•
•
1. ДОМИНАНТНА ДОМИНАНТНА СВОЈСТВА СВОЈСТВА СТЕНА С АПОСЕБНИМ АПОСЕБНИМ ОСВРТОМ ОСВРТОМ НА УТИЦАЈ УТИЦАЈ ДИСКОНТИНУИТЕТА НА МЕХАНИЧКО ПОНАШАЊЕ СТЕНСКЕ МАСЕ Механичко понашање испуцалих стенских маса у природном положају и стању са природним физичким и структурним својствима Стена се разликује од вештачких материјала: стена је милионима година стара стена је трпела промене од природних процеса – механичких, термалних и хемијских стена је нехомогена и анизотропна стена садржи у сеи микрооште!ења стена садржи макрооште!ења различитих врста и величина макрооштећења
дисконтинуитети дисконт инуитети
⇔
Дисконтинуитти !"#ик"$но !"#ик"$но %&"'у (он")"& стн" у о#носу н" (он")"& %оно$итни* у+о!"к". ,МОНО-ИТ#о ,МОНО-ИТ#о стн ко'и с" с/и* ст!"н" и%" #исконтинуитт0 ДОМИНАНТНА СВОЈСТВА СТЕНА 1. ХЕТ ХЕТЕРО ЕРОЕН ЕНОСТ ОСТ Магматске стене – оично су $"сти2н и '"к, ако кристали нису оште!ени прслинама "речњачке стене – могу ити '"к и к!т, поста!е ($"сти2н при великом притиску "ластичне седиментне стене – +"/ис о# /+и/" #искунски шкри$ци и њима сродне стене – веома су "ни+от!о(н услед шкри$авости Серпентинити – су веома н(!#/и#и/и зог скривених оште!ења %рганске стене – могу се понашати /о%" !"+но$ико 3. АНИ4О АНИ4ОТР ТРОП ОПИЈА ИЈА О!и'нт"5и'" зрнаца минерала: с$о'/итост и 6о$и'"5и'" Н"(онско (о7 које је на стену деловало у прошлости &у процесу петрификације' 8. ДИСКОНТИ ДИСКОНТИНУА НУА-НОС -НОСТ Т ,ис(у ,ис(у5"$о 5"$ост0 ст0 – главна тешко!а у предви(ању понашања стенских маса Пукотински сист%и &пукотине скоро никад нису насумично дистриуиране' додатно узрокују анизотропна и изразито нелинеарна механичка својства Е6к"т '#н (укотин: затезна чврсто!а управно на пукотину је занемар$ива, смичу!а чврсто!а паралелно са пукотином је значајно смањена 9. ПРИРОДН ПРИРОДНА А НАПРЕ НАПРЕНУТ НУТОСТ ОСТ – услед :!"/ит"5и', тктонски* си$", термичких и других ефеката ДИСКОНТИНУА-НОСТосно/но ДИСКОНТИНУА-НОСТ осно/но ст!укту!но с/о'ст/о стнск %"с Пукотин су површине у стенској маси, дуж којих је дошло до потпуног гу$ења кохезије, а које се протежу кроз цело посматрано подручје) П!с$ин су површине дуж којих је дошло до потпуног гуитка кохезије, али, које се не протежу кроз цело посматрано подручје, ве! се завршавају у основној
каменој супстанци) Стнски %оно$ит представ$а камену супстанцију одвојену са свих страна пукотинама и може се издвојити из стенске масе као комад камена) Дисконтинуу% – релативна категорија у односу на величину посматраног подручја) подручје које је дово$но велико да се К/"+иконтинуу% је посматрано подручје структурни елементи могу посматрати као статистички распоре(ени) Дисконтинуитет је Дисконтинуитет је генерални термин који се користи за сваки механички прекид у стенској маси где је она раздвојена раздвојена тако тако да је затез затезна на чврстоћа чврстоћа на том том месту једнака једнака нули, или веома веома мала
3. ЕНЕ4А И ПАРАМЕТРИ ПАРАМЕТРИ ОПИСЕИВ ОПИСЕИВАЊА АЊА ПУКОТИНА ПУКОТИНА ЕНЕ4А ПУКОТИНА ,:о$о)к" (!о)$ост стнск %"с0 *) #'ст/" тктонски* си$"; +) с%"&& +"(!%ин ус$# *$"<&" %":%; ) ску(7"& ист"$о=ни* %"с" ус$# су)&"; -) :!"/ит"5ион :!"/ит"5ион си$ и #'ст/о !о+и'; .) #'ст/" т%(!"ту!ни* (!о%н"; /) "нт!о(о:ни у+!о5и ,иско(; о(т!>&"; %ини!"&"0. Р"+$и2ити "уто!и су н" !"+$и2ит н"2ин к$"си6ико/"$и (укотин. ?-АСИ@ИКАЦИЈА ?-АСИ@ИКАЦИЈА ,(!%" Ку'унAи>у0 н"'2)>и* /!ст" (укотин"B 1 Ди'"к$"+ су пукотине тектонског порекла, рапаве и без трагова трења. 3 Пуко Пукоти тин н с%и5 с%и5"& "&" " крти ломови и врло се често јављају у природи 8 Пуко Пукоти тин н к$и+ к$и+"& "&" " настају веома спорим процесом деформације, честе у природи 9 М<у М<ус$ с$о' о'н н (уко (укоти тин н долази услед релат ниже отпорности у међуслојним повринама
C Ц(7и/ост смањена отпорност на затезање или смицање у правцу једне или вие равни D Пуко Пукоти тин н $у2 $у2&" &" у магматским стенама као последица хлађења и груписања минер састо
E Пуко Пукоти тин н !"ст !"ст! !> >& &" " долине настале дејством ерозије, усецањем водног тока у стену
F Р"с#и велики механички дисконтинуитети обе стране релативно кретале клизањем G Ант!о( Ант!о(о: о:н н ,/)т" ,/)т"2к 2к00 (уко (укотин тин настају у процесу инжењерске делатности човека
ПАРАМЕТРИ ОПИСИВАЊА ПУКОТИНА 1 П!осто!н" о!и'нт"5и'" дисконтинуитета: дефинише се помо!у "+и%ут" и ("#но: у:$") 3 Р"+%"кнутост: управно растојање изме(у два суседна дисконтинуитета &реципрочна величина – у2ст"$ост ') 8 П!ости!"& пукотина дефинише се #у=ино% и )и!ино%) 0ранице површине једног дисконтинуитета су или чврста стен1 или неки други дисконтинуитет) 9 В$и2ин" +/" пукотине је ме(усоно растојање њених зидова) 2еличина зева је често промен$ива, нарочито у функцији положаја у односу на површину терена) C Мо!6о$о:и'" пукотина односи се на !"("/ост и +"т"$"с"ност површине пукотине и мери се као одступање од средње равни једног дисконтинуитета) D Ч/!сто>" +и#о/" пукотина је притисна чврсто!а два суседна стенска зида у једном истом дисконтинуитету)
каменој супстанци) Стнски %оно$ит представ$а камену супстанцију одвојену са свих страна пукотинама и може се издвојити из стенске масе као комад камена) Дисконтинуу% – релативна категорија у односу на величину посматраног подручја) подручје које је дово$но велико да се К/"+иконтинуу% је посматрано подручје структурни елементи могу посматрати као статистички распоре(ени) Дисконтинуитет је Дисконтинуитет је генерални термин који се користи за сваки механички прекид у стенској маси где је она раздвојена раздвојена тако тако да је затез затезна на чврстоћа чврстоћа на том том месту једнака једнака нули, или веома веома мала
3. ЕНЕ4А И ПАРАМЕТРИ ПАРАМЕТРИ ОПИСЕИВ ОПИСЕИВАЊА АЊА ПУКОТИНА ПУКОТИНА ЕНЕ4А ПУКОТИНА ,:о$о)к" (!о)$ост стнск %"с0 *) #'ст/" тктонски* си$"; +) с%"&& +"(!%ин ус$# *$"<&" %":%; ) ску(7"& ист"$о=ни* %"с" ус$# су)&"; -) :!"/ит"5ион :!"/ит"5ион си$ и #'ст/о !о+и'; .) #'ст/" т%(!"ту!ни* (!о%н"; /) "нт!о(о:ни у+!о5и ,иско(; о(т!>&"; %ини!"&"0. Р"+$и2ити "уто!и су н" !"+$и2ит н"2ин к$"си6ико/"$и (укотин. ?-АСИ@ИКАЦИЈА ?-АСИ@ИКАЦИЈА ,(!%" Ку'унAи>у0 н"'2)>и* /!ст" (укотин"B 1 Ди'"к$"+ су пукотине тектонског порекла, рапаве и без трагова трења. 3 Пуко Пукоти тин н с%и5 с%и5"& "&" " крти ломови и врло се често јављају у природи 8 Пуко Пукоти тин н к$и+ к$и+"& "&" " настају веома спорим процесом деформације, честе у природи 9 М<у М<ус$ с$о' о'н н (уко (укоти тин н долази услед релат ниже отпорности у међуслојним повринама
C Ц(7и/ост смањена отпорност на затезање или смицање у правцу једне или вие равни D Пуко Пукоти тин н $у2 $у2&" &" у магматским стенама као последица хлађења и груписања минер састо
E Пуко Пукоти тин н !"ст !"ст! !> >& &" " долине настале дејством ерозије, усецањем водног тока у стену
F Р"с#и велики механички дисконтинуитети обе стране релативно кретале клизањем G Ант!о( Ант!о(о: о:н н ,/)т" ,/)т"2к 2к00 (уко (укотин тин настају у процесу инжењерске делатности човека
ПАРАМЕТРИ ОПИСИВАЊА ПУКОТИНА 1 П!осто!н" о!и'нт"5и'" дисконтинуитета: дефинише се помо!у "+и%ут" и ("#но: у:$") 3 Р"+%"кнутост: управно растојање изме(у два суседна дисконтинуитета &реципрочна величина – у2ст"$ост ') 8 П!ости!"& пукотина дефинише се #у=ино% и )и!ино%) 0ранице површине једног дисконтинуитета су или чврста стен1 или неки други дисконтинуитет) 9 В$и2ин" +/" пукотине је ме(усоно растојање њених зидова) 2еличина зева је често промен$ива, нарочито у функцији положаја у односу на површину терена) C Мо!6о$о:и'" пукотина односи се на !"("/ост и +"т"$"с"ност површине пукотине и мери се као одступање од средње равни једног дисконтинуитета) D Ч/!сто>" +и#о/" пукотина је притисна чврсто!а два суседна стенска зида у једном истом дисконтинуитету)
E Пукотинск ис(ун су материјали којима је пукотина испуњена &H+ ис(ун – 3отворене3, т!о)н" испуна, :$инн" испуна, к!ист"$и+"5ион" испуна – 3залечене3' 4укотине у стенској маси нису хаотично распоре(ене, ве! у њиховом просторном распореду по правилу постоји одре(ени ред) 5амилије амилиј е пукотина представ$ај предс тав$ају у њихове скупове прилижн п рилижно о исте просторне оријентације и, најчеш!е, исте генезе) 8. НАПОНСК НАПОНСКОДЕ@ОРМА ОДЕ@ОРМАЦИЈСКО ЦИЈСКО ПОНАШАЊЕ ПОНАШАЊЕ СТЕНСКО СТЕНСКО МОНО-ИТА МОНО-ИТА ПРИ ПРИ ХИДРОСТАТИЧКОЈ И ЈЕДНОАКСИЈА-НОЈ КОМПРЕСИЈИ !идростатичка компресија доводи до смањивања запремине, а после неке границе мења се, трајно, унутрање структура стене, и то зато то поре бивају згњечене. "е може достићи врно оптерећење# наиме, стена увек може да прихвати јо веће, и све веће, хидростатичко оптерећење. $рива хидростатичког притиска у функцији запреминске деформације стенског монолита, генерално је конкавна нагоре, нагоре, као то је показано показано на слици %.%, са четири четири јасно јасно распознат распознатљива, љива, одвојена, подручја. 1 & првом подручју, фисуре које су постојале од раније почињу да се затварају. $ад се оптерећење уклони, већина фисура остане затворена тако да остаје једна трајна деформација. 3 $ад је већина прслина затворена, даља компресија довеће до збијања стене саме, а оно се састоји у деформисању пора и у збијању зрна, и напредује приближно линеарно. 8 $од изражено порозних стена као то су печар, креда, и кластични кречњак, поре почињу да се уруавају у себе због велике концентрације напона свуд око њих# у добро цементованим стенама то неће почети да се деава све док притисак не достигне ред величине од 100 MPa, док у слабо цементованим стенама почиње да се деава много раније. 9 $оначно, кад су све поре затворене, једини компресибилни елементи који су преостали јесу сама зрна. "епорозне стене немају деформисање пора па зато имају уједначену нагоре' конкавну криву која важи све до 30 GPa или вие, док је код веома порозних стена као то су креда или пловућац уруавање пора изразито уочљиво, па чак и деструктивно, јер те стене, кад их извадимо из тест'коморе, постају прах без икакве кохезије.
Пон")"& стнско: %оно$ит" (!и *и#!ост"ти2ко *и#!ост"ти2ко'' ко%(!си'и
Пон")"& стнско: %оно$ит" (!и '#но"кси'"$но' ко%(!си'и •
(евијаторско напрезање даје упадљиво другачије резултате, као то се види на слици %.). "а почетку, фисуре почињу да се затварају. *во, даје један нееластичан, нагоре'конкаван део напонско'
•
деформацијске криве. $од већине стена, после овога наступају линеарни односи између аксијалног напона и аксијалне деформације, као и између аксијалног напона и бочне деформације. "а тачки + B+ слика %.)'а- приратај бочне деформације почиње да се увећава у односу на приратај аксијалне деформације зато то настају нове прслине, а старе се продужавају. & региону између напона + B+ и напона +C +, сматра се да су прслине стабилне, а то би значило да се са сваким новим повећањем напона оне проире у једној ограниченој мери, али онда престану да расту. осле тачке + C +, развија се један систем међусобно изукртаних прслина, које се постепено уједињавају, тако да настаје једна полу'континуирана руптурна поврина. /рно оптерећење, тачка + D+, уобичајени је критетијум за слом. 0ко се волуметријска деформација уцрта наспрам девијаторског напона, као то је учињено на слици %.)'б, добијена крива показује да је достизање оног напона код кога већ почињу да настају прслине +B+- означено почетком повећања запремине. "а нивоу напона који одговара тачки + C+, узорак може имати запремину већу него на почетку теста. *во повећање запремине које је у вези са настанком прслина зове се дилатанца. 1пречено бочно ирење ће већину монолита знатно ојачати, то је нарочито упадљиво код високо фисурисане стене. $ад се средњи притисак повећава, брзи пад способности ноења оптерећења после пређеног врног оптерећења тачка + D+ на слици %.)- постаје, постепено, све мање и мање упадљив, а онда, кад се постигне она вредност средњег притиска која је позната као притисак транзиције из кртог понаања у дуктилно, стена почне да се понаа у потпуности пластично
9. НАПОНСКОДЕ@ОРМАЦИЈСКО ПОНАШАЊЕ ДИСКОНТИНУИТЕТА К"#" с 6о!%и!" иско( у стнско' %"си; нк (укотин > с +"т/"!"ти; " нк #!у: > с от/"!"ти; " (о'#ини H$око/и > к$и+"ти ни+ #!у: H$око/ и то (о (о/!)ин"%" #исконтинуитт". 4"т/"!"н' #исконтинуитт" и (о%!"& с%и5"&% 'су #/ :$"/н ко%(оннт #6о!%"Hи$ности стнски* #исконтинуитт". Пон")"& (!и но!%"$но% о(т!>&уB
C. НАПОНСКОДЕ@ОРМАЦИЈСКО ПОНАШАЊЕ СТЕНСКЕ МАСЕ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА Е@ЕКАТ РА4МЕРЕ "из изврених експерименталних испитивања је показао да механичке карактеристике одређене на монолиту постају све слабије уколико расте величина монолита који се испитује. осматрано генерално, уколико је стенска маса издељена већим бројем пукотинских фамилија, са пукотинама на мањим међусобним растојањима и са лоијим својствима пукотина, утолико су механичка својства стенске масе у односу на стенски монолит слабија. *вај ефекат се назива ефекат размере и тумачи се са утицајем дисконтинуитета на механичко понаање стене.
2еђутим, величина и број отећења не расте континуално са повећањем посматраног подручја. остоје просторне границе, које се у конкретном случају могу тачно дефинисати, у којима долази до јављања нових структурних елемената. *ве границе се могу јављати у ироком у распону3 с једне стране у реду величина раседа, а са друге у границама величине кристала. &колико је веће посматрано подручје, утолико на механичка својства утиче вие кинематичких механизама, почев од померања кристалне реетке до померања на раседима. 1лика %.4 показује на поједностављен начин како ће на избор модела понаања стенске масе утицати однос између размака дисконтинуитета и величине посматране области.
онаање интактног стенског материјала може бити од значаја кад разматрамо ископ стена буењем или минирањем. онаање појединачних дисконтинуитета може бити од пресудног значаја када је кинематички омогућено да се наруавање равнотеже блокова стена догађа дуж спојница блокова. $оначно, често је потребно размотрити глобални одговор стенске масе, у којој је размак између дисконтинуитета мали у односу на димензије објекта. & тим случајевима стенску масу третирамо као еквивалентни или квази'континуум.
РЕ4ИМЕ ДОМИНАНТНА СВОЈСТВА СТЕНА 6 7врсто!а испуцале стенске масе је мања него код одговарају!е интактне стене, док једеформаилност ве!а) 6 8спуцале стенске масе понашају се, генерално говоре!и, више пластично него интактни стенски материјал) 6 2еома важан утицај дисконтинуалности на механичко понашање стенских маса је 6к"т !"+%! "из изврених експерименталних испитивања је показао да механичке карактеристике одређене на монолиту постају све слабије уколико расте величина монолита који се испитује.
1E. IJKLMNO K PQRSRTNK IJRUKQ VMQMWNKX?KY Z[NMQO
9;<=> ?>: 5 @1=1 ABC> D
;<=BHB IJFEF I< I<;JKBAB H>J>A1 BLB F F?>MF &MLBBKH1,A>?H1NBLAB H>J>AB' 5 O1 D>?HBD1 M;1CF 1KHBHF IJFE> &<=J B ?L)' 5 @1=1 ?> Q>LB IH HJ1A?I HJ1?>,?MJ1G>AC> IFH1, I<;>G1AC> NJBA>' 5 R1 NB ?> BN>E1;1 >M?IJL1 BLB JFK>AC> ;1QABPM1H1 5 T=> ?> IJFE1 FMJKH1 ?1 =JFEBD ?1UABD H
С#%V%WX8 4Y%58# Z[ \]#]ZX87"] ^_X]#] С#%V%WX8 4Y%58# `] М8X8М[#X% 4%^Y]V[X 4Y%С^%Y _ 4%4Y]7X%М 4Y]С]"_ ^_X]#[ Z[ 4Y%#[Z 2%Z[) 2]#878X[ 8 %V#8" С#%V%WX%0 4Y%58#[ Z[28С8 %W: 6 W8М]XZ8`[ 4Y]2%ZX8a СY]WС^[2[ 6 b8Y8X] 8 VY%`[ "%#%С]"[ 6 X[78X[ 2_7] 6 X[`М[c]0 Y[W8`_С[ "Y828X] Yезерва: за једноколосечне тунеле d,-d D, за двоколосечне d,d D 6 у току саора!аја колосек се може деформисатиe 6 у току градње тунела могу настати евентуалне грешкеe 6 ради транспорта специјалних средстава и терета који излазе из граница прописаног слоодног профила f гаарита превозног средства) 4римена ghi при гра(ењу тунела услов$ава примену кружног олика
1G. IJKLMNO K PQRSRTNK IJRUKQ LMZJR Z[NMQO
•
•
•
•
9N HJ>N1 =1 N>=B ?BEFJ1A, >MjM1?1A B MD) lL DBABD1LA< IN1A IJUA?>MF HFA>L1 1 IJLBUBA1 B <= =BD>ABC1 IJ>;<ABP ?J>=?H1;1, KBJBA> MM1, J1=BCF?1 MJB;BA>, NJM1 B H>PA EJ1n>AC1) lL FH;JnFC> A1 M ;<BL1, 6 IJ B DF &M1NL<;>, A1=;BA?MBP HJ1ASBC1 &o. SD <= =BA1DBUM
1F. IJKLMNO K PQRSRTNK IJRUKQ I[ZNKY Z[NMQO •
•
•
•
pFHAB HFA>LB ?F 1H;AB IFH>;B ?1 IJB?HFI B BL1A> M &I') 9;<=> ?>: 5 M<= IJ>?>S1AC1 J>UA> MJB;BA> 5 A1 D>?HBD1 MA1 M1D>ABD QABD L1;BA1D1 5 J1=B BN>E1;1AC1 1MHB;ABP MLBBKH1 5 M1=1 ?> BN>E1;1 >M?IJDLCBKH1 BLB JFK>AC> M1H1 A1 >DLCB &F FJN1ABD F?L<;BD1' RL>D>AHB 1 N>n>AC> ?BEFJALBD1 rs.dd 5 IJ &PB=J1AH?M>' ABK> rs.dd 5 ABK> 1 IJBAF=A< 1F?H1;LC1AC> B ?ML1AC1AC> ;<BL1 r s+ddd 5 IUA> ;>> ?1 ?F?>=ABD S>;BD1 1 I>K1M> B ;<BL1, 5 >;1MF1SB
\MNZKQO]K^OB I<=J1FD>;1 <=JQ1;1AC> IJBP;1HLCB;H1 ;1=FP1 1 MJ1HML1 &MHA> >DB?BC> <= ;<BL1 B MUA1 B IUA1 BA?H1L1SBC1)
RP\MZQ^MN^M F HFA>LF I ;<1UF =1 B=>AHBjMFC> B?IJ1;A1 ;<BL1 FAFH1J HFA>L1 A1 =<;A1EFC> N>N>=A< BLB =1 ?> 1F?H1;B)
•
PK_NOQKWO]K^OB t HFA>LBD1 ?> M jM?AB B IJALCB;B ?BEA1LB, ?;>HL ?1 FIFH?H;BD1)
3`. IJKLMNO K PQRSRTNK IJRUKQ YKTJRZMYNKX?KY Z[NMQO 1.
3.
p<=>L1 IJ>D1 abcdae : 5 ;<=<;<=AB HFA>LB &HJ1A?I, HFA>LB ;<=<1P;1H1, IJ>LB;1, LB 5 D>LBLB &A1;<=AC1;1AC>, <=;<=AC1;1AC>' 5 BA?H1L1SBC?MB HFA>LB 5 HFA>LB PB=J<>L>MHJ1A1 p<=>L1 PB=JPABUMBP HFA>L1 ?1 MLBfE=> ?> I B M1A1LB1SB S>;B 5 HFA>LB ?1 ?LABD =1LLB I<= IJBHB?M
•
• • •
•
gJ1?1 B AB;>L>H1 HFA>L1 1;B?> <=: <= A1D>A>, ;J?H> H>U>AC1, D, E>
Pfdile mgnol PB=JPABUMBP HFA>L1 C> A1CU>KG> MJFQAB) m>LBUBA1 ?L <=J>nFC> IJ>D1 INAUAB IJ>?>M HJ>N1 =1 N>=B A1C;>GF IJ?>M1) uM< ?F N> IJBHB?M1 BLB ?1 D1LBD IJBHB?M IJMH<;1HB M1< HFA>LB IG>D IJBHB?MF ?F MJFQA
+*) lguvw hwgqRw TvuxwOyu &pvw Ough', lu pqlwiO9h qlmvgqh Ou iwrT9yl@t hwgqRt Zа све класичне методе је карактеристично да се најпре проија поткоп, односно ров минимално могу!их димензија) Све класичне методе рада многу се поделити у две групе) 6 сукцесивно отварање тунелског профила, и етонирање појединих конструктивних елемената, док се цео профил у једном прстену не заврши &елгијска, немачка и италијанска метода гра(ења') 6 ископ целог прстена у пуном профилу &са сукцесивним осигурањем', а затим етонирање тог прстена Н#ост"т"к гра(ења по класичним методама гра(ења 6 споро напредовање радова) 6 не може пости!и се садејство тунелске конструкције и стенске масе 6 јав$ају се зоне растресања стенске масе _ данашњим условима није оправдана примена зог скупог, тешког и спорог рада
•
"ије погодна за примену у меким стенским масама које су засићене водом
•
огодна је и честа примена ове методе за кратке тунеле
•
•
• •
•
•
•
Стара и нова белгијска метода грађења имају заједничку опту карактеристику3 5 прво се ради горњи свод 5 затим се уграђују опорци римена нове белгијске методе није погодна за грађење тунела у меким стенским масама & меким стенама настало би слегање горњег свода, па чак и евентуално руење-. 1тара и нова белгијска метода могу се применити у чврстим стенским масама. Не може се применити ни у сасвим компактној стени за коју је потребан јак експлозив ' приликом минирања на местима опораца може се отетити горњи свод. *бе класичне белгијске методе спадају у најекономичније стара белгијска метода је јефтинија јер је мали утроак грађе за осигурање ископане контуре-. Недостатак обе белгијске методе јесте подужна спојница између опораца и горњег свода. 1тара и нова белгијска метода грађење чине и данас основу методама
++) lguvw hwgqRw TvuxwOyu &pvw Ough', lu pqlwiO9h qlmvgqh Ou Owhuz@t hwgqRt
+) pv9O{9p9 Oqmw utlgv9yl@w gtOwrl@w hwgqRw N.A..!. !"#$A 67 89:86; :<=;: ;6>8?< ; ?89@A8D;E 67 6F8A;KL7:D7E ?A6><:8@ G7F8:<, <:>7A<, =7H;=:;M A7E7:8:FA8H7 6F< E<6< GJ97 ?A;CA7E7:8 6FO;D< ;IE7BJ 6F7:7 ; ?89@A<97 C7H;>< GAI;:< :O;D< 6F7:6>7 E<67 ?A;H;>8E ;6>8?J @A8:FA8H< :<=;:< ; P8?< 5 >8:FA8H< FA7:JF>< ?89@A
4слови које треба да испуни подграда3 5 мора имати довољну отпорност да би спречила веће померање стенске масе, 5 мора бити довољно попустљива да дозволи да стена прихвати прерасподелу напона, 5 одмах по ископу контуре треба поврину стене да затвори то је могуће пре. (ва карактеристична случаја осигурања по новој аустријској методи3 5у чврстим стеским масама5 стенска сидра и прскани бетон 5у меким стеским масама5 прскани бетон и челичне ременате •
•
QIC8B7:D7E ?89I7E:8@ ;6>8?<, ?86F8D7L7 ?A;EA8I PJ:98 ;6>8?< ;6>8A;6F; ><8 :867L; 7H7E7:F >8:6FAJ>O;D7 <>F;C;A<:D7E 6,*'7'8 9&*1'6/.
TH7 E<67 5 8=JC<:D7 =CA6F8L7 6F7:6>7 E<67 5 F<:>< ; PH7>6;G;H:< ?A;E8:6FAJ>O;D< ?89@A<9<5 86E8E @A< >8:6FAJ>O;D<
%:"$N#;< S6:8C:7 ?A79:86F; J 89:86J :< >8:C7:O;8:6;G;H:86F ;IG8A< 8GH;>< ; C7H;=;:7 ?8?A7=:8@ ?A767><, 5 E8@JL:86F ;IE7:7 ?89@A<97 ;H; ;IC8B7:D< 9898 D7 ?8FA7G:8, 5 H<>K7 ?A;H<@8B
+-) TvuxwOyw gtOwru pv9hwOqh Ough t ptOqh pvq|9rt
=звођење радова састоји се из5 5 буења минских буотина, 5 пуњења и активирања експлозива, 5 утовара и транспорта и 5 бетонирања >римењује се3 5 & чврстим, компактним и постојаним стенским масама, када није потребно врити осигурање контуре ископа. 5 & стенским масама средње чврстоће са осигурањем ископане контуре анкерима, прсканим бетоном или челичним носачима ' ременатама. Uазарање кохезије стенске масе ври се минирањем. Vа буење минских буотина користе се покретне скеле и самоходни уређаји са буилицама.
Две те?ноло@ке @еме5 5 извођење тунелске конструкције је на већем растојању од чела ископа 5 извођење тунелске конструкције упоредо са ископом на прелазиним зонама, на местима где се појавлјују раседи, заглињене партије већих дужина, након тога се прелази на ему 4-
+.) TvuxwOyw gtOwru pv9hwOqh Ough lu Rmu vuROu zwru римена ове методе грађења зависи од3 5 инжењерско'геолоког састава, 5 дужине тунела,
5 величине попречног пресека и 5 механизације. "апредовање горњег дела испред напредовања доњег дела Wзмеђу чела горњег и доњег дела образује се радна платформа. & зависности од дужине радне платформе ' две технолоке еме.
+/) М]a[X8Z%2[X] М]^%W] 0Y[}]c[, С[ 4%С]VX8М %С2Y^%М X[ "%XС^Y_"~8`_ 8 4Y8X~84] Y[W[ Y%^[~8%X8a ^_X]#С"8a М[b8X[
ТBМ је
модерна производна јединица способна да обавља следеће радње3 5 ври ископ тунела у пуном профилу 5 привремено подупире нестабилни ископ 5 транспортује ископани материјали изван тунела 5 формира трајну тунелску конструкцију
сновни делови конструкBије CDE5 5 8ткопна глава са резним алатима, 5 главно лежите, 5 главни погон, 5 челични тит, 5 потисни цилиндри, 5 систем примарног транспорта материјала, 5 систем подрке.
#CF>НG HIGJG KLM)11'&'/(OP Q главни д'о CDEQа 5 "а њој се налазе различити алати за ископ. 5 отискују је хидрауличне пресе према челу ископа Wстовремено ротира око осе маине брзина и смер ротације се могу мењати-. 5 ритисак се преноси на резне алате који уситњавају стену у ситније комаде који кроз посебне отворе на откопној глави XEJO> GJO>7F6Y- улазе у транспортни систем маине. Cипови резни? алатаR зависе од врсте стенске масе3 • резни дискови N за чврсте стенске масе • разни типови алата у виду лопатица N за меко тло комбинација • ST/M0Q)9L систем U систем подр@ке који за собом вуче тунелска ма@ина Садржи5 електрично напајање, вентилациони систем,систем транспорта ископаног материјала и опреме, опрему за постављање монтажних елемената, систем за инјектирање, компресоре
итд.
>остоје три врсте ови? система5 5 Zедноколосечни за краће тунеле мањих профила5 (воколосечни за веће тунелске профиле5 1истем са возилима на пнеуматицима
Hлавно лежи@теKSV/26 W'/&268LP ' битан д7о [\2'а 5 *сновна функција N да омогући ротацију откопне главе а да истовремено прихвати њену тежину и све силе које делују на њу. 5 ]ежите мора бити редовно подмазивано и добро заптивено. 5 $вар главног лежита је врло скупа незгода због цене замене и јо вие због губитка времена N обично ^ до _ недеља.
+•) 4Y]WX%С^8 8 М[X] М]a[X8Z%2[X8a М]^%W[ 0Y[}]c[ 4Y8М]X%М Y%^[~8%X8a ^_X]#С"8a М[b8X[ >XYДНСC= FX=Z[Y\G CDE 5 Vначајно веће брзине напредовања ^ до _ пута веће у односу на `ab - су најзначајнија
предност [\2. \рзина напредовања [\2 је много осетљивија на промене у геологији. & повољним геолоким условима [\2 постиже3 преко 4cdE дневно, cddE недељно 4 >E месечно. 5 $онтинуална производња. [\2 је индустријска, производна јединица са свим предностима које то носи3 мањи захтеви за високо квалификованом радном снагом N [\2 оператер, механичар и електричар-. 5 2ање отећење стенске масе. [\2 иза себе оставља глатку контуру ископа за разлику од ископа минирањем. 5 2ањи захтеви за подградом су последица мањег отећења контуре 5 овећана безбедност не користе се експлозиви, смањен ризик од испадања нестабилних блокова, [\2 пружа затиту у току постављања подграде, [\2 и G'J? су на критичним местима опремљени детекторима концетрације гаса и др. 5 2огућност даљинске контроле и аутоматизације
EGНY FX=Z[Y\G CDE 5 /елики иницијални трокови везани за ebf и пратеће системе N тунел треба да има дужину од најмање %>E како би био економичан. 5 Uелативно дуг временски период потребан за израду, транспорт и склапање маине. /реме испоруке нове [\2 је од _ до 4% месеци. ' Vбог велике тежине сама маина %dd N 4ddd тона- [\2 и G'J? се транспортују у деловима на градилите где се монтирају. /реме потребно за монтажу износи од ) до _ недеља. 5 1ама монтажа [\2'а намеће и просторне захтеве као и употребу теке механизације кранови-. 5 /елика осетљивост на појаву непредвиђених геолоких- ситуација. 1вака [\2 је јединствена и њена конструкција је прилагођена специфичностима пројекта. 5 [\2 је ограничен на ископ кружног попречног пресека. gто се тиче величине профила сматра се да изнад 4).c'4^E садања технологија не може да гарантује добре перформансе [\2. 5 Uадијус кривине. Vа [\2 отре кривине представљају проблем. [\2 сама може извести радијус од ^d'hdм али минимални радијус ограничава G'J? и он износи од 4cd до ^cdм.
+€) М]^%W] 0Y[}]c[ М8"Y%^_X]#[ 2икротунели се могу изводиту3 • у отвореном ископу са поврине терена• тунелски примено маина-
4Y]WX%С^8 ^_X]#С"] М]^%W]: • • • • •
`A<6F;=:8 6E<:D7:D7 >8H;=;:7 ;6>8?< i7E< JF;O8H;:J i7E< JF;O7 J6H8C7
Uазликујемо3 !A]< 6F<:;O< 67 >A7L7 IH8?8E jA;:O;?; @A<9:D7 N ><8 I< C7H;>7 FJ:7H7. $ористе се у свим врстама тла и стена.
!A]< 6F<:;O< 6FA7L7 67 6H8?. $ористе се у чврстим стенама.
+) М]^%W]
0Y[}]c[ 48^"% 4%#%\]X8a ^_X]#[, С[ 4%С]VX8М %С2Y^%М X[ _4%Y]WX_ [X[#8Z_ 4%С^_4"[ %W WX[ "[ 2Ya_, 8 %W 2Ya[ "[ WX_
•
2етода отвореног ископа користи се када тунел пролази плитко испод поврине тунела. Vа дубине од 4d'4cм, издрагнја у отвореном ископу је обично економичнија и практичнија од минираног или буеног тунела )
d) М]^%W]
0Y[}]c[ 48^"% 4%#%\]X8a ^_X]#[, С[ 4%С]VX8М %С2Y^%М X[ _4%Y]WX_ [X[#8Z_ 4%С^_4[" 4%W0Y[}82[c[ &4%^b4YX] "%XС^Y_"~8`]'
S6;@JA<:D7 ;6>8?< E8R7 67 ;IC76F;3 5 K;A8>;E ;6>8?8E 5 QIC89; 67 ><9< D7 :< A<6?8H<@<:DJ 98C8HD:8 ?A86F8A< AJAFJDJ 6H;=:8 G;H8 >8E 9AJ@8E 8F>8?:8E :<@;GJ JI;E8:6FAJ>O;D
5 FA8:6FAJ>O;D
A:!<:AN# T"#N;" $8:F;:J; I;98C;cAd";" ]<%#dA A:JF; K;?8C; ' <>8 67 :7 IH8 67 I
*) М]^%W] 0Y[}]c[ ^_X]#[ 4%W 2%W%М • • •
•
•
•
j89C89:; FJ:7H; 67 >8A;6F7 I< 6C<. j8 F7M:8H8@;D; 6J 6H;=:; FJ:7H;E< >8D; 67 ;IC897 J 8FC8A7:8E ;6>8?J. jA7P8C<:; 7H7E7:F; FJ:7H6>7 >8:6FAJ>O;D7 ?86F8?<:; A8C, E7BJ68G:8 67 6?8D7 D7 98C8HD:8 >8M7A7:F:8 9< J :D7EJ E8R7 9< 67 ;6>8?< A8C =;D; G8=:; :<@;G; E8@J 9< 86F<:J 6F7 O7C;. kA8:D7:; FJ:7H; 6J ;97<, ><:< ; 9A. lG8@ ?8H8R7mE8A< 8CH<6;=:8 ;IC797:;M FJ:7H< ;6?89 C897:;M ?8CAK;:<. j8KF8 67 GJK7:; FJ:7H; 8G;=:8 @A<97 :< C7L;E 9JG;:8D7 6J :78?M89:7 IG8@ 6F8?< J F8>J ;I@A<9:D7, 8:; 6J =76F8 9JR; 89 JA8:D7:;M FJ:7H<, < F;E7 ; 6>J?HD;. bJK7:; FJ:7H; E8@J F<>8B7 9< GJ9J ; F7M:;=>; >8E?H;>8C<:;D; IG8@ C;68>8@ ?A;F;6>< C897, >8D; E8R7 9< ?A796FJ ;I@A<9:D7.
S6:8C:7 ?A79:86F; ?89C89:;M FJ:7H< 6J3 − ?A8;IC8HD<: ?8?A7=<: ?A767> >8:6FAJ>O;D7, − E<:D< 9JR;:< ; AAF7A;6F;>< J >8D;E< D7 ;IC8B7:D7 FJ:7H< CAH8 6>J?8' @8F8C8 :7E8@JL7, − f<:D< 867FHD;C86F :< 67;IE;=>7 JF;O
QI9C
•
QIG8A 89@8CF8A< , ><8 :?A3 C7H;=;:7, 8GH;><, 9JR;:7 FJ:7H<, @78H8K>;M J6H8C<, 9JG;:7 C897 ; 9A. j89C89:; FJ:7H; E8@J 67 ;IC89;F;3 − >768:;E< − E7F898E ?8F
<9< D7 E8@JL7 ;IC76F; E; ;6>8? A 8C< :< E76FJ ;IC8B7:D< GJ9JL7@ 8GD7>F< 6< ?8CAK;:7 C897. n8C<:;M 7H7E7:8? :< E76FJ ?8H<@<:D< FJ:7H<, − ;IA<9< ?7K=<:8mKHDJ:=<:7 ?89H8@7 :< 9:J ;6>8?< − FA<:6?8AF ?A7P8C<:;M 7H7E7:8C<:;M 7H7E7:8C<:;M 7H7E7:
+) М]^%W] 0Y[}]c[ 2]Y^8"[#X8a %"[X[
S>:< 6J C7AF;>F; >8D; 6?F8E. f8@J G;F;3 5 ?A;CA7E7:< >8A;6F7 67 6J ;I@A<9:D75 FA8:6FAJ>O;DJ E8@J G;F;3 5 >AJR:8@ 8GH;><, 5 ?A<.
S>:< E8@J ;EO;D73 5 8G7IG7BJDJ C7AF;>J ;I@A<9:D7, 5 C7:F;H;M FJ:7H< ; AJ9:;><, 5 ?A;6FJ? ?89I7E:;E 8GD7>F;E< J P6?H88EJ:;>J:<-, 5 ?A7:86 >8EJ:8'@78H8K>< ;6?;F;C<:D< ; 9A.
FНG 4 EYF=E СXYД=НGEG5 j89@A8?< E8R7 67 ;IC76F; A:< 67 ;IC8973 4. j89 I8:6FAJ>O;D< ;IC797:;M 6< ?8CAK;:7 F7A7:< C7AF;>;E ;H; =7H;=:;E- F;E5 EHF;A<:D7E, 5 G7F8:6>;E 9;D8E E7F898E M8A;I8:F<6F; :86<=;-, 5 ?A6><:; G7F8:, 5 ?H8=7 I< 8GH<@<:D7, 5 67@E7:F:< 8GH8@<. ). bJ:8E E7F898E o8A;6F; 67 J I7EHD;KF;E< H8K;M >F7A;6F;>< ; J 6HJ=8: =7@< 67 >8:6FAJ>O;D< 6?JKF< ?89 68?6FC7:8E F7R;:8E JI ;6>8? J I8:; :8R< GJ:
FНG 4 СCYНGEG f8@J 67 ;IC89;F; 898I98 ::< J 6F7:; 67 ;IC89;3 5 E;:;A<:D7E 5 E;E ?JF7E @H89
М] 8С"%4 4Y8М]X%М М8X8Y[c[ &Y[WX8 ~8"#_С, ^]aX8"[ 8 W8С4%Z8~8`[ М8X8Y[X`[, С[ 4%С]VX8М %С2Y^%М X[ "%X^_YX% М8X8Y[c]'
88.
E=Н=XG\Y Q h=FI4С =iJjY\G XGДJG 5 *бележавање места и правца минских рупа 5 рилазак буаћих средстава скеле- радном челу тунелског профила 5 \уење минских буотина. 5 уњење минских буотина експлозив и детонатори5 овезивање ради електричног паљења 5 Vатварања буотине ради задржавања експлозивних гасова и спречавања њиховог ирења у тунел5 овлачење покретне скеле са радног места за %dd'%cd E уназад 5 0ктивирање мина 5 роветравање тунела 5 &товар и транспорт отпуцаног материјала *д укупног радног циклуса )c'^dp времена N буење минских буотина ^d'^cp утовар и транспорт укупног циклуса %dp остали радови вентилација, пуњење минских буотина, припреме и др.-
4>CXYDG YFС>Ii=JG = CYkН=FG E=Н=XG\G Напрезања у стени која се @ире од Bентра експлозије у облику сферни? зона. Сразмерно удаlењу од Bентра експлозије смањују се напрезања и вибраBије стене. 4 тренутку експлозије U четири сферне зоне5 5 iона разарања и одбаBивања Kстена се уситњава у пра@инуP 5 iона растресања и ру@ења 5 iона потреса са пуBањем стене 5 iона потреса без ефеката тј. промена у стенској маси Д=С>i=h=mG E=Н=XG\G (убина буења3 5 од дубине буења зависи брзина грађења 5 на дубину буења утиче3 својства стенске масе, облик и поврина попречног пресека, карактеристике опреме, организација грађења 5 техника минирања је задовољавајућа ако се постигне H+ q d,h HG H+ ' дубина напредовања# HG ' дубина буења минске буотинеречник буења зависи од патрона експлозива и опреме3 5 )d, )%, )^, )_ или ^^'rc савремена опрема\рој минских буотина3 емпиријске формуле$оличина експлозива3 зависи од својства стенске масе, поврине попречног пресека, броја слободних поврина, врсте експлозива емпиријске формуле-
Fонтурно минирање >ринBип контурног минирања3 стварање услова за одвајање стене од масива по пројектованој контури смањивање дејства ослобођене енергије на околну стенску масу.
Xазмак контурни? бу@отина је мањи од размака код обичног минирања у истој стени. 2еђусобно растојање минских буотина по контури треба да износи3 4% ' 4c- 9E, где је3 9E ' пречник минских буотина. Степен пуњења >@mE+-3 износи око 4m4d од пуне концентрације експлозива у минској буотини. днос између пречника минске буотине 9E и пречника патрона експлозива 9?3 9E q % 3 %,c- 9?. Начин пуњења контурне мине експлозивним набојем3 равномерност експлозива по читавој дужини буотине ' поставља се на одређеном размаку низ патрона са подужним детонирајућим тапином. Xедослед активирања3 активирање мина у свим зонама је електрично уз помоћ милисекундних
8С"%4 4Y%58#[ Z[С2]W]X%0 %V#8"[ 4Y8М]X%М %^"%4X8a М[b8X[
89.
Wскоп се ради алатом који се поставља на померљиву покретну руку маине. & зависности од чврстоће материјала користе се различити алати за копање каика, пиц, глодало-.
Hлавни елементи маине су3 5 откопна глава чија конструкција зависи од чврстоће стенске масе# 5 откопни крак на коме је откопна глава N има јаку конструкцију# 5 уређаји за утовар ископане стенске масе# 5 транспортер за пренос до транспортних средстава вагона, камио на..5 рам, хидраулика и електромотори, управљачка кабина и др >редности 5 1мањење ванпрофилског ископа ' практично га нема 5 2ања деструкција стенске масе 5 Wскоп тунела произвољног попречног пресека, 5 \рже и једноставније прилагођавање хетерогеним геолоким условима, 5 2огућност измене подграде Fарактеристике 5 ]ака монтажа, демонтажа и пренос 5 2ала висина корићење и у тежим условима5 Zедноставна за рад, лако покретљива, савлађује успоне до 4cp. 5 Wскоп у стенским масама које имају чврстоћу од 4d N ^d,ddd >imE%. 5 2огуће их је применити и у стенској маси која има чврстоћу до 4dd,ddd >imE%
.) 8С4Y8М]X[
JMLMNOZM
4%W0Y[W] %W 7]#87X8a 4Y%58#[ _ X[^М
v>D>A1H> ?F IL>D>AHB MAFHAF I<=EJ1=F M B?MACFCF ?> F ?J>=BA1D1 L AD>A1 ?L
>X=EYНG >ДHXGДY Д nYI=nН=k НСGnG sелични носачи су међусобно повезани челичним затегама и дрвеним разупирачима $онтура ископа није равна N у простор између челичног носача и стенске масе постављају се дрвени клинови N утежу tбрдску ременатуt N садејство са стенском масом. С=H4XG\Y nYI=nН=E I=EJ=EG римењује када ископану контуру тунела није довољно осигурати само челичним ременатама већ се мора осигурати и простор између њих. 2огу се користити челични лимови разних дебљина и специјално профилисани.
#;<_^:ANb" <;%:"$ o"aA <;#%A u>8 D7 =CA6F8L< I7EHD;KF< F8H;>8 :;6>< 9< D7 ;6>8?<:8 FH8 :76F8: CAH8 >A8@ CA7E7:<, CAK; 67 9&'(,*28)&/6g' ;6>8?<. k I;M J6H8C< ; 98?JKF7:8@ 6H7@<:D< ?8CAK;:7 F7A7:< ?A;6J6FC8 ; C8?<3 5 =7H;=:; <:>7A;, 5 =7H;=:7 O7C; 6< ;H; G7I ;:D7>F;A<:D<, 5 =7H;=:7 ?H8=7 5 G7F8:6>7 O7C;, 5 ;:D7>F;A<:; 7H7E7:F;, 5 P;G7A@H<6 <:>7A; 5 I
/) 4Y8М]X[
4YС"[X%0 V]^%X[ _ X[^М, С[ 4%С]VX8М %С2Y^%М X[ X[М]X_ 8 С2%`С^2[ 4YС"[X%0 V]^%X[
•
• • •
jA6><:; ;H; EH8D; 67 ?A7:86; ?89 -2*,02V 9&212*0,V 0&,f 96')V/1*0, M&'-, ; :<:86; :< E76F8 J@A<9:D7 -'+20,V W&f26,V, JI ;6F8CA7E7:8 6<:8@ G7F8:< 6J M'V'61, /8&'8/1 ; -,(/. >8A;6F; 67 I< 86;@JA<:D7 ;6>8?<:8@ FJ:7H6>8@ ?A8P;H< 6< O;HD7E3 o 9< 6F8F;:7 o I< 86;@JA<:D7 ;6>8?<:7 >8:FJA7 FJ:7H<
#*6,-6/ *-,g*1-/ 5 v7H;>< E8L ?A;D<:D<:D< :< G7F8:, >J ; =7H;> 5 v7H;>< CA79:86F =CA6F8Lе IG8@ :<=;:< J@A<9:D7- %d'^d p C;K7 89 H;C7:8@ G7F8:< 5 v7L; 6F7?7: :7?A8?J6:86F; 5 v7L< 8F?8A:86F :< EA
^*+,- f/ 9&2V'6) 5 jA8? E; ;H; @H8 E;:;A<:D7- G7I C<:?A8P;H6>8@ ;IG;D<:D< 5 `A7:;A<:D7 J 6HJ=C
•) 4Y8М]X[
4YС"[X%0 V]^%X[ _ X[^М, С[ 4%С]VX8М %С2Y^%М X[ 4%С^_4"] 8 ^]aX8"_ _0Y[}82[c[
>оступBи уграђивања5
;)-2 9,*1)9/0QO7E7:F ; <@A7@O7H7A
QIC8B7:D7 ?A6><:8@ G7F8:< 8GJMC
%&29&'V/ 9,(+,8'5 5 w;KL7:D7 >8:F<>F:7 ?8CAK;:7 89 ?AH<9J 6< 6?868G:8KLJ <:; G7F8: ;H; E;M ?JE?; >8D7 ;E;9:8E EH8>< F8 D7 ?A;E7:< 7P;><6:;D< ; 7>:8E;=:;D<
€) 4Y8М]X[
С8WY]c[ _ X[^М, С[ 4%С]VX8М %С2Y^%М X[ X[78X W]`С^2[, W]#%2] 8 W8М]XZ8`] С8W[Y[
•
A60'& ;H; 6;9A8 8I:<=J O7C; ;H; K;?>7 >8D; 67 >8A;6F; I< ,g/e/6g' *1'6*0' V/*'.
•
•
z;9A7:D7 D7 ?86FJ?<> ?8G8HDK<:D< E7M<:;=>;M >F7A;6F;>< 6F7:6>7 E<67, >89 >8@< 67 C7KF<=>;E ?JF7E J:86; 6;H< J 6F7:6>J E<6J ; F;E7 V'6g/ 6/9,6*0, *1/6g' ; *V/6g)g' ('r,&V/M2g'. $'+,-2 /60'&/5 5 ,1-/ ;H; CAM I< J6;9A7:D7, ?A7>8 >8@< 67 86FC7A< ; 6F7:6>7 E<67 5 _+/-/ *2(&/, ?A7>8 >8@< <:>7A :7 E<67, 5 '+, *2(&/, D7 978 >8D; 67 :8FC7 ; @HA
•
<6*1/+/M2g/ <:>7A< 67 6<6F8D; 893 5 GJK7:D< AJ?<, 5 =;KL7:D< GJK8F;:7 ; H8E<9< 6F7:7, 5 ;:6F7A< J KF8 >A7A<
•
u:>7A; 8GO;DJ3 5 ?8C7I;C<:D< GH8>8C< 6F7:6>7 E<67 >8D; 6J 6>H8:; ;6?<9<:DJ 5 J:8K7:D< 6;H7m:7 6H;>7 J I8:; <:>7A<
-d) 4Y8М]X[
8c]"^8Y[c[ _ 4%WZ]МX8М "%XС^Y_"~8`[М[
<6g'012&/6g'5 ^12*02-/6g' ;:D7>O;8:7 6E767 A<6FC8A<-N 6J6?7:I;D7 O7E7:F< 6< 989
8GH8@7 ; 6F7:6>7 E<67 J KJ?HD;:7 6F7:6>7 E<67 2 6/06/(6, ,e-&p7/-/6g' ;:D7>O;8:7 6E767
%,*12s' *'5 o o o o
;6?J:D7 E<67, A<6F7 =CA6F8L< ; >AJF86F 6F7:6>7 E<67, CAK; 67 ?A79:7 E<67 ; 8GH8@7.
!/1'&2g/+25 O7E7:F,C89<,989F;C:;-,9898E?A768A;, E7K7A; 6;H86;, ;:D7>F8A; I< E<6J, O7C;, GAFC7, E<:8E7FA; ... 320+)* ,9'&/M2g/5 • • • • • •
GJK7:D7, ;6?;A<:D7 C898E, ; C8E-, F76F;A<:D7 C898?A8?J6FHD;C86F; 7FF;A<:D7, JF;6>;C<:D7 ?89 ?A;F;6>8E J 7F< 98 6FCA9:D
d&*1' 26g'012&/6g/5 • • • •
>8:F<>F:8, C7I:8, >8:68H;98 ;:D7>F;A<:D7.
-*) hw‚uO9ƒqmuOw
hwgqRw TvuxwOyu pv9hwOqh vqgu{9qO9‚ hu„9Ou, lu pqlwiO9h qlmvgqh Ou gvuOlpqvg hugwv9yuru 9 qpvwhw
CXGНС>XC EGCYX=mGIG = >XYEY5
>римарни транспорт од откопне главе до секундарног транспорта обавља се3 5 тракастим транспортер8м или 5 архимедовим пужом. Секундарни транспорт даљи пренос материјала кроз тунел- може се врити3 5 ински'вагонима YEJO> O
Cракасти транспортер •
•
•
• • •
1ве веће потребне брзине транспорта постају компликован задатак чак и за најбоље инске системе &потребом тракастих транспортера могуће је остварити континуран ископ и боlе перформансе у односу на транспорт вагонима. & случају веtи? подужни? нагиба тракасти транспортери су и једино економично реење. редност су и смањени за?теви за вентилаBијом. [ранспортер се поставља или на бочној страни тунела или у своду. }лавни погон транспортера може бити лоциран или на дну улазног ахта или на поврини терена. Uади појачања снаге могу се на одређеним локацијама постављати додатни погон
kидраулички транспорт •
•
•
•
!идраулички транспорт је везан за затворене [\2 код којих се ископ и подупирање чела вр@е уз помоt исплаке суспензија бентонита у води- која се налази под одређеним притиском. 2еавина уситњеног материјала и бентонитне суспензије X6HJAA|Y или Y?JH?{транспортује се системом Bеви кроз тунел до постројења за сепарацију X67?
-+) hw‚uO9ƒqmuOw
hwgqRw TvuxwOyu pv9hwOqh vqgu{9qO9‚ hu„9Ou, lu pqlwiO9h qlmvgqh Ou hu„9Ow ƒu 9l@qp t zmvlgqy lgwO9
•
•
•
Све ^VМ се могу сврстати у три групе: 6 Машине за ископ у чврстој стени 6 Машине за ископ у меком тлу 6 Машине мешовитог типа
EGZ=НY iG =СF> 4 nJXСCm СCYН=Q Vаједничке карактеристике маина за ископ у чврстој стенској маси су корићење резних дискова као алата за ископ и одсуство система за активно подупирање нестабилног чела ископа то значи да су ове маине отвореног типа. & ову групу спадају3 5 *творена тунелска маина са Yхватачима{' у стабилним стенском масама 5 [\2 маина са титом N у нестабилним стенским масама 5 [\2 маина са двоструким титом N за изградеу тунела велике дужине у чврстој стени са повременом појавом раседних зона.
-) hw‚uO9ƒqmuOw
hwgqRw TvuxwOyu pv9hwOqh vqgu{9qO9‚ hu„9Ou, lu pqlwiO9h qlmvgqh Ou hu„9Ow ƒu 9l@qp t Мw@qh grt
•
•
•
•
•
•
2еко тло се генерално везује за урбана, густо насељена подручја са развијеном мрежом надземне и подземне инфраструктуре саобраћајнице, канализациј<, водовод, електрик< и оптичке каблове-. 1мањење ризика од неконтролисаног слегања поврине терена се постиже3 активним подупирањем нестабилног чела, o континуираним ињектирањем зазора између ископа и сегмената o по потреби побољавањем карактеристика тла испред радног чела ињектирање, o замрзавање тла, спутање нивоа подземне воде-. 2аине за ископ у меком тлу су затворе:ог типа са титом и системом за активно подупирање нестабилног чела. *ткопна глава је отвореније структуре како би омогућила несметан улаз ископаног материјала. 0лати за ископ су облика лопатица којима се тло струже са чела ископа Y9A<@ G;F6{-. & ову групу маина спадају3 5 2аина са исплаком под притиском 5 2аина са ископаним материјалом под притиском
--) gtOwrl@u •
@qOlgvt@{9yu qR r9mwOqT iwgqOu
SGH8@< 89 H;C7:8@ G7F8:< >8A;6F; 67 ><8 P;:89 9C86H8D:;M >8:6FAJ>O;D<.
•
•
•
•
•
z< O;HD7E 9< 67 ?8C7L< PH7>6;G;H:86F ; 9J>F;H:86F, H;C7:< G7F8:6>< >8:6FAJ>O;D< FA7G< 9< GJ97 KF8 F<:D<. f;:;E7 >8:6FAJ>O;D7 89 H;C7:8@ G7F8:< D7 %cOE, ><>8 G; 67 8G7IG79;H8 98C8HD:8 E76F< I< ?86F
b7F8:6>< 8GH8@< 89 H;C7:8@ G7F8:< ;IC89; 67 J 0/V9/(/V/ KuQvw VP. QIC8B7:D7 D79:7 >;M E8@JL:86F; E8@JL:86F A;H< I< ;IC8B7:D7 A<98C<, 5 8=7>;C<:;M :J?HD<:D< ; F7E?7A
-€) gtOwrl@9
pqvgur9
•
•
•
•
•
•
•
•
•
j8AF7 O7C; ; ?A79J67><. f8R7 67 A7L; 9< 6J ?8AF8:6FAJ>O;D7 :< 6?8DJ FJ:7H6>7 ; 8FC8A7:7 978:;O7 8GD7>F<. S6;E ?8AF7 >8:6FAJ>O;D7 %'4d E-. k I;H8E7FAO;D< ?8AF6?H8<8 ; 9< IF;C:< ;H; JE;A7:< >H;I;KF<, 6;?; 8GH;>8C<:; ?A7E< 9C< ?A;:O;?<3 − >8:6FAJ>O;D< ;:F7@A;6<:< J ?86F8D7LJ 6A79;:J, − >8:6FAJ>O;D< 6<9AR; ?8I;F;C:; C;IJ8:FA<6F J 89:86J :< >A. k =78:8E I;9J ?8AF<:8?F< I< 86;@JA<:D7 ?8F?8A:;M >8:6FAJ>O;D<- I7EHD;KF< ;6?A79 GJ9JL7@ ;6>8?< >8D; D7 J 6F<:DJ 9< 8=JC< ?86F8D7L7 ?A;A89:7 A8:FJA7 ;6>8?< ; 6J679:;M 8GD7>J ;I@A<9:D7 ; 7>6?H8F< E8@J 67 ;IC89;F;3 − 6;9A< − ?A6><:; G7F8: < ?89@A<9< I;98C; 6< =7H;=:;E 6FJG8C;E< ; 9AC7:8E @A8@ ?A7=:;>< 6< ;H; G7I <:>7A<-# − ub 9;D8:6FAJ>O;D7 89 F;A<:D7 − 8: ;6>8?< ; 86;@JA<:D< >86;:< ; I;98C< ;6>8?< I8: =;KL7:D< ?8CAK;:7 ; ;:6F8?<. jA79'?89@A<9< I< ;:;O;DHJ6 ;6>8?;K8GA<:8E 89 6JG'M8A;I8:FF;A<:D<- ;H; EHF;A<:D7E.
-) hwvwOyw
9 qlhugvuOyw t gtOwr9hu
