Prvi deo 1.opsti zadaci prnicip1 nege I sestrinstva –etika medicinskih sestara. Medicinska sestra-tehnicar lice koje ima zavrsenu medicinsku skolu kvalifikovano I ovalasceno da obavlja posao medicinske sestre.-zadaci su strucna nega I briga o bolesnim,zdravstveno vaspitanje I savetovanje,posmatranje I pronalazenje cinilaca koji uticu na zdravlje, saradnja sa ostalim clanovima. Principi nege I sestrinstava-postoje cetri principa.prvi princip niko ne gubi pravo na lecenje (star,bolestan,siromasan,crnac)drugi princip potreban obim znjanja sastavljen od cinjenica,teorije,principa I koncepcija.treci princip doprinositi unapredjenju zdravlja,prevencija bolesti,obezbediti negu.cetvrti princip svako ima svoju odgovornost.etika med.sestara –zbir moralnih nacela kojih se u svome radu,lecenju u nezi pridrzavaju svi zdravstveni radnici.principi etike su:specavanje pojave bolesti,najveca vrednost je ljudski zivot,aktivno ucestvovanje u vaspitanju,povredjenom\bolesnom mora pruziti pomoc,obaveza cuvanja medicinske tajne,negovnje bolesnika,nesebivna,uzdrzana ,skromna,ne sme potcenjivati,sve radnje moraju da budu u skladu sa medicinskom naukom. 2. upoznavanje pribora,aparata,sredstva –licno I posteljno rublje,materijal za licnu higijenu, materijal za opstu higijenu,aparat za merenje,termometri,razne sonde, laboratorijsko posudje. 3.radna odeca I mere licne zastite pre stupanja na posao med.sestra oblaci svoju radnu odecu.zastitna odeca mora biti cista ,ispeglana,uredna,zasticuje od infekcije.odeca je bele boje-suknja,mantil,bluza,kapa. U operativnom bloku odeca je zelene boje,maske za lice I kosu.ortopdeska obuca.kod rendgena rukavice.
Drugi deo 4.definicija I sadrzaj zdravstvene zastite – je vrsta drustvene delatnosti koja treba da obezbedi zdravlje naroda u dobro organizovanom sistemu u kome ucestvuju zdravstvena sluzba I brojni nemedicinski faktori(porodica,mesna zajednica,opstina ,republika)-ciljevi su:produzenje trjanja zivota,zaustavljanje opadanje stopa prirodnog prirastaja,smanjenje stope smrtnosti,snizenje stope obolevanja 5.oblasti primarne,sekundarne I tercijalne zdr.zastite – primarna(domovi zdravlja) treba da obezbedi unapredjenje zdravlja,vaspitanje I obrazovanje,unaprednjenje higijene,lecenje I lekove,zastita od zaraznih bolesti.sekundarna(bolnicka I specijalisticko-konsultativna) za vise opstina, regiona(interna medicina,neoropsihijatrija,pedijatrija,opsta hirurgija,ocne bolesti,fizikalna medicina,rendgen,labarorijska dijagnostika,ginekologija I akuserstvo)zadaci su: obavljanje prgleda I lecenje,zbrinjavanju hitnih slucajeva,specijalisticka sluzba,kucno lecenje,saradnja sa zdravstvenim ustanovama,zdravstveno vaspitanje.tercijalna(specijalizovana zdravstvena zastita)zavodi I instituti,klinike,I zavodi za zastitu zdravlja.delatnosti su: socijalno-medicinska,analiticko-planska,higijensko-epidemioloska,prozivodnja seruma I vakcina,obezbedjivanje krvi I krvnih produkata. 6.orgaizacija zdravstvene zastite – zzdravstvene organizacije se prema vrsti zdr.zastite koju pruzaju organizuju kao: zavod za zastitu zdravlja(pracenje,istrazivanje,proucavanje zdravstvenog stanja,otkrivanje uzroka,higijenskih uslova,ishrane,sistema zdr.zastite,prikupljanje I analiziranje podataka o zaraznim bolestima,obolevanju,obavljanje hem.bioloskih analiza)dom zdravlja(istrazuje,prati,I proucava zdr.stanje,mere I akcije radi ranog otkrivanja bolesti,sprovodi mere za zastitu zdravlja,sprecavanje,suzbijanje I rano lecenje od zaraznih masovnih oboljenja,vodi registar bolesnika,leci obolele I povredjene,kucno lecenje ,pruza hitnu medicinsku pomoc.-opsta medicina,zastita zene,dece,medicina rada,fizikalna medicina,kucno lecenje,socijalna medician,zdravstvena statistika)zavodi I instituti(za odredjenu oblast, zavod za serume I vakcine,za reumatizam,tuberkulozu,onkolski,za zastitu majki I dece,rehabilitaciju,medicinu rada,transfuziju krvi,mentalno zdravlje.bolnica(opsta I specijalna, lecenje I rehabilitacija,hitni slucajevi,kucno lecenje,strucno usavrsavanje, postoje odeljenja: interno,hirursko,ginekolosko,infektivno,decje,rendgen,transfuzija krvi,apoteka,mrtvacnica,ocno,usno,kozno.a specijalna –lecenje tuberkuloze,kostano zglobne ,dusevne bolesti,straije osobe,lepra,)apoteka (obavlja farmaceutsku delatnost,-neprekidno I blagovremeno snadbevnje lekovima,izrada magistralnih lekova,neke lab.analize,zdravstveno vaspitanje)prirodno leciliste(lecenje I rehabilitacija uz prirodne faktore lecenja: gas,mineralna voda,peloid,klimatski faktor.)medicinski centar(na teritoriji vise opstina, pracenje I proucavanja stanja u oblasti zdrv.zastite,predlaganje I preduzimanje mera za poboljsanje zdr.zastite,ispitaivnje, primena I usavrsavnjae metoda I sredstava za specavanje,suzbijanje I lecenje,zdr.vaspitanje,opsta medicina,zastita zene I dece,higijenska sluzba,hirurska,interna oboljenja,zubna,klinicka laboratorija,rendgen,mrtvacnica.)univerziteski klinicki centar(formira se u mestima gde postoje medicinski fakulteti.u sastav ulaze klinike I instituti, klinika pruza visokospecijalizovanu zdr.zastitu koja obuhvata: dijagnosticke spec.preglede,lecenje,rehabilitavija,zdravs.vaspitanje,istrazivnje novih metoda I sredstava u prevenciji dijagnostici I lecenju. Institut prati I proucava uzroke obolevanja I povredjivanja,prevencija,dijagnostika,spec.preglede,lecenje,rehabilitacvija,istrazuje,proucava I predlaze neve medtode I sredstva,vode registar)klinicko-bolnicki centar(u vecim gradovima gde postoji vise specijalizovanih bolnickih odeljenja ili klinika.)samostalna privatna zdravstvena delatnost(ambulante,poliklinike,apoteke,laboratorije) 7.unutrasnja organizacija zdravstvenih ustanova – organizacija bolnica- bolnica ima tri dela:dinamicki(koriste bolesnici koi se lece ambulantno-cekaonica I prijemna kancelarija,ambulanti blok,slazuba laboratorije,medicinska dokumentacija)stacionarni(za negu I lecenje bolesnika,internos odeljenje,decje,za lecenje zearznih bolesti,ginekolosko,hirursko,)organizacija rada u bolnici(pripema materijala-za svaki postupak korisiti se odredjeni materijal,proverava se da li je ispravan I postavlja se na pokretna kolica., priprema bolesnika-saradnja bolesnika,fiszicka priprema za intervenciju.priprema sestre-fizicka priprema,dezinfekcija ruku,psihicka priprema)radni delovi bolnice(laboratorija-sluzi za dijagnostiku,cekaonica,prostorija za uzimanje materijala,prostorija za pregled mokrace I krvne slike,prostorija za biohemijske,bakterijoloske analize,za pranje laboratorijskih posuda,za sterilizaciju I cuvanje materijala.rendgenkabinet(sluzi za dijagnostiku-cekaonica,prostoriju za skopiju I grafiju,mracna komora,prostoriju za evidenciju,citanje I cuvanje filma)kabineti(specijalizovane radne jedinice-za transfuziju krvi,fizikalnu terapiju,rehabilitaciju, EKG)bolnicka apoteka(snadbevanje svih odeljenja lekovima,sanitetskim materijalom I opremom.gotovi lekovi,bioloski proizvodi,lekovite supstance,zavojni materijal,tecnosti I rastvori za infuzije.)radna soba sestre(sluzi za pripremu I sterilizaciju instrumenata,prirucna apoteka,lab.posude,termometar,aparat za merenje pritiska,vodjenje administracije o terapijama,medicinskim intervencijama)prirucna(cajna) kuhinja (sluzi za raspodelu hrane koja se priprema u centralnoj kuhinji,za kuvanje caja za bolesnike.)trpezarija(pored kuhinje,mesto gde bolesnici rucaju)prostorija za dnevni boravak(boravak bolesnika,posete bolesnicima)sanitarne prostorije,tehnicka odeljenja,perionica,prosektura-mrtvacnica,sluzba veze. 8.organizacija ambulantno-poliklinickih ustanova – dom zdravlja(ambulanta doma zdravlja-pregled bolesnika,terapija ,bolovanje,ishrana,kontrola lecenje,dokumentacija.laboratorija doma zdravlja-analiza krvi,mokrace,medicinska dokumentacija – zdravstveni karton vodi se za svakog osiguranika,osnovna medicinska dokumentacija o zdravstvenom stanju, prelezanim bolestima I
povredama I lecenju.ostala dokumenta su:izvestaj lekara spec.recepti za podizanje lekova,uputi za bolnicu,uput za laboratoriju,nalog za prevoz,nalog za davnjae inekcija idr. 9.osobenosti fizickog,psihickog I socijalnog rasta I razvoja dece – opsti principi rasta I razvoja rast I razvoj cine jedinstven proces,koji zahvata celo telo,razlicit je kod svakog deteta, razvija se fizicki,mentalno,emocionalno I socijalno.fizicki rast deteta je uvecanje fizickih struktura organizma I meri se cm I kg.faze razvoja I rasta su: prenatlni period (od zaceca do rodjenja) neonatalni(od rodjenja do mesec dana)period odojceta (do jedne godine) period malog deteta(do trece godine)period predskolskog deteta (do polaska u skolu) period ranog skolskog uzrasta(od seste do puberteta)period puberteta do adolescencije,do 20godine. Maturacija –zrelost oznacava zavrsetak fizickog,emocionalnog,intelektulanog I socijalnog razvoja oko 25god.pokazatelji fiz.rasta su:masa,visina,prporcija tela,razvoj kostiju,zuba I motorni razvoj.psihicki razvoj mentalni(osposobljavanje deteta da resava probleme,razlicite situacije,kontinuirani proces,potencijali-inteligencija, koja se meri koeficijentom inteligencije IQ.prsecan je oko 100,iznad 100 do 140 inteligentna,a preko 140 izuzetno nadarena.ispod 90 retardirana.) I emocionalni(formiranje osecanja I odnos prema drugim osobama I prema stresnim situacijama,spoznavanje svoje ja.)socijalni razvoj-pocinje od rodjenja,integralni deo ukupnog rasta I razvoja dece.meri se uporedjivanjem sa drugom decom.osecaj rodbinske veze,komuikacija,interesovanje,radoznalost,znatizelja,poredjenje,nezavisnost,slobodan socijalni zivot. 10.ustanove za zdravstvenu zastitu dece- osnovna ustanova za zdravstvenu zastitu dece jeste decji dispanzer.zadaci su obezbedjivanje vanbolnickih zastita dece,prate I proucavaju zdravstveno stanje,higijenu,uslove zivota,sprovode mere za zdravstvenu zastitu,sprecavanje I suzbiojanje oboljenja,patronazna sluzba,lecenje. Postoje :decji dispanzer(sastavljen od :pedijatriske ordinacije,savetovaliste,zubna zastita,kuhinja,laboratorija,terenska sluzba).skloski dispanzer(za preventivnu zastitu dece u skoli.cekaonica,ordinacija,prostor za merenje ucenika,za vakcinaciju,trijaza,izolacioni boksevi,za inekcije I intervencije prostor.delatnost-higijenske mere za sprecavanje I suzbijanje zaraznih bolesti,sistematski pregledi,lekarski pregledi) 11.osobenosti organizacije decjih bolnica I decjih odeljenja – kada dete oboli ili ima neki poremecaj koji se ne moze leciti ili ispitivati kod kuce ili ambulantno, tada se ono smesta u bolnicu.to moze biti decje odeljenje opte bolnice ili decja bolnica.glavni zadatak hospitalizacije deteta jeste pruzanje kvalitetne dijagnostike,terapije,nege I rehabilitacije kako bi se izlecilo I vratilo kuci..bolnice treba da omoguce pravovremenu dijagnozu,adekvatnu terapiju I negu,maskimalno moguc fizicki komfor I bezbednost,da pruze roditelju I detetu psiholosku sigurnost.
Vezba 2 12.procena fizickog rasta deteta – najbolji parametar za pruzanje podataka je zdravlje I ishrana deteta.najbolji metod za potvrdu pravilne nege I ishrane deteta je njegova masa, I zbog toga traba redovno meriti.pored merenja telesne mase potrebno je I meriti visinu,obim glave,obim grudnog kosa.svi podaci se uporedjuju sa prosecnim podacima. 13.merenje telesne masi,duzine I visine deteta – telesna masa je najznacajniji pokazatelj pravilne ishrane I rasta deteta.pri merenju pripremiti:postolje za vagu,ispravnu decimalnu vagu za merenje,posudu sa dezinfeksionim sredstvom,nekoliko pelena,obrazac.proveriti ispravnost vage-na nultoj oznaci,dezinfikovati vagu,kada se izmeri ukoci se vaga I upise u obrazac.novorodjenjce I odojcad se meri lezeci golo,amalo dete na stojecoj vagi, u odeci.merenje telesne duzine kod novorodjenceta –odojceta-pripremiti postolje za antropometar,antropometar,posuda sa dezinf.sredstvom,pelene,obrazac.proveriti stabilnost antropometra,I beba bez odece u peleni se postavlja na njega, I procita se duzina bebe.merenje visine deteta se meri visinometrom.moze biti napravljen kao posebna sprava ili moze biti ugradjen u vagu za merenje.od nerdjajuceg materijal,plastike ili drveta.pomera se do iznad glave I procita se visina. 14.merenje obima glave I grudnog kosa – najvise se povecavaju tokom prve godine,obim grudnog kosa meri se platnenom centimetarskom trakom obavijanjem oko grudnog kosa.obim glave se meri obavijanjem trake oko glave od potiljka prema ceonoj kosti I ubeleziti mere. 15.vodjenje evidencije I statistike u dispanzerima – evidencija se vodi upisivanjem podataka I to u zdravstveni karton,protokol,registarkartoteku,knjigu evidencije.zdravstveni kartoni mogu biti decji I djacki.evidencija o zdravstvenim pregledima ,oboljenjima,stanjima I povredama vodi se u knjizi evidencije.,postoji I evidencija o toku zaraznih bolesti I evidencija o imunizaciji protiv zaraznih bolesti. 16.postupak pri prijemu I otpustu deteta. – pri prvom dolasku deteta doneti zdravstvenu dokumentaciju,potvrdu od nadleznog dispanzera koja je izdata na osnovu predhodno utvrdjene epidemioloske situacije iobavljene kontrole rezultata pregleda brisa nosa I zdrela I ocene krvne slike.za svako dete se popunjava zdravstveni karton.pri otpustu deteta iz zdravstvene ustranove pise se otpusna lista I epikriza.medicinska sestra sakuplja sve detetove stvari,oblaci dete, daje informacije roditeljima,kontrlosie se dokumentacija I upisuje se vreme kad je dete izaslo,na koji nacin I kome je predato. 17.prijem dece u stacionare zdravstvene ustanove – tehnika prijem zavisi od stanej deteta.u hitnim slucajevima postupak se skracuje.u ambulanti se otvara istorija bolesti I unose svi podaci,dete se okupa I odnosi na odeljenje.dete de meri I procenjuju se vitalni znakovi,smesta se u sobu.upoznavanje deteta sa okolinom,dnevni red.sestra upisuje osnovne identifikacione podatke,kad je dete doslo,kako je doslo u odeljenje,s kim je doslo,broj sobe,stanje deteta,visina I masa,stanje vitalnih funkcija. 18.otpustanje deteta iz zdravstvene ustanove - pri otpustu deteta iz zdravstvene ustranove pise se otpusna lista I epikriza.medicinska sestra sakuplja sve detetove stvari,oblaci dete, daje informacije roditeljima,kontrlosie se dokumentacija I upisuje se vreme kad je dete izaslo,na koji nacin I kome je predato. 19.poseta boleniku – posetioci rodjaci I prijatelji moraju da budu pazljivi prema bolesniku.traba ih upozoritina stanje bolesnika.svakodnevne posete prijaju bolesniku.psihicki vrlo dobro deluju.ne sme se dozvoliti dugo zadrzavnje posetilaca,zbog zamaranje bolesnika. Kod teskih bolesnika poseta ne traje duze od 15min. 20.priprema za lekarsku vizitu – obavlja se u odredjeno vreme predvidjeno kucnim redom bolnice.vreme vizite se mora unapred odrediti kako bi glavna sestra organizovala potrebne pripreme: bolesnika za pregled(presvlavcenje,kupanje),sobu bolesnika(namestanje kreveta,ciscenje)pomocne prostorije,materijal za pregled,medicinsku dokumentaciju.lekarska jutarnje vizita pocinje izmedju 8 I 9 a prisustvuju svi lekari I glavna sestra odeljenja.za vreme vizite se vodi zabeleskao pregledu I nalogu lekara za terpiju I negu. 21.pomoc pri pregledu bolesnika u postelji – sestra stoji nasuprot lekaru,svlaci odgovarajuci deo rubalja bolesnika I postavlja ga u odgovarajuci polozaj.pri pregledu galve, vrata I lica ,bolesnik je u sedecem polozaju,bez skidanja.pri pregledu grudnog kosa,bolesnik je u sedecem polozaju I gornji deo rublja je potpuno svucen ili zadignut. Pri pregledu trbuha bolesnik lezi na ledjima a trbuh je otkriven.pri pregledu deteta postupak je isti kao I kod odrasslih osoba,
Treci deo 22.higijensko-tehnicka zastita u zdravstvenim organizacijama –nijedan radnik ne moze poceti da radi pre nego sto dostavi odgovarajuce lekarsko uverenje ili drugi pismeni dokaz da je zdravstveno sposoban za rad. Postoje zastita od el.struje(opasna mesta kao sto su trafo stanice,agregati, obelezavaju se sa opasno po zivot ili visoki napon.dozvoljen pristup samo strucnom licu.svi delovi moraju biti zasticeni od dodira)zastita od sudova pod pritiskom(samo strucna lica mogu rukovati,boce moraju biti u rokovima,periodicno se ispituju I sva creva moraju biti bezbedna I sigurna )zastita od lako zapaljivih I eksplozivnih materijala(zabranjeno pusenje I svaki pristup otvorenom vatromu prostorije u kojim se nalazi lako zapaljive materije.obelezene znakovima zabranjeno pusenje ili zapaljivo.zabranjeno nagomilavanje hemikalija koje se upotrebaljavaju u radu(zastita od otrova(otrovne materijemoraju se drzati u odgovarajuceim posudama I na odgovarjucem mestu.mogu se izdavati samo licima koja znaju sta su otrovne materije I koji znjau njima da rukuju) 23.mere higijensko-tehnicek zastite na radu I osnovni sanitarni propisi- svaki radnik ali I druga lica koja su po bilo kom osnovu nalaze na radu u zdravstvenim ustanovama duzan je :da svoje poslove vrsi sa punom paznjom,da namenski koristi sredstva licne zastite na radu,pridrzava propisanihmera zastita na radu,da prijavi nedostatke,sirenje infekcija,kvarova,upozna sa propisima I merama,da svaku povredu na radu odmah prijavi,da pruzi pomoc u slucaju povrede,nesrece,epidemije,pozara,ukoliko je pod dejstvom droge ili alkohola ne dolazi na radno mesto,periodicni pregledi. 24.intrahospitalne infekcije – svaka infekcija nastala u zdravstvenoj ustanovi stacionarnog tipa naziva se intrahospitalna infekcija.da bi doslo do infekcije porebni su sledeci faktori:izvor infekcije,putevi sirenja infekcije,ulazno mesto,patogeni mikroarganizmi,sklonost organizma za tu bolest.u bolnici izvor zaraze su bolesnici I njihovi pratioci,posetioci u bolnisi,bolnicko osoblje.putevi sirenja infekcije mogu biti direktni kontaktom(hrana,voda,vazduh,prljave ruke,preko igle,insekti)dispozicija(skolnost bolesnika prema intrahospitalnim infekcijama,najcesce se javljaju u odeljenju za intenzivnu negu,hemodijalizu,neouropsihijatriju)virulencija mikkroorganizma(razvoj infekcije u organizmu zavisi od otpornost,od vreste broja I virulencije mikroorganizma)endogena infekcija(izazivaju bakterije koje se nalaze u kozi,sluzokozi ili crevima)egzogena infekcija(infekcija koja nastaje iz spoljne sredine-orudjem kojim je povreda naneta,) 25 primena metode asepse I antisepse – sepsa oznacava prisustvo mikroorgnizma ili njihovih toksina.asepsa je skup svih mera za odrzavanje sterilnih uslova rada-osnova je sterilizacija.antisepsa je skup svih metoda koje uzrokuju redukciju broja patogenih uzrocnika I apatogenih saprofita na instrumentima,zavojnom materijalu,na kozi,sluzokozi.mere antisepse obuhvataju ciscenje,dezinfekciju I sterilizaciju. 26.sterilizacija – je postupak kojim se potpuno unistavaju svi mikroorganizmi I njihove spore sa predmeta,materijala I instrumenata koji dolaze u kontakt sa ranom.metode sterilizacije su:vlaznom toplotom(kuvanjem,vodenom parom)suvom toplotom(pregrejanim vazduhom)hemijskim sredstvima
Vezba 4 27.tehnika I metode dezinfekcije I sterilizacije – dezinfekcija je ciljana redukcija broja narocito nezeljenih mikroorganizma hemijskim(oduzimanjem vode,adsorpcijom,talozenjem belancevina,hemiskim reakcijama) ili fizickim(dejstvo toplote,uv zracenje,pasterizacija,dejstvo tople vode,kuvanje,dezinfekcija parom,spaljivanje,zarenje) postupcima tako da oni u datim okolnostima dalje nisu u stanju da izazovu ostecenja-infekciju.sterilizacija je postupak kojim se potpuno unistavaju svi mikroorganizmi I njihove spore sa predmeta,materijala I instrumenata koji dolaze u kontakt sa ranom.metode sterilizacije su:vlaznom toplotom(kuvanjem,vodenom parom)suvom toplotom(pregrejanim vazduhom)hemijskim sredstvima. 28.Antisepticna dejstva – ispolajvaju svoje dejstvo na taj nacin sto delimicno ili potpuno unistavaju mikroorganizme ili usporavaju njihov razvoj.najcesce se koriste sledeci antiseptici:jedinjenja bora,nitrat srebra,alkohol,rivanol,sapuni,desol,asepsol,povidon jodidsterigal,hibisept,omnisan,izosan,vikron,solfonamidi. Antibiotici,vakcine,serumi. 29.licna zastita medicinske sestre – pre posla oblaci radnu odecu.dva puta se pere nedeljno,po potrebi nosi tanku maramu preko kose I maramu preko lica,gumene rukavice,posle svakog kontakta sa materijalom pere ruke,dezinfikuje upotrebljeni materijal,namestaj.. 30.dezinfekcija ruku lekara I sestara – u prenosenju infekcije ruke mogu biti izvor infekcije I mogu biti put-prenosioci infekcije.unistavanje infekcije sa ruku se vrsi higijenskom dezinfekcijom ruku.mere profilakse su nega ruku I higijena,dezinfekcija ruku pranjem u antiseptickim rastvorima,navalcenjem sterilnih rukavica..najbrzi nacin dezinfekcije je pranje 100 alkoholom, dva do tri min.rastvorom habitona,povidonom. 31.Dezinfekcija prostorija u bolnici – sve prostorije se po zavrsenom radu operu,prebrisu dezinfikujucim sredstvima,ui ukljuce uv lampe.dezinfekcija bolesnicek sobe,prirucne kuhinje I pribora za jelo,trepezarije,kupatila I nuznika. 32.dezinfekcija izlucevina bolesnika – ispljuvak-hloraminom I karbolnom kiselinom, izmet-samo kod zaraznih bolesti dezinfektivno sredstvo, ostaci hrane-u specijalne sudove I unistavanje, povracene mase- preliti dezinfekciskim rstvorom I rasipati, guske I lopateisprazniti u wc sipati dez.sredstvo I isprati.blateks aparat., kese za mokracu-jednokratna upotrebaisprazniti u wc,u posebne vrece, pljuvaonica bolesnika-sterilisati u autkolavu. Stakleno posudje I drugi sudovi-prati I dezinfikovati kao lopate I guske. 33.dezinfekcija instrumenata,namestaja,rublja decjih igracaka – instrumente staviti u dezinekcionom rstvoru I prati,sterilisati.namestaj se pere vodom I rstvorom deterdzenata,dezinfekovati buratonom I apesinom I prebrisati.rublje se pere I dezinfikuje prokuvavanjem,vodenom parom,potpiti u rastvor dezinf.sredstva,termicki,hemotermiski.igracke se termicki dezinfikuju,mogu se staviti u rastvor dezin.sredstva aldehida. 34.cuvanje dezinfekcionih sredstava – vecina je pre upotrebe koncetrovana a kasnije se po potrebi razblazuju.obaveza svih radnika da ta sredstva propisno cuvaju.u poseban metalni ormar sa bravom za azkljucavanje.po potrebi se iznose manje kolicine.takodje treba ih cuvati I u prostorijama koje su dobro provetravane I dovoljno velike. 35. prakticna uputsva za sterilizaciju – sterilizacija brzigalica I igala-brizgalice-spricevi su instrumenti koji se svakonevno koriste u intervencijama.postoje metalne,staklo-maetal,staklene,plasticne.igle se koriste od nerdjajuceg materijala.upotrebljene instrumente sakupljati na odredjeno mesto I sterilisati a jdenokratne odmah bacati. Sterilizacija instrumenata staviti u emajliranu posudu I nostiti na prenje I dezinfekciju.sterilizacija gumenih rukavica-jednokrate se nakon upotreba bacaju, a ostale se potapaju u dezinfikujuce sredstvo.sterilizacija zavojnog materijala- sterilise se u autoklavu.
Cetvrti deo 36.Opsta nega bolesnika-dece I odraslih se sastoji iz zdravstvene nege,dnevne potrebe bolesnika,posmatranja I kontrole vitalnih funkcija,odrzavanje bolesnickih soba I postelja,lecenje bolesnika. 37.vrsta I organizacija zdravstvene nege – kontinuirani proces lecenja bolesnika, moze biti : intenzivna nega(osnovni zadatak je ocuvanje I oporavak vitalnih funkcija bolesnika,dolazi sa drugih odeljenja,smetanje u postelju,nega I lecenje uz pomic aparat I uredjajazabranjena je svaka poseta I setnja bolesnika osoblja I clanova porodica.sestra sprovodi sve medicinsko-tehnicke radnje,I stalno posmatra bolesnike.)poluintenzivna nega(primenjuje se kod pacijenata cije su vitalne funkcije fizoloske-bez aparata I uredjaja, ali koji nisu sposobni samostalno da obavljaju fizioloske potrebe-mokrenje,ishrana,ustajanje iz postelej.smestaju se nepokretni,dezorjentisani,sa poremecajima vitalnih funkcija,radi povremene terapije,radi ispitivanja,koji se hrane u postelji,licne higijena,fizioloska potreba u postelji)obicna nega(zavisi od prirode oboljenja I vrste povrede,aktivno ili psivno pokretni)kucna nega(nakon zavrsenog lecenja u bolnici otpustaju se svpojim kucama,gde se nastavljabolnicko lecenje,nisu potrebni skupoceni aparati I oprema I brojno med.osoblje,neophodna sagalsnost bolesnika I clanova porodice.sestra svakodnevno u odredjeno vreme obilazi bolesnika, a lekar po potrebi)terminalna nega(posebne sobe umirucih bolesnika,prisustvo medc.sestre) 38.dnevne potrebe bolesnika – osnovne dnevne potrebe bolesnika su: licna nega I higijena,spavanje I odmor,hranjenje I pojenje,obezbedjivanje izlucevina,drzanje tela I aktivnost organizma,okolina,mirovanje,lecenje I davanje lekova,emocionalna I duhovna podrska,uskladjivanje mentalnog I fizickog statusa bolensika,aktivnost na rzonodi I rehabilitaciji bolesnika. Higijena-kupanje,nega koze,nega usne duplje,kose I nioktiju.spavanjem se otklanja umor,obnavljaju istrosena tkiva I organizam,ozdravljenje bolesnika zavisi od redovne ishrane koja moze biti specificna I razlicita od drugih,polozaj tela mora biti pravilan I udoban,cista okolina mir I itsina su veoma bitni za oporavak bolesnika,davanjem lekova I lecenjem se pomaze bolesniku. 39.posmatranje I kontrola vitalnih funkcija – opservacija ili posmatranje je deo nege I sadrzi sve aktivnosti I mere u nezi bolesnika.opservacija treba da omoguci da se sto pre ustanovi dijagnoza,pravilno usmeravanje u nezi,pomogne drugim radnicima.gledanjevizuelno posmatranje je najznacajnije stedstvo za sagledavanje bolesnika,njegovog stanja,potrebno je obratiti paznju na :izraz lica,kozu,polozaj tela,neposrednu okolinu,posmatranje bolesnikovog stanja-stolica,mokraca,povracene mase,.slusanje I razgovor,koriscenje cula mirisa-neobican zadah,miris znoja,zadah iz usta,izlucevine.palpacija-culo pipanja-koza suva,topla ili hladna,da li ima abnormalnosti,povrede koze,oderdjuje se stanje pulsa.znaci I simptomi o postojanju necega,mogu se videti,cuti,osetiti,mirisati.osecanje muke,glavobolje,gadjenje,zedj,strah,glad,hladnoca.objektivni su:cijanoza,zamor,otoci,apetit,opsti izgled bolesnika,stanje koze,povisena temperatura,dianje,kaslj,kijanje,mentalno stranje,a subjektivni mogu biti:vrtoglavica,zaujanje u usima,malaksalost,muka,bol,osecaj hladnoce. 40.vitalni znaci I njihove osnovne karakteristike – tri znaka su neposredni pokazatelji stanja jednog organizma,to su vitalni znaci I to su:temperatura,puls,respiracija I kao cetvrti se dodaje krvni pritisak.medjusobno su povezani I uticu jedan na drugog.regulacija temperature jedan od najvaznijih elemenata za odrzavanje stalnosti unutrasenje sredine kod coveka(homeostaza)mehanizmi regulacije toplote su okolina(spoljna je visa ili niza od telesne temperature)metabolicke aktivnosti(fizicke ili mentalne aktivnosti)putevi gubitka toplote su preko koze,okoline,strajanjem vazduha oko organizma.temperatura se meri termometrom(zivin I elektronski)povisenje temperature naziva se febrilnost a stanja se remitentna(u toku dana varijacije),intermitentna(ide vrlo visoko) I kontinuirana(stalno povisena).mesta za merenje temp. su usta,rektum,aksila,prepona.puls osecaj pulsacije arterije koja se registruje pomocu prstiju kada se pritisne ta arterija.-ritmicko kretanje krvi kroz arterije.broj udara u jednoj minuti pokazuje frekfenciju srcanog rada,normalna je oko 65 do 70 otkucaja u minuti.moze biti ubrzana I zove se tahikardija, ili usporena bradikardija. Ritam pulsa moze biti pravilan I nepravilan.respiracija-posmatranje I procena disanja-akt disanja koji obuhvata inspirijum-udisaj I ekspirijum-izdisaj vazduha.imaj ufrekfenciju,ritam I kvalitet.frekfencija oznacava broj udisanja I izdisanja .normalna je oko 18 u minuti.ritam disanja pravilan I nepravilan(apneja,dispneja,cejn-stoksovo disanje,vestacko disanje.krvni pritisak oznacava snagu kojom krv protice iz srca u krvne sudove.metode merenja su palpatorna,auskultatorna,flas,ultrazvucna pomocu dopler aparata.normalan krvni pritisak iznosi 140\90. 41.bolesnicka soba,postelje-vrste I delovi – sobe za smestaj bolesnika.mesto gde medic.sestra obavlja svoje radne zadatke.briga o hogijeni,namestaju,osvetljeneju,zagrevanju I provetravanju.mora da bude udaljena od lifta,stepenista,kuhinje,kupatila ili wc,jer su bolesnicima potrebni mir I tisina I cist vazduh.najcesce se koriste dve vrste soba za smstej laksih bolesnika sa 3-4 kreveta I sobe za teske bolesnike 1-2 kreveta.savremene bolnice imaju apartmane. Zidovi sobe su premazani specijalnom bojom radi pranja I dezinfekcije.pod je prekriven linoleumom ili nekim plasticnim materijalom zbog higijene.zagrva se ravnomerno.provetravanje je obavezno.osvetljenje moze biti prirodno I vestacko. Pored kreveta nalazi se stocici I lampa.soba za bolesnu decu pored kreveta treba da ima I pomocni namestaj. Elementoi komfora u sobi su: temperatura,valznost vazduha,provetravanje,osvetljenje,miris u sobi,urednost,tisina,sigurnost I bezbednost bolesnika.kreveti su metalni a decji su ogradjeni.delovi kreveta su dusek,pamucni ili vuneno cebe,gumirano platno,uvalke za cebe,desecni carsav,jastuk,jastucnica. 42.polozaj bolesnika u postelji – polozaj treba da otkloni subjektivne tegobe I omoguci odmor I san.moze biti aktivan(bolesnici koji mogu sami da se krecu,I sami menjaju polozaj),pasivan(bolesnici koji ne mogu sami da se pokrenu I zauzmu polozaj koji im odgovoara,zavise od drugih osoba,-horizontalan,polusedeci,poloza jna boku) I prinudan(zavisi od prirode oboljenja I terapijski mera.moze biti privremen I stalan.) 43.dekubitis – nastaje zbog nekroze tkiva usled lezanja.veca ili manja nekroza koze kojis us najvise izlozeni pritsku usled lezanja.faktori koji dovode do dekubitisa su egzogeni(spoljasni-uzroci su neudobno lezanje na tvrdoj podlozi,naborana postelja,valga u postelji,nedovolja ili losa higijaen,nestrucno stavljena imobilizacija.)endogeni(unutrasnji-rezultat obloljenja:dijabetes,srcana I bubrezna oboljenja,pareze I paralize)nastaje na tipicnim mestima:na glavi,ledima,u predelu zgloba lakta,kuka,na unutrasnjoj I spoljasnoj strani kolena,u predelu skocnog zgloba) znaci su suva I bleda koza,crvenilo,otok,plik koji se pretvara u ranicu koja postaje sve veca I dovodi do izumiranja tkiva. Lecenje je kompleksno:nega I previjanje rane,fizialne terapije I platicne operativne metode.
44.nega I zastita novorodjenceta I odocjeta – zadaci nege su : kupanje novorodjenceta(prva 7\10 dana sterilnim uljem,svakodnevno,a vodom se peru gluteus I genitalije.)kupanje odojceta(svakodnevno, zbog higijene,a trljanjem I drugim potezima se ubrzava cirkulacija do uadljenih delova tela.prostorija treba da bude cista ,temp.oko 24 a temp.vode oko 36)zapiranje novorodjenceta I odocjeta(poseban oblik kada se peru samo pojedini zaprljani delovi)nega ojeda(mesta gde se dodirujudve povrsine koze,-valzne pelen,neredovno zapiranje.kod osetljive koze.crvenilo,ranice na kozi.pravilna higijena.)podsecanje noktiju(jednom ili dva puta nedeljno,povrda koze,ogrbotine,sakuplja se prasina paraziti bakterije.)nega ociju,nosnih I usnih supljina(nega pocinje od cula vida,pa culo sluha I na kraju culo mirisa-obradjuju se posebna ako postoji infekcija,inace se obavlja svakog dana pre kupanja)nega usne duplje(svakodnevna nega,posebno dok se hrani majcinim mlekom.ceste su gljivicne infekcije-soor(mlecac)infekcija sluzokoze usne duplje.nega se nastavlja I nakon pojave prvih mlecnih zuba)pranje kose(svakodnevno,kosmati deo glave je uvek najprljaviji,izlozena cesticama prasine I lucenju znojnih zlezda.najcesce se pere ujutru pri nezi ostalih delova)skidanje temenjace(masne naslage na glavi,podloga za bakterije,neprijatne I svrbe,skida se cim se primeti pomocu sterilnih ulja)odeca deteta(nepodesan odeca utice lose na psihomotorni razvoj,nehigijenska lose oprana I lose popeglana takodje utice na pravilan razvoj,izaziva ostecenja na kozi,pravi ojede.odecu novorodjenceta cine:pelene,kosuljice,benkice,trougaone marame,spec.gacice.odeca odojceta cine:pelene,kosuljice,benkice,patikice,carapice,marame.odeca se razlikuje po velicini I po kroju.)povijanje I oblacenje odojceta(cilj povijanja je da se sacuva telesna toplota zastiti koza I osiguraju pravilne funkcije deteta.povija se od 6 do 7 puta dnevno. 45.tehnika merenja,registrovanja I kontrole vitalnih zankova(tel.temp.pulsa,dianja I krvnog pritiska – telesna temperatura se meri termomtrom I meri se rektalno(usta-ispod jezika,u analnom otvoru kod novorodjecetu,malom detetu I vecoj deci ako postoji zapaljenski procesu tbusnoj duplji.drzati 3\5min.)akisilarno(meri se u pazusnoj jami)merenje temp.upreponama(uglavnom kada je nemoguce meriti u potpazusnoj jami.) merenje pusla (osecaj pulsacije arterije koja se registruje pomocu prstiju kada se pritisne ta arterija.-ritmicko kretanje krvi kroz arterije.broj udara u jednoj minuti pokazuje frekfenciju srcanog rada,normalna je oko 65 do 70 otkucaja u minuti.moze biti ubrzana I zove se tahikardija, ili usporena bradikardija. Ritam pulsa moze biti pravilan I nepravilan.potrban je casovnik sa sekundarom ,izbojati broj pusacija u jednom min.odrediti kvalitet I ritam.meri se palpacijom radijalne arterije, temporalne, facijalne ,femoralne dorzalna) posmatranje I procena disanja(akt disanja koji obuhvata inspirijum-udisaj I ekspirijum-izdisaj vazduha.imaj ufrekfenciju,ritam I kvalitet.frekfencija oznacava broj udisanja I izdisanja .normalna je oko 18 u minuti.ritam disanja pravilan I nepravilan(apneja,dispneja,cejn-stoksovo disanje,vestacko disanje.) merenje arterijske tenzije(oznacava snagu kojom krv protice iz srca u krvne sudove.metode merenja su palpatorna,auskultatorna,flas,ultrazvucna pomocu dopler aparata.normalan krvni pritisak iznosi 140\90l 46.bolesnicka postelja-namestanje jedna I dve osobe - kreveti su metalni a decji su ogradjeni.delovi kreveta su dusek,pamucni ili vuneno cebe,gumirano platno,uvalke za cebe,desecni carsav,jastuk,jastucnica.namestanje postelje je osnovan radnja u nezi bolesnika.posteljinu moze namestati jedna ili dve osobe.rdnja se izvodi u dva postupka materijal se pripremi,menjaju se jastucnice,jasutci se protresaju,menjaju donji carsav,postavljaju cebe I carsava preko njega. 47.promena licnog rublja bolesnika – treba da je cisto,dovoljo siroko,bez grubih savova I dugmadi.pokretni bolesnici mejaju rublje jednom nedeljno a nepokretni I teski bolesnici vise puta u toku nedelje,a po potrebi I vise puta dnevno.presvlacenje zavisi od stanja bolesnika kao I od vrste rublja.prsvalci se gornja pizama,donja pizama.spavacica. 48.polozaj bolesnik u postelji promena polozaja - polozaj treba da otkloni subjektivne tegobe I omoguci odmor I san.moze biti aktivan(bolesnici koji mogu sami da se krecu,I sami menjaju polozaj),pasivan(bolesnici koji ne mogu sami da se pokrenu I zauzmu polozaj koji im odgovoara,zavise od drugih osoba,-horizontalan,polusedeci,poloza jna boku) I prinudan(zavisi od prirode oboljenja I terapijski mera.moze biti privremen I stalan.)prinudni privremeni polozaji: bocni, horizontalan-na ledjima,na trbuhu,kolemanov polozaj-na bok podupretjastukom iza ledja,fovlerov-polusedeci ili sedeci,trendelburgov-kosi ppolozaj glava nize od ekstremiteta,kvinkeov polozaj.stlni prinudni polozaj:horizontalni imobilizacioni polozaj,stalni ekstenzioni polozaj,polozaj opistotonus. Promena polozaja je neopodna radi:sprovodjenja licne higijene,profilaske dekubitisa,prevozenja,rehabilitacije,osposobljavanja bolesnika za smonegu I higijenu.po potrebi se pomera na bok prema suprotnoj ivici kreveta ili prema gornjoj ili donjoj strani kreveta. 49.prenosenje bolesnika – sa kreveta na kolica:zavsino od telesne tezine I opsteg stanja bolesnika prenose dve ili vise osobe.pripreemiti kolica,oderedjeni broj osoba I bolesnika.sve osobe stoje sa iste strane,svaka osoba zna gde treba da uhvati bolesnika,svi rade po komandi 123.sa kolica na krevet-posteljina spremna I namestena za prijem bolesnika.postupak je isti kao I predhodni.prenosenje bolesnika na nosilima-koriste se za teskei nepokretne bolesnike,iz jednog na drugo odeljenje ili sa mesta nesrece,stana.nose dve osobe,jedna ispred druge,u vodoravnom polozaju. 50.ustajanje bolesnika iz postelje – sastoji se iz tri faze:podizanje bolesnika iz postelje,stavljanje u seeci polozaj,prvo ustajanje I setnja po odeljenju.pre ovih radnji potrebno je znati u koji polozaj treba da se postavi bolenik I spreci ostecenje kicmenog stuba idr. Odrzavanje licne higijene nepokretnih bolesnika – licna higijena sprovodise :umivanjem,kupanjem,pranjem kose I presvlacenjem licnog rublja I posteljine.higijena koze odrzava se svakodnevno pranjem I prebrisavanejm.prirodni otvori izlozeni su spoljasnjim uticajima I infekcijama pa je neophodno da se redovno odrzava higijena sluzokoza. 51.umivanje,kupanje,pranje prirodnih otvora,pranje kose umivanje-postavlja se u odgovarajuci polozaaj I svalci do pojasa.lavor,bokal sa vodom,peskir,pribor za negu usne duplje, casu sa prokuvanom vodom li caj.redosled pranja usne duplje je sledeci:najpre se peru unutrasnje strane obraza jesik I zubi.pere se ujutru I uvece,a posle svakog obroka dezinfikueje ispiranjem.sekret iz nosa I uva se odrstranjuje stapicima obmotanim vatom.pranje polnih organa se vrsi uz pomoc irigatora sa toplom vodom.cmar se pere po potrebi,papriom natopljn vodom I antsepikom.kupanje nepokretnog bolesnika obavlja se najmanje jednom nedeljno, a pokretni svaki dan.pranje celog tela nepokretnih se vrsi prebrisavanje m koze u postelji.,pod pokrivacem ili na stolici.pranje kose u postelji se vrsi u polusedecem polozaju, izvodi se kod teskih ali pokretnih bolesnika a kod nepokretnih u lezecem polozaju.
Peti deo 52.Dijagnosticke I terpijske procedure – dijagnosticki testovi imaju znacajnu ulogu u medicini.pomocu njih zdravstveni tim je u stanju brze I tacnije identifikuje uzrok bolesti I primen brzo lecenje.mogu se grupisati u dve kategorije:testovi koji se rade na materijalu uzetom od samog pacijenta I testove u vezi sa pregledom samog pacijenta(merenja,rendgenski pregledi)
53.uzimanje materijala za dijagnosticka ispitivanja-dijagnosticki testovi - dve kategorije:testovi koji se rade na materijalu uzetom od samog pacijenta I testove u vezi sa pregledom samog pacijenta(merenja,rendgenski pregledi)vrste materijala:krv,gastricni sokovi,sluz,spinalna tecnost,likvor I tkiva.najcesci su krv I mokraca,stoica,ispljuvak.pravila kod uzimanja materijala su: uzeti u obzir neke spec.okonosti,uzorak ne sme da bude kontaminiran stranim materijalom,posuda za uzimanje I cuvanje mora da bude odgovarajuca I cista,I sterilna,uzorak mora da bude svez,nezagadjen.mora de se obelezi pravilno,sto pre dostaviti laboratoriji. 54.zavoji I druga sredstva za previjanje bolesnika – previjanje je vrlo vazna medicinsko-tehnicka radnja u pruzanju prve pomoci kada su u pitanju otvorene I zatvorene povrede,kao I pri raznim hirurskim zahvatima.osnovni materijal za previjanje su:gaza,vata,razni medikamenti,platnena poveska. Zavoji mogu biti razlicite sirine I duzine I sluze za previjanje rana,zaustavljanje krvarenja I imobilizaciju. Oblici zavoja –tipovi su: kruzni zavoj, spiralni, zavoj kornjaca, zavoj osmica. Vrste zavoja prema primeni su: zastitni zavoj, kompresivni zavoj, fiksacioni zavoj, polozajni zavoj, okluzivni zavoj. Principi previjanja su : glava zavoja u desnoj ruci a rep u levoj pocetak svakog zavoja je kruzna putanja zavoj ne sme biti labav nip revise stegnut ekstremiteti se previjajau odozdo navies, zavoj se zavrsava cepanjem na dva kraja I vezivanjem ili fiksiranjem pomocu flastera, zavoj na rani koja krvarai se ne skida vecd se preko njega stavlja drugi. standardni(proizvodi se za tu namenu), prrucni(ono sto se nadje u blizini mesta povredjivanja) I improvizovani(kombinacija) standardni zavojni material su: gaza, vata, zavoj, prvi zavoj, abdominalni trbusni zavoj, prvi zavoj za opekotine, trougla marama za previjanje I imobilizaciju, flaster. Prirucni I improvizovani material su carsavi, jastucnice, kosulje,rublje,komadi platna, pelene, marame I dr. 55.tehnika izvodjenja nekih terapijskih procedura.- lecenje finalni deo napora zdravs.radnika da pomognu polesnom coveku.osnovna sredstva za lecenje su lekovi. Odredjuje se vrsta lekova,doziranje I nacin davanja.Terapija je sastavni deo posla.lekar daje terapiju a sestra rukuje davanjem I vodjenjem racuna da se lek da tacno I na vreme,u odredjenoj kolicini prema nalogu koji je napisan.svi lekovi se cuvaju u apoteci.mora biti zakljucana.lekovi se mogu unositi:peroralno-preko usta,parenteralno-inekcijama,rektalno-preko debelog creva,inhalacijom-preko diajnih organa,lokalno preko koze-masti ukapavanjem-kapi u nos,uvo,oci.pravila pre davanja leka proveriti:taacan naziv,tacnu dozu,tacno vreme,nacin,datum prozivodnje,ime I prezime bolesnika. 56.uzimanje sputumaza-hemijski I bakterijoloski pregled – ispljjuvak deteta za bakterijoloski pregled se uzima gastricnom metodom.sonda u zeludac I sadrzaj zeluca ulazi u sondu.kod veceg deteta ispljuvak se uzima ujutru pre obroka.nakaslje se sto moze jace I ispljuvak izbaci u posudu. 57.uzimanje stolice za pregled – zavisno od uzrasta deteta stolica se uzima na tri nacina;iz nocnog suda,sa pelene I idrektno. Osoba koja uzima stolicu stavlja rukavice,stapicem iz epruvete se uzme zrno stolice. 58.Uzimanje mokrace za hemijske I bakterijoloske analize –urinokultura- pravilo je uzeti prvu jutarnju mokracu I to u hemijski ciste I sterilne posude.mokraca mora da bude cista I nezagadjena. Za urinokulturu mokraca se uzima na cetri nacina:u sterilnu epruvetu,sterilnu plasticnu kesu,urikult casu,emajliranu nosu. 59.zavoji galve,lica I vrata – najbolji nacin da se pomocu sterilne gaze leukoplasta I mastizola zavije rana na glavi I licu.postoje zavoji glave u obliku kape-jednoglavi I dvoglavi zavoj.zavoj ruska kapa,zavoj jednog oka,zavoj oba oka,pracka za nos,pracka za donju vilicu,jednostrani zaovoj licaobostrani zavoj lica.kod povrede vrata zavoji mogu biti:zavoj u obliku kravate-po sancu,silazni I ulazni zavoj vrata. 60.zavoji grudnog kosa I gornjih ekstremiteta – mogu biti kruzni zavoj grudnog kosa,zavoj grudi,zavoj ledja,silazna osmica ramena,jednostrani zavoj dojke,obostrani zavoj dojke,zavoj po desolu,zavoj po velpou.zavoji gornjih ekstremiteta mogu biti:zavoj nadlaktice,zxavoj lakta,prilazni zavoj-kornjaca,razlazni zavoj-kornjaca,zavoj podlaktice,zavoj sake,silazna osmica sake,ulazna osmica sake,zavoj prstiju sake,zavoj celog prsta sa pokrivanjem vrha,zavoj palca ,silazna I uzlazna osmica palca 61.zavoj trbuha I donjih ekstremiteta – zavoji trbuha :kruzni zavoj,skultetov zavoj.zavoji donjih ekstremiteta su: silazni zavoj zgloba kuka,uzlazni zavoj zgloba kuka,zavoj kolena,prilazna I razlazna kornjaca kolena,zavoj potkolenice,zavoji pete su silazna I uzlazna osmica pete,kornajca pete,zavoj medjice I perineuma. 62.upotreba marame I leukoplasta – maram se korisiti za previjanje rana kada na mestu povrede ne postoje druga sredstvaza previjanje koriste se trouglaste I cetvorouglaste matrame od pelen,carsava,ubrusa.zavoj leukoplastom-pomocu leukoplasta se moze izvrsiti trajana pritisak na pojedine delove tela.upotrebljlava se kao zavoj radi pricvrscivanja gaze preko rane,kod zatvorenih povreda grudnog kosa,za pricvrscivanje kraja zavojne trake,u fazi granulacije,kojpupcane kile novorodjenceta. 63.oralno davanje leka,tehnika I priprema deteta – lekovi koji se daju oralno deci nazivaju se pedijatrijskim preparatima,najcesce su u obliku disperzija I sirupa,tablete I kapsule se uzimaju suspendovane u tecnosti I tako se daju..moze se dati direktno ali I preko pipete,sprica I uz pomoc nazogastricne sonde. 64. priprema deteta za intramuskularno I intravensko davanje leka,primena infuzije – podrazumeva unosenje lekova u organizam inekcijama.intramuskularno davanje leka je vrlo cest nacin unosenja leka u organizam.daju se lekovi rastvorljivi u mastima suspenzije lekova I u vodi.za pravilno davanje leka potrebno je odabrati dobro mesto,razvijena misicna masa gde nema velikh krvnih sudova I ne prolaze nerni zavrseci-spoljna strana nadlaktice,spoljna strana natkolenice,spoljni gornji kvadrat gluteusa.(zadnjica).mnogi lekovi se daju intravenski kada je potrebno da brzo I efektivno deluju-kroz venu direktno u krvotok.bistri vodeni rastvori a ne lekovi rastvoreni u ulju.lezanje u krevetu prilikom davanja.daje se u venama lakatne jame I podlaktice.infuzija se priprema u sobi za intervencije.daje se u venu tamo gde je najizrazenija.ako infuzija traje duzi vremenski rok koriste se igle sa plasticnim tubusom.igla se fiksira flasterom I pokrije sterilnom gazom.kontrolise se brzina protoka infuzije.a broj kapi moze biti 15-40-60 u jednoj minuti, zavisno od stanja I od laboratorijskih analiza I odluke lekara.
