AUTORI Dr BORIVOJ VRACARIC
profesor, general-major JOSIP ВАКIС
blolng Dr Sci D U~AN CO LIC mш('ni J(I1'CIIIik
VO.JТEII
I; INT NER
Ьiolog
Mr pl1. MIOD RAO MICKOV IC pukovnik De RЛDOMIR RAJ$\ C lloc~lfl, puko vnik
DHAGOS STEVANOVIC
publicista
DrSci MlLENKO UVALIN
pukm•nik
ISHRANA U PRIRODI Trece
izdaпje
ZA ( ZDA \ 'ACA
Mr STEVA N STANOJEVJC, pukovпik, nacelnik CeniiY• Dr NIKOLA РОРОУЈС. puko••11ik, zamenik nacelnika Сшша BiЫi oteka
VOJNOSTRUCNA L!ТIZRATURA
GLA VNI I ODGOVOR IUREDNIK MILISAV DOl~DEVI C , rmknvnik
UREDNIK
SLA V!CA DERIC-МAGAZI NOVIC , pt·ofesor
BEOGRAD, 1990.
SLIKA NA KORICAMA SremuJ (ЛIIium ursinum)
OD AUTORA POVODOM D RUGOG IZDANJA
Bokvicn (Piantago mtdla) SUКA NA UNUTRA~NJOJ ST RANI KOR ICA Sedmoliм (Лtgopodium
podagrarla)
SLIKA NA STRAN I З. Divljn нtln (Rosa ca11ina)
UDK 613.2:641(035) IS II RANA u prjrocli 1 [au torj Вогј vој Vra~arj~ ... ct al.]. - З. jzd. - Bcograd: Vojnoizdav;o~kj ј пovjnskj ccntar. 1990 (Spltt: Vojna ~tamp~1· rjjo). 366 str. : ilшt r. ; 20 cn1. - (fЗjЬ!jotcka Vojнo~trttl!rш l jter atura)
Podaci о odgovornosti prcu7cti \11 prcljm jnarjja. - Ljtcrнtura: str. 361-363. 1.
Trпtl
10 000 primerakн.
Vr:tl!м j~,
а) l ~lrrana
Dorjvoj u prjrodi - Priruenjcj
1Nitt'll1111 ll pri•·odi паt11Сt1јснн j u ljLt Ьi t cljitщt prirщlc i ~vitпa koji se mogll na~ i u sit щtciji da izvore l1raпc potrfi~C u djvljoj p rjrщli . Cilj ovc kпjjgc је da uku~c на mogucпo~t j da sc za i~lна•ш upot•·cЫjuvllju оне jestjve djvljc Ы ljkc ј fivotinj e koje пај~с~~с i 11 7!\vjdnim kol jejr1lll11ll нюgu da se nadll Ll rшSoj ~cmljj.
CLP - Katalogjzacjja ll puЬijkнcjJj Centralna blЬijot eka JNA
Prirodn м~е ~c mlje је vcoma bogata, ali se jos t~vek malo koristi svc ' sto onn PJ' Ll?.A osoЬito u pop;lctlLI ishrane. u OVOIТIC Ыtnu ulogtl ima to sto mnogi nc znajt• kojc SLr divlje Ыlj ke ј zivotinje jcstive, kakva im је l1ranljjva vrednost, gde sc mogu naCi i na kojj na~i n upotreЬici za ish ra пu. Nas cilj је Ыо da ovor11 knjigom pruiimo te podatke ljuЫteljiш::~ prir·odc i svi rna koji sc n1ogu п::~сi и situaciji da potr::\Ze izvore lнanc u cHvljoj prirodi. Cinjenica cla је prvo izdanje ovc knjjge u kratkom roku rasprod::~to ukazuje da је 011а nаШа na dobar prijem kod nase javnosti. Т оте t1 prilog govorc i brojna pjsma upucena aщorjma. Posebno ,nas raduje §to је knjiga z::~intercsovn la omlad jnu ј podstakla njenu aktjvпost na upo7navanju ј p rou~avan ju mogucnosti koje priroda pruza ~oveku, ne samo 7.З rekreac1ju, v~ 1 za opstanak u su rovim uslovima rata. U okviru omladjnske organizacjje formirana su drustva Ш sekcije mladih jstraziva~a. koji se bavc i jstrazivanjjma rasprostranjenosci i naCina upotreЬe 7.'\ jclo divljih Ыljaka i 7ivorinja. Pionjr u tom pogledu је Drustvo mladih tstraztva& »Vlaclrmir Mandic- Manda« iz Valje\'a, koje vcc пekoli ko godina planski v r~1 terenska istrazjvanja, drzi seminarc nn omladinskim radnim akcijama i popularna predavanja za stanov n i~tvo. C!anovi ovog drustva Ыli su inicijaюri ј zajedni~kih akcija sa omladin cima iz drugih mesta na§c zemlje, koje doprjnosc jacanju bratstva i jedi nstva i svojcvrsnim prirrcmama omladinc za opstenaro
ОО ЛU'Ј' ОRЛ
Najzad, dodano је no,:o poglavlje » lmpt.'O'' iZo\•an sп1estaj L1 pt·it·odi«, jcr sпю closli do zakljucka da Ы za onc, koji dobrO\:oljno ј)ј pr·jщ1dno odlazc u prjrodu, ЬјЈо korjsno da znaju kako da odaberu mesto za smestaj ј kako da ga шесlе, korisceCi improvizacjjc stamben jh objckata ј ~ani tarnih ureclaja ocl yrjrucnih matcrjjala. PredajuCi ovo izdanje javпosti, а па щсi tо nasoj omlacliпi i nastavnicjma Ьio logije, zahvaJj taje1110 sv ima па kori sпim pri mcliЬitr11a i moli mo za dalju saraclnjtt i p r·cclloge. Poseb110 se l:oplo zah va lj ujcmo svim sat·adnicima па ulozctюm truclu cla sc pt'jpt'emi О\'0 novo i zd:щje . U Beogradu, jula 1977. god.
PREDGO VOR
/lutori
!Judska ishraпa div(jiш hi!Jeш i zivotityamo iша svoje pristalice i tivпike. и prvoЬilnoj ljudskoj zajednici, kudrt j t {ovek tek znpoieo
svoje p,·osvoj pohod ka osfobadanju od sveшoci pt·irode, lakvrt is/JI'Шia Ьifa је {ovekн Jkoi'O jedina шogucnost izbora. Olpori ш poteli da se jnvijaju 11 рrосеш pt·oizvodt!Je шale гijtllnih dobara i tovekovog odvcy'шya od pt·it·ode. Njihova podloga lefJ 11 щrvi kaшa, sleceniш za vгеше obifja, 11 pt·erlmшdaшa, /{ covekovoj illlziji da је nekadaf1yu sveщoc pt·iгor.le vei pt·etvot·io " шojfl sveшo( паd tуош, 11 skLoнosti da brzo zaborarJfja pollke koje је sticao pt·olazeci kroz iskнfetya i lleda(e tokoш st·oje cнd/jilJC i paradokи/щ istoгije. Veliki dmftveni potresi, 1'0/ovi, t•evo/щije, eleшentaf'lle kutaslroje, tm·odne godine iznenadno ш hlagostm!Je pnluaгali 11 kt·aj,!Ju neшaftitm. Kako s11 se pojediшi snalazili 11 toj iznmadnoj щшaftini, zavisilo је od tg'ihove шotivisanosti i t•efenosli с/а se шpпJtstave zlll, od tgihove snage da se odгeknи steceнiiJ navika, kao i otf pozllavmya pt·i,·ode. Misit· i iWe.ropotaшija u biЬiijskim vrcшeniшa behu sinoniш I?Ogatstva . Ра ipak, kada је jedan nezodovo(jnik postojeiiш pontkoш odbegao "pustinju, шоrао је da jede »skakavce i шеd divfji«. Nafa dovna i nedavna pгoflost рнпе ш ргiшега koji pokazi!JII koliko ш Ьili ша~рi шotivi da se pt'ihvati ovakva ishгaшr, ali,jof i uife, rla јој se pmzi otpot·. Ljudi su strahovali od sшгti, uшimli otl gladi, а niш videli fltr iш priI'Oda 1/Udi, nistt ztrafi urednos/ tih potшda, ifi lliSII htefi da ih pгi!Jvale. JIVtlt'tiO oskшfica tl }Jrani ifla је mkll pod mktl sa шzиапјеш i predt·aшdaшa, а pt·edrasude beh11 jate i or.l sаше sJшti. Tako i 11 nafiш pt·ecle!iшa iz11mi1·aht1 cele porodice za vreшe g!adni!J godi11a, lako је popнftao inaie пе.rаlош(jivi шoral 11afih t·atnika. Omyrguii, dakle, posebat1 dmftveni zt~afaj ishrane divijoш porom i Јmшош, а polazeii i od pozitivnih iskшtava sleitmih za vreшe gladi i rafot•a, gmpa nafih struftyaku postavila је preda se zadatak da 11 сео ovaj р,·оЫеш 1/1/ese nefto vife naucne s vetlosti. Zelelo se Ја/по da sazna : koliki гezervoat·i 7
PREDGOVOR
PREDGOVOR
i kakve vrsle div(je fiore i faune se krijlf 11 prirodi nafe zеш(је ; kakvaје fljihova biolofka i hran(jiva vredmst; kakve r·aziike u tom pogledн postoje s obziroш па godЊ!Ja doba; kakav је nqjpodesniji na!in f!fihovog pr·ipreшanja i konzervisшy'a 11а lerenи.
Istгa~Jvanja .т olpo!ela jof I!Joi. godine uz finansijskи рошоi Koшisije za шediciщkona11!11a istra~Jvanja ( KOMNIS) i шaterijalnи pomol Intendantske uprave DSNO i Koшande Ratne momaгice. lstгaziva!ka gmpa ( ACitnovii, Bogojevii, Colil, Cedofev, lvanifevii, Li11!11er, Lukii, LjuшoJJic, Mickovil, Podobnik, Radofevii, Rq/Ш, SaviC, Stm·ina, StevatJOJJit, s'ltyшer,' Tщakov, иvalin, Zovit) pod гиkovotlstvoш pr·ofesora dг Borivoja Vra!tlt·ita ispitivala је 22 гazШita podrиlja, obub/){/tajuti pri lош пizijski, brdski i planinski pojas i jedno шo!vamo podm!je. Ispitivanja Sli vгfena 11 t·апо prolete, Leto,jesen i, "dva шаhа, "zimu. Veii deo radova obav(jm је па terenlf: pet·lustracija koiifine i vrsla hrane, analize vilamina 11 pokr·eJnoj laboratoгi.fi, nacin pripmшщja i konzervisanja, sub.Jektivno ocenjivaпje 11kша i fiziolofko-psiholofkog lifinka hrane i dr. Siozenije hemijske analize obav(jene Slf и centt·alnoj labor·aloriji. Pm·alelna islra~Jvanja jeslive -div(je flot·e i Јште 11 7 podr11f;'a ptiobaiskog pojasa i 6 ostrva Jadranskog шоrа izvrfila је drиga islгaziva!ka grupa ( Bakii, Bakota, Berovii, Соrп, Ziatar, Мщајiја, Skare) . Rezиltati ovih sedшogodift!)ih i.rtr·azivanja mogli Ы, najkrate da se r·eziшirajrl ovako: prvo, 11 prirodi nafe zеш(је sadr·zano .Је veliko bogat.rtvo jesfive flore i Јште; drugo, dobrom ot-ganizacijoш r·ada mogutno је da шт!)е, ра i veie gmpe (judi prikrфe 11 prirodi tЮvob'no hrane,Ьi/o za polrebe »prefJv(javanja«, 11 иsЮviша potpuщ izolacije, Ы/о kao dopюra redovnoj ishrani, akoјој 11edostqju beianfeviпe, vitaшi11ski i mineralni sastojci. Kolifiпe 11ekih od glavnih vilami11a i шiщraia и pt·irodi ш skoгo neogra11i!ene, i to и svakoш godifnjem с/оЬи; lrele, por·ed Jiziolofkog llfinka, ovim nalznom isht·atre moze с/а se postigne i пещтпјiv шoraiшo-psiholofki ll!inak, иloliko fto se шzbije strah od gladi, а оп је, р гета iskщlvu, po11ekad opasniji i od saшog gladovatya. Prema tome, potmcijaini korisnik ovih rezuitata шоzе da bude сеЮkир11о 11afe s/allovniftvo, kako 11 vanrednim ( elemmtaГI/e nesreie, r·at) tako i ur·edovniш prilikama, а naro!ito ощ grupe koje se, vo(jom ili nevo(jom, nalaze iii se тоg11 zade.riН 11 prisnijeш dodirtl sa prirodom, kao fto sи: planinari, izviila!i, Jшmki radllici, omladinske radne brigade, slanovnici planiщkih nase(ja, zbegovi 11 f'a/11 ili posle eleшentamih kaJasJrofa, brodolomci, ieta!i, voj11e jedinice i dr. Aii da Ыsmo zatvoriii vrata eventuai11im iluzijama i preteratzo pojednostav(jmiш giedanjima па ove шoguinosti, vaija da se jasno istakne sledete : pret/ш/ov za OVakaV nafin ishrane f1e fezi samo Ј/ pozilivnoj 1!/0tivaciji, nego, isto toliko, u dobrom poznavanju prirode. Priroda je ptma Ыagodefi, ali i pretnji. О па moze da bude шati, aii i surova шас'еhа. Sve zavisi od toga u kolikoj meri vladamo naucnim saznanjima о n joj. иpravo lakvoщ ci(j11 ireba da poslиzi i ova knjiga. и t!foj s11, tra na!in dostrфatJ prosef11o obrazovattoш . foveku, dala sva prakti!ka tфtlfstva о ishrani и prirodi. и verodo.rtojnosl ovih ispitivanja ne treba шnщjati, jet· ш provem10 ne sашо па »vlastitoj kozi« mgo
8
i kroz »viastile sloшake« istrazivafke grupe, kojoj nije щtЮstajaio ni naufne ozЫ(jnosfi пi tleseЫ!ne strasti za ovakav eksperiшenat. Л.fedllfiш, za potptm() ovladavanje oviш tipt~tstvom щiе Ьiti dovo(jtJo с/а se ktljiga jedanput profita, јЈа niti da se, poputturistilkog bedekeгa, ponese "pгirodн. Njen sadrzqj treba nauciti! То te, pak, moze po!liii puteш fkola i kurseva i, pogolovo, puteш praklilkog llvezbavat!fa па terem1. Zato .r razlogoш ofektljeшo da се zainter·esova/le organizac[je i шtanove ( Planinarski savez, Pokrel got·ana, Ferijalni savez,. Savez izr;idafa, Podmladak Crvenog kr·sta, Civilna za!tita, Savez za teleшo vaspitat!fe Par·tizan i drugc) 11finiti sve fto od njih zavisi kako Ы dгago ceno iskюtvo, sazeto и ovoj kty'izi, pos!alo svojina fit·okih шаsа. A/i, pri sveшu tоше ne sшешо da zaboraviшo щflo flo је jof vaznije od sveиktlpne akfivnosli па obrazovanju шаsа za koriftenje pt·irodпih izvot·a hratle. То је zastita prirode. Prit·oda је izlozma razniш ftetniш i razorniш utica.fiшa, fiji је pokreta! nqj!efic sаш fovek. S talna ugr·o:(pю.rl pгir·ode od !ovekove eksploatacijc шogfa Ы јоЈ da se poveia ako Ы ij11di tlekontt·oli.rano i neraztшmO kretшfi 11 pohod 110 prirodne izvor·e hrane. Ј' izuzettJOf/1 paznjoщ , treba se odnositi, рп svega, рrеша fmmi (ptice, fшnski шt·avi). Zapravo, njihova 11potreba za ishгamt dozvo(jena је samo u van rednim prilikama (rat). Rezerve Ы(јпе hrane neupor·edivo s11 vec'e, praktilki su 11eiscrpne, ukoliko ne ы, iz drнgih гazloga, nasflфili ponшetaji Ј( prit·odniш odпo.riшa. stoga је i sloboda 11 ироtпЫ divijeg Ыiја znatno Jira. Ova lфozomlja navode 11as па zak!jufak tla је neophoc/no da se, uporedo sa obt·azovanjeш 11 pogledtl korifienja prirod11ih izvora Ьгапе, tprovodi obrazovanje i vaspitatlje korisnika kao !rшar·a prirode. Samo onaj ko prirodu postuje, stiti i neguje ima pravo i da se posluii njenim blagom.
Beogracl, januar 1968. god.
General-pukovnik dr Gojko Nikolif, s. r.
9
I. UVOD
Covek је oclt~vek tezjo ј dan-danas tezi da sto bolje upozna prjroclu ј mogucnosti koje mu ona ршzа. J edan od osoovнih ,·azloga је ј to sto iz pt·irode с\оЫја hranu bez koje не moie da opstane. А priroda је njen ogroman, nepresusni izvor kojj ј е jos uvek nedovoljno iskoriscen. Od oko 3 5оооо bjljnih vrsta, koje rastu na zemaljskoj kugli, p t'iЬJj:Zno jedna treCina moze da se jede, а covek stvarno koristi za jelo jedva oko 6оо vrsta. Od oko z miliona zivot jnjskih vrsta, jede se oko 50. То znaCi da оgrопшо bogatstvo h rane, koje prjrocla prџza, ostaje nejskorjsceno. Glavni razlozj za ovo su nеzпапје, ukorenjene navjke и islнani, predrasщle, strah od trovanja ј gadljjvost. Ukorenjene navjke, koje su не tako retko r(\ave, cesto clovode do nepravjJne jshrane ј ometaju сЈа se ona poboljsa primenom vec clobro pozпatih ј prjznatih пасеlа jsht·aoe, а cjme ј иvocleojem и jshranи njza Jш] tjvisanih ј odomacenil1 namjrnica i јеЈа. Isca stvar је ј sa predrasuclama. Otucla se tl nas jos t1vek srecemo sa pojavom da jedni ne јес\и пеkе vt'Ste ]щlt ivisanog povrca (kelj, mrkvu, spanac ј sl), а drџgj ne ј еdџ neke vrste mesa (npr. ovcjje). U pogleclu korjscenja za jelo divljeg Ьilja ј divljih zjvocjnja, stvar је jos gora. Na ovo, sem пavjka ј predrasиcla, иtjcu ј clrugj faktorj. U prvom redи to sto mnogi ne znaju sta moze cla se jede od onoga sto паm divlja pritoda pruza i na kojj naCin moie da se pripl'etni za jelo. Sa neznaпjeш tesno ј е povezao ј strah od trovanja, kojj је cesto preteran i neopravclan jer је veliki broj jestivih Ыljaka, а relativno mali otrovnjh. Najbolji prjmer su glj jve. Ос\ vise stotiпa vrsta koje se mOgt! паСi tl пasim sumama i na nasjm livacJama, svega neko\jko ih је otrovno. No, ј pored toga, и nas se g ljjve ј есlи veoma malo. U nekim krajeviшa stanovnistvo cak sakt1plja pojedioe vrsce gljjva, sиsj jh ј proclaje na pijacj, ali ih ne jecle. То sto se и njzu s lиcajeva djvlje zjvorjnje ne jeclu, najcesCi је razlog gacl!j jvost. Ovj fakrori jr1.1aju razlicjr efekat t1 raznim krajevima oase zemlje i и raznim slojevima stanovnistva. Tako se tu ј tamo kиvaju jela ос! mladih koprjva, stavelja ili Ьlitve, pravi sos od kiseljaka, salata ос! maslacka ili tracjncjce, paprjkas od pџzeva, corba od kornjaca, itcl. Meclutim, njje retka pojava da se 13
UVOD
u jednom naselju takya ћrana jede, а u suscdnom пе. B ilo је i sluёa jeva da su u godinama gladi ројеdјпсј racljje umirali od ~ladi n ego da se sp asu jedнCi puzeve, zabe, ~l j jve, divljc bllje ј sl. Drastiёne pt'jmere је dala glad koja је ћarala Hercegovjпom ј Crnom Gorom 191 6 - 1918. ?o.dioe. Tada su ce l okнpoe p ol'oclice poumjrale ocl g lacli. Lj t1di su )Cli bezvredne pt'ec\mete, kao StO St1 h rastOva kora, koza od Stariћ opanaka i sl., а zbog neznaлj a, p1·eclrasuda ј gadlji vos ti пistl se prjћvatj\ j pнzeva, zaba ili zelemЬaёa. Z.bog tOga, cla Ьi smo bolje koristili t1 ish raлj sve sto nam prjr·ocla prLiza, neopl10tlno је tipozпati se sa vt·stama divljjh ЬiJjaka ј zjvotinja koje 1ШЈ~l1 с\а Se jetiU, kao ј ~а t im gde mugLt с\а SC naclu, kako шоgн cla sc гaz liktljLI od ot1·ovni.h i ш.: Lipott·ebljivih ' ' l'Sta, kako se pripremajн za jelo ј koпze 1·v is ::tпj e. P1·i tome teeba cla se ima u v jd tl da jegraclsko stanovn istvo najvisc ocl vojeпo otl prji'Qclc ј лaviknuto da se skщo isklj uёivo kol'jsrj kџ l tivjsao i m Ьi ljk ama ј clomaCim zjvotjnjama. Seosko stanovпistvo је tl s talпom kontaktLI sa pt·il'Oclom, bolje је poznaje ј la kse ko t'lsti, mada jos Llvek neclo ,,o[jno zbog pц:dгasucla i ukorenjeni ћ navika. J:\ajn1anje pati od predrasuda i g adlji,,ost i stanovnjst\'0 prjmol'skjh kt·ajeva, jer је пavi k lo da sc l1ra t1i l'azпjm шo.1·s kim zi votinjama, divljim salatama ј s l. Potreba da se za isћr·anu upotreЬljavaju djvJje Ьiljke i z ivotiнje postoji ј daнas i pored ra zvjjcne pro iz,rod пje ku J tjvisanЉ Ьi l jaka i d omaCill zivoriпja. u planiosk jm kraje,rjma ish t·aлa stanovnjstva је jedлoliёna ј s iromasna, jcr kJjmatske prj\ike пе dozvolja,,aj u da se g aji niz ''rsta povrёa ј vоёа. l stovremeno, пе je dll se brojne jestjve vrsre djvljeg Ьilja i zj,rotjnja. Radnici kojj raclc па scCi ~ utne, jzgradoji pнreva i d rugjш radoYima па mestima udaljcoim ocl nasclja cesro me:;ecima oskuclevaju н vj tamiпs k oj hrani, dok S\rttda oko njjh ima djvJje~ Ьi lja od koga mogн da se pripremc \'COma ttktiS!lC corb e, val'jva, salate iJi v itaminski cajevi. P lan jnari, jz,,jdaёi i dшgi ljttЫteljj P~"jrocle takocle se malo koriste onjm sto jm cJj v Jja p r·iroda prt1:la, vec se оЬiсоо iskljucivo hrane konzervama. Meclщjm, jos vaz njjj razlog od ovih ј е taj sto u razпjm masovnim ka tast•·ofama dolazj do oskudjcc hrane ј pol'em~:ёaja jshraлe stanovnistva t1 p ostrada ljm p oclrucjima. То јаs ло pokazujtt iskщ;tva Steccna prj(jkom p o p lava ili zetnljotresa, а narocito za vreme ratnih katastrofa. Ne tl'cba cla se izg Lr Ы iz v ida пi (jnjenica da ј е sada и akciji ј meclнп aroc\ nj p r·ogt:am izлa lazeпja пovih izvora hr.ane, cla Ы se otkloпjo po s toj cёi deficit Ll j s hrмu staпovлistva nerazv i j eпjh podrucja ј podmit·ilc sve ''Ссс роt1·сЬс s veta za ћranom. Cilj О\'С k n jjge је cla ukaze na mog ttёtюstj da se za is lнaПLt щюrr·eb ljavaju one jestiYe divljc Ыljke ј zjvotj l1je ko je ссsёс ј u prj\i(лjm kolicinama mogu cla se nac.lu u na§oj :zem\jj. U zavisnosti ocl koлkretne s iaшcjje, mogu da se upotreЬlja,,ajt1 ј ) ј kao dupm!SkJ izvot'i hгапе za ol)()~aёi,•anje jsћrane vitamiпjrna, belanccvjnama i drug jm sastojcima, ilj kao jedini izvori hпше, sю mozc da bude slucaj u vt·eшe masovпiћ
U VOD
katastrofa. ~е trcЬa smctouti s uma da jestive divlje Ьilj ke i zivotiпjc mЩ,'l.t d a posluze ј kao do bra siгoviпa preht·aшbeщ i11dщtrije za p rojzvodлju
konzervj, koncentrata ј vitaшi лs kih n apjtaka . J estivo divlje bllje ро svojoj oameni ј h ran ljivoj vredoostj moze cla se svrsta u nekoliko g r tapa : Рощ·r'ш hiljkR i salole to sн zcljaste Ьi l jke, ёiјј se listovi ili ncznc staЬljjkc L1potreЬljavajџ za prjpremanje salata, col'Ьi ј varjva. Ј I!tbne Ьi(jkR su. o nc Ciji koren, krtola, lџkovjca ј(ј plod, :zbog bog atstva tl s krobLI, m o!-\'u cla pos lu7.e za prjpremanje plt'ea, kasa ili hleba. (·ajne Ьiljke su one Cije sc liscc ili celo lп,pnj naclzemni delov i upotreЬijavajll za sp1:cma11je саја ili vjtaminskih napitaka. Zafim·ke biljke slLI ZC da se n jjma poboljsa uktts hrane ј zamcnjџju ЫЬеr, papa:ikt1 i clrLige zacinc. Ос\ nckЉ j est i vЉ (livljiћ Ьi ljaka moze cla se L1potrebl za is l1 raou samu jedan cleo (ljscc, ili koren, j\i p locl), а ocl clrugih clva ili vise, ра ј syj c\e)o,,i. . Prehraшbena llt'cclнo.rl jestitlOf!. divlj~~ /;ilja za\risi prvenstveno od dela ЬЩkе kojj se korjstj za i sh a·a11н. ЈЉсе је, ро pravilu, bogato vjtamjпima, ploclovi seёerjma ј ,,jtaш iпima, а krtole, koreru i lukovjce su cesto p raya sk ladj~ta sk I'Oba ј dl·ugih seёera. Neki plodovi i semeпje su od\j(an jz'' OI' тащоса. Zbug coga, p r·i korjsceпju di,•Jjeg Ьilja za ishraпLI treba jmatj u vjdu da dovo ljno kalorija ј sc.:ёera moze da se doЬije iz podzem пih delova ( kпole, ko1·cni, lukovicc) i plodova, dok lisёe ј zeljastc stabljike prvenstveoj znaёaj jmajLI zbog bogatstva u yjramjnjma. Kalorjcлa ј vjtamjnska vrcd пost jed srivjh dj,•Jjjh Ьiljaka prjkazaпa је u pl'ilogtl z i 3· Kalori cпa vreclnost lisca i zeljastiћ delova Ьiljaka је rclativno mala, kao sco је to slucaj i sa kultivjsanim povl'cem сјра spanaёa, kt1pusa, kelja ј sl. Iz 'оо g oblccnih povrcnih Ьi ljaka i sa la ta dobija se ocl zz do 70 ka lorjja, zavjs no ocl vrste Ыljkc. Kaloricna пedoost p o d zemn jh delova, nal'O(j ю krtola, z natno је veca ј s ljcna је kao kod kгompjra. Otucla sc iz 1 оо g oblccnih hle bnih Ьiljaka doЬija ocl н- чо ka l01·jja. Nal'Ocito viso l
s
UVOD
UVOD
Divlje
Ь
i lj
е
Kopriva ~tavelj Brasnjenik Jagorcevina Kiseljak Maslacak Sremн§ (list) Krasttljak Pitom o
Vitamin 101 mg 113 mg
mg јОЈ mg 66 mg t tj
33 rng 41 mg .14 mg
С
Кащdо
1,6 mg 6,ј
mg mg 1,8 mg ј,6 mg Ј,ј mg 4,8 mg Џ) ntg ј,8
Ь Ј Ј ј с
Кнр11S
Kelj Sрапас
Salata zeiena Paprika zeiena
ЈО
n1g
111 mg 19 mg
о,о6
1,61
7 mg
0,.11
mJ::
о,38
ао
mg
4.11 tng
•ng tng mg
Cajne biljke su veoma bogate и vitaminu С, kako to pokazuju poclaci о koliCinama ovog vjtamina, koje se sadrze u 1 оо g pojedinih cajnih Ьiljaka:
lf!ljce bora Gospin plasr Majёina dttsica R uza planin$ka (list) Malina (lisr) jagoda (li.st) .. Sipak
82 mg
132 mg 44 mg
z6 шg 137. mg 118 mg 368 mg
1
Posto dnevne potrebe coveka u vitaminџ С iznose u proseku 75 mg , vitamina А 3 mg, to na osnovu naprcd naveclenih poclataka moze сЈа se zakljucj da te potrebe coveka mogtt lako da se poclmi1·e sa 100-zoo g poj ediпih vrsta divljeg bl lja, н z imaj u 6 u obzir cla se vitamini delimicno u nistavaj н prilikom kuvao ja. Posto bllje tokom starcn ja postaje sve bogatjje celнlozom (otнda i manje svarljivo) ј sve gorcc, to :r.a ishranu treba upotreЬlj avati prvenst,reoo mlade Ьiljke. Naj soёaije i naj jesti vije је m lado Ьilje н prolece ј Ј ј пovi izbojci, koji j zbl j ajн н jesen. U leto m lade blljke treba traziti ро y}aznim ј seoovitim mestjma, а bl:ati socnije lisce ј mlaae ovrs ke. Gor6na se donekle uklanja rako sto se Ьаса prva voda od kuvanja, kako se ro Cini ј prjJjkom prjpreme spanaca. Neke Ьilj ke mogu da se jedu
а
16
1 SJrove (salate, voce), Cime se obezbeduje vi5e vjtarnina ј mineraJjja, koje se delimicno guЬe prilikom kuvanja. Medutim, ро p ravjJu, Ьilje је mekse, svarljivije ј ukusnije kad se kuva. Iskustvo pokazuje cla su jela ukusnjja, ako se spremaju od mesavine nekoliko vrsta djvljih Ьiljaka nego samo od jedne vrste. NaCin pripremanja ovih jela prakti~ki је jstovetan kao prj p ripremanju jela od pjtomih Ьiljaka (v. »Pripremanje jela«). DjvJje ЬјЈјс moze da se sacuva za dнze vreme (konzervise) susenjem na vazdt1hu, u susnici pomocu Yruceg vazduha ili samokiseljenjem (У. »Konzcrvjsanje hrane<<). Gljive Stt, za razlikLI od jestivog divljeg Ьilja, dobar izvдr belaocevjna. U IOO g vrganja ј pectнki jma 4,2 g, StO је YiSe nego ј tl nizu kulrjvisanih Ыljaka. Posto ОУе Ьеlапсеvјпе jmaju prjJicno visoku Ьio l oskн vt·ed пost, to g ljive mogu clonekle da zamene namj rnice zivotinjskog porekla (mcso, 1nleko, ј аја) ј nacloknacle njihoY neclostatak и islнani. Ovo је naroCito znacajno L1 slticajeyjma kada se oskudeva u hrani za \'reme masovnih katastrofa. Od gljiva mogLI da se pripremaju veoma ukus11c ёоrЬе, paprikasi, L"izoto, przene gljive i dr. (v. »Prjpremaпje jela«). One mogu da se konzervjsu suseпjem ili mariniranjem (v. »Konzervisanje hrane«). Za prjpremu jela i konzervisaпje treba da se beru mlac:Je gljjve, jer ih organjzam lakse vari i bolje iskoriscava. Hranljiva vrednosr najcescih nasih gljjya prikazana је и prilogи 4· Trovan je divljim blljem i gljivam a moze lako da se spreci, ako se postuju sledeea p ravila: 1. naucici da se dobro raspoznajи otrovne divlje Ьiljke i otrovne ~Јјјуе, koje su opisane u ovoj knjizi. Lakse је da se nauCi ovih nekoliko \' rsra nego da se upoznaju sve vrste jestivih djvljih biljaka, kojih је ogroman broj; 2. za ishranн prvenstveno upotrebljavati Ьiljke ј gljjve navedene u ovoj knjizi, jcr је njihova upotrebljiYOSt proverena u praksi. Mogu cla se koriste i one vrste koje ovde nisи opisane, ali ih lokalno stanovnisrvo пpotrebljava za ishranu; 3· moze da se jede ј Ьilje koje jedu zivotjnje i ptjce, jer ono njje otrovno. Divljc 2ivotinjc SLt odJjcna zamena mesи domacih z jvotinja. Treba obavezno cla se korjste jer su dobar jzvor kalorjja, masti а narocito Ьiolos kj ptшovrecl nih belancevina, koje sн neophoclne za normalaп rast, stanje ј racl organjzma. То nат ne pr.uzaju u potrebnoj meri Ьiljke, te Ьi samo biljr1a js ћ rana t1brzo dovela do pothranjenosti. U n as se oЬicno jecle lovna divJjac (zecevi, srne, jeleni, divokoze, divlje svinje), razne ptice (fazani, divlji golubovi, divlje guske i plovke), morske i rccne riqe. Medutim, p ostoji niz Yrsta diYljih zivotinja od kojih mogи da se pripremaju veoma hranljiYa ј ukusna jela, а и nas se retko jedu ili se uopste ne jedu. То su: vukovi, lisjce, jazavci, jezevi, veverice,
L:\' 00
UVOD
puhoYj, te kunjce, Јнссi, П1ZПС ptic<:, kornj:tce, rakovj, puze\·j, s koJ jke, zabc, zclcmbaCi, zmijc ј dr·. U mnogim zcmljama ove 7.i,rotinjske \' fSte se raclo jcdu ј prcdsta\•ljajl1 poslasricc. U nas ro nije slucaj zbog predraSllda ј gaclljj ,·osrj. Metltltjl11, r·acli obogaCi,ranja islнane, а паюсitо kada је oskl1clica u hraпj, rrcћalo Ьi savlatlari pr·ctlrasllclc ј gatlljj,•ost, tc upotreЫjavati ј ovt• veon1a t~kLISПLI ј lн:111lji\'LI lt r-aпtr. Ро k:tlo r icпoj vr-ednostj i sadrzaju be laпcevjnn tr r оо g ra ''па sc sa mesom clomaCih zivotinja, kako SC v jc\i iz o•>ih (>OCJataka za 111CSO pojecJinjh zivotinja:
K:t lot·ijn
Jazavac Tckunica Poz vi110grads.ki Zelembac Zmija Govedina mrsava Go\•Cdina s recl11ja Teleti11a sredпja
Н.:lао ёе\' ina
166
, (,
g
1 '11
19
~
90
11;
90 110 1~6
ч6
14 g 11
g
2 1
~
g ' 9,6g 14,9g 10,~
Porrebc u lнапi i 'rodi nюgu da se smanje ako se fiziNe.i поро,.i, а time i encrgctski raslюdi, Jt'tdll 1ш пајшш!)11 шerlf. Zaro tr Ltsloџiшa oskt~djcc u hrani i vodi rreba jzbcgavari sve sнvisne ј nepotrcbne poslo,·e i пароrе. Rшpo!ozit•e zt~!ih.' пdol'lle hnme va!Jn гшpoгediti na ono\jko dana koliko sc prcclvitla da се trajati poremecaj t1 snabdcvanjt1. Ovjm koljёiпama rrcЬa rlodm'tlli jestit·o dit•(je Ьilje i zit 10iit!)e r·ad i dopune. Ako rcclovne hraпc ncrna, Lr·ciJa se iskljt~Ci,·o h raniti onim pпrza cli\•lja prirocla. Tr·cba rcziti tomc cla sc i Ll najtezim нslovjma svakodncvno jctle /Jar jerlш1 klll'rmi, topli obcll. Ovo је narocito yazno zjrnj. Oskшlim t•orle za h ceva cla se prcduzшu s lec\ece mere: Ј . cla sc fizicki napor·i svecltt na najmanju mcrl1, da se oclmara Ll lllaclov iпi Ll najtoplijc cloba clana i cla sc aktivпost prebacj na hlaclnijc (lciove dапа (п ос, ј Lltl'O); 2. cla sc .iziJcgava s uva, Ь t·asнj asta ј jako zаСiпј епа ћrana, а takotlc i mcso, jc t· izazj vaj џ zcll. У осе i ~>veze socno clivlje Ьiije mogtl dobm (la poslu2c za p;a~c r1j c zccJi. (.·f ozc sc naceclj ti i sok od Ьilj aka; 3· J-aspolozi,,c zalil1c voclc tJ·eba racionalno koristiti: pici pomalo ј tt vt'eшeпskin1 r·~zmac ima, ek0110111isati sa Yodom prilikom prjpr·cmaпja lнanc ј pri obav ljanju Jicne blgijene. U пajtezim L1 SJov iп1a SVl1 t·a~pol ozivtr vodu va lja ko r·jstiti samo za pice ј za пapitke.
sro
:чеsо divljjh zivorinja sprcп1a sc za jclo на isti пасю kao ј meso clomacih zjvotjпja (v. »Pr·ipr·cmaпjc jcla«). Konzcrvjse se sa lamшe njem, susen jem па vazclt1hu i climljcпjcm, kao ~to se to Cini sa riЬama ј mesom d omacih zivorjnja ( '' · » KoпzcГ\·jsanjc hranc«). L ov di,rl jih Zi\1 0tin ja prcclstaYija problcm. Zaro se l1 0\'Ој knjizj iznosi gde p ojedine vrsre пюgtr da sc natlu, u koje dоЬа god jne i dana, na kojj naCin se love, kako se impюvizlljLr srcdSt\':1 za IO\'. Metlutim, u lovu ј korisccnjl1 div ljil1 zjvorjnja шот se pгirlгzщ'tlli sledeiih pl'm'ila : 1 . u norrnalnim щlovima z.j ,•otiпjc sc 11с smcj tl loviti im p rovizovanim sredstvima (raznc v r·src zamki, k lopki i dr.), а riЬc nedozvo lj eп jm sredsrvjr11a (ёksplozi v, t r·ovanjc i sl). Ova sreclstva mogtt da se L1potcebe s amo kad ј е COVCkll z ivOt џgrozcn \1S1ed gJadi, а ne rnogll cla se L1porrel1e varreno ot·u2jc i li clt·trp;a clozvoljena s reclstva; z. mt·avije lat've mog ll cla sc L1potrcbc za i$h.r·ar1LI samo L1 kt·ajn)o/ osktr clicj hrane, jcr sџ m t·avi vсо п1а koris11i za zasrirtt sllme ; 3. meso div ljih zjvo r i пja pr:c trport·c bc то га se obavezno rlobt·o sknvati, ispet'i ili isp,·ziti, da Ы sc t111istili para:titi, kojih u пј сшu moze da bllde. Racionalisanje sa hranom i vodom и us1o,,ima krajnje oskudice ' 'anredno је vazno. Trcba pr·ecluzeti S\•e mer·e da se smaнje potrebe u hraпi ј da se пajraci onalnijc upotr·eЬe гaspo lo z ive koliCine hraвe.
'9
ll. JESТIVO DIVLJE ВILJE
Ocl veli kog broja sanю пik l il1 (clivJjjh) vrsta bl ljaka koje L1 razliCitim okolnostima mogt•. da seupotreЫ j avaj LI za jelo, ovcle је naveden М\1110 izvCStaП bl'Oj, ј tO Ос[ Onih koje Se CCSCC nalaze U znatnj joj koJiCini i koje SLJ u naroclu man je-vi§c poznate ili su vec LJ L1potreЬi. U prethocl•юш popisLJ (щbcli r) Ьi lj ne vrste stt grupisane ро opocreЫji vosti (povrcnc, za salatt•, hlebne siro,rine, izvori masnoca, itd.). Opstepoz•late vrste, kao sro su, na primcr, buk,,a, leska, hrasc i sl., nisu posebno opjs jvane, dok su ostale vrs te opjsane u sazetom oЬimu, kol iko је LIZ sliku najneophoclnije cla Ьi ljka moze da se raspozna. :-Ја sledecoj tabeli prikazano је koje od ovih vrsta mogo da se upotrebe za koju ~vrhu.
NEKA PRAVJLA ZA SAKUPLJANJE I KORI5CENJE DIVI~J IH BILJAKA ZA J ELO Pri sakupljanju i korjscenju Ьil jnih vrsta samonikle flore treba vocliti racona о nekjm osnovnim pravilima, ј tO : 1. Kada se upotreЫjavaju Jjstovi i drugi socni nadzeп1ni Ьi l jпi cleloyj (pupoljci, ovr5ci stabljika ј sl.), treba uvek braci sro mlade i юcni j e delove (narocito kada se ovi delovi sakupljaju za salato). Stat·iji i manje socni dclo,rj imajo vise nesvarlji,re celuloze, manje korisnih sascojaka i ccsto poCinjt• mar1je ili vise cla gorce. 2 . Uvek su socniji, svarljiv iji i hranljiviji deJo,ri onih Ьiljaka ko je SLI ras le i razvile se и hlaclti ос! o пih kojc su ras le stalпo па suncLI (izuzev vrs ta koje is klj tlcivo rastL1 na mcstima izlozenim s u пcu). 3. Kacl god је mogш:c, delove zelene Ы lj ke treba braci ujutru, dok је jos svezina. 4· Pri sakt1pljanju nadzemnih Ьiljn ih delova, t re ba uvek da se beru samo svezi, zeleni, zclravi listovj i izclanci, а da se izbegavaju svenuti, suvi, pozuceli listovi i izclanci ј oni koji su napadnuti raznim parazitima. 21
Jf:ST IVO l) IVLJ LI BII.•J E
PR EG L E D JESТIVOG
L: pu 1•·t.: b lj 1\' u:->t
Tabela 1
l
1
7. ~t f.
1
:t
:; (.'
т
() '} (;
tt р о 1 r с
1
1> i t i 1
f ..::" ':/:; о
.
-"'
-"
.Q
~
'U с
~
с
'о
с
~
;:
N
с
"'
с
BalнCka
Bela Bela 13eli 13eli
r>lda slezovaca bo r jaric
· Ве loruziёasti
slez
Bok,•ica Borovnica Bras ojeoik Brekioja Breza B rula B1·usnica Внасаk
B11jacl Bllkov _7ir Cigaпsko perje Cmi koreп Cfl!i slez Crnju$a C rv eнa mrcva kopriva Cf\'Coa omaga Crvena pepelj нga Crveнa s1nreka ~apljao Cu,•arkucc Derel i•1e
22
~
«
" ·~
-"
Ji
..
с:
..,..
ј
~
6
7
v
с::
"
џ
~
.
s
9
о
с
" "Е
Q.
N
N
о
с:: и
..3 и
"":Ђ
:=-
"""'~ "' с
и
·v
" "f: " Е ·~ " " ~ -~" :;: :2 :2 ::L"' i:3 N
о
о
с
10 !1 12 ' 3 '4
lj
- - - - - ·- ··-· -· - - - - 1 96 - -· 169 - - - + - - - ·· - -- - - ;z - -- - - - - - . -- -· - 147 - - - - - - - -- - - - 18 + + - - - - - - - -- -- -· . - - - - - - ... - - - - 68 " 1 - -- - - - - -- - 61 - - - - - - -· - -· - + ·- !28 - ·- - -- - - ··- - - -- - -+ - - - - .. - .:_ 30 r- -- - - - · -· ·- - 87 - - - - -·· - -- - - -- 1 7 1 1 1- 1 -- - - - - -- - - 16 1 - - - - - - - - ·- - - - + - + 13) - - - 1 + - - - - - -; - - - - ·-" r . -t.. . - - - -- -·.. - - - + - - - - ·- - - - - - -- - - - - - - ·- 1)4 ·- - - - - - ·- - - -- 149- 150 + + 56 - - + ..·-_ + - - - - - - - - - - - - - -- - 113 ·- - - - - - - ·- 120 + 1- - - - - - - - - - - - - -- -· -44 1- - - - - - · ·- - - - - 35 162 + - - - - - - - - - - - - - - ·-· -- - - - - - · 61 - 6 7 1- ·r - - - - - - - - -=-t::. 98 z8
~
Ba~tcnska pepelj џga
~-
.,
о
с
4
s•·ccnjak Bagrem
""'
.~
<.>
0..
·g
Лlps k i
:Е
о
« >
ч
и
·~
;; \ 1
">
с
"' :;
\'r:\t:\
~~"'
Е .• " ... """ "', .iJ~ v. 0.. "v -~ :0 "' " « 3 Е ·~ " :; "" "' """u "Е "' ..0 "Е "Е Е > ~ з "'v. ""' .~ ~" " "'0..· ~ " " ;; "' ~ :L" :L"' N :L" " ::L ~" ::L" ;:;:
u
Bi l jп ~
о
•<.>
·-·
--
-
-
~
~
-"
т
т
~
-;-
~··-
~
ј
.
Ј ОС
1
!
DIVLJEG BILJA PREMA NAME N I
[ J)ctelina 97 J)i,•lja jabuka 1 l) ivlj a k ru~ka 89 l) i\•lja mors ka Ьlitva 42 \1 0 O ivlja mrkva l) i,•lja osko rнsa )) i,•lje 1·iblzle l) i\•lje rнze 8 z - Sj D ivlj i og rozd -· Oob,·icica 121 l),·emo vac !80 !),·ен 104 (; logo \•ica 90 Glog 91- 92 G !'adska l.o boda 34 G 11sja trava 78 ll 1·asrov :i.i1· 113 )a~li ka J agoda 77 1 Н Ј agorcev ina R6 Jareblka 68 - ·69 J aeiCi J ednogodis нj i цб
k гa&uljak
-
Jcla Jcleojak
190 41 184
.Ј щСiса Каси n Kiseljak K leka Koнjski
sravclj Kopriva Kozja b!'ada ({ 1·asuljak Kupine Laoeu,,a L avJji >.UfJ 1.eski r1e rese
2. 1 -
2 Z.
4 Ј6
10 1 )6
144
7 2- 75 171 143
-
l .es нici
-
l .. isac J. o boda Ј .okvanj l .. ucac Г .JU&pasra loboda Чuta kopriva Magri,•a Majki.na dusica :VIala kopriva :VIala rep11sina );{ala curica Mali kacш1ak Mali k rasнljak
24
;6 р
13
37 12
94 126
11 Jjl н
·,-s9 145
- - ~I :I= I =I= I= I=I=J_J _J _J ~ + -1 ··-
-
-
-
·-
--· - -
-
-
+ +
+- -• " - 1-
- - - 1- - -- - - -· - - ·- - - - - - + -· - -· -··- - -" - - + - + - - - - - ·- - - - +
1·
-г - г - г - - - - г - - - l +l·
-·· 1_ 1_ 1_ 1- 1~ 11 - - - - - -.. · - - - -
+
- _ 1_ 1_ 1_ 1_ 1_ 1_ 1.(. - "- - - - - - 1 1· --+ - ... - - - - ··· 1- 1+ - - - - - - -· - - + + - - -- - - ·-- - - - г l ~+ - - - - - -· - - - - - -· + + + - - - - - - - - - - -- - - - 1- 1- 1+
+
-
- · -.... + - -
-
-
-
-.
-~
-=г l+ = = 1 -· 1-
+т
1- +
--
-
r +
- ~- ~- 1- l- l- l- l - 1-l +l- l + - -1·
---;;1 +
+ -
- 1 .- 1 1-
-
-
+ 1·
1-
r
+-
+ - - ~- + +
-- - --
1- -
- - .. _ Ј _ = ----· -·-т- + .,.. +
-
-
~ 1 = 1 = 1= 1= 1 = 1 = 1 ~
----
+1· 1 + 1 -~ 1 - 1 -+
- -
i- -
- 1 - 1- 1 - 1 - 1- 1 +
23
JESTIVO DIVLJE B!LJE
JEST!VO D!VLJE B! LJ E 2
Mali srcanik Malina Maljava brcza Maljava dobricica MaLja vi Cicak Maslacaka Matar Maticnjak Месја sapa Medeni kacunak Medunika Mi~jakinja
Mleclac Mokrica
,,
Morgru~a
Morska loboda Mocvaшi kacun Mrljava mrtva kopxiva Mrtva kopriva Mukinja Muska bokvica Musmulica Nana Navala Netik Nocurak Okruglasti divlji ltik Okrugli divlji luk Omaga Ostak Paprac Pasji luk Paruljasta ))reza Pcgavi kacuпak Pepeljuga Petrovac Pescana bokvica Pitomi slcz Plaпika
Planinska bokvica Planinski bor Planinsko zclje P l.a stak Plucnjak Pogan.ceva t rava Poljska loboda Poljsko zclje Poponac Pravi jag.lac Pticje mleko
2.4
27 76 8 lZZ
1 53 40- (42 108 124 !Ој
191
71
47 185 411 54 41 I8j '19 1
r8
88 129
)
+
6
4
7
8
9
10 11
+
lj
s
z6 172.
9 187 31 81 !р
6о
111 IJZ 19
193 116 117 ј8
14 llj
114 178
ч
14
+
+ + + + + + + + + + + + + + .+ + + + + +
+
+
..ј..
+
+ + -
+
SiЬirski
l r-
Spar.oziнa
+
Sremнs
+
+ + + + +
+
+ +
+
+
+·
+ + + + + + + + + + + + +
+
+ -r
+ + +
+ +
+
јО
Ј9 IOJ
109 170 57 Ј 6) 46 1 75
16о
25 !64
Suпtcica
Sapica Scavlika
107
Stavelj Sulac Sumska Sumska Sumska Sumska
jagoda misjakinja repusina svilovina TamnoljuЫcasri luk Tetivika Т resnja divlja Trnjina Troskot Tr$ka Uskolista vili11a metla UskoJista \' Odena bokvica Uskolisti kacun Velika bokvica Velika divlja loboda \!elika mecja sapa Veli ka repusina Velika slczovaca Veliki kacun Yeprina Vijusac Vilina. mctla Vimenjak Virak Vodena b~rkvica Vodeni o rah Vodeno zelj e
20 \ј
ч
55 77 49 154 102 t67 176 95 93 ZJ 181 174 I j8 192 I. JO
40 106 l jl
59
! 86
+ +
•9
lj7
IJ9 18
10
11 tz
ч·
ц
lj
+
..1..
+
+ + + + + + + + + + +
+
+ + + +
+
+ +
+
+
+ +
t-
++ +
+ + + + + + ~- +
+
+
+ + +
+ +
+
+
+
+ + +
+
+
+ +
+
+
+ +
+
+ + +· + + + + + ++
+
+
.Ј..
+ +
+ + + +
+
+ +
t
+ +
+
+
+
..1..
+
(79
173 195 79 - 80
9
7
+
6 Ip -- 154 !82- 183
70
~tavlje
+ + + + + + + + +
+ + + + + + + +
luk Sitni slez Sitni еарlјап Sm.r ca Solnjaca Srcak Srce11jak
+ +
+
Repu~ina
Sednюlist
+
+ + + + + + +
Pukiпja
Rogoz Ruzicasta loboda Ruzicasri nocurak
+
6
4
!ј
P ucavac
+·
Н7
1 64 10 1 !66 168 4)
1.2
+
+
+
2.5
JESTIVO DJ\"LJE
ВII-JE
Ј
чs
У ranilo\~a на \":t
Н ј
\"mnjak 7.сёiса
IJS
Zecja soca Zclcnkasti vimenjak Zcljc Zlatan Zmijin lu k Zvonёici
68
Zeмka рар ,·м Zша %есја soca
Zllti jaric 7.uti lok\•aoj
62
ј
..
1
.
1 ~-
.
1
+
- 13 7
6; 69 ј2
7
8
9
ЈО
IJ
Ј
1
1ј
1-
'f 1 1
1
• 1"
-
1
1с
-
ч
1~
-
-
-
1
- - 1- - - . 1-1- 1-- 1- - - 1--
·-
-- - - ,.
-
t
1 ·~
-
-
1- 11-
-
- - -
-
·- - ,_
-
1"
-
1-
1
1-
-
-
-
-
-
5. ~Јпоgе biljke sc ocllikL1ju s pcc i ~"i C.1in1 uku ~om iJj jacim 111irisoш, r1eke su uYck LJ i zves пom stcpcщr llf1go•·kc, rc ako је jelo sp!"avljeno samo od takvih Ьi lj aka, ос clajLJ JnLJ pr:jjat:Ul LJkLJS. Pojeclinc Ьiljne vl"Ste sadrzc i neke ~astojkc koji su н т:шјој koJjCjnj 11e~koclljivi za coveka, з]ј Ll \'C!ikoj koljc.jнj L1porrebljeпc mogLJ d:t ЬudLJ skotJlji,тe. u svim takYim slucajevjma bolje је, t1kusпjjc ј prjjarпije jelo koje se doЬija goro,,Jjenjem шcsa\т ine rakvjh Ьiljaka ј d•·ugih kojc imaju jedпolicniji ukLJs. Prilikoш opisi,·aпja S\'akc Ьiljkc мzr1accno је da li se odlikuje posebnim ukusuш ili mirisoп1, ilj saclr:i.i kaka'' skodljjvj sasrojak. Pojedine Ьiljne Yrste su vcoma lшщljjve i ccsto sc nalaze u znarnoj koliCini, ali im је ukus jcclnolican; jclo otl tak,,jl, blljaka sc popravlja doclav·anjem oclgoYarajucih Ьiljaka zaciпskog ukusa i prijarnog mj•·isa. 6. Сајле Ьiljkc sc najce~cc llpor•·cЫjavajLt LJ mesa,•ini, pri cemtt se vocli racLtna о юmе da se mcsaju vrstc koje imnjLJ tlosta liitamina а ne od l ik нjll sc prijarnim Ltkl!som i mit·isorl1 sa onima koje, i:-tko ncmaj u nшogo vicamiнa, imaj tt prijatan LJ kLt$ ј mi•·is. а
NAJCESCE VRSTE JESTIVIH DIVLJIH ВILJAKA
-- + -1-
1-
-
Ј7
2
6
-
'77
69
1
1-
'94 1 39 +
! 6ј
..
r
196
1;
Zcd njak
ј
1
Vodopija
1.
NA VALA -
Nej>/.11·orliш;;
.fi-
ll:-.: ЈЈЈПЈ, po t·щ\i ca Po~)'/JI;r/iшecrc paprati (pap t·at, mt1ska papt·at·, па џаЈсе, pa111pt1nka, paprad, prap,·at, g li srпa pщ\ l t.:s Jl ica, ~ 1 isrovr1ica) (sl. 1). \ljscgcx\i~ llja Ьi lj ka, ''isoka 30 do too с111. 1,istov i јој izЬijaju r•·ayo jz zcmlje ј poгctlaпi ~u tt krug. Sas,,j," mladi (pri\jkom izЬijanja) uvije•~ su kao puz, а kasnije se razYijaju i postaju clugacki, dYosшtko iztlcljcпi i nejedoako zttpcasti. Pod zcmljom se nalazi veliki mesnati podanak. Raspюstraпjcna је skoro u celoj nasoj zemlji, :1 rasrc ро SLJmama, ос! visil1 brda ра tlo p•·cko 15 00 т naclmorskc visjne. Sasvim mladi, socn i, ј о~ neraz,·ijeni lisrovi, koji Sll jos LJvijcni l1
sp i1-altt kao puzc,.-a kt1cica, mogt1 cla se ll pot reЬ!j avaju za sp t·c maп jc corbl, ''ariYa l pirea LJ п1esavini sa Llrugjm divlj itl1 povJ·ccm (sl. z). Sta1·iji, razvljeпj lisrovi su cv i"Sti, saclrzc dosta celulozc i smatraju sc skoc!Jjjyim. Poclanak (poclzeп1ni deo) sadrzi осго,,nе sastojke ј п е moze se нpotreЬija1•atj za lнa11U. >Ја mcstima па kujima sc na1•ala jaYija u vecoj koliCiпi, jedan CO\tCk moZe za јеdал cas da sakupi do 5 kg пerazYijenih lisrova. Ako је skupljac neizveZЬan, mozc da је zameru sa drнgom vrscom paprati, ali је takva zamena bezopasna, jcr se i ta vrsra люzе cla t1potL"eЬi za jelo. z. ZENSКA P APRAT / /1~угi"ш jllix feшina (papratka, si(Jla
Sl. Sl.
zб
1. -
Nava\a -
.\'tpbrodium Jili.\· """
~.
-
Na\.·ala .Л.,ephrodiл'J/ jilix Шfll, mladj IJStO\· i u vн:lu puze,·a
IC~ti \·1
JBSТIVO
i
JESТI\70
DIVLJB BILJE
.:
Sl. 3· - Bujэ
нava l a).
Raspros tranjena је skoro u celoj наsој zemlji, na sf j( njm ali malo svezjjim mestima пеgо prethodna vrsta. Od nje se razf j. kuje нajvjSe ро tome sto su јој listovj sitnije jzdeljeni. Mladi fjsюvj sadг".re vjk ''jtamjna od prethod ne v rsre ј upotreЫjavaju se za hranu kuvani kao varjvo jfj barenj kao spargla.
3· BUJAD - Pteгidiш11 aqlliliшtш (velika paprat, bujaca, go rska paprat, orlo\'a paprat, stelja, hostni praprot; s l. 3). Vjsegodjsnja Ьiljka, vjsoka 50 d o 15 0 cm. Vefjki listovj su на veoma clugackim jakim. drskama koje su s clonje strane jzfeЫjene. Trouglastog su оЬ\јkа i dvostruko do trosttt1 l~o izdeljeni. Yeoma је rasprostranjena ро celoj zemlji, od нizih brda ра do visokih planina. Raste 11а suvljim mestima и retkim, svetlijim sumama, na proplancima, krce vinama, sumskjm cistinama, na zapusrenjm 2.8
planinskim njivama i livadama i slic11im mestima, uvek na kiselom tlu. Cesto se javlja na velikoj povrsini ј u ogromnoj kolicini. Mladi, socni izdanci (sl. 4), braoi rano s proleca, па kojima se Hstovj jos nisu razviJj, upocreЫjavaju se za spravljanje corЬi, mesanih variva, ј sl. Mogu da se upotreЫjavaju bez ograoicenja ј ne posюji opasпost da sc zamene sa nekom slicnom ~koclljivom Ьilj kom. Na mesrjтa na kojima se bujad javlja u vecoj koljcini, jeclan covek moze za jeclan cas сЈа nabere clo 5 kg
mladih jzdanaka. Podanak (podzemna staЬJjjka) bujadi sad~i dosta velike ko!Љne skroba. Moze se vadici s jesenj ili krajem zime ј mleci u brasno, ра cako ttpotrebljavaci kao dodatak sjrovinama za spravljanje hleba il.i se iz takve mase moze jspiranjem jzdvojjti skrob. 4· КLЕКА - Jrmiperш COIIIIJ/If· пis, poroclica C11pressaceae - cempresi (borovjca, venja, smreka, brj6am, brinje; sl. 5). Cetinarski ZЬun vjsok 0,5 clo oko 3 m, nepravilвo razgraпat, sa ostrim ј us kim zimzelenim listovima (cetinama). Vt·lo sjcni cvctovi razvijajtt se tt paz uhu listova. Plocl је Ьо Ыса, ko ja sazr·eva u jesen i p!avieasto-crr1kaste
Rasprostranjena је od pobrda do srednjeg planinskog pojasa u skoro citavoj nasoj zemlji, izuzev primorja. Cetjne se mogu upotreЫti za spravljanje aromaticnog vitaminskog саја, а isto tako ј ЬоЫсе, kojc saclrze ј jzvesne ko\jCine secera. ВоЫсе se korjsce i kao zacin pri spravljanju razJjcitih jela, naroCito ocl mesa divljaCi. SJ jcno se upotreЫjava ј podvrsta оЫсnе kleke polegla kleka }11nipcrщ папа, koja ј е z natпo ni za i sa poleglim graпama, а raste iznad visinskog pojasa u kome se javlja оЫсnа kleka (sl. 5а).
ј е Ьоје.
nipems oxycedms (stnl'ika, s mrc ika,
Sl. S· -
Kleka - )JmiptrNI
~·
CRVENA
В нјаd Puridimн aqнilinнm, snladi jcstivi j~danci
Sl.
s• P olegla
SMREКA -
}11-
(IJI/IIIIMiit
Sl. 6. -
SJ. 4· -
DIVLJB BILJE
kl_trNIIIalla
Smrika - }mtiptrш oxJ•retfrщ
crvena boro,rjca, morska borovjca, sl. 6). Zbun jli omanje drvo do 5-6 m Yisine sa kosim navise us-
Jf.SТIVO
mcrenim graoama. Slicna је pret hodnoj vrsti ali је veca i sa kt·upnjjjm boЬicama crvcokasto-mrkasre Ьоје. R asprostraojcнa је u ёitavom sr·cdozcmoom podrucju, а zalazj ј u kopnen.i deo oase zemJje tt S\' C delove koji se odJikuju \•ecom roplotom ј susnoscu (tz,r. suЬ rnedj te t·aпske oaze) dospe,•ajuCi tt ,,јsјпе do oko 8оо т nad moretn. u nasetn primorjll је vrlo cesta па kameojarima, Lt 111ak iji (p•·imorskom sibljaktt) i па degl'aclir:aнim povrsioama. Boblce se шogu korisriti presne, mada jm је u kus malo prejako al'o maticao оа terpeorio, ili l
6. PUKINJA - Jшripems lllfll'(sl. 7). Slicna је prcthoclnoj vrsti, alj su јој graoc povijene prema zemlji. ВоЬiсс su ncsto kl'trpnije od ЬоЬiса pretlюdne v•·s tc ј ,·ocaгpa
JESTI~'O
DIVLJE BILJF.
kad sazi'LI s\jc11e sн Ьојс kao i kod p•·cthoclnc ' ' rste. Rasprost•·anjena је samo LJ priobalnom pojasu primOI'ja, ali је •·ctla od prcr lюdnc пste. potr·cba је kao ј kocl pl'ctlюd ne Vl'Ste. 7· BREZA Пе/11/а t'l'nшosa, р о гоd ј са !Jellllrrcfflt' breze (Ьеl а b•·cza, 111'jza, zaiOSI1З Ьreza, jacJjka). Or·vo '' isoko do 25 m, sa glatkom be lom pokozjcom prcko korc, koja se lj liSka i \а ko ocl\raja; giaпci ce su ј ој tanke, savjr·ljiv·c, ct·veokastomrkc Ьој е; liscovi nistt veJiki, zаоЬ!јело troнg l asti stJ а ро ivjci zt•pcasti. Z tlc kas tomrki cvetovi razvijajtt sc tt рщЈ ссс, jscov•·emeno sa li sюvima. Muske t';tSC mogLJ cla bщlt• c\t, ~ackc do 10 ст i vise, clok su %cnskc kr-acc i stoje uspravno. H.asprostraлjcna је u suшsko..;, podJ'Liёju cclc nasc zemlje, od brdskih prcdcla clo visokih planina, а •·аые na Stl\r ljeш, peskovicom zemljistu tl reckjm svctlim sumama, na jyjci suma, proredenim sumskim lnCStiП1З, kгcevi лama, pozariStima i sl. f,i snj pupoJjci i sasvim mlacli listovi mogu da ~е вpotrcbe u 01CSavini Sa dн1~ i tn djy)jim p0\'l'CCI11 za spravljaпje соt·Ы, \ТЗl'iva i pirea. Stal'iji listoyj pos taj н goiki ј neprjjal ni za је] о. U vaпrednim r1·iJ ј kama t:CSC Se Ll tokt1 zjme ј t'a110g p ,·olcca Ьеш, нtse, melju ј mesajtt sa b.r asnom za шcsenje hlcba, а mogtJ da sc i pioprze kao zamena za kaftl. Kacl se tt mladim staЬJjma izvrti rttpa, cloЬija se sok (narocln.i nazjv Ьнzа j\i musa), koji sadrzi sccera i brezovo eterjc-
no ulje, ј moze da se pijc SYez, пkuvaн kao sjrup ј na razliCitc nacine sprcm ljen. ()d jednog staЬ!a za 48 easova mo7.e da se doЬijc prosecno 4,5 litaJ':I soka, · а 7-З celu sezonu oko 170 licaпt. Ро пekjm podacima, u vremc gladi upotrcbljavana је i bi'CZOYa kor-a mlcvcпa п brasno kao sirovina za 11lcb. SliCnu upot,·ebt•, alj tr zn:нno manjoj mc1·i, i majll ј slcdccc v •·scc:
8. MALJAV А BREZA -
Пе-
111/а pпbe.rmt.l' (pul1asta b•·cza, breza cretusa). l~aste tl \•cccm tlc lц паsе
zemlje u plat1ins kim kl'ajcyjma, ро svezitn ј vlazn im ~li 111ЗI11a i na mocvarnim mcstitna (rrcsavama). Мапја је ос\ pгethodпc v rstc.
9· PATULJASTA BllEZA Bet11la nшra. l~astc u visokoplanins kim predeljma i mnogo је manja od оЬс prethodne vrste.
Sl. 8.
DIVI.JE BILJE
10. KOPRIVA Uгtica diuica, porodjca Uгticaceae- kopriYc (zara, YeJjka kopriva, zegavica, zgoca kopri,•a, kropiva; sJ. 8). Viscgodisnja zeljasta Ьiljka. ~foze da naraste i preko 100 cm u visinн. StaЬljika је cctvrtasca. I. iscovi su jajoliko-duguljasti, sa produzeпim si \ jastjш kl'ajeш, ро јујсј zupcasti. S оЬе st raпe pokriven.i su kratkiш mekim cllakama. I stabljika ј listov i obrasli 'sџ jos ј clпzim, lomJjivim (Наkаша puniш kiseline koja zari ј izazjva plikovc па kozi. S i tп i, neџ p;lccln.i zclcнkasti cvetovi skuplje11i stt џ гazgraпatLJ ~rozclast~J C\'ast pri v rhu srablj ike ili njeлih ograпaka. Cvcta juna ј jttla. V coma је rasp roso·anjeнa Lt ссЈ ој na~oj zemlji, ос! пizina clo visokih planina. 1\as te ро zapttsteпim mestjшa, kao korov ukraj pнteva,
Kopriva - Unira dioira
J ESTIVO DIVLJE BILJ E
oko naselja, torova, kraj ograda, ро sumama, moёvarama, zapustenjm njjvama ј vocnjac jma ј na sljcnim mestima, ёesto u velikoт тnostvu na jednoт mestu. Mladi izdanci i listovi, kao ј ovrki тladih staЬlj ika тogu cla se upotreЫj avaju za spravljanje corЬi, varjva, pjrea, za nadeve ј sl., а takode тogu da se prze na ulju ili тastj. lsuseni ј samlevenj u prah тogu da se Cttvaju za kasniju upotrebtt, а тоgн ј svezi da se konzervisu na razJjcjte nacine. Ne posto jj opasnost da se zaтenc sa ne koт drugom ~kodlj jvoт Ыlј nот vrstoт ј тogu cla se upotrebljavaju bez ogranicenja. Ljsюvj se najvjse upotreЫjavaju u prolece, ali ј kasnije, ра i u jesen od naknadnih izbojaka. Na теs tјта na kojjma se kopriva ja\•lja u vecoj koljcjni jedan covek то:lе za jedan cas da nabere do 4 kg \jstova ј sol'nih ovrsaka sta Ь\jjke. SJjcno mogu da se upotreЫj a vaju i sledeee vrste koprjva: 11. MALA KOPRIVА Urtica ureш (sjtna koprjva, grcka kopriva). Takoc1e је vеота rasprostranjena u nas. Jednogodjsnja је zeljasta Ыljka. Manja је od velike koprjve, а naraste do 6о ст. Ljstovj su ј ој sitnjjj. 1 2.
LJUTА KOPRIVА - Ut·-
tica pilнlijet·a (d robna kopriva, vepr jma). J ednogodisnja ј е zeljasta Ыljka, rasprostranj eпa u _primOL"skjm predelima ј u toplij iт delovjтa Makedonjje. 13. STAVELJ - Rшmx crispш, porod"ica Poiyg
ЈЕSТ!\'0
DIVI.JB IHLJE
Sl. Ј О. - - Lis tovi rll>. nilt vrsн1 ) ! tavc lj ( 1/ищех crispщ) ; 1>) pOIJ· ~ ko ~c ljc ( l/1111m•: pulfhtr) ; с) !tnvljc ( Љtшех Sflllguinms); d) konjs ki stavelj ( //ш11tх oblшijolitft); с) zcljc ( N"щtx /)(lli enlia)
S l. 9· - St~v clj -
Vj ~egodisnja
је
Rиmex lfispиs
zeljasta do 1 00
sakupi с1о z kg upocreЫjivih liscova. Sljcno тogu da se uporreЫja vajtt ј ljstovi ј socni delovj ocl sledecih vrsta:
Ьi lj ka,
ст, sa јаkот, slaЬije razgranatoт stabl jikoт. Listovj su dugu ljast~ pri
koja naraste od
50
su veCi ј sjrj, а uz StaЫj iku uzj ј таlо таnјј. Svj listovj su ро jyjci kov rdzavo naborani (sl. 1 оа) . Cvetovj su sjtni, zelenkastj, тno gob rojnj ј nalaze se u brojniт klasastiт cvas tiтa prj vrhu ј u gornjem delu s taЬ\j j ke. Cveta juna ј jula. Ras prostranjen ј е u skoro celoj nasoj zcm]jj i vеота ј е cest od nizina clo oko 15 0 0 т nadтo rske vjsjne. Raste ро svezjт ј vlazniт mestima, oko poto ka, jarkova, na zapu steniт t ra v nj aciтa, pasnjacjma ј nj i vaтa, cesto kao korov ј u vecoj kolj( jnj.
14· P OLJSKO ZE LJE - Rи шех pнlcher (Ьljusrur, \jvadsko zeljc, djvlja ЫitYa ; sl. 1 оЬ). Raspros-
zeтl ji
Sl. •о• -
~'fJacli
ll•'lltX kJtlrolnpnsbнm
Jjstovj шор;t1 da se llpot l·e Ьlj avaj u za spravljanjc co1:bl, variva, pjrea, za пас1 еvе ј sl., i t0 u пeog t-anicenoj koliCini. Skt1pljajt1 se ос\ 1-апоg pro leca с1 о kraja та ј а, pre nego sto sc razvijc cvctna stabljika. Cesto mogL1 с1а sc koristc i naknac1ni listovj koji izbl ј ајџ kraj cт leta ili u jesen, narocito posle kosenja livade. Na mescjтa na kojjma se scavelj javlja l1 vccoj kol iёi ni , jedan ёovek moze za jedan cas da
нanjeno је u vecem delu nase zemlje, а raste ро тestiтa gc1e ј prerhodna vrsta. 1 5. ST АVLJE Rншех saн glli11e11S (djvJjj stavelj, stag Jjoa, sca\';
sl. 1ос) . Rasprostraojeoo ј е t1 sko t·o celoj nasoj zemJjj i оа slicпjш stan.ii\tima о а kojima ј prethodne vrsce.
16. KONJSКI ST АVELJ Rшmx obiшifo!iш
(konjstak, tra va konjsraka, konjsko zelje, a liCnjak; sJ. 1 od). Naraste i do 1 20 ст u visina. L iscovi su prj zeтljj veliki ј cesto pri dnu crvenkasti ј na cl uzjт petelj kama. \' eoma је rasос\
33
JES.ГIVO
JES'I'I\1 0 DIVLJE BILJE
prosнanjeп skoro u ccloj паSОЈ zemljj, od njzina ра svc do Ыiztl 2000 m nadnюrskc vjsinc. Rasrc па sJj(;njm stanisrjma na kojima ј prethodпe vrste. 17. ZELJE - Љ11шх pntieнtia (pitomo zelje, pitomj sta\•elj, cng leski spanac, srpsko zelje ; sl. • ос). Slicno је pt·ethocJnjm vrstama, ali је z пa tno vece ј mozc da пarastc i ргеkо
2
т и vjsjпu, а sta Ьijik a
moze cla bucle clebela kao prst. 1\asprostranjeno је t1 vecem clcltl 11ase zemlje, namcito u juzпij jm pп~clelima, а raste ро poJjjma i svc:tijiш, ра cak ј ро v[aznim Inestima, ccsto и ЬJjzi ni naselja. r8. VODENO ZELJE - йп шех fD'drolapatlшш (vode11i ~tave l j, геспi StaYelj, \'Odeпi konjstak). v.·Jo је visoka ј sпazna mocvaшa biljka. Rasprostraпjena је и vcccm dclu па5е zemlje, а rastc ро vcoma vlazнim i moc,,aшim mestimao, barama, stajacim ''odama i slicnjm mcstima (sl. roa). 19. PLANI NSKO ZELJE Rншех alpinш (plaп iпska kisclica, alpsko zelje, alpski stavclj, p lнstu•·, ravent, stagl iпa, ravet; sl. 11 ). Viscgocljsnja zeljasta Ьiljka sa snaznom staЫji kom, koja mo7.e cla naraste i do 2 т u vis jnн. Prizemпi listovi Sll veoma velikj, а mogLI blti ciL1gack.i i clo 50 cm i vcoma iЉo ki,
ј ро
drugjm plaoiпskjm vlaznim mcstima, cesto LJ veoma veljkoj koJjcjnj, pokrjvajtJCi katkacl и ncprckjcJпom Cilimи povrsinu od ро visc hcktara. Sasvjm mla,J j, jos pomalo ZllCka5ti Jjstovj ј mlacli jzclanci mog и cla sc li[Юti:ebljavajLJ za spt·emanje tnCSa11ih salata, za corbc, varjya, p it·ca, nacleve ј sl. Takollc mogu cla sc kiselc kao kириs i cla se ostavljajL1 :~.а zimu. Bero se od raпog prolcca ј Lt mkLt celog leta sve clo kasш.: jcscni, bttcll•Ci cla za svc to vreme i?.bijaju пaknaclo.i шJ acli listovj. MogL• сЈа sc L1po t rcЬi j a\'aju bcz og•-aoiccпja. Stat·i ji listo\' j su k t·щј ј пagoз·ki. ;:\Ја шestin1a na kojima se Ьiljka javlja и ye]jkoj koJjcjпi јсdал covek moze ll рюlе Сс :~.а j~tlaп cas da паЬе ге ~ kg upotrcЬijivih listova ј izdanaka.
zaoЫjeno-srcastog o Ьiika.
Rщ;prostranj eno је
sko1·o u celoj nasoJ zemlji, ј ю samo tl plao i п skim predelima od o ko 1300 clo Ыizu 2500 т nadmorske visine. Raste narocito па mestima kuda se krece iJj zadczava stoka, oko planinskih pasнjaka, torova, karиna, zarjm oko planjнskjh potoka 34
Sl. r 1,
List pJ:.t~tinskog zelja alpiniiJ
Rнtнr.,·
OIVI.J E IJII.JH
t 1 leto ј u jesen skLJpljaнjc idc spo• ј ј е, ро!iю morajи
da se odabcrи najmladi lisrovj. Koren sadr/1 skroba, ncsto secera, tanina i tlt·LJgih materjja. Mozc cla sc kLiva i нputreЬijava za jclo. 20. SCAVLIKA Rшmx t~qlla tims (velik.i srav, vocleni sta valj, koпjsk.i stir, sm•·kavc, sravolj). Dosta је rasprosнaпjcna u nas, а raste llkeaj voda. Pazn ja! Svc \' •·stc nasih zelja ••po tJ"e Ь!jive stt :~.а jclo i пе postoji opasпost da sc :.~.amcnc sa nckom t i ПI~0111 skoc\ JjivOtn VJ"StOm. ј е t Ј јЈ1й nepovoljпost је Ll tome sto 1tckc vrste еап ije, а леkе kasni ј е ро:;tаји nagorkc ilj gorke. Zato ••·cl1a brati sto mlacJc listO\'C i t zlщjke, ali jmati na шnu da ј е ~~orCina zelja samo пcprijarпa, а 11е 1 skodJjjva. 21. KISELJAК - Rшшх acetor,, (kjsclica, veliki kiseljak, kisavec, ·•J
:t:tcтvcni .
S t.
12.
-
Kiseljak -
Nщт:.:-.; аи lма
Mladj socnj Jjsto\rj ј izdanci su prijatnog kiselog иkиsа. Upotrebljavaju sc sveZi za salatu ili kн,ranj 7.а ёorbu, \rarj\ra, pirea, nadeve i sJ., najcesce и mesaviпi sa drнgjm vrstama djy]jeg poYrca. Zbog closta velikih koJicjna oksalne kiseJi ne, ne treba ih koristiti mnogo и jednom obrokи jer tada mogll сЈа blldll skod[jjvi. Slicno se иpotreЬljava ј slecleca Vt"Sta : 23 . MALI КISELJ AK - Ruшex acetose!/a (mala kiselica, ovcjji kjselj, sitni kiseljak). Rasprostraпj en ј е ро celoj nasoj zcmlji. Raste ро suvljim, najcesce pcskoYitim mestima, koja sи siromasna Lt kt·ecu, ј to od nizina do vjsoko LJ planjne. SliCaп је prethodnoj vJ:Sti, ali је mnogo manji, JjstoYi sи 111LJ znatno sitп iji i izrazitije kopljasti. 2 3. TROSKOT Ро(уgоп11ш fll'imlare, porodica Po(J;goпacear 35
JГ;.S TI VQ
DIVLJE
ЈВSП\' 0
BILJГ;.
Mogu da se upotreЫjavaju i sleclece vrste troskota : 24.
LISAC -
Po(Jgon11ш peпi
car~a (lјщаса,
praskvinac, andt·ese!J, broskova trava, kost ren; sl. 14).
Sl.
'3 · -
Troskot
rt·oskoti (pticji troskot, troska, clvoтjk, pticji ciYornik, kamenicac, troskovac, krttpnjk, molava, pticji dresen, trcskovac, trus kavac, ct:l jeпa rщюmаса; sl. 13). . Jednogodisnja је zeljasta blljka, sнna, neugledna, пајсеsсс polegla ро zemJjj, veoma razgranata ј clankovita, sa sitn im elipticпo-kopl jas ti m listovima na sasvim kratkoj peteljci. Cvetovi su sitni ruzicasti ze]enkasci ili beli. Cve~ od kt·aj~ proleea do jeseni . Veoma је rasprostranjena Ы lj ka u celoj nasoj zemlji, ос\ njzina ра do oko 1200 т пadmorske visine. Raste na poljima, niskim travnjacima, ttkraj puteva, na stazama, na pLJstim mestima - svнda gcle sc gazi i gde stalno gazenje oncmogнcava dtLigim travama da sc oclrze; CCStO obrazнje neprekidni gLJSt Cilim. Mlacli listovi i mlacli socп i ji Yrscj staЬljika mogLt da se Ltpot reЫjavajн za spremanje mesaпih salata, соrЫ, variva i sl. Na mestjma na kojima se cюskot javlja u vecoj koJiCini, jedan covek moze za jedan cas da nabere do 1 kg sitnih listQ\ra i ovrsaka staЫj ika.
36
Jednogodisnja zeljasta Ыljka, visoka 50.- So cm, sa razgranato m c.lankovttom staЬlj ikom, clugLtljastlm, kopljastim, prilicno sirokim listovima ј zelenkasto-belim ili crvcnkastim cvetovima, koji sн slo~~пi Ll klas pt:i vrl1t1 ogranaka stablp ke. Cveta od jLala clo septembra. Raspt·os teanjeп је skoro ро celo j nasoj :tcmljj, а raste ро vlazп i m ~cs.rjma, o ko bara i mocvara, ро Jarc1111a ukraj puteva, potoka na ,r]ai nim Jjvadama, ро svetЊn nizinskim sumama i slicnim mestjтa cesto u velikoj koliCiпi. ' Mladi Jjsto\1 i ј socпi ovrki stabljika pre cvetanja mogu da se upotreЬe 7.а spravljanje mesanih salata corЬi ј variva. '
Sl.
'4·
L ioac
Реlџопны
ptotcarta
OIVLJE BILJE
dodaje se salatama, corbama ј varivima. Seme more da se upotrebi kao zamena za biЬer. zJ. MALI SRCANIК - Po(J.~onrlш vivipaпш1. V jsegodj~nja Ыlj
ka sa jajoli kim ili kopljastim Jjstovima. Rasprostran jena је na svim пas im veCim plaпjnama, а raste na planinskim li,radama. Когеn saclrzi closta skroba ј taniнa i osusen ј samleven moze da se ko risti za spt·avljanje kasa, kao dodatak dнJ gim hlebnim siroviнama ј sl. Od korcna se kнva i ukџsaн <;ај kao zamena rttskom caju. 28. ALPSКI SRCENJAK Ро!Ј'gоnиш alpimiJТI. lma bele cvecove i duguljasto-kopljaste Iistove. Sl. Ij. - Sr~enjak - Роlџ,."нш /JiJ/ot·ta Raste na planiJ1skim livadama ј kamenja rima svih nasih ,, jsokih planina. Listovi i socni delO\Ij 25. SRCENJAК - Po!ygomш; staЬij ike sadrze vitamiп С, pro/Jistиta (srcanj k, trava od srdo boljc, zeludnjak, jermen, srea пo zelje; teiпa i drugih materija. Mogu da sl. Ј 5). L istovi su mu sjri, а u doojcrn delu suzavaju se u drsku . г---------------. Cvctna S[abljika је dosta Љоkа а p•·i vrhtt nosi klasastu cvast ~d ,j,nih ш zi castjh C\'Ctova. Ima oveCi okrнg lasti podanak. Rasprostranjen је u vecem delu 11:ase zemlje, ро visokim brdi ma i planinama, а rastc na vlaznim liYa\l:tma ј u uvalama, cesto u veljkoш 111 nostvu. Sasvim mlacli listovj ј stablji ke lt10gLa da se ko rjsce kao salata, za <' о t·Ье i vat:iva. 26. Р APRAC - Poiygonюn f?yd1'11/Ji/Jer (paprica, papreni lisac, votkrla biЬerka, vodena paprika; sJ. 1()). Slican је Jjscu, samo је malo •,i111jji od njega, а raste na slicnim •, (;\11i st jтa. Cela Ьi lj ka jma papren 51. t6. - Paprac нkнs. Upocrebljava se kao zacin i - Р•IЛ•"н"' h)dr•pipи 37
JESТIVO
I)IV I.JE
sc upotreЫjavaju za salaru, corbe, varjva i kao zamena za сај. 29. VIJUSAC - Ро(уgопнш collt•olvнlш (papunac, petesak, cukunda). StaЫjika se najcesce povjja ро tlu. Ras te ро livadama i poljima. Rasprostranjen је skoro ро celoj nasoj zemlji. Mlacli listovi se нpo treЬljavaju za corbe ј var·jva. Seme sadrzj proteine, skroba ј masnocc ј upotreЫjava se za spremanjc kasa ili se melje н brasno za hlcb. 30. BRASNJENIK - Chellopodiнm bonиs hmricиs, porocljca Chenopodiclcccle - pcpeljLtge ( cljvlj i spanac, cjganski spanac, cl raдj jurko; sJ. 17). Vjsegocl j s пja zeJjasta Ьiljka, koja naraste ос\ 30 do 8о cm, sa uspravnom uglastom staЫjikom malo razgranatom, pokatakad crvenkastom. Ljsrovi su tamnoze]eпc Ьоје, kopl jasto-trouglasti, prizemni jmaju duge peteljke, а gо •· п јј su kao brasnom posuti. Mnogobrojni sitni neug ledni cverovj belicastozelenkaste Ьоје slozenj su pri vrhu staЬljike u klasastu cvast. Cveta ocl maja do oktobra. Rasprostranjen је skoro ро celoj nasoj zemlji, od brdskih pt·eclela ра sve do preko 2ооо m naclmo rskc visine, gde raste na clubrevitom tlu, najvise na mestjma gcle se krece ј zadrzava stoka, oko stoca•·skih letnjjh stanova ( kaшna), toi'Ova, u okolini planjnskih nasclja, staja, oko piotova, pored ruteva ј Ш\ s ]jcпjm mestima, cesto u velikoj kolicjnj. . ~~IJadi listovi i socni ovr§cj stabljika upotrebljavaju se za spravljaпje corbl, variva, pirea, za nac\eve ј sl., sarni ilj, jos bolje, p01nesanj sa drиgjm divljjm povrcem. Mogu 38
JESTIVO DI\'LJB BILJE
BII.JГ:.
SJ. •7·
Bral 11jc11ik -
Chntopodiмn b?nнs
!инritiiS
da se ko r·iste od proleca do sredjne leta, а i kasnije, ali samo nak~aclni mlacli jzbojci ј socni listovj, rnace Starj jj \jstovi postaju gruЬi ј пagorkj . Sasvim mlacli prolecnji izbojcj pre razvijanja listova mogu da se prirede kao sparg la. Na mescima na ko jjma se brasnjenik javlja и vecoj koliCinj, jedan covek moze za jedan cas da паЬе rс do 5 kg Llpotrcbljjvih Ьi ljr1ih delova. Mogll se tt potreЬ\javati bez ogranjcenja. Ne postojj opasnost da se zameni sa oekom sljcnom skod lj ivom blljnom v r·stom, ali berac koji jos nije clobar pozna,ralac ove Ьiljke, mo.Ze cla ј е zameni sa srodпim biljkama - smrdljivom pepeljugotn (Cheпopodillш vr~/r;ш·ia) ј st·colisnom ре ре! ј u gom (Сhenopodiш11 fђrbr·iduш), koje nisu otrovne, ali imajи nep-
r·ijaran mms, ро сети il1 је lako 3 2. BASTENSKA P E P ELJ U• .J~Ii kovati kad sc rastrljaju meclu GA Chmџpodiнш ро!Ј·sрегшнш. prstima. Т .iscovi su јој jajoliki, cluguljasti, SJ jcno brasnjeniku upotreblja- nisи izrazito brasпjavi ј bez naro,. aj н se i sledece srodne vrste: ёitog su mirisa, sraЬJj jka је razg L"a3 r. PEPELJUGA Chenopo- nata, visoka 30 clo 50 crn. Sc:нi ја ,/iнш а/Ьнш (bela loboda, jLtrje,•ac, Ьiljka postaje сп·епа. Cveca jllna i smи kavc; sl. 18). Jednogodisnja јн\а. /cljasta biljka. Stabljika ј ој је usRas pl'OS C I'anjeпa ј е Ll ccloj nasoj pt·ayna, do 1 m visoka, sa dugulja- zemlji, ос\ niziпa clo st·eclnje viю sю-jajolikjm listovima ро ivici •·ec- kih bt·cla, а xasrc ро vlaznim rncstiko i nejednako zupcastim ј ро шa kao k01:ov, па recnim ostrvcipovrsini bt·a~ пjastim. Cvetovi su rna ј sl., cesto ll veliko j ko l ic i п i . sit п i , zeleнkasti ј skupljcni u stiLisrovi se bez ikakvih og.t·aп i 1 ol ike ј klasaste cvasti. Cveta jLma ceпj a нpotreb lja vajн za сснЬе, \fй 1 jt1la. l'j Уа i pjrea. 33· MALA TURICA - CIJe\ 1 eoma је l'f1S p t·os l:t"a пjena kao kсн·о,, tl ccloj 11asoj zem lji . 'Ra5te llopodiuш шшаlе (mala pepcljuga). щ] пizjna clo Yisoko u plan iпs kim Jednogodisnja zeljasta biljka visopoj::t5evima ш1 ploclnom zemljistu l юgatom minet·alr1im ю li ma, па ' np ustenim п jiv:нna, o ko naselja, 11:1 tlub ristima i clrttgim zapщite t1tm mestima, oko ogracla, иkl'aj рше,·а i sl . \lladi \jsюvj i socпi ovr:ki srablpkc sн od tlavniпa tlpot reЬi jaYaпi /,1 ~pra\'ljaпj e corЬi , \'at·i,·a, pirea 1 ~1. Kad su stal'i ji, nettkusпiji SLt. t\:a mestima па kojima sc pepeljuga Ja\·lja и vecoj kolicini, je<.lan ёove k 111oze za jcclan cas cla sakllpi clo 1 kg t~potrc blji Y i h clclova. MogtJ tla se korisrc L>cz og•-anicenja. Se111C pepeljLIJJ;C sacl r.·'l.i z пмntt ko]jl'iП L1 svarlj ivil1 Lt p; lj c пil1 )1 id •·ara, r носејпа, bc l :1 п cev i oa i ck i ос\ t!rt,, niнa ј е, ШJI:oc it:o tt vтc me g lac\j, IJilo upott·eЫja\fano za cl oЬi j an j e l11·as na za sp•·er11ar1je Ы сЬа. lJo 11ekim poclacima, uport·eba velikЉ kolicina brasna od semcпa пјје ,, JHCpo rи clji\•a jet· n10ZC da buc\e 1 ' " skodljiva. Sl. t8. - Pepeljuga - C.bmopodi"ш """'"'
...
39
JnSП\'0
DIVI.Jii BIL)I'.
)ESTIVO DIVLJ E Bll. )E
ka do )О cm, sa camoom staЬiji kom ј romЬicnim listo,rjma, sitni cYerovj sastavljaju stituljku cvast. Cvcta jula ј avgusta. Rasp юstranjena је skoro росеloj zemljj, а raste na sljC:njm mestima kao i prerhod ne dve ''rste. Smatra se ''eoma ht·an\jj,rorл i njeni mladi listovi ј socni O\' ГSci sraЬljike нporrcЬlj a,raju se 7.-а sрЈЋ\'ljanjc ёorbl, variva i pirea. M o~u cla sc ko rjste bcz og t·ani ceпj a. Scme male turjce takщle шоzе da s lu7i za jshrantt. 34· GRAD SКA LOBODA C/ю10podit~ш 11rbimш. Ј cclnog ud isnja zcljastй Ьi l jka s::1 sjaj п om s ta Ьljikom visokum 30 clo 50 cm i t l'ottglas tjш, rc,lc rom Ьi c nim Jisto,rima. Sitni cvecovj slozeni str p r·i vr·hu u klasasttt cvast. H.asp rostranjena је tt vecem delu nase zemlje, najёesce kao kor·ov, na sljcnjm mestima kao i prethodna vrsta. Mladi delovi Ьiljke upotreЬijavaju se kao salata, za corbe, varjva, pirea i sl. 35 · CRVE NA P EPE LJUGA - Cbmopodiнш mbmm (svraCije jagocle). Manje ј е rasprostranjena ос! p rethodne vrsre, а ras te na slicп јш mestima, narocito kraj ''ode. Miacli delovi Ьilj ke ttpotrcЫj avajtt se kao salata, za согЬе, vari,ra ј pirca.
}6. LOBODA -
A t,·iplex h01·-
Mladi clclovi Ьiljkc, а naroCito lisrovi, upotrcЫjavaju sc bez jkakvug ogranitenja kao salata, za cor·be, ,,arjva i sl.
n LJ USPASTA L OBODA / lll'iplfx nilms. Jcdпogodisnja zeljasta blljka, sa srcoliko-troнglasrjm listovima, ро j,rjcj veCinom cluboko zы pcastjm, oclozdo sa s reЬшasro-sivjm ljt1s pama. Rasp r·os tr·an j c r1й је ug lavпom и
7.apadпijjm cle l ovimй oasc zemlje (S i ovc п i j a, Hrvats ka) kao korovпа Ьi ljka ро zaptr s l:cпij i m vrtovjmй, o ko mes tim й.
lltrb r·js tй
ј
па
sl i cпj ш
Cela m lacla bl ljka, а наюсitо listovi, upor rc bl java sc kao salaca, za corbe, variva ј sl. U ne k jш istocnim zem ljama jecle se S\'eza sa kiselim mlekom. 38. POLJSKA LOBODA Alrфlex baslala. Rasprostranjena је u veccm dclн nase zemlje, а naroCito u nizjnama, oko reka, na recnim ostrvima i slicn im mesrima. 39· R UZICASTA L OBO DA - At,·iplex rosea (clivlja mala loboda). Takode је raspгoscгanjena u vecem clelu nasc zemlje, ali na suvljim mestima, kao korov. 40. VELIКA D IVLJA LОВО
DA -
/ Jt,·iplex latarica. Raspros-
о·ап јС11З је nesto v i5c OCf~O prethocl пe clvc vt·ste, а t·aste na zapusteпim mcstima, nмocito па zasla11je nim tcre пitТlй ј ро recnim oba-
/en.ri.r (vclika lo boda, Jobttda, нt - la ma. Smarr·a sc za povrcc koje deca lo boda). K ul tн rna Ьi lj ka, ali po jacava apetit. ј е veoma cest s lнёај cla se п alazj 41. MORSКA LOBODA podi vljala daleko od mes ta na А lriplex pot·lulacoideJ, porodjca koji ma ј е Ьila gajena, ta ko da шо- Che11opodiaceae - lo bode. Jednona mnogo mesta da se na
ze
c\jv]ja.
sa crvenkastom, dosta razgra na-
rom staЬ!jjkom, obrnuto jajolikom, IJtrspasto-beljcastim, brasnjavim li'юvima, koji su ро ivjci ccli, sa ~ • •nim neuglednim cverovima. Cvel .t s proleca. Rasre u primoгskim predclima, н uskom pojasu uz more, па rlu l.oje sadr:li dosta soli. MJadj socni pmletn ji izdancj ј listovi od k1·aja m:нta do pocetka ј u па upoпeb l javaj н se za sр •·а,, Јј апјс со гЬi , \':tt·iva, pi rea ј sl. M ogu da sc ko' is te bez ogranicenja i ne postoji opasnost cla se :-:ame ne sa п c ko m s licaom s koclljivom Ьi l jko m .
.
' 1
42. DIVLJA MORSКA BLIТ
VА -
Belc1 11/m·itiшa, por:oclica r henopodiщeae - lobodc (gltrha l)litva, lucla Ьlj tva). Jeclnogoclisnja /l'ijasta Ьilj ka, cesto skoro polegla ро tlu, sa prizemnim listovima jaJa ~ co-srcastog oЫika i na dugim pc teljkama, а gornjjm listovima ; asiljenim ј u oЫi ku romba. Cveюvj su sjtni, neugleclni i mnogotн·ojni. Cveta od juna do septembra. Raste н primorskjm predelima rta peskovjcom tlu duz оЬаlе. Mla1\j lisrovj se upotrcЬ!ja,,aju za spravlptпjc corbl, variva i pirea. Koren, koji sadйj ј secera i skt·oba, upo( гсЬЈ ј аУа se rakoc.le 7.а lнaпtr, ku' ' :111 jJi pecen. Svj dclovi mogu tla sc u pot re ЬJj avaj tl bcz olџa п ice tlj a. Ne postoji opasnosc da se ;rameni sa пekom clrugorТt s l j c п om
debelim, katkada prj osnovi drvenascim gran6cama. Raste u primorskim predelima, neposredn o uz morsku obalu, na poplavnom muljevjcO{n zem ljistu, SYuda g de d op ire morska voda. Od ranog p roleca do pocetka juna upotrebljaYaju se socnc staЬljike, za salatu, spravljanje corbl, variva i sl. Sad rzj protejлa, nesto tлasnoce, so\j, saharoze ј drugill sastojaka. Moze da se u po tre Ь!j ava bez ograniccnja ј ne p ostoji opas пost da sc zameni ne kom s li cпom skoclljjvom
~ kodl j jvom Ьiljko m.
Ьi l jko m.
43 · OMAGA l~r~cм
Salicornitt he,·-
poroclica Chenopodiщeae lo bode (omakalj, solnjaca, caklj<.:oaca ; sl. •9)· J ednogoclis nja ili tlvogodjsnja mesnata Ьi ljka, koja 11araste clo 30 cm t1 visi ntr, sa t' lankovjcom staЬJjjkom, mesnatim,
Sl. 19. -
Omaga -
Jalkornit~ ht rbliUtl
44· CRVE NA OMAGA - Salicomia j ruticosa, poroclica Cheпo podictceae - lobode (crven.i o makalj, c rvena solnjaca, crvena cakJenjaca). Slicna ј е prethoclnoj vrsrj, samo Stt ј ој g rancjce neStO gusce ј vise odrvenele, te jma ob!jk njskog 41
JESПVO
[) JVt.J E BII,J!i
pol н zbuna. Jzraziю је
cr,'enkastc Korisci se na isci naCin kao ј p retbodna v rsta. 4) · JURCICA - Sнaedn шагi liша, porod ica Cheпopodinuae lobode (sl. zo). J e dnogod jsnja 7-С I ј:ша Ьilj ka, zeleno-zuc kaste stai)Jjjke, razg ranate p ri zem lji. Lisro,,i su vlaknasti ј m]jcavi. Ras prostranjena је u prjm o ф1, ш1 slanim ј v laznim me:;tima, на g linastoj, pesko\rjtoj ј)ј s ljнлkovitoj podlozj. Mlacli proletnji lisrovj ЈШЈр;LЈ sc S l. 1 1. . Dodlji lшvn s olnja~a Sa/.rolп kuli koristiti kao varivo. S j щvj cle lu jll kao st·eclstYo za Ciscenje. clrs kc (sedc na staЬljici); vrhovi su im s jJjascj ј )ј boc!Jjjkavj. Ras peo:щaпj c na је н primorju, na s lanjm pescanjm, sljonkovitim ili lapo rasci m tc rc пjma uz more. Mlad j p ro letnji ogra nci koriste se kao varjvo, kojc ne t reba soliri, jcr је Ьi ljka sama slana. lz t ih razloga upot reЫjava se ј kao zacinski clodatak drug im ''ar j,rjma u nedostatkll soJj. 47· MISJAКINJA - Ste/larin шedia, porodjca Cn~тopl!]•l/aceae karanfila ilj k lj nCiea (mjsevina, misje uho, crcvac, сеУса, sl. н) . Jed nogod i s пja zeljasta prize mna Ьilj ka sa пezn om ёesto njsko ро zem ljj opuste nom staЬijjkom , veoma SC I"ЗZ~ ra nava ј siri ро povrsiпj 7.emljisra. D o nji [jstiCi su jajoliki i S l. zo. - Jur~ic" ':"""" Stшtrla !!Jal'ili ,JJtl sa pete ljkama, а ~огnјј uii i bez pc tc lj kc. Cvcra od proleca do je46. SOLNJ A(:A - Scllsolt! k(J/i, scn j mali m, Ьclj m, zvezdastim cveporoclica C/ююpodiamre - luЬod t: to v i т а . (~ опјаса, гнstolistac, caklinjca, s laVeoma r·aspю s tranj ena Ьiljka ро njca, soljanka; sl. 21 ). Jeclno gocbl- celoj nasoj zcm lji, ocl niz ina ра do nja ze ljasca blljka ze le п o -zнc kasto v jsokj11 planjna, ras tc Ll reclim sYet -crve пkaste Ьоје, pri zemlji raz- lijim sLrmama, o ko meda, u Ыizini g ra nata. L istoYi su mesnaci i bez nasc lja, na zap ustcnim mesrima, Ьоје.
J ESTI VO DIVt.jE
{Щ, Ј !i
k•·aj potoka, ро zapustcnjm vjnonj jvama, ёes to kao оЬi lап ko rov, ро obalama potoka, \щ rа i d rugjh voda, LJve k па svc;rcm i d o b rom 7.emljjscu. Cela socna Ьil jka, Ье7. ko rena, а 11 a roёito listovi, \' С0Ј11а је p r jjattюg 1 blagop; ukш;a ј upotrcbljava sc kao , nJata, za spi·avljaoje corbl, va t:jva i pirea. 1'\ajv i:k moze da sc ko J·istj щl marta clo okrobra, а)ј i zпаtпо 11LJ:ie, ра ёеsю i 7.а VJ"CJ11C blaz jl1 ;.-.ima. Na !11C$t jma gclc se javlja u vccoj kolieini, jeclao covc k ;"а jctlan t as ШОZС сЈа SkL!pi С)О 3 kp; L1 p0· 1 ~·с Ыј ivЉ Ьilj niћ cle lo va. Slicno se ttpot•:ebljavajL• i s le tkce vrste:
~· ~·adjma ј
48. MOKRICA - S tellnrir1 шtun lim ili Mrr/щhiuш aqu(//imш (v LICja SJ. 23 . - Sumska miSjakil\ja kurja cka c reva). D osta ј · - S lt /la ria tJt NJ fJГioJi 1·a sprosrranjena u nas i raste ро \ laznim mestjma i u k raj vocla. celoj nasoj zem\jj. Znatno је veca ј Bjljka је veea i jzdasni ja od mjsja - krupnjja od oЬicne mjsjakjnje. Mokj пje. gu se нpotreblj avaci za jelo samo 49· SUMSКA M[SJAКINJA sasvjm mladi delov j ј lisюvj, u Slellaria 1/fi/IOГIШI (sl. 2.3). Rastc ma njoj koJjCini ј u mesav jni sa ро ,,Jaznjm i svezim mescjma u clrugim divljj ш povrcem, jer su 11J"d skim ј planinskit11 sumama u gruЬlji ј b rzo OC\' fS n u. 50. PUCAVAC - Siltlll' l'lli- · .....~LJ0"8..- gaгis, porodica Cm)·opl;)'llnceae kara nfili ili klinbli (pucaYica, p ucal iпa, pt~sina, skripac, skl·ipa lac ; sl. ч) . Vis egodisпja Ьiljka, visoka do Go cm, sa cankom stablj ikoш pri vrћu razgranatom, sa nащрюt11iп1 p lavicasto;,:elenim kop ljasrjm ili kop\jasto-jajastim siJjatim \i:;to\:j. ma. ћi vrhu staЬJj jke, u rastresitoj cvast j, nalaze se beli c\'e tovi sa 5jrokom mehtlrastom cas icom pllno m vazduha. Cveta od aprila d o jLJ ia. SJ. 22. - MЩ a kil\ja - \"ttllllfi• '""'"'
~ 1·cva,
43
JESТI\'0 DIVЦi;;
Sl. 24. -
IHLJE
P ucavac -
JESТIVO
Jiltlif ''"lf.m·iJ
Veщna rasprostraлjena biljka, koja se cesto srece u brclskim i planinskirn predelima u celoj nasoj zemlji, gde rasce ро travnjrл obroncima, jvicama suma ј sumaraka, livadama ukraj puteva i staza i sl. Mladi proletnji izbojci, socru vrhovi staЬ!jika ј mlado lisce mogu da se upotreЫjavaju za spravljanje salata, corЬi, variva ј sl., i to bez ogranicenja. Ne postoji opasnost da se ova Ьiljka zameru sa nekom sliCnom skodljivom biljkom.
bcli i cakocle pljvaju na poYrsini vode. Cvcta tl junu . . Rasprostranjen је u celoj na5oj zemljj, n~troCito и nizim predelima, gde naseljava skoro sve stajace vodc, bare, lokYe u mocvarama, pliea toplija jezera, priobalske deloYe reCica sa veoma sp01·im tokom vode ј s licna mesca. Cesto ~;е nalazi L1 v1·lo veljkoj koliCini па jednom mestLJ, pokrivajuCi liscem voden u pov1·sjщ, i па пekol iko hektara. Koren ј poclanak, koj i је veoma vcliki, sad1:zi vrlo vclike kolicioe s kr<>l1a, :~.atim taojna i cl шgih mateei ja. Moze da se opot 1:eЬi za ћranu kuv~ш, ресе11 iU osuseo ра samlevcn u brasno, kao s irovina za hleb, kase, rа:ше poslastice i sl. Na mestima na kojima sc lokvanj javlja u vecoj kolЊn.i i na pogodnom scanistu (plitka vocla Ш mesca sa kojih se Yoda u sнsnim mescima ili s jeseru povukla), jedan covek mo~c za jedan cas da iskopa do 20 kg podanka. Seme lokvanja, kad se proprzi, moie da sluzi kao zamena za kafu.
51. LOKV ANJ - Nymphaea l'{p11phaeaceae- lok-
beli lokvaпj, Ьlatni cvit, lepen, Ьеrеспа trava, jeze1·ska lilija; sl. 2 5). Visegocblnja vodeпa biljka, ciji se koren razvi ja u mulju na dпu stajacih voda, а kroz vodtl se sve do povrsine prtlzajL• duge socne lisne drske i cvetna scaЫjika. L jscovi su veliki, s rcasto-bubrezastog oblika, odozgo sjajru i plivaju na povrsiru Yodc. Cvetovj su krupni, veoma lepj, 44
52 . ZUTI LOKV ANJ - N"ш l111et1m, porodica Nj•1J!plиea
рlиЈ·
lokvanji (iuti lepuh, zuti lopoc, lekuta; sl. 26). Biljka s\ jcna IJclom lokvanju, ali sa nesto s itnjljm ј uglastim listovima, koji takotle plivaju ро povrsiru vode. c,ret је zute Ьоје, manji је od cvcta \)elog lokvanja i pliva ла povrsinj \l()de. Cveta u junu. H.asprostranjen је ро celoj паsој ~cшlji i гaste 11а s l i cni п1 stanistima kao i bcli lokva11j, ali ~а о Ы сnо ima manje nego ove vrsr.c. Коrеп i poclanak sacll'ze closta s kroba, zar.im dek1itrozc, saha•·ozc
t t•ae -
5 3· LUCAC - Alfim·ia o!ficina/is, porodica Cmciferae - krsta-
Sl.
аiЬа, porodica vaпji (lopoc,
Sl.
25. -
Deli lo kvnnj
DIVLJE IJILJI:;
26. -
Zuti
lokv:onl
i drugih mate1'ija. U sirovom staлju ~ matraju sc otrovпim. 'Posto se pokisele u vodi, gt~be пag01'ak l l kus; kLJvani Ш peceru mog u cla ~е opotrebe za jelo. Suseni ј samlcveni u Ьrаsпо daju dоЬн1 sirov iпu za hlcb, kase, razne poslas1ice i sl. Prinos је о е~ со manji nego pt·i vaclenju belog lokvanja. Proprzeno seme takode moze da se LlpotreЫ kao zamena za kafu.
sice (l t~cica, lucina, cesnjaca; sl. 27). Dvogodisnja zeljasra Ьiljka, vtsoka do 8о cm. Donji listovj su јој bubrezastog. а gornji srcastog oblika, ро ivici su zupcasti. Pri vrhu staЬljike пalaze se sitru beli cvetovi skupljeru u rastresitu cvast. Cveta ocl maja clo ј нла. Cela Ьilj ka шirise ла beli luk (cesnjak). Javlja se u celoj nasoj zemlji, closta cesto u liscarskim, а recle Lt mesovitirn liscarsko-cetinarskim sumama, od nizjh brda sve do oko 1 200 m nadшo rske Yisine, katkada i na krsevitim mestima obraslim 45
JESТI\' 0
JESTIVO DI\' LJE Bll. ll·
DIV LJf. 1\ILJE
suma i"ciшa, na nesro svezjjjш mcsri ma, ispod ZЬunja, u zivicama, ро ivicalu a sumskih puteva, ла zapuste пim mestima, cesro u vecoj ko-
1 proletnjj listovi mog u se kor·isllli za spra\•ljanje corЬi ј varjva.
56. CRNI SLEZ - Molnt sil' t•rft·is, porodjca Molмcette sle-
l iCiпi. ЛЈ lacli izdaпci,
staЬljika i шjrjs ј ukus be-
v rsci
listovi, koji jmaju lo~ luka, mogu se korjstiti od apJ·ila do juna, а naknadn.i socnijj jzlю jci i do jeseni, za spravl jaпje cmbl, varjva, pirea od o1 esaпog p o \•r·ca, kao dodatak salatama, za zaCio, а sitno iseckani kao zamena <:а bcli l нk. Моgн da se ttpot rcЫjavaj ll bt:z ograпjceoj a ј neskodljjyj Sll. Ne postojj opasnost da se ova Ьi ljk a zameni sa nekom $licпom skoLl lj ivom Ьiljkom. Na mestima mt koj i ma se lнсас javlja ll vccoj koli cillj, ј сdап covek mozc za jeclan са~ lla sakupi do 3 kg upotreЬ!jivih clelova Ьiljke. Sеше moze cla se tlpotreЬi kao zaCin i zamena za s laCicu. ~4- MORGRUSA - Cokilr шtl ,·itiшo, porodica Crшiferoe - krsrasice (morgru sa, morska gorusica; sl. z8). Jedпogodisnja zeljasra Ьi lj ka, koja naraste u visi nu do 30 cm, sa cesto poleg lom staЬJjjkom i шctlusobпo jsprepleteлjm ograncima ј dosta ,,eJjkim lisro\rima, dvostruko izdeJjeпjm debeljm, m esnarjm i socпim . I~epi beli jJi S\'Ctlolj uЬicastj cveюv j sJozen.i su u cvasr. па vt·hu staЬJj jke ili njenill o g r:anaka. Raste u prjmorskim kt·ajevima, uz samu morskн оЬаlн, ла vcoma s lanom tlн do koga dopiru morski talasj. Mlacli nadzemni delovi Ьiljke ј socn.i !istovi jmaju specjfiCan ukus па slaCicu: mog u da se upotrebe
Sl.
>8.
Morgr 11 ~n
CaJult
JнariliJIIa
kao zacin, zatjm kao salara, za corbc, varjva ј sl. Ima podataka da је u vreme gladj korcn morgruse ш le\•Cn u brasno ј upotreЫja,ran 7а hleb. 5 5. SULAC О·ашЬе tatario, porodjca Crшifю·oe krstasice (clivlji k:нfiol, morsko zelje; sl. z9). V jsegodjs nja Ьiljka, visoka 50 clo 90 c m, sa razgt"anatom stabljiko m. L isto,•i sн јој veli ki, odeblja lj ј pct-asto jzdcljenj, s clonje s1:rane sa bclim CYt:stim dlaCicama. Pr·i vt·I1LI StaЬJjjke SLI stitasto-grozdasti cveюvj. Korcn је veJjkj, jak ј mesnat. Rasp1·ostranjcn ј е н prjobalnom pojasu prjmo1·ja. Koren se moze korjstiti presan kao salata ili kuvan. Mlacli jzdanci
t ovj (gusCija tra\•a, djvljj slcze tiO\•C, k loЬcicovje, sums ki slcz ; sl. 3 о). l rtlпogodis пj a, t·ede vi scgod j s п ja t el jasta Ьiljka v jsoka od 30 с111 1 )а do 1 m, sa veo ma razgraпarom , , aЬJjjko m, cc5to s kom polcglo 1u ро zemljj. Listovj su tamпoze lcп c l)() je ј slabo maJja,•i а j7.cle l j cпj s н 11:1 jednake okt·u~ l astc 1·cznjcvc. Cveta ос\ maja clo jt1 la ka1pпim k pi111 t·uzicast jm cvecov ima pгo ~a l·a пim ljtiЬi Castj m z jJjcama. Ras pros r.ranj cп ј е ро celoj na~() j :.-c mlji, od ojzina clo o ko 1zoo m 11admo rs ke vjsinc, а 1·asrc ро t 1ЋV 11itn mestiшa obrasl jm rravom пa S l. 30. Crni slcz - Ј/а/Ј-..1 ulпstru m cito niskom tt"avo m, na zapLI~tc пim ј retko obrasljm mescjma, нkt"aj kao korov ро zapustenim njjvama, pнteva, og rada, zjyjca, ро mcdama, нtovjma ј \'Ocnjacjma. kameni t jm nas urjm mcstima, ccsto Mladi listovi, izdaлcj i v r~cj oko j)i u ЬJjzjni naselja, karkada i staЬijika vrlo su prjjatnog ukusa i od davn ina se u mnogim zemljama upotrcЬl javaju sasvim mladi za mesane salate, а ј kasnije za spra\•Jjaпje соrЫ, vari\ra za nadeYe i sl. Mogu da se koriste bez ograпicen ja od ranog proleca do sredine leta, а ta kode mogu da se upoнeЫjav aju i лaknadni jesenji izbojci. N ema opasnosti da se ova bllj ka zameпj sa nekom sljcnoш skodlji,•om Ьilj kom. Na mesrjma gde se cesce javlja, ј сdап covek mozc za jeclan cas da sak нpj oko r, 5 kg t!potrebljivih Jjsrova. Seme sadrzi u lja, а ukUSПC mJade pJodOVC CCStO Ll svezem s ranjн rado jeclu deca. S l icнo se t~potreЬljavajti ј sledece vt"ste koje su veoma s rodnc slezu : Sl. 29. Tators ki i "l"c ( . fllllti~ ' " ' ' " ' ' '
47
JESТI\'0
JESТJVO DIVLJE BILJE
prcdela Slovcnije). I ljsrovi ј plodovi sadrk vitamina С. Listovi se najccsce upotreЫjavaju kao salata, ali ј kao kt•vani. Plodovi takode mogu da se koriste za jelo.
59· VELIКA SLEZOVAC::A Malva alcea. Raste najccie u brclsko-planinskjm predeJjma zapadne polovinc nase zemlje (Siovenija, Hrvatska, Bosna ј Hercegovina). Cistovj ј mlacli i:tdancj se L!potrebljavajLI :>:а salatt•, corbc, variva ј рј •:еа, а mladj ploclovj mogtJ cla se jccltJ ј svc:ti. 6о. РIТОМI SLEZ - A ltl;aea 1·оиа (tJ:ancJayjJje, t"Umen cvet, treuda, g•·udicn jk). Raste пајсеsсе LJ
Sl. 31. -
Sitni slez -
Jifnll·o lfrJ:Itflo
57· SITNI SLEZ Malflfl neglecta (modrj slez, slcz-po-
zemljuh, koturac, solzeno zeljc; sl. 3 1 ). Veoma cesro se nalazj u celoj nasoj zemlji na slicnim mestima kao i preth odлa vrsta, а naroCito је veoma cest kao korov oko na~eljenih mesta. :Маnја је Ьiljka ос! crnog sleza, а Jjsrovi SLJ okruglascjji, bez reznjeva i na clt•goj drsci. M ladi listovj sadrze znatno vik vitamjna С i karotjna nego prcthodпa vrs ta i llpotreblja vajll se za salaщ, а cela socna Ьilj ka i za spravljanje corЬi, variva ј pi •:ea.
58. BELA SLEZOVAC::A Malva pusil!a, koja ima ро vise bledoruzicastih cvetova :.:ajedno na dugoj drscj, а raste skoro u celoj nasoj zemlji (sem Yisih planinskih
primOJ·skim krajevima i toplijim delovima Makedonije, ali је gaje11jem prosireno na skoro celu пasu zcmlju. Cesto podivlja ј moze se nacj ј van vrtO\'a. Vrlo lepa, dekoratjvna, vjsoka Ьiljka sa krupnjm r-uzjcasrjm, zutim, ljuЬicastjm јјј tamnocrvenjm cvetoYjma. Jjstovj se t•potreЫjavaj u za gotovljenje corbj, varjva, pirea, za zavijanje sarmc ј sl.
zeljasra Ьilj ka, koja veoma liCi na
6т. BELORU:l:IC::ASТI SLEZ
f-avalbem tbшi1'!,iaca (stola, laksj slcz). Raste u skoro celoj nasoj zcmJjj, scm Ll planjnskim preclelima Slovenjjc, а nalazi se ро Jjvadama, jvicama travпjaka, tlktaj meda i zjvica. Mladi Jjstovj, izdanci ј soC!1iji vriki staЬi j ika ocl proleca clo pocctka leta ј oni ос! паkпасlпЉ izbojaka tt јеsеп upotreЬ!javajџ se za СОrЬе, Ya t·jva, pirea, nadeve ј sJ. 6.z. ZEC::JA SOCA - Oxalis accto.r~:lla, poroclica Oxalirlaceae kiselice (zecji kiseljak, cecelj, zecji kupus, zecja deteliпa, zajcja deteJjjca; sl. 3 z). Visegodjsnja nezna .
Sl. 32. -
Ze~ja
soco -
Oxalil ottloullo
Sl. 33· -
Netik -
OIVLJE BILJE
lшpa/itш
uo/i tnugrrt
63. ZUTA ZEC::JA SOCA Oxalis comiculata. Veoma је s)jcna prethodn oj vrsti, samo su јој listo,, j tamnjje zelene Ьоје i sa ljuЬicastjm preliYOffi, а Cvetovi zJatnO ZutC Ьоје. Rasprostranjena је ј raste veCinom kao koro'' ро poljima i vrtovjma nizih predela. U porrcbljava se kao i prethoclna Yrsta. 64. NETIК - !tllpatiens no/i lcmgere, poroclica B alsaminaceae netici (netak, neclirak, kurjaca ; sl. 33). Jcclnogodjsnja, socna zeljasta Ыlj ka sa socnom stabljikom koja moze da naL"aste clo бо cm ра i do jednog metra. Listovj sџ јој naiz111Cnicnj, duguljasto-jajoJjki, ро jvici zupcasti. U donjem delu stab- · ljika је zadebljala l1 оЬЈјkп C\rorova, а u gornjem delu је dosta razgranata. Cveroyj su zuti ј dosta krupni. Cveta od jula do avgusta.
49
J!iSТIVO
DI\'LJE
ВIЧП
Raste ро sveziш, hum usom bogarim, zasencenim sн mama u brclskjm ј planinskim predeJjma veceg dela nak zeшlje, naroёito u severпjjjm krajevima. Cesto se javlja н vclikom mnostvu. Mogu da se upotreЬljavaju soёne sra Ыjike i listovi sakнpljeпi и pmlece dok је Ыljka jos sasvim mlada; od пjih se spravljaju ёоrЬе, vari va ј pirej. . 65. CUVARKUCA - .\'eшfю· viiii/111 te.·tot·нш, porodjca Cl·c,sш/a t·eae - ja•·iei (zecji kupнs, 7.ed njak , va7.claziv; sl. 34). Visegocliiiпja Ьi lj ka sa brojпim debeJ jm, mesпatim ј socпim listovima poredanjm ll clebelн >>Iuzн« pri zemlji, iz ko je izblja takocle mesnata stabl jika у ј . soka do 30 сщ, na Cijem se vrhLI га7.vјја krupaп :luc kasto-crveпi cvet. Cveta jula ј avgusta. Raste ро v jsjm brdjma ј planjnama; na jstaknutim, svetljm ыenja cima. Debeli sоёпi (jscovj upotrebljavaju se kao salata ј 7.а spravljanje variva. SJjcno se upotreЬljavaju ј s(edeee \'fStC cuvarkuca :
JESTIVO DI\'LJE BILJE
slac ko-пagorak н k us
67. MALA CUV ARKUCA schlechoni, koj:r raste na
Jeшpemit>IШI sljcпjm
stanjsrjma.
Јеdнш о/ ja··jei (Ьс)ј zednjak, sjl'aП su)jevak). $ јша, sоспа, dugogodjsnja Ьilj ka , visoka do 10 ст, p1·i zemJjj razgraпata, sa ltшogobrojnim sј rп јш, uskim, ''a ljkast jm i veon1a socпim 1jstov i ma kojj obrastajн s taЬijikн sa svj(, ~щаnа. Pt·i vгhu st.abljjke J:a7.vi jaj u sc Ьcl i ј)ј ЬlecloljuЬicasti cvctovi. Cvcta ос) juna clu oktoЬra . Ј а ,, Јј а se closr:a ссs ю ро kamenjtim mestjma Ьrds kih i planinskih pt·eclc la u ccloj паsој zemlji, cesto tl vccoj kolicjпi. U potreЫjavaju se soё nj vt'lюvj staЬJjjka sa lis toyjma 7-а salate, spravljanje соrЫ ј va•·jva. yfoze da se upotreЫ bez og t-anj ceп ja ј ne pt·cti opasnost da sc 'l.amcni sa nckom sblnom s kodljj\r()m vrstom. 69. 2UTI JARIC - Sed11ш аСЈ-е (zuti :Zednjak). Razlikujc se od bclog prveпstvcno ро tome sto jtna zute cvctove ј пesto је sitnija 66. PLAVA CUVARKUCA - Ыljka. Javlja se na sJ jёnim шesti Seшpervivнш g!aiiCtiШ, koja se javlja ma, cesto u ~natnoj koliёini. Ро па sljёnjm stanjstima. u kusu је malo lјщ, а]ј pri kнvanju guЫ ljutjnu ј dobar је ~а gotovljcпje jela od mcsaпog cljvJjeg ро '' rca. Kar·kacla sc upotreЬ!java i za sp1:avljanje mcsanih salata. ..__,.._ 70. SURUCICA - Nlipe11clula IJexcфe!ala, porodjca Ro.raceae t•u za ( koncara, g ripclj, zcludovo zelje, svj11ju•·ak; sl. 35). Visegod jsnja zeljasta Ыljka, ko ja nat-aste Ll v i siпtl clo 30 с т, sa dttg ttljas tim listovima, clvost ruko l'eckasto izclcljenim, tako da se sastoje od prcko zo parj Jjscjca. Na zilama
68 BELI JARIC -
Ьнш, porodjca Сгоsш/асеое -
/
i podsecaju na gorke bademe. blogu da se uporreЫjavaju za jelo presпi ј na ra~LjCite пaCine pripremljeni, а i u 1ncsaviпi sa drugim krtolastim Ьi Ljkama za spl'avljan je kasa, hlcba ј sl. Nc posroji opasnost od zamenc sa nekom slicпom 5kodljjvotn Ыlј 1- 0 111. 71. MEDUNIKA Filipeп шla н!шт·iа (mocval'lla sнн1сјса, I>Ltd jteljjca, osinka; sl. 36). Srodna је pretlюclпoj vrsti, ali с· mnogo visa ocl пј е, naraste t' t·c ko metaг t1 vis jnu, [jst.o\1 i s џ :, t'Ltpniji i sa krttpпijim JjstiCitna; ·, о.·е п netna gошоЈј а; cvecovj SLI kt· trpnijj i takotle sloze пj Ll J.џoz clasto- merlicastu cYast ргi vrh u cvcrпe S(abljike, Ьоје su zuckasto-bele ј closta jakog prijaшog rnir·i$a. Н.aste na mocvarnim mestima, oko bara, pocoka ј jarkova, cesto н veoma Yelikoj koljcjni na јес!-
lttljkc nalaze se okruglj zadeЬ!jal j \'ОПюlјi. Cvetovj su beli ј[ј Ыedo •нzjcasti, sitпi ј slozeпi u grozdasru • vrщ prj vrhн cvctne staЬ\jjkc; , v~:taj u od aprila do jula. Vcoma је rasprostranjeпa Ы l jka н ~ko ro celoj na~oj zcmJji, od tlt t.iпa i pobrda ро dosta viюko u рЈ.ш јпе .
Kas te ро st• vjm Jivadama ј pastlptcima, ро ivicama t•etki11 sumal:lka, ukraj staza i PL•teva; cesto sc 11а 11c koj livacu nalazi u ''coma velikom broju. 1\'\lacli prolctnji Ј isюvj 1110gt1 da .,,. щю tre Ыj avaju kao salata, а t н·s to knsnije jos samo kao k1.1vano Ј>онсс. Imajtt speejfiean ukus, te Ј<' :nro Ьоlје da se mesaju sa c\rџgjm , J.,·Jjjll1 povrcem. Gomolji јтајu
Sl. 36. -
Medunika -
Filiptлdиla ul!lliiГJtl
JF.ST!VO DIVLJE B!LJE
JESTIVO DIVLJE BILJ E
nom mcstu. Javlja se u skoro celoj nasoj zemlji, od nizina i pociЬrda ра dosta visoko u planinske predele. )..fladi lisюvj mogи da se иро trеЬ!ја\•аји kao povrce, ali ih је zbog dosta jakog aromatiёnog mirisa bolje иpotreЫjavati и mcsa,rjnj sa drиgim divljim po,rrccm. Predstavlja dobru siroviпu za kiseljenje. Na mestima gde' је јша Ll vccoj koli6ni jedan covek moze za јес\ап cas с\ а па bere do 3 kg t1 potreb)jjvih listova. Ne posto ji opasnost cla se zaшcne sa nekom s Jicnom skodljivom Ьiljпom vrstom.
72.. KUPINA -
R11Ьщ
ji·uti-
t·osю,
је, kad sazri, crne Ьоје, SJЗJna veoma slatka ро ukLtStl. Н.asre ро ivicama SLtma, Ll sverlim sиmarcima, Llkraj livada, sraza, pLtteva, ро skoro celoj nasoj zemlji, od nizih preclcla do srednjeg plaпiпskog pojasa, ccsto l1 vel i koш ШПOStVtl.
Od listova kupine mozc cla se sprav Jja ukL1San vi tamiпs ki сај, koji ро aromi poclseca шt pravi (1·uski). PlocloYi p rcdstav ljaj и izvrstю voce, koje nюze cla se jede presпo i prjprcmlj cпo 11 3 l.'::t?:JjCjte naciпe (Sl1VO, kao kompo t, pckmez, ma rmclacla, sit'Up, zclc ј s l.). Кирјпс !1С Jice ni na jcdan Od Ott:OV11ih ili s kodJji vjh divljih ploclova. ОЫсnој kLJpini slicne Sl1 i sleclece v~sre: 73- SUMSKA KUPINA - Rubщ hi1·tш. V coma је ccsca i rasre и YCCinj nasjh SUma, narocitO l! kontinentaJnom delu zemlje. Zbиnovi sи шanji ос\ oЬicne kupjoe, sa sitnijjm bodljama, belim cvecovima ј ne~to sjrnijjm crnjm slarkim plodovima.
porodica Rоsшещ - ruze ( ostruga, ktipjeпa, kupinjaca; sl. 37). Visegodjsnji Њuп, visok do 2. m, Yeoma razgranat, sa dL1gim po,•ijenim bodljastim siЬovima, sa krupnim perastim listoYima koji se sastoje od ро 3 do ј zupcastih jajolikih listiea na bodljika voj pereljci. Cvecovj su beli jJi crveokassto-beli, grupisani и stiюlikim cvastima na vrho,rima ogranaka i cve74· NIZINSKA KUPINA tajи и tokи celog leta. Plod је u R11Ьш соиiш. Raste l1gla,rnom ро obliku dosta krиpne bobice, koja vlaznim mestjma, oko rcka, potoka, mocvara ј sl. zьunovi sи niskj, po le~li , sa trodelnim listovitna, koj i su s donje strane s vetJlje Ьоје, belim cvcrovima ј sa plavjcascim, fir1jm pepeljkom posurim plodovjma slatko-kisclkastog l1kusa.
16. MALINA -
RнЬш idoeш ро
11\:tljLtga, sunica, crlena kupina). 1>1 '' t:пasti ~iЬ, yjsok do 1, 5 m, .1 neparno jzdeljenjm listovima, Ј ••11 sи s donjc strane belicasti, J... Jim cvetoYima i cпrenim plodo' 1111:1, Yeoma ukusnim, nakjselo ~ J:ti kim i aromatiCt1im. Od svjh vrsta kupjna ј ma]jna ••Јю l t'eЬijavajи se liscovj za spravIJ.I 11jt: vitaminskih cajeva, а p lodov j 11 ' ('tl stavlj ajи ukusпo voce ј sjroI' IIНI za spreшanjc kompota, clze•н •>va, sirupa ј dru~ih s latkisa. 17- SUMSKA JAGODA - Pra'''"'i'' t!esm, porodica Ro.roceoe, rL1ze (J:II',odnjaca, marnica, po7.em .\jџsa; , Ј , 38). Njska zcljasta Ьi lj ka, sa 11 .tj r1 im podankom jz koga svake l ', ~>< line izЬijajџ troclelni ро ivici 11 pcasri listovi i vrczc koje puzl1
78. GUSJA TRA VA -
n. PRIMORSKAKUPINA -
R11Ьш 11/шijoliш.
Sl. 37· -
Kup ina -
RиЬиs frJtti
Raste ро suvim ј kamenjtim mcs tjma ug lavnom u р~ј mors kom podrl1Cjl1; cvetovi su t·uzicasti, а plodoYi с шi , slatki i veoma ukLJSni.
zemlji ; cvecovi sи beli ј grиpi sani su ро nekoliko и gornjem delи cvetne staЬljike; cveta od aprila do pocetka јиlа. Plodovi su mali, veliCine sitnih \esnj ka, sЈ јспј bobama; sazrevajLt od sredine maja do sredine avgиsta, crveni su, nakiselo-slatki ј ai'Omaticпi. Raste ро svetlijjm ј otvorcnijim s шпаmа, sumarcit11a, sums kim krceviпama ј pozaristitua, od niziпa i pobrda do oko 1 500 m пaclшorske visine ti planiпama, cesto ll ve]jkom шnostvи. Ocl Jistova jagocle spravlja se veoma ukusan ј aromatican Yitaminski сај, а pJodovi se LlpOtreb\javaj u kao sишsko voce, presni, SLISCni (i za сај), pripremljeni k:ю kompor, slatko, dzem, sirиp i s J. Na mestima gde se jagode javljajtl ll vecem mnostvu, jedan covek moze za jedan cas da nabere oko 1 kg plodova. Ne postoji opasoost da se zameni sa nekom slicnorn skodljivom biljnom vrstom.
~1 . ј8. -
Sumskn jagoda -
Fr11дaria >t!lo
Po-
tentilla ашегiпа, porodjca Rosouoe - rl1Ze (bezan jca, bezanka, gиsjak; sl. 39). Visegodjsлja zeljasta Ьiljka sa tankom staЫjikoш, koja najcesce риzј, ј dи guljastjm perasto izcleljeпim listoviшa, dt1gackim zo cm, sastavljenim od ро 7 do 1 1 clt~gџ ljastih cluboko nazLtЬ\jenih listjca, koji sи sa dонје strane srebrпasto-sivkasti. Cvetovi Sll јаsпо zџti, dosta kшpnj, а javljajи se ос\ maja clo kraja avgusta. Biljka ima trajan podanak, cesto u oЬ\jku gomolja ј dosta mesnat. Javlja se u veljkom delн nase zemlje, narocito и severnijim predelima, dok је и primo rjи иopste
Jli$ ТIVU
JESТI\'0
DI\'LJE BILJE
79· VIRAК - Alrheшillo vulporodica Rosocмe - ruze (v •·kura, gospin plast; sl. 40). Viscgodisnja zeljasta Ьiljka, koja narasrc do 1 5 cm н visint1, sa lisюv jma ko ji sн cllanoliko jzdeljenj, oclozgo goli, а s сlопјс stra пe, nа гоё ј rо oko zila, sa prjlcg ljm dlaCicama; cveюv j sџ sirn j 7.џckasri skupljer1 j tl A'01'!1 jem ci~ILJ cvecn~ srabl ј ј kc t• t1cp 1Ћvilnt1 mecJicasto cvast. Cvcra ocl maja clo ј нпа. Ras1:c ро mtvoim poyt·siпama, Jjvadama i s J i ~ r1jm 'mcstima tl пaj vcccm tlck1 tlaSC zemJje, Llg )avnom ,l!,fiГis,
U
p J aпi11skjm сЈеЈОУ tП1а,
CCSIO
U
VCC(:I11 111110StYL1. Sl. 39· - Gusja rravй МЈасЈј Jistovi mogu cla se L1poPьfrn/illa a11teriua tтcbljavajtl za spпt,, Jjanje yjramin:; ko~ еаја, а j:;ro tako ј za соl'Ье, пета. :\laj,rjse rasre u ПI ZIJama ј \•ariva ј pjr·ea, sami ili cesce l1 mepobrdu, а rede u planinsk jm prc- savill j sa clrugim zeljascim ,,r·stima. delima, gde se ograпicava па donji Na П1C~tima ~cle se javlja ll vecoj planinski pojas. Rasre па vlaznjm, koJiCini, jcdan COVCk ШОZе Za jedan сеsю ј moc,•arnjm mcsrima, ро vlaznim ј svezjm livadama oko reCica, poroka, bara ј sJjcnih :.nesra, нvek na otvorenim povrsinama i cesto u veJ jkom mnostvu. T~isrovi g usje trave mogtJ сЈа se upotreЫjavaju za spravljanje t•kusnog viraminskog саја i kao povrcc za gotovljenje с01·Ьi, pirea, ј slicnil1 је Ј а, sami ili u mesavini sa clп•gim • cJivljim povrcem. (~omoJjj nюg t• сЈа sc ku vај н, pcku i dodaju sjrovjnama za :>p ravljanje kasa, l1leba ј sl. Na mestima na ko jima se gt•sja t1-ava javlja u veJjkim ko l ici п ama, јесlап covek moze za јеdап cas cla nabere do 3 kg listO\'a ј ]ј da nakopa do 1,5 kg gomolja. :\!"е poscojj opasnost da se zamcni sa nekom sJjcnom skodJjjvom Ьiljkom. 51. 40, Virak AlehtшN!a l'll~garis
DIVLJE BII.JE
'•~
tla sakupi do •,5 k~ listo,·a. 'е opasno:;t cla se zamcпi sa 111 J..om skoclljiYOI11 ЬiJjnom \'СSЮШ. Ко. PLANINSКI VIRAК lklш11illt1 olpntгis, rastc u~lavnotn 11 p1·cclelima ,·j~okih planiпa, ро pl.111 iпskim pasnjacjma ј Ji vatlaшa. ~t. tbljike i pctcljkc J jgшva str obI."Jj pr jJeg Jjm tiJac jcamn, J j~rovj Hl Jн1IJ1'czasrog оЬЈјkа·, najvisc tlo ро Ј, •v i11c krpasro i zclclj c пi. Upot•·cJ)Jf.lvajtl se kйо i Jjsrovi pt·ctho<.lлl' рщюјi
1 I':> IC.
н 1 . PETROV АС /1д.riшonia '"fmtm·ia, ро1:щl јсй Пo.rrtcecte - - на %е ( l o':t\':1 cclog svcta, kt:avica, vcJika '"kш:ica; sl. 41). /..cljasta blljkn, 1 о ја moze tJa ll:'l l'aStC сЈо 60 Clll џ l'l~ jпt1, sa kt·pasto izcleljet1jm, па I Z)~ I ccl g rllblm listo1•jma tamnijc cit:t1C Ьоје; CVCIO\Ii su zuti, sa1 11pljcnj u vitkc grozdovc p•·i Yrhl1 , н·шс staЬijike. C1•eta od maja cln f\111:1 . l~a ste ро tr:\l•nitn povrsinama uz ., ttт ~вmaraka, ll svctlim retkjm 111Hama, ukraj scaza, od пјzер; polmJa do srcdnjjh planina (clo 1 • :ю т naclmot·ske \' isiпe). \llacli listoyj clo cvetaпja Ьiljkc 11potreЬija".·aju sc za spravljanjc 1 tta тjnskop; ёај а Ыаgс аt·оп1е, а i Ј ..111 povrce, Ll 111CSav joj Sa cii'L1p; j111 1cljasrim Ьiljkama, 7.а spt-avljanjc < шЬј , \oЋI'iYa ј sJ. Rz. DIVLJA RU:l:A Нои иlllillп, pOI'OCiicй Лo.rrn·eш ~ ft!ZC (pasja fl1Za, gjpak, SipkOYiJ1:1, SCJ1LIIIka; sl. 4z). \Теоmа razg1-anato '• 1Ы ј е obt:aslo ја kjm ti'110vi ma, kojc mt·asrc u v js iпl1 clo 3 m, sa v ise povijenih grana, sa neparno perasto 1/,(Jcl jenjm listovima, Ci ji su listjCi снаЈп ј, ро jvici zupca.sti. Cvetovi
51.
41 . -
Petro\•ac -
. J,z.ri111011ia tиpntuia
su ve\jki, lepi, шzjcasri ilj beli ј Yeoma pt·ijatпog mirisa; C\'Cta maja i јвnа. Plod је jajoliko-dнgнljast (sjpkinja), zreo је naranzasto-crvcпe Ьоје, sjajan, oko 1,5 cm dugacak, sazreva septembra do oktobra. Raste ukraj St1ma, u retkim, svetlim sllmarcima, medl1 ZЬi.юjem, t~kraj puteYa ј staza, od п јziпа clo srednjeg planjnskog pojasa, н skoro celo j nasoj zemlji. Mlacli lisrovi se ttpotreЬljaYajL1 za spt·avljanje vi camiнskih cajeva. Zrcli p lodoyj se takocle нpo r reb ljavaju za sp raYijanje vcoma tlkt1Sпog ј aromaticп og \'jtamiнs kog са ја, а
i za yjtamiпskj konceнt •·at, pcktnez, cliem, zele ј druge slatkise. Na mestitlla gcle ima Yise dj,,J jill ruza ј kad dobro rode, jedan covek moze za jedan cas da паЬеrе do 3 kg plodova. Ne postoji opasno~r
JESТIVO
Sl. 42. -
Divlja ruta -
Rosa ttmma
da se zamene sa nekom sljcnom skod ljivom ЬiJjnom Vl'Stol11.
83. POLJSKA R UZA -
Nosa
ot'IJeщis.
Rasre ро sJjcnjm mescjma kao ј prethodna \ 7 fSta, ali u nesto toplij jm uslovjma. 84. PLANI NSKA RUZA Roso pend11/ino. Raste ро planjns kjm sumama ј jma tamnoruzjcasce Ш crvene C\'etove.
vi~e, uglavnom sa uspravnjm granama; liscovj su neparno perasto izdel jcni, ро ivjci plitko zupcasrj, malo siljaci. Cvetovi su belj, neprjjatnog mirisa, grupisani u srjtoliku cvast; cvctaju s r·ecljnom maja. Plod је dosta sjcna ЬоЬiса, kacla uzri svetlocrvene је Ьоје; sazreva sepremb ra clo oktobra; ро ukusu ј е slatkasto- r1akjsela i nagorka, ali poslc slane ј prvih mrazeva t1 veJjko j me1·i guЫ gorCin tr. H.as tc ро sumama L1 p l anjнs kjm p.reclcljma L1 skoro celoj nasoj zemlji, scm L1 11ajj uzпjjjm clelovjma ј Yojvotlar1Skoj ra ''пiсј; jma је па brclima oko 500 т naclmorske vj siпc ра clo 1900 m. Cesto је closta brojna i skoro s,rake godine obiJno rodi. Plodovj, nar·o6to ubranj posle slane ј prvog rnraza (rапјје su prjJjcno gorkj), шоgн da se upotrebe za spremanje vocпih cajeva ј na razJjcjte nacjne preradeni kao sumsko VOCC, ПЗfОСјtО U ffiCSaYini Sa drugitn djv)jjm vocem (vitamjnslci konceotrati, dzemovj, pekmezi ј sl.) Ne postoji opasnosc cla se zamene sa nekom sljcnom skoclljivom vrstom. Na mcstjma gcle se jaYlja н
8 5. ZIMZELENA RUZA Rosa seшperPir-eш. Raste u topljjjm precleJjma, а narocito и primorjн. Ljscovi su ј ој zimzelenj, koscati, sa оЬе strane sjajnj. Ljscovj ј ploclovi svih vrs ra clivljih щzа upotreЬJj avajн se na iscj naCin.
86. JAREBIКA - Sorbш rш cuparia, porodica Rosaceae - ruze (jareЫna, smrdljikovina, reЬika; sl. 43). Omanje sumsko drvo, koje naraste do хо metara, retko ј пesto
SJ. Н· -
Jйreblka -
S~rbщ ашнраriа
DJVLJE BIL)E
t:m broju, јеdап covek moze lijim ј topljjjm sнmama do yjgjne 1 JC.:CJan CaS da nabere do ~ kg od oko 1 500 m, naroCito na krecJ>l<>tlova. пjaku, na sнncanim ј suvljim mesН7 . BREKINJA - Ј'огЬщ toг tima. Plodovj sadr2e dosta tan ina, u~r~lis, porodica Rosaceae - ruze te str oporj, ali posle slanc i рп'ОR • lщ·k, bokunja, brckLrlja, makol- mraza postaju veoma ukusni i pocl111t':t; sl. 44). secaju na musmule. Mogu da se beru i ranije, ра da se ostavc cla н gnjjle. UpotreЫjavaju se na razliCite пaCine kao sumsko voce. Sa jeclnog drveta moze da se паЬеrе ро пekoliko kilograma p lodova. Ne posto jj o pasnost cla se zaшene SЗ neko m s Jicпom skodJjiYOffi ЬiJ j 1101ll vrstom. !'(
88. MUKINJA -
S01·Ьш
arir1,
porodica Rosaceae - ruze (mukovnica, muk, mok; sl. 45). VeCi ZЬun jli otnanje drvo koje пaraste do 10 m u ,,jsjnu, sa sirokorn ј g ustom krunom. Listovi sн celovirj, oko 1 о (i do 14) ctn dugackj, а do 8 cm sjroki, okruglasto-jajoJjki, ро jvici zupcasrj, sa don je scrane belieasrj . .Мnogobrojni beli cverovj slozcnj
SJ. 44· -
Brekinja -
Sorbш l•nнiн~>fil
Vjsoko s Lrmsko clrvo (visoko clo 10 m - re((c malo ,,jse), jako razJ.!,т:шato ј g uste krtшe. Listovi s н v~,;ljkj oko то cm, ро ivici su krpascj 1 п сјеd п аkо krнpnjj e zџpcasti. Cve1о vi su bcJi, si tпi ј grt1pisani na tlщ~ackjm petelj kama, cvetaju ша ја do juna. Plocl ј е cluguljasto-ok1'L1glasc, dugacak do • ,5 cm, najpre tтvenkasro -zuckast, а kasnije, kad sazri, postaje s rned sa beljcastjш 1ackama; sazreva u oktobru. Raste u veljkom delu na§e zeш ljc, u brdslcim ј planinskjrn svet-
SJ. 4S· -
Mukinja -
Sиbus
aria
jESTJ\'0 01\'LjE BILJ!!
su u rastresite grozdaste cvasrj. Plod је bobi6lst, veliCinc ј oЫika kt·uprюg graska, kad sazrj (okrobra), sveclo је сл,еnе do cr,rcno-narandzaste Ьоје. Raste ро retkim svcrlim sumama, na stenjacima, medti retkim zbttnjcm, ла suncanim obroncjma, ро obodjma livada tl brdskim ј plйnjn s kjm preclelima, najcesce ш1. k 1·ccn jackjm tereni ma. Cesto :>с s r·ece tt vecem broj tl. Plod је closta mesnat, bt·asnas!·, t1йkise lo-sladн nj av, а poslc s l aпc ј p t·,rog шt·aza ј е z natno 11 k н sпj ji . Moze cla se upotreЬi kao divlje voce, p t·estю ј Јј l1 mcsavioi sa clrн gim plocJovima. Ocl нјеgа mogu сЈа se sprave ''eoma Ьraпlji ve ka~e; u mesavini sa brasnom ј/ј drнgim hlebnim si rovinama korjsri se za meseпje llleba ј sl. Sa jedпog d •·veta u rodпoj godini moZc da se nabc1·c ро пekoliko kilograma pJodova. Ке postoji opasнost da sc zamenj sa nekom skicnom skocJJjivom Ьilj kom.
JESTI\'0 D!VLJ Е BILJE
Raste u rcrkjm S\retljjjm sнmama, ivjcaшa sнma i ро ~ нmаrсјша, od pobrda do sredпjeg plaпjnsko~ pojasa. Cesto se na jednom mesш nalazj vise stabala. Plotlovi SLt, ј kad sazш, dosta tvrc]j ј oporj, а Јј kacl prezrн, а naroёjto kad нgnjile, veoma Sll ukнs пj i slatki. Mog1.1 se upot•·ebjti kao ј cl1·ugo vocc - pre~>пi jJi па razJjcjte паё јnе spravlje ni, а takotJe se od пji l1 n10~LI p 1·aviri ko laCi, mogll se 111 c~a t·i sa cli'Ligim blebпi 111 sirovjnnma :~.а st:)l'avljanje hleЬa ј sl. s~l j ccl no~ clrveta mo:l.e сЈа se nabere i clo 30 kg p loclov:o~.
Ье
za jelo presru jJi sprcmiJeШ па razJicjre nacjne, а osloboderu kos1 ' сјса i kao sjrovina za spremanje hranljivih kasa, hleЬa i sJjcno. Sa jednog staЬia moze da se па Ьеrе ро nekoJiko kjlograma plocJova. Ne postoji opasnost da se zameru sa пekom s Jicnom skociJjjvom Ьiljnom vrstom.
пaroCito ро
92. BELI GLOG шопоgу11а.
90. GLOGOVICA - i>.J'!'tJcantha poroclica Ro.raceae - ruze
соссiпеп,
(djvJja trпovjna, pj1·akaнta) . Dosta razgranat Њно, kojj naraste do 1,5 111 u vjsjnн, sa trпo ,rjcjm g ranama u maJjm, kozastim, ро j,,jci rctko zupёastjm Jisto,rima. Cveюvj StJ bcli, а pJod је cf\rena boЬi ёasta ko~ ruпjca veljCiпe krнpnijeg
g t"aska, koja sazre,ra od o ktobra сЈо cJccembra. 89. DIVLJA KRUSKA - Pims Raste u primorjн, а vrlo cesto sc pil'nste,., porodica Rosпcene - ruze. gajj ро parkovjma i пaseJjjma ј van Drvo, koje narasre do 15 т Yisine, O\' Og росlп1<':ја . sa razvijenoш krunoш ј vcCinom . Mcsnatj deo plocJa је Ьrasnjav, t1 Sp 1-avn iш granama; ogranci imajtl malo opor i mozc сЈа se korisrj za trnovire zavr5ctke. Listovi Stt jajo - jelo prcsan ј)ј prirc(len na razliCitc liki, нisн veliki а sa gornje sm1ne 11aё i ne (kao mesavjпa za marmesu glack i i tamnozeleпj, а sa doo jc laclc, za spt·em:шj e kasa, hleba ј sl.). Ьletli . CYeto vi Stl beli sa iZL"azim V coma oЬilno rocli, а moze da se crveniш pras пi c i ma н st·ecJioi, g 1·11- \)с 1·с џ tokt• се Је zime. Przeпe pisa пi ро ne ko li ko na k raj ev i 1ш1 semcпke s lu:l.e kao zamet1a za kafu. kratkih letot-asra; evetajtl ocl k 1·ај а Ne molc cla se zamenj sa nekom аргј )а do s гecl iпe maja. PlocJ је s ljcnom skodljjvom Ьiljkom; evenmпogo mапјј nego u gајепе k r·uske, tнalпo moze da se zameпi sa glookruglast ј kad sazri, zuckasю gom, cjji su plodovi neskodljivj ј -zelene је Ьоје. Sazre,ra septembra tako
Sl. 46. -
Crvc11i glog
C ralntfJ!.PS o.':_·J•nrdut//(1
•m O.')'aCa111hn, porodjca Ro.raceae нt l.e (gJogovac, ЬеЈј trn; s l. < Ј,•с6 Њuп Ш пjsko dпro,
46 ). koje 11 .н-aste do 5 m u vjsj пu, sa veoma 1.1zgranatom krunom i dosra trno\'1 1jm granama. Ljstovj su velikj 1lo ~ст ј cluboko нrezanj na tri Ш pct krpastih nejccJnako zupcastjh 1 cz пjeva. CvctoYi su ЬеЕ јЈј rede 1ц'l.jcasrj, g rџpisan i ро nekoJjko u ' 'нoliktl CYaSt; cvctaju maja do 11 1па. PJocl је boЬicasta kosщnica v<.:J jcjne gтaska, kad tiZt'j cгvcne lюје. Sazrcva scpcembra clo okюbra.
ltaste
и
svctlim r·etk im sumama,
ро sшnarcima, ivicama iit1ma, metJu ·/.1 юnjem. Veoma ј е •·asprogct-at1jen ро skoro · celoj nasoj ~eш l ji, od
llizioa do Sl'ednjeg planjnskog pojasa, а jaYija sc pojedjnacno ili ро 1н:koliko pri tnera ka naЬJjzu. PJodovj (gJogjnje) sн brasnasci i 111:~\о oakjseJi. Mogu da sc upotre-
C!'trtmgш
Raste na s)j i:пjm mestima kao i prcthodna vrsta, а moze сЈа poraste i пesto v jsj. L jstovi Sll пе~tо сЈ џЬl ј е щeceru na reznjcve, а cvetoYi nesю sjcnijj od crveпog gloga ј razvijaju se kasпi je. PlocJ је takode crven, а sadrZi samo ро јесЈ•ш semenkп, dok prethocJпa vt·sta ima ро 2 do 3 semenkc. UpotrcЬ!java se na isti nacjn. 93· TRNJINA - Pmnш spinosa, porodjca Rosateae - ruze (trп, trnu la, crrti trn; sJ. 47). Njzak, jako razgranat i gust ZЬun, kojj нarastc do 2 т u visjnu. Ljsrovi su maJo izduzeno - jajoliki, ро j,rjci sjtno zнpcasti. :-.1nogobrojru sitn j ЬеЈј cvetovj, pojedinacпi ili ро 2- 3 zajcdno, rasporederu su duz granCica; cveraju ~;:-rila do pocetka maja, pre listanja. Plod је plavicasta okrugla kost tшica, velicine krupnog g raska, ро povrsjnj роsща sivkastim pepeJ jkom; sazreva 1.1 septembш i oktobш, а zreJi plodoyj ostajн clugo па gJ:aпcjcama, cesto сеЈе zime. Veoma ј е ras pros traпj eпa ј rastc pojedinacno ili Ll \'ecem brojtJ, cesro Ll 111CSa\rinj sa drugim zbunjem ро sн marcjma, Ll retkim SYetljт SLImama, ро iYicama sнma, ukraj puteYa, ograda, na kameпjarjma ј slicпjm mestima, od пjzjna ра do
JESТIVO
DIVLJ E BILJ E
preko 1000 т nadтorske VISi ne. Plod је тesnat, s latkasto-nakiseo i vеота opor, а posle slane ј p rvih т ra zeva mno go је uk usniji i iта таnје o porosrj. Mo:Ze da se uporrcЬi s ve:Z ili susen za jelo, za spr·cтanje cajeva, koтpota, za ra7. nc vocne prerac1e\rine ј sl.
Cinc sitno~ graska, socna i kad sazri, crne је Ьоје. Rasre u jt1 iniт, toplim p redelima, posebno u р!·ј тоrј н , таdа se mcstimicoo srece ј u koшi nen tal nom dclu nase zemlje, na rocito na k1·s џ, ~clc se na la:r.i па s Lincaniт o bro nci ma. Ploclovi, ko ji stt closta slatkj, ali i nag01· ki i o po rj, re tko se upot l·c bljavaju za je lo prcsni, vec cesce p1·c t"ac.leni ј u mesavini sa clпigim clivJjim vоссш, а ј ost1ikai za spremanjc vocпil1 caje va. 95· DIVLJA TRESNJA - Prн mls r111inш, porodica Лоsасеае 1·t1 %c (<.l ro1тj ca, с та tresnja). Sumsko cl1·vo, vjso ko 15 clo 2 0 m, sa •·ctko m lп un om. Lisco\ri su jajasto-clu!; uljas ti, si ljati, cltlgackj nekoJiko santjmetara, ро jvici zu pcasti. Veoma Јерј beli cvetovi javljaju se istov1·cmeno sa listoviтa, krajcln aprjJa do pocet ka таја, Plod је okrugla kostun jca, do 1 ст u pr·ecojktt, kad sazrj (t1 avg uscu), crnc је Ьоје. Raste skoro u celoj nasoj zeтlj i, ј ro ро mcsoviri m suma тa, na nesro t•e<.Jim mest jma, ро s uтarci Sl . 47· - T rnj ina - Prинu.r rpi,JtJtrJ ma, na ru bovima st1 шa, ос\ nizih b1·cla d o o ko 1 500 т visine. Plocl ј е s lacla k, nesto nagorak ј 94· MAGRIVА - Pmtшs шahrl ma lo na ki$eo. Upotre Ьljava se kao leb, porodica Rosnceac - шzе (l·a- SLimSko voce - prcsan ili na razliseljka). Ve6 :ZЬlln ili оmапје clrvo, citc nacine pre•·aclen. clo 5 т visjne, sa gjrokom l·crkom 96. BAGREM - Robiflia pset~ krtщom. L istovj su tamпozeJeni, cloacacia, po1·odica Legншit1osae sj ajпi, oko 4 cm clt1gacki, okrLig- mahtmat·ke (bagren, bagrena, bela lasro-jajoliki, ро ivici sitпo ztipcas- bag rena). rj. Sitni beli C\'etovi g rupisani Sumsko clrvo visoko 20 (do 25) su l1 stitolike grozdas te cvas ri ; т sa retkom krunom i granama cvctaju aprila do maja pre listanja. obras ljт trnje т; Jiscovi su neparno Plod је okшgl as ta kostllnica veli- perasto jzde ljeni du~acki 20- 2 5
6o
J ESTIVO DIVL JE BILJE
sastavljeni od 9 d o 17 jajo Jjkih kojj su ро ivjci celi. B rojni l•cli, ,,еота тirjsni c vetovi slozeni 11 u visece g rozdascc cvasri ; cvet.lfLI k raj eт таја ili росесk от juna. l'lod ј е pljosna ta тahuna, dugacka 1 tlo 10 ст. Pore kloт ј е iz Severnc Ame r·ike, щ l a kle је clav no p1:enet ј vcoma 1:tsiren ро ]jvr·opi i n a~oj zcml ji , l c clanas, na mnogim тestima, sa1iпj ava cele S ttтicc, najcesce ро l':l v t1icaтa, tJ pobrtltt i tt clo nje m l'lan inskoт pojasll, na pcs ku ј[ј pc.:skovitim zemljistima. Cvetni g rozdovi mog u da se ttpotrebe sa testom ј sccero m za Jmtvljenje przenica, sblno pala•'i llkaтa, а od s uvЉ c vecova spravlpt se ukuSall ar·oтa cjcan сај . S\1eze 1 mekane таh u пе saclric hr·aнl j ive 111aterije ј тogu da se kuvaj u sl jc tю lюranjj i, а rakode ј da se suse ј оа razliCite nacine konzer vjsu. Semc.: sad rzi dosta belancevina, ра moze da se gocovi sliCno pasulju, tшtda је tllje, koga јта tt sетеnџ, mnlo nagorko. Ос\ scтena ra kode rнoze da se clo blje brasno, ос! koga 111ogu cla sc spravljaju kase ј hleb , 11а .-о сјю ako sc razJj ci tiт posct~pci ma iz njega oclstraoi ulje. ·P ro przc пe z rele scmcnke Stt trkusna za11\Ctla za kaftt. • 111,
11~1 ica
S[. 48. -
Ditelir\a -
PJ~Jrnlтn hilнлliнoм
cveta ju od тarra do таја. Rasrc u topliт predeliтa, naroCito u priobalskoт p ojasu prjmorja. .~Нadi proleшjj izdancj ј listovi pre cvetanja 1- :~j ke тogu da se нporreЬljavaju kao povrce za spravlj anje c orЬi, varjva i pjrea, saтi ili jos bolje u mesavini sa dшgјт ze ljastiт '' rs rama. Ne postoji opasnost da se zaтeni sa nckoт slicnom s kodljivom biljkom; moze da 97· DITELINA - Psou1ICC1 Ьi se zarпenj samo sa deteJjnom, koja је neskodljjva ј cakoc!e jesriva. !ншiпо.rа, porodica ЈЈеgишi11оше 98. BELA DETELINA - Тt-i 1 шth.нnarke (ve lika mocl1-a clje te lioa, •lctelina t11oclra cvjta, clj cte lj пj ak; .foliнш 1·epens, poiodica Legшninosae тahuoarke (puzeca djetelina, sl. 48). VisegocliSnja zeJjas ta Ьiljka koja пaras tc clo 5о cm u \' isit1 н. kшi kume clere; sl. 49). VisegoStabJjika јој ј е ob•·asla re tkjm ma- disnja zeljasta Ьiljka niska rasta, l j:нna. Listo\•i su tJ·odel11i, kao u sa dosta razgranatom staЬ!jikom i
JESТIVO
JES1'1VO Dl\' l.) E BI L) E
S i. 49· -
Dela
Trij'oli~tш rtf>ш•
kasri cvetovi slozeni sџ u Jopraste svetnc gJa,•ice ; cvetaju od таја clo avgusra. Rasprostranjcna је ро livaclama i pasnjacima sirom сеЈе nasc zemJje, od 11izina ра dosta visoko u planine; cesto se javlja u velikoш 111110StVU, pokrj vajuCi Ye)ike povrsjiJC. ~Jiacli listoYi mogu da se korjste kao ,,jtaminska salata ј ·po"rce, пај сеsсе и mesa,rini sa clrug jm zeljasrim vrstama, а mog u i cl:t se kjsele. Ponegcle se i cvetnt: g la vicc upo r rcЬ!ja"aj u za lш vanje ј jclo . Takoae se иpotreЫja vaj LJ ј mnogc cl1:uge vrste clctelina. Navcsccmo neke od пjih. 99· BARSКA DETELIN A Т!·iјо!iнш fDrl?ridrш; (sveclska clctc\jna, izrodica). Liske ove dere\ jпe sџ jajoJjke, cverovj beli ili rLJzicasti, а kasnije tamniji. Raspt·osнanjena
6z
је ро Jjvaclama i pas11Jacima и najveccm dclu nasc zcmljc. too. LIVADSКA DETELIN A Tгijoli11ш pmteшe (cr·vena deteJ jп a, k ravljaca, dcrcla). Njeni liscovi о Ьlспо jmaju bclu pegu, а cvcrov j su g r·j m jzпoc r ve ni; ''ео ш а је r-as prosr r·aпj c11a ро )i ,radama ј JXI~J1 jacima s koю celc nase zemlje, а mcstimicno ~>е i gaji. •о r . N OCURAK - Chamae,m·iпш rщ~шt{foliпш pomclica Oeпolbt!l'tiCI'tiB - v•·bovnicc (kiprovjпa, v•·l')ov jca, svilovin:t, ciperje; sl. ј О) . V j scgo cliSпj 'rt zeljasta Ыl j ka, viso ka do j c clпog metra ра ј vise, sa Llsk jm Jistovima vcoma slicna y t·bovirn, ocl kojih SLJ prizemni po J'C(Iani t l krtJg o ko cvctпc stab\jjke, а g ornji SLI пai zmcnicпo obra~ li cluz staЬ\ji ke S\'C clo njenog нhа, I{Cle sc nalazi klasasta cvast sa bюjnjm !'uzicasю-cl'\'enjm cvecovjma. (\'Cta ос\ juna с\о a\rgusta. P lod је ULII{acka uska mahu пa, jz koje posle pt~canja jspada seme sa belim svcrla~rjm vlaknjma. Vcoma је rasp rostranjena Ьiljka u svim nasim kt·ajc\rima od brdskih p1·edcla ра ,,,с clo oko 2. 5оо m пau mo t·skc visinc. J{aste u retkim sumama, па pro pl aocjшa, ро jvicama stJma, na secir1a111a, krce,rinaIШI, IH\I'OCito П111 0А'0 ро pozarjstima, uz mecJc, pџtcv e, u kraj StJmskih pl'ttA'a i п а slicnim mestima, cesto Ll veoma vcJj koj kо \ ј ( јп ј. Mlac\j рщl сс п ј jzbojci, socnj Vl'll OVi stйЬi jjkc, mlйcli listovj, ј prizemt1 j i sa scaЬJjj kc, tlpotrebljavajtt :;с kao rana prolctnja salata, а rako de ј za s prav lj aпjc со rЫ, varjva ј pirca, najccscc џ me~avjni sa d ш gim djvljim povrcem. Mladi izbojci
1110gu с\а SC sp rav \jajџ kao Sparg\a. \llado korenjc se ta ko<.le upotrebIJ.!Va kao spargla. Razvjjeni korcп , ш•·oCito u jesen, sadt·zi closra skro11.1, zatiш secera, ta пina ј dt'liA'jh 111:\terija ј mozc (]а se upotreblja\ra ,Ј do Ыjanjc skroЬa, kao hlсЬпа ·.trovina i sl. r, isto\'i sc upot гcЬ IJ.I\'aju kao zamcna ј fa]sifj k::Jt нt s \, о~ са ја. $ \тј tlcJo vj 1 1IOA'Lt с\а ~С kш j ste bez og t·aпj cc пj il . Nc poslojj opasnost cla sc zamcпc sa п с-
1., 1 $0. -
Nol: urok -
Chшнotнeri",fl flll,.f!,_JI·
llif•lillf!l
DIVLJE BI LJE
kom drugom sliCлom skodljivom Na mestjma na k ој ј та se nocшa k javlja u ve)j kj т ko\ jcinama, јсdап covek moie za jedao cas da saku pi do 3 kg listova јЈ ј do 5 kg mlac\jh izbojaka sa vrscima stabljika ili do 2., 5 kg korena. 1oz. SUMSKA SVILOVINA - !c.pilobiнш шопiашш; (s шnska ' Yt·bov jca). Мап ја је ос\ p1·erhodne v t·ste ј ima k.race o i(J·вgl ast i je Jjsrove. It asprostranjena је u svjm пasj m sumskjm pocl шcjj ma, ocl s п: cl пjih brcla do yjso kih planj пa, А'С\с l'aStC и mesovj tim \iScai:Skim ј \jscarsko-cetinarskim sumama, ispou nesto retleg sklopa clrvcca i na progaJjn~ ··.•a sa manje trave. ListoYi mogLI cla se korjste ос\ proleca ра svc clo kasne jese11i, а upot reЬ\ja vajи se kao salata, za corbe ј varjva ј kao zaшena za еај . 1 03 . RUZH:'::ASТI N OCURAK - Epilobi11Ш ГОШ/111 (cпreni nocurak). Rasprostranjeл је sko ro u celoj nasoj zemlji, а raste ро vlaznim mcstima, pored jaraka i sl. T~istovi su mн na dosra d ugackiш petcljkama, staЫji ka veoma razgraнata. CYeto,ri su шn ogobro jni ј bl ed o rи zicasti ili belicasti. 1 0 4 . DREN Сотш шс1s, pot·odica Comaceae - d reпoYi (dreoj i~a, d renovina, clreнak; sl. 51) . Zbuп Ш ошаnј е clrvo, ko je retko naraste Yise od 5 m. L istovi s в па krarkoj peteljci, ро oblilш jajoliki iJj eJjpricni, ро iYicj celi, r 1'i У t'\1в н s i ljenj, clugackj clo 10 cm ј sa оЬе ~ t raпe malo maljavi. Cveto,rj su s jtnj, iщi , ш nogo b roj ni, grнpisani џ stitOYC. Cveta rano u prolece prc listanja. Plod је d LJg uljasra crveпa kostunica (drenjjna) sa cvrstim Ыljkom.
JESTIVO OIVCJe BICJE
JБSТIVO DIVL)Б
mesom, koja sazreva krajem avgusta, slarko nakiselog је i poncsro oporog ukusa, а kad prezri sasvim је mekana i guЬi oporost. Rasprostranjen је u najvecem delu nase zemlje, od nizine do srednjih planina, а ponegde se ј gaji. Raste na toplijjm i svctlijim mestima, u reaim sumama i ро njihovoj ivici, medu Њunjem i ро ivicama livada, na i bunjem obra~ lim kamenjarima.
Sl. 51 . -
Drc:n -
ContNJ lflll l
sinka; sl. р.). Dvogodisnja ili visegoclisnja zel jasta Ьiljka, koja narasre do roo ра i znarno vise saпtimetara tt visiпu. Listo\'i su '' rlo veliki, krpasti i izdeljeni, а ро ivici zu pcast-i, hrapavi; go rпji su пesto manji. StaЬijika је suplja i pt·i vгlш nosi t·azgraпatu krupnu iititastLI cvast sa vc l ikiш brojem lпupпijj l1 belih ili :t.clcnkastih cYetO\•a. СсЈа bl l.jka је ''соша arotшt t i cпa. Cvcta juna. R aнprosti"ЯI1j ena је Ll celoj oasoj zemlji, а t:ascc ро svczim ј vlaznijiш mcнtima, ocl brdskill p1·eclc la Llo visoko U p\aniПC, tl fCLJjm S t1111ЯI11З, na proplanci ma ukraj potoka ј reCica, Ll v \azn im sumskiп1 partijama ро SLimat·kama ј s licnim mesti ma. :vi iacli listovi su socni. Upotrcbljavaju se za salaru, corbc, variYa, рј1·с, naclcve i sl. ~f lacle staЫjike sa jos ncotvorenim cvcrnjm pupoljcjma poparenc vrclom ''odom i uvaljaпe u brasno mogu da se prze na ulju. r .isnc drske, sa kojih је oguljena pokozica, mogu da se mariniraju i ostav l jajн za ziшu. Svi ovi dcJo,ri mogu da sc upotreЫja,raj u od t·anog proleca do srcdine lera, а
Zrco а narocito prezreo plod \lcoma је пkusan i prjjatan za jelo, i syez i preradeп; upotreЬ!ja,ra se, sam ili п mesavjni sa drпg i m d ivljim p lodoYiшa, za spravljaпj e pek- ~1;~~181ji':I~·JrJ~ mcza, шarmelacle, а moze i cla se Jjl sџsi ј cuva za zimн te da se L1po trcbJjava kao SL!VO VOCC ili za spretnanje vocnog саја . . 105. МЕСЈА SAPA l-lertlcleшll spfюndyliuш, porodica Uшbelli jn·ae- stitare (medvedi dlan, medSl. р. - Ме~ја ~ара vetla stopa, dezen, p laninska petrLt- Hиarltнm sph~нtl_;·limn
64
Bll.JE
tako ј naknadni jzbojci u jcscn . da lje od mora, ро шеdаша, zidovjorcn saclrzi znarne kolicine secera п1a i zapusrenim krovo vima. Cesro 1 ' k1·oba i moze da se upotreЫjava moze da se naae u \1 ССОј koJjCinj. ' tloЬijaпje sirupa; osuscn se •nclje 11 lнaiino i moze da se koristi kao .lщlarak uz sirovine za prip r·c1ш1 IIJt" ЫеЬа. !"а mestima na kojima ( mecja sapa javlja u vccoj koli ' llli, jedan COYek mozc za ј ссlап cas ,Ја sakt1pi do 5 k~ пpot t·cbl jivih zclj;ISI il1 delova, ili cla iskopa do 2 kp; kr)I"CПa. Biljka mozc cla sc ttpot•·cЬ Ipl va Ьеz ograпiccпja i nc posюj i opasп ost da :;е zamcni sa ockom 1
1
i-<> 111.
Slicno se upor1·cЬijavaju i s lc' Jt·('C vrste mecje sapc : 106. VELIКA МЕСЈА SAPA Heracleuш
si!Jit"imш
(mecl c пja
.. tpa, clttdalena). Ja vlja se na s lic111111 mestiшa kao i pr·ethoclna y rsta. . . . • -
Sl. S3· -
Mat:u -
Crithqutm
m tlrilil!IUIJI
Iftt·m·/mш P.Jгt
nt~imш.
Javlja se na .slicnim mesrilll:t, а iша bele C\1 Ct0\' C. 1 о8. МА Т A R Crithш/1111 ша иtiШ/1111, porodica Uш/;p//ifrrne ··•i1a1·e (шotrika, morar, morski kopcr, ошаса!ј, sculac; sl. 5;). \ ' isep;oclisnja zeljasra Ьiljka, koja 'es10 raste u Ьok01"ima. Stabl jika ЈОј је g latka, zuckasta do ;о ра ј 1 О С111 \risoka, Sa Stitast0111 CY:!Sti tнi Yrhu, sastavlj cпom ос! Ycccg ] н·оја si tпjjih z u ckasto-zc lcпill С\'С ·
1ova. Listovi sџ us ki, kop ljasri, rнcsnari, modroze lenc hojc. Cela l1i ljka ј е veoma aromatic na i jako 1нir·i se. Cveta s k<)l:o celo leto. Rasprostranjena је Ll nascm pritНOrju ј na osti"Yiшa uz mo rsku o\)alu, na шestima clo kojih dopjl"u 11IOI"Ski talasj, а katkada ј nesto
Mlacli socni delovi i Jisrovi sadrze nesro vitamina с i karotina, slabog sп ukusa i veoma aromarjcнj. Моgп da se upotrebe za salatu, za spravljanje corЬi i varjva, ali zЬog jakog шirisa samo н шesavini sa drugjш vrstama divljeg povrca.
SEDMOLIST - Ае,~оро podagm1·ia, porodica Umbelli.feme - stirare (Ьаzјап, kozja ноgа, 109.
rЊш;
J:egoYaca, regaca; sl. 54). Yiscgozeljasra bjlj ka, koja nat·asce pr·e ko 50 (do 1 00) сш u visinLr. Sta ЬJj jka јој ј е uspravna, izbt·azclaпa, iznutra SL1plja, а pri vrhп razgranata. Lisrovi su t~glavnol11 prizemni, па dLtzoj drsci, izdeljeni na 7 jajol ikih listova (otuda шu clolazj i i111e) koji su ро jvici sirno zupcasrj. Duz stabljjke ima malo JjstoYa, clisпja
JF.SТIVO
JEST I\'0 DIVLJE BILJE
DIVLJE BILJE
5asravljenЉ
od ро tri шаnја siljasta lisrica. Cvetovi su шn o~ob rojni, beli, rctle ruziёasti, sloieni u vcliku StitaStll CVaSt pri Yrhu StaЬijikc. C\'Cta od aprila do pocctka seprcm bra.
bolje u mcsavini sa drugi m divljim povrccm, kome popra,rljaju ukus. 1\а mcstima ~dc sc javlja u vecoj koJiCini, jcdan covek mOZe za jedan cas da паЬе 1·е oko ) kg нpo rre bl jivih lisrova. Ne posroji opas-
1 olt IJcni. CvetO\'j su mnogobrojni, 11111, beli, p rj vrhu staЬljike јЈ ј "1' 1апаkа slozeni и posiri stit, koji 1' ро precvetavanju ll SI'Cdini ПCSto 11olнbljen. U srcdjпi cvasri nalazc sc, 1 "' ta mпa m rljica, nekoli ko tam11• 11 1·venih, crn kastil1 c,rctica. ( ,•е1.1 щl aprila do pocetka avgusta. Ј~ asprostran ј е па је u celoj па$ С> ј '111ijj, od ni z iпa ра dosta ,,isoko н Jlla r1ioe, а ja,rlja sc и visc vat·ijcteta 1" 1 s ttv i ш 7.a t iЋ\' Ijcпim J11CSt·ima ј llv;ltlaшa, ali ј ро svezim i v lazl1im, Ј .ш g ust kOI'OV ро zapUS\'Cilim IIJIVama, ukraj ptrteva, kJ·aj ograc\a 1 IH<.:tJa, рО I'Ctkim SVCtJjm S UI11ЭJ:C i l 11 1щ i na ~ li cпim шcs tima. Ј ,istovi su p•·jJicno a eo maticni i 11 10~н cla sc tiporrebljavajtl nar·o' 11о u prolecc, rano leto i ocl jcscnjih щkпadniћ izbojaka, za sp rayJja пj e '"''bl ј variva, sa111i ili, jos bolje, 11 mcsa,•jni sa d rugjш clivl jim povt·-
cem kоше da ju ukus zacina. Koren, clok је mlad, moze da se ko risti za jclo syez ili kuvan, а kasni je kao zacin, naroC:ito u supa111a. Mada u 0 \'0t p orodjcj Ьiljaka ima i skodljivih, ра i otro\•nih v rsta, divlja 1ш·kva jm njje пшоgо slicna, ра је pazJjjv sakupljac ne mo.Ze za111eni ri sa nekom od takYih ' ' rsta. Ј 1 1. PLANIКA
54·
celoj nasoj п os t· dн se zaп1cni sa пe kom s licпo111 od pobl'<.la ра do oko 1 500 m s k cн.l l ji\10111 Ьiljkom. 1 t о. DIVLJA MRKV А Daunaclпюrske visine, а t·aste m1 v l н:l. nilll zasenceпim mestima u п: tkim cю ,:rlf'OitJ, po1·oclica Uшlн:llifeme sl!lnama, ро ivicama St1ma, Stlmar- 1\ritat·e (cli vlja sargat·epa, mrkvica, cima, ivkama liYada, Ьlizu potoka clivlji kо1·сп, 111er·l.in; sl. 55). Dvoi па s licпim mestima, cesto u ''ecem {.\'Ocblпja zcljasta ЬiЈј ka, koja пa rastc clo 8 о cm (ра i p~:cko 1 m) IТillOS(V ll . Listovi su dosta aromaticni i ро tl visintl i ima closta clиgacak, t1kusu poclsecaju na taniп. ~[оg н vretenast, beli ёasto zuckast koren. cla se koriste (mladi i mek$i) sko ro StaЫjika ј е t1spravna, c\osta raztl ю ktl сеЈе vegetacione pe1·iode za g 1·aпara i suplja. Listovi sи clvospra,rljanje corbi, variva i sl., naj- st ruko do cctvorosrruko perasto Raspl'OStt'Зnjeп ј е ро
zcшlji,
66
~1.
И·
-
D ivl ja mrkvil
Пощщ
l'IIГD!a
Planika -
Arbutщ fl-.do
narastc ј do ye\jcine omanjeg d rvevisokog do 8 111. Ljstovi su mu jajoJjko-dugиl jas tj, ро jyjci retko plitko zupcasti, kozasti ј sjajni i u znatnoj meri podsecaju na lovoroY C. CvetoYi su mali, beli do zelenkastobeli i u grozdiCima sastavljeп jш od ро yjse cvetjca; cveta jos za vreшe zjme. Plod su dosca krиpne, lop taste, crvene ЬоЬе (maginje), vcliC:jne manjeg oraha, narandzasto-crveпe Ьоје i spolja slicne ok rugloj zrcloj jagodi, brasnasti ј veoma нkнs ni; sazrevaju kasno н jesen ili cak u z jmu, ра se cesce dogada da sc па jcclnom ZЬtшн na\aze cvetovj i zreli plodovi. ta
Scd moli51
A 1·/mtпs ште
porodica E 1·icaceoe - vl·e:;o,ri (pt'pak, planicac; sl. 56). Razgraпati zjmzeleni ZЬtш, koji шоzе cla
Sl. ј6.
Sl.
-
dо,
Ј Е!$'1' 1\'0
jES'J'fVO DIVLJE ВILJE
DIVLJ ii IJ ILjf(
Rasprostraпjc пa је samo u uzem pt·imorskom pojasu i па jadraп skim O~tr vima, gde rastc U gustim siЬ Ijacima (makiji), sa hrastom cesvinom, primorskom klekom, crпim jascnom i dшgjm zbui1::1StO-clr\reпastim Ьiljnim vrstama. Plodo,ri su vcoma hгaп l j i,•i i ukusni, bogati secerom ј vitaminima, а narocito viraminom С. ;\f ogu da se jedtJ prcsni, ali ne u vclikoj koliCini, jcr mop;u cla izazovu lake prolazoc рщеmесај е dok su и 1nanjoj kolicir1i potpuno лe5kodlji,ri. K t1vaj t1 sc k::ю komput, pre•·aclu jtJ tJ mam1clacJc i sl. Ne postaji opasnost da sc zamcne sa plodovima neke slicnc skodl jive Ьiljkc.
l~istovi mogu da se upotrebljavajt• kao zaCin Llmcsto lovOt·ovill listova. 1 12. JAGOR(;EVINA р,·i шн/а vulgaris, porodica P1·iшu/aceae jap;lika (jaglac, jagaн:in a , jaglice, jagolnica, jaglec, krapce, igavec, piskavka; sl. 57). Visegoclisnja ze-
rani, sa veoma iuazcnim lisnim zilama, koje se potpuнo suiavaju u sa~vim kratk н clr5ktl. CvetO\•i su jasno zttti, na dt1iim pctclј kama kojc i?.l">i jajtl pravo iz p1·izcmnog bok01·a. Cvera п rапо prolece. Rasp•·u~·;r.-aпj eпa је skoi'O ро celoj паsој zcmlji, ocl пizina ра clo oko 1 2 00 111 нadnюrskc vjsine. Raste ро livadama sa niskom на,•оm, н !'Ctkim S\•etlim StJmama, na s шn sk im rrorlancima, 111C
~1
, к.
-
Pravi jaglac
р,·i111иlп ''"'io•·
Rasre ugJa,rnom ро livadama. Cveюvi su ramnozute Ьоје i ро вeko liko sc nalaze u obliku stitica na cl llzoj ,(r5ci. r 14- PRAVI JAGLAC - Ргi шн/а clalioг (lestegin ; sl. 58). Dosta ј е J·as p t·ostraнjena ро skoro celoj nasoj 7.emlji. Rasre ро livaclama visih b•·da i planina. Cveto vi stJ tnll bl eclozщi i stoje ро nckoliko LJ stitictJ na duzoj dr5ci. 1 1 5· POPONAC Co11volv11lш fll'veпsis, pot·odic.a Co11volvн/aceae popot1ci (slak, Jadolez, poljskl sl.ak, пjiv t1i slak, brstaпica, Ьij e li caciOI', ш tLtlj a k; sl 59). \Tisegodisnja zeljasta Ьiljka koja se kao povijusa рr·н%а ро zemlji ili LJvi ja oko Sttsednih e:,·rstih Ьiljaka. LisroYi SLJ strelastog oblika. CYctovi sн t1 oblikн lcvka ili fiSeka, а Ьојс su bE'I"' ili t:t•zjcaste. Cveta jun~t i jt~la.
sav iпa.
S l i cпo mogu da se ko •·iste i sledccc v1·sre jago rce,•iпa: Sl. S7· - Jagor~evi na · 113. J AGLIКA - Priшнla veгis (vesnacak, rani jaglac, galcina, greljasta Ьiljka, visoka 5 do 1 0 cm. gorscica, jagorac, kljtJcarica, kunjaf.istovi su pri7.emni, zt•ckastozelc- vac, prvi cvit) . Nesto је manje rasne Ьоје, clugu ljasro-jajastj, nabo- pt· o~ lтaпje пa ocl prcth oclпe vrste.
68
Sl. S9· -
Poponac -
C:oнvolvfllш
arvtlffit
JESTIVO DIVLJ E BILJ E
JESTIVO OJ \'LJE BILJF.
Veo ma је rasp ro~ t ranjena Ьiljka tt celoj nasoj zemljj, najccscc kao korov. Ima је od nizina ра clo visih brda. Rastc ро kamenjrim, suvljim, slabo zatravljen jm mesrjma, ktЋj puceva ј staza, ро njjvama, zaptt5tenjm oranicama i na ~ ) j(;n jm mcsr jтa.
zeljasta Ьi ljka, mahom пiska , а)ј moic da narastc i d o 30 ст. Stabljika је d lakava. J_jsrovi so najveCim dclom prizc1nni ј poredaпi Sll l1 krug oko staЬljike, dugt~ ljasro -jajoliki, c!u~i su clo 1 ј cm, а sil'Okj do ј cm, zclcni, сеsю sa bejj(;astim j\i svcrlo-zc lcп i m pcgama, u~ led ccga poclsccajl! п а pluca (imc !) i im::t jLJ tl o~ ra clttgc peteljke; ро poнs ini Stt k1·arkoc\Jaka vi. Duz C\'Ctnc srablji kc пalazc se ро 2- 3 zm1tпo mа п ј а па~ рr·:нлпа lista sa vсо тя lmнkom pctcljkom ili i lJe7. pc tcljkc. Cvcto vi stt levkastog o bli ka, 11ајр1·с I'Lizicastj, а zatim l jt~bi cas to-plavkas ti , i ima ih ро nekoli ko Lt ncpr.av ilnoj cvas rj. Cveta sredinom prolcca. Rasp rostra njen је ti sko ro celoj nasoj zemljj, ali visc u s redjsnjm, severnim ј severozapadnim krajevima, od роЬ[(\а ра d osta visoko u plaпjne. Rasce ро st~ ma m a, sЉlja cima, na prore,\enim mesdma, llkraj sumskih staza ј pt~ceva, uvek na nesto svczijim mesrima. Ccsro se nalazi u vcccm b roju na jednom
Mlacli Jjsto\ri se upotreЫja'•aj Lt za spravljanje corbj, varjva, p jrea, za nadeve ј sJjcno, ј to bez ogranjceпja. :Yialo Stari jj listO\' j jmaj u ~pecjficaп mirjs ј н lшs, ра ih tre ba mcsarj sa cl rнgjm clivljim роv гсс111. Na mesrima na kojima sc роропас jav lja u vecoj koliCini jeclan covc k mo7.e za jedan cas cla sakнpi о, ј k).!; нpotreЬ!jivih listova. Лk о је sakt1pljac n e iz vc7.Ьan , mozc da se clesi da је zamen j sa slcdeCim vrs rama : vi jusasom (Po()'gonшll convofJ•II!IIS), kojj raste ро sttmarcima ј rravnim mesrima kao povjjt1$a, neskodljiv је i jestiv, ј ''eljkjm vijusasom ( Ро(л,ошшЈ dllшetomш), koji raste na :;licnim mcsrjma ј takode је neskodljiv. 116. PLUCNJAK P"lшona ria of!icillalis, porod jca Boragiпa m9ru. f cene- ga,rezj (plt~cenj ca, k udravac, }Па.w listovj, ko ji sadrze vjtacl zi~ericnj ak; sl. 6о) . \f jsegodisnja mi ne С i А, sl t~zj i d rtt gih sasto~aka, tt po treЫ j avaju se za spravljanje corbi, va1·iva, pi rea, za nadeve i sl., а t•ede ј za salat u, saщi ili, cesce, tt s mesi sa clrug im djv\jjm povrcem . .Jc lo spt·avljcno od mladih listova plucnjaka vrlo је ukusno. :Мog Lt se upotre bljavatj bez ogranicenja je r ne izazivajt1 nikakve poremecaje, а ne postoji 1li opasnost da se zame ne sa nc kom drugom skociJjivom blljnom v rstom. Na mestima na koj jma se plucnjak javlja Sl. 6о. - PluCnjak - Pдlmonal'i" oj/uin(J!iJ u vecoj ko liCini, jedan co vek moze
PhJSalis alkekengi, porodica So/:t jedan cas da sakupi 1,ј do z kg laпaceae po mocnice (ljoska vac, listova. 117. POGANC:EVA TRAVA poljuskavac, ''llcja jabucica, mje-
11 potrebljivih
Sl. 6 •.
P oga n ~eva
trava -
P~yм!it afktktl(~i
71
JF.STJVO OIVLJE BJLjE
hиrac; sl. 61). Vj5egodjsnja zcljasra Ьiljka, visoka d o 50 cm. Iz razgranarog podanka raste иsprav na staЫjika, cesto razgranata, sa jajolikim listovjma. Cvetovi sи zvonoliki, zclcnkastobele Ьо је; cvctaju и jtJnu. Plod su kao tresnja kшpn e crvene sjajne ЬоЬiсе, koje se na laze zatvorene Ll mehиrastoj CЗSiCi koja ро оЫikи poclseca na malн papJ·iku babшti takoc1e crvene Ьоје; saz1·cvajL1 rano и jesen. Rasprostranjena је sko1·o u ccloj nasoj zemlji, od njzjпa clo s rccln jcA' p taniпskog pojasa, а poпegclc sc i gajj kao Llkrasna bjJjka. Ras tc ро SL!mama, stenovjtim SLJ marci IШt, нkraj ograda, u\rek na ncsto svczijim mestjma, narocito па krccnjackjm terenima. Zrele ЬоЬiсе, koje sи slatko-kiselkasrog i cesto malo пagorkog ukusa, sadrze dosta vjtaтjna С, seeera ј drugih sa stojaka ј mogu d a se upotreЫjavajи kao prijatno osvezavaj иce v oce, presne ј Јј na razlicjte nacine preradene. P rj branjн treba da se pazi da se ne otkjdaju i delovj mehнraste casjce, koja је и znatnoj meri gorka ј s kodlji va. Mogu da se нpo t rebljavaju bez ogranicenja, а slicnih ЬоЬiса, tako zatvorenih L1 mehurastoj casjcj, koje Ьi Ьile skodljive ncma, te ne postojj opasnost od nepozeljne zr.t-
JESTIVO DJVLJI.! BILJE
J .jsюvj
su rasporetlenj uпakrsпo dva uz staЬij i ku ј ро oЬlik н poclsceaju na Jjstove рпн•е koprivc. CvCIO\•i Stl ЬеЈј, а гetlc ј beloruzi cascj. Cveta od maja do avgнsta, а k:нkacl a ј naknadno н jesen sve do zjmc. Rasprostranjena је u vecem delu nasc zemlje, rede и njzjnama, а mпogo cesce и brclskjm predeJjma svc do oko '5 00 m naclmorske vj s jлc. Rastc ро sumarna, ivjcama sumskih proplanaka, medи ZЬи n jcm, па S LШ1Skitn prot:ecleoim mesl:ima, п а zapиs tenitn ј zakorovljenjт tr:avnjacima, ttkr·aj риtеУа, ograda i na s licnjm stanjsrjтa. Mesrimicлo mo%c da sc паdе u vecoj koliCini. Mlacli Jjstovj ј celokнpni socni delovj Ьiljke jmaju Ыаgи prijatnu aromи ј mogu da se иpotreЬljavaju za sprcmaпje mesaniЬ salata, corЬi, varjva, pirea ј sl. Koren i podzemno staЫo sadrie vitamina С, ne.Sto ka rotina ј secera. Mogu da se kи vајн ј na raz\j(jce naCiлe prjredиjн za jelo. Socnj delovj Ьiljke mogu bez ogran icen ja da se korjsre od proleca do kasne jeseni, а katkacf нpot reЬJj jvj delovj mog u da se nacltr i is pocl snega. Ne postojj o pas nost da se zamenj sa nekom s licnom skodljjvom Ьiljkom. Na mcstima g de jma vj!ie mrtve koprive, ј еdал covek moze za jedan cas meпe. cla sakupi clo 1 kg иpotreЬij ivih Ьiljпjh tlc lova. 1 18. MRTVА KOPRIVА Моgи se \lpotreЬijavaci i sledecc lдшiиш а!Ьнш, porodjca Labia!Cic - usnat ice (bela kopriva, maгo Vl"Ste mrtve kop rive: njca, ziЬrat, prjsadence). Vjsego119. MRLJAVAMRTVAKOdisnja zeljasta Ьiljka, visoka do PRIVА - LamitШJ шamlatuш (pe30 ра ј 50 ст, slaЬije razgrana ta, ~ava m rtva koprjva, medjc, vjnovsa cetvrtastom supljom staЬ!jikom, lje, prjsadnica, pezdecjvJje; sl. 62). koja је u gornjem delи maljava. 1\asprosrranjen ija је od prethodne ро
' 1s1e, а o d n je se razlikиje ро tome bubre:lasto-srcastog oЬii ka, veoma 1о па sredini Jjstova oЬicno ima malo maljavi. Cvecovi sи plavicas" vt·cи Ьеlи m rljи, а cvetovj sи јој to-lj uЬicasri. Cvera od aprila do 1 Ј vcп kasti . k raja јиnа, а cesto ponovo u jcscn. Cela biljka је \' Coma aromarjcлa. Rasprostranjena је Ll celoj лаsој zemljj, scm LJ иzem prjтorskom pojas ti. l\aste u retkim, svez jm svetJjjjm Sllmama, na iskL"ce njm mesrjma, sveiim ј vlainim livadama ј ttЗVI1jacima, иkraj ogtЋda, z jvica, puteva, kao kor.ov ро zapL1s teпim пjivama, vrtovima, viпogr·ac1i ma ј шt ~ li cпim mestjma, ccsto u vclikoj koliCiпj. M ladi listovi ј socoi vt·sni с1еЈоуј staЬljika llpotreЬljava jtl se za sprav[janje mCSO\'jtih ~aJata, za cot·be, variva, nacleYc i sl. ZЬо~ posebnog ukusa ne treba је kuvati samu vec и manjoj koJjciпi и mesavjni sa drugim Ьiljkama. Na mesti ma na kojima se javlja и vecoj 11&1 61. - A1 rljavй nнrv" kopriva !....t.uнrюн matнlnlнm koJjcini јеdал COYek moze za jedan Ј 2 0.
CRVENA MRTVA KOP-
It I V А -
Lашi11ш p11rp11reuш {purP"rna m rcva kopriva, medavac, IJJ11'ka\jka, ziЬrt) . jedoogodisn ja r ljasta Ьiljka sa crvenim cveto,·rma. Raste na s[jcnjm mestima 1 .ю ј pretho dne vrste. Ras pro ·1ranjenija ј е od bele mrtve koprjve. Takoёle se нpotreЬljavajи i slerlr·c'c vrstc veoma sroclne mrtvoj l.op1·ivi: t 2 1. DOBRICICA Gleclюшa IJNict·aceae (dobricavka, samobajka,
,, 1 ·~ 1 aп-trava, ko nclerman, ognjenr·c, s marni s lak; sl. 63). Visego,ы,, ja zcljasta blljka, nesto пiza or l mrtve koprive, sa delimiCJю JHJzcCim, а delimicno и zdjgnиtjm oll'lovima staЬijike. Listovj su dosta . lн~·пi mrtvoj koprjvi, ali su vise Sl.
1
63. -
Dobriёia
-
C/uhon~a btdtrnttn
JESTIVO DIVLJE BII.J L
JESTIVO 01\' LJE BILJE
cas da sakupj do clclova.
2
kg
нpotreЬJjjvih
т 2 2. MALJA VА DOBRI<~ICA С/есhоша hiгшta (maljava samobajka, pikasta pokrjvka). Razlikujc se od prethodne vrste ро tome sto su јој listo''j ј staЬljjka mnogo maljavjji, а cela Ьiljka је razvijenija. \leoma је rasprostranjena, а rasre visc u sklopljenim sшnama nego па otvoreпom prostotLt. Sadc~i sljcпe sastojke kao i preth ocl пa v rsta i нpotreЫ j ava se na istj о:~сiп. 123. CRNJUSA Рптс//п vul.~пгi.r, poюclica /дbialae - LJsoaticc (skш7.a lina, krizalj, ccliosCica, gt)l·tanka; sl. 64). VisegocliSnja ze-
-
а
cesto ponovo i u jesen, narociro na mestima koja se kose. Rasprostranjeм је ро celoj na soj zemlji, od пjzi na ра dosta ,,iso ko н planine, gde moie da dopre ' do 2000 m. Rastc ро zatravljenjm mestima, na livada ma, pasnjacima, ро ··etkim sшnarcima, ivicama su ma, retkjm svetlim sн mama, oko puteva i staza i na s licnjm mestjma. Ccsto mo7.e cla sc пatle u veljkcч k o licjпi па jcdnom mestн. Mladi Jjscovi шogu da se tipo t •·cЫ j avf!ju za jc lo, rc<.le kao salatfl, а cescc za sp•·avl janje corЬi, varjva ј ~licпih jela, saшi ј]ј, cesce, t1 mesa Yini sa tlrнgim Ьi l jn j m povrcem. .\'logu da sc koriмc bcz ogranjce nja, jcr ne izazivaju njkakve роп: mccajc, а nc posrojj ni opasnost cla se zamenc sa nckom drнgo m skocl Jjj,•om Ьiljnom \' ГStom. Slicno oЬicnoj crnjнsi mogu da se upotrcЬ\javajtl i listovi od krup nocvcrnc crnjusc - Pпmella gmn dijfom, koj:t је OCSto VeCa, Sa YCCim listovima i krupnijim cvetovima, а javlja se na slicnim staniscima u pla ninskjm predelima. l 124.
MATICNJAК -
o!ficinпli!, Sl. 64.
Сrнј\Ј~а -
Prмtrl/.'1 1 ttlf.rU't.f
ljasta Ьiljka, koja naraste do 30 cn1 Ll visinн, razgranata u vjse staЬiji ka, veCinom poleglih, а rc
Melis.rtl
porodica Labiatae - нs oatjce (matoбna, maticnjaca, рес Jjnja mecvjca, сеЈјпјаk, rojevac; sl. 65). Viscgodisnja zeljasta Ыlј ka sa ra:.::graпatoш, uspravnom jJi katkad pri osпovi poleglom staЬl j i ko m, koja пaraste do 5о- 8о ст tt v j s inџ. L jsюvi su naspramnj, ј а joJikj, malo zavmuti, siljasti, ро ј vicj zt•pcastj; kao ј cela Ыljka , oЬrasti su reclim mа\јаша. Otvo· reпoljuЫcasti do belicastj cvetovi razvijajtl se tl pazџhu gornjih lis LOva; cveta od juna do avgнsta.
l)omovina Ыljke је Sredozemlje, gajeojem preneta u na~u danas је jma u brdskim l" cdelima н grmlju, ро ivicama цmа, u svetljm toplijim sumama, щ·daleko od naselja, uz ograde ј sl . Сео gornji deo Ьiljke ima vcoma р• ijatan mirjs na Jjmut1 ј upotreblptva se za spravljanje aromaticnog , ;tjпog napitka, koji ima ј lekovito clt'jstvo. Jjstovj mogu da se koriste 1 kao zacin pri sprav ljaoju razпih poslasrjca, umesto li•ntшa, ali sc nc J<\IVaj u, jer timc gu Ьe 111 ir js, VCC SC ,Joclaju na kraju priprernaoja jela. 1z5 . VRANILOVATRAVA r Jгi,~mшtll v11igaгe, porodica I.aЬia lrlt' usnatjce (vraojlovka, mraVInac, divJjj majoran, CObCr; S[. 66). щlakle је mnlju ј
Sl. 66. -
Vraпilova
trava -
Orig,uJII!JJ lll/,gtll't
' pi, crveokasto-beblasci i slozeni u metlicastн cvat prj vrhu staЬJjjkc. Cveta od ju.n a do avgнsta. Rasprostranjena је ро celoj nasoj zemlji, od pobraa do srednjeg planinskog pojasa. Raste ро retkim sumarcjma, na kamenjarima, ро ivicatna S\'Ctlih suma, oko Staza, ukraj puteva i ograda i sl. Сео gornji deo staЬijike sa Jistoviшa i cvetovima upotreЬija\•a se za spravljanje veoma prijatпog ј arotnatjcnog саја, koji ima ј lekovito dejstvo. 1 z6. MAJКINA DU~ICA Th)'Шtls шр)'llиш, p oroclica Labiatae пsnatice (majCina clнsica, Sl. 65. - - M•oc i ~11 j ak Meli.rt" o[!irinr>ti< bakina dusica, cJivJjj bosj[jak, 111ateri пka, cabrac; sl. 67). Visegodjsnja biljka sa clrvenasV iscgodisnja Ьilj ka, koja naraste , Ј о 8о cm н visjnu, razgranata је i tim prizemnim clelovima i mnogo, iJюJjka. Ustovi su jajoliki, do brojojm izdancjma. Ljstovi su sit.. ст dugacki, а cvetovi vеоша le- ni, jajoliki, dugacki do 15 mш,
75
JESТIV()
JESТI~'O
01\'L}E I)ILJIO
а sirolci do 7 mm, sa malim udubljcnjima ро poYrsin.i u kojima se nalaze zlezde sa aromaticnjm uljem. CveюYi su sjmi, sYetlocrveni do ruzicasto-JjuЬicasti ј zЬijeni su u okruglasto-Yaljkaste cvasti pri kraju ogranaka. Cveta od proleca skoro do jeseo.i.
Mirisni i aromaticni deloYi Ыljkc sa listovima i cvetovima upotrebljavaju sc ccle godine za spravljanje ukusnog ј lckovitog cajnog napitka. 1 2.7. NANA Mcnt!Ja, porodica Tд{Jiotne - usnatjce (metva, metvica, lju ta 11ana, paprena metva, merlica; sJ. 68). Pot'C(I ~ajenc nапе ( Meпtha piJ>eriltl), u prit·odi sc nala:.:e mno~obroj 11e vt·stc nana, koje t·astu na •·azlicitim stiшistitna Ll svim krajevima nase 7.cmljc. Skoro sve su p •· i jat tюg aromaticoog mirjsa i mogLJ cla sc Li potre Ыj avajL• za spravJjan jc ll kLtsnЊ cajnih napitaka, koji sLJ LJZ to ј Jekoviti. Tako se ll nas mogLJ cla na,(LJ:
OIVLJE BILJE
' ov1111 ј ро ivici nejednako usесе mogu da se bez ogranjcenja uporaste ро svezijjm mestima. treЬ\javaju za spravljanje corЬi, SITNA METVICA - Меп varjva, p jrea i za nadevanje testa, /н рнlеgiнш, sa sjrnjjim jajoJjk jm а sasvjщ m]adi i za mesane salate. lщov j ma na kratkim peteljkama ј Mogu da se beru od ranog proleca .1 ljLJЬicastim rede belj1n cvctovi- do srcdine leta pre cvetanja Ыljke, 111:1; raste na poplavljenim podruc- а i kasnije, ukoliko se naide na pripma oko reka i potoka, kraj moc- merke kojj su kasnije izЬili; naro' :1..:1 i ро zabarenim livadama. Veo- citO se cesto javljaju naknadni jesenji mladi listovi. Na mestima gde se ' 11а је aromaticna. VODENA NANA - Mentha bokvica javlja tJ ''есој kolicjni, '''fllrllica, raste LI tekucoj vodi i LJ jeclan covek moze za ј ес\ан cas cla sakupi do 1 kg upotreЬlji vih listol щo·arna. DUGOLIST А NANA - Ment- va. Seme, koje sadrzj ulja, pokisef,,, lrmлifolia, takotle rastc ла vl.azoim ljeno u mleku, moze da sJLJzi kao pt·i jatan zacjn, lltl'stima. Slicno se upo t reЬJ javajн ј listovi POLJSКA METVICA - Men1/Jrl o1·vensis, raste ро vlaznim po- ос\ s lcclcCih vrsta bokvica:
ннн;
lptila ј LJZ potokc, kao i drL•ge vrste •·oda A1enlha. 1 2.8. BOKVICA Pltmlago ше'''''· poroc\ica Planlaginaceae - bok' ICC.: (bokYa, ziJovJak, trputaC, te\:.tv:lc; sl. 69). Visegodisnja zeI,.tsra Ьiljka, vjsoka 5- to ст. 1 Jstovj su okruglasti, nesto izdu1'11i i postepeno prelaze u drsku, а 11.1 пjima su veoma primetne para11'111<:: Jisne zile; leie skoro pri zemIJi ilj SLI malo uzdignuti, а raspore·kпi su u krug oko cvet11e scaЬljike. P1i vrhu cvetne staЬljike nalazi ~е v:tljkasta cvast, sastavljcna od vcltkog broja sitnih ne uglcclnih cvctova. Cveta и junu. Veoma је rasprostranjena ро celoj лаsој zemlji, а raste ро s l aЫje o lm1slim travnjacima i Jivaclama, 11:1 lcclinama, ро mапје gazcnim st а'l.аша, ukraj puteva, ро jarcjma, 11\c.:c.lu niskom travom. Na tak,,im tщ·stj ma је ima od nizjna ра do (,JizLt 1500 т nadmorske visine. M\adi listovi i bez zilave drske
11
S!. 67. -
Majkina du~ica -
Th)"IIНI Jtrpy'fнm
Rasprostranjena је u celoj nasoj zemJjj od njzjпa ра znatno visoko u planine, gde se javlja velik broj posebnih vrsta i podYt'Sta poznatih pocl jstim imenom ј Yeoma slicnih ро oЫiku, delovanju i upotre Ыji vosti, te mogtt da se smatrajLJ kao jedna \'fSta. Raste ро SUY!jit11 suncaSl. 68. - Nя11n - Mшlhfl pipmtn njm mestima, na redjщ niskim travnjacima, kamenitim mestjma, ро retkim sЉ ijacima, ivjcama suma, KUDRAVA NANA - Menukraj staza i puteva, cesto u veli- tha crispa, Sa cJosta sjrokjm JaJOkom 111ПOSt\'U. Jiko-duguJjastim Jjstovima, kucl-
St.
69. -
Bokvica -
Pfn,iln,~o ш•din
12.9. MUSKA BOKVICA Plantago lanceolata (muski zilovlak, glavor, volcji jezik). Ima znatno LIZC listove nego pretlюclna vrsta. Raste ро nesto suvljim, peskoYitijim mestima, ј moze da se nac.le i na vecim nadmorskjm vjsjnama Lt celoj nasoj zemlji.
77
)ESTIVO 01\'LJE 6/LJE
1 30. VEUКA BOKVICA Plaпtago шаiог (velilci zilovlak,
Severne Amerike, а и Evropu је ve- preneta kao ukrasna Ьiljka, ра је lilci trputac). Ljstovi su јој znarno podivljala ј u Yelikoj тcri se rasiveci ј siri od prethodn jh vrsta. rila. Danas је iта и тnogim kraRaste ро vlazniт i sveziт, cesto pescaniт тesti тa. SadrZi vecc koli cjne vitamina С nego 0\'е p rcdhodne vrste. 1 31 .
PESCANA BOKVICA -
Plcmtago indica. Raste па izrazito pescanim тestjma н vccem clelu nase ze тlj e. Mogu da se upotrcbljavaju sато sasvi п1 m ladi Jisto vi , jer kasnije postajLI rapavo-maljavi . r 32· PLANIN SКA BOKVICA - Plantago шопtащЈ (bokvica ре tо::Ш) . Raste pretezrю Ll visim plaпjns kjrn predel iтa u s ko ro celo j паsој z:eтlji, izuzev prjmorja. 133. ВUАСАК - Pla11tago p.rylliнш (priтorska bokvica, bauci ~a. bul1aCina, buaCica, buhacica). Raste Sl. 70. Cigartsko pcrjc - . lrtltpias ~~·ridt<> uglavnom u primorju i u pojedinim deloviтa Makedonije. :Mogu da se нpotreЬ!javaju sanю sasvim mJa- jevima nase zemlje, naroCito u di Jjscovi, jer нbrzo postaju grнЬijc SrЬiji, Hrvatskoj, deloYima Slovedlakavi. nije, Bosni, а p rodjre ј и ~talc ' 34· CIGANSKO PERJE - krajeve. a roCito је mnogo Јта Ll A.rclepia.r qt'iaca, po rodica A!cle- Voj vod jni. Cesto raste и ''eliko j piadaceae - s vilenice (svilcnica, тno:lini tr nizjnaтa trkraj re ka, ро svil olan, s vilni dubac svionjca · ivicama ~Љijaka ј niskih prjrecnih sl. 70). Visegodjsnja ze~asta Ьiljka: s и ma (vrbaka, to poljaka i sl.). ko ja moze da naras te u visini prc ko ;vfl adj proletnji jzdancj, koji su т рај do 2. m. StaЬJj j ka је uspravna, dcbelj ј socni, mog1.1 d:j se L1potrebsuplja, obrasla sjtnjrn cllacicama. l j avaj и za jelo kao vсота ukusno L istovi s н nasuprotпi, cluguJjas to- i lнaoJjj vo po vrcc (~а varivo, p jre, -jajasti, dugaclci clo zo cm, ро ivic j со1·Ьс ј sl.). Моgи cla se beru od celi, а nalaze se na kratkoj petcJjci . kr·:tja ma1'ta do pocetka juna. Vrlo CYetovj su malj, Ьlecloruz j cas ti Ш је j zcla~ na Ыljka; na тes tima gde se crvene Ьој е, skupljeni tr stitasce javJja Ll \'ССОј ko)iciпi, jedan COVek cYasti. Biljka cveta od juna do moze za jedan cas da sakupi i preko avgus ta. I ma razgranat p odzemni 10 kg jzdanaka. Ne postoji opaspodanak. nost da se :laтeni sa nekoт sJjcCigansko perje је poreklom iz norn skodljivoт Ьi lj ko m.
JESTJYO DIYLJE
ОЈ
LJb
• и. ZVON CIC - Сашртш!а ' •'/"'"mlus, porodica Caшpanl/lactal' zvonciCi (debeli koren, zijevrepusnica). D vogodisn ja zelp~ra Ьiljka иspravne staЫjike, koja tшastc do 50 ра ј 8о ст. Prizcтnj I!'IOVi SU kopJjasti ј pri OSПOYi 1' oma suzeni, ро ivici таlо zLrp' .щ ј; Jjstovj na cvctnoj staЬlj ici su 111anji, dl!gtJljasci ј bez peteljke. 1 ''crovi St• dosta Yeli ki, le pi, zvoomli ki, plavo-ljublcastc Ьој е. CYeta щl apriJa ра svc tlo ayg usta. ltasprostr:a11jcn је skom ta се! ој 11:1Аој zeтlj i , а rastc ро rct kim ј t~/vorenim svetli jim s tamama, o ko ~ ttmaraka, od b r·cls kЉ p•·eclela ра tlosta visoko и p l aп jnc. Mladi Jistovi i сео socнi тlacl i 1:ol'lljj dco staЬlj ike mogи se upoщ·Ьiti kao povree za spravljanje 'щЫ, varjva, pirea, а i kao salata. ~l csnati koren sadrzj skroba i то tс se koristiti kao sirovina koja zar•н.:пjuje kro т pi r. Ne postoji opasrюst da se zaтeni sa nekoт slicnoт 1
н .1,
Sl. 7' ·
Gro nj asti Z\'OnёiC
С.ашрrшн/п
rluшtrnla
'kodljjvoт biljnoт vrstoт. Slicno тogu da se upotreЬijavajи
• s ledece vrste zvoncica: 136. GRONJASTI ZVONCIC Сашртщ/а gloшerala
(sl. 7 1).
Ncsto ј е njZз bi!j ka od prethod ne v1·ste. Prizeтni listovi Stl srcolikojajolilci ili jajoli ko-kopljasti, а gorнji su pri osno vi srco!iki i obLihval aj и sta Ьlj jku. Cvetovi SLt !j tlЬicaste l юј е. Rastc ро Ji vadama и nj avcccт tlclu nasc zeтlj e, od brclskih do s r·cdnj e-planins kЉ predela. 137· BRAZDASTI ZVONCIC - Сашршшlа trache/iнш (sl. 7z). Stabljika је ostro bridasta; Jjs tov j izrazito maljavi i ро jvici grи bo z иpcasti, cvetni grozd se prиza duz
SJ. 72. -
B razdas1i
~ vonё iC
-
( . n111pm111/n
lratbtfiнш
79
jbSТI \'0
J E SТIVO
DI VLJ E BILJE
veceg dela staЬJjj ke do njenog v t·ha. Po red navedeni h, u potreЫjavaju se ј prjmo rs ke v rste zvonCica, kao: р ј ramidalni zvonCic ili postcпjak (Camp anula pyraшidalis), medjccranski zvonCic (Сашршш/о Jeщ stt·e/lato) i druge. 138. ZEl:ICA - Phyte11111t1 spicotuш, porodica Campanulacet/C zvonCiCi (zajka, clcbeli ko rc n, kosjca, ljuЫjenica; sl. 73). Viscgo-
је mesnac i ро oЬJ jku p o dseea па mrkvu. Mladj listovj mogu da se korjste z~ salatu, spremanje соrЫ, varjva ј ptrea, а koren kao zamena za kromp jr. Pri bra nju lis tO \'З zeCice, nev iёni saku pljaё moze da ih zameni s::t Jjsto vjma krupne ljuЫCice ( Viola odorata) ; rnC(Ititim, o va zamena је bczopasna, posto se u n ekim zemlj::tr-na ј listovj od ljl1Ьicjce upotrebJjavajt1 za hranl1 (Nemacka). 139. OKRUGLASTA ZEl:ICA . PIJyiCf/Шct or/;iculat·e. Veoma ј е s tн:na prethodnoj vrsti, samo sп c vctovi slo i eni н okru glastн cvast ј p lavkasto -ljuЬicas tc su Ьоје. Raste џ pJ aniпskjm livadatna ј reckjm sumarcjma. Pot·ed па vссl спЉ, mo~l1 da se k o rjstc ј clruge vrste zeCica, kao: Halcro\•a zcCica ( Pl!)'feuшa Halieri) , CaiЬruknerova ( Р~уtенша Zahlbmrhю·i) ј d ruge. 14 0.
С/1111
MASLAl:AК -
o_fficinale, porodica
Тагах,~
Coшpositae
g lavoCike {:luten jca, mlekaca, caljjanska salata; sl. 74). Visegodjsnja zeljasta biljka. Listovi s џ ј ој
SJ. 73·
ZcCica
Pl!}'teloнa .rpi(tlfшn
cblnja zeljasta Ьiljka sa uspravno m ncrazgranatom staЫ jikom, koja moze da naras te preko 30 ра ј do 70 ст. Donji Jjstovi su na du g im ~eteljkama, srcoljki, а gornjj dtig uljasto-kopljasti i bez peteljkc. Ро jvici su zpucasti. Cverovj su па vrhu staЬ!jike slozeпi u klasastu cvast i zelenkasro-bele Ьоје. CvciЋ od maja do avg usta. Koren Ьi l j k c 8о
Sl. 74·
J\.tas latak -
Tnl'a.\"nNuн ojjicind!r
'1 pr jzcmni ј poredani u krug oko 1н 1nc scaЬJjjke; ро jvici su zup 1 ., rj, а kackacla i duЬ!je useceni. 1 \'t'IПa scaЬJ j j ka је suplja, пarastc ,1., 1.0 ра i 30 cm u visin tt, а na vrh u ""' i slozenu cvernu glavicu sas1 1vljcnu od velikog bro ja z Ыj enj h 111 111 cvetova. Cveta od marta clo 1tkюbra . Ро c vetan jtt, s itno semc 11· s r1abdevano svilastom ktшcla11 нн, po moctl koje vecar· mo:i;e na ~l.• k lщ da ga razncsc. 'U Citavoj lнl jci nalazi sc bc li mlecni sok tl.tJ!:OI·kog u lшsa. Pocl zemlj om :;е 11:1l:1'l.i closta debeo vre teпast koгe n 111{· lюје. f{as prostranj cпa је Ll сеЈ ој nasoj l'lll lji, ocl ni zjлa clo v jsoko џ plaliltlt' : ро bastama kao ko rov, ukraj •1.и1 ј puteva, ро щrјпаmа, нav "J·•t·jma, li,radama, na pr jsojnim 11ao:tt-na, ро zapustcnim njiva1-na ј ~~ ~ ~~ ~jm mescjma, cesco u veoma velrl ој ko]jёj ni, cako da se u vreme 1\ t'I:\Пja се\а povrsina za zщj, а kad lнiJka precveca, zabclj. t>. t ladi ljstovj pre cvetanja s u 1пlпо od najbogatijih d jvJjih povr1 1 vjcaminom С. Моgџ da se "lнш·еЬе za salatl1, za sp ravlja nje 'о •·Ьј, Yariva, pjrea, za nacleve ј s l. l 1e ba brat j samo mlade listove l • щсс poscaju z natno gorёi. 'U j esc~ ' c·s1o izЫjaju novi mladi listovi l oji mogu da poslu:lc и istc svrhe 1 ас > pro letпjj, Ka t kacla se ј zimi 1·.pocl sncga mogtr naCi up o treЬijiYi lls lovi. 'U паs moze cla sc 11 ас\е vi§e ,,a ,·icteta ј podvrsta maslac ka. Na "'t·stjma gde se maslacak ja v\ja u 1•есој masi, jedan cove k moze za Jl'tl:\11 cas da sakupi do 2. kg rozeta ~а џpotrcЬljjvim lisrovima. l<..oren od m aslacka, vadeп u
D I\'LjE B1LJE
prolece ili jesen m o ze da se upokro mpiru ili m r kvj. Takode moze da se jede ј siro\', ali canko jsecen na kriske, inace је mnogo cvrst. Ispecen koren sluii kao zamena za kafu . Као i о Ы саn maslaca k, mogн da se tlpotrebe i sleclece vrste: treЫ kuvaп, slicпo
14 1. MOl:V ARN I MASLAl:AК - Тагахатт palщtn. Ima ga skoro u celoj паsој zemlji, а ras te па mocvarпim mestima, ро vlazoim livadama. Listovi sџ mu izdt1zeni i uskj.
142.. l:AK -
PRIMORSКI
MASLA-
Тш·ахаснт шegalon·hizo!l. Raste н jadl'anskom pl'imorju. Odlikuje se cjme sto ima velik.i ј jako debco koreп, а cYeta u jescn. 143. LAVLJI ZUB - L eofltorlofl tuberoшs, porodjca Coшpositae - glavoCike (golocej, locjoa). Zeljasta Ьilj ka, koja и svim svojjm de lovjma sadrz j mlecni sok. Listo vi su prjzemni i slo:leni u krug, izduieni i perasto jzrezanj. Na '' rhu g ole staЬlj jke na lazi se cvctna glavica sJicna maslackOYOj, ZutC Ьоје . K o ren је zadeЫjao. Cveta Ll jesen. L avlji zub је primorska Ьilj ka , а ras te najvise u uzem obalskom podrпcjt•.
ZadebljaJj mesnati koren moze cla se koristi kao hraoljiva sjrovjna slicno krompiru.
144· KRASULJ AK - Bellis pet·etmis, porodica Coшposilae g lavocjke (bela rada, noYCic, tl'aticnica, Yrtjpop, јапјас, Jedioskj cvit, obrnika, oroC.ica, t ratcrica ; sl. 75). \ ! jsegodisnja zcljasta Ыljka sa o ma njim Jjstovjma lopatjcastog o b8I
j6SТIVO
01\'L.JE BILJE
JESTlVO DI VLJ6 BILJI>
lika poredanjm u k rug o ko cvetne viso ke 5-15 cm. Cvctna glavica је ро jedna na sta Ьljjcj, okrugla, ima 1-1,5 cm u precniku, u s re dini је zuta, а ро o bodu bela ili malo crvenkasta. Cveca od prolcea do sredjne lera, а katkada i do kasne jeseni. scaЫ j i ke
-~
od naknadnih izdanaka. Na mestima gclc sc krasu ljak javlja u vecoj koliCinj, jcdan covek moze za jedan cas da saku pi do о, 750 kg upotrebJjjv ih listO\•a. Cv rsrj С\•ешј pu poljcj 111o~u da se pok isclc u sjrcctu {;;>ctu) ј u potreЫjavaju kao zamcna za kapa•·. Cvc1nc g la \•jce ј \jsrov j upot~·cЬi javajџ sc kao zamena za сај . Svi dclo vj mogt1 cla se ko rjsce bez o~ r·an i ccnj ::t. Nc pos tojj opasnost da se zап1с11ј sa п ckom drнgom slic nom s kociJjjvom Ьiljkonl. S li c rю sc tlpotrcЫjavajtl ј lisrovi ocl sJcclcCih vrsta:
:'11 uz ograde i na slicnim mesrima, od ni zina ра dosca v jsoko u planin u. Mladi, socni i nesto nagor ki ljstovi mogu da se upotreЬi javaju ј za salatu, za spremanje соrЫ, varjva, p jrca ј sl. Ро ukusu su d osta sljcni maslacko vjm. Mog u da se koriste od proleca do ranog leta, а i u jesen, kad naknadno izЫju. Коrеп vodopije se ресе i llpotreЫjaya kao zamena za kafu (cikorija), а mozc da se kuYa i kao varjvo, i ako је nagorak.
14ј. Не/Љ
MALI KRASULJAK silve.rt1·is, kojj ј е vcoma s]jcan
pt·etl10C)noj VI:Sti,
а
l:aste
U
nasim
r·· im щs kj m kгaj e vjma.
146. JEDNOGODISNJI KRASULJAK - !Jellif ашша, koji је j ednogodi~ n ja
Sl. 75· -
Krasu l jak -
Лtllir ptrmшs
Veo ma је rasprostranjen 11 celo j 11asoj zemlji, od najnj;bl, prede la do Yisokjh planjna, а raste ро livaclama, tra\•njacima, ро sнms kim proplaпcima, н retk.im sнmama, ukraj рщеvа, na stazama ро kojima se manje gazi i ва slicnim mestima, cesto u vecoj koliCinj. Mladj Jjstovj llpotreЫj avajн se za salatLI, za spraYijanje corbl, varjva, pjrea ј sl. Najvise mog tt cla sc ko rjsce u prolece i pocet kom le ta, ali donekle ј tokom lc ta ј u jesen 82.
zeljasca Ы ljka, а raste takode u prjmorskjm krajevi ma. 147· BELA RADA - fдlcan theшNш vN/gare, po rodica Сошрдl siltte - glavoCike (volovsko o ko, petrov cvet ; sl. 76). Zeljasta biljka, koja narasre do јО i ,,jse сш u vjsj n u. Jjs tova jma i prizemnih ј na cvetп oj staЬ\jjcj ; prilicno su mesnatj, sjajni ј d uboko nazuЫjeni, sko1·o perastj. Cvctovj s11 slozeni na ''rhu cvecne staЫjike u glavicu, ko ja se sasto jj o d belih obodnih i ћнih sredjsnih cvecjca. Rasprost1:a11je na је s koш ро celoj nasoj %cm lj j, а ras tc ро \jvaclama, traYIljac.ima, otvore nim 1:etkjm st~mar cima ј s l., ос) pobrda ра dosta vjso ko Ll pla nintl. .Мiacli listovi zajedno sa mladim socnjm vrs nim delovima staЫjike pre cvetanja mogu da se tlpOtrebljavaju za spravljanje corbl i varjva.
1 7''
Пс l а rada -
рсщојi
•
с ос kоп1
1
I.tNrnlllhtmнm 1и(P,arr
opasnost da se zamene slicnom ~kod Jjjvom Ьilj -
11 Cl 1
,к .
VODOPIJA -
Cichoriuш
п()/щ,,
porodica Coшpo.ritae - gla'" lkt· (zenetrga, zuceпjka, zucjCIJI с, zmj ji пa trava, cigura; sl. 77). \ 1 с ~~щ\i s пја zeljasta Ыljka, ko ja 1111 • ~ н· 11 v jsjnu pre ko јО i do 1 ,,, 1т . StaЬJjjka је usp rav na, raz1 с 111:t1:t 1.1zcluz izbrazdana. Ко rеп Ј• J.lk, v•·ctenast ili valjkasc. Doпji l1 111vi :;u clug uljasti i pe r·asto iuc11 11, а ~отј ј Stl maпji, ko p.l jasti, 1'" lvct· i krupnjje zupcasti. Cvcto\:i " 11111op;obrojni, jasno-pla ve Ьој е . 1 "1.1 щl jt•la clo avgus ta. II •IJ ka ј е •·asprostranje na u celo j "' '"1 д' 1111јi , а raste kao koro v ро IIIJ'"'•It' llim n jivama, )jvacla ma, pus'''" •щ·~t ima, oko p tlteva i staza,
•
Sl.
77-
Vodopija
-
Cic/;q1·iп!ll
in(ylua
149· CRNI KOREN - Sc01·zot·osea, porodjca Coшpositae g lavocike (roznati kacjak; sl. 78). Visegodisnja zeljasta Ыljka, koja naraste и v jsinu do 50 cm, ра : do ,щ"([
JESTIVO DIVLJE BILJE
jednog metra. Cela Ыljka ima mlecnog soka. Listovi su duguljasti, ~i ljati, uski, ро ivici citavi ј rede slabo z'upcasti, sjroko prirasli uz StaЬljjku . Cvetna gla\rjca ruzjcaste Ьоје razv jja se na v rhu staЬ!jjke. Cveta od juna do avgusta. Коrеп је duguljast, mesnat, spolja crne Ьоје.
JESTIVO DIVLJE BILJE
moze da se korjsti kao slicno kroтniru, а ј kao salata. Sljcno se uporreЫjava i vrsta: 150. SPA NSКICRNIKOREN - Jcorzonero hispoпico (spanski zтј. jak). Ra~Jj ku je se od prcthodne vrste ро tоте §to su mu cvetne g lavice kao Jjтun :lute Ьоје.
REPUSINA ILI titAK _, 1,·с1i11ш spp., porodjca Coшpositae - g lavocike. U nas raste vise vrsta o vih Ьi tja ka, ј to : t
ј
1.
VELIКA
/l гctiuш
REPUSINA -
lappa (ve)jki cicak, repuh,
velika vaJ jt1ga, velika torica, veliki Jopuh, komoclljjka). Dvogodisnja zeljasta Ьiljka, visoka clo 8о, ра cak ј clo t 50 ст, sa vеота veJjkim, do 50 ст dugackim crnolikiт liscoviтa na cl ugackiт socniт drskaтa. Cverovi su sitni, crveni, sakupljeni u grozdastu g lavicu pri vrhu cvetne staЬ!j i ke. P lod је »Cicak«, kojj se, kad sazrj, lako hvata za dlaku divljaci i stoke ј za odelo. Vеота је rasprostra n jen ро celoj 11asoj zeтlj i, raste kao korov na zapuste niт 111cstjтa, kraj ograda i drugde. 1 52. .
1, ,1111111 neшorostlt!l.
Takode је reda vih vrsta, а nalazi se ро suтa "'' Sasvjт m ladi i mekani proletIIJI tzdanci ј SOCOC drske JiStOVa " l"' ~ iпa upotreЫjavaju se presпi 1 11 • ~alata ili kuvani kao zaтena 1 ' parglu, za corbe, variva ј l'lн · .t. Koren svih vrsta repusina toltZi velike koliciпc skroba, sluzi, ,,,..,(,\ sccera, nesto ulja, o •·ganskil1 lt '•l· liпa i . druge materjjc, kao i 1 11tbl пo vitaт ina С. Mozc сЈа se " 1н 11п:Ьi za spt·avljan jc slatkog ~ i • нp. t (iskuvavanjcm), za сlоЬiјапј е 1" , t •ј 1 щ (s use njeт, n1 l cvc пjem ilj ''" ·"•ј сш), koje se m esa nj eт sa l ''•l'lli c пjm ili razenim brasnom ј ollll)~im hlebniт $ it·ov i naтa upolllltljava za spremanje hleba, razlltlt peciva, poslastica i sl. Takode 1 11potreЬ\java za gotovljeпjc supa 1 1111 Ы, kao zamena za kroтpir i sl., 1 1111JZC ј da se przi. Pecen i isrucan l\1/1 kao zaтena za kafll. Najbo1 tiiJi је hranljiviт тarerijaтa u
, "1
р1
tlc i konzervise mariniranjem. Lisrovi i koren svih vrsta repusina тogu da se upotreЫjavaju bez ograпjcenja ј ne postoji opasnost da se zaтene sa пekom drugoп1 skodljivoт 1
ј ј.
raceш,
bi lj ko т.
OST АК - Sonchю oleporodica Composit'ae - g la-
voCike (gorCika, kostric, kostris, susak ; sJ. 80). jednogodisnja ze·
MALA REPUSINA
Arcliuш шiпш
(mali repuh, тali cicak, Cr\rcni Cicak, repicek, hostno Sto,·zrнtel'n I'(Щ·а Sl . 78. - Crni korcn repje; sl. 79). Мапја је od prethodпe vrste, а rasprostranjena је Raspros tranjena ј е u velikom ро celoj na~oj zeтlji na slicniт delu nase zemlje, narocito tl topJj. mestjma kao ј veJjka t·epusina. jim pt·edelima. H.aste ро suncanim 1 53 · MALJAVI titAK- Arclivadama, tra vnjacima, ро bt·e- tillш lomentosшn (тalj ava repusiпa, zuljcima ј Obroncima ј Ll retkim, veJiki maljavi cjcak). Razlikuje se svetlim sumama. Mladi socni lis- od p t·cthodnih vrsta tiтe StO Sll tovi mogu da se upotreЫjavaju kao ти cvetne g lavice isprepletane paupovrce, za spravljanje corЬi ј va- ci nasti т vlaknima ј nesto se redc riva, а mesnati ko ren predstavlja nalazi od ovih vrsta. veoma hranljivu namjrnjcu, koja 1 ј 4· SUMSКA REPUSINA -
Sl.
8о.
-
Ostak -
Jotuhнl
oleracua
ljasta Ыljka, visoka 30 do 1 00 cm, uspra vne, debele, suplje ј razg •·aпate staЫjike jspн nj ene тlecnim sokoш. Listovi su bez petelj ke, veli ki, тeki, pod prstima таsп i ,
plavieasto-zelene Ьоје i ро ivici nazuЫjeni. Cverovi su i uckaste, recle bele Ьоје. Siroko је rasprostranjeп ос\ niziII 'Ч'It, pre nego sto oclrveпi. Tada 1'·' је i najbolje kopati. Koren тоzе na do srednjeg planinskog pojasa, 1l.1 м: ~ ttsi i ostavlja za ziтu, а tako- а raste Ltkraj puteva, kao korov u ~~
71Ј· -
Mata repu~i oa -
/l пtiuш шiинs
JESTI\'0 DIVI.JE BII.JE
)ESТJVO
njivama i povrtnjacima, na neobratlenim zemljistima i sl. tl citavoj nasoj zem!ji. Mladi prolernji listovi se нpo t reЫjavaju rede kao salata, а cescc za spravljanje corЬi i varj va. 156. KOZJA BRADA - Tm,~opogotJ prateшis, porodjca Coш positae - glavoCike (Ыeskva, jarCija trava, kozjaka, turovet; sl. 81 ).
p lanjnskog pojasa, rede pored pu tcva ј na sJjcnjm mestima u cjtavo1 nasoj zemlji. MlacJj proletnji jzdanci i listov1 tlpotreЫjavajtl se za spra,•ljanj~· v~н·jva . Koren sc t1jesen takoclc нp ot r·e Ыjava kao vat"ivo. 1 57· VODENA BOKVICA А lisшrt pltmltl.f!.O, po roclica Alisшa lrtm1e - kckc (podvoclna bokvica, zaboctln, zabocunka, kornjaCina 1'1'а va, voclni trpotcc; sl. 8 z). Vi scgoclisrlja zeljasta Ьiljka, koja iz mocvare, gliЬa iJj plitke vode iz IЋ~ta clo 40 сш vjsine. Ljstovi Stl izclt1zeni srcasto-jajastop; ј(ј kop lj :'щog- obiika, kJ:нzno t"asporecleпi o ko cvctne staЬ!jike; ocl po]o,rine щ1Ыјikе sc grana u nekoliko pt·s ljcпova sa brojnim sjtnijim ЬеЈј
DIV LJ E BII.JE
1 1о 1uzjcastjm cvctovima. Cveta mehura, re se tako odriavaju na ''odi. Cvera j t~na ј jula, karkada i do 111111. Н ·"PI'OStranjena је u celoj na- а ''gusta belim cverovjma. Plocl је "1 tcmljj ро mocvarama, ba1·ama, crn, krupan, sa cetiri ostre bodlje III<>VIIН:I, Па \ 1 )aznom ј CCSto pJav- na S\·akoj strani; U cvrStOj Jjuscj (1' ноm tlu, na obalama rcёica ј nalaze se veJjka bcla jezgra . Raste ро barama, mlakama, plitl"1111ka sa spo rim tokom, od пi ziпa ,1.. plaпinskjh predcla. ёсsю sc kjm jezerima, mjrnjm rccnim ftl · kavcima i raznim stajacim vocla111 l.1tl tl velikoj kolicini. 1 o1·cn saclrzi vclikc koliciш: skro- ma, u ogronшoj koliciпi, pokrivalol, н ота ј е hranljiv ј mo:i.e cla sc jtiCi u ncprekidnom slo jtt ро visc ''JIIIII't• bl kao hlcbna sirovina, za cleserina hektara povrsine, tako l"·1vlj anjc meso,•itih kasa, p ieea, cla se pocl njiш vocla пс vidi ( na 11 нil1 poslastica i sl. Sve% kогсп rrjme•· na skaclarskom ЫatL1) . 1• ·.lшci J j iv, ali vcc S LI ~coj em ~ti Ьi 1 cн l lj i vc sascojkc ј more bez ograllill'llja da se нpot t·eЬi j ava. Ne i" l',lclji opasnost cla se zamcпc sa 111 1 , н11 slicnom ncupott·eЫjivom 1 1lн:по se up otrcЬija,•a i slecleca 1
1 1.\:
Sl. 81.
Kozja brada -
Trn.~•P•t.•n рищщiЈ
Dvogodisпja, recle visegodisпja zcljasta Ьiljka, uspr:tvne staЫj ike visoke 30 clo 70 ст, mesnate, g latkc i slabo razgranate, jspt!Oj eпe mlccniш sokom. Lisrovi su dt~gLlljasti, uskj, siljati, pri osnovj trbusasto prosireni, prjrasti uz staЬi ji ku. Cvetпe gJavice su zt~ckasro-belicas re Ьо је ј[ј шzicasti.
Rasprostranjena је najvise ро livadama od pobrda clo srednjeg 86
51. Sz. -
Vode11a l>okvica _
~Ш11па pln111n~•
118. USKOLISTA VODENA 110 KVICA - .· 1/isшa graшillijoSt. 83. - Vodeni оrаћ - Tr11pa Nti!JINJ 111 Razlikuje se od prethodnc 1 lt' ро юmс sto i~a uze listove. 11 l'opmstranjena је ро celoj nasoj , lttlji, nesro је rc<.la ocl prethodne 1 1 ol(', а srece se i ро vcCim visina111.1 1 1 9· VODENI ORAH ћа1'·' llrtltms, po1·ocl ica H)'tkocao:щeae cн·:~sci (vragolic, kekavac, ora·'"- 1-asak; sl. 83). J eclnogoclisnja t'IJ:tsl:t hiljka sa tankom sta Ы ji1 с 1111, koja 1110ZC с\а naraste Ll c\н llltt tl() 1 ра do 2. m ; raste u vodi. 1 1 ~ 10vi SU CCtVI:taSti, romЬicпi , J ezgro iz ploda j1na vcoma pri1" 1 1' ' ici krupno zнpcasti, а sloze•1i 11 11 krщ~ oko s•·edista scaЬijike, jatan нkus, koji podseea na pjtomi 1 1ko cla plivaju па pov1·siнi vode; kesteп jli orah. J'viogu se jesti pre1'' н· lj kc su jm nadu vcnc u oЬJjk u sna, kuvana, ресена, przena ili
JES'ГIVO 01\' LJE BILJE
J ESТIVO
sasusena ра samlevena u brasno ј нpotreЫjena za spravljanje hleba, kasa i razliCitih poslastica. Veoma su hranljiva. Plod se sakuplja u jesen. Pogodnim nacjnom sakupIjanja ро povrsini vode moze da sc skupi za jedan cas ро zo i Yise kilograma. Ј 6о. SRCAK - Виtошш 11111 belfatщ, porodjca Внtошасепе ~rcci (vodoljub, Yoclena ltlcka, d jy. lji zшnbulak; sl. 85). Zeljasta mоё -
r---
zemlji, а rasre ро mocvarnim me~ cima, barama, oko p litkih voda, obala, potoka ј rcCica sporog toka od nizina ра dosta v jsoko u planiщ·. Koren је vcoma bogat hranljivim materjjama i sadrzj znatne koliCint· skro ba, SCCCra, be\anceYina ј dru g jh matcrija. U brasnu koje s<· cloblja ocl OStiSenog korena ukt~p na ko licina hranljivih materija dos rjze clo 73%. UpotreЫjava se kao hlcbпa $it:ovina, za spt:cmanje kasc, ,·aznjh slatkisa i clt:. O d proprzt поg korcna clobija se mlevenje111 lна~110 i uckastobclc Ьоје prijat nog s latkog ukusa. Moze da se ko ,·jsti bez ogran iceпja. Ne postojj opasnost da se zatneпi sa nekom drugom s licnom skoclljivom Ьilj kom. Na mestima na kojjma se st· ёа k javlja u vecoj koliCini, jedan covek mo.Ze za jedan cas da jz,radl do 3 kg korena. 161.
BRULA -
Trigfochitl Шtl -
riliшuш, porodica jшrcagi11aceae
varna Ьiljka sa us kjm tt'Obridnim prizemnim listoyjma dt~gackim clo jednog met ra i Yisokom cvetnom sta Ьljikom (do 70 cm). Pri vrlн1 staЬJjjke su brojni lepj ruz jёast i cvctovi sa spoljasnje stra ne lj u Ьi casti, na duzim peteljkama, poredani u stitoliku cvast. Cveta od proleca do sred jne leta. Rasprostranjen је ро celoj nasoj 88
DIVLJE BILJE
o·ozupci (morska brula, morsk 1 rrozubac, t rosipan; sl. 84). Vise godisnja Ьi ljka sa debeljm podan kom. Listovi su dugi, po luokrн~ lasc j, uspravni i useceni. StaЫj ika jt· uspravna, ncrazgranata, socna, а prj vrhu staЬijike se nalaze brojni zclenkasti cvetovi. Rasp rostranjcna је u primorjtl, LIZ morsku oЬalu, na slanom zem lj.istLI ј \ ј na stenama. MlacJj proletr1ji listovi нpotreb ljavaju se kao varivo. 162. tAPLJAN Asphodelfш aiЬ11s, porodica Liliaceae - ЈјјЈјапј (ёср lј е;,:, capljez, сер Јј а, bazer, Ьс den, volovski rep, morodak, па nuska; sl. 86). Visegodisnja zc ljasta Ьiljka sa socnim dugackim
~1
6s. -
Sr~ak
-
BнlomNJ NmbtllatнJ
1
~1. 86.
Capljan -
A1pborltllиl а/Ьш
Sl. s7. - C:>p lja.n - А;р/ж/е//ю а/ЬЈи, po
crakascim listovima u krug rasporedenim oko cvetne staЫj ikc, koja naraste do 8о ра ј roo cm u visinu. Pri vrhu staЬljike је cvast koja se sastoji od veceg broja lcpih belicastih cvetoYasa mrkim sarama. Pod zemljom se na.lazi velik br?i pt·scolikih krtola (sl. 87), dt~gacktl1 clo Ј о cm, dcЬel ih do Ј cm, na p resektt zнte ili narandzasto-zute Ьоје. Cveta ос\ kraja maja do pocetka jula. . Rasprostranjena је и vel1kom deJu паsе zemlje na coplim bt·dskim ј planinskim liYadama, medu retkim ZЬun jem, na veCim proplancima u retkim i svetlim sumama, na
JESTIVO 1)1\"i_JE BILJE
JESТI VO
zatJ·avljenjm delovjma srcnjaka i se na du:Zoj socnoj drsci ј jzbijapl па sJjcnjm mesrjma, cesro na vecem ncposredno jz zemlje. Cverna stal) pt·ostoru ј u jzvanredno velikoj ljika је dugacka do 30 cm i prj vrh11 ' koljёjnj. nosi glavjcastu cvast sastavljcn11 Podzemne kпole sadrze ' 'clikc od brojnih sjtnih bclih cverov:1 koljcine skroba, nesto vitam jna С, Cvcta od aprila do juna. Cela Ьiljk;l secera, sluzi ј drugih materjja. Od intcnzjvno mirise na luk (listovj n11 clavпina se upotreЬ!javajLJ kao lщt bcli luk - cesnjak, а lllkovjca 1111 шt ј za ljude ј za scoku. Mogu sc ПlCSЗVjПLI ЬСЈО~ i crnog Juka), prjpremiri kuvane, pccene, kao ј 1ma ga LL celoj nasoj zemJjj o1l sirovina za hleb ј razlicjre kasc Ll visih brcla ра sve clo t)l"eko r 6оо 111 ШCSЗVillj SЗ dt"LJgim Sirovinama, пadmorske visinc, Ll svezim ј v\~1;:< jer sprcmljene same imaju sp.:cifi- пi m delovima liscarskih (bllkovjh) can UkUS kojj nije liVCk piijatal1. ј li !Њнsko-cetinarskih SLima, 11 :1 Mogu da se korjste bcz o~raп i cc cl oЬ 1·om, l1uпюznom 7.emlj jstu, шt nja н svako doba gocljne, а шно (;јю Ll jescn, kad su najпtz\тijcnijc i naj bo~arjje hraпljivim marerj јйта. )Је postojj opasnost da sc zиrн.:пс sa пckom dr·ugom slicпom skodljivom Ьiljkom. Na mcsrjma gdc se ёesto javljaju u vecoj koliCini i па povoljnjjem zemJjj$tu jcdan covek moZe za jedan cas da jskopa ј do хо kg upotreЬ!jivih krtola. Sljcno moze da se upotrcЬi i sledeea vrsta : 163 . SIТNI tAPLJAN - .' lsphodellus шiС!·осаrрш (brden), koji t-astc LJ primorskim krajevima ј Ll dclovjma Makedonijc, razlikuje sc ocl prethodne vrste sitnijim plodџm, dok mu је cvast merlicasro t-azgгaпata: cverne laticc SLI bclc SЗ CI"VCilkЗStOПl ziJom. 164. SREMUS - Alli11ш ш.>i mlш, poroclica Liiiaceш ljjljaпi (cremLJsa, sremusa, cremu:t.a, mcclv<::dj luk, SLJillSkj luk; sl. 88). \fjsegodjsnja zeljas ta Ьiljka sa LJSkom d нguljastom podzcmnom ILJkovjcom, ''isoka do 30 cm. Cistovj Sll sirokj 3-5 cm, а dugackj do z5 cm, socni su ј sjajni, а nalazc
r•11 1.1, zaCin, nadev za testa ј sl. 1\о 111 sc od aprila do juna, rede i 1 1 11111.' . Na mesrima na koj jma ц·mus javlja u ,, ссој kolitin i, 1• 11 '" (·ovek moze za jedan cas da 111lн·н· clo 10 kg listova. CL1kovica ~ "1·1 ' aclrzi ncsto manje vitamina с 111 l''l listovi, ali zato dosra slllzj, 1 111l)a i drugih materija, ~1potreb lll\',l 't: sJjcno mladom lukLI kao "111 , za dodatak jclu, kao salata, 1 111 pщlloga za variva, jela ocl mcsa 1 ol1 Mozc bez ograniceпja da se l•olt•.li u tokLl cele godjne. U "lllt" kad lisce jos njje •:azvjjeno tll ··•· v ~:c sast1sj lo i raspalo ра se 111 J'l tv •·ii iпj tla ne mogu da naclu 1111 ,lkvi tragovi sremusa, lukovica • 1 ора па mestjma па kojima је 1 ""1• носсnо prjsustvo ove Ьiljke 111 ·.с ,·adi probno kорапје na 1111 11111:1 na kojima postoji ор ' 1' ,Ј ,ща ,rerovatnoea da sc moie "11 1 (\rjdj napred !). Jcdan covek 10111 ' u vegetacionoj sczonj, na 1111 lll па kome se sremu~ u ''еСОЈ lo ol11 111ј javlja, da iskopa za jedan 1 1 ,(о 1 kg ёj ste lukovice. Nc1.,kusni sakupljac moze\ da iiStOVC StCПlUSa Sa JiStOVima 1!11 нlcvka ( C:onvallot"ia шajalis), koz11• ' ( Ј mm шат/аt11ш), mrazovca r olrblmш alllllfllflale) ili cemerjke, .,)1(( 111: ј с ше ( Veratmш а/Ьит ј Ve' ,1/111111 ni._~гшn), koji Stl skodljjvj 1•.1 1 o 11·ovn.j. Kozlac sc katkacla nal м i 11а s]jcn in1 mestima kao i Ј• 1щt s, ali su mLI JjscoYi vjsc scJ·e11••111 kopljasrog oЫika; dш:de,•ak 1 ll:lli\zj na otvorenjjim, suncani)1111 1 iopJ jjim mestima па kojima 1, 111\IS пс raste i listovi su mu znat"'1, ,, ~·~Ci ј manje socni; mrazovac 11 н 11:1 otvorenim livadama ~de IIIH' IIj
Sl. 88.
..-..1 {/iuш нпi11ищ
1·ocito na mcstima na kojima upm lccc duze lezi socg. Cesto se javlja u veliko j mcri ј na veJjkoj povrsjr1i . M ladi ј socni listavi do cvetal1 j~t. а I'C(Ie i posle cvetaпja, sadrie zш11 njje koliCine vitamjna С ј dos1:1 karotjna. UpotreЫjavaju se рп:s111 ili kllvani za salate, corbe, varj\1 :1,
DI\'LJ E BILJE
пjkad nema sremusa ј jma c\тrste i malo U\'rnute listove; cemerika t"asce takode · па otvorenim rravnim povrsinama, listovi su јој kruti i jzbrazdani paraleJnjm uzduznim jakim lisnim zilama. Sto је najvaznije, razlikл је vеоша lako odшah 11/vrdifi ро шit·isн; dok listovi нemLisa jzrazito mit"ifll fla beli luk (ёes njak), sve ove clrt1~e vrsce uopste nemajt1 taj mjris, а kozlac cak ј neprijatno mirisc. Slicпo sremt1St1 mogн da sc ttpotr<::Ыjavajtl i sletiece vrstc clivljih IL1kova:
r65 . ZMIJIN LUK -
Alli11ш
.rcordoprasШJJ
(pupa, brzak, kozjak, lucka, cesnulok, cesnulek). Rascc ро livadama i travnjacima prjsojnih strana н skoro celoj nasoj zemlji. LjstoYi mu imaju prjjatan ukus i sadrze dosta vitamjna С. 166. OKRUGLASTI DIVLJI LUK - Alliuш sphaeropraSflm. Jma tamnocrvene cveto,,e i raste ро suvim livadama и celoj nasoj zemlji. 167. TAMNOLJUBitASТI LUK - Alliuш atroviolacmш. Ima krupnjje ramnolju Ьicaste cycrove i raste ро livadama ј travnjacima U SYim copJjjim prede[jma nasc zemlje. 168. OKRUGLI DIVLJI LUK - A lliшд r·otиnduш. Ima tamnocr''eпe cvetove ј rasce ро SLl vim mestima, zapustenjm njjvama ј na s]jcnim mestima ро celoj naso j zem]jj.
169. BALUtKA - А//iиш vim:a/e (cesш1lek, ёesnulje). Raste na suпcanim, sJabo zatra,•ljcnim n1escima, na obroncima, medu stenama, ukraj staza, njiYa i na slicnjm mestima и celoj nasoj zemlji.
JESTIVO DIVLJE BI LJI'.
JESTIVO DIYLJE BILJI'.
170. SIBIRSКI L UK- Alli"ш Rasprostraпjen је u citavom prjo siЬiricиш. Ima veoma /ере crvcno- balпom pojasu primo rja, pored ри - ljuЬiёaste cvctove i raste na vlaz- tcva, иkraj vinograda, na okopav1
nim planinskirn livadama, oko izvora, na o balama potoka ј na sbloim mcstima u svim planinskim predelima nase zemlje. Njegovi listovi, pored vitamina, sadr7.c i ;шаше koliёine proteina. 171 . LANEUVA - АШиш l'it'lot·iclliJ· (divlji Juk - ccsan, zmijski ёesan) . Ima zele nkastobele cvctovc i t-as te ро plan i пs kim livaclama svil1 planins kih predela nase zeшlj e. N jcgovi listo vi sad rzc z natпc kol i ciпc v i taшioa С. Mlatti listovi, staЬiji k e i lukovica, pored toga sto sc upotreЬJjavaj н kao i prethodne Vt'SI:c, mogu i da se stavl jajи u tи1·sijи, шarinit·aju ili da se ostavljaju па
паmа, и pиkotiпama
stena.
UpotreЫjava se Citava socп:t blljka и ј еsеп, zimi i u rano pro
lece kao va rivo, sama ili cesce \1 mcsavini sa d1·ugim zeljastjm ро vr·cnim Ьiljkama. U ostalom del11 ~otl inc Ll pOtreЫjava se samo luko vica kao 7.acin. 173. VILINA METLA- А.1 ј}(11'адщ ojjicinalis, poroc\ica Li/i(l аше ljiljani (sp argla, sра ч~а . Ьe l us, bctt·ka, satno\riliпs ka m etl:'l, ko l c пac, ~mel'eёica; sl. 89). \ Tik
drнge naCiпe.
Takode шogu da se upotreЫja Yaj u mladi listovi, шlade staЬijike i lukoYice od niza dшgih vrsta divljih lukova, kojc se и vecoj ili manjoj mcrj пalaze u svjщ пa~im krajevima. Nijedna vrsta div ljeg luka пiје skod]j jva, moZe se koristiti bez ograniceпja ј пе postoji opasпost d irektne zameпe sa nekom skodljivom Ьilj nom vrstom. Sve vrste divljeg luka imaju karakteristicaп miris па gajeni be li lttk ili recle па crni lt1 k. 172. PASJI LUK - Al/iщ,, aш pelopl'(lsttm (d jvlji l н k, v iп ogradsk i luk, puric, sitna ljuti ka). Dvogoclis пj a ili Yisegodis nja zeljasra Ьiljka . T~ istovi Stl mLt njski, nagaнti nasrraнн, иs k i. Srabljika ј е gola, а pt·i vrhи јој se пalazi loptasta cvast sa belim, ruzicastjшiJi purpнrnim cvetovima. L ukov ica је okrug lasta, bela i ponekad ima i male lиkovice sa strane.
Mnogobrojn.i sitni Visegodisnja Ыljka puz~Yica. sa bodljikavom staЬljikom, !Jsюv1ma srcoliko-trouglastim ili kopljastim, ,1",Ј,с ЬоЫса veliCine sitnog gr~s 1 \1 1 п1сnа kad sazri. Cveta u maJU. ро ivicama bodljikavir:'. Cveta sitH.t, rrostranjena је skoro u с.~~ој пim zuckastim CVCIOYima, а pJod ", ,,1 zcmlji, а пaroCito u topltp~ је ЬоЫса koja је, kad sazri, crveпe 1 1 IJc·vima, od пiziпa do brdsk1h Ьојс. Raste samo u primorskom delн J'litkla, а dosta se i gaji.. ~astc Lt 1, 1)1111 sџma rcima, na poiJima, na nase zemlje, и siЫjac i ma i sнmama, gcle obrasta i penje se uz. dшge , 1 t l1111 i sttvim mcstima, nal'oCito 111 pc~kovitom i k ameпi com 7.em- drveпaste Ыljke i роtрипо th оЬаvija. l)l ' lll . . . 'М ladi izdanci, koji sc Ьегн tt ~-цs v i m m lacli, ~<>cni i mc k1 tzllll lt 'i p1·cdstav lja ju LL kt1Sl10 po.vt:ce, prolece, dobra sи pov rcпa sit:oyjпa, 1.. 1,. sc пај сеsсе Ьa t·i ili gotovt kao koja se и nckim de lo vi ma Da\ma1111'0. Ос\ samoп i k l i l1 Ьi lj aka mo- ci je :
rш1
l1 ~ ticima.
, tovi su
1
7·1·
zeleпkasto-beli ca~ti, а
USKOLIST А VILINA - А sрагаgш 1m11ijoliш
1\1 Jo:TLA
III IV !ја spargla, koпjska
struna, zecji l1t1, kt'upavёc, 5eпtjaпzeva jcbel11 t). Rasprostranjenija је ocl pret'" н l11c vrs tc, а raste ll retkim suttt.ll\1:1 sиmarcima i medu :Њtшј е m. 175: SPARO:ZINA -
1'"'
gocliSnja biljka sa zeljastom staiJ ljikom, а jako t·azvijenim podzcm nim drvenastim delo,rima. Na1·:1s te do So cm ра i 1 m и Yisinи, а stabljika јој је veoma razgranatя i gиsto obrasla ljuspastim i igliC:ts
Aspщcl-
nmtifo/iщ
(gt·molika spa roga, , IJ·'· vHija, ognj eпica, prasCika). •1:1l1ijika јој је drveпas ta i skoro је t t11o11it-a. Raspros t~:anj ena Ј С Ll pl'lнн~t·s kim prcdelima, а rastc и ret1 1111 svetlim s иmama, ро ~umarci111;1, ~ iЫjaku ј ро travnim mcstima.
1 ;6. TETIVIKA Jшila.:< as/'" 't, porodica Comlalltпiaceae -
oltti'I)Cvci (tetivica, bodJjjyj Sfak).
Sl. 90 . _ Zlatan -
l#ilimл ''ltlrln i!.,IJJJ
93
jESTIVO
SJ. 9r.
)ESПVO
OIVLJE BILJE
Zlatatt -
Liliнm
nutrltl,_f,OII.
lukн,·rct:
Sl. 9•·
РtЩс mleko
Ormtbogn/lиm
llllfl''"'''kiН
srediru staЫj ike u jednom pr·sljcnu poredaru u krug. Pri v rhu staЬij ike na povijenim dr5kama nalaze se ро d,,a do tri !ера cveta ljuЬicasto -crvenkaste Ьоје sa pegama sa uпurrasnje strane. Cveta u maju ј juпu. Pod zemljom se nalazi dosta krupпa lukoYica koja је ljuspasta ј zute Ьоје . H.asprostranjeo је u skom ccloj паsој zemlji od osredпj ih brda ра sYe do oko 1500 m nadmOl'skc visil1e. Raste Ll SLimama na пesto proredenim mestima, ро sшnskim l'Li bOYima, maпj im proplaocima, medџ ш'lim ZЬu njem ј s l. Јау]ја se pojedinacno ili ро nekoliko primeпika na jed nom mestu . LL1kovica (sl. 9') sadrzi dosta skroba, sluzj, nesto vitamina с ј
94
d1·ugih matcrija. Moic da se upo trcЬijava za jclo kuvana ili ресеоа, u oЫiku pirea, kasa, kao dodatoa si rovina za hleb, za spra,rljanjc шшih poslastica i s l. Moze da sc susj ј пaknadпo trosi ili melje ll br·as п o. Sveze p1·zena ima uku~ mJaclih pecenih krompjrica. Moze da se upotreЬijava bez ogran i ссоја. Ne postoji opasnost da sc zamerli sa ne ko m drugom s licnom skocllj ivom Ьi l jkom. Na mestima na kojima SC CCSCC ј аУЈј а, jedan covck moze za ј сdап cas da is ko p:~ 0,5 ti o 0,750 kg lukovice. r 78. РТIС:ЈЕ MLEKO - О1· пitho<~t,/lшN пшЬе/Јаtнш, porodica U lincene ljiljaru (pupa, lapёc t; s l. 9z). Yisegocljsnja mala zcljaш Ьiljka, koja naraste do zo cm LJ
1 11111. Jjstovi su prizemпj, sоёпј, \ lllln sirokj, dosta dugacki ј liilшko zlebastj, sa belim pruga11 1 < vctovi su beli, zvezdasri ј "1l.t/t' se na v rћ u staЬ\jjkc; cvcltfн m:~ja ј juna. Pod zcm ljom se 11 1l .t11 oko 3 cm deЬela okrttp;last.a lнl <>\'ICa. ICt, pmstt·anjeoa је u skot·o ccloj "1 • •Ј z.cmlji, а rastc ро livadama, 11 "tфc ima, ukгaj pt1tcv11 ј st:az::t ј '' 1•. l 1 t' пim mest jma. 1.tJkO I' jce, kojc sac!1·:i.c closra 111 1ctljjvil1 пшtс Ј·ф, mщJ;tl cla se l cн l > lt: za je lo kџv апс, s u sc пc i 11 1 с .111<.: Ll beas no kao hlcbna si,·olll.t ј sl. Т геЬа paziti cla se nc llttt'IIC sa lukov jcama nekjl1 ~koc1 llllllt ili otrovnih v1·sca, kao sto ј е ,,11 .t;o\vac ( CofciJimш t/11/шшт/е), 1l1 ' '' luko,,ice ovc dнtgc VI'Stc 11 11110 vece, ,, се]а Ьi Јј ka SC Пlz l jlllfl ро tome StO је znatno vcca,
to,l, 93· -
Veprir.a -
RNI.'HJ
tHNitolм
DIVLJE
ВН.. ЈЕ
]jsrovi su јој mnogo veCi i sjri, cvct је k rupan, \eykast i ocvore-
а
noljuЬicaste 1
Ьоје.
79· VEPRINA -
Rшсш ат
/мtш,
porodica Liliacea~ - ljiljaпj (ko:>tri ka, veprinac, jcie,• iпa, zelenika; sl. 93). Zjmzeleni ihunic vjsok zo do 5 о, а katkada i do 70 ст, jako razgt·aoat. »Cisto\1 i« su jzcluzeno jajasti, siljasti, kozasti ј k rurj. CYcta tl rano prolece malim Ьelicasto-zelcokastjm cvetovi ma. P locl је avena ЬоЫса. H as p rostran j e пa је u ve] jk oп1 clc lџ паsе zeшlj e ла top Jjjim ј SLl\'Jjjm ~ta nis tima. Mladi, socni proletnji izc1anci upшreЫjavaju se kao vuivo s!Њю spar-gli. P rzene semenke koriste sc kao zameпa za kafн. 1 8о. DREMOV АС l-t~IC(!}IIш neslivuш, porodica Aшш;·llidacene - dremovci (sunoYrat, Ьiogeljc, vcliki zvooёek; sl. 94). \ fisegodisnja zeljasra Ьiljka sa uskjm veoma socnim liStO\' jma koji rastu pravo jz zemljc ј poreclan.i su u krug oko C\rcrne staЬ!jike. Pl'i vrhu cvetne staЬijike, visoke do 40 cm, lepi beli cvetovi, koji posuvraceru Yise, skuplje ru su ро nekoliko u am relastu c\rast. Cveta od po]o,rine aprila do k r:aja maja. Pod zemljom sc пalazi sоспа, dosta krupna lukovjca. Rasprostranjen је skoю н celoj паsој ze1nlji, naroCito u ojziш pr·ec1clima, а raste па vlazni m mestjtna, ро шocyaratna, med u trskorn ј scYarom, u retki m poplavljenim SLJmama, vrba, topola, jasena i dc, cesto Ll veoma veJjkoj ko liCini na jednom mestu. LukoYica sadrzi znatne ko liCine
95
JESTIVO DIVLJE BILJE
Sl. 94· -
Dremovac
JESTIVO DJVLJE BILJE
-
Lumyum atJii1и111
skroba ј sluzi te је veoma lнaпjiva. Zbog sadrfine nekih alkalojda, се Ја biljka је u рrеsпош staпjtt skodljiva, zato luko\•jcu dobro isk uvati, vodu bacjti ј skuvana lukovica bez opasnostj moze da se upotrebljava za spravljanje pirea, kasa, ka o sirovina za hleb, za spravljanje raznih poslastjca ј sl. ~1oze da se kot·isti u toku сеЈе godine, ali нbt·zo ро cvetanjtl nadzeшni clclovi Ьiljke satruпu, tako da ne шо:tе cla se prin1eti gde se pocl zemljom nalazi lt1 kovica. Na mestima na kojima sc d removac javlja u vecoj koliCini, covek mo:le u mekoj zemlji cla izvacli za jedan cas do 5 kg lнkovice . 18 r. TRSКA - Phragшifes coш fllllllis, porodica Gl'tlШineae - tra ve
(trst, trost, crs tika, sirCica, makalj). Visegodisnja Ьiljka, visoka z do 96
5 m, sa odrvenelom scaЫjikom clebelom • do z cm. Cjsюvj sн d нgack j, нskj, sjJjacj. Ima veoma 1·azvjjen podanak, dugacak i ро nekoljko mctara.Cvctovi sн smede -crvcnkaste Ьоје i slozeni SLI u mctlascu cvast pri vrlш stabljike. Cveta u jultt. H.aspt·oscranjcna је u celoj nasoj zcm ljj. Н.а:; сс ро Ьarama, na moc varnim i vla:tnim mestima, uz obalc 1:eka spщij cg toka, ро riЬnj acima, lцlt1alima ј па ~ li cnim mestima, ccgto U VCOtn::l vcJjkom mпOStVLI па jcclnom mcsш, pokr.ivajнCi pro~tt:anc pov •·siпc (trscacj). Sasv im mlacJj j7.claoci i listovi mogu da sc tlpotr·cbljavajtt i za kttvanjc corЬi i variva, ali samo kratko vrcmc, jer veoma brzo postaju cvrsti ј neupocreЬljivi. Mogtl cla sc s use, а zatjm melju u brasno ј korjsre kao dodatna sjrovjna za spr·emanje hlcba. Kad sc staЬljika ozlcdj, iz nje tccc gusta masa, koja sc ubr·zo stvrd nc. Ona sadrzi dosta smole i secera ј moze neposredno da se korjsrj za jelo ј[ј 7..а spra,,Jjanje t·aznih poslastjca. Podaoak sadrzj mпogo skroba, zatjm secera ј drug ih rnate rija. Osuscп i sarnleven dajc ocllicnu sirovinu za hleb, kase, пtzпе pos lasticc ј sl. Sa jedne vecc barc i]j шocvare pokrivene trskom mo~tr da se dobl ju veoma velike ko\jCiпe svih ovih sirovioa, koje шop;tt da se koriste bez ograniceпja. Ne postojj opasпost da se zameoe sa nekom clrttgom skoc\ljivom Ьilj kom. 1 81. ROGOZ Тур/и latif()lifl, porodica Typl1aceae - rogozi (belj rogoz, zensk.i rogoz, botur, SC\'ar, sas jka; sl. 95). Vjsegocblnja
J,llti.L, koja naraste od 1, 5- z,5 m . \1111
takode mogu da se koriste kao povrce. Zreli klasovi, koji lice na kljp, mogu da se peku i jedu. Sliёno moze da se upotreЬijava i vrsta: 183. USKOLISTI ROGOZ ђрhа
angюtifolia (musk.i rogoz, c rt'ti rogoz). U nas је vcoma rasprostranjen, а raste na slicnim mestima kao ј prctlюclna '' rsta. 1 84. KACUN Orchis шorio, porodica Orchidaceae - kacш1i (kacнnak, salep, divlji kюmpir, jщj ev ka, kokotek, ceptec; sl. 96). Visegodjs nja zeljasra bilj ka, visoka od 10 do 40 ст, koja ispocl zcmlje razvija d\·a ok 1·uglasra jajolika gomolja, j ctl.lн (proslogoclisnji) maпji, а tlпr .~i (ovogodisnji), veCi. Listm ј ~LI sirok.i kopljasti, socni ј oll t':L>rajtt cvetntr staЬljikн, koja pri v rht• nosi vise crvenih, crven-
tl Sl. 95·
-
Rogo•
'Г)ph.r
lat(folia
Н t ·. pгostraпjen је u skoro ccloj ll.t·.oj zcmlji, а raste ро tnocvarama, l• .н·а1па, ritovimg, tt·esavama, t1kraj н ka i jczera, najvise u ravпicj ј]ј t lll lti:l.ih planinskih pl'eclc la, ccsto u 1 111111::1 velikom moos tvu. l'щlanak rogoza saclrzi veoma '""ор;о sk roba, ра mo ze da se susi, "" ljc i ttpocr·eЬijava za spravljanje ltll Ј ,а, kasa i sl. Mlade staЬijike
Sl. 96. - Kacun -
OпhiJ 1нorio
97
JESTIVO DIVI.-JB
JESTIVO D!VLJE BII.-JE
ВIЦВ
kasto-ljuЬicastih ili reue be)jh cvetova. Cveta u aprjJu i maju. Rasprostranjen је skoro tl celoj nasoj zemljj, od brezt1ljaka ра do oko 1500 m nadmorske vis ine. Raste ро Sl1vim, Sl1nCanjm livaclama i u retkim sveclim sumama i sumarcima, cesto u vecoj koliCioi na jednom mestu. Gomolji kacuna saclrze vecc kolicine skroba, sluzi, zatim bclaoceviпa, clekst rina ј dt•tlgih matc rija. Mogo cla se prze kao mlacli krompirjCi, da se ktJ vaju i prera(luj tl па razne nacine (pit:e kao ocl krompi t·a ј sl.). Posto so z-3 mint1ta cl r7.aпi u kljocaloj ''odi, а zacjm osuseoi ј samleveni u brasno, daju pozпati salep, koji mo:Ze da se mesa sa dш g im siro,rinama za spra,rljanje hleba i raznih kasa, zacim za ku,ranje ''eoma zdravog i hr·aпljivog zimskog pica, za razпe poslastice i sl. :Мо:Zе da se upotreЫjava bez og ranicenja. а mestima na kojima se kacun javlja u vecoj kolicini, jeclao covek moze za jedan cas da iskopa do 1 kg gomolja. Gomolji mog u da se koriste u to ku сеЈе godioe, ali је najpogodnije u vreme cvecanja Ьiljke ili neposredno posle toga . (.; leto nadzemni cleo Ьiljke se osusi i satrune, te ne moze da sc primeti gde se gomolji nalaze, okoliko se mesto od ranije nije do Ь ro oocilo. Ako. је sakop ljac neiskusan, postoji izvesna mogucoosr da se zameni sa otro vnom Ьi ljkom mrazovcem ( Colchimm attltшmale), ali se razli ka lako uocava. Liscovi m l·azovca su ''eCi i нvek malo uvrnщi, [aSttl pravo iz zemlje i poredani so u krug; Ьiljka nema cvetnu staЫji ku, vec cvetna drska izЬija pravo ii
zcmlje; cvec је jedan, krupan, Јеу kasrog oЫika, ruzicasto-otvoreno lj u Ыcasce Ьоје i cveta u jesen katl lis to,ra јо5 nema, dok se list0\'1 razlikuju tek na prolece kad Ьiljk.1 nc cveta. Najznacajnija razlika је tl tome s to mrazovac ima jednu ok rщ~lu lukovicu, а kacun clve jajoli kc, od kojih ј е jeclna manja, а drнga vcca. Као salcp tl potreЬljavajLI se go moJji i ocl sJeclecih vrsta Ьiljaka: 18 5. MLEDAC - 01·chis шаsс11 /а (111t1Ski kaC LI П, rnuski salep ; sl. 97 Ј,е,•о ). Ј .i$tOvi SLI t11LI pri dnLI sa tamnocrvcniш tackaшa. Cvetovi Stl rt1zicasce Ьој е. Cveta u majll i juпtt . Rasprostraпjen је u skoro celoj :t.cmJji, а raste pretczno ро 1·eckim sumama ј s нmarcima. т86. VELIКI
KACUN -
,,,,, JELENJAK - 01·chis palsu Ьledozuce Ьоје. su o krugli. Siroko је
< \ ·ctovi
t • 1111olji
. l'" "'raвjen.
''
.. ,. . MEDENI KACUNAK Ј,,, IISI11Iata. Cvet је crno-crvene
1 "i' ~iюko је rasprostranjen.
,,, · USKOLISTI KACUN 11 /111 incamata. Listovi se razvijajLt 111 "'о paralelno sa cvetnom stabl)lllltol. (;omolji su dlanoliki. Kaste it 1 \ l.1111i111 ј 1110Cvarnim J11eStima. 1l l l ol, l ј е t·asprostranjen. 1 '1
1
PLAST АК -
А пасашрЊ
1•.mml(//iJ (plastak, vracizclje. ot1." 1111. ). Cvetovi Stt talnnoct·veпi. 1 '""'"lji su o kru glasti. Siroko је 1 • )•to•.lt·anjen. Sl. 98. -
Vimcnjak - Plnla!Jihtrn bifolin (lcvo) i zele11kasti vimenjak - P/nlanlbtra tЬ!oranlbn (des~>o).
Ot·
chis шilitat·is (veliki kacuвak, mos njica, celadasta kukovica). CvetoYi su mu sivkastoruzicasti. c,reta u maju i ju п u. Rasprostranjen је u vecem deltt nase zemue. 187. PEGA VI KACUNAK Q,·chis шamlala (kukavicji vez, sa rulja, krstenica, zgancek; sl. 97 clesno). Cvctovi su mu svetlolju Ьicasti s tamnocrvenim pegama i crticama. Gomolj nije celovito okrtlgao, vec ј~ cllanolik. 188. MOCVARNI KACUNOrchis faxiflora. Cvetovi su m tl purpщne Ьоје. Gomolji su okrugJasci. Rasprostranjetl је s ko ro р о celoj nasoj zem lji. Raste na vlazni m mestima. 1 89. MALI KACUNAK Orchis fridenlala (spasovsko cvece, gozdna kukavica). Cvetovi su crven.i i skoro okrugli. Siroko је rasproscranjen.
194. VRANJAК - Gyшnadenia
conopea (crveni vranjak, koCijica, sttcja kukavica, pukovca). Cveюvi su svetlocrven i, retko beli. Siroko је rasprostranjen. Raste ро ,,Jaznim livadama. 195. VIMENJAK - Platanthera bifolia (volovod, gorov cvijet, lij.epa gospica, turskl percin, muhovnik, cepetac; sl. 98). Pri zemlji su dva poveca eJipticna tista, а ostali listovi uz cvetnu staЬljiku su manji i kopljasti. Cvetovi Stt beli, retko zelenkasti. Dosta је rasprostranjeo. Raste ро rctkim planinskim sumama.
196. ZELENKASTI VIMEN JAK - Plataпthem chlot·atJtha. 1
••7
Ml,"l ac
1 f •~ 1 •~ ·•• нщtk
Ort hil шпsrиlп ( levo) ; Orfhis tlfatlllaln {des110)
Slicao је pret hodnoj vrsti. Cvetovi su mu zelenkasti.
99
