DRUGI DEO 1. SREDNJOVEKOVNI DRŢAVA I DRUŠTVO - PERIODIZACIJA -većina istoriĉara za poĉetak srednjeg veka uzima 476.pre n.e. kada je palo Zapadno rimsko carstvo, kada je germanski najamnik Odoakar zbacio poslednjeg zapadnorimskog cara Romula sa vlasti -kraj srednjeg veka je razliĉit: pad Carigrada 1453., otkrivanje Amerike 1492., Reformacija 1517. -trajao je od kraja 15. do poĉetka 20.veka -javile su se tokom ovog perioda tri vrste drţava: 1. Drţave baštine ili patrimonijalne drţave- cela drţava vladareva imovina -trajale 5-10.veka, kod Slovena 8-12.veka 2. Staleške drţave- ograniĉavanje vlasti monarha putem staleške skupštine - trajale 10-15.veka, kod Slovena 12-15.veka 3. Apsolutne monarhije- najviša vlast pripadala feudalnom monarhu - trajale od 16. do 18.veka -mada, nisu sve drţave poznavale sva tri razvojna stupnja 2. FEUDALIZAM -najznaĉajnija karakteristika srednjeg veka je postojanje feudalnih odnosa -nisu svuda postojali, negde su se javili kasnije, a negde ih nikada nije bilo (Vizantija) -karakteriše postojanje zatvorenih društvenih grupa-staleţa -postoji pravna nejednakost koja je strogo utvĊena -od 10. veka se stvara i graĊanstvo, autonoman treći staleţ -povlašćeni posedujun zemlju sa zavisnim seljacima, nazivaju se feudalci -pripadaju im politiĉka prava i osloboĊeni su plaćanja poreza -kmetovi- zavisno seosko stanovništvo, vezano za zemlju -obraĊuju zemlju i plaćaju svojim gospodarima rentu -razlikuju se tri vrste renti: 1) radna renta (kuluk)- izvestan broj dana u nedelji kmet radi za feudalca 2) naturalna renta- kmet daje odreĊenu koliĉinu gotovih proizvoda feudalcu 3) novĉana renta- davanje izvesne svote novca feudalcu -graĊanstvo- stanovnici autonomnih (slobodnih) gradova koje je slobodu ili dobilo od vladara ili se samo izborilo za nju - plaćaju godišnji danak (tribut) -feudalni poredak karakteriše spajanje pojma svojine sa pojmom najviše vlasti -feudalac raspolaţe svim pravima, teritorija pripada feudalnom gospodaru koji sudi stanovništvu koje mu duguje razne daţbine -feudalni sopstvenici ne zavise samo od vladara nego i jedni od drugih jer je svaki feudalac svoju zemlju dobijao od drugoga -karakteristiĉna hijerarhijska struktura -u osnovi odnosa leţao je princip ugovora meĊu plemstvom, gde je jedna strana smatrana višom (sizerenom), a druga niţom (vazalnom) 1
-sklapanje ugovora pratio je ĉitav niz formalnosti (izgovaranje zakletve, vazalovo drţanje zemlje-investitura, sastavljan pismeni akt-povelja) -feudalni posednici su raspolagali imunitetom (sizerenovi ĉinovnici nisu mogli da vrše funkcije uprave i pravosuĊa na teritoriji datoj vazalu) -osnovna obaveza vazala prema sizerenu je ukazivanje vojne pomoći, materijalno pomaganje (ako padne u ropstvo, ako ţeni najstarijeg sina ili udaje najstariju ćerku, davanje poklona) -ugovor je poĉivao na uzajamnosti tako da je sizeren morao da brani vazala ako neko napadne njegovu liĉnost ili imovinu i morao je da mu pruţa sudsku zaštitu -feudalni ugovor je imao liĉni karakter (u sluĉaju smrti, obnavljao se; nepoštovanje obaveza jedne strane, drugu stranu je oslobaĊalo obaveza; nevršenje obaveza vazala, gubi posed; nepruţanje zaštite sizerena, vazal otkazuje zakletvu i prelazi drugom sizerenu) -odnos vlasti i poĉinjenosti je vezan za svojinu nad zemljom -feud je predmet tri svojinsko-pravna ovlašćenja: 1. vrhovno pravo svojine (dominium eminens)- vladarevo pravo 2. dominium directum- feudalac koji neposredno drţi zemlju koju obraĊuje kmet i plaća mu rentu 3. dominium utile- kmet, neposredni drţalac koji sme samo da ubira odreĊeni deo plodova i zato se kmetska svojina naziva opterećenom -feudalna svojina je uslovna i podeljena -vazal sme da otuĊi posed uz pristanak sizerena -feudalci pokušavaju da zagospodare posedima ĉesto menjajući sizerena i tako sve više feudalni odnosi postaju nestabilni 3. HRIŠĆANSTVO - NASTANAK I OSNOVE UĈENJA -hrišćanska vera je lagalizovana 313., a 380. je jedina dozvoljena vera uCarigradu -hrišćanska legenda prikazana u jevanĊeljima (gr. dobar glas, radosna vest), smatra da je Isus osnivaĉ svoje vere -Isusa je rodila devica Marija, bezgrešno ga zaĉevši -pridodat mu je epitet Hrist (gr. pomazanik) -u njegovom liku izraţena je osnovna misao gnostiĉke filosofije- o spasitelju koji dolazi na zemlju da spasi ljude -spasitelj dolazi na zemlju iz Boga kao Duh, na svom putu ka zemlji poprima ljudski oblik i kao ĉovek širi svoje uĉenje o spasenju -ţrtvuje se za ljude muĉeniĉkom smrću, da bi kasnije uskrsnuo i vratio se kao Duh da se opet sjedini sa Bogom -Isus Hrist je kao Bog-Sin proizašao iz Boga-Oca -o njegovim legendama pišu njegovi biografi, jevanĊelisti Marko, Matija, Luka i Jovan -Isus je širio uĉenje u Judeji, Galileji i Samariji kod Jevreja koji su ga prijavili Rimljanima i osudili ga, razapevši ga na krst -taj dogaĊaj se dogodio u petak 14. dana jevrejskog meseca nisana (sredina aprila), za vreme jevrejskog praznika Pashe, za vreme vladavine rimskog cara Tiberija 33.godine -treći dan od raspeće, Isus je uskrsnuo iz mrtvih i ponovo se sjedinio sa Bogom-Ocem -Isus (jevrejski Ješua) bio je prorok male jevrejske sekte ebionita (hebrejski, siromašni) koja je okupljala siromašne -podaci o Ješui saĉuvani su u jevrejskoj svetoj knjizi Talmudu gde se kaţe da su vlasti u predveĉerje praznika Pashe razapeli Isusa 2
-Isus je bio pristalica Jovana Krstitelja koji je propovedao skori dolazak mesije (spasitelja) -on je simboliĉno obavljao krštenja u reci Jordanu i zbog toga što se to vlastima uĉinilo neispravnim, oni su ga pogubili -Isus nastavlja njegovu misiju, hrabrio je nesrećne, preporuĉivao nesebiĉnost -kada je hteo da svoju delatnost prenese u Jerusalim, uhapšen je i pogubljen -legenda o Isusu kao boţanstvu nastala je meĊu Jevrejima -gnostiĉka sekta iz Antiohije kojom je rukovodio Jevrejin Pavle iz Tarsa, apostol hrišćanstva, propoveda da će nakon uskrsnuća nastupisti carstvo boţje -smatrao je da je Isus došao da se ikupi za praroditeljski greh i na taj naĉin je Isusa pretvorio u mesiju -njegovo uĉenje negoduju apostol Petar i Isusov brat Jakov -Pavle je tri puta putovao za Jerusalim da bi nakon trećeg odlaska se ipak podvrgao jevrejskoj veri nakon ĉega je ipak uhapšen i pogubljen -judeohrišćanstvo gubi znaĉaj 70.godine kada je vojskovoĊa Tit zauzeo Jerusalim -tada poĉinje da se razvija hrišćanstvo i da se prenosi izvan Palstine (Aleksandrija, Antiohija, Efes, Carigrad) 4. HRIŠĆANSTVO - OD ZABRANJENE DO DRŢAVNE VERE -hrišćanstvo je u rismkom carstvu bilo zabranjeno -hrišćanski pisac Laktancije u 4. veku u svom delu O smrtima progonitelja piše o prvim progoniteljima hrišćanstva -car Tiberije-za vreme njegove vladavine Hrist je razapet -car Neron-optuţio je hrišćane za poţar koji je sam podmetnuo -progoni su vršeni i za vreme Marka Aurelija, Decija, Gala, Valerijana -Valerijanov sin izdaje edikt 262. kojim priznaje crkvenu imovinu zaustavlja progone i uvodi toleranciju hrišćanstva -carevi Konstantin i Licinije 313. donose Milanski edikt kojim se potpuno legalizuje hrišćanstvo -car Konstantin se pokrstio i postao prvi rimski hrišćanski car koji je dobio epitet Veliki (337.kada je umro, proglašen je za sveca) -njegov sin Konstancije II 356. donosi zabranu o svim mnogoboţaĉkim religijama, ali car Julijan je vratio paganske kultove pa ga je crkva nazvala Apostata (Otpadnik) -nakon njega, svi carevi su hrišćani, a Teodosije I je hrišćanstvo proglasio jedinom dozvoljenom religijom -vodile su se borbe u crkvi jer su episkopi hteli monarhijsku vlast po ugledu na drţavnu -episkop Rima je propovedao o tome kako je Isus naznaĉio apostola Petra za svom naslednika, a on je sebe smatrao naslednikom apostola Petra pa se tako proglašava poglavarom celokupne hrišćanske crkve- papa (otac) -Carigrad se sve više razvija u odnosu na Rim i zbog toga nastaju konflikti da se ova dva crkvena centra razdvoje 1054. na zapadnu (rimokatoliĉku) i istoĉnu (pravoslavnu) stranu -crkva je poĉela da saziva opšte crkvene sabore- vaseljenski (ekumenski) -zadatak sabora je bio da utvrdi hrišćanske dogme, a njihove odluke nazivaju se kanoni (pravila) -osudili su uĉenje jeresi i na njih je baĉeno prokletstvo (anatema) -prvi vaseljenski sabor je odrţan u Nikeji (danas Izgnik u Turskoj) 325., a povod za to je bilo uĉenje sveštenika Arija, koji je poricao boţasku prirodu Hrista 3
-4. i 5. vek su bili vreme kada su definisane osnove prave vere 5. SREDNJOVEKOVNO PRAVO - OPŠTA SVOJSTVA -razvijalo se pod uticajem rismkog prava koje su se dopunjavale odredbama obiĉajnog prava -hrišćanska crkva jaĉa nakon donošenja Milanskog edikta 325. i stvara svoje posebne propisekanonsko ili crkveno pravo -njihove odredbe vaţe za sveštenstvo ili klerike, ali neke je prihvatala i drţava pa se primenjuju i na neka svetovna lica -srednjovekovno pravo se zasniva na formalnoj i stvarnoj nejednakosti -osnovi izvor prava- obiĉajno pravo -karakteriše ih nejedinstvo (za pojedine drţeve ili staleţe) -sankcionisan je pravni partikularizam- pravo koje vaţi za celu drţavu (opšte pravo)
6. KANONSKO PRAVO -nakon Milanskog edikta 325. crkva je stekla veliki ugled (uspela je da se izbori da se sporovi izmeĊu klerika i svetovnih lica-laika, iznose pred mešovite sudove u kojima su zasedali episkopi i svetovne sudije) -crkva je izricala duhovne disciplinske kazne- bacanje prokletsva (anatema) i iskljuĉenje iz crkvene zajednice (ekskomunikacija) koja se proširila i na svetovna lica -izvori kanonskog prava: materijalni i formalni 1. Materijalni- boţja volja, volja crkve i volja drţave -sve hrišćanske crkve (pravoslavna, katoliĉka, protestanstka) saglasne su da je Sveto pismo ili Biblija izraz boţanske volje kroz zapovesti Isusa Hrista i njegovih apostola -postoji i Sveto predanje, koje sadrţe sve o Isusu što nije ušlo u Bibliju -volja crkve manifestuje se kroz crkveno zakonodavstvo -organ preko kojeg crkva izraţava svoju volju- sabor ili koncil -saborske odluke- kanoni ili pravila -postoje: 1. Vaseljenski (ekumenski) sabor- skup svih hrišćanski episkopa iz celog sveta -prvih 7 sabora je donelo 190 kanona 2. Pomesni (oblasni) sabor- sabori na kojima su uĉešće uzeli episkopi ili autokefalna crkva -opšte obavezni je 321 kanon donet na deset sabora -rimokatoliĉka crkva smatra izvore prava i odredbe papa: svojeruĉna pisma u sveĉanoj formi ili bule, obiĉna pisma ili brevia i poslanice ili enciklike -volja drţave, moţe biti izvor kanonskog prava kada drţava donese zakon koji se odnosi na crkveno pitanje, a nije u suprotnosti sa crkvenim uĉenjem 2. Formalni-zakonodavni spomenici i zbornici crkvenog prava -tri kanonska spisa: Uĉenje dvanaestorice apostola, Didaskalija i Pravila svetih apostola -sadrţe pravila o ţivotu klerika i vernika -sinopsisi (skraćeni spisi kanona) -nedostatak je bio to što su izlagani hronološki -javljaju se sistematski zbornici u kojima je materija bila svrstana prema predmetima- kanonske sintagme -prvu takvu zbirku je sastavio u 6.veku carigradski patrijarh Jovan Sholastik, poznata pod nazivom Kanonska sintagma u 50 naslova 4
-u Vizantiji je drţava regulisala crkvena pitanja (Teodosijev Kodeks, Justinijanov Kodeks i Novele) jer se pokazalo jednostavnijim da se naĊu svi pod mešovitim zbornicima- nomokanoni (zakonopravila) -najpoznatija takva zbirka je Nomokanon u 50 naslova Jovana Sholastika nastao od Sintagme u 50 naslova i Justinijanovih Novela u 87 poglavlja -najbolja zbirka pravoslavne crkve- Atinska sintagma u 6 tomova iz 19.veka koju su sastavili grĉki pravnici Ralis i Potlis -prvi kanonski zbornik na Zapadu- monah Dionisije Mali Dyonisiana ili Codex canonum -papa Grgur 13. kodifikuje kanonsko pravo- Corpus iuris canonici (Zbornik kanonskog prava) 7. RECIPIRANO RIMSKO PRAVO -od 12. veka u Evropi se razvijaju gradovi i stavraju se novi društveno-ekonomski odnosi -srednjovekovni pravnici prouĉavaju Justinijanov Corpus iuris civilis i komentare su pisali na marginama ili izmeĊu redova -tako nastali komentari nazivali su se glose pa je po njima nazvana prva pravna škola- škola glosatora nastala u Bolonji -sudovi poĉeli da primenjuju pravna rešenja iz rimskog prava i tada dolazi do široke primene recepcije (prihvatanja) rimskog prava -recepcija se odnosila na rimsko stvarno i obligaciono pravo zasnovanu na postojanju privatne svojine -osnov za pisanje kodifikacija: Napoleonov GraĊanski zakonik 1804., austrijski Opšti graĊanski zakonik 1811. -Pandektno pravo-recipirno rimsko pravo imalo je najveĉi uticaj u Nemaĉkoj dok nije donet 1900. nemaĉki Opšti graĊanski zakonik 8. PARTIKULARNA I GRADSKA PRAVA -Partikularna prava-propisi koji se primenjuju u razliĉitim delovima drţave -uslovljeno zbog feudalne rascepkanosti -moglo je biti: 1) teritorijalni partikularizam-posebno pravo mogli imati zaseoci i pojedini delovi nekog grada 2) personalni partikularizam-znaĉi da je jedno pravo vaţilo za plemstvo, drugo za sveštenstvo, a treće za graĊanstvo -to je zapisivanje uĉenih pravnika -Gradska prava- poseban vid srednjovekovnog partikularizma -primenjivano u ekonomski razvijenim zemljama Evrope -da bi dobili autonomiju, gradovi su od vladara otkupljivali davanjem godišnjeg danka u vidu tributa, a vladari su im dodeljivali povelju koja im je sluţila kao privilegija -gradska uprava regulisana pravnim aktima- statutima 9. NASTANAK PRVIH SREDNJOVEKOVNIH DRŢAVA -vezan je za velika pomeranja stanovništva u periodu od 4. do 7. veka- Velika seoba naroda -odvijala se u dve etape: 1) Germanska seoba 376. kada su Zapadni Goti (Vizigoti) prešli na teritoriju Rismkog carstva i usmerili se na Zapadno rimsko carstvo dok ga nisu srušili 476. 5
-nastale su mnoge germanske drţave koje su nazvane varvarskim kraljevinama -najpoznatija je Franaĉka kraljevina -manje znaĉajne: a) Vizigotska drţava (Tolosadsko kraljevstvo)- Juţna Francuska, kasnije Španija b) Ostrogotska kraljevina- središnja Italija v) Vandalska kraljevina- severna Afrika g) Burgundska kraljevina- oko grada Liona (Francuska) d) Langobardska kraljevina- severna Italija 2) Slovenska seoba 6. i 7.vek usmeraena ka Istoĉnom carstvu (Vizantija) koje oni nisu srušili nego su se tu nastanili: Juţni Sloveni na teritoriji carstva, a Zapadni i Istoĉni su se nastanili izvan carstva 10. FRANAĈKA KRALJEVINA - KRATAK ISTORIJSKI PREGLED -Franci su narod germanskog porekla -nastanili su ne teritoriji rimske provincije Galije (današnja Francuska) -sastojali su se od tri plemena: Salijski Franci, Ripuarski Franci i Hati -Franci i Rimljani su se zajedno borili protiv Huna i u borbama ih je predvodio Merovej (po njemu je prva franaĉka drţava dobila ime-Merovinzi) -stvarni osnivaĉ Franaĉke bio jeMerovejev unuk, Klodovik -primio je katoliĉku veru i dobio naklonost pape -posle njegove smtri, kraljevsto je podeljeno izmeĊu njegova 4 sina i tada dolazi do borbe za vlast -u tim borbama sve veću vlast stiĉu upravnici dvora-majordomi i do kraja 7. veka preuzimaju svu vlast u drţavi -majordom Karlo Martel pobeĊuje Arabljane u bici kod Poatjea 732. što mu donosi veliku slavu -njegov sin, Pipin Mali, zbacuje poslednjeg merovinškog kralja 751. i osniva dinasiju Karolinga -Pipinov sin, Karlo Veliki, postao je najveći franaĉki vladar koji je uvećao drţavu i sproveo niz reformi -zbog njegove moći, papa ţeli da dobije njegovu naklonost i da obnovi Zapadno rimsko carstvo i zato ga kruniše za cara Rimljana 800.godine -trebao je da ujedini obe hrišćanske crkve, a papa da postane zaštitnik- od tada na rimsko nasleĊe pretenduju dva vladara -Karlov naslednik, Ludvig Poboţni je jedva odrţao jedinstvo drţave -nakon njegove smrti, njegova tri sina dolaze na vlast i sporazumom o podeli 843. u Verdenu, dele drţavu gde svako dobija deo kojim vlada 11. PRAVNI POLOŢAJ STANOVNIŠTVA U FRANAĈKOJ *Franci (slobodni seljaci) -ţive u seoskim opštinama-marke -zemlja je podeljena patrijahalnim porodicama koji su nosioci prava svojine -nepodeljena zemlja-kolektivna svojina (šume, pašnjaci) -raspadom patrijahalnih porodica, nastaje privatna svojina -siromašni teţe uspevaju da opstanu zbog zaduţenja i tada dolazi do gubljenja imanja *Robovi -on je puna svojina gospodara koji ga moţe ubiti, prodati, pokloniti 6
-nije mogao da sklapa brakove -gospodar je imao pravo da mu sudi -pod uticajem crkve, njegov poloţaj se poboljšava (gospodar gubi pravo ţivota i smrti, a rob dobija pravo azila u crkvi) -postajalo se roĊenjem, sudskom osudom, samoprodajom i zarobljavanjem u ratu -mogli su se osloboditi voljom gospodara ili otkupljivanjem -osloboĊeni rob nije bio izjednaĉen sa slobodnom osobom *Liti -stanovnici germanskog porekla -mogli su zakljuĉivati brak, posedovai imovinu, imali pravnu i poslovnu sposobnost -vezan je za zemlju od koje ga gospodar ne moţe odvojiti -gospodaru duguje radne i naturalne obaveze -postajao je slobodan putem formalnog oslobaĊanja *Galo-rimsko stanovništvo -delilo se na tri neravnomerne grupe: 1)- rimski veleposednici koji su imali svoja imanja -kralj ih je pozivao na dvor jer su bili pismeni da mu obavljaju neka posla -convivae regis ("gosti kod kraljeve trpeze") 2)-slobodni vlasnici imanja-possessores 3)-tributarii-posednici koji su bili u obavezi da plaćaju daţbine -izjednaĉeni sa litima -razliĉite kategorije zavisnih seljaka se izjednaĉavaju i rade na feudalnom posedu koji se naziva villa -vila je veliki posed podeljen na nekoliko delova: 1) alod-deo koji ostaje feudalcu kao njegova privatna svojina -uglavnom zemljište oko nastambe -zanatska proizvodnja 2) tansus-izdeljen na seljaĉka gazdinstva -seljak je obavezan da daje gospodaru razne naturalne daţbine 3)šume, pašnjaci-pripada gospodaru, ali ga svi koriste *Plemstvo -nastalo spajanjem galo-rimskog veleposedniĉkog sloja sa germanskom rodovsko-plemenskom i vojniĉkom aristokratijom -kralj dodeljuje zemlju ĉlanovima svoje pratnje za obavljanje drţavnih poslova -posed je na korišćenje dok traje sluţba -takvo darivanje-beneficium ili precarium -zbog zloupotrebe i nepaţnje poseda, slabi ekonomska moć kralja i zato, da bi uvećao svoj fond, vrši sekularizaciju (prelaz crkvenih dobara u svoje ruke) -izlaz iz te situacije je stvaranje vazalnih odnosa (obaveza doţivotne vernosti vazala senioru, obaveza vršenja vojne sluţbe, a obaveza seniora je da štiti i materijalno obezbedi vazala, darivanjem poseda) -svaki slobodan ĉovek mora da ima seniora -nakon smrti vazala, senior prenosi imanje na njegovog sina (pretvaranje beneficijuma u svojinu) -imunitet-oslobaĊanje od poreskih obaveza 12. DRŢAVNO UREĐENJE FRANAĈKE - VLADAR I DVOR 7
*Vladar -do 800. kralj, od 800. godine car -smatrali da je kralj kao titula najmoćnijeg ĉoveka -smatran je voĊom, zemlja njemu pripada, vlast ima liĉni karakter, velikaši su duţni da mu polaţu zakletvu, a njihovi vazali se njima zaklinju na vernost -da bi sebi obezbedio vernost, kralj deli imanja -ako kralj umre, drţava se deli njegovim sinovima -vlast imala patrimonijalni karakter-nisu odvojeni javnopravni od privatnopravnih elemenata -ima više ovlašćenja: -tundium-germanska ustanova obiĉajnog prava koja oznaĉava vlast oca porodice -kralj istupa kao zaštitnik posebno onih koji su lišeni porodiĉnog tundiuta -kralj sudi samo ako ga stranke pozovu -bannus-neograniĉeno pravo da izdaje naredbe ili zabrane -zakonodavni akti-kapitulari -presto je bilo nasledno -za ţivota je pozivao skupštinu koja će formalno izabrati njegovog sina za naslednika i zakleti mu se na vernost -da bi postupak bio potpun, i papa je morao da posveti novog vladaoca *Dvor -svi kraljevi sluţbenici nazivaju se jednim imenom, palatium -palatium se sastojao od dve vrste sluţbenika: 1. consiliarii-savetnici (crkveni velikodostojnici i najmoćniji feudalci) 2. ministeriali-vladareve liĉne sluge, vremenom poĉinju obavljati vaţne poslove -najviši meĊu njima-maior domus (majordom-upravnik dvora) -comes palatii (dvorski grof)-sudski organ -kancelarijom rukovodi referendar-ĉuvar peĉata -comes stabuli i mariscalc (maršal)-nadziru kraljeve štale i imaju vojne funkcije -antrustioni-kraljevi ratni drugovi koji prate kralja i polaţu mu zakletvu -ukidaju se zvanja majordoma i referendara, a zamenjuje ih arhikapelan i kancelar, duhovna lica -Karlo Veliki uvodi novu sluţbu kraljevi izaslanika-missi dominici, koji u paru (jedan duhovni, jedan svetovni velikodostojnik) putuju po drţavi 13. DRŢAVNO UREĐENJE FRANAĈKE - SKUPŠTINE I LOKALNA UPRAVA *Skupštine -jednu vrstu predstavlja redovno godišnje okupljanje -drugu vrstu kralj saziva zbog nekog politiĉkog mišljenja-placitium (mišljenje) -placitium generale-dobijaju karakter narodnih skupština -u karolinškom periodu odrţavane su dve skupštine: 1. u oktorbu uţa-više sveštenstvo, visoki drţavni sluţbenici i ugledne aristokrate -raspravlja o politiĉkim, upravnim i vojnim pitanjima 2. u maju narodna skupština-donosila odluke o vaţnim drţavnim pitanjima *Lokalna uprava -civitates na ĉelu sa comes -postojala je i franaĉka lokalna organizacija ĉija je osnovna jedinica bila pagus kojom upravlja grof 8
-ove dve jedinice su se ubrzo spojile i njihovi upravnici dobijaju vojna, sudska, upravna i finansijska ovlašćenja -grofa je imenovao vladar i dobijao je posed dok traje sluţba -zbog zloupotrebe, grofovi postaju najbogatiji ljudi -pomoćnik grofa-vikar -grofovije su se delile na centene -na ĉelu centene nalazio se tungin ili centenarius, koga je birala skupština -ima sudska ovlašćenja -uz njega stoje sagibaroni-kraljevi sluţbenici koji izvršuju sudske presude -lokalni vojni organi-vojvode (duces) -uvode se posebne graniĉne oblasti-marke ili markgrofovije -njih ĉini više pagusa ili novoosvojenih jedinica -na njihovom ĉelu nalazi se markgrof -najznaĉajnija markgrofovija-Marca Orientalis 14. FRANAĈKO PRAVO - IZVORI -nije predstavljalo jedinstven pravni sistem -za sve je postojalo razliĉito pravo: a) Leges barbarorum (varvarski zakon) -zbirke obiĉajnog prava germanskih plemena koje su Rimljani zvali varvarima -predstavljaju plemensko obiĉajno pravo, a neke i vladareve naredbe -pisani latinksim jezikom -primenjivani po personalnom principu (za pripadnike jednog plemena primenjivano je njegovo pravo, bez obzira gde se nalazi) -kada se neko lice pojavi pred sudom, sudija ga je prvo pitao "po kojem pravu ţivi" -nastaju dva problema: 1. sudije su morale da poznaju obiĉajna prava svih plemena, a njih je bilo previše 2. kako postupiti kada su stranke pripadnici raznih plemena -stvorena su pravila za ovaj drugi problem (prilikom sklapanja braka, primenjivalo se plemensko pravo muţa, u obigacijama pravo duţnika...) -najpoznatiji vavarski zakoni primenjivani u Franaĉkoj bili su: 1. Salajski zakon-zbirka obiĉajnog prava sa najmanje uticaja rimskog prava -nastao u 5.veku 2. Ripuarski zakon-zbirka obiĉajnog prava koja je pretrpela veliki uticaj rimskog prava 3. Vizigotski zakon-zbirka zakonskih propisa -najznaĉajniji oni koji se odnose na kriviĉno pravo -nastala u 5. veku -delimiĉno saĉuvan 4. Burgundski zakon-zbirka pravnih obiĉaja koja je pretrpela najveći uticaj rimskog prava -nastala krajem 5. poĉetkom 6.veka -najznaĉajnije odredbe se odnose na porodiĉno pravo b) Leges romana barbarorum (rimski zakoni varvara) -rimsko pravo koje je primenjivalo pokoreno galorimsko stanovništo v) Propisi koje donose franaĉki vladari -u Karolinškom periodu se ustaljuje naziv kapitulari -mada, obiĉajno pravo (lex, leges) stoji iznad kraljevih naredbi (kapitulara) 9
15. SALIJSKI ZAKON: STVARNO, OBLIGACIONO, NASLEDNO I PORODIĈNO PRAVO -najbolje odraţava germansko obiĉajno pravo *Stvarno pravo -govori o zaštiti i nasleĊivanju -predmet zaštite su samo pokretne stvari, dok se zemlja smatra kolektivnom svojinom -sadrţi niz odbredbi o šteti na plodovima koje daje zemlja -umesto apstarktnog pojma svojine upotrebljavaju se reĉi "ako neko ukrade", "ako neko zapali" -umesto izraza vlasnik, upotrebljava se gospodar *Obligaciono pravo -nastajao davanjem "sveĉane reĉi" uz neke simboliĉne radnje (bacanje grude zemlje, prelamanje pruta, ili pred svedocima) -ako ne ispuni obavezu, poverilac treba u roku od 40 noći da upozori duţnika i pozove ga da ispuni obavezu -u protivnom, pokreće se sudski postupak *Nasledno pravo -reguliše nasleĊivanje pokretnosti -naslednici su deca, pa majka, braća i sestre, tetka, a ako nikoga nema tim redosledom, onda najbliţi potomci -ţene ne mogu naslediti zemlju jer ona pripada muškarcima -afatomija-na narodnom sudu ostavilac odreĊuje nekoga sa kim nije u srodstvu da na njega prenese imovinu, a to lice treba u roku od 12 meseci da prenese na osobu koju je ostavilac naznaĉio i to će se uraditi u prisustvu kralja *Porodično pravo -porodica je prirodna zajednica koju predstavlja glava porodice -on je staratelj i zaštitnik i odgovara za dela porodice -starateljsto nad ţenom traje zauvek, a nad ţenskom decom dok se ne udaju i ne preĊu pod vlast muţa -deca su maloletna do 12 godine, a tada stiĉu braĉnu zrelost -otac sklapa brak sa muţem ćerke kada mu ovak daje ţenidbeni dar -ako doĊe do braka slobodne osobe i roba, slobodna osoba postaje rob -razvod za ţene nije postojao, a muškarac je mogao da otpusti ţenu kad god je hteo 16. SALIJSKI ZAKON: KRIVIĈNO PRAVO -za lica mlaĊa od 12 godina odgovara staratelj -rob odgovara sam za sebe -visina kazne zavisi da li je priznao zloĉin ili ne (ako prizna, nadoknaĊuje štetu; ako ne prizna, plaća visoku globu) -teţe su kazne ukoliko pokuša da prikrije ubistvo ili ako ukrade više neĉega -smrtna kazna je predviĊena samo: -za grofa koji ne vrši ovlašćenja -za kmeta koji otme slobodnu ţenu -za roba koji poĉini neki veći zloĉin -najĉešća kazna je kompozicija -ako se radi o ubistvu i teškim telesnim povredama-Wergeld -otkup za sva ostala kriviĉna dela-Busse -naknada pripada oštećenom 10
17. SALIJSKI ZAKON: SUDOVI I SUDSKI POSTUPAK -osnovni sud-skupština slobodnih ljudi centene (tallut) -predsedavao je starešina centene-tungin, ponekad i sam grof -skupština bira 7 slobodnih ljudi-rahimburga (presuditelj) -rahimburzi su morali biti stariji ljudi, pismeni i relativno imućni -presudu proglašava tungin, a izvršavaju sagibaroni -najviši sud-dvorski sud kojim predsedava dvorski grof -Karlo Veliki je 800. izvršio reformu sudstva -nije više uĉestvovao narod -uvode se stalne sudije-scabini (njih 7) -mesto tungina zauzima upravnik centene-vikar -grofov sud sudi krupnije sporove -kraljev sud-najviši sud u zemlji -sudski postupak je istovetan i strogo formalan -pokretalo je oštećeno lice, tako što pred svedocima ispred kuće protivniĉke stranke izjavljuje da je poziva na sud i tako tri puta dok se ne odazove, ako se ne odazove, kaţnjava se teškim kaznama -ako se odazove, odmah se sudi, u protivnom, tuţilac sam pribavlja dokaze -ako se radilo o deliktu, odmah je izricana kazna, ako je uhvaćen na delu, a ako nije, sam dokazuje svoju nevinost -dokazna sredstva: priznanje, svedoci, zakletve, ordalije -purgatornu zakletvu je polagao okrivljeni da bi dokazao svoju nevinost i u tomr mu mogu pomagati sakletvenici -zakletva se mogla polagati samo na talutu ili u crkvi, ako druga strana ospori zakletvu, dolazilo je do sudskog dvoboja -ordalije (boţji sud)-poĉiva na pretpostavci da će bog intervenisati u korist nevine stranke -osuĊeni odmah mora da izvrši presudu koju mu je sud presudio -ako ne prihvati, moţe se obratiti kraljevskom sudu ali biva kaţnjen ako nije postupio u dobroj veri 18. FRANCUSKA - KRATAK ISTORIJSKI PREGLED -od 843. vladaju Karolinzi -987. smenjuje ih dinasija Kapeta -drţava je podeljena na nekoliko vojvodstava koja su bila nezavisne drţave -najsamostalija pokrajina-Normandija ĉiji je vojvoda bio Viljem Osvajaĉ 1066.osvojio Englesku i bio je izabran za engleskog kralja -uspešni ratovi sa Engleskom podiţu kraljevski autoritet za vlade Filipa II Avgusta -kralj zabranjujemeĊussobne ratove feudalaca i odreĊuje 40 dana u godini kada su zavaĊeni plemići morali da se izmire (tzv. Kraljevih 40 dana) -centralna vlast ojaĉala za vreme Luja IX Svetog -za vlade Filipa IV Lepog dolazi do sukoba sa papom -papa Bonifacije VIII je izdao bulu da svetovna lica ne mogu d aoporezuju sveštenstvo i zapretio sankcijama -u Italiju je poslan odred da uhapsi papu, ali je on u meĊuvremenu umro
11
-papska stolica je posle toga premeštena u Avinjon 1305. gde je ostala narednih 70 godina (tzv. Avinjonsko ropstvo) -nakon Kapeta, dolazi dinasija Valoa-osnivaĉ Filip VI -sukob oko nasleĊa dovešće do Stogodišnjeg rata 1337-1453. izmeĊu Engleske i Francuske -rat se završio padom Bordoa i gubitkom svih engleskih poseda u Francuskoj -nakon verskih sukoba izmeĊu katolika i protestanata hugenota u Bartolomejskoj noći (24.avgust 1572.), na vlast dolazi Anri IV, osnivaĉ dinastije Burbona -drţava jaĉa politiĉki i ekonomski -kraljevski apsolutizam doţivljava vrhunac za vlade Luja XIV, a opada konaĉno 1789. kada dolazi do revolucije 19. SVEŠTENSTVO I PLEMSTVO U SREDNJOVEKOVNOJ FRANCUSKOJ -od 10. veka francusko srednjovekovno društvo je staleško -postoje 4 kategorije stanovništva: sveštenstvo, plemstvo, slobodni ljudi i kmetovi *Sveštenstvo -najuglednije staleţ -kralj ga koristi u administraciji jer su oni jedini pismeni -od 10.veka kralj im dodeljuje episkopske (biskupske) poloţaje -biskupi polaţu zakletvu kralju, a on ih uvodi u posed (investitua) davanjem episkopskih insignija (oznaka) -mogu prisustvovati svakoj skupštini, kraljevskom sudu i vrhovnom sudu -nasilje nad sveštenicima je strogo kaţnjivo -ima pravo da koristi crkveni prihod -sudio mu je crkveni sud, osim ako ne izvrši kriviĉno delo, mada i tada ga svetovne vlasti hapse ali ga moraju predati crkvenom sudu -ako dobije iskljuĉenje iz crkve, rašĉinjen je i slala se molba svetovnom sudu da mu se ne izrekne smrtna kazna -bili su osloboĊeni poreza i daţbina -zabranjeno im je da vrše javne sluţbe i da se bave trgovinom -zabranjeno da se ţene (celibat) -ĉlanovi monaških redova nisu mogli posedovati imovinu *Plemstvo -od 12.veka da bi neko postao plemić, morao je da vrši vojnu sluţbu, da poseduje feud, koji obezbeĊuje materijalna sredstva za vojnu opremu i oslobaĊanje plemiće brige oko pribavljanja ţivotnih sredstava -postaje nasledna kategorija (najstariji sin) -sudi im sud jednakih (sud perova), prilikom sudskog dvoboja plemić se bori na konju u punoj ratnoj opremi -ne plaćaju daţbine, poreze, takse, osim ako se radilo o trgovini, jer se ona smatrala neĉasnim zanimanjem -postojala je hijerarihija plemstva: najviše titule vojvoda i per, potom markiz, grof, vikont, baron, štitonoša i obiĉno plemstvo bez titule -prava i obaveze: 1) Vojna sluţba-duţan da se odazove na poziv i da organizuje vojsku -koristili su u poĉetku za privatne ratove (zabranjeno za Kraljevih 40 dana)
12
2) Sudski imunitet-sudi seljacima i vazalima, kao i strancu koji se na feudu zadrţao duţe od 24 ĉasa -pravo suĊenja nije jednako za sve staleţe -u poĉetku oragnizovani kao sudovi jednakih, svako sudi svom staleţu (feudalac se savetovao sa "dobrim ljudima" prilikom presude) 3) Upravni i finansijski imunitet-feudalac štiti podanike, ne drţava -naknada za administrarivne troškove naziva se taj -u vanrednim situacijama, feudalac traţi pomoć od njih (udaja ćerke, otkup iz ropstva, odlazak u rat) -za zaštitu koju pruţa crkvi, ubira deo njenih plodova 20. SLOBODNI LJUDI U SREDNJOVEKOVNOJ FRANCUSKOJ -oni koji nisu pripadali ni sveštenstvu ni plemstvu, nazivali su se vilanima -sa razvojem gradova, pod tim nazivom se podrazumevaju slobodni ljudi i graĊanstvo -vilani-slobodni ljudi sa slobodom kretanja -slobodno raspolaţu imanjem -smeli da sklope brak sa ţenom iz bilo kog staleţa -vremenom se njihova prava smanjuju i poloţaj im se izjednaĉava sa kmetskim -padaju pod jurisdikciju seniora -sudio im sud jednakoh -u sluĉaju sudskog dvoboja, bore se pešice, naoruţani oskudnim oruţjem -nisu imali pravo ţalbe, ali im Luj IX to omogućava -opterećeni raznim daţbinama: - godišnja daţbina (ševaţ) - daţbine monopolskih prava seniora (banaliteti) -ako nema naslednike, imanje pripada feudalcu, što se naziva mrtva ruka -za ţenidbu devojkom koja ne ţivi na istom feudu, plaća posebnu daţbinu-formariaţ -plaćaju kralju taj -graĊansvo-nastaju razvitkom starih i novih gradova -neki to postaju mirnim putem -neki su bili prinuĊeni na sukob (komunalna revolucija) -kraljevi podrţavali gradove u sukobu sa plemstvom -odnosi gradova i kralja ureĊeni poveljama (povlastice, autonomija) -organizuju sopstvenu upravu koju vrše gradski magistrati, sudije, skabini ili perovi (moţe ih biti od 10 do 100) -deluju u kolegijama, na ĉelu sa merom (gradonaĉelnikom) -magistrate bira skupština -graĊani ima politiĉka prava da biraju i da budu birani -status se stiĉe roĊenjem ili doseljenjem u grad pod odreĊenim uslovima -u poĉetku morao stalno tu da bude, od 13.veka ne (kraljevi graĊani) -poseban poloţaj imali graĊani Pariza -gilde-udruţenja trgovaca stvorena radi boljeg obavljanja posla -cehovi-udruţenja zanatlija (vezuje ih zakletva i struĉan ispit) -ĉlanstvo se delilo na majstore, pomoćnike i uĉenike 21. KMETOVI U SREDNJOVEKOVNOJ FRANCUSKOJ -najniţi sloj društva 13
-najgori pravni poloţaj -nemaju punu liĉnu slobodu -kmet se razlikuje od roba -crkva priznaje njegovu pravnu sposobnost -moţe da zakljuĉuje brak -moţe da ima alod (svojinu), mada većina je naseljena na feudalĉevoj zemlji za koju je vezana -ako gospodar proda zemlju, prodaje je zajedno sa njima -razlikuju se dve vrste kmetova: 1. personalni-kod kojih je kmetski status liĉno svojstvo 2. realni-kmetski status stiĉu dok uţivaju kmetsku deonicu, mada su slobodni -status se sticao roĊenjem, brakom sa kmetom, stanovanjem na teritoriji feuda jednu godinu i jedan dan, zbog duga -kmetski status se gubio ako ne plaća daţbine, boravkom u gradu i oslobaĊanjem -od 12.veka formariaţ i mrtva ruka vaţe samo za kmeta -od 13.veka otpoĉinje oslobaĊanje kmetova jer su ĉesto podizali ustanke -kmetstvo je ukinuto 1259. -plaćaju cenzivu kralju (jedan vid naslednog zakupa zemlje) 22. DRŢAVNO UREĐENJE FRANCUSKE - KRALJ I CENTRALNA DRŢAVNA UPRAVA *Kralj -za vreme Kapeta, Francuska nije bila jedinstvena monarhija -ĉini je skup feudalnih oblasti na ĉelu sa krupnim seniorima -kralj je na vrhu feudalne hijerarhije -ima oslonac u crkvi -podrţavaju ga gradovi u borbi protiv feudalaca -vrhovni sudija i zaštitnik pravde -do 13.veka vlastela je davala saglasnost za imenovanje najstarijeg sina za savladara, a od 13.veka se ustaljuje nasleĊivanje u prvoj liniji -od kraja 15.veka se uvodi apsolutizam -apsolutna monarhija predstavlja ravnoteţu izmeĊu plemstva i graĊanstva *Centralna državna uprava -u poĉetku kralj sam obavlja svoje poslove, a kasnije se pojavljuju ĉinovniĉke funkcije -postoji pet viskoih dvorskih sluţbi, od kojih su najvaţniji: -veliki senešal-na ĉelu je kraljevske kurije -komanduje vojskom i nadzire lokalne upravnike -kancelar-stavlja peĉat na kraljevske akte -predsedava kraljevskom skupštinom -bavi se crkvenim poslovima -konetabl-prvo nadzornik kraljevskih štala, a posle komandant vojskom -potĉinjeni su mu maršali -palatini i kurijali-dvorani koje kralj poziva na savetovanje po potrebi (obiĉno bliski roĊaci) i na njihov sastanak se ne moţe doći bez poziva -kraljevska kurija-bavi se politiĉkim pitanjima i vrši sudsku vlast -od kurije se vremenom odvaja sudsko odeljenje-parlament -najveći uticaj u parlamentu imaju uĉeni pravnici-legisti 14
-formiraju se lokalni parlamenti (u poĉetku ih je bilo 13) -imao zakonodavnu vlast (u sluĉaju praznina u zakonu, dopunjuje obiĉaje niţih sudova) -remonstrance-primedbe parlamenta kralju vezano za nedostatke u nekom aktu (kralj moţe i ne mora da ih usvoji) -pri parlamentu deluju dve vrste pravnika: 1. prokuror-zastupa kraljeve interese, interese drţavne blagajne, korporacija, maloletnika i poslovno nesposobnih lica (kasnije vrši nadzor kriviĉnim gonjenjem) 2. kraljevski advokati-daju pravne savete u vezi sa kraljevim interesima - najviši organ centralne vlasti-drţavni savet -savet depeša-ima nadleţnost u unutrašnjim poslovima -vrhovni sud-tajni savet -privredni poslovi-finansijski savet -postoje i kraljevske uprave-palate: finansijska, uprava poreza... -inokosni drţavni funkcioneri-generalni kontrolori finansija (stoji na ĉelu unutrašnje uprave) -na ĉelu pravosuĊa nalazi se kancelar 23. DRŢAVNO UREĐENJE FRANCUSKE - LOKALNA UPRAVA I OPŠTI STALEŢI *Lokalna uprava -prvi organi se javljaju na kraljevom domenu, nazivaju se: na lat. praepositus (starešina) ili fr. prevo -prevoi imaju lokalna i sudska ovlašćenja, vojnu komandu i pravo prikupljanja poreza i daţbina -proglašavaju kraljeve naredbe i kontrlišu njihovu primenu -njihov rad su kontrolisali baji (davali izveštaje na svaka 3 meseca, putovali po zemlji, kasnije im talno odreĊene teritorije-bajaţi) -kralja u provinciji zastupaju generalni guverneri (vrše nadzor nad lokalnim administracijama, imaju sudsku vlast) -intendanta-izaslanici koji su prikupljali odreĊena obaveštenja i izveštavali kralja o tome *Opšti staleži (ili skupština staleža) -sastala se prvi put 1302. -ĉinilo je sveštenstvo, plemstvo i graĊanstvo -saziva se u manjim ili većim vremenskim intervalima -predstavnici prva dva staleţa se pozivaju liĉno, dok se predstavnici trećeg staleţa birani -predstavljeni su samo gradovi jer se smatralo da kemtove zastupaju njihovi gospodari -staleţi su zasedali i donosili odluke odvojeno -glasalo se po principu-jedan staleţ, jedan glas -staleţi nisu donosili odluke -njihova uloga je bila da posavetuju kralja -na skupštinama su iznošene molbe, ţalbe, predlozi -ono što je raspravljano na staleţima moglo je imati uticaja na kralja, ali je ipak on sam donosio krajnju odluku -u vreme borbe da se uĉvrsti drţava, staleţi pruţaju podršku kralju -kada je kraljevska vlast ojaĉala i poĉela da dobija apsolutni karakter, pruţaju otpor kralju -postojale su i provincijske staleške skupštine koje su se sastajale u vreme velikih oblasti kao što su Bretanja, Burgundija i Provansa 24. FRANCUSKO PRAVO - IZVORI 15
-sloţen sistem koji odlikuje veliki broj izvora -mogu se podeliti na: 1) Obiĉajno pravo-usmeno, nepisano pravo, dobija sve veći znaĉaj u vreme Karolinga -sada se stvaraju obiĉaju koji vaţe samo za jednu teritoriju -nastaje kao sistem propisa koji regulišu pravni poloţaj pojedinih staleţa ili profesija -preovlaĊuje na severu Francuske, severno od reke Loare (oblast nepisanog prava) -na jugu Francuske, preovlaĊuje rimsko pravo i ta oblast se naziva oblašću pisanog prava -da bi obiĉaj stekao pravnu snagu, potrebno je da se ponavlja najmanje 40 godina -kad prestane da se primenjuje, prestaje da vaţi -kralj odreĊuje da li je neki obiĉaj praviĉan i razuman, ako nije, potrebno je da ga ukine -zapisivanje obiĉajnog prava zapoĉinje zbog lakšeg tumaĉenja -prvi zbornici nastaju u Normandiji u 13.veku kao privatne zbirke: Vrlo stari zbornik obiĉajnog prava Normandije i Veliki zbornik obiĉajnog prava Normandije -ĉetiri zbornika iz oblasti Francuske, Obiĉaji Bovoazije iz 1280. autora Filipa de Bomanoara -najvaţnije zbornik iz 14.veka je Vrlo stari obiĉaji Bretanje, Seoski zbornik i Veliki zbornik obiĉaja Francuske, nastali u oblasti Il d Frans autora Ţaka d Ablega -obiĉaja je bilo oko 700, a mnogi su ostali nezapisani 2) Rimsko ili pisano pravo-korišćeno na jugu Francuske gde su delovali uĉeni pravnici (legisti) 3) Kanonsko pravo-zasnivalo se na zbornicima koji su kodifikovani na zapadu 4) Kraljevske ordonanse-zakonodavna vlast franscuskih kraljeva praktiĉno nestaje pa su krupni feudalci izdavali povelje kojima su davane privilegije i takvi akti se nazivaju asize -krajem 13.veka kralj donosi naredbr sa zakonodavnom snagom (ordonanse-fr.narediti) -ove naredbe obavezuju vazale da ih primenjuju na svojim feudima -u vreme apsolutizma, primenjuju se na teritoriji cele drţave (podrška trećeg staleţa) -apsolutni karakter zakonodavne vlasti kralja formulisano je rimskom maksimom: quod principi placuit, legis habet vigorem - što princeps zapovedi, ima snagu zakona 25. ENGLESKA OD NAJSTARIJIH VREMENA DO XIII VEKA -najstariji poznati stanovnici britanskog ostrva bila su iberska plemena koja poĉetkom 7.veka potiskuju Kelti ili Gali -po Britima, najvećem keltskom plemenu, ostrvo dobija ime Britanija -Rimljani su tada zauzeli današnju Englesku, Škotsku i Vels ali romanizacija nikada nije uzela maha za ta ĉetiri veka pod rimskom upravom -poĉetkom 5.veka naseljavaju se germanska plemena Angli, Sasi i Jiti -1066. Viljem Osvajaĉ, vojvoda Normandije u Francuskoj, pobeĊuje anglosaksonskog kralja Harolda u bici kod Hestingsa i postaje engleski kralj -ĉinjenica da je za kralja postavljen francuski feudalac koji je imao posede u Francuskoj, uvlaĉi ih u rat (Stogodišnji rat 1337-1453.) -povećana je netrpeljivost izmeĊu vladajućih Francuza i pokorenih Angosaksonaca -u tom periodu dolazi do vaţnih pokreta koji će kasnije uticati na drţavno-pravnu istoriju Engleske: Magna Carta Libertatum, nastanak Parlamenta i reformatorski pokret Dţona Viklifa 26. MAGNA CARTA LIBERTATUM -koristeći neuspehe u ratu sa Francuskom, plemstvo i graĊanstvo je prinudilo kralja Jovana Bez Zemlje 1215. da prihvati Veliku povelju slobode (Magna Carta Libertatum) 16
-sastavljena je u interesu barona, koji su vodili pokret, i graĊanstva i niţeg plemstva -crkva je podrţala ovaj pokret pa je povelja sadrţala i neprikosnovenost engleske crkve -kralj se odrekao samovolje, povišenih daţbina, zloupotreba starateljstva nad imovinom maloletnih lica -raspisivanje vanrednih poreza moglo se odluĉivati samo uz pristanak Opšteg saveta -povelja sadrţi i to da su trgovci sada mogli da ulaze i izlaze iz Engleske kad god -Magna Carta je u osnovi bila feudalni dokument -engleski baroni su otkazivali zakletvu kralju jer on nije uspeo da zaštiti njihova prava -bio je to prvi u istoriji pisani dokument koji je uspeo da ograniĉi prava jednog feudalnog monarha -ona se smatra preteĉom ustavnosti -9 njenih ĉlanova ulazi u sastav engleskog istorijskog ustava 27. NASTANAK PARLAMENTA U ENGLESKOJ -zbog preteranih poreskih zahteva kralja Henriha III, dolazi do sukoba izmeĊu njega i barona -baroni su 1258.zahtevali da se preuredi drţavna uprava, da se obrazuje komisija u kojoj će biti i predstavnici barona i kralja -iste godine se u Okshordu sastao Opšti savet koji se poĉeo nazivati parlament (lat.parlogovorim) -u sastav ulaze crkveni i svetovni baroni i vitezovi -preureĊen je projekat uprave koji se nazivaju Oksfordske odredbe -u njemu se zahteva da baroni biraju vrhovnog sudiju, kancelara i ostale velikodostojnike -posle tri godine dolazi do nesuglasica meĊu baronima što je iskoristio kralj i otpoĉeo graĊanski rat -baroni pod voĊstvom Simona od Monfora 1264. su porazili kralja -1265.saziva parlament u ĉiji sastav sada ulaze i po dva viteza iz svake grofovije i po dva predstavnika iz niza gradova -Monfor je poginuo sledeće godine, ali je kralj ipak bio prinuĊen da se sporazume sa baronima, vitezovima i graĊanima -priznao je parlament kao stalno telo -u drugoj polovini 13.veka Engleska postaje monarhija -kralj ne moţe da donosi zakone bez pristanka parlamenta -dolazi do podele parlamenta na dva doma: Gornji dom ili Dom lordova i Donji dom ili Dom predstavnika -u Gornji dom je ulazilo više sveštenstvo i više plemstvo -u Donji dom su ulazili vitezovi i graĊani -od 16.veka Donji dom stiĉe prevagu nad Gornjim domom 28. SELJAĈKI USTANAK, REFORMACIJA I ANGLIKANSKA CRKVA -za vreme Stogodišnjeg rata, Englesku je pogodila epidemija kuge, nazvala "crna smrt" koja je proredila stanovništvo -uvodi se porez na liĉnost zbog ĉega izbija ustanak pod voĊstvom Vota Tajlera -zahteva se ukidanje kmetskih odnosa i radne rente -ustanak je ugušen ali je kmetstvo ukinuto u 16.veku -javlja se u crkvenom ţivotu reformatorski pokret Dţona Viklifa, koji je poricao papinu vlast i isticao primat Svetih spisa 17
-njegovm uspeh je bio u tome što se tada vodio rat sa Francuskom, a pape su bili Francuzi, a sedište je bilo u Avinjonu -papa je Viklifa osudio kao jeretika, ali Englezi odbijaju da ga izruĉe jer su ga zaštitili njegovi oksfordski studenti -prevodom Biblije na engleski jezik, Sveti spisi postaju pristupaĉniji širem krugu vernika -za vreme vladavine Henrika VIII dolazi do raskida sa katoliĉkom crkvom i uspostavlja se samostalna Anglikanska crkva, na ĉelu sa kraljem -smanjena je privilegija sveštenstva -za vreme vladavine Henrihove ćerke Marije (krvava Marija) dolazi do kratkotrajnog perioda katoliĉke reakcije, ali je anglikanska crkva uĉvršćena za vreme vlade njene mlaĊe sestre Elizabete I -to je poĉetak stvaranja savremene Engleske (snaţan ekonomski razvoj, zapoĉeta je kolonizacija, nastaje novi kulturni procvat za vreme renesanse) 29. ENGLESKO PRAVO, IZVORI: OPŠTE PRAVO (COMMON LAW) -osnovni izvor engleskog prava bili su opšte pravo (common law), zakoni (statute law) i sistem praviĉnosti (equity law) *Opšte pravo (Common law) -nakon normanskog osvajanja 1066., Engleska nije predstavljala jedinstveno pravno i sudsko podruĉje -postojali razni obiĉaji koji su se primenjivali -jedino je feudalno pravo bilo jedinstveno -kralj nije smatran tvorcem prava -kralj je bio zaštitnik pravde -smatralo se da je sud taj koji zna šta je pravo i svojom praksom obiĉaju daje snagu prava -ali ni sudski sistem nije bio jedinstven -kraljevim vazalima je sudio kraljevski sud -kmetovima i slobodnim ljudima sudio je lokalni (menorijalni) sud -presude lokalnih sudova bile su konaĉne -ljudi poĉinju da se ţale na presude lokalnih sudova i traţili su da im kralj presudjuje, mada to nije bilo lako jer je bilo teško naći kralja, ići od dvora do dvora -Magna Carta Libertatum predviĊa da će kraljeve sudije suditi umesto kralja uvek na istom mestu, u Londonu u Vestminsterskoj palati -kraljeve sudije sude po pravu zemlje, sluţeći se obiĉajnim pravom -koristili su posebne ukaze (writ) -morali su da imaju nalog po kojem sude jer su sudili u ime kralja -stranka koja je smtrala da joj je uĉinjena nepravda, obraćala se kralju -onda on ocenjuje predmet na osnovu ĉinjenice koju mu je stranka iznela -ako on utvrdi da jeste nepravda uĉinjena, izdaje writ i daje ga šerifu grofovije u kojoj se spor dogaĊa -u tom writu (nalogu) kralj saopštava šerifu da je povreĊena pravda i koje pravno rešenje treba da se primeni -šerif govori stranci kako je kralj odredio da se presudi -ako ona nema primedbe, šerif je duţan da izvrši nalog -ali ako osporava kraljevu odluku, i stranka i šerif se pozivaju pred kraljev sud
18
-kraljev sudija omogućava protivstranci da izloţi ĉinjeniĉno stanje, ako stranka ispriĉa sve kako je i zapisano u nalogu, sudija će primeniti rešenje koje je izloţeno u nalogu -ako protivstranka promeni pravnu prirodu sluĉaja, onda rešenje iz kraljevog naloga više ne vaţi i sudija tada presuĊuje u ime kralja prema "pravu zemlje" -vremenom ih je bilo previše, i naloga i presuda -od 18.veka privatnom inicijativom studenata prava poĉinju da se pojavljuju godišnjaci (year books) najvaţnijih sluĉajeva (cases) -prvo pravno rešenje kod prvog sluĉaja postaje obavezno za sve buduće sluĉajeve-precedent ili presedan -kada se pojavi nov sluĉaj, sud nomira postojeći obiĉaj za budućnost -sud nije samo primenjivaĉ prava nego i stvaralac -kralj sve više upotrebljava kanonsko i rimsko pravo, pa je zato vlastela prinudila kralja da 1235. Mertonskim statutom zabrani upotrebu stranog prava, što je izraţeno maksimom nolumus leges Angliae mutare - nećemo menjati zakone Engleske -lex upotrebljen u izreci znaĉi pravni obiĉaj, a ne zakon 30. ENGLESKO PRAVO, IZVORI, ZAKONI I SISTEM PRAVIĈNOSTI *Zakoni (Statute law) -izraz statute oznaĉava pravni akt koji donosi zakonodavni organ -izraz statute law prevodimo kao zakoni -iako kralje nema zakonodavnu vlats, stvaranje prava normanskih kraljeva postaje sve intenzivnije -uporedo sa opštim pravom, nastaje paralelni pravni sistem u kojem zakoni (statuti) dobijuju sve veći znaĉaj -statutima (zakonima) nije ukidano opšte pravo, samo je menjano u pojedinim pitanjima *Sistem pravičnosti (Equity law) -opšte pravo je proţeto formalizmom jer su sudsku zaštitu imali samo zahtevi u formi tuţbe zasnovane na tekstovima kraljevskog ukaza -statuti su samo delimiĉno uspeli da izmene opšte pravo, ali nisu uspeli da ga prilagode uslovima koji su nastajali -zato se od 15.veka javlja sistem praviĉnosti -nastao kao rezultat molbi i ţalbi koje su predavane kralju, a pošto ih je vremenom bilo sve više, kralj ih je davao kancelaru na ispitivanje -kancelar je sluĉajeve ispitivao "po savesti" ili "po praviĉnosti", a ne "po pravu zemlje" -rešenja za ove sporove, kancelar je nalazio delom u prirodnom pravu (prema sopstvenom shvatanju pravde), a delom u zabranjenom rimskom pravu -kancelar je tuţenog zvao pred sud i raspolagao prinudom prema onima koji nisu hteli da izvrše njegove odluke -kancelarov sud je štitio gradsko stanovništvo i burţoaziju -sudovi opšteg prava su štitili feudalne odnose 31. STVARNO PRAVO U ENGLESKOJ -svojina u engleskom feudalnom pravu je veoma osobena i sloţena -svojina na nepokretnosti pokazuje bitne razlike izmeĊu rimskog (kontinentalnog) i common law sistema prava
19
-odnosi na zemlji zasnivali su se na sistemu drţanja (tenure, lat.drţim), jer su shvatali da niko ne moţe imati zemlju u punoj svojini -osvojivši Englesku 1066. Viljem Osvajaĉ se proglašava kraljm, sopstvenikom ĉitave zemlje -zemlja je deljena ljudima iz kraljeve okoline-ĉelni drţaoci (tenants in capite) -oni su dalje delili zemlju niţem plemstvu-srednji lordovi (mesne lords) ili posredujući zemljoposednici -podela vlastelinstva mogla se podeliti na slobodna i neslobodna -kod slobodnih je unapred odreĊen obim obaveza drţaoca -slobodna drţanja su: a) drţanja vitezova (viteška sluţba)-vršenje vojne obaveze 40 dana u godini -od 12.veka mogla se zameniti plaćenjem štitnim novcem -podrazumevale su se razne pomoći lordu (udaja ćerke, otkup iz ropstva...) b) drţanje ljudi u kraljevoj sluţbi-drţanje poseda uz obavezu vršenja sluţbe kralju v) drţanje po osnovu boţje sluţbe-konstituisana u korist crkve g) sokaţ ili sokidţ-drţanje uslovljeno radnom ili novĉanom rentom -neslobodna drţanja se ugovaraju sa davaocem drţanja (ograniĉavalo ih je lokalno obiĉajno pravo) -obiĉaj je odreĊivao vrstu tereta, a njegov iznos je ugovoren sa davaocem drţanja -neslobodna drţanja su: a) drţanje kmeta-obaveza kmeta da obraĊuje parcelu i da daje rentu lordu b) slobodan zakup prema obiĉajima-ugovara se sa lordom, ali uslovi se odreĊuju obiĉajnim pravom -od drţanja (tenure) treba razlikovati naĉin kako je odreĊeno trajanje prava sopstvenika na zemlji-estate (estejt, od lat.status) -prema vremenskom kriterijumu prava na zemlji se navode: a) Fee simple-najšire pravo na zemlju -neograniĉeno pravo -otuĊivo poslovima inter vivos i mortis causa -ustanovljava se reĉima: licu A da bude njegovo i da ga drţi on i njegovi naslednici -simple-jednostavno b) Fee tail-doţivotno uţivanje -neotuĊivo poslovima inter vivos i testamentom -titular mora da ostavi svojim potomcima nasledstvo -ustanovljava se reĉima: licu A i potomcima njegove krvi -tail-rep, pravo koje se poput repa vuĉe u istoj porodici v) Life estate i estate pur autre vie-doţivotno pravo uţivanja zemlje koje traje za neĉija ţivota ili za ţivota drugog lica -npr.lice A dobija zemlju za ţivota, ili dok je neko lice B ţivo; u prvom sluĉaju A koristi zemlju do svoje smrti, a u drugom do smrti lica B, kada pravo prestaje 32. ARABLJANSKI KALIFAT - KRATAK ISTORIJSKI PREGLED -Arabljani su narod semitskog porekla koji ţivi na prostoru Arabljanskog poluostrva 20
-do 7.veka bili su mnogobošci (idolopoklonici) -centralno arabljansko svetilište bio je grad Meka u kojem se nalazi Kaba (hram koji ĉuva "crni kamen koji je pao sa neba") -najviše mekansko boţanstvo bio je Alah, ali pored njega, svako pleme je poštovalo sopstvene idole (kumire) -poĉetkom 7.veka javlja se nova ver-islam (pokoravanje) -njen osnivaĉ je bio Muhamed (570-632) -610.Muhamedu se posredstvom meleka Dţebraila (arhanĊela Gavrila) obratio Bog (Alah) i naredio mu da propoveda -njegovi sledbenici su zapisivali ili pamtili njegove propovedi od kojih će nastati islamska sveta knjiga-Kuran -Muhamed uĉi ljude kako je Alah jedini Bog, svemoćan i svu mu se moraju pokoravati -smatra se da je Alah i ranije, pr Muhameda, prenosio ljudima svoju reĉ ali su je oni izneverili (misli se posebno na hrišćane i Jevreje-Avram, Mojsije i Isus) -Muhamed je boţji poslanik, smrtan ĉovek, nikako sin boţji jer je Bog jedan -Muhamed je od muslimana zahteva 5 osnovnih naĉela: 1. šehada-ispovedanje vere (nema boga osim Alaha, Muhamed je njegov poslanik) 2. salat-molitva, 5 puta na dan, u pravcu Meke i ĉelom dodirnuvši tle 3. zekat-davanje milostinje, kasnijeobavezni porez 4. ramazan-post, nazvan po devetom mesecu kada se posti, od izlaska do zalaska sunca 5. hadţ ili hodoĉašće-obaveza muslimana da bar jedanput u ţivotu posete Meku -on je od bogatih zahtevao da prodaju svoju imovinu i razdele je sirotinji, pa zbog toga nailazi na njegodovanja aristokratije -bio je prinuĊen da napusti Meku 16. jula 622.kada prelazi u Jatrib (kasnije nazvan Medina al Nabi-prorokov grad) -taj prelazak se naziva hidţra i od tad islamski svet raĉuna svoje vreme -posle Muhamedove smrti, Arabljanima vladaju ĉetvorica njegovih naslednika-kalifa 1. Abu Bakr (632-634) 2. Omar (634-644) 3. Otman (644-656) 4. Alija (656-661) -tada je uĉvršćena vera, a uspešnim osvajanjem je stvoreno ogrono arabljansko carstvo -za vreme ĉetvrtog vladara dolazi do sukoba i izbijanja graĊanskog rata pa se Kalifat raspada i nastaju broje sekte unutar islama (najznaĉajnije-suniti i šiiti) 33. ARABLJANSKO (ŠERIJATSKO) PRAVO -arabljanski pravni sistem je zasnovan na svetoj knjizi Kuranu -islam je postao zvaniĉna vera, naziva se šerijat (put pravovernih) -osnovi izvor šerijatskog prava su: Kuran, Suna, Idţma i Kijas -Kuran (ĉitanje, uĉenje)-sveta knjiga islama -predstavlja boţju (Alahovu) reĉ upućenu Muhamedu -zapisali su Muhamedovi sledbenici nakon njegove smrti za vreme vladavine prvog kalifa Abu Bakra, mada moderna nauka smatra da je tekst utvrĊen 933. -podeljen na 114 sura (glava) nejednake duţine -sastoje se iz nejednakog broja ajeta (stihova) -sadrţi ukupno 6360 ajeta 21
-sure nisu svrstane hronološki nego prema duţini -dele se na mekanske (objavljene pre hidţre) i medinske (posle 622.) -mekanske su kratke (ima ih 90), pune proroĉkog duha, njihove teme su postojanje jednog Boga -medinske su duge i u njima se detaljno izlaţu teološke dogme i pravni propisi -predstavlja inspiraciju duhovnom ţivotu -sadrţi pravne propise koji se odnose na: 70 na porodiĉno pravo i isto toliko na graĊansko, 30 na kriviĉno, 13-sudovi i sudski postupak, 10-drţavno pravo, 25-meĊunarodno, 10-ekonomija i finansije -Suna-obiĉaj -sadrţi dela, izreke i prećutna odobrenja Muhamedova -u poĉetku se Muhamedovo uĉenje prenosi usmeno, a kasnije se zapisuje -verodostojan zapis nekog Muhamedovog dela naziva se hadis -skup svih hadisa ĉinu sunu -hadisi stoje ispred Kurana, jer Kuran je Alahova reĉ, a hadis Muhamedova -postojalo mnogo falsifikata -najcenjenjija zbirka danas je Al-Buharijeva zbirka -Idţma-usaglašena mišljenja pravnika -Kijas-tumaĉenje po analogiji -potreba za njima je bila zbog malog broja ajeta -dolazi do neslaganja meĊu pravnicima i nastaju pravne škole 1. hanefitska osnovao Abu Hanifa u Iraku u 8.veku-dozvoljava kijas, ako osnovni izvori ne daju rešenje 2. malikitska osnovao Malik ibn-Anas u Medini-primena hadisa 3. šafitska osnovao Al-Šafi u Kairu-tvrdio da je našao sredini izmeĊu uĉenja ove prve dvojice 4. hanbalitska osnovao Ibn-Hanbal u Bagdadu-pristalica dosledne primene slova hadisa
34. VIZANTIJA - KRATAK ISTORIJSKI PREGLED -istoĉno rimsko varstvo se naziva Vizantija -naziv je nastao tako što jeprestonica carstva Konstantinopolj (Carigrad, danas Istanbul) sagraĊena na mestu stare grĉke naseobine Vizanta -stanovnici Vizantije su sebe nazivali Romejima (Rimljanima) -istoĉni deo carstva je bio gušće naseljan i privredno jaĉi -za vreme cara Justinijana došlo je do kratke restauracije, a posle njegove smrti padaju pod vlast varvara -od 7. do 9.veka nalazi se na vrhuncu moći -sredinom 9.veka izvršena je misionarska delatnost: braća Konstantin (Ćirilo) i Metodije izvršili su pokrštavanje Slovena -od 11.veka moć im slabi jer ih napadaju Turci Seldţuci na istoku, Sloveni na severu i Normani na zapadu -krstaši 1204.osvajaju Carigrad i Latinsko carstvo -teritorija Vizantije je podeljena na veći broj drţava koje se bore za prevlast, dok na Balkanu jaĉaju Bugarska i Srbija -poslednja dva veka Vizantije predstavljaju vreme opadanja jer se na njen raĉun šire Bugarska i Srbija, a sa istoka proditru Turci Osmanlije -1453.turski sultan Mehmed II Osvajĉ zauzima Carigrad 22
35. VIZANTIJSKI FEUDALIZAM -osnovi oblik zemljišnog poseda-latifundije koje su obraĊivali koloni -zbog mnogih seoba, latifundije su opustošene -dolazi do preokreta u 7.veku kada car Iraklije otpoĉinje reformu -opusteli veleposedi se dele na manje i srednje veliĉine koji se daju slobodnim seljacima -seljaci su vlasnici tih poseda i njima idu prihodi sa zemljišta, jedino su morali da plaćaju porez drţavi -ţive u seoskim opštinama, zajedniĉki koristeći šume i pašnjake -oni koji su nastnjivali pograniĉna podruĉja, imali su obavezu vršenja vojne sluţbe (parcele su im bile veće, a porez manji) -za uzvrat, morali su da idu u vojni pohod -seljaci-vojnici nazivali su se stratioti -zbog velikog broja slobonih seljaka, zaustavlja se feudalizacija u Vizantiji (drţavna kasa se napunila zbog poreskih obaveza, a ojaĉala je i odbrambena moć) -carska vlast štiti seljaĉki posed -meĊutim, poreska davanja postaju sve teţa za seljake jer su stanovnici sela, ako neki seljak napusti zemlju, morali zajedno da plate i njegov deo poreza-alilengion (porez za nekog drugog) -seljaci su teško svoj deo izmirivali, a kamoli tuĊ, pa im je jednostavnije bilo da odlaze iz zemlje -opustela imanja, drţava je davala u zakup ili prodavala -kupci seljaĉkih poseda-vizantijski veleposednici (dinati) -nekadašnji vlasnici zemlje postaju zavisni kmetovi-parici (nastaljen) -jedino je Vasilije II pokušao to da spreĉi, ali feudalizacija je nastavljena -vizantijski feudalizam se pribliţava po sliĉnosti zapadnom sistemu, kada su osnovli pronije -pronija predstavlja feudalno zemljište koje obraĊuju slobodni seljaci-parici -dobijali su ih slobodni ljudi iz dvorskih redova uz obavezu vršenja vojne sluţbe -pronija se dobijala doţivotno i nije se mogla otuĊiti -pronijar je od parika ubirao daţbine -svojina nad zemljištem bila je podeljena: drţava i pronijar 36. DRŢAVNO UREĐENJE VIZANTIJE -carska aristokratija, centralizovana i birokratizovana drţava -u prva tri veka postojali su drţavni organi još iz dominata -do 7.veka u titulaciji se koriste rimski nazivi na latinskom, a kasnije na grĉkom -na ĉelu drţave nalazio se car (do 7.veka-avgust, a od 7.veka vasilevs i avtokrator) -car ima zakonodavnu, upravnu i sudsku vlast -najkrupniji veleposednik, drţavni poglavar i vrhovni vojni zapovednik -carstvo nije bilo nasledno ali su oni sebi uzimali savladare koji su obezbeĊivali kontinuitet pojedinih dinastija -drţavne dostojanstvenike je imenovao liĉno car i oni su mu odgovarali za svoj rad -car je hteo da se nametne crkvi kao poglavar i to se naziva cezaropapizam -crkva je saĉuvala svoju samostalnost -uz cara je stajao senat (sinklit) -jedno vreme su postojala dva senata: stari u Rimu i novi u Carigradu (sa propašću zapadnog carstva, ostao je samo carigradski) -senat je formalno potvrĊivao carevog naslednika, birao novog cara uz uĉešće vojske i carigradskog patrijarha 23
-uĉestvovao je u zakonodavstvu (do kraja 9.veka dok car Lav VI u svojim Novelama ne oduzme to pravo senatu) -istupao kao vrhovni sud -sastajao se kao carev savetodavni organ -senatorski staleţ, zahvaljujući bogatstvu, postaje vodeći sloj u Carstvu -postojale su tri nejednake kategorije staleţa: clarissimi, spectabiles i illustres (najviši i najmalobrojniji) -od 6.veka senatori se na sastaju samostalno, već prilaze dvoru i stapaju se sa carskim savetomkonzistorijum (stajati mirno) -konzistorrijum i senat obrazuju carev savet-silention (senat prestaje da postoji nakon toga) -ĉinovniĉki aparat bio je podeljen na 60 ĉinovniĉkih redova i 18 hijerarhijskih titula (najznaĉajniji je logotet-prvi ministar) -drţavna teritorija je bila podeljena na pretorske prefekture, dijeceze i provincije -pograniĉna podruĉja-ezgarhati na ĉelu sa ezgarhom (civilna i vojna vlast) -car Iraklije u 7.veku uvodi tematsku organizaciju drţave -teme-vojno-teritorijalne jedinice sa upravnom, finansijskom i sudskom vlašću na ĉelu sa strategom -gradonaĉelnik-eparh (starao se o privrednom i gradskom ţivotu) -deme-versko-politiĉko-sportske grupe (dobijale naziv prema boji odeće takmiĉara na gradskom hipodromu-plavi i zeleni) -izraţave su mišljenje o politiĉkim dogaĊajima nakon izbora cara -najpoznatija pobuna dema izbila je 532.protiv Justinijanovog apsolutizma (poznata kao Nika, gr.pobeĊuj) -u 9.veku deme gube znaĉaj 37. POLOŢAJ I ULOGA CRKVE U VIZANTIJI -hrišćanska crkva u Vizantiji je bila veoma znaĉajna -crkva je stekla postepeno autonomi, verski i politiĉki faktor i imala je neku vrstu saveza sa drţavom pa nije bilo sukoba -car Konstantin se umešao u crkvene razmirice kad je osudio jeretiĉka uĉenja i tada dolazi do pitanja da li car i poglavar crkve jer su rimski carevi nosili titulu pontifrx maximus (vrhovni sveštenik), a nigde se tada ne spominje crkva kao institucija -hrišćanstvo je od samog poĉetka izgraĊivalo unutrašnju organizaciju i pretendovalo da bude autonomno u odnosu na carsku vlast -to poĉinje da istiĉe Atanasije iz Aleksandrije tvrdeći da postoje dva carstva: zemljsko, kojim upravlja car, i duhovno ili boţansko kojim upravljaju episkopi -car nema pravo da se meša u crkvena pitanja sve dok crkva nije poĉela da traţi pomoć zbog uklanjanja jeretika i tada se stvara ideja o cezaropapizmu -crkveni poglavar u Istoĉnom carstvu-patrijarh -od cara Lava I, postalo je karakteristiĉno da se prilikom stupanja na presto, kruniše i carigradski patrijarh -zbog arabljanskih osvajanja, na Istoku se nalaze tri velika hrišćanska centra: Aleksandrija, Antiohija i Jerusalim -zbog sukoba sa muslimanima, Arabljanima, i papom i ostalim katolicima na zapadu, carigradski patrijarh je uĉvrstio poloţaj i autoritet crkve -poĉetkom 8.veka dolazi do najţešćeg sukoba drţave i crkve-ikonoborstvo ili ikonoklazam 24
-ikonoborci su ljudi nekih islamskih sekti koje su uklanjale slike Hrista i ostale ikone -kriza je nastala kada se car Lav III izjasnio da je protiv ikona i naredio da se skine Hristova slika i da se okaĉi njegova -stanovništvo se podelilo na pristalice ikona-ikonofile i protivnike-ikonoklaste(ikonoborce) -njegov sin, Konstantin V, bio je prinuĊen da upotrebi vojnu intrvenciju -nakon njegove smrti, Carigradski sabor 842. dozvoljava kult ikona -carigradski patrijarh je u stalnom sukobu sa rimskim papom jer treći kanon Drugog vaseljenskog sabora 381. u Carigradu i 28. kanon Halkedonskog sabora iz 451. priznali su papi prvi poĉasni rang, ali u svemu ostlom ih izjednaĉavaju -borba za prestiţ se ispoljila i prilikom pokrštavanja Slovena i Geramana, jer nije bilo svejedno ko će imati više pristalica (Juţni i Istoĉni Sloveni-istok, a Zapadni Sloveni-zapad) -misionarska delatnost u 9.veku koju su obavili Ćirilo i Metodije -dolazi do otvorenog sukoba i do dve velike šizme (rascepa): 867. i 1054. -tako nastaju Istoĉna (pravoslavna) i Zapadna (katoliĉka) crkva 38. VIZANTIJSKO PRAVO -pošto s u oni sebe nazivali Romejima (Rimljanima), a svoje carstvo Romejskim (rimskim), i njihovo pravo se naziva rimsko pravo -njegovi glavni izvori bili su zakoni i carske konstitucije-novele -znaĉajan izvor bili su nomokanoni i povelje -sa razvojem drţave, dolazi i do prilagoĊavanja Justinijanovog prava -od 7.veka sluţbeni jezik postaje grĉki, pa se i većina zakona prevodi sa latinskog -za vreme prve Justinijanove vladavine (685-695.) donet je Zemljoradniĉki zakon koji reguliše stanje na selu -nazivan je i Slovenskim zakonom, zbog ostatka slovenskog obiĉajnog prava -sadrţi propise o zaštiti pokretnih i nepokretnih stvari, privatnoj svojini -kolektivna svojina postoji samo nad pašnjacima -u zakonu su definisani propisi o kraĊi, poljskim štetama... -Vojni zakon donet je kad i Zemljoradniĉki i govori o kriviĉnim delima i disciplinskim prestupima stratiota -Pomorski zakon-sadrţi propise o odgovornosti vlasnika broda, odrţavanju reda na brodu -car Lav III izdaje zbornik pravnih normi graĊanskog i kriviĉnog prava-Ekloga -sadrţi kratak i precizan izbor odredaba iz Justinijanovog prava i novih normi crkvenog i obiĉajnog prava -bila je zabranjena, ali su je sudovi tajno koristili -Vasilije I, makedonski vladar, hteo je da obnovi rimsko pravo i da dopuni novim odredbamaĈišćenje starih zakona (nedovršeno delo) -to delo posluţilo je njegovom sinu Lavu VI -saĉuvana su dva kraća zakona iz vremena Vasilija I 1. Prohiron, izdat izmeĊu 870. i 879. u ime careva Vasilija, Konstantina i Lava -kratki priruĉnik koji sadrţi odredbe graĊanskog, kriviĉnog i crkvenog prava -njegovi sastavljaĉi se najviše oslanjaju na Justinijanove Institucije -primenjivan je u Vizantiji do 1453., a u srednjovekovnoj Srbiji bio je poznat pod nazivom Zakon gradski 2. Epanagoga (ponovljeni zakon) izdat je izmeĊu 879. i 886. u ima careva Vasilija I, Lava i Aleksandra 25
-sadrţao je odredbe graĊanskog i drţavnog (ustavnog) prava -oslanja se na Justinijanovu kodifikaciju i na Prohiron -znaĉajna su naĉela i odredba o odnosu cara i patrijarha i o jedinstvenom organizmu drţave i crkve-to uĉenje se naziva simfonija (na slovenskom saglasje) -Lav VI Mudri je izdao najveću zbirku prava nazvanu Vasilika (gr.ta Vasilika-carski zakon) -zbirka se sastoji od 60 knjiga, odnosno 6 tomova -pravni propisi o jednoj materij se nalaze na jednom mestu -od 10.do 13.veka dopunjen je komentarima koji su nazvani sholije -Šestoknjiţje-privatna zirka u 6 knjiga -delo solunskog sudije Konstantina Armenopula iz 1354. -obuhvata graĊansko i kriviĉno pravo -korišćena u mnogim slovenskim zemljama (ne u Srbiji) -kao znaĉajan izvor prava, javljaju se u 10.veku povelje-dodeljuju se manastirima -ako su bile snabdevene zlatnim peĉatom, nazivane su hrisovulje
TREĆI DEO 1. GRAĐANSKO DRUŠTVO - POJAM I NASTANAK -srednjovekovno društvo zamenjuje novo, graĊansko ili burţoasko društvo zasnovano na jednakosti svih ljudi pred zakonom i kapitalističkim odnosima u proizvodnji -ta promena se dogaĊala od 16.do 20.veka na nejednak naĉin -preokret izveden pomoću burţoaskih revolucija (Francuska-radikalan karakter, Engleskakompromisan) -postoje drţave u kojima ih nikada nije bilo ali se tu dugo zadrţao feudalan odnos (Austrija, Nemaĉka, Rusija, Turska)-kraj 19. poĉetak 20.veka -prva burţaoska revolucija je izbila u Nizozemskoj u 16.veku -njihov nosilac je bio graĊanski staleţ ili burţoazija -na nastanak graĊanskog društva uticalo je više znaĉajnih dogaĊaja: 1. -u 14. i 15.veku u Italiji se razvija renesansa (preporod)-teţnja za obnovom klasiĉne kulture (graĊanski staleţ teţi da ukine preostale feudalne odnose) -oslanjajući se na neposredan odnos prema ĉoveku (humanizam), renesansna misao je revolucionarno uticala na celokupan društveni i duhovni ţivot Evrope -razvija se ĉovekov individualizam 2. -teţnja obnove crkve-reformacija -javlja se u crkvenim redovima, meĊu sveštenstvom -najznaĉajniji reformatori: Dţon Viklif u Ĉeškoj, Martin Luter u Nemaĉkoj i Ţan Kalvin u Francuskoj i Švajcarskoj -bilo je više dogaĊaja za poĉetak reformacija (humanizam i renesansa; otkrivanje Amerike; pronalazak vatrenog oruţja...) ali se zvaniĉno smatra da je povod za reformaciju Luterova akcija (zloupotreba i nemoral u vrhovima crkve, pljaĉkanje vernika od strane Rima, prodaja oproštaja greha-indulgencija) -Luteru je bilo jasno koliko sve to slabi moć Nemaĉke, pa je istakao na crkvi u Vitenburgu 95 teza kojima je zahtevao reformu crkve -njegove pristalice-protestanti -pristalice pape i katolicizma onovali su protivreformaciju u borbi protiv Lutera
26
-najveći uticaj meĊu svim Luterovim sledbenicima imao je Ţan Kalvin, ĉije su se pristalice u Francuskoj nazivale hugenoti, a u Engleskoj i Škotskoj prezbiterijanci i puritanci -prema njegovom uĉenju, bog je svakom ĉoveku unapred odredio poziv pa je zato svaki pojedinac bio duţan da uspehom u svom radu dokaţe da je boţji izabranik -smatralo se da radni dan treba da traje 16-18 sati jer se time ispunjava boţji zahtev -njegova crkva sa sedištem u Ţenevi imala je republikansku organizaciju -kalvinistiĉka crkva se širila svuda gde je bilo kapitalizma i gde se burţoazija borila za vlast sa feudalcima -Tridestogodišnji rat (1618-1648)-sukob reformatora i protivreformatora, okonĉan Vestfalskim mirom 1648. kojim je priznata ravnopravnost katoliĉke i luteranske veroispovesti -reformatori su preveli Bibliju sa latinskog na narodne jezike pa ona postaje dostupna širokom krugu ljudi -reformacija je imala verski karakter ĉiji predstavnik bila crkva, ali u njenoj srţi su i socijalne, ekonomske i politiĉke teţnje, što pokazuje i seljaĉki ustanak pod voĊstvom Tomasa Mincera -na razvoj kapitalistiĉkih odnosa su uticali i otkriće Amerike i pomorskog puta do Indije, razvoj manufakture i trgovine -graĊanstvo od 16.veka postaje ekonomski najjaĉi staleţ u feudalnim drţavama 2. GRAĐANSKO DRŠTVO - OSNOVNA SVOJSTVA -graĊansko društvo se zasniva na ravnopravnosti svih ljudi pred zakonom -ukidanje vezanosti za zemlju, staleška podeljenost i neravnopravost -to je sve bio razlog zašto su mnogi narodni slojevi stali na stranu graĊanske klase, protiv plemstva -burţoaski sistem nije ukinuo eksploataciju, ona se sad vrši samo pomoću ekonomske prinude -to znaĉi da kapitalisti ne primoravaju radnike administrativnim putem da rade, nego njih na to tera ekonomska nuţda, glad jer oni ne raspolaţu sredstvima za proizvodnju, već samo radnom snagom koju prodaju kapitalistima na trţištu -dominira robnonovĉana privreda (novac postaje najmoćniji ĉinilac) -trţište na kome vlada zakon ponude i potraţnje je osnovni regulator kapitalizma u prvoj fazi burţoaskog društva -ta faza je obeleţena slobodnom konkurencijom kapitalista u industriji i trgovini, a njena suština je izraţena sa dve kratke izreke koje je formulisao Vensan de Gurne: 1) lassez faire (ĉita se lese fer-pustite da se ĉini, proizvodi) 2) laissez passer (ĉita se lese pase-pustite da prolazi, da se prodaje) -to je omogućilo kapitalistima da slobodno prodaju robu na trţištu -uloga drţave je da samo obezbedi odgovarajuće uslove i da se ne meša u to šta će se proizvoditi i šta će se prodavati 3. BURŢOASKO PRAVO -naglašava pravnu jednakost svih ljudi bez obzira na njihov poloţaj u društvu -proglašeno je da se zakoni jednako primenjuju na sve ljude -mada je princip jednakosti u praksi doveden u pitanje kada su proglašeni principi neograniĉenosti privatne svojine i prava ugovaranja -dolazi do velikog razvoja prava u novonastalim drţavama i zato dolazi i do razvitka klasiĉnih grana prava (graĊansko i kriviĉno), ali nasaju i neke nove izdvajajući se od već postojećih grana prava (trgovaĉko, radno pravo...) 27
-razvija se meĊunarodno pravo, privatno i javno -meĊunarodno javno pravo-reguliše odnos izmeĊu drţava kao subjekata -meĊunarodno privatno pravo-reguliše imovinsko-pravne odnose pojedinca sa inostranstvom -osnovni pravni izvori u burţoaskom društvu postaju zakonici ili kodeksi (obimni zakoni koji regulišu ĉitave pravne oblasti) -zbog intenzivnog zakonodavnog rada, razvijaju se pravne nauke zbog ĉega nastaju pravne škole (otvaraju se pravni fakulteti, izlazi veliki broj ĉasopisa iz oblasti prava) 4. ENGLESKA UOĈI BURŢOASKE REVOLUCIJE -smrću kraljice Elizabete I, gasi se dinastija Tjudora -na presto dolazi Dţems I iz škotske dinastije Stjuart -izazvao je brojne sukobe jer je bio ubeĊeni apsolutista i njegovi pogledi na politiku su se znatno razlikovali od interesa engleskog graĊanstva -u unutrašnjoj politici najveći problem je predstavljao verski sukob izmeĊu anglikanaca i katolika -kralj je inaĉe smatran vrhovnim poglavarem crkve, ali crkva u Dţemsu I vidi pobornika vodeće uloge crkve u drţavi -dolazi do nastnka mnogih sekti zbog nezadovoljstva: najradikalniji su bili nezavisni (independenst) i puritanci (engl.pure-ĉist) -stekli su veliki broj pristalica meĊu srednjom i sitnom burţoazijom -proganjao ih je Sud Visoke komisije -sukobi sa parlamentom su nastavljeni i za vreme vlade njegovog sina, Ĉarlsa I -parlament je uvek isticao svoja istorijska prava, pozivajući se na Magna Carta Libertatum -1628.nije hteo da izda novĉana sredstva za rat sa Francuskom pa je izdata Peticija o pravima kojom je to trebalo biti regulisano -kralj je pod pritiskom potpisao Peticiju, ĉime je ona postala zakon mada on je u praksi nije poštovao jer je ona traţila pristanak parlamenta za davanje milostinje, plaćanje poreza -parlament je izglasao rezoluciju kojom se proglašava neprijateljem slobode Engleske svako ko ne poštuje versko ubeĊenje -kralja je tada raspustio parlament koji nije sazivana narednih 11 godina -zbog ustanka u Škotskoj, kralj saziva parlament 1640.ali ga raspušta posle tri nedelje zbog obnovljenih optuţbi na raĉun kralja (tzv.kratki parlament) -ali zbog poraza u ratu sa Škotskom, kralj je bio prinuĊen da već iste godine opet sazove parlement (tzv.dugi parlament) -dugi parlament je pruzeo mere protiv kralja i izaziva tzv.Veliku optuţbu u kojoj se navode sve povrede prava -Ĉarls I je upao u parlament sa namerom da uhapsi sve voĊe opozicije ali je pretrpeo neuspeh i morao je da se povuĉe iz Londona -obe strane su poĉele da se pripremaju za borbu, koja otpoĉinje 1642.i taj dogaĊaj oznaĉava poĉetak engleske graĊanske revolucije (u engleskoj istoriji se naziva GraĊanski rat) 5. REVOLUCIJA U ENGLESKOJ -kada je otpoĉeo oruţani sukob, u kraljevom taboru su se nalazili predstavnici aristokratija i crkve, a na strani parlamenta nalazili su se burţoazija, novo plemstvo, radnici i seljaci (pripadnici sekt-prezbiterijanci, independenti i puritanci) -prve dve godine rata pokazale su nadmoć kraljeve vojske 28
-preokret nastaje kada na ĉelo vojske parlamenta dolazi sitni plemić Oliver Kromvel -on je reorganizovao vojsku -kraljeva vojska je pretrpela poraze -kralj je 1646.pobegao u Škotsku, ali su ga oniizruĉili Englezima -kralj je osuĊen na smrt i pogubljen je 1649. -Kromvel je oĉistio parlament od svih protivnika (tzv.krnji parlament) i u njemu izglasao ustavni akt Instrument vladanja ili Kromvelov ustav (prvi i poslednji pisani akt u Engleskoj) -zakonodavna vlast pripada parlamentu i šefu drţave (lodru protektoru, kako se zvala Kromvelova titula) -izvršnu vlast je vršio lord protektor sa Drţavnim savetom -biraĉko pravo su dobili samo imućni graĊani 6. RESTAURACIJA I "SLAVNA REVOLUCIJA" U ENGLESKOJ -Kromvela je nasledio njegov sin Riĉard ali je posle godinu dana smenjen jer nije bio dobar vladar kao njegov otac -parlament je presto ponudio sinu Ĉarlsa I, Ĉarlsu II i njegovim dolaskom je izvršena restauracija dinastije Stjuart -Ĉarls II obećava opštu amnestiju, versku toleranciju i poštovanje postojećih svojinskih odnosa -dolazi do sukoba izmeĊu kralja i parlamenta jer kralj favorizuje katolike -pod pritiskom parlamenta bio je prinuĊen da potpiše Zakon o ispitivanju vere 1673. po kome je samo pripadnik anglikanske crkve mogao da zauzima visoke drţavne poloţaje -u parlamentu se ubrzo izdvajaju dve grupe, od kojih će kasnije nastati politiĉke partije: -torijevci (eng.razbijaĉ)-smatrali sebe pripadnicima plemstva, bili su pristalice jaĉanja kraljevske vlasti na raĉun parlamenta -vigovci-pripadnici burţoazije i novog plemstva koji su stajali u opoziciji prema kralju -Viteški parlament-kralj sa torijevcima se bori protiv vigovca, proganja sve protivnike dinastije Stjuart -posle 19 godina, vigovci dobijaju većinu u parlamnetu i ozakonili su ĉuveni ustavni dokument o zaštiti liĉnosti pod nazivom Habeas Corpus Act -izvršne vlasti su prilikom hapšenja nekog lica morali da pokaţu sudijin nalog za hapšenje, u suprotnom, ta osoba je bila osloboĊena, a izvršni organ koji ga je hapsio, kaţnjavan je -sud je bio duţan da ispita razloge hapšenja i da donese rešenje po kom zadrţava ili pušta na slobodu osumnjiĉenog (sa ili bez jemstva) -u sluĉaju oslobaĊanja, ta osoba nije mogla biti opet uhapšena zbog iste stvari, a osoba koja ga je uhapsila, kaţnjavana je -ista kazna je vaţila i za sudiju koji bi odbio da izda nalog -ovaj ustavni akt ostao je u Engleskoj do današnjih dana -Ĉarlsa II nasleĊuje Dţems II koji je objavio 1687. Deklaraciju o opraštanju kojom se dozvoljava katolicima da vrše vojne i graĊanske funkcije -tim potezom kralj gubi podršku anglikanskih sveštenika i torijevaca -vigovci uklanjaju kralja sa prestola, a presto nude njegovom zetu Viljemu Oranskom -kralj napušta zemlju i taj dogaĊaj iz 1688-89. se naziva Slavna revolucija jer nije bilo prolivanja krvi -kada je Viljem Oranski došao na presto, donet je Zakon o pravima kojim je krlaju bilo zabranjeno da donosi i ukida zakone bez saglasnosti parlamenta, nema pravo da kontroliše vojsku i sudove, finansije su bile u rukama parlamenta, koji je sazivan jednom u 3 godine 29
7. USTAVNA MONARHIJA U ENGLESKOJ -Engleska je postala nakon Slavne revolucije prva ustavna monarhija na svetu -ustavnost je uvedena istorijskim dokumentima koji su sadrţali propise ustavnog karaktera: Magna Carta Libertatum, Peticija o pravima, Habeas Corpus Act, Zakon o pravima...) -Zakonom o pravima, parlament stiĉe nadmoć nad kraljem -stvorena je parlamentarna vlada, a kralj je bio reprezentativni šef drţave ("kralj vlada, ali ne upravlja") -Zakon o nasleĊivanju 1701. donet je Oranski i njegova ţena Marija nisu imali potomke i time je regulisano pitanje nasleĊivanja prestola, utvrĊeno je i da uz svaku odluku izvršne vlasti, pored kraljevog potpisa mora da stoji i potpis njegovog ministra -ministra je imenovao kralj, ali je on bi oodgovran parlamentu -kralj koristi pravo veta, odnosno odbija potvrdu zakona Gornjeg i Donjeg doma -dolaskom hanoverijske dinastije (1714) razvija se parlamentarni sistem -ministri su bili redovni ĉlanovi parlamenta i stvoren je poloţaj prvog ministra -ministri poĉinji biti odgovorni sami za svoj rad, a odgovarali su Donjem domu, ne kralju -prvi hanoverijski vladari Dţordţ I i Dţordţ II bili su Nemci i slabo su govorili engleski jezik pa su retko prisustvovali sednicama -izveštavo ih je prvi ministar o dešavanjima na sednicama , što je praktiĉno znaĉilo da je izvršna vlast prešla na prvog ministra -1742.prvi ministra Robert Volpol daje ostavku u parlamentu jer većina u parlamentu nije bila za njegove politiĉke mere -po tradicionalnoj navici, koja se više poštuje od zakona, to je postalo uobiĉajno, da kada se ne uţiva poverenje parlamentarne većine, daje se ostavka -vladu bira ona stranka koja ima većinu u parlamnetu -ustani propis je obiĉaj, a ne pisani zakonski ili ustavni propis -donošenjem Zakona o uniji 1707. došlo je do ujudinjenja sa Škotskom-Velika Britanija -od 1800.se prisajedinjava i Irska-Ujedinjeno kraljevstvo 8. NASTANAK SAD -1606.engleski kralj Dţems I dao je povelju za trgovinu i kolonizaciju severnoameriĉkim oblastima -oni su 1607.osnovali prvo naselje u Novom svetu-Dţemstaun -najveći broj kolonista stizao je iz Engleske koje su verski ratovi primorali da napuste stari kontinent -oko 1690.u kolonijama je ţivelo oko ĉetvrt miliona stanovnika, a najveća naselja su bili Boston, Filadelfija i Njujork -kolonijama je bilo zabranjeno kovanje novca, odreĊeni artikli su se mogli izvoziti samo u Englesku (duvan, šećer, pamuk), na uvoz ameriĉkih proizvoda se plaćala velika carina, a iz Evrope se roba mogla prevesti samo na britanskim brodovima -Zakon o peĉatima 1765.koji je doneo britanski parlament, nailazi na ogorĉenje kolonija jer je uvedeno da svi dokumenti i ugovori moraju imati poreski ţig -u Novoj Engleskoj (naziv šest kolonija-Konektikat, Roud Ajlend, Masaĉutests, Nju Hemšvir, Vermont i Mejn) je 1765. osnovana Organizacija sinova slobode -Deklaracija o pravima Amerikanaca-odbacuju se svi porezi i proglašava bojkot britanske robe 30
-ukinut je Zakon o peĉatima, ali je donet Taunsendov zakon kojim je oporezivan izvoz papira, stakla, olova i ĉaja iz Velike Britanije u Ameriku -dolazi do Bostonskog pokolja kada je poginulo 5 Amerikanaca -najveću grešku je naĉinila britanska vlada kada je htela da pomogne istoĉnoindijskoj kompaniji koja je imala finansijske teškoće -kompanija je imala velike koliĉine ĉaja, a vlada joj je dozvolila da se taj tovar ukrca, opremi u kolonije i proda uz minimalno plaćanje ameriĉke carine -tako bi Amerikaci dobili ĉaj po niţoj ceni, a istoĉnoindijska kopmanija bi stekla monopol na trţištu -kolonisti su to shvatili i uplovili su u bostonsku luku i sav tovar pobacali u more 1773. i to se naziva Bostonska ĉajanka -Britanci su odgovorili zatvaranjem bostonske luke -1774. je odrţan Prvi kontitnentalni kongres u Filadelfiji gde je većina bila za kompromis sa Velikom Britanijom -meĊutim, dolazi do sukoba kod gradića Leksingtona ĉime je otpoĉeo Rat za ameriĉku nezavisnost -1775.je otpoĉeo Drugi kontinentalni kongres u Filadelfiji na kojem je Dţordţ Vašington imenovan za vrhovnog komandanta armije -poslat je zahtev kralju Dţordţu I da se sukob reši mirnim putem ali on je koloniste proglasio pobunjenicima i poslao vojsku da uguši ustanak -na predlog Tomasa Dţefersona usvojena je Deklaracija o nezavisnosti 4.jula 1776. kojom je 13 ameriĉkih kolonija pstalo nezavisno i slobodno -Deklaracija o nezavisnosti je sadrţala: politiĉka jednakost (ne za Crnce), narodni suverenitet, pravo na revoluciju, neotuĊiva prava ĉoveka-na ţivot, slobodu i teţnju za srećom -konstituisane su Sjedinjene Ameriĉke Drţave -u prvim godinama rata britanska vojska je bila bolja, ali vremenom ameriĉke trupe stiĉu iskustvo -kada je posredstvom Bendţamina Frenklina na stranu SAD-a stala i Francuska, Britanci su prinuĊeni na kapitulaciju 1781. -mirovnim ugovorom u Parizu 1783. Velika Britanija je priznala nezavisnost SAD 9. USTAV SAD OD 1781.GODINE -Drugi kontinentalni kongres je 1777. usvojio preambulu i 13 ustavnih Ĉlanova o konfederaciji i trajnoj zajednici koje su drţave ĉlanice ratifikovale 1781. -time je stupio na snagu prvi ameriĉki ustav u kojem je prvi put upotrebjen naziv Sjedinjene Ameriĉke Drţave -konfederativni oblik drţavnog ureĊenja -republikanski oblik vladavine -svaka drţva zadrţava suverenitet, slobudu i nezavisnost -drţave su bile ujedinjene radi odbrane od spoljnog neprijatelja -obrazovano je zajedniĉko telo-jednodomni Kongres (sve drţave sa najmanje 2, a najviše 7 poslanika) -delegacija svake drţave je u Kongresu imala jedan glas, poslaniĉki imunitet i slobodu govora -u periodu zasedanja, Kongres je birao Komitet drţava -Kongres je odluĉivao: o ratu i miru, sklapanju meĊunrodnih ugovora, kovanju novca, zajmovima, budţetu, organizaciji vojske, sporovima meĊu drţavama...
31
10. USTAV SAD DO 1787.GODINE -Ustav od 1781. je predvideo labavu vezu izmeĊu drţava ĉlanica, pa su vodeće politiĉke snage SAD razmišljale o novom ustavu sa ĉvršćim oblikom povezanosti -ustav je donet 1787.a stupio je na snagu iduće godine i na snazi je i danas -sastoji se iz 7 velikih ĉlanova ili paragraha -SAD su pretvorene u saveznu drţavu ili federaciju -republikanski oblik je zadrţan -organizacija vlasti je zasnovana na principu podele vlasti koju je formulisao Šarl Monteskje u svom delu O duhu zakona (odvojena je izvršna - Predsednik, zakonodavna - Kongres i sudka vlast - Vrhovni sud) *Predsednik je šef drţave, predsednik republike -vrhovni organ izvršne vlasti -na taj poloţaj moţe biti izabran bilo koji drţavljanin SAD-a sa navršenih 35 godina ili priroĊeni drţavljanin koji je u SAD-u najmanje 14 godina -prvi predsednik bio je Dţordţ Vašington koji je posle drugog mandata odbio treću kanditaturu i tako je sproveden ustavni obiĉaj da se moţe biti izabran dva puta uzastopno -izuzetak je Frenklin Ruzvelt koji je bio izabran i treći i ĉetvrti put jer je on bio predsednik tokom II Svetskog rata (22.amandmanom od 1951. je ograniĉen mandat na dva puta) -predsednik sebi bira saradnike koji su njemu odgovorni-sekretari -bira se preko naroĉito izabranih izbornika-elektora -svaka drţava daje onoliko elektora koliko ima polaniĉkih mesta u oba doma Kongresa (ĉlanovi Kongresa ne mogu biti elektori) -predsednik postaje onaj koji prikupi veći broj elektora -predsednik ima pravo da zakljuĉuje meĊunarodne ugovore i vrhovni je komandant vojske -ima pravo da imenuje sudije Vrhovnog suda, uz pristanak Senata -ima pravo suspenzivnog veta (ako predsednik u roku od 10 dana od izglasavanja zakona odbije da potpiše i proglasi zakon, on se vraća na razmatranje u Kongres; ako se za isti zakon ponovo izjasne dve trećine poslanika, zakon stupa na snagu bez obzira na predsednikov veto) -pomaţe mu potpredsednik, koji se bira zajedno sa predsednikom za isti mandatni period -ako predsednik umre ili podnese ostavku, potpredsednik stupa na njegov poloţaj i vrši funkciju do isteka mandata *Vrhovna zakonodavna vlast pripada Kongresu koji se sastoji iz dva doma: Predstavniĉkog (bira se svake druge godine, u sastav ulaze svi zastupnici koji su biraĉi svih drţava tako što se njihov broj odreĊuje srazmerno broju stanovnika, odnosno biraĉa te drţave) i Senata (svaka drţava šalje po dva delegata, mandat traje šest godina, a jedna trećina njih se bira svake druge godine) -da bi zakon bio izglasan, mora biti prihvaćen u oba doma, a predsednik mora da ga potpiše i proglasi -Potpredsednik je predsednik Senata, ali on glasa samo u sluĉaju jednake podele glasova -Senat ima uticaj u spoljnoj politici *Vrhovni sud, najviši sudski organ -do 1869. se sastojao od 6, a od tada od 9 doţivotno imenovanih sudija -najviša sudska instanca -prvostepeni sud (kada se u sporu pojavi strani diplomata ili drţava ĉlanica) -nastupa i kao ustavni sud, mada to nije predviĊeno ustavom -svaka drţava ĉlanica ima svoj ustav koji je u skladu sa saveznim (federalnim) 32
11. USTAVNI AMANDMANI -prvih 10 amandmana je usvojeno 1789. poznati pod nazivom Zakon o pravima -ima ih ukupno 27 ali prvih deset su najvaţniji -1-zabrana ustanovljavanja religije, slobode govora, štampe, sakupljanja i podnošenja peticija -2-pravo na nošenje i posedovanje oruţja -3-zabrana smeštanja vojnika u privatnim kućama -4-zabrana neopravdanih pretresa i oduzimanja liĉnih predmeta -5-pravo na praviĉan sudski postupak -6-pravo na brzo suĊenje i pravo na odbranu -7-porotno suĊenje -8-zabrana prekomernih kaucija i izricanja surovih kazni -9-zabrana da se prava Ustavom doneta, narušavaju tuĊa prava -10-garancija da sva prava koja nisu preneta na federaciju, budu preneta na drţave -amandmani 13, 14 i 15-ukinuto ropstvo, dato pravo graĊanstva svim licima roĊenim u SAD, biraĉko pravo bez obzira na boju koţe, rasu ili status -amandmanom 18-zabrana alkoholnih pića -26-sniţenje starosne granice na 18 godina -27-nijedna zakon kojim se poveĉaju naknade koje dobijaju ĉlanovi Kongresa ne moţe biti primenjen na ĉlanove Kongresa u sazivu koji ga je izglasao 12.FRANCUSKA - STANJE U KRALJEVINI UOĈI REVOLUCIJE -graĊanska revolucija u Francuskoj poĉela je 14.jula 1789.za vreme vladavine Luja XVI iz dinastije Burbona -najvaţnija revolucija u svetu jer je srušila feudalizam u potpunosti -pre revolucije, plemstvo i sveštenstvo su bili vladajući staleţi (imali su velika imanja i politiĉka prava) -sitno plemstvo i niţe sveštenstvo nalazilo se na ivici siromaštva -treći staleţ su ĉinili seljaštvo i graĊanstvo -seljaci su pre revolucije imali liĉnu slobodu koju gube zbog ogromnih daţbina, a graĊanstvo predstavlja najjaĉi ekonomski sloj i teţili su politiĉkoj vlasti -izraz svojih zahteva nalaze u delima velikih mislilaca koji napadaju i feudalno drštvo: Volter, Monteskje, Ruso, Didro -u 18.veku Francusku je pogodila teška ekonomska kriza -Tirgo, kontrolor finansija Luja XVI, preuzima niz finansijskih mera, od kojih je jedna bila da plemstvo i sveštenstvo poĉnu da plaćaju poreze, da bi se smanjili rashodi dvora -plemstvo i sveštenstvo su bili nezadovoljni zbog toga pa su ga smenili -njegov naslednik Neker je isto nastavio pa su i njega otpustili -neuspeh Tirgoovih reformi je izazavo nezadovoljstvo graĊana -da bi umiralo nezadovoljno stanovništvo, vlada vraća Tirgoove reforme -skupština notabla (najvišeg plemstva i sveštenstva) je sazvana da bi dala saglasnost na reforme, ali pošto se plemstvo i sveštenstvo nisu saglasili da svi poĉnu da plaćaju porez, kralj saziva Skupštinu staleţa ili Opšte staleţe 13. SKUPŠTINA STALEŢA I POĈETAK REVOLUCIJE -poĉela sa radom 5.maja 1789. 33
-postavilo se pitanje kako će se glasati: kralj i povlašćeni staleţi su hteli da se odluke donose po principu jedan staleţ jedan glas, a graĊanstvo se zalagalo za pojedinaĉno glasanje (jedan ĉovek, jedan glas) -pošto kralj i plemstvo nisu hteli da popuste, treći staleţ se 17.juna 1789. proglasio Narodnom skupštinom -kralj pokušava da ih spreĉi sa daljim radom onemogućavajući im redovne prostorije, ali oni se snalaze -kralj je ipak morao da im popusti i staleţi su se sastali u punom msastavu 27.juna 1789. i nazvali se Ustavotvorna skupština -kralj je i dalje nastavljao da ih raspusti i uz pomoć vojske pa je podigao ustanak i srušio kraljevski zatvor Bastilju -osvajanjem Bastilje poĉinje revolucija u celoj Francuskoj -Ustavotvorna skupština donosi odluku O definitivnom ukidanju feudalnog reţima na osnovu koje i donet i zakon -najpoznatiji akt Ustavotvorne skupštine je Deklaracija o pravima ĉoveka i graĊanina od 26.avgusta 1789. -deklaracijom su proglašeni sloboda, jednakost, neprikosnovensot -francuski plemići su uz pomoć Austrije, Rusije i Pruske organizovali kontrarevoluciju -posle dve godine rada donet je ustav 3.septembra 1791. -Francuska je postala ustavna monarhija sa podelom vlasti na izvršnu-kralj, zakonodavnuskupština i sudsku-sudovi -ustavu je prethodila Deklaracija ĉoveka i graĊanina -ukinute su feudalne privilegije, a naglašava se najviši autoritet zakona -skupština-jednodomna -donosi zakone, utvrĊuje budţet, odreĊuje poreze -zakonske predloge podnosi kralju koji moţe da odbije saglasnost, ali njegovo odbijanje ima suspenzivni karakter -kralj ima izvršnu vlast -on je neprikosnoven, ima vrhovnu konadu nad vojskom, vodi spoljnu politiku i proglašava zakone -svaki kraljev akt je morao da ima primapotpis ministra -sudska vlast je nezavisna, uraĊena po principu višestepenosti 14. ZAKONODAVNA SKUPŠTINA I ŢIRONDINSKI KONVENT *Zakonodavna skupština -1.oktobra 1791. se sastala Zakonodavna skupština koja je brojala 745 poslanika -krajnja desnica poslanika je smatrala da je donošenjem ustava postignut cilj revolucije -jakobinci su smatrali da revolucija još nije završena -ubrzo se odvajaju predstavnici krupne burţoazije-ţirondinci -Francuska obajvljuje rat 1792. Austriji i Pruskoj -na komandnim poloţajima su i dalje bili plemići zbog kojih je Francuska trpela poraze -jakobinci u noći 9. i 10.avgusta 1792. na ĉelu pariskog naroda, zauzimaju dvor i hapse kralja i kraljicu -skupština donosi odluku o sazivanju Nacionalnog konventa i svrgavanju kralja *Žirondinski konvent
34
-nacionalni konvent u kom su ţirondinci imali većinu, sastao se 20.septembra 1792. i doneo odluku o proglašenju republike -politiĉka borba izmeĊu jakobinaca i ţirondinaca je bila sve ţešća -ţirondinci su se zalagali za oĉuvanje monarhije, a jakobinci za kaţnjavanje kralja -nekoliko meseci kasnije, pogubljen je kralj, a zatim i kraljica -ţirondinci su se udruţili sa rojalistima i izvršili pokolj jakobinaca 15. TEROR -period od 2.juna 1793. do 27.jula 1794. kada su u Konventu imali većinu jakobinci, naziva se Teror ili Jakobinska diktatura -24.jula 1793. jakobinci su doneli ustav pod nazivom Montanjarski (dobio naziv po poslanicima koji sede gornjim redovima; fr.montagne-planina) -ustavu je prethodila Druga deklaracija ĉoveka i graĊanina -uvodi se opšte i neposredno pravo glasa -zakonodavno telo je jednodomno (donosi zakone i dekrete) -izvršnu vlast vrši Izvršni savet od 24 ĉlana (svake godine se obnavlja polovina) -ustav je usvojen, ali je njegova primena odloţena -graĊani uvode teror, a Konvent je doneo Dekret u sumnjivim licima i tako otpoĉinje Jakobinski teror -Konvent-najviši drţavni organ -upravu vrše dva odbora: Odbor javnog spasa i Odbor javne bezbednosti -ropstvo je ukinuto -mnogi su bili nezadovoljno jakobinskim terorom, pa dolazi i do sukoba meĊu njima i tada je pogubljen jedan od istaknutih voĊa-Dantona što im je poljuljalo ugled i njima i njihovom voĊi Robespjeru -sklopljena je zavera protiv jakobinaca 9.termidora (27.jula)1794. kada je doneta odluka da se uhapse i pogube jakobinske voĊe (Termidorski prevrat) 16. TERMIDORSKI KONVENT, DIREKTORIJUM I KONZULAT *Termidorski konvent i Direktorijum -ograniĉena je vlast Odbora javnog spasa i prenesena na 16 odbora Konventa -ţirondinci su izradili novi ustav 22.avgusta 1795. -zakonodavna vlast ima dvodomno zakonodavno telo sastavljeno od Veća starih (potvrĊuje ili odbacuje odluke ovih drugih) i Veća pet stotina (pravo zakonodavne inicijative i pretresanje zakonskih nacrta -izbori su dvostepeni -za oba biraĉka tela je predviĊen imovinski cenzus -izvršnu vlast vrši Direktorijum od 5 ĉlanova (direktora) koje bira zakonodavno telo -svake godine biran je jedan novi ĉlan -vlast Direktorijuma nije bila ĉvrsta -1799.dolazi do prevrata koji je izvršio Napoleon Bonaparta *Konzulat -umesto Direktorijuma, uvedena je izvršna komisija od tri ĉlana koja je dobila ovlašćenja privremene vlade -prvobitni nacrt ustava izradio je Sijejes ali ga je Napoleon odbacio na naĉinio sam novi ustav poznat kao Ustav iz godine Osme 35
-na ĉelu izvršne vlasti nalazi se prvi konzul (Napoleon), a uz njega su još dva konzula koja imaju ulogu savetodavca -prvi konzul je predstavnik Francuske, sklapa ugovore i objavljuje rat, imenuje ministre, ĉinovnike i oficire -postoji još drţavnih organa: Drţavni savet, Zakonodavno telo, Tribunat i Senat -Senat ima pravo da donosi senatus consulta-odluke ustavnog karaktera -plebiscitom od 1802. Napoleon je proglašen za doţivotnog konzula -konzul moţe sebi da odredi naslednike i pravo ratifikovanja ugovora -proširenje vlasti prvog konzula okonĉano je odlukom Senata iz 1804. kojom je Napolen Bonaparta proglašen naslednim carem Francuza 17. PRVO CARSTVO, RESTAURACIJA I JULSKA MONARHIJA *Prvo carstvo -drţavno ureĊenje Francuske posle 1804.se zasnivalo na Ustavu iz godine Osme i senatskim odlukama iz 1801. i 1804. -velika carska zvanja-dobijali ĉlanovi Napoleonove porodice -visoki carski sluţbenici-stajali ispod ovih prvih -drţavni savet-tajnu ulogu je imao i nalazio se na vrhu carskog saveta -administrativni aparat je bio centralizovan -car imenuje ĉlanove Senata (štite ustav i kontrolišu ustavnost) -od 1804.do 1814.Francuska je sa gotovo celom Evropom vodila ratove -pokoreno stanovništvo se okrenulo protiv francuske uprave -katastrofalan pohod na Rusiju 1812. i poraz u bici kod Lajpciga 1813. prinudili su Napoleona da 1814. abdicira i da ode na ostrvo Elbu *Restauracija -nakon Napoleonovog pada, vratila se dinastija Burobona sa Lujem XVIII i taj period od 1814. do 1830. naziva se Restauracija -Luj XVIII je izdao 4.jula 1814. Ustavnu povelju -zakonodavnu vlast imaju Kralj, Dom perova i Dom poslanika (kralj ima zakonodavnu inicijativu) -u Dom perova ulaze perovi (fr.ravnopravni) -Dom poslanika se bira dvostepenim izborima uz visok imovinski cenzus -izvršnu vlast ima kralj preko ministarskog saveta -1815. Napoleon se na kratko vraća na vlast i izvršava izmene Dopunskim aktom od 22.aprila 1815. -posle Napoleonovog konaĉnog pada maja 1815. kod Vaterloa reakcija uzima maha -izborni zakon iz 1820. daje izborno pravo samo malomm broju plemića i graĊana -kada je na vlast došao 1824. Šarl X donet je niz reakcionarnih zakona -nezadovoljstvo vladavinom Šarla X je nastalo kada je doneo 6 uredbi koje su protivreĉile Ustavnoj povelji i onemogućile svaku politiĉku aktivnost -otpor burţoazije ovim poveljama doveo je do Julske revolucije 1830. *Julska monarhija -definitivno zbaĉeni Burboni -narodni slojevi su bili za ponovno uvoĊenje republike -na vlast je došao Luj Filip koji se Francuzima predstavio kao "karlj-graĊanin" -njegova vladavina se naziva Julska monarhija 36
-osnovi drţavnog ureĊenja poĉivali su na izmenjenoj Povelji iz 1814. 18. DRUGA REPUBLIKA, DRUGO CARSTVO I TREĆA REPUBLIKA -ustankom koji je izbio 23.februara 1848.otpoĉela je Februarska revolucija -Luj Filip je zbaĉen sa vlasti, a Francuska je ponovo proglašena republikom (Druga republika) -ustav Druge republike donet je 4.novembra 1848. -demokratska, jedinstvena, nedeljiva -istiĉu se principi slobode, jednakosti, bratstva -suverenitet pripada narodu -graĊanima se garantuju graĊanska prava i slobode -zakonodavnu vlast ima skupština -bira se opštim, neposrednim izorima i tajnim glasanjem -ukinut je cenz -biraĉko pravo imaju svi punoletni muškarci koji imaju graĊanska i politiĉka prava -izvršnu vlast ima predsednik republike koji se bira na 4 godine -podnosi skupštini zakonske predloge, brine se o zakonima, zakljuĉuje i ratifikuje ugovore i imenuje ĉinovnike -drţavni savet-organ koji imenuje narodna skupština -za predsednika republike izabran je 10.decembra 1851. Luj Napoleon, sinovac Napoleona -2. decembra 1851.je izvršio drţavni udar (raspustio skupštinu i drćavni savet) -proglasio je novi ustav i uzeo vlast u svoje ruke (samo forma je ostala republikanska) *Drugo carstvo -carstvo je formalno proglašeno senatskom odlukom 7.novembra 1852. i Luj Napoleon je postao car kao Napoleon III -heto je da spreĉi ujedinjenje Nemaĉke pod voĊstvom Pruske pa je Prusima objavio rat -Francuzi su izgubili u bici kod Sedana i opet je proglašena republika (Treća republika), car je bio prinuĊen da abdicira *Treća republika -rat sa Pruskom je završen i potpisan je mir -izbila je pobuna pariskog satnovništva u Parizu pod nazivom Pariska komuna -ona je ugušena, Nemaĉka se povukla iz Francuske, ali su Francuzi morali da plate ratnu štetu -ustav Treće republike donet je 1875. i sastojao se iz tri osnovna usatvna zakona: Zakon o organizaciji vlasti, Zakon o organizaciji Senata i Zakon o odnosima javnih vlasti -vrhovni organi vlasti bili su Skupština, Senat i Predsednik republike 19. GRAĐANSKO PRAVO U FRANCUSKOJ -do kodifikacije graĊanskog prava doći će u Napoleonovo vreme 1804. -revolucionarno zakonodavstvo stvorilo je pretpostavke za izgradnju pravnog sistema (neprikosnovenost privatne svojine i sloboda ugovora) -prvi i najznaĉajniji zakonik je ĉuveni GraĊanski zakonik (Code civil), ili Napoleonov zakonik (Code Napoleon) od 1804. -nacrt zakonika sastavila je komisija od 4 pravnika: Troše, Portalis, Bigo de Preame i Malvil -sadrţi samo graĊanskopravne norme u uţem smislu -ima 2200 ĉlanova i deli se na uvodnu glavu i tri knjige -najvaţnije mesto u zakoniku ima pravo svojine -u braĉnom pravu je zadrţan graĊanski brak koji se zakljuĉuje pred graĊanskim ĉinovnicima 37
-porodica je u vlasti muţa -pre braka se moţe sastaviti ugovor, a ako nema ugovora, imovina ţene pripada muţu -muţ ima samo obavezu da izdrţava ţenu -razvod je dopušten, ali ţena moţe da napusti muţa smao ako dovede ljubavnicu u kuću -deca su u vlasti oca do punoletstva i bez njegove saglasnosti ne mogu da napuste kuću niti da se venĉaju -u naslednom pravu proširena su prava do 12 stepena srodstva -postojala su odreĊena ograniĉenja testamentom -zaveštalac je mogao da raspolaţe odreĊenim delom imovine, zavisno od toga koliko ima dece -ako nema zakonskih naslednika, imovina prelazi na supruţnike -priznata vanbraĉna deca imaju ograniĉeno pravo nasleĊivanja -ugovor predstavlja uslov i pravni izraz robne proizvodnje -stranke imaju punu slobodu u pogledu sadrţine ugovora -ugovor sklopljen po zakonu, postaje zakon za stranke -GraĊanski zakonik je pisan jasnim i lepim stilom i izvršio je ogroman uticaj na zakonodavstvto -1806. donet je Zakonik o graĊanskom parniĉnom postupku, a 1807. Trgovaĉki zakonik 20. KRIVIĈNO PRAVO U FRANCUSKOJ -neke odredbe iz Deklaracije o pravima ĉoveka i graĊanina zasnivaju se na ideji pravnika Bekarije da je zakon jednak za sve i svako se smatra nevinim dok se ne proglasi krivim -prvi Kriviĉni zakonik je donet 25. septembra 1791. -sadrţi: 1. opšti deo-pravilo o srazmernosti kazne uĉinjenom delu 2. posebni deo-kazna utvrĊena u apsolutno odreĊenoj visini, što nije omogućivalo sudiji da sam odredi kaznu -kriviĉna dela se dele na delikte protiv javnog poretka i protiv privatnih lica -snaţnu kriviĉno-pravnu zaštitu je dobila svojina -kriviĉno zakonodavsto je kodifikovano u Napoleonovo vreme kada su doneti 1808. Zakonik o kriviĉnom postupku i 1810. Kriviĉni zakonik (materija rasporeĊena u 4 knjige) -zakonik utvrĊuje trostepeno kriviĉno sudstvo koje odgovara i podeli kriviĉnih dela na prekršaje, istupe i prestupe -uz sud stoji prokuratura-organ javne optuţbe (sudska policija i organ koji vrši nadzor)
38
