Fundiranje Cedomir Vujicic

SADRZAJ PREDGOVOR

UVOD

1

I. OPSTI DEO

3

1. TEMELJ, VEZA KONSTRUKriJE I

TLA

3

2. TLO

4

2.1. OpSte

4

2.2. GeomehaniCke karakteristike tla

5

2.3. Dozvoljeno optereCenje tla i

6

sleganje ternelja

2.4. Dozvoljeno optereCenje tla za povrSinsko

fundiranj~

7

po Tercagi-ju

2.5. IzraCunavanje sleganja ternelja

11

3. RAZNE VRSTE TEMELJA

12

4. RAZNI NACINI GRADJENJA TEMELJA

14

5. VODA U FUNDIRANJU

16

6. MATERIJALI U FUNDIRANJU

18

7. TEHNICKA SREDSTVA U FUNDIRANJU. MASINE I ALATI

21

8. OPTERECENJA TEMELJA

24

8.1. Uticaji od vade

25

8.2. BoCni uticaji tla

26

9. CENTRISANJE TEMELJA

29

10. IZBOR DUBINE FUNDIRANJA

30

11. RACUNSKI PRITISCI TLA POD TEMELJIMA

35

12. STABILNOST TEMELJA

46

13. POSTUPCI IZNALAZENJA DIMENZIJA TEMELJA

48

14. RACUNSKI PRIMER. PROVERA POTPORNOG ZIDA

52 60

II. PLITKO FUNDIRANJE 1. TRAKASTI TEMELJ, TEMELJ ISPOD ZIDA

1. 1. Trakasti temelj od nearmi.ranog betona

60 61

1.2. RaCunski primer. ProraCun trakastog temelja od nearmiranog betona

1.3. Trakasti temelj

o~

armiranog betona

1.4. Provera temelja na proboj

66

74 77

VI

1.5. Temelj zida kalkana

80

2. GRADJENJE PLITKOG TEMELJA

81

~-

83

TEMELJ SAMAC, TEMELJ ISPOD STUBA 3.1. Teroelj samac od nearmiranog betona

84

3.2. Temelj samac od armiranog betona

85

3.3. ProraCun po teoriji lepeza 3.4. ProraCun po teoriji ploCa

87 89

3.5. Provera temelja na proboj 3.6. RaCunski primer. ProraCun temelja samca od armi-

94

ranog betona 4. TEMELJNI NOSA(:, TEMELJ IS POD NIZA

GREDA 4.1. RaCunski primer.

91

STUBOVA, KONTRA-

99 Pror~Cun

temeljnog nosaCa za

dva stuba

'107i

5. UKRSTENI TEMELJNI NosACI, TEMELJI OBLIKA ROSTILJA 6. PLOCASTI TEMELJI 7. RACUNSKI PRIMER. Fundiranje stuba hale, povrSinsko

115 116 120

fundiranje

_/.

r{r. nulio.K~;,;~ --(i~=·FUNDI~;; NA

BUNARIMA

\ · 2. FUNDIRANJE NA KESONIMA

~k>"

130

~

3- .PRIJEM PQ1'P.i:Mi:NIII IIOR:ISSH'l'P bWYi

131

144 QpTERliCEN..JA

130¢NIM POVRSINAMA QIIBQ.KJ;J;i..~-MASIVNI-H' 'l'EMLJ~-­

/.4·,:

FUNDIRANJE NA SIPOVIMA

150 155

.~

5_. 8 IPOVI KOJI SE KAO GOTOVI POBIJAJU U TLO

5.1. Drveni Sipovi 5.2. CeliCni Sipovi 5.3. Betonski Sipovi 5.4. Pobijanje Sipova 6. SIPOVI KOJI SE DIREKTNO BETONIRAJU U TLU 6.1. Franki Sipovi 6.2. Benoto i HW Sipovi 6.• 3. Dij_~_frac;pna Sipovi 6. 4.- -Sipovi bunari

156 156 158 159

164 168 168

172

1'75:,:. 178

VII

~//-

----~·; 7. ~ N6SIVOST I

DOZVOI.JEl-JA SILA SIPA

7. 1. Odredjival).je nop.;: ·.-·_.sti Sip a

DinamiCki /~-~

obras-~)

184 184

Probno optereCenje Sipa

185

Stati.Cki ob.casci za odredjivanje nosivosti Sipa

189

~RTIKALNI

SIP OPTERECEN HORIZONTALNOM SILOM

1)2

-r.::

194

...:9 ___ 8IFOV1 0 TEMELJIMA

~RORACUN \

za odredjivanje nosivosti Sipa

180

--·

~

SILA U SIPOVIMA

199

10.1. AnalitiCki postupak izraCunavanja sila

zr:..

u Sipovima 10.2. GrafiCki postupak iznalaZenja sila - __ u Sipovima

205

10.3. Pbstupak usvajanja kosih Sipova u temelju

206

_____.,_..~-----Tb--:.-4: -1fluCaj-·kada --u·

·temelju ima viSe od tri 207

pravca Sipova 11. RACUNSKI PRIMER. Fundiranje stuba hale na Sipovima

209

12. RACUNSKI PRIMER. IzraCunavanje sila u Sipovima zadatog kejskog zida

217 222

IV. TEMELJNA JAMA

1 .' TEMELJNA JAMA BEZ ZASTITE BoCNIH STRANA J;SKOPA

224

2. ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME POSLE ISKOPA

225

3. ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PARALELNO SA 229

KOPANJEM 3.1. Horizontalna drvena oplata

230

3.2. Vertikalna drvena oplata

230

3.3. Rudarska podgrada

232

3.4. Vertikalni nosaCi i

horizontalna

oplata 4.

~ASTITA

233

BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PRETHODNO U TLO

POBIJENIM ZASTITNIM ZIDOVIMA. PRIBOJ

235

4.1. Drveni priboj

237

4.2. Betonski priboj

238

4.3. CeliCni priboj

239

5. ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PRETHODNO U TLU IZBETONIRANIM ZASTITNIM ZIDOVIMA

242

5.1. ZaStitni zid od Sipova koji se betoniraju

direktno u tlu

244

VIII

5.2. ZaStitni zid od armiranih betonskih dijafragmi

244

6. ISKOP TEMELJNE JAME POD ZASTITOM DIJARAGME

249

7. ZATEGE U TLU

252

8. OPTERECENJA PODGRADA

255

8.1. Pritisci vade na zaStitne zidove iskopa

255

8.2. Pritisci tla na zaStitne zidove iskopa

259

8.3. Trapezni oblici pritisaka tla

261

9. PRORACUN PODGRADA

264

9.1. ProraCun drvene podgrade

265

9.2. RaCunski primer. ProraCun podgrade rova

267

10. UOBICAJENI PRORACUN CELICNOG PRIBOJA I DIJAFRAGMI

272

11. KONZOLAST ZASTITNI ZID

274

12. ZASTITNI ZID SA JEDNIM RAZUPIRANJEM

276

12.1. Zid sa jednim razupiranjem slobodno oslonjen u

tlu

277

12.2. Zid sa jednim razupiranjem 1 punog ukljeStenja u tlu

279

12.3. RaCunski primer. ProraCun zida priboja ili armirane betonske dijafragme

281

12.4. UproSCeni postupak proraCuna zida priboja sa jednim razupiranjem, punog ukljeStenja u tlu

290

12.5. ZaStitni zid iskopa sa jednim razupiranjem, elastiCnog ukljeStenja u tlu

291

13. ZASTITNI ZID ISKOPA SA VISE REDOVA OSLANJANJA

292

14. ZAGAT

293

14 .1. Z-id zagata od koritastih talpi

294

14.2. Zid zagata od ravnih talpi

295

14.3. Zidovi zagata ad betona

299

15. PRORACUN ZIDOVA ZAGATA

299

16. RACUNSKI PRIMER. ProraCun zida zagata

306

U V 0 D

Fundiranje je disciplina in!injerske specijalnosti geotehnike~ Geotehnika se bavi problem~ vezanim za razna ispitivanja, projektovanja i gradjenja u tlu. U geotehniku ulaze sledeCe inZinjerske discipline:

· - In!enjerska geologija,

- Mehanika tla,

- Mehanika stena, - Zemljani radovi, - Tuneli i sliCni podzemni radovi

i

- Fundiranje.

Fundiranje je nauka o projektovanju i gradjenju temelja. Pod temeljern se podrazumeva dec konsb· rukcije koji prenosi optere6enje sa-objekta na tlo. Temelj uspostavlja ravnote!u izmedju optereCenja konstrukcije (odozgo) i reaktivnog optere6enja tla (odozdo). Kortstrukcija nad teme.lj'ern, temelj i

tlo ispod te-

melja moraju se posmatrati kao jedna celina. Zadatak nauke o fundiranju je da pokaZe kako treba projektovati i graditi temelje.

1-Konatrukaija; 2-temelj ·

3-tlo; 4--reaktivno apterec!enje tla.

Problemi fundiranja 6e se izloZiti u sledeCih pet poglavlja.

~

I.

OpSti deo. U ovom poglavlju 6e se govoriti o osnovnim osqbinama tla, o vodi u tlu,