bazirana je na kolostrumu. Prasad sisa kolostrum nekoliko puta dnevno, čime obezbeđuje unošenje dovoljne količine hranljivih materija. Jača prasad osvaja prednje sise, koje su mlečnije što se manifestuje bržim razvojem. Kolostrum je kao i mleko siromašno gvožđem. Prasad se intezivno razvija i već sa 8 dana udvostruči svoju težinu. Prvih 15 dana mleko je jedina ishrana te nastupa hipohromna anemija. Već u prva 3 dana života daju se depoi gvožđa (Fe koloidno vezano za dekstran). Najveća količina mleka se luči u 3. i 4. nedelji laktacije, zatim opada. Prasad se vrlo intezivno razvija i dnevni prirasti su veoma veliki. Mleko krmače u 4. nedelji postaje nedovoljna hrana za porast prasadi. Tada se počinje sa prihranjivanjem prasadi. U početku enzimski sistem za varenje nije razvijen. Kompletan proteolitički sistem se razvija od 14. dana i dostiže maximum sa 28 – 35 dana. Razvoj ovog sistema uslovljava početak prihranjivanja. Intezitet prirasta je u pošetku velik, a kasnije se smanjuje. Sa povećanjem telesne težine i razvojem prasadi ukupni dnevni prirast se povećava. Konverzija je u prvima danima veoma dobra a kasnije se povećava. Dnevne potrebe u energiji, proteinima, esencijalnim AK i min materijama (A i D) su vrlo visoke. Partus (kg) 0.6-0.8 0.9-1 1.1-1.2 1.3-1.4

Zalučenje (kg) 4.5-5 5.5-6 6-6.5 6.5-7

Prirast (g) 140 165 190 205

Gubici % 70-80 40-50 20-30 15-20

Sistemi odgajivanja prasadi  Klasičan način othranjivanja  Ranije zalučivanje prasadi  Rano zalučivanje – ishrana odlučene prasadi  Veštačka ishrana

a. Klasičan način othranjivanja Sve više se napušta iako je najprirodniji. Prasad sisa 8 nedelja a prihranjivanje počinje od 16. do 18. dana. Od 14. dana i hrana i voda po volji. TM pri odbijanju 16 – 18 kg. 1-2 nedelja Prasad stalno sa krmačom 3-4 nedelja 5-6 nedelja

Prasad povremeno sa krmačom Prasad samo noću sa krmačom

b. Ranije zalučivanje prasadi – prasad se zalučuje ranije – između 35. i 42. dana. Iz tog razloga potrebna je kvalitetnija hrana za prihranjivanje i raniji početak prihranjivanja, tako da su prasad već sa 28 dana spremna da konzumiraju dovoljnu količinu hrane. Prihranjivanje počinje između 10. i 14. dana. Prasad se prihranjuje smešama koje sadrže više proteina veće biološke vrednosti i više vitamina i mineralnih materija. Starter smeše sa 20 – 22% proteina. Kada prasad dostigne težinu od 15 kg prelazi se na grower smeše (17 – 18% proteina). Sa 8 nedelja težina od 18 – 20 kg. c. Ishrana odlučene prasadi – zalučivanje između 14. i 28. dana. Moramo sačekati završetak formiranja enzimskog sistema. Za ishranu koristimo smeše sa većom količinom mleka u prahu, tj. hraniva visoke biološke vrednosti. Ovakve smeše se nazivaju predstarteri, i sadrže 24 – 26% proteina. Daju se u količini od 1 – 2 kg po prasetu. Nakon toga prelazi se na starter. Kada prasad dostigne težinu od 15 kg, prelazimo na smeše za porast. Prelaz sa predstartera na starter ne sme biti u isto vreme kada se prasad zalučuje. Prihranjivanje predstarterom počinje sa 10 do 12 dana. Smeše za ishranu – predstarter, starter i grower (smeša za porast) daju se obično u peletiranom obliku. Skraćenjem dojnog perioda povećavamo index prašenja (sa 1.5 na 2). Krmače manje gube u kondiciji a prasad ranije nauče da jede ostalu hranu mimo majčinog mleka. Rano zalučenje zahteva posebne uslove smeštaja i držanja. d. Veštačko odgajivanje prasadi – podrazumeva i ishranu prasadi od prvih dana života ostalom hranom mimo majčinog mleka. Ova ishrana je uslovljena uginućem majke ili njenom slabom mlečnošću. Neophodno je dati bilo kakav kolostrum. Tri mogućnosti: i. Smeša sastavljena od čistih hran materija (kazein, mlečna mast, glukoza) ii. Smeša sastavljena od visoko vrednih i lako svarljivih hraniva uz dodatak enzima (mleko u prahu, sojino brašno, riblje brašno glukoza) iii. Sveže kravlje mleko U sve 3 kombinacije dodaju se dovoljne količine vitamina, mineralnih materija i antibiotika. Ove smeše se daju do 21. dana života. Prihranjivanje predstarterom i starterom se vrši kao kod ranijeg ili ranog zalučivanja.

-ishrana priplodnih nazimicaIdentičan sa ishranom svinja u tovu do 60 kg, a nakon toga se količina hrane smanjuje da ne bi došlo do tovljenja. Sa 8 meseci poželjna TM od 110 – 115 kg, kada se pripuštaju. Prirasti do 5. meseca mogu biti intezivniji, ali se tada smanjuju. Potrebe u proteinima se zadovoljavaju smešama koje sadrže 18% (do 40 kg) ili 16% (do 70 kg). Za razliku od svinja u tovu možemo davati veću količinu kabaste hrane, ali i suve i sočne. Čak i do 40% obroka možemo zameniti zelenom hranom, silažom, korenjem i krtolama. -ishrana svinja u tovuCilj tova je da se korišćenjem pretežno biljnih hraniva, uz manji dodatak animalnih, poveća TM svinja, pri čemu se dobija veća količina mesa i masti. Svinje su vrlo zahvalan materijal za tov jer brzo napreduju, efikasno koriste hranu, daju proizvod koji imaju veliku hranljivu vrednost. Tov zavisi od rase i tipa svinja, starosti životinja, uslova smeštaja i držanja smeštaja. Koristimo 4 vrste tova:  Mesnati tov  Bekon tov  Polumasni tov  Masni tov a. mesnati tov Za mesnati tov koriste se svinje u porastu, mesnatih, ranostasnih rasa. Cilj je da se pravilnom ishranom iskoristi do maximuma potencijalna sposobnost mladih svinja u porastu, odnosno stvaranju mesa – mišićnog tkiva. Za 6 meseci – 100 kg. DP između 550 i 750 g. Veći prirasti nisu poželjni jer dolazi do većeg učešća masnog tkiva. Ishrana mora biti ravnomerna. Ni suviše obilna ni nedovoljna. Najekonomičnije je klati svinje između 95 i 115 kg jer je to težina gde još uvek preovlađuje meso. Tokom tova se povećava i randman. Dnevne potrebe se određuju na osnovu količine deponovanih proteina. Težina (kg) Dnevne potrebe (g) Svinjama se daju TRI vrste smeša sa razlišitim 20 8-9 nivoom proteina – smeša za svinje u tovu od 20 40 5-6 do 50 kg, od 50 do 70 kg, i od 70 kg do kraja tova. Ali se iz praktičnih razloga koriste DVE 60 4-5 smeše i to za svinje u težini 20-60 kg i preko 60 80 3.5-4 kg. U prvoj kombinaciji (sa 3) proc prot 15, 14 i 100 3-3.5 12. U drugoj kombinaciji (sa 2) 14 i 13. Bitno je 120 2.5-3 voditi računa i o kvalitetu proteina. Osnovno hranivo jeste zrno žita – prvenstveno kukuruz (oko 60% u smeši). Veće učešće nije poželjno zbog lošeg uticaja na slaninu. Zrnevlje leguminoza se retko koristi. Kao izvor biljnih proteina koristi se uljane sačme i to prvenstveno sojina. HAP uvek ima u obroku – posebno za svinje do 70 kg. Najviše koristimo mesno i riblje brašno. Učešće ovih hraniva zavisi od potreba u AK. Stočni kvasac. Brašno dehidrovane lucerke je obavezan sastojak smeša za ishranu svinja u tovu. Mekinje i suvi repini rezanci se HAP Biljna BDL Min i vit Žita i koriste pri kraju tova. Mast se proteinska UH 3-5% 4-8% 3-7% 3% Ostatak Kuk+kuk mek+ klice Krompir+ječam+grašak Riblje brašno+sojina sačma Mekana Čvrsta i zrnasta Neprijatan miris

daje u količčini do 5%. Vitamini, min materije, antibiotici,... Obrok mora biti izbalansiran u odnosu na kvalitet i količinu pojedinih hran materija. Konzumiranje hrane i efikasnost iskorišćavanja zavisi i od stepena finoće čestica. Ishrana svinja u tovu je bazirana na korišćenju kompletnih smeša. Sistemi hranjenja svinja u tovu: Ishrana po volji (automatske hranilice), Poluslobodno hranjenje (automatske hranilice, valovi, podovi), Obročno hranjenje (2x dnevno). Svinje mogu da se hrane suvom, vlažnom ili tečnom hranom. Odnos prema vodi bio bi 1:1 za suva hraniva i 1:4-5 za tečna hraniva. Korišćenje izvesnih hraniva ima uticaj na kvalitet slanine.

b. bekon tov Posebna pažnja se obraća na dužinu i masu polutke, debljinu slanine, povoljan odnos mišićnog i masnog tkiva. Vid mesnatog tova svinja. Ishrana mora biti kontinuirana, ujednačena, obročna, a prirast ravnomeran i niži nego što je to kod mesnatog tova. zbog nižeg prirasta tov traje duže a svinje na klanje idu sa 85 TM Prirast – 95 kg sa 7 – 7.5 meseci. Konverzija hrane je veća a 20-50 400-450 dnevne potrebe su manje. 50-70 450-500 Najkvalitetniji bekon se dobija korišćenjem svežeg obranog 70-90 500-550 mleka, krompira i koncentrovanih smeša. U 2. polovini tova povećava se učešće ječma na račun kukuruza. c. polumasni tov Procenat masti se kreće od 36 – 38%. Utrošak hrane za kg prirasta je veći. Smeše mogu biti identične smešama za tov svinja u mesnatom tovu do 100 kg težine, a od te težine koriste se smeše sa nižim nivoom proteina (12 – 11%). To su smeše bez HAP, sa manjim učešćem biljnih proteinskih hraniva, sastavljene pretežno od UH hraniva. Krompir. Krajna težina – 140 kg. d. masni tov Procenat masti preko 40%, a TM za klanje oko 200 kg. Koriste se izlučena starija grla kod kojih se tokom tova deponuje jedino mast. Cilj je da tov traje što kraće. Hrane se intezivno UH hranivima ili manje vrednim hranivima (zelena masa, bundeva, krompir, repa, silaža). Do 120 kg svinje se hrane za polumasni tov, a posle toga prelaze na masni do težine od 200 kg. Dnevno se daje 5 – 6 kg koncentrata sa 400 g svarljivih proteina.

4.5. ISHRANA ŽIVINE Živina od čula poseduje čulo vida, ukusa, dodira i mirisa. Poseduje kljun tako da ima sposobnost uzimanja velikih zrna. Poseduje voljku – specifični organ čiji epitel ima sposobnost lučenja ‘ptičjeg mleka’. U voljci se takođe nalaze i mikroorganizmi koji u vrlo maloj meri potpomažu varenje. Postoje 2 želuca – žlezdani i mišićni. Creva su dosta

kratka, dok slepa creva predstavljaju specifične anaerobne fermentativne komore ispunjene mikroorganizmima. Jetra postoji, dok žučnu kesicu poseduju jedino golubovi. DT se završava kloakom (koprodeum, urodeum, proctodeum). Za varenje u DT ptica se može reći da je dosta efikasno. Osnovna hraniva koja koristimo u ishrani živine jesu: kukuruz (i do 70%), soja, suncokret, riblje (mesno) brašno, kvasac, BDL (uvek), gluten, mekinje, min hraniva i VMD.

-kokoškeProizvodnja bazirana na iskorišćavanju visoko – genetskog potencijala na malom, ograničenom i zatvorenom prostoru. Kljun – jednjak – voljka – žlezdani želudac – mišićni želudac – TC – cekumi Kod nosilja resorbovane MK u TC odlaze direktno u krvotok. Zbog nekvalitetne mikroflore kokoške se moraju hraniti proteinima visoke biološke vrednosti. Nema razlaganja celuloze pa u obzir dolaze jedino koncentrovana hraniva. Ishrana kokošaka je skupa. Visoka telesna temperatura je odraz vrlo intezivnih fizioloških procesa. Pile za 8 nedelja uveća za preko 30x svoju početnu težinu. Kokoške neprestano obnavljaju perje, posebno intezivno tokom mitarenja. Kako je perje vrlo bogato u sumporu u tom periodu se mora obratiti pažnja na optimalan unos ovog elementa (metionin). Potrebe u enrgiji i pojedinim hranljivim materijama iskazuju se preko procenata u smeši ili u količini. Potrebe u en zavise od proizvodnje i uslova držanja. En vrednost hrane za kokoži meri se produktivnom ili metaboličkom energijom. Hrana se kokoškama obično daje ad libitum. Potrebe u energiji i proteinima stoje u direktnom odnosu. Odnos energije i proteina u hrani služi kao ključ za normiranje potreba prema energiji. Visoka bio vrednost proteina za kokoši obezbeđuje se uvođenjem u smeše 3 – 10% HAP. Za kokoške je najbitnije da budu obezbeđene sa esencijalnim MK (linolna, linoleinska, arahidonska). Potrebe kokošaka u mineralnim materijama su visoke, naročito u kalcijumu i fosforu. Potrebe pilića se kreću oko 1%, a kokošaka nosilja oko 3.7%.s potrebe u fosforu se kreću oko 0.55%, a oko 70% fosfora bi trebalo obezbediti iz neorganskih izvora. Odnos Ca:P se kreće oko 4:1. U slučaju nedostatka Ca ljuska jaja je meka i lako lomljiva. Za kokoši poseban značaj ima mangan. Potrebe u vitaminima su vrlo velike u odnosu na unetu količinu hrane (A i D). Količinski najveće potrebe su u holinu. Voda – po volji. Primena antibiotika u tovu pilića...??? Teški hibridi Priplodni podmladak Nosilje – roditeljsko jato Brojleri

Laki hibridi Priplodni podmladak Nosilje – roditeljsko jato Priplodni podmladak Nosilje

1. tov mladih pilića - brojlera Tov brojlera je najčešći tov živine. Osnovni cilj je postizanje što veće težine u što kraćem periodu, uz što manji utrošak hrane. Visok nivo metaboličkih procesa uz visok prorast. Tov Dužina Težina Utrošak ishrana mladih pilića intenzivna je od prvog Brojler tov 42 dana 1.5-1.8 2 kg PKS dana pa do završetka Gril tov 36 dana 1.1-1.2 1.8 kg PKS tova. Pilići se tove na Roster tov 70-80 dana 2-2.5 2.5 kg PKS podu ili u kavezima. Produženi tov 12-14 nedelja 3-3.5 3 kg hrane Ishrana i napajanje su Tov odraslih 10-15 dana mast po volji. Smeše za 3 kategorije tovnih pilića: 0-21. dan (24% proteina) 21-35. dan (19 – 20% proteina) 35-42 dan (16% proteina) U zavisnosti od starosti pilića razlikujemo 2 tipa smeša: smeše za početni tov i smeše za završni tov pilića. Smeše za početni tov sadrže 20 – 25% proteina, 8% HAP, uljanih sačmi oko 27%, masti, žita, min i vitaminskih hraniva. Smeše za završni tov sadže 17 – 21% proteina, HAP čine riblje i mesno brašno u odnosu 1 : 1. uljane sačme su zastupljene sa oko 25%, mast max do 8%. U tovu pilića se u proseku utroši 2.2 – 2.5 kg hrane za kg prirasta. Ako u smešama imamo masti obavezno dodajemo i neki antioxidans, u suprotnom dolazi do pojave encefalomalacije. Za završni tov pilića koristimo smeše bazirane na kukuruzu jer on boji masno tkivo brojlera u poželjnu žutu boju. Proteini se podmiruju iz uljanih sačmi. U ovoj smeši nema HAP. Ovom smešom hrane se pilići 7 dana pre klanja. Kukuruz, sojina i sunc sačma, riblje brašno, kvasac, BDL, stočno brašno, VMD. 2. priplodni podmladak Neophodan usklađen rast i razvoj. Ishrana mora biti potpuna jer se pilići dugo drže u zatvoHibrid Predstarter Starter Grower Finisher renom Arbor Acres 1-6 ned 7-17 ned 18-23 ned prostoCobb 500 1-6 ned 7-18 ned 19-23 ned ru. Hybro PN 1-2 ned 3-6 ned 7-17 ned 18-22 ned Hybro G 1-2 ned 3-6 ned 7-17 ned 18-22 ned Vedette 1-6 ned 7-12 ned 13-21 ned

Potrebe u en za rastenje pilića određuju se na osnovu visine optimalnog prirasta i energije deponovane u prirastu. U ishrani pilića kritične su sled AK: lizin, metionin, triptofan, arginin. Zato su od posebnog značaja HAP. Ca, P, Mn. Zbog visokoen hraniva povećane su potrebe u vit A i vit B12. Stara podela (stara zbog nedelja) podrazumeva postojanje 3 perioda: Intezivan rast (do 6. nedelje), Razvoj (7 – 12. nedelje) i Polno sazrevanje (13 – 23. nedelje). a. tokom prve faze potrebe su izuzetno visoke jer je rastenje izuzetno intezivno. Narpčito su visoke potrebe u energiji, proteinima, min materijama i vitaminima. Potrebe u proteinima su u zavisnosti od potreba u energiji. Obrok bi trebalo da sadrži više vrsta proteinskih hraniva biljnog porekla i animalnog porekla. Poželjno je ubaciti 2-3 vrste žita i bar 2 vrste uljanih sačmi i 2 vrste animalnih hraniva  biološko dopunsko delovanje proteina. b. tokom faze razvoja smanjuje se nivo proteina, zavisno od metaboličke energije. Niži sadržaj se postiže smanjenjem učešća uljanih sačmi i animalnih hraniva. c. treća faza traje do pronošenja. Nivo proteina se smanjuje još više. Manje učešće HAP i uljanih sačmi. U ovoj fazi ishrane ranostasnih rasa nosilja obrok se energetski razređuje, čime se izbegava utovljenost kokica i njihovo rano pronošenje pronošenje se en preporučuje pre 20. nedelje života. Obrok se razređuje pomoću BDL. treća faza tova brojlera u odraslom stanju se karakteriše pažnjom na odnos energije i proteina. Teške rase kasnije sazrevaju. Količina energije je ista a proteina je za 2% manja. Ishrana priplodnih pilića je uglavnom po volji. Pravilnom ishranom izbegava jesenje mitarenje a postiže pravovremeno pronošenje, kao i nošenje bez prekida cele zime i sledeće sezone. Za korelativan rast i razvoj neophodna restrikcija hrane. Restrikcija hrane može biti kvalitativna (deficit proteina, AK, NaCl, MK, en, suficit vlakanauniformnost jata) i kvantitativna (ograničenost konzumiranjaživotinje postaju nervozne, jače jedinke više jedu). Postoje različiti sistemi kombinovanja. Hraniva dajemo u zavisnosti od sadržaja energije. Teško je obezbediti dovoljno nisku količinu energije. Nakon špica nosivosti nosivost naglo pada. Efekat ishrane Sadržaj energije Dan Efekat pojenja – 2-3h dnevno, 1h pre hrane i još 1h popodne  izbegava se efekat sunđera a 1. jaje Nizak 185 postiže se efekat sitosti. 1. jaje Normalan 180 ‘skip a day’, ‘everyday’,… 1. jaje Visok 181 Kod priplodnog podmlatka gaji se manji broj ♂. 3. kokoške Pronošenje Pik (80%) Dužina nosivosti

23. nedelja 29-40. nedelja 65. nedelja

Između 23. i 40. nedelje smeše sa 17% proteina i

11.5 MJ/kg. Između 40. i 65. nedelje smeše sa 15% proteina i 11.5 MJ/kg. challenge feeding  168 g/dan + 3 x 7 g (3g dnevno) 171 g/dan Smanjivanje hrane mora biti veoma pažljivo od 40. nedelje 1 – 2 g/dan

4. petlovi odvojena ishrana sa 12% proteina u smeši i 11.5 – 12 MJ/kg rase Lake Teške

Pronošenje 50% Špic Kraj 21 24 30 72 23 27 35 65

Br jaja Masa jaja Oplođ 270 60 90 175 63 96

Lake rase Teške rase M/dan M/dan M/dan M/dan TM nosilja 1.6 (20) 2.1 (68) 2.9 (24) 3.9 (65) TM petlova 2.1 (20) 3.2 (68) 3.4 (24) 3.9 (65)

Br piladi 65 144

5. nosilje visoka proizvodnja jaja predstavlja vrlo intenzivan metabolizam, naročito u pogledu proteina i Ca. Kokoška u svom telu ima 20g Ca, a godišnje prometne kroz ljusku jajeta oko 400g Ca. Potrebe u hranljivim materijama zavise od POŽ i produkcije. Prosečna TM nosilja iznosi 2.2 kg (82 g hrane sa 935 kj ME). Potrebe u enrgiji za proizvodnju jaja zavise od broja jaja i od hemijskog sastava jajeta (voda 66%, protein 13%, mast 10.5%, pepeo 10.5%). Ukupne potrebe biće podmirene sa 123g prethodno opisane hrane. U jajnoj masi nalazimo 13% proteina a iskorišćavanje proteina se kreće oko 75-80%, tako da je nosilji potrebno obezbediti 16g proteina. Potrebe u proteinima nosilja teških rasa niže su nego kod lakih rasa. Ishrana mora biti prilagođena načinu držanja!! Restrikcija hrane – skip a day; ad libitum; kvantitativna restrikcija; every day Značajan je bilans elektrolita (Na + K - Cl) Česta prebojavanja žumanceta. Prvo se taloži žuti pa crveni pigment (za crvenu boju moramo imati oba u hrani). Mitarenje. Može se kontrolisati pomoću svetla – hrane – vode. Čak se može uticati i na oblik ljuske. Na oblik ljuske utiču: genetika, pronošenje, dužina svetlosti, ND i IBD. Na texturu ljuske utiču: genetika, višak Ca, lečenje, ND i IBD. Poželjna smeša: Hranivo Zrnevlje žita Pšen mekinje Uljane sačme HAP Stošni kvasac BDL Min materije VMD

% 61 7–8 12 – 13 4–7 1–3 4–5 8 – 8.5 (Ca 80%) 1

-ćurkeĆurke se gaje isključivo radi mesa. Klanja najmasovnija u decembru i januaru. Ćurke bolje od kokošaka koriste celulozu i bolje su prilagođene pašnoj ishrani. U zavisnosti od kvaliteta pašnjaka ćurke na paši mogu da podmire i preko 20% potreba u hrani. Primarno su upućene na koncentrovana hraniva. Ishrana ćurića do 8. nedelje značajno se razlikuje od ishrane pilića, jer ćurići imaju veće potrebe u proteinima, nekim AK, min materijama (Mn, Fe, Cu, Zn, Se) i vitaminima. Ishrana ćuraka je skupa. Potrebe ćuraka do 8. nedelje života su vrlo visoke, a zatim naglo opadaju. Potrebe u vitaminu A 2x su veće nego kod pilića, verovatno zbog većeg nivoa metaboličkih procesa. U ishrani ćuraka koristimo 3 tipa hraniva:  energetska – kukuruz, pšenica, ječam, ovas, proso  proteinska biljna (uljane sačme, sojina i suncokretova sačma, zrnevlje legunominoza) i proteinska animalna (riblje, mesno, jetreno i krvno brašno)  vitaminska – zelena hraniva, stočni kvasac, mrkva, vitaminski premixi  mineralna – stočna kreda, koštano brašno, dikalcijum fosfat, so, šljunak  zelena – lucerka, crvena detelina, kopriva, mlada trava  korenasta i krtolasta – krompir, mrkva, repa  kompletne smeše Uljane sačme čine i do 30% smeša. Suncokretova sačma čini 1/3 svih sačmi. HAP čine 10 – 15% smeša. Crvena detelina može izazvati ‘detelinsku bolest’ ćuraka, pri kojoj dolazi do zapaljenja neoperjanih delova tela za vreme sunčanih dana. Ćurke su veoma osetljive na aflatoksin. 1. nosilje Razlikujemo 2 perioda – kada nose i kada ne nose. Ćurke su sezonske nosilje (do 100 jaja godišnje). Nosivost je najveća u prvoj godini. Ćurke izležene u proleće pronosu u proleće sledeće godine. Selekcija ćuraka za priplodno jato vrši se između 16. i 20. nedelje. Koristimo KPS za kokoške ili specijalne smeše za ćurke. Kada ne nose ishrana se bazira na smešama koje sadrže 13 – 14% proteina, a kada nose pored POŽ računamo i potrebe za proizvodnju jaja. Koriste se smeše sa 17% proteina. Kada ne nose a puštaju se na pašu mogu im se davati hraniva u odnosu 1:1. umesto zrnastih hraniva može im se davati krompir, mrkva i obrano sveže mleko. Ukoliko se stalno drže zatvorene mora im se davati pokošena zelena hrana. Na paši se može zadovoljiti 20% ptoreba. Nosiljama se hrana i voda daju po volji. 2. ishrana ćurića Masa na leženju – 45 do 60g. Veoma brzo rastu i imaju velike zahteve u hran materijama. Priplodni i tovni ćurići se hrane istim smešama sve do 12. nedelje. Ćurići teških rasa sa 8 nedelja dostižu oko 2 kg. Do 2 meseca ne treba štedeti hranu, što treba činiti kada dostignu 3 meseca. Do 8. nedelje naročito su osetljivi na nedostatak vit A i D3. Ćurići su naročito osetljivi u doba bobanja. Bobanje je period kada ćurići na neoperjalim delovima tela dobijaju karunkul i za to vreme se Utrošak hrane za 1 kg prirasta 1.8 kg 3 kg 3.5 kg 4 kg 5.1 kg 30 dana 60 dana 90 dana 120 dana 180 dana

međusobno kljunom štipaju i vuku. Ako im se hrana ne da u prvih 48h ćurići zaborave da jedu i uginu. Ćurići se hrane po volji iz odgovarajućih hranilica. Smeše ne smeju biti sitno samlevene jer se takva hrana lepi za kljun. Vrlo radu jedu zelenu hranu.

3. tov ćuraka a. tov vrlo mladih ćurića (Rooster tov) – sličan brojler tovu pilića i podrazumeva intezivan tov od 1. dana života pa do postizanja željene TM. Tov traje 10 – 16 nedelja. Za to vre ćurići dostižu TM od 3-3.5 kg. meso je sočno i ukusno. Tov je vrlo brz a konverzija hrane mala. Ishrana je forsirana od prvog dana a hranjenje je po volji. Posle 12. nedelje života u ishranu se uvodi posebna smeša zrnastih hraniva. U osnovnoj smeši smanjuje se procenat proteina a povećava sadržaj ME čime se obezbeđuje efikasnije gojenje. Ili se daje kompletna smeša sa 16% proteina. b. tov mladih ćurića (oven ready) – extenzivan, tj. klasičan tov ćurića u trajanju od 24 – 32 nedelje. Ćurići izleženi u proleće tove se u jesen kako bi pristigli u januaru i decembru. Krajnja težina – 35-40 kg uz konverziju hrane oko 4 kg za 1 kg prirasta. c. Tov odraslih – koriste se kompletne smeše sa 16% proteina. Povećanje težine za oko 20%. Osnovnu hranu čine zrna žita, tov traje 2 -3 meseca. Utovljene ćurke kolju se krajem decembra. -ishrana gusakaGuske gajimo radi mesa, perja i jetre. Ptice biljojedi, dobro koriste hraniva u vidu paše, kao i druga sočna hraniva. Extenzivan karakter. Koncentrovana hraniva i kompletne smeše se u privatnom posedu koriste samo kao dopunska hraniva paši. Trava, lucerka, detelina, kelj, kupus, kopriva, silaža. Koriste se i korenasto – krtolasta hraniva. 1. nosilje Sezonske nosilje, nosivost zavisi od rase. Polna zrelost sa 9 – 12 meseci. Guščija jaja se koriste isključivo za razmnožavanje. Period kada nose (februar - maj) i kada ne nose jaja (novembar - februar). Tokom proleća i leta ishrana je bazirana na paši. Ako je paša slabija hrani dodajemo 100 – 150 g koncentrovane hrane. Zimi se koriste kompletne smeše za nosilje, proklijalo zrnevlje, repa, krompir, mrkva, silaža, lucerkino seno, uljane sačme,... 2. guščići Kod izleženja teški oko 110 g. Veoma brzo rastu. Sa 2.5 – 3 meseca dostižu 4-5 kg.

Razvoj potpuno završavaju sa 6 – 9 meseci. Prva 3 dana života guščićima se daje ovlažena kaša od žita i sa nešto iseckanih zelenih hraniva. Od 3. dana do kraja 4. nedelje hrane se kompletnim smešama posebnog sastava za guščiće ili krmnim smešama za piliće. Postepeno im se povećava u obroku zelena hrana i zrnasta hraniva. Od 50. dana života smanjuje se količina smeše. Sa 2 nedelje mogu se puštati na pašu. U 8. nedelji mogu se potpuno napasati zelenom hranom. a. Extenzivna ishrana – 35 dana koncentrata  zelena hrana i malo žita. Prvih 10 dana života 6 – 8 obroka dnevno; do 30. dana 4 – 6; a kada pređu potpuno na pašu 2x dnevno. Sa mesec dana dobro koriste zrno žita. Voda neprestano b. Intezivna 3. tov a. intenzivan tov vrlo mladih gusaka (junior) – mesnati tov; mladi guščići se intezivno hrane do 75. dana i postižu težinu od 4 – 4.5 kg. Smeše sadrže od 16 do 18% proteina, u ovlaženom stanju kako bi konzumirali više hrane uz dodatak zelenih hraniva. Nema paše. Mogu se koristiti i smeše za tov pilića. Ishrana po volji. Ovaj tov je sličan brojlerskom tovu i najrentabilniji je. poželjno korišćenje 2 smeše: do 20. dana i druga za period 21 – 75 dan (kraj tova). b. Extenzivan tov odraslih guščića – tov do starosti od 6 meseci, korišćenjem koncentrovanih hraniva i paše. Nakon 30. dana dovoljno je prihranjivanje Ječam Ovas Kukuruz Pšen mekinje Min hran smešom od mekinja, stočnog brašna, 25% 25% 20% 28% 2% prekupe žita i celog zrna. Utovljeni guščići stižu u ranu jesen sa oko 4.5 kg. Za 1 kg prirasta 4.2 kg smeše i 32 kg zelene hrane. c. Tov mladih gusaka – klasičan tov do starosti od 8 meseci (do polne zrelosti). Tove se na paši. Kolju se u jesen. Tov obično traje do 30 dana. Deli se na predtov, glavni tov i završni tov. d. Tov odraslih gusaka – masni tov baziran na kukuruzu. e. Tov na masnu jetru – tov gusaka starih 6 do 8 meseci. Težina jetre se kreće od 400-600 g. Ishranom se forsira masna infiltracija i hipertrofija jetre. Težina jetre zavisi od ukupne količine utrošenog kukuruza. Dnevna količina kukuruza kreće se od 1.3 – 1.5 kg nakon polovine tova. Najbolji kvalitet jetre je kad je ona teška između 0.7 i 1 kg. Obavezno kljukanje. Hrana za kljukanje se mora pripremiti, na 12h pre kljukanja kukuruz se potopi u vodu, a prilikom hranjenja doda se nešto ulja i soli. I krmne smeše se prethodno ovlaže. Za tov se utroši 22 – 30 kg. f. Tov na neobojeno meso – tov bez kukuruza, glutena i lucerke. -ishrana pataka-

Gaje se radi perja i mesa. Jaja nose gde stignu. Sve više intenzivan način gajenja. Imaju kljun prilagođen za traženje i vađenje hrane, ceđenje iz vode i mulja. Patke su svaštojedi i njihova ishrana je jeftina. Patke se uspešno mogu hraniti istim smešama kao i kokoške. Tokom uzimanja hrane stalno piju vodu i na taj način kvase hranu. Sa stanovišta ishrane patke obuhvataju 3 kategorije: pačići 0-8 nedelja; pačići preko 8 nedelja i nosilje. Hraniva kao i za guske, s tim što se daje manje zelenih hraniva. 1. nosilje Smešama za patke nosilje dodajemo zrnasta en hraniva u odnosu 2:1. zelena hraniva se daju u količini od 150 do 200 g dnevno. Brašnaste smeše se daju ovlažene. Dnevno pojedu i do 225 g hrane. 2. tov a. extenzivan tov mladih – 10 nedelja 2-3 ned pre klanja daje im se koncentrovana hrana i ograničava im se kretanje. Težina 2-2.5 kg b. intenzivan tov mladih – 8 nedelja kompletne smeše od 1. dana života. Hranjenje po volji. 2.5 kg TM. c. tov odraslih – 10 dana retko

4.6. Ishrana riba 1. Šaran Najčešća riba koja se uzgaja u ribnjacima i šesta riba slatkih voda. Ribnjački šaran raste brže i bolje iskorišćava hranu od rečnog šarana. Za uzgoj šarana u ribnjacima od ikre do utovljene ribe za konzum potrebno je raspolagati sa više ribnjaka različite veličine i funkcije. Mrestilišta služe za mreštenje šarana. Za 3-8 dana iz opložene ikre se razviju mlade ribice koje se 2-5 dana hrane žumancetnom kesicom, a posle toga se počinju aktivno hraniti. Tada se prebacuju u rastilišta gde ostaju 4-6 nedelja, tj. do dužine od 4-6 cm. U mladučnjacima se uzgaja mladj (mladi šarančići od trenutka kada su počeli dobijati krljušt) do sledeće godine. To je tzv. jednogodišnji šaran (šaran I) koji se sledeće godine prebacuje u tovilišta. U tovilištu se tovi dok ne neraste za konzum, tj. do težine 1-1.5 kg i naziva se dvogodišnji šaran (šaran II). U tovilišta se nasađuje 800-1500 jednogodišnjih šarana po 1 ha. U jesen kada prestaju sa uzimanjem hrane prebacuju se u zimovnike u kojima ostaju do proleća. Matičnjaci služe za uzgoj ribe za razmnožavanje, tj. matica i mužjaka. Mužjaci stiču polnu zrelost sa 2-3 god, a ženke sa 3-4 god. Postoji i divlji šaran – širina:dužina = 1:4.5 Šaran je tipičan biljojed pojkiloterm. Sa povišenjem temperature vode njegov metabolizam postaje intenzivniji. Pri temperaturi vode od 4oC šaran prestaje da jede, ne raste a može i da izgubi u TM. Hranu ne jede ni na temperaturi višoj od 25oC.

Potrebe: skrob 30-40%, mast 10-20%, 3200 kCal SE/kg (mladj 3500 kCal SE/kg), linolna i linoleinska kis 1% hrane, Fe – nešto veće potrebe U ribnjacima šaran koristi prirodnu i dodatu hranu. Ne zna se učešće u prirastu. Umesto termina ‘konverzija hrane’ koristimo termin ‘relativni koeficijen hrane’. Prirodnu hranu čini sitni i krupni plankton. Sitni plankton se sastoji iz sitnih biljaka (bakterije i alge) i zove se fitoplankton i sitnih životinja. Krupni plankton čine sitni rakovi, vodene bube, školjkasti rakovi, larve mušice, školjke, puževi (zooplankton). U cilju razmnožavanja planktona ribnjaci se veštački đubre. Za đubrenje se koriste ista đubriva kao i za oranice i lavade. Alge čine osnovu prirodne produktivnosti šaranskih ribnjaka. Plankton lebdi, benton živi na dnu. Prirodna hrana treba da čini 50% ukupne hrane. Količina riblje produkcije u kg koja se dobija u toku leta s jednog hektara ribnjaka a potiče od prirodne hrane naziva se prirodna produktivnost ribnjaka. Hranljiva vrednost planktona je veoma velika (16% masti, 75% proteina od SM). Kao dodatna hrana za mladj i tov šarana koriste se biljna Konzumna riba (kukuruz, pšenica, ješam, ovas, raž, pirinač, lupina, bob, soja, Hranivo % u smeši sočivo, grahorica, melasa, uljane sačme,…), animalna (riblje, 12 mesno i krvno brašno, obrano mleko u prahu) i mineralna hraniva Riblje brašno Sojino brašno 30 (stočna kreda, DKF, koštano brašno) i vitaminski dodaci. Mogu im se davati i kompletne smeše u obliku brašna. Kukuruzno brašno 40 Mast 8 PKS sa 25 – 30% proteina, daju se palete koje se ne raspadaju bar Stočni kvasac 2 60 min po stavljanju u vodu. Min materije 6 Ječam Pšenica Soja Kukuruz VMD Vitamini 2 30% 15% 25% 30% 1% Jednogodišnja mlađ Hranivo % u smeši Riblje brašno 10 Konverzija hrane – 2.2 kg za 1 kg prirasta Sojino brašno 20 Kukuruzno brašno 35 Lucerkino brašno 10 Mast 8 2. Pastrmka Stočni kvasac 5 Uzgoj pastrmki u našoj zemlji ima dugu Min materije 2 tradiciju. Može biti u cilju proizvodnje malih Vitamini 2 pastrmki za poribljivanje otvorenih slatkih voda ili za proizvodnju konzumne ribe. U ribnjacima se gaji Salmo geirdneri Richardson – ružičasta pastrmka. Ova pastrmka se mresti veštački. Gaji se do težine od 200 g, što dostigne tokom druge godine života. Ishrana je najvažniji abiotički faktor. Ove životinje su pojkiloterni karnivori. Imaju kratak DT, siromašan mikroflorom. Min potrebe u proteinima iznose 28% obroka. Međutim peletirana hrana sastavljena od ribljeg brašna, ribljeg rastvorljivog soka, brašna od rakova i drugih animalnih hraniva treba da sadrži 35 – 40% proteina. Za pastrmke je esencijalno 10 AK. Potrebe u mastima iznose 5 – 8% obroka, veće prisustvo nije poželjno zbog masne degeneracije jetre, a moraju se dodavati i antioxidansi. Skrob je poželjan u količini od 12% (više od 20%

dovodi do oštećenja bubrega i jetre). Hrana za pastrmke ne bi trebalo da sadrži više od 30% BEM-a. Ca, P i Co pastrmke podmiruju iz vode. 30% energije se koristi za prirast. Svarljivost: prot – 90%; masti – 85% (bolja iskoristivost nezasićenih MK); UH – 40% Zasićene MK zbog kratkog DT dovode do opstrukcije creva. Za ishranu koristimo animalna i biljna hraniva. Najčešće se koriste sporedni proizvodi klanične industrije (jetra, slezina, pluća, srce, krv, utroba, mesno, jetreno i krvno brašno), industrije prerade ribe (riblje brašno) i mlekara (obrano mleko u prahu). Sveža animalna hraniva se mogu davati kuvana ili smrznuta. Od biljnih hraniva koriste se pšenično brašno, prekupa i mekinje, kukuruzno brašno, stočni kvasac i uljana sačma. Vitamine podmirujemo specijalnim vitaminskim smešama. Današnje peletirane smeše: 35-40% prot; 8% masti i 25% BEM U peletiranoj hrani animalna hraniva učestvuju sa 50 – 60% Temperatura više od 24oC dovode do uginuća, osim ako voda nije prezasićena O2.

4.7. Ishrana nojeva Struthio camelus australis; Struthio camelus camelus; Struthio camelus masaicus Sa gajenjem se počelo 1865. god u JAR-u. Fantastičan vid (3.5 km), ne poseduje voljku, TC dugo 6.5 m, a DC 16 m (varenje u DC traje 40h). Isključiv biljojed. U divljini jede sočne biljke, semenje, skakavce, insekte, guštere i kornjače. U sistemima za gajenje koristimo sledeća hraniva: lucerka, kukuruz, ovas, ječam, pšenične mekinje, sojina sačma, riblje brašno. Tokom ishrane zdravo je unositi i kamenčiće, pesak, krečnjak, školjke,... Ca : P = 1 : 0.5 Značajna je i regulacija količine vode. Prvih 24h noj ne jede. Konverzija 1. dan – 2 meseca 2:1 Od noja koristimo: perje, kožu, meso, jaja, nojevo ulje, 2 – 4 meseca 2.5:1 tetive, rožnjaču. Za 14 meseci noj daje 35 kg mesa. 4 – 6 meseci 3.8:1 1 jaje košta 35 evra 6 – 10 meseci 5.5:1 Ukupan prihod je često negativan jer se problemi 10 – 14 meseci 10:1 svrstavaju u 2 kategorije: Plasman i Neiskustvo. Sekundarni problemi odnose se na nepostojanje navike korišćenja nojevog mesa, standard, klanice bez sertifikata...

4.8. Ishrana kunića

Kuniće gajimo radi mesa, dlake, laboratorijskih potreba ili kao kućne ljubimce Kunić je tipičan biljojed glodar. Imaju neobično velike organe za varenje duge 8 m. Monogastrične su životinje, ali želudac ima izdvojenu vrećicu u kojoj se nalazi hrana koja se ne meša sa hranom iz želuca. U njoj hrana podleže dejstvu pljuvačnih enzima. DT je najsličniji DT konja. Slepo crevo je veoma značajno. Sinteza vit B i vit C. Koprofagija je fiziološka karakteristika kunića, koja je u izvesnom smislu zamena za preživanje. Izmet kunića ima 2 oblika: meki – sadržaj slepog creva, koji se izlučuje noću i tvrdi koji se izlučuje tokom dana. Kunići jedu bez žvakanja i direktno iz anusa samo meki izmet. U mekom izmetu nalaze se materije koje su proizvod mikobne sinteze. U zavisnosti od rase kunići se rađaju sa 40 – 60 g. Za 2 nedelje težinu povećaju 4x. Najveće dnevne priraste postižu između 60. i 90. dana (10 – 25 – 30 – 40). Kunići rastu brzo. Potrebe kunića zavise od kategorije. Kunići su sitne životinje i imaju visoke potrebe u energiji. Dojne ženke – POŽ + 30% Obroci za kuniće bi trebalo da sadrže 5.024 kJ NE/kg. Potrebe u Ca iznose od 0.65 – 1%, P – 0.5 – 0.7% i K 0.6 – 1.4%. Kunići konzumiraju 4.6 – 8% SM hrane u odnosu na TM. Potrebe u vodi kreću se oko 70 ml na kg TM dnevno. Hraniva: Sveža zelena hraniva, suva gruba hraniva, BDL (naročito za brojler tov), energetska zrnasta i proteinska hraniva, korenasta i krtolasta hraniva (naročito mrkva). Ne dajemo velike količine semena uljarica!! Kukuruz Ovas Stočno brašno Sojina sačma 25% 10% 18% 13%

Melasa 3%

BDL 22%

Stočna kreda 1.5%

Posle kolostralnog perioda sledi period dojenja mlekom koje ima 3x veću en vrednost od kravljeg. Mladim kunićima u porastu moraju se obezbediti najkvalitetnija hraniva. Poželjno je da obrok sadrži mrkvu. Zelena i korenasto – krtolasta hraniva daju se u onoj količini koju kunići mogu pojesti za 4 - 5 minuta. Prihranjivanje počinje od 4 nedelje starosti. Prvo im se daju male količine zrnevlja leguminoza ili druga proteinska hraniva. Količinu ovih hraniva treba postepeno povećavati; 20 g u 4. nedelji  80 g u 8. nedelji. Razmak izmešu noćnog i jutarnjeg obroka ne bi trebao da bude veći od 10-12h leti i 12h zimi. Zimi: ujutro i uveče seno, ujutru i u podne sočna hraniva.. koncentrat ujutru, u podne i uveče. Tokom tova mladi kunići povećavaju svoju težinu za 40 – 50% za 15 – 30 dana. Stariji za 15 – 20%. Brojler kunići za 2 meseca dostižu TM od 2 kg. Stariji kunići se tove do 3 nedelje, mladi do 1 mesec. Tovni kunići se hrane 3 – 4 x puta dnevno. U kavezima se drže po parovima u kavezima. Prelazak sa 1 hrane na drugu mora biti pažljiv. Hranjenje peletiranom hranom je po volji. Pelete su dimenzija 3 x 4 mm. Voda se daje po volji.

4.9. Ishrana pasa i mačaka Psi jedu mačju hranu, mačke ne jedu pseću 1. Psi Psi su mesojedi koji proždrljivo gutaju hranu. Pljvačka pasa ne sadrži ptijalin. Kratak DT, enzimski tip varenja i ne podnose celulozu. Hrana mora da obezbedi proteine visoke biološke vrednosti, vit B grupe i vit K. Imaju sposobnost vit C. obrok mora biti kompletno izbalansiran. Psi bolje vare kuvan i pržen skrob. UH vare oko 80 – 95%, a masti tolerišu do 30% u obroku. Štenad i mladi psi u porastu su osetljivi naročito na nedostatak Ca, P i ostalih min elemenata. U zavisnosti od potreba pse delimo u više kategorija: štenad, mladi u porastu, skotne kuje, dojne kuje, radni psi i odrasli psi koji ne pripadaju priplodnim kategorijama niti obavljaju neki rad. Kvantitativno psi imaju najveće potrebe u energiji koje se kreću i do 70 – 80% obroka. 2 osnovna načina ishrane:  Hrana koja se sprema kod kuće  Industrijska (gotova) hrana o Polusuva o Suva o Konzervisana Hraniva: kukuruz, pšenica, ječam, ovas, pirinač, mast, sojina, kikirikijeva i sačma od pšeničnih klica, zrnevlje leguminoza, HAP, min hraniva i vitaminska hraniva

Izbor hraniva za kućno pripremanje:  HAP meso, riblje meso, iznutrice i klanični otpaci, sporedni proizvodi mesne ind i ind ribe, mleko i sporedni proizvodi mlečne ind, jaja  Biljna hraniva žitarice i sporedni proizvodi zrna žita, leptirnjače, povrće  Masti i ulja  Pivski i suvi kvasac  Mineralna hraniva ljuske jaja, kosti, koštano brašno Industrijska hraniva je poželjno koristiti jer su jeftinija, sadrže oko 10% vode a bogata su celulozom. Konzistenciju ne smemo menjati često!! -ishrana priplodnih kuja-

Tokom prve dve trećine graviditeta nema razlike u odnosu na POŽ. Obilnija ishrana tek u poslednje 3 nedelje graviditeta. Potrebe dojnih kuja znatno su veće od potreba skotnih kuja. Ove potrebe su uslovljene visinom mlečnosti, sastavom kujinog mleka i brojem štenadi u leglu (9% proteina i 12% masti). Hrana za dojne kuje bi trebalo da bude ukusna, raznovrsna a količinski se daje 2x veća količina od količine hrane potrebne za održavanje života. Posebna pažnja se posvećuje dovoljnoj količini proteina, masti i vitamina. Potrebe skotnih kuja u poslednje 3 nedelje graviditeta se uvećavaju za 30 – 40%, a za dojne kuje 100 – 120%, zavisno od broja mladih. Potrebe u proteinima se kreću oko 16% za skotne kuje i 20 – 22% za dojne kuje. Skotne i dojne kuje se hrane istom hranom ali različitim količinama. Dva do tri dana pred porođaj smanjuje se hrana, a ne treba je davati pred sam porođaj. Posle porođaja ishrana po volji, a dojne kuje se hrane 2x dnevno. Hrana za priplodne kuje može se koristiti i za priplodne mužjake. -ishrana štenadiKolostrum i mleko su jedina hrana prve 3 nedelje života. Dobra ishrana štenadi u tom periodu uslovljena je dobrom ishranom bremenitih i dojnih kuja. Štenad sisa 6 nedelja. Prihranjivanje počinje od 3. nedelje života. Hrana za prihranjivanje mora biti visoko energetska i sa dovoljno proteina, min materija i vitamina. Štenad ima 3x veće potrebe u hrani od odraslih pasa. Vrlo intezivno rastu. Prihranjivanje se vrši malim količinama hleba i mlevenog mesa. Smeše za prihranjivanje treba prethodno kuvati a vitaminski premix dodati nakon kuvanja. -ishrana mladih pasa u porastuPsi veoma brzo rastu. Sa 4 meseca dostižu 1/2 TM odraslog psa, sa 6 meseci 2/3 TM, a sa 9 meseci završavaju porast. Najintenzivnije rastu do 7 meseca. Kod srednje teških rasa DP se kreće od 60 do 100 g. Za kg prirasta potrebno je oko 3 kg koncentrovane hrane. Hrana sadrži 20% svarljivih proteina. Dnevno je potrebno 1-3 g Ca i 1-3 g P (0.6% obroka). Najprkladniji obrok za ovu kategoriju jeste: mleko, brašno od žita, sveže mleveno meso, vitaminska smeša, sveže zeleno povrće, sveže kosti i rskavice. Od 2 do 3 meseca 4x dnevno; od 9 do 12 meseci 1x dnevno. Meso dajemo sveže. Povrće, biljna i brašnasta hraniva kuvamo. Riblje ulje. -ishrana radnih pasaPotrebe u energiji se uvećavaju od 50 – 100% u zavisnosti od težine rada. Ako nisu završili rast dajemo im smeše sa oko 20% sirovih proteina. Radnim psima prosečne težine 20 kg dajemo dnevno 2.5 g Ca, 1.5 g P i 1-2 g kuhinjske soli. Obrok je sličan obroku dojnih kuja ali sa nešto manje proteina. Radne pse tokom iskorišćavanja nikad ne treba obilato hraniti. Hranjenje treba obaviti nešto pre početka rada, ali količinski obrok treba umanjiti. Ovačke pse je poželjno u lov voditi čak i gladne jer su tada poslušniji. 2. Mačke

Monogastrični mesojedi. U obroku obavezno 20% proteina. Proteini su i izvor energije. Masti od 15 do 40%. UH se daju u vidu hleba i krompira. Svi vitamini osim B12, C i K se dodaju. Pri rođenju teški su oko 100 g i brzo napreduju, do 50. dana života priraštaju oko 10 g dnevno. Razlikujemo 3 kategorije mačaka: mačići, mlade mačke u porastu i odrasle životinje. Dnevno odrasla mačka pojede oko 20 miševa. Mačke je bolje hraniti sirovom nego kuvanom hranom, 2x dnevno.

4.10. Klinička ishrana Termin dijetetika podrazumeva nauku o ishrani u hranjenju zdravih i bolesnih životinja. Osnovi za izučavanje i praksu dijetetike leže u dobrom poznavanju ishrane domaćih životinja i bolesti domaćih životinja. Poznavanje fizioloških i biohemijskih osnova ishrane predstavlja bitan elemenat za organizovanje adekvatne ishrane i bolesnih životinja. DIJETETIKA Ishrana zdravi bolesni Anatomija Ishrana Histologija Patofiza Fiziologija Patologija Biohemija Klinika

Greške Deficit Suficit Disbalans Štetne materije

ISHRANA OBOLJENJE Nutritivna terapija Nezavisna od grešaka u terapiji Uspešan tretman Neuspešan tretman

Cilj kliničke ishrane:  Energija + hran materije  Max iskoristivost  Optimalan put i način unosa  Distribucija hran materija Ishranom može da se utiče na tok i trajanje bolesnog procesa, na ublažavanje težine bolesti, na poštedu obolelih organa i organskih sistema, DIJETETIKA kao i na njihovo lečenje. Razlikujemo kvalitativnu i kvantitativnu dijetetiku. Zdrave Bolesne životinje životinje OBOLJENJE Izrazita Nutritivna Hipometabolizam Hipermetabolizam sposobnost spos slaba Hipotermija Hipertermija metaboličke Metab status Bradipnoja Tahipnoja adaptiranosti poremećen Bradikardija Tahikardija Povećani biohemiski Manje en potrebe Veće en potrebe zahtevi Katabolizam Uže granice proteina nutritivnih potreba

Hrana iz pet-šopa sadrži najviše UH, podjednako masti i proteina. Pri hipermetabolizmu neophodno bar 50% proteina i 40% masti. Najbolje je kombinovati kvalitativnu i kvantitativnu dijetetiku. Veštačka ishrana – enteralna i parenteralna. Intramuskularno dajemo depoe vitamina. Enteralna ishrana je najbolja (jednjačka, želudačna, rektalna i duodenalna zakišiljena pepsinom) Dijetetske mere: gladovanje, uskraćivanje vode, dijeta oskudna energijom, dijeta bogata energijom, dijeta bogata UH, dijeta sa smanjenom količinom purina, vitaminska dijeta, mineralna dijeta, dijeta bogata balastom, uskraćivanje soli, uskraćivanje soli i proteina, dijeta sa prevagom baznih ili kiselinskih elemenata pepela. 1. gladovanje Apsolutno (1-3 dana, 3-5 dana) i Relativno (hronično gladovanje). Jedna od najčešćih mera u kvantitativnoj dijetetici. Svrha se sastoji u rasterećivanju DT i drugih organskih sistema, kao i metabolizma. Predugo gladovanje može oštetiti organizam i dovesti do teških posledica. Gladovanje naročito pažljivo treba primenjivati kod bolesti srca i ks. Tokom gladovanja životinje moraju redovno defecirati. Gladovanje koristimo pri oboljenjima DT, bubrega i u početnim stadijumima infekcija (febrilna stanja). 2. uskraćivanje vode uskraćivanje vode može da bude delimično (1-2 dana za monogastrične životinje i 1-3 dana za preživare) i apsolutno. Delimično uskraćivanje primenjuje se kod hroničnih oboljenja i traje duže vremena. Paralelno ide i uskraćivanje soli. Ponekad se može primeniti i uskraćivanje hrane. Uskraćivanje vode se koristi kod oboljenja bubrega i srca, jer su ona praćena retencijom vode. Vrlo oprezno. 3. dijeta oskudna energijom Vrlo retko se primenjuje. Koristi se kod ugojenih životinja za postizanje izložbene kondicije. Svrha jeste trošenje deponovane masti. Postiže se povećanim kretanjem , davanjem količina hrane koje će po zapremini zasititi životinju, ali je energetski ispod tekućih potreba. Nivo proteina je visok, min materije i vitamini daju se normalno. 4. dijeta bogata energijom Kod mršavosti. Obrok bogat lako svarljivim UH, mastima, češće uzimanje hrane, mirovanje. Količina proteina odgovara POŽ zbog specifičnog dinamičnog dejstva. 5. dijeta oskudna purinima Kod živine pri pojavi urikoza. Daju se hraniva siromašna purinom – žita, korenje, krtole, mleko. Hraniva bogata purinom jesu HAP, zrnevlje leguminoza i kvasac. 6. dijeta bogata UH Osnovno hranivo koje se koristi jeste šećer. Antiketogena dijeta. Svrha je unos hraniva koje obezbeđuju brzo razlaganje ketona. Koristi se pri svim acidozama. Melasa, stočna repa ili stočni šećer za monogastrične životinje, a zrnevlje žita za preživare.

7. vitaminska dijeta kod hipovitaminoza i avitaminoza 8. mineralna dijeta u uslovima i područjima gde nedostaju pojedine min materije i gde se javljaju odgovarajuća oboljenja (anemija, gušavost, peroza, parakeratoza). 9. dijeta bogata balastom primenjuje se kod opstipacija. Svrha ove mere jeste da se povećanjem sadržaja u DT mehanički nadraži zid creva na jače kontrakcije a time i na pražnjenje. To se postiže davanjem hraniva sa većim sadržajem celuloze i drugih nesvarljivih sastojaka. Celuloza vezuje vodu i time povećava još više svoju zapreminu. 10. uskraćivanje soli Dolazi u obzir kod oboljenja kod kojih se uskraćuje i voda (bubreg, srce i krvotok), tj. pri kojima dolazi do retencije vode. Obzirom da je hrana biljojeda siromašna solima ovu meru je lako primeniti. 11. uskraćivanje soli i proteina primenjuje se kod akutnih oboljenja bubrega. Oboleo bubreg treba rasteriti u prvo vreme. Dajemo žita i sena graminea. -bolesti bubrega i mokraćnog sistemaKod vrlo teških renalnih insuficijencija prestaje sasvim funkcija bubrega i lučenje mokraće. Azotni krajnji produkti metabolizma se nakupljaju u krvi. Dijetetsko tretiranje akutnih bubrežnih oboljenja počiva na principu rasterećenosti cirkulacije i bubrežne sekrecije. Zato je indicirana restrikcija vode (zbog anurije), soli i proteina. Kod akutnog glomerulonefritisa primenjuje se u početnoj fazi bolesti 1-2 dana gladovanje, uz puni odmor životinje i 1 dan restrikcije vode. Dalja restrikcija vode obrnuto je proporcionalna stepenu oligurije. Posle kratkog gladovanja dijeta se sastoji od zrnevlja žita, kvalitetne zelene hrane ili sena graminea i male količine proteinskih hraniva dobre biološke vrednosti. Na kvalitet i kvantitet proteina moramo strogo paziti jer restrikcija proteina može dovesti s jedne strane do hemolize (polidipsija i poliurija, renalna oseodistrofija), gubitka krvi preko ulceracija i zgrušavanja krvi; i s druge strane do restrikcijom AK dovodimo do albuminurije, proteinurije i crevnih hemoragija. U oba slučaja ishod je letalan. Restrikciju Na ne smemo vršiti sem kada postoje edemi pa procenat smanjujemo ispod 25. Restrikcija fosfora se delimično vrši restrikcijom proteina, a on ide zajedno sa Ca. Acido – bazna ravnoteža. Moramo dodavati sredstva za alkalizaciju. Dovoljno en postižemo davanjem ribljeg ulja. Kod hroničnih oboljenja voda se NE uskraćuje. Stoga, obrok mora zadovoljiti FUS (stvaranje kamenca u bubregu) optimalan odnos proteina i energije. Faktori Ishrana Mora biti ukusan i palatabilan (svinjsko Vreme – 3., 4. Jednolična ishrana meso + riblje ulje, kuvan krompir i zrna suvom hranom žita). VMD dajemo bez fosfora. Analize za 7 – 14 dana. Kastracija ♂ Obročna ishrana Godine (2. – 6.)

pH urina

Persijske

Prisustvo nukleusa

Gojaznost

Višak min mat uz poremećaj exrecije soli

Za životinje sa urinarnim kamencem preporučuje se obilje vode, a restrikcija hraniva koja doprinose stvaranju kamenca, bogata oksalatima i mineralima. Mački je 9 – 15 miševa dnevno dovoljno za zadovoljenje svih potreba. Za razliku od pasa ista hraniva koriste i danju i noću. Kamenac je normalna pojava, samo je pitanje vremena kada će početi da se taloži. Obrok delimo na 6 delova. Voda po volji. NaCl 20 g/kg, NH4Cl 10 g/kg, bujon supa 2x nedeljno. Mleko 3x dnevno. -bolesti srca i krvotokaU slučajevima srčane insuficijencije dolazi do edema usled staze krvi i do smanjenja ekskrecije soli i vode iz soli. Tako nastaju teški hemijski poremećaji u tkivima zbog nakupljanja kataboličkih produkata. Sledi acidoza i smanjenje alkalne rezerve. Dijeta mora imati nizak sadržaj soli. Voda se ne mora uskraćivati ako je sadržaj soli vrlo nizak. Preporučuje se davanje sveže zelene hrane, malo repe i zrnevlje žita. Leguminoze nisu preporučljive. Takva hraniva su kontradiktorna zbog pritiska gasova na dijafragmu i srce.

-bolesti DTOboljenja DT dovode do smanjene resorpcije hran materija. Kombinacija kvalitativne i kvantitativne dijetetike. Voda se po mogućnosti daje intravenozno. Voda i elektroliti su značajni zbog opasnosti od dehidracije usled dijareje. Ishrana se vrši hranom koja se lako vari. Uglavnom su to napoji od brašna žita. Brašno bi trebalo da bude što finije mleveno. U početku se daju manje količine više puta dnevno. Vremenom se broj obroka smanjuje a količina povećava. Kura traje 8 – 10 dana. Redovna defekacija. Radi sprečavanja naduna dajemo veće količine grube hrane pre ispuštanja na pašu. Kod oboljenja jetre daju se UH hraniva sa dosta visokovrednih belančevina i malo masti. Dijeta mora biti bogata vitaminima. Ukoliko imamo edeme smanjujemo količinu soli. Defekacija. -ishrana febrilnih životinja i rekovalescenataPrincip:  graduelni prelaz  progresivan prelaz  promene lagane i postepene

Febrilne životinje vrlo nerado uzimaju hranu iako je njihov metabolizam vrlo intezivna. Životinja naglo troši rezervne materije i sopstvena tkiva (12% za svaki oC). dajemo sočnu i lako svarljivu hranu. Dijeta bi trebalo da bude bogata u svim hran materijama. Rekovalescenti imaju dobar apetit. Njih treba obilno hraniti. Moramo biti oprezni da se životinje ne prežderu i time produže vreme rekovalescencije ili dovesti čak do poremećaja DT. Obrok za rekovalescente mora da podmiri POŽ i obezbedi dovoljan dnevni prirast. Ukusna hraniva. -ishrana pre i posle hirurških intervencijaŽivotinja treba dobro da se nahrani pre intervencije. Neposredno pre operacije ne daje se hrana. Trajanje gladovanja zavisi od težine operacije i od vrste organa koji se operiše. Veći hirurški zahtevi su praćeni znatnim gubitkom telesnog proteina, vode i minerala. Ubrzo životinja ima dobar apetit i treba je hraniti kao rekovalescenta. Posebno obraćamo pažnju na vodu i proteine. Intervencije bez komplikacija 2 nedelje

Nekomplikovane traume 2 – 4 nedelje

Loša Ozbiljne kondicija traume 6 nedelja 4 – 12 nedelja

-gojaznostStanje intenzivnog deponovanja energije – masno tkivo ±15%. Etiologija – nasledni faktori, rasna predispozicija, dob, pol, kastracija, socijalni status, vlasnici, obroci, sastav hrane. 1o gojaznost – prekomerna ishrana. 2o gojaznost – endokrini poremećaji, farmakološka hiperfagija. Dijagnoza: index TM, merenje nabora kože, densimetrija, ultrazvuk, adspekcija, palpacija. Tretman: anamneza, farmakološki tretman, hirurški tretman, psihološki efekat, blaga fizička aktivnost. Dijetetski režim: apsolutno i relativno gladovanje. -veštačko hranjenjeKod dugotrajne inapetencije, kod oboljenja ili hirurških intervencija na sistemu za uzimanje hrane (usta, jednjak, želudac). Jednjačkom ili duodenalnom sondom, rektalno, subkutano i intravenozno. Hrana se mora zagrejati na 37o C. kod rektalnog hranjenja može se primeniti samo rastvor glukoze, hidrolizat proteina, min materije i vitamini. Intravenozno hranjenje zahteva upotrebu posebno prečišćenih sastojaka.