Postkolonijalne studije kulture

Univerzitet umetnosti u Beogradu Intedisciplinarne doktorske studije Grupa za teoriju umetnosti i medija

Predmet: Postkolonijalne studije kulture

Tema: Postkolonijalna interpretacija Bolivuda, prezentacija kolonijalnog identiteta

Profesor: dr Nevena Dakovi

!tudent: "leksandar "leksandar #isti

$kolska %&'()%&'*

0

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.









"pstrakt: U ovom radu u se +aviti indijskom filmskom produkcijom Bolivud- sa pozicije postkolonijalni. studija/ U uvodnom delu u pose+no razmotriti najdominantnije pojmove vezane za poskolonijalne studije kao 0to su: orijentalizam, drugost i .i+ridnost, zatim definisanje pojma Bolivud- kroz istorijski prikaz i njegovu specifi1nu poziciju kolonijalnog su+jekta, zasnov zasnovanu anu na uzajamn uzajamnom om intera interakti ktivnom vnom odn odnosu osu koloni kolonizat zator2 or2kol koloni onizova zovani/ ni/ Takav akav su+ su+jek jektt uspostavlja veoma slo3eni kolonijalni identitet, koji u prezentovati kao istorijsku retrospektivu i kroz teorijsku analizu/ 4lju1ne re1i: Bolivud, kolonijalni su+jekt, .i+ridnost, drugost, kolonijalni identitet

Uvod U radu u na osnovu teorijski. postavki postkolonijalni. studija, predstaviti Bolivudindijsku indijsku filmsku produkciju produkciju za koju se sa sigurno0u mo3e rei da je produkt imperijali imperijalisti1 sti1kog kog uticaja zapada i lokalne kulture/ Posledi1no, ovaj kolonijalni su+jekt se uvek ozna1ava kao drugi, a njegov identitet je podre5en dominaciji kolonizatora, me5utim Bolivud predstavlja specifi1an koloni kolonijal jalni ni identi identitet tet i kroz kroz interak interakti tivan van odno odnoss koloni kolonizat zator2 or2 koloniz kolonizova ovani, ni,' 0to 0to je pose pose+n +noo primetljivo u filmskoj muzici gde me0avina zapadni. i indijski. melodija melodija postaje pravilo/ U radu se raspravlja o pitanjima postkolonijalizma, a pose+no u razmotriti pojmove drugost, orijentalizam i .i+ridnost/ Teorijski pristup postkolonijalni. studija poslednji. decenija postaje sve vi0e zastupljen me5u prou1avaocima +rojni. pitanja koja pret.odno, usled druga1iji. epistemolo0ki. pozicioniranja i ograni1enja, nisu mogla +iti formulisana na isti na1in/ 6a razumevanje kulturalne prakse kao 0to je Bolivud potre+na je interdisciplinarna, .i+ridna teorijska platforma postkolonijalni. studija/ !avremena analiza kulture je usko vezana za studije postkolonijalizma koje imaju cilj da sa jedne nove pozicije pri5u analizi kulturalni. kretanja karakteristi1ni. za sada0nji svet u kome su zavr0ene antikolonijalne +or+e, a koji je jo0









filmsku industriju Bolivud, u razmotriti sa politi1kog i kulturalnog aspekta, odnosno politi1ki i kulturalni uticaj kolonijalne sile sa zapada na pojavu, razvoj, a zatim uticaj na lokalnu kulturu, a zatim kulturolo0ki uticaj podre5enog kolonizovanog na dominantnog kolonizatora/

Teorijski Teorijski okvir postkolonijalni. postkolonijalni. studija Postkolonijalne studije se u velikoj meri uklju1uju u teorijske modele koje naj1e0e koriste studije kulture, ali i politi1ki anga3man koji one podrazumevaju/ !tudije kulture i postkolonijalne studije povezuje analiza ideolo0kog diskursa i diskursa moi, kritika modernizma i evropocentrizma, ali pre svega tematska usresre5enost na podre5ene i marginalizovane kulture ili delove sveta/ 9+e studije su zapo1ele svoju egzistenciju kao radikalna kritika klasi1ni.disciplina i modela znanja, kao i kritika evropocentrizma u pogledu kulture zapada i njegove interpretacije drugosti/ 9+e su tesno vezane za knji3evnost, 0to je u velikoj meri povezano sa tekstualnim pristupom kulturi, ali i sa ru0enjem zapadnog knji3evnog kanona/ I jedne i druge se protive svakom vidu esencijalizacije u tuma1enju kulturni. pojava, zasnovanoj na +inarnoj logici logici-, -, kao i na prosve prosvetit titelj eljskom skom i modern modernizac izacijs ijskom kom progre progresiv sivizm izmu/ u/ Usresr Usresre5u e5uje je se na pro+leme vezane za razli1ite o+like stvarne, materijalne i diskurzivne .egemonije u kulturi s.vaenoj u naj0irem smislu, uspostavlja 1vrstu vezu me5u njima, s tim 0to postkolonijalizam kolo ko loni nija jali liza zam m uzima uzima kao ar.e ar.eti tips pski ki i naj+ naj+ru ruta taln lnij ijii izra izrazz .eg .egem emoni onije je-/ -/% Pove Povezu zujje i. i interesovanje za marginalne, o+espravljene grupe ili kulture, za na1in ispoljavanja otpora i uspo uspost stav avlj ljan anja ja odnos odnosaa prego pregova vara ranj njaa sa .egem .egemoni onijs jskim kim sila silama ma i disk diskur ursi sima ma// 6+og 6+og toga toga postkolonijalne i kulturolo0ke studije ulaze u laze u o+lasti feminizma, multikulturalni. studija, studija manjina, rase, rodni. studija, 1ime i jedne i druge te3e da ospore sredi0nje mesto i autoritet dist distin inkt ktiv ivni ni.. sist sistem emaa domi domina naci cije je u kom go godd o+li o+liku ku se oni izra izra3av 3aval ali/ i/ !tud !tudij ijee kultu kulture re i postkolonijalizam od+ijaju da pri.vate koncept definisani. nacionalni. i kulturni. identiteta, razmatrajui razmatrajui slo3ene procese koji u odnosima odnosima podre5eni. podre5eni. i .egemonijsk .egemonijski. i. instanci instanci u1estvuju u raz+ijanju svake identitetske .omogenosti/ I najzad, o+e discipline zapo1inju kao radikalna krit kritik ikaa zvan zvani1 i1nog nog poret poretka ka znanj znanjaa i ku kult ltur uree 6apad 6apadaa da +i vrem vremen enom om pos posta tale le zvani zvani1n 1nee









akademske discipline koje u nekim aspektima po1inju da se uklapaju u interese glo+alisti1ki. neoli+eralni. ideologija/ U najzna1ajnije autore koji se dovode u vezu sa postkolonijalnim istra3ivanjima u+rajaju se omi 4/ B.a+.aA, Gajatri Cakravorti !piv !pivak ak >Ga >Gaat atri ri E. E.akr akrav avort ort !piv !pivak akAA i drugi drugi// Iako Iako,, na osno osnovu vu odre odre5en 5eni. i. spec specif ifi1 i1nos nosti ti,, me5uso+no razli1iti autori F jer, kona1no, ni sama teorija postkolonijalizma ne formira jedan monolitni diskurzivni +lok F ipak je mogue izdvojiti vi0e tema i pristupa koji su im zajedni1ki: analiza diskursa i s.vatanje stvarnosti kao skupa tekstova, prou1avanje drugosti kao pot1injenog alteriteta, ispitivanje odnosa centra i margine/ Prefiks post ne odnosi se toliko na vremensku dimenziju, na dru0tveni, ekonomski ili politi1ki poredak koji sledi posle kolonijalizma, koliko na odre5eni teorijski pristup ili diskurs u 1ijoj osnovi le3i pretpostavka da evropski kolonijalizam i posle politi1kog oslo+o5enja uti1e na odnose 6apada i +iv0i. kolonizovani. zemalja, i da je taj odnos uzajaman/ "kcenat je na istra3ivanju kulturni. praksi u kojima se, s jedne strane, uo1ava 3ilavost .egemonije koja iznutra uti1e na kulture zemalja koje su se politi1ki oslo+odile kolonijalizma/ I o+rnuto, koliko je i kako vekovim vek ovimaa dugo koloni kolonijal jalno no iskust iskustvo vo defini definisal saloo i odre5i odre5ival valoo samoide samoidenti ntifik fikaci aciju ju 6apada 6apada// Pos Postk tkol olon onij ijal alne ne stud studij ijee te3e te3e da od odno noss nadr nadre5 e5en eni. i. i podr podre5 e5en eni. i. ne posm posmat atra raju ju kao kao nepro+lemati1nu opoziciju izme5u opresora i 3rtve, ve kao slo3en odnos koji ni jednu stranu ne ostavlja netaknutom/- ! druge strane, prefiks post direktno se odnosi na teorijsku orijentaciju koja odnose izme5u 6apada i drugi. uklju1uje u druge postove F pre svega, postmodernost i poststrukturalizam/ U zapadnoj akademskoj zajednici, postkolonijalna teorija diskursa i studije postkolonijalizma su nu3no vezane za poststrukturalizam, dok se postkolonijalno stanje smatra

konstitutivnim za op0te stanje postmodernosti/ He5utim, ovaj prefiks odnosi se i na one procese koji, z+og 0irenja glo+alnog kapitalizma, mnoge zemlje uvla1e u kolonijalni odnos prema dominantnim silama koje su situirane na 6apadu ili u multinacionalnim kompanijama/ Iz ovoga se mo3e zaklju1iti da glo+alizacija predstavlja najvee dostignue kolonijalizma/ Postkolonij Postkolonijalne alne studije se razvijaju od osamdeseti osamdeseti.. godina pro0log pro0log veka i vezane su za univerzitetske centre na 6apadu i mnoge istra3iva1ke ustanove u nekada0njim kolonijama,









kulture/ 9ne se zna1ajno razlikuju u odnosu na izu1avanje postkolonijalizma koji se razvijao 0esdes 0esdeseti eti.. i sedamd sedamdese eseti. ti. god godina ina,, pre neg negoo 0to je pos posts tstru truktu ktural ralist isti1ko2 i1ko2pos postmo tmoder dernis nisti1 ti1ka ka teorijska paradigma postala zvani1ni teorijski diskurs u o+lastima kojima se ovde +avimo/ U tom smislu, mogue je napraviti razliku izme5u postkolonijalni. studija koje za.vataju 0irok spektar dru0 dru0tv tven eni. i.,, poli politi ti1ki 1ki., ., eko ekono noms mski ki., ., ku kult ltur urni ni.. ili ili isto istori rijs jski ki.. aspe aspekat kataa koloni kolonija jali lizm zmaa i postkolonijalne teorije diskursa, koja je usredsre5ena na kulturu kao diskurzivnu kategoriju/ Prve

o+u.vataju 0iroko polje razli1iti. dru0tveni. disciplina uklju1eni. u istra3ivanje kolonijalizma, njegovi. uzroka i posledica, dok su druge vi0e vezane za nove, uglavnom poststrukturalisti1ke pristupe .umanisti1ki. disciplina/( 9dnos zemalja prvog- i treeg- sveta se ne mo3e posmatrati kao odnos opozicija, da je nekada kolonizovani svet isto toliko .eterogen i podeljen prema razli1itim osama koliko i zapadni svet koji ga je osvajao/ 9datle i druga oso+enost postkolonijalni. studija, a to je nji.ov radikalni kulturalizam/ Napu0tajui interesovanje za dru0tveno2ekonomska pitanja, institucije ili pokrete kolonijalnog otpora, klasnu +or+u, koncepte suko+a civilizacija, postkolonijalna teorija se uklju1uje u kulturalisti1ki o+rt u dru0tvenim i .umanisti1kim naukama/ 6aokret ka jezi1koj analizi doveo je do primata analize diskursa umesto analize konkretni. materijalni. dru0tveni. pojava/ 6+og toga <0kroft Grifits >"s.croft Griffit.sA Griffit.sA i elen Tifin Tifin >elen TiffinA, TiffinA, vodei teoreti1ari u o+lasti postkolonijalizma, ovaj pojam defini0u kao termin koji o+ele3ava diskurse teoreti1ara postkolonijalizma >///A da +i se ozna1ile politi1ka, lingvisti1ka i kulturna iskustva u dru0tvima koja su nekada +ile evropske kolonije*
Isto/ str/ '/









rasprave u okviru postkolonijalne teorije i 0ire/ 9snovna !aidova pretpostavka zasniva se na Kukoo Kukoovom vom tuma tuma1en 1enju ju produ produkt ktiv ivne ne prir prirode ode znanj znanja) a)mo moi i koja koja o+ez+ o+ez+e5 e5uj ujee disk diskur urzi zivnu vnu konstrukciju saznanja i njegovo povezivanje sa .ijerar.ijama moi/ !aid naglasak stavlja na dru0tveno konstitutivnu ulogu orijentalisti1kog ili evrocentri1nog diskursa, 0to drugim re1ima zna1i da je taj diskurs, +ukvalno stvorio jedan svet koji tako stvoren, prestaje da +ude izmi0ljen i postaje stvaran/ 6ato diskursi koje k oje on analizira prikazuju 9rijent kao, ne0to 0to prosto postoji, kao inertnu prirodnu 1injenicu/ !aid diskurzivnu konstrukciju 9rijenta ozna1ava pojmom orijentalizma koji se odnosi na forme na osnovu koji. se jedan neodre5eni, neodre5eni, ali veoma prostrani prostrani

deo deo svet sveta, a, prik prikazu azuje je >rep >repre reze zent ntuj ujeA eA i teks tekstu tual alno no uo+l uo+li1 i1uj ujee i to kolik kolikoo u nauc nauci, i, toli toliko ko i u umetni1kim delima, filozofskim spekulacijama ili administrativnim dokumentima/ 9rijentalizam ne postavlja pitanje o stepenu vernosti prikazanog u odnosu na original >9rijentA, ve o unut un utar arnj njoj oj konzi konzist stent entos osti ti idej ideja, a, slik slikaa ili ili gov govor oraa o orij orijent entuu koji koji se udru udru3u 3uje je sa soci socio2 o2 ekonomskim i politi1kim institucijama u1estvujui u 6apadnom kolonijalnom projektu/ !aid dokazuje da je kulturno o+likovanje znanja o orijentu direktno vezano za politi1ki imperijalizam ko koji ji ne +i +io +io mogu mogu, , niti niti +i ikad ikad imao imao tako tako sna3 sna3nu nu podr podr0k 0ku, u, da nije nije +io +io deo deo jedn jednog og sveo+u sveo+u.vat .vatnog nog pogleda pogleda na svet, svet, zasnova zasnovanog nog na zapadnj zapadnja1k a1kom om etnocen etnocentri trizmu zmu i njegovo njegovojj sklonosti vi5enja i o+likovanja sveta prema vlastitoj slici/ 9rijentalizam se s.vata kao zapadni stil dominacije restrukturiranja i posedovanja vlasti nad 9rijentom/ 6+og .eterogenosti zemalja i kult kultur uraa koje koje su uklj uklju1 u1en enee u orij orijent ental alis isti ti1k 1kii disku diskurs rs,, on se mo3e mo3e prep prepozn oznat atii samo samo kao kao konstrukcija 6apada/ Povezivanje Bliskog istoka, arapskog sveta sa Indijom, pa 1ak i Dalekim Istokom, na 0ta se odnosi orijentalizam, ukazuje do koje mere je razli1itost svedena na op0te privaene ideje i stavove u cilju opravdavanja imperijalni. namera/ !ledei pojam koji je tako5e va3an za postkolonijalne studije jeste drugost ili alteritet >otherness,alterityA, koji je, pored ostalog, u isto vreme od pose+nog zna1aja i za razli1ite femini feministi sti1ke 1ke pristu pristupe/ pe/ Prou1a Prou1avan vanjem jem pro+lem pro+lemaa drugos drugosti ti F o kojem kojem je, diskur diskursom som filozof filozofije ije raspravljao jo0 i










imperijalnog su+jekta/ Pored toga, ve se na osnovu pret.odno izlo3enog !aidovog tuma1enja orij orijen enta tali lizm zmaa uo1a uo1ava va va3no va3nost st poz pozic icij ijee koju koju je 9rij 9rijent ent kao kao Drug Drugii zauz zauzim imao ao u zapad zapadni nim m diskursima, fundamentalno u1estvujui pri tome u konstituisanju samog identiteta 6apada/; Drug Drugii je, je, sa tog tog stan stanov ovi0 i0ta ta,, uv uvek ek >+io >+ioAA neop neop.o .oda dann kako kako +i se usta ustano novi vila la,, potv potvrd rdil ilaa i repr reprod oduko ukoval valaa domin dominac acij ijaa on onog og prvo prvog, g, a dekon dekonst stru rukc kcij ijaa real realiz izov ovana ana post postko kolo loni nija jaln lnim im istra3ivanjima neprestano demonstrira pose+nost i slo3enost jednog takvog odnosa/ 4ada govorimo o .i+ridnosti u okviru postkolonijalni. studija, veoma je va3no pitanje nacije i nacionalnosti/ Delo Benedikta "ndersona, Nacija, zami0ljena zajednica-, prvi put o+javljeno '7;(/ godine, podstaklo je analizu nacionalizma kao naracije, kao pojma koji se izgra5uje na zami0ljanju zajedni0tva u uslovima u kojima pripadnici 1ak i najmanje zajednice nikada nee upoznati veinu pripadnika svoje nacije, pa 1ak ni 1uti o njima, no ipak u mislima svakog od nji. 3ivi slika nji.ovog zajedni0tva7 Prostor o kome govori Ba+a uspostavlja nove strukture autoriteta i politi1ke inicijative, i to je .i+ridan prostor/ i+ridnost je mesto gde se izra3ava otpor, strate0ki preokret procesa domin dominac acij ijee koji koji pre preok okre ree e po pogle gledd disk diskri rimi mini nisa sani ni.. u oko oko same same moi moi/ /'&!ve ono 0to je mod moder erni nist sti1 i1ki ki um um mog ogao ao tuma tuma1i 1iti ti kao kao ner neraz azvi vije jeno no, , ano anomi mijs jsko ko, , ais aisto tori rijs jsko ko, , postkolonijalni diskurs sagledava kao različito različito,, hibridno, hibridno, liminalno liminalno/ Pojmovi Pojmovi .i+rid .i+ridnos nosti, ti, migrac migracije ije,, putovan putovanja, ja, preme0 preme0tan tanja, ja, slike slike kretan kretanja ja i nejasni nejasni o+risi o+risi identi identifik fikaci acije, je, osn osnovni ovni su pojmovi kojima studije kulture o+ja0njavaju odnose u post2modernom glo+alnom svetu/ Hibridnost je metafora koja ukazuje na rasno i etni1ko me0anje, odnosno ono 0to predstavlja

kulturnu me0avinu/ U okvirima modernisti1kog diskursa, .i+ridnost je imala pe3orativno zna1enje, jer je ukazivala na neautenti1nost, ne3eljeni upliv drugi. rasa u 1istotu +ele rase









postkolonijalni kriti1ari su naro1ito te3ili da poka3u kako se .i+ridnost ostvaruje ostvaruje u okviru jednog, nominalno jedinstvenog dru0tva, koje mo3e pripadati i 6apadu i kolonijalizovanim prostorima sveta/ sveta/ Drugim Drugim re1ima re1ima,, .i+rid .i+ridnos nostt nije nije eksklu ekskluziv zivna na oso oso+eno +enost st kultur kulturaa nek nekada0 ada0nji nji.. koloni kolonija, ja, zemalja Treeg sveta ili kultura koje prolaze razli1ite o+like tranzicija iz socijalisti1ki. ili neki. drugi. autoritarni. poredaka u demokratski/ i+ridnost po1inje da se javlja i u zemljama Prvog sveta, a naro1ito u nekada0njim kolonijalnim silama, kao posledica migracija i uspostavljanja principa multikulturalizma/ Nezavisno Neza visno od toga kako se pro+lem multikulturalizma razre0ava na dr3avno2pravnom nivou i kakve politi1ke i ideolo0ke otpore mo3e da izazove, uticaj pisaca, intelektualaca, religijski. verovanja, .rane, mode, muzike ili umetnosti migranata iz celog sveta uplie se u dominantnu kulturu 6apada 6apa da stvarajui .i+ridne o+like kulture/

Definisanje pojma Bolivud i reprezentacija filmske produkcije Bolivud Bolivud je pojam koji se odnosi na indijsku indijsku filmsku industriju industriju sa sedi0tem sedi0tem u Hum+aju/ Hum+aju/ Termin se 1esto pogre0no koristi kao naziv za celokupnu indijsku filmsku industriju, me5utim to je samo deo ogromne filmske industrije Indije/ Bolivud je jedan od najvei. filmski. produkcija u Indiji i jedan od najvei. filmski. produkcija u svetu/ '' Naziv Bolivud je izveden iz imena Bom+aj >+iv0i naziv za Hum+ajA i imena olivud koji je centar ameri1ke filmske industrije/ '% He5utim, za razliku od olivuda, Bolivud ne postoji kao fizi1ko mesto, a postoji i inicijacija da je samo ime ove indijske filmske industrije lo0a kopija olivuda/ $ema po kojoj je Bolivud nazvan je inspirisana Tolivudom Toll?ood, 0to je termin koji je ozna1avao +ioskop u









koristi termin Bolivud jer je u tom trenutku indijska filmska industrija preuzela primat od olivuda kao najvee svetske filmske industrije, a kredi+ilitet za termin je do+ila od nekoliko razli1iti. ljudi uklju1ujui i tekstopisca i reditelja "mit 4.anna'( i novinara Bevinda Eollaco/'* #aja aris.c.andra >'7'A, reditelja Dadasa.e+ P.alke je poznat kao prvi nemi igrani film napravljen u Indiji/ Do '7&/ godine se proizvodilo vi0e od %&& filmova gidi0nje, a najvi0e interesovanja je vladalo za mjuzikle/ Prvi indijski zvu1ni film "rdes.ir IraniQs "lam "ra >'7'A je postigao veliki komercijalni uspe. te su nakon toga svi regionalni filmski centri pre0li na snimanje zvu1ni. filmova/'8 9d '7& do '7(&/ godine su +ila +urna vremena, vladala je velika depresija drugog svetskog rata, a postojao je i pokret za nezavisnost te je z+og nasilja koje je vladalo zemlja +ila podeljena/ Bolivudska filmska industrija je u veini slu1ajeva odisala eskapizmom, ali je +ilo i te0ki. socijalni. tema kao i filmova koji su se +avili +or+om za nezavisno0u Indije od +ritanskog kolonijalizma/ Godine '7/ "rdes.ir Irani je snimio prvi kolor film 4isan 4ana zatim sledee godine jo0 jedan, ali kolor film nije do3iveo veu popularnost sve do '7*&/ godine, gde su rasko0ni romanti1arski filmovi i melodrame punile +ioskopske sale/ Nakon do+ijanja nezavisnosti, za zlatno do+a indijske kinematografije smatra se period od kasni. 1etrdeseti. godina RR veka do '78&/ godine,' jer su po kriti1arima najzna1ajniji filmovi indijske kinematografije snimljeni u to vreme/ Pomenuu samo neke: Guru Dutt films Paasa- >'7*A, 4aagaz 4e P.ool- >'7*7A, #aj 4apoor films "?aara- >'7*'A, !.ree (%&>'7**A i Dilip 4umarQs "an- >'7*%A/ 9vi filmovi su prikazivali dru0tveno2socijalne teme koja se odnosila na 3ivot radni1ke klase u Indiji/'; Pojedini filmovi proizvedeni u to vreme nominovani su za nag nagrad raduu akadem akademije ije za naj+ol naj+olji ji film van englesko engleskogg govo govorno rnogg podru1j podru1ja/ a/

Po1etko Po1etkom m









romanti1arski i akcioni 3anr, a filmovi u kojima su glavni akteri mafija0i i +anditi do+ijaju veliki pu+licitet/ Najpriznatiji film na me5unarodnoj sceni osamdeseti. godina RR veka, koji je osvojio nagradu za kameru na filmskom festivalu u 4anu '7;;/ godine je Hira NairQs !alaam Bom+a-/ Ipak, tokom kasni. osamdeseti. i rani. devedeseti. godina, indijski reditelji su +ili uglavnom orijen orijentis tisani ani ka romant romanti1ni i1nim m mjuzi mjuzikli klima, ma, mada su i akcione akcione komedi komedije je do3 do3ivl ivljava javale le veliku veliku gledanost/ Paralelno sa romantikom i akcijom koegzistirao je i pose+an 3anr Hum+ai noir- koji je opisivao socijalne pro+leme, cinizam, fatalizam i moralna dvosmislenost grada Hum+aja'7/ Popularnost Bolivudske kinematotgrafije raste 0irom sveta, 0to je dovelo do porasta kvaliteta proizvodni. vrednosti u smislu te.ni1ki. dostignua, specijalni. efekata i animacija, a indijski glumci do3ivljavaju ogromnu popularnost/ Teoreti1ari Gokulsing and Dissanaake identifikuju 0est glavni. uticaja koji su o+likovali indijsku popularnu kinematografiju/%& Drevni epovi Ha.a+.arata i #amajana- su nesumnjivo izvr0ili veliki uticaj na misao i ma0tu indijske popularne kinematografije kada je narativ u pitanju, a to se naro1ito odnosi na pri1u u pri1i/%' Indijski popularni filmovi su naj1e0e davali akcenat spektaklu, gde muzika, ples i tekst koegzistiraju i stvaraju 3iv umetni1ki performans pod nazivom dens2drama/ U dens2drami su pome0ani realnost i fantazija, uklju1eni su muzika i ples, o+i1an dijalog i genijalna scenska prezentacija, a svi aspekti se integri0u u diskurs melodrame/ %% 9vakav 9va kav o+lik o+lik indijs indijskog kog filma filma neod neodolj oljivo ivo pod podse seaa na .olivu .olivudsk dskii mjuzik mjuzikl, l, ali uz potpuno potpuno dominantan narativ i +ez prikrivanja da je ono 0to je prikazano na ekranu +ila iluzija ili fikcija/ Ho3da je najvei uticaj Bolivud ostvarivao na indijski nacionalizam, jer je sa ostalom indijskom produkcijom, filmska pri1a postala sastavni deo +or+e za nezavisnost i postizanje nacionalne integracije/ 9d %&&& godina Bolivud je po1ao zna1ajno da uti1e i na muzi1ke filmove zapadne









inspirisan Bolivudskim mjuziklom/% U njegovom filmu je inkorporirana indijska igra +azirana na drevnom drevnom sanskr sanskrit itsko skom m drama drama Hr c.ak c .akat atik ikaa- i Bo Boli livu vuds dski ki stil stil sa ples plesni nim m ta1k ta1kam amaa i pevanjem/ Nakon toga je usledila renesansa ovog 3anra u "merici/ Uticaj Bolivudske filmske muzike se ogleda i u popularnoj muzici svuda u svetu/ Te.nopop pioniri aruomi osono i #uic.i !akamoto '7;/ godine o+javljuju al+um +aziran na fuziji elektronske muzike i indijske muzike koja se 1esto koristi u Bolivudu,%( a nakon nji. mnogi izvo5a1i popularne muzike su koristili motive indijske muzike/ 9vi primeri pokazuju da se kolonijalni su+jekt mo3e iz stanja podre5enosti i pot1injenosti o kome govori Gajtari Cakravorti !pivak u svom eseju Hogu li su+alterni da govore- >Ean t.e !u+altern !peakA%*, podii do nivoa kada i sama vr0e zna1ajan uticaj na dominantan kolonizatorski faktor, kreirajui nov kolonijalni identitet, koji se zasniva na uzajamnom ili interaktivnom odnosu kolonizator2kolonizovani/ 9d Bolivu Bolivudsk dski. i. films filmski. ki. mjuzik mjuzikla la se uglavno uglavnom m o1ekiva o1ekivalo lo da sadr3e sadr3e muziku muziku lepi. lepi. melodija koja e privui pu+liku, jer je to indijska pu+lika i o1ekivala kada do5e u +ioskop/ U mjuziklu mjuziklu su u1estvovali u1estvovali naj+olji naj+olji peva1i i za+avlja1i, za+avlja1i, a najvei +roj ovakvi. filmova ima .eroje koji su se +orili protiv negativaca oko se+e/ Helodrama i romantika su naj1e0i sadr3aj +olivudski. filmova, a pri1a se naj1e0e vrti oko lju+avni. trouglova, porodi1ni. veza, korump korumpira irani. ni. politi politi1ar 1ara, a, otmi1ar otmi1ara, a, zlikova zlikovaca, ca, pa recimo recimo davn davnoo izgu+l izgu+ljeni jeni ro5aci ro5aci,, odvo odvojen jenee sud+ine +rae i sestara i tako dalje, dok su filmovi sa vi0e umetni1ki. referenci uglavnom negovani izvan +olivudske produkcije/ !li1no kao i u olivudu, Bolivud privla1i glumce i glumice iz cele Indije u nadi da e napraviti karijeru u filmskoj industriji, pa 1ak i o+i1ni ljudi dolaze u Hum+ai sa nadom da e san postati java, ali +a0 kao i u olivudu veoma mali +roj ljudi uspe u toj nameri/ Cesto se de0ava da ro5aci reditelja i scenarista do+ijaju uloge u nekim











4ada govorimo o songovima u mjuziklima, oni su uglavnom snimljeni u studiju od strane profesionalni. peva1a, da +i nakon toga glumci i plesa1i sin.ronizovali re1i pesme na ekranu/ Takvi plej+ek peva1i se isti1u na samom po1etku mjuzikla i 1esto su imali svoje fanove koji su dolazili da pogledaju film samo da +i 1uli svoje omiljene pratagoniste/ !ongovi su postajali veoma popularni tako da su izdavani pose+no kao pose+ni soundtrack al+umi, al+umi, a radio se 0to je i danas slu1aj u indijskim filmovima remiks popularni. melodija, tako da se de0ava da pesme +ivaju popularnije od sami. filmova/ Dijalozi su pisani na 0to prostijem jeziku da +i i. razumelo najvei +roj ljudi, mada se u pojedinim filmovima koriste regionalni dijalekti ali i engleski jezik/ Dijalozi su vema 1esto melodramati1ni pozivajui se na lju+av, Boga, porodicu, du3nost i po3rtvovanje 0to je oslanjanje na indijsku tradiciju/%8 Po uzoru na ameri1ki gremi ili oskar, u Indiji se tako5e svake godine odr3ava Kilmfare "?ards koji je jedan od najuistaknutiji. filmski. de0avanja,% po1eo je sa dodelom nagrada '7*(/ godine/ Viri koji odlu1uje o nagradama je 1esto optu3ivan na pristrasnost jer komercijalni filmovi imaju daleko vei +roj nagrada od filmova koji neguju neke umetni1ke vrednosti/%; Bolivud je popularan i me5u indijskom dijasporom zastupljenoj u Nigeriji, !enegalu i #usiji/ Tokom poslednji. godina RR veka filmovi Bolivudske produkcije su sve popularniji, a to se









svaku melodiju koja se jasno zvu1no i melodijski ogra5uje, odnosno potpuno je razli1ita od zapadnja1kog zvuka/ 9rijen 9rijental talizam izam kao pojam pojam mo3e mo3e prepoz prepoznat natii isklju isklju1iv 1ivoo indivi individua dua koja koja partic participi ipira ra u dominantnoj zapadnoj kulturi, koja je svojim delovanjem i agresivnom nametljivo0u uspostavila i uo+li1ila prepoznatljivi zvu1ni i melodijski sistem/ !vaka melodija ili zvuk koji se o1igledno distancira od uspostavljenog postaje orijentalna/ Drugim re1ima orijentalizam u muzici mo3emo smatrati svaku muziku, zvuk ili melodiju koja nema prizvuk zapadnja1kog/ 9vakvim pristupom dolazimo do 1injenice da su orijentalizam i ?orld music veoma sli1ni pojmovi, ako ne i sinonimi koje mo3emo da koristimo u zavisnosti od konteksta ili pozicije sa koje govorimo/ !poj orijentalnog i zapadnog zvuka ili nji.ovo zajedni1ko zvu1no delovanje se mo3e definisati kao .i+rid koji je definitivno i najeksponiraniji i najprepoznatljiviji u filmskoj muzici Bolivuda/ Primere .i+ridnosti u muzici +olivudske produkcije se mogu prepoznati u razli1itim 3anrovima ali i derivatima isti., a do+ar primer za to je film Hilioner iz +lata- koji nije iz ku.inje +olivudske produkcije ve je svojevrstan derivat, odnosno produkt koji je izveden iz nekog osnovnog proizvoda/ Hilioner iz +lata- ne spada u mjuzikle, ve +i mo3da naj+li3a defini definicij cijaa 3anra 3anra +ila +ila socija socijalno lno2l 2lju+a ju+avna vna drama drama sa primes primesama ama akcije/ akcije/ Helodi Helodijsk jskoo ritmi1 ritmi1ka ka









o+lastima umetni1ki. i kulturni. praksi/ Hnogi filmovi su 1esto ulazili u top '& najgledaniji. film filmov ovaa u =eliko likojj Brit Britan anij ijii kao kao 0to 0to je na prim primer er 4 4a+ a+.i .i 4. 4.us us.i .i 4a 4a+. +.ie ie G. G.am am-- >%&& >%&&'A 'A// predstavljen u Londonu/ Bolivud je veoma cenjen i u Krancuskoj, Nema1koj olandiji i skandinavskim zemljama/&









kulture o+ja0njavaju odnose u post2modernom glo+alnom svetu/ Indijsku filmsku produkciju Bolivud, mo3emo smatrati za kulturno2umetni1ku praksu nastalu na slo3enom interaktivnom, uzajam uzajamnom nom odno odnosu su koloni kolonijal jalist istaa i koloni kolonijal jalizo izovano vanog/ g/ Na0a Na0a tvrdnj tvrdnjaa da je Boliv Bolivud ud zaista zaista .i+ridni produkt zapadne i indijske kulture pokazuje 1injenica da je osim konceptualne i formalne sli1nosti sa ameri1kom filmskom industrijom, sli1nost nalazimo i u samom imenu koje je izvedeno iz naziva olivud/ Bolivud do+ija kolonijalni identitet u Indiji za vreme dominantne +ritanske vladavine i pod uzajamnim uticajem dve razli1ite kulture, ali isto tako nakon do+ijanja nezavisnosti, Bolivud postaje poskolonijalni su+jekt koji kao produkt popularne kulture vr0i uticaj na kulturu +iv0i. kolonijalista/ 4ao kolonijalni kulturno2umetni1ki produkt koji 0iri svoj uticaj van svoji. dosada0nji. okvira, Bolivud mo3emo posmatrati kao specifi1an postkolonijalni su+jekt, za.valjujui uzajamnom uticaju kolonizatora i kolonizovanog/









;/ Desai, igna, Dudra., #ajinder, #ai, "mit, !olly&ood *udiences Editorial , !out. "sian Popular EultureO Issue %, %&&*/ 7/ Jo Jor5 r5ev evi i,, el elen enaa  #ostkolonijalna teorija diskursa, u Godi0njak, Kakultet politi1ki. nauka, Beograd, %&&;/ '&/ GulzarO GulzarO Ni.alani, Ni.alani, GovindO E.atterji, E.atterji, !ai+al, Encyclopaedia o) Hindi +inema, IndiaA, %&&/ ''/ ''/ Gajatr Gajatrii Cakravo Cakravorti rti !pivak, !pivak,  ogu li podre-eni da govore, u #olja, Novi !ad, +r/ (8;, martFapril %&''/ '%/ 4/ Hoti Gokulsing, 4/ Gokulsing, @imal Dissanaake, ndian #opular +inema" * $arrative o) +ultural +hange/ Trent.am Books, %&&(/

'/ 4vajson, 4vajson, "to, "to, #ostkolonijalizam, Teme, Ni0, %&&*)(/ '(// !tev '( !teven, en, Best Best and 4ellner 4ellner Dougla Douglas, s, #ostmodern theory" +ritical interrogations interrogations, Guilford Press, '77'/ '*/ !arkar, B.askar ,SThe elodramas o) GlobalizationS, Eultural Dnamics 20, %&&;/ '8/ !u+.as. 4/ .a, .a, S"mit 4.anna: The an &ho sa& /!olly&ood QS, QS, !if !if,, %&&*/ '/ Le.mann, "na, S !olly&ood in GermanyS/ T.e Tri+une/ Tri+une/ Novem+er, %&&;/ '; LMvi LMvinas nas










Postkolonijalne studije kulture

Recommend Documents