MEKINZI “DELJENI IDENTITET” Gramaticki identitet Najpoznatija i najmanje najmanje primecena vrsta identiteta identiteta je gramaticki identitet, identitet, koji se ispoljava kroz licne zamenice, a posebno “ja” i “mi”. Mid bazira najveci deo svoje analize na antitezi JA i MI. Stajner je obradjivao temu odnosa ja/ti/on Mada se JA i MI pojavljuje u svim zapadnim jezicima, treba naglasiti da za to ne postoji nikakva logicka nuznost. Postoje slucajevi kada covek za sebe govori u trecem licu –dete koje koristi svoje licno ime jer je njegovo razumevanje razumevanje zamenica zamenica slabo. Reci MI podrazumeva stav da svoje bice delimo sa drugima. MI je cesto reoricko sredstvo, stvar manipulacije kojim se covek usudjuje da ljude stavi zajedno u isti svezanj koji obuhvata I samog sagovornika. Sve ove teskoce se mogu ublaziti perifrazama. Identitet-ideja o odredjenom entitetu koji istrajava, ostaje isti kroz vreme. Kod male dece sasvim rano se koristi prisvojan pridev reci ja- MOJE se izgovara gotovo odmah posle reci NE- obe reci su oznake odredjene faze u razvoju r azvoju samopotvrdjivanja. samopotvrdjivanja. Postoje deca koja nikada ne nauce pravilnu upotrebu reci MI-pocinju da je koriste imitiranjem, ali ne osecaju njenu veyujucu snagu. MI iskljucuje NJIH iz onoga sto MI delimo!!!! Da li je privatna svojina prirodna? Ne. Stvari kao sto su jezik, akcenat, rituali, religiozna verovanja lakes provlace rec NASE nego rec MOJE. “Stilovi zdravog zivota” sup o svojoj prirodi stvari koje su zajednicke. Jedino JA moze da ima mnogo MI (MI porodica, MI zanatlije…) Da li svesno i namerno ili nesvesno koristimo MI? Ovaj problem se posebno odnosi na klasu i nacionalnost koji izrazavaju metaforu “budjenja u novu svest”. “ u politici najdalje putuje onaj koji ne zna kuda ide” Samosvest o zajednickom identiteu ukljucuje odredjeno strukturisanje situacije (pojava lidera npr)
Kastler knjiga “ Tama u podne” –pad revolucionarnog vodje pocinje onda kada on pravi razliku izmedju JA i MI, izmedju sebe i partije. POLITICKA IDENTIFIKACIJA Frojd je uveo u psihoanalizu “identifikaciju sa”. Postoji jasna slika deteta koje se identifikuje sa majkom ili ocem, raste kroz identifikovanje sa drugim herojima i konacno se zadovolji identifikacijom sa sopstvenim identitetom. Slicno je I sa politickom identifikacijom. Masters knjiga “Snovi o NJ. V. Kraljici”- “pomesani identitet” je slucaj ( u snu) u kojem se ne samo susrecete sa kraljicom, vec ste vi kraljica ili neko od njene rodbine. rodbine. “San nije o kraljici, san je o tebi. Mi smo licemeri u snu, u snu tu tajnu otkrivamo sebi samima.” Euklidova ociglednost po sebi : Stvari koje su jednake sa istom stvari, jednake su jedna sa drugom. Osobe koje se identifikuju sa istom osobom, identifikuju se jedna sa drugom: one dele jedan identitet.
1
Frojd – mnogo je jednakih jednakih koji se mogu identifikovati identifikovati jedni sa drugima drugima I jedna jedina osoba osoba koja je superiornija u odnosu na sve njih. ( to je situacija u grupama) “ U tacki u kojoj super-ego preuzima roditeljske funkcije kaze se da se desila identifikacija” Stereotip identifikacije je onaj sa ocem ili majkom. On se prosiruje na identifikaciju sa drugim roditeljskim figurama. Identifikacija se moze razvodniti sve dok ne bude vise od puke imitacije. Distinkcija izmedju subjektivne i objektivne klase: u koju klasu anketar stavlja anketiranu osobu, a u koji klasu ona svrstava samu sebe npr. Vajli “fenomenolosko “fenomenolosko istrazivanje”- nasi podaci zavise od svesnih i promisljenih reakcija upitanika na stimulise. Kriterijumi za saradnju izmedju prakticnih ljudi: 1. delj deljen enii int inter eres esii 2. delj deljen enii proc procto tor r
DELJENI INTERESI Oni koji dele neki interes, dele i odredjeni identitet; interes svakog zahteva sradnju svih. Nije potrebno da postoji postoji potpuno poklapanje poklapanje pojedinacnih pojedinacnih interesa. Sto je poklapanje poklapanje blize, to je snaznija veza veza interesa. U pluralnom pluralnom drustvu osoba moze imati sukobljene sukobljene interese, moze biti clan vise razlicitih MI. ( neki neki interesi mogu povuci povuci i sankcije) Interesi ne obuhvataju samo traganje za dobitkom, vec I izbgavanje gubitka. Interesi sup o svojoj prirodi u konfliktu. Moze postojati visi zajednicki interes da se ekalacija konflikta obuzda kako ne bi doslo do uzajamnog unistenja. Srodstvo je mocan factor u pol. i soc. identitetu.( to su veze kulturne, simolicke prirode) Bentli “Proces vladanja” Grupa je odredjeni deo ljudi iz drustva koji nisu uzeti kao fizicka masa odseceni od ostalih, vac kao masa aktivnosti koja ne spracava ljude koji su u njoj da ucestvuju u mnogim druim frupnim aktvinostima. Ne postoji grupa bez svog interesa, interes je ekvivalent grupe. Postoji odredjeni broj ljudi vezanih zajedno na putu odredjene aktivnosti. Mozemo naglasavati interesnu ili grupnu fazu. Olson “Logika kolektivne akcije, javna dobra i teorija grupa” Interes I jedinka su termini koji idu zajedno, ne interes I grupa. Interesi se mogu kombinovati samo na trzistu ili “transakciono”. “transakciono”. Obezbedjivanje javnih ili kolektivnih dobara je funkcija organizacija, pre svega drzave (javlja se fenomen free rider-a). Nije racionalno pridruziti se nekoj organizaciji osim ako vam ona kao individui ne daje vacu dobit od vaseg doprinosa. “Otkrivena preferencija”- samo ono sto su ucinili, daje kljuc za razumevanje onoga sto su stvarno hteli. Dijagnoza deljenog identiteta dolazi posle dogadjaja, ne pre njega.
DELJENI PROSTOR Oni koji dele mesto dele i identitet. Oni koji dele mrezu interakcija i komunikacije (socialni proctor) dele identitet. Pojam “prirodne granice” je neosnovan, ne postoje granice nezavisno od ljudske aktivnosti. Ljudski prostor je sinonim sinonim za ljudsku aktivnost. aktivnost. Putovanja variraju prema prema funkcijama (trgovina, posao, obrazovanje…) obrazovanje…) Dojc “Nacionalizam i drustvena komunikacija”- na putovanje se ide radi sastanka, ali sastanak je sada moguc i bez putovanja. 2
HANA ARENT “O NASILJU” Sorel “problemi nasilja ostaju jos uvek nerazjasnjeni” Rajt Mils “Politika je borba za moc. Krajnji vid moci je nasilje” Veberova def. drzave : odnos vladavine ljudi nad ljudima , oslonjena na sredstvo legitimne primene sile. Zuvenel knjiga “Moc”- rat se prikazuje kao sustinska delatnost drzave *Najveci zagovornici suverene evropske nacionalne drzave: Boden i Hobs *Birokratija- vladavina zamrsenog sistema sluzbi , “nicija vladavina” je i najtiranskija vladavina jer nema nikog ko bi mogao da bude prozvan za ono sto je ucinjeno. * Prost odnos naredbi i poslusnosti sasvim je dovoljan da ukase na sustinu prava. Dz. S. Mil “Prvi nauk civilizacije je pokoravanje” . Postoje dve skolonosti: jedna je da se vlada drugima, a druga je opiranje da se nad nama vlada. Stara poslovica: koliko je neko pogodan da vlada, toliko dobro moze i da se pokorava. Volja za moc i volja za potcinjavanjem u medjusobnoj su vezi. Medjutim, negde jaka naklonost poslusnosti , moze bit pracena jednako jakom nenaklonoscu dominaciji i upravljanju (robovi). Ljudi koji su vodili revolucije stvorili su jedan oblik vladavine- republiku, gde vladavina prava lezi koja na vlasti naroda, okonacava vladanje coveka nad covekom. Ali poslusnost i dalje postoji-poslusnost zakonima umesto ljudima. Ono sto daje moc nacionalnim institucijama je narodna podrska, a ona je nastavak saglasnosti koja stvara zakone. Monteskje snaga javnog mnjenja koja je moc vlade zavisi od broja. Zbog toga je tiranija najnasilniji i najmanje mocan oblik vladavine. Jedna od uocljivih razlika izmedju moci i nasilja je u tome sto moc uvek zavisi od broja, a nasilje moze i bez njega jer se oslanja na sredstva. *pravno neogarnicena vladavina vecine je demokratija bez ustava. Krajnji oblik moci je “svi protiv jednog” a krajnji oblik nasilja je “jedan protiv svih”. Nasilje nikada nije moguce bez sredstava. Reci koje ukazuju na sredstva kojima covek valda nad covekom i koje imaju istu funkciju: moc, snaga, sila, autoritet, nasilje.
MOC – odgovara ljudskoj sposobnosti zajednickog delovanja. Nije svojina pojedinca vec pripada grupi i traje samo dotle dokle se grupa drzi zajedno. Kada kazemo za nekog da je u moci mislimo na njegovu ovlascenost od veceg broja ljudi da govori u njihovo ime. Onog momenta kada grupa od koje moc potice nestane i njegova moc iscezava. SNAGA- oznacava pojedinacni entitet. Svojstvo neke stvari ili osobe koja pripada njenoj prirodi i moze da se potvrdi u odnosu na druge stvari ili osobe. Snagu cak i najjaceg pojedinca moze da nadmasi mnostvo koje se nece udruziti ni zbog cega drugog do da unisti tu snagu upravo zbog njene narocite nezavisnosti. U prirodi grupe je da se okrece protiv nezavisnosti kao svojstva individualne snage. SILA- energija koju oslobadjaju fizicki ili drustveni pokreti ( nepravilno se koristi kao sinonim za nasilje)
3
AUTORITET- moze se pripisati osobama ili institucijama. Obelezje autoriteta je bespogovorno priznanje od strane onih od kojih se trazi poslusnost. Njemu nije potrebna ni prinuda ni ubedjivanje. Zadrzavanje autoriteta zahteva postovanje osobe ili sluzbe. Najveci neprijatelj autoriteta je prezir, a najsigurniji nacin da se on umanji je podsmevanje. NASILJE- razlikuje se po svom instrumntalnom karakteru -sredstva nasilja stvorena i koriscena radi umnozavanja prirodne snage sve dok ne uspeju da je zamne. *Institucionalna moc u organizovanim zajednicama se javlja u vidu autoriteta i zahteva neupitno priznanje. Teoreticari revolucije govore da sunjene mogucnosti znatno opale sa porastom razornih kapaciteta oruzja ciji su posednici vlade. Ali istorija prica drugaciju pricu: u borbi jednog nasilja sa drugim, nadmocnost vlasti je uvek potpuna i ona traje dok je struktura moci vlasti netaknuta tj dok se naredbe slusaju i dok su vojska i policija spremne da upotrebe oruzije. Kada se naredbe vise ne slusaju sredstva nasilja nisu ni od kakve koristi. Sve zavisi od moci koja stoji iza nasilja. Kada se moc raspada, revolucije su moguce ail ne i nuzne. (nekada potpuno nemocni rezimi uspevaju jos dugo da traju). Raspad postaje ocigledan tek u direktnoj konfrontaciji. Nikada nije postojala ni jedna vlast iskljucivo zasnovana na sredstvima nasilja. Cak i totalitarnom vladaru cije je osnovno sredstvo vlasti tortura treba jedan temelj moci-tajna policija npr. Cak i najdespotskija dominacija, vlast gospodara nad robovima koji ga uvek brojcano nadmasuju, nije pocivala samo na sredstvima prinude vec boljoj organizaciji moci. Pojedinac bez podrske drugih nikada nije imao dovoljno moci da uspesno upotrbi nasilje.
Moc je sustina vlasti, ne nasilje. Ono je instumentalno i uvek treba vodjstvo i opravdanje ciljem. Cilj rata je mir ili pobeda. Moc je cilj po sebi. Moc je uslov koji omogucava nekoj grupi da misli i deluje u kategorijama ciljeva i sredstava. Moc ne treba opravdanje, vec legitimnost. Moc izrasta kad god se ljudi skupe i deluju zajedno. Vlast je organizovana i institucionalizovana moc. Nasilje se moze opravdati ali se ne moze legitimisati. Izjednacavanje moci I nasilja potice od shavtanja vlasti kao dominacije coveka nad covekom uz pomoc nasilja. Nasilje ne zavisi od brojnosti vec od sredstava. Nasilje moze uvek da unisti moc. Pravilo krajnjeg nasilja ulazi u igru kada je moc skroz izgubljena. Zamena moci nasiljem moze doneti pobedu, ali je cena veoma visoka. Nju ne placa samo pobedjeni vec isto tako i pobednik u smislu sopstvene moci. Gubitak moci postaje iskusenje da se moc zameni nasiljem. Tamo gde nasilje nije vise poduprto I ograniceno moci desava se obrt odnosa ciljeva i sredstava. Sredstva razaranja sada odredjuju cilj, sa posledicom d ace cilj biti razaranje celokupne moci. Teror nije isto sto i nasilje. To je oblik vladavine koja nastaje kada se nasilje, nakon sto je razorilo svu moc, ne povlaci vec uspostavlja punu kontrolu. Delotvornost terora zavisi od stepena drustvene podvojenosti. Pre nego sto se puna snaga terora oslobodi, mora da nestane svaki oblik organizovane opozicije. Totalitarna vladavina zasnovana na teroru VS tiranije i diktatura zasnovane na nasilju Prva, plaseci se svake moci cak i moci svojih prijatelja, okrece se ne samo protiv svojih neprijatelja vec i protiv svoih prijatelja. Vrhunac terora: policijska drzava pocinje da prozdire sopstvenu decu, jucerasnji izvrsioci postaju danasnje zrtve. To je trenutak kada moc potpuno iscezava. *Nasilje i moc su u suprotnosti. Nasilje se pojavljuje kada je moc u opasnosti i okoncava se u nestanku moci. Nasilje moze unistiti moc ali je potpuno nesposobno da je stvara. 4
PJER KLASTR “ARHEOLOGIJA NASILJA, RAT PRIMITIVNIH DRUSTAVA” Enografska literatura- opisuje primitivna drustva. I ako ima nasilja, primitivna drustva teze da ga ogranice, ako ne I ukinu. Upotreba sile se pominje da bi se iskazao uzas koji ona izaziva “drustva bez nasilja”. Rat nije svojstven funkcionisanju primitivnih drustva. Otkrice Amerike je pruzilo Zapadu priliku za prvi susret sa onima koji ce od tada biti nazvani divljaci. Drustvo treba se olici u obliku jednog kralja ili despota. Nema drustva koje se ne deli na gospodare I podanike. Ljudska grupacija koja nema karakter istinske podele ne moze da bode odredjena kao drustvo. Primitivni narodi su uvek predstavljani kao odani ratu. Njihov posebno ratoboran karakter je ono sto pogadja evropske posmatrace. Slika ratnika je preovladjujuca slika za uvodjenje soc tvrdnje das u prim drus drustva nasilja I da je njihovo socijalno bice, bice za rat. Misljenja misionara o Tupi indijancima iz brazilskih ravnica: da nije bilo stalnog rata koji su ova plemena vodili jedan protiv drugih zemlja bi bila prenaseljena. Hobs Lik coveka u njegovoj prirodnoj uslovljenosti- stanje ljudi pre zivota u drustvu. Prirodna islovljenost se odlikuje ratom “sviju protiv sviju”. Drustvo bez vladacvine, tj bez drzave nije drustvo. Divljaci ostaju izvan socijalnog, oni zive u ljudskim prirodnim uslovima u kojima vlada rat sviju protiv sviju. Odsustvo drzave omogucava rat I cini nemogucim instituciju drustva. Spenser, Principi sociologije U zivitu divljaka I varvara dominantni elementi su ratovi. Moris R. Davi Razmisljao je no uzrocima I f-jama rata u primitivnim drus. Nijedni prim drus sa izuzetkom retkih drustva (eskimi) ne moze da se otrgne nasilja. Muk nove etnologije- nemaju vise mogucnosti da posmatraju izolovana drustva u kojima bi tradicionalni zakon jaceg koji ih odredjuje mogao neometano da se odvija. Jedinstveni slucaj Jano mamo Amazonaca kojima je njihova vekovna izolacija omogucila da do danas zive kao poslednje prim drus. ‘ Rasprave o drustvu I ratu primitivnih se odvijaju u 3 velika pravca: 1. rasprava o ratu naturalista 2. rasprava o ratu ekonomista 3. rasprava predstavnika teorije razmene
5
NATURALISTI Gl predstavnik je Leroa Guran, delo Gestovi I parole. Sagledavanje prim rata u okviru drustvenog organizma- organisticki stav o drustvu. U cemu se ogleda nasilje? Agresivno ponasanje pripada ljudskoj stvarnosti. Agresija kao ponasanje, tj upotreba sile je uneta u ljudsku vrstu I ona sa njim egzistira. Nasilje I ovde je identifikovano kao cinjenica nedostignute vrste kao prirodna datost koja produbljuje korene u bioloskom bicu coveka. Ta karakteristika nasilja rukovodjena je nikim ciljem. Agresija se cini kao osnovna tehnika povezana sa sticanjem hrane kod prim coveka. Njena pocetna uloga je u ratu u kojem su agresija I sticanje hrane isprepletani. Nasilje svojstveno coveku je kao sredstvo opstanka tj sredstvo prirodne svrhe- preziveti. Primitinom coveku je svojstveno agresivno ponasanje. On objedinjuje svoju prirodnost I svoju covecnost u tehnickom kodu korisne agresivnosti- on je lovac. Gde se nalazi posebna agresivnost ispoljena u ratnickom nasilju? Odg: lovci polako postaju ratnici koji raspolazuci vojnom silom sticu mogucnost da u sopstvenu korist sprovode pol vlast nad ostatkom zajednice. Rat je samo nastanak odvijanja lova, to je lov na coveka. Ono sto u nacelu pokrece lovce u prim drus je nagon za hranom. Ono sto sustinski razlikuje rat od lova je to sto rat u potpunosti pociva na obelezju koje nedostaje lovu- agresivnost.
RASPRAVE EKONOMISTA Nastala u 19.veku kada se razdvojilo uverenje da je prim zivot bio srecan. Svet divljaka je od tada svet bede I nesrece. Prim ekonomijaje privreda opstanka koja samo divljacima omogucava da opstanu tj da prezive. Ako privredjivanje ne moze da obezbedi min prag prezivljavanja to je razlog tehnicke nerazvijenosti. Primitivna ekonomija je privreda bede I to je osnov koji omogucava pojavu rata. Rasprava ekonomista objasnjava prim rat slaboscu proizvodnih snaga. Retkost raspolozivih dobara povlaci konkurenciju izmedju grupa. Ta borba se zavrsava vojnim sukobom jer nema dovoljno za sve. M. Davi o univerzalnosti rata u prim drus kkonstatuje: jedino Eskimi ne podlezu ovom uslovu zbog krajneg neprijateljstva prirodnog okruzenja koji ih sprecava da trose energiju u druge svrhe osim u potrazi za hranom. Saradnja u borbi za opstanak je apsolutni imperative u njihovom slucaju. Haris I Gros pojasnjavaju razloge rata kod Amazonskih Indijanaca Jano Mamo I kazu: ako je rat posebno rasprostanjen to je iz razloga retkosti proteina u ishrani I sledstveno tome iz potrebe osvajanja novih teritorija za lov- neizbezni oruzani sukob sa korisnicima te teritorije. To je teza o nesposobnosti prim nacina privredjivanja da drustvu pruzi odgovarajucu ishrnu koju je M. Davi formulisao: Marksizam kao teorija istorije zasnovana na razvoju proizvodnih snaga kao tacku oslonca sebi mora da obezbedi neku vrstu nultog stepana snaga. To je tacno privreda primitivnih zamisljena kao privreda bede, kao privreda koja nastoji da razvije proizvodne snage. Prim drus funkcionise po principu “svakom prema potrebama”. To je razlog zasto ga Salin naziva “drustvo izobilja”. Analize Salina o kvantitetu ishrane potrebne jednoj zajednici I o vremenu provedenom da se stekne ukazuju da su prim drus “drustva dokolice”. Rat je konkurencija grupa sa ciljem pribavljanja retkih dobara.
6
RASPRAVA TEORETICARA RAZMENE Levi Stros Analizira odnos rata I trgovine kod Juznoamerickih Indijanaca. Rat se situira u polje drustvenih odnosa. Dva tipa koegzistirajucih odnosa: 1. ratni sukobi 2. privredna razmena U prim drustvu nema autonomije za sveru nasilja. Rat kod prim drus je aktivnost cisto drus poretka (po tome se razlikuje od Leroa Gurana koji utapa ratne aktivnosti u bioloski poredak). Sta je odnos rata I drustva za L. Strosa? Odg: trgovinske razmene predstavljaju potencijalne ratove razresene mirnim putem, a ratovi su proizvod nesrecnih trgovinskih razmena. Odnosi medju zajednicama su pre svega trgovinski, a od uspeha ili neuspeha komercijalnih poduhvata zavisi pitanje mira ili rata medju plemenima. Trgovina u odnosu na rat ima sociolosku prednost. U knjizi Elementarne strukture kumstva definise princip reciprociteta: ramene su na miran nacin reseni ratovi a ratovi su prizvod nesrecnih razmena(ljubavi). Radi se o reciprocnim darovima a ne o komercijalnim operacijama, eleminise se ideja trgovine. Ideja autarhije: svaka zajednica tezi da proizvede za sebe sve sto je potrebno za opstanak njenih clanova. Prim privredjivanje tezi zatvorenosti zajednice u sebe a ideal privredne autarhije skriva ideal nezavisne politike. Prim drustvo na taj nacin ukida I potrebu ek odnosa sa susednim grupama. Autarhicni ideal je antitrgovinski ideal. Prim drustvo odbija rizik imanentan trgovinki da otudji svoju autonomiji I otudji svoju slobodu. Dakle, nije vise trgovina ta koja daje smisao ratu, vec razmena. Prednost daju razmeni cije je neuspeh rat- bice za razmenu. Razmena je sustina prim drustva. Rat usled prioriteta koji se daje razmeni gubi svaku institucionalnu dimenziju, on ne pripada bicu prim drustva I prim drus se moze zamisliti bez njega.
ISKLJUCENJE DRUGOG KOD DIVLJAKA Prim zajednica je lokalna grupa. Ona kao pol jedinica prosiruje svoju kontrolu, tj svoje pravo na odredjenu teritoriju. Prostor lokalne grupe je ekskluzivni proctor primene prava zajednice. Ekskluzivnost u upotrebi teritorije implicira mogucnost izbacivanja I tu se jasno pojavljuje cisto pol dimenzija prim drus kao zajednice koja uspostavlja svoj osnovni odnos sa teritorijom. Prisustvo drugog se od samog pocetka postavlja kao akt koji ga iskljucije. Ovladavanjem teritorije omogucava se zajednici da ostvari svoj autarhicni deo tj da ne zavisi ni od koga. Iz toga treba da sledi odsustvo nasilja. Ono moze izbiti u retkim slucajevima nasilja nad teritorijom I moze biti samo defanzivno ili uopste ne mora da se dogodi. Prim drus je u svom bicu nepodeljeno. Ono ne poznaje razliku izmedju bogatih I siromasnih I dominaciju sefa nad drustvom. Nacin domace proizvodnje koji obezbedjuje prirednu autarhiju zajednice omogucuje autonomiju rodbinskih grupa koje cine soc celinu kao I nezavisnost pojedinca. U prim drus nema nikakve podele rada. Etnolozi su otkrili indiferentnost divljaka prema svojim dobrima I imovini I odsustvo svake zelje za prikupljanjem. Zasto je to tako? Odg: proizvodna aktivnost je tacno doziranja prema zadovoljenju potreba I ne ide preko toga. Samim tim ekspatacija je socioloski nemoguca. Lokalna grupa predstavlja 2 osnovna socioloska svojstva koja dodiruju njeno bice: 1. razlog postojanje 2. idejni princip rata
7
Prim zajednica je istovremeno I totalitet I jedinstvo. Totalitet u smislu sto je zavrsena celina, autonomna, spremna da uvek sacuva svoju autonomnost. Sacinjena je kao jedinstvo, kao jedno nepodeljeno “mi”. Jedinstvo je u tome sto njeno homogeno bice istrajava u odbijanju soc podela I jednakosti. Kriterijum nepodeljenosti je u osnovi politicki: postoji sef bez moci I to je zbog toga sto drustvo ne prihvata da se podele uspostave izmedju onih koji komanduju I onih koji slusaju. U prim drus sef je taj kome je stavljano u nadleznost da govori u ime drustva. Mnostvo podvojenih zajednica, svaka bdi nad integritetom sopstvene teritorije I svaka suocena sa drugom potvrdjuje svoju razliku. Nepodeljena svaka zajednica moze da se osmisli kao jedno “mi”. Postoji stanje krhe ravnoteze medju primitivnim zajednicama. Hipoteza o opstem prijateljstvu je nemoguca zbog prostorne odvojenosti. Kad nisu kod kuce divljaci pokazuju osecaj nelagodnosti I zabrinutosti. Prijateljski odnosi razmene odvijaju se samo izmedju bliskih grupa dok su udaljene grupe izvan toga. Logika prim drus je ligika razlike: zabranjena je identifikacija sa drugima. U identifikaciji svi sa svima, svaka zajednica ce izgubiti svoju individualnost. Ukidanje razlike izmedju mi I drugi, znacilo bi nestanak. Opstost rata proizvesce isti efekat kao opstost prijateljstva, a to je negacija primitivnog drustvenog bica. U ratu izbijaju soc podele I narusava se karakter homogenog jedinstva. Prim drus bice se sastoji iz dva heterogena elementa: razmene I rata; a primitivni idel se sastoji Iz ocuvanja ravnoteze izmedju njih. Nemogucnost rata svih protiv sviju znaci trenutno klasifikaciju ljudi koji zajednicu okruzuju u prijatelje I neprijatelje. Sa prvima sklapas saveze, sa drugima ides u rat. Jedna od crta kod divljaka je nepostojanost I sklonost ka izdaji. Savez nije ugovor I data zejednica nema uvek iste prijatellje I neprijatelje. Postoji podela drugih na saveznike I neprijatelje. Rat je institutut koji odredjuje saveznistvo kao taktiku, a strategija je ista za sve zajednice: ostati u svojoj autonomnosti. Postoji prioritet rata nad saveznistvom. Razmena se odvija medju saveznicima I zbog njih postoji. Egzogamna razmena zena zasniva drustvo. U okviru saveza razmena zena dobija pol domet. Prema L. Strosu razmena zena je poslednji u nizu neprekinutih procesa uzajamnih darovanja. Ono sto se zeli je vojno politicki savez a najbolji nacin za to je razmena zena. Saveznistvo istovremeno I omogucava razmenu I ogranicava je. Rat je pozeljniji od razmene jer omogucava apsolutni dobitak. Stalni problem prim zajednice nije sa kim ce vrsiti razmenu vec kako da sacuva nezavisnost. Razlika izmedju L. Strosa I etnografa: L. Stros kaze da u potrazi za saveznistvom koje omogucuje razmenu zena se nalazi negacija rata. Etnografi kazu da stanje rata izmedju grupa cini neophodnim potrebu za saveznistvom koja dovodi do razmene zena. Stanje rata je stalno. Rat kao spolnja politika prim drus se odnosi na unutrasnju politiku, na ono sto se moze nazvati nepomirljivim konzervatizmom drustva- nastojanje da se spreci inovacija u drustvu, I da se spreci podeljenost. Ratnicki kapacitet svake zajednice je uslov za autonomiju. Stanje stalnog rata I periodicni rat su osnovno sredstvo koje upotrebljava prim drus kako bi sprecilo socijalne promene. Osnovna f-ja rata je da se odrzi automija. Koja je legalna snaga koja objedinjuje sve razlike sa ciljem da ih ukine? Odg: drzava. Drzava je znak nastanka socijalnih podela na nosice vlasti I one nad kojima se vlast vrsi. Socijalna podela I nastanak drzave= smrt primitivnog drustva Lik neprijatelja sluzi ujedinjenju socijalnog bica radi suprostavljanja istom tom neprijatelju. Osnovna tedencija prim drus je rasprostranjenost. Koja institucija izrazava I garantuje stalnost prim drus? Odg: rat. Najbolji neprijatelj drzave je rat. 8
DJURO SUSNJIC ANTROPOLOSKI PRISTUP RELIGIJI Covek je sebi neresiva tajna, suvise velik da I ostao nezapazen, suvise mali da bi dodirnuo nebo. Covek je uvek vise od onoga sto zna I sto moze saznati o sebi I vise od onoga sto bilo ko drugi zna o njemu. Sve su stvari dovrsene, samo je covek nedovrsen. Sokrat: od drveca ne moze nista da se nauci, vec samo od ljudi. Tog trenutka se antropologija odvaja od kosmologije kao starijeg I potpunijeg pogleda na svet. U coveku postoji nesto sto nadilazi I prevazilazi prirodnu uslovljenost, to je njegova kultura. Sve drustvene ustanove stvorene su radi covekove bezbednosti. Simbole su potisnuli pojmovi. Prvi su uvazavali licnosti. Drugi stavljaju naglasak na razlike:razlike se opazaju, slicnosti se misle. Nije bilo sporno sto se priroda I kultura vide kao razlicite, sporno je sto se one vide kao suprotnosti. Gde prestaje priroda, pocinje kultura. Neki antropolozi I dana ssmatraju da je zabrana incesta upravo ona prelazna ustanova koja priredjuje susret culture I prirode I predstavlja most izmedju njih. Antropologija koja je zauvek napustila velike svemirske teme, ne govori o polozaju coveka u svemiru vec o polozaju coveka u drustvu, drzavi I istoriji. Ako je osnovni predmet antropologije covek, onda je njena osnovna metoda uporedna. Pojam ljudskog identiteta ima smisla samo pod predpostavkom da postoji nesto bitno I zajednicko, tj stalno u ljudskoj prirodi. Sve se manja u toku vremena, samo ljudska priroda ostaje jednaka sebi: ona svedovi o razlici izmedju coveka I drugih bica u svetu. Covek je jedino bice u svetu bic akoje trazi odgovor odgovor na pitanje ko sam ja u svetu. Covek tesko moze da odredi svoj identitet jer: a)nije svestan velikog dela svog bica b)ne poznaje sve svoje mogucnosti c)ne poznaje sve svoje mogucnosti
Priroda ljudske prirode Coveksvuda ima istu ljudsku prirodu. Ljudska priroda je apstraktan pojam. Ljudska priroda jednom se izrazava u svom racionalnom obliku, razvijajuci do krajnjih granica mogucnost analitickog duha, kao sto je slucaj sa zapadno-evropskom kulturom; drugi put se ona ispoljava u svom izrazito vrednosno-normativnom znacenju, razvijajuci postovanje prema porodicnoj zajednici, kao sto je slucaj sa kineskom kulturom; treci put se ljudska priroda otelovljuje u odanosti carskoj vlasti; cetrvti put se ona izrazava u svom visem bioloskom obliku, razvijajuci razgranati srodnicki system. Bez pojma “ljudska priroda” antropologija ne bi mogla da se konstituise kao nauka I njen bi se predmet sveo na opisivanje pojedinacnih kultura. Istrazivackio dar je usmeren na one stvari o kojima se ljudi I kulture razlikuju, na ono sto ih cini posebnim I jedinstvenim.
Pet antropologija ili pet pitanja o coveku? Pet razlicitih pogldeda na coveka sa stanovista pet disciplina o coveku: fizicka (boloska) antropologija- covek se vidi kao prirodno bice. Kao duhovno I drustveno bice, covek nadilazi prirodu I svrstava se u nad-prirodni svet; drustvo I kulturu. Socijalna antropologija- covek se vidi kao drustveno bice , uklapa se u system postojecih odnosa. •
•
9
•
•
•
Kulturna antropologija- covek se posmatra kao f-ja sistema znacenja, on sve stvari tumaci I razume u skladu sa znacenjem simbola u svojoj kulturi. Filozofska antropologija- covek se posmatra kao clan jedinstvene ljudske porodice sa kojom deli zajednicka I bitna iskustva. Sustina coveka je u samom coveku I nije joj potrebna mera izvan coveka. Teoloska antropologija- covek je bice koje otelovljuje bozji lik u svojoj licnosti.
Pet slicica o coveku koje upucuju na to da se iz njegovog nacina postojanja ne mogu ukloniti: - odnos prema prirodi - odnos prema tajni (boga) - odnos prema drustvu - odnos prema kulturnim znacenjima - odnos prema sebi I smisli svoga zivota
Zadatak antropologije I religije Shvatanje coveka kao homo religiosusa, I homo a-religiosusa Covek zivo bice koje se krece, a nema kretanja bez borbe suprotnosti. On je protivrecno i/ili paradoksalno bice. Ako covek nema svoju bit, onda on moze biti svasta I nista. Potrebno je da se on svojim nacinom zivota razlikuje od svih drugih bica u svetu. Njegova bit postoji na idealan nacin, kao mogucnost, koju on ostvaruje u raznolikim oblicima. Mogucnost da misli ima svaki covek, ali sta ce on da misli zavisi od spleta okolnosti. Fenomenolosko stanoviste, po kome svaki istorijski, drustveni I kulturni oblik stvara coveka kakav mu treba, nuzno porice univerzalno jezgro kulture I coveka uopste. Covek ostaje ono sto jeste po svojim mogucnostima. Ljudska priroda je u izvesnoj meri nepromenljiva, a u izvesnoj meri podleze oblikovanju pod uticajem prirodnih, drustvenih I kulturnih okolnosti. Egzistencijalisti: ako covek moze da bira sta da bude, a moze jer je slobodan, onda je svaki govor o nepromenljivoj ljudskoj sudbini pogresan I suvisan. Ljudska priroda se manja pod uticajem saznanja o samoj sebi. Sustinau coveka psihoanaliza nalazi u bioloskoj I psiholoskoj strukturi: nadmoc nesvesnog u poredjenju sa svesnim ispoljavanjem zivota. Ono sto je svim ljudima zajednicko jesu nesvesna iskustva. Razumom I umom ne mozemo doseci do dna nas samih, do nesvesnog korena, ali mozemo tumaciti poruke koje sa dna dolaze u svest. Ovaj najdublji sloj cini da se pojedinac I zajednica cesto vracaju na svoj pocetak praveci iste greske I stvarajuci velicanstvena dela: u nama zive nagoni svih nasih predaka I nade svi potomaka. sto su slojevi ljudske prirode blizi svesnome, to su promene lakes; sto su slojevi ljudske prirode blizi nesvesnome, promene su teze I u krajnjoj liniji nemoguce. Priroda ljudske prirode se sastoji od dva dela: svesnog I nesvesnog, culture I prirode, muskog I zenskog nacela. Covek je bice protivrecnih strana. Antropologija religije za razliku od religijske antropologije, stavlja coveka na pocetak svoga govora, a tek onda njegovr ideje, verovanja, vrednosti…. Antr. Relijije nije prvi zadatak da objasni religiju, vec da pomocu religije razume i objasni coveka tj ne proucava religiju zbog religije nego zbog coveka. Pri analizi svake relijigemoze se odvojiti ono sto je izvorno religijsko I ono sto je istorijski steceno: izvorna iskustva I steceni oblici. Ono sto je religijsko prethodi svemu, to su iskustva sa apsolutnom I misticnom moci.
10
Zajednicko svim religijama je teznja za uspostavljanjem odnosa sa apsolutnom I misticnom moci (Bogom). Jedno religijozno delo moze da usvoji svaki vernik jer ima iskustva sa apsolutnom I misticnom moci, bez obzira da li ih je svestan ili ne. Univerzalne religije stavljaju na prvo mesto duhovne veze I imaju odgovarajuce univerzalne vrednosti I norme. Univerzalne religije se obaracaju coveku kao bicu, koje uvek I svuda ima iste probleme. Religiozna svest nastaje nezavisno od tipa drustva I kultura I izvori su joj u nekoj drugoj stvarnosti, to je ljudska stavrnost- visi I osnovniji red stvarnosti od drustva I kulture. Potrba za verovanjem je ista, ali je nacin zadovoljavanja ove potrebe razlicit. Bit vre se ne menja, menja se samo oblik. To je nuzan zakljucak iz antropoloske metode. Simbol je prevozno sredstvo preko koga bogovi salju svoje poruke ljudima. Relijiga je sistem simbola pomocu kojih covek pridaje znacenje i znacaj iskustvu stecenom u odnosima prema apsolutnoj i misticnoj moci. Covek kao covek ima univerzalnu mogucnost da svom iskustvu da univerzalni oblik I znacenje. Sadrzaj mitskog iskustva moze biti slican sadrzaju mnogih drugih iskustava, ali znacenje koje se tim iskustvima pridaje u vezi je sa posebnom verskom svrhom. Svi ljudi su telesna bica I na slican nacin stvaraju simbole svog tela. Organizovan sistema moci I vlasti jeste univerzalno obelezje svih drustava: sv adrustav imaju neki oblik pol. organizacije tj sposobnost da sprovode neke obavezujuce odluke za sve svoje clanove. Ako postoje univerzalne slicnosti onda postoje I univerzalni sudovi. Izricanje univerzalnih iskaza pretpostavlja postojanje univerzalnih obelezja. Sve istine o coveku su tautologije. Antropoloski obrt: covek zauzima sredisnje mesto u svetu umesto boga.
Singer – prava istina o coveku je da je odvratan. “Kada ga udatite zapomaze, a kad drugog tuce tada razvija teoriju. “ Tamo gde pocinju razlike, tu pocinju i nesporazumi i sukobi; gubi se covecnost kao takva. U svakom drustvu, u svakoj kulturi postoje pojave koje odredjuju coveka kao coveka (konstante u ljudskom zivotu) : zadovoljiti bioloske potrebe, proizvoditi I trositi proizvode, vaspitavati decu…. Svi ljudi sanjaju ali razlici te snove. To da sanjaju je univerzalna antropoloska cinjenica. To da su im snovi razliciti govori o uslovljenosti snova drugim okolnostima, drustvenim, kulturnim…
From “neprotumacen san je kao neotvoreno pismo”. San je poruka koju saljemo sebbi da bismo sebe bolje upoznali. “jezik univerzalnog simbola zaista je jedini zajednicki jezik sto ga je razvila ljudska vrsta” Hegel religija je visa sfera u kojoj se svi suncaju. Ako je covek animal simbolicum onda je po prirodi odredjen da stvara I religijske simbole.
11
Dejvid Kercer, Moc obreda Sve pol licnosti koriste obrede da bi za ljude oko sebe kreirali pol stvarnost. Kroz ucestvovanje u obredima gradjanin moderne drzave se poistovecuje sa svojim pol snagama koje jedino mogu da se vide u simbolickom obliku. Ritual se obicno poistovecuje sa religijom I posto su moderna zapadna drustva pol ustanove odvojile od religije u njima se predpostavlja da ritual ostaje pol znacajan samo u manje razvijenim drustvima. Sils pol rital su na los glas doveli zapadni intelektualci odgajani u utilitaristickoj tradiciji. Opste prihvaceno glediste je da pol ritual sluzi samo da podupre status quo. Politika, simbolika I ritual Politika se izrazava kroz simbole. Simbolika je na vise nacina ukljucena u politiku pre svega kroz rituale. Sveprisutnost pol rituala se odrazava u svim oblicima pol sistema. Ernold primetio je da su sva ljudska ponasanja I institucionalna delovanja simbolika. Naucici ne mogu da podnesu ideju da na ljude vise uticu simbolicki oblici nego utilitaristicki proracuni. Pojedinci se oblikuju iz kulture u kojoj su rodjeni I iskustva koje poseduju, iskustva koja ih dovode u oblik sa drugim ljudima. Ovaj poredak obezbedjuje sistem simbola koje ucimo kao clanovi nase kulture, sistem koji dopusta I drus stvaralastvo I individualnu jednostavnost. Simbolicki sistemi su osnovna sredstva uz ciju pomoc pridodajemo znacenje sveta oko nas. Razlika koju pravimo izmedju objektivnog I subjektivnog sveta sama po sebi je proizvod ljudskih stvorenih simbola koji dele svet cinjenica od sveta misljenja. Simboli ne nastaju spontano. Mada prizaju ljudima nacin razumevanja sveta, ljudi su ti koji proizvode noce simbole I menjaju stare. Karlajl- svi predmeti u ljudskom drustvu deluju kao simboli opremljeni posebnim znacenjima. Reci da je neka osoba ogrnuta autorirtetom nesto je vise od metafore. Kroz simbole prepoznajemo ko je mocan a ko slab, a kroz manipulaciju simbolima mocni pojacavajju svoj autoritet. Kesler- simbolika je stvarna politika iskazana na poseban I cesto najmocniji nacin. Pol stvarnost sa dobrim delom stvar kroz simbolicka znacenja. Stvaranje nekog simbola ili poistovecivanje sa popularnim simbolom moze biti mocno sredstvo za dobijanje ili zadrzavanje vlasti jer oznaka vlasti je konstruisanje stvarnosti. Lerner- moc simbola je ogromna, ljudi poseduju misli a simboli poseduju ljude. Volzer- drzava je nevidljiva. Mora biti personifikovana pre nego sto se moze videti, simbolizovana pre nego sto se moze voleti, zamisljena pre nego sto se moze pojmiti. Benegdit Anderson- nacija je izmisljena pol zajednica, simbolika je materijal od koga su nacije napravljene. Stvari kao sto vlada, stranka ili drzava ne posmatraju se kao simbolicke tvorevine. Pre se o njima misli kao o predmetima koji postoje nezavisno od ljudi I njihovog simbolickog sveta. Deca lakse shvataju pojam vlasti kada se veze za licnost predsednika nego za neki kolektivitet. Savremene teorijske rasprave o politici malo paznje poklanjaju ulozo simbola u pol procesu. U mnogim od njih se politika prokazuje kao uzimanje I davanje u kom ljudi jednostavno slede svoje materijalne interese. Zbog naglasavanja empirijskih metoda analiticari su skloni predpostavci da one strane politike koje se ne mogu lako kvantifikovati su nevazne. Simboli su ti kroz koje ljudi daju znacenje svojim zivotima. Puno razumevanje pol odanosti I pol delovanja vrti se oko ove cinjenice. Ziveci u drusstvu koje se prostire dalje od naseg neposrednog opazanja prema vecoj pol zajednici mozemo da se odnosimo samo kroz apstraktna simbolicka sredstva.
12
Definisanje rituala Kercer - antropolozi su ritual tipicno odredjivali kao kulturno standardizovano simbolicko postupanje koje se ponavlja I ima za cilj uticajne ljudske poslove. Dirkem – pogled na ritual dovodi u vezu sa religioznim praksama koje dele svet u 2 klase: Sakralnu I profanu. “Obredi su pravila ponasanja koja propisuju kako covek treba da se vlada u prisistvu ovih svetih predmeta. “ Za Dirkema je obozavanje simbolicko sredstvo kojim ljudi obogotvoruju sopstveno drustvo. Sakralno ili sveto odnosi se na emocionalno izazvanu medjuzavisnost ljudi. Rituali obezbedjuju mocan nacin na koji moze da se izrazi drustvena medjuzavisnost ljudi. Def rituala: simbolicko ponasanje tj drus standardizovano ponasanje koje se ponavlja. Svojstvo rituala Kercer: “ritual je delovanje uhvaceno u mrezu simbola”. Standardizovano postupanje koje se ponavlja ali kome nedostaje simbolizacija je navika ili obicaj a ne ritual. Kroz ritual se sticu, pojacavaju I menjaju verovanja o svetu. Kasier- priroda ne dopusta nista bez ceremonija. Ritual pomaze davanju znacenja nasem svetu. Cvrstina I trajnost rituala su uverljivi deo pokusaja da se ukroti vreme I odredi stvarnost. Ritual povezuje pojedinca sa drustvom. Moc rituala proistice iz njegovih psihickih podupiraca I njegovog drustvenog sklopa. Da bi oblikovao osecaj stvarnosti I razumevanje sveta oko nas ritual deluje kroz cula. Ernold kaze da psihicka svojstva rituala se ogledaju u njihovoj cisto dramskoj prirodi. Ljudi se prema svetu odnose kroz niz dramskih proizvoda. Ritual proizvodi jedno od sredstava kojima ljudi ucestvuju u takvim dramama I tako vide sebe kao igrace izvesne uloge. Ritual je sredstvo izrazavanja mocnih osecaja. Ritualne drame su u politici uveliko primecene. Simboli obezbedjuju sadrzinu rituala. 3 svojstva simbola: 1. zgusnost znacenja- pojedinacni simboli predstavljaju I ujedinjuju raskosnu razlicitost znacenja. 2. viseznacnost- to je mnostvo razlicitih znacenja vezanih za isti simbol ali I cinjenica da isti simbol razliciti ljudi drugacije prootumace. Ova osobina posebno je vazna pri koriscenju rituala za izgadju pol solidarnosti kroz odsustva konsenzusa. 3. dvosmoslenost- simbol nema ni jedno precizno znacenje. Slozenost I neizvesnost znacenja simbola izvori su njihove snage. Rituali se menjaju po obliku, po simbolickom znacenju I po drus posledicama. Iako ritual ima svoj stvaralacki potencijal, on takodje ima I konzervativnu sklonost. Ritualni oblici su skloni da se sporije menjaju od drugih vidova kulture. Njihova sposobnost da ljudima prizaju osecaj trajnosti dobrim delom proizilazi iz stalnosti njihovog oblika.
Politicka vaznost rituala Meri Duglas – nemoguce je imati drustvene odnose bez simbolickih radnji. Svako drustvo ima sopstvenu mitologiju koja detaljno opisuje njegove korene I cini svetim e njegove norme. Simboli obezbedjuju nacin za razumevanje apstraktnih pol sustina poput nacije I sredstva poistovecivanja sa njima, u stari nacin njihovog nametanja. Rituane radnje su gl sredstva za sirenje pol mitova. Jednom kada su stvorena simbolicka razumevanja pol poretka, bivaju otporna na promenu. Ritual ima vazan emocionalni uticaj jer ljudi izvlace veliki deo zadovoljstva iz svog ucestovanja u ritualu.
13
DEJVID KERCER “OBREDI MOCI” Moc mora da se izrazi kroz svoje simbolicke kostime. Simbolika je neophodna za podupiranje vladajuceg poretka, ali je takodje sustinka i sto se njegovog rusenja tice. Simolicka raznovrsnost se javlja kroz simbolicku inovaciju I kroz dodir sa drugim populacijama koje imaju drugacije simolicke sisteme. Nas simbolicki sistem je mesavina simbolickih razumevanja uz ciju pomoc se borimo da prepisemo znacenja dogadjajima. Ovakava borba podrazumeva postojanje sukoba interesa medju ljudima. Sukobi se mogu odvijati unutar politickih okvira. Moze postojati I sukob oko toga koja su simbolicka razumevanja odgovarajuca. Deo kulturne borbe je borba oko nadmocne sim. paradigme, borba za prevlast. To je borba koja nikada ne prestaje jer nadmoc mora stalno ponovo da se uspostavlja. To je bitka privilegovanih da zastite svoje polozaje I proces koji podrazumeva samoodredjenje identiteta ljudi. U jako raslojenim drustvima, elite moraju da se trude da bi potpomogle sim. sisteme kod onih ljudi cije ih iskustvo podriva. Najbolje cemu elite mogu da se nadaju je da ce uspeti da potpomognu preovladjujucu simbolicku sliku o tome kako bi drustvo trebalo da funkcionise.
Jesmo li prerasli politicke rituale? Misionari se suocavaju sa teskim odlukama o tome kako da postupaju sa tredicionalnim obredima. Ako pokusaju da ih potisnu, rizikuju da izazovu gnev ljudi, a ako bi dopustili ljudima da nastave sa svojim ritualima priznace neuspeh. Ovo se resava tako sto svoju crkvu ukljucuju u slavljenje prvobitnih obreda. Stto se vise prirodnog razume, potreba za ritualima je sve manja. Puno toga sto je magijsko ljudi zamenjuju naucnim. Glukmen – ritualizacija drustvenih odnosa ima buducnost samo u malim drustvima. Vrednost ovih rituala lezi u njihovom obracanju neobrazovanima nego obrazovanima. Lejn – pisala je o ritualima u SSSR-u. Kaze da ritual moze uspesno sa tumaci sukobe samo u onim drustvima koje nekriticki prihvataju svoj drustveni poredak. ( ovo je elitisticko glediste) Aronov misli da su politicki obredi najcesci u novim rezimima u kojima dominira jedna stranka, kakavi se mogu naci u africkim drzavama. Stvaranje nove nacije zahteva ogroman napor pri simolickoj izgradnji osecanja jedinstva, poistovecenja sa novim entitetom-nacijom. Ovde ritual moze igrati glavnu ulogu. Obredi novih nacija cesto se krecu oko herojske figure koja svoj narod vodi u obecanu zemlju. U novim nacijama proizvodnjom simbola se ne bavi samo rezim, nego I svi igraci na politickoj sceni. Sve dok je pojam nacije problematican, potreba za stvaranjem rituala da bi se on podupro ili razorio politicki je od sustinske vaznosti. Bez obreda I simbola neka nikakvih nacija. Moc obreda se temelji na snazi njegovih simbola I njegovom drustvenom kontekstu. Mnogi posmatraci su uspeh politickog obreda povezivali sa stepenom odusevljenja koje on izaziva. Zato elite koje teze da oblikuju pol. obrede treba savetovati da to cine tako da ljude emocionalno podsticu. Lejnova belezi promenu masovnih obreda kod proslave Prvog maja I Oktobarske revolucije. Ono sto je nekada budilo narodno odusevljenje sada se pretvorilo u birokratizovanu rutinu. Emocionalno ukljucivanje ljudi u pol. obrede sigurno je kljucni izvor moci ali postoje I druga osecanja pored radosti sto je ocigledno kod npr nacistickog pozdrava pol. obredi su delotvorni I kada izazivaju strah. Putem rituala opstimo, odredjujemo nas odnos sa drugima. Obredi su mocno oruzije u rukama elita, ali su I jedno od najmocnijih oruzija u rukama nemocnih. S obzirom da pol. neprivilegovani oskudevaju u formalnoj organizaciji I materijalnim izvorima njima trebaju sredstva za odredjenje novog zajednistva. Na isti nacin rezimi koji guse pobunjenicke pikrete vrlo ozbiljnu paznju poklanjaju obredima I simbolima protivnika. 14
Prosvetitelji- zahetv da se politika postavi na racionalne temelje. Po ovom gledistu malo je mesta za rituale u politici, jer su obredi proizvodi strasti a ne racionalnog razmisljanja. Makijaveli je tvrdio da ljudi uopste vise sude prema izgledu nego prema stvarnosti, jer uvid jedino pripada svima dok razumevanje samo nekima. On savetuje vladare da narod drze zabavljenim svecanostima I prestavama. Kasier – poistovecuje pol. rituale sa odricanjem od moralne odgovornosti tvrdeci da u svim primitivnim drustvima u kojima vladaju rituali I obredi , licna I pojedinacna odgovornost je nesto nepoznato. Saliven I Gilbert “Pinafore”- politicka odanost ne dolazi iz kulturno nezavisnih rasudjivanja vec iz simbolicki hranjenih shvatanja o poretku sveta “uprkos svim iskusenjima da pripada drugim nacijama on ostaje englez” Frojd- zamislja buducnost u kojoj ce se drustvo razviti do viseg, racionalnijeg plana. Ne samo da ce ljude usmeravati njihova osecanja, nego oni nece moci ni da prosudjuju nezavisno od simbola koje koriste, simbola koje obredi mogu mocno da uslovljavaju. Galbrajt- obredi su ostaci proslosti I ne mogu dalje da prezive. Moderna nacija ostavlja malo mesta za politicke obrede. Dzimi Karter je na pocetku svog predsednickog mandata ukinuo izvestan broj obreda koji se razvio oko predsednicke funkcije. Francuska revolucija- borba razuma protiv neznanja vodjena je simbolima I obredima (paradox) Karcer- nasi sopstveni obredi, nasi sopstveni simboli su ono sto se najteze vidi. Oni izgledaju tako prirodni nacin ponasanja da je njihova simbolicka priroda prikrivena. Ovo je jedan od izvora moci rituala.
HENRI TJUDOR “POLITICKI MIT” U običnoj upotrebi termin mit stoji za bilo koje verovanje koje nije zasnovano na činjenici, a da su politički mitovi jednostavno izmišljotine ili iluzije o političkim stvarima. Treba praviti razliku izmedju verovanja koje su mitovi i verovanja koja to nisu. Antropolozi uzimaju da taj termin predstavlja dosta dobro definisane klase tradicionalnih bajki. Frojd i Jung su razvili psihološku teoriju mita. Kasijer je za mit tvrdio da ima status važnog simboličkog oblika. Politički mitovi su po svojoj prirodi osobine naprednih društava. Najinteresantniji pokušaj da se elaborira pojam političkog mita moće se naći u Sorelovim razmišljanjima o nasilju . Sorel se bavi činjenicom da ljudi koji učestvuju u oružanim narodnim ustancima obično pokazuju visok stepen hrabrosti i spremnosti na samožrtvovanje koje se ne može obrazložiti u usko pragmatičnom smislu. Takvi ljudi nisu nadahnuti pragmatičnim razmišljanjima oni su podstaknuti na delanje od strane velikog mira, vizije koja im dopušta da sebi predoče nastupajuću akciju kao bitku u kojoj će njihova stvar sigurno trijumfovati. Po Sorelovom stanovištu Marksovo očekivanje Proleterske revolucije i sindikalni pojam generalnog štrajka bili su ove vrste mitova. Po Sorelovom shvatanju obeležje mita je da on obezbedjuje viziju budućnosti koja daje smisao sadašnjosti. Tipično za njega je da svaki sukob u sadašnjosti sagledava kao uzrok za odlučujuću bitku koja je predodredjena da se odigra u budućnosti. Sorel kaže da iako mnogi mitovi sadrže utopijske elemente, mit kao takav ne bi trebalo mešati sa utopijskim mišljenjem. Utopija je intelektualni produkt, ona je program za reforme. Mitovi opisuju budućnost, ne kao mogući društveni poredak već kao katastrofičan dogadjaj. Oni nisu opisi stari već izrazi odlučnosti da se dela. Mit suočava čoveka sa katastrofom. On je
15
stvar vere i tu leži njegova snaga. Za razliku od pregrama zasnovanog na predvidjanjima mit ne može biti opovrgnut. Sorel ima pogled samo na budućnost i ne prepoznaje mitove u prošlosti.
Fridrih i Brežinski mit je tipična priča koja se avi prošlim dogadjajima dajući im posebno značenje i važnost za sadašnjost i time pojačava autoritet onih koji su u datoj zajednici na vlasti. Staljinova retroaktivna rekonstrukcija Oktobarske revolucije i nacističko pozivanje na navodno arijevsko poreklo nemačkog naroda je u tom smislu mit. Oni naglašavaju 2 poente koje bi mnogi savremeni antropolozi smatrali krucijalnim za bilo koji odgovarajući pojam mita: Oni insistiraju da je mit saopšten u nameri da pospši neku praktičnu svrhu i oni jasno stavljaju do znanja da je mit po definiciji priča t.j. prepičavanje dogadjaja u dramatičnom obliku. Tjudor mit je interpretacija onoga što tvorac mita smatra nepobitnom činjenicom. On je sredstvo koje ljudi usvajaju da bi se uhvatili u koštac sa stvarnošću. Data priča je mit na osnovu činjence da se veruje da je istinita i na osnovu dramatičnog oblika u koji je ukljopljena. Ono što karakteriše politički mit je njegov predmet rasprave – politički mitovi se bave politikom. ALEGORIJSKE I EUHEMERIČKE TEORIJE MITA U klasičnoj antici sprekulacija o mitolovima je bila prvo potaknuta sumnjom koja se javila u odnosu na postojanje Bogova. Od vremena Platona religiozni skepticizam je postao zanat, kako kod psihologa tako i kod Sofista. Demokrit je tvrdio da su ljudi z drevnih vremena zamišljali Bogove kao odgovorne na grmljavinu, munje i druge prirodne fenomene. Prodik je tvrdio da su Bogovi nastali kroz sklonost primitivnih ljudi da obogotvoruju sve stvari za koje su držali da su od koristi za ljudski život. Razmišljanja koja se bave poreklom Bogova proizvela su 2 teorije: Prvo se uspostavilo stanovište da bi mitovi trebalo da se tumače kao alegorije koje skrivaju važnu, moralnu ili filozofsku poentu. U stojičkoj školi ovo mišljenje je dostiglo svoj pun razvitak. Stojici su našli da putem identifikovanja Bogova sa različitim prirodnim pojavama i silama mogu da prevedu najveći broj tradicionalnih mitova u stavove kosmičkih učenja. Nastupanjem Hrišćansttva alegorijska teorija mita nije iščezla, ona je usvojena kao standardna tehnika Biblijske egzegeze i tako je preživela da bi ponovo procvala za vreme renesanse ( Bekon i Bultman danas ). Teza zastupnika alegorijskog tumačenja glasi da su mitovi toliko apsurdni da njihovo pravo značenje mora biti drugačije od onoga koje stoje na površini. Oni moraju da imaju skriveno značenje. Predpostavljaju postojanje praiskonskih mudraca koji vladaju sistemskim skupom znanja. U klasičnoj antici glavna alternativa alegorijskom stanovištu bilo je gledište Euhemera „Svete istorije“. On tvrdi da doslovno značenje mita ne može biti njegovo iskonsko značenje ali se on razlikuje od zastupnika alegorije u svojoj tvrdnji da su mitovi morali nastai kao jedinstvene priče o istorijskim ličnostima i dogadjajima. Ako nam mit izleda nerazumljiv to je delom zašto je njegov sadražaj pretrpeo iskrivljenja zato što je prenošen i delom zsaato što su ljudi iz davnih vremena imali sklonost da izuzetne ličnosti obogotvoruju. Mitovi su iskrivljena istorija. Posao tumača je da primeni pravila verovatnoće i tako izvuče zrno istorijske činjenice koji oni sadrže. Za vreme renesanse euhemerizam ( Američki mit o očevima osnivačima) je bio privremeno pomračen oživljavanjem alegorijskog stanovišta.. Euhemerističko shvatanje mita podrazumeva metode kojim se stari mitovi revitalizuju i čine da služe novoj svrsi.
16
IDEALISTIČKA TEORIJA MITA U ranom 19. veku filozofi Nemačkog idealizma uveli su novu perspektivu u proučavanje mita. Njihova teza je bila da onon što ljudi čine je rukovodjeno onim što misle. Svest determiniše postojanja. Kako ljudi menjaju svoje ideje tako oni menjaju način rukovodjenja svojim životima . Ljudksa istorija pokazuje racionalni razvitak jer ona u osnovi ništa drugo do progresivna manifestacija samoostvarenja uma ili duha kroz ljudske živote. Nemački idealizam pripremio je teren za rast modernih totalitarnih mitova. Idealistička vizija pomogla je da se državi da takav identitet i sudbina u kojoj jedinke mogu damo da učestvuju ali ne mogu gajiti nadu da joj se mogu odupreti. Ovo je materijal od koga su napravljeni politički mitovi našeg vremena (Hegel). Značaj idealističke pozicije je taj da ona stvara tradiciju mitološke spekulacije koja je započea sa Krojzerom i Šelingom a našla svoj najlucidniji izraz u delu Bahofena. Bahofen kaže da cela istorija treba da e objasni u smislu promena u religioznim verovanjima. Postoji samo jedna moćna poluga celokupne civilizacije a to je religija. Drevno Grčko i Rimsko društvo bilo je po svom karatkteru patrijarhalno. Bahofen je otkrio elemente koji su bili nekozistentni sa opštim tenorom Helinističke civilizacije. Ti elementi mora da su preživeli ostaci jedne starije i radikalno drugačije kultutre gde je dominirajući princip materinsko pravo. U razvitku samog materinskog prava on razlikuje 2 odvojene epohe. Raniju karalteriše stanje opšteg seksualnog promiskuiteta u kome su žene decai vlasništvo bili zajednički. Budući da je žena bila prirodni roditelj Ovaj stupanj kulture je bio povezan sa obožavanjem zemaljske afrodite i moći prrode. Drugi stupanj – pravi matrijarhat – pojavio se sa ustanovom monogamnog braka. Taj razvitak je otvorio put za žensku nadmoć u svim sferama života . Pod pokroviteljstvom savršenog matrijarhata čovečanstvo je prvi put sagradilo stalna naselja i počelo da obradjuje zemlju. Kult Demetre je zamenio kult Afrodite. Ljudi matrijarhata osećaju jedinstvenost celokupnog života i harmonije univerzuma. Ako je prvenstvo žene uspostavljeno prirodom prvenstvo muškarca je zasnovano na zakonu. Uvedjenje gradjanskog prava, prvobitno jedinstvo čoveka sa prirodom zamenjeno je rasnovsnošću istinske političke egzistencije. U mitovima nailazimo na izraženo duhovno ili religijsko ljudsko iskustvo. Malo je važno da sli su ispričani dogadjai činjenice ili izmišljotine. Njihovo istinsko značenje je u krajnjoj analizi duhovno. Ali budući da je duh taj koji je odlučijući faktor u istorijskim promenama mitovi su takodje u izvesnom smislu beleške o istorijskim činjenicama . Engels mi smao treba da predpostavimo postojanje duha i onda se svako ljudsko delo ili iskaz može posmatrati kao manifestacija tog duha u njegovom maršu kroz istoriju. Idealista komplikuje stvar tvrdeći da mit ima 2 autora: Samog tvorca mita i duha. Duh zahteva materijalnog govornika koji će obznaniti njegova gledišta i nalazi takvog govornika u individualnom tvorcu mita. LINGVISTIČKE TERIJE MITA Platon je napisao delo koje se zove Kratila. Miler Prvobitni ariganski jezik je bio kao isvi drevni jezici siromašan apstraktnim terminima ali bogat konkretnim i desriptivnim terminima – poetski način izražavanja. Po Mileru arijevci su naročito bili skloni da stvaraju takva nesvesna poetska saopštenja o prirodnim fenomenima pogotovo svakodnevnim sunčevim kretanjima nebom. U prvobitnom arijevskom načinu izražavanja postojala je navika da se objekti nazivaju na osnovu njihovih atributa.. Budući da najveći broj objekata ima mnogo atributa objekti su u vreme nastanka jezika imali više od
17
jednog imena. Tamo gde se isti atributi pripisuju različitim objektima postojala je navika da se ovi objekti nazivaju istim imenom. Mit nije bio ništa drugo nego drevni oblik govora koji je preko bolesti jezika postao eshvatljiv kasnijim generacijama. Glavni kritičari Milera su bili Tejlor i Langa. Najpoznatiji Milerov učenik je bio Koks. Koks je utabao stazu dokazivanja putem analogija i naša o je sličnost u strukturi i motivima : Svi mitovi su u osnovi povezani sa jednom glavnom temom a to je sunce ( komparativna metodologija). ETIOLOŠKE TEORIJE MITA
Tejor mitovi su priče koje primitivni ljudi izmišljaju u svrhu objašnjenja. To su pokušani odgovori na ona pitanja koja provocira ljubopitljivost urodjenika ne manje nego civilizovanih ljudi. Fontenel je tvrdio da su mitovi samo filozofija ili nauka primitivnih ljudi. Tejlor i Lang to nisu bili ustanju da prihvate. Po njihovom gledištu mitska objašnjenja su proizvod intelektualnog stanja koje je osobeno za mentalitet dece i urodjenika. Obležje duha urodjenika je da on nije u stanju da pravi razliku izmedju onog ašto je ljudsko i onoga što je samo prirodno. ( preterana intelektualna predrasuda). Etiolozi su radili pod predpostavkom da su mitovi masa ideja i da su ideje plod staloženog i konteplativnog raspoloženja. RITALNE TEORIJE MITA Postoji pristup koji je bio mnogo pragmatičnijji i ako urodjenik može biti željan da objasni svet u kome živi, ta želja ima svooj izvor. Ne u prvim impulsima naučnog duha već u imperativnoj potrebi da obezbedi potrepštine za život. Ljudi misle da bi delali efikasnije i njohovo mišljenje se stoga mora shvatiti kao integralni deo njohovih praktićnih aktivnosti. Ovo gledište je prvo našlo izraz u tezi da mitovi imaju svoje poreklo u ritualu – Harison „Themis“. Mit je prema Harison govorni korelativ izvedenog obreda, učinjena stvar. Obred je stvar koja se čini u jakom emocionalnom uzbudjenju i koja se čini kolektivno. Jaka emocionalna tenzija se oslobadja putem uzbudjujućih pokreta a najbolje se može izrazizi i odražavati ako je kretanje kolektvno i ritmičko kao u igri. Mit i obred su izraz emcije koja se kolektivno oseća. Kada se ljudi nadju na emocionalnoj distanci od ritala koje upražnjavaju stvari koje su kaane se transformišu u objašnjenja ili opravdanja stvari koje su učinjene. Mit je verbalni korelat rituala a ritualni karakter je ono što razlikuje istinski mit od druge vrste prpovedanja ili tradicionalnih priča. MIT KAO PRIMITIVNI POGLED NA SVET
Kasijer Mit države. Mit je koherentan isamodovoljan svet simboličkih formi. Empirijska misao počinje tamo gde svet prvi put pravi jasnu razliku izmedju iluzije i činjenice, izmedju pukog subjektivnog i objektivnog. Kasijer tvrdi da učimo o svetu objektivne i jasno vidljive realnosti koje stoje naspram sveta pukih predstava. Primitovni čovek ne može da pravi razliku izmedju realnosti i pojavnosti. Šta god je u stanju da porkrene duh osećanje ili volju uspostavilo je time svoju nesumnjivu realnsot. Predmeti njegovih snova i maštanja su ne manje realni nego objekti njegovih čula. U mitskoj svesti se sve pojavljuje kao konkretno. Mitska svest ne moće da pravi razliku izmedju simbola istvari koja se simbolom označava. U koliko simboličko predstavljanje stvari izaziva ista osećanja kaosama stvar uzimase da je ono identično sa tom stvari. Simbol i ono
18
što on označava se sjedinjuju. U mitu postoji izrazita tendencija da se deo identifikuje kao celina. U mitskom mišljenju pojavljuju se pojmovi uzroka prostora i vremena. Uzrok se odredjuje putem postuliranja individalnih akata volje. Prostor – prostorni pojmovi necivilizovanog čoveka su konkretne orjentacije. Oni se odnose na mesta koja nose emotivnu obojensot. Mesta koja bude iste asocijacije i izazivaju ista osećanja uzimaju se kao isto mesto. Vreme umitu jeste jedan broj pojedinačnih vremena od kojih je svako obdareno vlastitim osobenim kvalitetima i značenjem. U svoojo knjizi „Filozofija simboličkih oblika“ Kasijer tvrdi da je mit pogled na svet pred naučnih društava i da on ne može da koegzistira sa empirijskim pogedom modernog čoveka.Kasijerovi učenici su Ganel i Frank Fort . Politika se prema Ganelu radja kao pokušaj da se suzbije destruktivnost vremena putem uspostavljaja trajnog društvenog poretka zasnovvanom na vlasti. Politika je zamena za mit. Čak i u primitivnom društvu mit ne prožima celinu čovekob+vog svesnog života. Kasijer zadržava svoje gledište da postoji nešto primitivno u korišćenju mita. Civilizovani čjudi rukovode svoji mposlovima na osnovu principa razuma, a guranje mita u savremenu politiku ne samo da nije dobro došlo već je u neku ruku nenormalno. On vidi u modernom totalitarnom tvorcu mita sveštenika nove potpuno iracionalne i misteriozne religije. PITANJE POREKLA Manifesni sadržaj mita nije njegov istinski sadržaj. Mitovi izgledaju kao besmislene priče o Bogovima iherojima ali u stvari oni su opis prirodnih fenomena istorijskih dogadjaja ili ritualnih predstava. Ova razlika izmedju stvarnog i pojavnog sadržaja mit a počiva na iskrivljenjima koja se pojavljuju kada se jedno saopštenje prenosi iz jedne generacije u drugu. Bahofen kaže poreklo je ono što odredjuje kasniji razvitak, ono što definiše njegov karakter i pravac. Urmythos je prvobitni mit iz koga su sve kasnije verzije nastale ( degenerisani potomci). Mit se sam ne oblikuje on je oblikovan od strane ljudi koji ga prenose. Ni jedan mit nema istinsko značenje ili značenje po sebi, odvojeno od značenja koje ima za one koji ga saopštavaju. Mitovi cirkulišu zato što saopštavaju nešto od interesa i značaja za onoga koji ih priča i za njegvu publiku. Mit znači ono što je svesno nameravano ili shvaćeno da znači od strane onih medju kojima on cirkuliše. Svrha mita zavisi od okolnosti u kojima je saopšten i od namera čoveka koji ih saopštava. Svrha ne zavisi od načina u kome se mit radja.
Karl Fridrih, TRADICIJA I AUTORITET Veber- j nacinio tradiciju jednom od izvora autoriteta i odtuda jednm od tipova autoriteta. Stavlja razum nasprot autorteta. Metodi razuma su naucni a metodi autoriteta su zasnovaani na iracionalnom verovanju. Tradicija je bila potcenjena u revolucionarnim periodima, a precenjena u postrevolucionarnim i staticnim periodima. U modernim drus naukama pojedinac se ne moze pojmiti izvan tradicije. Individualnost se razvija kada neka osoba prihvati odredjena karakteristike vrednosti i verovanja koje su tradicionalne za drustvo u kojem je ona rodjena, a odbaci ostale. Previse tradicije okostava pol poredak ali je isto tako sigurno da premalo tradicije razara zajednicu i njen poredak. Rec tradicija proistekla je iz latinke rece tradere koja znaci preneti ili isporuciti.
19
Ovaj termin ima religiozni koren. Konfucijanci su mozda najveci tradicionalisti. Harizma i tradicija ne moraju nuzno biti protivrecne (Gandi). U Zapadnoj Evropi danas tradicija ustavnosti je tradicija rehstata, tj vladavine prava, a pravo u ovom kontekstu znaci razum i racionalnost. Kuuk- se bavio problemom prava i razuma. Bejkon- dijalekticka napetost izmedju tradicije i racionalnosti moze se izraziti paradoksom da se razum ne moze otkriti u prirodi izuzev kroz tradicije naucnog istazivanja, a ove tradicije naucnog istrazivanja su na ovaj nacin savrsenstvo razuma (ovo je Kouk tvrdio za pravo). Sveti tekstovi kao sto su Magna Carta, Americki ustav ili Kapital navode se kao otelotvorenja tradicije i otuda pokazuju sta je ispravno u ponasanju i komunikaciji. Tradicija je ono sto se nije moglo opravdati ni pod jednim drugim nazivom. Jedna od f-je tradicije je integracija pol zajednice. Pol tradicija predstavlja stvarni problem za efikasnu pol promenu. Izvesni obrasci ponasanja suprostavljaju se brzoj promeni. Pol tradicija moze se radikalno izmeniti promenom u pol okruzenju. Pol tradiciju mozemo definisati kao skup uverenja i verovanja koja se odnose na pol zajednicu, ukljucujuci panasanje ljudi kao pol licnosti. Tradicija se otelotvoruje u navikama, obicajima i normama koje izrazavaju preovladjujuce vrednosti i uverenja. Ono sto se podrazumeva pod tradicijom je konsenzus o njoj, a odredjena mera kkonsenzusa postoji u svakom pol poretku. Tradicionalizam moze postati ideologija, kao svesno i smisljeno insistiranje na vrednostima tradicije cineci je normom ponasanja. Oblik takve ideologije bio bi reakcionaran. Snaznu lojalnost u smislu grupne tradicije imaju nacija, stranke, lokalne jedinice.. Postalo je normalno govoriti o procesu transformacije govora i ponasanja odredjene pol zajednice kao socijalizacije. Takva socijalizacija je definisana kao proces idukcije u pol kulturu. To je proces ucenja u toku kojeg mladi otkrivaju sta je potrebno da se postane pol licnost u specificnom kulturnom kontekstu. Francuzi umesto socijalizacije koriste termin formation. Tradicija pojedinca ne samo da socijalizuje, vec ga i personalizuje kao sto je Ruso prikazao u svom Emilu. Ovaj proces zasnovan na tradiciji Ruso je nazvao istinskim ustavom. Grci su za to imali rec nomos- posveceni nacin ponasanja predaka. Platonova osnovna briga je bila da nadje izvodljivu alternativu njenoj religioznoj osnovi. Posto se religiozni izvor nomosa raspao i imao za posledicu stanje anomije- vise nije bilo nikakvog svetog obicaja, te prema tome i nikakvog osnovnog zahteva koji bi vodio akcije ljudi, moralo je da se nadje neka racionalna osnova. To je bilo traganje za mogucim alternativama tradiciji kao integratoru pol zajednice.
TRADICIONALISTA TEORIJA, Karl Fridrih Tradicija, ovaj fenomen i njegova normativna vrednost bio je poznat jos od Platona (Sedmo pismo). Naglasak koji je Platon stavljao na znacaj nomosa bio je u sustini tradicionalisticki. Ako se uzme da tradicionalizam znaci glediste u kojem se normativna vrednost onoga sto je bilo u vreme nasih praotaca naglasava, mozda cak i glorifikuje. Nomos je otac svih stvari. Ono do cega je Platonu bilo stalo bila je sklonost novih generacija da nomos ucinje relativnim: same ove norme cija je namera bila da imaju apsolutno obavezujucu snagu. Aristotel je verovao da je bilo moguce oziveti tradiciju ako bi se odgovarajuca paznja posvetila retorici. Tradicija je stekla f-ju integrisanja pol zajednica. Stoicka verzija Pindarove 20
doktrine je da je nomos vladar svih bozanskih i ljudskih stvari „sveta tradicija“. Rimljani su bili ti koji su pokazali dubok smisao tadicije (izrazena u rimskom pravu) nasuprot grckim filozofima koji su izveli revolicionarnu doktrinu iz svog shatanja gubitka tradicije (gubitka nomosa) do koje je doslo. Posle srednjeg veka u kome je tradicija vidjena u veri crkve Rimljani su svog ucenika imali u Makijaveliju i renesansi. Makijaveli je znao da je tradicija moci motiv u formiranju pol ponasanja. Bio je ubedjen da je religija temelj zdravo izgradjene drzave i ovaj pogled na religiju pocivao je na gledistu da religija ovaplocuje moralnu tradiciju naroda. Relogio potice od reci koja znaci vezati. Svojstvo religije je da stvara cvrste veze koje je preporucuju gradiocima drzave. Tradicija cesto izaziva religiozni zar kod svojih sledbenika te tada krsenje tradicije izgleda koa svetogrdje. Kouk je bio taj koji je osnovao tradicionalizam kao karakteristicnu crtu britanske politike. On je stavio tradiciju obicajnih prava nasuprot tradicije prirodnog prava. To je Koukov stav o tradiciji nasuprot razumu ili racionalnosti prirodnog prava. „O zivotu podanika ne treba da odlucuje prirodni razum vec vestacki razum i sud zakona“. Monteskjeova analiza onooga sto je on nazivao „duh zakona“ znacila je stavljanje potpunog akcenta na tradiciju. Sta je duh zakona i sta formira zakone nekog naroda? To je njegova tradicija, obicaji, navike i verovanja. Tradicija se naglasava kao primarni faktor u formiranju nacionalne sudbine. To glediste je takodje naslo odjeka u Rusoovoj doktrini istinskog ustava (stavljanje naglaska na tradiciju je slicnost izmedju Rusoa i Berka). Roso i Berk „ljudi koji su ponovo otkrili zajednicu“. Oni su takodje i ponovo otkrili i tradiciju sto objasnjava i blizak odnos izmedju tradicije i pol zajednice kao njene sustinke veze. Berk tradicija je bolji vodic u politici od logickog rezonovanja (odbrana tradicije). Berk je najvise upotrebljavao izreaz prepis (termin iz svojinskog prava) koji je oznacavao da uzivanje neke stvari od pamtiveka predstavlja validno polaganje prava na vlasnistvo nad njom. Berk je smatrao da je drustvo partnerstvo zivih, mrtvih i onih koji treba da se rode. Povlacio je ostru crtu izmedju romene i ereforme. Reformisati zanci ocuvati kroz neophodnu promenu, dok promeniti znaci unistiti samu prirodu neke institucije. Zakon promene je najmocniji zakon prirode. Tri ideoloska apologeta tradicionalizma: De Mesrt, Bonal, Lamne. Sva trojica su sledili vodjstvo Berka ali su ga primenjivali na stari poredak Francuske. Zozef De Mestr najznacajnuji francuski tradicionalista. Srediste njegove misli je zauzimala tradicija crkve. Delo „Du pape“ u kom navodi argumente za papsku nepogresivost. Kad se vracamo tradiciji to nije revolucija vec povretak zdravom razumu i istini. Za njega je revolucija jedna epoha, „doba prosvetljnosti“. U Francuskoj je ipak pobedla Volterova misao jer Francuska i dan danas zivi u misli revolucije. Sama revolicija je postala matica fr civilizacije. „Nijedna nacija ne moze sebi da da vladu“ zato sto svaka nacija zivi po svojoj tradiciji cije se poreklo gubi u tami vekova i svaka nacija kao i svaki pojedinac ima misiju koju mora da ispuni. Tradicija nije samo inspiracija vec i teret odgovornosti da se ispuni svoja misija. De Mestr odskace od svih tradicionalista po tome sto je posedovao dubok osecaj za jezik kao srz tradicije (Bog, dzelat...mislite o tome). Savremenici De Mesrta Bonal, Lamne i Mon Lozije. Bonal i Lamne su doneli religioznu dimenziju hriscanske vere. Bonal „sreca-nju mozete naci samo u religiji, u vrlini, a vrlina nekog naroda ja semo njegova pravda“.
21
22
