Pedagogija Psihologija

PEADAGOGIJA ± KRITIKA I STVARALAKA ZNANOST O ODGOJU Pedagogija je znanost o odgoju. Savremeni odgoj u koli sve vie u zadatak da mlade osposobljava za samoodgoj i stjecanje znanja (samouenje) i da im pomogne da bolje upoznaju sebe, svjesnije oblikuje svoje odnose prema drugim. kolska pedagogija se konstituirala kao posebna nauka 70-ih godina XX vijeka.

PEDAGOGIJA U SISTEMU ZNANOSTI Pedagogija prouava fenomen odgoja u najopenijim odrednicama. Kao znanost u odgoju, pedagogija je povezana s mnogim znanostima i njihovim disciplinama,  posebno s onima koje prouavaju djeiji tjelesni i psihiki razvitak. Didaktika je opa znanost o nastavi, a kako se odgoj najveim dijelom odvija putem nastave, to je  posebno znaajna znaajna povezanost kolske pedagogije pedagogije sa ovom naukom. Antropologija je nauka o ovjeku. Za kolsku pedagogiju su bitni podaci o ovjeku kao prirodnom  biu (fizika antropologija), njegovom povijesno-kulturnom opstankku kao drutvenog bia (socijalna antropologija), kao i sagledavanje biti ovjeka u odnosu prema svijetu (filozofska antropologija). Pedagogija je posebno povezana sa kulturnom antropologijom ( ta je kultura, kako nastaje, odnos izmeu linosti i kulture).

Kibernetika je nauka o najopijim zakonima upravljanja. Ona utvruje jedinstvene sisteme upravljanja i time povezuje postojea znanja o prirodi, drutvu i ovjeku. PEDAGOGIJA -NAUKA O ODGOJU

E l i (grk i: oikos ± dom, prouavan j kue) prouava meodnose ivi bia i n ji ove sredine, uti a j ivi bia na sredinu, kao i same sredine na iva bia. E l i  je mlada nauka ko ja ui o radu, istrau je kako ov jek utjee na rad, stvara proi vode a istovremeno i kako rezultati rada utiu na ov jeka. i im l i  je izrazito mlada nauka. Prouava r tve, kako se posta je r tva i ko je su m jere da do n ji ne doe. Pedagoke disci pline: kolska pedaagogi a ± prouava sve sastavnice odgo ja d jece od ranog d jetin jstva pa do  punoljetstva obi el ska pedagogi a ± prouava odgo j u obitelji predkolska pedagogi a ± odgo j d jece do polaska u kolu visokokolska pedagogi a se bavi problemima u odgo ju na visokokolsko j nastavi u ko jo j se  pr i prema ju edukator i za odgo jni rad u koli i vr tiu domska pedagogi a ± prouava odgo j u uv jetima domskog ivota i rada d jece/uenika povi es pedagogi e ± istrau je odgo j u prolosti surdopedagogi a (odgo j gluhonijemih) tiflopedagogi a (odgo j slijepih) oligof renopedagogi a (odgo j d jece sa intelek tualnim smetn jama u razvo ju) ortopedagogi a (odgo j d jece sa tjelesnim oteen jima i nedostacima) logopedi a (odgo j d jece sa smetn jama u razvo ju) pedagogi a slobodnog vremena integrativna pedagogi a (star iji naziv defek tologija) komparativna pedagogi a industri ska pedagogi a soci alna pedagogi a pededeutika f eministika pedagogi a

PE

KAO NAUKA (SAETAK)

R ije pedagogija dolazi od grke r ijei Äpadagogos³ to znai ona j ko ji vodi dijete. ETAPE U RAZVOJU PEDAGOKE TEORIJE: 1.

 Refleksije u odgo j u u ant ik o poeziji  ± razdoblje do V stoljea p.n.e.

2.  P edagog ijsk a t eor ij a u ant ik o j  fil o z o fij a

Pitagora u Kretonu (Italija) organizu je kolu ± internat Sof isti ± svak i ov jek moe postati f ilozof ako se ui i odga ja Protagora ± za uen je su potrebne sposobnosti i v jeban je Osnovna metoda ov jek sam sebe spozna po mudracima je : Ma jeutika Ironija Ironijom se dovodi sugovornik do pogrenih sudova a ma jeutikom odnosno sugestivnim pitan jima do  pravilnih zak ljuaka. Odgo jni sistem obuhvata: Prekskolsk i odgo j Elementarna kola od 7 godina Palestra od 17-20 godina Dublje izuavan je nauke 20-30 godina 30-35 godina f ilozofsko obrazovan je

 Ar istot el ± poli ti k a i o odgo j u

Razliku je tjelesni, moiralni i intelek tualni odgo j. Dijeli ov jekov odgo j na : d jetin jstvo d jeatvo mladenatvo zrelost Odgo jni sistem dijeli se na: obiteljsk i do 7 godina dravna kola od 7 ± 14 godina nauni od 14 -21 godine 3 . Osamostaljivan je pedagoga humanista

Michel Montaigne ± ESEJ Erazno Rotterdamsk i ± POHVALA GLUPOSTI Tomas Morus i Tommaso Campanella ± UTOPIJA Jan A. Komensky ± DIDAKTIKA John Lock ± MISLI O ODGOJU an ak Rousseau - EMIL ILI O ODGOJU Heinr ich Pestalozzi ± KNJIGA ZA MAJKE 4 .  Autonomij a u ra zvo j u pedagog ijske z nanost i 

Imanuel Kant, Johan Fr iedr ich Herbar t i d jela Opa pedagogija.

5 .

 Ra z doblje r ef ormne pedagog ije

Pravci: f ilozofska pedagogija, socijalna, individualna, eksper imantalna. Zadaci pedagogijske znanosti 1.  Na osnovu prouavan ja odgo jne stvarnosti pronalazi i otkr iva zakonitosti na podru ju od± do i nauno ih razvrstava u sistem i pedagoku praksu 2.  Na temelju pedagogijsk ih spozna ja postavi cilj i zadatak odgo jnog rada, da to znatno odredi i organiozu je d jelovan je naraciolnijim oblicima, metodama i fak tor ima i tako unapreu ju odgo jnu d jelatnost 3. Da znanstveno vrednu je rezultate postignute na podru ju pedagoke teor ije 4. Da razvija i usavrava pedagogijsku metodologiju 5. Da se kor iste rezultati drugih znanosti ± interdisci plinarno povezivan je

PE AGOGIJSKA TEORIJAI PRAKSA Pedagogija istrau je i prouava zakonitosti odgo ja i obrazovan ja a zakonitosti posto je i d jelu ju u odgo jno j stvarnosti, u praksi odgo ja i obrazovan ja. Pedagoka teor ija je potek la iz prakse i mora jo j sluiti. Bez te na jtjenije povezanosti s odgo jnom  praksom pedagogijska teopr ija posta je apstrak tna i bespredmetna.

 Rever  zi bil nost t eor ije i prakse U pres jeku teor ije i prakse nalazi se uenik kao potencijalna stvaralaka linost koa se stalno razvija, mijen ja i napredu je pod utjeca jima ko ji se vre izvamna pomou odreenih sadra ja, obliak i metoda i sredstava odgo jnog i obrazovnog d jelovan ja.

RAZ OJ PE AGOGIJE -

-

-

 P rv  obi tna z a jednica (besk lasno drutvo, odgo j nije posebno podru je rada, prvi uitelji iskusni starci i ene, prvo profesionalni odga jatelj nazivao se umi a)  Robovl asnik o drut vo (dolazi do osva jan ja plemena i poveavan ja bogatstva, pokoreni su

 pretvarani u robove a pob jednici robovlasnici, obiteljsk i odgo j otac-sin, star iji-mlai brat, mu-ena) K ina ± osnova odgo ja etika, svak i graanin mogao stjecati znan je Hindusi (Indija) ±  jogai meditacija, na jrazvijenije kole svenike Egi pat ± sveenik im kolama unoeni i sv jetovni elementi, poetak medicine Grka ± prednost tjelesnom nad intelek tualnim Spar ta ± vo jnik i odgo j Atena ± trgovaka ar istrokacija, kola demokratska, cilj odgo ja je kalokagatia ±  jedinstvo ljepote i dobrote R im ± pod utica jem grkog odgo ja, elementarne i gramatike kole, uitelji imali dravne  plae F eudal no drut vo - Obuhvaa doba sredn jeg vijeka, cilj odgo ja vitez: snaan, lijepo i v jet ratnik, nakon toga vei bro j crkvenih kola ± katedralne kole, nakon toga se otvara ju cehovske kole (trgovake, magstrati, pomorstvo, graiteljstvo)  K api talist ik o drut vo ± svi ljudi ima ju pravo na kolovan je ali pod jela kola na one za  buroaziju (gimnazije, sveuilita) i za siromane (zanatske kole, proizvodne itdd...)  S ocij alist ik o drut vo ± kolska naobraznba pr istupana svim slo jevima drutva, kolovan je i studiran je besplatno

Teori e razvoja ov jekove osbnosti i shvatanje odgoja  Neke teor ije naglaava ju vanost nasljedn jih fak tora, nasljea. Zovu se nat ivist ike t eor ije .  Nativistika teor ija ob jan java ov jeka d jelovan jem unutran jih, uroenih, genetsk ih fak tora. U genima je zapisan programa Änasljea³ ija je nasljedn ja informacija DNK. T eor ij a empi ri z ma nagalaava ulogu odgo ja i sredinsk ih fak tora na formiran je linosti ov jeka. T eor ij a k onverg encije naglaava s jedin jen je (konvergenciju) naslijeenij dispozicija i utica ja odgo ja i okolinsk ih fak tora.

RAZ OJ OVJEKA I OBRAZOVANJE LINOSTI  gra ivan j u d   P orod ica ± mod el u iz   jeije osobnost i 

Obitelj j temeljna drutvena jedinica, prv ai osnovna ivotna za jednica. Utemelju je se na za jednikom ivotu u krvnim srodstvom povezanih osoba, na jee roditelja i d jece, a mogu posto jati i drugi lanovi.

Roditelji su pr imarni u odgo ju d jeteta. N jihovi odnosi pr ivlae pozornost d jeteta. Oni ih promatra ju,  pr ihvaa ju i oponaa ju, te tako izgrau jusvo je socijalne stavove i formira ju navike rada. U lo   ga ma jke i oca

U ranom d jetin jstvu ma jk a je na jvaniji i na jutjeca jni odga jatelj. Ve u prvim m jesecim aivota dijete  prepozna je ma jin glas i razliku je ga od ostalih glasova. Ma jka je prva osoboa ko ja sa d jetetom razgovaram pr ia mu, ita i ob jaan jva to ga zanima.  Nakon tree godine dijete se osamostalju je a u tom procesu mu na jvie pomae ma jka. Ma jin na j blii suradnik i pomaga ko ji sa n jom mora dijeliti sve napore i odgovornosti pr i ostvar ivan ju odgo jne funkcije jeste d jetetov otac i n jezin brani drug. Otac mora biti stalno u dodoiru sa d jetetom, mora promatrati n jegov razvo j i pomagati mu u trenucima kada mu je to potrebno.

Uloga ma jke i oca u ivotu d jeteta meudsobno se upot pun ju ju. Obitelj je pot puna, odnosno u ko jo j dijete dobiva ono na j bolje od oba roditelja, presudna je na arzvo j d jeteta u kompletnu individuu, ko ja e se spremno integr irati u drutvo i ko ja e dopr inijeti n jegovom odran ju. Obi te  ljsk a kli ma i n jezi n ut ica j na odgo j d   jece  L j ubav je potreba svih ljudsk ih bia, ena i mukaraca, star ijih i mlaih, ali je na jvie potrebna d jeci

zbog n jihove nesamostalnosti i ovisnosti o roditeljima. Brak i ljubav su meusobno povezanifenomeni, te dsbi brak zaista uspio mora se temeljiti na zrelo j,  pravo j i istinsko j ljubavi meu branim parovima.  P otomst vo je uv jet ljudskog, te samim time i roditeljskog opstanka. Roditelji se radu ju roen ju svo je d jece, br inu se on jima, podiu ih i odga ja ju. L judsku egzistenciju omoguu ju potomci, a osigurava ju je zrele za brak i obiteljsk i ivot sposobne osobe ke spremno pr ihvaa ju ulogu odgovorni h rod it   elj a.  Ad ekvatna obi te  ljsk a atmosfera osim svo jih temeljnih preduv jeta podrazumijeva i zadovoljen je niza uv jketa kako bi d jelovan je obiteljskog odgo ja na dijete bilo pot puno i uinkovito.  S kl adni  odnosi  meu lanovima obitelji temeljni su uv jeti ko ji osigurava ju stabilnost obitelji, te ugodnu i por ijatnu atmosferu za n jene lanove.  P edago ka   k ul turai  z r el ost rod i te  lj a vr lo je bitna za uspostavljan je adekvatne obiteljske atmosfere. D jeca iji su roditelji man je obrazovani d jelu ju povueno i izolirano. Zbog man jkavosti pedagoke kulture i nezrelosti roditelja, mogu se javiti razni odgo jni problemi, kao to su slijepa roditeljska ljubav, postavljan je d jeci previsok ih zahtjeva i pretjerana strogost. Zadovoljen je z dravst veno ± hi  g ijenski h i pr ehrambeni h potr eba uvelike ovisi o ekonomskom statusu roditelja, jer zbog niih mater ijalnih pr iman ja d jeca se esto slabo hrane i odijeva ju, to moe uzrokovatiman ju ot pornostd jeijeg organizma i esta oboljen ja.  Domolj ublje i r eli   g ijsk o opr ed   jeljen je d jece u sk ladu je sa shvatan jima roditelja. D jeca im v jeru ju, slijede ih, te spremno pr ihvaa ju svak i n jihov stav i miljen je. Oblici suvr emenog obi t eljsk og ok ru en j a  POT   P UNE OBI TELJ  I ±  P otpuno obi te  ljsk o ok ru en je podrazumijeva oba roditelja i d jecu ko ji ive

u za jednikom domainstvu.

 NE   E OBI TELJ  I  - N e potpuna,  jednorod it   eljsk a obi t elj na jee  POT   P UNE, JEDN O RO D I TELJ  SK 

se sasto ji od ma jke i d jece, jer se pr ilikom razvoda braka d jeca i na j bro jnijim slua jevima dod jelju ju ma jci a r  jee ocu (u 10% slua jeva). U takvim obiteljima uvijek nedosta je jedan odga jatelj sa svo jim specif inim d jelovan jem.  R AZV  EDENE OBI TELJ  I  SA R AZ  DVO JEN OM DJEC OM  ± Brak  je kao institucija sve man je  pr ivlana za mlade parove. Danas je mnogo slobodnija nego ranije. Obitelji gd je su d jheca razdvo jena mora ju omoguiti meusobno kontak tiran je i druen je svo je d jece.   R A N   A DOP T I   A OBI TELJ  ± Adoptirano obitel jsko okruenje ine brani par i posvo jeno jedno ili vie d jece. Na jvei usp jeh posvo jenog d jeteta postie se ako ga brani par adoptira u predkolsko j dobi. O UH  I  L I  MA   EH   A U OBI TELJ   I  ± U modernom drutvu esti su slula jevi da roditelji ponovo ene ili uda ju, te n jihovo dijete dalje odga ja osoba ko ja nije n jihovbiolok i roditelj. D jeca razliito regira ju na novog roditelja. Jedno je sasvim sigurno, a to je da novi lan u obitelji zahtijeva mnogo za jednikog razumijevan ja, tolerancije i odr ican ja. ULOGA ODGAJATELJA/UIITELJA U POTICANJU DJEIJEG KREATIVNO RAZVOJA D jeci treba omoguiti da budu kreativna. Dijete na svijet dolazi s kreativnim kodom ko ji posebice dolazi do izraa ja u vr tiko j skupini d jece i kod uenika I razreda osnovne kole. U koli se gubi kreativnost. Kreativna energija se kr ije u svakom ov jeku. L judi se meusobno razliku samo po vrsti, opsegu i intenzitetu stvaralak ih potencijala. Mlade za budunost treba pr i premati i u pogledu metoda i tehnika ef ikasnog uen ja kako bi se osposobili za c jeloivotnoobrazovan je ko je e im biti kor isno kada postano radno ak tivni. Posebne sadra je prua kreatologija ± znanost o stvaralatvu ko jim se mladi educira ju da znan ja stjeu stvaralatvom za stvaralatvo.

Odgo j  z a vr ijednosnu buduno st 

Za vr ijednosnu budunost mlade treba na vr ijeme pr i premati. Na jracionalnije e se pr i premiti stvaralatvom za stvaralatvo, u emu svak i odga jatelj i uitelj ima neproc jen jivu ulogu. Odgo j je dugotra jan i sloen proces ko ji podrazumijeva edukativne strategije ko je e omoguiti svakom po jedincu da u nekom podru ju ostvar i svo j individualni maksimum. Stvaralatvo se naalost jo uvijek nenam jerno sputava i u obitelji i u koli. Kod roditelja ko ji sputava ju kreativnost, vlada nepov jeren je u d jeije dispozicije i sposobnosti da se moe razvijati u sk ladu sa svo jim interesima i eljama. Kod odga jatelja je drugi slua j, n jima nedosta je potrebna edukacija za stvaralatvo, to znai da nosu dovoljno osposobljeniza zapaan je st varal ake li nost i,  a samim time nisu u mogunosti tu linost na vr ijeme uk ljuiti u stvaralak i  proces ko ji bi doveo do st varal ak og r ez ul tata (produk ta, d  jel a, i na).  K re  at ivno bu en je d jeteta je osnovi smisao odga jateljevog d jelovan ja i za jendik ih ak tivnosti u

odgo jno j skupini. Dijete i odga jatelj nemogu biti kreativni, ako tu kreativnost ne pronau u sebi.  Z a bolje upo z navan je d   jeije g ra zvo j a

Odga jatelj i uitelj treba dobro poznavati d jeiji psihof izik i razvo j da bi mogli kreativno d jelovati. Na razvo j d jeteta utjee obitel j, odnosno obiteljsko por ijek lo i kola ko ju pohaa.  Naa suvremena shvaan ja su usm jerena prema cilju odgo ja ko jim se trai odga jan je sk ladne osobe ko ja e moi ostvar iti svo j i nd ivi dual ni maksi mum. Uz ove vr ijednosti mlade treba osposobljavati za  profesionalnu razvo j i za svijet rada ko ji ih oeku je po zavretku kolovan ja. A svijet rada ima nove kr iter ije ko ji bitno razliku ju od onih iz prve polovice proloh vijeka kada je dominiralo znan je. Odgo j u k onekstu odgo j a  z a st varal at vo

D jeiji kreativni razvo j, a time i ulogu odga jatelja/uitelja, treba dovesti u kontekst ireg okruen ja u ko jem se nalazi odgo j na organiz acij a. Profesionalna kompetencija posebno karak ter izira odga jatelja/uitelja kao voditelja kreativnih  potencijala d jece/uenika u svo jo j odgo jno j skupini. Tabela: Sedam fak tora ko ji potiu d jeiji kreativni razvo j

VOENJE 1. Profesionalna kompetencija 2. Za jednika vizija 3. Oek iva jui pros jek 4. Kontekst okoline 5. Proc jene napretka 6. Vr ti/kola kao organizacija 7. Par tnerstvo

STVARALATVO Potican je otvorenosti Kolaborativno uen je Individualni maksimum Istraivan je Inicijalno i f inalno m jeren je Kreativno kao stav Za jednica odga jatelja/uitelja, d jece/uenika i roditelja

T ehnok rat ski mod el  je okrenut prolim odgo jnim strategijama u ko jima se prefer iralo memor iran je

gotovih podataka i uen je oponaan jem i dr ilom, dok stavaralak i odgovaralegitimnim interesima roditelja, d jece i ire drutvene za jednice, a temelji se na stvaralatvu kao imanentno j potrebi mladih za ivot u novom drutvu.  S tv  aral aki mod el  je otvoreni sistem za utjeca j okoline na organizaciju stvaralakog d jelovan ja, interpersonalno stvaralako komuniciran je i interak tivno d jelovan je heterogenih sub jekata u edukativno-kreatologijskom procesu.  S uradniki m pl anom odga jatelj/uitelj pokazu je roditeljske za jednice u realizaciji kreativnih sadra ja u odgo jno j skupini.  K orporat ivni pl an oznaava veu par tici paciju roditeljske za jednice u realizaciji kreativnih sadra ja u odgo jno j skupini.

V an jski k ont ekst oznaava poetni utica j na razvo j organizacije opred jeljne za stvaralatvo. Unutran ji k onekst se def inira kao star tna vr ijednost i dispozicija za stvaralake ak tivnosti,

 prvenstveno u strunim i matrer ijalnim resursima.

ODGOJNI PROCES  Li nost i  odgo j (psi hol o ke t eor ije li nost i )  -

Linost je drutveno-pedagok i zadana Ostvaru je se tokom odgo jnog procesa kroz odgo jna podru ja Osnovna odgo jna podru ja (tjelesni, moralni, intelek tualni, estetsk i, radni i stvaralak i odgo j)

 Z re  l u li nost obilje ava j u bro j na lj ud sk a svo jst va k ao: -

Odnos prema sei, drugima, v jer i, narodu, domovini, duhovnim i mater ijalnim vr ijednostima

 Dva su na jvanij a sub jek ta odgo j nog d   jel ovan j a: -

Odga janik ± ona ko ji se odga ja Odga jatelj ± ona j ko ji je odgovoran za rezultate svog i d jeijeg odno jnog rada

Odgo j ni proces podra z umijeva st   jecan je: -

Znan ja, umijea, moi, pr ihvatan je, htijen je, adekvatno d jelovan je.

 et i ri  su osnovna podruj a k ro z k o j a se ost varu je odgo j i obra z ovan je:

A. Racionalno podru je (znan je, shvatan je-koliina obratzovan ja), kognitivno podru je B. Emocionalno podru je (pogledi, uv jeren ja, stavovi), afek tivno podru je C. Voljno podru je ((ljudsko ponaan je i d jelovan je) ± konativno podru je. Tu je i  psihomotor iko d jelovan je.

TE ELJNA ODGOJNA PODRUJA Temel jna odgojna podru ja: T jelesno Moralno Radno Estetsko Intelek tualno Stvaralako Ova podru ja su u jedno na jobuhvatniji temeljni zadaci odgo ja s ciljem mnogostranog razvo ja linosti: Zadaci odgo ja dijele se na: a) Mater ijalne  b) Funkcionalne c) Odgo jne Bilo ko ji od n jih kada se ralani dobije se pet zadataka: a. Usva jan je znan ja  b. Formiran je v jetina i navika c. Razvo j temeljnih f izik ih i psihik ih osobina d. Oblikovan je pozitivnih osobina linosti

ORALNI ODGOJ

M

Moralni odgo j je temelj svakog demokratskog i humanog drutva. U humanom drutvu ov jek  je osnovna vr ijednost. Izgraivan je demokratskog drutva podrzumijeva sveopa nasto jan ja raznovrsnih drutvenih fak tora u utjeca ju na mlade. Moral je skup po jmova o dobru i zlu ± sistem drutvenih normi i obia ja, pravila, pr inci pa i i deala ko ji reguliu meusobne odnose meu ljudima. Obilje ja: A. L judska kategor ija ± nema morala izvan ov jeka i drutva B. Ima progreesivan razvo j u histor iji C. U antagonistik im odnosima i moral je takav D. Ima karak ter istine tra jne ljudske vr ijednosti E. Ima opeov jeanske karak ter istike

ETIKA Etika je f ilozofska disci plina ko ja prouava moral. N jen zadatak  je da ob jansi bit morala, n jegovo  pro jek lo, smisao i znaen je za drutveni ivot. MORAL ± regulira odnose meu ljudima ETIKA ± prouava moral i unapr  jeu je ga MORALNI ODGOJ ± podrava i ostvaru je moral  E  P  ROCE   SMISAO I ET   AP   SA MO R A LN OG FO R MI  R A NJ  A

Smisao je u formiran ju moralnog shvaan ja, uv jeren ja i navika, da ov jek misli, os jea i postupa u sk ladu s dunostima Etape: a. Formiran je moralne spozna je  b. Formiran je moralnih uv jeren ja c. Formiran je moralnog ponaan ja i d jelovan je

 SV   R H  A MO R A LN OG DJELOVA NJ  A

SVRHA - cilj je formiran je slobodne, humane i moralne linosti ± pr ihavtan je opeljudskog morala.

 ZA D AC  I  MO R A LN OG DJELOVA NJ  A

1. 2. 3. 4. 5.

Upoznavan je morala i n jegove teor ije Usva jan je moralnih stavova, formiran je uv jeren ja Formiran je navika moralnog ponaan ja i d jelovan ja Odgo j pozitivnih osobina volje i karaltera  N jegovan je smisla za etike vr ijednosti

 SA D R   A J  MO R A N OG O DGO J  A

SADRAJ ± sistem pr inci pa i n jima odgovara juihmoralnih normi, lkategor ija i pravila MORALNI PRINCIPI ± temeljni zahtjevi, dunosti i kvalitete ko ji se pozitivno vrednu ju u jednom moralnom sistemu.

ORALNI PRINCIPI (NAELA) 1. Odgo j u duhu humanizma 2. Pr i preman je za porodini ivot 3. Pr i preman je za drutveni ivot 4. Odgo j u duhu patr iotizma (domoljublja) 5. Odgo j u duhu meunarodnog razumijevan ja 6. Formiran je pozitivnih odnosa prema radu 7. Formiran je pozitivnog odnosa prema mater ijalnim i duhovnim vr ijednostima

M

TJELESNI ODGOJ T jelesni odgo j je funkcija uvan ja zdravlja. Svrha je pravilan tjelesni razvo j, unapreen je zdravlja,  podizan je ope tjelesne sposobnosti i harmonian razvo j linosti. Temeljne ljudske d jelatnosti su: Zdravlje Moral Estetika Istina Rad Sposobnost cr ta i karak ter istika Izgraivan je volje Svrha tjelesnog odgo ja je da u koordinaciji odgo jno-obrazovnih ak tivnostiomoguu optimalan svestran razvo j po jedinca. Oitu je se u br izi za pravilan tjelesni rast i razvitak u ouvan ju zdravlja i jaan ju organizma.  P si hol o ke osobi ne su: Snaga Brzina Razvo j Moralni intelek t Izdrljivost Spretnost Volja, estetika U vjet i pr i rodni h i ni te  lj a: Sunce Zrak  Voda  Z adaci t   jelesnog odgo j a su : Zdravstveno-higijensk i Obrazovno-intelek tualni Odgo jno-etik i Rekreativno-stvaralak i

INTELEK TUALNI ODGOJ Osnovna pitan ja: Po jam intelek tualnog odgo ja Pitan jai sadra j intelek tualnog odgo ja Zadaci intelek tualnog odgo ja  Bi tne k omponent e i nt elek tual nog odgo j a su: -

Znan je V jetine  Navike Sposobnosti Stvaralatvo

 Realiz acij u sadra j a i nt eletual nog odgo j a prat im   o k ro z : Ope obrazovan je, Struno obrazovan je i odgo j, Sadra je tehnikog i proizvodnog odgo ja i obrazovan ja

ESTETSKI ODGOJ Platon je tvrdio da u tom sk lopu estetskog odgo ja ova nauka ne donosi kor ist. Estetsk i odgo j je ouvan je, doivljavan je i vrednovan je lijepog. Estetsk i odgo j je ope obrazovnii ope kulturni, um jetnik i odgo j je u funkciji profesionalnog obrazovan ja. T emelj ne postavke est et sk og odgo j a -

Potreba (drutva i individualna) Mogunost za razvo j estetskog smisla i sposobnosti Dunost kole i drutva da razvija ova j odnos

 S vrha est et sk og odgo j a je u razvijan ju i oblikoan ju smisla za estetske vr ijednosti, u u voen ju potica ja

i os jea ja za lijepo, u formiran ju i n jegovan ju estetskog odgo ja uenika kao kra jn ji cilj.

RADNI ODGOJ ov jek  je u svo jo j biti produk tivan stvaralako bie. Razvo j ov jeka ide uporedo s n jegovim stvaralatvom. Rad je osnova ivota i bitno odreu je ov jeka kao ljudskog bia. Osnovni pokazatelj ov jekove vr ijednosti jeste n jegov rad i stav prema radu. Radne stvaralake sposobnosti treba uiti.

SUTINA RADNOG ODGOJA : Razvijan je interesa i volje za rad,  N jegovan je ljubavi za rad i prema radnom ov jeku, Razvijan je potrebnih radnih navika, Usva jan je opih, tehnik ih i radnih kultura i ostvaren je radne atmosfere u kui, porodici i koli, Pravilno shvatan je inteletualnog rada; razvo j tehnike i tehnik ih sadra ja. Sastavni dio dogo ja i obrazovan ja ± svuda u svijetu posto ji radno, prak tino obrazovan je i tehnik i odgo j.  N OV   NE  M   ET O DE U  R A DN O-TJELE  S   N OM O DGO JU: OS  -

Demonstracija, Metoda prak tinih radova, Metoda razgovora, Metoda rada s tekstom i izlagan jem, Metoda recepcije.

PORODINI (OBITELJSKI) ODGOJ Prva opa za jednica ene i mukarca, a kao posljedica togai d jece. - Poslije ± porodica krvnog srodstva ±  isk ljuen je predaka i potomaka (iz spolnog open ja) - Porodica panalua ± usk ljuu je brau i sestre - Porodica jednog para Jo uvijek  je jedino pouzdani roditelj ma jka, zbog ega se srodstvo rauna po n jo j matr ijarhat. Monogamna brana veza ± poetak nove faze u razvo ju porodice. U danan je vr ijeme Zakonom o braku reguliu se odnosi suprunika. Zakonom o odosima izmeu roditelja i d jece se pravno reguliu te relacije. PORODINA DINAMIKA I KOHEZIJA U RAZVOJU Odnos prema d jeci bio je razliit kroz histor iju, u patr ijarhalno j porodici, otac kao star ijeina usm jeravad jeiji ivot i sudbinu ± suprotno je razvo ju d jeije psihe.

Karak ter istike porodinog ivota: Porodica je ralitvno zatvorena intimna grupa Ten ja ka konzervativnosti porodinog ivota kola i porodica reverzi bilno d jelu ju jedna na drugu. P osebno je bi tno jed in   st veno d  jel ovan je rod it   elj a u odgo j u.

PR EDKOLSKI ODGOJ Prema Frobelu odgo j d jeteta treba biti u sk ladu sa etir i d jeije instik tivne ten je (nagona):  Nagon za rad  Nagon za saznan je Um jetnik i nagon Religiozni nagon  Ra zvo j d  jet eta se obi no d ijeli na : Rano d jetin jstvo do 2-3 godine (razvo j ula i pokreta i n jega d jece) Sredn je d jetin jstvo do 7.godine ( jai razvo j ula, poin je prvi odgo j, razvo j govora kroz igru, um jetnik i rad i rad u pr irodi) D jeatvo C ilj   ,  z adaci i organiz acij a pr ed ko   lsk og odgo j a

Sastavni dio opeg odgo ja, cilj je da s epostavi osnove d jeijeg psiholokog i f izikog razvo ja. Odvija se u : Porodici M jesno jk za jednici U blio j i daljo j sredini Opini kao osnivau Drutveno-socijalnim organizacijama V jersk im organizacijama i ustanovama  K ona an cilj : -

Da ostvaru je zadatke jedinstvenog cilja, odgo ja i obrazovan ja Da podstie, pomae i sum jerava formiran je kompletne linosti, da dopr inosi zdravom i vedrom d jetin jstvu, da utjee na sk ladan f izik i rast, razvija intelek tualne i druge sposobnosti Estetske, socijalne, moralne, stvaralake i emocionalne.

KOLSKI ODGOJ Ostvaru je se putem redovne, dopunske, dodatne nastave kao i vannastavnih ak tivnosti.  Nastava je dobro planirani i organizirani odgo jno-obrazovni proces, temeljni dio kolskog rada, u kome se provodi odgo j i obrazovan je uenika, premautvrenom nastavnom planu i programu. Vannastavne kativnosti su takoer  jedan od oblika odgo jnog rada u koliputem ko jih kola  produblju je i proiru je svo j odgo jni rad.

ODGOJ DJECE SA POSEBNIM POTR EBAMA Upotrebljava ju se razni termini s ovim pedagok im disci plinama: Pedagogija lijeen ja Zdravstvena kategor ija Kolek tivna pedagogija Integrativna pedagogija -

 P re  dmet s pecij al nog odgo j a  P re  dmet iz u avan j a s pecij al nog odgo j a je tak o er i et io   l og ij a. S adra ji su : -

Simtomatologija i sanacija razvo jnih smetn ji kod d jece Habilitacija ± razvijan je novih funkcija sposaobnosti ko jemogu nadoknaditi oteen ja ili onih ko je ne posto je Rehabilitacija ± ublaavan je i uk lan jan je psihik ih i tjelesnih nedostataka

   A    EC   ZA D AC  I  IS T R  IVAKOG  R A D A U  SP   I  J  A LN OM O DGO JU  -

Da prouava probleme d jece s posebnim potrebama i na to j osnovi otkr ije specif ine  pedagoke zakonistosti specijalnog odgo ja, Da na osnovi prak tinih prak tinih iskustava i teor ijsk ih spozna ja izgrau je sistem vlastitih zakonitosti U sistem lastitih zak itosti ugrau je odgovara jue naune in jenice iz medicine, psihlogije i drugih znanstvenih disci plina Da na temelju novih teor ijsk ih spozna ja razvija i usavrava praksu specijalnog odgo ja

C iljevi s pecij al nog odgo j a: -

Osnovni ciljevi: odgo j i obrazovan je razvo jno ometene d jece i n jihovo oblikovan je kao sv jesnih linosti Posebni ciljevi: sanacija, otk lan jan je, ublaavan je u razvo ju smetn je

 P re  dmet i i  z adaci s pecij al nog odgo j a

To su svi problemi ko ji se javlja ju kod d jece sa razvo jnom ometenou. Dva su osnovna procesa u odgo ju hendikepiranih : Habilitacija ± razvo j novih funkcija i sposobnosti ko ji mogu nadoknaditi oteen ja ili onih ko ji ne posto je Rehabilitacija ± uk lan jan je ili ublaavan je psihik ih ili f izik ih smetn ji  Z adaci istra ivak og rada u s pecij al nom odgo j u: -

Da prouava probleme hendikepiranih i na osnovi toga otkr iva i specif ine pedagoke zakonitosti specijalnog odgo ja Da na osnovi prak tinih iskustava i utemeljenih zakonitosti izrau je sistem vlastitih  pedagok ih uen ja Da u sistemu blastitih zakonitosti unapreu je i odgovara jue naune in jenice medicine

 P od   jel a s pecij al nog odgo j a: -

Tif lopedagogija ± odgo j i obrazovan je lsijepe i slabovidne d jece Surdopedagogija ± odgo j i obrazovan je gluhe i nagluhe d jece Logopedagogija ± odgo j i obrazovan je d jece sa govornim potekoama i snairan je potekoa Oligofenopedagogija ± odgo j i obrazovan jeumno nerazvijene d jece Pedagogija soci patske d jece ± saniran jesociopatsk ih stan ja Medicinska pedagogija ± odgo j i obrazovan je hospitalizirane d jece

 Ra zvo j no omet eno d ijet e: Ono dijete iji psihof izik i rast odstupa od normi normalno razvijenog d jeteta Ovo dijete moe biti zbog senzorsk ih smetn ji, tjelesnog hendikepa, mentalne def icijencije, govornih poremea ja, socijaldevijalna ponaan ja, psihotini i drugi pooremea ji Izmeu termina razvo jna ometenost ± invalidnost posto ji razlika Invalidnost je ui po jam i odnosi se na anomalie uzrokovane sarotogenim fak tor ima, senzorna oteen ja, oligofrena satan ja, tei oblici logpedije, tjelesena invalidnost, tei psihotini slua jevi Razvo jna ometenost je ir i po jam i obuhvata sve namoalije uzrokovane sar togenim ili  psihogenim fak tor ima. U n jih spada ju pored nabro janih anomalija kao invaliditeta i  psihopatije, cerestobrenije, funkcionalni govorni poremea ji Razlika su takoer to se invalidna stan ja nemogu pot puno otk loniti sanacionim radom, dok se nek i oblici razvo jne ometenosti mogu pot  puno sanirati.

 K at e gor ije ra zvo j no omet ene d   jece 1.  D jeca ot e enog vi da

Slabovidno dijete Slijepo dijete 2.  S  jeca ot e enog sl uha  Nagluho dijete Gluho dijete 3 .  P si hiki  z aostal a d   jeca D jeca zaostalog ili usporenog psihof izikog razvo ja, intelek tualno zaostalo dijete IQ = ispod 70. Oblici : Kretenizam nasta je kongenitalnom insuf icijencijom titne lijezde, nema nikakvih inteletualnih sposobnosti (samikretene ± neto razvijeniji sli nije sposoban za pouavan je, kretenoid moe uiti u specijalnim uv jetima) Endemsk i kretenizam se javlja zbog nedostatka joda u organizmu Mongoloizam ± esto se naziva kalmik im, tatarsk im oblikom mentalne nerazvijesnoti Tr i tjelesne oznake (oblik loban je, koso poloene oi i skrotalan jezik) 4 .  Epile pt i na d   jeca Osnovni simptomi su epizodna pran jen ja svijesti, uzrok povreda centralnog sistema 5 .  D jeca sa psi honeourot i ni m smetn j ama Poremea j ravnotee, psihik ih i tjelesnih funkcija, dovode do poremea ja linosti i ponaan ja  .  P si hopat sk a d   jeca 6  Ovi oblici slie psihoneurotinim a manifestu ju se grubim oblicima abnormalnih reakcija i ekscentr inog asocijalnog ponaan ja  .  P si hot i na d   jeca 7  To su na jtei oblici ko ji se manifestira ju u razliitim oblicima dezintegracija linosti, asocijalnom ponaan ju i poremea ju motornog ponaan ja 8 .  D jeca s k ombi ni rani m smetn j ama i nedostaci ma To su d jeca ko j aima ju dva ili vie nedostataka u isto vr ijeme, rad sa ovom d jecom je posebno otean   su i govoru 9 .  D jeca s por emea ji ma u g la To su d jeca s ko jom je ptean proces sporazumijeban ja zbog smetn ji ili oteen ja mako jeg govornog organa, zovemo ih logopedska d jeca 10. T   jelesno i nvali dna d  jeca D jeca sa oteen jima i deformacijam ili motornim poremea jima ko ji im onemoguava ju da se obrazu ju i osposobljava ju pod normalnim okolnostima -

PANJA NAASU Pan ja je osnovna pret postavka za usp jean rad uenika na asovima. Uenici ko ji su paljivi obino su usp jeniji u uen ju.  PANJA I OSOBINE NJENOG RAZVOJA

 P an j a je jedna od po j ava ili procesa lj ud ske svijest i 

Ona je kao odraz sa opaan jem, miljken jem i pamen jem. U usko j je vezi sa opaan jem , mieljen jem i pamen jem. Razvo j nam jerne pan je uslovljen je zahtjevima straijih i pravilima ponaan ja d jeteta u uslovima igre.

 K arak t er ist ike pan je: -

Koncenteacija Distr i bucija Prebacivan je ± transpozicija Posto janost Kolebljivost Obim

 P roblemi  d isci   pli ne u odgo j no-obra z ovnom radu

Za usp jean rad sa uenicima neophodan je odreeni red u uionici i posluh uenika. Temelj dobre disci pline je usp jerno pouavan je. VRSTE UENIKE NEDISCIPLINE  -

Brbljan je Galama  Neizvravan je zadae Bezrazlono odlaen je sa m jesta Ometan je drugih uenika Kan jen je na nastavu Okretan je, gledan je kroz prozor 

UZROCI NEDISCIPLINE 

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Dosada Dugotra jnim umni napor   Nemogunost sa izvri ak tvinost  Niska kolska samosvijest Emocionalni problemi  Negativan odnos  Nedostatak negativnih posljedica

 N  A J VA    N  I  JE  ZA S T ATU     S N   I   JE D A GA N   AS T AV     N  IK  IMA V   E  D A S  E  PO N  AA KAO D A GA  IMA .

Djelotvorno rjeavanje nediscipline Prevencija disci pline: Pogledom proletjeti po razredu Kruiti pogledom po razredu Gledati uenika u oi Ipsitivan je poimence Prostorna blizina uenika Mijen jan je ak tivnosti ili brzine rada Onemoguavan je nedisci pine uenika  Nauavan je reagovan je na neuljudnost Prem jetan je uenika  P  R I  JE   KO R Pr ijekor  je verbalno upozoren je ili komentar nastavnika uenika ili kompletnom razredu koada su neposluni. O DGO J  I OB R AZOVA NJE O D R AS   L I  H  -

ov jek se ui dok  je iv Odrasli ljudi se i odga ja ju a ne samo obrazu ju Odrasla je osoba ona ko ja je biolok i, psiholok i, emocionalno i socijalno zrela