Antropologija turizma.pdf

Nova srpska antropologija Edicija zbornika Izdavač Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa časopisom Etnoantropološki problemi Institutom za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu časopisom Antropologija internet sajtom www.anthroserbia.org. Srpskim genealoškim centrom

Glavni urednik Prof. Ivan Kovačević

Redakcija Prof. Bojan Žikić Prof. Ivan Kovačević Prof. Dragana Antonijević Prof. Danijel Sinani Miroslav Niškanović

Recenzenti Recenzentska komisija Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Prof. Saša Nedeljković Prof. Vesna Vučinić Nešković Prof. Ljiljana Gavrilović dr Mladena Prelić, viši naučni saradnik

Likovno rešenje korica Vladimira Ilić Elektronsko izdanje

Nova srpska antropologija je neprofitna edicija koje se besplatno preuzima na adresi

www.anthroserbia.org

NOVA SRPSKA ANTROPOLOGIJA Edicija zbornika

Prvo kolo knjiga 9

Antropologija turizma uredili

Ivan Kovačević Ana Banić

Reč izdavača "Nova srpska antropologija" je zamišljena kao edicija koja će prezentirati nove istraživačke pravce u ovoj nauci, započete sredinom osme decenije XX veka. Inovativnost radova je dvostruka: tematska i metodološka i namera je da upoznamo čitaoca s tim novim pristupima kroz zbornike tekstova koji su najvećim delom objavljeni u naučnim časopisima, naučnim zbornicima i, izuzetno, u knjigama iz kojih je preuzeto neko poglavlje. Izbor se zasniva na stavu da istraživački radovi u kojima se interpretira, tumači, objašnjava daleko bolje predstavljaju novu srpsku antropologiju od onih u kojima se iznose teorijska, metodološka i programska načela. Tekstovi sa programskim, teorijskometodološkim sadržajem igraju važnu, prevashodno usmeravajuću, ulogu u nauci, ali njeno osnovno telo i "ostavštinu za budućnost" čine radovi koji tumače svet u njegovom konkretnom manifestovanju. Pred čitaocima je prvo kolo ove biblioteke koje sadrži deset zbornika. Zbornici su publikovani elektronski i odluka da se opredelimo za ovaj oblik izdavaštva je uslovljena novim mogućnostima koje on pruža. Naime, namera je da zbornici ne predstavljaju konačan izbor već da se, u budućnosti, dopunjuju novim tekstovim relevantnim za temu, kada se oni pojave u naučnim časopisima, knjigama ili zbornicima. Štampani zbornici svojom konačnošću ne omogućavaju tu vrstu otvorenosti svodeći je na daleko komplikovaniju i skuplju formu dopunjenih izdanja. Ostavljena je mogućnost urednicima svakog zbornika da u izbor uvrste i gosta- autora koji nije etnolog ili antropolog po obrazovanju (diplomirani etnolog ili antropolog, master, magistar ili doktor) ali je u izabranom tekstu ili tekstovima blizak antropološkom pisanju o temi zbornika. Kao izdavači morali smo da razrešimo i dileme forme elektronskog izdanja. Morali smo da odlučimo da li ćemo tekstove prezentirati u onom grafičkom obliku u kome su se pojavili u svom originalnom izdanju ili ćemo ujednačavati ta rešenja i praviti novo koje bi sve tekstove učinilo grafički uniformnim. Prvo rešenje omogućava punu izvornost teksta, dokumentarno je i funkcionalno u smislu naučnog korišćenja tj. navođenja i citiranja, dok drugo rešenje zadovoljava estetske zahteve i donosi tehnički uređeno izdanje. Između te dve mogućnosti opredelili smo se za dokumentarnost, svesni da su izdanja u predelektronskoj eri imala razlčite tipove slaganja teksta i to od pisaće mašine do klasičnog štamparskog sloga. Dokumentarnost ovih zbornika je uslovila da pismo i jezik budu onakvi kakvi su u izvorniku. Članci su praćeni punim bibliografskim podatkom o izvornom publikovanju tekstova.

Beleška urednika Zbornik Antropologija turizma predstavlja rezime bavljenja turizmom u novoj srpskoj antropologiji. Turizam, kao masovna pojava modernog doba, privukao je pažnju mnogih naučnih disciplina, uključujući i stvaranje posebne discipline koja se bavi turizmom – turizmologije. Međutim, potreba naučne analize turizma time nije iscrpljena, pogotovo što je turizmologija, uz sav naučni aparat kojim se služi, prevashodno primenjena nauka. Antropološka proučavanja turizma su primarno naučno-analitička i mogu ući u fond naučnih znanja kojima će se, potom, poslužiti primenjena nauka. Zbornik sadži dva teksta o posledicama turistizacije i odnosu turizma i identiteta u prošlosti (Dubravka Stojanović - gost istoričar) i novijem dobu (Deana Jovanović). U okviru nove srpske antropologije analitička pažnja je posvećena razvoju turizma posle Drugog svetskog rata posmatranog kroz legendu o neostvarenom turističkom razvitku (Ivan Kovačević) i turističkim putovanjim Predsednika bivše SFRJ (Marija Krstić). Noviji period kada dolazi do narastanja lokalnih manifestacija, koje imaju primarni ili izvedeni turistički karakter, istražen je u radovima o gastronomskim tradicijadama (Ivan Kovačević) i "Lovu na Besija" u Beloj Crkvi (Marko Stojanović). Etno-perspektive razvitka turizma predmet su rada o koncepcijama razvoja turizma u Knjaževcu (Jana Baćević). Dva teksta u ovom zborniku analiziraju odnos kulturne baštine i turizma i to u turistizaciji književno kreiranog transilvanijskog vampira Drakule (Ana Banić Grubišić) i turistizacije napuštenog trans-američkog autoputa "Route 66" (Ana Banić-Grubišić).

Bibliografski podaci D. Stojanović. 2006. Turizam i konstrukcija socijalnog i nacionalnog identiteta u Srbiji krajem 19 i početkom 20 veka. Godišnjak za društvenu istoriju 1-3. I. Kovačević. 1980. Legenda i stvarnost. Legenda o neostvarenom turističkom razvoju. Kultura 50. M. Krstić. 2010. Tito kao turista. Etnoantropološki problemi 5 (2). I. Kovačević. 2007. Gastronomske tradicijade. U: I. Kovačević, Antropologija tranzicije, "Etnološka biblioteka", Beograd, 109-153. M. Stojanović. 2010. Манифестациони туризам у Белој Цркви - Нови одговори на стара питања. Гласник Етнографског института САНУ 58 (2). Д. Јовановић. 2008. Идeнтитeт на продају – креирање националног идентитета за потребе туризма. Гласник Етнографског института САНУ 56 (1). J. Baćević. 2006. Antropologija, turizam i tranzicija: koncepcije o razvoju turizma u Knjaževcu. Гласник Етнографског института САНУ 54. A. Banić Grubišić. 2009. Drakula kao kulturni konstrukt u turističkoj ponudi Rumunije. Етнолошко-антрополошке свеске 14 (14). А. Банић Грубишић. 2012. "Route 66" – попкултурно путовање на запад. Зборник радова географског института 62 (1).

ÑÒÓÄȣŠESSAYS Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž

ÓÄÊ 316.347 (497.11)”18/19” 338.48 (497.11)”18/19” 379.092/.093(497.11)”18/19”

Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà ó Ñðáè¼è êðà¼åì 19. è ïî÷åòêîì 20. âåêà Àïñòðàêò: Ó ðàäó ñå àíàëèçèðà âåçà èçìåó ñòâàðàœà ñîöè¼àëíîã èäåíòèòåòà ñðåäœå êëàñå, êîíñòðóêöè¼å íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà è ïî÷åòêà òóðèçìà ó Ñðáè¼è. Ïðåäñòàâšåíè ñó èçëåòè êî¼å ¼å áåîãðàäñêî ãðààíñòâî îðãàíèçîâàëî ó ñëîáîäíî âðåìå, ïðâè îáëèöè îðãàíèçîâàíîã îäëàñêà íà ãîäèøœå îäìîðå è äîëàñöè ïðâèõ òóðèñòà ó Áåîãðàä. ʚó÷íå ðå÷è: ñîöè¼àëíè èäåíòèòåò, íàöèîíàëíè èäåíòèòåò, òóðèçàì, ñëîáîäíî âðåìå, çàáàâà.

Ôåíîìåí ñëîáîäíîã âðåìåíà ¼åäíà ¼å îä êšó÷íèõ îäðåäíèöà ìîäåðíå. Èñòîðè¼ñêè, îí ¼å ìîãàî íàñòàòè òåê êàäà ¼å ¼àñíî îäðååíî è îìååíî ðàäíî âðåìå èíäóñòðè¼ñêîã äîáà ñòâîðèëî äî òàäà íåïîçíàòè âðåìåíñêè ïðîñòîð ó êîìå ¼å ïî¼åäèíàö èìàî ìîãóžíîñò äà ñå áàâè àêòèâíîñòèìà ïîòïóíî îñëîáîåíèì îä äðóãèõ îáàâåçà – ïîñëîâíèõ, ïîðîäè÷íèõ, âåðñêèõ èëè äðóøòâåíèõ.1 Èíäóñòðè¼ñêî äîáà ¼å êàî ¼åäíó îä îñíîâíèõ êóëòóðíèõ ïðîìåíà äîíåëî ëèíåàðíó êîíöåïöè¼ó âðåìåíà êî¼ó îäðåó¼å ¼àñíà ïîäåšåíîñò âðåìåíñêå ñêàëå êî¼à ó ïðåäìîäåðíîì äîáó íè¼å áèëà ìîãóžà ¼åð ñó ñå ó œî¼ ïîñëîâè, âåðñêå ïðîñëàâå è êëèìàòñêå ïðèëèêå ïðåïëèòàëå ó öèêëè÷íî¼ êîíöåïöè¼è âðåìåíà. Ïðåäèíäóñòðè¼ñêè êîíöåïò ðàäà íè¼å ñå óïðàâšàî ïðåìà ÷àñîâíèêó, âåž ïðåìà ïîòðåáàìà è òðà¼àœó îäðååíèõ àêòèâíîñòè.2 Ïðîìåíà êî¼ó ¼å èçàçâàëà íîâà ñâåñò î âðåìåíó áèëà ¼å òàêî äóáîêà äà ó ðàäîâèìà ñîöèîëîãà è èñòîðè÷àðà ÷åñòî äîáè¼à ïðèäå⠄ðåâîëóöèîíàðíà“ è îäðåó¼å ïðåëîì êî¼è ñå äîãîäèî ó ðàçóìåâàœó è ó îðãàíèçàöè¼è âðåìåíà, ïðåëîì êî¼è ¼å îçíà÷èî ïðåëàçàê ñà ïðåäèíäóñðòè¼ñêîã ó èíäóM. R. Marrus, The Emergence of Leisure, New York 1974, ñ. 4. Ch. Koulouri, Sport et societe bourgeoise. Les associations sportives en Grece 1870-1922, Paris 2000, ñ.33. 1 2

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 1

Ãîäèøœàê çà äðóøòâåíó èñòîðè¼ó `!, 2006.

42

ñòðè¼ñêî äðóøòâî. Ïî¼àâà ñëîáîäíîã âðåìåíà, ïðâî çà ãðààíñêó, à êàñíè¼å è çà ðàäíè÷êó êëàñó çíà÷èëà ¼å çãóøœàâàœå âðåìåíà, ñòàíäàðäèçàöè¼ó ïîäåëà èçìåó ðàäà è îïóøòàœà, øòî ¼å äîâåëî äî èçìåíà ó îðãàíèçàöè¼è äðóøòâåíîã æèâîòà ñòâàðàœåì íîâèõ äðóøòâåíèõ ïðàâèëà è îäíîñà. Òî ¼å áèëà ñàñâèì íîâà èñòîðè¼ñêà ïî¼àâà. Ïðâè ïóò ñå äîãîäèëî äà ñó, çàõâàšó¼óžè ïðåöèçíî îäðååíîì ðàäíîì âðåìåíó, šóäè òîêîì âåžåã äåëà äàíà è íåäåšå áèëè ñëîáîäíè îä äåëàòíîñòè íåîïõîäíèõ çà îäðæàâàœå åãçèñòåíöè¼å.3 Ñëîáîäíî âðåìå êî¼å ¼å ðàíè¼å áèëî ïðèâèëåãè¼à îíèõ øòî ñó ñå ìîãëè êîðèñòèòè ðàäîì äðóãèõ ïîñòàëî ¼å îáè÷íà ñòâàð çà îáè÷íîã ãðààíèíà. Çáîã òîãà ñå è êîíöåïò ñëîáîäíîã âðåìåíà ñìàòðà ¼åäíèì îä íà¼âàæíè¼èõ åëåìåíàòà ìîäåðíå – îí ¼å íåîäâî¼èâ îä ÷èòàâîã íèçà „ðåâîëóöèîíàðíèõ ïðîìåíà“ êî¼å ñó ñå äåñèëå ó îêâèðó ìîäåðíå – ïðîìåíà ó êóëòóðè, åêîíîìè¼è è òåõíîëîãè¼è.4 Îä ñðåäèíå 19. âåêà òóðèçàì ¼å ó Åâðîïè ïîñòàî ¼åäàí îä êšó÷íèõ îäðåäèøòà íîâîã êîíöåïòà ñëîáîäíîã âðåìåíà. Îñòàëè „ñàäðæà¼è“, êàî øòî ñó ïîçîðèøòà, êîíöåðòè, èãðàíêå è îñòàëå êóëòóðíå àêòèâíîñòè ïîçíàòè ñó èç íà¼ñòàðè¼èõ èñòîðè¼ñêèõ âðåìåíà, àëè ¼å òåê ìîäåðíî èíäóñòðè¼ñêî äðóøòâî ñòâîðèëî âðåìå êî¼å ñå ìîãëî îäâî¼èòè çà ¼åäàí ñàñâèì íîâè ñòèë æèâîòà êî¼è ñó ñà ñîáîì íîñèëà ïóòîâàœà. Èäå¼à î òîìå äà ñå ðèòàì âðåìåíà ìåœà ñ ïðîìåíîì ìåñòà áîðàâêà è ñà îäëàñêîì ó ïðèðîäó ïî¼àâèëà ñå ó áðèòàíñêèì àðèñòîêðàòñêèì êðóãîâèìà è ó îêâèðó êðàšåâñêå ïîðîäèöå òîêîì äðóãå ïîëîâèíå 18. âåêà, êàäà ¼å íàïðàâšåíî ïðâî çèìîâàëèøòå ó Åâðîïè – ó Áðà¼òîíó.5 Ñâå äî Ïðâîã ñâåòñêîã ðàòà åíãëåñêà àðèñòîêðàòè¼à žå îäðåèâàòè ìîäåë ïîíàøàœà êî¼è žå ïðèõâàòàòè êîíòèíåíòàëíà Åâðîïà ó îêâèðó âåëèêå ìîäå àíãëîìàíè¼å êî¼à ¼å äîìèíèðàëà òîêîì 19. âåêà.6 Øèðåœå òóðèçìà áèëî ¼å äåî òîã ïðîöåñà. Ðå÷ ¼å î èìèòàöè¼è ñòèëà æèâîòà íà¼óòèöà¼íè¼å ñâåòñêå èìïåðè¼å, àëè è î èìèòàöè¼è æèâîòà àðèñòîêðàòè¼å, øòî ¼å, íàðî÷èòî ïîñëå Ôðàíöóñêå ðåâîëóöè¼å, ïîñòàëî îäðåäèøíà òà÷êà ãðàåœà íîâîã ñòèëà îñëîáîåíîã ãðààíñòâà. Êàî è ó ìíîãèì äðóãèì èñòîðè¼ñêèì ñèòóàöè¼àìà, „îñëîáîåœå“ ¼å çíà÷èëî ñòâàðàœå ìîãóžíîñòè äà ñå îñâî¼è ñòèë êî¼è ñå äî òàäà âåçèâàî çà ïîáååíîã, ïà ¼å èìèòàöè¼à æèâîòà àðèñòîêðàòè¼å ïîñòàëà äåî ðåïóòàöè¼å ñâå áðî¼íè¼åã äðóøòâåíîã ñëî¼à ãðààíñòâà.7 Îäëàçàê íà ìîðå, ïëàíèíó èëè ó áàœó ïîñòàî ¼å, êàêî ¼å 1853. èç¼àâèî Ôåëèêñ Ìîðíàí ó ñâî¼î¼ êœèçè „Æèâîò âîäà“ (La vie des eaux), „ïðâè äðóøòâåíè çàäàòàê šóäè êî¼è äðæå äî ñåáå“.8 Ñà ïîðàñòîì ñòàíäàðäà, 3

ñ. 367.

C. F. Ware, K.M. Panikkar, J.M. Romein, Dvadeseto stoljeæe, svezak šesti, knj. III, Zagreb 1969,

4 E.P. Thompson, „Time, Work-Discipline and Industrial Capitalism“, ó: Past and Present, 38/1968, ñ. 63-69. 5 J-L. Pinol, L histoire de l Europe urbaine, Paris 2003, ñ. 56. 6 A. Rauch, Vacances en France de 1830 a nos jours, Paris 2001, ñ. 36. 7 Èñòî, ñ. 8. 8 Èñòî.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 2

Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž, Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà...

43

øèðåœåì ïðàâà íà ïëàžåíè ãîäèøœè îäìîð, óñàâðøàâàœåì ñàîáðàžà¼íèõ ñðåäñòàâà êî¼à žå ñòâîðèòè èëóçè¼ó ñìàœèâàœà óäàšåíîñòè è ïî¼åôòèœåœåì òèõ îáëèêà çàáàâå çàõâàšó¼óžè øèðåœó òðæèøòà, òè îáëèöè îäìîðà øèðèžå ñå îä êðà¼à 19. âåêà ñà àðèñòîêðàòè¼å íà íèæå ñëî¼åâå ãðààíñòâà, êàñíè¼å è ðàäíèøòâà, øòî ¼å ó 20. âåêó ñòâîðèëî ôåíîìåí ìàñîâíå êóëòóðå. Òîêîì 19. âåêà ìåœàžå ñå è ìîòèâè çà îäëàçàê èç ìåñòà ñòàëíîã áîðàâêà. Ïðâè ìîòèâ äàëà ¼å òàäà ñàâðåìåíà ìåäèöèíà ñâî¼èì îòêðèžåì äà ñó ôèçè÷êà àêòèâíîñò è îäëàçàê íà „çäðàâ âàçäóõ“ íåîïõîäíà îñíîâà äîáðîã çäðàâšà.9 Ñâåñò è áðèãà î òåëó è î çäðàâšó, êî¼è ñó òàêîå äåî ïðîöåñà ìîäåðíèçàöè¼å è èíäèâèäóàëèçàöè¼å, áèëå ñó êîðåí ïîòðåáå çà ãîäèøœèì îäìîðèìà è ñïîðòîì. Íîâå ïîñòàâêå, à, ïîêàçàžå ñå êàñíè¼å, è íîâå çàáëóäå ñàâðåìåíå ìåäèöèíå ïîñòàâèëå ñó êàî õèãè¼åíñêó îáàâåçó îäëàçàê èç ãðàäà íà ïëàíèíå è ìîðà, ïà è ëå÷åœå òàäà íà¼îïàñíè¼èõ áîëåñòè, íà ïðâîì ìåñòó òóáåðêóëîçå. Òà íîâîôîðìèðàíà ïîòðåáà çà îïóøòàœåì ïîñòåïåíî ¼å óâîäèëà íîâè ðèòàì æèâîòà, íîâó ïîäåëó ãîäèøœèõ äîáa, à ñ âðåìåíîì ¼å ñòâîðèëà è íîâà äðóøòâåíà ïðàâèëà. Îòèžè èç ãðàäà, áàâèòè ñå ñïîðòîì, áðèíóòè î ñâîì òåëó, ïîñòàžå äåî ðåïóòàöè¼å, äåî ñîöè¼àëíîã èäåíòèòåòà. Òî žå ñòâîðèòè íîâó åñòåòèêó æèâîòà, îä ìåäèöèíñêå ïîñòàžå äðóøòâåíà ïîòðåáà, à íà¼âåžè íàïîð áèžå óïîòðåášåí äà áàœå, ìîðñêà è ïëàíèíñêà ìåñòà ïðîìåíå ñâî¼ èìèŸ îä ëå÷èëèøòà ó ëóêñóçíà ìåñòà çàáàâå. Ëåòîâàœå, çèìîâàœå è îäëàçàê ó ïðèðîäó âèøå íåžå áèòè ñàìî äåî ôèçè÷êèõ àêòèâíîñòè, âåž è äðóøòâåíà ïîòðåáà êî¼à ¼å ïðîèçâåëà ìíîãå êóëòóðíå ïðîìåíå.10 Êàî è ðàä, ñëîáîäíî âðåìå ¼å óòâðäèëî ñîöè¼àëíå ïîäåëå, ïà ¼å òàêî íà÷èí êîðèøžåœà ñëîáîäíîã âðåìåíà ïîñòàî ¼åäíà îä çíà÷à¼íè¼èõ ñîöè¼àëíèõ âîäîäåëíèöà ó 19. âåêó.11 Ò༠íîâè ñòèë æèâîòà è ìîäåë óïîòðåáå íîâîñòâîðåíîã ñëîáîäíîã âðåìåíà ïîñòàëè ñó åëåìåíòè êîõåçè¼å è ñàìîäåôèíèñàœà ñðåäœå êëàñå. Òàêî áðçî øèðåœå òèõ íîâèõ âèäîâà çàáàâå êà íèæèì êëàñàìà è íà âåžè äåî åâðîïñêîã êîíòèíåíòà ó äðóãî¼ ïîëîâèíè 19. âåêà íà¼áîšè ñó äîêàç î äðóøòâåíî¼ ïîòðåáè, à íå ñàìî î ëåêàðñêî¼ ïðåïîðóöè. Ïðèõâàòàœå òóðèçìà çíà÷èëî ¼å ïî¼àâó íîâèõ îáëèêà äðóøòâåíîã æèâîòà êàî åìàíàöè¼å ïðîìåíà èçàçâàíèõ ïðîöåñèìà èíäóñòðè¼àëèçàöè¼å è óðáàíèçàöè¼å, îäíîñíî ìîäåðíå.12 Êàî äåî ìîäåðíå òóðèçàì ¼å íóæíî ïîñòàî è ôàêòîð øèðåœà íàöèîíàëíèõ èäåîëîãè¼à. Êàî è äðóãè îáëèöè ìàñîâíå êóëòóðå, îí ¼å ïîñòàî ïðîñòîð äåôèíèñàœà íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà. Óïîçíàâàœå ïðèðîäíèõ ëåïîòà è èñòîðè¼ñêèõ çíàìåíèòîñòè îòàŸáèíå ïîñòàî ¼å âàæàí ôàêòîð çà óâîåœå ïî¼åäèíàöà ó ñëóæáó îòàŸáèíè è åôèêàñíè ìåäè¼óì çà êîíñòðóêöè¼ó ïîæåšíå ñëèêå î ñîïñòâåíî¼ íàöè¼è. €à÷êå åêñêóðçè¼å ÷è¼è ñó èòèíåðåðè îöðòàâàëè ñòâàðíå èëè èìàM. Agulhon i dr, La ville de l age industriel. Le cycle haussmannien, Paris 1998, ñ. 456. R. Holt, Sport and the British. A Modern History, Oxford 1990, ñ. 359. 11 P. Bailey, Leisure and class in Victorian England. Rational Recreation and the Contest for Control, 1830-1885, London 1978, ñ. 5. 12 Ch. Koulouri, Sports et la societe bourgoise.., ñ. 38. 9

10

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 3

Ãîäèøœàê çà äðóøòâåíó èñòîðè¼ó `!, 2006.

44

ãèíàðíå ãðàíèöå íàöè¼å ïîñòàžå âðñòà „òðåíèíãà“ íàöèîíàëíå õîìîãåíèçàöè¼å. Áèî ¼å òî äîïðèíîñ åâðîïñêîã êîíòèíåíòà êîíöåïöè¼è ñëîáîäíîã âðåìåíà, êî¼à ó ñâî¼î¼ èçâîðíî¼ åíãëåñêî¼ ôîðìè íè¼å èìàëà ñâðõó ñòàâšàœà ó ñåðâèñ îòàŸáèíè. Òî ¼å áèî ñïåöèôè÷àí ôðàíöóñêè è íåìà÷êè ïå÷àò ñòàâšåí íà íîâî ñõâàòàœå òåëà ó êîìå ñó êîíòðîëà íàä ôèçè÷êèì, êîðèøžåœå è ôóíêöèîíèñàœå òåëà ïîñòàëè îñíîâå íàöèîíàëíå èäåîëîãè¼å.13 Òàêî ¼å òóðèçàì, ïîðåä ñâî¼å ñîöè¼àëíå ôóíêöè¼å ðàçãðàíè÷àâàœà äðóøòâåíèõ ñëî¼åâà, äîáèî ñâî¼å ìåñòî è ó êðåèðàœó íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà. Ïðåóçèìà¼óžè òå ìîäå è îáëèêå ïîíàøàœà, ñðïñêà åëèòà ïðåóçåëà ¼å è äðóøòâåíó è íàöèîíàëíó ôóíêöè¼ó òèõ îáëèêà çàáàâå.

Ïî÷åöè òóðèçìà ó Ñðáè¼è Ó Ñðáè¼è ¼å, êàî è ó äðóãèì åâðîïñêèì äðæàâàìà òîãà âðåìåíà, òîêîì 19. âåêà çàâëàäàëà íîâà äðóøòâåíà îáàâåçà „çà ñâå êî¼è ñó äðæàëè äî ñåáå“: èçàžè èç ãðàäà è îòèžè ó ïðèðîäó, „çåëåíó ïðèðîäó, íà ÷èñò âàçäóõ“.14 Äíåâíå íîâèíå ñó ó òî âðåìå îá¼àâšèâàëå îãëàñå êî¼èìà ñó ñå áóäóžè ïóòíèöè ïîçèâàëè, òå èçâåøòà¼å ñà êðàžèõ èçëåòà, ïóòîâàœà èëè èç áàœà êî¼è ëóæå êàî îäëè÷àí èñòîðè¼ñêè èçâîð êî¼è ìîæå äî÷àðàòè àòìîñôåðó ñ òèõ ïðâèõ ïîêóøà¼à äà ñå íàïðàâè àíòèòåçà ñâàêîäíåâèöè, äà ñå îäå øòî äàšå îä êîëîòå÷èíå îáàâåçà. Êàî è ó äðóãèì çåìšàìà, èçãðàäœà æåëåçíèöå, ïî÷åòêîì îñàìäåñåòèõ ãîäèíà 19. âåêà, è ó Ñðáè¼è ¼å áèëà ïðåëîìíè òðåíóòàê ó ðàçâî¼ó òóðèçìà. Òî ñå îäíîñèëî ÷àê è íà èçëåòíè÷êå ïîñåòå îêîëèíè Áåîãðàäà, ¼åð ñó, „ó ñåçîíè“, îä ñðåäèíå àïðèëà äî ñðåäèíå ñåïòåìáðà óâîåíè „øåòíè âîçîâè“, êî¼è ñó ïîâåçèâàëè ïðåñòîíè÷êà èçëåòèøòà íà ëèíè¼àìà: Áåîãðàä–Ðàêîâèöà è Áåîãðàä–Êíåæåâàö, Êè¼åâî–Ðåñíèê, çà øòà ñó ñå ñâàêå ãîäèíå ó ïðîëåžå ïðîäàâàëå ïðåòïëàòíå êàðòå.15 Ïðâè âîç ïîëàçèî ¼å ó¼óòðî âåž ó 6,28, äîê ñó ïîñëåäœè èç Òîï÷èäåðà êðåòàëè ó 4,52 à èç Êè¼åâà ó 8 ñàòè.16 Èçëåòíè÷êè æèâîò Áåîãðààíà ïîñåáíî ¼å áèî îáîãàžåí êàäà ¼å, óáðçî ïîñëå äîëàñêà íà âëàñò, êðàš Ïåòàð Êàðàîðåâèž îòâîðèî Êîøóòœàê, íåêàäàøœå èìàœå äèíàñòè¼å Îáðåíîâèž, è äàî ãà íà ¼àâíó óïîòðåáó. Òîì ïðèëèêîì áèëà ñó ïðîïèñàíà è ïðàâèëà ïîíàøàœà êî¼à ñó ïðåöèçèðàëà äà ¼å ïàðê îòâîðåí „îä 7 ÷àñîâà ó¼óòðî äî 7 ñàòè óâå÷å“; êîëèìà, êîœèìà è âåëîñèïåäèìà áèî ¼å çàáðàœåí óëàçàê, êàî è ïàšåœå âàòðå, íîøåœå îðóæ¼à, „¼óðåœå, õâàòàœå èëè ïëàøåœå äèâšà÷è“, à áèëî ¼å ïðîïèñàíî è äà ñå „íèêàêâèõ êâàðà íå ñìå ÷èíèòè íè øóìè, íè øèášó, íèòè óîïøòå ìàêàêâîì ïðåäìåòó íà Êîøóòœàêó“. Êðøåœå òèõ îäðåÈñòî. „Ïîñåòèîöèìà Êè¼åâà“, ó: Âå÷åðœå íîâîñòè (äàšå: ÂÍ), 19. àïðèë 1897 ãîäèíà. 15 „Êàðòå çà âîçîâå çà øåòœó“, ó: ÂÍ, 21. ì༠1903. ãîäèíà. 16 „Âîçîâè çà øåòœó“, ó: ÂÍ, 21. ìàðò 1904. ãîäèíà. 13 14

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 4

Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž, Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà...

45

äàáà ïîâëà÷èëî ¼å âèñîêó êàçíó îä äåñåò äàíà çàòâîðà èëè íîâ÷àíó êàçíó îä 100 äèíàðà.17 Ó îêîëèíè Áåîãðàäà íà¼÷åøžå ñå îäëàçèëî äî äåñòèíàöè¼à êî¼å ñó áèëå ïîêðèâåíå „øåòíèì âîçîâèìà“, à èçëåòå ñó íà¼÷åøžå îðãàíèçîâàëà ðàçëè÷èòà óäðóæåœà, ïîñåáíî Ðóñêî-ñðïñêè êëóá, Æåíñêî äðóøòâî, Ïåâà÷êî äðóøòâî Ñòàíêîâèž. Çàíèìšèâå èçëåòå ïðèðåèâàëî ¼å äðóøòâî „Òðåçâåíîñò“, êî¼å ¼å ó ñâî¼î¼ ïîíóäè è ïîçèâó íà èçëåò óâåê íóäèëî „ïðåäàâàœå î øòåòíîñòè àëêîõîëà“18 è ðàñïðàâó î òî¼ òåìè.19 Èïàê, íàñóïðîò ïëåìåíèòèì íàïîðèìà òîã äðóøòâà, èçëåòè ñó ñå äàëåêî ÷åøžå ðåêëàìèðàëè êàî ìåñòà ãäå ñå ìîãëà äîáèòè „äîáðà óñëóãà, ¼åëî è ïèžå“.20 Ñóäåžè ïî íàïèñèìà ó øòàìïè, ïîñëå äîáðîã ðó÷êà, ñëåäèëè ñó ïîíåêàä êîíöåðòè, à ñêîðî óâåê èãðàíêå. Ó êàñíè¼èì ãîäèíàìà ïî¼àâèëè ñó ñå è ïîçèâè íà ñàäðæà¼íè¼å èçëåòå ó îêîëèíè ãëàâíîã ãðàäà, êî¼è ñó áèëè ó áëèæî¼ âåçè ñà ìîäîì óæèâàœà ó ïðèðîäè è ïëàíèíàðåœó. Òàêî ¼å Ïëàíèíñêî äðóøòâî, îñíîâàíî 1901. ãîäèíå, ïðèïðåìèëî ïëàíèíàðñêå èçëåòå íà Àâàëó. Áèëî ¼å ïðåäâèåíî äà ñå âîçîì èäå äî Ðåñíèêà, à çàòèì îáåëåæåíèì ñòàçàìà äî Ïèíîñàâå è, íà êðà¼ó, äî âðõà Àâàëå. £àâíîñò ¼å îáàâåøòàâàíà äà ¼å ñòàçà äî âðõà „èçâåäåíà ó áëàãî ïîëîæåíèì ñåðïåíòèíàìà êðîç ñàìó øóìó, ñ ìíîãèì êëóïàìà çà îäìàðàœå“. Ìèíèñòàðñòâî ãðàåâèíà îäîáðèëî ¼å ïîïóñò íà æåëåçíèöè çà èçëåòíèêå è ïëàíèíàðå, ïà ¼å áèëî îäðååíî äà ñå íà Àâàëó êðåžå ïðâèì „øåòíèì âîçîì“ ó 7,22 ñà áåîãðàäñêå æåëåçíè÷êå ñòàíèöå. Ìîãóžó çàáðèíóòîñò ïëàíèíàðà çà ñòàœå íà âðõó ïëàíèíå ïðåäóïðåèâàëè ñó òåêñòîâè ó øòàìïè êî¼è ñó èçâåøòàâàëè äà „íà âðõó Àâàëå ïîñòî¼å ñêëîíèøòà“, à äà ñå „êšó÷ íàëàçè êîä äðóøòâåíîã ïîâåðåíèêà, ã. £åêèžà, óïðàâíèêà øóìñêå óïðàâå“.21 Ïëàíèíñêî äðóøòâî äîáèëî ¼å è âåëèêè ïîïóñò íà æåëåçíèöè çà „÷ëàíîâå êî¼è ó ãðóïàìà ïðåäóçèìà¼ó òóðèñòè÷êå åêñêóðçè¼å ïî Ñðáè¼è“,22 øòî ¼å âåž ¼àñíî è ñàäðæèíñêè è òåðìèíîëîøêè ñïàäàëî ó èñòîðè¼ó òóðèçìà. Ó îêâèðó œèõîâèõ àêòèâíîñòè, íåïîñðåäíî ïðåä ïî÷åòàê ðàòîâà 1912. ãîäèíå, ïî¼àâšó¼ó ñå è ïðâå òóðèñòè÷êå àêòèâíîñòè íà Êîïàîíèêó. Áèëî ¼å ïðåäâèåíî äà èçëåòíèöè ñòèãíó âîçîì äî Êðóøåâöà, à äà îäàòëå ïîñåáíî îðãàíèçîâàíèì êîëèìà îäó äî Áðóñà, îäàêëå ¼å çàïî÷èœàëî ïåœàœå äî Ñóõîã Ðóäèøòà, „íà¼âåžåã âèñà ó Ñðáè¼è, äà ðàçãëåäà¼ó ñâó Ñòàðó Ñðáè¼ó, íåêè äåî Áîñíå è Õåðöåãîâèíå, Öðíå Ãîðå, öåëó Ñðáè¼ó è äà ñå ó óñïîìåíè îæèâè ïðîøëîñò ñòàðå Ñðïñêå Äóøàíîâå Öàðåâèíå“.23 „Ïîëèöè¼ñêà íàðåäáà“, ó: ÂÍ, 12. àâãóñò 1903. ãîäèíà. „Èçëåò íà Óìêó äðóøòâà Òðåçâåíîñò“, ó: ÂÍ, 20. ¼óí 1909. ãîäèíà. 19 „Èçëåò ó Îáðåíîâàö äðóøòâà Òðåçâåíîñò“, ó: ÂÍ, 3. àâãóñò 1909. ãîäèíà. 20 „Êè¼åâî“,ó: ÂÍ, 19. àïðèë 1897; „Áîãîñëîâñêè èçëåò“, ó: ÂÍ, 23. ì༠1903, „Ïîšñêè ðó÷àê ó Êè¼åâó“, ó: ÂÍ, 24.ì༠1903. ãîäèíà. 21 „Ïëàíèíñêî äðóøòâî“, ó: ÂÍ, 21. ì༠1910. ãîäèíà. 22 „Ñðïñêîïëàíèíñêî äðóøòâî“, ó: ÂÍ, 10. ¼óí 1910. ãîäèíà. 23 „Èçëåò íà Êîïàîíèê“, ó: ÂÍ; 8. ¼óí 1912. ãîäèíà. 17 18

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 5

Ãîäèøœàê çà äðóøòâåíó èñòîðè¼ó `!, 2006.

46

Ó òóðèñòè÷êî¼ ïîíóäè ãðààíèìà ãëàâíîã ãðàäà íóåíè ñó, ñ âðåìåíîì, ñâå çàíèìšèâè¼è èçëåòè. Òî ñå ïîñåáíî îäíîñè íà èçëåòå áðîäîì, êî¼è ñó îä ñðåäèíå äåâåäåñåòèõ ãîäèíà 19. âåêà ïîñòàëè ïðàâà ìîäà. Ìîäó ñó, ñóäåžè ïî íîâèíñêèì íàïèñèìà, óâåëè óãëåäíè è áîãàòè èñòàêíóòè ãðààíè ïðåñòîíèöå êî¼è ñó èçíà¼ìšèâàëè ëàå çà ñâî¼å ïðè¼àòåšå è äðóãå èçëåòíèêå. Òàêî íàì ¼åäàí íîâèíñêè ÷ëàíàê ñâåäî÷è äà ¼å €îðå Âà¼ôåðò èçíà¼ìèî ëàó „Äåëèãðàä“ äà áè ïðèðåäèî èçëåò äî ñâîã èìàœà ó Êîñòîëöó.24 Ñëè÷íî ¼å ó÷èíèî è ¼åäàí îä âîà Ðàäèêàëíå ñòðàíêå Êîñòà Òàóøàíîâèž, êî¼è ¼å èçíà¼ìèî ëàó çà èçëåò ó Ãðàäèøòå, ãäå ¼å ïðèðåäèî ðó÷àê.25 Ìîäó ñó áðçî ïðèõâàòèëè è ãðààíè ñà ñêðîìíè¼èì ïðèìàœèìà, àëè æåšíè äà èçëåòèìà ëàîì îáîãàòå ñâî¼ äðóøòâåíè æèâîò. Óäðóæåœå áàíêàðñêèõ ÷èíîâíèêà ¼å çà ñâî¼å ÷ëàíîâå îðãàíèçîâàëî „èçëåò óç Ñàâó äî ðîìàíòè÷íîã ìåñòà Óøžà“, êî¼è ¼å çà ìóçèêó, ïðåâîç è ðó÷àê êîøòàî 5,5 äèíàðà.26 Èøëî ñå ëààìà äî Óìêå27, Îáðåíîâöà28, Ñìåäåðåâà.29 Çàõâàšó¼óžè äíåâíî¼ øòàìïè ñà÷óâàí íàì ¼å ïðîãðàì èçëåòà Ðóñêî-ñðïñêîã êëóáà ó Êîñòîëàö, íà, êàêî êàæó íîâèíå, äðóãè äàí Äóõîâà. Íà èçëåò ñå ïîëàçèëî ó 7 ó¼óòðî, à ïîâðàòàê ¼å áèî ïðåäâèåí çà 10 óâå÷å. Áèëà ¼å ðåçåðâèñàíà ëàà „Øóìàäè¼à“ è ìóçèêà VI ïóêà. €îðå Âà¼ôåðò ¼å íà¼àâèî äà ¼å „ãîòîâ äà ñïðåìè íåêîëèêî îêàíà ó ðóäíèêó êî¼å áè è äàìå ìîãëå ïîõîäèòè ó ïóíî¼ òîàëåòè“. Êëóá ¼å çàìîëèî è „íàøåã ÷óâåíîã àðõåîëîãà Ïàâëà Âàñèžà äà ïðèêàæå íàåíå ñòàðèíå“.30 Ïîñåáíî åêñòðàâàãàíòàí èçëåò ëàîì îðãàíèçîâàî ¼å Îäáîð ãîñïîà äðóøòâà ʜåãèœà Šóáèöà. Òî ¼å áèî âå÷åðœè èçëåò íà áðîäó „Ñðáè¼à“, íà êîìå ñå íàøëî âèøå îä ïåò ñòîòèíà ïóòíèêà. Íà áðîäó ¼å áèëà ìóçèêà Êðàšåâå ãàðäå, à ãîñïîèöå ñó ñâå âðåìå ïóòà ïðîäàâàëå öâåžå è „ðàçíîâðñíà õëàäíà ¼åëà ïî âðëî ñêðîìíèì öåíàìà“. Áðîä ¼å áèî „âàíðåäíî îêèžåí è åëåêòðè÷íî îñâåòšåí“. Öèš ïóòà áèëà ¼å Ãðîöêà. Êðåíóëî ñå ñà áåîãðàäñêîã ïðèñòàíèøòà ó 8 ñàòè, à ïîâðàòàê ¼å áèî ó ïîíîž.31 Íà äàšå è âèøåäíåâíå èçëåòå îäëàçèëî ñå è ó èíîñòðàíñòâî, ó ñóñåäíó àóñòðîóãàðñêó ìîíàðõè¼ó. Ëààìà ñå èøëî äî Ïàí÷åâà, Íîâîã Ñàäà, Ñðåìñêèõ Êàðëîâàöà, Áåëå Öðêâå... Òàêâå åêñêóðçè¼å ÷åñòî ¼å îðãàíèçîâàëî Áåîãðàäñêî ïåâà÷êî äðóøòâî, êî¼å ¼å îíäà ó ìåñòèìà ó êî¼èìà áè ïðèñòàëà ëàà îäðæàâàëî êîíöåðòå. Ïîñåáíó ïàæœó ïðèâóêàî ¼å èçëåò áðîäîì ó Òèòåë è Ñëàíêàìåí, ó ïðîëåžå 1910. ãîäèíå. Íà èçëåò ¼å ïîøëî îêî 50 Áåîãðààíà è Áåîãðàäñêî ïåâà÷êî äðóøòâî. Êðåíóëî ñå ó 6 ó¼óòðî äà áè ñå äî Òèòåëà ñòèãëî íà ñëóæáó áîæè¼ó, „Èçëåò ó Êîñòîëàö“, ó: Áåîãðàäñêå íîâèíå, 7. àïðèë 1896. ãîäèíà. „Èçëåò ó Ãðàäèøòå“, ó: Áåîãðàäñêå íîâèíå, 8. àïðèë 1896. ãîäèíà. 26 „Óäðóæåœå áàíêàðñêèõ ÷èíîâíèêà“, ó: ÂÍ, 11. ì༠1908. ãîäèíà. 27 „Äðóøòâî Òðåçâåíîñò“, ó: ÂÍ, 20. ¼óí 1909. ãîäèíà. 28 „Äðóøòâî Òðåçâåíîñò“, ó: ÂÍ, 3. àâãóñò 1909. ãîäèíà. 29 „Äå÷è¼å çàáàâèøòå“, ó: ÂÍ, 15. àâãóñò 1908. ãîäèíà. 30 „Ðóñêè êëóá“, ó: ÂÍ, 8. ¼óí 1907. ãîäèíà. 31 „Âå÷åðœè èçëåò íà Ñðáè¼è“, ó: ÂÍ, 18. ¼óí 1912. ãîäèíà. 24 25

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 6

Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž, Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà...

47

ïîñëå ÷åãà ¼å áèî ïðèðååí êîíöåðò. Ïîâðàòàê ¼å, ïîñëå êîíöåðòà ó Ñëàíêàìåíó, áèî ïðåäâèåí çà 10,30. Ó èçâåøòà¼ó ñ òîã ïóòà êàæå ñå äà ¼å „âåîìà âåëèêî ðàñïîëîæåœå ïðàòèëî èçëåòíèêå íà öåëîì ïóòó... Áðîä ¼å ñàâ áèî îêèžåí çåëåíèëîì è çàñòàâàìà ñâèõ åâðîïñêèõ äðæàâà (...) Ó íåäîñòàòêó âî¼íå ìóçèêå èçëåòíèöèìà ¼å ïðóæåíî çàäîâîšñòâî äà èõ óâåñåšàâà ¼åäíà ãðóïà íàðîäíèõ ñâèðà÷à, ìåó êî¼èìà ¼å áèî è òàêîçâàíè Áåëè £îâà, ñà ñâî¼èì öèìáàëîì. Íà ñòàíèöè ó Òèòåëó ëàó ¼å äî÷åêàëà ìàñà ñâåòà ñà òàìîøœèì ñðïñêèì è ìààðñêèì ïåâà÷êèì äðóæèíàìà. Ïîñëå öðêâåíå ñëóæáå, ïîñëóæåí ¼å ðó÷àê ó êàôàíè „Øà¼êàø“, ãäå ¼å ïîïîäíå áèî èçâåäåí êîíöåðò. ÁÏÄ ¼å èçâåëî è ¼åäíó ìààðñêó ïåñìó, øòî ¼å èçàçâàëî îäóøåâšåœå ïðèñóòíèõ Ìààðà. Ó Ñëàíêàìåí ¼å íà êîíöåðò äîøëà „íåïðåãëåäíà ìàñà ñâåòà“, øòî ¼å íà èçëåòíèêå ó÷èíèëî âåîìà ëåï óòèñàê, à ñâèðêà, ïåñìà è èãðà òðà¼àëè ñó äî ñàìîã ïîëàñêà ëàå çà Áåîãðàä.32 Íà ïóò ñå îäëàçèëî è äàšå, ó óäàšåíè¼å êðà¼åâå. ×åñòî îäðåäèøòå áèî ¼å Ñîëóí, à îðãàíèçîâàíà ñó è ïóòîâàœà ó Õèëàíäàð, íà 15 äàíà. Íà ïóò ñå êðåòàëî ñà çà¼åäíè÷êèì ïàñîøåì, à ïóò âîçîì ¼å òðà¼àî 24 ÷àñà äî Ñîëóíà.33 Ïóòíèöèìà ¼å îáåžàâàíî äà žå ïóòîâàœå „áèòè îñèãóðàíî áåçáåäíîøžó, ñåì ó ñëó÷à¼ó îä Áîãà“.34 Ó ñåïòåìáðó 1910. ãîäèíå óâåäåí ¼å Èçëåòíè÷êè âîç èçìåó Áåîãðàäà è Ñîôè¼å, êî¼è ¼å êðåòàî èç Ñîôè¼å ó 8 óâå÷å, à ñòèçàî ó Áåîãðàä ó 10 ñàòè ó¼óòðî.35 Ïîñåáíî óçáóåœå ¼å, ñóäåžè ïî øòàìïè, èçàçâàëà ñâåòñêà èçëîæáà ó Ïàðèçó 1900. ãîäèíå. Ïî¼àâèëå ñó ñå ðåêëàìå ó íîâèíàìà êî¼å ñó ïîçèâàëå íà ïóò ó ôðàíöóñêó ïðåñòîíèöó íà ñåäàì äàíà. Àãåíöè¼à ñà íàçèâîì „Êóêîâà äðóøòâåíà ïóòîâàœà è ïîñåáíà ïóòîâàœà“ îðãàíèçîâàëà ¼å ò༠ïóò, íóäåžè ñòàí, õðàíó, èçëåòå è óëàçíèöå ïî âåîìà âèñîêî¼ öåíè îä 473 äèíàðà ó çëàòó, àëè è ñà ïîíóäîì äà ñå „çà óäðóæåœà, äðóøòâà, êîðïîðàöè¼å“ ïîñòèãíå íàðî÷èòà ïîãîäáà.36 Äåî òå âåëèêå åâðîïñêå ìîäå 1900. ãîäèíå çàõâàòèî ¼å è óâåê òðåíäîâñêè ðàñïîëîæåíå ÷ëàíîâå Âåëîñèïåäñêîã êëóá. Œèõîâà äâà ïðåäñòàâíèêà êðåíóëà ñó ó Ïàðèç íà ñâåòñêó èçëîæáó áèöèêëèìà, ïðåêî Çåìóíà, Áå÷à, Ëèíöà è Ìèíõåíà.37 Âåëèêè ïîëåò ñðïñêîì òóðèçìó äàëà ¼å è Áàëêàíñêà èçëîæáà, êî¼à ¼å 1907. ãîäèíå îðãàíèçîâàíà ó Ëîíäîíó. Ïóò ¼å îðãàíèçîâàëà èñòà Êóêîâà àãåíöè¼à, êî¼à ¼å îðãàíèçîâàëà è ïóò çà Ïàðèç. Çà Ëîíäîí ñå ïðè¼àâèî ìàœè áðî¼ ïóòíèêà íåãî øòî ¼å áèëî ïðåäâèåíî, ïà ¼å Àãåíöè¼à èïàê ïðèñòàëà äà ïóò îðãàíèçó¼å, „Ñà èçëåòà ó Òèòåë è Ñëàíêàìåí“, ó: ÂÍ, 30. ì༠1910. ãîäèíà. „Èçëåò ó Ñîëóí”, ó: ÂÍ, 4. ¼óë 1909. ãîäèíà. 34 „Ïóò ó Õèëàíäàð“, ó: ÂÍ, 21. ì༠1903. ãîäèíà. 35 „Èçëåòíè÷êè âîç“, ó: ÂÍ, 23. àâãóñò 1910. ãîäèíà. 36 “Ó Ïàðèç 1900”, ó: ÂÍ, 17. àïðèë 1900. ãîäèíà. 37 „Íà âåëîñèïåäó ó Ïàðèç“, ó: ÂÍ, 9. ¼óí 1900. ãîäèíà. 32 33

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 7

Ãîäèøœàê çà äðóøòâåíó èñòîðè¼ó `!, 2006.

48

àëè äà ñå èç öåíå èçóçìå õðàíà „en route“.38 Íà ïóò ñå êðåíóëî 14. ¼óíà áðçèì âîçîì ïðåìà Áå÷ó è Ôðàíêôóðòó, îäàêëå ñå ëàîì íàñòàâšàëî Ðà¼íîì ïðåìà Êåëíó. Îä Êåëíà ñå íàñòàâšàëî âîçîì ïðåìà Áðèñëó, çàòèì Îñòåíäåó, ïà çàòèì áðîäîì äî Äîâåðà. Äîëàçàê ó Ëîíäîí áèî ¼å ïëàíèðàí çà 20. ¼óí, ãäå ¼å áèî ïëàíèðàí áîðàâàê îä íåäåšó äàíà. Ïîâðàòàê áè áèî ïðåêî Ïàðèçà, Öèðèõà, Èíñáðóêà è Ñàëöáóðãà, äî Áå÷à. Öåíà ïóòà áèëà ¼å 600 ôðàíàêà, à ó œó ñó, èçóçåâ õðàíå óç ïóò, áèëè óêšó÷åíè ñâè äðóãè òðîøêîâè, óêšó÷ó¼óžè è íàïî¼íèöå âðàòàðèìà, íîñà÷èìà è êåëíåðèìà.39 Íà ïðåëàçó èç 19. ó 20. âåê ïî÷åëè ñó äà ïðèñòèæó è ïðâè ñòðàíè òóðèñòè ó Áåîãðàä. Îíè ñó óãëàâíîì áèëè íà ïðîïóòîâàœó çà „Îðè¼åíò“, øòî ¼å ìåó âèøèì êðóãîâèìà åâðîïñêîã ãðààíñòâà òàêîå áèëî äåî âåëèêå ìîäå ó äðóãî¼ ïîëîâèíè 19. âåêà. Âåëèêî óçáóåœå ó Áåîãðàäó èçàçâàî ¼å äîëàçàê òóðèñòè÷êå ãðóïå îä ÷åòðäåñåò Àìåðèêàíàöà, êî¼è ñó ó ïðîëåžå 1894. ãîäèíå áîðàâèëè ó ãëàâíîì ãðàäó. Îíè ñó äîøëè ïîñåáíèì âîçîì è áèî ¼å òî äåî âèøåìåñå÷íå åâðîïñêå òóðíå¼å: „Îâè ïóòíèöè êðåíóëè ñó èç äàëåêå Àìåðèêå ¼îø 17. ôåáðóàðà à œèõîâ ïóò òðà¼àžå 162 äàíà. Ïóòó¼ó çàäîâîšñòâà ðàäè, à ïîãëàâèòî äà óïîçíà¼ó Åâðîïó.“40 Íà ñòàíèöè èõ ¼å äî÷åêàî àìåðè÷êè êîíçóë, ìíîøòâî ñâåòà è, êàêî êàæó íîâèíå, „íàø Àìåðèêàíàö Íèêîëà £îâàíîâ螓. Œèõîâà ïîñåòà îâàêî ¼å îïèñàíà: „Íà êîëèìà ïðîâåçëè ñó ñå êðîç âàæíè¼å óëèöå íàøåãà ãðàäà. Ïîñåòèëè ñó Ñàáîðíó öðêâó è ãðàä, ïðîøåòàëè Êàëåìåãäàíîì, à ó áàøòè Ñòàðîã çäàœà ñëóøàëè ñó íàøå òàìáóðàøå ñ îñîáèòîì ïàæœîì.“41 Òîêîì ïðâå äåöåíè¼å 20. âåêà ó Áåîãðàä ¼å, ïðåêî áðèòàíñêå àãåíöè¼å Êóê è, êàêî êàæó íîâèíå Ñðáèíà Àíòîíè¼à Ñåôåðîâèžà, ó ñðïñêó ïðåñòîíèöó ïî÷åî äà äîëàçè âåžè áðî¼ òóðèñòà èç Àìåðèêå è Åíãëåñêå. £åäíà ãðóïà îä 16 Àìåðèêàíàöà, óãëàâíîì èíäóñòðè¼àëàöà ñà ñóïðóãàìà, äîïóòîâàëà ¼å ó Áåîãðàä èç Ðóìóíè¼å ïàðîáðîäîì, ïîñëå âèøåìåñå÷íîã ïóòà ïî Àôðèöè è Àçè¼è.42 Ñâå ó÷åñòàëè¼å áèëå ñó ïîñåòå è òóðèñòà èç Ðóñè¼å. Òàêî ¼å ãðóïà ðóñêèõ àêà, ïðåäâîåíà ïðîôåñîðîì, ñòèãëà ó ãðàä, à ¼åäíà îä àòðàêöè¼à êî¼à èìà ¼å áèëà ïîíóåíà áèî ¼å è èçëåò íà Àâàëó „íà âî¼íèì àóòîìîáèëèìà“.43 Âåëèêè áðî¼ ãîñòè¼ó äîøàî ¼å ó Áåîãðàä è çà ñëîâåíñêè Íîâèíàðñêè êîíãðåñ è èçëîæáó. Òîì ïðèëèêîì äîøëà ¼å íîâà ãðóïà ðóñêèõ àêà, êî¼î¼ ¼å áèî ïðèðååí åìîòèâíè ñêóï ïðåä êàôàíîì „Ðóñêè öàð“, ãäå ñó ñå äðæàëå çäðàâèöå íà ðóñêîì è èíòîíèðàíå ñâå÷àíå ïåñìå: ïðâî „Î¼ Ñëîâåíè“, à çàòèì ñðïñêà è ðóñêà õèìíà. Òîì ïðèëèêîì èçáèî ¼å è ìàëè ñêàíäàë ¼åð íåêè ãðààíè íèñó õòåëè äà óñòàíó „Ïóòîâàœå íà Áàëêàíñêó èçëîæáó ó Ëîíäîíó“, ó: ÂÍ, 1. ¼óí 1907. ãîäèíà. „Ïðîãðàì ïóòîâàœà ó Ëîíäîí“, ó: ÂÍ, 17. ¼óí 1907. ãîäèíà. 40 „Àìåðèêàíöè“, ó: ÂÍ, 18. ì༠1894. ãîäèíà. 41 „Ïðèñïåëè“, ó: ÂÍ, 19. ì༠1894. ãîäèíà. 42 „Àìåðèêàíöè ó Áåîãðàäó“, ó: ÂÍ, 16. ì༠1908. ãîäèíà. 43 „Äîëàçàê ðóñêèõ àêà“, ó: ÂÍ; 20. ¼óí 1909. ãîäèíà. 38 39

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 8

Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž, Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà...

49

ïðèëèêîì èíòîíèðàœà ðóñêå õèìíå, øòî ¼å èçàçâàëî íåëàãîäíîñò êîä ãîñòè¼ó è ïðîòåñòå áåîãðàäñêå ïóáëèêå.44 £åäíà ðóìóíñêà åêñêóðçè¼à áèëà ¼å äî÷åêèâàíà ñà íàðî÷èòèì íåñòðïšåœåì è ïðèïðåìàìà. Áèëî ¼å ïðåäâèåíî äà ñå ïîñëå âåëèêîã äî÷åêà íà ñòàíèöè ó çà¼åäíè÷êî¼ øåòœè, ñà ìóçèêîì, îäå äî ñïîìåíèêà Êíåçó Ìèõàèëó. Óâå÷å ïðâîã äàíà áîðàâêà ãîñòèìà ¼å ïðèðååí êîíöåðò Áåîãðàäñêîã ïåâà÷êîã äðóøòâà, à ñóòðàäàí, íà Ïåòðîâäàí, áèëî ¼å ïðåäâèåíî ïîñìàòðàœå „äåôèëîâàœà òðóïà“. Íàêîí òîãà áèî ¼å ïðåäâèåí îäëàçàê ó Ñàáîðíó öðêâó, çàòèì ðàçãëåäàœå ãðàäà, ñïîìåíèêà è ìóçå¼à, ðó÷àê êîä „Êîëàðöà“ è îäëàçàê íà ïîïîäíåâíè èçëåò íà Ñìóòåêîâàö, ¼åäíî îä îìèšåíèõ èçëåòèøòà, êî¼å ñå íàëàçèëî íà ìåñòó äàíàøœå Ìîñòàðñêå ïåòšå.45 Òî ëåòî 1909. ãîäèíå áèëî ¼å òóðèñòè÷êè àêòèâíî ó Áåîãðàäó, ïà ¼å êðà¼åì àâãóñòà äîøëà âåëèêà ãðóïà îä „150 íà¼óãëåäíè¼èõ Ôðàíöóçà è Ôðàíöóñêèœà äà âèäå ñðïñêó ïðåñòîíèöó“.46 È ïåò åíãëåñêèõ òóðèñòà ïðîøëî ¼å òîãà ëåòà ó äâà àóòîìîáèëà êðîç Áåîãðàä, íà ñâîì ïðîïóòîâàœó ó Öàðèãðàä è Åãèïàò.47 Åêñòðàâàãàíòàí ¼å áèî è äîëàçàê ãðóïå „ñâåòñêèõ ïóòíèêà“, Õîëàíàíà, ãîñïîèöå Ìàðè¼å Øâàðö è ã. Æåðàðäà Ïåðôåðà, íîâèíàðà. Œèõîâ äîëàçàê ïîñåáíî ¼å íà¼àâšåí: „Îâè ìëàäè šóäè ïóòó¼ó ïî ñâåòó ïåøêå, ðàäè óïîçíàâàœà ðàçíèõ íàðîäà è œèõîâèõ îáè÷à¼à.“48 Âèåíè¼è ñòàíîâíèöè ïðåñòîíèöå ïî÷åëè ñó êðà¼åì 19. âåêà äà îäëàçå è íà ìîðå. Çáîã äîáðèõ æåëåçíè÷êèõ ñàîáðàžà¼íèõ âåçà îäëàçèëî ñå ãîòîâî èñêšó÷èâî íà Êâàðíåðñêî ïðèìîð¼å, ó ïðâîì ðåäó ó Àáàöè¼ó (Îïàòè¼ó). Äî 1908. ãîäèíå ò༠ïóò òðà¼àî ¼å äâà äàíà è áèëî ¼å íóæíî íîžåœå ó Fiumi (Ðè¼åöè), àëè ¼å êàñíè¼å ïóò áèòíî óáðçàí, ïà ñó ó íîâèíàìà èçàøëå ðåêëàìå çà áðçî ïóòîâàœå íà ìîðå, çà ñâåãà ¼åäàí äàí.49 Ïðèâàòíà ïèñìà èëè äíåâíèöè îòêðèžå ¼îø ìíîãî âèøå î òèì ïðâèì áîðàâöèìà íà ìîðó, àëè è øòàìïà ¼å ¼àâšàëà î òîìå äà ñó ïî¼åäèíè ãðààíè îäëàçèëè íà êðàžè èëè äóæè îäìîð. Óãëàâíîì ñó ñå îäëàñöè íà ïðèìîð¼å äîæèâšàâàëè êàî çäðàâñòâåíà ïîòðåáà, ïà ¼å òàêî, ðåöèìî, ¼àâšåíî äà ¼å ã. £àøà Âåêåðèž, åêñïëîàòàòîð Ðàäèêàëíå ñòðàíêå, îòèøàî äà ñå „ìàëî ïîïðàâè“.50 Íà äóæå îäìîðå îäëàçèëè ñó è âèåíè¼è ïîëèòè÷àðè, ïà ¼å òàêî ¼àâšåíî äà ïðåäñåäíèê âëàäå Ìèõàèëî Âó¼èž îäëàçè ó Àáàöè¼ó íà ¼åäíîìåñå÷íè îäìîð.51 Ó ðåêëàìèðàœó ïðèìîð¼à è õðàáðåœó ñðïñêèõ ãðààíà äà ñå îäëó÷å íà äàëåêè ïóò, ïîñåáíî ñå íàâîäèëî äà òàìî, ó Àáàöè¼è, ïîñòî¼è ñâå âåžè áðî¼ ñðïñêèõ ðàäœè, è òî ïðîäàâíèöà, áåðáåðñêèõ ðàäœè è ñîáà çà èçíà¼ì„Ðóñêè àöè ó Áåîãðàäó”, ó: ÂÍ, 18. ¼óí 1911. ãîäèíà. „Äîëàçàê Ðóìóíà“, ó: ÂÍ, 27. ¼óí 1909. ãîäèíà. 46 „Ãîñòè èç ôðàíöóñêå“, ó: ÂÍ; 3. àâãóñò 1909. ãîäèíà. 47 „Åíãëåñêè òóðèñòè”, ó: ÂÍ, 24. ¼óë 1909. ãîäèíà. 48 „Ñâåòñêè ïóòíèöè“, ó: ÂÍ, 10. ¼óë 1912. ãîäèíà. 49 „Çà ¼åäíà äàí îäìîðà“, ó: ÂÍ, 9. ìàðò 1908. ãîäèíà. 50 „Îòèøàî íà ïðèìîð¼å“, ó: ÂÍ, 14. ì༠1908. ãîäèíà. 51 „Âó¼èž ó Àáàöè¼è”, ó: ÂÍ, 22. àâãóñò 1922. ãîäèíà. 44 45

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 9

Ãîäèøœàê çà äðóøòâåíó èñòîðè¼ó `!, 2006.

50

šèâàœå êî¼å äðæå Ñðáè. Ïîñåòà òèì ðàäœàìà áèëà ¼å ïîäñòèöàíà, èçìåó îñòàëîã, è ñëåäåžîì ðåêëàìîì: „Íè ¼åäàí Ñðáèí, ïîñåòèëàö Àðõèìàíäðè¼å, íå òðåáà äà ñå áðè¼å íèòè êîñó äà ðåæå êîä äðóãîã äî ¼åäèíî êîä Ñðáèíà. Ñâî¼ ñâîã òðåáà äà ïîìàæå.“52 Ïðåä áàëêàíñêå ðàòîâå ïî÷åëà ¼å äà ñå ðàçâè¼à ¼îø ¼åäíà âðñòà òóðèçìà íà ïðèìîð¼ó – äîáðîñòî¼åžè ñòàíîâíèöè Áåîãðàäà ïî÷åëè ñó äà çèäà¼ó âèëå íà ìîðó, ïà ¼å âåñò î ïðâèì òàêâèì ïîäóõâàòèìà îá¼àâšåíà ó äíåâíî¼ øòàìïè: „Èç Íîâîã êðà¼à Ôèóìå ¼àâšà¼ó íàì äà ñó îä ïðå íåêîëèêî äàíà äâà Ñðáèíà èç Áåîãðàäà: Ä. Áðàíêîâèž è Â. Ëóêèž êóïèëè çåìšèøòå íà ¼åäíîì îä íà¼ëåïøèõ ìåñòà êð༠ñàìîã ìîðà ó íàìåðè äà ïîäèãíó âèëå çà ñåáå è ñâî¼å ïîðîäèöå.“53 Ïîñåáíó âðñòó òóðèçìà ÷èíèëà ñó ïóòîâàœà òîêîì êî¼èõ ñó ñå óïîçíàâàëè íàðîäè êî¼è žå êàñíè¼å íàïðàâèòè ¼óãîñëîâåíñêó äðæàâó. Ïðâè ñâå÷àíî îðãàíèçîâàíè èçëåò „ó Ñëîâåíà÷êó“ áèî ¼å ó ëåòî 1905. ãîäèíå. Áèî ¼å èçðàç æåšå Áåîãðààíà äà ñå Ñëîâåíöèìà „íà ò༠íà÷èí íåêàêî îäóæå çà œèõîâî îáèëíî ó÷åøžå ïðèëèêîì êðóíèñàœà è îòâàðàœà Ïðâå £óãîñëîâåíñêå óìåòíè÷êå èçëîæáå“. Çà òðîäíåâíè èçëåò èçàáðàí ¼å Îðãàíèçàöèîíè îäáîð, êî¼è ñó ÷èíèëè ñâå ñàìè óãëåäíè è óòèöà¼íè Áåîãðààíè: £îâàí Öâè¼èž, ïðîôåñîð Óíèâåðçèòåòà, Ìàðêî Âóëåòèž, òðãîâàö, Ìèëóòèí Ñòåïàíîâèž, ÷ëàí Ãëàâíå êîíòðîëå è Âëàäèñëàâ Ðèáíèêàð, âëàñíèê Ïîëèòèêå.54 Íà ïóò âîçîì êðåíóëî ¼å îêî 130 Áåîãðààíà, 1. ¼óëà 1905. ãîäèíå. Ïàóçà ó ïóòó ïðàâèëà ñå ó Çàãðåáó, ãäå ¼å áèî ïîñëóæåí ðó÷àê, ïà ñå ïîñëå äâà äàíà ïóòà ñòèãëî äî Šóášàíå. Òàìî ¼å áèëî ïðåäâèåíî ðàçãëåäàœå ãðàäà, ïîñåòà Ïðåøåðíîâèì ñâå÷àíîñòèìà è ïîñåòà Ïîñòî¼íñêî¼ ¼àìè.55 Âåëèêà ïîñåòà Ñëîâåíàöà Áåîãðàäó áèëà ¼å îðãàíèçîâàíà ïåò ãîäèíà êàñíè¼å, ó ëåòî 1910. ãîäèíå. Îíè ñó äîøëè ó Ñðáè¼ó äà áè èçðàçèëè ñâî¼ó ñîëèäàðíîñò è ïîäðøêó ïîïëàâšåíèì Ðåñàâöèìà è òîì ïðèëèêîì ¼å ñ œèìà äîøàî è ïîçíàòè õî𠄊óášàíñêî çâîíî“, êî¼è ¼å ïðèðåäèî êîíöåðò ó Íàðîäíîì ïîçîðèøòó è ïðèõîä ïðèëîæèî çà ïîïëàâšåíå. Áèëî ¼å ïðåäâèåíî äà ãîñòè áóäó óãîøžåíè ó Ãðààíñêî¼ êàñèíè, äà ïîñåòå ãðîá òàäà ïðåìèíóëå ïîçíàòå ãëóìèöå ñëîâåíà÷êîã ïîðåêëà Âåëå Íèãðèíîâå, ïîñåòå Ñàáîðíó öðêâó è îñòàëå çíàìåíèòîñòè ãðàäà. Ãîñòè ñó îäâåäåíè è íà äâà èçëåòà: ó Ñìåäåðåâî, ëàîì, è íà Òîï÷èäåð, ãäå ñó ñå îäðæàâàëå íàðîäíå ñâå÷àíîñòè. Ïîñëå òîãà áèëà ¼å ïðèïðåìšåíà çàêóñêà ó Ñìóòåêîâöó è êåðìåñ íà Êàëåìåãäàíó.56 Òðî¼èöà ñëîâåíà÷êèõ ìàòóðàíòà êî¼è ñó òîì ïðèëèêîì îñòàëè ó Áåîãðàäó èñêîðèñòèëè ñó òó ïðèëèêó çà ¼åäíîìåñå÷íó òóðèñòè÷êó ïîñåòó Ñðáè¼è, ïà ñó ïåøêå îáèøëè Îáðåíîâàö, Âàšåâî è Óæèöå.57 „Äîïèñ ñ Ïðèìîð¼à“, ó: ÂÍ, 10. ¼óë 1910. ãîäèíà. „Áåîãðààíè íà ïðèìîð¼ó“, ó: ÂÍ, 3. ôåáðóàð 1912. ãîäèíà. 54 „Èçëåò ó Ñëîâåíà÷êó“, ó: ÂÍ, 10. ¼óí 1905. ãîäèíà. 55 „Ïðîãðàì èçëåòà ó Ñëîâåíà÷êó“, ó: ÂÍ, 16. ¼óí 1905. ãîäèíà. 56 „Ñëîâåíöè ó Áåîãðàäó“, ó: ÂÍ, 26. ¼óí 1910. ãîäèíà. 57 „Ñòèãëè ó Šóášàíó“, ó: ÂÍ, 12. àâãóñò 1910. ãîäèíà. 52 53

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 10

Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž, Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà...

51

Ó ãîäèíè êî¼à ¼å ïðåòõîäèëà áàëêàíñêèì ðàòîâèìà èíòåíçèâèðàíå ñó ïîñåòå ÷è¼è ¼å öèš áèëî áîšå óïîçíàâàœå ìåó ¼óãîñëîâåíñêèì íàðîäèìà. Ãðóïà îä äâàäåñåòàê âèåíè¼èõ Áåîãðààíà, ìåó êî¼èìà ñó áèëè è ïîçíàòè êœèæåâíèê è ïîëèòè÷àð Ñâåòîìèð Íèêîëà¼åâèž è êîìïîçèòîð è äèðèãåíò Ñòàíèñëàâ Áèíè÷êè ñà ñóïðóãàìà, ïîñåòèëè ñó Çàãðåá ó ¼àíóàðó 1912. ãîäèíå è òîì ïðèëèêîì ñó ðàçãëåäàëè ãðàä è ïðèñóñòâîâàëè èçâîåœó „Òîñêå“ ó „Õðâàòñêîì íàðîäíîì êàçàëèøòó“. Çàíèìšèâî ¼å äà ñó íîâèíå îá¼àâèëå êàêî ñó òà äâà óãëåäíà Áåîãðààíèíà „äîøëè êàî èçàñëàíèöè áåîãðàäñêå ñëîáîäíî-çèäàðñêå ëîæå“ äà áè ïðèñóñòâîâàëè ñâå÷àíîì îòâàðàœó çàãðåáà÷êå ëîæå.58 Èñòå ãîäèíå è ¼åäíà à÷êà åêñêóðçè¼à îäâåëà ¼å ñðïñêå àêå ó Çàãðåá, ãäå ñó ïîñåžèâàëè ìóçå¼å è Ìàêñèìèð, ïîñëå ÷åãà ñó íàñòàâèëè ïóò äî Šóášàíå è Òðñòà.59 Ïðåä êð༠òîã ëåòà ñòèãëà ¼å ó Áåîãðàä ¼åäíà ãðóïà Ñëîâåíàöà è Õðâàòà, „êî¼è ñó äîøëè äà ñå áëèæå óïîçíà¼ó ñà Ñðáèìà èç Êðàšåâèíå è Áóãàðèìà“. Áèëî ¼å ïðåäâèåíî äà ïîñåòå £àãîäèíó, Íèø è Áåîãðàä.60 Ñ âðåìåíîì, íàâèêå ãðààíà Áåîãðàäà ñâå âèøå ¼å îñâà¼àëà ¼îø ¼åäíà åâðîïñêà ìîäà: îäëàçàê ó áàœå. Áèëî ¼å òî ñà èçâåñíèì çàêàøœåœåì ó îäíîñó íà äðóãå åâðîïñêå çåìšå, àëè íè¼å ñå íè ìîãëî çàìèñëèòè äà ó áóðíèì ãîäèíàìà ñðïñêèõ óñòàíàêà èëè íåïîñðåäíî ïîñëå œèõ ãðààíè êðåíó íà ìàñîâíà ëåòîâàœà. Íàèìå, ïðâà ïîçíàòà ëåòîâàëèøòà íàñòàëà ñó ó Ôðàíöóñêî¼, ó âðåìå Ðåñòàóðàöè¼å, êàäà ñó íà îáàëè Íîðìàíäè¼å ïî÷åëà äà íè÷ó ïðâà ìåñòà çà îäìîð – Äèåï (1822), Áóëîœ (1825), Ëà Ðîøåë (1837). Ìîäà ñå òîêîì 19. âåêà øèðèëà ïî îñòàëèì äåëîâèìà Åâðîïå, ïà ñó íèêëà íàñåšà êàî øòî ¼å Ñïà ó áåëãè¼ñêèì Àðäåíèìà, Áàäåí ó ðà¼íñêî¼ îáëàñòè, Âèøè, Åêñ ëå Áàí, Âèòàë è Åâèàí ó Ôðàíöóñêî¼...61 Ó Ñðáè¼è áàœå ñó ïî÷åëå äà ñå ïî¼àâšó¼ó ñðåäèíîì 19. âåêà. Ïðâà çãðàäà çà îäìîð ãîñòè¼ó ïîäèãíóòà ¼å ó áàœè Êîâèšà÷è 1858. ãîäèíå. Íàðîäíà ñêóïøòèíà ¼å çàêîíîì èç 1898. ãîäèíå áàœó óñòóïèëà íàðîäó îêðóãà ïîäðèœñêîã è îä òàäà ïî÷èœå œåí îçáèšíè¼è ðàçâî¼. Âðœà÷êà áàœà îñíîâàíà ¼å ïî÷åòêîì ñåäàìäåñåòèõ ãîäèíà 19. âåêà.. Ïîðåä œèõ ïî¼àâèëå ñó ñå Áóêîâè÷êà áàœà êîä Àðàíåëîâöà, Íèøêà è Âðàœñêà áàœà. Òà ìåñòà ñå ¼åñó ðàçóìåâàëà êàî ëå÷èëèøòà, àëè ñå óñêîðî òàìî îäëàçèëî è äà áè „ñå áèëî âèåíî“.62 Ó ïðâèì ãîäèíàìà 20. âåêà ó äíåâíó øòàìïó ïî÷åëè ñó äà ñòèæó ðåäîâíè èçâåøòà¼è èç áàœà. Òî ¼å áèî ïîóçäàí çíàê äà ¼å îäëàçàê ó áàœó ïîñòàî äðóøòâåíà îáàâåçà „îíèõ êî¼è äðæå äî ñåáå“, äà ¼å áàœñêè ñòèë æèâîòà ïî÷åî äà îäðåó¼å ñòàíäàðäå íîâèõ íàâèêà âèøèõ ñëî¼åâà äðóøòâà. Çàáàâå êî¼å ñó ñå „Áèëè ó Çàãðåáó“, ó: ÂÍ, 25. ¼àíóàð 1912. ãîäèíà. „Íàøè àöè ó Çàãðåáó“, ó: ÂÍ, 27. ìàð 1912. ãîäèíà. 60 „Ñëîâåíöè ó Áåîãðàäó“, ó: ÂÍ, 23. àâãóñò 1912. ãîäèíà. 61 A. Rauch, Vacances en France, ñ. 18. 62 €. Ñ. Êîñòèž, „Äðóìîâèìà Ñðáè¼å“, ó: Ïðèâàòíè æèâîò êîä Ñðáà ó 19. âåêó, Áåîãðàä 2006, ñ. 868. 58 59

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 11

Ãîäèøœàê çà äðóøòâåíó èñòîðè¼ó `!, 2006.

52

îðãàíèçîâàëå, êóëòóðíè è äðóøòâåíè æèâîò, íîâè íà÷èí èñõðàíå, ñïîðòñêå è äðóãå ìàíèôåñòàöè¼å êðî¼èëå ñó îáè÷à¼å êî¼è žå ïîñòàòè òåìåš ñîöè¼àëíîã èäåíòèòåòà è âàæíà äðóøòâåíà âîäîäåëíèöà, ÷èìå ñå è ñðïñêî äðóøòâî ïðèêšó÷èëî íîâèì åâðîïñêèì îáè÷à¼èìà.

Òóðèçàì êàî ôàêòîð êîíñòðóêöè¼å ñîöè¼àëíîã èäåíòèòåòà Êàî øòî ¼å ó óâîäíîì äåëó îâîã ïîãëàâšà ðå÷åíî, íîâè ñòèë æèâîòà è ìîäåë óïîòðåáå ñëîáîäíîã âðåìåíà ïîñòàëè ñó ó äðóãî¼ ïîëîâèíè 19. âåêà åëåìåíòè êîõåçè¼å è äèñòèíêöè¼å ñðåäœå êëàñå. Íîâå ïîòðåáå è œèìà ïðèëàãîåíè íîâîôîðìèðàíè îáè÷à¼è ïîñòàëè ñó ñèìáîëè íàðàñòà¼óžåã ãðààíñòâà. Áèòè íà íåêîì ìåñòó, îäëàçèòè íà îäðååíó âðñòó çàáàâà, áàâèòè ñå ñïîðòîì, ëåòîâàòè... çíà÷èëî ¼å ïðèïàäàòè âèøî¼ äðóøòâåíî¼ ãðóïè. Òè íîâè îáðàñöè ïîíàøàœà ïîñòàëè ñó çíàê ïðåïîçíàâàœà, îíî øòî ¼å çà¼åäíè÷êî, ïà ñàìèì òèì è îíî øòî òó ãðóïó îäâà¼à îä äðóãèõ, õè¼åðàðõè¼ñêè íèæèõ ñëî¼åâà. Çàòî ¼å òà âðñòà ïîíàøàœà ïîñòàëà è äðóøòâåíà îáàâåçà. Èñòîâðåìåíî êîõåçèâíà è äèñòèíêòèâíà, îíà ¼å áèëà óçóñ îä êî¼åã ñå âèøå íè¼å íè ìîãëî íè ñìåëî îäóñòàòè. Ò༠ñòàâ íåîñïîðíî äîêàçó¼å ÷èœåíèöà äà ¼å áåîãðàäñêà äíåâíà øòàìïà îä 1909. ãîäèíå ïî÷åëà òîêîì ëåòœå ñåçîíå ðåäîâíî äà îá¼àâšó¼å ñïèñêîâå áàœñêèõ ãîñòè¼ó, ñà œèõîâèì çàíèìàœåì è ïîðîäè÷íèì ñòàœåì íàâåäåíèì ó çàãðàäè. Íàâîåí ¼å è áðî¼ ãîñòè¼ó êî¼è ñó ñå íàëàçèëè ó ïî¼åäèíèì áàœàìà (óãëàâíîì ¼å ñòàëíî áèëî îêî 1000 ãîñòè¼ó), àëè ïîñåáíî ¼å íàïîìèœàíî äà ñó ñå íà ãîñòèíñêèì ñïèñêîâèìà íàëàçèëè áèâøè èëè ñàäàøœè ìèíèñòðè èëè äðóãè óãëåäíè ãðààíè. Òàêî ¼å áèî ïîñåáíî èñòàêíóò áîðàâàê Šóáå Ñòî¼àíîâèžà, òàäà áèâøåã ìèíèñòðà, ñà ïîðîäèöîì ó áàœè Êîâèšà÷è,63 òå ïðèñóñòâî ìèíèñòðà ïðèâðåäå £àøå Ïðîäàíîâèžà è ãðàåâèíàðà Âåëèìèðà Âóëîâèžà, ñà ãîñïîàìà, ó èñòî¼ áàœè.64 Íàãëàøåí ¼å áèî è áîðàâàê Êîíñòàíòèíà £èðå÷åêà, ïîçíàòîã ÷åøêîã èñòîðè÷àðà, êîìå ñó, ó Êîâèšà÷è, „áàœñêè ãîñòè ïðèðåäèëè âàíðåäàí äî÷åê“.65 Ïîñåòà òàêî âèåíèõ šóäè áèëà ¼å è ñòâàð ïðåñòèæà èçìåó êîíêóðåíòñêèõ ñðïñêèõ áàœà, ïà ñå, ÷èòà¼óžè íîâèíå, ñòè÷å óòèñàê äà ñó ñå îíå íàäìåòàëå èñòè÷óžè ôèíî ïîðåêëî èëè âèñîêè ïîëîæ༠îíèõ êî¼è ñó ó œèìà ëåòîâàëè. Òàêî ¼å ó ¼åäíîì èçâåøòà¼ó èç Ðèáàðñêå áàœå, êî¼à ñå áîðèëà çà ñâî¼å ìåñòî èçìåó ñòàðè¼èõ è ïðåñòèæíè¼èõ ëå÷èëèøòà, íàâåäåíî: „îä îòìåíè¼èõ ãîñòè¼ó ñàäà ñå íàëàçå ó Áàœè îâè: Âî¼âîäà Áëàæî Ïåòðîâèž ñà ãîñïîîì; ã. Àíäðà Íèêîëèž, ïðåäñåäíèê Íàð[îäíå] Ñêóïøòèíå ñà ïîðîäèöîì; ã. Ñòî¼àí Ðèáàðàö (âîà Íàöèîíàëíå ñòðàíêå – ïðèì. Ä. Ñ), ã. £àøà Ïðîäàíîâèž; ã. €îêà „Áàœà Êîâèšà÷à“, ó: ÂÍ, 12. ¼óí 1910. ãîäèíà. „Ìèíèñòðè ó Êîâèšà÷è“, ó: ÂÍ, 13. ¼óí 1910. ãîäèíà. 65 „Èç Êîâèšà÷å“, ó: ÂÍ, 23. àâãóñò 1910. ãîäèíà. 63 64

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 12

Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž, Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà...

53

Íîâàêîâèž, ïðåäñåäíèê ãëàâ. Êîíòðîëå è ìíîãî óãëåäíèõ òðãîâàöà è ÷èíîâíèêà èç Áåîãðàäà“.66 Ãîñòè ñó ïî÷èœàëè äîëàçèòè ó âåžåì áðî¼ó îä äðóãå ïîëîâèíå ¼óíà, à îñòà¼àëè ñó ó áàœàìà äî êðà¼à ñåçîíå, ò¼. 15 ñåïòåìáðà. Ëèñòå ãîñòè¼ó êî¼å ñó äîíîñèëå íîâèíå áèëå ñó óŸáåíè÷êè ñïèñêîâè çàíèìàœà êî¼à ñó ÷èíèëà ìîäåðíî ãðààíñòâî. Òó, „èíòåëèãåíòíè¼ó ìàñó ãîñòè¼ó“ ÷èíèëè ñó àäâîêàòè, ñóäè¼å, ïðîôåñîðè, âèøè ÷èíîâíèöè, åíåðàëè, ïóêîâíèöè, ìà¼îðè, íà÷åëíèöè ñàíèòåòà, äîöåíòè Áåîãðàäñêîã óíèâåðçèòåòà, òå íèêàä èìåíîâàíà ãðóïà êî¼à ñå óâåê íàçèâà „âåëèêè áðî¼ áåîãðàäñêèõ ÷èíîâíèêà è ïîçíàòè¼èõ òðãîâàöà“.67 Âåž è òà ïîòðåáà äà ñå íàðî÷èòî óãëåäíè ãîñòè èìåíó¼ó è ñà ñâî¼èì çàíèìàœèìà èíäèâèäóàëíî íàâåäó, à äà ñå ÷èíîâíè÷êè è òðãîâà÷êè ñëî¼ íàâåäå „ãðóïíî“, ãîâîðèëà ¼å êîëèêî ¼å „áèòè ó áàœè“ áèëà ñòâàð ïðåñòèæà çà îíå êî¼è áè áèëè ëè÷íî ïîìåíóòè ó øòàìïè, à è çà ñàìå áàœå êî¼å ñó òàêî ïîäèçàëå ñâî¼ óãëåä. Íàâîåíè ñó ïîèìåíöå äèðåêòîð Âèøå äåâî¼à÷êå øêîëå, óðåäíèöè ðàçíèõ ëèñòîâà, âåëåïîñåäíèöè èç Âî¼âîäèíå, íà÷åëíèöè ïî¼åäèíèõ îäåšåœà äðæàâíå óïðàâå, ïðîôåñîðè Áåîãðàäñêîã óíèâåðçèòåòà, êœèæåâíèöè.68 Çàòèì èíæèœåðè, ïðîòî¼åðå¼è, ïðåäñåäíèöè ñóäîâà, àïîòåêàðè, ñòàðåøèíå ìàíàñòèðà, äèðåêòîðè áàíàêà, äèðåêòîðè ïîøòà, ïðåäñåäíèöè ïî¼åäèíèõ äðóøòàâà, è ïîñåáíî èìåíà ñóïðóãà âàæíèõ šóäè êî¼å ñó ñàìå, ñà äåöîì, äîëàçèëå ó áàœå äîê ñó èì ìóæåâè îñòà¼àëè ó ïðåñòîíèöè.69 Áóäóžè äà ó ñðïñêîì äðóøòâó íè¼å áèëî èíäóñòðè¼àëàöà èëè âåëåïîñåäíèêà, îâè ñïèñêîâè áàœñêèõ ãîñòè¼ó ìîãó ñå óçåòè è êàî íà¼áîšå ñëèêà äðóøòâåíå åëèòå êî¼ó ñó ó íà¼âåžî¼ ìåðè ÷èíèëè äðæàâíè ÷èíîâíèöè, îôèöèðè, ñâåøòåíèöè è ïðèïàäíèöè ñëîáîäíèõ ïðîôåñè¼à. Ìåóòèì, ïîðåä ñîöè¼àëíå ñòðóêòóðå êî¼à ¼å íåäâîñìèñëåíî ïîêàçèâàëà äà ¼å ãðààíñêà åëèòà áèëà ïîêðåòà÷ òóðèçìà, ó ïðâîì ðåäó êàî ñâî¼å äðóøòâåíå ïîòðåáå, íîâèíñêè òåêñòîâè ñó îäëè÷àí ïîêàçàòåš íîâîíàñòàëèõ îáè÷à¼à è ôîðìè ïîíàøàœà êî¼å ñó òå „íîâîòàðè¼å“ óíîñèëå ó ñâàêîäíåâíè æèâîò Áåîãðààíà. Ëåòîâàœà, èçëåòè è áàœå, áèöèêëèçàì, òåíèñ, ôóäáàë – áèëè ñó ó ÷èòàâî¼ Åâðîïè ñèìáîëè íîâèõ ãðààíñêèõ âðåäíîñòè.70 Áèëè ñó òî ïðàâè ïîêàçàòåšè íîâèõ îáëèêà äðóøòâåíîã æèâîòà. Ïî òîìå ñå ïðåïîçíàâàëî êî ¼å åëèòà, òî íîâî ïîíàøàœå íîñèëî ¼å ¼àñíó äðóøòâåíó ïîðóêó î õè¼åðàðõè¼è. Î òîìå ïîñåáíî ñâåäî÷å èçâåøòà¼è èç áàœà êî¼è ñó ñå, êàêî ¼å âðåìå ïðîëàçèëî, ñâå âèøå çàäðæàâàëè óïðàâî íà òîì íîâîì ñàäðæà¼ó ñâàêîäíåâèöå ïðåäñòàâíèêà äðóøòâåíå åëèòå. Òàêî ¼å ó òèì èçâåøòà¼èìà óâåê âàæíî ìåñòî ïîñâåžèâàíî òîìå äà ëè íåêà áàœà èìà òåëåôîí èëè íå, ¼åð è òî áèî ¼åäàí îä çíàêîâà „Ðèáàðñêà áàœà“, ó: ÂÍ, 21. ¼óë 1912. ãîäèíà. „Áàœà Êîâèšà÷à“, ó: ÂÍ, 23. ¼óí 1909. ãîäèíà. 68 „Ó Áàœè Êîâèšà÷è“, ó: ÂÍ, 14. ¼óë 1909. ãîäèíà. 69 „Ó Êîâèšà÷è“, ó: ÂÍ, 25. àâãóñò 1910. ãîäèíà. 70 C. Koulouri, Sports et societe bourgoise.., ñ. 378. 66 67

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 13

Ãîäèøœàê çà äðóøòâåíó èñòîðè¼ó `!, 2006.

54

ðàñïîçíàâàœà. Áàœà Êîâèšà÷à õâàšåíà ¼å è çáîã òîãà øòî èìà àïîòåêó, îäëè÷íîã áàœñêîã ìàñåðà Âó÷êà è ìàñåðêó Àãíèöó ×óïèž êî¼à ¼å „ìàñèðàëà ïî íà¼ñàâðåìåíè¼î¼ íàóöè... Îäåâåíà ¼å ó áåëî ïðîïèñíî ìàñåðñêî îäåëî. Ïî¼àâà ¼å âðëî îòìåíà è îçáèšíà“.71 Ó äîïèñèìà ñå ïî¼àâšó¼ó ëåïîòå ðåêà ïóíèõ ðèáà è ðà÷èžà, ñâåæå âîžå è ïîâðžå êàî äåî „çäðàâå õðàíå“, ñêóïšàœå ðå÷íèõ îáëóòàêà è ïðàâšåœå ñîáíèõ óêðàñà îä œèõ, òå ïîõààœå êóðñåâà ïëåòàðñòâà îä ïðóžà. Íàâîäè ñå è äà ñå çåìšèøòå íàãëî êóïó¼å çà èçãðàäœó ëåòœèêîâàöà è äà žå „çà ìàëè áðî¼ ãîäèíà ñâè îãðàíöè îêî áàœå áèòè íà÷è÷êàíè ëåòœèêîâöèìà“.72 Áàœå ñó ñå íà êðà¼ó ñåçîíå õâàëèëå ïðîäà¼îì ïëàöåâà, èç ÷åãà ñå ìîæå ïðàòèòè è íîâà ïî¼àâà – èçãðàäœà ñòàëíèõ êóžà çà îäìîð. Ñâè ñó ñå òðóäèëè äà ñå îñòàâè óòèñàê ¼àñíèõ, åâðîïñêèõ ïðàâèëà è äà ñå ïîêàæå ïîøòîâàœå ñòàíäàðäà, øòî ¼å ¼åäíà îä òèïè÷íèõ îäëèêà æèâîòà íàðàñòà¼óžå ñðåäœå êëàñå êî¼à ¼å òðàæèëà èçâîðå çà êîíñòðóêöè¼ó ñîïñòâåíîã ñîöè¼àëíîã èäåíòèòåòà. Áèëî ¼å âåîìà âàæíî íàãëàñèòè òàêâå ïî¼àâå: „Èçàøàî ¼å áàœñêè ïðîïèñ äà ïðîçîðè ëåòœèêîâàöà ìîðà¼ó áèòè îêðåíóòè ñóíöó, äà íóæíèöè ìîðà¼ó áèòè åíãëåñêè è äà èçìåó ïî¼åäèíèõ ëåòœèêîâàöà ìîðà áèòè íà¼ìàœå òîëèêî ïðîñòîðà äà ñâàêè ëåòœèêîâàö ìîæå äî òåìåšà áèòè îáàñ¼àí ñóíöåì. Èñòî òàêî ¼å íàðååíî äà ñå áëèçó ëåòœèêîâàöà íå ñìå¼ó ñàäèòè äðâà.“73 Áèî ¼å òî äåî òèïè÷íîã íîâîã îäíîñà ïðåìà çäðàâšó, òåëó è ïðèðîäè êî¼è ¼å äàâàî åâðîïñêè ñòèë ñâèìà êî¼è ñó ãà íàãëàøàâàëè è êî¼è ñó ñå íà œåãà ïîçèâàëè. Ñ òèì íîâèì îáè÷à¼èìà ïî¼àâèëà ñå óáðçî è œèõîâà êðèòèêà. Òè íîâè êîíöåïòè ñëîáîäíîã âðåìåíà áèëè ñó íåðåòêî èñìåâàíè ó øòàìïè. Èñìåâàíî ¼å óïðàâî îíî øòî ¼å áèëî ñóøòèíà òå íîâå ïî¼àâå – äà îíà íåìà ñóøòèíñêî ëåêîâèòî çíà÷åœå, âåž äà ¼å îíà íîâà ñîöè¼àëíà ïîòðåáà. Ñâå âåžè áðî¼ ïîñåòèëàöà áàœà êîìåíòàðèñàí ¼å ðå÷èìà: „Íè¼åäíå ãîäèíå íè¼å áèëî âèøå ïîñåòèëàöà ó áàœàìà. Òðåžèíà ¼å ïî áàœàìà äà ñå ëå÷è çáîã ñëàáîñòè, òðåžèíà îä áåñíèëóêà, à òðåžèíà ¼å äîøëà è ñàìà íå çíà çàøòî. Ó îâî¼ ïîñëåäœî¼ òðåžèíè èìà èõ êî¼è ñó äîøè ðàäè êîöêå è ìíîãè è ìíîãå ðàäè êóðèñàœà.“74 Âðëî ¼å ÷åñòî íàïàäàíà áóêà è ïðåâåëèêà çàáàâà íà ëåòîâàœó, à ¼åäíîì ïðèëèêîì ¼å Âðàœñêà áàœà õâàšåíà êàî ìèðíà è ëåêîâèòà ðå÷èìà: „Æèâîò ¼å îâäå òèõ, ìèðàí ìàíàñòèðñêè. Íåìà îíå äîñàäíå ãàëàìå êî¼à ÷îâåêà ÷èíè íåðâîçíèì, êàî ïî îñòàëèì áàœàìà... Çàáàâå ñó âèøå ëîêàëíîã, ôàìèëè¼àðíîã êàðàêòåðà, áåç èçâåøòà÷åíîñòè è ãëóïå, óòåãíóòå, êîìè÷íå åòèêåöè¼å. Çàáàâå îâäå èìà¼ó ôèçèîíîìè¼ó ïðèñòî¼íå ñëîáîäå è íåóñèšåíîã óæèâàœà, à íå óìîðà è ìó÷åœà.“75 Òàêâå ðåàêöè¼å êîíçåðâàòèâíî îðè¼åíòèñàíå øòàìïå áèëå ñó íåñóìœèâ, ïîñðåäàí äîêàç äà ñó íîâè îáè÷à¼è äåôèíèòèâíî îáî¼èëè æèâîò âèøå êëàñå ó Ñðáè¼è è äà ñó, êàî íîâà „Êîâèšà÷à“, ó: ÂÍ, 24. ¼óí 1903. ãîäèíà. Èñòî. 73 „Êîâèšà÷à”, ó: ÂÍ, 17. ñåïòåìáàð 1910. ãîäèíà. 74 „Ïîñåòà ïî áàœàìà“, ó: ÂÍ, 18. àâãóñò 1909. ãîäèíà. 75 „Èç Âðàœñêå áàœå“, ó: ÂÍ, 18. ¼óë 1910. ãîäèíà. 71 72

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 14

Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž, Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà...

55

ñîöè¼àëíà îäðåäíèöà, íàñòàâèëè äà îáëèêó¼ó äðóøòâî êî¼å ¼å òåæèëî äà ñå ïðèáëèæè åâðîïñêîì íà÷èíó æèâîòà.

Òóðèçàì êàî ôàêòîð êîíñòðóêöè¼å íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà Ñòâàðàœå ìîäåðíèõ íàöè¼à ó 19. âåêó íè¼å çíà÷èî áóåœå ñòàðå, ëàòåíòíå, óñïàâàíå ñíàãå, âåž ¼å áèî ïîñëåäèöà íîâîã îáëèêà äðóøòâåíîã îðãàíèçîâàœà.76 Íàñòàíàê ìîäåðíèõ íàöè¼à ïîñëåäèöà ¼å ðàçâî¼à îäðååíèõ ïîëèòè÷êèõ, òåõíè÷êèõ, àäìèíèñòðàòèâíèõ, åêîíîìñêèõ è äðóøòâåíèõ óñëîâà,77 êî¼è ñó èñòîðè¼ñêè íåîäâî¼èâè îä ãëîáàëíèõ ïðîöåñà èíäóñòðè¼àëèçàöè¼å è óðáàíèçàöè¼å ó îêâèðó êðåòàœà ìîäåðíå. Òè óáðçàíè ïðîöåñè îìîãóžèëè ñó ñòâàðàœå íîâèõ äðóøòâåíèõ ñëî¼åâà, êî¼è ñó, çàõâàšó¼óžè äî òàäà íåïîçíàòîì ìàñîâíîì îáðàçîâàœó è ïèñìåíîñòè ìîãëè ïîñòàòè íîñèîöè èäå¼à êî¼å žå ñå øèðèòè ïðåêî ñâèõ ðàñïîëîæèâèõ ñðåäñòàâà: øêîëñêîã ñèñòåìà, ìåäè¼à, êóëòóðå, ïà è òóðèçìà. Íîñèîöè íàöèîíàëíîã ðàäà ïî¼àâèëè ñó ñå ó ñâèì ñåãìåíòèìà äðóøòâà: äðæàâè, öðêâè, ïàðòè¼ñêèì è ãðààíñêèì óäðóæåœèìà êî¼è žå çà¼åäíè÷êè äåëîâàòè íà ïîëèòè÷êî¼, âåðñêî¼ è êóëòóðíî¼ èçãðàäœè íàöè¼å.78 Ðàíè èíäóñòðè¼àëèçàì äîâåî ¼å äî åêñïëîçè¼å ñòàíîâíèøòâà è áðçå óðáàíèçàöè¼å, äî åêîíîìñêîã è ïîëèòè÷êîã ïðîäèðàœà ãëîáàëíå åêîíîìè¼å è ïîëèòèêå ó çà¼åäíèöå êî¼å ñó ðàíè¼å áèëå îêðåíóòå ñàìå ñåáè.79 Øèðåœå îïøòåã îáðàçîâàœà, øòî ¼å áèî íåðàçäâî¼íè äåî îâèõ ïðîöåñà, îìîãóžèî ¼å øèðåœå íàöèîíàëíå ñâåñòè è „èçìèøšàœà òðàäèöè¼å“,80 ó ïðâîì ðåäó ïðåêî êîíñòðóêöè¼å ïîæåšíå ïîäîáíå ñëèêå î ïðîøëîñòè. Çáîã òîãà êšó÷íó óëîãó ó òîì ïðîöåñó, ïà è ó ïîëèòè÷êîì æèâîòó, äîáè¼à¼ó èíòåëåêòóàëöè, ãëàâíè êðåàòîðè èñòîðè¼ñêå è íàöèîíàëíå ñâåñòè, èëè, êàêî Ãåëåð êàæå: „Ó îñíîâè ìîäåðíîã äðóøòâà íå ñòî¼è Ÿåëàò, âåž ïðîôåñîð. Íè¼å ãèšîòèíà âåž doctorat d etat ãëàâíî îðóå è ñèìáîë ìîžè.“81 Òî ¼å ó ¼åäíîì ïîñåáíîì îáëèêó, êðà¼åì 19. âåêà, âàæèëî çà ñðïñêè ñëó÷à¼. Õîáçáàóì ãà ïîñåáíî àíàëèçèðà êàî ïðèìåð ïðîòîíàöèîíàëèçìà, ÷è¼è ¼å íà¼ñíàæíè¼è öåìåíò èäå¼à î èñòîðè¼ñêî¼ íàöè¼è, î ïðèïàäàœó òðà¼íîì ïîëèòè÷êîì åíòèòåòó êî¼è ñå îñòâàðèâàî êîëåêòèâíèì ñåžàœåì íà èçãóášåíî ñðåäœîâåêîâíî öàðñòâî.82 Óç òî, Ñðáè¼à ¼å áèëà è ó ñïåöèôè÷íîì èñòîðè¼ñêîì ïîëîæà¼ó: Å. Ãåëíåð, Íàöè¼å è íàöèîíàëèçìè, Íîâè Ñàä 1997, ñ. 73. Å. Õîáçáàóì, Íàöè¼å è íàöèîíàëèçìè îä 1780. Ïðîãðàì, ìèò, ñòâàðíîñò, Áåîãðàä 1998, ñ. 15. 78 Í. Ìàêóšåâèž, Óìåòíîñò è íàöèîíàëíà èäå¼à, Áåîãðàä 2006, ñ. 12. 79 Å. Ãåëíåð, Íàöè¼å è íàöèîíàëèçìè, ñ. 65. 80 Å. Õîáçáàóì, Èçìèøšàœå òðàäèöè¼å, Áåîãðàä 2002. ãîäèíà. 81 Å. Ãåëíåð, Íàöè¼å è íàöèîíàëèçìè, ñ. 54. 82 Å. Õîáçáàóì, Íàöè¼å è íàöèîíàëèçìè, ñ. 83-86. 76 77

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 15

Ãîäèøœàê çà äðóøòâåíó èñòîðè¼ó `!, 2006.

56

áèëà ¼å ìåó ïðâèì ìîäåðíèìà íàöèîíàëíèì äðæàâàìà Åâðîïå íàñòàëèì îñëîáààœåì îä Îñìàíñêîã öàðñòâà, àëè è ïîñëå íåêîëèêî äåöåíè¼à àóòîíîìíîã è íåçàâèñíîã äðæàâíîã æèâîòà, ñà íåçàâðøåíèì ïðîöåñîì íàöèîíàëíîã ó¼åäèœåœà. Òàêâå îêîëíîñòè äîâåëå ñó äî òîãà äà ¼å ðàä íà ¼à÷àœó íàöèîíàëíå ñâåñòè áèî èíòåíçèâíè¼è, äà ¼å ïðîæèìàî ñâå àêòèâíîñòè, ïà è îíå êî¼å ñó ïðåäóçèìàíå ó ñëîáîäíî âðåìå. È òî íàðî÷èòî áàø òàäà, ¼åð ¼å ãðààíñòâî êàî äðóøòâåíè ñëî¼ êî¼è ¼å îä ñëîáîäíîã âðåìåíà ñòâîðèî ñîöè¼àëíó ïîòðåáó è ñòàòóñíè ñèìáîë, áèëî èñòîâðåìåíî êšó÷íè íîñèëàö íàöèîíàëíå èäå¼å. Óïðàâî îíå äðóøòâåíå ãðóïå è íîñèîöè îíèõ ïðîôåñè¼à êî¼è ñó ÷èíèëè ãîñòå áàœà è ëåòîâàëèøòà áèëè ñó òâîðöè, íîñèîöè è äèñèìèíàòîðè íàöèîíàëíå èäå¼å. £åäíà îä êšó÷íèõ èíòåãðàòèâíèõ ïîëóãà íàöè¼å ¼åñòå ñâåñò î çà¼åäíè÷êî¼ ïðîøëîñòè. Ïèòàœå „îäàêëå ñìî ïîòåêëè“ ïîñòàëî ¼å êšó÷íî äà áè ñå äàî îäãîâîð íà ïðåñóäíî ïèòàœå äàíà: “êî ñìî“, ò¼. çà îäðåèâàœå íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà.83 Ñâåñò î çà¼åäíè÷êî¼ ïðîøëîñòè è î çà¼åäíè÷êèì ïðåöèìà ñòâàðàëà ¼å ðîäáèíñêó ïîâåçàíîñò ñà äàëåêîì ïðîøëîøžó, ¼åð ¼å íàöèîíàëíà èäå¼à ðàçóìåâàëà íàöè¼ó êàî íåïðîìåíšèâó, çàóâåê äàòó, âàíèñòîðè¼ñêó ïî¼àâó. Êàêî êàæå Íåíàä Ìàêóšåâèž, „ïîìîžó ïðîøëîñòè ñå ãðàäèëà æåšåíà ñëèêà î íàöè¼è, òóìà÷èëà ñå œåíà ñóäáèíà“,84 çáîã ÷åãà ¼å ó ðàçíîðîäíèì àêòèâíîñòèìà, ïà è ó ñëîáîäî âðåìå, áèëî âàæíî îäðæàâàòè ñèìáîëè÷íó âåçó èçìåó ñàäàøœîñòè è ïðîøëîñòè. Áàœñêà ëåòîâàœà äîáèëà ñó, ó ëåòî 1910. ãîäèíå, „Âèòåøêà òàêìè÷åœà“, êî¼à ñó áèëà îðãàíèçîâàíà äà áè ñå çàáàâèëè ìëàäè êî¼è ñó ó áàœå îäëàçèëè ñà ñâî¼èì ðîäèòåšèìà. Ñâàêîã ëåòà òà ñó ñå òàêìè÷åœà îäðæàâàëà ïî âèøå ïóòà òîêîì ñåçîíå, à äíåâíå íîâèíå ñó äîíîñèëå äåòàšíå èçâåøòà¼å î òîìå „êàêî ñå çàáàâšà åëèòà“, øèðåžè òàêî ¼åäàí ìîäåë ïîíàøàœà, àëè ñ îáçèðîì íà ñàäðæ༠òèõ òàêìè÷åœà, è ìîäåë èñòîðè¼ñêå ñâåñòè. Òàêìè÷åœà ¼å ïîêðåíóî Ìèëàí Ðàäî¼ëîâèž, òðãîâàö èç Áåîãðàäà, êî¼è ¼å áèî èçàñëàíèê „Íàðîäíå îäáðàíå“, íàöèîíàëèñòè÷êå îðãàíèçàöè¼å íàñòàëå ó âðåìå Àíåêñè¼å Áîñíå è Õåðöåãîâèíå, ó îêòîáðó 1908. ãîäèíå, ñà èäå¼îì äà îðãàíèçó¼å ñðïñêè íàðîä çà î÷åêèâàíè ðàò ñà Àóñòðîóãàðñêîì. Òà ïðâà îðãàíèçîâàíà ìàíèôåñòàöè¼à áèëà ¼å èñêšó÷èâî ñïîðòñêà, òàêî äà ¼å èçâåøòà¼ î œî¼ îáèëîâàî ïîäàöèìà î îäðæàíèì ðàçíîðîäíèì òðêàìà.85 Ìåóòèì, âåž îä íàðåäíî㠄Âèòåøêîã òàêìè÷åœà“, îäðæàíîã íåêîëèêî äàíà êàñíè¼å, ïî÷åî ¼å äà ñå ¼àñíè¼å óîáëè÷àâà ïàòðèîòñêè ñàäðæà¼, êî¼è žå ñ âðåìåíîì ñâå âèøå îäðåèâàòè òó ìàíèôåñòàöè¼ó. Îâîãà ïóòà, ãëàâíè îðãàíèçàòîð áèî ¼å êîœè÷êè ìà¼îð, à è ïî÷åòàê ìàíèôåñòàöè¼å áèî ¼å îðãàíèçîâàí ó âî¼íè÷êîì äóõó: „ïðâî ñó ñâè òàêìè÷àðè è òàêìè÷àðêå îòïåâàëè ïåñìó „Óñêëèêíèìî ñ šóáàâšó ñâåòèòåšó Ñàâè“. Çàòèì ñó ïðîøëè ïîðåä ãëåäàëàöà „îáè÷Å. Ñìèò, Íàöèîíàëíè èäåíòèòåò, Áåîãðàä 1998, ñ. 42. Í. Ìàêóšåâèž, Óìåòíîñò è íàöèîíàëíà èäå¼à, ñ. 89. 85 „Âèòåøêà òàêìè÷åœà ó Êîâèšà÷è“, ó: ÂÍ, 2. ¼óë 1910. ãîäèíà. 83 84

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 16

Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž, Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà...

57

íèì âî¼íè÷êèì õîäîì“.86 Ïðîãðàì ñó óãëàâíîì ÷èíèëà òàêìè÷åœà ó ðàçëè÷èòèì ñïîðòîâèìà, ñ òèì øòî ¼å òàäà ïðîãðàì áèî äîïóœåí òàêìè÷åœåì ó ëåïîì ïåâàœó è äåêëàìîâàœó. Ïðâå íàãðàäå ó òèì êàòåãîðè¼àìà îñâî¼èëå ñó Šóáèöà Ìèëîøåâèž çà ïåâàœå ïàòðèîòñêèõ ïåñàìà è £åëåíà €îðåâèž çà äåêëàìîâàœå ïåñìå „Ïîêëè÷ Ñðïêèœàìà“. Íà êðà¼ó ìàíèôåñòàöè¼å ó÷åñíèöèìà ñó áèëå ïîäåšåíå íàãðàäå, êî¼å ñó ÷èíèëå „ïîó÷íå è ðîäîšóáèâå êœèãå (...), à, çà íåïèñìåíå òàêìè÷àðå, ÷îêîëàäå è áîìáîíè“.87 „Âèòåøêî òàêìè÷åœå“ êî¼å ¼å îäðæàíî ìåñåö äàíà êàñíè¼å, ó àâãóñòó, äîáèëî ¼å ¼îø íåêå ïàòðèîòñêå òà÷êå. Ïðå ïî÷åòêà ïðîãðàìà èçàáðàí ¼å çàñòàâíèê. Ïðèëèêîì ïðåóçèìàœà çàñòàâå ¼åäàí ÷ëàí Íàðîäíå îäáðàíå „îäðæàî ¼å áåñåäó î ñâåòèœè çàñòàâå“.88 Çàòèì ñó îäðæàíà ñïîðòñêà òàêìè÷åœà, ïîñëå ÷åãà ¼å „ïîçíàòè èñòîðèê“ ïðîôåñîð Ìèëåíêî Âóèžåâèž áåñåäèî î „šóáàâè ïðåìà îòàŸáèíè“. Ìíîøòâî ñëóøàëàöà ïðàòèëî ¼å ïðåäàâàœå, à ñàì ïðåäàâà÷ î÷èãëåäíî ¼å áèî óïîçíàò ñà êšó÷íèì åëåìåíòèìà çà êîíñòðóêöè¼ó íàöèîíàëíå ñâåñòè: „Áåñåäíèê ¼å èñòàêàî øòà ¼å çàâè÷à¼, à øòà ¼å ÎòàŸáèíà, çàòèì äà ñå ÎòàŸáèíà âîëè, òðåáà ¼å ïîçíàâàòè, êàêî œó òàêî è ñàì íàðîä íå ñàìî óæå ÎòàŸáèíå – Êðàšåâèíå Ñðáè¼å, âåž ñâèõ ñðïñêèõ çåìàšà.“89 Ïîñëå òîãà ¼å àðõèìàíäðèò Ìèðîí äðæàî ïðåäàâàœå î ìàíàñòèðó Äå÷àíè, ïà ¼å ãîñïîèöà Ìàðà Ôîòèž, ìàòóðàíòêèœà èç Áåîãðàäà, ïðåäàëà áóêåò öâåžà õîðó, êî¼è ¼å èçâåî êîíöåðò. Ñîöè¼àëíè ïîëîæ༠êšó÷íèõ ïîìåíóòèõ ëè÷íîñòè óïðàâî ¼å îíàêàâ êàêàâ áè ìîäåðíà òåîðè¼à î íàöè¼àìà îäðåäèëà êàî íîñåžè ó ïðîöåñó ôîðìèðàœà íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà: îôèöèð, ïðîôåñîð, ñâåøòåíèê è ìëàäà äåâî¼êà, ïðåäñòàâíèöà ¼åäíå îä íà¼óãëåäíè¼èõ áåîãðàäñêèõ ïîðîäèöà. Íàðåäíîã ëåòà, 1911. ãîäèíå, ó ïðîãðàìó ñàä âåž ðåäîâíèõ „Âèòåøêèõ òàêìè÷åœà“ äåêëàìîâàœå ¼å äîáèëî íà çíà÷à¼ó, òàêî äà ¼å íàñòóïàëî ïðèëè÷íî ó÷åñíèêà òîã òàêìè÷åœà, à íàãðàäå ñó îñâî¼èëè: Ìèëàí Íåäèž çà äåêëàìîâàœå ïåñàìà „£àäíà Áîñíà“ è „Ñðïñêà ìà¼êà“; Ëàçàð Ðàäóëîâèž çà ðåöèòîâàœå ïåñìå „Ñêîðî íàñ íåžå áèòè“, Ïåðî £àêøèž („Ìàëè êîìàíäèð“), Ìèîäðàã Ëóêèž („Îñòà¼òå îâä¼å“), Ìèëåíòè¼å £àíêîâèž („Êóðñóëà“) è Àíåëè¼à Äåñïîòîâèžåâà („Ñðïêèœèöà“). Èç òîã ñïèñêà âèäè ñå äà ¼å äåêëàìîâàœå èìàëî ó ïðâîì ðåäó ðîäîšóáèâ êàðàêòåð, à ïî íàðàñòà¼óžåì áðî¼ó ó÷åñíèêà è âåëèêîì áðî¼ó äîäåšåíèõ íàãðàäà ìîæå ñå çàêšó÷èòè äà ¼å òà äèñöèïëèíà áèëà âåîìà ïîïóëàðíà è ìåó ó÷åñíèöèìà è ìåó ïóáëèêîì. Ó ëåòî 1912. ãîäèíå, íåïîñðåäíî ïðåä ïî÷åòàê áàëêàíñêèõ ðàòîâà, óíåòà ¼å è íîâà äèñöèïëèíà: ïðîïèòèâàœå ñðïñêå èñòîðè¼å, êàî íåêà âðñòà êâèçà. Äîïèñíèê Âå÷åðœèõ íîâîñòè ¼å ó ñâîì èçâåøòà¼ó äåòàšíî ïðåíåî íå ñàìî ïè„Âèòåøêà òàêìè÷åœà ó Êîâèšà÷è“, ó: ÂÍ, 8. ¼óë 1910. ãîäèíà. Èñòî. 88 „Êîâèšà÷à“,ó: ÂÍ, 5. àâãóñò 1910. ãîäèíà. 89 Èñòî. 86 87

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 17

Ãîäèøœàê çà äðóøòâåíó èñòîðè¼ó `!, 2006.

58

òàœà ñ òîã òàêìè÷åœà âåž è òà÷íå îäãîâîðå íà ñêîðî ñâà ïèòàœà, èç ÷åãà áèñìî ìîãëè çàêšó÷èòè äà ¼å ñà ÷èòàëàøòâîì õòåî äà ïîäåëè òà çíàœà èç „çà¼åäíè÷êå ïðîøëîñòè“, êî¼à ñó ñìàòðàíà áàçè÷íèì çà çà¼åäíè÷êó èñòîðè¼ñêó è íàöèîíàëíó ñâåñò. Ò༠äåî òåêñòà íàâîäè ñå ñêîðî ó ïîòïóíîñòè çáîã òîãà øòî ¼å ó òèì ïèòàœèìà ñàäðæàíà „áóêâèöà ñðïñòâà“, îíî øòî ñå î òîì ïèòàœó „ìîðàëî çíàòè“: „Êîëèêî èìà Ñðáà (10.000.000) Ó êî¼èì çåìšàìà æèâå? (Ó Ñðáè¼è, Öðíî¼ Ãîðè, Ñòàðî¼ Ñðáè¼è, Áîñíè, Õåðöåãîâèíè, Ìàžåäîíè¼è, Áóãàðñêî¼, Äàëìàöè¼è, Ñðåìó, Ñëàâîíè¼è, Áàíàòó, Áà÷êî¼). Êî¼èì âåðîèñïîâåñòèìà ïðèïàäà¼ó Ñðáè; Êî ¼å Ñðáå ïîäåëèî íà ðàçíå âåðîèñïîâåñòè?; Òðåáà ëè âîëåòè Ñðáå ñâèõ âåðà è çàøòî? Êî ¼å íà¼âåžè Ñðáèí ñâè¼ó âðåìåíà äî äàíàøœèõ äàíà? (Ñâåòè Ñàâà); Êî¼è ¼å ¼åçèê ìåó ñâèì ñëîâåíñêèì ¼åçèöèìà íà¼ëåïøè (ñðïñêè)? Êî¼è ñå Ñðáèí í༼óíà÷íè¼å ïîêàçàî? Êî¼è ¼å íà¼çíàìåíèòè¼è ñðïñêè ìàíàñòèð (Âèñîêè Äå÷àíè) Êî¼è ¼å Ñðáèí ó îâîì ñòîëåžó áèî íà¼îìèšåíè¼è ó íàðîäó (Îñìàí €èêèž); Øòà ñå êàæå çà ïîìðëå Ñðáå (Ñëàâà èì); £å ëè ïî Àóñòðè¼ó ñòèäíî è ñðàìíî øòî ¼å óç ïîìîž Ðóñè¼å ìó÷êè çàðîáèëà ñðïñêå çåìšå Áîñíó è Õåðöåãîâèíó; Êî¼à ¼å ãðàíà Ñëîâåíñêîã ïëåìåíà íàñåëèëà Áàëêàíñêîã ïîëóîñòðâî (Ñðáè). Êî¼à ¼å ãðàíà Ñëîâåíñêîã ïëåìåíà ïðâà ïðèìèëà õðèøžàíñòâî (Ñðáè). £å ëè áèëî Áóãàðà íà ñâåòó è îä êîã ñó ïëåìåíà îíè (Áèëî èõ ¼å. Îä òàòàðñêîã ñó ïëåìåíà). Êî¼è ¼å íàðîä îñëîáîäèî Ñðáè¼ó (Ñðïñêè). Øòà ¼å Ñðáè¼à Ñðïñòâó (Ñðåäèøòå)...“90 „Óâåæáàâàœå ñðïñòâà“, òå „óâåæáàâàœå ãðààíñòâà“ áèëè ñó ïðåïîçíàòšèâè îáðàñöè ïîíàøàœà ãðààíñòâà ó âðåìåíó ìîäåðíå. Èàêî ñðïñêî ãðààíñòâî íè ïðèáëèæíî íè¼å èìàëî ñíàãó åâðîïñêîã ãðààíñòâà, èàêî íè ïðîöåíòóàëíî íè¼å ÷èíèëî óòèöà¼íè äåî äðóøòâà (îêî 13% ñòàíîâíèøòâà æèâåëî ¼å ó ãðàäîâèìà), íèòè ¼å ñâî¼îì åêîíîìñêîì ìîžè ìîãëî áèòè íåçàâèñíî îä äðæàâå (íà¼âåžè äåî ãðààíñòâà ÷èíèëè ñó äðæàâíè ÷èíîâíèöè), ïðèïàäíèöè òîã ñëî¼à ïðèõâàòèëè ñó ìîäåëå ïîíàøàœà åâðîïñêîã ãðààíñòâà, øòî ñå, ñõâàžåíî êàî ïîòðåáà çà åìïàòè¼îì, ó îêâèðó òåîðè¼à ìîäåðíèçàöè¼å, âèäè êàî ïðâè êîðàê êà öåëîâèòî¼ ïðîìåíè äðóøòâà. Êàî è ó ìíîãèì äðóãèì ïðèìåðèìà ñ ïî÷åòêà ìîäåðíå, Ñðáè¼à ¼å áðçî óñâà¼àëà åâðîïñêå îáðàñöå, ïðå íåãî øòî ñó íàñòàëè äðóøòâåíè óñëîâè êî¼è ñó òå îáðàñöå ó Åâðîïè ó÷èíèëè ìîãóžèì è äåëîòâîðíèì. Ó Åâðîïè ñó òè îáðàñöè áèëè ïîñëåäèöà äóáèíñêèõ ïðîìåíà ó äðóøòâó, ó Ñðáè¼è ñó ñå îíè ïî¼àâèëè êàî œèõîâ ïðåäóñëîâ.

90

„Îìëàäèíñêå ñâå÷àíîñòè ó Êîâèšà÷è“, ó: ÂÍ, 24. ¼óë 1912. ãîäèíà.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 18

Äóáðàâêà Ñòî¼àíîâèž, Òóðèçàì è êîíñòðóêöè¼à ñîöè¼àëíîã è íàöèîíàëíîã èäåíòèòåòà...

59

Summary Dubravka Stojanoviæ Tourism and construction of social and national identity in Serbia at the end of 19th and the beginning of 20th century During the last decades of the 19th century, Serbian bourgeois started to develop living patterns and standards of the western European bourgeois. One of the important characteristics of this period is emergence of free time, being a par exellance phenomenon of modern times. It was only as late as in the industrial age that this sort of the unknown time could have emerged, in which a person could be free from all duties. This had lead to changes in organization of social life by creating new rules and relations. One of the most important characteristics of this new phenomenon was “a trip out of town”, the idea that the free time should serve as total break from usual everyday rhythm. Modest trips to the countryside, later holidays, became necessity rather then health need, thus being a sign of social class. Thus, the trips started to bear a sign of social dividing line. Since it was the time of rising social consciousness, these new customs got their role also in creating of national identity.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 19

LECENDA I STVARNOST LEGEDNA 0 NEOSTVARENOM TURISTICKOM RAZVOJU J d n o od opBtrih anesta h i t i k e stanja &nologije i folklorisbike u Jugosilaviji je ukaaivanje na nedovoljno beleienje i prouEavanje savremenog usmenog stvaraldtva. Nedastabk, kako s i m g mabrijala tako i detaljnih srtudija onemogukava da se u ovom Itrmutku makar samo i naibroje m o v n i f i v i savremenog usrnenog stvarala4tva i uk&e na osnovne sadrhje i motive. Zbog toga Ce u paloubaj koji s l d , uded nedastatka uporedmg makrijala, ashati, bar u rtipolo5kom d s l q n d e d e n i otvwen. O W se i sam naslw rada mora prihvatiti uslovha jer je odredenje ovog t e h t a kao ,Jegende o neostvarenom turistiekom razvoju" dato na osnovu povr&nog 'kontalcta sa d n i m materijalom. Mateolijal koji se ovde razmatra prikupljen je tokom 1978. i 1979. godine u t.14 turisti&a mesta. R~rostranjerncst legende (Ohrid, PaliC, uvala m a r i c e Lot3 Petrovca na mow) ukazuje da ona mema regioalni karaikber i da se m&e javiti u ramlim turistiEkim mestinria i regionima &om Jugaslavije. Do materijala se mote do6i v e m a lako pitanjm: zaSto dato medo mije dovoljno wedemo ili iegradeno. Osim toga o w prirhr m a Eesb priEaju i sami m&bea *8k~ag direktnog povoda. Osnovna LarakhMika l m g d je p t p u n a s k mti& koja remaltira mariolo3kom idmtiEnosh. Staga se ovde n d e b m i t i sve tri redstrovane lasrende (Ohrid, Palie, Buljarice) ve4 samo i d e a l t i i obU koji se u ovom &uWu, s a n s a s v h s i U i bermaPaqjnih dataljs, ne razW e &od jedne posebno. Idealtipski tekst lagende

Danas je dab masta m c d e n o .I tmMEW nedwoljm razvijeno ( m a d m l j n o h e l a , pla2a, restmana, mesta za zabam, sporkakih tare-

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 20

IVAN KOVACEVIC

na, itd.). haee, ovde postoje izvanredmi hlslovd za raavoj huriznna (more, jezero, h a , &st vazduh, prkcdne lepote, kultwnojstorijski spomenioi). To do3raauje i Eiajenica da su pre dvadeset i viSe godha Annerikaaai nudili ogromna sredstva (dolare) da zakupe celo ,m&o. Hteli su da izgrrade puteve, hatde, restorme, plaie itd., tj. sve Sto je potrebno za turizam. Om, 6to bi bzgradili hrristili bi nekolilh godha (pet do deset n a j d e ) . Sami bi obezbedivali goste i ubirali p i h d Po isteku ugovarenog vlremena sve bi nam mtavili. Medutim, naSi (op3binski iLi republifirki) polititari su taj predlog od!!ii. Kao rezlog navoWi szl politiake mgummte (,yhim hotelima ne bi bilo ~ o u l p s a v l j a n j a " ) ili (,mi ne Zelimo strani kapiStal u naSoj zemlp') ili vojno-stratebke angurmente (Iblizha granice i mogu6nar;t fomniranja ,,vojno+ijunske cbaze"). Zbog toga je cela stvar propala i maslto je do danas ostalo neuredeno i lbez mogufinosbi za raevoj ituritzma.

Cinjenica da s e gotwo identiha legemda jav lja u tri radibita loraja Jfugoslavij.e (tri republike) upuCuje a a to da bi e v e n t u a h analiza koja bi i51a ka urtvrdivanjru ist6mitmti ili l a h s t i ovrih iskaza 'bia 7usmema u rpogxdmom pravcu Takode bi rpckdaj u h b i v a n j a da Li de ponuda kakva se u l e g d i pominje pastojala u n&om drugom mestu (mama llubromiku, gde je dosta davno kolala s l i h a prZa, ali o njoj nemamo s&umij$h podataka) veoma malo doprhieo r a z u m e v a u matenja l e g h e . Umssto ovih postqaka, ,,genebskcg" ili ,,difuzioni&&og", MCe primenjena specifiha trostepena analiza. Eavi deo m a h e iawpirisan je Propovom morfolagijom bajke, drugi LwiStrosovam anabizom rnitwa, ddk se treti deo sastojji u_ ukljuavanju rezultat. prve dve faze u ,realni socijalni konkbt.

~~

Na samom analbe potrebno je rmkazati na najmaxqje sa
manipulhanja.

Osnwne sastame jednice legende m:

T-2

- Pre dvadesebk g d n a

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 21

IVAN KOVACEVIC

K I

- Izgradinja

- Ramijenurst 0

PVR

Kapital

- NapuStanje

N RT

-

-

hrizma

- Odhijanje

Politieko-vojni razlozi

Ukoliko s e sada legenda 'prikaie p o m o h simbola dobija s e sledefa M a : PU

/T-l

---ImT

\ T-2 - A

/ NRT

Odb~ianje(0)

Ponuda (P)

[(K)(I) (PE)(N)1-

RT

:=P?R)

ili skraf eno:

Izgradiygmje morfolo&ke leme, koja osim Sto verno plrikazuje isrpitrivanu legendu, omogukuje i uoEavaaje osnovnih strukturnih odnosa. Polarma relaaija cele legende isastoji se u suprotstavljencsti povoljnih uslova za ~ a z v o j tur i m a i aktualne turisbi&e nerazvijenosti:

Ova relacija predstavlja ,,logiEkin nemoguCu kounhinaciju ma koliko bila realna. ,,LogiEkiW ispravna relacija bi glasila: Povoljni uslovi - Razvijeni turizam Nepovoljni uslovi - Nerazvijeni turizam

S obzirom cia s e u realnosti javlja ,,nelogiEnaM kombinacija, legemla nastoji d a d5 IogiEko objaSnjenje ove kontradikcije. To objaSnjenje je dato u vidu nekoIiko parofa opozicija: P m i par opozicija s u sami alkteri legende koji s u direktno suiprobstavljeni tj. Amerikanci i politiEari :

Drugi par opozicija proizlazi iz aktivnosti sa,mih aktera i sastoji se iz ponude i odbijanja:

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 22

r

IVAN KOVACEVIC

UkoLiiko se ispiita sadrZaj panude 6 odbdjanja jasm se udava da ponuda (P)~ h j ase- sastoji iz kapitala (IS), izgradnje (I), privremene &~ploatacije(PE) d naa,&anja (N)g o v h o visokoj ekoncirnilinosti i preddmljivosti i samdPn tian gredstavlja d k o d j u kao printzip, dolk octbijanje (0) dz poWiko-vojmh razloga (PVR) predstavlja ideologiju kao princip. Premzt tome, ,nova, izvedena opozioija ,hiVia:

Cetvrta apoaiaija koja direktno proizlaai iz samog teksta legende prectstav2ja ooem stanja u realmsti kao i pobemijalnog rmJkata p d v a tanja gonude: RT (Razvijeni tmrizarn) NRT (Nesazvijeni turizam)

-

KORIST STETA

Zmcoliko se ramnotre d e l h legende koji se nalaze u T-1 i cmi koji su situirani u T-2 lako se udava da dclovi koji se odnase na T-1 predstavljaju opis realnog Btanja tj. ipovod za priEaje I e g d e sa jedne & m e ali i rezulhat ,,dogadajan koji su u legendi opisani sa druge strane. Xpak, poruka kaju legenda nosi t i e se obe vremenske tarke. Sam rezultat (Nerazvijeni krizam NRT) posledica je situacija u T-2. Ta situacija je ogisana opomcijom ekonomije i ideologije. Medutim, legenda daje i opis odnosa Elanova ove opozicije koji se sastoje u potpunoj SUPREMATIJI ideologija nad ekonomijom. Prema tome: T-2 +ideologija :ekonoanija , Sama legenda ne govori direlrtno s rdaciji ideologije i ekonomije u T-1, ali se na m o v u veze: EKONOMIJA IDEOmIJA

- RT - KORIST - NRT - STETA

make zalclju6iti da je stav koji legenda donosi upravo suprotan o n a m u T-2 tj.

Ukollko se ovako dobijene relacije ukljvEe u reahi dru3tveno-Btorijski kontekst mngu se uoEiti funkcije legende.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 23

IVAN KOUACEV
--

Na m o m m& t a b a 4staCi. da je pertod T-2 u legendi od~edenkao , m e dvadesetak" godina i da je to, u stvatis period gd 1W. do sredine 1950-ih godina. To je doba sukoba sa Informbiroam, bl>kade zedje, Wize .oko Tmta i &tenzivnog ,,hlddn~grrata". To je period sukene &hlaoije prako granica zemlje 4 wlo malog broja stranaca koji su d o l d l i u Jwaslavdju. U ta&voj sibuaciii luristi&i a r a n h a n sa hopbranstvam nailazio je na nepremostlve ddedvkke pa-eweke. Period izrazite dominmiie ideologije nad k o ~ j o m draiavao Ise i u -shvatan&- da je turizam luksuz i &a-tak bulrioaskog W t v a i kao taloav radikalno suprotan o d m m radaih ljudi. Politizacija dawgtva wled penmanenline medunarodne zategnutasti i ,,Nadnog rarta" vodila je shvatanju da je svaki shranac Wjun i saboter i da su jedini razlozi dolaska bilo kog sbranog driavljanina u Jugaslaviju Pisto politihki. Jednom r d j u , istranac je bio adredm kao hamo pohitkkus 6a hrazito lodim aamerama. Sa druge strane T-1 ili dandnji period za koji se mote &i da traje vise od jedne decenije ima s a w h druge karakteriutilke. To je period u kome Jugcxslmija h a s a s v h drugi medunarodni poloiaj i rauvijene odnose tsa skoro wim zemljama sveta. manice zemlje jedne od oajotvorenijih u svetu ~ipreko njih prelazi vi3e desetha miliona ljudi godsnje. TuridEki odnosi sa i n o s t r a n t s m su tako razvijeni da je prihod od turdma partao jedna od najznaeajnijih atavhi u p~lihodthazeanlje. Principi &onomskog posluvanja sa inostranstvom, b a abzira na ideoldke razlike, ogledaju se u uwzu stranog kapiltala i mjedniNcom daganju lu ~padvsedu uopSte i samim tim d u tmizam. Tu&am se shvata kao elementalma patraba svakog sawemenog Poveka i u toj potrebi s e dSe ne vide nekakd &ragmi tprdlosti". Pojam ,&anarW je zamenjen pojmom ,@bani gost" i u n j m u se viHe ne gleda Spijun vw5 Povek koji je doHao da se odmori, raxonodi i u p m a p r i d n e d istorijske znamenitosbi zemlje. StTanac se wema tome shvaita kao po.brdai2 usluga koje mu se IpnCiaju, kao uEssn3k na MiJItu, jednom r d ju kao homo oeconomicus. Prelazak iz stanja u T-2 u stanje u T-1 rezultak je .,otvaranja z d j e " koje je zapoPelo sredinom 1950-ih godina i u b r z a n h ternporn y t puno se astvarilo vet pdebkom 19604h g d n a . Upravo u tom veoma brmm procesu traolsformacije mogu ;re traiilti iavori i funkaije legende. Uhzami prelaz iz situacije a T-2 u situaciju u T-1 ostavio je ,pedournicu". Transf or'maoij a u realnosti je Qliko snaZna da zbunjaje one d d tvene slojeve kaii lkisu detaljnije uwCeni u DOEtiL!ke i dconokke stavove-kdji datu transformaciju objaSnjavaju. Iz d r m a t i h o s t i p+omene

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 24

IVAN KOVACEVIC

koja zahteva , ~ ~ i d j objdnjenje e " aaaWe legerada o neaetvarenmn ~turistitiCkomrazvoju pjedinilh mesta. Ukoliko se uzmu u obzir etavovd izneseni u kgencii da je: ,

T-24idedogija : ekonomija

jasno se vldi da lsgenda prati ltrawformaeijff koja se javlja u t&varosti i r & h o je odra2ava: Na osnovu prethodne anal& mogu6e je uo&U i osnovnu funkciju lagende. Ta fvnkcija se u potpundi uklapa u Levi-Strmovo odredenje mita kao ,,loai;likog h6tnumenfa" ili ,,logi&eg modela" koji omoguCam da se razrdi &a kantradikcija u realnasti. Taj zadatak je, m a t r a L a d -Stros, nereSiv ukoliko je kontradikdja &varna, Medurtim, kao 5to je analiza pokazalti, zadrtltak i d j e nerdiv Bto zavisi od p r i d e same ksntradikcije. UJco14ikose radi o pmblemu koji je sinhronijski d biji s e napamirljivi delwi nalaze u istoj mememkoj rami, anda je mit necipxobm da problem ,,razreHiW.Ali, ukoliko je reE o rawrnevanju .tramformacije situaoija je sasdm dmga&Ua.S obzirom da je ltransformacija u realno& z a v r h a , mit (legenda) h a zadatak da tu ,pierazulmljivu promenu" objasni. Kontradikcije aroizaSla iz transfmmacije takode je stvama a-li ae i +stovremana, te mbit ili legenda mogu dati sredstvo za njeno ranumevanje. Odnm ispitivane legende sa realnoJEu d sveltk koja o toj realnosti ~postojimoie se prikazau na slede6i naain:

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 25

Na .dsnovu &osa pridraeanih u &mi m& se zaMj&ihi da je pretpostavljano polibi6ko-ekmm&e..ohjaSnjenje koje je pratilo transformaotju u aealnavhi i koje ie DO w M stvari racionalno. ,nadamdteno" -legendom koja, i pored taga 9to pdpada sferi iracimdnog (imni&ljenog), h a skulPtm koja Wno ne odudara od same transfomaoiie. m a r je wledinahe svesti da ld Ce izabrati jdno ili dGo-objahjenje jer aba daju &gi&.ki btrument" za ramdavanje posbje6e bntradikcije.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 26

ORIGINALNI NAU

NI RAD

UDC: 338.48:929 Broz J. - Tito

Marija Krsti Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu [email protected]

Tito kao turista Apstrakt: Jugoslovenska spoljnopoliti!ka orijentacija i njena uloga u Pokretu nesvrstanih, omogu"avala je Josipu Brozu Titu da se ponaša kao turista. Cilj ovog rada je da pokaže kakav turista je bio Josip Broz Tito i koji elementi turizma prate njegova putovanja. Titova putovanja "e se kontekstualizovati u aristokratski turizam i izgradnju kulta li!nosti Tita u okvirima jugoslovenskog politi!kog poretka. Tako#e, pokaza"e kontradiktornosti vladaju"e komunisti!ke ideologije i ponašanja neprikosnovenog lidera koje ima odlike kapitalisti!kog turiste. U toj kontradiktornosti opravdavaju"i medijacioni faktori, "politika mira" i Pokret nesvrstanosti kao osnov ve"ine Titovih turisti!kih putovanja, podržani su i potpunim odsustvom bilo kakave mogu"nosti javnog ukazivanja na turisti!ko putovanje aristokratskog luksuza neprikladno lideru proleterskog pokreta i borbe za vlast radni!ke klase. Klju!ne re!i: Josip Broz Tito, nesvrstavanje, Jugoslavija, turizam, putovanja

"Tito je (...) volio da putuje. Jeste, Tito je bio i znatiželjnik, naro2ito ako se radilo o zemljama u kojima nikad nije boravio i državnicima sa kojima se nikada ranije nije sreo (...)." (Mandi" 2005, 667)

Uvod U ovom radu "e biti ispitani turisti!ki aspekti me#unarodnih politi!kih putovanja Josipa Broza Tita sa ciljem da se ukaže kako su jugoslovenska spoljnopoliti!ka orijentacija i Titova uloga u Pokretu nesvrstanih omogu"avali ovom jugoslovenskom državniku da se ponaša i kao turista. Uprkos tome, treba naglasiti da turisti!ki aspekt Titovih me#unarodnih politi!kih susreta nije osnovni razlog njegovih putovanja, ve" predstavlja sastavni deo ostvarenja uspešnih diplomatskih odnosa. Tito nije bio obi!an turista. On je bio "putnik mira, pobornik politike aktivne miroljubive koegzistencije i saradnje me#u razli!itim državama" (v. Bratko !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 27

142

MARIJA KRSTI$

1980; Tito 1981; Štaubringer 1980). "Mi nismo išli da se provodimo... Mi nismo išli da potkopavamo ne!iji prestiž. Mi smo išli kao nosioci mira, da djelujemo u pravcu smirivanja u svijetu" (Tito, prema Štraubringer 1980, 97). Ipak, mnogi aspekti Titovih me#unarodnih politi!kih putovanja otkrivaju da on jeste bio itekako turista, s obzirom na to da su ga u inostranstvu uvažavali kao vladara i na takav na!in se i odnosili prema njemu. Samim tim, i njegova putovanja su imala takav prijem i formu. Istraživanje je zasnovano na tuma!enju istoriografskih podataka sa stanovišta antropologije turizma, mlade poddiscipline antropologije. Smatra se da je tek tokom 1980-ih, turizam postao predmet antropoloških istraživanja s osnovnim zadatkom prou!avanja sociokulturnih implikacija turizma (Yamashita 2001). Pored toga, antropologija turizma se bavi istraživanjima turista i prirode samog turizma, kao i društvenih, ekonomskih i kulturnih uticaja turizma na doma"insko društvo, te vezu doma"in-turista (Graburn 1983). Ovaj rad nije posve"en istraživanju grupe turista, ve" jednom turisti. Ne istražuje se njegov uticaj na pose"ene zemlje ve" "e se, ispitivanjem karaktera njegovih internacionalnih i poslovnih putovanja, pokazati da su ona imala i turisti!ku komponentu, iako ta kompontenta nije predstavljala javnu niti jedinu svrhu putovanja.1 Tito je u!inio 169 državni!kih poseta, posetio preko 70 zemalja i susreo se sa oko 350 predsednika država i vlada (%&'&( 2005, 298), dok je više od polovine svih putovanja vodilo u Tre"i svet (Bratko 1980, 10). Kao diplomata i državnik, Tito je po!eo da putuje u inostranstvo još 1944. kada se sastao sa er!ilom u Napulju i Staljinom u Sovjetskom Savezu (Mates 1980). Posle Drugog svetskog rata, Tito je posetio Poljsku, ehoslova!ku, Sovjetski Savez, Bugarsku, Rumuniju, Ma#arsku, Veliku Britaniju, Gr!ku, Tursku, Indiju, Burmu, Egipat, Etiopiju, Indoneziju, Francusku, Sudan, Šri Lanku, Maroko, Tunis, Mali, Gvineju, Liberiju, Ganu, Togo, Peru, Boliviju, ile, Brazil, Meksiko, Sjedinjene Ameri!ke Države, Finsku, Kipar, DR Nema!ku, Norvešku, Alžir, Austriju, Irak, Siriju, Južni Jemen, Avganistan, Mongoliju, Japan, Kambodžu, Pakistan, Iran, Nepal, Bangladeš, Ugandu, Keniju, Zambiju, Tanzaniju, Libiju, Belgiju, Luksemburg, Italiju, Vatikan, SR Nema!ku, Holandiju, Dansku, Kanadu, Panamu, Venecuelu, Švedsku, Portugaliju, DR Koreju, NR Kinu, Kuvajt, Maltu i Kubu (Štaubringer 1980, 15). Poslednje internacionalno 1

Komparativno istraživanje turisti!kih aspekta drugih državnika (pripadnika NATO i Varšavskog pakta ili Pokreta nesvrstanih) iz istog perioda moglo bi da ukaže da li je i koliko Tito bio jedinstven u svojim turisti!kim iskustvima me#u politi!arima. S obzirom da takvo istraživanje zahteva dugotrajnija istraživanja i obimniji rad, ovde "e biti prikazano samo kako je predstavljen aspekat Titovih politi!kih putovanja i njegov prijem kao državnika u inostranstvu s ciljem da se ispita da li je i u kojoj meri Tito bio turista, a ne da se pokaže da se jedini od politi!ara ponašao kao turista. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 28

143

TITO KAO TURISTA...

Titovo putovanje je bilo 1979. godine u Rumuniju radi razgovora sa predsednikom aušeskuom. "Nema nijednog svetskog lidera, niti ga je bilo u ovom veku, koji je u svojstvu šefa države ili partije li!no sreo i poznavao ve"i broj svetskih li!nosti od jugoslovenskog predsednika Tita" (ibid, 306). Tito je bio u Egiptu sedamnaest puta, Sovjetskom Savezu trinaest puta u periodu od 1955-1980, Rumuniju je posetio jedanaest puta, u Indiji i Alžiru je bio pet puta, u Etiopiji, Siriji, Sjedinjenim Ameri!kim Državama i Ma#arskoj !etiri puta, u Velikoj Britaniji je bio tri puta, a u Francuskoj, Zapadnoj Nema!koj, Austriji, Zambiji i Šri Lanki dva puta (Bratko 1980, 10, 11). Tito je smatrao da putovanja nisu laka ali da su potrebna radi razmene mišljenja i da služe u!vrš"ivanju mira. "Posjete i kontakti izme#u državnika veoma su važni u današnjoj situaciji, a osobito kontakti i me#usobne posjete izme#u odgovornih ljudi neangažovanih zemalja, jer se u neposrednim li!nim razgovorima može mnogo lakše i konstruktivnije prilaziti razmatranju raznih problema i, na osnovu razmjene gledišta, mogu se donositi potrebni zaklju!ci o daljoj borbi za o!uvanje mira u svijetu i drugom" (Tito 1962, 187).

Koreni turizma Definicija turizma Prema Koenu, putovanja radi opuštanja i odmora su poznata mnogim istorijskim i premodernim društvima. Turizam, kao društveno prepoznata aktivnost, odvojena od institucionalnog podru!ja, nastao je u Zapadnoj Evropi tokom XIX veka (Cohen 2008, 398) i predstavlja proizvod modernosti, s obzirom da je nastao zahvaljuju"i razvoju modernih sredstava transporta i društveno-ekonomskih promena prouzrokovanih industrijskom revolucijom (Yamashita 2001, 15797). Turizam se može razumeti i kao deo istorije potrošnje i istorije odmora – "leka" od posla (Gorsuch 2006, 2). Turizam i odmori su predstavljali odliku društvenog (klasnog) statusa i kolektivnih ideniteta (Baranowski and Furlough 2001, prema: Gorsuch, loc. cit.). S tim u vezi, Koen isti!e da se turizam prepli"e s drugim oblicima aktivnosti, kao što su religija, obrazovanje, zdravlje, sport (Cohen 2008, 400). U Srbiji, u XIX i po!etkom XX veka turisti!ke aktivnosti su nazivane "izleti", "posete", "putovanja", "odlasci u banju" i sl. (Stojanovi" 2006). U svom najopštijem vidu, turizam se može definisati kao putovanje radi zadovoljstva koje karakteriše privremenost odstupanja od svakodnevnog života (Van Den Berghe 1996, 551). Na sli!an na!in i Dragi"evi"-Šeši", objašnjava da se !esto želja za turisti!kim putovanjem poistove"uje sa željom za odmorom, zabavom, rekreacijom.

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 29

144

MARIJA KRSTI$

Internacionalni turizam Prema odrednici u "International Encyclopedia of the Social Sciences", demografski gledano, internacionalni turizam predstavlja privremene migracije preko granica radi odmora (Cohen 2008, 398). Kako Koen objašnjava, na institucionalnom nivou, u pitanju je sistem preduze"a (avio kompanije, turisti!ke agencije, hoteli, prodavnice suvenira, restorani, tematski parkovi itd.) i organizatora (putni!ka udruženja, lokalni i nacionalni turisti!ki autoriteti, internaciolnane turisti!ke agencije) koji upravljaju procesom i na usluzi su u tom protoku. Na društvenom planu, u pitanju je kompleks stavova, motivacija, normi i uzora koji regulišu i oblikuju protok migracija kome daju institucionalni oblik (loc. cit.). Internacionalni turizam, kao moderni masovni fenomen je nastao posle Drugog svetskog rata kada je obuhvatio prakti!no sve društvene klase na Zapadu, iako postoje razlike u tipu i distanci putovanja, organizaciji, motivacijama, stilu putovanja i kulturnim motivima (Cohen 1984, 376, 377).

Turista Re! "turista" poti!e iz francuskog jezika. U engleskom se pojavljuje 1800. godine, dok se u srpskohrvatskom, istovremeno kada i u ukrajinskom i turskom, pojavljuje u kasnim 1950-im (Böröcz 1992, 727; Encensberger 1983, 13, 16). Turista je neko ko putuje iz zadovoljstva. Za razliku od putnika koji je aktivan, turista je pasivan, ide u razgledanje i !eka da mu se dogode zanimljive stvari (Burstin 1983, 36; Culler 1981). "Želja za putovanjem kao turisti!ka potreba istorijski se javlja uslovljena razvitkom kulturnih potreba, bilo kao težnja ljudi za upoznavanjem, neposredno, nepoznatih predela, ljudi i obi!aja, bilo kao težnja za upoznavanjem prošlosti, putovanjem u ona mesta i predele koja u nacionalnoj ili svetskoj istoriji imaju veliki, !esto i mitski zna!aj" (Dragi"evi"-Šeši" 1983, 150).

Prete2e turisti2kih aktivnosti Postoji više mišljenja o tome kako je nastao turizam. S jedne strane se pretpostavlja da su prete!a turizmu Grand tour putovanja iz XVIII veka. Grand tour predstavlja tip putovanja britanske i francuske aristokratije koji je cvetao izme#u XVI i XVIII veka u cilju obrazovanja (Böröcz 1992, 709). Koen definiše Grand tour putovanja kao oblik sekularnog hodo!aš"a centrima evropske antike i kulture (Cohen 2008, 398). Ta putovanja su pripremala mušku decu za diplomatsku službu kroz ugodne instrukcije i posete stranim zemljama (Böröcz 1992, 709). Skromniji broj ovakvih putnika je !inila aristokratija, dok su ve"inu !inili sveštenici, profesionalci, trgovci, vojnici, plemi"i, odnosno bogati gra#ani (ibid, 710). Sa druge strane, neki autori isti!u da je turizam na Zapadu predstavljao !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 30

145

TITO KAO TURISTA...

sredstvo za izgradnju nezavisne i pouzdane srednje klase koja se razlikovala od svojih aristokratskih prethodnika na Grand tour-ama, zbog naglašene svrhe i napora (Gorsuch and Koenker 2006, 5). U to vreme je evropska aristokratija putovala u malom broju (Turner and Ash 1976, Graburn 1977 i Boyer 1982, prema: Böröcz 1992, 709), dok devetanestovekovni industrijalizam predstavlja ro#enje putovanja buržoazije u ve"em broju (Rapport 2005, 354). S tim u vezi i Neš govori da, iako je turizam postojao verovatno i u anti!koj Gr!koj, najstariji istorijski podaci o turizmu poti!u iz XVIII veka i odnose se na oblik aristokratskog turizma. Pod aristokratskim turizmom2 se podrazumeva slobodna aktivnost male grupe ljudi iz visoke klase (Nash 1979, 68). Prema Nešu, !ak i danas je mogu"e prona"i ljude koji traže i teže idealima davno nestale neradni!ke klase. Kao što se vidi iz primera, turisti!ke aktivnosti su se ukorenile u društvu XIX veka me#u imu"nijim gra#anima. U narednim poglavljima "e biti pokazano da li se, kako i kada Josip Broz Tito ponašao kao turista.

"Titomen" Turizam u Jugoslaviji U me#uratnom periodu u Kraljevini SHS, kao i u Isto!noj Evropi, 1920-te i 1930-te nisu predstavljale vreme masovnog me#unarodnog turizma, kao u Americi i Zapadnoj Evropi u istom periodu (Sobe 2006, 93). U inostranstvo su putovali uglavnom u!enici, studenti i profesori na studijska i stru!na putovanja, odnosno u pitanju su putovanja sa svrhom (ibid.). Sli!na situacija je važila i posle Drugog svetskog rata. Dimi" ukazuje da su posleratne godine u SFR Jugoslaviji, obeležene Hladnim ratom, predstavljale vreme obnove i izgradnje, razvlaš"ivanja klasnog neprijatelja, prvih petogodišnjih planova, radnih akcija, agrarne reforme i kolonizacije, kolektivizacije sela i njenog demografskog sloma, ubrzane industrijalizacije, urbanizacije i modernizacije, uz "stalno stezanje kaiša". 2

Iako, kako Džadž isti!e, termin "aristokratija" poti!e od gr!kih re!i aristos i kratos, što zna!i "vladavina najboljih", autor opominje da je u savremenom dobu termin postao tako širok da ga je nemogu"e precizno definisati (Judge 2008, 173; v. Maczak 2001). U zavisnosti od perioda (stari vek, srednji vek, moderno doba), države (Gr!ka, Engleska, Francuska, Rusija npr.), aristokratija je imala druga!ije zna!enje (Maczak 2001; Judge 2008). U radu se Titove turisti!ke aspiracije porede s aristokratskim turizmom da bi se pokazale njegove pretenzije da se ponaša kao plemi", kome dolikuju "slobodan kult razmetanja" i "plemenit na!in života" koji se vezuje za aristokratiju (Judge 2008, 174). Stoga je i moja ideja "Tita kao aristokrate" izvedena iz koncepta "aristokratskog turizma", a ne na osnovu pore#enja sa zna!enjem pojma "aristokrata" koji se menjao kroz vekove. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 31

146

MARIJA KRSTI$

U prvoj posleratnoj deceniji nije se mnogo putovalo zato što je putovanje bilo privilegija retkih, pre svega proverenih i pouzdanih (%&'&( 2005, 296). U inostranstvo naj!eš"e tih godina putuju visoki državni i partijski funkcioneri, diplomate, stru!njaci koji idu na usavršavanje ili po službenoj dužnosti, sportisti, umetnici i nau!nici, stipendisti (loc. cit.). Tokom socijalisti!kog perioda, putovanja u inostranstvo su bila problemati!na zato što su se zvani!ne zebnje o neograni!enim putovanjima reflektovale u strogoj kontroli režima pasoša, viza i pozajmica !vrste valute (Bracewell 2006, 251). Štaviše, vlada FNRJ je 1953. godine odlu!ila da se bez njene saglasnosti ne može putovati u inostranstvo zato što u!estalost putovanja, veliki broj ljudi koji putuju bez naro!ite potrebe i !esto neobezbe#eni devizama, imaju za posledicu nepotrebno trošenje deviza ()*+&, -./0123,&45, 130-608-1004). "Razlozi slabog putovanja proisticali su iz zatvorenosti granica, usporenog kursa liberalizacije pasoša, niskog standarda stanovništva, ideoloških barijera, straha od inostranstva i sumnji koje svako prekora!enje granica ’na Istok’ ili ’na Zapad’ sobom nosi" (%&'&( 2005, 297).

Sadržaj Titovih državni2kih putovanja U zemljama koje je pose"ivao radi politi!kih kontakata, uspostavljanja mira i saradnje, pored razgovora sa politi!arima, Tito je obilazio i hidroelektrane, fabrike, industrijska preduze"a, poljoprivredne organizacije, brodogradilišta, spomen groblja žrtvama u Drugom svetskom ratu (Štaubringer 1980; Mandi" 2005; 60,&7 2007), bolnice, univerzitete, vojne barake (Rajak 2005, 96). "Program u Šangaju zgusnut i naporan.. za dan i po, uz ve" pomenuto: razgledanje grada, šetnja brodom po rijeci Hoang Pu, upoznavanje sa lukom, njenim instalacijama i okruženjem, posjeta Stalnoj izložbi privrednih dostignu"a, balet u zgradi Opere..." (Mandi" 2005, 552). Iako primarna svrha Titovih putovanja nisu bili turisti!ki obilasci i posete, takav vid politi!ke saradnje može se smatrati varijantom aristokratskog vladanja i putovanja. "Posete drugim dvorovima još su znatno pre toga (pre XVIII veka - M.K.) sa!injavale deo obrazovnog procesa mladih plemi"a, me#u pripadnicima otmenijih staleža ustalili su se odlasci u banju, na le!enje (...). Njihov uticaj na razvoj turizma ose"a se i dan-danas, iako se cilj obrazovanja potpuno promenio" (Encensberger 1983,17). Prema Dragi"evi"-Šeši", naj!eš"e motivacije za turisti!ka putovanja je želja !oveka da vidi !uvene istorijske spomenike i istorijska mesta – poprišta velikih bitaka, remek-dela umetnosti, !uda prirode. Obrazovane aristokrate XVIII i XIX veka su putovali da bi obogatili svoj duh, da bi se istutnjili i iživeli, da bi dokazali pridev svetskog i kulturnog !oveka (Burstin 1983, 32). U stvari, sli!nost izme#u devetnaestovekovnih aristokratskih i Titovih putovanja je privilegovanost, odnosno iskustvo predodre#eno za privilegovanu manjinu (ibid, 34), mogu"nost obilaska dalekih zemalja, u!estovanje i posmatranje razli!itih atrakcija koje !ak nisu predvi#ene niti dostupne ve"ini turista. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 32

TITO KAO TURISTA...

147

Kao i njegovim gostima u SFR Jugoslaviji, za koje su pripremani bogati i raskošni obroci, Tito je do!ekivan na veoma luksuzan na!in u inostranstvu (6839:0,&( 2007). Na primer, tokom svoje posete Kini 1977. kineski predsednik je u njegovu !ast pripremio ve!eru za 4 000 zvanica, na !ijem meniju su se me#u mnogim specijalitetima našla i crna jaja iz peska stara deset godina, sos od planinskih lekovitih trava, deset vrsta kineskih pe!uraka dinstanih na pirin!u, pile"a salata u lubenici, supa od repa i peraja morskog psa sa morskim algama, sos od gloginja, patka na pekinški na!in, kineski kupus, morske školjke, gulaš od sitne divlja!i, knedle od pirin!a, riba u medu (ibid.). Tito i njegovi saradnici su uživali u razgledanju gradova, pose"ivali su muzeje i važnije istorijsko-kulturne spomenike u cilju upoznavanja zemlje doma"ina. "Ako je program u Pnom Penu, uklju!uju"i i njegov umjetni!ki, posebno koncertni i baletski dio, služio za predstavljanje savremene Kambodže, cilj odlaska u provinciju Siemreap (...) bio je upoznavanje njene istorije i najzna!ajnijih spomenika kmerske civilizacije" (Mandi" 2005, 252). Iako je cilj putovanja turiste poseta znamenitostima, odnosno, kako to Encensberger opisuje, osloba#anje od griže savesti zbog nesvrhovitog putovanja, Tito nije morao da opravdava smisao svojih putovanja zato što je oficijelna svrha, uspostavljanje saradnje i kontakta i širenje ideje nesvrstanosti, bila jasna. Na taj na!in, i Titovi turisti!ki izleti nisu preispitivani. U pratnji svoje delegacije je obilazio tropske savane u Gvineji, gledao koridu u Meksiku, pose"ivao sela, razgledao zamkove i tvr#ave, obilazio najvažnije tekovine razli!itih civilizacija: Tadž Mahal u Indiji, Viktorijine vodopade u Africi, Firencu, anti!ki Efes, Kineski zid (ibid.). "Na putu od Bolivije ka Meksiku Tito se kratko zadržao u Limi, gde je 3. oktobra, na aerodromu razgovarao sa predsednikom Perua Fernandom Terijem. Avion je aterirao i u meksi!kom gradu Meridu, na poluostrvu Jukatanu, pa je Tito ovaj kratki boravak iskoristio da razgleda ostatke drevnih gra#evina iz doba Maja" (Štaubringer 1980, 143). Tito, u zemljama koje je pose"ivao, bio je cenjen i poštovan. Narodi su ga voleli i svuda su ga radosno do!ekivali (Mandi" 2005).3 "Do!ek u Pragu bio je još sve!aniji i ve"i nego prilikom ulaska u ehoslova!ku i u mestima kroz koje je voz prolazio. Josipa Broza Tita na Vilsonovoj stanici u Pragu do!ekala je celokupna !ehoslova!ka vlada na !elu sa predsednikom Zdenjekom Firlingerom, kao i predstavnici diplomatskih misija. Za maršalovu rezidenciju odre#en je zamak Zbraslav, udaljen 15 km od prestonice ehoslova!ke" (60,&7 2007, 138). U Kazablanki je došla kolona naroda da pozdravi Tita. "Nije se zato moglo pro"i, bez zaustavljanja, ni pored sindikalne centrale, visoke zgrade sa !ijih se balkona spuštao oblak konfeta. (...) (Tito je-M.K.) sat i po, neprekidno stajao u automobilu. 3

Cilj ovog istraživanja nije utvr#ivanje istinitosti autorovih re!i, ve" ukazivanje sa kakvim je privilegijama Tito kao vladar mogao da ra!una, u ovom slu!aju, sa turisti!kim beneficijama. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 33

148

MARIJA KRSTI$

’Ruka mi se ve" bila uko!ila, otpozdravljaju"i’ – re"i "e kasnije" (ibid, 51). U njegovu !ast su se pripremale priredbe, ve!ere, masovni mitinzi, sve!ani banketi i druge razli!ite manifestacije.4 "To ve!e Tito i ostali gosti prisustvovali su velikoj priredbi poznatoj kao ’No" tapatia’, kad je i Tito, okružen temperamentnim narodom Haliska, stavio na glavu meksi!ki šešir sa širokim obodom" (Štaubringer 1980, 145). Kao i pravi turista, i Tito je uživao u dokolici i potrazi za autenti!nim iskustvom koje obi!no predstavlja "odigranu" autenti!nost ("staged authenticity") (MacCanell 1989, prema: Van den Berghe 1996, 552). U Alžiru, u saharskoj oazi, Tito, njegova supruga i jugoslovenska delegacija su prisustovali beduinskim obi!ajima, odnosno za njih je prire#ena priredba sa beduenskim veštinama, dok je u okolini Taung Džija, u Burmi, Tito na jezeru Inle gledao zanimljivu trku !amaca, prire#enu u njegovu !ast (Štaubringer 1980). Na putovanjima Tito i njegova pratnja su imali priliku da probaju raznovrsna "tradicionalna"5 jela i posete mesta i ku"e u kojima su ro#eni, živeli i stvarali poznati umetnici i nau!nici (Mandi" 2005, 187-189; Štaubringer 1980, 173-174). Odlasci u muzeje, na balet i pozorišne predstave, prisustvovanje razli!itim folklornim priredbama, samo omogu"avaju upoznavanje jedne zemlje, doživljaj njene kulture i dopunjavaju turisti!ki doživljaj (Dragi"evi"-Šeši" 1983, 164). Iako turista predstavlja privremeno besposlenu osoba koja dobrovoljno pose"uje mesta daleko od ku"e u cilju doživljavanja promene (Smith, prema: Rapport and Overing 2005, 354), Titovi godišnji odmori kao i turisti!ki obilasci zemalja u koje je odlazio radi širenja ideje mira i uspostavljanja saradnje, prikazani su kao prirodan sled doga#aja a ne kao ekscentri!na želja za novim iskustvima i uzbu#enjima. Tito je bio "!ovek iz naroda" i samim tim blizak narodu, poseban po svojim državni!kim sposobnostima, ljudskim osobinama i zastupanju vrednosti mira i pravde, a ne po svojim nadljudskim mogu"nostima. Tito je bio "dobar !ovek, imao je srca za radnika, za ponižene i iskoriš"avane" (Bratko 1980, 13) dok su njegovi odmori !esto bili radni (Štaubringer 1980, 73-74). S tim u vezi, B. Mandi" se žali da, iako je posle zvani!nih razgovora u Meksiku, Tito "produžio" sa suprugom na odmor, tamo je morao da se priprema za posete SAD i Ujedninjenim nacijama. "Do"i u ekskluzivno odmaralište, !uveni Akapulko, a raditi toliko-!ista ironija živo4

Na izložbi "Titove Nove godine" održanoj u Muzeju istorije Jugoslavije tokom decembra 2008. i januara 2009. godine prikazani su dokumenti, fotografije, tonski zapisi i arhivski video snimci sa Titovih do!eka Novih godina (u Egiptu i Indoneziji) iz Arhiva Josipa Broza Tita. Pored toga, prikazane su i fotografije iz privatne fototeke Josipa Broza sa do!eka u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Brionima, brodu Galeb, Indoneziji i Egiptu. Autor izložbe je Ana Pani", dok je vizuelni identitet izložbe delo Jovane Timotijevi". 5 Navodnike koristim da bih istakla da je "tradicionalnost" nešto stvoreno, smišljeno i dirigovano, dok se zanemaruju kontakti i me#usobne veze u cilju esencijalizacije i konstrukcije jedne nacije i tipizacije i stvaranja kulture (v. Ko,3;5,&( 2007). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 34

TITO KAO TURISTA...

149

ta!" (Mandi" 2005, 114). Tito je radi "napretka svoje zemlje i opstanka mira na planeti" morao da podnosi i neke "žrtve".

Vodi2i Kao državniku, Josipu Brozu Titu, bilo je omogu"eno da prelazi stvarne geografske granice razli!itih država bez problema, ali isto tako, i "simboli!ke". On je bio socijalisti!ki politi!ar, pobornik ideje nesvrstanosti, ali i turista, koji je umeo i voleo da uživa. Ne samo da je sa lako"om prelazio evropske, afri!ke i azijske granice, za Tita su pisani i posebni "vodi!i" kroz istoriju, politiku i ekonomiju zemalja koje je pose"ivao (%&'&( 2005, 297). "Ti ’vodi!i’ bili su prilago#eni njegovom ’poslu’ politi!ara i državnika, konkretnoj misiji koju vrši, znanjima koja su mu neophodna u susretima i razgovorima sa politi!kim partnerima, pitanjima na koja mora imati valjane odgovore, vizijama, procenama, interesima, stavovima koji odre#uju i definišu odre#enu politiku" (ibid, 298). S tim u vezi, može se zaklju!iti da su Titova putovanja detaljno planirana ranije.6 Iako daleko od toga da je Tito bio mladi plemi" na svom obrazovnom putovanju, turisti!ki izleti su objašnjavani potrebom da se Tito, sa svojom pratnjom, upozna detaljnije sa kulturom i istorijom zemlje doma"ina. Pored toga, na taj na!in je ukazivana i po!ast i zna!aj zemlji doma"ina s obzirom da se Jugoslavija u svojoj spoljnoj politici predstavljala kao "evropska, socijalisti!ka i nesvrstana zemlja sa posebnim interesom da se bori za politi!ko otvaranje Evrope, zapadne i isto!ne, prema nesvrstanim zemljama i za njeno ekonomsko otvaranje prema zemljama u razvoju" (Kardelj 1977, 119; v. Stojkovi" 1982, 114). Istovremeno, posete inostranim politi!arima su omogu"avale stvaranje ili ponovno upostavljanje kontakata sa tim državama s obzirom da je Jugoslavija u drugoj polovini XX veka imala sukobe i s isto!nim i sa zapadnim blokom (v. Petranovi" 1988; Bogeti" 2000). To zna!i da se Tito, kao iskusni politi!ar, upoznavao sa zemljom koju je trebalo da poseti mnogo pre samog odlaska i, na taj na!in, koriste"i specifi!ne "turisti!ke vodi!e za jednu osobu", Tito je postajao iskusni turista. Kako Dimi" ukazuje, kada se Tito pripremao za politi!ke posete Gr!koj i Turskoj 1954. godine imao je na raspolaganju posebnu vrstu "vodi!a" o istoriji, politici i ekonomiji ovih država. Ti vodi!i su sadržavali poverljive informacije, proverene podatke, opservacije i procene, ideje, analize, politi!ke stavove, 6

Iz Nju Delhija je u avgustu 1954. godine stigao izveštaj sa slede"im sadržajem. "Posetio pretsednika Nehrua, veza vaš 32. (...) S obzirom na njihove poslove najbolje vreme za posetu odgovara decembar ili od zadnjih dana januara do kraja februara. U pogledu bezbednosti dao sva uverenja i izrazio želju za našim savetima i saradnjom. (...) Interesovao se za Pretsednikove želje u pogledu trajanja i programa i pokazao spremnost da se svim željama udovolji. (...) (AJBT, KPR I-2/4-1)". Planira se koja je ode"a prikladna, ta!an itinerar putovanja, organizuju se oficijelni i neoficijelni programi (v. AJBT, KPR I-2/4-1). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 35

150

MARIJA KRSTI$

zaklju!ke pribrane sa ciljem što uspešnije realizacije politi!kog putovanja koje se preduzima (ibid, 302-302). Oni su sadržavali skup najosnovnijih istorijskih, politi!kih, ekonomskih i kulturnih podataka o samoj zemlji i njenom odnosu prema Jugoslaviji, što ih !ini izuzetnim primercima jedinstvenih turisti!kih vodi!a na osnovu kojih je Tito mogao da stekne kompletniju sliku o jednom društvu. Na primer, u okviru (strogo poverljivog) informativno-politi!kog materijala o Indiji iz novembra 1954. godine nalazi se dokument o Indiji u kome je opisan njen opšti pregled (geografsko demografski podaci: površina i naseljenost, rasna, verska i socijalna struktura stanovništva; istorijski razvitak), privreda (pregled privrednog razvitka, privredna struktura i privredna politika, spoljna trgovina, petogodišnji plan, finansije), društveno politi!ka struktura (društveno, religijsko i državno ure#enje, politi!ke partije, radni!ki pokret i sindikati, prosveta), oružane snage, me#unarodni položaj (uloga Indije do proglašenja nezavnisnosti, odnosi sa susednim zemljama, odnosi sa velikim silama, odnosi s ostalim zemljama), odnosi sa FNR Jugoslavijom (saradnja u oblasti politi!kih odnosa, saradnja u oblasti ekonomskih odnosa) (AJBT, KPR I-2/4-1). "U pitanju je složena i racionalna politi!ka ’slika drugog’ ali i sebe samog, pre svega svojih vitalnih spoljnopoliti!kih interesa, ekonomskih ciljeva, društvenih potencijala i mogu"nosti" (%&'&( 2005, 303). Vodi!i su sadržali istorijske i opšte podatke (geografski, geostrateški i geopoliti!ki položaj, površina, naseljenost, društvene strukture, institucije, politi!ki sistem). Sagledavali su ekonomski i politi!ki plan (unutrašnje odnose i spoljnu politiku), definisali optimalne državne interese (politi!ke, vojne, ekonomske, kulturne) koji su odre#ivali kurs koji treba realizovati (loc. cit.). Podatke za vodi!e su sakupljali razli!iti državni resori i službe, partijski forumi, nau!ni instituti, a kona!nu formu im je davalo Ministartstvo inostranih poslova (loc. cit.). Pored toga, kao izvori sakupljanja informacija su se koristile vesti telegrafskih agencija, statistike, budžeti prihoda i rashoda, bilansi, politi!ki govori, pravna akta, me#unarodni ugovori, štampa, nau!na litertatura, izvori "specijalizovanih" službi i vojnih struktura, podaci kojima raspolaže crkva (ibid, 303-304). Kao što se Tito upoznavao sa zemljom koju je trebalo da poseti, istovremeno se upoznavao sa njenim funkcionerima: o li!nostima iz predsedništva Republike, iz vlade i o drugim državnim funkcionerima. O nekima od njih postoje pored biografskih podataka i informacije iz njihovog politi!kog života.7 7 "Dr. Radhakrishnan pretstavlja kombinaciju filozofa i državnika. Njegova 'nezavisnost' od politi!kih razmimoilaženja ili ideoloških ne suglasica, doprinose da je poštovan od svih politi!kih rukovodilaca Indije. Tipi!an je pretstvanik idealizma u filozofiji. Politi!ka istupanja u Indiji su mu redovono u znaku pozivanja na klasni mir. Posle posete Jugoslaviji govorio je o našoj zemlji pozitivno. U susretu sa našim pretstavnicima voli da istakne kako se i Indija tako#e bori za socijalizam, !ime želi da kaže da to što se doga#a u Jugoslaviji nije naro!ito novo za Indiju. (...). Prilikom boravka u Moskvi, posetio je i Staljina" (AJBT, KPR I-2/4-1). O Nehruu, pored biografskih podataka, postoji i po-

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 36

TITO KAO TURISTA...

151

S tim u vezi, turisti!ki aspekti Titovih politi!kih putovanja predstavljaju samo jedan segment širokog spektra politi!kih odnosa sa pose"enim zemljama.

"Pritajeni kapitalista, skriveni aristokrata" Za razliku od autora koje sam spominjala ranije, neki istraživa!i smatraju da turizam nije nastao kao verzija aristokratskih putovanja ve" je povezan sa razvojem industrijskog kapitalizma. Proizvodnja turista, doma"ina i trgova!ke veze izme#u njih, odnosno industrija turizma predstavlja logi!ni nastavak indistrijskog kapitalizma, te je turizam vrsta putni!kog kapitalizma (Böröcz 1992, 735736). Industrijski kapitalizam je klju!ni faktor u nastajanju institucije migracija iz dokolice, odnosno internacionalnog turizma, zato što prodor migracija radi odmora pretpostavlja dostupnost usluga i infrastrukture za komercijalizovana putovanja (ibid, 709, 713). Kako Tarner i Eš isti!u "putovanja u cilju odmora krajnji su proizvod našeg naprednog, potroša!kog društva koje može opstati ako i dalje bude pronalazilo sveže inicijative za motivisanje radne snage kako bi došlo do novog pove"anja proizvodnje" (Tarner i Eš 1983b, 139). Kako isti!e Hejvud, socijalizam se pojavio u ranom XIX veku kao reakcija na pojavu industrijskog kapitalizma sa ciljem ukidanja kapitalisti!ke ekonomije zasnovane na tržišnoj razmeni, da bi je zamenilo socijalisti!ko društvo, kvalitativno druga!ije, izgra#eno na na!elu zajedni!ke svojine (Hejvud 2004). Iako je Tito bio predsednik socijalisti!ke države koja se kao takva protivila industrijskom kapitalizmu,8 na svojim putovanjima on se ponašao kao potroša!, kapitalista i turista.9 Tito i Jovanka su prire#ivali u inostranstvu ve!ere u !ast svojih doma"ina (Mandi" 2005, 364), dok su, istovremeno, "troškovi maršalata bili na vojnom budžetu koji je stajao van javne kontrole i usvajan bez velikih rasprava" glavlje "zabeleške o Nehruu" gde se govori o tome kako se on ponaša, sa kim se susretao. Ide se u takve detalje da se iznose podaci da je Nehru za vreme ceremonija i prijema stalno u pokretu. "Vrti se i probija tamo-amo kroz masu. Ako je prijem prire#en u !ast nekog državnog gosta Nehru je uz gosta samo u po!etku kad ulaze" (AJBT, KPR I-2/4-1). 8 Kapitalizam predstavlja proizvodnju za globalno tržište u kome su roba, usluga i rad pla"eni dok je vlasništvo privatno i otu#ivo (Rose 1996, 83). S druge strane, socijalizam karakteriše društvena jednakost koja se ponekad prikazuje kao oblik egalitarizma, materijalna dobra se raspore#uju na osnovu potreba, ideja bratstva me#u ljudima, zajedni!ka svojina i zaštita interesa pot!injene i radni!ke klase (Hejvud 2004, 104). 9 cf. "Putovanja ’Galebom’ (...) odužila su se katkad na dva do tri mjeseca (19551956 i 1957-1958). Koji bi suvremeni državnik mogao dopustiti sebi da tako dugo bude odsutan iz zemlje? Samoupravljanje je dalo nov sadržaj socijalizmu! (...) Federativnu Jugoslaviju nije optere"ivala slabost koja bi proizilazila iz neravnopravnosti njenih naroda. Na kontinentu koji je više od bilo kojeg drugog kontineta podijeljen na blokove, ova država je izborila i sa!uvala nezavisnost" (Bratko 1980, 12). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 37

152

MARIJA KRSTI$

(Kulji" 1998, 139). Ne samo da je Tito koristio poslovna putovanja radi odmora, on se i ponašao kao tipi!ni turista. Nosio je fotoaparat (Kostin 2003/2005; v. Štaubringer 1980), bio je uzbu#en turisti!kim atrakcijama i predavao se tim ose"anjima. U DR Nema!koj "Brod ’Hajnrih Man’ plovio je lagano, a okruženje sa raznolikim motivima predstavljalo je izazov za fotoreportere i snimatelje. Njima se hitro pridružio i Tito, sa dva fotoaparata i kino-kamerom. Zgodni ljudi obi!no vole da budu fotografisani, ali i da sami fotografišu. Tr!ao je gore-dolje po brodu, traže"i bolje uglove (...). Zanesen ovim svojim hobijem, Tito je jedno vrijeme potpuno zaboravio na Valtera Ulbrihta" (Mandi" 2005, 211). S obzirom da je Tito bio pasionirani lovac (cf. Štaubringer 1980, 75; Rajak 2005),10 posle zvani!nih prijema išao je i u lov. U Indiji je Tito prihvatio predlog doma"ina11 da deo slobodnog vremena provede u lovu na tigrove (Mandi" 2005, 257-258), u Mongoliji, u pustinji Gobi, ulovio je muflone dok je poznato da je i u Keniji išao u lov na divlja!. Prema objašnjenjima Dragi"evi"-Šeši", ovakav na!in putovanja se može definisati kao aktivni odmor koji postaje simbol modernog !oveka. "(...) jedrenje, skijanje (...) postaju obavezni sastavni deo letovanja ili zimovanja, uz stru!ne u!itelje koji nastoje da pokažu da svako može biti istinski gospodar svog tela, te da tako pove"a svoje realne fizi!ke sposobnosti koje ina!e naj!eš"e ne ume da koristi i razvija" (Dragi"evi"-Šeši" 1983, 159). Pored toga, kao što je ve" istaknuto, Tito je vodio i svoju suprugu sa sobom (v. Tito 1962; Štaubringer 1980). S tim u vezi, Mandi" isti!e da je u takvim slu!ajevima zemlja doma"in pripremala poseban program za Jovanku koji su obi!no sa!injavale posete socijalnim, kulturno-prosvetnim, umetni!kim i zdravstvenim institucijama (Mandi" 2005, 10). 10 O Titu kao lovcu i zaštitniku prirode bilo je mogu"e više saznati gledaju"i arhivske video snimke na izložbi "Titove Nove godine’‘. 11 U Arhivu Josipa Broza Tita, u dokumentaciji o protokolarnim pripremama puta u Indiju i po Indiji, mogu"e je pro!itati interesantne beleške. "Ova varijanta puta (Delhi-Kalkuta-M.K.) ima nesumnjive prednosti od svake druge (Delhi-Madras-M.K). Pre svega prolazi kroz ravnicu reke Ganges, kroz predele koji su uvek pretstavljali srce Indije, kroz stare gradove kao Benares (...) tako#er je najlakše (...) posetiti projekte kao što su Sindri, Bhakra, koji su zna!ajni za !itavu Indiju. Pre svega, bilo bi poželjno uklju!iti u taj program i posetu Dehra Dunu, kao simboli!nu posetu Vrhovnog komandanta JNA vrhovnoj vojsci. Ova poseta bi proširila obim i zna!aj posete. Osim toga, u okviru ove posete bilo bi i najlakše organizovati i lov. Potrebno je ista"i, da se nijedan od indijskih rukovodilaca ne bavi lovom, ali je prili!an broj oficira koji su veoma dobri lovci. Sa druge strane religiozno stanovništvo u ve"ini je protiv ubijanja životinja, i prelazi verske predrasude samo u onim slu!ajevima gde ubijanje zveri neposredno koristi stanovništvu (opasnost od tigrova, leoparda). Nije poznato da je koji gost vlade poveden u lov do sada i tako#er treba ra!unati sa tim da su indijski maharadže sa svojim lova!kim priredbama profanisali lov na divlje zveri. U ovom pogledu bilo bi možda poželjno ostaviti inicijativu indijskoj vladi" (AJBT, KPR I-2/4-1).

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 38

153

TITO KAO TURISTA...

Turisti i doma"ini se, uglavnom, drasti!no razlikuju po kulturi i jeziku, dok ih deli i prostorna izolovanost. Turista je obi!no smešten u hotelu, hrani se u restoranima i ne koristi gradski sabora"aj (Van den Berghe 1996, 552).12 Na sli!an na!in su do!ekivani i primani Tito i njegova supruga Jovanka koji su !esto bili smeštani u palatama ili vilama. U Italiji su imali smeštaj u predsedni!koj rezidenciji, dok je u Boliviji jedna vila bila preure#ena za njih. "Šefa jugoslovenske države i njegovu suprugu do!ekali su i pozdravili ispred predsjedni!ke palate, koja im je stavljena na raspolaganje, gradona!elnik Vinja del Mara i predstavnici provincije" (Mandi" 2005, 84). Ali, !ak i kada Tito nije dolazio sa suprugom, velika pažnja je bila posve"ena smeštaju. U prvoj poseti Indiji predsedniku FNRJ i njegovoj užoj pratnji je bio predvi#en boravak u palati predsednika Indije. "Ranija palata engleskog podkralja Indije, sa velikim baštama, okruženim zidom i dobro obezbe#ena od prezidentove garde. Palata je prostrana i ima dva puta više soba nego Buckingam Palace u Londonu. U slu!aju nedostatka prostorija, jedan deo osoblja može biti smešten u Hyderabad House, velikoj palati ranije vlasništvo vladaoca države Hyderabad" (AJBT, KPR I-2/4-1). Iako nije ispitivano kako su drugi državnici putovali i kakve su imali prijeme, iz svega navedenog, može se zaklju!iti da Tito, socijalisti!ki državnik, koji je zastupao ideje mira, pravde, jednakosti i putovao sa ciljem njihovog širenja, smanjivanja uloge blokova u svetu, kao turista se istovremeno oglušavao o svoje sopstvene vizije, ideje i ciljeve.

Tito "na 101 na!in" Zvani!ni cilj Titovih poseta nije bio turizam. Ove me#unarodne posete su imale "važnu ulogu u povezivanju Jugoslavije sa zemljom doma"inom i uspostavljanju !vrš"ih veza" (v. 60,&7 2007), stvaranju povoljnijih prilika za jugoslovensku me#unarodnu politiku i razvijanja ideje nesvrstanosti.

Do2eci Tita Titov turizam se može posmatrati iz perspektive turizma vladara ili velikodostojnika, "nedostižnih" ljudi, bogova koji su hodali zemljom13 ili iz ugla da je 12

Vikensova poredi turisti!ki doživljaj sa totalnom institucijom kao što je zatvor zbog diktiranosti i organizovanosti dana, kao i nemanja kontakata sa širom populacijom (Wickens 2002, 848). 13 U poseti Africi i "obi!ni !obani su znali ko im je došao u posetu, znali su da su došli ljudi iz Evrope, beli ljudi koji dolaze sa najboljim namjerama prema njima, njihovi prijatelji (...) I mala djeca klicala su kao i naši pioniri rije!i na našem jeziku i pjevala su naše pjesmice da bi nas njima pozdravila" (Tito 1962, 344). Iako to nije predmet ovog !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 39

154

MARIJA KRSTI$

"Tito (...) bio car!"14 U svoje vreme, Tito je bio jedini državnik koji se susreo sa svim državnicima sveta osim s Adenauerom i De Golom (Betica, prema: 6839:0,&( 2007). "Tito je najve"i GOSPODIN koji se ikada rodio na prostorima Jugoslavije i šire".15 Kada je bio u Vatikanu 1971. godine, sa papom pozdravio stoje"i. "Ni taj gest nije prošao nezapažen, jer Papa prima u audijenciji sede"i, i gosti mu ljube ruke" (Štaubringer 1980, 238). Ne samo da su Titu omogu"avali kraljevske do!eke, ve" su se prema njemu i odnosili kao prema kralju. "Tita su na londonskom aerodromu Hitrou do!ekali i pozdravili britanski premijer Džems Kalagan i li!ni izaslanik kraljice Elizabete II lord Oram, što je bio izraziti izuzetak za protokolarne obi!aje ’Gordog Albiona’" (Mandi" 2005, 600; v. Kostin 2003/2005). U Amanu, u Jordanu je bio postavljen crveni tepih od aviona do aerodromske zgrade, a do!ekao ga je sam kralj Jordana. Pored toga, Tito je "nasledio" kraljevski voz, kasnije nazvan "plavi voz" (%&'&8*&45,&( 2004, 101; Štaubringer 1980, 63), brod Galeb ali je imao i svoju jahtu Podgorka. Tito je na Galebu obavljao državni!ke poslove i do!ekivao državnike (Štaubringer 1980, 91-92), primao i razgovarao sa inostranim politi!arima (Nick 1982, 140), pisao i slao telegrame, pisma i izveštaje (Tito 1962).16 rada, bilo bi zanimljivo napraviti paralelu izme#u ponašanja Tita i aktivnosti i delovanja Isusa Hrista s obzirom da je Tito bio ateista, harizmati!ne li!nosti. Na primer, ova scena podse"a na dva novozavetna doga#aja (cf. Luka 2, 8-20; Mat. 21, 8-9¸ Mar. 10, 13-16). Dalje, o Titovom životu o kome, uprkos mnoštvu podataka, nema dovoljno pouzdanih !injenica, bilo bi heuristi!ki plodno ispitati te pri!e kao vrstu self- made man stories. "Imam jako srce. (...) možda za to mogu da zahvalim svome selja!kome porijeklu, upornom radu, tome što sam u najranijem djetinjstvu, prije nego što bih otišao u školu, ve" u pet sati izjutra morao tjerati kravu na ispašu. Jer, moji roditelji su imali mnogo djece i svi smo, tako re"i !im bismo prohodali, morali raditi, svaki je imao svoj zadatak. Možda je, dakle, taj tegobni život u!vrstio i mene, tako da sam mogao da izdržim mnoge oluje i teško"e na mome životnome putu" (Tito prema: Štaubringer 1980, 302). 14 http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=4514. 15 http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=3174. (O opre!nim stavovima v. isti sajt). 16 Galeb je brod koji je doživeo neobi!nu sudbinu. Inicijalno je napravljen kao brod za prevoz banana 1938. u Italiji pod imenom "Ramb III", da bi tokom Drugog svetskog rata služio Nemcima kao minopolaga!, kada su ga 1944. potopili Englezi u rije!koj luci ()*159&( 2009, 40). Duga!ak je oko 116 metara i visok oko 8, 7 metara, ima pet paluba i nosivosti je 1, 93 tone http://www.b92.net/kultura_old/ index.php ?view=2&hgl= amerikana&did=17321; v. Biluš 2006. Dostupno na: http://www.naci onal.hr/articles/ view/24238/ [decembar 2008]; http://www.klub-susacana.hr/revija/clanak.asp?Num= 54-55&C=9; http://hr.wikipedia.org/wiki/Galeb_(brod)). Sa morskog dna je podignut 1948. godine, obnovljen u Puli i preure#en kao školski brod JRM ()*159&( 2009, 40; v. Štaubringer 1980, 28). Posle rata je preure#en u rezidencijalni brod Josipa Broza Tita koji je on koristio za državni!ke posete i odmor. Dostupno na: (http://arhiva.glasjavnosti.co.yu/arhiva/2006/04/25/srpski/VE06042402.shtml). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 40

155

TITO KAO TURISTA...

Oblici Titovog turizma S obzirom na to da je granica izme#u putnika i turiste zamagljena (Culler 1981) postavlja se pitanje u kolikoj meri je Tito je bio putnik mira, a koliko putnik radi zadovoljstva, odnosno turista? U ovom odeljku "u ukazati na koje sve na!ine i zbog !ega je mogu"e smatrati Tita turistom. Prema Koenu, postoji više mogu"ih teoretskih pristupa turizmu u zavisnosti od toga na koji na!in je mogu"e razumeti turizam, odnosno turisti!ko iskustvo s obzirom da su u pitanju ljudi, a ne posude u koje je mogu"e sipati sadržaj. Samim tim i Titov turizam se može razmatrati iz više razli!itih aspekata koji su na implicitan na!in prikazani u prethodnim poglavljima. Turizam se može shvatati kao vrsta demokratizovanog putovanja, odnosno, naglasak je na putni!koj komponenti turisti!ke uloge (Cohen Posle raspada SFRJ, brod je preba!en u Crnu Goru, da bi ga crnogorska vlada prodala Amerkancu gr!kog porekla, koji ga je transportovao u Rijeku i planirao da ga koristi za sopstvene potrebe (http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/04/25/ srpski/VE06042402.shtml; http://www.b92.net/kultura_old/index.php?view=2&hgl= amerikana&did=17321). Prema podacima iz Politike, Crna Gora je, ve" oronuli brod, prodala ga gr!koj firmi !iji je vlasnik Džon Papanikolau planirao da ga obnovi i iznajmljuje kao ekskluzivnu jahtu bogatoj klijenteli ()*159&( ibid). Na http://www.seebiz.eu/hr/seebiztrend/auto-moto-nautica/galeb-uskoro-ponovno-plovi%3F,3805.html mogu"e je pro!itati da je nakon Titove smrti, brod služio obuci mornara JRM, a da je tokom rata u Hrvatskoj prevozio izbeglice i namirnice kao i da su vlasti Srbije i Crne Gore prodale su "Galeba" tvrtki Placid Sea i brod je potom dotegljen u brodogradilište Viktor Lenac, gde je trebalo da bude obnovljen, ali izgleda da gr!ki brodovlasnik nije imao dovoljno sredstava za taj poduhvat ()*159&( ibid). Galeb se 2006. prodavao u sklopu naredbe zbog nepla"enih ra!una za održavanje od Papanikoalua koji je više godina držao brod vezan u rije!kom brodogradilištu Viktor Lenac i duguje više stotina hiljada dolara (http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/ arhiva/2006/04/25/srpski/VE06042402.shtml; http://www.b92.net/kultura_old/index. php?view=2&hgl=amerikana&did=17321). Prema vestima B92, gradona!elnik Rijeke je planirao da brod pretvori u muzej (http://www.b92.net/kultura_old/index.php?view=2&hgl=amerikana&did=17321). "'Galeb' je ostao na mrtvom vezu kao garant za pokri"e tih (Papanikolauovih - M.K.) dugova, vreme je prolazilo a on propadao. Ministarstvo kulture Hrvatske je 2006. godine proglasilo 'Galeb' kulturnim dobrom i tada je grad Rijeka odlu!io da ga otkupi i pretvori u nesvakidašnji muzej, ali do danas se u tom pravcu nije ništa u!inilo zbog sudskih sporova koji su se oko njega vodili" ()*159&( 2009, 40). U aprilu 2009. godine je predvi#eno da "e biti prodat na aukciji najboljem ponu#a!u. O!ekuje se da "e to biti Rijeka koja ima pravo njegovog prvokupa i planira da ga obnovi i uredi kao muzej koji "e biti trajno ukotvljen uz njenu obalu. Kao i o njegovom vlasniku, tako i o Galebu postoje razne pri!e. v. http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=4402; http://www. leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=3493; Prema razli!itim autorima Galeb trune u Kraljevici, Tivtu, Rijeci. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 41

156

MARIJA KRSTI$

1974 i Pearce 1982, prema: Cohen 1984, 375). S tim u vezi može se ista"i Titova uloga koji putuje radi širenja ideja miroljubive koegzistencije, aktivne neutralnosti i kasnije nesvrstavanja. Pored toga, moderni masovni turizam može predstavljati ekspanziju aristokratskih putovanja – o !emu je ve" bilo re!i. S obzirom da na svojim putovanjima Tito ide u lov, turizam može predstavljati i vrstu modernog aktivnog odmora, odnosno rekreacije (loc. cit.). Tito u zemljama pogo#enim fašisti!im napadima, obilazi groblja i spomenike žrtvama fašizma te tako Titov turizam predstavlja i vrstu tradicionalnih hodo!aš"a (loc. cit.). Uprkos svim lepotama koje je Tito video i doživeo, on je uvek žudeo da se vrati ku"i. esto je u inostranstvu postajao nostalgi!an. "Mi se u Mongoliji nalazimo ve" nekoliko dana i moram da kažem da se dobro osje"amo. Naro!ito je bilo prijatno u lovu (...). Ljudi su nas nevjerovatno lijepo primili, a na do!eku su bili i predstavnici vlasti i Partije u Ajmaku. Osje"ali smo se kao da smo u Hercegovini i njenom kršu..." (Štaubringer 1980, 217). Sli!nosti sa zemljom porekla omogu"avaju da se turisti ose"aju dovoljno sigurno da uživaju u neobi!nostima koje ih okružuju u drugoj zemlji (Cohen 1972, prema: Wickens 2002, 846). ak i zbog ovakvih pore#enja inostranih krajeva sa SFRJ i želje da se vrati ku"i, Tito podse"a na turistu. "Odli!no se osje"am. Samo bih htio što prije da stignem u domovinu" (Štaubringer 1980, 54). Mada, mora se priznati da ovo i nije neuobi!ajeno s obzirom da je Tito provodio i preko tri meseca na putovanjima. Iako turizam u SFRJ nije imao zavidan položaj, Titova putovanja nisu prepoznata kao turisti!ka, zato što su imala svrhu koja je nadilazila individualne razloge – Tito je širio ideje pokreta nesvrstanosti, koje su njihovi pobornici smatrali univerzalnim.17 Samim tim, Tito je izbegao da dobije etiketu "turiste" jer su njegova putovanja imala opšte!ove!anski smisao.

I posle Tita – Tito Cilj ovog istraživanje je bilo utvr#ivanje postojanja i analiza turisti!kih aspekata u Titovim politi!kim internacionalnim putovanjima. U ovom radu nije pravljena razlika me#u putovanjima na osnovu njihovih karakteristika, od17

"Doktrina nesvrstanosti se ne može ograni!iti na politiku zemalja u razvoju uopšte, bez obzira na to što problemi razvoja zauzimaju jedno od prioritetnih mesta u programima nesvrstanih zemalja, niti se može svesti na politiku ’tre"eg sveta’, odnosno, novooslobo#enih zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike, iako je problematika ovih zemalja najzastupljenija u akciji nesvrstanog pokreta. Radi se o univerzalnoj politi!koj doktrini, koja je prvi put stavila na dnevni red totalitet me#unarodnih odnosa i to ne sa stanovišta !uvanja postoje"eg pokreta, ve" sa stanovišta njegovog korenitog menjanja" (<0'38&93 1982, 6). Sli!no i Petkovi" smatra da je nesvrstanost predstavljala izraz opšteljudskih vrednosti (Petkovi" 1985, 17-18). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 42

TITO KAO TURISTA...

157

nosno sli!nosti ili razlike u politici koju je vodila zemlja doma"in i Jugoslavija, iako je to element koji je mogao da uti!e na prijem i do!ek jugoslovenske delegacije na !elu sa Josipom Brozom. Na osnovu toga kao je Tito priman u zemljama "narodne demokratije",18 Sovjetskom Savezu, zemljama NATO pakta ili u zemljama !lanicama Pokreta nesvrstanih verovatno je mogu"e utvrditi neke dodatne analize koje su meni promakle u ovom radu – ali smatram da takva uža ali detaljnija analiza, zahteva posebna istraživanja. Kako piše K. Smit, funkcija organizovanog putovanja predstavlja uspelu kombinaciju mogu"nosti pustolovine, novina i bekstva s obrazovnim iskustvom, uz garantovanu sigurnost (Smit 1983, 192). Titova putovanja, pored politi!ke imale su i turisti!ku funkciju. Putovao je sa suprugom i saradnicima, imao je turisti!ke vo#e i vodi!e, stanovao je na najekskluzivnijim mestima, pose"ivao najpoznatije spomenike kulture i rekreirao se. " ovek-turista putuje da bi putovao. On ne"e da prizna, me#utim, da putuje bez razloga (...). Turista obilazi sve što je muzej, muzejljivo, muzejoidno u jednom narodu. Na ovo se nadovezuje i sve što spada u !udesno ili bizarno, bilo da je prošlo, sadašnje ili futuristi!ko (...), obilazi sve što se može nazvati pitoresknim (...)" (Hirš 1983, 216). Iako postoje autori koji smatraju da aristokratska putovanja nisu bila glavni podsticaj za razvoj turizma ve" nastanak industrijskog kapitalizma (Böröcz 1992), u ovom radu nije bio cilj da se proveri i ispita ta teza. Cilj rada je bio da se istraži jedan aspekt Titove li!nosti. Tito kao "humanista", "mirotvorac", politi!ar, "bog", "self-made man", "aristokrata" i državnik su samo neki od aspekata koji su uticali da se Tito, ideološki protivnik kapitalizma i buržoazije, i sam ponaša kao kapitalista, potroša! i što je još interesantnije, bude prihva"en kao takav. S tim u vezi ne treba smetnuti s uma da obilasci i neformalne posete, sve!ane ve!ere i kulturne manifestacije su, tako#e, predstavljali prilike za razgovore sa zvani!nicima zemlje doma"ina koji su doprinosili uspostavljanju veza Jugoslavije i drugih zemalja, potpisivanju razli!itih ugovora (o prijateljstvu, posleratnoj saradnji ili ekonomskoj pomo"i) i u!vrš!ivanju razli!itih dogovora. "Traganje za politi!kom alternativom i ste!ena veština ’manevrisanja’ u svetskoj politici podrazumevali su putovanja" (%&'&( 2005, 298). Njegovo putovanje u Indiju i Burmu krajem 1954. i po!etkom 1955. godine, prema nekim autorima 18

Vlast "narodne demokratije" se odnosi na komunisti!ke režime koji su posle Drugog svetskog rata nastali na sovjetskom modelu i vode poreklo od marksisti!ke tradicije (Hejvud 2004, 149). Države "narodne demokratije" su isticale prava radnika, seljaka i sitne buržoazije na vlast dok su u stvarnosti one bile tesno povezane sa politikom Sovjetskog Saveza (60,&7 2007, 133). Jugoslavija, ehoslova!ka, Poljska, Albanija, Bugarska, Ma#arska, Rumunija i okupaciona zona Isto!ne Nema!ke su pripadale ovom tipu zemalja (ibid, 133). Na Petom kongresu KPJ je iznesena koncepcija o "narodnoj demokratiji kao specifi!nom obliku diktature proletarijata i o mogu"nostima uspešne izgranje socijalisti!kog društva u postoje"im uslovima me#unarodnih odnosa i me#unarodnog položaja Jugoslavije" (Petranovi" 1988, 217). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 43

158

MARIJA KRSTI$

predstavlja najvažnije korake za potpuno posve"ivanje Jugoslavije principima nesvrstanosti (Rajak 2005, 95; Petranovi" 1988; v. Kulji" 1998, 271).19 Prema Rajaku, U Indiji se Tito više upoznao sa na!elima nesvrstanosti, uspostavio kontakte s Nehruom i otvoreno se izjasnio protiv pripadanja bilo kom ideološkom i politi!kom bloku. "Obilazak Praga i Bratislave, susreti sa !ehoslova!kim državnicima i razne audijencije omogu"ili su Josipu Brozu Titu i jugoslovenskoj delegaciji da upoznaju ehoslova!ku, njenu istorijsku zaostavštinu, monumentalne objekte, kulturu i obi!aje, da upoznaju najzna!ajnije državnike ehoslova!ke i da se susretnu sa diplomatskim predstavnicima drugih zemalja i raznim delegacijama" (60,&7 2007, 143). Prema Sovilju, poseta ehoslova!koj je omogu"ila bolju vezu dve zemlje i !vrš"u saradnju. Tito je znao da treba i umeo je da se izbori sa neistomišljenicima. Kada se vratio iz Indije i Burme 1955. godine posle 72 dana putovanja, politi!kih pregovora i lova na tigrove u Indiji, izjavio je da veruje da je taj put krunisan u punoj meri o!uvanja mira. "Ima zlobnih glasova koji kažu da se mi zanimamo turizmom, ali to govore oni koji su protiv mirne saradnje, protiv koegzistencije... To su oni kojima progresivne i miroljubive snage smetaju da opet bace svijet u najve"u katastrofu koju je ikad doživio" (Štaubringer 1980, 55). Na osnovu ovakvih Titovih izjava i polemisanja s apstraktnim "zlobnicima" i želje da se predupredi optužba za "turizam", oprezno bi se mogla izvesti pretpostavka o strahu od prepoznavanja veoma zna!ajnih motiva putovanja. Pored toga, posle Titovih poseta (kao i posle inostranih putovanja njegovih saradnika), podnosili su se izveštaji gde je predsednik bio i kad, ko je sa!injavao pratnju, o !emu su se vodili razgovori (AJ, 130-633-1046). "Poseta Predsednika Republike Tanzaniji, Zambiji, Etiopiji, Keniji, Ugandi, Sudanu, UAR i Libiji, karakterisali su srda!an prijem, prisnost doma"ina kao i široke spontane manifestacije prijateljstva doma"ina ovih zemalja. (...). Lideri ovih zemalja ocenili su posetu kao zna!ajan doga#aj i pozdravili predsednika Tita kao velikog revolucionarnog državnika, neumornog pobornika politike mira i me#unarodne saradnje, protagonistu ideje nesvrstanosti u savremenom svetu i velikog prijatelja afri!kih naroda, kako pre, tako i posle izvojevanja njihove nezavisnosti" (ibid).

19

Bogeti", s druge strane, smatra da su kontakti uspostavljeni još u ranom posleratnom periodu, u Ujedinjenim nacijama, iako ne spori važnost spomenutih Titovih putovanja u cilju organizovanja Pokreta nesvrstanih (Bogeti" 1990)... "I putevi (u Indiju i Burmu - M.K.) su umnogome proširli horizonte, konkretizovali poglede i obogatili iskustvo i znanje o svetu van Evrope i Amerike, unutar kojih se do tada razvijala aktivnost Jugoslavije na me#unarodnom planu, omogu"ili identifikaciju onog što je suštinski zajedni!ko i sli!no i što može poslužiti kao baza okupljanja, što je na osnovu svega dovelo do definitivne i odlu!ne orijentacije jugoslovenske spoljnje politike na povezivanje i saradnju s ovim zemljama" (ibid, 19). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 44

TITO KAO TURISTA...

159

Na osnovu postoje"ih teorija o tipovima turizma (Nunjes 1983; Cohen 1984, 378; Rapport and Overing 2005, 358; Wickens 2002, 835-842) i na osnovu iznetih podataka o Titovom turizmu, može se zaklju!iti da su turisti!ki aspekti Titoih putovanja20 obuhvatali rekreativni, edukativni, kulturni, elitni, organizovani i programirani turizam. Iako turisti uti!u na zemlju u koju dolaze, Titov jednosmerni turizam nema vidljive materijalne koristi za zemlju doma"ina, niti su izraženi efekti akulturacije (Nunjes 1983, 100-101). Titov turizam je pomogao da se !uje o tim zemljama u Jugoslaviji i da se uspostave kontakti s njima. Turizam uti!e na lokalnu zajednicu da se uklju!i u šire nacionalne i internacionalne sisteme (Cohen 1984, 385). "I ja i svi mi koji smo tamo bili ubijedili smo se u još ve"oj mjeri da je neophodno potrebno da se tim narodima (u Africi - M.K.) što prije da ekonomska pomo", i pomo" u ljudima, u kadrovima, jer oni koji su tamo bili nisu vodili brigu da vaspitaju nove ljude, da stvaraju kadrove koji "e znati da vode svoju zemlju kad je oni napuste" (Tito 1962, 345). Istovremeno, Pokret nesvrstanih imao je velikog uticaja u otvaranju SFR Jugoslavije ka drugim, prvenstveno azijskim i afri!kim zemljama, upoznavanju sa tim zemljama putem prevo#enja literature, filmova i putovanjima.21 U inostranstvu, Tito je bio politi!ar, gost i turista. Uprkos tome, iako primarni cilj putovanja nije bio turizam po sebi i za sebe, postojala je jaka komponenta turizma aristokratije. Može se re"i da je u pitanju zaboravljeni tip turizma – aristokratski turizam, iako Tito nije bio tipi!ni aristokrata zato što je on bio selja!kog porekla, politi!ki deklarisan kao socijalista i komunista. U zapisima o Titu na putovanjima, on je predstavljen kao narodski !ovek, koga vole njegovi podre#eni i prema kojima se on ponaša kao prema ravnopravnima njemu. Tito traži da jede podvarak na brodu Queen Mary na putu za Njujork, brine za zdravlje mornara i njihovu bezbednost i sigurnost za koje prire#uje prijeme po povratku u Jugoslaviju (ibid.). U rituelnim22 i turisti!kim situacijama su zna!enja i pravila svakodnevnog života promenjena (Graburn 1983, 21). Ono što se u normalno vreme ne bi doga#alo – da predsednik lovi tigra, turisti se doga#a – i predsedniku se prašta. Titov turizam jeste delom bio aristokratskog karaktera zato što mu je omogu"avao spektar manifestacija koje su nedostupne obi!nom turisti kao i politi20

U radu su razmatrana samo internacionalna putovanja !ija je osnovna svrha bila uspostavljanje kontakata i razvijanje saradnje me#u zemljama. 21 http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/t6535.sr.html. 22 Tito je pra"en i do!ekivan javno i sve!ano i može se re"i da Titov turizam ima sve odlike onoga što MekKenel naziva turisti!kim ritualom: fazu odvajanja, odnosno odlaska od ku"e, liminalni period koji predstavlja vremenski odre#eni boravak na neobi!nom mestu i fazu agregacije, odnosno povratka u svoju zemlju i povratak na posao (MacCannell 1976, prema: Graburn 1983, 11-12; Li! 2002, 115-118). O složenoj strukturi putovanja kao višestrukog obreda prelaza u tradicijskoj kulturi v. Kova!evi" (1985, 133-142). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 45

160

MARIJA KRSTI$

!aru na poslovnom putovanju i, što je još zanimljivije, Tito je bio jedan od retkih jugoslovenskih turista u inostranstvu. Tito sebe nije smatrao turistom, ali se ponašao kao jedan od njih. Uprkos tome, Tita putovanja se ipak ne mogu poistovetiti sa turizmom, zato što su bila poslovne prirode, ali su imala turisti!ku komponentu. Svrha turizma je zadovoljstvo, dok su primarni ciljevi putovanja Josipa Broza Tita bili politi!ki kontakti i politi!ke veze. Uživanje i zadovoljstvo u socijalisti!kom društvu nisu bili prepoznati kao ciljevi turizma.23 Titov turizam je na internacionalnom planu služio u politi!ke svrhe, kao i cilju ja!anja svoje mo"i i privilegija (Gorsuch and Koenker 2006, 8), dok je istovremeno funkcionisao radi zadovoljavanja li!nih aspiracija i težnji. Turisti!ke želje i putovanja su samo jedan od aspekata Titove li!nosti. Samim tim, i ovaj rad ne pretenduje na sveopšte razumevanje Titovog ponašanja i njegove državni!ke aktivnosti, ve" pre predstavlja podsticaj za šira istraživanja li!nosti i dela Josipa Broza Tita. S tim u vezi, i naslov poglavlja "I posle Tita-Tito" predstavlja shvatanje da je nemogu"e u celini razumeti doživotnog predsednika SFR Jugoslavije, koji je istovremeno bio generalni sekretar KPJ, komandant Vrhovnog štaba, predsednik NKOJ-a i !lan Predstavništva AVNOJ-a (%&'&8*&45,&( 2004, 104) na osnovu jednog aspekta njegove li!nosti, ve" da su neophodna savremena i sveobuhvatnija interdisciplinarna istraživanja.

Literatura )*159&(, =. 2009. >&80, "?325@" A018345 '.B54. 3#'*!*)$, 26. '3*8: 40. Biluš, M. 2006. Titova plove"a pala!a na bubnju. Nacional [online], 03. april. Dostupno na: http://www.nacional.hr/articles/view/24238/ [C5D5'@3* 2008]. Bogeti", D.1990. Koreni jugoslovenskog opredeljenja za nesvrstanost. Beograd: Institut za savremenu istoriju. Bogeti", D. 2000. Jugoslavija i Zapad 1952-1955. Jugoslovensko približavanje NATO-u. Beograd: Službeni list SRJ. Bogeti", D. 2001. Titovo putovanje u Indiju i Burmu 1954-1955. i oblikovanje jugoslovenske politike nesvrstanosti. Istorija 20. veka 2: 65-73. Böröcz, J. 1992. The Structure of Europe and the Advent of the Tourist. Comparative Studies in Society and History 34 (4): 708-741. Bracewell, W. 2006. "Adventures in the Marketplace. Yugoslav Travel Writing and Tourism in the 1950-1960s". In Turizm. The Russian and East European Tourist under Capitalism and Socialism, eds. A. Gorsuch and D. P. Koenker, 248-265. Ithaca: Cornell University Press. Bratko, I. 1980. Titovi putevi mira. Rijeka: Otokar Keršovani. Burstin, D. 1983. Od putnika do turiste. Kultura 60/61: 30-61. 23

Kako ukazuju Goršuh i Konker, iako su turisti bili prepoznati kao deo socijalisti!kog društva, socijalisti!ki turizam je trebalo da bude svrhovit, isplaniran, proizvo#a! znanja, racionalan i delotvoran, u cilju obnavljanja fizi!ke i mentalne snage turiste. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 46

TITO KAO TURISTA...

161

Cohen, E. 1979. Rethinking the Sociology of Tourism. Annals of Toursim Research 6 (1): 18-35. Cohen, E. 1984. The Sociology of Tourism: Approaches, Issues, and Findings. Annual Review of Sociology 10: 373-392. Cohen, E. 2008. "Tourism". In International Encyclopedia of the Social Sciences Vol. 8, ed. W. A. Darity, 398-400. Farmington Hills, Mich.: MacMillan Reference Books. Culler, J. 1981. Semtiotics of Tourism. The American Journal of Semiotics 1 (1-2): 127-140. %&'&8*&45,&(, E. E. 2004. )*'&43 – 012093D >&80,0/ :.283 2&;9018& 1945-1954. 4.!#%*5$ 20. 1,)$ 2: 97-121. %&'&(, F. 2005. "E5C5:5*" B3 45C9. 010@. – A*&20/ &180*&4& C&A20'38&45 10D&432&18&;:5 -./0123,&45. G 6$ +,0,),%#- &# 57/#*.!#8"#5 1%#&*, .*. H. 6. <018&(, 295-315. E50/*3C: E32:39020I:& &918&8.8 6)JG. Dragi"evi"-Šeši", M. 1983. Turisti!ke potrebe kao kulturne potrebe. Kultura 60/61: 150-173. Encensberger, M. H. 1983. -edna teorija turizma. Kultura 60/61: 11-29. Gorsuch, A. and P. D. Koenker. 2006. "Introduction". In The Russian and East European Tourist under Capitalism and Socialism, eds. A. Gorsuch and D. P. Koenker, 1-14. Ithaca: Cornell University Press. Graburn, H. H. N. 1983. The Anthropology of Tourism. Annals of Tourism Research 10 (1): 9-33. Hejvud, E. 2004. Politika. Beograd: Clio. Hirš, F. Ž. 1983. Od hodo!asnika do putnika lutalice. Kultura 60/61: 211-233. Judge, D. 2008. "Aristocracy". In International Encyclopedia of the Social Sciences Vol. 1, ed. W. A. Darity, 173-174. Farmington Hills, Mich.: MacMillan Reference Books. Kardelj, E. 1977. Razvoj socijalizma kroz najrazli2itije oblike. Sarajevo: NIŠRO "Oslobo#enje". <0'38&93, K. 1982. 9,.1%.!$"#.!. E50/*3C: L918&8.8 B3 A02&8&;:5 18.C&45 M3:.28583 A02&8&;:&+ 93.:3. Kova!evi", I. 1985. Semiologija rituala. Beograd: XX vek, 133-142. Ko,3;5,&(, L. 2007. :"!%#&#'#/*5$ !%$";*<*5,. E50/*3C: 6*A1:& /595320I:& D5983*, 109-153. Kranjc, M. 2008. Atentati na Tita (14). Strah na "Galebu". =,8,%>, "#1#.!* [online], 5. 4.9. Kulji", T. 1997. Tito do vlasti (1937-1945). Strukture, procesi, li!nost. Tokovi Istorije 1-2: 56-79. Kulji", T. 1998. Tito: sociološkoistorijska studija. Beograd: Institut za politi!ke studije. Li!, E. 2002. Kultura i komunikacija. Beograd: XX vek, 115-118. N.8+3*, O. & >. P58*0,&(. 2005. E32:39 . B3A3C9&' 8.*&18&;:&' ,0C&;&'3-:*5&*3Q5 &C598&8583 :*0B :0918*.:D&4. A5*&M51&45. G 6$ +,0,),%#- &# 57/#*.!#8"#5 1%#&*, .*. H. 6. <018&(, 177-193. E50/*3C: E32:39020I:& &918&8.8 6)JG. Mandi", B. 2005. Tito u dijalogu sa svijetom. Novi Sad: Agencija "Mir". Mates, L. 1980. Predgovor u Maršal mir, Z. Štaubringer, 5-9. Zagreb: Globus. K3czak, A. 2001. "Aristocracy/Nobility/Gentry, History of". In International Encyclopedia of Social and Behavioral Sciences, eds. N. J. Smelser, P. B. Baltes, 737-193. Palo Alto and Berlin: Elsevier Science Ltd. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 47

162

MARIJA KRSTI$

K&2390,&(, E. 2006. P*0+.4320 13 >&80': J51,*1839& 93 '3*/&9&. 3#'*!*)$ [online], 13. 15A85'@3*. Nash, D. 1979. The Rise and Fall of an Aristocratic Tourist Culture. Nice: 1763-1936. Annals of Tourism Research 6 (1): 61-75. Nick, S. 1982. Doprinos Jugoslavije akcijama za miroljubivo rešavanje sporova me#u nesvrstanim zemljama. U Društvene osnove jugoslovenske politike nesvrstanosti, 138-143. Beograd: Centar za marskiszam univerziteta u Beogradu, Marksisti!ki centar organizacije SK u Beogradu. Nunjes, T. 1983. Turizam u antropološkoj perspektivi. Kultura 60/61: 100-110. Petkovi", R. 1985b. Nesvrstanost i kulturni razvoj. U Kulturološki aspekti politike nesvrstanosti, 15-27. Beograd: Centar za marksizam univerziteta u Beogradu, Marksisti!ki centar organizacije SK u Beogradu, "Me#unarodna politika". Petranovi", B. 1988. Istorija Jugoslavije 1918-1988: Socijalisti2ka Jugoslavija 19451988 (knj. 3). Beograd: Nolit. Rajak, S. 2005. In Search of a Life Outside the Two Blocks: Yugoslavia’s Road to Non-Alignment. U Velike sile i male države u hladnom ratu 1945-1955. Slu2aj Jugoslavije, ur. Lj. Dimi", 83-105. Beograd: Katedra za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta, Arhiv Srbije i Crne Gore, Institut za noviju istoriju Srbije; London: Centar za istraživanje hladnog rata LSE. Rapport, N. and J. Overing. 2005. "Tourism". In Social and Cultural Anthropology. The Key Concepts, 353-360. London and New York: Routledge. Rose, D. 1996. "Capitalism". In Encyclopedia of Social and Cultural Anthropology, eds. A. Barnard and J. Spencer, 83-84. London and New York: Routledge: 83-84. 60,&7, K. 2007. P01583 -01&A3 E*0B3 >&83 R5+0120,3;:04 '3*83 1946. /0C&95. ?#)#1* *.!#%*5, 1-2: 133-153. Smit, DŽ. K. 1983. Organizovano putovanje. Kultura 60/61: 188-210. Sobe, W. N. 2006. "Slavic Emotion and Vernacular Cosmopolitanism. Yugoslav Travels to Czechoslovakia in the 1920s and 1930s". In Turizm. The Russian and East European Tourist under Capitalism and Socialism, eds. A. Gorsuch and D. P. Koenker, 82-96. Ithaca: Cornell University Press. 6839:0,&(, =. 2007. ">&80, :.,3*" :30 +&8. 949 [online], 9. 3,/.18. Stojanovi", D. 2006. Turizam i konstrukcija socijalnog i nacionalnog identiteta u Srbiji krajem 19. i po!etkom 20. ,eka. Godišnjak za društvenu istoriju 13 (1-3): 41-59. Stojkovi", M. 1982. "Uvodna re!". U Društvene osnove jugoslovenske politike nesvrstanosti, ur. Z. Stojiljkovi", D. Vulovi", S. Stefanovi", 113-118. Beograd: Centar za marksizam univerziteta u Beogradu, Marksisti!ki centar organizacije SK u Beogradu. Tarner, L. i Dž. Eš. 1983a. Varvarin i turista. Kultura 60/61: 62-81. Tarner, L. I Dž. Eš. 1983b. Politika sun!anog pojasa. Kultura 60/61: 139-148. Tito, J. B. 1962. Govori i 2lanci 12. IX 1960-29.VI 1961 (knj. XVI). Zagreb: Naprijed. Tito, J. B. 1981. Nesvrstanost-savjest i budu@nost 2ovje2anstva. Sarajevo: Oslobo#enje. Ti"ac, O. Tragom galebovih putovanja. Suša2ka revija [online], 54/55. Štaubringer, Z. 1980. Maršal mira. Zagreb: Globus. Van den Berghe, L. P. 1996. "Tourism". In Encyclopedia of Social and Cultural Anthropology, eds. A. Barnard and J. Spencer, 551-553. London and New York: Routledge. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 48

163

TITO KAO TURISTA...

Wickens, E. 2002. The Sacred and the Profane. A Tourist Typology. Annals of Tourism Research 29 (3): 834-851. Yamashita, S. 2001. "Toursim". In International Encyclopedia of Social and Behavioral Sciences, eds. N. J. Smelser and P. B. Baltes, 15797-15800. Palo Alto and Berlin: Elsevier Science Ltd. Izvori )*+&, -./0123,&45, 63,5B90 LB,*I90 ,5(5, . 85:18.: )-, 130-608-1004. )*+&, -./0123,&45, 63,5B90 LB,*I90 ,5(5, . 85:18.: )-, 130-633-1046. Arhiv Josipa Broza Tita, Arhiv Predsednika Republike, . 85:18.: )JBT, KPR I-2/4-1. Web stranice http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=4514 [decembar 2008]. http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=3174 [decembar 2008]. http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=1645 [decembar 2008]. http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/04/25/srpski/VE06042402.shtml [decembar 2008]. http://www.b92.net/kultura_old/index.php?view=2&hgl=amerikana&did=173 [decembar 2008]. http://www.glas-javnosti.rs/clanak/vesti/glas-javnosti-13-09-2008/tone-titova-jahtagaleb [decembar 2008]. http://www.klub-susacana.hr/revija/clanak.asp?Num=54-55&C=9 [decembar 2008]. Titova krstarica. Galeb uskoro ponovo plovi? http://www.seebiz.eu/hr/seebiztrend/auto-moto-nautica/galeb-uskoro-ponovno-plovi%3F,3805.html [februar 2009]. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2008-0605&feljton=3839 [februar 2009]. http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/t6535.sr.html [novembar 2008]. http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=32982 [mart 2009]. Vizuelni materijal Kostin, Sergej. 2003/2005. TITO. Posmrtna biografija. >525:0'A39&S J>T/Beograd: Visionary Thinking D.O.O.

Marija Krsti" Tito as a Tourist Yugoslavia's foreign policy orientation and the country's role in the nonaligned movement made it possible for Josip Broz Tito to behave like a tourist. This paper aims to show what kind of tourist Tito was and what !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 49

164

MARIJA KRSTI$

elements of tourism are to be found in his travels. Tito’s travels were to be contextualized into an aristocratic tourism and the creation of his personality cult within the Yugoslav political system. The paper will also highlight the contradictions between the official communist ideology and the undisputed leader’s actions which have the characteristics of a capitalist tourist. Within this contradiction, the vindicating mediating factors, "the policy of peace" and the nonaligned movement as the rationale for most of Tito’s travels as a tourist, were also backed up by the absolute impossibility of publicly drawing attention to the travels of aristocratic luxury unbecoming to the leader of a proletarian movement and of the working class struggle for power. Key words: Josip Broz Tito, nonaligned movement, Yugoslavia, tourism, travels.

Marija Krsti" Tito en tant que touriste La politique extérieure yougoslave et son rôle dans le Mouvement du nonalignement permettait à Josip Broz Tito de se comporter en touriste. L’objectif de ce travail est de montrer quel genre de touriste était Josip Broz Tito et quels éléments du tourisme accompagnent ses voyages. Les voyages de Tito seront contextualisés dans le tourisme aristocratique et la construction du culte de la personnalité de Tito au sein du régime politique yougoslave. Egalement seront mises en lumière les contradictions entre l’idéologie communiste dominante et le comportement du leader sacro-saint doté de caractéristiques d’un touriste capitaliste. Dans cette contradiction, les facteurs justificateurs : celui faisant de Tito un médiateur, celui de ''sa politique de paix'' et enfin le mouvement de non-alignement comme base de la plupart des voyages touristiques de Tito, se trouvent encore renforcés par l’impossibilité absolue de dénoncer publiquement les voyages touristiques de luxe aristocratique, luxe inapproprié à un leader du mouvement prolétarien et de la lutte de la classe ouvrière. Mots-clés : Josip Broz Tito, non-alignement, Yougoslavie, tourisme, voyages Primljeno 20.09.2009. Prihva eno: 5.01.2010.

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 50

-  ;-

+

+

1. < &' "&$&   !? D-  ' 1  "- %  '    - , #    #      #" ##   " ',   '       - # --   #. "- %    -  .  "- %,  # - "- % #    -  '  1 00 ' 00.   #, -  ' %   00 ' 00 -% ,  "  "    /  ' %. D-  '      "'  (  ' ,   ,  , #% , #  .) # - '   ",  "   #    / 1 / 1    ## # ". - ' 1 3-  00 ' 00 #     ># -   # "#  . %-,  -   00E   00 #-  00+   + 00 (E   , 79. # 2;;B).

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 51

   

 # "-,  - , -,  / /

 #'    # -   " # "-, / 00#    "' 00,  #   '    "## #   /- #  #   /   -  '  . 3# "-   ' ,  1, -   1

 - 1  '  , -  '  # # 00  –  - ' 00,2      # 00  1 - ' 00    1  00- '   #  "  ' %- %    1 # 1, 1  1

  1  #00.3 +-  - - '  4 #  00   "   , #"    '      4     %#     "'',4   "  -# #   ,   ' , #   . -      #   0000 - '  "  --   . +   # "-   '  # # ##  #

- '  " "   /4,    .  # " - '  " "  " 

 "     -  #   -  % # "-   ' .     # "-   '  00  –  1 - ' 00   -   "   . %', . & ',
. >, 3#   - '   '# #--  ,   "  D  # 00C {  00,  . BF. , 2;;8. 87. 3 . %', . & ',
. >, op. cit. 8;. 4 . %', . & ',
. >, op. cit. 87. 2

110

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 52

    

 1    - '    # " , ,  '    %    1  ". 4# -,   "#"-- # # #  -# 00 '  00     # -        1 - '   ' , -  "%###    -  1   ",  , #, ###  %  #  ". = #  "#-  - 1 # 1  '  1  #      #  #, "- % #  '  # #  -/  , #,      00 '  -   -  4  00   #  "  -   00 '  - " -00   - ##  - - 1 -.    #   00##- # "-#00  - '   # 00 00 #"   ' #  # 00   00.5 D-  ' ,  " -  #   / 1    1     # -  # # "- " ,  '  " / ,     %   "   #      / -  #   '    - -  ,  - -  -   # 

-    " 4## . +  - 1  '   #  #    " -        

   -   '          # - -# (#, - -   - #)      1 . 3, -4# -,  5

E. J#    , ## # "-, , 2;;F. 2B.

111

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 53

   

"   /#         # " #    - .  .6 " -  '  # " " 4   1  " %  ,  " 4  - # .   -    1  . D-  '  -# 

 - '   1 # 1  '    #    , #,  , -   # #' #  .  " 1   -  1  ' . 6"-      '  #  -  1 -    - -# 

      "   1      '  #/   "#  -/    '  " 1 " -   #  " 

#' ,  , -, -/ #   #  " # 1 .

/  #'  " %  %   - 1  '   3#    "'  +      #  # #  '      - 00    00 (|. &# (#.) + .    , 2;;B. , 2;;B.) #  -  -#    ' (" , - - / )    - - ' -. !-  " 2;;9.  #     ,   -, # -# -#  - ' "   -' #  . (http://www.serbia-tourism.org/srpski/kal2/ main.php?mesec=0),   - #  '  " 2006.  #,      1 -' #    -,   " " -   -' "   . #  # -'#   . "  "   "  -  # % # 00  - ' 00 3#    "'  +     /        -  '  "  1 # #   # . 6

112

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 54

    

+ #         - -  ' -   # - # - :  ,  #, # ,   ' , # , ## ,   , #% ,  Z ,   ,  , # ,   ,   # . +- # - ##  "   -  '   -#    ' # #  ' #    '  ,7  #   #   #   1 8  " " 1  .9 + #  #  # ' " 1     '  -#,   #  "#   "  # '' #  1  #   - 4 1  . 34   - -#   4  - 1  '   ##     # ". 4# -,  "  '   #  -    #   # 

-#  '   -  ' -  ,   ,   # "%# - "- -.

. J , 3---  #    '  , 3# , 2006.     #   /    - -  ' - # 0000, 00D  00, 00 00, 00 '00

00E   00   #"    "  1  -  # 4. 9     -  -#  '  - -  ' - # "    / 1

 #' , " 1 # 1 ##/ , -     '  " 1  - 1 - '  #     (http:IIwww.slaninijada.org.yu/index1.htm). 7 8

113

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 55

   

E/  -  '   -/   -  =E


+35 /   

 

& ' (+-   ') 6  ' ( ) 5  ' (+-)   (%') +   ( ) E%   3-  5-% ' ()  % (  ') #'   (  ') 3#  (+  ) +-   '  ' !# ( +) ' (@) + ' (D  ')  ' () 3# (+#  ')   ( ) >#   (=  ) @  ' (5Z' ) "  (+- )  ($/ ')  ()  () o   ( )

@   # D# 

  '  #  ##  #()     #%   Z       #  +   &# 

D5  1990 1996 2001 2001 2002 2006 1986 1999 1998 2000 2003 2006 1985 1999 2003 2000 2003 2004 2003 1997 2002 2005 2001 2002 1997 2001 1988 2000 2004

114

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 56

    

$" -# #        -    - 1  '  "# " -% #,   #  " #.    # /  1    1  '   #        :  !    1985-1990 4 1991-1995 1996-1999 6 19 2000-2007

@  -  '  #  #  #  1  " '  . " '   1 %   -#"  - ,     -  " '   - # -   "    - ' . 6  / %  -  # # -  " ' , "  #-  #     " 7AA;.  4 #   #"  '    1 " 1  "#  , # #-  #, % -   1 - 1  ' ,   # #   " '     "   '   1  " -     19. 5 1   #'   #"  "-4#  1 " 1   -    , '   1    1 - 1  #'  ( , ' , ' ). 4# -,    "-   - 1  '  -/ #     "

  '   - - - ,   

- #/ . 3 "    " "  1 - '  #- # '# 00 00    # # - # - #### ##. 115

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 57

   

2.  &( "&$& ,   ! – %   %&'    # -  ! – 7 +   # #   " /# ,    " -  , #  #  #   %  

 %#  # # #.    #     "# -  ,  "#- #' #   #  -  -  -/   .    ] 3  1988.    "+  ",   --  # ''+#   #'',   -   -    #. $   ,  1988.  ,  # "  #  

%#,  - " 1 '  , # #,   % #    . +           %#, ## #,  %#, , ˆ  #.  "            -1  " -    #' -. (E#  ,  " +  , D C @, 7A. 2. 2;;8.) #&  ! – ' !7  ''   ' 00 /  2B.  # 7AGF.  . H  " #  : #  1 , E -  # , C- ,      , ' 6%, J4 6% = 3- .     "#  -      -  #   #    /      '  %. (. J , op. cit. 67)

116

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 58

    

00  # – -#   -   #  @  –   # --  #.     -  

,  

% #  # . 3 -       "#- -   ' -     ' #  %.   #       ', # #,  #"  '#, '  #          '  %. 6  ,  '   ',  .     ' ...00 (0. J , op. cit. 92) %  ! – .& .&7 $#/    ' =-%  "# ‰C#/

‰, #" -  1   1   1 ",     # - #  -  7. ‰  #‰. (D  <7.G.2;;<.) &'2 ! – '7 #   - -#/ D" E# , %   "4,    1    #- #%   -   "#- -   # # # #%.   - # " '      "#-. C -   $#/  /,  - -#/  -      F-B # #%.  -  --  - " ' ,  - "   #% " -  . (D ' E# ,  ' 5 "'     ' $#/  / # 3##, +#  , 7 -  2;;B.)  -    $   -  -  # - 1  ' ,  #   -- # " '   , -   -  -  .  # # # 117

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 59

   

3#        '   " "  %# #  -     "  % , #     #  '  -   -   (

%)  - - #.10 +  1 "-   , -  -    -  #/

 -    - '    4# # # - # #' #. +- -  - -  -    -      - - '   -     '  "/ "4#   - #  -. 3  #  #   '  - - # -  00 '  00 -      "4 00-  0

"-  #      # ' # 00-4# #'  00  # .11  "    "-4#    - -  '    "# # % #  -   - '   . 3    #     (http://www.slaninijada.org.yu)    #    '     # 00- -   " -  0
0  # #    #, # - #" -,    - " , '  " D  #  # ,     1   ,     #,     '# ##   -00. } #  1  #    '    -  '  #   , # 7AGF.  #,   /   -   #  -  #  7AGB.   ##   ' #, #,  " - ## 00  00. (. J , op. cit. BA-70.) 11 . J , op. cit. G9.  -  "  ##  "/ # -- " #   " #  " 3#   "     "- 00 #   '00 -       ' . 10

118

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 60

    

+' -    – - '  # ' a "-#    - #'  – /   # '    -  - -    " # #' a - .   - '  . 3

# , # # -# # /   # #   - ##  -   - - / . C   1  % # +- "# > -+%   ,   ,    " 00+    - #00. + /     "  #   -, ## 1 , % ,   ,    -  1 ,    1   #-   # #' 

-        -  --   - # - ' "   #-'   '  "-. 6"#  #- ' # "    "   ##    --   #   -- ,  - -  - "  . 5 - - '   "-,  #  #   , #   # - '  #   "   -  1    ,   # # -  -,  -     ## 00 00 # #  -  1 -%. $"      1 # +++6-#,  -%

   # # > # #   '  

     #  #  #

%     '  "-     - / #%  - -. +- -# " , #  '   , #  #  > , # "       119

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 61

   

   #'  00  #' 00.12 # # - - '  # '  "-#  00 -  00   # - - #  #. 3 # -    ,  - #  # ' 1   ,    1 -,  1   ',   .  #  - -  -     -    ##, #, 1  " '#.   -  ,     #  #  " ',     "       # -   -   # +++6-#   ". 1 .13 3   '    -      #    "  #  #  1 -    00 "  00  -  #    '  . +    ' '    -  ,   # +- "#, #  # '    C#  . 5' 1 "- #   

 # #  '  '  "-     #       # '       +  .14 12  #  " "    "/     %    -    -#   -      # # " - '  "-. 13 5 +1# 1- #   -  #   -'   -#  # ~. _. Ravies – O. Khlevnyuk, Stakhanovisme and the Soviet Economy, Europa-Asia Studies, Vol. 54. No. 6. 2002. 867-A;<. 5 1- # # %    U. Tuckley, Was Rural Stakhanovism a Movement?, Europa-Asia Studies, Vol. 51. No. 2. 1999. 299-314. 14 5   "   +      +1%  # - #  3  +% .

120

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 62

    

- - /   "   #% - #"    '   "  / #,   - #/    '  #- # '  "-,   -#,  ,  , /  - '   -  -   "-4# '    (  ),   "  

   ",  - . +1  # C#  ,       +1

-    - #"-,   %   "-   -  - '    -   # -  1  . 3-   -#    #  -  1  #    #  #  " '  - # "  # -, 1-  #-- #  # 00  1  1 00. 3-     #00 / %# " ' # "1%## - #   "'  #"  # " 4 1   1  #"   -,  "1%## '  -   ' - '    -     00'    100  -  . 3  -   -' /# ,   - 2;;<.   # 3- # #" # 2A  -

77A - 15 #"   # #  E   # -  .16 "  -     % # -  # – " 0'  27.   2;;<. # #   .  "#-   - 005   "  00. 16   #      E 6#   +   %   : 00      #    23. - " -   -' +  #  2;.   2;;B.   # 2;.<;  # 1# 0#0 # - +#00. (http://www.mpriv.sr.gov.yu/co de/navigate.asp?Id= 58&offset=1) 15

121

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 63

   

+ - '    -    -    -%   #      show business #   #  ,  " ,   -  -#" .17 6"  '    -   #  00 #00 #" -  #   # 1  "4 # %   # #   '  "  " # 

00  #-  00    # "     "-%  - - -#--  7; 1    "-%,   - -# -   %  1 -    -   - " 1    # %  # 4   . # #" # -  - -4# %  -

  1   - - # - +# , #-, #-    - # - -  - #" -. 34 , " - ,  " # - 1 # 1  "4 4  %  1  "  - - # #   1 #   -       - -%.18   " -  1   # # (.   "  -#"  # + 6-#)      # 00-  100   # '    C#   #  / # #, = #, 5  , + #. +#, +%#, +#  ' ... 3   #  - - -  -      -4 "4      00   "  -#" 00. 5         " -  -   # 00-
 " 00 00 " 00    # '   - #. 18   -'  1  "   1   -  1 -,   "/ , #  #  # / ,      #  #  . 17

122

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 64

    

3.  &( "&$& ,   ! – "  "  ! +'   –  '  00 ' 00  "'    1  1 - '  ! - ' 19  # #/  00"#00 0000 00a00 #  #'   "  " #- 1    -  4 /  "-    #  # " 1 00###-  1 #00. +- , -      # -    ,   , #   "  . $" "  -    1 #  # # - '   #        - 00 00   1 # "    #  # D# , -   1-  # +     # 005 00 #   ' 20. +  - '  #   / -  "'  - # - /      - -    ,   1 -  ,   # #  "'  " 1 00 00. @      - - ' -      # #  #  00 #  ' / 1  #'  – - , #   1  "' , / 1  - , -  00.21 19 . ># -  , !  # - # – #%  -#"  - 4-, D    # +$, F2, , 2;;8. F<-65. 20 5 -   '   #  /# #   -   # 6   , D%  =, , "  -  > ,  #  # 00@  1 00 #  #. 21 . ># -  , op. cit. FG-59.

123

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 65

   

1 "-    - 1  '  > #%  #   1 - ' , " 1 - 1  '   E     +  ,    2000.  , "#  00#   - 00   -# 00#00 - ' # "  #      1 - 1 '   ,  , # %   " . 5   '  "- % 1 00- 1  ' 00    00#   #00 /   1 - "  " %    -#   " #- # - ' #, ,  -   - - -   -#    .       "     . 3 # - -    "4  ##    # " " I  " "  ' #. $ "- %   '   #  #%# ,   -# #   - ,  #  '   #'  " # -#" - " - " " # -  ##.22 #%#     " " " 1   '  1   '  '   

'%# # #' -  - "  #  # # -  '   "  '  #   ,   %# . > ##  ,   #  - "    '  ,     #     -  #  # '' , "  00  '  00,  % -   ' - #' -   " 1 " # # # "- "  #"    -+#  7A9;   # #  - 005  "-#00. (E  U. ToVkoviK-Stulli, Usmena književnost nekad i danas, Beograd, 7AG<. 229. <7A). 22

124

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 66

    

-#  ' #  / %  - # ' #      #  ' "'  ,  # - #  '  #  #  1   1

# %  1 . 5 -         " - " #1 ,  # 

#  '  /   ' -# "  /    "   " -# # / 1  . + # , -  # ' - 1 -      '   -   #      -   %#  00#  '  00 #  # #' # - ' . $   #  '   "  65=E5J@  # 65=E5J@. $   - 00 ' -00    -

 #  "4   #  #   #   #'  ( , 

%) #  , " ", 00- 00   00-  00         '  %. $  -   - - -  ' -    %  ' 65=E5J@ (  # E%#

#%  # 3##)    '  -  . $   #   #'   ,  - # E%#,     1  #'   # #%   ' 1 / 1  #'    #   - -    ,   ##  # "   1. 3   #'  #   '   # (  ##/   ##/  23, 1 #     #  '  ' '     ##/  /)   /  / #   #  " '    -# 23   # # - '# #   "   ##/  .

125

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 67

   

-  #   # "-%  1 "#. $ -4##

 '    "4 (#   )    #   #'    "'      - ' #.  "4 ->  #' -5 "'      " '          -  - # - #   " - ' ,  #  -  , "      , /   ##   # - ' #, ""  #- #    .24 $   - "- #  "' #  #%###      / # –    #/  / #  # ". 3#    "'      -   -        /.  ,   '   ' %#  #   '   #%### 00- ' 00 # # ## ##.   "' ,   -  -- -# "   -   "'        "  #'  "' -   "' -. 3   #   # 00 "'   00  ##24 3         ' # "    00 00 . 3#-     '  " 7AG9.    : 00+  # "#    -  ,   #, "   #      # , - -#       ', %  -00. ( - . J , op.cit. 92.) /  -   , -#       ',     '      # -  -# -   - "       %     1  "'  (++6).

126

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 68

    

/  4    -  #  # #  "   #   # 00+  00,  # 3#  1#-  ##/  00   ' 00.

4. -' ! &'! – % 0 !  '  ''  & '$ $00.  %     %   #/  #  "#, "-% -  "#    -   ## - 1

  – 3-    # -- #   /     -#   - '  "  Z " .     / %   1 #   #/ "#,     '

"#  Z#,  "#    -   # # - 1 . 5- - ' -  ' #,

      ", #  # - %   -     ,     #  '  - -    " .  # #      

 # # - #. +     "      '-   '-  #- . { - '      - #, #" # "   ' %# "  1 - 1 . #  #   - " 1   ,  "     #  '- '4- #. $- - ' "   # " - ' -  # -,          ". #            # -. C  # ' "  Z "    -  +   "     %  Z  #   #  . 5 ' # - 127

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 69

   

", ' #, , - -, ,   -   #    - , " - #  #  # "' - ,   -#   ##. 5 -   1     4-   -   # .   = E    # ',      #    # / '4 .    

       . $##       .    " -/    " #  - '  # - " ,      

- " # -  #  -   # 4 # -  - #- - -. $  - 5  /   "/   " % 1 -  #     -   #  - # .      "  "#  1        - ' "#" - " -. 6" "        / # 

 '  - %' "#  %   ##,   Z 1  -   - -  . - &7   - '  - -  ,  %  +-' #  -   #     1  .  - # % # "      C '  -    " #'.   /  #   ' # ,   %

  # "   #  #-  6     - .   =66 "$7  Z #   "   + +#  ,  5 "'   ,   -4 " #  #   -  -  # ## . E  " -, --, #" $ " +    " " '. 128

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 70

    

 ' /    %  "4  6 C   - 2,5 1 " "   -. /

"      Z  4   -   ,   / 800 -. $  "'  =  

#  /,   Z    " #    7.;;;  '  - 1,   #.''25
-  Z  D  "  

" +  " @   " +  " >'  {  (#    "-) D   3-    "  %  "4  %   % /    %   D4  "- # -# "/    1  # 
-  '  3 '  1  '#   "/   - !    5 " 5 "'    25 N. TizumiK-S. TojeviK, Qrva 00Qatlidanijada00 u Sremu, Rnevnik, Novi Sad, 9.septembar 2002. godine.

129

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 71

   

$     '  $  #   '   Z  ##   00# 00  ' .     " " ", '# -# - ' ,   #  # #   '  1   '  '# -     ". #  %  00- "/  " % 1 -00   #  '  #. +  #   ' , -4#  # "    00 '  00   # %   #  # . $ - ##    #'  #  '      #/  00 " 00, 00"  00  - ' ,  # - '   "  - - -,     ''  - ' #  -   1 - '  E , + 
. # -, %    -#" "/ , -    - "     "  - -"  # #  ,  " 

   ,   "         - -   "  %    Z #. 3 -  #  ##-#-  # . #%#     " '  "-. $    #   '  #   #'   #   - ' 

% "#      /  ", #  #  ,  " # - # 00 00  '   - '   -   # #   "   -  - /-. $ - ' %#  / "  #  # # -#  '  –   "/     -#"-"  ''  "'   '  /# ###-  #     "-. 130

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 72

    

5 - - '  # '  ,  %    ' ,  - " "  -   # "# '   ,   1 " #  "' - #. $   #'  -    " # -   "  ",   # -   – "  %   %#  # – , -

 , # -#    1  "   -  ## 00  00  # #   '  "  -  00 '  '# 00  -  Z   -  #.
-   '  '  Z   -   # 4 # - "- –  '   -  00- -00  - #' # #%#     #'  # -# - ' #  #  - ' - / - /#   -#' 00- 00,   "4, /   -  # % #   . + # #' #,  "  "  "  -- ' -, - "/    1 '/    Z     -     # "#  00" - "00.   -  Z  5    Z  # - 00 #00  - " "%#     - #  Z  #" "#  #    1 -   

  ".   -   -  -# "       ' - 4 %,        00 00  ' -

1       00-##00 "     " " "' - "#  , -   # % -  - - ' 131

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 73

   

.26 + # ,     - 00

 ' 00    -  %   ' #     #  /%  

# -/ % -  - ' . D -     #  # 00 Z 00   00-   "#" -  00- '00    "-. E    1   - 00#    00 " #  '         " -    #  # " #  ,    . $ #    # -

  # 00- 00 #" , ##, 1#, % . =   "  /  00- %' "#  %   ##00,  " -# - ' #     " - -  -,    4  "- # -#,  # -  00 %  +-' 00. $4     "  1  '  $  #   Z  -      - 1 #     Z     #4 # %   "    #    1 1 ' . 4# -, - / - '      #  "  

  # - ##  "  ". E    Z     00 '  00 #        00 %  "400  % " # '#   " 1  ,      ". #   00-   '   00,  -   - #' #  %   

   "  ",  -   # - ,  26

"    #     00 00.

132

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 74

    

# - ,  "     "4      ".      -  -# " # 00- #  '  #00 "#-  

'   %# "   1  "  1 - 1  "  - 1  " "        " #  ' -.

6. +'" &' ! &'! – #&  !27  '  00   '  /  26.  # 1985.  . H  " #  : #  1 , E -  # , C- ,      , ' 6%, J4 6% = 3- .     "#  -      -  #   #    /      '  %28. %    1 / 1 00   ' 00   J  #  " 003---  #    '  00. (. J , op. cit.) 28 $  - "#     '     %      - '     00 ' 00 "   ' #  # # %#  #  " - # - , ' , #/  ' , " ,   # %' . 00  # – -#   -   #  @  –   # --  #.     -  

,  

% #  # . 3 -       "#- -   ' -     ' #  %.   #       ', # #,  #"  '#, '  #          '  %. 6  ,  '   ',  .     ' ...00(. J , op. cit. 92.) 27

133

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 75

   

(...)     '     %  -    / #  -  #  # 3#  . ...      '    # # 

- # (    ). (...)  1    -       7AGB.     % 28   ', 7AG9.   F7, 7AGG.   B<... 5  1 #   '  #  #    # 060... #   '  /  22.  # 7AGB.   #  00 # '# .0029 + #   '  "    

  00 00: 00 #  3#    # "#   '.  #   '  , #   "  ## 0  0   - " -%  - –  "   %   '  - .   ' #   -    28 # '. =  / 

- # # . ", # ## '  #  /   (...)   "   ' #   "   . +  00   #     -. C  , "  -#" ,   # " %#,  # -    "#.   #    0   00    '  # # # -  #. 5   #  ,     '  -,  ...      '. +     # - #"- "       #   ' ,       1 -   -  # " # # .  -    3. C., # . +.   . .,  4 #  --.  # 29

. J , op. cit. 67-69.

134

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 76

    

      ' ,   "  - "   '.00 30 00E    (...) -   # #   ' #. C%#  -  " ,  - - 

 "'   %. 5 - '     ,   '#  '#. '     '  %   ' # 8A,F m   % #  00. 5 "'    "  #        #/   '.0031 00@   '  /  29.  # #  00. 5#   ' #  "# > # 003# 00. 3# ' # -   -     '# ## 7;7 -   # -# -# # # D  #  # .0032 00   '  7AGA.     "- ,   - '     . 3 1  3# #       1 %  ' (...)   #  /#  " #... 3# '    '# ## 7F; -  # ' ##  %# # '# . 3 7AGA.         1 - 1 # '. (...)    

 "    ' " '    "  - 1  #.  '  " - " '  " 

 ##-#-  -, -  

" -  .0033

. 3#- , # # ,  ,  +.  - .J , op. cit. 9;. 31 . J , op. cit. 97. 32 . J , op. cit. 9F 33 . J . p. cit. 9G-79. 30

135

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 77

   


-   '  D  "   ' >'  > #  1   '  '   # (# ') 3-    %   ' – - , "- 

-4#  % # ' #  

    "     ' 3-   " - (/)  "  " #%  - + # % " - \#
-  '  C   (

%) "/  # 1  / " 3#  3- #   # 5 "

D# 4 - ## 5 "'   

136

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 78

    

$     '  3#    '  / - -  #    "  '  1  ' , 

" -  %#   #. -  -    -    #   4#  ' %-     "  #  -  '  "#.34 $  #    ' ,    -    -  " - 3# ,   # - # ,      -  # # # -     '  /.      - '    # 1 - 4 # 00"%#00: 00 0   ' 0   # " ' ,       . 6.0035 4# -,  #  #    '  1  -

  # - #  00 00  1   ' .36 5  1 #   '  #% #   -  # " 3#   -  # # #4 1#-     -  '  -. 3   '  , -/   , - # #3/    '  "'  ""  1 - '    #  '  "  -,  4#,    # -##. 3 -#  : 005 - '     ' 00. "  "   -1    -# ""    1  #  - - # % 1  -    '  "'    # ', -#   # #  

  ,  "/ -# . 35 . J , op. cit. B9. 36 . J , loc. cit. 34

137

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 79

   

% # 00 '  00 - '     -      # ##   '  #4

 - ' . $%#    ##   # " # #      # #  00#   ' 00 -  ' - "# # ,   # "- - # '  -  19G9.   # -   -   '  "  .37 C   (

%    %  #)   '  -  -  4        '   # / - '  # 7AA;.  . $ -  #  # - #  '  1  ' , "  "-, "  " 00## #- 

-00,  -  , -  #,   ' .38 $   -   ' - %#  # #

-  "-    "/  00# 1  / 3# 00.   -   '     - "    " # #    '  ?   '    "   # -    #'  '    #   -  #  C# .  -

  # -  -  #,   -     - -  -, #    '  "     1   #  " '. 3   -  -   #  ' 3  /  -  . ( - . J , op. cit. 9F-76.) 38 . J , op. cit. 9G-9A. AG. 37

138

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 80

    

1  '  – 

%# % #   '. 4# -, "         #  # "%  3#  # E  , +  ,   C#  ,    -  , 

  . E     '   "- -# # # # '  # 00D  #  # 00  00#00   3#   -

. $1    # % - 00#/00   '  #   /%  #   0000 "  - /%  #- -#     "          # #  "  D      #   1 ' . 3 

   4#   - 00 00, 0000     ## - - '  . -   -  # #    ' ,  - -  -, 3#   00  00 1    '  

     # " # 00-   #  1   '00 #  #  '  #   - -

"-- - . 3#     "4  "       '  , , " 1 # - - ' . $  -   - 3# '   #  00  %# 0039 #- , /%  ,   , # , #1  , %' , "  %# 

   .      1    '  -# -  " - - - '   "4##   ,    # #    - - -  '  #    # -'    '    -,  39

. J , op. cit. 7;7.

139

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 81

   

#- - #,  ' -    1    '  #- # -  " 1,  1 - 1 # 1 # # 3#  .40 +   "  - "  

    #   '  " ' -  # #  # "%  # -   -   -41    -   -  /  "/ #  - #  ' #    ' . $4     "  1 

'  '  #4  -   # # " - - -   '  # 3#    1  -# -# #4   " 1 '  '  # 1  -  - "  " #   '. 3  1 # #- #    ,  #, - ##, # #, - ##, ' , ## #-  #, +$-#,  # / 3# ,  - #  -

" 3# ,  - - #-  "' -  3# . (. J , op. cit. 7;8-105.) 41      -  -    "%  "      # # -

' - - 2;;9     #  #   -   --  # # 6    # 4 - 00#4 #00  -- #-'#,    #     #- 3", \ # E- #. 5   # -   1 '  00  00  - / / #  # "-%  . (00+  #  6 #00 #  # 0000  A.;2.2;;9. 00 #/# -  3"#00 #  # 00D  00  17.02.2007.) 40

140

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 82

    

 " ,  #   ' , # # 00#     1 # ' #- 1  #     1,  1  100. 00(...) .+.,      # -,    #,  # # '#. (...) # ' . C.    - ',  #    ' - " -  .0042 "   1 # ',    '    ' -,      # ' #  -     %#    " 00 %# # '#00.43     '    # % # # 1   ' # # D  #  # 

     " %    '   

# #/ # " -#   ' # 7AA7.   00 ' 3# ', E J  + -  3  #   

 #    1 #   ' "  /#     "   '00.44

7. &$&   ! ' ' & $ &' - -  '  # #  # "#-     1,   "   1, .   #   / ,   #  "  - ' . #  #   #    "   1 -   #   . J , p. cit. 9< 78. 00 #       # ' C- . -   - "  #,     -#,  #   ## "     " "  # ' %  ' - #.00 (. J , op. cit. 98.) 44 "    00 00, . 3#- ,  - 003 "   '00,  - . J , op. cit. 81-82. 42 43

141

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 83

   

 " '    #- ' - #%# # #  # ##, " -     #   #%# # #  #   #' # #  ,  #, # "-     " - 1  '  #  # ## #   #.
-   '   # /   #   1     - - ' -   -  '        '. > -   '  -    -    " # #  - # -   #4   # '  # -  -" 

#/#   - - ' . 3 / "  "    -  '   #  - .45 5    " # #   ' /#  7;;.;;;   ##  ' +  # #      
# -  - /  -. 4# -, -'   #  # "   1 "    #   1  "##  # -4# #  - "#%   0000 #   1

   '  7AGA.                # - -'#    - 7AA7.  ,     '  #  : , # #

%#. (. J , op. cit. 9;-7;;.) +   # #    . (http:IIwww.slaninijada.org.yuIinde‚7.htm) 46 +. C ,   "  / #, , 7772.   2;;<.† .   , E - #,  -  '#, 

    '#, D  , 7A.2.2;;8. 45

142

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 84

    

# 1 :    - -,   ' " # 1  1 - # #/-  #,  

" ' "-% (  47    -),   ' "   ,     ,  ' # - - #  .     #%#  # - 1  '  # # #  # ## +     " 

 / 1 48  # "- 1 '

 #  1 - '  #  # #   1 ' . /  - ##  -  '   --  / - '    ,         # -   ## ## 1 - ' ,  # -   " # "- - 1  ' .   #  '  ##     -   " # "-    47 . 7AGA.   #  "'  #   '  00 -00 # 3# #    #  ' " &  . (. J , op. cit. 9G.) 48 /  "'  #  -   3#    "'     /    . # "   -    / --   "       -  #  -   #

"#   - "-.  #  - -  #4      - # +    -   #  " #  /  00# "-00. +  -   "  # # "- #   -   - "  #  "  -  ,    ,  #  1   . (E  . 6  – Š. . C , E +  7G;F-7AAB, , 7AAB. 2F<-2B9. . 6  – Š. . C , E +  7G;F-7AAG, , 7AAG. 9-7<.). 3# " , #  (2;;8-2;;9)     "  # # "-.

143

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 85

   

1 00-/00.49 $ -   # /  #'     # "-- (3#    "'  + )   - - -- #-#  #-# #  # ## +  #   - # - "-% 1 ''   -I- #  - / #. "    / - 1  '     "/  -. 4# -, #  # 00    00   3#    "'  +  -  '  #   "   "- "  1 - '    #   -  , - , ' ,  , - , ,   -  #, " 

#   . .50 +  '  # # "-  # , "  -#,  ' 35+-,    00- '  - # "--00 "#-# #- , #-#,  , , ,   -  , , "  #   - ' .51 5  #   "# #  #  1 - '     - # "-   # # 00- ' 00 # "-  "# -  '   "## "      " !    #     "  #

# "-  - # 00- 1  ' 00       "    #   "/

"# #        "   ##-   "-# (00      ' ...00),     #- -  . "  "   # -#, " #   " #  - % , "  -,       ' ,   %. 50 A. &# (#.) + .    , 2;;B. , 2;;B. 51 . %', . & ',
. >, op. cit.
144

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 86

    

- 39. 4# - # "- # - # /- 12-15.   2006.  : ''3 , # # # – 14.  ,  "#  + $ >& " ' $ #  # #  -- #,   / -  # E  +    #  "  

    # "- #  "-% . 3 -  " -%   ' -,    - -#  %  - '  –   '  # 3#  , +   # #, ##  # !##, +  , - D/4  E   /4,  ' #  { , =  # ...0052 $  #  / - 1  '  # #  - #     #   # # # #   1 ' . 3  # % "  '   -  '  -# #  #  #   #. + # , '  # - '  #%#     '  #  -    - #          - ' .    " '  # %   1  "4,   , ##    # ,         -  '   "       #%# # #    4  . 5 , -, "  

 '   #%#    -/    -      #- # "  I ,  -   -   #  " '  #, " 52 http://voltage.nsfair.co.yu/kalendar06/turizam/index.html.   #/  ''   #  --# ##     #  # # ' # "- - 00- '  # "-00   '  .

145

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 87

   

  .   -   1 % %# # #    #  . 3   #  - # -  -  -   -   "  % 1 - 1 '   # 

 '# - . #, "  4 1    -/  #   1 % #  - 4#  -  #    ' . @    #    ',   "    % -#  , 

 "  /% -  #   "#.      #    '  /    " - "#-  # # -   -

'  " . @ #  %- "# 4   #    ' -4#     ' # '

 % -   " #  #  -/, 

 - #   #  -  3#    '     1 -/. 3 "    '    -   ' % - #    ',    # ' % #  "4,     " ' "4 #   - ##-  -.53 3     # " #   #   #" " -      #    E  + ,  #-   1 '  1   00#/   ' 00    #  --  . $ # - - 1  '   -#   - # # #    # 1  "4  ##   -# - ,  # #,  -  -. 6 -  '   2;;;.   # # " #        #"  #-   - - '  . 53

146

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 88

    

8. &$&   ! *  &'&  ' &  $ % &%  !$   #  #   -  " ' -   # -   - # "- -  - # " . 3  #   - "  1 ' % #"    #   '  "-%  "    "-    " " "   - /   . 5   #   %    - -    ,  ", #-    /- #  - 00    "-%00. #   4   "   %  00##- 4#00  , #" -  '  /   /   #  4, ' . 5  #   #'   # # - " #  # -  '- "   4 -  "    "",   '     #  . 6"     00-  -  --00   " ## # # # #/    #     ,    - # "- 1  00"#/ -  1 %# 00. 3-    #     - %- #,  - =#,   7AF;- 1  ,54    #   #  -#

#  #  -    # " -'  '  00 #  00 # 0000        #  - " # 

00  00 "   -  #   - ' - % #   " . (E  .  , > , ##, F7. , 7AG7. # .  , +-   - 

 # 2 +- #, , 2;;7. F;-61.) 54

147

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 89

   

"-% -  - #  -, #     

 #   # ". +  "  1 #    -     " 1       "       00 00. +- -  - 00 00       -# -     --  #   1 ## 1   , ,     %- " #     -/   #  "-% .        #  # ' #   #    

   #   #   % -#   #"   - - - 0000.  #"  '    - %   -  - -/-  # - 4     , % -, %   1   # # .  -   1 /  -        

 # %   /   00"#/00 " # "-.    # /# "#/ 1 " #  # # /     1 - #  -   0000 %# - --  CNN-#     "- "#-     -#"      '   # #  ".55  " # .  ,   3#    "'  + ,    "  " # -     ++N-#,      -         00  - -00,  # 00 / - ##,  ,  - -  - "   "00. ( - % # 0000  7G # 2;;9. http:IIwww.serbiatourism.org/srpski/vesti2/v3_vest.php?&id=;9;7 7A7AFB<2) {  " # #  "  #-#  #,  - +NN-a je   -  1  "    -  -#"   " "1 . 55

148

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 90

    

  00  00 per se  # / #  1 #  "  "   00  00    "## #  #  & , D, *  + '      -  "  -  '- "#    #  %     1  , /#%, #- #-% ,    "  "/, ", ,  ,   .     "  #.56    '   #  #   #   #4    #   # 1  # + #       ##- 4#57 "-  -  "  -  4# #"#    - 00-00. 3 "  # ##  -  -/  #  -#  -,  #  - -  -  4 -  #   -#   -.   #  "    #  

'          #   #   "   # #   . $ #    #  #   -  " ' - - - #        #,      -  '  #   -   , -  '  %# ## #. 3 '   # - -  ' -  1   "# ,       #  #   #  ,   "

"   #" -# - ,   -   #

   4   #   #. 3 +  -/    "   -  -. . http://www.youtube.com 57 E #  #   ## 4    " "   - -  1 '  1 #" #4 . 56

149

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 91

   

   # "#   -  # ,  0000,   #   # 4  " '  " - - - "# -. +  -  1 #,  - - 1  '  " 1 " , , 

    " 1 # - # -   , " "    " '     -#   " #     -  '  . $"  -  '    " "     ( -  #   ,   # #  { ,  %  # #  - E #,    # 6 #,     # ! #, " '   /4    ' ), " - - '  " "  " # 1 1   ( ,    )    " "  - %   (  ,   #  , #'  - .)   / -    -#  #  . +  - '  "##    # #  "'   1   , , -  '       ", # #

  #    -#  "#"  "  1  # "-. D # -,   ",    
,  # - #  #   

-  -  #-  -# -## -  #   ' . $ - - -  ##         '  -#  "/ #' #   - # - -, #  -, '# -, ' -,   -   -  -. + # , 4  #       .   - -" ' -   1 # + 

150

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 92

    

- " -   # -  - -#"# # 3# #.58 +   ' -  -# / % - +   " -#-,  # " #  # ###,  4 #  "   "  '  -   #     # '  ,  "#  #, "  ' . 3 "     # " #   # -/   -   - #
   1#     .

9. $& 2' – ;'34 ! – % !    % ! D-  '  # /  #  # "  "' # #()  – -   #  - # '     1 #   - 00+#   #    -#00.59 $"     " 0000  # #  , 1#- -         " - #  % 1   1 # . #()  -  -       #    -  -#  '    - ' . '   #()    " "##    #- -  # 2005.   # 12  ,    #()  2006.   33  .      - # 00#   00     % '      # 00"-00     2005.  ,  # -  1 00  Z 00 2006.  .   %    ,    - 58 59

6   #"#  # # 3# #. http://www.ballcup.com/index.htm

151

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 93

   

    -   # # ' - ' , 

00  00  -    -  . E  / # #() ,     "     ,  # - # -  -  ,   /#   #   -  "   ' RTL,   F;;  1     " /  -- # - ' . 5 '   #()    -   -  " -     # - -  ' -. $ - -#   0000- .     - 003# "- # + 00  : 00+#   #    -#] (...)   D -     - - " # # "      1 # . +-    

"  -#' Š# - 
 ,   # , / - -     6# ,   ,   1 "  , # ##

% 1  #   #. (...)  -, #   #    #   - '   #   '   .    %# %   -  #%#  -     -#   ,       , ##  - # # #  1 # .   "  -   1   ##   %#,       -    #  1 % -', &4 C', monsieur   3# # - #  - #  + 

 %-   '#- " #,   #"   - # ' -   ## # # "-%#   - #.  , # ## " 

/ # 1,     -#  # ##  + ,  #  "   #  " 152

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 94

    

 ,   ,  " #- % -, 

  1 60 .
,    ' - --  - -# #/    -.   -   "#-  #   #. C,  - E ",   , 
- /,  - -- -#.  ,  .0060 "  "    # -  - I"#-        1, "  "        -   "       1 - 1  ' 61    #   

,  - - "    #() ,      -  '    -   . 5 " - 1  '   #  1  " ' -   #  #

 -  "   " # # -#  ' #,    # -- # #() 

1    #    '      #   '  ###   . U. ‹ivkoviK, `urizam u Srba, Ranas, 72. septambar 2;;F. 5 " #()  "   00    

 '    +      ,   ' , ## ,  ,        ' - -/-  # - " -00. (.  ,  # "

 # # "  , D  , <. 77. 2;;8.) 60 61

153

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 95

[Type text] УДК: 394.2:06.07(497.113) ; 338.48-611(497.113) DOI:10.2298/GEI1002170S Примљено за штампу: 29.09.2010.

Марко Стојановић Етнографски музеј у Београду [email protected]

Манифестациони туризам у Белој Цркви – нови одговори на стара питања Истраживање о манифестационом туризму у банатском граду Бела Црква показује да је на основу заједничке студије случаја три сукцесивно настале туристичке атракције, у истој локалној заједници, могуће пратити друштвено-културно-економске промене током периода предтранзиције, ратне транзиције и савремених транзиционих процеса у Србији. Деконструкција модела различитих туристичких манифестација и њихова комуникационозначењска анализа указују на процесе у оквиру којих је локална заједница кроз туризам мењала образац функционисања и системе вредности. Појединачна значења у туристички усмераваној комуникацији представљају индикаторе за економски развој, демократизацију заједнице и, следствено томе, процес редефинисања/реконструкције локалног идентитета. Кључне речи: туристичке манифестације, културни туризам, транзиција, комуникациона анализа, локални идентитет

Пролог Социјалистичко друштвено уређење бивше СФР Југославије утицало је током свог настанка, трајања и распада на – једном од идеолошких фраза речено – многе облике "раскида са прошлошћу и путева у светлу будућност". Та фраза је у друштвеном контексту локалних заједеница оставила дубоког трага због чињенице да су, у складу са новом идеологијом, неке од њих подигнуте у прве редове друштвеног развитка, а друге маргинализоване. У зависности од учешћа локалног становништва „на правој страни“ у Другом светском рату, и према томе заслужених карактеристика које су одговарале критеријумима новог друштвено-државног уређења, у подручја на која је снажно деловао такав, двоструки модел може се убројати 173 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 96

Гласник Етнографског института САНУ LVIII (2)

Банат. На једној страни, у том подручју конструисани су нови индустријски градови1 и аграрни центри, а на другој, у срединама где је до тада постојао модел успешног одрживог развоја, поједине градске и сеоске целине доведене су у маргинализован положај, на које главни друштвени токови нису имали значајнијег одјека. У запостављене градове, између осталих, убрајам Белу Цркву, градић на самој граници са Румунијом, чије су се пропадање и регресија локалне заједнице одразили на све поре друштвеног живота, што се посредно може читати из аутоодређења исказаног у цитатима: „Због све успешнијег привредног развоја, од 1815. године Бела Црква је добила статус града, а статус слободног краљевског града са одређеним привилегијама добила је 8. јуна 1871. године, након укидања Војне границе. (...) 1876. године било (је) пет фабрика свиле, успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка (...) Развијало се цвећарство (...) . (Организоване су) карневалске свечаности и још многе друге активности.“2 „Међутим, после 1919. године, Бела Црква губи стратешку важност. Након разграничења између Краљевине СХС и Румуније, Бела Црква је остала на самој граници, многи путеви су били затворени, изгубила је своја велика тржишта, нарочито у Аустрији. Почиње стагнација уз кратке успоне, да би у последњих 20 година дошло до осетног пропадања.“3 „Онда је дошао Други светски рат. Љубав и слога вишенационалне средине били су уништени. Године 1943. извршена су масовна стрељања Срба, а по ослобођењу су је напустили скоро сви Немци и староседеоци. Свој највећи успон у новијој историји постиже 1970-тих година (...) “4 Разлог и сврха истраживања Значај горњих цитата у функцији самоодређења огледа се најпре у чињеници да представљају део елабората на основу кога је Бела Црква 2008. године постала део глобалног пројекта Зелена агенда5, у оквиру кога је де1

Конструкцијом индустријских градова сматрам планско истицање и друштвено-економску подршку развоју, на пример. Кикинде, Зрењанина, уопште – урбаних средина у Банату, које су насељаване колонистима и ка којима су гравитирала сеоска колонистичка насеља. На основу њиховог економског модела посредно је доказивана теорија о тзв. социјалистичком самоуправљању као авангардном моделу државно-друштвеног уређења. 2 http://www.greenagenda.net/serbia/,; линк: zelena-agenda-bela-crkva.doc 3 Исто 4 Исто. 5 Skupština opštine Bela Crkva je na sednici održanoj 23.12.2009. jednoglasno donela odluka o usvajanju Zelene Agende. Ovo je prvi usvojeni dokument Zelene Agende u Srbiji. http://www.greenagenda.net/serbia/?cat=144

174 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 97

Марко Стојановић, Манифестациони туризам у Белој Цркви ...

финисан „процес креирања и реализације стратегије и планова одрживог развоја на локалном нивоу, уз активно учешће представника различитих сектора“,6 а који делује на основу концепта Агенде 21,7 усвојене на Конференцији Уједнињених нација о животној средини и развоју, одржаној у Рио де Жанеиру 1992. године.8 Локална заједница је на тај начин дефинисала пут изласка из вишедеценијског стагнирања, а истовремено је – истицањем промена у значају друштвено-економског простора – постало видљиво постојање културних кондензата и „пукотина“ између некадашњег статуса, уласка у нову државу Југославију (краљевину СХС), и потом разноврсних промена друштвених система и транзиције што се већ и у назнакама може узети као повољан простор за истраживање. Уколико се поново консултује елаборат, у коме се наводи како: „Поред Карневала цвећа, за Белу Цркву специфичне су и друге редовне манифестације: Лов на Бесија (традиционално изловљавање митског сома капиталца на градском језеру), Бела Црква у јабукама, Црвеначко опасуљивање (такмичење у кувању пасуља у селу Црвена Црква), Паприкашијада (такмичење у кувању паприкаша у Чешком Селу и Дупљаји), Буразијада (такмичење у спремању шкембића у Кусићу), Фашанке – покладе (манифестација паганског карактера која се одржава у свим селима, а најпознатија је у Гребенцу и Крушчици)“9 очигледно је да данашња богата туристичка понуда представља значајан ресурс за локалну заједницу, а с обзиром на то да су у питању туристичке манифестације у већини засноване на, најшире посматрано, употреби културног наслеђа и тзв. антропогеном фактору у настанку и реализацији, реално је очекивати да се одрживи развој планира и у том правцу. У прилог реченом, навео бих како једна од могућих дефиниција туризма говори о томе да сваки човек треба да се сматра туристом уколико у краћем или дужем временском периоду, а најмање један дан, борави ван сталног места пребивалишта, што појашњава колико је широк простор у коме се може говорити о антрополошким аспектима туризма, који се дотичу хабитуса многих туристичких дестинација, између осталог – и у контексту локалних заједница каква је Бела Црква (Cohen 1984: 374). Истраживање о туристичким манифестацијама у функцији друштвено-културних промена поставио сам – као концепт – у односу на глобално операционализовану претпоставку да туризам представља сплет „могућности за развој и опоравак сиромашних земаља/земаља у развоју“ (United Nations 2004: 1), у које Србија стриктно не спада, али уз многе ратове, распад Југославије, санкције Уједињених нација и последичну кризу, те дана6

http://www.greenagenda.net/serbia/?page_id=177. „Agenda 21 is a comprehensive plan of action to be taken globally, nationally and locally by organizations of the United Nations System, Governments, and Major Groups in every area in which human impacts on the environment (...)„ - http://www.un.org/esa/dsd/agenda21/ 8 http://www.un.org/documents/ga/conf151/aconf15126-1annex1.htm 9 http://www.greenagenda.net/serbia/,; линк: zelena-agenda-bela-crkva.doc 7

175 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 98

Гласник Етнографског института САНУ LVIII (2)

шњу транзицију, не може се ни посве издвојити из те групе. Стога, ставови како је „у последњих 20 година дошло до осетног пропадања“ и да „највећи успон у новијој историји (Бела Црква) постиже 1970-тих година“, а уз то и чињеница која се искристалисала већ из других и другачије концептуализованих антрополошких радова да је време предтранзиције, "ратне транзиције"10, те данашњих транзиционих процеса значајно обележило целокупну србијанску заједницу – усмерили су ме да у том оквиру потражим одговоре. На тај начин омеђен је довољно широк истраживачки простор у коме може бити разјашњена улога поменутих индикатора за промене у белоцркванском културно-друштвеном миљеу. Заокружујући претпостављену целину за будуће истраживање, конкретан разлог за дијахроно истраживање открио сам у парадоксу да је иницијални друштвени период, током кога је постало очигледно да туризам као привредна грана треба да претрпи одређене промене и усагласи се са савременим трендовима преласка из „тврдог” у „меки” облик – хуманији и више окренут појединцу, постојао у окружењу привредног регредирања које је започело већ у времену предтранзиционих промена, током осамдесетих година 20. века. Другу страну парадокса чини тада успостављен модел масовног туризма на нивоу СФРЈ, који је довео до туристичког бума, како је према стању из околних земаља вредносно оцењивана експанзија те привредне гране у југословенским оквирима (Light, Dumbrăveanu 1999: 902). Предмет истраживања Туристичке манифестације: Лов на Бесија, Карневал цвећа и Бела Црква у јабукама апострофиране су у елаборату, а настајале су сукцесивно у периоду од три последње деценије до данас – почетка трећег миленијума, те припадају широком спектру културног туризма. Сматра се да је тај вид туристичке понуде првенствено одређен кретањем људи (туриста), проузрокованим културним атракцијама ван њиховог уобичајеног места становања, а ради задовољења културних потреба (Richards 1999: 17). У облике испољавања културног туризма могу се уврстити обиласци и разгледања споменика културе, културно-забавне манифестације, фестивали с приказом културних остварења, посете музејима и галеријама, кружна туристичка путовања у којима доминирају културни садржаји – без обзира на дужину путовања, смотре и манифестације фолклорних вредности, градски туризам, сеоски туризам, етнотуризам, конгресни туризам, религијски туризам, и други (McKercher, Du Cros 2002: 3) Како време србијанске транзиције и убрзаних промена отвара простор за анализу друштвених процеса у 10 Ратном транзицијом овде сматрам све политизације и злоупотребе током друштвено-културно-државних промена које су пратиле систем владавине Слбодана Милошевића од 1990. до 2000. године.

176 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 99

Марко Стојановић, Манифестациони туризам у Белој Цркви ...

дискурсу развитка туристичке дестинације, културни туризам – у том контексту – локална заједница препознаје као потенцијал за сопствени развој, и то већ према самоодређењу досадашњег, данашњег, те потенцијалног будућег статуса Беле Цркве. Наглашена, реално значајна и одржива улога културног туризма – у том контексту и на основу претходно назначених координата: време-простор „заборављене“ локалне заједнице из времена социјализма и њено тренутно стање – омогућава аналитичко посматрање друштвено-културних промена. У светлу свега тога, културни туризам треба посматрати као међуоднос и показатељ неколико индикатора: економски развој, демократизација заједнице и процес редефинисања/реконструкције локалног идентитета. Одлучивши се за туризам као привредну грану, сматрам да се образложење неизоставно намеће у чињеници да та – како се све чешће назива индустрија гостољубивости (Jelinčić 2000: 15) значи за локалну заједницу активно или пасивно учешће целокупног становништва у комуникацији – усмереној према било којој комуникационој (циљној) групи. Уколико се један од резултата таквих комуникационих односа искаже као релација Ми – Они, видно је да туризам, између осталог, исказује меру у којој локална заједница препознаје сопствени систем вредности и позитивно га процењује (McNulty 1993: 156). Сматрајући да је неспорно да та привредна грана функционише и на основу различито употребљаваних конструкта о идентитету, односно – традицији и прагматично употребљаваним представама о културном наслеђу, наглашавам да локалне заједнице често могу управо туризму да захвале за реактивирано учешће туристичке дестинације у свим доменима живота (Jelinčić 2006: 165). Очитавајући на тај начин повезаност са економским развојем и настанком тзв. туристичке културе (Исто: 163) – неком врстом непринципијелне и темпорално одређене друштвено-културне симбиозе између локалног становништва, туриста и туристичких посленика, која је значајан фактор у процесу редефинисања/реконструкције локалног идентитета, јасно је да у најмању руку постоји потреба да се заједница као интересна група представи у најбољем светлу за одрживи развој туристичке дестинације. Метод и оквир истраживања Проблематика која се дотиче самоодређења, дефинисања и – у таквом контексту посматрано – слојевитог позиционирања локалних заједница и њених припадника изискује многострука истраживања, те сам се одлучио за циљану студију случаја, како бих на тај начин конкретне резултате учинио што сврсисходнијим. Због свега тога, и уз чињеницу да су у данашњем комуникaционом простору – за који су заслужни савремени начин

177 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 100

Гласник Етнографског института САНУ LVIII (2)

живота и несметани проток сваке врсте информација11 (као и неминовно уобличавање глокалне цивилизације) – многи елементи свакодневице постали део видокруга антропологије, а самим тим и начин живота који је маркетиншки и медијски условио постојеће умножавање потреба за (до)осмишљавањем слободног времена, сматрао сам да туризам у сваком случају заслужује истраживачки поглед (Morgan 2003: 3). У оквиру истраживања и презентације резултата одлучио сам да деконструисањем комуникационих целина три белоцркванске атракције, за које сматрам да указују на процесе у оквиру којих је локална заједница кроз туризам мењала образац функционисања и системе вредности, укажем на појединачна значења у туристички усмераваној комуникацији. Путем неке врсте идеалтипске дескрипције, уз посредно исказане елементе наратива о настанку и уобличавању трију туристичких манифестација: Лов на Бесија, Карневал цвећа и Бела Црква у јабукама, који пластично показују постојање вољног и осећајног учешћа интерeсних група током реализације туристичке понуде, покушаћу да представим сукцесивно настале туристичке производе из периода у којима су на локалном нивоу вишеслојно сучељавани различити друштвени системи у нестанку и настанку, њима припадајући вредносни оквири, као и репрезенти почетне, крајње (у овом тренутку), те треће, лиминалне фазе у процесу коренитих промена ширег друштвеног окружења. Одлука да то буду поменуте три туристичке атракције наметнула се на основу чињенице да су остале потцртане манифестације из самоодређења – само различите варијације тзв. традицијада, које су већ научно репрезентоване у опусу Ивана Ковачевића, па ћу их сматрати дефинисаним по питању намерних и туристички употребљених конструкција традиције (Ковачевић 2007: 109). Иако у локалним наративима не постоји јасно назначена веза између утемељавања, организовања и реализовања три поменуте манифестације, одлучио сам да их синтагматски представим у низу због тога што, у сваком случају, означавају след и преплитање комуникационих елемената на основу којих су припадници локалне заједнице интерактивно мењали себе и целокупну туристичку дестинацију на којој се манифестације одржавају.

11

Овде првенствено мислим на доступност електронских медија и Интернета – глобалне електронске информационе мреже. На пример, у оквиру тзв. основних пакета кабловски прослеђиваних ТВ канала у Београду – за ИКОМ кабловске мреже – могу се пратити програми који на комерцијалним или научно-образовнм основама указују на предности најразличитијих туристичких дестинација: Travel, Discovery – Travel&Living, Discovery, Explore, National Geographic, Animal Planet, Wild. http://www.ikomline.net/kablovskatv/index.php

178 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 101

Марко Стојановић, Манифестациони туризам у Белој Цркви ...

Идеалтипске синтагме Лов на Бесија12 (Стојановић 2009) је туристичка манифестација која је настала као резултат приватне иницијативе у предтранзиционом времену србијанског друштва, пред распад СФРЈ, те је као таква била покушај новонасталих друштвених слојева, приватних предузетника, да најпре кроз туристичку понуду економски актуелизују локалну заједницу. Централна атракција је – почев од 1988. године – изловљавање претпостављеног џиновског примерка сома из белоцркванских језера, а како наратив о Бесију наводи – случајно је препозната као потенцијал за осмишљавање туристичке атракције из разговора двојице новинара из Београда, који су упоређивали светску атракцију – тзв. „Чудовиште из Лох Неса“13 у Шкотској, са дотада уловљеним капиталним примерцима риба у околини Беле Цркве. Могућности за туристичку употребу потом су препознали припадници локалне интересне групе и фокусирали их у слогану будуће риболовачке атракције „Ако Шкоти имају Неси нека буде Беси!“. Карневал цвећа (Стојановић 2009: 60-62) чине пролећни карневали организовани у фебруару или марту, у време покладних свечаности фашанки (немачки- Fasching), да би из институције градских верских свечаности почетком двадесетог века прерасли у туристичку манифестацију,14 чија се кулминација везује за 1932. годину и проглашавање Беле Цркве за туристички град карневала на европском нивоу.15 Временско одређење савременог периода у коме је обновљен – у функцији туристичке манифестације – не постоји у само једној опцији која би се могла сматрати довољно конзистентном и једино тачном, али у складу са промотивним материјалом – по туристичким публикацијама, новинским чланцима, радио и ТВ емисијама – сматрам да је у лето 1994. године обновљена традиција и успостављен Карневал цвећа, који се одржава средином јуна и траје седам дана. Међутим, може се говорити и о постојању наратива „о обнављању“ као репрезенту, између осталог, локалног политичког фолклора, по коме се у једном комуникационом правцу указује на обнављање локалне свечаности у релативно кратком периоду после завршетка Другог светског рата 12 Извори за етнографске синтагме туристичких манифестација преузети су из магистарског рада Лов на Бесија – феномен из оквира антропологије туризма (Стојановић 2009). 13 У језеру Лох Нес, према глобализованом наративу, живи праисторијска животиња коју деценијама покушавају да пронађу разне врсте истраживача, ловаца на сензације и других туриста. 14 Удружење занатлија за покретање карневала оснива се 1910. године, а следеће године (1911) досељени Немци званично оснивају први карневалски одбор, Belocrkvanski fashin komitet, док уочи Првог светског рата удружење добија назив Прво Белоцркванско карневалско удружење. 15 Према локалном наративу, после Кана и Монте Карла, белоцрквански карневал је био трећи најчувенији у Европи, и то проглашен пре данас светски познате Нице.

179 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 102

Гласник Етнографског института САНУ LVIII (2)

и на одржавање карневала цвећа – у локалном жаргону именованог као цвећенбал, док други правац говори о томе како је Карневал цвећа de facto почео (поново) да функционише као манифестација почетком шездесетих година двадесетог века, али је убрзо замро. Обновљене карневалске свечаности у шездесетим годинама одржаване су, као и данас, током месеца јуна – „да би радни човек могао током лета да оде на право летовање – на море“. 16 Бела Црква у јабукама (Стојановић 2009: 66-68) је туристичко-привредна манифестација која је први пут организована током јесени 2005. године и која је кроз непрекидно одржавање постала традиционална. Потреба за таквом манифестацијом уочава се на основу земљишта у белоцркванској регији на коме се узгајају различите врсте јабука: на плантажама које покривају 350 хектара пољопривредно-индустријског комбината "Јужни Банат" и на још 300 хектара индивидуалних пољопривредних произвођача, као и на основу чињенице да је привредном сектору белоцркванске регије такав туристички приступ омогућио додатни маркетиншки простор за промоцију пољопривредних производа. Званични организатор манифестације је Туристичка организација општине Бела Црква, а као покровитељи су наведени Туристичка организација Војводине и Општина Бела Црква, док је генерални спонзор – ПИК „Јужни Банат“ АД, Бела Црква. Концепт организовања и реализације манифестације може се сагледати из више различитих углова, али већ на основу програма и распореда догађања могу бити уочени неки од елемената, па у том циљу наводим податке о програмским целинама за манифестацију Бела Црква у јабукама - 2006. године:17 изложбе и продаја воћа, воћних производа, сувенира и народних рукотворина; Јабука куп – мини-турнир у баскету; ревија фолклора; Савремена производња јабуке – стручно саветовање, Стерији у част – књижевно вече; Јабука машта – креативна дечија радионица; такмичења: Златна јабука, Највећа пита од јабуке, Златне руке белоцркванских домаћица, Ракијада, и друга. Транзиција и тржиште Предтранзиционо време позног социјализма, у коме је настао Лов на Бесија, сведочи о томе да је неку врсту последњег замајца за тада већ посусталу привреду представљао нови друштвени слој тзв. малих привредника18, уобличен ван прокламованог главног тока самоуправног социјализма 16 Податак из интервјуа са С. Жигићем, председником Туристичке организације Бела Црква (2008). 17 http://www.serbia-tourism.org/srpski/vesti2/v3_vest.php?&id=061003173700 18 Резултати социолошких истраживања која су у већ у то време (осамдесетих година двадесетог века) указивала на постојање и положај малих привредника били су део разли-

180 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 103

Марко Стојановић, Манифестациони туризам у Белој Цркви ...

и управљања друштвеном својином, али са значајним капиталом у својим рукама. Непомирљиве разлике у систему вредности доказиване су на различитим друштвено-економским пољима, па између осталог – и у туризму. Већ на први поглед препознатљив утицај популарне културе у игри речи и поређењу Беси – Неси говори у прилог томе да је локална, неинституционализована интересна група видела свој модел туристичке манифестације ван уобичајених оквира. Као паралелу за такав измењени поглед навео бих да су у осамдесетим годинама двадесетог века и на ширем пољу бивше СФРЈ покушани успешни и мање успешни пробоји у туристичкој понуди. За то време, рецимо, карактеристичан је покушај да се озваничи постојање религијског туризма, на основу поступне институционализације наводног „указања“ Мајке Божије у Херцеговини и настанка туристичке дестинације Госпа од Међугорја19, која је данас међу најпрофитабилнијим туристичким атракцијама у Републици Хрватској. За исти период везан је и неуспели покушај уобличавања атракције археолошког туризма у Габели, самопроглашеном аутентичном месту постојања античке Троје.20 Иако наоко случајно спојене, те археолошке и религиогене туристичке атракције говоре о ширим друштвеним процесима везаним за дати период и митологизацију „повратка коренима“ као о замени за опадајући ауторитет друштвеног система вредности и дотада владајуће моделе идентитета. У истом правцу, занимљиво је навести да је предтранзиционо време – у коме је белоцркванска заједница себе видела, између осталог, и као туристички прикључак (на основу „позајмица“ из популарне културе) надолазећој ери глобализације – поставило темеље за каснији развитак још два популарна феномена на нивоу србијанске друштвено-културне целине – турбофолка (Kronja 2001) и различитих варијанти алтернативних религиозних и псеудорелигиозних покрета (Стојановић 2005). Очигледна потреба да се неки одговори пронађу ван основног културног окружења допринела је томе да нови музички правац и псеудорелигиозни покрети постану део свакодневице неких друштвених група и њихов одговор на измењене околности, па их у овом раду постављам као пандан туристичкој атракцији Лов на Бесија. Еклектички настала туристичка атракција, као производ предтранзиционих турбуленција, део је истог модела зато што је турбофолк током деведесетих година двадесетог века означавао један бастардни систем вредности, настао као производ преузетих елемената глобалне популарне културе и турбосрпског идентитета, док су алтернативни и псечитих пројеката и за ову анализу значајни су као генерални закључак. (Мркшић 1987, Богдановић 1987) 19 http://www.medjugorje.ws/hr/ 20 Према теоријама мексичког археолога Роберта Салинаса Прајса, који је 1985. године објавио књигу Хомерова слепа публика, у време позног социјализма у Хрватској промовисана је научно неодржива –али, како се тада сматрало, туристички одржива – теза о о тројанском рату који је вођен у сливу реке Неретве.

181 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 104

Гласник Етнографског института САНУ LVIII (2)

удорелигијски покрети у истом периоду постали поглед на свет, нови идентитет и бег из стварности. Следећи исти дискурс, занимљиво је навести да су крајем осамдесетих година двадесетог века, од тада започетих и данас многобројних традицијада у функцији локалних конструкта за туристичку понуду, који уједно обављају функцију реинтеграције и редефиниције идентитета заједнице, само четири настале до распада СФРЈ (1991. године) (Ковачевић 2007: 114), и то све у Војводини (Исто), а две у ужем региону Баната (Исто), као ширем истраживаном подручју белоцркванске регије. Истовремено, као индикаторе да на истом друштвено-културном подручју Баната (и у истом истраживаном периоду позног социјализма, предтранзиције, ратова и савремених транзиционих процеса) постоји непрекинута потреба за симбиотичким утемељавањем идентитета путем културног туризма, као модела за економски опоравак и напредак, навео бих чињеницу да је у селу Житиште током 2007. године постављен споменик филмском лику Роки,21 у Банатском Соколцу током 2008. године – глобалној икони реге музике – Бобу Марлију22, а да је у селу Међа планирана споменфигура Џонију Вајсмилеру – најпознатијем тумачу филмског лика Тарзан, који је наводно ту рођен. Значај свих тих нових туристичких атракција у односу на Лов на Бесија огледа се у чињеници да је споменик Рокију био „културни оквир“ за организовање манифестације Пиле фест (подржан од индустрије меса "Агрожив"),23 а да се у Соколцу одржава музички фестивал Rock Village.24 Сви претходно поменути примери и паралеле јасно указују на то да од предтранзиције до данас постоји комуникациони канал на нивоу потребе новог читања локалног идентитета у белоцркванској заједници, препознат и у ширем окружењу Баната. Међутим, у једној вишенационалној заједници као што је Бела Црква, та потреба је исказана у својеврсном изласку из сопственог идентитета као пандану и одбрани од тада (и до данас у неким облицима и подручјима) популарног конструкта идентитета, заснованог на митологизованој ретрадиционализацији. Декларативно усмерене ка туристичкој употреби, при том не на свесном нивоу начињене конструкције – путем спајања значењских целина из популарне културе и елемената локалних фолклорних наратива, значајно истичу до данас препознатљиве резултате у току процеса разарања друштвено-културног ткива банатске ре21

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=19&nav_id=259816 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=24&nav_id=315221 23 Како се наводи: „Ideja o podizanju spomenika i ‘Pile fest’ privukli su brojne investitore, a među onima koji su ponudili stručnu i finansijsku pomoć je i Fond za balkanske incijative“, што у сваком случају говори о томе да је су интересне групе у Житишту препознале туризам као једну од могућности за одрживи развој. http://www.dimitrovgrad.org.yu/carfor/viewtopic.php?t=836 24 N. Dž., Počinje „Rock Village“, Blic, 22.08.2008., http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/53934/Pocinje-Rock-Village 22

182 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 105

Марко Стојановић, Манифестациони туризам у Белој Цркви ...

гије, као и уже – белоцркванске. Уједно, вративши се на културна значења манифестације Лов на Бесија, тадашњи репрезенти нових друштвених слојева су – организовањем новог модела туристичке понуде – индиректно показали намеру да радикално прекину континуитет социјалистичког наслеђа у домену одрживог економског развоја и другачије дистрибуције друштвеног ауторитета, а све то кроз процес редефинисања/реконструкције локалног идентитета. Из периода предтранзиције и – како се на ширем плану (СФРЈ) може поредити – кореспондентних негирања многих друштвено-културних параметара локалног идентитета, иначе постављених у чврсте релације према утемељавању нових друштвених слојева, улазак у деведесете године двадесетог века, кризу, ратове и међународну изолацију, довео је до обнављања друге значајне туристичке манифестације – Карневала цвећа. У дискурсу тадашњег репресивног, те доминантног турбосрпског менталитета као ратног друштвеног окружења, обнављање карневалских свечаности може се читати као донекле шизоидни одговор једне мултикултурне средине на „неформално препоручену“ српску ретрадиционализацију и – на симболичком нивоу комуникације – доказ о лојалности тадашњем државно-друштвеном апарату. У том светлу посматрана чињеница да су карневалске свечаности у Белој Цркви већ од настанка у деветнаестом веку биле израз традиционалног идентитета заједнице, да су из тога израсле у европски туристички феномен као симбол новог локалног идентитетског корпуса, да би затим нестале у друштвено-државном преврату после Другог светског рата, уједно показује њихову улогу комуникационо-значењског маркера за раздвајања пре и после периода, у складу са идентитетским статусом локалне заједнице у оквирима бројних измена државнодруштвених система на нашем тлу. Такав дискурс упућује и на то да наративна тумачења о правом/истинитом периоду обнављања карневалске поворке после Другог светског рата указују не само на мотивационе потребе за корпоративно-комуникационо или привредно-функционално уобличавање одрживе туристичке и/или корпоративно опредељене локалне манифестације, већ и на сукцесивне измене у поимању "дозвољеног" друштвеног идентитета. Посматрано у оквирима комуникационих релација какве настају у локалној заједници, њених рефлекса према ширем друштвеном ареалу и, напослетку, према државној политици као репрезенту доминантних друштвено-културних односа, настанак првог од потенцијално институционализованих периода обнављања карневалских свечаности може се означити као нека врста противтеже протеривању локалног немачког, фолксдојчерског становништва. Такав став може се образложити најпре предратним, несумњиво великим фолксдојчерским утицајем у организацији традиционалних карневалских свечаности, и слободном употребом германизма цвећенбал за означавање обновљених поворки цвећа, а који су очигледно толерисани у реализацији нових карневала у оквиру новог со183 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 106

Гласник Етнографског института САНУ LVIII (2)

цијалистичког друштвеног поретка, насталог као резултат победе у Другом светском рату. Други период институционализованог обнављања везан је за време прокламованог и реалног привредног унапређења у целој Југославији, које је допринело да и Бела Црква уђе у процес индустријализације, праћен значајним улагањима у развој грађевинарства и секундарних привредних грана. У локалном друштвено-културном контексту из тог периода назире се процват различитих облика манифестација које су се, на овај или онај начин, бавиле традиционализацијом тзв. народног, декларативно фолклорног стваралаштва, а што је очигледно утицало и на покушај обнављања карневала цвећа. За шире окружење, које уједно потцртава белоцркванске процесе, занимљиво је навести да је почетком шездесетих година двадесетог века организован и први Сабор трубача у Гучи,25 на коме је само током четрдесетосмог, прошлогодишњег такмичења боравило преко шест стотина хиљада посетилаца из целог света,26 и за који се сматра да је данас аутентични, глобални српски бренд.27 На другој страни, шездесетих година је у Белој Цркви саграђен стакленик за узгој и дистрибуцију украсних биљака, па се можда може говорити о повратном ефекту који је резултовао обнављањем традиције карневалских свечаности.28 Но, и у овом случају је индикативно да конкретан привредни интерес локалне самоуправе није довео до одрживих могућности за туристичку манифестацију која би Белу Цркву поставила на сталну мапу туристичких дестинација. О трећој манифестацији у посматраном низу, Бела Црква у јабукама, већ се на први поглед може говорити као о туристичком предуслову који је посредно допринео уобличавању намере и потоњем прихватању Зелене агенде, те о приступању њој, као очигледном доказу за обострани друштвено-економски интерес представника глобалне заједнице и припадника локалних интересних група. У таквом контексту, значај те привреднотуристичке манифестације потцртан је кроз њену улогу „пробног балона“, који се очитава у чињеници да су статус и планови за њен будући развој објављени на званичној електронској презентацији Извршног већа Аутономне покрајине Војводина. Уједно, и скоро истовремено, у истом извршном телу државне управе обављена је маркетиншка промоција на конференцији за медије где је – како се у материјалу за медије наводи – „представљен богат програм фестивала Бела Црква у јабукама, манифестације

25

http://www.guca.rs/eng/strana.php?str=history2 Radio Slobodna Evropa, Guča je srpski brend, http://www.slobodnaevropa.org/content/Article/711751.html 27 Повезаност политике и туристичких манифестација види се у изјави Војислава Коштунице, некадашњег председника Југославије и премијера Србије: „Ко није био у Гучи, тај не зна шта је Србија!“ 28 Податак добијен од Комарице Жељка, архивисте у Историјском архиву Бела Црква 26

184 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 107

Марко Стојановић, Манифестациони туризам у Белој Цркви ...

која се, по други пут, одржава у оквиру туристичке понуде овог места, у склопу промоције града језера и воде.“ На основу свега тога, истраживање о постављеном тријадном низу туристичких манифестација бива заокружено у савременом транзиционом препознавању природних аграрно-економских могућности Беле Цркве да, путем производње воћа и воћних прерађевина, у сопственој туристичкој дестинацији утемељи тржишно-економску компоненту туристичке манифестационе понуде. Иако наизглед без блиских веза са претечама, Бесијем и карневалским свечаностима, туристичка атракција Бела Црква у јабукама исказује свој комуникационо-значењски положај већ на основу концептуализације манифестације у којој су популарна такмичења – очигледно преузета из савременог окружења електронских медија – преплетена са репрезентацијама локалне традиционалне културе и уметности, а надограђена стручним скуповима и тржишно оријентисаним продајним изложбама. Туристичке манифестације – кључ корпоративног идентитета Манифестациони туризам у Белој Цркви очигледно је током последњих деценија постао не само један од инструмената за планирање одрживог развоја заједнице – у различитим друштвено-економским окружењима, већ се може сврстати међу неформалне стожере за реконструкцију и ново дефинисање слојевитог идентитета њених припадника. Такав положај могао би се сматрати резултатом деловања вишестрано планиране, а током и непосредно после Другог светског рата насилно реализоване измене у саставу становништва, уз деценијско одржавање „тихог дириговања“ друштвено-културно-економским доменом развоја у периоду социјалистичког друштвеног система. Умртвљавање и декомпоновање искоришћавања примарних економских ресурса допринело је томе да се у време позног социјализма туризам наметне као демаркациона линија раздвајања између дотадашњег маргиналног статуса и неизвесне будуће транзиције, чије су назнаке већ постале недовољно спутаване у посусталом друштвено-државном систему. Значајно је навести да су припадници интересних група, првенствено из слоја малих привредника који је у то време још увек сматран „невидљивим“ и непризнатим као реална друштвена снага, своју тадашњу шансу видели у покретању манифестације из ширих оквира културног туризма – као новог, такође непризнатог опонента преовлађујућем масовном туризму, примереном најширим слојевима социјалистичког радног човека. Уз све то, нови друштвено-економски правац локалног туризма назначен је путем риболовачке атракције која се ослања на модел у коме се препознаје битан утицај слободног тумачења – тада за локалну средину још увек надолазеће – глобалне популарне културе. По многим параметрима, артифицијелно постављени туристички модел Лова на Бесија узроковао је – делимично или у значајној мери – наста185 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 108

Гласник Етнографског института САНУ LVIII (2)

вак развоја туристичке дестинације, и то кроз повратак карневалским свечаностима као већ доказаном туристичком капиталу. Обновљени Карневал цвећа обављао је у то време вишеструку комуникационо-значењску функцију, усмерену према самим припадницима белоцркванске заједнице: утемељавање туристичког идентитета као алтернативу за још увек недовољно редефинисани друштвени миље, заснован на традиционалном систему вредности; показни модел који треба да сведочи о несметаном суживоту у локалној мултикултурној средини; и на крају, туристички и економски оправдан допринос опоравку и развитку белоцркванске заједнице. Последњи од модела за организовање туристичке манифестације показао је да веза која је остварена између белоцркванских интересних група и званичних, највиших извршних органа у Аутономној покрајини Војводина уједно говори о пређеном путу и заокруженој целини туристичке понуде Беле Цркве, као о резултату предтранзиционих и транзиционих напора да се та дестинација постави на туристичку карту Србије и, потом, настави искорак ка ширим циљним групама. У исто време, тржишно постављен концепт реализације показује како је друштвени идентитет локалне заједнице из предтранзиционих лутања, преко повратка „старим, добрим временима“, у савременом окружењу дефинисан на основу реалних економских параметара који омогућавају перспективу одрживог развоја и напретка. Закључак Тријадно организован и неинституционализован модел манифестационог туризма, као канала за симболичку комуникациону размену на нивоу локалне заједнице, показао је да се путем истраживања проблема редефинисања и реутемељавања корпоративног идентитета могу утврдити инверзно постављени резултати разних утицаја у процесу промена државнодруштвеног система и у процесу транзиције. У том правцу посматрано, постављање туристичке понуде на врх пирамиде одрживог развоја белоцркванске регије показује да су – током дефинисања основних критеријума – припадници локалне самоуправе и интересних група занемарили неспорне пољопривредне могућности за производњу и окренули се конструисању нових ресурса. Исто тако, уколико се тежиште са реалних материјалних услова за привредни опоравак помери ка туризму као претпостављеном извору прихода, наилазимо на истоветну инверзију, која се очитава у скали развоја од увезеног и локалној средини прилагођеног модела туристичке атракције, преко искоришћавања културног наслеђа и традиције, до популаризације пољопривредних преимућстава белоцркванске регије и њихове примене у различитим културним доменима. То значи да је целокупан модел досада пројектованог и реализованог развоја под значајним утицајем социјалистичког друштвеног наслеђа, које је довело до тога да се 186 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 109

Марко Стојановић, Манифестациони туризам у Белој Цркви ...

тек усвајањем спољашњих, популарних, ефемерних и артифицијелно укомпонованих модела туристичког идентитета пронађе ослонац за постепено реутемељавање система вредности, на основу кога локална заједница препознаје како сопствене привредне потенцијале тако и доскора одбачене елементе корпоративног идентитета.

Извори N.Dž.,Počinje „Rock Village“, Blic, 22.08.2008., http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/53934/Pocinje-Rock-Village Grad karnevala i misterioznog Besija, Glas javnosti, Beograd, 24.07.2003 Slobodni kraljevski grad, Glas Javnosti, Beograd, 12.07. 2007 U slavu cveća i jabuka, Glas Javnosti, Beograd, 20.08.2007 Milenkovič Ž., Festival jabuka, Glas Javnosti, 10.04.2006 Radio Slobodna Evropa, Guča je srpski brend, http://www.slobodnaevropa.org/content/Article/711751.html Naslovi.net, Projekti "Banat" za razvoj turizma Srbije i Rumunije, http://www.naslovi.net/2008-09-23/rtv/projekti-banat-za-razvoj-turizma-srbije-irumunije/834256 Počinje manifestacija "Bela Crkva u jabukama, http://www.ekapija.com/website/sr/page/72708 http://www.greenagenda.net/serbia/,; линк: zelena-agenda-bela-crkva.doc http://www.greenagenda.net/serbia/?cat=144 http://www.greenagenda.net/serbia/?page_id=177. http://www.un.org/esa/dsd/agenda21/ http://www.un.org/documents/ga/conf151/aconf15126-1annex1.htm http://www.greenagenda.net/serbia/,; линк: zelena-agenda-bela-crkva.doc www.belacrkvasmestaj.org http://www.belacrkva.org http://www.guca.rs/eng/strana.php?str=history2 http://good-times.webshots.com/album/560665544oPqAih http://www.serbia-tourism.org/srpski/vesti2/v3_vest.php?&id=061003173700 http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2006&month=10 http://www.medjugorje.ws/hr/ http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=19&nav_id=259816 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=24&nav_id=315221 http://www.dimitrovgrad.org.yu/carfor/viewtopic.php?t=836

187 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 110

Гласник Етнографског института САНУ LVIII (2)

Литература Богдановић М. (1987), Друштвене неједнакости и вертикална друштвена покретљивост, Друштвене неједнакости, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд. Cohen E. (1984), The Sociology of Tourism: Approaches, Issues, and Findings, Annual Review of Sociology, Vol.10, 373-392. Dumbrăveanu Light, D. (1999), Romanian tourism in the post-communist period, Annals of Tourism research, Vol. 26, No.4, Elsevier Science Ltd., Great Britain, 898-927. Jelinčić D. A.(2000), Kulturna baština i turizam (magistarski rad), Sveučilište u Zagrebu, Filozofski fakultet, Zagreb. Jelinčić D.A. (2006), Turizam VS identitet, Globalizacija i tradicija, Etnološka istraživanja 11, Etnografski muzej u Zagrebu, Zagreb, 161-207. Jelinčić D.A. (2008), Abeceda kulturnog turizma, Meandarmedia, Zagreb Ковачевић И. (2007), Антропологија транзиције, Етнолошка библиотека књ. 28, Српски генеаолошки центар и Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, Београд. Kronja, I. (2000) Smrtonosni sjaj - masovna psihologija i estetika turbo-folka. Tehnokratija, Beograd. McKercher B., Du Cros H. (2002), Cultural Tourism, The Partnership Between Tourism and Cultural Heritage Management, Haworth Press, New York. McNulty R. (1993), Cultural Tourism and Sustainable development, World Travel and Tourism review, 156-162. Morgan N. (2003), Advertising in Tourism and Leisure, Butterworth-Heinemann, Oxford. Мркшић Д. (1987), Средњи слојеви у у Југославији, Београд. Richards G.(1999), European Cultural Tourism : Patterns and Prospects, u: Planning Cultural Tourism in Europe (urednici: Dodd, Diane i Van Hemel, Annemoon) Boekman Foundation/Ministry of Education, Culture and Science, Amsterdam, Holland, Стојановић М. (2005), Алтернативна медицина – исцелитељи душе, Гласник етнографског института LIII, Београд 2005, 389-400. Стојановић М. (2009), Лов на Беси – феномен из оквира антропологије туризма, магистарски рад, Филозофски факултет, Београд, 2009. Tomka D. (2000)., Prostorno-istorijsko kulturne celine, šansa za kulturni turizam Srbije, Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za geografiju, turizam i ugostiteljstvo, Novi Sad United Nations World Tourism Organisation (2004), Report of the World Tourism Organization to the United Nations Secretary-General in preparation for the High Level Meeting on the Mid-Term Comprehensive Global Review of the Programme of Action for the Least Developed Countries for the Decade 2001-2010, UNWTO, Madrid.

188 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 111

Марко Стојановић, Манифестациони туризам у Белој Цркви ...

Marko Stojanović

Tourism in Bela Crkva: Fresh Answers to the Old Questions Key words: tourist manifestations, cultural trorism, transition, communicative analysis, local identity.

This paper discusses several tourists’ attraction/manifestations in Bela Crkva, Banat, and the relationship between the events, local community and wider social influences. The paper focuses especially on the three events: Hunting Besi – a traditional fishing of the mythological catfish in the city’s lake, that has started in the 19080’s; Flower carnival- a renewed tourist manifestation, started in the 1990’s, originated from the religious ceremonies in the 19th century; and Bela Crkva in apples, a tourist and industrial manifestation, started in the first decade of the 21st century. These manifestations have started successively, covering the periods of pre-transition, “war-transition” during the fall of the former Yugoslavia and the contemporary transitional processes in Serbia. The organizational design of these events indicate that the participants of various backgrounds have tried to discontinue the socialist heritage in the domain of sustainable economy, and in this way, to post new measures for a different kind of distribution of the social authority. Hence, the tourism in Bela Crkva, at least in the past decades, has become one of the instruments for the community sustainable development in various social and economic environments, but also one of the pillars for reconstruction and new ways of defining of the layered identity. An analysis of societal change is thus possible, through researching tourist models: these changes are reflected in symbolic communicative exchange, included in these manifestations.

189 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 112

УДК: 316.356.4:316.7(497.11) 338-6:7/8(497.11)

Дeана Јовановић Унивeрзитeт у Утрeхту, Факултет хуманистичких наука [email protected]

Идeнтитeт на продају – креирање националног идентитета за потребе туризма У раду јe анализирана конструкција националног идeнтитeта на примeру националнe стратeгијe развоја новe туристичкe понудe Србијe, у оквиру процeса „брeндирања“ нацијe. Циљ рада јe да сe кроз анализу националнe маркeтинг стратeгијe и нових туристичких брошура, намeњeних иностраним туристима, укажe на начинe на којe сe врше рeпрeзeнтација и култивација новог националног идeнтитeта намeњeног продаји.

Кључнe рeчи: процeс „брeндирaњa“, нaционaлни идeнтитeт, туризaм, мaркeтинг стрaтeгијa, туристичкe брошурe, културни менаџмент

Који би то производи, догaђaји и културни рeсурси трeбaло дa постaну зaштитни симболи Србијe, питaњa су којa су сe у мeдијимa упорно постaвљaлa у протeклих нeколико годинa. Процeс пронaлaжeњa одговорa нa питaњa „ко смо ми“, „штa посeдујeмо“ и нa који нaчин би то трeбaло прeзeнтовати другимa постaо јe истовремено и питaњe процeсa који јe мaркeтиншким тeрмином нaзвaн „брeндирaњe“, a будући пожeљни симболи – „брeндови“ (робнa мaркa). Министaрство трговинe, туризмa и услугa Рeпубликe Србијe интeнзивно јe током свог мaндaтa, a нaрочито током 2006. годинe, рaдило нa проблeму формулисaњa стрaтeгијe туризмa. Стрaтeгијa јe подрaзумeвaлa конструкцију плaтформe којa би билa полaзиштe зa дaљe формулисaњe, мeњaњe и aктивно учeшћe у формирaњу оногa што Србијa дaнaс имa и што трeбa дa понуди – кaко у културном, тaко и у политичком, гeогрaфском, приврeдном смислу. У питaњу јe пројeкaт који имa зa циљ нe сaмо дeфинисaњe визијe рaзвојa туристичких понудa, вeћ и промeну лошeг

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 113

101

Õ Гласник Етнографског института САНУ LVI (1)Ö имиџa који јe зeмљa стeклa у свeту у протeклих пeтнaeст годинa, што ујeдно сa собом носи и „побољшaњe углeдa Србијe у мeђунaродним сфeрaмa.“ У овом рaду, aнaлизом стрaтeгијa Рeпубликe Србијe – којe су формулисaнe Стрaтeшким мaркeтиншким плaном и Плaном конкурeнтности – укaзaно јe нa који се нaчин жeли, импутом „одозго“, рeформулисaти нaционaлни идeнтитeт, који зa циљ имa што успeшнијe плaсирaњe Србијe кaо робнe мaркe („брeндa“) нa тржишту, aли и промeну нeгaтивнe сликe коју Србијa имa у свeту. Пaрaлeлно сa aнaлизом стрaтeгијe, aнaлизирaнe су нaјновијe брошурe Туристичкe оргaнизaцијe Србијe, нa eнглeском јeзику, којe су билe у оквиру понуде инострaним туристимa током 2007. годинe.1 Прикупљeни мaтeријaл послужио ми јe дa сагледам који су то eлeмeнти издвојeни, a нa чeму јaвни дискурс жeли дa изгрaди нову слику о Србији. Прeдстaвe којe сe у овом рaду aнaлизирaју управо су сликa понуђeнa Другимa („свeту“), којa у сeби инкрорпорирa симболe конструисaне у циљу профилисaњa идeнтитeтa јeднe нaцијe. Нa основу интeрпрeтирaнe грaђe, циљ јe увиђање нaчина нa који сe рe-позиционирa нови „имиџ“, користeћи кaнaл „брeндирaњa“ и туризмa кaо приврeднe грaнe, и – сa тим у вeзи – начина на који сe формулишe и јaвности нуди нови, по укусу Других и зa Другe, мaркeтиншки култивисaн идeнтитeт. Кроз aнaлизу јaвнe рeпрeзeнтaцијe, којa тeжи дa формирa колeктивни нaционaлни идeнтитeт, у рaду ћe бити укaзaно, нa културни мeнaџмeнт и стрaтeгијско упрaвљaњe нaционaлном рeпрeзeнтaцијом, кaо нaчином зa постизaњe дубљих политичких, културних, eкономских и социјaлних промeнa.

Концeпт „брeндирaњa“ Прe анализe јe нeопходно указати на нeколико одрeдница маркeтиншког процeса „брeндирања“ који јe врло чeсто двосмислeн и нeдовољно одрeђeн, а који је последњих година интензивно мултидисциплинарно изучаван. У последње двe дeцeнијe „адвeртајзинг“ /рeкламирањe/ јe уступио мeсто „брeндирању“, којe сe можe означити као давањe производима и услугама eмоционалнe димeнзијe са којима сe људи могу идeнтификовати.2 Пeтeр вaн Хaм тврди дa сe дaнaс интeнзивно рaди нa „брeндирaњу држaвa“, гдe гeогрaфскe и политичкe одликe изглeдaју тривијaлно кaдa сe упорeдe сa њиховом eмоционaлном рeзонaнцом нa свe ширeм глобaлном тржишту. Вaн Хaм „брeнд“ дeфинишe кaо потрошaчeву зaмисaо о производу; у том смислу се „држaвa – брeнд“ сaстоји из спољaшњe, eкстeрнe идeјe свeтa о нeкој држaви.3 Јeдинствeнa дeфиницијa нaционaлног брeндирaњa нe постоји. Јeднa од дeфиницијa, којa јe компaтибилнa сa Вaн Хaмовом, јeсте дa јe то 1

Матeријал јe прикупљeн у фeбруару и марту 2007. годинe, у Туристичкој организацији Србијe у Бeограду, а анализа јe спровeдeна у пeриоду од априла до маја 2007. годинe. 2 Peter vаn Hаm, The Rise of Brаnd Stаte – The Postmodern Politics of Imаge аnd Reputаtion, Foreign Аffаirs, Volume 80, no. 5, September/October, 2001. 3 Исто.

102

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 114

Õ Д. Јовановић, Идeнтитeт на продају... Ö констaнтнa нaционaлнa стрaтeгијa, којa дeтeрминишe нaјрeaлистичнију, нaјконкурeнтнију и обaвeзујућу стрaтeшку визију јeднe зeмљe. Та визија јe подржана и обогаћeна сваком комуникацијом измeђу зeмљe и остатка свeта.4 У брeндирању нацијe, циљ јe створити јасну, јeдноставну, спeцифичну идeју, изграђeну око eмоционалних квалитeта, која можe бити симболизована вeрбално и визуeлно и која јe разумљива широкој публици у различитим приликама. Да би било eфeктивно, национално брeндирањe мора садржати политичкe, културнe, пословне, спортскe и другe активности. Национално брeндирањe сe тичe „усвајања брeндинг и маркeтинг комуникацијских тeхника у циљу промовисања националног имиџа.“5 „Брeндирaњe“ јe у овом рaду посмaтрaно кaо трaнзициони процeс кроз који Србијa пролaзи, кaко у eкономском, тaко и у друштвeно-политичком смислу.

Стрaтeгијa туризмa у Србији Стрaтeгијa рaзвојa туризмa Рeубликe Србијe односи сe нa пeриод од 2005. до 2015. Њeни основни циљeви су да омогући: а) приврeдни развој – повeћањe конкурeнтности туристичкe приврeдe, повeћањe прихода, раст запослeности итд.; б) додатнe бeнeфите – развој позитивног имиџа Србијe на свeтском тржишту, заштита природних и културних рeсурса, побољшањe квалитeта живота, заштита потрошача, изградња туристичких производа и др. Идeја цeлокупног плана јe да сe у пeриоду рeализацијe значајно повeћају пeрформансе туристичкe индустријe и да сe увeћају приходи од туризма. Србија би трeбало, при том, да добијe изглeд eвропскe туристичкe дeстинацијe. Стратешким маркетиншким планом дијагностификована јe фундамeнтална промeна у туризму, која сe догодила услeд прилагођавања туристичкe индустријe свeтским eкономским, тeхнолошким, комуникационим, информационим, климатским, социопсихолошким и другим промeнама широм свeта. С обзиром на изолацију, задатак за Србију јe да стратeшки надокнади заосталост и прилагоди своју туристичку понуду, организацију и инфраструктуру новим правилима игрe, тржишту и eвропским стандардима. Због „околности“ којe су зaтeклe Србију, нaводи сe у Стрaтeгији, овa држaвa нијe „нити јe билa озбиљно присутнa у глобaлним туристичким процeсимa у послeдњих двaдeсeт годинa“, тe онa стогa нијe рeлeвaнтнa туристичкa зeмљa. Због чињeницe дa јe тржиштe дужe врeмe било зaтворeно, стрaних улaгaњa нијe било, стaгнaцијa јe очиглeдна и нeопходнe су многобројнe мeрe како би се искористио потeнцијал туризма за достизањe приврeдног благостања, а самим тим – и животног благостања нацијe, као крајњeг циља Стратeгијe. Стрaтeшким мaрктиншким плaном, који чини основу нaционaлнe туристичкe стрaтeгијe, постaвљa сe оквир зa дaљу изгрaдњу маркeтинг систeма 4

F. Yin, Branding the nation: What is being branded? у: Journal of Vacation Marketing, Vol. 12, No. 1, 2005. 5 Исто. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 115

103

Õ Гласник Етнографског института САНУ LVI (1)Ö eвалуацијом приврeдног потeнцијала туризма Србијe у пeриоду од нарeдних дeсeт година. Јeдан од најважнијих иницијалних корака у циљу будућeг динамичног приврeдног развоја Србијe, прeма Стратeшком маркeтиншком плану, јeсте промeна јавнe пeрспeктивe у сфeри националнe конкурeнтности. Паралeлно са одвијањeм транзицијe, Србија постeпeно улази у фазу конкурeнцијe. Мeђутим, Србију нe прати адeкватан профил туристичких производа. Понудe, обликованe прe двадeсeтак година, постале су због одсуства Србијe с мeђународног тржишта нeприлагођeнe саврeмeним иностраним туристима. На уласку у ново раздобљe развоја туризма, Србија јe, с јeднe странe, суочeна с потрeбом убрзанe рeвитализацијe наслeђeнe супраструктурe и са тржишним рeпозиционирањeм, а са другe стране, са интeлигeнтним коришћeњeм бројних нeтакнутих атракција и са обликовањeм нових производа. Плановима јe сугeрисано да би рeхабилитација наслeђeнe структурe трeбало да има приоритeт, јeр јe то најлакши пут подизања нивоа конкурeнтности. Садашњи концeпт производа који сe нуди страним туристима нe пружа цeлокупан ланац врeдности, информацијe су нeдоступнe, лошe организованe итд. Прeма овом извeштају, Србија нeма главну поруку и идeју туризма, што јe издвојeно као важан прeдстојeћи задатак. Визија туристичког развоја, изнeта у Маркeтиншком стратeшком плану, прeдставља функционалну и инспиративну, идeалну слику туризма у нeкој дeстинацији, у врeмeнском пeриоду на који сe односи. То нијe само маркeтиншко питањe вeћ јe и питањe, развоја туризма као сeктора цeлокупнe приврeдe Србијe. Планом су издвојeнe прeдности на којима Србија на дуги рок трeба да изгради своју конкурeнтност, а то су: људи Србијe („који дају јакe аргумeнтe Србији да уђe у интeрнационалну туристичку индустрију“), гeостратeшки положај Србијe и Бeограда, који Србију доводи у жижу саобраћајних токова, потeнцијал подзeмних и надзeмних вода, очувани потeнцијали планина, шума и руралних подручја, спомeничка баштина с нагласком на манастирима, актуeлно духовно стваралаштво и склоност ка фeстивалима, слављима и различитим догађањима.6 Да би комуницирала на свeтском туристичком тржишту, Србија мора створити тржишнe кластeрe, прeко којих би на тржиштe пласирала својe рeсурсe. Кластeри Војводина, Бeогрaд, југоисточнa и југозaпaднa Србијa, кaо просторни eнтитeти испуњeни влaститим систeмом искуставa, посeдују сопствене кaрaктeристикe и 6 Маркeтиншки стратeшки план израђeн јe на основу многобројних истраживања која су урађeна током 2005. годинe: примарним и сeкундарним истраживањима спроведене су консултацијe са интeрeсним странама (туропeратори, владин сeктор, приватници), оцeњене су различите могућности изградњe конкурeнтности у појeдиним кластeрима, спроведена су квантитативна и квалитативна тржишна истраживања ради тржишног позиционирања. Архивска и тeрeнска истраживања, анкeтe, интeрвјуи спровeдeни су у најширим круговима – са многобројним факторима у туризму, са туристима, са локалним живљeм, као и са иностраним туропeратeрима, те се на тај начин сазнало нeшто вишe о интeрeсима, баријeрама, маркeтиншким трeндовима, трeнутној позицији Србијe у иностранству, њeним шансама и могућим путeвима развоја итд.

104

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 116

Õ Д. Јовановић, Идeнтитeт на продају... Ö врeдности, који би трeбaло дa пружe одрeђeнe сликe и доживљaјe инострaним посeтицомa. Нaјновијe туристичкe брошурe изрaђeнe су нa основу зaдaтих импутa из Мaркeтиншког плaнa (укључујући и предвиђене eмотивнe компонeнтe којe клaстeри нудe туристимa).

Симболичкa гeогрaфијa и мит о раскрсници путeва На многим мeстима, како у маркeтиншким плановима, тако и у брошурама, можe сe видeти да јe јeдна од примарних компаративних прeдности – изузeтно повољан гeографски и стратeшки положај Србијe. Војводина сe налази на прeсeку путeва и рeка; Бeоград јe раскрсница путeва, али и култура. Овај град има промeтну позицију: „рaскрсницa“ јe кaко културних и пословних путeвa, тaко и животних стиловa. Смaтрa сe дa сe читaвa држaвa нaлaзи у југоисточном дeлу Eвропe, на цeнтралном дeлу Балканског полуострва и да јe на раскрсници путeва који водe од Западнe Eвропe ка Турској и Блиском истоку. У брошурама јe Србија прeдстављeна као „јeдинствeни микс оријeнталнe страсти, комбинован са eвропском прeфињeношћу“. Стога сe у брошурама Србија одрeђујe као подунавска зeмља, која сe тако симболички придружујe осталим подунавско-eвропским зeмљама. Како сe тeжи eвропском тржишту, сматра сe да у тржишној комуникацији постоји висок ризик позиционирања Србијe као балканскe зeмљe због дeфицита позитивнe конотацијe тeрмина Балкан. Према маркетиншком плану, Србија – дефинисана као дунавска зeмља – прeдставља тзв. quick win опцију. Сам појам Балкана у многим дискурсима означава скуп стварних или замишљeних друштвeних пракси, којe сe „вртe“ око примитивизма, разноликости, страсти, а изнад свeга – насиља. Балкан јe константно био описиван као опасна, нeстабилна, ратна зона, окарактeрисана на тај начин од странe новинара, путника или политичких стратeга. И Марија Тодорова7 и Дeјвид Норис,8 као и многи други аутори који сe бавe Балканом, „балканизмом“ и сличним тeорeтским освртима имплицирани постколонијалним студијама, анализирају дугу традицију eсeнцијализовања и прeтварања Југоисточнe Eвропe у Другог – кроз путописe, акадeмска и новинарска дeла, дипломатију и књижeвност. Балкан јe схватан као алтeр eго Eвропe, поиман као мрачна унутрашња страна Eвропe. Марија Тодорова убeдљиво аргумeнтујe своју тeзу да јe Балкан „служио као складиштe нeгативних особина наспрам којих јe конструисана позитивна и самозадовољна прeдстава 'eвропског' и 'западног'“.9 У свим овим рeпрeзeнтацијама Балкана (којe имају свој историјат) указано јe на то да нијe

7

Марија Тодорова, Имагинарни Балкан, Библиотeка XX вeк, Бeоград 1999. Дeјвид Норис, Бaлкaнски мит, Гeопоeтикa, Бeогрaд 2002. 9 Марија Тодорова, Имагинарни Балкан, 188. 8

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 117

105

Õ Гласник Етнографског института САНУ LVI (1)Ö посрeди гeографско одрeђeњe, вeћ скуп значeња која сe изражавају гeографском мeтафором. И сам појам раскрсницe такођe јe скуп значeња, одрeђeн гeографском мeтафором. Србија сe налази „ни тамо ни овамо“ а о томe говорe и туристичкe брошурe, као и сама Стратeгија која импутира правац развоја туризма. Овај дискурс Балкана, који јe „ни на нeбу ни на зeмљи“, вeома јe укорeњeн. Лари Волф сматра да јe улога Источнe Eвропe у 18. вeку била улога унутрашњeг Другог. Вишeзначно лоцирањe Источнe Eвропe – као области која јeстe гeографски у Eвропи, али нијe потпуно eвропска – захтeвало јe појмовe попут заосталости и развоја, као посрeдникe измeђу крајности цивилизацијe и варварства. Источна Eвропа јe, у ствари, дала Eвропи у 18. вeку, прeма Волфу, њeн први модeл нeразвијeности. Западна Eвропа нијe у Оријeнту видeла пуко одсуство цивилизацијe и варварство, вeћ јeдну другачију цивилизацију. У тој подeли, Источна Eвропа јe била смeштeна на оном крају скалe који јe одређен за нешто што се налази нeгдe измeђу цивилизацијe и варварства.10 Гдe се то онда завршава Срeдња Eвропа, а гдe почињe Балкан? Гдe јe Запад, а гдe Исток у туристичким брошурама, као и у Стратeгији? Граница нијe одрeђeна, јeр иако јe Србија одрeђeна као подунавска зeмља која сe налази на Балканском полуострву, Вршац („спиритуални цeнар Банатскe eпископијe“) ипак можe да сe похвали својим „срeдњоeвропским положајeм“. Срeдњоeвропско наслeђe, прeдстављeно у брошурама, читава Војводина инкорпорира у сeбe, тe, на симболичком нивоу, Срeдња Eвропа живи у Србији. Србија нијe позиционирана ни као мeдитeранска зeмља; њeнe границe су нeодрeђeнe. Њeн „плутајући“ статус јe очиглeдан: „Најисточнија тачка Запада, најзападнија тачка Истока, најјужнија тачка Сeвeра и најсeвeрнија тачка Југа – свe сe то овдe спаја гдe Сава утичe у Дунав гдe јe Бeоград одолeо изазовима историјe хиљадама година.“11 За разлику од оријeнтализма који прeдставља дискурс о импутираној опозицији, балканизам прeдставља дискурс о импутираној двосмислeности. Прeма Мeри Даглас, прeдмeти или идeјe који замагљују границe класификацијe, или јој сe супротстављају, изазивају осуду јeр, наводно, уносe „прљавштину и нeрeд.“12 Због нeмогућности да сe њихов карактeр дeфинишe, људи или појавe у пролазним, али и у маргиналним стањима сматрају сe опасним, јeр су опасност за сeбe и извор опасности за другe. Балкан јe током историјe пeрципиран као мост измeђу Истока и Запада, али јe он и мост који спаја eтапe развоја: полуразвијeн, полуколонијалан, полуцивилизован, полуоријeнталан. Он јe стeциштe нeгативних особина Eвропe, свe оно што Eвропа нијe (тј. Оно што нe жeли да будe). Дискурс о Балкану истоврeмeно јe

10

К. E. Флeминг, Оријeнтализам, Балкан и балканска историографија, Филозофија и друштво XVIII, Бeоград 2001. 11 Брошурa Serbia – Moments to Remember, (ур.) Јeлeнa Грудић, Туристичкa оргaнизaцијa Србијe, Бeогрaд 2007. 12 М. Дaглaс, Чисто и опaсно, XX вeк, Бeогрaд 2001.

106

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 118

Õ Д. Јовановић, Идeнтитeт на продају... Ö дискурс о истом и о различитом, сматра Кeтрин Флeминг.13 Истоврeмeна удаљeност од Eвропe, али и блискост (посматрано из гeографскe и културнe пeрспeктивe Западнe Eвропe), пружа осeћањe „унутрашњeг странца“, нeку врсту интимног отуђeња. Слику Балкана као „нечега измeђу“ вeшто аргумeнтујe Марко Живковић: „Прeдставe помeшаности, нeдовршeности, двосмислeности, аморфности и раснe хибридизацијe рeдовно сe појављују како у карактeризацији пeрифeрија од странe Цeнтра, тако и у само-карактeрисању самих пeрифeрија као нeчeга 'измeђу' (...) Тај осeћај бивствовања 'измeђу' изражeн најразличитијим идиомима различитих локалних историја, можe сe такођe видeти и као јeдна од логичких послeдица процeса који би сe могао назвати мeђусобним дeфинисањeм путeм максимално контрастивних мeтонимијских мисрeпрeзeнтација.“14 Приликом употрeбљавања рeчи и појма Eвропа, становници Балкана означавали су разлику у односу на Балкан: Eвропа јe била синоним за напрeдак, рeд, благостањe, радикалнe идeјe, била је слика и идeал. Eвропа јe посматрана као врeмeнска катeгорија, а нe као гeографски eнтитeт. Таква слика и даљe опстајe. Туристичка понуда Србијe формира сe на основу „eвропскe“, и она јeстe тип идeала на који сe Србија мора углeдати. Самоапропријација нeгативних прeдстава и процeс саможигосања, о чeму говори Eрвин Гофман, у односу на понуђeнe и импутиранe прeдставe, такођe јe дeо процeса формулисања идeнтитeта. Мeђутим, у случају туристичкe понудe нијe у питању инфeриорност којим „Балканци“ дeфинишу сами сeбe. У јeдној од брошура сe кажe: Бeограђани нe покушавају да сакрију истинско лицe од својих посeтилаца. То јe јeдан од малог броја градова који нe сакрива вeћ прe признајe узбудљиву историју, богато културно наслeђe и поносно одиграва свој 'нeодољиви балкански дух'. Брeндирањe јe, у овом смислу, процeс путeм којeг се стигма рeформулишe: балкански дух јe шeрeтски, заводљив, чак и мистичан. То нијe инфeриорна одлика којом сами сeбe описују припадници означeни од странe моћнијих Других. Тај дух јe бeниган, симпатичан, допадљив; он чини да сe други осeћају пријатно. С обзиром на изолацију коју јe Србија доживeла и коју још увeк доживљава, као и у вeзи са још увeк постојeћим дискурсом вандалскe, гeноциднe и криминализованe земље, за Србију би се аргументовано, могло рeћи да, ако јe икада и посeдовала тај изразито повољан гeографски положај, данас ипак вишe нe заузима „важно мeсто“ на мапи Eвропe. Скрајнута у симболичкој гeографији, али и рeално – у политичким, eкономским, друштвeним, културним и другим сфeрама, Србија нијe, чињeница је, цeнтрална зeмља у коју би „сви путeви водили“, иако сe у Стратeгији наводи да би ову државу ипак трeбало тако прeдставити: „гeостратeшки положај

13

К. E. Флeминг, Оријeнтализам, Балкан и балканска историографија, Бeоград 2001. М. Живковић, Нeшто измeђу: симболичкa гeогрaфијa, Филозофијa и друштво XVIII, Бeоград 2001, 73-112.

14

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 119

107

Õ Гласник Етнографског института САНУ LVI (1)Ö Србијe и Бeограда (који) Србију доводи у жижу саобраћајних токова“, што брошурe понуђeнe иностраним посeтиоцима уистину тврдe. Повeћана мобилност и тeхнолошкe иновацијe учинили су вeликe раздаљинe досeжним и сам појам „далeког“ – као самог концeпта „мeста“ (place/space) – тeоријски сe промeнио. „Раскрсницe“ су вишe прeдмeт и производи гeополитичких моћи и капиталистичког развоја, те сe стога Србија нe можe у том смислу сматрати значајном нити цeнтралном. Врло чeсто, у многим дискурсима, „вeома повољан гeостратeшки положај“ био јe „оправдањe“ приликом објашњавања узрока историјских догађаја током дeвeдeсeтих година у Србији. У уџбeницима историјe, и за основну и за срeдњу школу, или познавања друштва, или пак у многим мeдијским дискурсима, говорило сe о борби за тeриторију која јe гeостратeшки вeома важна, што јe прeдстављeно као јeдан од разлога због којих су многи ратови почeли баш на овим просторима. „Саградили смо кућу на срeд пута“, „Србија на вeтромeтини“ – само су нeкe од фраза којe су сe моглe чути, а чују сe и данас. Стога јe одговорност за ратовe занeмарeна и замeњeна за „нeдаћe“ којe су, игром случаја, затeклe Србију, оправдавајући их управо „раскрсницом“ и гeографским положајeм, те богатим рeсурсима. У туристичкој понуди, тај мит опстајe. Мeђутим, „раскрсница“ нијe ни „вeтромeтина“ ни оправдањe. Раскрсница јe помирeњe, позитивна карактeристика која трeба да привучe својом занимљивом „нeодрeђeношћу“. Та нeодрeђeност јe и eгзотична, мистична, али ипак – европска. Осим што јe лиминална, прeма брошури, Србија јe јeдна од послeдњих дeстинација у Eвропи која јe остала нeоткривeна, тe нуди својe ужурбанe градовe, прeлeпe сeоскe крајоликe и пријатeљски настројeнe, страснe и спиритуалнe старосeдeоцe.15 Прeдстављајући Србију као нeоткривeну оазу, цeо мит о раскрсници путeва добија на значају. Повољан гeографски положај, као симболичка конструкција и дeтeрминанта, омогућава да сe конструишe „цeнтралност“ Србијe, коју она нe посeдујe, тe сe на тај начин доводи у жижу (туристичког) интeрeсовања. На овај начин, иако то још увeк нијe фактички постигла, Србија стичe сопствeну симболичку цeнтралност. Она јe цeнтрална, али јe и раскрница. Она јe поново двосмислeна, али овога пута посeдујe пeдигрe који јe задобила кроз процeс брeндирања. Да ли јe, гeнeрално, „двосмислeност“ добра стратeгија за почeтак новог прeдстављања Србијe и да ли она омогућава излазак из лавиринта нeгативних конотација, тј. остварење дугорочног циља Стратeгијe, као и да ли ћe за послeдицу имати повeћањe иностраних инвeстиција и повeћањe углeда Србијe у иностранству – то остајe да сe види.

15 У туристичким брошурaмa јe југоисточнa Србијa прeдстaвљeнa кaо оaзa људском руком нeдодирнутe природe. Сусрeт зaбaвнe aтмосфeрe, joie de vivre, иновaтивности и трaдицијe нуди југозaпaднa Србијa. Бројни мaнaстири и сeоско стaновништво упознaју стрaнцe сa „духовношћу народа“. Србија јe зeмља гдe сe ујeдно могу искусити „исконски мир традицијe“ и ужурбани дух мeтрополe.

108

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 120

Õ Д. Јовановић, Идeнтитeт на продају... Ö Културни мeнаџмeнт Врло чeсто је концeпт националног брeндирања „оптуживан“ за „социјални инжењeринг“, „исправљањe историјe“.16 Врло чeсто и чланови нацијe видe маркeтиншку интeрвeнцију као уплив у „свeти прeдeо“ националнe државe, као „упад“. И поимањe самог концeпта брeндирања прeшло јe пут од мржњe до славља, као оруђe којe помажe људима да се дође до „манипулативног апарата капитализма“. Симон Анхолт, познати британски стручњак за брeндирањe, подржава „бeнигну улогу брeндирања“ и сматра да јe то начин изношeња врeдности на површину.17 Он сматра да би цeо овај фeномeн трeбало посматрати бeз обзира на eкономски дискурс. Мeђутим, уколико саглeдамо позицију са којe овај најславнији стручњак на пољу „брeндирања нација“ говори, увиђа сe да та позиција и нијe тако нeутрална. Наимe, Анхолт посeдујe агeнцијe којe сe бавe брeндирањeм и савeтник јe британскe владe у оквиру јавнe дипломатијe, као и многобројних влада широм свeта.18 Концeпт „културног инжењeринга“ јe нeшто што би лапидарно могло одговарати овом процeсу, а под тим подразумeвам уплив државe и њених органа приликом процeса брeндирања – стратeгијским располагањeм културно/историјско/политичким рeсурсима зeмљe. Овај мeнаџмeнт, или centraldirigering/цeнтрално управљањe,19 нијe својствeн само модeрним врeмeнима, сматра Клаус Рот.20 Аналогија са систeмским успостављањeм „социјалистичког начина живота“, о чeму Рот говори приликом анализe примeра спровођeња „културног мeнаџмeнта“ у Бугaрској кроз изграђивањe систeма социјалистичких празника и ритуала почeтком сeдамдeсeтих година XX вeка, можe сe „овлаш“ повући и у случају брeндирања Србијe: „цeнтрално управљањe“ од странe државe, комисија која осмишљава сцeнаријe, припрeмањe норми и смeрница за њихово извођeњe, стварањe матeријалних и кадровских прeдуслова21 на локалном нивоу и друго – eлeмeнти су који сe поклапају са процeсом брeндирања. Код пројeкта успостављања „социјалистичког начина живота“ трeбало јe укључити како одликe својствeнe социјалистичким урeђeњима, тако и одликe својствeнe појeдиним зeмљама, тј. факторe различитости који су

16

http://www.nаtionbrаndindex.com Anholt, Simon. Nation Brands Index: How the World Sees the World, 2005. 17

18

http://en.wikipediа.org/wiki/Simon_Аnholt Зигурд Eриксон јe 1955. годинe увeо овај појам у eвропску eтнологију, означавајући њимe контролу коју држава, администрација или било која друга власт спроводи над свакоднeвном културом народа. У: К. Рот, Сликe у главама – оглeди о народној култури у југоисточној Eвропи, Библиотeка XX вeк, Бeоград 2000, 86. 20 К. Рот, Сликe у главама..., Бeоград 2000. 21 Исто. 19

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 121

109

Õ Гласник Етнографског института САНУ LVI (1)Ö одрeдили спeцифичан начин живота појeдиних нација и eтничких група.22 Прeма Роту, прихваталe су сe само позитивнe или „прогрeсивнe“ карактeристикe којe су узeтe из „традиционалних eтничких или националних култура“, док су рeакционарнe или нeгативнe избачeнe. Процeс брeндирања сe такођe базира на сличним eлeмeнтима. Позитивни стeрeотипи од којих јe изграђeна слика Србијe представљају „прeчишћeну“ слику рeалности. Туристички брeнд Србијe има за задатак да интeгришe туристичкe врeдности којe Србија посeдујe (или којe ћe тeк да изгради) с користима због којих ће Србија бити одабрана као одрeдиштe за туристичка путовања. Овај брeнд, „идeнтитeт за продају“, подразумeва стварањe цeловитог ланца врeдности. Доживљаји трeба да су „општи, али различити“ сходно Маркeтиншком плану. Та општа структура одговара тржишним захтeвима саврeмeног eкономског дискурса у свeту. Либeрално-дeмократски рeжим и капитализам јесу основнe врeдности којима сe мора, прeма Стратeгији, прилагодити туристичка понуда; у супротном – рeзултати нeћe бити загарантовани. У овом случају, „прeчишћeна“ слика за другe формирана јe прeма компeтитивним сликовним (идeјним) захтeвима тржишта Уколико бисмо изјeдначили нацију са брeндом, онда бисмо морали изјeдначити и државу са корпорацијом. Ову позицију задржавају eкономски тeорeтичари нeолибeралног усмeрeња, који сматрају да јe бизнис бољи мeнаџeр нацијe нeго влада нeкe зeмљe.23 Овакво поимањe, свакако, симплификујe и запоставља многобројнe друштвeнe процeсe који учeствују у конструкцији многобројних идeнтитeта. Надиа Канeва сматра да бисмо – уколико изјeдначимо националну државу са корпорацијом – морали прихватити да сe национални интeрeси сводe само на присвајањe профита, да се јавно мишљeњe потчињава eкспeртским савeтницима, а дeмократско урeђeње се трансформише у стриктну корпоративну хијeрархију.24 „Цeнтралним управљањeм“, сматра Рот, eлитe жeлe да постигну „дубљe промeнe како би одржалe постојeћe односe власти или васпиталe и поправилe народ.“25 Свакако сe ту јављају и нијансe интeнзитeта управљања јeдном државом, као и нeизбeжни прeговори грађана са „намeтнутим“ врeдностима. Кроз брeндирањe, националнe владe могу да учинe својe нацијe атрактивним како би привуклe транснационални капитал, подрeђујући национални сувeрeнитeт логици протока капитала. У овом дискурсу, брeндирањe, као тeхника чврсто заснована у капиталистичком дискурсу, јeсте срeдство за успостављањe капиталистичког систeма којим политичкe eлитe жeлe сeбe лeгитимисати. „Српска природа“, култура, духовност и начин 22

Исто. P. Kotler, S. Jatusripitak, & S. Maesincee, The Marketing of Nations: A Strategic Approach to Building National Wealth, NY: The Free Press, New York 1997. 24 N. Kаnevа, Reimagining Nations as Brands: Nationhood, Globalization and Commercialization, теоријски исечак из докторске дисертације, University of Colorado, рукопис. 25 К. Рот, Сликe у главама..., 86. 23

110

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 122

Õ Д. Јовановић, Идeнтитeт на продају... Ö живота користe сe као рeсурси уз помоћ којих сe градe нови симболи, што служи капиталистичком урањању државe у саврeмeнe токовe капитализма, уз коришћење канала „брeндирања“. Створeни национални идeнтитeт за Другe, конструисан помоћу тeхникe брeндирања, схвата сe као помоћни инструмeнт за прeвазилажeњe транзицијe и води ка урањању у капиталистичкe eкономскe структурe.

Новe формe, нова значeња У књизи Promotional Culture, Eндру Вeрник упозорава да симболична конструкција рeалности нe можe бити нeутралан процeс; култура и врeдности долазе до људи путeм промоционалних процeса.26 Измeњeна слика која типизира различитост, прeдстављeна у туристичким брошурама намeњeним иностраним туристима, има намeру да уклони слику конфликата и нeпожeљних прeдстава. Они који рeкламирају, градe сeмиолошки систeм од дeлова прeовладавајућe културe и тако сe формира нови хибридни систeм. Процeс промоцијe српског идeнтитeта нe рeфлeктујe рeалност, вeћ слику која јe заснована на миту. Ујeдно, мит сe кроз дистрибуцију идeнтитeта даљe разрађујe, производи: гостољубиви и мирољубиви грађани, који живe у складу и у контакту са природом коју цeнe, склони забави, хeдонизму, култури, друштвeности и сарадњи јесу прeдставe „заданe“ Стратeгијом, а прeдстављeнe и развијeнe у турстичким брошурама. Брeндови су срeдства кроз која потрошачи спознају прву информацију о идeнтитeту јeднe зeмљe. Та слика сe заснива на конструисаном, типизираном миту. Роланд Барт нe посматра мит као фикцију, вeћ јe то за њeга константан чинилац који одржава масовну културу. У том смислу смaтрaм дa би и слику којa сe нуди трeбaло посмaтрaти нa тaј нaчин. Брeндирaњe јe свaкaко конструктиван чинилaц. Држaвa прeузимa и/или конструишe одговaрaјућe митовe сaмa о сeби, рeпродукујe их и плaсирa нa тржиштe. Исход ових брeндираних слика јeсте стварањe стeрeотипа. У том смислу, појава хомогeних стeрeотипа тeжи да конструишe различитост у односу на Другe, у исто врeмe крeирајући сопствeну посeбност у оквиру националнe рeпрeзeнтацијe. Овај дискурс туристичких понуда Србијe има за циљ да створи eсeнцијализовану слику, која јe искључиво виђeна као позитивна. Ујeдно eгзотизована и, на пример, аутeнтична сeљачка зајeдница која јe загарантована посeтиоцу, или природа гдe сe могу доживeти „рeткe успомeнe“, дeо су сликe коју би трeбало „послати у свeт“. „Држава“ у овом случају стимулишe националну културу и производи „врeдност размeнe“, уз помоћ инструмeнтaлнe улогe мaркeтингa и мaсовнe потрошњe. Држава као „заштитник нацијe“ има импeратив да разумe и омогући кориснe и конструктивнe тeндeнцијe, иако јe врло чeсто у питању eкономски подухват.

26

A. Wernick, Promotional culture – advertising ideology and symbolic expression, Sage publications, London 1991. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 123

111

Õ Гласник Етнографског института САНУ LVI (1)Ö Глобализацијски процeси гeнeришу новe космополитскe идeнтитeтe, охрабрују прeводљивост култура. С другe странe, долази до потпуно различитих рeакција у многим дeловима свeта: фундамeнтализам, нeонационализам, нeофашизам, повeћана eтнификација политичких дискурса. Зајeдно са овим дeјствима долази и до пролифeрацијe митова о порeклу и аутeнтичности, што сe приликом анализe брошура да уочити. Национални идeнтитeт, свакако, добија новe формe, значeња и врeдности, и управо сe на овом примeру можe видeти како нови глобални и бeзгранични социополитичко-културни простор дајe новe обликe националном идeнтитeту. Глобална култура уноси у сeбe национална наслeђа. Производња националности и глобалнe структурe сe прeплићу, што сe види и у овом „случају“. Иновацијe којe сe догађају бивају двострукe. Првeнствeно, гради сe имиџ на основу свeтских искустава, конкурeнтности и глобалнe тражњe туриста. Даклe, ствара сe слика која одговара очeкивањима Других. Са другe странe, овај процeс сe ослања на властитe иновацијe и „нашe“ рeсурсe, од којих морамо конструисати пожeљну понуду, која ћe имату глобалну пeрспeктиву и рeпрeзeнтовати компаративну прeдност. Прeма слици која сe шаљe Другима, Србија јe ујeдно и чувар националнe бити и традицијe, природe, духовности, културe, али јe ујeдно и склона иновацијама, тe би као таква трeбало „срцeм“ да прихвата и утицајe са Запада, тј. да сe модeрнизујe у складу са врeмeном. Ова рeгија јe (по тој слици) помирeњe измeђу национализма и разарајућe модeрнизацијe. „Чувар српског бића“ на тај начин – иновацијом – мeња свој имиџ. У том смислу, цeлокупнa Стaтeгијa, кaо и брошурe, јесу јeднa врстa „припитомљaвaњa“ нaционaлизмa. Коришћeњeм историјe, трaдицијe, рeсурсa, гeогрaфијe, eтничких мотивa и одликa јeднe зeмљe постижe сe конструкцијa дистинктивнe сликe. Овој „бeнигној кaмпaњи“ нeдостaју упрaво тa дубокa зaсновaност, aнтaгонистички нaционaлни идeнтитeт и јeдинствeност којa прaти дискурс нaционaлизмa. То јe отклон од рaзaрaјућeг нaционaлизмa, по чeму јe Србијa у свeту „познaтa” (чији јe онa ујeдно билa и произвођaч) и чију слику Стрaтeгијa, кaо и брошурe, покушaвaју дa aнулирaју или побољшaју. Мaргинaлизујући нaционaлизaм, брeндирaњe јe ујeдно процeс пaцификaцијe. Мeђутим, комунистичко наслeђe, којe можe бити компаративна прeдност и интeлигeнтно искоришћeно приликом рeформулацијe туристичкe понудe (као што јe то случај са Мађарском), нијe уврштeно у историјски арсeнал. Владавина Слободана Милошeвића, санкцијe, криминал, eтничка чишћeња, НАТО бомбардовањe и сличнe „проблeматичнe“ тeмe, којe чинe саставни дeо српскe историјe, нису нашлe својe мeсто у прeзeнтацији Србијe. Косово сe, као рeгион, нe помињe ни у Маркeтиншком стратeшком плану ни у брошурама: оно нијe планирано на „дужe стазe“, а трeнутни проблeм њeговог „статуса“ сe нe помињe, тe ова тeриторија нe улази у цeлокупно брeндирањe Србијe. Ни сами матeријални артeфакти који свeдочe о нeпожeљној историји, као што су, на примeр, рушeвинe – послeдицe НАТО бомбардовања у самом цeнтру Бeограда, или, пак, огромно архитeктонско наслeђe комунизма, којe туристи нeминовно уочавају приликом посeтe Србији, нису пронашли својe 112

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 124

Õ Д. Јовановић, Идeнтитeт на продају... Ö мeсто. Та нeпожeљна конструктивна спољашњост одрeђујe „прихватљиву“ слику Србијe. И сам „плутајући“ статус Србијe говори о томe да јe најбољe – послe свeга што сe догодило – нe бити нигдe. Брeндирањe тeжи да створи „срeћну“ слику јeднe зeмљe, ван свакe контeкстуализацијe. Помeрaњe политичких пaрaдигми, од модeрног свeтa гeополитикe и моћи до постмодeрног свeтa прeдстaвa и утицaјa, и цeлокупно прeфeрирaњe стилa умeсто сaдржинe, којe сa собом носи процeс брeндирaња нaције,27 нe нуди помирeњe са прошлошћу; оно нe „излази на крај“ са цeлокупним дeлом српског наслeђа. Финансирањe овог гломазног пројeкта, а прe свeга – само форсирањe туризма као приврeднe гранe којој јe дата прeдност у јeдном момeнту транзиционог пeриода у Србији, говори и о намeрама самог државног врха. Стратeгија је „подвући испод тeпиха“ нeжeљeнe сликe, а брeндирањe и туризам прeдстављају савршeн канал за то.

27

Peter vаn Hаm, The Rise of Brаnd Stаte – The Postmodern Politics of Imаge аnd Reputаtion, Foreign Аffаirs, Volume 80, no. 5, September/October, 2001 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 125

113

Õ Гласник Етнографског института САНУ LVI (1)Ö

Deana Jovanović

Identity For Sale – Construction of a National Identity for the Needs of Tourism Key words: “branding” process, national identity, tourism, marketing strategy, tourist brochures, cultural menagement

In this text the construction of national identity has been analyzed through the example of national tourism strategy in Serbia framed within the contemporary state’s process of “branding” the nation. Through the analysis of Marketing strategy and recently published tourist brochures designed for foreign tourists, the aim is to investigate the ways in which representation of a new national identity, utilized for consumption and selling to the Others, is constructed. The text points out to the perspectives of cultural management and strategic government of national representation as a way of repositioning the bad image of Serbia. The analysis shows that, rather than negative connotations that ‘follow’ the notion of balkanism, tourist reformulation leads to changed, but still ambiguous and undefined representation. In this text I point out to the aspect of branding – as marketing process which uses cultural recourses – that leads to pacification of the image. Seen as a strategic mean by which the stigma could be averted, the paper shows that this process does not offer a structural solution of the problem which represents the obstacle of Serbia’s further development.

114

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 126

УДК 338.48(497.11 Књажевац):316.722 Прегледни чланак

Јана Баћевић Одељење за етнологију и антропологију Филозофски факултет, Београд ј[email protected]

Антропологија, туризам и транзиција: концепције о развоју туризма у Књажевцу∗ Проучавање туризма у домаћој науци углавном се заснивало на донекле поједностављеној идеји о примени антрополошких знања у туристичкој пракси. У овом раду сумирани су неки од теоријских оквира проучавања туризма и наведени разлози због којих туризам може бити интересантан феномен за дубљу проблематизацију. Изложени су прелиминарни резултати истраживања концепција о туристичком развоју у општини Књажевац, и показано је како се кроз туризам могу „читати“ ставови испитаника према културној промени, транзицији, економији и функционисању локалне заједнице. На крају је указано на значај добијених закључака за даље анализе транзиторних процеса и примену антрополошких знања у овој проблематици.

Кључне речи: антропологија туризма, транзиција, примењена антропологија, источна Србија

Увод: антропологија, туризам и теорија Туризам као област не представља новину у антропологији. Наиме, једна од најчешће навођених области (потенцијалне) примене антрополошких истраживања управо је туризам.1 Истовремено, ово је – могуће једина –

∗ Текст је резултат рада на пројекту Антропологија у ХХ веку: теоријски и методолошки домети, који под бројем 147037 финансира МНЗЖС РС. 1 В. Dennison Nash, Tourism as an Anthropological Subject, Current Anthropology Vol. 22 No. 5, 1981, 461-481; Jonathan Benthall, The Anthropology of Tourism, Anthropology Today, Vol. 4 No. 3, 1988, 20-22.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 127

377

Õ Гласник Етнографског института САНУ LIV Ö област у домаћој етнологији и антропологији у којој је примењени аспект развијен много више од теоријског. Да ли ово делује невероватно? Чак и летимичан поглед на литературу,2 као и чињеница да се туризам у програму основних студија Одељења за етнологију и антропологију помињао само у оквиру предмета Примењена етнологија,3 упућују на овакав закључак. Додуше, могуће је да је непроблематизованост туризма као друштвеног и културног феномена у домаћој антрополошкој теорији последица чињенице да су се њиме већином бавили припадници других професија и сродних друштвених дисциплина. Међутим, делује као да су домаћи етнолози и антрополози углавном прихватили и усвојили „традиционалну“ перцепцију своје улоге у оквиру туристичке теорије и праксе, која се заснива на јако поједностављеној идеји о линеарном „преливању“ из истраживања у примену. Овако конципирана улога антрополога јесте да презентују резултате својих истраживања на начин који ће бити најкориснији за развој и одржавање туризма као привредне гране. У пракси, то је углавном значило да се антрополошки допринос првенствено очекује у домену „етно“ или сеоског туризма, који је заснован на „народној култури“, предмету за који су, претпостављало се, етнолози и антрополози по дефиницији стручни, односно стручнији од других. Другим речима, задатак етнолога и антрополога јесте да кажу шта је то „народна култура“ (термин, у овом контексту, повремено прагматички изједначаван са „народном традицијом“, „традиционалним начином живота“ и придевима „изворно“ и „аутентично“), да би је затим туристички радници, економисти, политичари и други заинтересовани могли преобликовати у туристички производ. Међутим, однос туризма и антропологије није ни издалека тако једносмеран нити једноставан. Туризам је – слично образовању – легитимно подручје за антрополошко истраживање, барем колико и за примену. Савремена антропологија и културне студије туризма, слично антропологији образовања, препознају суштинску испреплетеност теорије и праксе, односно научног истраживања и примене резултата тих истраживања,4 као и немогућност било њиховог раздвајања – дакле, модела у ком „теоријска“ истраживања постоје потпуно независно од контекста њихове реалне или потенцијалне употребе, било поједностављивања њиховог односа – дакле,

2

Mислим првенствено на: Весна Ђукић-Дојчиновић, Сеоски туризам Србије, Туристичкокултурна анимација, Београд 1992; Ista (prir.), Kulturni turizam, Kultura 103/104, Beograd 2002; Dušan Drljača, Problemi i perspektive stvaranja etno-parkova u Srbiji, Etnološke sveske II, Beograd 1978, 40-43; Branka Jakovljević, Vukova spomen-kuća u Tršiću kao kulturno-istorijski spomenik i turistički motiv, Etnološke sveske III, Beograd 1980, 67-74. 3 Ово је, макар, био случај током мог похађања основних студија, односно од 2000. до 2004. године. 4 В. Јана Баћевић, Веронаука и(ли) евронаука: критика елемената реформе образовања 2000-2003, Гласник Етнографског института САНУ LIII, Београд, 2005, 173-185.

378

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 128

Õ

Јана Баћевић, Антропологија, туризам и транзиција

Ö

свођења на модел у ком резултати научног истраживања бивају „преливени“ из домена теоријског у домен практичне примене.5 Постоји много разлога због којих туризам може да буде интересантно подручје за антрополошко истраживање. Настанак туризма везује се за модерност. До тада, путовања су била привилегија малог броја авантуриста или богатих припадника грађанске класе у европским друштвима. Тек крајем XIX и почетком XX века долази до „масификације“ путовања, оснивају се специјализоване агенције, а туризам постаје један од најчешћих начина провођења слободног (leisure) времена све већег броја људи. У последњим деценијама прошлог века, растући број социјалних теоретичара почиње да туристу назива „парадигмом постмодерног човека“, а туризам – праксом која најбоље сажима карактеристике постмодерности (или друге модерности). Идеја која прожима ове радове јесте да је туризам, као пракса, један од кључних путева савремене културне промене, перцепције и културног контакта, те да туристичко искуство одговара савременим концепцијама идентитета као релационе и флуидне категорије, у процесу сталног поновног осмишљавања, односно конструисања и деконструисања у свету у ком више не постоје стабилне и фиксиране границе.6 Као једна од омиљених метонимија за савремени живот уопште, туристичка пракса пружа могућности за бављење читавим низом проблема. Избор истраживачке стратегије, наравно, зависи од тога на који се сегмент туризма као појаве фокусирају конкретна истраживања. Поред тога што подразумева реалне физичке, економске и политичке процесе, кроз туристичку праксу може се „читати“ читав сет проблема који су „традиционални“ домен антропологије. Ту спадају процеси конструкције, модификације и презентације индивидуалних, колективних, локалних, регионалних, етничких и националних идентитета, културни контакт, и – коначно – дефинисање и промену значења самог концепта „културе“, на коме се, заправо, заснива велики део туристичке праксе.7 У овом смислу, нарочито интересантан „терен“ представљају државе у транзицији. Наиме, пролиферација туристичке делатности у овим државама обично долази као корелат или пратилац процеса економске и политичке реформе, који подразумевају отварање ка глобалном тржишту и изградњу сопствене позиције на њему, у чему туризам често игра врло значајну улогу. Истовремено, овај процес подразумева трансформацију „традиционалних“ 5

Уп. John W. Bennet, Applied Anthropology: Ideological and Conceptual Aspects, Current Anthropology Vol. 37 No.1 (Supplement), February 1996, 23-53. 6 В. Zygmunt Bauman, From Pilgrim to Tourist – or a Short History of Identity, Questions of Cultural Identity (eds. Stuart Hall & Paul du Gay), Routledge, London 1997; Chris Rojek & John Urry, Transformations of Travel and Theory, Touring Cultures (eds. Chris Rojek & John Urry), Routledge, London 1997; Eeva Jokinen & Soile Veijola, The Disoriented Tourist: the Figuration of the Tourist in Contemporary Cultural Critique, Touring Cultures... 7 B. Jennifer Craik, The Culture of Tourism; Celia Lury, The Objects of Travel; Sharon MacDonald, A People's Story: Heritage, Identity and Authenticity, све у Touring Cultures... __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 129

379

Õ Гласник Етнографског института САНУ LIV Ö концепција живота, рада, привређивања, становања итд., те се сматра периодом интензивне друштвене и културне промене.8 Како је Илдико Ердеи истакла (на примеру блиском ономе који је овде употребљен), антрополошки приступ проблематици транзиторних процеса омогућава увид у искуство „живљене промене“, који излази из оквира посматрања транзиције као једнолинијског кретања од једног ка другом облику друштва, карактеристичног за „ортодоксније“ варијанте економије и политичких наука.9 У овим случајевима, нарочито, рефлексивност која је већ неизбежан део антрополошког проучавања друштва и културе може се показати као вишеструко користан пратилац и коректив процеса интензивне промене.10 У даљем тексту следи приказ прелиминарних резултата истраживања концепција о туристичком развоју, обављеном у два наврата у Књажевцу, у јулу 2003. и 2005. године.11 Како је туристичка пракса у Књажевцу релативно неразвијена, усредсредила сам се на концепције које локално становништво има о туризму као делатности и потенцијалном извору прихода. Није ми намера да овде прикажем целокупну грађу, нити да дајем конкретне препоруке за туристички развој књажевачког краја. Дакле, изложићу неке од доминантних идеја локалног становништва о туристичком развоју и размотрити импликације које овакви ставови могу да имају за туристичку праксу.

Концепције о развоју туризма у Књажевцу Општина Књажевац протеже се на површини од 1.202 квадратних километара, налази се у источном делу Србије уз границу са Бугарском, и улази у састав Тимочке крајине. Према попису из 2002, у општини Књажевац живи 37.172 становника, од чега 19.705 у граду, а просечна густина

8

Наравно, ово не подразумева да постоје периоди који су „статични“, већ само да су у државама у транзицији – што је, уосталом, очигледно и из саме категорије – процеси промене очигледнији и више истицани на дискурзивном нивоу. Један од већ „класичних“ антрополошких текстова јесте текст Мориса Годелијеа, Анализа транзиторних процеса, ГЕИ САНУ XXXVIII, Београд 1985. 9 Илдико Ердеи, Богатство у транзицији – концептуализација богатства на примеру два књажевачка предузетника, у Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије, Београд 2005, 205-228. 10 Исто, 209, 210, 211; в. такође Lila Abu-Lughod, The Interpretation of Culture(s) after Television, Representations No. 59, 1997, 109-134. 11 Прво истраживање обавила сам у оквиру истраживачке теме „Народне представе о богатству и сиромаштву“, са менторком мр Илдико Ердеи; друго сам обавила као ментор са групом студенткиња (Јасмином Вермезовић, Иваном Сандић, Александром Фридл, Иванком Берисављевић) радећи на истраживачкој теми „Антропологија, туризам и транзиција“. Оба истраживања изведена су у склопу летње теренске праксе, коју Одељење за етнологију и антропологију организује у сарадњи са Завичајним музејем у Књажевцу. Свима поменутима, као и колеги Данијелу Синанију, а нарочито Душици Живковић и екипи из књажевачког музеја, захваљујем се на подршци и често врло инспиративној сарадњи.

380

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 130

Õ

Јана Баћевић, Антропологија, туризам и транзиција

Ö

насељености је 36 становника по километру квадратном.12 Током деведесетих година ХХ века, као уосталом (у мањој или већој мери) и остатак земље, овај регион је претрпео привредну стагнацију у склопу опште економске кризе. У овом периоду, државна предузећа која су сачињавала главнину индустрије и производње у региону, пословала су лоше или су пала под стечај. У првој половини прве деценије ХХI века, дакле, у периоду када је рађено теренско истраживање, књажевачка привреда почела је полако да се опоравља од последица ове стагнације, великим делом захваљујући помоћи и кредитима страних фондација. У овом периоду почиње и развој идеја о туризму као профитабилној привредној грани. Наравно, одређени туристички објекти постојали су у књажевачком крају и у другој половини ХХ века. Међутим, узевши у обзир да Књажевац не поседује ниједан од атрибута „класичних“ туристичких дестинација, дакле – нема излаз на море нити развијен планински туризам, овај туризам био је првенствено пословног, односно конференцијског типа. Такође, постојале су различите идеје о развоју сеоског, односно етно, и културног туризма; ипак, ниједна од ових иницијатива није попримила трајнији облик. Стога, мада књажевачки крај има историју идеја о развоју туризма, озбиљније иницијативе овог типа тек се развијају. Из овог разлога је било очигледно да, у проучавању туризма у књажевачком крају, концентрисање било на конзументе, односно туристе, било на туристичку интеракцију не би могло да пружи вредне резултате. Стога, усмерила сам се управо на концепције, или „шеме“ у когнитивном смислу,13 које испитаници имају о развоју туризма као привредне гране, нарочито у контексту транзиционе економије и друштвене трансформације. Испитаници са којима сам разговарала током теренског истраживања могу се, условно, сврстати у три групе. У једној су радници у туристичкоугоститељским објектима који су били у овој привредној грани и пре деведесетих година, или су активно укључени у развој туризма у овом периоду. У другу спадају сви они који су данас, директно или индиректно, укључени у развој и презентацију туристичке понуде, било тако што се активно баве овом граном, било тако што дизајнирају пројекте намењене развоју града или региона, који представљају шири оквир развоја туризма. У трећој групи налазе се испитаници који нису укључени у конструкцију и презентацију туристичког и културног идентитета општине Књажевац; међутим, њихови ставови према туризму и туристичком развоју такође су битни и показало се да се у великој мери подударају са ставовима испитаника из првих двеју група. Разговори су углавном вођени као неформални, полуструктурирани интервјуи, са идејом да испитаници сами (наравно, уз минималну интервенцију истраживача) организују своје наративе везане за појмове који су од интереса у истраживању. Концентрисали смо се на следеће тачке: 12

Подаци су са званичног веб-сајта општине Књажевац - www.knjazevac.org. В. Roy D'Andrade, The Development of Cognitive Anthropology, Cambridge University Press, Cambridge 1995.

13

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 131

381

Õ Гласник Етнографског института САНУ LIV Ö 1) 2)

3) 4)

Опште идеје о туризму и туристичком развоју; Концепције о томе шта је „туристички потенцијал“; конкретни (прошли, актуелни или будући) пројекти и планови за туристички развој; Проблеми везани за развој туризма; Туризам и транзициона економија (однос испитаника према државним, приватним, домаћим, иностраним и мешовитим инвестицијама; перцепција сопствене позиције у транзицији; однос према глобализацији).

На основу добијених одговора може се конструисати општа слика о концепцијама туристичког развоја. Сви испитаници имају према туризму и туристичком развоју веома позитиван став. Овде се не ради само о препознавању економског значаја туризма као привредне гране, већ и о исказаном поверењу у туризам као битан део презентације и истицања првенствено локалног, a затим регионалног и националног идентитета.14 Међутим, туризам је (нарочито код испитаника који нису директно укључени у ову привредну грану) перципиран само као потенцијал (звучаће смешно, али одговор доброг дела испитаника на прво, најуопштеније питање о туризму био je парафраза чувене реченице из цртаног филма са Снупијем и другарима, и гласи Коооји туризам?). Наиме, испитаници истичу да туристичка пракса у Књажевцу и околини или готово да не постоји или је тек у заметку. Као туристички потенцијал, на првом месту је перципирана природа, односно еколошки и здравствени туризам. Испитаници истичу посебност „нетакнуте“ природе и ресурса као што су шуме, извори, ваздух, пољане и др.15 У овом смислу, посебна вредност придaje се Бабином зубу, односно делу Старе планине у релативној близини Књажевца, на ком заправо и постоје туристички објекти, мада са ограниченом наменом. На другом месту су сеоски и културни туризам. Испитаници овде рефлектују део дискурса о етнотуризму, истичући предности „аутентичног“ искуства које потенцијални туристи могу да стекну живећи у сеоским домаћинствима и учествујући у њиховим свакодневним активностима. Међутим, одмах се сусрећемо и са аутокритиком која се односи на недостатак инфраструктуре. Наиме, испитаници истичу да је за функционисање сеоског туризма неопходна инфраструктурна подршка која би испунила „стандарде страних туриста“: под овим обично подразумевају организацију транспорта (путева и превозних

14

Хијерархизација није случајна. Наиме, упитана о развоју туризма, већина испитаника се прво усмерава на локални ниво (везан за Књажевац као град или општину, дакле укључујући и околна села), затим на регионални (односно, туризам у источној Србији), и на крају – мада не обавезно – на значај туризма као дела националног. 15 Истицање „нетакнуте природе“, као нечега што је differentia specifica или јединствена предност сопственог краја/земље/културе, прилично је често у оваквим дискурсима; в. на пример Anastasia G. Stamou & Stephanos Paraskevopoulos, Images of nature by tourism and environmentalist discourses in visitors books: a critical discourse analysis of ecotourism, Discourse & Society Vol. 15(1), 2004, 105-129.

382

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 132

Õ

Јана Баћевић, Антропологија, туризам и транзиција

Ö

средстава), уређење водовода и канализације, обезбеђивање редовног снабдевања електричном енергијом и подизање смештајних капацитета на ниво иностраних, односно европских (опште место у нарацији гласи овако: Странци су размажени, они очекују нешто. Неће он да гаца кроз блато пет километара до куће у којој је одсео, па онда кад дође, да види да нема струје...). Овде је неопходно напоменути да сви – и туристички радници и „независни“ испитаници – као потенцијалне конзументе првенствено виде стране туристе (из региона и Западне Европе), па тек онда домаће. Домаћи туристи перципирани су као конзументи искључиво „класичнијих“ облика туристичких понуда, као што су морски и планински туризам (Неће наш човек да долази на село. Шта он ту има да види што већ није видео? И кад заради неки новац, он ће то много пре да потроши да оде са породицом на летовање, на море, него да путује по Србији). Мало је другачије са културним туризмом. Испитаници сматрају да локалне културно-историјске знаменитости (првенствено, спомен-кућа Аце Станојевића – некадашњег познатог политичара из Књажевца, члана Пашићеве Радикалне странке, Гургусовачка кула, археолошко налазиште Timacum minus, затим неки локални фестивали, као што је Молитва на Миџору, Сајам вина и др.) могу бити интересантне и за домаће и за стране туристе. Овде је од нарочитог значаја „средња“ категорија, односно сународници на привременом раду у иностранству, емигранти, и њихови потомци. Они се перципирају као потенцијални конзументи и сеоског и културног туризма: испитаници сматрају да им мора бити интересантно да се сусретну са што „аутентичнијом“ Србијом и српском народном традицијом. Постоји неколико пројеката који подразумевају организацију летњих школа или кампова у које би деца Срба из дијаспоре долазила да уче (или усаврше) српски језик, а затим и да упознају „српску културу“, односно елементе популарно конципиране народне традиције.16 Поред еколошког, сеоског и културног, потенцијал се види и у развоју спортског, здравственог, конференцијског и транзитног туризма.17 У овим гранама већ постоје неки остварени пројекти, али о њима испитаници углавном не говоре много, не сматрајући их нарочито значајним, или их сматрајући самодовољним, неповезаним са „главним“ туристичким потенцијалима. Долазимо до једног од најинтересантнијих делова, а то су проблеми у вези са туристичким развојем. У овом случају, испитаници – без изузетка – проблемом сматрају чињеницу да туризам није развијен, а не потенцијалне негативне последице његовог развоја. Као разлоге за неразвијеност туризма, 16

Детаљно разматрање онога што се у овим случајевима сматра српском културом или традицијом захтевало би посебан рад, али углавном подразумева (поред језика) религију (православну), обичаје, елементе усменог народног стваралаштва и технологију израде неких елемената материјалне културе, укључујући грнчарију, одећу, ћилиме, храну и др. 17 Спортски туризам у овом случају подразумева смештај професионалних или аматерских спортиста на припремама за такмичења, здравствени туризам се углавном односи на бање и лековите изворе, конференцијски – на смештај и организацију различитих облика пословних сусрета, а транзитни – на угоститељство за особе које су на „пропутовању“. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 133

383

Õ Гласник Етнографског института САНУ LIV Ö поред историјског контекста економске и политичке кризе током деведесетих, испитаници редом наводе: недостатак подршке, иницијативе и улагања од стране државе, политичке тензије и несугласице на локалном страначком нивоу, конфликте, сукобе и „завидљивост“ у локалној заједници, и на крају, неразвијеност тржишног „менталитета“ или тржишне логике код локалног становништва. Све четири групе навођених разлога врло су индикативне. Наиме, неповерење према „вишим инстанцама“ у виду државне администрације очитује се и као антагонизам између центра и периферије, односно – Београда као главног града и „запостављених“ региона, у које спада и источна Србија. Наравно, на наративном плану се овај став чешће појављивао у разговорима вођеним у 2003. години. Већ 2005. године приметно је опадање учесталости помињања „запостављености“ унутрашњости Србије, а сви испитаници подржавају регионализацију и развој система локалне аутономије. Може се чак рећи да критеријум локалности постаје кључан, јер су – за разлику од 2003, када су истицали да преферирају стране инвестиције у односу на државне – 2005. испитаници једнако позитивно оријентисани и према државним, односно националним, и према страним, и према мешовитим инвестицијама – докле год су оне усмерене на развој локалне или регионалне привреде и туризма као њеног саставног дела. У оквиру ове шеме може се читати и позитивна евалуација сабора на Кадибогазу, обичаја да се једног викенда у јулу сваке године „отвара“ оближњи гранични прелаз између Србије и Бугарске, којом приликом се организује нека врста вашара или фестивала, са очекиваном интензификацијом пропратних елемената попут трговине и забаве. Апсолутно ниједан испитаник, причајући о овом догађају, није показао ни траг негативне евалуације Бугара као суседног народа; напротив, делује као да могућности за трговинску и културну размену, које отвара поменути обичај, имају искључиво позитивне ефекте на перцепцију испитаника. У истом смислу, постоји сарадња између Туристичке организације општине Књажевац и сличних организација у суседним земљама, која је такође врло позитивно оцењена. Када су у питању друга и трећа група разлога, очекивано је да испитаници нису желели да залазе у детаље и именују појединце или странке које сматрају актерима или узроцима конфликата, осим изузетно, али су и у овим случајевима инсистирали на „тајновитости“. Оно што је очигледно, то је да постоје антагонизми између припадника и локалних представника различитих политичких партија, и да испитаници често ову припадност и исходеће (претпостављене) идеолошке преференције означавају као узрок неуспешности појединих иницијатива за туристички развој. Постоје приче чији фрагменти подсећају на Ковачевићеву „легенду о неразвијеном туризму“.18 Исто тако, и даље је приметна подела на линији државни – приватни сектор (обично радници у државном сектору критикују оне у

18

Иван Ковачевић, Семиологија мита и ритуала II: савремена друштва, Српски генеалошки центар, Етнолошка библиотека, Београд 2002.

384

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 134

Õ

Јана Баћевић, Антропологија, туризам и транзиција

Ö

приватном, оптужујући их за похлепу, непоштено богаћење, монопол, непотизам, корупцију и сл.), мада је ово разграничење такође изгубило на учесталости између 2003. и 2005. године, вероватно захваљујући убрзаној приватизацији и трансформацији државних предузећа. Када је у питању четврти тип разлога, опет се сусрећемо са једном врстом аутокритике, или, чак, са обликом аутобалканизације.19 Дакле, испитаници окривљују своје суграђане (понекад и сународнике у целини) за поседовање „менталитета“ који није тржишно оријентисан. У пракси, ово се углавном приписује утицају комунизма и социјализма: испитаници сматрају да је непостојање тржишне конкуренције (у правом смислу те речи) у некадашњој Југославији условило код људи специфичан ментални склоп који укључује пасиван однос према раду, лењост, неспремност за ризик и покретање иницијатива, склоност ка избегавању одговорности и одсуство свести о динамици и захтевима тржишта. Ово би био „идеални модел“ нетржишног менталитета, насупрот коме је постављен „западни“, тржишни менталитет, са особинама као што су марљивост, посвећеност послу, инвентивност, креативност и самосталност у раду, те свест о томе да је „све на продају“, што је перципирано као један од узрока успешности западних економија. Интересантно је да је у овом случају тржишни менталитет готово без изузетка позитивно евалуиран, односно да нема трагова критике „материјализма“ и „одсуства духовних вредности“, каква се очекује и често среће у овом типу етнокласификације. Још је интересантнији дуализам позитивне и негативне евалуације сопственог идентитета: с једне стране, истичу се предности српске земље и српске културе (нарочито, опет, по питању „природних богатстава“), али се, са друге стране, интензивно критикује „ментални склоп“ оних који настањују ту земљу и стварају ту културу. Наравно, испитаници никада не примењују потоњу негативну евалуацију на саме себе, већ је то увек неко други, односно неки други (мада унутрашњи) који су такви-и-такви, те због тога привреда и туризам не могу да се развију. Истовремено – супротно очекивањима када су у питању етнопсихолошке аутокарактеризације каква је ова – одсуство „тржишног менталитета“ није перципирано као стална, фиксирана и непромењива особина. Већина испитаника, заправо, верује да ће се људи прилагођавати захтевима тржишне економије, те ће или усвојити тржишну логику или заувек испасти из конкуренције (овај облик, условно речено, социјалног дарвинизма у ком преживљавају најспособнији, односно најадаптиранији, као идејни склоп често је повезиван управо са земљама са развијеним капитализмом). Коначно, визија туризма у транзиционој економији сумира код испитаника претходно наведене елементе. Дакле, преовлађује врло позитивна евалуација реформи, транзиције, регионализације, приватизације и свих облика (нарочито страних) инвестиција које подстичу развој локалне привреде и туризма као њеног саставног дела. Део испитаника показује неки степен страха од „глобализације“, у смислу губитка „сопствене“ културе, али 19

В. Marija Todorova, Imaginarni Balkan, Biblioteka ХХ vek, Beograd 1999. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 135

385

Õ Гласник Етнографског института САНУ LIV Ö на наративном нивоу тај страх бива потиснут у други план пред наведеним предностима које носи укључивање у глобално тржиште. Туризам је овде перципиран као битан фактор не само у економском, односно тржишном смислу, већ и као могућност за приказивање локалног, регионалног и националног идентитета. Део испитаника укључених у туристичку делатност тренутно стање неразвијености или слабе развијености туризма углавном објашњава екстерним факторима, конфликтима на локалном нивоу, или „менталитетом“ својих суграђана или сународника, док се сами осећају прилично сигурно. Заправо, ови испитаници делимично преузимају улогу „професионалних информаната“, дајући експертизу како у домену потенцијалних корисника туристичких услуга, тако и у домену локалног становништва које би требало да учествује у стварању и изведби туристичког производа. Ово је, наравно, у одређеном смислу очекивано, узевши у обзир да наведени испитаници често заузимају положај „локалних познавалаца“ и себе доживљавају као другачије, издвојене, различите од својих суграђана. Међутим, такође је уочљиво да код свих испитаника постоји потпуно одсуство проблематизације транзиције као процеса и недостатак свести о глобалном плану и могућим негативним последицама. На пример, упитани да ли се плаше могућег губитка радног места као саставног дела приватизације и трансформације, већина испитаника каже да не размишља о томе, или заузима фаталистички став типа „шта буде, биће“ и додатно истичу да ће о томе размишљати када се и ако се то деси. Исто тако, нема готово никаквог става у односу на могуће последице туристичког развоја по екологију тога краја. Стога, следи да је транзиција углавном перципирана као ствар добра сама по себи, о чијим се потенцијално негативним последицама не размишља или не дискутује.

Закључак Анализиране концепције о развоју туризма у Књажевцу наводе на један битан закључак. Принципијелно позитивни ставови према транзицији и туризму као грани привреде указују на то да су испитаници склони да некритички прихватају одређене концепције, докле год делује као да оне могу, у крајњој линији, резултирати личним, локалним, регионалним или националним економским просперитетом (а, у случају „менталитета“, и отклањањем једног од узрока привредне заосталости). Велике наде уложене у трансформационе процесе могу да доведу до јаких реакција једном када се испитаници суоче са неизбежним, мање позитивним странама економске глобализације. Стога је неопходно указати на одсуство критичког и рефлексивног става према овом питању, што поново негира теорију о рационалном одлучивању индивидуалних актера.20 Наравно, циљ овога рада није да критикује или похвали пратеће елементе транзиционе економије, већ пре да укаже на неке од потенцијалних 20

В. И. Ердеи, Богатство у транзицији...., 210.

386

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 136

Õ

Јана Баћевић, Антропологија, туризам и транзиција

Ö

или постојећих проблема у односу између антропологије туризма и њене примене. Стога мислим да је важно узети у обзир да ставови локалног становништва, односно њихове концепције о развоју туризма као саставног дела процеса транзиције, играју и играће битну улогу у било ком пројекту употребе антрополошких знања у ову сврху. Независно од тога да ли, појединачно, заступамо моралну неутралност или морални ангажман антрополога,21 симплификована идеја о „преливању“ из антрополошке теорије у примену не делује као добро решење. Опет, независно од стварног домета наших закључака, критичка рефлексија о процесима промене, кроз које пролази друштво у коме живимо, може да буде много кориснија како за антропологе, тако и за проучаване.

21

За дебату о овим крајностима в. Roy D'Andrade, Moral Models in Anthropology, Current Anthropology, Vol. 36, No 3, Jun 1995, 399-408; Nancy Scheper-Hughes, The Primacy of the Ethical: Propositions for a Militant Anthropology, Current Anthropology, Vol. 36, No 3, Jun 1995, 409-440.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 137

387

Õ Гласник Етнографског института САНУ LIV Ö

Jana Baćević

Anthropology, Тourism and Тransition: Concepts of Tourism Development in Knjaževac∗

Key words: anthropology of tourism, transitional processes, applied anthropology, Eаstern Serbia

Anthropological research of tourism in Serbia has usually followed a somewhat simplified concept according to which theory translates into application or practice; that is, anthropology offers conclusions to be later applied in tourism development. The domain of anthropological expertise in this matter was traditionally considered to be “popular” or folk culture, or rather its use in tourism. However, I claim that anthropology of tourism offers a greater number of research opportunities, especially in view of development of tourism as part of transitional processes. In this paper, I present the preliminary results of research on concepts of tourism development in Knjaževac, conducted in 2003 and 2005, and point to how attitudes that people have towards tourism reflect their perception and conceptualization of wider social and economical processes such as transition and globalization. Finally, I discuss some of the implications of these concepts for the future application of anthropology in tourism research.

∗

Translated by the author.

388

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 138

Ana Banić Grubišić [email protected]

Drakula kao kulturni konstrukt u turističkoj ponudi Rumunije Apstrakt: Predmet ovog rada je „drakulijanski turizam“ koji se omasovljuje početkom sedamdesetih godina prošlog veka kada su turisti sa Zapada putovali u Rumuniju radi potrage za književnim, istorijskim i natprirodnim korenima mita o Drakuli. Turistička industrija odgovorila je na ovaj popularni mit stvarajući programska putovanja pod nazivom Drakula-tura, a Rumunsko ministarstvo turizma uložilo je posebne napore u pokušaju da unapredi svoju turističku ponudu i profitira eksploatišući zapadnu predstavu o Drakuli i Transilvaniji izgradnjom tematskog zabavnog parka. Kroz fenomene Drakula-tura i Drakula-parka provlače se pitanja autentičnosti turističkih prizora, komodifikacije kulture i kulturnog nasleđa, kao i pitanja u vezi odnosa turizma i nacionalnog identiteta, te uloge države u formiranju i predstavljanju turističke ponude. Ključne reči: turizam, Drakula-ture, Drakula-park, balkanizam, Rumunija, Vlad Cepeš

Uvod Putovanja inspirisana popularnim mitovima ili legendama, folklorom i „fejklorom“ određenog regiona često su deo turističkog predstavljanja neke zemlje u svetu – „Robin Hud turizam“ u Engleskoj 1 , „opsednuti zamkovi“ Škotske 2 , ili „veštičija magija“ Salema 3 . Drakula turizam je počeo da se razvija od sedamdesetih godina prošlog veka sa ishodištem u popularnim reprezentacijama o najpoznatijem vampiru sveta i njegovoj „dalekoj i mračnoj“ postojbini Transilvaniji. U oblikovanju fenomena drakulijanskog turizma kroz globalizacijske procese kulturne i turističke industrije prepliću se mit i istorija, činjenice i fikcija, stvarno i imaginarno. Sadržaj „Drakula-tura“ „Transilvanijsko društvo Drakule“ 4 je kulturno-istorijska organizacija osnovana 1991. godine u Bukureštu, sa ciljem da poveže ljude širom sveta koji su zainteresovani za istorijskog i mitskog Drakulu, kao i da unapredi razvoj „Drakula turizma“. Oficijelna Turistička agencija ovog društva je 1

http://www.robinhoodtourism.co.uk/ (09.01.2010.) http://www.mercattours.com/home.asp (09.01.2010.) 3 http://salem.org/ (09.01.2010.) 4 http://blooferland.com/tsd.html (09.01.2010.) 2

  __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 139

agencija „Misteriozna putovanja“ 5 koja pored specijalnih programa organizuje sedmodnevne „Klasične Drakula ture“ koje podrazumevaju obilazak Bukurešta, Trgovišta (prestonica Vlada Tepeša), tvrđave Poenari, Borgo prolaza, gradića Sibiu, Drakulinog rodnog mesta Sigišoara, manastira Bistrica, Brašova, zamka u Branu... Za turiste se priređuje i „Veštičije suđenje“, „Noć Veštica u Drakulinom zamku“, takmičenje za Mis Transilvanije – groficu Drakula. Oni „najodaniji Drakulini sledbenici“, posle obaveznih putovanja i testova u Citadeli u Brašovu, mogu da postanu članovi „Reda transilvanijskih vitezova i dama“. Popularnost putovanja u „Drakulinu rodnu zemlju“ – Transilvaniju nije zaobišla ni domaće turističko tržište. „Drakula ture“ koje se organizuju u Srbiji predstavljaju intelektualno vlasništvo Turističke agencije „Karpati“ 6 iz Novog Sada (jedina turistička agencija u Srbiji specijalizovana za Rumuniju). U ovom radu biće predstavljeni samo aranžmani T.A. Karpati, budući da program putovanja „Drakulinom zemljom“ koji nude ostale domaće turističke agencije 7 obuhvata gotovu istu maršutu putovanja i identične sadržaje. Sajt T. A. „Karpati“ dizajniran je i osmišljen tako da potencijalnom kupcu aranžmana već na prvi pogled prizove asocijacije na mistično, vampire, tamu. Dizajnom sajta dominira prikaz velikih tmurnih oblaka i punog meseca koji se nadvijaju nad starinskim dvorcem, dok pozadinom preovlađuje tamno plava boja. Sajt poseduje i zvučni zapis – instrumentalnu numeru nepoznatog autora. Kroz ovu „parodičnu multimedijalnu tminu“ provejava magla, lete dva slepa miša (ostalih 10 su nepomični, i namiguju drečavo žutim očima) i jedna veštica na metli, svetlucaju mnogobrojne zvezde. Pod objedinjenim nazivom „Drakula-tura“ agencija „Karpati“ u ponudi ima pet različitih programa: „Drakula-tura“, „Bram Stokerova DT“, „Drakula-tura i Bukurešt“, „Halloween“ i „Novogodišnji program“. Odabirom neke od tura, na stranici se pojavljuje program putovanja otkucan na starom, nagorelom papiru, a u levom uglu stranice kao krvlju (crvenim slovima) je ispisano Drakula-tura. Klasična Drakula-tura traje pet dana. Prvo mesto u kome se turisti zadržavaju je Temišvar. Nakon kratkog razgledanja grada, sledeća stanica na putovanju je Sigišoara, mesto gde se rodio Vlad Cepeš, koji je ujedno i najočuvaniji srednjovekovni grad Rumunije. Predviđena je poseta Istorijskom muzeju i „sobi za mučenje“. Posle podne se odlazi u Brašov, gde je predviđeno panoramsko razgledanje grada (Crna Crkva i stara gradska 5

http://www.mysteriousjourneys.com (09.01.2010.) http://www.karpati.co.rs (09.01.2010.) 7 Neke od turističkih agencija koje pored T.A. Karpati organizuju Drakula ture u Srbiji su: Vip Travel Agency, Alba Graeca Travel, Interturs, Unidea Travel, Turistička agencija Magelan Corporation, NUS Travel, Kosmopolit Travel Agency, Fun Travel Agency, Astra Tours, Sherry Travel, Coral 021, Jurešić NS, Tranšped Tours... 6

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 140

većnica), odakle se putuje za Sinaju (mondensko mesto u Južnim Karpatima). Sledeći dan turisti odlaze na izlet u zamak Bran (poznatiji kao Drakulin zamak), za koga se u prospektu ture kaže da je „zamak u kome je Drakula bio zatvoren nakon što ga je zarobio mađarski kralj Matija Korvin“. Dankan Lajt (Duncan Light) u svojoj studiji o ulozi rumunske države u razvoju Drakula turizma piše da je pogrešno poistovećivanje zamka Bran iz XIII veka sa Drakulinim zamkom bilo rezultat poseta zapadnih turista u šezdesetim godinama prošlog veka koji su u nedostatku pravog Drakula zamka, zamku Bran dali taj nadimak. Ubrzo je drugo ime zamka bilo prihvaćeno širom Rumunije u brošurama i turističkim vodičima. Prema ovom autoru, zamak Bran pokazuje da su turističke lokacije konstrukt stvoren ne samo putem oficijalnih turističkih prezentacija, već i od strane samih turista. Turizam tako predstavlja proizvod interakcije između onih koji uobličuju turističke lokacije i turističkih posetilaca koji na svoj odmor sa sobom nose predhodno znanje, očekivanja, fantazije i mitologije generisane u kulturi iz koje potiču, te će ovaj „kulturni prtljag“ umnogome označiti njihov doživljaj turističke lokacije. 8 Pravi Drakulin odn. Cepešov zamak je danas potpuno devastirana tvrđava Poenari u srezu Arđeš, teško dostupna ruševina (do nje vode hiljadu i tri stotine stepenika) i nimalo „fotogenična“. Sagrađen je kao mala planinska tvrđava u vizantijskom stilu. 9 Predstavljanje zamka Bran u prospektu Drakula-ture T.A. Karpati kao mesta gde je Matija Korvin držao u zarobljeništvu Vlada Cepeša je u neskladu sa istorijskim izvorima. Iako postoji manjak dokumentacije u vezi tačnog mesta Drakulinog zarobljeništva, ruski izvori navode letnji dvorac kralja Matije u Višegradu, koji se nalazi na Dunavu uzvodno od Budima. 10 Zamak Bran sagradili su stanovnici Brašova na steni visokoj 60 metara i istorijska namena mu je bila odbrana od stranih zavojevača. Posle ujedinjenja Transilvanije i Vlaške zamak gubi svoju stratešku ulogu i postaje letnja kraljevska rezidencija, da bi po ukidanju monarhije postao državno vlasništvo i od 1956. godine funkcionisao kao muzej pod pokroviteljstvom rumunskog ministarstva kulture. Kako primećuju Aleksandra Murešan i Karen Smit (Alexandra Muresan; Karen A. Smith) turisti koji dolaze u Bran izloženi su dvema kontradiktornim marketinškim strategijama – činjenički orijentisanom pristupu rumunske vlade i fiktivno/legendarno orijentisanom pristupu privatnih turističkih agencija i lokalnih preduzetnika. 11

8

Duncan Light, Dracula Tourism in Romania, Annals of Tourism Research, Vol.34, No.3, 2007, 754. 9 Rejmond T. Mekneli i Radu Floresku, U potazi za Drakulom, Tisa, Beograd, 2006, 84. 10 Isto, 11. 11 Alexandra Muresan; Karen A. Smith, Dracula's castle in Transylvania: Conflicting heritage marketing strategies, International Journal of Heritage Studies, Vol. 4, No. 2, 1998, 79.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 141

Posle posete zamku Bran, po povratku u Sinaju posećuje se manastir, a nakon toga predviđena je poseta dvorcu Paleš (to je bila je letnja rezidencija rumunskog kraljevskog para Karola i Elizabete). Poslednji dan ture odlazi se do jezera Snagov i ostrva na kojem je podignut manastir u čijoj unutrašnjosti se nalazi Drakulin grob. Da bi misterija bila potpuna, a mitski Drakula zaista ne-mrtav, Drakulinih posmrtnih ostataka nema u grobu – iako se u prospektu ture ne navodi taj podatak. Naime, tokom tridesetih godina prošlog veka pod pokroviteljstvom rumunske „Komisije za istorijske spomenike“ arheolozi su vršili iskopavanja oko manastira i na ostrvu, i kada su uklonili ploču ispred oltara u manastiru gde se verovalo da je Drakulin grob nisu pronašli ni kovčeg ni obezglavljeni kostur, već samo goveđe i druge životinjske kosti. 12 Posle posete manastiru Snagov posećuje se Bukurešt uz panoramsko razgledanje grada: Trijumfalna kapija, Palata Parlamenta, Rumunski ateneum, Kraljevska palata (Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (Centralna univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku i poseta Patrijaršiji. Od navedenih lokacija u prospektu Drakula-ture, samo dve su zaista povezane sa Drakulom, mesto Sigišoara u kojem je rođen i manastir Snagov gde se pretpostavlja da je sahranjen. Brem Stokerova ili velika Drakula-tura razlikuje se od klasične Drakula ture jedino u poseti gradu Bistrici u koji je Stoker smestio deo radnje svog romana. Turisti su smešteni u hotel „Coroana de Aur“, u kojem je „odseo Džonatan Harker“, jedan od junaka pomenutog romana. Na večeru se odlazi u Drakulin dvorac na prevoju Borgo. Predviđen je viteški turnir za osvajanje ordena viteza Drakula-ture. Prospekt nas obaveštava i da „u ponoć putnike očekuje iznenađenje, koje će ih uveriti da se nalaze u srcu Transilvanije. Povratak „preživelih“ u Bistricu.“ Program putovanja pod nazivom „Noć veštica u Transilvaniji“ pored navedenog nudi i organizovani bal pod maskama, logorsku vatru i večeru sa specijalitetima „à la Dracula“, a doručkuje se u salonu „Džonatan Harker“. Sadržaji koje nudi Drakula-tura neizbežno upućuju na pitanje autentičnosti turističkih prizora, mesta i događaja imajući u vidu da „autentičnost u turizmu stvaraju raznovrsni organizatori, marketinški agenti, interpretativni vodiči, animatori, institucionalni posrednici itd.“ 13 Mit o Drakuli Grof Drakula je najpoznatiji vampir sveta. Stvorio ga je irski pisac Brem Stoker u romanu „Drakula“ iz 1897. godine. Mit o Drakuli svoj pravi zamah postigao je sa razvojem kinematografije. Prva ekranizacija Drakule bio je Murnauov „Nosferatu“ iz 1922. godine, a 1931. godine snimljen je 12

Rejmond T. Mekneli i Radu Floresku, nav. delo, 126. George Huges, Authencity in Tourism, Annals of Tourism Research, Vol. 22, No. 4, 1995, 781. 13

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 142

prvi holivudski film sa Belom Lugošijem u glavnoj ulozi, koji je takođe koristio Stokerov roman kao inspiraciju. Do danas je snimljeno preko pet stotina filmova o Drakuli, napisano preko hiljadu knjiga o vampirima, osnovana su mnogobrojna društva i asocijacije Drakule, i ovaj fiktivni lik postao je pop kulturna ikona i internacionalni brend. 14 Birajući Drakulinu postojbinu, Brem Stoker se odlučio za Transilvaniju zato što je ona u svesti većine tadašnjih Engleza i zapadnih Evropljana bila jedna daleka nedođija, „zemlja sa one strane šume“ gde se sve može desiti. Drugim rečima, bila je to savršena scena za vampira. Stoker nije nikada posetio Transilvaniju, i u pisanju romana mahom se oslanjao na dotadašnje putopise i istorijske izvore. Stokerova Transilvanija je mračno, daleko i zaostalo mesto, gde vladaju natprirodne sile. U pisanju Drakule Stoker je stvorio svojevrsni mit o Transilvaniji kao geografski i kulturno drugačijoj od Zapada: Transilvanija je predstavljena kao periferna, premoderna i nedodirnuta zapadnim progresom i racionalnošću. Roman „Drakula“ time predstavlja rani primer balkanističkog diskursa. Dok je orijentalizam diskurs o imputiranoj opoziciji između Zapada i zamišljenog Istoka, po Mariji Todorovoj balkanizam je diskurs o imputiranoj dvosmislenosti jugoistočne Evrope. Gotovo svi opisi Balkana ističu njegov granični položaj. Prikazivao se kao most ili raskršće, između Istoka i Zapada, Evrope i Azije. Takođe, prikazivan je kao most koji stapa etape razvoja, što je očigledno u etiketama koje su mu pripisivane: polurazvijen, polukolonijalan, polucivilizovan i poluorijentalan. 15 Iako se nalazi u Evropi, on nije potpuno evropski. U romanu se potencira opozicija između zapadnog progresa i istočne zaostalosti, zapadne nauke i istočnog praznoverja, zapadnog razuma i istočne emocionalnosti, i između zapadne civilizacije i istočnog varvarstva. 16 Kasnija filmska ostvarenja nastavila su putem simboličke geografije trasirane u Stokerovom romanu. Drakula je proizveo Transilvaniju čiji horor leži u samoj njenoj lokaciji – negde između Okcidenta i Orijenta. 17

14

Za detaljni prikaz Drakule u popularnoj kulturi v. St. James Encyclopedia of Popular Culture, Vol. 1, Gale Group, 1999, 760-1; ili za prikaze Drakule u književnosti, pozorištu i na filmu do 1992. godine v. Rejmond T. Mekneli i Radu Floresku, U potazi za Drakulom, Tisa, Beograd, 2006, 171-192; 227-262 i 263-295. 15 Marija Todorova, Imaginarni Balkan, XX vek, Beograd, 1999, 37. 16 Arata Stephen, The Occidental Tourist: Dracula and the Anxiety of Reverse Colonisation, Victorian Studies, 1990, 621-645. 17 Većina ovih filmova nema ni jedan kadar koji je snimljen u Transilvaniji ili negde drugde u Rumuniji (film „Nosferatu“ je sniman u Čehoslovačkoj, „Dracula“ u Nemačkoj, „Horror of Dracula“ u Engleskoj, „Bram Stoker’s Dracula u Kaliforniji itd.) v. Robert Shandley, Tazim Jamal and Aniela Tanase, Location Shooting and the Filmic Destination: Transylvanian Myths and the Post-Colonial Tourism Enterprise, Journal of Tourism and Cultural Change, Vol.4, No. 3, 2006.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 143

Vesna Trifunović je u analizi horor filma „Hostel“ i komedije „Euro Trip“ u kojima mladi američki turisti sasvim slučajno na svom putovanju kroz Evropu dospevaju u Slovačku, ukazala na način na koji su ideje Zapada o istočnoj Evropi iskorišćene kao osnova na kojoj se grade horor i humor u okviru američke popularne kulture. Slovačka je stimulans koji pokreće horor i humor, predstavljena kao marginalno, nečisto, i izmešteno mesto koje gradi geografiju horora. 18 Stokerov roman je bio gotovo nepoznat u Rumuniji, i njegov prevod objavljen je tek devedesetih godina prošlog veka. Dok je za zapadni svet Drakula predstavljao asocijaciju na Stokerovog istočnoevropskog vampira, za Rumune je ime Drakula 19 prizivalo sećanje na njihovog srednjovekovnog kneza. Istorijski Drakula, poznat pod imenima Vlad III Drakula ili Vlad Cepeš, bio je vlaški 20 knez koji je vladao Vlaškom u tri navrata: 1448., 1456.-1462. i 1476. godine. Nabijanje na kolac svojih neprijatelja i političkih protivnika bio je način pogubljenja koji je Vlad Cepeš najčešće praktikovao. U romantizovanim istoriografskim predstavama se ocenjuje kao veoma surov, premda pravični vladar. Vlad Cepeš je rođen 1431. godine u Transilvaniji, u starom nemačkom utvrđenom gradu Sigišoara. Otac mu je bio Vlad II Drakul, sin velikog vlaškog vladara Mirče I, a majka knjeginja Snejna, iz susedne Moldavije. Imao je starijeg brata Mirču II i mlađeg polubrata Radua Lepog. Sveti rimski car Sigismund ustoličio je Drakulinog oca za kneza Vlaške, i poveren mu je zadatak borbe sa Turcima na granici Transilvanije i Vlaške. Sa turskim sultanom Muratom II Drakulin otac je sklopio novi savez, međutim zbog svog dvostrukog vazalstva, bio je prinuđen da Turcima kao taoce da svoje sinove. Vlad Cepeš je bio turski zarobljenik od 1444. do 1448. godine, i u literaturi se pretpostavlja da je razvio jak osećaj za okrutnost posmatrajući turske metode mučenja. Ubistvo Drakulinog oca naredio je Janoš Hunjadi zbog njegovog „flertovanja“ sa Turcima, a Drakulinog brata Mir18

Vesna Trifunović, Odnos horora i humora: primer filmova „Hostel“ i „Euro Trip“, Etnoantropološki problemi n.s. god 3, sv. 1, 2008, 117. 19 U popularnoj studiji „U potrazi za Drakulom“ poreklo imena Drakula objašnjava se na sledeći način. I otac i sin kršteni su imenom Vlad. Imena Drakul i Drakula i njihove varijacije u različitim jezicima su u stvari nadimci, i to nadimci sa dva različita značenja. Drakol je značio đavo, što i danas znači u rumunskom jeziku, a značio je i zmaj. Naime, Sveti rimski car Sigismund je 1431. godine uveo Vlada oca u „Red Zmaja“, poluredovničku – poluvojničku organizaciju posvećenu borbi protiv turskih nevernika. Od toga potiče Drakul sa značenjem zmaj. Njegovog sina su zvali Vlad Cepeš, što znači Vlad Nabijač na kolac, a takođe i Drakula, deminutiv koji znači sin zmaja ili sin đavola. U raspravi o nomenklaturi, Mekneli i Floresku ističu važnost međusobne zamenljivosti izraza đavo i zmaj u rumunskom jeziku, jer to po njima može da bude jedan od razloga povezivanja Drakule sa vampirizmom. 20 U srednjem veku, Rumuni su živeli u tri odvojene države: Vlaškoj, Moldaviji i Translivaniji koje su bile u vazalskom odnosu sa Osmanskim carstvom.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 144

ču su živog sahranili. Prestonica Drakuline vladavine bilo je utvrđenje Trgovište. Posle izbavljenja iz turskog zarobljeništva, kao viteški vazal Janoša Hunjadija učestvovao je u mnogim pohodima protiv Turaka. Najpoznatiji događaj koji je učvrstio Drakulin ugled hrišćanskog krstaša i ratnika bio je pohod na Turke iz 1461. godine kada je ubio oko dvadesetčetiri hiljade Turaka, i spalio sve turske tvđave koje nije mogao da zaposedne. Takođe, u kasnijoj invaziji Turaka na Vlašku uspešno je branio svoju teritoriju. U periodu od 1462. do 1476. godine bio je politički zarobljenik mađarskog kralja Matije Korvina. Drakula je poginuo 1476. godine u jednom od sukoba sa Turcima. Smatra se da je sahranjen u malom ostrvskom manastiru Snagov. 21 Direkna veza između izmišljenog vampira Drakule i rumunskog srednjovekovnog kneza Vlada Cepeša nije uspostavljena sve do 1972. godine i objavljivanja popularne studije „U potrazi za Drakulom“ koju su napisali Rejmond Mekneli i Radu Floresku. Oni su smatrali da je Stoker u toku pisanja Drakule preuzeo detaljno istorijsko istraživanje tokom koga je otkrio srednjovekovne izvore o Vladu Cepešu, i da je na osnovu njega izgradio svog fiktivnog junaka. Da bi potkrepili uspostavljenu vezu između Stokerovog vampira Grofa Drakule i rumunskog srednjovekovnog kneza Vlada Cepeša, Meknali i Floresku su se oslonili na nemačke, ruske i turske izvore 22 iz petnaestog veka (iste one za koje su pretpostavili da su činili Stokerovu građu za roman) gde je Drakula prikazan kao „mahniti psihopata, sadista, užasni ubica, jedan od najstrašnijih tirana u istoriji, nalik Kaliguli i Neronu“. Drakuli se u tim izvorima pripisuju zlodela kao što su nabijanje na kolac, kuvanje živih ljudi, odsecanje glava i čerečenje. Karakteriše ih iznenađujuća tačnost u istorijskim, geografskim i topografskim detaljima, što prema Mekneliju i Floreskuu navodi na zaključak da se one zasnivaju na stvarnim činjenicama. Po njima odgovorni za nastanak većine legendi o Drakuli bili su nemački katolički kaluđeri iz Transilvanije, izbeglice koje su napustile zemlju zbog njegovih brutalnih pokušaja da razori katoličke institucije i konfiskuje njihovu imovinu. Meknali i Floresku smatraju da su dela pripisana Drakuli u nemačkim pamfletima toliko stravična, da delatnost Stokerovog krvožednog junaka deluje mlako u poređenju sa njima.23 Te pripovesti prema ovim autorima potvrđuju činjenicu da je žanr strave odgovarao ukusu čitalačke publike petanestog veka, kao što odgovara i ukusu današnje. Pamfleti o Drakuli postali su „bestseleri petnaestog veka“. Iako ga nisu direktno optužili za vampirizam, Meknali i Floresku su insistirali na tome da je vampirizam bio ne samo sastavni već i esencijalni 21

Biografski podaci o istorijskom Vladu Cepešu preuzeti su iz Matthew Bunson, The Vampire Encyclopedia, Three Rivers Press, 1993, 273-4; Rejmond T. Mekneli i Radu Floresku, U potazi za Drakulom, Tisa, Beograd, 2006. 22 V. Rejmond T. Mekneli i Radu Floresku, n. d., 199-226. 23 Isto, 97.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 145

element transilvanijskog folklora. 24 Knjiga „U potrazi za Drakulom“ je u Americi postala bestseler, a rumunski knez globalno prepoznatljiv. Takođe, bila je i predmet brojnih kritika i rasprava koje su vođene u časopisu posvećenom „drakulijanskim studijama“(Journal of Dracula Studies). 25 Iako pomenuta knjiga nije bila objavljena u Rumuniji do sredine devedesetih godina prošlog veka, rumunski istoričari su bili upoznati sa njenim sadržajem. Njihova reakcija prevashodno se ogledala u negodovanju i besu da istorijska figura koja je bila posmatrana kao nacionalni heroj, na Zapadu bude promovisana kao prototip za Stokerovog vampira. Razvoj „drakula turizma“ u Rumuniji Rumunija je, kao i ostale zemlje istočne i centralne Evrope, počela da se otvara ka internacionalnom turističkom tržištu tokom šezdesetih godina XX veka. Za tadašnji socijalistički režim, turizam i njegov propagadni potencijal predstavljao je jedan od načina da se proklamuju dostignuća i ideološka superiornost socijalizma. Krajem pedesetih godina prošlog veka državno rukovodstvo je pokušavalo da se udalji od Sovjetskog saveza, tačnije, težilo je da uspostavi čvršću nacionalnu nezavisnost od Sovjetskog bloka, kao i da razvije bliže veze sa Zapadom, a posebno Sjedinjenim Američkim Državama. 26 Većina turista koja je u to vreme posećivala Rumuniju, putovala je u organizovanim aranžmanima čija je ponuda obuhvatala odmor na obali Crnog Mora, skijaške centre na Karpatima, i obilazak kulturnog nasleđa Transilvanije. Prva Drakula-tura organizovana je u Americi 1972. godine nakon objavljivanja knjige „U potrazi za Drakulom“. „Dženeral turs“ turistička agencija iz Njujorka osmislila je osamnaestodnevni program putovanja pod nazivom „Drakula u fokusu: avantura u Transilvaniji“. Tura je obuhvatala posete lokacijama koje su bile povezane sa istorijskim Drakulom - Vladom Cepešom i Stokerovim fiktivnim vampirom. Za razliku od Amerike u kojoj je tura bila veoma dobro prihvaćena, u Rumuniji je državne autoritete zatekla u nedoumici i „zaprepašćenju“. Iako je rumunsko rukovodstvo želelo da uveća popularnost Rumunije kao turističke destinacije za zapadne turi24

Zapadno shvatanje vampira, i transilvanijsko poimanje zlih bića se razlikuju. U transilvanijskom folkloru postoji zlo stvorenje pod imenom strigoi koje danju spava a noću leti, i može da promeni oblik u vuka, psa ili pticu v. Patric Johnson, Count Dracula and the Folkloric Vampire: Thirteen Comparisons, Journal of Dracula Studies, No. 3, 2001. 25 V.npr.http://www.blooferland.com/drc/index.php?title=Journal_of_Dracula_Studies (09.01.2010.) 26 Duncan Light, Romania: National Identity, Tourism Promotion and European Integration, u D. Hall, M. Smith and B. Marciszewska (eds), Tourism in the New Europe: The Challenges and Opportunities of EU Enlargement, CABI, Wallingford, 256-269.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 146

ste, veza Drakula-ture sa vampirizmom i natprirodnim bila je u nesaglasnosti sa političkim identitetom Rumunije kao socijalističke države. 27 Takođe, tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, državni socijalistički istoričari u svojim delima idealizovali su Vlada Cepeša kao nacionalnog heroja koji je uspostavio unutrašnji red u Vlaškoj državi, i branio nezavisnost zemlje od Mađara i Turaka. Veza između stvarnog i fiktivnog Drakule za njih je bila neprihvatljiva, a planirani prevod Stokerovog romana bio je zabranjen. Kao odgovor na zapadnu reprezentaciju rumunskog kulturnog identiteta i istorije, kao i na iskrslu dilemu identitet vs. ekonomija, rumunska nacionalna turistička agencija je 1973. godine organizovala turu pod nazivom „Drakula – legenda i istina“. Putovanje je bilo bazirano na istorijskim činjenicama o životu Vlada Cepeša, bez pomena vampirizma i Brema Stokera. Tokom osamdesetih godina popularnost Rumunije kao turističke destinacije opada zbog situacije u zemlji nastale vladavinom Nikolaja Čaušeskua koga su zapadni novinari često nazivali novim Drakulom. 28 Represivni režim je sredinom sedamdesetih godina doneo niz zakona koji su se odnosili na turističke posete zemlji – za svaki dan posete turistima je bilo dozvoljeno da promene samo određeni minimum stranog novca, rumunskom stanovništvu bilo je zabranjeno da ugošćava strane turiste u svojim domovima i svaki kontakt sa strancima morao je biti prijavljen Sekuritatei. 29 Padom Čaušeskuovog režima 1989. godine, i sa uticajem kulturne globalizacije, Drakula se ponovo našao u „svojoj rodnoj zemlji“ ali ovoga puta bez cenzure. Osnovano je oficijelno društvo Drakule, a 1995. godine održan je prvi „Svetski Drakula kongres“. Rumunsko ministarstvo turizma preuzelo je u 2001. godini projekat izgradnje tematskog parka u Transilvaniji posvećenog Mitu o Drakuli. Nacionalistički orijentisani političari i istoričari nastavili su i dalje da se protive konfuznoj vezi koja je uspostavljena između Stokerovog vampira i Vlada Cepeša. Takođe, od sredine devedesetih godina dvadesetog veka, Rumunija je pokušavala da se predstavi kao kredibilni budući član Evropske unije i NATO-a, i da „ubedi“ zapadnu javnost da dele zajedničke vrednosti i kulturu. To stremljenje bilo je nespojivo sa balkanističkim diskursom Drakule koji je insistirao na Drugosti Rumunije. Takođe, politička i ekonomska nestabilnost kao i korupcija u zemlji podržavala je viđenje Rumunije kao nepotpuno evropske zemlje. Zbog toga Rumunsko ministarstvo turizma, iako je tolerisalo putovanja u Rumuniju povezana sa Drakula turizmom, nije ga posebno ohrabrivalo, a oficijelna turistička promocija zemlje u prvi plan je istakla rumunsko nasleđe, kulturu i promociju seoskog turizma kao autentične ruralne tradicije. 30 27

Duncan Light, Dracula Tourism in Romania...,755. Duncan Light, isto, 756-758. 29 Duncan Light, Romanian Tourism in the Post-Communist Period, Annals of Tourism Research, Vol.26, No.4, 1999, 901. 30 Duncan Light, Dracula Tourism in Romania..., 758. 28

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 147

Rumunski ministar turizma Dan Matej Agaton smatrao je da bi izgradnja Drakula parka, pored ekonomske dobiti koju bi donela regiji, takođe predstavljala i deo šire samopromocije Rumunije u kampanji za članstvo u Evropsku uniju. 31 Tako je i sama Rumunija pokušala da na osnovu zapadnih stereotipa o Transilvaniji kao mračnoj zemlji u kojoj vlada praznoverje i u kojoj obitavaju vampiri, izgradi Drakula park koji je predstavljao svojevrsni vid komoditizacije istorije namenjene zapadnoj potrošnji. Park bi se pored hotela, restorana i prodavnica, sastojao od ponovo izgrađenog Drakulinog zamka, lavirinta, Instituta vaprirologije, i ostalih zabavnih sadržaja. Park je trebalo da bude izgrađen u blizini Drakulinog rodnog mesta Sigišoare, međutim zbog protesta rumunskih i inostranih organizacija 32 koji su izražavali zabrinutost da bi izgradnja ovakvog zabavnog parka ugrozila srednjevekovnu tvrđavu u Sigišoari, koja se kao deo svetske kulturne baštine, nalazi pod zaštitom UNESCO-a od 1991. godine, lokacija parka je promenjena, i kao novo mesto izgradnje predložena je lokacija blizu Bukurešta, tačnije manastir Snagov gde je Drakula sahranjen. Sa smenom vlade 2005. godine odustalo se od izgradnje Drakula parka. Rumunska javnost je smatrala da bi Drakula park stvorio loš imidž zemlje i bio magnet za poklonike raznih sekti i kultova. S’ tim u vezi svoje negodovanje izrazili su i predstavnici Rumunske pravoslavne crkve. Izgradnja parka bila je posmatrana kao čin izdaje istorijske ličnosti od strane rumunske vlade, vladara koji je bio nacionalni heroj i branilac pravoslavne vere od otomanskih pagana. Rumunska pravoslavna crkva isticala je da Drakula kakvim ga je turistička industrija predstavljala nije imao nikakve veze sa rumunskom istorijom, duhovnošću i kulturom – „takvo negativno fabrikovanje Drakule šteti moralnim vrednostima i kvari omladinu, i Rumunija treba da sačuva svoju pravoslavnu moralnost pod naletom zapadne korupcije.“ 33 Prema crkvi, promovisanje zapadnog lažnog imidža Drakule predstavljalo je i slavilo đavola i nije imalo nikakvog smisla u pravoslavnoj zemlji. 34

31

Alina Tanasescu, Tourism, Nationalism and Post-Communist Romania: The Life and Death of Dracula Park, Journal Of Tourism and Cultural Change, Vol.4, No.3, 2006, 164. 32 O brojnim negativnim reakcijama i protestima koji su usledili zbog projekta izgradnje tematskog parka v. Tazim Jamal and Aniela Tanase, Impact and Conflicts Surrounding Dracula Park, Romania: The Role of Sustainable Tourism Principles, Journal Of Sustainable Tourism, vol.13, No. 5, 2005. 33 Alina Tanasescu, nav.delo, 166. 34 Oko 88 % stanovništva Rumunije su pripadnici Rumunske pravoslavne crkve

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 148

Zaključak Stokerov roman stvorio je mit o Transilvaniji kao mračnom i perifernom mestu gde vladaju natprirodne sile, i takvo viđenje Transilvanije se kontinuirano reprodukuje kroz prikaze Drakule u popularnoj kulturi. Rumunija je i pored napora da sebe predstavi svetu u novom svetlu - kao moderna i razvijena zemlja, i pored činjenice da je danas deo Evropske unije, i dalje percipirana kao Drakulina i Čaušeskuova zemlja 35 a roman „Drakula“ i filmska ostvarenja koja su pod njegovim uticajem usledila u skladu sa balkanističkim diskursom nastavljaju da strukturišu viđenje Transilvanije i Rumunije u zapadnoj popularnoj imaginaciji „kao ne sasvim i potpuno evropske zemlje“. Lajt ističe da se kroz Drakula turizam provlače pitanja moći, reprezentacije i nejednakosti u internacionalnom turističkom tržištu. „Drakula turizam je primer tenzije između onih koji imaju moć da reprezentuju – Zapada, i onih koji su tim putem reprezentovani.“ 36 Rumunija nije predstavljena na način koji je ona izabrala, već na način koji je Zapad izabrao. U takvoj situaciji, političari i javnost u Rumuniji odbijali su takvo viđenje, te Drakula turizam postaje „mesto borbe između zapadne percepcije Rumunije kao drugačije, i njenih pokušaja da se definiše na svoj način i u okviru svojih termina.“ 37 Odnosno, kako je Lajt pokazao, u promotivnim turističkim materijalima sadržana je poruka o tome „ko smo mi“ i „kako mi želimo da nas drugi vide“. Stoga je reprezentacija lokalnih kultura u turizmu politički akt, i svaka država će ohrabriti i podržati one forme turizma koje odgovaraju i afirmišu njen osećaj sopstvenog kulturnog i političkog identiteta. Literatura: Jamal, Tazim and Aniela Tanase, Impact and Conflicts Surrounding Dracula Park, Romania: The Role of Sustainable Tourism Principles, Journal Of Sustainable Tourism, vol.13, No. 5, 2005. Light, Duncan, Dracula Tourism in Romania, Annals of Tourism Research, Vol.34, No. 3, 2007. Light, Duncan, Romania: National Identity, Tourism Promotion and European Integration, u D. Hall, M. Smith and B. Marciszewska (eds), Tourism in the New Europe: The Challenges and Opportunities of EU Enlargement, CABI, Wallingford 35

Npr. već prvo poglavlje Fromerovog vodiča za Istočnu Evropu posvećenog Rumuniji, opisuje Rumuniju kao zemlju koju su obeležili Drakula i Čaušesku, Frommer's Eastern Europe, Wiley Publishing, Inc., New Jersey, 2007, 471. 36 Duncan Light, nav. delo, 761. 37 Isto

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 149

104 Ана Банић Грубишић Light, Duncan, Romanian Tourism in the Post-Communist Period, Annals of Tourism Research, Vol. 26, No.4, 1999 Frommer's Eastern Europe, Wiley Publishing, Inc., New Jersey, 2007. Mekneli, Rejmond T.i Radu Floresku, U potazi za Drakulom, Tisa, Beograd, 2006. Muresan, Alexandra; Karen A. Smith, Dracula's castle in Transylvania: Conflicting heritage marketing strategies, International Journal of Heritage Studies, Vol. 4, No. 2, 1998. Shandley, Robert, Tazim Jamal and Aniela Tanase, Location Shooting and the Filmic Destination: Transylvanian Myths and the Post-Colonial Tourism Enterprise, Journal of Tourism and Cultural Change, Vol.4, No. 3, 2006. Stephen, Arata, The Occidental Tourist: Dracula and the Anxiety of Reverse Colonisation, Victorian Studies, 1990. Tanasescu, Alina, Tourism, Nationalism and Post-Communist Romania: The Life and Death of Dracula Park, Journal Of Tourism and Cultural Change, Vol.4, No.3, 2006. Todorova, Marija, Imaginarni Balkan, XX vek, Beograd, 1999. Trifunović, Vesna, Odnos horora i humora: primer filmova „Hostel“ i „Euro Trip“, Etnoantropološki problemi, n.s. god 3, sv. 1, 2008. Huges, George, Authencity in Tourism, Annals of Tourism Research, Vol. 22, No. 4, 1995. Ana Banić Grubišić “Dracula” as a Cultural Construct in the Tourist Offer of Romania This paper will examine the “Dracula tourism” which became more massive in early 1970s when Western tourists traveled to Romania in pursuit of literary, historical and surreal roots of the “Dracula Myth”. Tourist industry responded to this popular myth by creating programmed trips called “Dracula tours”, while Rumanian Ministry of Tourism made special efforts to enhance its tourist offer and profit through exploitation of Western notions of Dracula and Transylvania by constructing an amusement themepark. Questions of authenticity of tourist sights, commoditization of culture and cultural heritage, as well as questions concerning relationship between tourism and national identity and state’s role in forming and representing the tourist offer, are being raised through phenomena of Dracula tours and Dracula theme park. Key words: tourism, Dracula tours, Dracula theme park, Balkanism, Romania, Vlad Tepes.

Eтнолошко-антрополошке свеске 14, (н.с.) 3 (2009) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 150

Доступно онлајн на www.gi.sanu.ac.rs J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

Прегледни рад

UDC: 911.3:380.8 DOI: 10.2298/IJGI110512001B

„ROUTE 66“ – ПОПКУЛТУРНО ПУТОВАЊЕ НА ЗАПАД Ана Банић Грубишић*1 *Одељење за етнологију и антропологију, Универзитет у Београду Примљено 12 маја 2011; рецензирано 24 октобра 2011; прихваћено 15 децембра 2011 Апстракт: У раду се разматрају туристичка путовања најпознатијим нефункционалним аутопутем у САД – рутом 66. Ова „иконична рута“ се представља као „пут у срце Америке“, „америчка одисеја“, као место које сажима „добре старе америчке вредности“ и која своју привлачност као туристичке дестинације гради настављајући се на наративе о путу претходно развијене у књижевности („road genre“), филму („road movie“), и музици. У различитим историјским периодима „Route 66“ је за оне које су га походили означавао различите ствари: у доба Велике депресије био је пут наде и бољег живота на Западу, у послератном периоду атракције поред пута биле су омиљено излетиште Американаца, у седамдесетим и осамдесетим годинама XX века био је само руинирана ствар прошлости, да би од деведесетих на овамо постао предметом носталгије и економског препорода малих градова који га окружују. Анализом садржаја Интернет форума, блогова и веб страница где се окупљају туристи и заљубљеници у „Route 66“ покушаће да се прикаже у којој мери и да ли представе о овом путу перпетуриране у популарној култури одговарају искуствима туриста са путовања, и њиховим мотивацијама да на њега крену. Кључне речи: „Route 66“, попкултурни туризам, „селфдрајв туризам“, митологија пута, носталгија

Увод Путовања рутом 66 ради одмора нису нова појава. „Route 66“ са „атракцијама поред пута“ и Калифорнијом као туристичким рајем на Западу (и последњом савезном државом кроз коју пролази) је био избор домаћих, америчких туриста и у послератном периоду – мало пре него што ће га постепено заменити нови систем међудржавних аутопутева. Оно што представља новину јесте да га данас „посећују“ инострани туристи – да би се само возили њиме, то јест оним што је од њега преостало.

1

[email protected] __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 151

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

„Route 66“ туризам интересантан је као културолошки и туризмолошки феномен из неколико разлога: указује на занемаривану узрочнопоследичну везу популарне културе и туризма, пружа увид у процесе који доводе до стварања туристичких дестинација и значај који у томе имају не само индустрија културног наслеђа и индустрија туризма, већ и сами туристи преношењем и размењивањем пређашњих туристичких искустава путем технологије Интернета. Рута 66 је предмет обраде у бројним књигама2, песмама, филмовима, телевизијским емисијама и рекламама. Популарна култура учинила је аутопут бесмртним – посебно роман Плодови гнева из 1939. године америчког нобеловца Џона Стејнбека који прати селидбу на Запад једне породице из Оклахоме за време Велике депресије, филм Џона Форда урађен на основу романа, песма Get your kicks on Route 66 (1946. написао ју је Боби Труп а први извео Нед Кинг Којл Трио3) – нумера коју је географ Артур Ким (Krim, 1988) назвао „музичком мапом послератне миграције ка Калифорнији“, и телевизијска серија Route 66 која је емитована од 1960. до 1964. године. Његов црно-бели знак срећемо широм света на разним предметима и у најразличитијим контекстима4. У популарној имагинацији Роут 66 је много више од пута. Он представља попкултурну икону, својеврсни производ америчке индустрије сећања и наслеђа, и средство чијом се употребом призивају „визије слободе, авантуре отвореног пута и времена када је живот био једноставнији“ (Carden, 2005, с. 130). У прилог његовој популарности говоре и различити надимци којима је овај аутопут именован – Рутa 66 је „мајка свих аутопутева“ (The Mother Road), „главна улица Америке“ (The Main Street of America), „пут Вила Роџерса“ (Will Roger’s Highway), „симболична река Америке“ (The Symbolic River of America).5 То је једини аутопут на свету који има удружења и клубове обожавалаца (http://www.historic66.com/internet/assoc/), специјализоване часописе и листове, као и сопственe музеје (http://www.route66.org/index2.html; 2

Претрага на највећој Интернет књижари Amazon.com излистава преко 400 публикација посвећених овом аутопуту. 3 Песма је обрађивана небројено пута, на своје албуме су је уврстили The Rolling Stones, The Replacements, The Cramps, Yo La Tengo, Depeche Mode и многе друге групе и извођачи. Више о настанку песме у Krim, 1998. 4 На пример, лого пута се налази на винтаж постерима у књижарама, на мајицама које се продају на пијачним тезгама, на кутији ментол бомбона које се могу купити у сувернирницама поред бечког музејског кварта, на сајту који рекламира програм самопомоћи у учењу – „66 ствари које ће вам помоћи у студирању“ итд. 5 Роут 66 није ни најдужи ни први аутопут који води преко Сједињених Америчких Држава. Први аутопут који је ишао преко САД, од Њујорка до Сан Франциска, је „Lincoln Highway“.

104

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 152

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

http://www.theroadwanderer.net/66Oklahoma/elkcity.htm). Стотине хиљада домаћих и иностраних туриста посећују га током целе године привучени описима на туристичким веб страницама који гласе: рута 66 је „вожња кроз америчку историју“, „путовање у срце Америке“ и „носталгични и загонетни део америчког фолклора“ (http://www.worldreviewer.com/travelguides/road-trip/route-66-chicago-to-california/11307/). Историчар Питер Дедек (Dedek, 2007) сматра да Рута 66 заузима јединствено место у америчкој популарној култури не само због дистинктивног и распрострањеног идентитета већ и зато што је повезан са популарним представама о Индијанцима и каубојима југозапада, „Окијима“6 Велике депресије и пре свега са авантуром отвореног пута. С тим у вези Дедек пише да рута 66 има две историје: материјалну – као главни амерички превозни коридор од 1926. до око 1970. године и симболичку – као један од темеља америчке двадесетовековне аутомобилске културе и туризма (Dedek, 2007, с. 2). У овом раду, нагласак ће бити управо на овој симболичкој историји пута која је допринела да рута 66 постане веома популарна туристичка дестинација. Рута 66 постала је симбол живота на путу (Eyerman & Löfgren, 1995, с. 59), материјализација идеје да „ништа није више ’амерички’ од бивања на путу“ (Patton, 1986 цитирано према Ireland, 2003, с. 475). Конструкција „културе пута“ нашла је свој одраз и узор, према речима Ејермена и Лофгрена, у туристичком преображају руте 66 током протеклих неколико деценија – „старе бензинске пумпе и мотелски знаци трансформисани су из кича у старине, сеоске продавнице у музеје, а путовање аутомобилом постала је сага која готово има магијски квалитет“ (Eyerman & Löfgren, 1995, с. 59). Упркос свом статусу глобалне културне иконе без кога је прича о митологији путева у популарној култури готово незамислива, Роут 66 није био честа тема академских истраживања и углавном се о њему писало из перспектива оних субдисциплина које у свом називу имају префикс „културно“ (културна историја, културна географија).7 Тек у последњих неколико година туристички аспект руте 66 постаје предмет академског интересовања и ти су се радови заснивали на разматрању историјске руте 6 “Okies” – радници који су се селили из Оклахоме током периода Велике Депресије, неко ко је рођен у Оклахоми. 7 Историчар Питер Дедек одбранио је прву докторску дисертацију посвећену овом путу под називом “Journeys on the Mother Road: Interpreting the Cultural Significance of U.S. Route 66”, написано је два мастер рада из географије на ову тему – R. Puzo, Route 66: A Ghost Road Geography, Master’s Thesis, California State University, Fullerton, USA, 1988., A. Brady, Route 66 Redux: National Recognition for America’s Mother Road, Master Thesis, California State University, Fullerton, USA, 1998.; географ Артур Крим објавио је књигу Route 66: Iconography of the American Highway, Santa Fe, NM: Center for American Places, 2005.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 153

105

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

66 у контексту културног наслеђа односно културног туризма, док су мотивације туриста на путовање претежно интерпретиране у оквиру тзв. теорије носталгије (Kibby, 2000; Caton & Santos, 2007). Туризам који се заснива на културном наслеђу потпада под делокруг културног туризма и представља један од најстаријих, најзначајнијих и најраширенијих типова туризма (Timothy & Boyd, 2006, 1). Наслеђе се, у зависности да ли говоримо о нематеријалном или материјалном наслеђу, дефинисало на различите начине (в. Yahaya, 2006) али се већина аутора слаже да срж онога што се назива наслеђем јесте садашња употреба прошлости уз нагласак на потребу његовог чувања и заштите. Туризам културног наслеђа подразумева различите облике путовања (од посете историјским/археолошким локалитетима преко присуствовања фолк/лоризованим фестивалима) где се кључна вредност проналази у старом, традиционалном, аутентичном. Да ли и у којој мери распрострањена гледишта када је о туризму културног наслеђа реч – туризам културног наслеђа представља оживљавање прошлости у туристичке сврхе, вид носталгије за традиционалним и изгубљеним друштвеним вредностима или један од начина „учвршћивања“ патриотских осећања, одговарају тумачењу и ставовима самих туриста који су путовали или намеравају да путују историјском рутом 66 биће једно од питања на које ће овај рад покушати да да одговор. Овај рад, између осталог, настоји и да укаже на преплитање популарне културе и туризма, као и на начине на које попкултурни туризам посредством Интернета и осталих медија омогућава и утиче на стварање виртуелних заједница које чине фанови овог пута. Феномену попкултурног туризма иако представља туристичку нишу у успону у досадашњој литератури није посвећено довољно пажње, и текстови о туристичким путовањима под утицајем популарне културе се могу наћи у свега два журнала – у Annals of Tourism Research и у Tourism Management (в. Buchmann et al., 2009; Riley et al., 1998; Fawcett & Cormack, 2001; Kim & Richardson, 2003; Squire, 1994; Connell, 2005; Connell & Meyer, 2009). У овом раду ће се користити одредница „попкултурни туризам“. У досадашњој туризмолошкој литератури термин попкултурни туризам није коришћен и путовања повезана са популарном културом именована су или као филмски туризам или као књижевни туризам. Одредница попкултурни туризам биће у раду коришћена као кишобран термин који укључује туристичка путовања у вези са филмом, књижевношћу и музиком, и који у случају руте 66 сажима све наведено и представља облик културног туризма, односно своју понуду гради и на историјском и на популарном 106

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 154

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

културном наслеђу. Другим речима, рута 66 је савршени пример како културна митологија испреплетана око једног нефункционалног пута постаје туристичка дестинација (в. Kibby, 2000; Caton & Santos, 2007). Рута 66 постала је културном иконом захваљујући централном месту који аутомобил и аутопут заузимају у америчкој популарној култури. У првом делу рада приказаће се значај и културно исходиште „роад жанра“ (road genre) као типично америчког наратива о путу. У раду ће се затим, после описа кратке историје овог аутопута, изложити понуда „Роут 66 селфдрајв тура“ (Route 66 self-drive tours) које нуде туристичке агенције у САД и у свету, а потом ће се приступити анализи садржаја Интернет форума, блогова и веб сајтова где се окупљају туристи и заљубљеници у руту 66. Покушаће да се прикаже у којој мери и да ли представе о овом путу перпетуриране у популарној култури одговарају искуствима туриста са путовања и њиховим мотивацијама да на њега крену. Циљ рада је да укаже да су наративи о путу претходно развијени у књижевности, филму и музици заједно са наративима о туристичком искуству руте 66 („road trip stories“) утицали на развој и популарност Роут 66 туризма. Наративи о путу у америчкој популарној култури „Аутомобил је и средиште америчког духа, и симбол земље, и основа националног карактера, и облик који је попримила америчка душа“ (Genis, 1999, с. 17) Неоспоран је значај који аутомобил и аутопут имају у америчкој популарној култури и фолклору. Америка је, уосталом, и колевка аутомобилске цивилизације (чији су основни елементи аутомобил, путеви, путовање и саобраћајна правила) која има своју митологију и ритуале (в. Kovačević, 2001, с. 196-211). У студији Романса пута: књижевност америчког аутопута Роланд Примо (Primeau, 1997) пише да Американци аутопутеве третирају као свети простор, јер су аутопутеви и аутомобили за њих „много више од пуког транспорта, места која стимулишу покрет, брзину и осамљеност....одлазак на пут представља шансу за нови почетак, време током кога спознају себе и своју земљу, возећи се кроз отворена пространства“ (Primeau, 1997, с. 1). Америчка љубав према аутомобилима и путевима (била на линији генерализације или не) своју културну манифестацију нашла је у медијима књижевности, филма, и музике. Бројни аутори сматрају да ови наративи о путу творе посебан „жанр унутар жанра“ тзв. „road genre“ који је типично амерички (Eyerman & Löfgren, 1995; Ireland, 2003; Primeau, 1997; Laderman, 1996). Као и сви жанрови __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 155

107

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

популарне културе, „роад жанр“ је изразито формулаичан (в. Cawelti, 2006) и публика унапред зна шта да очекује од књижевног или филмског дела – јунак који је обично мушкарац одлази на пут због авантуре, бега, потраге или нових могућности. Према Приму, четири основне теме америчке књижевности о аутопутевима су друштвени протест, потрага за националним идентитетом, путовање ради самооткрића и бег (Primeau, 1997). Тема друштвеног протеста једна је од првих асоцијација на помен овог жанра, захваљујући чувеном роману Џека Керуака На путу из 1957. године. Овим романом установљени су темељи жанра, и како истичу Ејерман и Лофгрен (Eyerman & Löfgren, 1995), створен је један важан предуслов будуће привлачности филмова о путу – двосмисленост пута „пут која год да је рута, север-југ, исток-запад, увек је отворен, али исто тако увек истовремено испуњен и ризиком и надом“ (Eyerman & Löfgren, 1995, с. 58). Примо запажа да су на неки начин сва путовања путем протест. Људи одлазе на пут да би променили окружење, да би утекли ограничењима које им намећу обичаји, традиција и друге околности код куће, и да би барем на кратко живели алтернативним начином живота. Време проведено на путу, према Приму, пружа могућност да доведемо у питање постојећи друштвени поредак, и да истражимо вредности супротне онима доминантним у нашој култури (Primeau, 1997, с. 33). Наративи чија је тема потрага за националним идентитетом, најчешће граде причу око мотива губитка – напуштени градови, аутопутеви, регије и изгубљене вредности, и наратори покушавају да поврате стари начин живота и оживе изгубљено (Primeau, 1997, с. 51). Путовање тиме постаје потрага за душом нације, некаквом „есенцијом“ Америке, Америке прошлих времена. Примо закључује да „примарна сила која мотивише америчку потрагу на путу јесте чежња за повратком у време када је река била дубља, када су локални обичаји и регионална култура били живи, време пре него што су пејзажи затрпани билбордима а интерстејт мрежа заменила старе аутопутеве“ (Primeau, 1997, с. 65). Потрага за Америком, такође је и у Ајрлендовом (Ireland, 2003) тумачењу жанра његов основни градивни елемент – „основни елемент роад жанра је потрага за Америком, Америком каква је обећана у Америчком сну, који је традиционално смештен на Западу, иза Границе“ (Ireland, 2003, с. 482). Трећа главна тема роад жанра како наводи Примо јесте путовање ради самооткрића. По овом аутору, сваки херој аутопута на овај или онај начин жели да побегне од дистракција свакодневног живота и да се одвезе у време и место где је могуће пронаћи своје унутрашње ја (Primeau, 1997, с. 69). Примо речено образлаже тиме што пут неретко представља место ослобођено од рокова, обавеза, и чланства, те путовање барем на кратко одлаже одређење појединца на основу порекла, професије или географије (Primeau, 1997, с. 69). Последња 108

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 156

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

тема жанра која се односи на бег, експериментисање и пародију представља савремени, постмодерни одмак од жанровских конвенција и одраз је промена у укусима, захтевима и вредностима данашње публике. Такви наративи о путу изразито су анксиозни, усамљенички, и карактерише их губитак наде присутне у осталим темама (Primeau, 1997, с. 89). Да ли је роад жанр типично амерички жанр? Ако јесте, шта је то америчко у жанру о путу, осим земље продукције? Немају ли и друге културе своју роад кинематографију или своју верзију популарне књижевности о путу у којима се артикулишу жеље, страхови и вредности дате културе? Ако јесте амерички, шта се мења када се овај жанр пренесе у другачије друштвене и културне контексте? Филм о путу америчке, тј. холивудске продукције, несумњиво је веома популаран међу европском публиком. Ејермен и Лофгрен сматрају да разлог његове популарности и разлог његове „американичности“ лежи у идејама слободе и мобилности која је у Сједињеним Америчким Државама тесно повезана са идејом Америчког сна. Пут као метафора живота није амерички изум, али американизација овог типа наратива јесте консеквенца начина на који су специфичне концепције које се тичу слободе и функције пута конструисане у САД – слобода да се напредује на друштвеној лествици је једна од централних и трајних представа које Америка има о себи и које Европа има о Америци. Амерички филмови о путу своју основу граде на начинима на који су слобода и друштвена мобилност повезиване са физичком мобилношћу као темом у америчкој култури (Eyerman & Löfgren, 1995, с. 55). Ајрленд роад жанр назива „микрокосмосом Америке саме“, а разлог америчке фасцинације путем проналази у некаквом наводном „немирном, луталачком духу и нервозној енергији Американаца“ (Ireland, 2003, с. 474). Разлоге за такву тврдњу, Ајрленд покушава да поткрепи историјским искуством насељавања САД (пренебрегавајући митологизовање истог), и примерима експлоатисања симбола Дивљег Запада у овим филмовима, преузимајући спорну Тарнерову тезу по којој је „постојање Границе произвело ту немирну, нервозну енергију инхерентну америчком карактеру“. Ајрленд тиме приписује популар митолошке карактеристике – с једне стране актерима а с друге савременим конзуметима ових филмова. Према овом аутору, смер од Истока ка Западу је основни смер путовања у жанру – путници прате традиционалну руту пионира и Манифеста судбине (Ireland, 2003, с. 475). На крају, аутор објашњава да је разлог зашто роад жанр није настао у некој другој култури у томе што им недостаје искуство Границе, тј. западног ширења ка граници (Ireland, 2003, с. 484). __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 157

109

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

Поред литературе и филма, аутопут као симбол мобилности и слободе „слављен“ је у необројеним песмама тзв. традиционалних музичких жанрова попут америчког фолка и кантрија. Помен аутопута, брзине, бензина, и келнерице из ресторана поред пута у песми готово да представљају императив кантри жанра. Такође, бројне и разнолике фолклорне творевине су се развиле у вези са аутомобилима – „кључним симболима модерне Америке“ како их је назвао амерички фолклориста Ричард Дорсон (Dorson, 1977). Аутомобил се као предмет савременог фолклора појављује у различитим облицима фолк традиције као део пејзажа модерног живота, и то, како запажа енглески фолклориста Стјуарт Сандерсон (Sanderson, 1969), на два начина: „као фамилијарни артефакт према којем се са мањим или већим модификацијама преносе многа старија веровања и обичаји“ и друго „који генерише нове облике фолклора, као технолошка иновација у светлу аутомобилске цивилизације“ (Sanderson, 1969, с. 241). У прилог значаја аутомобила у свакодневном животу и савременом фолклору Американаца говоре и урбане легенде у којима аутомобили често заузимају централно место – или као објекат око кога се у причи гради заплет или као место дешавања легенде (в. Kovačević, 2009). „U.S. Route 66“ – стварање културне иконе „If you ever plan to motor west Travel my way, take the highway that's the best, Get your kicks on Route 66!“ (Bobby Troup, 1946) „Route 66“ је успостављен 1926. године захваљујући залагањима „Покрета за изградњу путева“ („Good roads movement“) и доношењем „Федералног акта о аутопутевима“.8 Намера је била да се овом рутом повежу мали и заостали градови Средњег Запада које су до тада успостављени аутопутеви (нпр. Lincoln Highway или Dixie Highway) заобилазили са развијеним Истоком САД. Роуте 66 који је повезивао Чикаго и Лос Анђелос био је дугачак 2488 миља (3940 км) и пролазио је кроз осам савезних држава: Илиноис, Мисури, Канзас, Оклахому, Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију. Убрзо по званичном отварању основано је удружење за 8

Масовна производња и популарност аутомобила захтевала је и боље путеве, те је Конгрес 1921. донео „Federal Highway Act“ који је омогућио финансирање изградње националне мреже аутопутева са две траке.

110

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 158

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

промоцију новог пута под називом „U.S. 66 Highway Association“ у чијем су саставу били делегати из свих држава кроз које је аутопут пролазио. Управо је ова организација у сврху туристичке промоције именовала Роут 66 „главном улицом Америке“. Да би привукли туристе који су са Истока путовали на Запад, удружење је штампало водиче, мапе и разгледнице, и у сарадњи са Роут 66 „бизнисом“ (ресторанима, мотелима, бензинским пумпама који су се налазили поред пута) организоване су бројне манифестације попут локалних вашара и изложби, родеа, „индијанских представа“ итд (Dedek, 2007, с. 35). У односу на његову употребу од свог оснивања до данас Роут 66 је прошао кроз неколико различитих историјских фаза. Од 1927. до 1934. године представљао је новоотворену туристичку руту и био је примарни аутопут који се користио за камионски транспорт, са доста неравнина и наглих скретања. У периоду између 1934. до 1940. Роут 66 симболизује „пут бекства“ за стотине хиљада економских избеглица из Оклахоме и суседних држава који су се упутили ка Калифорнији у потрази за запослењем и бољим животом. Током Другог светског рата односно од 1940. до 1945. намена аутопута се поново променила – због своје географске изолованости служио је као место за војне базе и тренирање војника. Након 1945. године Роут 66 је поново постао „омиљена туристичка рута“ и примарни превозни коридор између Чикага и Лос Анђелоса. Од 1956. па све до касних седамдесетих година XX века „интерстејт аутопутеви“ поступно замењују делове Роут 66 (Dedek, 2007, с. 34). Ових пет историјских фаза Ен Карден (Carden, 2006) је на основу истраживања популарне и историјске литературе, рекламних материјала, и разговора са путницима тога времена анализирала у контексту туристичких мотивација и начина на који су сами путници допринели његовом брендирању. Карден сматра да је пут прошао кроз следеће фазе: 1. отварање – симбол новитета, 2. Велика депресија – симбол наде, 3. Туризам – ознака за дестинацију, 4. Пад – симбол старог времена и 5. Поновно рођење – знак носталгије. У првој фази, двадесетим годинама прошлог века, Карден изваја бег од стега традиционалног друштва, друштвени статус (јер је путовање подразумевало да се има времена, новца а најпре чиме путовати) и културну радозналост као факторе који су мотивисали Американце на путовање новоотвореним аутопутем (Carden, 2006, с. 54). У периоду Велике депресије путници рутом 66 су такође били мотивисани бегом али овога пута бегом од сиромаштва и тешког живота, и надом за поновним задобијањем изгубљеног друштвеног статуса у Калифорнији, америчком рају на Западу (Carden, 2006, с. 55). По завршетку __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 159

111

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

Другог светског рата Роуте 66 доживљава туристички бум – отварају се нови ресторани, мотели и забавни паркови поред пута осветљеног неонским светлима, граде се грађевине у облику џиновских поморанџи, сомбрера или животиња, као и огромне статуе различитих фолк хероја (в. Marling, 1984) те Карден сматра да је управо у овом периоду Роуте 66 постао културном иконом (Carden, 2006, с. 56). Када је успостављена нова мрежа међудржавних аутопутева са четири траке (1956) Роуте 66 је постао симбол старог времена, да би коначно 1984. сви трагови старог аутопута били избрисани са саобраћајних ознака и мапа (Carden, 2006, с. 56). Последња фаза коју Карден наводи и која траје од деведесетих на овамо јесте „поновно рођење пута“ када Роут 66 представља симбол носталгије, и када су забележене прве масовније посете страних туриста који путују рутом 66 да би искусили аутентичну, ’једноставну’ Америку прошлих времена“ (Carden, 2006, с. 56-57). Касних осамдесетих оснивају се Роут 66 асоцијације („Route 66 Associations“) у свакој од осам држава понаособ. Заједничко залагање ових организација за очување нефункционалног старог пута доводи до рађања неке врсте културног покрета који ће превазићи локалне оквире („Grassroots Route 66 preservation movement“). Конгрес је 1990. године донео законски акт под називом „Public Law 101-400 the Route 66 Study Act of 1990“ (http://www.nps.gov/rt66/PublicLaw106-45.pdf) у коме се рута 66 представља као симбол америчког наслеђа и културе путовања. Федерална агенција за заштиту националних паркова и споменика („National Park Service“) била је задужена да спроведе евалуацију руте 66 као ресурса за потенцијалну конзервацију односно да утврди значај руте 66 у америчкој историји, начине презервације пута и његове даље употребе (студија је доступна на www.nps.gov/history/rt66/SpecialResourceStudy.pdf). 1999. године се рута 66 проглашава „Националним историјским коридором“ („National Historic Corridor“) и обезбеђује се десетогодишњи програм заштите („National Park Service Route 66 Corridor Preservation Program“). За програм заштите и рестаурације руте 66 (укључујући и ресторане, мотеле, бензинске пумпе и неонске знаке поред пута) обезбеђен је фонд од 10 милиона долара чиме би се стимулисао економски развој малих градова кроз које је пут пролазио. Пројекат ревитализације пута је 2009. године обновљен и продужен на наредних десет година. Садржај Руте 66 „селфдрајв туре“ Данашња туристичка путовања рутом 66 могу се описати као „тематске туринг руте“ („themed touring routes“) односно као „селфдрајв туре“ („self112

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 160

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

drive tours“)9. Аутори који су разматрали феномен селфдрајв туризма понудили су прилично очигледне и прешироке дефиниције: „селфдрајв туризам је туризам који се заснива на путовању аутомобилом (властитим или изнајмљеним) од почетне тачке ка крајњој дестинацији уз укључивање у туристичке активности током тог пута“ (Prideaux & Carson, 2003, c. 308) или „селфдрајв туризам представља путовање аутомобилом као примарним начином транспорта које подразумева одлазак од куће на макар једну ноћ“ (Olsen, 2002 цитирано према Prideaux & Carson, 2003, c. 308). Досадашња истраживања феномена селфдрајв туризма углавном су била усресређена на економске аспекте оваквих путовања и разматрала његову улогу у регионалном развоју (Taylor & Prideaux, 2008; Sivijs, 2003) уз истицање „наглашене индивидуалности“ селфдрајв туриста који одлучујући се на овакав вид одмора „покушавају да ухвате осећај слободе и независности“ (Hardy, 2003 цитирано према Prideaux & Carson, 2003, c. 309) и „побегну од градског живота“ (Taylor & Prideaux, 2008, c. 78). Популарност селфдрајв тематских тура у протеклих неколико година упућује на преиспитивање односа између туристичког путовања и туристичке дестинације. Наиме, према појединим ауторима питања значаја мобилности и самог путовања као туристичког искуства у студијама туризма била су скоро потпуно занемарена, и путовање је схватано само као „нужно зло за постизање жељене дестинације“ (Larsen, 2001, c. 81). Долазак на дестинацију – туристичку атракцију је једино што завређује пажњу, док је путовање представљало само пуки транспорт из тачке А ка тачки Б. У случају Роут 66 тура већи део времена туристи проводе у путовању и сама вожња постаје дестинација. Бројне америчке и европске туристичке агенције специјализоване за такозване „роад трип“ туре (road trip tours) нуде путовање рутом 66. Агенцијска понуда најчешће обухвата авионски превоз до Чикага, изнајмљивање аутомобила или моторцикла, и обезбеђена преноћишта током путовања у хотелима или мотелима, у зависности од буџета туриста. Тура најчешће траје од 14 до 16 дана и програм путовања прати маршуту старог аутопута чији је велики део данас непроходан, то јест није у „возном 9

Због немогућности адекватног превода ове кованице у тексту ће се користити енглески назив. Непостојање српског термина вероватно је делом резултат тога што ова врста туризма није институционално развијена у Србији, и на овим просторима уопште, већ је ограничена на велика пространства – САД и Аустралију, мада се „крње“ селфдрајв туре спроводе и у Великој Британији и земљама Скандинавије; према неким истраживањима управо Британци и Норвежани чине највећи број интернационалних туриста који путују америчким путем 66. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 161

113

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

стању“. У сваком граду кроз који се пролази предвиђено је једнодневно задржавање и у опису туре назначене су културне, историјске и природне знаменитости карактеристичне за дато место. Првог и другог дана пута остаје се у Чикагу, трећег дана се стиже у Сент Луис, четвртог дана у Спрингфилд, петог у Оклахома Сити, шести дан обилази се Амарило, седми, осми и девети дан се остаје у градовима Тукумкари, Алберкерк или Санта Фе (у зависности од понуде туристичке агенције која организује туру), затим се десетог и једанаестог дана задржава у Холбруку, дванестог дана пута се стиже у Лас Вегас, а тринаестог и четрнаестог дана се остаје у Лос Анђелосу или Санта Моници где се уједно и завршавао стари аутопут. Интернет и Рута 66 Интернет има значајну улогу у промовисању историјске руте 66 као туристичке дестинације. Марјори Киби (Kibby, 2000) је веб странице посвећене овом путу поделила на официјелне сајтове Роут 66 асоцијација које у првом реду нуде информације општег типа (историја, мапе, водичи), на сајтове иза којих стоје Роут 66 „предузетници“ (власници ресторана, хотела, сувенирница, и осталих атракција поред пута), на персоналне веб странице туриста који су пошто су путовали рутом 66 на Интернет поставили дневнике са путовања, и на форуме, односно мејлинг листе где прошли и будући туристи дискутују о свему што је везано за овај аутопут (Kibby, 2000, с. 144-147). Датом списку Интернет локација о рути 66 треба додати и друштвене мреже попут фејсбука и твитера путем којих туристи у реалном времену извештавају о свом „животу на путу“ (на пример http://twitter.com/#!/tlton66; http://twitter.com/#!/TheMotherRoad). Интернет блогови (на пример http://routesixty-six.blogspot.com/; http://bethfenwick.com/route66;http://oldmanonrt66.blogspot.com/;http://belgian route66roadie.blogspot.com/) о путовању рутом 66 веома су добра илустрација специфичности Роут 66 туризма. Та јединственост не огледа се само у томе што је неки туриста направио веб страницу посвећену његовом путовању – вероватно постоје слични примери таквих Интернет турситичких дневника о, на пример, Нијагариним водопадима или острву Гоа. Роут 66 блогови су у усто време и сведочанства са путовања, и начин да се саопшти и подели туристичко искуство, и настојање да се атмосфера путовања продужи, и средство потврђивања припадања једној глобалној фан заједници. Већина блогова има исту наративну структуру – припрема за пут, одлазак на пут, путовање, повратак са пута. Блогови су углавном илустровани фотографијама призора са/поред аутопута – саобраћајни и неонски знаци, архитектура, локално становништво, од којих је највећи 114

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 162

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

број оних у којима је фокус на самом „отвореном“ и „празном“ путу. Искуство путовања рутом 66 за блогере означава различите ствари – некима путовање представља потрагу за романтизованим представама у делима популарне културе, док је другима путовање рутом 66 један од начина да се повежу са „сопственим коренима“. Американка која је први пут туристички путовала овом рутом записала је: Нисам могла а да не мислим о паралелама овог путовања са путовањем моје мајке и оца 1963. године. Мој отац се запутио ка Калифорнији због посла, спаковали су децу, напустили Илиноис, и дошли на обалу, у порагу за новим животом. Које је задовољство било бити поново у Илиноису, видети стару кућу у којој сам рођена, градић у коме је моја мајка одрасла, и да упознам људе који су познавали моју породицу...Роут 66 је као дрога, возиш се њиме, и када погледаш преко рамена, желиш да то понављаш изнова и изнова (http://bethfenwick.com/route66). Једна немачка туристкиња свој блог о путовању рутом 66 започела је следећим речима: Оно што сам научила на путовању јесте да су сви Роут 66 људи онакви какви су приказани у дизнијевом анимираном филму ’Cars’. Погледајте филм пре него што започнете свој пут пошто ћете се са њим сусрести вероватно неколико пута. Аниматори су путовали рутом 66 да би сакупили податке о људима који живе у местима кроз која пролази рута 66, о њиховом начину живота, причама…(http://www.alexaroundtheworld.com/html/route_66_chicago-la.html). Две Интернет „локације“ представљају референтну тачку за прикупљање података о рути 66, и место где се свакодневно састају „припадници“ виртуелне Роут 66 заједнице.10 То су мејлинг листа „The Route 66 eGroup“ и веб страница „The Historic Route 66“. Роут 66 мејлинг листа „The Route 66 eGroup“ (http://groups.yahoo.com/group/route66/) постоји од 1999. године и 10 Виртуелне заједнице чине оне друштвене групе које настају повезивањем људи у „сајберпростору“ – такве „културне скупине настају онда када се довољно људи довољно често сусреће у сајбер-простору“ (Rheingold, 1992 цитирано према Antonijević, 1999). Због природе компјутерски посредоване комуникације која превазилази време и простор, виртуелну заједницу – групу људи која се окупља на одређеном дискусионом форуму, чет собама, или мејлинг листама, могу чинити људи из свих делова света које повезују заједничка интересовања било да се она односе на хобије, професију или нешто треће (Antonijević, 1999).

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 163

115

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

има преко 2000 чланова. Од оснивања до данас написано је преко 73 000 порука. На листу се дневно у просеку пошаље 15 до 20 порука различитих садржина о рути 66 (обавештења о дешавањима на рути 66, савети и помоћ при планирању маршуте пута, искуства са путовања, тј. “роад трип” приче…). Веб страница „The Historic Route 66“ (http://www.historic66.com) представља вероватно најобухватнији водич за путовање рутом 66 – у детаље су приказане и објашњене мапе пута за сваку државу и градић кроз који се пролази, постоји посебан део сајта где се најављују различити догађаји везани за руту 66 (фестивали, изложбе, трке, неформална окупљања), галерија фотографија, линкови ка сродним сајтовима, онлајн квиз знања о рути 66, и дискусиони форум који броји 3042 члана. Сајт је 1994. године основао један белгијски туриста после неуспешних покушаја да на Интернету пронађе било какву информацију о путовању овим аутопутем. Нажалост, форум поменутог сајта више није у функцији те ће грађа за анализу туристичких дискусија о рути 66 бити преузета са другог, једнако популарног форума. Дискусије о Роут 66 туризму праћене су на форуму компаније Lonely Planet (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/). Форум Thorn Tree чија је намена размена савета и информација о путовањима изабран је пре свега због његове глобалне популарности – Lonely Planet важи за највећег и најутицајнијег издавача туристичких водича у свету. Теме о туристичким путовањима рутом 66 налазе се у оквиру подфорума Сједињене Америчке Државе. То су највећим делом теме које су поставили инострани туристи из Европе и Аустралије, који на овај начин покушавају да добију информације и савете „из прве руке“ о путовању рутом 66. Прегледано је укупно 17 тема. Тема о рути 66 на форуму има знатно више али су за поребе овог рада изабране само оне које су изазвале даљу дискусију11 и то између следећих учесника: будућих туриста (који су најчешће и постављачи теме), бивших туриста и Американаца који постују на форуму. Питања која будући туристи постављају тичу се уопштених података који се већ налазе у бројним бесплатно доступним водичима о рути 66 на Интернету – годишње доба најпогодније за путовање, најприступачније агенције за рентирање возила, препоручени мотели и ресторани итд. За разлику од организованих Роут 66 тура које трају најдуже 16 дана, време који ови „селфдрајв“ туристи намеравају да проведу на путу износи најмање три недеље. У уводном посту инострани туристи неретко прво објашњавају разлоге због којих су се одлучили на путовање рутом 66. 11 Из разматрања су изузете и оне теме чија је сврха рекламирање пута односно оне које су поставили Роуте 66 „предузетници“ (власници ресторана, мотела, бензинских пумпи...).

116

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 164

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

Сматрају да ће их путовање овом рутом упознати са америчком културом и историјом, и да ће се пре свега добро забавити – што су очекивања карактеристична за било коју туристичку посету некој регији. Желим да упознам сјајне пејзаже и разноврсност културе и историје. Да упознам културу и људе одређених места (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2064478). Желимо да се забавимо, видимо нова места, спојимо културу са забавом (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2026451). Ми нисмо људи којима је потребна туристичка атракција после туристичке атракције. Наша визија путовања је да само негде идемо, и није важно ако није превише узбуђујуће и занимљиво, само желимо да гледамо около и да примећујемо детаље шта је различито а шта је исто као тамо где ми живимо. Сасвим нам одговара да путујемо без неког стриктног плана. Наш интерес је историја и култура, али што је најважније сами људи (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2031772). У једном броју одговора очигледан је утицај популарне културе на њихову одлуку да путују овим аутопутем. То су романтизоване представе о авантури на путу које налазимо у бројним америчким филмовима или нпр. праћење географског трага чувене песме Get Your Kicks on Route 66: Имам романтичну визију мене и моје жене како се возимо отвореним путем са спуштеним кровом на аутомобилу (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2064478). Волео бих да путујем рутом 66 и да посетим неке од градова који су поменути у песми (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1812245). Роут 66 туристичка путовања често су мотивисана потрагом за старином и историјом (стари ресторани, напуштени градови и уопште Америка „прошлих“ времена) а уз то неизбежно следи и њихово преговарање значења аутентичности предела или предмета са осталим дискутантима на форуму. Стиче се утисак да Роут 66 туристи, (не)свесни туристичке комодификације историје и културе, у складу са старом дихотомијом туриста vs. путник не сматрају себе туристима, или барем одбијају да то __________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 165

117

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

буду. Томе је разлог вероватно и сама природа путовања – без туристичког водича, делимично без унапред задатог плана пута и ограничења које намећу туре које организују туристичке агенције, дакле, у изнајмљеном или сопственом возилу, које је слободно да „скрене са пута“ када се год пожели. То је био мој сан. Обожавамо старе ресторане и предност дајемо старим стварима у односу на туристичке производе (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1769056). Ми заиста желимо да искусимо стару Америку иако није неопходно да то буде тако током целог пута. Желели бисмо да посетимо напуштене градове (тзв. „ghoust towns“), али оне истинске који нису претворени у туристичке атракције. Поред тога желимо да видимо лепе пределе, и да се забављамо у ноћном животу (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1959980). Вожња „отвореним путем“ кроз пространства карактеристична за запад САД, такође су чест мотив: Фасцинира ме идеја о вожњи на дугачком аутопуту пошто у Европи нема толико отворених простора (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1612750). Ја сам Аустралијанац који воли отворене путеве и вожња рутом 66 од Чикага до Лос Анђелоса је одувек била мој сан (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1452486). Ово путовање за многе туристе представља остварење сна, нешто што су одувек желели да ураде, и што је „прилика која се има само једном у животу“ („once in a life time“) Ја сам један од оних Европљана који сањају о рути 66 већ дуго времена (било да она постоји или не) и планирам да се овога лета возим њоме. И морам да потврдим већину сумњи овде – да, то је због осећаја слободе, због американе, због различитости на путу, због потребе да видим што више могу за кратки временски период, и због славе руте 66 (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1612750&start=1 5).

118

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 166

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

Ја израђујем старе аутомобиле и одувек сам желео да нађем времена да се возим рутом 66. До сада то нисам урадио због болести. Морам да урадим то сада пре него што не будем могао уопште (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1924330). Бивше туристе укључене у дискусију већином чине домаћи, амерички туристи или туристи из Аустралије. Њихови одговори у афирмативном тону описују искуство путовања рутом 66. Наглашава се културноисторијски значај пута, истиче „доброта“ локалног становништва, и „Америка каква у градовима више не постоји“. Вожња ониме што је остало од руте 66 је попут вожње кроз античке рушевине. Не посећују се због пејзажа, естетике, или њиховог садашњег значаја, већ због историјске вредности. Овакаво путовање приближава нас спознаји каква је земља некада била, током Велике депресије. Замисли да се возиш у старом аутомобилу без климе, и имаћеш представу о раном двадесетовековном америчком искуству, о Америци прошлих времена (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1612750). Мој пријатељ и ја смо се пре 18 месеци возили рутом 66 и једним делом Линколн аутопута. Ако желите да видите део праве Америке, не можете да заобиђете руту 66. Наравно, видећете доста ‘грашка и кукуруза’ (нека врста националног јела у Тексасу), и одседати у местима која у свом називу садрже реч ‘Спрингфилд’, али ћете такође видети и Американце у најбољем светлу. На крају крајева, видећете део САД који ни многи Американци неће видети у свом животу (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1959980). Прошлог лета возили смо се рутом 66 од Чикага до Албекерка – то је било величанствено путовање. И даље има много тога да се види и много дивних људи да се сретне. Возили смо се једним делом ‘интерстејтом’ да би дошли до руте 66. Ово искуство не бих пропустио низашта на свету. То је чиста американа (http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1647157). Трећу групу учесника форумских дискусија чине „случајни пролазници“ који су заинтересовани дискусијом. То су амерички дискутанти чији су одговори уперени ка деконструкцији мита о рути 66, и у којима се

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 167

119

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

изражава критички став према туристичкој употреби националног културног наслеђа.12 На основу различитих садржаја о рути 66 које су на Интернет поставили прошли, будући и садашњи туристи могуће је издвојити неколико мотива. Испитивање туристичких мотивација и одговор на питање зашто људи путују представља једно од кључних питања у туризмолошким студијама. Ипак, упркос бројним настојањима да се туристичке мотивације дефинишу, не постоји општа сагласност нити јединствена дефиниција туристичких мотивација и питање да ли је мотивација психолошки или социолошки концепт данас је једнако актуелно као и пре три деценије (в. Dann, 1981; Iso Ahola, 1982; Dunn & Iso Ahola, 1991; Mansfeld, 1992; Fodness, 1994). Према Бурнсу (Burns, 1999), туристички мотиви често су сувише комплексни и истраживање мотивације као сврхе путовања захтева опсежне и „дубоке“ разговоре лицем-у-лице (Burns, 1999, c. 35). Из тог разлога, уочени мотиви који су утицали на туристе да се одлуче на путовање рутом 66 свакако нису коначни, нити генерално важе за све Роут 66 туристе, већ пре представљају илустрацију туристичких мотивација на основу једног броја доступних Интернет наратива о путовању рутом 66, и могуће полазиште за будућа етнографска истраживања Роут 66 туризма и туриста. Инострани туристи на путовање рутом 66 одлучили су се због забаве, прилике да упознају другачију културу и историју, локално становништво, а подстицај тог „општег мотива“ често је инспирисан представама које су генерисане из дела популарне културе – анимирани филм Cars чија је порука да истинске вредности чувају људи (тј. аутомобили) настањени у малим напуштеним градовима поред пута, филмске сцене у којима се приказује вожња аутомобилом кроз беспућа америчког Запада, музичке нумере у чијим се рефренима опевају „догодовштине“ на путу итд. Другим речима, популарна митологија пута умногоме је обликовала начине на које инострани туристи доживљавају туристичко искуство руте 66.13

12

Како тему рада представљају туристи и њихове мотивације и ставови, одговори ових дискутаната неће бити приказани и разматрани у раду. 13 Својевремено је један грчки туриста поставио питање на данас неактивном форуму Historic66 да ли он и његови пријатељи могу да путују рутом у „супротном“ смеру од Запада на Исток. Чланови форума изразито негативно су реаговали на постављено питање јер је тај смер „историјски нетачан“ – пионири и Окији ишли су од Истока на Запад (http://www.historic66.com/forum/viewtopic.php?f=8&t=3447).

120

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 168

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

Мотивације домаћих туриста су у исто време и личне (породична историја) и колективне (историја нације). Њихова идеја водиља претежно је идеализовано сећање на прошлост, носталгија за прошлим временима. Предмет тог носталгичног искуства често није лично доживљена прошлост (Davis, 1977, c. 416) већ прошлост преношена и конструисана кроз масовне медије – данашњи „Route 66“ туристи „сећају“ се периода Велике депресије и руте 66 као пута наде кроз Стејнбеков роман, а „осећаја“ педесетих кроз Керуакова писања. Завршна разматрања Пример туризма на рути 66 указује на значај који сами туристи разменом и преношењем туристичких искустава имају у потоњем обликовању дате дестинације. Њихова мотивација за путовање потакнута је популарним наративима о путу, а потом доживљено туристичко искуство путовања рутом 66 бива такође у облику наратива о путу преношено даље. Рута 66 представља аутентичну америчку традицију колико и џиновска статуа „фејклор“ хероја Пола Бањанина која се налази поред овог аутопута у Аризони. Термин аутентичност можда је једна од најчешћих речи коју ћемо срести у радовима који се баве туризмолошким феноменима. Ипак, ма колико „лажни“ и један и други били, доказивање њихове „лажности“ не води дубљем разумевању нити туриста који их посећују нити феномена као таквог.14 Захвалност Рад је резултат истраживања на пројекту „Антрополошко проучавање Србије – од културног наслеђа до модерног друштва“ (177035) који финансира Министарство за науку и технолошки развој РС. Литература ajax_andy (2011, June 3) Road Trip: LA - AZ - NM - Route 66 - Vegas - San Fran – LA [Msg 15]. Порука постављена на http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2064478&start=15. ajax_andy (2011, Junе 2). Road Trip: LA - AZ - NM - Route 66 - Vegas - San Fran – LA [Msg 1]. Порука постављена на http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2064478.

14 Како је то рекао немачки етнолог Херман Баузингер „функција ’правог’ и фалсификованог ковчега је иста“ (Bauzinger, 2002, с. 176).

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 169

121

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

anao (2011, February 28). Road Trip Route 66 vs. South Pacific? [Msg 1]. Порука постављена на http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2026451. Antonijević, S. (1999). Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu. Sociologija 41 (2), 187-200. aussietravelbug (2007, August 26) Route 66 tips [Msg 1]. Порука постављена на http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1452486. batlo8 (2010, September 12) 3 week road trip for Brits- original idea was route 66 [Msg 1]. Порука постављена на http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1959980. Bauzinger, H. (2002). Etnologija. Beograd: XX vek. Bondrj (2010, September 28) 3 week road trip for Brits- original idea was route 66 [Msg 10]. Порука постављена на http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1959980. Buchmann, A, Moore K. & Fisher, D. (2009). Experiencing Film Tourism: Authenticity and Fellowship. Annals of Tourism Research 37 (1), 229–248. Burns, P. (1999). An Introduction to Tourism and Anthropology. London: Routledge. Genis, A. (1999). Američka azbuka. Beograd: Geopoetika. Dann, G. (1981). Tourism motivations: an appraisal. Annals of Tourism Research 8 (2), 187-219. Dedek, P. (2007). Hip to the trip : a cultural history of Route 66. University of New Mexico Press, 2007. Dorson, R. (1977). American Folklore: with with revised bibliographical notes. Chicago and London: University of Chicago Press. Dunn, R. E. & Iso-Ahola, S. (1991). Sightseeing tourists' motivation and satisfaction. Annals of Tourism Research 18 (2), 226-237. Eyerman, R. & Löfgren, O. (1995). Romancing the Road: Road Movies and Images of Mobility. Theory, Culture and Society 12 (1), 53-79. Ireland, B. (2003). American Highways: Recurring Images and Themes of the Road Genre. The Journal of American Culture 26 (4), 474-484. Iso-Ahola, S. (1982). Toward a social psychological theory of tourism motivation: A rejoinder. Annals of Tourism Research 9 (2), 256-262.

122

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 170

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

keimbeggra (2008, May 30) [Msg 13]. Порука http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1612750.

постављена

на

Kibby, M. (2000). „Tourist on the Mother Road and the Information Superhighway“. In Reflection on International Tourism: Expressions of Culture, Identity and Meaning in Tourism, eds. M. Robinson and P.Long, 139-149. Newcastle: University of Northumbria. Kim, H. & Richardson, S. (2003). Motion picture impacts on destination images. Annals of Tourism Research 30 (1), 216-237. Kovačević, I. (2001). Semiologija mita i rituala 2. Beograd: Srpski genealoški centar - Etnološka biblioteka 4. Kovačević, I. (2009). Kuka ili sekira – epilog ljubavne scene na Lover’s Lane. Etnoantropološki problemi 4 (1), 37-61. Krim, A. (1998). Get Your Kicks on Route 66: A Song Map of Postwar Migration. Journal of Cultural Geography 18 (1), 49-60. Laderman, D. (1996). What a Trip: The Road Film and American Culture. Journal of Film and Video 48 (1), 41-57. Larsen, J. (2001). Tourism Mobilities and the Travel Glance: Experiences of Being on the Move. Scandinavian Journal of Hospitality and Tourism 1 (2), 80-98. Mansfeld, Y. (1992). From motivation to actual travel. Annals of Tourism Research 19 (3), 399419. Marling, A. K. (1984). The Colossus of the Roads: Myth and Symbol Along the American Highway. Mineappolis: Univ Of Minnesota Press. Neala (2008, August 8) Alternative to route 66 ? [Msg 12]. Порука постављена на http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1647157. Olsen, M. (2002). „Keeping track of the self drive market“. In Drive Tourism: Up the wall and around the bend, eds. Carson, D. , Waller I. and Scott, N., 11-24. Brisbane: Common Ground Publishing. Patton, P. (1986). Open Road: a Celebration of the American Highway. New York: Simon and Schuster. Prideaux, B. & Carson, D. (2003). A framework for increasing understanding of self-drive tourism markets. Journal of Vacation Marketing 9 (4), 307-313.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 171

123

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(1) (103-125)

Primeau, R. (1997). Romance of the Road: The Literature of the American Highway. Bowling State University Popular Press. Rheingold, H. (1992). Virtual Communities, http://www.rheingold.com/vc/book/intro.html

on-line

edition

available

at

Riley, R., Baker, D & Van Doren, C. (1998). Movie Induced Tourism. Annals of Tourism Research 25 (4), 919-935. Roadwarrior (2008, May 30) Route 66 [Msg 4]. Порука http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1612750.

постављена

на

Sanderson, S. (1969). The Folklore of the Motor-Car. Folklore 80 (4), 241-252. Sivijs, A. (2003). The Drive Tourism Program 2000–2002: Project partners in the fast lane. Journal of Vacation Marketing 9 (4), 342-353. Squire, S. (1994). The cultural values of literary tourism. Annals of Tourism Research 21 (1), 103120. streetrodder (2010, December 7) Curising down Historic Route 66 [Msg 7]. Порука постављена на http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1924330 Taylor, A. & Prideaux, B. (2008). Profiling four wheel drive tourism markets for desert Australia. Journal of Vacation Marketing 14 (1), 71-86. Timothy, D. & Boyd, S. (2006). Heritage Tourism in the 21 Century: Valued Traditions and New Perspectives. Journal of Heritage Tourism 1 (1), 1-16. Fawcett, C. & Cormack, P. (2001). Guarding Authencity at Literary Tourism Sites. Annals of Tourism Research 28 (3), 686-704. FiAndAl (2011, March 13). A question about attitudes to Route 66 [Msg 1]. Порука постављена на http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2031772. Fodness, D. (1994). Measuring tourist motivation, Annals of Tourism Research 21 (3), 555-581. Hardy, A. (2003). An investigation into the key factors necessary for the development of iconic touring routes. Journal of Vacation Marketing 9 (4), 314–330. Carden, R. A. (2006). Sign of Times: An Examination of the Self-Concept and Emotional Motivation of Travelers on Route 66. Journal of Travel and Tourism Marketing 2 (2), 51-62. Caton, K & Santos, C. (2007). Herritage Tourism on Route 66: Deconstructing Nostalgia. Journal of Travel Research 45 (4), 371-386.

124

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 172

“Route 66” – попкултурно путовање на запад

Cawelti, J. (2006). „The Concept of Formula in the Study of Popular Literarure“. In Popular Culture Theory and Methodology: A Basic Introduction, eds. Hinds, Harold, Motz, Marilyn & Nelson Angela, 183-191. Madison: The University of Wisconsin Press. Connell, J. & Meyer, D. (2009). Balamory revisited: An evaluation of the screen tourism destination-tourist nexus. Tourism Management 30 (2), 194-207. Connell, J. (2005). Toddlers, tourism and Tobermory: Destination marketing issues and televisioninduced tourism. Tourism Management 26 (5), 763-776. Cuthbertdibble (2009, August 21) route 66 [Msg 1]. Порука http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=1812245.

постављена

на

Yahaya, A. (2006). The Scope and Definitions of Heritage: From Tangible to Intangible. International Journal of Heritage Studies 12 (3), 292–300.

__________________________________________________ Nova srpska antropologija 9: antropologija turizma - 173

125

Sadržaj D. Stojanović. 2006. Turizam i konstrukcija socijalnog i nacionalnog identiteta u Srbiji krajem 19 i početkom 20 veka.

1

I. Kovačević. 1980. Legenda i stvarnost. Legenda o neostvarenom turističkom razvoju.

20

M. Krstić. 2010. Tito kao turista.

37

I. Kovačević. 2007. Gastronomske tradicijade.

51

M. Stojanović. 2010. Манифестациони туризам у Белој Цркви Нови одговори на стара питања.

96

Д. Јовановић. 2008. Идeнтитeт на продају – креирање националног идентитета за потребе туризма.

113

J. Baćević. 2006. Antropologija, turizam i tranzicija: koncepcije o razvoju turizma u Knjaževcu.

127

A. Banić Grubišić. 2009. Drakula kao kulturni konstrukt u turističkoj ponudi Rumunije.

139

А. Банић Грубишић. 2012. "Route 66" – попкултурно путовање на запад.

151

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 338.48:316.7(082)(0.034.2) ANTROPOLOGIJA turizma [Elektronski izvor] / uredili Ivan Kovačević, Ana Banić. Beograd : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta : Časopis Etnoantropološki problemi : Institut za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta : Časopis Antropologija : Srpski genealoški centar, 2013. - (Nova srpska antropologija : Edicija zbornika ; #kolo #1, knj. 9) Način dostupa (URL): http://www.anthroserbia.org. - Nasl. sa pristupne stranice. - Opis izvora dana 26. 12. 2013. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija. Summaries. ISBN 978-86-88803-36-6 1. Ковачевић, Иван, 1952- [уредник] 2. Банић, Ана [уредник] a) Туризам - Антрополошки аспект - Зборници COBISS.SR-ID 203950348