JU MSŠ BUŢIM
MATURSKI
RAD
TEMA: Dopunska obrada zemljišta
Mentor:
Hamdija Duranović
-ca: Uĉenik -ca: Medina Isaković
1.
UVOD
Poslije
oranja, poorana površina je gruba jer je drobljenje i usitnjavanje postignuto u najgrubljem obliku, što onemogućava potpuno iskorištavanje i dobijanje maksimalnih prinosa.
Zato se pristupa pripremi njenog površinskog sloja. Zemljište mora biti pripreml jeno tako da je idealno izdrobljeno, usitnjeno, da grudve ne spreĉavaju i ometaju pokrivanje sjemena i njegovo klijanje.
Dopunska obrada zemljišta ima iskljuĉivo karakter površinske obrade. Operacije koje se obavljaju pri dopunskoj obradi zemljišta, odnosno predsjetvenoj pripremi površinskog (s jetvenog) sloja zemljišta su:
brananje (vlaĉenje), ravnanje (finiširanje),
kultiviranje, valjanje, drljanje, kao i
obrada rotacionim oruĊima - integralna obrada.
Cilj ovih operacija je usitnjavanje plitkog sloja oranice i stvaranje uslova za klijanje i nicanje sj emena i dalji porast i razviće kulturnih biljaka.
2
2.
BRANANJE Osnovna namjena
brane je izravnavanje površinskog plitkog rastresitog sloja zemljišta do 3 cm dubine. Brananjem se zemljište "s jeĉe", lomi tanka pokorica na površini. Uĉinak se brananja sastoji u smanjenju evaporacije, zemljište se zagrijava, sitni, a površina poravnava, aktiviraju se mikroroganizmi a korovi se provociraju na klijanje i nicanje. Primjenjuje se na lakšim, strukturnim i nezakorovljenim zemljištima, rano u proljeće, na oranju koje je obavljeno u l jetnje-jesenjem periodu prethodne
godine. Pravi je momenat za brananje onda kad vrhovi brazda sa sunĉane strane pobijele odnosno, onda kada su se prosušili, a sa suprotne strane su još vlaţni. Ta intervencija se još naziva zatvaranje brazde.
Slika 1. Brana od drvenih greda
Ako je zemljište suviše suho i sklono rasprašivanju brananje se ne preporuĉuje jer tada dolazi do nakupljanja sitnih agregata u mikrodepresijama (mineralni koloidi) te ukoliko doĊe do padavina - kiša, stvara se debela pokorica. Brana se
takoĊe ne primenjuje ako je zemljište suviše vlaţno. Pravac brananja obiĉno je ukoso u odnosu na pravac oranja, sem u sluĉaju teţih, glinovitih zemljišta, kada se ova operacija obavlja poprijeko na pravac oranja. Brzina rada je 6 - 8 km/sat.
Ova se operacija praktikuje i pri rasturanju krtiĉnjaka na travnjacima. Ima nekoliko konstrukcija brana, a prema potrebi moţe se izraditi i na samom gospodarstvu. Jednostavna brana je izraĊena od nekoliko paralelno postavljenih drvenih gredica koje su meĊusobno spojene lancima. Um jesto drvenih gredica mogu posluţiti metalni obruĉevi, metalne šipke itd.
3
3.
RAVNANJE ZEMLJISTA Potreba za ravnanjem zemljišta
u dopunskoj obradi javlja se kao posljedica nekvalitetno izvedene osnovne obrade. Za ovaj posao više nego kod drugih operacija mora se voditi raĉuna o stanju vlaţnosti zemljišta. Ako je zemljište vlaţno dolazi do kvarenja strukture, razmazivanja, zbijanja, a potom raspucavanja. Ravnanje se primenjuje u cilju sistematizacije terena, izravnavanja
prirodnih depresija ili uzvišenja koja ometaju normalan rad mehanizacije za osnovnu i dopunsku obradu zemljišta u sistemima intenzivne biljne proizvodnje. Danas se u tu svrhu koriste ravnjaĉi, skreperi, greberi, finišeri. Mašinogradnja
(IMT) izraĊuje na srednjim i teškim traktorima toĉkašima ravnjaĉ upravljan hidrauliĉnim sistemom, sa noţicama ĉiji se ugao moţe mjenjati. Primjenom ovih oruĊa postiţe se ravna, mrviĉasta i rahla površina zemljišta.
Slika 2. Ravnjaĉ
4
4.
DRLJANJE Pravilno izvedeno drljanje predstavlja vrlo koristan zahvat u obradi
zemljišta, kojim se postiţe stvaranje rastresitog površinskog sloja zemljišta kao idealne podloge za klijanje sjemena i nicanje biljaka. Dubina rada drljaĉe je 6 - 7 cm, a najbolje efekte postiţe ako je umjerene vlaţnosti (40 - 50 % PVK).
zemljište
Slika 3. Nošena kombinovana drljaĉa
Slika 4. Šema rada drljaĉe Drljanjem se razbija pokorica formirana kao poslj edica
obilnih padavina, ĉime se stvaraju povoljni uslovi za aeraciju što poboljšava toplinsko stanje i disanje zemljišta, agregati se isitnjuju, njegova površina poravnava pri ĉemu se suzbijaju korovi. Dobar uĉinak i kvalitet rada postiţe se pri brzini 6 - 8 km/sat. Pri drljanju zemljišta pokazuje se specifiĉnost drljaĉa a sto je sortiranje agregata zemljišta. Nakon prim jene drljaĉe, na površini ostaju krupnije grudice, a ispod njih sitnije. Sortiranje agregata zemljišta vezano je za radni organ drljaĉe, a to je zub raznog oblika i duţine. 5
Moţe se reći da nijedno drugo oruĊe kao drljaĉa nije tako efikasno u mehaniĉkom uništenju korova u poĉetnim fazama njegova rasta. Najpogodnije je vrijeme za uništavanje korova drljanjem, kada sjemenke korova isklijaju, a primarne se stabljiĉice korova poput bijelih konaca nalaze ispod površine zemljišta, dakle, pr ije nicanja. Agrotehniĉko pravilo je da se na teškim zemljištima primenjuju teţe drljaĉe, dok se na zemljištima lakšeg mehaniĉkog sastava, uglavnom upotrebljavaju lake drljaĉe. Na parceli se moţe drljati u svim sm jerovima, uzduţ brazda, dijagonalno, okomito na brazde i cik-cak. Na grebenastoj površini nakon prethodne obrade, najbolje je drljati dijagonalno ili okomito na vrhove brazda.
Danas se u upotrebi nalaze razliĉiti tipovi drljaĉa: krute i ogibljene, zatim mreţaste, livadske drljaĉe, klateće, rotacione, kao i plijevilice (ĉupaju korove i plitko usitnjavaju zemljište).
6
5.
TANJIRANJE
Osnovna uloga tanjiranja je da poorano zemljište is jeĉe, usitni i izm ješa. Ovo je posljedica ĉinjenice da za radne organe tanjiraĉa ima diskove (tanjire), koji bez obzira bili oni punog (glatkog) ili izrezanog (nazubljenog) oboda rade na principu rotacije. Na radnom organu (tanjiru), dijelovi zemljišta prevaljuju razne duţine
puta, bliţe centru tanjira kraći, a idući prema obodu tanjira duţi put. Radni organi tanjiraĉe ulaze u zemljište od 10 do 15 cm a maksimalno nešto više od 20 cm. Rad tanjiraĉe ovisi o veliĉini tanjira, o uglu izmeĊu poluosovina i o opterećenju oruĊa. Tanjiraĉa sa većim prom jerom diskova redovito mogu dublje ulaziti u zemljište, a prodiranje je to jaĉe što je manji ugao izmeĊu poluosovina i ako je tanjiraĉa jaĉe opterećena. Kada su poluosovine izravnane, tanjiraĉa ne obraĊuje zemljište.
Slika 5.Vuĉena offset tanjiraĉa
Slika 6. Nošena tandem tanjiraĉa
Optimalno vrijeme izvoĊenja tanjiranja je kod sadrţaja zemljišne vlage na nivou 40 - 50 % od poljskog vodnog kapaciteta (MVK). Brzina rada tanjiraĉe obiĉno se kreće oko 4,5 - 5 km/sat, odnosno 8 km/sat u cilju boljeg sitnjenja zemljišta. Tanjiranjem se miješa Ċubrivo (organsko i mineralno) a osim toga i otvara put plugu na zbitim travnjacima i dj etelištima pr ije preoravanja. Vaţno je istaći da tanjiranje ne smije biti poslednji zahvat obrade na oranici, jer iza tanjiraĉe
površina ostaje grebenasta, zato nakon tanjiranja treba zemljište poravnati drljaĉom. U agregatiranju tanjiraĉa vaţan je proporcionalan odnos snage traktora prema broju radnih organa. Pri obavljanju plitkog tanjiranja, minimalno potrebna snaga po disku je 0,73 kW (1 KS), dok je za duboko tanjiranje potrebna snaga 1,47 kW (2 KS).
7
S obzirom na konstrukciju, tanjiraĉe se d ijele na jednostruke (dvije poluosovine) i dvostruke (ĉetiri poluosovine).
Slika 7. Princip rada tanjiraĉe
Jednostruke tanjiraĉe su nošene, a dvostruke su vuĉene ili polunošene. Posebna konstrukcija su offset tanjiraĉe, ĉije su poluosovine pomaknute u stranu. Pogodne su za obradu zemljišta u širokim nasadima, prvenstveno u voćnjacima. Posebnu grupu ĉine tanjiraste ljuštilice. Koriste se za ljuštenje strništa nakon ţetve strnina. Imaju veliki broj tanjira ili baterija diskova, koja im omogućava da se lako prilagoĊava neravninama zemljišta. širokog su zahvata i imaju veliki uĉinak po jedinici vremena. 6.
PLOŠNO KULTIVIRANJE
Plošnim kultiviranjem se zemljište intenzivnije rahli i sitni, odnosno mješa zemljište, ali se sloj zemljišta zahvaćen obradom ne okreće. Kultiviranje je djelotvoran naĉin mehaniĉkog uništavanja korova, a samo ograniĉeno upotrebljava za mješanje mineralnih Ċubriva. Plošno kultiviranje se po pravilu nastavlja na oranje, pogotovo ako se poorano zemljište sleglo ili se od kiša zbilo. Kadkad je plošna kultivacija prva operacija na lakšim zemljištima i u aridnijem klimatu. Vaţno je da se zemljište kultivira u vrijeme povoljne vlaţnosti zemljišta. Ako je zemljište prevlaţno, na površinu izbacuje mokre grude koje se kasnije brzo stvrdnu. Ako je zemljište suho, oruĊe teško ulazi u zemljište te lome komade zemljišta.
8
Slika 8. Plošni kultivator K od
teškog, zbitog i suhog zemljišta, kultivator ne moţe ući u zemljište. Sm jer kretanja kultivator ne ide uzduţ brazde, nego dijagonalno, jer ako se kultivator kreće uzduţ brazde, radni organi kultivatora jednim delom obraĊuju naprazno, odnosno, prolaze izmeĊu sastava brazda. Ako je zemljište pr ije kultiviranja poravnano, onda se kultiviranje vrši okomito na smer oranja. Kultivatori iza sebe ostavljaju grebenastu površinu, pa je posl ije toga potrebno izvršiti drljanje. Dubina kultiviranje se kreće od 5 do 30 cm a u prosjeku 10 do 15 cm. Prosjeĉna radna brzina je 7 km/h. Pored plošnih kultivatora postoje i meĊuredni kultivatori. 7.
VALJANJE Namjena
valjanja kao agrotehniĉke m jere je poravnavanje površinskog sloja zemljišta, pojaĉanje kapilarnog penjanja vode, uspostavljanje fiziĉkog kontakta sjemena i zemljišta, razbijanje busena (grudvi) i pokorice, provociranje korova na nicanje.
Valjanjem zemljišta postaju hladnija ali se povećava vodljivost toplote. Valjanjem se takoĊer mogu uništavati korovi ili ih provocirati na aktivan ţivot. Valjci s glatkim plaštom ne mogu izravno uništavati korov, već potiĉu na klijanje i nicanje, pa se onda uništavaju sl jedećim zahvatima obrade. Valjci neravnih plašteva izravno uništavaju korove ali samo u poĉetnim stadijuma rasta. Agrotehniĉko pravilo je da valjanje oranica glatkim valjcima ne s ijme biti poslednja agrotehniĉka operacija, kod travnjaka naprotiv to je kadkad i potrebno. Posle valjanja površinu zemljišta treba prorahliti kako ne bi došlo do stvaranja pokorice.
9
Sloj zemljišta zbit valjcima nije debeo, a kreće se izmeĊu 5 i 20 cm. Lagani valjci zbijaju do 5, srednje teški do 15 a teški ili specijalni paker valjci do 20 cm dubine.
Slika 9. Glatki valjak
Slika 10. Rad glatkog valjka
Za valjanje su najpogodnija zemljišta osrednje vlaţnosti u suprotnom se ne postiţe oĉekivani efekat, naprotiv, moţe se uĉiniti veća šteta na stanje zemljišta (utiskivanje krupnih suvih gruda u zemljište ili stvaranje debele pokorice ukoliko je zemljište jako vlaţno). Na ravnoj površini nakon osnovne obrade zemljišta, moţe se valjati uzduţ, okomito pa ĉak i dijagonalno na sm jer oranja. Ima mnogo oruĊa za valjanje. Uglavnom se dijele na valjke s glatkim i neravnim plaštem. Po broju cilindarskih dijelova, oni se dalje dijele na jednodijelne, trodijelne, peterodijelne i višedijelne. Valjak ne moţe biti dvodijelan, jer bi izmeĊu dva cilindra ostalo nepovaljano zemljište. U principu, bolji su višedijelni valjci od jednodijelnih jer
se mogu prilagoĊavati neravninama zemljišta. Po teţini valjci mogu biti lagani, srednje teški i teški, zatim valjci sa cilindrima većeg i manjeg prom jera. Valjci manjeg promjera jaĉe razbijaju grude, a većeg prom jera dublje zbijaju zemljište. U poslednje vrijeme u primjeni su k ombinovana oruĊa (kultivator + valjak) koji izuzetno efikasno sitne zemljište, paravnavaju površinu i stvaraju idealne uslove za sjetvu.
10
8.
OBRADA ZEMLJIŠTA FREZOM
Obrada zemljišta rotacionim oruĊima predstavlja integralnu obradu zemljišta, s obzirom da se u jednom prohodu stvara supstrat, dovoljno pripremljen za sjetvu - sadnju. Freza se primjenjuje prilikom privoĊenja zemljišta kulturi, za uklanjanje spontane biljne vegetacije, homogeniziranja unij etih materija (Ċubriva, pesticida, strukturo-obrazujućih materija) i zemljišta. Freza moţe biti vuĉena i nošena. Radni dijelovi mrve, sitne i bacaju dij elove zemljišta uvis koji udaraju u zašti tni poklopac i tu padaju. Taj di o je homogen i moţe se izvršiti s jetva. Freza obiĉno zahvata samo dio ornice (15-25 cm) i ukljuĉuje osnovnu, dopunsku obradu pa je zemljište u jednom potezu sposobno da primi s jeme.
Slika 11. Princip rada freze
Slika 12. Rad freze na polju
Slika 13. Traktorska nošena freza Radna brzina kretanja freze je 1,5 - 7,5 km/sat. Pri optimalnim uslovima, primjenom freze se stvara idealna struktura zemljišta, koja na ţalost nije stabilna jer je stvorena u jednom momentu na vještaĉki naĉin, pod uticajem mehaniĉkih sila. 11
Zbog toga se zemljište brzo sleţe. Na koloidnim zemljištima nestabilne strukture se nakon obilnih kiša stvara debela pokorica, o ĉemu svakako treba voditi raĉuna. Danas se opravdano smatra da je freza s obzirom na uĉinak gotovo nezamjenjivo oruĊe za obradu teških, koherentnih tala u nepovoljnom stanju za obradu, za potpuno mješanje bilo koje materije s zemljištem i kad u jednom zahvatu treba prirediti zemljište za s jetvu (sadnju). 9.
OBRADA ZEMLJIŠTA ROTACIONOM LOPATOM
Princip rada jeste rotacija ekscentriĉno uzglobljenih radnih organa na horizontalnom vratilu (nema širu prim jenu kod nas). Rotirajućom se lopatom ili prvi put obraĊuje i tada je to osnovna operacija obrade, ili se prim jenjuje kao dopunski zahvat nakon izvršenog oranja. Mehaniĉka lopata još moţe posluţiti za unošenje organskih materija u zemljište (stajnjak, siderati, mineralna Ċubriva). To je oruĊe osobito pogodno za obradu teških ţilavih zemljišta, za spr jeĉavanje stvaranja bolesti tabana pluga. Upravo u gorim uslovima proizvodnje, rotirajuća lopata omogućuje finaliz aciju obrade za sjetvu (sadnju). Dubina rada rotirajuće lopate je do 35 cm.
Slika 14. Radni organ rotirajuće lopate
12
10.
OBRADA ZEMLJIŠTA ROTIRAJUĆOM MOTIKOM
Ovim naĉinom se obraĊuje plitki površinski sloj s ciljem pokorice i suzbijanja korova. Ovom se traktorskom rotirajućem oruĊu okretanje radnih organa postiţe kretanjem traktora odnosno oruĊa kroz tlo.
Slika 15. Radni organ rotirajuće motike
Slika 16. Rotirajuća motika
Rotirajuća motika vrlo plitko, površinski rahli zemljište. Pri tome razbija tanku pokoricu, mehaniĉki uništava korov u klijanju i nicanju. To je glavna namjena
ovog oruĊa, a primenjuje se u poĉetnom rastu gajenih biljaka, i to onih šireg razmaka s jetve (okopavinski usjevi).
13
ZAKLJUĈAK Obrada tla, sjetva i gnojidba najvećim dijelom utjeĉu na prinose, a time i na konaĉnu profitabilnost posla kojim se bave poljoprivredni proizvoĊaĉi. Obrada tla se u pravilu dijeli na osnovnu obradu i pripremu tla za sjetvu ili dopunsku obradu. Tradicionalni naĉini osnovne obrade se većinom izvode plugovima.
Alternativa tradicionalnoj obradi tla je Racionalna obrada tla ĉiju filozofiju već tradicionalno dugi niz godina podrţava Agromarketing. U svom maturskom radu opisala sam dopunsku obradu zemljista i mašine s kojima se to radi. K ako smo rekli tu spada : brananje (vlaĉenje), ravnanje (finiširanje), kultiviranje, valjanje, drljanje, kao i obrada rotacionim oruĊima - integralna obrada. Sami cilj i svrha dopunske obrade zemljsita je usitnjavanje plitkog sloja oranice i stvaranje uslova za klijanje. Naravno, time smo dosta popravili uslove u
kojima cemo sijati odredjene kulture i dali joj veće šanse za kvalitetan razvoj i dobar prihod.
Nadam se da će vam moj rad pomoći u odreĊenim stvarima oko obrade vašeg zemljišta i da će te što više upotrebljavati dopunske obrade zemljišta jer su stvarno od velike koristi, kako za dobre usjeve tako i za kvalitetne prihode s
vašeg zemljišta.
14
LITERATURA 1. http://studenti.rs/skripte/obrada-zemljista/ 2. http://www.agromarketing.hr/GO-ObradaTlaIPriprema.html 3. http://poljoprivredaiselo.com/2010/07/kvalitetna-obrada-zemljista-ioptimalni-rokovi-sjetve/ 4. Poznavanje i obrada zemljista, Dobra Dj. Todorovic, Beograd, god. izdanja: 1942
15
SADRŢAJ:
1. Uvod..................................................................................................................2 2. Brananje.............................................................................................................3
3. Ravnanje zamljišta.............................................................................................4 4. Drljanje..............................................................................................................5 5. Tanjiranje...........................................................................................................7
6. Plošno kultiviranje.............................................................................................8 7. Valjanje..............................................................................................................9
8. Obrada zemljišta frezom..................................................................................11 9. Obrada zemljišta rotacionom lopatom.............................................................12 10. Obrada zemljišta rotirajućom motikom.........................................................13 ZAKLJUĈAK......................................................................................................14 LITERATURA....................................................................................................15
16
