PEDAGOGIJA KAO NAUKA 1 POJAM PEDAGOGIJE Rec pedagogija je grckog porekla i sastavljena je od pais(dete, decak) i ago(vodim). U staroj Grckoj i starom Rimu rec agagos oznacavala je roba koji je bio zaduzen da prati dete u skolu. Kasnije se ta leksema upotrebljavala za oznacavanje odgajatelja-vaspitaca. U srpskom jeziku, a pod uticajem nemackih pedagoskih shvatanja, upotrebljavan je izraz pedagogika u znacenju teorija vaspitanja i pedagogija u znacenju praksa vaspitanja.
2 DEFINISANJE PEDAGOSKE NAUKE Pedagogiju kao nauku definisali su, ili su pokusali da to ucine mnogi autori udzbenika pedagogije. Odredjujuci predmet pedagogije neki pedagozi ne uocavaju potrebu definisanja pedagogije kao nauke. “Ona proucava: sta je vaspitanje, sta se njim zeli da postig ne, koji cinioci uticu na razvoj mlade li cnosti, kakva je moc vaspitanja, njegova uloga i znacaj u zivotu drustva i svakog pojedinca, koji su uslovi potrebni za vaspitni rad, koja su vaspitna sredstva i metode najpogodniji i najefikasniji za ostvarivanje zadatka vaspitanja itd.”
3 ZADACI PEDAGOGIJE Treba razlikovati zadatke pedagogije kao nauke od zadatka vaspitanja kao delatnosti. Zadatak pedagoske nauke je proucavanje, istrazivanje i uopstavanje pedagoskih pojava, a zadatak skole je ostvarivanje cilja i zadataka vaspitanjai obrazovanja ucenika. Zadatak pedagogije je da na temelju pedagoskih saznanja postavi cilj i zadatke vaspitnog delovanja; da na naucnoj osnovi odredi organizacione forme, sadrzaje, oblike, metode, tehnike, postupke i sredstva vaspitno-obrazovnog rada.
4 RAZVOJ PEDAGOSKE PRAKSE I TEORIJE Potreba za osnivanjem posebnih ustanova ustanova za proucavanje, odnosno prenosenje zivotnog zivotnog i proizvodnoradnog iskustva (ucenje) javila se u onom drustveno-istorijskom trenutku kada se naglije pocela razvijati proizvodnja, gomilati iskustvo i kada je zivotna praksa zahtevala vise znanja. Prve organizovane skole, i prvi potpuni sistemi obrazovanja i vaspitanja javili su se u antickoj Grckoj, u dvema tada najrazvijenijim drzavicama- Sparti i A tini
5 SISTEM VASPITANJA I OBRAZOVANJA I SKOLSKI SISTEM
Pojam system vaspitanja smatra se najsirim, jer sadrzi system obrazovanja i system skolstva i sve cinioce vaspitanja i obrazovanja. Siste4m obrazovanja je siri od pojma skolski system jer u sebi sadrzi system skolstva i sve ostale oblike van institucionalnog obrazovanja. OBRAZOVNI SISTEM – predskolske ustanove, osnovne skole, srednje skole, vise i visoke skole, obrazovanje odraslih, permanentno obrazovanje. Skolski system cine obrazovno-vaspitne institucije (skole) koje su me djusobno povezane i cine jedinstvenu celinu. SKOLSKI SISTEM – osnovne osmogodisnje skole, specijalne skole za decu ometenu u razvoju, gimnazije, srednje strucne skole, vise i visoke skole.
PORODICA Porodicu razlicito shvataju cak i njeni najuzi clanovi: deca, roditelji, babe i dede. Prema shvatanju deteta porodici pripadaju osobe koje stalno zive sa njim u istom domacinstvu – za roditelje to su on ii njihova deca, a po misljenju babe i dede oni, njihova deca i deca njihove dece.
DECJI VRTIC Decji vrtic omogucava detetu susret sa odraslim osobama koje ne pripadaju njegovoj porodici, a koje mu nude i pruzaju negu sto je veoma slicno onome sto nude roditelji, pre svega pomoc i zastitu. Dete susrece drugu decu koja nisu braca i sestre, ali je sa njima u cestom kontaktu, mora ih prihvatiti i u odnosima s njima ponasati se u skladu sa odredjenim pravilima. Ova ustanova predstavlja za dete novu sredinu sa bogatim obrazovnim sadrzajima. Gotovo da nema porodice koja moze kao vrtic pr uziti detetu bogatstvo raznovrsnih igara koje razvijaju koncentraciju, paznju, mastu, kognitivne i fizicke sposobnosti i razvoj uopste.
SKOLA Polaskom u skolu dete prvi put uocava razliku izmedju rada i slobodnog vremena. Ono mora prihvatiti pravila koja vladaju u skoli: ucenje zapocinje i zavrsava se u odredjeno vreme, a odredjeno je i vreme i trajanje odmora. Skola ispunjava niz funkcija: 1.
Socijalizacija ucenika – visoki drustveni slojevi slali su decu u gimnazije, pa na univerzitet, sto im je omogucavalo da zadrze visoke drustvene pozicije: srednji slojevi su slali decu u srednju skolu ili realnu gimnaziju, a najnizi – u najboljem slucaju, zavrsavali su osnovnu skolu i ukljucivali se u teze (ali jeftinije) poslove.
2.
Kvalifikacija za odredjenu delatnost – se stice neposredno (posebnim obrazovanjem za struku) i posredno (sirokim, temeljnim obrazovanjem).
3.
Selekcija za radnicka zanimanja (za neposredan rad u proizvodnji) i visa (akademska) zanimanja.
4.
Jedna od bitnih funkcija skole jeste i osiguravanje bezbednosti dece za odredjeni vremenski period.
5.
Za razliku od porodice, bitna funkcija skole sastoji se u upoznavanju stvarnih drustvenih odnosa. U skoli dete saznaje da u drustvenim odnosima ne moze ocekivati ispunjenje svih zahteva, maksimalnu naklonost i paznju kao u porodici.
6.
U skoli se sticu radne navike pa i navike poslovnog i profesionalnog ponasanja.
7.
Skola daje izuzetno znacajan doprinos za osamostavljivanje deteta. Vise i visoke skole treba da ispune sledece (osnovne) funkcije: - studenti treba da steknu obrazovanje koje ce im pomoci da se ukljuce u trziste rada; - visoke skole osposobljavaju buduce istrazivace stvaraoce; - visoke skole preuzimaju sve vecu odgovornost za izgradnju drustva jer, pored ostalog, one pripremaju strucni, pa i rukovodeci kadar; - visoke skole doprinose razvoju svoje zemlje.
SREDSTVA MASOVNE KOMUNIKACIJE (MAS-MEDIJI) Radio i televizija su danas dostupni svakoj porodici. Uticaj mas-medija, pogotovu radija i tele vizije, ali i stampe je ogroman i vrzi obrazovno vaspitni uticaj na sve nizi uzrasni nivo. Dete se sa televizijskom slikom susrece u najranije detinjstvu i skoro da nije moguce oznaciti vreme prvog razumevanja poruke. Danas se u pedagoskoj literature sve cesce mogu sresti misljenja das u masovni mediji stetni po skolski vaspitno-obrazovni rad. Uocljivo je da se masovni mediji koriste za ostvarivanje politickih ciljeva, privredne propaganda, kulturnog uticaja i slicno, od ce ga nije moguce zastiti deuc.
SLOBODNO VREME Slobodno vreme i rad shvataju se kao dva nuzna, ali suprostavljena drustvena podsistema. Prinudjen da radi i stice materijalna dobra za zivot, covek sve vise shvata rad kao prinudu i losu stranu zivota, a slobodno vreme kao jedino ugodno podrucje zivota. Drug im recima, rad se shvata kao podrucje za sticanje materijalnih dobara potrebnih za slobodno vreme.
PERMANENTNO OBRAZOVANJE Da bi upotpunili obrazovanje i obogatili licno iskustvno na izvorima zajednickog saznajnog “kapitala”, ljudi su odavno smatrali bitnim oranizovanje obrazovanja tokom celog zivota. Permanentno obrazovanje
danas pokriva raznolike delatnosti: obrazovanje zaposlenih lica u skalu potrebama profesije, obrazovanje za brze napredovanje, obrazovanje nezaposlenih li ca, obrazovanje mladih, obrazovanje u cilju povecanja kulturnog nivoa i slicno.
PEDAGOGIJA I DRUGE NAUKE Filozofija i pedagogija – vaspitanje i obrazovanje su predmet filozofije u svim njenim razvojnim etapama. Filozofija pomaze pedagogiji da dublje osvetli i konkretizuje ideal ljudske egzistencije, ljudske slobode kao i problematiku intelektualnog vaspitanja. Uske veze i zajednicka polja proucavanja pedagogija ima i sa filozofskim disciplinama. Tako na primer, etika kao filozofija morala u uskoj je vez i sa moralnim vaspitanjem, a estetika kao fi lozofska disciplina koja ispituje lepo u uskoj povezanosti je sa este tskim vaspitanjem. Pedagogija i psihologija – Psihologija celokupnim predmetom svojih proucavanja direktno sl uzi pedagogiji. Naime, ona proucava psihicke funkcije (saznajne, emocionalne i motivaciono-volje); psihicke predispozicije(sposobnosti, znanja); razvojne karakter istike – interesovanja, preferencije, stavove; dinamicke osobine – instikte, potrebe, nagone, motive. Psihologija i pedagogija imaju slicnosti i u oblasti izgradnje metodologije istrazivanja. Kao sto psihologija pomaze pedagogiji, m ozemo reci da postoji i povratna sprega, te se pedagogija i psihologija uzajamno dopunjavaju. Pegagogija i fiziologija – buduce da se bavi proucavanjem funkcija organizma u celini, kao i pojedinih njegovih delova i funkcionisanjem sistema, fiziologija se nuzno bavi i razvojem deteta. Pedagogija i medicinske nauke – neophodno je poznavanje decjih bolesti, infektivnih bolesti, narkomanije i stetnog dejstva duvana i opojnih sredstava, psihickih i fizickih smetnji u razvoju itd. Otuda se javlja potreba za razvijanjem posebne grane pedagogije – medicinske pedagogije. Pedagogija i sociologija – Sociologija se kao nauka o drustvu, odnosno nauka o procesima funkcionisanja i razvoja drustva bavi obrazovanjem, vaspitanjem pa i naukom o obrazovanju i vaspitanju(pedagogijom). Sa pedagogijom su povezani i druge nauke: pravne, ekonomske, informatika, statistika, ekologija, etnologija, istorija, tehnicke nauke.
VASPITANJE 1 STA JE VASPITANJE? U nasem jeziku postoje dva termina sinonimnog znacenja: odgoj i vaspitanje. Leksema odgoj je nastala od: od+goj = gajiti, gojiti, uzgajati u srodstvu sa sankridskim gayas: kuca, dom, domacinstvo.
Vaspitanje je svestan i nameran uticaj koji je usmeren na formiranje jedne licnosti, tj, da se dobije covek odredjenih licnih i drustvenih kvaliteta. Najbitniji faktori koji ucestvuju u procesu vaspitanja su: vaspitanik, vaspitac, plan rada i programski sadrzaji, interpersonalna komunikacija i uslovi rada. U najsirem znacenju vaspitanje obuhvata: - proces usvajanja znanja, vestina, navika i razvijanja sposobnosti i ; - proces obogacivanja culne i emocionalne sfere, odnosno razvijanje pozitivnih ljudskih osobina, formiranje uverenja i stavova adekvatnih ljudskih postupaka. Vaspitanje u uzem smislu cine sledece komponente: fizicko i zdravstveno, intelektualno (umno), moralno, radno-tehnicko i estetsko.
2 TEORIJE O POREKLU VASPITANJA Teorija nativizma – covek je product nasledja. Deca se ponasaju slicno svojim roditeljima. Spoljasnji faktori ne mogu nista izmeniti, jer su mogucnosti vaspitanja unapred odredjene nasledjem. Teorija empirizma – covek je product vaspitanja. Covek nije nista drugo do ono sto od njega cini vaspitanje. Razlike koje nastaju medju ljudima su proizvod delovanja drustvene sredine i vaspitanja. Teorija konvergencije – nasledni elementi postoje – su dispozicije i one su uslov razvitka. Bez dispozicija vaspitanje nije moguce, kao sto ni dispozicije bez vaspitanja nemaju znacaja. Ovaj teorija zanemaruje vlastitu ulogu i aktivnost jedinke (vaspitanika) i shvata ga objektom u procesu vaspitanja. Multifaktorska teorija – na razvitak coveka utice nasledje, drustvena sredina i vaspitanje, al ii vlastita svesna aktivnost. Covek je svesni i aktivni ucesnik u menjanju drustvene sredine i sebe samog. Vaspitanje ima svoje granice i mogucnosti i u direktnoj je zavisn osti od urodjenih dispozicija, od drustvenih uslova u kojima se zivi, raste i razvija i od vlastite aktivnosti jedinke, odnosno od nasledja, socijalnih faktora i vlastitog odnosa.
RAZLICITA SHVATANJA POJMA I CILJA VASPITANJA Pojam vaspitanja se moze svesti na dva suprostavljena gledista: vaspitac “vajar”, ili onaj koji “oblikuje” i vaspitac “vrtlar”, ili onaj koji neguje dete i pusta ga da odraste.
1 VASPITAC “VAJAR” (koji oblikuje) Vaspitanje je kao proizvodno cinjenje, analogno zanatskoj proizvodnji nekog predmeta; vaspitac lici zanatliji, koji tezi odredjenom cilju uz pomoc odredjenih sredstva i metoda. U antickoj Grckoj vaspitanje je bilo akt prinude i podredjivanja volji starijih. Aristotel smatra vaspitanje sredstvom za ucvrscivanje drzavnog uredjenja: “Nikakvu korist nece doneti ni najkorisniji zakoni ako gradjani ne budu naviknuti na drzavno uredjenje, ako ne budu vaspitavani u njegovom duhu”.
2 VASPITAC “VRTLAR” (koji neguje dete i pusta ga da odraste) Dete se samo razvija na vise manje prirodan nacin, analogno organskom rastu, poput biljke, vaspitanje tu znaci pratece pustanje rastenja. Vaspitac lici vrtlaru, koji negom i zastitom pomaze process razvoja, koji se – kao prirodan, zbiva sam od sebe. Uzeta su, krajnje slobodno, dva suprostavljena koncepta vaspitanja zasnovana na uverenjima da vaspitac od vaspitanika moze “napraviti” sta zeli i da vaspitac treba da “pusti” vaspitanika da raste, a pritom da ga nadgleda, pazi i neguje. Ako bi se vaspitanje shvatilo i prihvatilo kao “pustanje da raste”, onda bi ono ukinulo samo sebe. Kada bi vaspitanik samo podnosio, trpeo, pasivno prihvatao vaspitaceve zahteve, ma kako oni imali jasnu svrhu i ma koliko bili osmisljeni, to ne bi bilo usvajanje, nego utuvljivanje, to ne bi bilo vaspitanje.
4 CILJ I ZADACI VASPITANJA 1.
Zadaci koji se odnose na osnovne komponente vaspita nja: - fizicko i zdravstveno vaspitanje, intelektualno vaspitanje,- moralno vaspitanje,- estetsko vaspitanje i – radno-tehnicko vaspitanje.
2.
Zadaci koji se odnose na strukturu psihickog zivota: - kognitivni (racionalno podrucje); - afektivni (emocionalno podrucje) i ; -psihomotoricki (voljno-delatno podrucje).
3.
Zadaci vaspitanja zasnovani na zadacima nastave: materijalni zadaci nastave (odnose se na usvajanje nastavne materije, nastavne gradje); funkcionalni zadaci nastave (odnose se na razvijanje brojnih i raznovrsnih ljudskih sposobnosti); vaspitni zadaci nastave ( odnose se na ostvarivanje zadataka intelektualnog moralnog, radno-tehnickog, estetskog i fizickog i zdravstvenog vaspitanja).
4.
Zadaci zasnovani na sistemu vaspitanja i obrazovanja i skolskom si stemu – moguce je konkretizovati zadatke vaspitanja i s obzirom na stupnjeve sistema vaspitanja i obrazovanja, a to su: - porodica, - grupe vrsnjaka, -decji vrtic, -skola, sredstva masovne komunikacije, -slobodno
vreme i permanentno obrazovanje. 5.
Zadaci vaspitanja zasnovani na vaspitnim vrednostima: -genericke vrednosti, - socijalne vrednosti, - personalne vrednosti.
5 PODRUCJA VASPITANJA Vaspitanje se moze podeliti na pet bitnih podrucja: fizicko i zdravstveno, intelektualno, moralno,
radno-tehnicko, estetsko. U skladu sa sistemom vaspitanja i obrazovanja vaspitanje je moguce deliti na: predskolsko, skolsko, visokoskolsko i vaspitanje odraslih lica. S obzirom na ustanove u kojima se izvodi vaspitna delatnost, vaspitanje se deli na: porodicno, skolsko, domsko, specijalno , u preduzecima, u vojsci, u verskim institucijama, u slobodnom vremenu.
1. Fizicko vaspitanje Ova vaspitna delatnost se u savremenoj strucnoj literature pojavljuje pod razlicitim nazi vima: fizicko vaspitanje, fizicko-zdravstveno vaspitanje, telesno i zdravstveno vaspitanje i sl . Fizicko vaspitanje podrazumeva sticanje motornih vestina, fizicku obucenost, znanja i sposobnosti koje su u funkciji koordinacije pokreta, dobrog zdravlja i e fektivnog usavrsavanja razlicitih formi fizickih aktivnosti – igre, sport, ples, vezbe i sl. Savremeni teoreticari fizickog vaspitanja kao prioritet u vaspitanju stavljaju brigu o obrazovanju nastavnika fizickog vaspitanja za osnovne i srednje skole.
2. Intelektualno vaspitanje Intelektualno vaspitanje ima visestruki znacaj za formiranje licnosti, za njen bogatiji i lepsi zivot u drustvu. Bez usvajanja naucnih znanja i razvitka intelekta nema pravog vaspitanja i obrazovanja niti se mogu ostvariti zadaci bilo kojeg vaspitanja. Izmedju intelektualnog i ostalih vidova vaspitanja postoje cvrste veze i uzajamne uslovljenosti. Sve covekove delatnosti sadrze intelektualno osnovu sto potvrdjuje cvrstu vezu njegovog radnog i intelektualnog vaspitanja. Za povecanje produktivnosti rada danas znanje predstavlja jedan od najvaznijih faktora. Intelektualno vaspitanje je znacajna osnova i za moralno vaspitanje. Najbolji primer te povezanosti nalazi se u razvijanju ljubavi prema domovini i svom narodu pruzanjem ucenicima znanja o kulturnoistorijskoj proslosti naroda, njegovom slobodarstvu, herojstvu, lepotama zemlje, bogatstvu i drugim vrednostima. Odnos intelektualnog i estetskog vaspitanja ogleda se u covekovoj sposobnosti da uocava lepo da bi kasnije prihvatio i doziveo. Zadaci intelektualnog vaspitanja: - usvajanje naucnih znanja, -formiranje i izgradjivanje neophodnih vestina, umenja i navika, - stvaranje osnove i izgradjivanje naucnog pogleda na svet, - razvijanje i negovanje radne culture licnosti, - razvi janje intelektualnih snaga i sposobnosti osposobljavanja za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.
Faktori intelektualnog vaspitanja – faktori se obicno mogu svrstati u nekoliko sledecih kategorija: porodica, predskolske ustanove, skole, ustanove za vas pitanje i obrazovanje odraslih,kulturne institucije.
3 MORALNO VASPITANJE Moral predstavlja skup pravila o ponasanju i medjusobnim odnosima ljudi koja je izgradila i usvojila neka drustvena zajednica. S obzirom da je vaspitanje drustveno uslovljeno, moze se razlikovati robovlasnicki moral, feudalni moral, burzoaski moral, socijalsticki moral, moral demokratskog pluralistickog drustva… Sa menjanjem drustvenih uslova, drustveni moral je uvek otvoren za kritiku i promene. Moral asocira na cestitost i postenje. Postoji posebna filozofska disciplina – filozofija morala, to je nauka o moralu-etika. CILJ I ZADACI MORALNOG VASPITANJA Cilj moralnog vaspitanja je formiranje slobodne, humane i odgovorne licnosti koja ce biti spre mna za zdrav porodicni zivot, za zivot u drustvenoj zajednici ravnopravnih naroda i etnickih zajednica, sa izgradjenim osecajem za medjunarodno razumevanje, sa pozitivnim odnosom prema radu, materijalnim i duhovnim dobrima. Zadaci: - usvajanje znanja o mora lu, - usvajanje moralnih pogleda i formiranje moralnih uverenja, - formiranje navika ponasanja u skladu sa moralnim normama, -razvijanje i negovanje pozitivnih osobina volje i karaktera, - razvijanje smisla za uocavanje i negovanje etickih vrednosti.
4 RADNO VASPITANJE Pedagoski shvacen rad mora se razlikovati od rada kojim se zaradjuje za zivot, od profesionalnog rada, od industrijskog rad. Rad u ovom smislu je “kvaka” sa izvesnim ciljem i planski vodjena aktivnost ljudskih snaga(telesnih i duhovnih).
DIDAKTICKI SISTEMI POJAM I SUSTINA NASTAVE Nastava je vaspitno obrazovni process u kojem se planski i organizovano provodi vaspitanje i obrazovanje ucenika prema propisanom nastavnom planu i programu, pod rukovodstvom nastavnika i uz aktivno ucesce ucenika. Nastava podrazumeva uvek jedinstveno prisustvo i dejstvo tri glavna faktora:
nastavni sadrzaji, ucenik i nastavnik.
MATERIJALNI (OBRAZOVNI) ZADATAK NASTAVE
Pod materijalnim zadatkom nastave podrazumeva se usvajanje sistema znanja, vestina i navika. Pod znanjem podrazumevamo sistema naucnih cinjenica i generalizacija (pojmova, sudova, zakona i dr) koje su subjekti koji uce (ucenici) shvatili u upamtili. Znanje odlikuju sledece karakteristike: obim, dubina, sistemnost, smisljenost, trajnost znanja.
FORMALNI ZADATAK NASTAVE Nastava je znacajan faktor u intel ektualnom razvoju licnosti, tim pre sto se u nastavi ne usvajaju samo znanja, vec se ucenici istovremeno i osposobljavaju za zivot.
VASPITNI ZADACI NASTAVE Pored toga sto nastava obrazuje, ona istovremeno i vaspitava. U ostvarivanju svoje vaspitne funkcije nastava utice na formiranje odredjenih stavova, pogleda, m otiva, da utice na drustveno ponasanje, na moral licnosti, na odnose prema sebi, drugima, radu itd. Nastava formira odredjene ideale, kriterijume, pomaze usvajanju nekih drustvenih vrednosti, razvijanju najrazlicitijih osecanja itd.
VRSTE NASTAVE Nastavne vrste mozemo svrstati u nekoliko grupa i to: 1) na osnovu institucionalnog obelezja: - nastavu u preds kolskim ustanovama, - osnovnoskolsku nastavu, - srednjeskolsku nastavu, - univerzitetsku ili visokoskolsku nastavu. 2) na osnovu sadrzajnog obelezja: - redovnu nastavu, - dopunsku nastavu, - dodatnu nastavu, produznu nastavu, - seminarsku nastavu. 3) na osnovu komunikativnog obelezja: -indirektnu nastavu, - nastava na daljinu, - direktnu nastavu 4) na osnovu prakticno-radne osobenosti: - ucionska nastava, - kabinetska i laboratorijska nastava, - nastava u prirodi, - nastava u drustvenim i kulturnim institucijama. 5) na osnovu metodoloskog obelezja: - predavacko-informativnu nastavu, - e gzemplarnu nastavu, invidualizovanu nastavu, - programiranu nastavu, - problemsku nastavu, - timsku nastavu.
NASTAVNI SADRZAJI Nastavni sadrzaji, kao i svi drugi elementi vaspitanja i obrazovanja, predstavljaju promenljivu istorijsku kategoriju. Sa manjom ili vecom doslednoscu, u raznim istorijskim epohama, ovi sadrzaji se usaglasavaju sa drustveno-istorijskim, ekonomskim, politickim i drugim potrebama jedne drustvene zajednice.
SAVREMENO SHVATANJE OPSTEG OBRAZOVANJA Intenzivni razvoj nauke trazi da obrazovanje svojim sadrzajima ide u korak sa njom, jer se na taj nacin stvaraju mogucnosti za neometano ukljucivanje coveka u proizvodnju, ali i dalji razvoj nauke.
NASTAVNI PLAN Njegovi bitni elementi jesu: predmeti koji se izucavaju u jednoj skoli, raspored izucavanja izabranih predmeta, fond casova za svaki nastavni predmet nedeljno i godisnje i ukupan fond casova za svaki razred. Prema predmetima koji su obuhvaceni nastavnim planom odredjuje se vrsta skole (opste obrazovna ili strucna), stepen skolovanja (osnovna, srednja ili visa), tip skole (poljprivredna, medicinska, tehnicka) ili smer (vocarstvo, elektrotehnika, zubarstvo i sl.) U odredjivanju fonda casova za nastavni predmet potrebno je poci od nekoliko kriterijuma: -
Najpre se polazi od vaspitno obraznovne vrednosti koju ima predmet u odgovarajucoj skoli.
-
Treba voditi racuna i o ukupnom vremenu za sve predmete, o tome koliko od ukupnog fonda casova moze da se izdvoji za jedan predmet.
-
Treba imati u vidu da li predmet zahteva prakticne vezbe, laboratorijski rad i sl.
-
U odredjivanju nedeljnog fonda casova obicno se void racuna da li on obezbedjuje dovoljan vremenski proctor za uspesno realizovanje ciljeva i zadataka odgovarajuce skole, razreda i odelj.
-
Medjutim, u nastavnoj praksi nemamo naucno izgradjene norme za nedeljnu i dnevnu opterecenost ucenika. Neka istrazivanja ukazuju na nedeljni fond casova za ucenike pod neposrednim vodjstvom nastavnika i zajednicki rade na istim zadacima.
-
PREDNOST FRONTALNOG OBLIKA RADA – Frontalni oblik rada je najekonomicniji jer nastavnik istovremeno proucava ceo razred. Ovaj oblik r ada uslovljava pojavljivanje takmicarskog duha u kolektivu, pre svega onih koji postizu bolje rezultate, omogucava kolektivno koriscenje intelektualnih, radnih i drugih potencijala svakog pojedinca u razre du.
NEDOSTACI FRONTALNOG OBLIKA RADA – Frontalni oblik rada tezi prosecnom sastavu ucenika gde se nedovoljno uvazavaju individualne razlike, a zanemaraju daroviti i ispodprosecni ucenici.
GRUPNI OBLIK RADA U NASTAVI Prednosti – ovakvog rada jesu u tome sto su nosioci glavnog dela nastavnog rada ucenici. Oni su stavljeni u direktan odnos prema nastavnim sadrzajima, pa je aktivnost ucenika osnovni uslov uspesnog rada. Grupni rad dinamizira nastavu, pojacava angazovanost ucenika i u njemu solidarnost vise dolazi d o izrazaja.
Nedostaci – Ucenici cesto lutaju u radu, je rim nedostaje direktno rukovodstvo nastavnika, zatim veoma cesto nisu u stanju da zapazaju sta je bitno, a zapazaju ono sto je manje bitno ili uopste nije bitno.
NASTAVNE METODE Metoda usmenog izlaganja, metoda razgovora, metoda rada sa tekstom, metoda pismenih i grafickih radova, metoda demonstracije, metoda prakticnih i labaratorijskih radova. Metoda usmenog izlaganja (monoloska metoda) moze da se izvodi u sledecim vidovima: pripovedanje, predavanje, objasnjenje i dokazivanje.
OSNOVNI DIDAKTICKI SISTEMI Odnos nasavnika i ucenika prema nastavnim sadrzajima u obradi nastavnih sadrzaja moze biti direktan (neposredan) i indirektan (posredan), pa tako razlikujemo : 1) direktni(neposredni) system i 2) indirektni (posredni) system nastave. U novije vreme se izgradjuju svojevrsni odnosi nastavnika i ucenika prema nastavnim sadrzajima tj. i nastavnik i ucenik su usresredjeni na nastavno gradivo, sto je uslovilo novi 3) programirani system nastave.
DIREKTNI DIDAKTICKI SISTEM (SISTEM DIREKTNOG PROUCAVANJA) Ovaj system karakterise konstituisani odnos izmedju tri osnovna faktora(nastavnik ucenik i nastavno gradivo) gde je dominantna uloga nastavnika u svim fazama nastavnog rada. Nastavnik je u direktnom odnosu sa ucenicima ima posrednicku ulogu izmedju njih i nastavnih sadrzaja. On je i organizator i realizator nastave pa je razredno-predmetno-casovni system organizacije nastave veoma pogodan za odrzavanje i razvijanje ovog didaktickog sistema.
INDIREKTNI DIDAKTICKI SISTEM (SISTEM SAMOSTALNOG RADA UCENIKA) Ovaj system karakterise samostalan rad ucenika, tj ucenik u radu dominira, ali se uloga nastavnika ne smanjuje jer on je organizator i usmerivac aktivnosti. Ova uloga nastavnika od ucenika iziskuje povecane napore isve to donosi vece rezultate. Ovde nastavnik ne izvodi nastavu neposrednom aktivnoscu, vec to
cini svojom organizatorskom ulogom i usmeravanjem, cime je izmenjen polozaj ucenika u nastavnom procesu.
PROGRAMIRANI SISTEM NASTAVE Programirani system menja concept ucenja, jer permanentno stimulise samostalni rad i uppucuje na mnogo aktiviranje samostalnog misljenja svakog ucenika. Ucenici samostalno rade bez pomoci nastavnika uz posedovanje programiranog materijala. U specificno programiranim materijalima dati su sadrzaji ucenja i nacini ucenja za svaki deo programiranog materijala. Brzi razvoj ovog sistema uslovile su nauke o upravljanju (kibernetika i informatika), koje se u poslednje vreme naglo razvijaju.
VARIJANTE DIDAKTICKIH SISTEMA Heuristicka nastava –(heurisko-nalazim, otkrivam nalazim). Sustina ove nastave sastoji se u tome da nastavnik umesnim postavljanjem pitanja vodi ucenike do “otkrivanja” novih znanja i cinjenica, pravila i zakona. Egzemplarna (paradigmatska) nastava – (eksemplar – primerak). Prema ovoj nastavi sadrzaji ne smeju biti enciklopedija svih dogadjaja ljudskog uma, vec izabrani tipicni p -rimeri (paradigm) i primerci (egzemplari) koje treba samostalno usvajati u obrazovnom procesu i zivotnoj praksi. Problemska nastava – ova nastava je izraz veoma dinamickog karaktera savremenog sveta in a toj osnovi javljanja mnogih novih problema. Savremeni pedagozi su izveli zakljucak da to stanje moramo uzeti u obzir i izgradjivati posebne nastavne vidove i sisteme koji bi omogucili da se mlada generacija u redovnom skolovanju pripremi za zivot. Mentorska nastava – sustina mentorske nastave je u povremenom kontaktu nastavnika sa ucenicima, pri cemu nastavnik ima konsultativnu i savetodavnu ulogu.
Individualizovana nastava – nastava putem otkrica.
RAZRED I ODELJENJE Razred je odabrani kolektiv ucenika priblizno ujednacenog nivoa obrazovanja, jednakog uzrasta koji zajedno sa nastavnikom rade na obradi i usvajanju nastavnih sadrzaja, predvidjenih nastavnim planom i programom za odredjeni razred jedne skole. Odeljenje je deo razreda kojim je obuhvacen odredjeni broj ucenika sa kojim je moguce ostvariti optimalne rezultat u savladavanju nastavnih sadrzaja, odredjenog razreda. Prihvaceni normative o najpovoljnijem broju ucenika u odljenju ( od 30-35 ucenika u osnovnim, 25-30 u srednjim skolama) predstavlja osnovni kriterijum od koga se polazi u formiranju razreda i odeljenja. U ovoj problematici potrebno mesto ima strukturiranje razreda i odeljenja i pri tome treba
voditi racuna on pedagoskim, didaktickim, psiholoskim, socioloskim, higijenskim i ekonomskim zahtevima.
NASTAVNI CASOVI Nastavni cas je osnovna vremenska i organizaciona jedinica vaspitno-obrazovnog rada s tim sto ne postoji striktna zakonska ni programska obaveza da se rad mora odvojiti po sekvencama od 45 minuta. Neki pedagozi zastupljaju misljenje da u mladjim razredima osnovne skole cas moze da traje 30,35,45 i 60 minuta, a da se u visim razredima, posebno u srednjoj skoli, cesce uvode blok casovi, kojima se omogucuje obrada vecih delova i duza koncentracija ucenika na jedan problem.
Topologija nastavnih casova: Uvodni cas – koristi se na pocetku skolske godine, na pocetku izucavanja neke sire i komlepksnije oblasti Cas obrade – novih sadrzaja je tip nastavnog casa na kome se obradjuju novi nastavni sadrzaji i sticu nova znanja. Ovaj tip nastavnog casa je najfrekventniji u nastavnom procesu (po nekim m erilima – 35%celokupnog nastavnog vremena se predvidja za njega)
Cas ponavljanja – je forma nastavnog rada kojom obezbedjuje trajnost znanja i usporava zaboravljanje vec usvojenih nastavnih sadrzaja.
Cas sistematizacije – nastavnih sadrzaja neki pedagozi uzimaju kao podtip casa ponavljanja. Izricita je potreba za ovim tipom casa u nastavi grupe predmeta iz prirodnih nauka. Svrha ovog tipa casa je da se vec usvojena znanja srede u logicke celine sistema.
Cas vezbanja – dok je kod drugih tipova casova akcenat na nastavnikovoj aktivnosti, na ovakvom casu nastavnikova funkcija je narocita izrazena u prvom delu, u instruktazi, kada se daje model postupanja rada (aktivnosti).
Cas proveravanja i ocenjivanja – artikulise se u nastavnom procesu kada treba proveriti i oceniti ishode nastavnog rada. Smisao mu je u objektivnom proveravanju (verifikaciji) rada ucenika u svakom od tri nastavna zadataka (materijalni, funkcionalni i vaspitni). Proveravanjem se utvrdjuje obim, dubina i trajnost znanja, stepen razvajenosti radnih sposobnosti kod ucenika, kao i kvalitet usvojnih vaspitnih vrednosti. Znacaj proveravanja za nastavnike ogleda se u tome sto dobijaju tzv. povratne informacije o efikasnosti svog upravljanja procesom prenosenja znanja na ucenike. Isto tako, nastavnik proveravanjem uocava kojim nastavnim temam i nastavnim jedinicama ucenici bolje vladaju, odnosno slabije, i sta treba da ispravlja u znanjima ucenika.
SUSTINA I ZNACAJ OCENJIVANJA Ocenjivanje ima psiholoski efekat – na ucenike i nastavnike, a nekad i sire u odnosu na roditelje ucenika, pa i drustvo u celini. Ucenik preko ocenjivanja dobija informaciju o postignutim rezultatima, postignutom uspehu kao i o stepenu savladanosti postavljenih zahteva. Dobra ocena podstice ucenika da nastavi sa radom kako bi postigao i vise, slabija ocena ukazuje ucenika na to da treba nesto da promeni u svom radu. Medjutim ocena cesto nije dovoljna da bi ukazala ucenika na njegove propuste u radu, vec je uz ocenu neophodna i nastavnikova informacija na osnovu koje ce ucenik znati sta treba da ispravi u radu. Mnogi nastavnici ne shvataju da se ocene koje daju ucenicima odnose in a njih same, das u one na neki naci ogledalo njihovog rada, zalaganja i uspeha. Roditelj takodje, dobija informaciju od uspehu svog dete, njegovim sposobnostima i mogucnostima napredovanja.
odlike dobrog ocenjivanja: objektivnost, blagovremenost, jasnoca, ucestalost, javnost.
OBRAZOVANJE je Pedagoski process u funkciji obogacivanja ljudske spoznaje. Obuhvata usvajanje odredjenog sastava znanja, formiranje prakticnih umeca i navika a to je pretpostavka i temelj razvitka spoznajnih snaga i sposobnosti, oblikovanja znanstvenog pogleda na svet, za povezivanje znanja s prakticnom, profesionalnom i bilo kojom drugom delatnoscu. Obrazovanje je delatnost, aktivnost, pedagoski process, ali istovremeno oznacava i rezultat tog procesa, osobinu-licnosti.
NASTAVNIK Nastavnik je osoba kojoj drustvo i prosvetne vlasti priznaju da je kvalifikovana za obrazovanje i vaspitanje dece, omladine i odraslih. Nastavnik ostvaruje drustvene ciljeve i zadatke vaspitanja, pruzajuci ucenicima teorijska i prakticna znanja i ucenja, formirajuci kod njih pravil an pogled na svet, razvijajuci njihov karakter i crte licnosti kao i drustvenu aktivnost.
METODE ISTRAZIVANJA U PSIHOLOGIJI Dve su osnovne metode: eksperimentalno i sistematsko neeksperimentalno istrazivanje. Karakteristike eksp. istrazivanja su: namerno iz azivanje pojave koja se zeli ispitivati, ponavljanje pojave i kontrola uslova, u kojima se ispitivana pojava javlja. Postoje objektivni i introspektivni eksperimenti u psihologiji. Eksper. istrazivanje je najsigurnija metoda istrazivanja, jer pomocu nje mozemo najpouzdanije otkriti uzroke javljanja odredjene pojave.
Sistematsko neeksperimentalno istrazivanje se zasniva na posmatranju pojava koje se ispituju, pa se jos zbog toga i naziva sistematskim posmatranjem. Ovo istrazivanje mora pocivati na posmatranju koje se vrsi sa ciljem, sa planom, sistematski i koje je kontrolisano. Postoji: objektivno sistematsko neeksperimentalno istrazivanje, zatim introspektivno posmatranje.
UCENJE I PAMCENJE Ucenje i pamcenje cine jedinstveni process. Ucenje koje se sastoji u sticanju novih znanja, navika i osobina, pretpostavlja pamcenje, to jest zadrzavanje onoga sto je steceno. Sve ono u ponasanju nije dato bioloskim nasledjem, steceno je ucenjem. Nase vestine i navike , nasa znanja, brojne emocije, razlicite osobine, pa i citava nasa licnost, prvenstveno su rezultat ucenja. Da nem a ucenja, posedovali bi smo samo odredjeni broj refle ksa i nekoliko nasledjenih fizioloskih potreba.
def. Pod ucenjem se podrazumevaju relativno trajne promene ponasanja na osnovu aktivnosti pojedinca. Ucenje moze biti jednostavno i slozeno, a i nenamerno (kod male dece-deca uce od rodjenja da hvataju predmete, izgovaraju reci, itd.)
CENTRALNI NERVNI SISTEM Nervni system je podeljen na periferni i centralni nervni system . Dva su glavna dela centralnog n.s: kicmena mozdina i mozak.
Kicmena mozdina smestena je u supljini kicme. K.M ima dve glavne funkcije: sprovodjenje nervnih impulsa izmedju mozga i periferije, i regulisanje jednog broja refleksa. U produzenoj mozdini se nalaze centri za regulisanje disanja i za rad srca. Mali mozak je centra za uskladjivanje pokreta, za odrzavanje ravnoteze i za odrzavanje napregnutosti misica. Najvazniji deo mozga je prednji mozak. U medju mozgu posebno su znacajni thalamus i hipotalamus. Najznacajniji i najrazvijeniji deo mozga je veliki mozak (mozdana kora, korteks).
