VASPITANJE I NEGA DECE III 1. Načela vaspitanja vaspitanja dece ranog !rasta" Postoje razna načela u vaspitanju dece. Poštovanje individ individual ualnog nog ritma ritma življe življenja nja je značajn značajno o načelo načelo vaspit vaspitanj anja a i nege dece ranog uzrasta. Ono predstavlja uvažavanje potreba deteta deteta za hranom hranom,, spro sprovo vođen đenje je toale toalete te,, nege, nege, spro sprovo vođen đenje je aktivnosti u budnom stanju.. Ovo načelo je veoma važno jer je to preuslov za dalji normalan razvoj. Načelo doslednost sastoji se u postavljanju određenjih vremenskih sekvenci vezanih za zadovoljenje potreba deteta uvek u isto vreme. !eliku ulogu u ovom načelu ima vaspitač jer je to put "ormiranja elementarnih navi navik ka kod dete deteta ta.. Nač Načelo elo #e #eks ksib ibil ilno nost stii podr podraz azum umev eva a posmatra posmatranje nje i pra$enje pra$enje raspor rasporeda eda življe življenja nja %primenj %primenjuje uje se u vaspitnoj grupi& gde se uočavaju činjenice koje govore da npr. nivo razvoja dece ide brže od "ormulisanog ritma življenja ili zaos zaosta taje je.. 'onti ontinu nuir iran ano o nami namirrenje enje domi domini nira ra u najr najran anij ijem em uzras uzrastu. tu. Podraz odrazume umeva va konti ontinui nuiran rano o zadov zadovol olje jenj nje e osno osnovn vnih ih potr potreba detet deteta a %pre %prepo povi vija janj nje, e, hranj hranjen enje je,, igra, igra, pripr priprema ema za san. san..& .&.. Nače Načelo lo usag usagla laša šava vanj nja a raspor raspored eda a živl življe jenj nja a porodi porodice ce i vrti$a podrazumeva podrazumeva kontakti kontaktiranje ranje porodice i sestre sestre vaspitača vaspitača sa ciljem obaveštavanja o detetu, njegovom rasporedu življenja u porodici.
#. $dnos dete odrasli" odrasli" (ez obzira o kom uzrastu je reč odrasli treba prema detetu da se odnose kao prema bi$u koje ose$a, opaža, stiče iskustva, razu razume me stva stvari ri ili ili $e ih razu razume meti ti pod pod usl uslovom ovom da mu se to omogu$i. )ete mora da signalizira svoje potrebe i da sarađuje sa okolinom. Odrasli moraju sa detetom da ostvare realan i racional racionalan an kontakt. ontakt. * stabil stabilnoj noj porodic porodici, i, dete nalazi nalazi dubok duboku emoc emocio iona nallnu veza vezano nost st,, stal stalnu nu brig brigu u i utic uticaj aje e koji oji $e biti biti znača značajn jna a osno osnova va za inter interak akci ciju ju sa svet svetom om koji oji ga okruž okružuj uje. e. +azvojne mogu$nosti dece ranog uzrasta omogu$avaju da dete
bude aktivan subjekat u vaspitanju. ermini koji se koriste kada se govori o odnosu dete- odrasli su međusobna interakcija/ partnerski odnosi/ nerepresivna komunikacija/ ravnopravni odnosi/ prijateljstvo sa decom. 0Posmatrati dete u poziciji aktivnog subjekta1 znači pre svega spremnost baspitača da prihvati dete onakvo kakvo jeste i odrekne se pozicije apsolutnog poznavaoca onoga što je najbolje za dete.
%. &or'iranje vaspitni( grpa" +aspored "ormiranja vaspitnih grupa uslovljen je uzrastom dece/ prostorom kojim raspolaže ustanova/ dužinom porodiljskog bolovanja/ zainteresovanoš$u roditelja za smeštaj dece u jaslice. * zavisnosti od razvojnih karakteristika "ormiraju se slede$e grupe mlađa uzrasna grupa %23 24meseci&/ srednja uzrasna grupa %24-35meseca&/ starija uzrasna grupa %35-67meseci&. Najčeš$i period za uključivanje deteta u jaslice je u periodu od 23-24 meseci.
). Igra" 8gra je jedan od osnovnih oblika vaspitno-obrazovnog rada u predškolskim ustanovama. 8gra je za dete naajprirodniji i najlakši način učenja zbog toga što je ono u igri motivisano i emotivno angažovano. )ete stiče predstave o sebi i svojim sposobnostima, o svetu, o predmetima i njihovim značenjem. !aspitni značaj igre pomaže svestranom razvoju ličnosti deteta/ razvijaju se i dolaze do izražaja radoznalost, osetljivost/ razvija se komunikacija sa okolinom, vršnjacima, vaspitačima. 8gra je pra$ena pozitivnim emocijama, ona raduje dete i pruža mu zadovoljstvo. 9orme ili vrste igre uključuju eksplorativnu:istraživačku igru/ igru socijalnih rutina/ "unkcionalnu igru/ konstruktivnu igru i dramsku igru. * ranom detinjstvu igra je istraživačkog ili manipulativnog karaktera %deca koriste svoja čula i kretanje da istraže predmete&. * ranom detinjstvu deca takođe vole igre socijalnih rutina kao što
su skrivanje, golicanje, pozdravljanje. Oko 24-35 meseca deca počinju da se igraju sa 3 ili više predmeta i koriste ih onako kako se koriste u svakodnevnom životu %stavljanje životinja u štalu, voza na šine& to je "unkcionalna igra. * kasnijem periodu, pred školu, deca ono što misle predstavljaju kroz konstruktivnu i dramsku igru. * toj vrsti igre deca konstruišu ono što su zamislila i odigravaju ono sto misle kroz pretvaranje.
*. $snovne stanove" Osnovna ustanova za zdravstvenu zaštitu dece i omladine je dečiji dispanzer i školski dispanzer. Njihovi zadaci su da obezbede vanbolničke vidove zdravstvene zaštite dece/ da prate i proučavaju zdravstveno stanje/ da sprovode mere za zdravstvenu zaštitu odojčadi/ predškolske i školske dece/ da sprovode mere za sprečavanje, otkrivanje i lečenje zaraznih oboljenja/ da obavljaju patronožne dužnosti i rade na zdravstvenom vaspitanju. Posebne oblike zdravstvene zaštite majke i deteta pružaju ustanove za zdravu i bolesnu decu. ;a zdravu decu %dečije jasle&, a za bolesnu decu %dečija odeljenje opštih i specijalnih bolnica&. *stanove za primarnu zdravstvenu zaštitu su domovi zdravlja. Ostale ustanove mogu biti ustanove %domovi& za trudnice/ ustanove %domovi& za odojčad/ letovališta...
+. Prije' deteta ,ole,tiv" !rši se nakon uvida u pribavljenu zdravstvenu dokumentaciju. Popunjava se odgovaraju$i zdravstveni karton u koji se unose podaci o socijalnoj strukturi porodice/ o materijalnim, stambenim i zdravstvenim uslovima u kojima živi porodica deteta. Posebna pažnja se obra$a na anamnestičke podatke uzete od roditelja o prenatalnom i postnatalnom periodu
deteta/ podaci o preležanim bolestima deteta/ izvrši se uvid o vakcinacijama i revakcinacijama. Obra$a se pažnja na postojanje hroničnih oboljenja, bronhijalne astme, še$erne bolesti kod članova porodice.
-. Siste'ats,i pregledi" zičkog i psihičkog rasta i razvoja, kao i rano otkrivanje bilo kakvih promena i poreme$aja u zdravstvenom stanju kod dece. ?edicinska sestra upisuje datum sistematskog pregleda/ ona meri težinu i visinu deteta, a lekar vrši opšti klinički pregled procena uhranjenosti, procena stanja po sistemima organa u organizmu, stanje čula, procena psihomotornog razvoja deteta.
. /adaci sestre (igijeni dece" ;adovoljenje higijenskih i >zioloških potreba se vrši prema potrebi. )eca se navikavaju da peru ruke i umivaju se kada se uprljaju, posle obavljanja nužde i pre svakog obroka. 'oliko god je čisto$a važna ipak treba voditi računa da se stalnim pozivanjem na nju ne blokira i ometa dete u njegovim stvaralačkim i istraživačkim aktivnostima kao i da se zbog preteranog i agresivnog insistiranja ne usadi strah kod dece od svakog prljanja ili obavljanja >zioloških potreba. 8sto tako vaspitač ne treba da insistira na utvrđenom režimu da sva deca u isto vreme zadovoljavaju svoje >ziološke potrebe. !ažno je da vaspitač sarađuje sa roditeljima kada su u pitanju sve vrste navika kod dece, a pogotovu higijenske i >ziološke navike i da se te navike ne remete u periodu adaptacije u jaslama.
0. /adaci sestre is(rani dece" Pravilna ishrana ima višestruku ulogu doprinosi opštem zdravlju čitavog organizma/ sprečava nastanak bolesti/ ubrzava
proces lečenja. ?edicinska sestra vaspitač mora uvek vaspitno da deluje na decu tako i pri "ormiranju kulturnih navika pri obedovanju. !aspitač mora voditi računa o individualnim razlikama među decom kako u pogledu količinskih potreba tako i u pogledu potreba za hranom. Potrebno je poštovati razmak izneđu obroka i za svako dete obezbediti pribor. reba uvažiti osetljivost tj. gadljivost dece na neke delove ili vrste hrane %kačamak sa mlekom, spana$ sa mlekom&
1.
/adaci sestre od'or dece"
=pavanje je specijalno stanje organizma koje karakteriše relativna neaktivnost organizma, umanjena svest i smanjena spremnost za reagovanje na spojašnje draži. ;a vreme spavanja organizam je u stanju relaksacije. ;a redovan i kvalitetan san neophodni su uslovi prostorija %suva, svetla, dobro provetrena, čista..&/ postelja %udobna i prijatna, visoki odnosno niski kreveti..&. Pre spavanja neophodno je da dete zadovolji sve svoje potrebe %hrana, voda& kao i sve higijenske radnje %odlazak u toalet, pranje ruku, lica&. ?edicinska sestra vaspitač u vreme pripreme za san i zaspivanje svojim stavom, ponašanjem, glasom, smiruje atmos"eru među decom i pokazuje deci kako treba da se ponašaju kada je vreme za spavanje. )ok deca spavaju sestra vaspitač mora biti prisutna u sobi, jer se neka deca mogu ranije probuditi, zaplakati ili mogu tražiti vodu, nošu ili mu može biti vru$e, gde ona u tom slučaju mora odmah reagovati da dete zadovolji svoje potrebe i nastavi sa spavanjem. )uboki san zahteva tišinu i mir. Potrebno je svakom detetu omogu$iti prirodno buđenje, ne treba ih buditi naglim i bučnim pokretima.
11.
2o'ni,acija i!'e3 sestre i deteta"
Potreba za ljudskim kontaktom i komunikacijom je jedna od osnovnih dečijih potreba koja prevazilazi mnoge druge vitalne potrebe.
ličnosti, što treba da ima na umu svaki vaspitač, neguju$i svoju govornu kulturu, odnosno vode$i računa o kvalitetu svoje artikulacije, o intonaciji, kao i o tehnici disanja prilikom pričanja, recitovanja, pevanja. 'omunikacija između odraslog: sestre vaspitača i deteta mora biti dvosmeran proces a to predstavlja razuevanje poruka deteta, reagovanje odraslog: sestre vaspitača na poruku deteta. Pre nego što savladaju govor i počnu na verbalan način da komuniciraju sa odraslima, deca svoje potrebe iskazuju osmehom, pogledom, plačem. ;ato je veoma važno da odrasli:vaspitač ne samo razgovara ve$ i da komunicira dodirom, zagrljajem, pogledom.. Prvi oblici komunikacije izmedju odraslog: sestre vaspitača i deteta ostvaruje se u toku njihovih zajedničkih aktivnosti , u procesu pružanja nege ili u igri sa detetom.
1#.
Never4alna ,o'ni,acija"
'omunikacija podrazumeva razmenu poruka %in"ormacija& pomo$u znakova između najmanje dve osobe sa određenim ciljem, koja se odvija u okviru neke situacije. * vaspitnoobrazovnom procesu neverbalna komunikacija može zameniti verbalnu %klimanje glave umesto 0da1&, može dati ve$u snagu verbalnoj poruci %smešak pri izražavanju radosti&. 'od male dece neverbalna komunikacija se prva javlja i predstavlja osnovu za razvoj verbalne komunikacije. Postoje dva oblika ove komunikacije a"ektivna komunikacija služi za uspostavljanje kontakta sa socijalnom sredinom, za razmenu poruka o unutrašnjem, a"ektivnom stanju. Prvi oblik ovog oblika se javlja u prvim mesecima života i naziva se socijalni osmeh. Ostvaruje se pomo$u mimike, gestova, držanje tela, upotreba pogleda. )rugi oblik je praktično situaciona komunikacija koja se javlja u toku zajedničkih aktivnosti odraslog i deteta %pri hranjenju, nezi, igri..& vezani su za određenu situaciju. @avlja se sa 23 meseci.
1%.
Ver4alna ,o'ni,acija"
Ona predstavlja najsavršeniji vid razmene poruka, in"ormacija ili signala. !e$ u prvim mesecima života beba proizvodi glasove koji se javljaju spontano %ne predstavljaju rezultat učenja&. i glasovi su uglavnom vokali, pa se ovaj proces naziva vokalizacija. =a A-7meseci pojavljuje se brbljanje, izgovara se nekoliko glasova zajedno, grupe vokala %0ma1, 0ba1&. Oko devetog meseca dolazi do udvajanja slogova %deca izgovaraju 0ma-ma1, 0na-na1& što odrasli tumače kao prve reči, ali ti skupovi slogova i dalje nemaju nikakvo značenje. !okalizacija, brbljanje i udvajanje glasova predstavljaju pripremu za budu$i govor, pa je potrebno da odrasli decu podržavaju u tome, razgovarati sa njima...
