Средња стручна школа „ВИЗИЈА“ Вука Караџића 1 Панчево
Матурски рад из васпитања и неге деце
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
Ментор:
Ученик:
Гордана Васић
Катарина Биланџија
Панчево, јануар,2018 !од !од
2
"#$%&#' 1 Увод1 2()*%+') ,$)+-+.+') + #К(*%+ +Г%) 1 21 $е/иниија и!ре и одувати Марије Монтесори о и!ри1 22 ило3о/ска и сиоло4ка свата5а и!ре:2 6 актори и 3начај и!ре2 61 актори и!ре2 62 7начај и!ре6 Врсте дечији и!ара6 1 Поја9 традиионалне и!ре 27аорав;ене и!ре < +!рачке1 0 <1$е/иниија и /ункија и!рачака10 <2Класи/икаија и!рачака11 =7ак;учак16 Прило!2 Прило! 11 >итература 1 <
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
1 !В"#
+!ру је ва?но и3учавати јер је она свсисодна активност кро3 коју деа уче *на то онда раде са у?ива5е9 и лакоћо9,а не @ од ритиско9 @ те лак4е усвоје научено+!ра је средство 3а реали3аију активностиA Деца у игри експериментишу, постављају и решавају проблеме на специфичан, сврсисходан и себи својствен начин. Тиме се дечија латентна искуства систематизују и прерастају у одређено знае.
!стиче се да је кроз игру могу"е трансформисати различите обрасце дечијег понашаа и подстицати нове моделе, што доприноси даљем развоју потенцијала. #војим изузетним формативним могу"ностима игра подстиче развој дечијих способности и ствара предуслове за ихово усло$авае на старијим узрастима. Док се игра, дете истра$ује свет око себе и сопствене могу"ности, проналази и измишља нове могу"ности деловаа у различитим ситуацијама. %а такав начин, као што истиче &ато, оно се 'припрема за знатно каснију практичну активност, вежбајући нове функције које се сукцесивно појављују у току развоја( )према* +аменов, --* /01.
$%&"'ИЈ& И #&(И)И*ИЈ& И+'&, 21$е/иниија и!ре и одувати Марије Монтесори о и!ри: Игра је друштвена активност која код људи сузбија нагоне ка полепи и ароганцији и развија бригу о ту!им осе"ањима и добробити. (о је ситуаија у којој су сва деа једнака, равноравно одлучују и, 4то је вео9а ва?но, 9орају да о4тују рава дру!и уколико ?еле да и са9а учествују Кро3 и!ру, деа стварност реводе у 9а4ту и на тај начин у једно9 е3едно9 окру?е5у уче да се суочавају са стварни9 иску4е5и9а, 3а 5и је и!ра и искуство и тренин! 7ато и начин на који се деа и!рају одра?ава осоине дру4тва у ко9е ?иве B она у своју и!ру уаују оне ситуаије какве ће и очекивати у стварно9 ?ивоту
#еца рани- узраста кроз разноврсне игровне активности .еле да овлада/у сво/и0 окру.ење0 а ти0е и инстру0енти0а властитог разво/а 2Монтесори $3345 У ериоду од треће !одине до оласка детета у 4колу оно свесно, ро9и4;ено и срећно осваја свет око сее, CуијаD 9но!оројне и ра3новрсне утиске и3 своје околине, који !а одстичу на активност По речи9а М Монтесори, то је C 6ла.ено до6а игре 7 до6а истинског стварања D 7ава;ујући стечени9 искустви9а, ра3вијају се, !раде и усавр4авају дечије скривене сосоности 7ато је ово и ериод Cконструктивно! усавр4ава5аD $еа лако и р3о овладају своји9 окру?е5е9 када је оно ри9ерено 5иови9 отреа9а и 9о!ућности9а у с/ера9а ра3воја /и3ички сосоности, интелектуални отенијала, соиоBе9оионално! она4а5а, ко9уникаије и стварала4тва Монтесоријева је деи нудила и!рачкеE9инијатурне ред9ете, који до тада није ило, сличне они9а које у свакодневно9 ?ивоту користе одрасли,да и кро3 и!ру одстакла соијални ра3вој у !руи и ра3вила интелектуалне сосоности $еа су се са оду4ев;е5е9 и!рала ред9ети9а и са9остално ор!ани3овала и!ру *драсли9а су се ораћала 3а о9оћ када су и9 или отрени оја45е5е у ве3и са ри9ено9 одреFени ред9ета или отврда да се равилно 5и9а слу?е +!ре су ду!о трајале, деасу ила 1
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре). 3адово;на и оу3ета своји9 оаве3а9а у и!ри Gиова искуства и са3на5а су се увећавала Праће5е9 и ту9аче5е9 активности дее, ММонтесори и 5ени сараднии су стварали соствени едукативни 9етод, ус9ерен ка одстиа5у дечије! ра3воја "у4тина ово! 9етода је ор!ани3ова5е средине у којој ће деа и9ати отуну слооду да од онуFени одаеру она средства која ?еле 3а своје активности *вакав ристу истра?ивачи то!а вре9ена, четрдесети !одина ро4ло!а века, с9атрају Cоткриће9 ;удске ду4еD, истичући едукативни 3начај и!ре 8уду9и да /е игра знатно :лекси6илни/а и 6о;е се уклапа у потре6е и
интересовања деце она и0а предност у односу на школски систе0 рада 22ило3о/ска и сиоло4ка свата5а и!ре: ило3о/ Hерерт "енсер је ра3радио теорију коју је кратко на3вао I теори/о0 вишка енерги/е< *н ола3и од оделе ор!ани39а на ви4е и ни?е ре9а 5иово9 оло?ају на лествии ра3воја -и?е врсте ор!ани39а своје силе утро4е на 3адово;ава5е отреа од итно! 3начаја 3а ?ивот *р!ани39и на ви4е9 стеену лествие ра3воја не утро4е све силе а ни вре9е на 3адово;ава5е неосредни итни отреа, већ неке врсте неискори4ћене енер!ије, која ови9 врста9а остаје, дола3и до и3ра?аја у ра3ни9 врста9а и!ара ) # #ркин с9атра да не 9ора а4 и!ра да редстав;а сеи/ичан олик дечје активности 3а одлив суви4не енер!ије, јер ову исту уло!у 9о!ао и да и9а 9а који олик неке активности који и9а ве3е са отро45о9 енер!ије -е9ачки сиоло! Карл Грос је истра?ивао и!ру ?ивоти5а и дее и на основу ти истра?ива5а створио теорију и!ре, коју на3ива Iтеоријо9 тренин!аI или са0оваспитања Gе!ова теорија садр?и став о велико9 3начају и!ре 3а сиички ра3вој 7аслу!а К Гроса је у то9е 4то је оставио роле9 и!ре и 4то је својо9 теоријо9 сврстао у ред активности које су најва?није 3а елокуан ра3вој у дети5ству *сновни недостатак ове теорије наводи се то, 4то не !овори о рироди са9е и!ре, већ са9о о 3наче5у и!ре са иоло4ко! станови4та К Грос и!ро9 о3начава 3начај дети5ства, а 3а ра3лику од 5е!а Бојтендајк дети5ство оја45ава и!ро9 =о (ро/ду ериод дети5ства је ериод стални трау9а $ети5ство је ериод и!ре, јер је то ре9а 5е9у, ериод нерекидни трау9а, а и!ра је једино средство да се уте9 онав;а5а савладају они те4ки до?ив;аји који са соо9 носе те трау9е 7а 5е!а је игра терапеутско средство против 0огу9и- неуроза Пија?е сиички ра3вој и дечју и!ру оја45ава и3оловано од со;а45е средине, роес !де се у и!ри одра?ава структура 9и4;е5а, а са дру!е стране, 9и4;е5е се /ор9ира кро3 и!ру B Ви!отски и )лко5ин -асурот Пија?еово9 свата5у и!ре и3!раFена је научна теорија и!ре на3вана Iко!нитивистичко B дру4твено9 теоријо9 дечје и!реI
4(актори и знача/ игре, 61#К(*%+ $)J') +Г%) $ру4твена средина и соијални састав те средине, стандард ;уди у једној средини утичу на и3ор и!ара и начин и!ре дее Поред то!а утичу и ро/есија родите;а, историјски до!аFаји, дру!ови у и!ри а и са9 оло?ај 9еста Велике ра3лике у и!ра9а и и!рачка9а су и39еFу !радске и сеоске дее "еоска деа ?иве у сред рироде и користе риродне ојекте 3а и!ру Kе5а5е на рдо, рескака5е отокаL, а ра3не рои3воде рироде користе као и!рачке Kтикве, 4и4арке, рутићеL Градска деа се ви4е и!рају 9асовни и!ара, док сеоска 3о! уда;ености кућа често не9ају дру4тва (радиија је такоFе /актор који утиче на и!ру (о у9но!о9е 3ависи од ра39ене у културно9 наслеFу 2
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
Пол (у ра3лику на9ећу одрасли, тако да неке и!ре традиионално ва?е као ?енске и!ре или и!ре 3а девојчие Kлутке, ослови у до9аћинствуL и 9у4ке и!ре Kрат, војнии, во3L Посеан /актор је интели!енија, истрина у9а, дуовна 3релост Бистрија деа су активнија и снала?;ивија у и!ри, ви4е читају, ви4е у?ивају у у9ору, и9ају своје оије, 3ани9ају и стваралачке, креативне и!ре, док 9а5е одарена деа те?е и!ра9а са равили9а -а ра3вој и!ара утиче такоFе врста и!рачака са који9а дете расола?е Коке, есак, ластелин одстичу стваралачку и!руM лутке, куи5ски риор, војнии ус9еравају дете у и!ру 9а4те 7драв;е детета и нор9алан ра3вој крета5а је од основно! 3начаја 3а дететов ра3вој у и!ри 7драво дете се ви4е и!ра од олесно! Васпитач тре6а да се труди да 6уде
део стручног ти0а за инклузи/у и свако0 детету о0огу9и неки вид игре>>>
Годи45е доа вр4и одреFен утиај на и!ра5е, 3и9и B санка5е, скија5е, !рудва5е, лети B лива5е, и!ра5е лото9, во?5а иикло9 -а и!ру утиче и елокуна личност детета B карактер који је у току ствара5а, те9ера9ент, екстравертна, интровертна деа Простор Kвртићка соа е3 о3ира на о4това5е ер!оно9ски стандарда не даје исти до?ив;ај и!ре ,као кад се деа и!рају у рироди ,јер је и!ра росторно ор!ани3ована *во је 3начајна ко9онента 3о! које неки васитачи и9ају једноличне активности Bстра д то!а да се деа не о!урају LKнао9ена :*ву ко9оненту 9но!и аутори не ри3нају као /актор и!ре ,али оав;ајући раксу са9 увидела да је квалитетан ростор неоодан ,а колико !од ростор ио велики ,адатиран и е3едан некада је у 5е9у инклу3ија не9о!ућаL
627начај и!реBЗА?%" И+'А А )& )&?%" #'!+" :
+!ра је сврсисодна активност која је са9а сеи и; 3а ра3лику од дру!и активности +!ра је слоодна активностA +!ра је ривлачна активност +!ра оу4та и с9ирује +!ра и9а и васитну и ора3овну уло!у Bјер и!ра 3атева рарост ,дисилину и 3на5е +!ра је најрироднија активност 3а дете У и!ри се ра3вијају 9и4;е5е ,е9атија,9оторика $ок се и!ра, дете је често у ситуаији да се снала3и, тра?и нова ре4е5а, остане снала?;иво, са9и9 ти9 разви/а интелигенци/у "9атра се да и!ра ра3вија 9орал
@Врсте дечи/и- игара, 7начи, дете кро3 и!ру савладава своје ?е;е и е9оије, одаује и и транс/ор9и4е, ре9а равили9а
=окретне игре уућују на сарад5у, те се користе у раду са део9, када она остану 3а то сре9на "9атра се да дете око треће !одине 9о?е о4товати најједноставнија равила У то9 ериоду се очи5е са окретни9 и!ра9а: @%ин!е рајаNN, @(ра9вајче@, @(рчи 9аа око тее@, @Ко ре до лоте@ Oто је дете старије, и!ре су сло?еније и 3атевају већу ан!а?ованост Већина окретни и!ара садр?и так9ичарски еле9ент Поедник је оједина или !руа, а 9лаFа деа су ви4е 9отивисана 3а и!ре !де 6
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре). оеFује оједина "оијали3аијо9 деа се 3ала?у 3а усе и оеду своје !руе
#ко равилно и са 9еро9 користи9о так9иче5е у дечијој и!ри, она остаје о3итивни 9отив 3а акију +!ре
ре9а осоина9а сврстава9о у колективне и
ојединачне, 3ати9 и!ре у 3атворено9 и отворено9 ростору, и!ре са рекви3ити9а и е3 рекви3ита, ло!ичке и!ре и и!ре 3на5а
Игре претварањаABкао даB
Cонструктивне игре оут рта5а ,4иве5а,!рад5е ,јав;ају се већ у трећој !одини
(ункционалне игре се јав;ају 9еFу рви9а,у олику р;а5а ,5иа5а ,сиса5а ала(о су рад5е које и3а3ивају 3адово;ство код детета и оно настоји да и онови
1П*'#М (%#$+.+*-#>-+H +Г#%# Под традиионални9 и!ра9а одра3у9ева се наслеFе и3 ро4лости које је усело да се одр?и и у 9одерно9 ивили3аијско9 доу, у које9 се остеено ра3ла?у старе дру4твене творевине Уоичајено је да се од традиионални9 и!ра9а најче4ће третира и!ра у сеоски9 средина9а, која се реносила и3 !енераије у !енераију, тако да се 9о?е и данас ре!истровати $ети5ство рати ори3онтална и вертикална инте!раија у соијалну средину, ове3ујући ни3
сада45и !енераија са редставнии9а
ретодни околе5аBод родите;а до далеки редака, са једне стране и дру!о, ра3вија се у дру4тву вр45ака, а одреFени еле9енти она4а5а, реу3ети уте9 и!ре и не 9орају ити у основи саставни део односне културе 27аорав;ене и!ре *д дечји и!ара које су оеле?иле дру!у оловину 20 века у срски9 двори4ти9а, улиа9а, 4колски9 и!рали4ти9а и остали9 9ести9а на који9а су некад деа роводила своја дети5ства
Cликери, "таклени, 9етални или орулански или су осесија ре све!а дечака, који9а је ило отрено десетак 9етара квадратни 3е9;ане овр4ине, као и руа Kро4аL, која се рави конетрични9 кру?е5е9 Fона иеле или атике У3 ову и!ру често и се вре9е 3аорав;ало, а 9ајке дечака ве?але крај5и кааитет !ласовни 9о!ућности до3ивајући своје синове на вечеру Кликери су и9али и нусојаву E со;на страна 4аке и често исуала, а онекад и се створиле ране, а и ила неоодна ау3а у и!ра5у од неколико дана, како и се ране 3алечиле
Dастиш, -ајоуларнија ?енска и!ра 3а коју је је ио неоодан са9о део !ардерое који ричвр4ћује одећу 3а тело -ајче4ће су се и!рали @ПрстићиP и @(итове арадеP
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
Код рве и!ре две девојчие др?е ласти4 рво с четири рста, док !а трећа рескаче, а како и!ра од9иче с9а5ује се и на крају рескаче4 др?ећи са9о један рст, 4то је ило најте?е
%руле ко6иле, 'една од нај!ру;и и!ара 3а дечаке 'една екиа скаче на дру!у екиу чији су чланови ове3ани у @ланаP, !лава9а 3аијени9 у дру!е !лаво9 и39еFу утина Jланови једне екие наскачу на дру!у екиу, која не с9е да @оклекнеP "удија је исред рво! у ни3у који је овијен и ое5ује евентуалне несора3у9е
Ауто0о6илчи9и, Пластичне релике ауто9оила, креда у оји којо9 и се исртавао етон ута5а9а који9а и се они во3или и 9а4та која никад не недостаје Права у?иванија
E0урке, 'едно дете стоји у3 дрво или 3ид и роји до 100 K<, 10, 1<, 20, 2<,60QL, а остала деа се 3а то вре9е крију -акон одројава5а, креће отра!а 3а дру!ари9а -ајрасростра5енија и!ра некада, јер су истовре9ено 9о!ли да се и!рају и дечаи и девојчие, е3 велике 9о!ућности да се неко овреди
=ар 7 непар 2%апке5, +!ре са сличиа9а у који9а је и; о!одити ослед5у и/ру на 5ој или у3 о9оћ 4аке и удара је реокренути на ок Као на!рада и се доијала ураво та сличиа -екада алу9и са са9оле;иви9 сличиа9а нису или ојав;ивани свако! 9есеа, већ са9о у осени9 рилика9а, као 4то је "ветско рвенство у /удалу, а је свака сличиа редства;ала о раво 9ало о!атство
Из0еFу две ватре, +!ра коју су доста често и!рале девојчие +9а неколико варијаија, а оента је да о!одите лото9 члана суротне екие који стоји у средини и!рали4та >ота која се користила 3а то је оуларна @алонкаP, како не и до4ло до неки овреда -ајче4ћа конвер3аија рилико9 и!ра5а те и!ре ила је: @По!одио са9 теR -исиA Како ниса9 кад те је лота о!одилаR -иси, си!урноAP
?колице, Кредо9 и се нартали квадратићи на етону и од ве4тине скака5а на једној но3и и 3ависио усе у овој и!ри
Виктори/е, +!ра са лото9 на једно9 !олу, док двоје и!рају и треа да да ви4е !олова од суарника, трећи рани Ко и3!уи у дуелу, следећи стаје на !ол
Зуце, 'една од и!ара која се најче4ће и!рала на 9али9 и велики9 од9ори9а 7а и!ру је отрено три или ви4е и!рача Прво се и3аере неко ко ће да ?9ури (реа да руко9 окрије ок, тако да 9у је длан отворен и лие9 ре9а остали9а *стали треају да се тио до!оворе ко ће да !а и3 све сна!е расали о длану *нда онај који је ?9урио треа да на основу сна!е роени ко !а је ударио, а ако не 9о?е на основу сна!е, онда
<
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре). оку4ава да о!оди на срећу #ко о!оди ко !а је ударио, тај следећи ?9ури, ако не,
оет је он на реду
Јањине, *ва и!ра се и!рала тако 4то се један и!рач савије наред и руке стави на колена "ледећи !а рескочи као ко3лић и стаје у исти оло?ај као рви *нај који рескаче треа да викне и9е и!ре Постојале су ту и неке ко9инаије, реи9о @кууса и сланинеP, @9ала кулаP, @сред5а кулаP и @велика кулаP
?уге, *ва ни!ра и се и!рала неосредно након и3ласка и3 куће, кад су клини уни енер!ије, а састоји се и3 есо9учно! трча5а о и!рали4ту 'едно од дее се одреди ко ће да уде @4у!аP и 5е!ов и; је да сти!не дру!о!, да !а ине (о дру!о дете онда креће да јури остале, и тако у кру!, све док не онестане даа или 3аоли сто9ак од трча5а
Cоцке G Cоцкице, +!ру и!рају до четири и!рача, сваки и9а своје о;е и и!рају својеврсни тенис /удалско9 лото9 -е с9е се до3волити да лота два ута додирне о;е једно! и!рача .и; је истерати све ост але и!раче
Јурке шуге, *ва дечја и!ра ила је оучарна 9еFу део9 сви у3раста +3аере се један и!рач који јури, а остали е?е и трдуде се да не уду уваћени Бе?а5е је о!раничено на до!оворени ростор, а када и!рач који јури додирне неко! од и!рача који е?и и ка?е: 4у!а, овај реу3и9а 5е!ову уло!у и и!ра се настав;а *ни који е?е 9о!у да наFу сас, ако се у току трча5а о два и!рача увате 3а руке *ва и!ра 9о!ла је да се и3води и нао;у и унутра
Јелечкиње 6ар/ачкиње про6ивка, *ва дечја и!ра ила је оуларна у сви9 крајеви9а "рије у 1S веку и и3водила се од ра3личити9 и9ени9а У ни4ко9 крају су је 3вали #рјачки5е, а у Котору )ререћке или еретуте +!рала се нао;у тако 4то се и!рачи оделе у две !руе са једнаки9 роје9 чланова "ви чланови и!ре стану у две врсте, једни насра9 дру!и, и чврсто се увате 3а руке +!ру очи5е једна !риа, итајући и!раче дру!е !руе: 'елечки5е, арјачки5е, ко!а ћетеR +!рачи дру!е !руе се 9еFусоно до!оворе ко!а ће и ка?у: Hоће9о МиланаAKна ри9ерL Милан тада истрчи и3 своје врсте ре9а дру!ој екии која !а је тра?ила и оку4ава да своји9 тело9 роије лана чврсто ове3ани руку, ри то9 ирајући 9есто и39еFу и!рача 3а које 9исли да су најслаиији у дру!ој !руи #ко у 3алету усе да ресече тај лана, 9о?е и3 ове !руе у своју да доведе једно! и!рача #, ако не усе, остаје у тој !руи која !а је тра?ила Поедник је она !руа која усе да на своју страну реведе 4то већи рој и!рача и3 суротне !руе
Cолари9у пани9у, *во је јако стара и!ра, која 3атева ве4тину и сретност коловоFе +!ра се тако 4то се деа др?е 3а руке у отворено9 колу $ва ослед5а детета на лево9 крају кола оди!ну сојене руке, косо !оре КоловоFа са десне стране кола води коло =
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
ре9а то9 рола3у са леве стране 7а 5и9 корачају сва остала деа и евају: Коларићу, анићу, Плете9о се са9ићу, "а9и сее 3алиће9о, "а9и сее раслиће9оB
и 3а
коловоFо9 се ровлаче кро3 рола3 и враћају се на 9есто са ко! су кренули -а овај начин ретослед5е дете савијени9 рука9а наравило је чвор око сее КоловоFа оново води коло ре9а ново9 рола3у и ту рад5у онав;а док се сва деа не 3алету 7ати9, у3 исту ес9у очи5е раслита5е кола
%руле ко6иле, *ву и!ру су најче4ће и!рали старији дечаи, јер је и!ра ила врло те4ка 'едан и!рач се савије тако да 9у !ор5и део тела уде у аралелно9 оло?ају са 3е9;о9 $а и се одр?ао у то9 оло?ају токо9 и!ре онсе најче4ће др?и 3а стало дрвета или 3а струк дру!а који стана исред 5е!а 7ати9 се 3а савијено! и!рача ватају јо4 двојиа или тројиа и!рача и тако раве ду!ачку трулу коилу, на коју скачу један о један остали и!рачи, тако да то личи на јааче на ко5у Први и!рач скаче најда;е, а сви остали реFају се и3а 5е!а (ако ореFани, очи5у одројава5е који9 се 9ери и3др?;ивост труле коиле Кад коила од терето9 адне, и!ра се онав;а (ада и!рачи 9е5ају уло!е да и се уоредила и3др?5ивост и једне и дру!е труле коиле
*рвено 6ело плаво Kта4алиеL: $ва и!рача врте коноа и !оворе: .рвено, ело, лаво, а трећи у то9 исто9 рит9у рескаче коноа Пре очетка и!ре свако одаере своју оју, а када и!рач који скаче о!ре4и, он на!а3и на коноа, а на 5е!ово 9есто дола3и онај на чију је оју рескакач о!ре4ио У онав;а5у и!ре и!рачи 9е5ају своју оју Jесто се до!аFа да 9лаFи и!рачи и3!оварају своја и9ена или и9ена већа, у9есто оја Клис се састоји од оловито! арчета дрвета де;ине сред5е! рста и ду?ине 1 еда; и 4таа исте де;ине око =0 9 ду?ине, који се на3ивао ,,9а4каI Место одакле се клис ије оеле?ено је 4тао9 наијени9 у 3е9;у +!ра се на тај начин, 4то се клис лево9 руко9 др?и, а десно9 се 4тао9 удара, треа ве4тина ри удару, да исти не уде реко руке.и; и!ре је у то9е да се најда;е отера клис од еле!е $а;ина се 9ери 9а4ко9 Број и!рача је нео!раничен Поа је и!ра слична клису, са ра3лико9 4то се рилико9 удара клис не др?и руко9, већ се реко неко! ред9ета остави косо, и!рач 9а4ко9 удари клис реко 5е!ове !ор5е оловине тако да и исти скочио у вис и тад док је јо4 у лету треа !а ве4то ударити да и оти4ао 4то да;е од еле!е Уколико рво9 не усе удара, он редаје дру!о9 +сод и!ре је исти као и код клиса, а такоFе и рој и!рача &9урке и!ра нео!раничен рој дее *дреFива5е оно! ко ће рви ?9урити ира судија који доноси ресуду на следећи начин: два и!рача ставе о два рста на 5е!ово колено T
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре). *н стави 4аку 9еFу 5иове рсте и окрети9а 4ако9 ре9а једно9 и дру!о9
!овори: ,,$ва се етла ои4е на оово у5и4те један рече и4, дру!и рече ти да ?9ури4I + тако на чије рсте адне 4ака, тај рви ?9ури Место ?9урке је стално на једно9 9есту, на !лас ,,3ораI ?9урач ола3и у тра?е5е сакривени саи!рача а у исто вре9е 9ора а3ити да неко од сакривени не ;уне на 9есто ?9уре5а, јер ако се то деси он 9ора оново ?9урити "ви5иа се рави од окру!ло! и тврдо! дрвета величине есние 7а ову и!ру отреан је 4ири и равнији терен, рој и!рача 9о?е ити од 6 E= Пре9а роју и!рача одреди се величина кру!а, на средини се нарави руа да и се 9о!ла ставити Uсви5иаP то је Uсви5а@ *ко ,,сви5аI на да;ини 2 E 6 9етра и!рачи се расореFују, се9 једно! који ће ити ,,сви5арI, и 4таови9а раве сличне руе као 4то је ,,сви5аI "вако од и!рача и9а јак и деео 4та да рани како сви5ар не и ,,сви5иуI у ,,сви5аI натерао, а у исто вре9е и своје 9есто чувао 7а вре9е те оре, ако и ,,сви5арI усео да 9етне 4та на неку ра3ну руу, онда тај остаје ,,сви5арI *ву и!ру и!рали су и старији ;уди чувајући лети ове на о4тинској утрини 'аниџајес Kрескака5еL У овој и!ри 9о?е учествовати већи рој и!рача +!ра се одвија рескака5е9 један дру!о!а -а равно9 терену оставе се 5и колико и и9а на ра3да;ини до 6 9етра, са!нути са рука9а на колени9а и о!нуте !лаве Прескака5е се вр4и на два начина: рви рескаче дру!о!, дру!и треће! и тако редо9, а 9о?е рви да рескаче једно! о једно! све до краја Прилико9 и!ре 9о!у се и3водити ра3не ко9инаије рескака5а и ра3ни оло?аји и!рача који се рескаче >еле4ки5а и Uвојво4ки5аI је стара и!ра коју су оично и!рали Fаи 3а вре9е од9ора После рво! светско! рата ретко се и!рала, дак је данас 3аорав;ена 7а ову и!ру треа 4то већи рој и!рача који се оделе на два једнака таора и на одстоја5у од 20 9етара, окренути једни ре9а дру!и9а, оватани чврсто 3а руке, ора3ују ?иви 3 ид *е стране ро!ласе о једно! 3а ,,араI +!ра очи5е ти9е 4то једна страна виче: ,,>еле4ки5аAI а дру!а: ,,Војво4ки5аAI, ото9 рва ита: ,,Ко!а оћетеRI, а дру!а ка?е: ,,.араI *вај јури4а сво9 сна!о9 и ако не усе да роије ?иви 3ид враћа се ора?ен *нда дру!а страна тра?и неко! Kне 9ора араL и тако се онав;а све док се оће Поедник је она страна која и9а ви4е рооја 7а и!ру ,,титра5еI треа < окру!ло ораFени ка9енчића величине ситније! ораа -а равно9 тлу оставе се ко9ада у олику 9ало! квадрата, ети се аа у вис а дотле и!рач у3и9а један и3 квадрата и са 5и9 тад дочекује ачени, ко!а уваћено! став;а у квадрат, 3ати9 оет аа а и3 квадрата у3и9а 2 и са 5и9а дочекује ачени При 8
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
ослед5е9 Kчетврто9L аа5у и; је да окуи сва четири и3 квадрата и ривати ачени -арави ли !ре4ку да једно9 не увати ачени ка9ен, или исусти један и3 руке, исада и3 и!ре $ру!и део и!ре је тера5е ка9енчића кро3 каију која се начини але9 и сред5и9 рсто9 леве руке, урти9 о тло Кро3 каију се, 3а вре9е аа5а ка9ена у вис, о један ка9ен ротера #ко се ачени ка9ен не увати, и!рач исада и3 и!ре ,,+!ра ораси9аI није ко9ликована -арави се !о9илиа од ораа која је уда;ена од 9еста !аFа5а 10E1< 9етара "ваки и!рач и9а већ рире9;ени ,,!аFачI, најкрунији ора, а са9о !аFа5е је о до!овору Мо?е се !аFати 1E6 ута "ваки и!рач 9ора и9ати већи рој ораа, јер никад се не 3на да ли ће се доити или и3!уити Ко је ве4т у !аFа5у у39е онекад и о неколико кило!ра9а +!ру ,,9едвед и челеI оично су некад и!рала ред4колска деа +3води се на следећи начин: деа ,,челеI оватају се и начине !усто 3ијени оруч, у средини је ,,9атиаI "о;а дола3и 9едвед туајући око кру!а Матиа ита: ,,Ко то туа око 9оје кућеRI, Медвед од!овара: ,,'а, ку9о, јаI Матиа ка?е: ,,-е9ој да 9и украде4 неку челуAI Медвед од!овара: ,,-ећу једну не!о свеI (о! 9о9ента челе у3 јако 3уја5е наадају 9едведа, 4тиајући !а и чуајући, и он 9ора да е?и *ва и!ра се онав;а ви4е ута у3 3а9ену 9атие и 9едведа +!ру ,,куку9и4I и!рали су Fаи основи који се оватају у коло, а једно9 ве?у 9ара9у реко очију и усте !а да вата и о!аFа и9е уваћено! #ко не о!оди и9е иде оет у ентар кру!а и очи5е вата5е исочетка Кад о!оди, онда !а тај 3а9е5ује ,,Ко4араI је стара и већ 3аорав;ена и!ра, и3води се са лото9 кре5ачо9, нарав;ено9 од кра или сточне длаке У и!ри је учествовало о
S
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
JKLMN OPKQ
VWXYZO[XN\XN OPKN
RSOL
TKOUQK
]Q^X[LMN_XO UO`OaXO S[YKQMO Y[bO LQ ^KUNXbQ d_QhYQ S[XN_\bNbW LN SKQ^UQMOUN O\O cQd XbOe fQMQ Y[KOLMO OLSK[cN_N O LYNYNXbQ P[KQA ^[\Q MNY[ KNd_ObN L_[bQ LS[L[cX[LMO 2gWXYZObQ5
jNKNMNXbQ SKQ^UQMOUN i[XLMKWYMO_XN LN XNUQK[U ^N LQ [^ OPKN XbOe XQ`M[ LM_[KO 2XNSKN_O5
mPKN SKQM_NKNXbN
nS[MKQcN SKQ^UQMN O\O \bW^O YN[ LOUc[\N dN XQ`M[ `M[ OXNhQ XOLW
mPKN LN SKN_O\OUN
mPKNXbQ OPNKN LN WXNSKQ^ S[dXNMOU SKN_O\OUN O [PKNA XOhQXbOUN
SKN_\bQXbQ YW\Q [^ Y[ZNYNk SKN_\bQXbQ _[dOaN [^ lQM[XN SKQM_NKNXbQ ^N bQ hQS `[\bOZN dN YNgWk OPKNXbQ jQMUQXN LN ^KWP[_OUN o[_QhQ XQ bWMO LQk ^[UOXQk lUWKYQ
VWWXY:ZZ[[[\]^BX\]_YZ`abcZd_YW\Be\]^f^VB^cg_gBhBbeibYhBigBhj_gYW
HИ+'АIC&, <1$е/иниија и /ункија и!рачака: Играчке представљају сва средства којима се деца служе у игри +грачка /е 0атери/ални еле0ент игре ко/и сво/и0 осо6ина0а 6итно утиче на њен ток и садр.а/е -у?ни је ратила и!ре,чак и када у 5ој није реално рисутна, јер е!3истира у дечје9 сећа5у,9а4ти и редстава9а Мно4тво и!ара,се оав;а у3 о9оћ 9атеријала који није осено нарав;ен 3а ту свру 'едно од најо9и;енији риора 3а и!ру 10
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
је куи5ско осуFе, 3ати9 оједини аарати или 5иови делови,старе кон3ерве +!рачке, у у?е9 с9ислу речи, редстав;ју ред9ете који су рои3ведени 3анатски или индустријски да и ослу?или 3а и!ру # и!рачка и9а васитноBора3овну вредност ако од!овара некој од аутентични отреа детета и о9о!ућава 9у, своји9 осоина9а, активности које дориносе 5е!ово9 ра3воју и уче5у
+!рачка, о9а?е да се конкрети3ује садр?ај и!ре и оо!ати нови9 садр?аји9а "воји9 осоина9а она наводи на одреFене рад5е и вр4е5е оераија ре9а ло!ично9 расореду Kнри!рачкаNNкасаNN се 9о?е користити, са9о на редвиFени начин у и!ри NNродавниеNN, 4то јој даје с9исао и уућује деу на дета;е рад5е како се она одвија у стварностиL +!рачке и9ају и ексери9енталну вредност *на је тиична 3а аутокорективне и!рачке, као и ексери9енталне риоре KkN9али е9ичарNN, ко9лети 3а открива5е 3аконитости 9а!нети39аL *ве и!рачке одстиајно делују на дечју активност и о9а?у да она ротиче ор!ани3овано "а3најна вредност и!рачака, се исо;ава у 5иово9 кори4ће5у 3а откривачке активности 7ава;ујући 5и9а, дете се уо3наје са својстви9а 9атеријала од који су нарав;ене,као и 9о!ућности9а рактично! делова5а у3 5иову о9оћ +!рачке, као коије и3 света одрасли, носе у сеи одреFене оруке Kкловнови неки9 дета;и9а на!ла4авају одреFене осоине ликова које редстав;ајуL, одстичу и о9о!ућавају на и3вестан начин 9и4;е5а и ло!ику $идактичке и!ре на9е5ене среFива5у дечје! искуства и уче5уB лото,кви3овиM4то је од велико! 3начаја 3а ко!нитивни ра3вој ор9ативна вредност и!рачака, 3начајна је осено 3а соиоB е9оионални ра3вој дее+!рачке дориносе ра3воју дечје личности у елини,као и оједини 5ени асеката,свака на свој начин и ра3личито у рани9 у3расти9а Усостав;а5е односа са и!рачко9, увек и9а е9оионални наој, 4то се о!леда кро3 ривр?еност оједини9 и!рачка9 Kнрли4ани 9еа или ћеенеса који9 дете саваL (акви ред9ет 3а 5и и9ају си9оличка 3наче5а Мала деа ра3!оварају са и!рачка9а, !оворећи у 5иово и9е, 4то треа о3и;но сватити
#о6ро ода6рана и на одговара/у9и начин понуFена играчка 0о.е подста9и децу на све врсте активности неоп-одне за њи-ов -ар0оничан разво/ Играчке по0а.у деци да разви/а/у сво/е тело чула и покрете усавршава/у у0не спосо6ности и стичу знања опле0ењу/у е0оци/е и соци/ализу/у се разви/а/у9и 0ашту стваралачке и ко0уникативне спосо6ности>
<2Класи/икаија и!рачака:15Играчке
за перцептивноA0оторне активности 11
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре). (о су активности у који9а дете делује и ости?е 4та ?ели рвенствено о9оћу своји чула и 9и4ића *не су освећене стиа5у ве4тине чулне контроле крета5а, кординаије круни 9и4ићни !руа и /ине 9и4ићне координаије У 5и9а дете учи да вр4и оне окрете тела који су отрени 3а рила!оFава5е 3атеви9а ростора и вре9ена и ојеката расореFени у 5и9а
Cрупна 0оторика K!лоални окрети тела, руку и но!у, 5иова координаија, одр?ава5е равноте?е: ро4уле, тротинети, иикли, оручи, конои 3а рескака5е, 39ајеви, лоте, тоо!ани, и!рачке 3а ла?у, и!рачке које одстичу на вуче5е, !ура5е и но4е5е, све сортске и!рачке
Ситна 0оторика K/ина 9и4ићна координаија, усклаFива5е ока и руке, реи3но кори4ће5е ситни 9и4ићни !руаL: сла!алие, окалие, склаалие, у3ле, и!рачке које се састав;ају и растав;ају
$5 Играчке за разво/ друштвености +!рачке коједориносе ра3воју дру4твености,и39еFу остало! су: лутке, ли4ане 9ее и дру!е и!рачке 3а 9илова5е, !латке и чуаве, теле/он, ко9лети на9е4таја, риор 3а кува5е и јело, оре9а 3а оједине ослове и ро/есијеBлекар,9илиионер,тр!ова Ко9лети и!рачкиа од који се састав;а /ар9а,!ара?а Кућиа 3а лутке са риоро9, ауто9оилчићи, колиа, во3ићи, родићи, а!ери, ди3алие, окретани на ра3не начине Карте, и!ре тиаB -е ;ути се човечеB, и!ре ројеви9а и слови9а
45Играчке ко/е доприносе разво/у интелигенци/е и учењу +!ре ови9 и!рачка9а се карактери4у ти9е 4то су с9и4;ене, одра3у9евају ланира5е и кори4ће5е 4е9а и 9одела, ук;учујући такве остуке, као 4то је ре3онова5е, увиFа5е и и3у9ева5е Oто се најо;е 9о?е илустровати ре4ава5е9 и!ровни роле9а +!рачке, 3ава;ујући који9а се ра3вија интели!енија и деа уче, су склаалие, конструктори 3а реFа5е и !раFе5е, дидактичке и!рачке, једноставни 9еани39и који се састав;ају, ко9лети 3а ексери9ентиса5е, и!ре са ита5и9а и од!овори9а, и!ре које 3атевају 3аа?а5е, а9ће5е и ра39и4;а5е, открива5е 3аконитости $ру4твене и!ре страте!ије: до9ине, арне слике, и!рачке тиа .рни Петар, лото, 4а, да9е, 9ие, лавиринти и сл ично
@5Играчке ко/е доприносе разво/у ко0уникаци/е и стваралаштва -ајои9није активности су и!ре 9а4те или и!ре уло!а у који9а деа вр4е си9оличке и9итаије, оона4ајући !естови9а, одра?авајући ситуаије, иденти/икујући се са ра3ни9 личности9а и редстав;ајући уло!е у 3ива5и9а чији је си?е у3ет и3 свакодневно! ?ивота Ми;ении дее остају лутка или ли4ани 9еа $ете и9а отреу да и3ра3и своја искуства и осећа5а у ра3ни9 олии9а, 12
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
као 4то су троди9ен3ионално редстав;а5е Kрав;е5е9одела од ра3ни 9атеријалаL, као и дводи9ен3ионално редстав;а5е K уоличава5е 4ара, слика5е и рта5еL +!рачке који9а се то ости?е, су ра3личити структуирани или неструктуирани 9атеријали:есак,!лина,ластелин7ати9 ра3личити 9о3аии, кола?и, ерле 3а ни3а5е, !радите;ски риор, рекви3ити отрени 3а реру4ава5е и о3ори4ни рекви3ити
pЗАCq!IАC, +!ра је осао дее $еу не с9е9о сутавати у и!ри ,одсетићу вас да је она 3начајан /актор 3а раст и ра3вој дететаAПосао васитача је да ор!ани3ује и!ру Вео9а је ва?но да и родите;и ра3у9еју отреу 3а и!ро9+!ра је доар вид инклу3ије деа се уу4тају у роле9ске и!ре,дру4твене и!ре,конструктивне и!ре,и уколико је 9о!уће у3 о9оћ васитача си9оличке и!ре
)& СМ&М" ЗА8"'АВИ%И И+'!>>>
16
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
='ИD"+ #рилог $
DИ%&'А%!'А -ао9ена :"ва литература је реу3ета и3 електронски и3вора
1 )9ина КоасBВука4иновић, Уло!а и!ре у ра3воју дее ред4колско! и 9лаFе! 4колско! у3раста, 7орник +нститута 3а еда!о4ка истра?ива5а, Број 1, 'ун 200=, +нститут 3а еда!о4ка истра?ива5а Бео!рад 2$ечије и!е -)К#$ + "#$ ,lуиа "ики9ић Креативни ентар ,2006 6mnno:ZZpppqrstsuZqvwxyomoRzonqzv{|z}~|zvnxvn•ntu€{qxp•qw{8T mnno:ZZppp}z‚rtƒq|tsuZwx|q„tBqrstBqBst‚z„Bqvnxƒqrxv|q„x
1
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
1<
Катарина Биланџија,
Организовање игре као основног метода у васпитном раду (култивисање дечје игре, средства дечје игре, начин организације и стимулисање игре).
$ату9 редаје: ~~~~~~~~~~~~~~
Ко9исија: Председник
~~~~~~~~~~~~~~~
+ситивач
~~~~~~~~~~~~~~~
Jлан
~~~~~~~~~~~~~~~
Ко9ентар:
$ату9 одране: ~~~~~~~~~~~~~
*ена~~~~~~~~~~ K~~~L
1=
