pedagogija

1.KONCEPCIJE VASPITANJA-zavise I razlikuju se prvenstveno po tome sto se uzima za izvor vaspitnih ciljeva.Ove koncepcije se sistematizuju,medjusobno konfrtontiraju I procenjuju pedagogiju.Nazivi pojedinih koncepcija su uzeti uslovno:invidualna I socijalna pedagogija,pedagogija pedagog ija,pedagogija pragmatizma,egzistencijalisticka  pedagogija«Osnovne podele na koncepcije koncep cije vaspitanja moguce je razvrstati I prema njihovim osnovnim polazistima,odnosno po onome sto je kriterijum za odredjivanje ciljeva.Za neke je polazna tacka dete,za druge drustvo,za trece nasledna osnova,za cetvrte vrednosti van samog coveka(transcedentalna),za pete ideali svetlosyi I boga,a za seste sam pojedinac. Vaspitanje se odnosi na licnost. Vaspitanje je svesna aktivnost. Vaspitanje  je celiskodna delatnost. Vaspitanje je intencionalna (namerna). Vaspitanje je sve slozenija I odgovornija delatnost. Vaspitanje je najsiri pedagoski proces I pojam. pojam. 2, 3. NASTAVNIK U ULOZI SOCIJALNE KLIME(Rzvoj socijalne klime u razredu)-znacajan faktor soc.klime u razredu presdavlja ponasanje nastavnika.Klima u razredu proizilazi iz vrste drustvene integracije koja se desava u razredu.Ova klima utice I razvija sve one koji ucestvuju ucestvu ju u nastavi.Stil ponasanja nastavnika formira se u interakcijskim odnosima unutar odeljenja,on je karatker relativno doslednog do slednog I trajnog modela ponasanja koji znacajno utice na formiranje soc.klime.Rot zakljucuje da ima tri  bitne odlike nastavnika: 1.nastavnik ima poseban polozaj u odeljenju o deljenju ,on raspolaze odredjenim sredstvima koja ko ja mu omogucuju manju ili vecu moc I uticaj. 2.nastavnik ima izrazit uticaj na ucenike I na odeljenje u celini I taj uticaj je od o d velike vaznosti za odrzanje grupe I ostvarenja ciljeva grupe. 3.nastavnik obavlja aktivnosti rukovodjenja I ostvaruje ulogu koja se vezuje uz polozaj vodje. U prva istrazivanja ubrajaju se istrazivanja Andersona: 1.ponasanje nastavnika direktno utice na formiranje socijalne socijalne klime u razredu 2.jedno steceno ponasanje ima tendenciju t endenciju da postane praksa I to ponasanje odredjuje klimu medjuljudskih odnosa 3.integrativno ponasanje nastavnika podstice podst ice samostalnost, samostalnost, spontanost, stvaralastvo I inicijativu ucenika koji postaju dominantni pedagoski produkti 4.kada je u vaspitno-obrazovnom procesu prisutno dominantno ponasanje nastavnika, kod ucenika se pojavljuje rasejanost, povodljivost I osecanje odbacenosti. Postoje dva stila ponasanja nastavnika: 1.autokratski stil ± nezavisno odlucivanje I naglasavanje nag lasavanje licnog autoriteta 2.demokratski stil ponasanja ± dozvoljava vece ucesce ucenika u odlucivanju u vezi sa grupnim ciljevima. 4.   :               , ,   .                                      .                   .       ,              .                   .  ,    

            .      .     ,         .       .             .     2    :      .          :   (, ,        ),        (,   ,  ,    )«                 ,   ,       .                .       (.), (),  ( ),  (),  (  ) 5.   :   : -  Ä ³ -    ( )   ,       -  Ä³, Ä  ³ -             -...   -    ,    ,     :, ,    , (     ).     ,,         . -         ,    ?             ,         .   ,      .             ,  .       -. 6.                 ,    .              ,        .           ,      ,           ,    ,.            -  ,.     

   .      . ..        ,,³    ,            ,   .                  .      , ,      .         , -,          .    7.           .              ,  ,      ,  ,      .       ,       ,    ,  ,   ,     .       .                    ,      .              .         ,       . 8.   :     ,   ,          .            .         ,      -       ,  ,     .               .             .    :  , ,   ,   ,        ,     -       « 9.Konstitujisanje pedagogije kao nauke: Konstituisati jednu nauku znaci utvrditi najmanje 4 elementa: 1.odrediti predmet nauke (u ovom slucaju rec je o vaspitanju) 2.postojanje metodologije (postupci I metode tehnike I sredstva kojim ce se predmet nauke proucavati) 3.naucni system (stvara se od raspolozivih saznanja o predmetu nauke) 4.jezik nauke (jezicki aparat kojim se saznanja o predmetu mogu saopstiti drugima). Konstituisanje pedagogije kao nauke najcesce se veze za Johana Fridriha Herbarta. On je smatrao da je osnovni put za izgradjivanje I konstituisanje pedagogije jeste dedukcija. Po

njemu postoje 3 osnovna sredstva kojima se postavljeni cilj vaspitanja ostvaruje: upravljanje decom, nastava I disciplinovanje. On se najvise bavio problemima nastave. Prvi je poceo da predaje pedagogiju na univerzitetu kao samostalnu nauku. Pedagogija treba I mora da sagledava vaspitanje celovito. Samo tako ona ima perspektivu a potreba njenog razvijanja je sve veca. 10.   :      ,  ,  , , ,       .               .      ,     .         ,  ,         .            ±   ,.        .        .          ,   ,        .        :    ,       .      .           , ,   .        , ,  (, , , , ...)   ,     .       ,    ,        . Vaspitanje je najsiri I najsveobuhvatniji pedagoski proces I pojam. Odnosi se na sve sto ljudi svesno, namerno, sistematski I organizovano preuzimaju na planu formiranja licnosti, sve sto organizuje drustvo u odnosu na vaspitanika, sto preduzima sama licnost koja se razvija I formira u okolnostima jednog konkretnog drustva. Obrazovanje  predstavlja formativnu osnovu, aramturu I konstrukcionu osnovu vaspitanja. 11. :        ±  .     ,      .          ,        .            , , ...            , ,   .     ,   ,         ,    . 12, 13.  ,   (dolayi ili kao pedagogija I didaktika ili kao pedagogija I sva tri)              ,       ±  , 

      .     ,    ;     ,     ;   ,        .               , ,    .    : ,      ; ,      ;       , ,  ...      . 14. PET BITNIH CINILACA ZA RAZVOJ LICNOSTI 1. Upoznavanje samoga sebe-podrazumeva covekov rad na otkrivanju svojih sposobnosti,talenata,interesovanja..upoznavajuci sebe covek shvata smisao duznosti  prema sebi,drugim ljudima I drustvenoj zajednici. 2.Biranje sebe-izabrati samoga sebe znaci biti ono sto pojedinac zeli I mzoe biti,znaci verovati u sebe I raditi na svom izgradjivanju,misliti svojom glavom I ne dozvoliti da bilo ko manipulise tobom. 3.Izradjivanje sebe-je jedna od osnovnih duznosti coveka prema sebi kao drustvenom  bicu.Drustvo je duzno da coveku obezbedi uslove za razvoj. 4.Upravljanje sobom-je znacajna osobina licnosti I jedno od merila kvaliteta.Moralna snaga coveka da upravlja sobom predstavlja bitan cinilac covekovog zivota. 5.Ostvarivanje identiteta,integriteta I diginiteta svoje licnosti- ostvarenje identiteta integriteta i digniteta licnosti predstavlja posebnu vrstu testa koliko je licnost izborom sebe svojom izgradnjom i upravljanjem sobom ostvarila sebe kao prepoznatljivu personu.Bitne crte licnosti se razvijaju u procesu ucenja, rada i socijalne komunikacije. 15. Socijalizacija Socijalizacija je pojam koji obuhvata transformaciju biolokog oveka u drutveno bie. Vaspitanje je u tom procesu sredinja i najznaajnija akt ivnost jer podrazumeva, upravo, svesne, organizovane i metodine obrasce razvoja linosti. Primernom socijalizacijom pojedinac se identifikuje i povezuje sa roditeljima, lanovima  porodice, vrnjacima i kulturom lokalne sredine. Sekundarnom socijalizacijom on  prihvata institucionalne obrasce i uloge koje e imati u jednom visoko organizovanom drutvu. Pojedinac stalno nastoji da izbori autonomiju svoje linosti, ne otuujui se od svoje ue ili ire zajednice. Drutvo i vaspitanje su viestruko meuuslovljeni i zavisni. Nema vaspitanja van drutva, niti civilizovano drutvo moe opstati ili se razvijati bez vaspitanja. Vaspitanje je Ästalna drutvena funkcija³. Vaspitanje je izraz potreba i mogunosti tog drutva i odnosa u njemu. Krize drutva najee se prvo primeuju u podruju vaspitanja. Kriza vaspitanja deava se onda kada doe do nesklada u smeru i tempu drutvenog razvoja i razvoja sistema obrazovanja. Vaspitanjem se linost socijalizuje i uvodi u opteprihvaeni i trenutno vaei sistem normi i pravila ponaanja. Vaspitanje pojedinca osposobljava da se prilagoava, ali i da uestvuje u menjanju svog socijalnog okruenja. Vaspitanje je generacijska pojava i predstavlja vezu meu generacijama i ima

ouvavajuu i dinamiku ulogu. Menjajui ljude, vaspitanjem stvaramo i osnovni  preduslov daljeg menjanja drutva u celini. Vaspitanje je viesmeran (vertikalan i horizontalan) komunikacijski odnos i uestvuje u kultivisanju samih tih odnosa.Vaspitanje se oitava kao tekovina drutvenog razvoja. Odnos vaspitanja i konkretnog drutva nije uvek idealan, kakvo e biti vaspitanje zavisi od tipa drutvene organizacije. 16. RADNO VASPITANJE Jedan od osnovnih pokazitelja ovekove vrednosti jeste njegov rad. Otudas sutinu radnog vaspitanja ini razvijanje interesovanja, volje za rad, negovanje ljubavi prema radu i radnom oveku, stvaranje potrebnih radnih navika. Stvaranje takve radne atmosfere koja e omoguiti da se individualni rad povee i uskladi sa kolektivnim. Znaaj: je u tome to doprinosi uklanjanju razlika izmeu umnog i fizikog rada, skladnom umnim i fizikom razvoju mladih, njihovom osposobljavanju da vladaju  produktima tehnoloke revolucije. Radno vaspitanje ima iri obrazovni znaaj i stoga ne smemo svesti na obini manuelni rad ili na uski zanatski rad. Sredstva: nastavni predmeti, drutveno korisni rad, proizvodni rad uenika, rad uenika u  porodici i drutveni ivot. Principi: prilagoavanje sadraja uzrasnim osobenostima uenika, sistematinosti i  postupnost, oiglednosti. Metode: izlaganje, razgovor, demontracija predmeta sa objanjenjem. Zadaci: negovanje i razvijanje radne kulture, osposobljavanje za dalje obrazovanje, formiranje neophodnih navika i umenja, ovladavanje radnim vetinama i navikama,  buenju i razvijanju uenikih interesovanja, potreba i sposobnosti, profesionalno informisanje i usmeravanje uenika. 17. MORALNO VASPITANJE Doprinosi izgraivanju moralne svesti i savesti, moralnih oseanja i interesa, moralnih stavova i uverenja, moralnog posmatranja i suenja. Ono potpomae razvijanje i nego anje humanih odnosa meu ljudima, negovanje prijateljstva i ovenosti. Bez obzira u kome se drutvu nalazili, strogo posluni, potpuno pokorni ljudi manje su drutveno aktivni, moralno vrsti i u moralnim akcijama efikasni od samosvesnih, samoodgovornih i aktivnih ljudi koji razumno primaju norme, nastoje da se samostalno i objektivno sude o maralnim i drutvenim problemima, svesno se opredeljuju za moralno kodeks. Izvoenje moralnog vaspitanja: programiranje rada, sadraj moralnog vaspitanja,  praktino izvoenja moralnog vaspitanja .Principi: idejne smerenosti, svesne moralne aktivnosti, konkretnosti i oiglednosti, odmerenost uzrastu uenika i potovanje uenikove linosti.Metode: navikavanje, uveravanje, obuzdavanje i spreavanje, diskusije, kritike, predavanja i kanjavanja.Sredstva: nastava i uenje, proizodni, drutveno koristi rad i aktivnost, razna sredstva koja daje porodini ivot, ivot u koli i ivotu u drutvenoj zajednici.Zadaci: izgradnja moralne svesti, ospsobljavanje za doivljavanje moralnih postupaka, razvijanje i negovanje moralnih oseanja, razvijanje moralne svesti. Poljski pedagog Muinjski je vaspitanje ciljeva, ukluujui i ciljeve moralnog vaspitanja postavio i razradio ire, detaljnije i konkretnije. Izdvojio je 6 kategorija osnovni ciljeva: vrednosti, drutveni, interpersonalni-zajedniki ivot, interpersonalni-prema samom sebi, egzistencijalni i intelektualni.

18. ESTETSKO VASPITANJEPosebna je uloga estetskog vaspitanja u izgraivanju i negovanju sposobnosti za stvaralatvo. Estetsko vaspitanje doprinosi razvijanju i negovanju stvaralakih snaga koje ueniku omoguuju da u uoavanju, doivljavanju i ocenjivanju i stvaranju lepog nae smisao i uivanje i da se na taj nain razvija, oplemenjuje i obogauje svoj unutranji ivot.Izvori estetskog vaspitanja: estetsko u objektivnoj stvarnosti, subjektivno estetsko, umetnost Zadaci:Razvijanje sposobnosti za uoavanje i procenjivanje lepog,Razvijanje sposobnosti, potreba i navika za doivljavanje estetskih vrednosti,Razvijanje sposobnosti,  potreba i navika za stvaranje lepog,Stvaranje uslova da se ivot i ljudski odnosi uine lepim, Osposobljavanje oveka za stvaranje lepog. 19.FIZIKO VASPITANJE: Potpomae zdrav i svestran razvoj mladei, razvijanje njihove telesne snage, otpornosti organizma i jaanje radne sposobnosti. Posebna uloga fizikog vaspitanja je u stvaranju uslova za aktivan odmor i zdravu razonodu.Zadaci: higijensko bioloki (razvijanje organizma oveka u celini, ouvanje i  jaanje zdravlja), vaspitno-obrazovni (sticanje neophodnih znanja iz oblasti fizike i zdravstvene kulture), pripremanje mladih za aktivan odmor i zdravu razonodu (navikavanje oveka da pravilno koristi svoje slobodno vreme i navikavanje linosti da se tokom ivota bavi nekom granom fizike kulture) Postoje brojni oblici fizikog vaspitanja koji se iskoriavaju u vaspitno-obrazovnom radu. Njihovo iskoriavanje zavisi od uzrasta uenika, uslova u kojima kola radi, vrste kole i slino. Igre se koriste u osnovnoj koli od 1-3 razreda i neke jednostavne vebe. U vremenu od 3-4 razreda pored igara imamo i vebe oblikovanja tela. 6-8 razredsa vebe oblikovanja i razni sportovi. Metode: metoda izlaganja, kooperativne aktivnosti, objanjavanje, demostracije, simulacije. Od uenika zavisi koju emo metodu koristiti i kako emo ih kombinovati.  INTELEKTUALNO VASPITANJE 

Obuhvata sticanje znanja, vetina i navika. Povezivanje nastave sa ivotom teorije sa  praksom.Posebno je znaajno negovanje kulture intelektualnog rada. Intelektualno vaspitanje pomae da se ogromne rezerve duhovne energije dobiju stalnu podlogu i  poslue svestranom razvoju linosti. Zadaci: usvajanje naunih znanja, umenja i navika formiranje osnove za pogled na svet, razvijanje intelektualnih sposobnosti, motivacija za uenje, osposobljavanje uenika za samostalno sticanje znanja za samoobrazovanje. Sredstva: nastavnim predmetima, posrednim i neposrednim iskustvom i stvaralakim ostvarenjem koje mladi ine. Sva ova sredstva su meusobno povezana. Principi: vaspitne usmerenosti nastave (nastava ne daje samo znanja ve i razvija linost u celini), svesnosti i aktivnosti (od uenika se oekuje pravilan odnos prema ciljevima i zadacima nastave), oiglednost (demonstracije uenicima), sistematinost i postupnost i odmerenost nastave uzrastu uenika. Metode: demonstracije, ive rei, rad sa udbenikom i drugim tampanim materijalom.  Naravno mi se retko koristimo samo jednom metodom zbog toga to kobinacijom vie njih postiemo bolje efekte. Teorija fomralnog obrazovanja: po ovoj teoriji umne sposobnosti su uroene i mogu se uvebavanjem usavravati. Zbog toga nije najvaniji sadraj na kome se veba nego vebanje kao takvo.

Teorija materijalnog obrazovanja: ukazuje na to da se obrazovni nivo uenika ceni prema tome kolikom koliinom znanja raspolae. Zato se trai da se na uenika prenese to vea koliina znanja. Ovo je uslovilo veliko gomilanje gradiva i preoptereenje uenika. Principi: vaspitnost sadraja, prilagoavanje uzrastu uenika, konkretnost, oiglednost, svestranost, dostupnost i svesna aktivnost. Faktori: kola, porodica i drutvo a posebno razne organizacije i kulturne institucije,  posebno sredstva masovne komunikacije. Metode: izlaganje, demonstracija, razgovor, vebanje i navikavanje, podsticanje i razvijanje stvaralatva. Sredstva: umetnost koja sadri mnoga znanja o prolosti, izvor je emotivnog doivljaja, uivanja isl... priroda kao sredstvo- ona je prvi vaspita detetau estetskom pogledu, ivot i odnosi-ovde deluje urbanizacija,naini stanovanja i odnosi u sredini. 20.       ,    .        ,          .     ,     3..    ,           .    3 : ,    .          :   ,       .          .      ,   ,      .          ±     .      ,        ,        .     .           , ,        ,       .         ,   ,               ,     ,         .     () ,           .       ,        ,     , ,   .       ,               . 21.    :                        ,              .             .    

     .           ,       . 22. TEORIJA NATIVIZMA-Nasledje je proizvod dosadasnjeg razvoja zivota ljudi I ono u genima obezbedjuje preduslove koji su osnova daljeg razvoja licnosti.Veliki  broj naucnika je jednostrano precenjivao ulogu nasledja,apotcenjivao ulogu vaspitanja.Njihova shvatanja nazivamo nativisticka ili biologisticka.Oni su utvrdili da nije samo podrucje sposobnosti I temperamenata to sto se nasledjuje,vec I odgovarajuce crte licnosti koje su bitne za covekov uspeh u radu I njegovoj komunikaciji sa ljudima.Jedno od najstarijih nativistickih shvatanja je religijsko ucenje o urodjenom  praadamovskom grehu prema kojem je dete na samom pragu zivota gresno bice.Teorija ³plave krvi´ pokusava da zastiti nasledno pravo plemica na posed.Teorija nativizma se cesto ispoljava u vreme epoha usporenog drustvenog razvoja.Najznacajniji predstavnici nativizma su Platon(svi su braca ali nisu svi podjednako sposobni za neke duznosti),Aristotel(rasna razlika-jedni su rodjeni da budu robovi a drugi da budu slobodni),Stenli Hol,Sopenhauer,Sigmund Frojd. Teorije nativizma u novije vreme-dublje se proucava struktura DNK I RNK sa nadom da ce se otkriti mogucnost modifikovanja naslednih karaktera I preduprediti geneticka opterecenja koja bi mogla negativno uticati na ljudski razvoj I ponasanje. Neki naucnici navode da nasledje utice na pojavu dusevnih bolesti a neki tvrde da od nasledja zavise mnoge ljudske karakteristike,neki smatraju da nasledje utice na mentalne sposobnosti a ne na neurozu. Kremer I eldon su zastupali misljenje da nasledje uglavnom odredjuje tokove I ishode razvoja licnosti,pa ih zbo toga njihove kolege stavljaju u predstavnike teorije nativizma.Kremerova tipologija licnosti je odbacena zbog toga sto je on rigidno zastupao misljenje po kojem postoji povezanost izmedju gradje tela I karaktera ljudi. 23. Empiristicka teorija: zastupnici teorije empirizma su pokusali pruziti dokaze iz kojih sledi da je u razvoju ljudskog bica presudan uticaj drustvene sredine. Dzon lok j tvrdio da je covekova dusa "tabula rasa" i da iskustvo,koje se stice u odredjenoj sredini,utice na celokupan razvoj licnosti.zato uslovi sredine i vaspitanja uticu na stepen i kvalitet razvoja . razlike koje kod ljudi nastaju u stepenu obrazovanja,osobinama i  pogledima na zivot. Kako ce se covek ponasati,koje ce i kako poslove obavljati zavisi od uslova sredne u kojoj zivi i od vaspitanja koja stice,a kvalitet uticaja drustvene sredine zavisi od uslova sredine u kojoj zivi i od vaspitanja koja stice,a kvalitet uticaja drustvene sredine zavisi od geografsko-klimatskih uslova.,pprirodnih bogatstva,zdrave okoline ,nivoa razvoja civilizacije i kulture. Lok smatra da nista nema u intelektu sto predhodno nije proslo kroz cula 24.  :         , ,              ±  ,                ...   ±             ,           .      ,  ,          .

25. CILJ VASPITANJA-Cilj vaspitanja je uvek bio drustveno-istorijski uslovljen I odredjen.Svako konkretno drustvo je kroz njega saopstavalo svoje interese u odnosu na proces razvoja I ponasanja ljudi ,a posebno u odnosu na pravce formiranja mlade generacije.Ranije su razlicita gledista o cilju vaspitanja obicno razvrstavana u 4 grupe: 1.Hedonisticko-licna srecamfizicko I duhovno uzivanje 2.ultralisticko-sticanje prakticnih,upotrebljivih I korisnih znanja I vestina 3.moralisticko-znati sta je moralno delo I ciniti dobra dela 4.socijalno glediste-licnost sposobna za aktivan drustveni zivot Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili vise idealno zamisljeni generalizovan lik  coveka,licnost odredjenih svojstava I sposobnosti. Opsti cilj vaspitanja I o brazovanja u nasem drustvu je slobodan,svestrano razvije na licnost.U savremenoj pedagoskoj praksi  postoje dva nacina formulisanja I definisanja cilja vasp: 1.cilj kao gotova,staticna I udaljena slika I idealno zamisljen model koji je negde ispred nas 2.cilj kao odlika is vojstvo samog procesa kojim se doalzi do njega 26. DETERMINANTE VASPITANJA (KONKRETIZACIJA)-vazno je da ciljevi I zadaci vaspitanja budu formulisani I interpretirani tako da ih svi ucesnici  prepoznaju kao svoje. Oni ne smeju biti apstraktni,nerealni I udaljeni od zivota I stvarnih ljudskih potreba.neophodna je konkretizacija ciljeva I zadataka vaspitanja. Ona se  provodi na svim novoima I u svim podrucjima vaspitnog rada:prema nivou drustvene kompetentnosti,prema uzrastu,prema vrstama skola,prema nastavnim predmetima I  programima..Te se osobine,a time I zdaaci,dele na tri sira podrucja:kongitivno,afektivno I  psihomotorno podrucje. DETERMINANTE VASPITANJA-drustvena zajednica,karakter ljudskog rada,sistem vrednosti ideoloska I politicka shvatanja,saznanja o soveku I njegovoj licnosti,drustvena tradicija,razvijenost pedagoske nauke I sistema vaspitanja,potrebe,interesi,zelje I ambicije samih licnosti koje se vaspitavaju 27. KONGITIVNO PODRUCJE 1)Znanje-misli se na mogucnost ucenika da se seti I skaze pojedinacne cinjenice kao I opste pojove.od ucenika se trazi da reprodukuje sadrzaj koji se ispituje a)Znanje pojedinosti-mogucnost ucenika da se seti I reprodukuje pojedinosti:znanje terminologije,znanje specificnih cinjenica  b)Znanje puteva I nacina tretiranja pojedinosti:misli se na metode ispitivanja.od ucenika se zahteva pasivna svest o karakteristikama tog sadrzaja c)Znanje opstih pojmova ili univerzalija u nekoj oblasti-poznavanje vaznijih sema ili modela za organizaciju pojava I ideja.to su osnovne strukture,teorije koje se upotrebljavaju u izucavaju I resavanju problema  INTELEKTUALNE VESTINE I SPOSOBNOSTI -odnosi se na organizovane nacine uopstavanje tehnika koriscenja podataka I problema.obuhvata: 1)shvatanje-najnizi je nivo razumevanja na kome ucenik zna o cemu se govori I na neki nacin se moze koristiti nastavnim sadrzajem a da pri tome ne mora videti u kakvom su odnosu ti podaci sa drugim sadrzajem:prevodjenje,tumacenje,eksploatacija 2)Primena-podrazumeva ipotrebu apstrakcija u odredjenim I konkretnim situacijama.apstrakcije mogu biti u vidu opstih ideja,pravila ili postupaka koje ucenik  mora pamtiti I primenjivati:

3)Analiza-podrazumeva rasclanjivanje saopstenja na njegove posebne delove.cilj je da saopstenje postaje jasnije,da se vidi njegov sastav I nacin na koji prenosi svoj informativno sadrzaj:analiza elemenata,analiza odnosa,analiza organizacionih nacela 4)Sinteza-obuhvata sastavljanje elemenata ili delova u novu celinu.ukljucuje izradu originalnog I samostalnog ozvestaja,izrada plana I izrda asistema apstraktnih odnosa 5)Evaluacija-procenjivanje vrednosti sadrzaja I metoda rada u jednom nastavnom  premetu:evaluacija prema unutrasnjim I prema spoljasnjim kriterijumima. 28. AFEKTIVNO PODRUCJE: 1)Primanje(paznja)-podrazumeva se ucenikova osetljivost na postojanje nekih pojava I stimulansa. -osetljivost:ucenik je u odredjenim uslovima svestan necega bez diskriminacije -valjnost primanja:ponasanje koje se ogleda u zainteresovanosti -kontrolisana paznja:odnosi se na kontrolu paznje kojom ce trajnije biti obuhvacene odredjene drazi 2)Reagovanje-pasivno reagovanje,voljno reagovanje I reagovanje sa zadovoljstvom 3)Usvajanje vrednosti I stavova-usvajanje vrednosti,preferiranje vrednosti,postojanje uz vrednosti I stavove 4)Organizacija-2 nivoa:konceptualizaciju vrednosti I samu organizaciju sistema vrednosti.1-uceniku omogucava da sazna u kom su odnosu vrednosti koje je usvojio,2zahtevanje od ucenika da se poveze razlicite vrednosti I da ih sredi prema njihovim medjusobnim odnosima 5)Formiranje karaktera pomocu vrednosti I sistema vrednosti-pojedinac deluje u skladu sa usvojenim vrednostima pa s¶tim u vezi treba odrediti dve stvari-1,generalizaciju kontrole ponasanja,2.integraciju uverenja ,ideja I stavova u neku opstu filozofiju-a)opsta usmerenost,b)karakterizacija 29. KONKRETIZACIJA CILJEVA I ZADATAKA VASPITANJA-jedan opsti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane licnosti,koju treba vaspitanjem izgradjivati: -Zadaci umnog I radnog vaspitanja:usvajanje naucnih znanja,formiranje neophodnih navika I umenja,negovanje I razvijanje umnih I logicko-saznajnih svojstava I sposobnosti licnosti,radne kulture,osposobljavanje za dalje obrazovanje -Zadaci drustveno:moralnog vaspitanja:izgradnja moralne svesti,osposobljavanje za dozivljaavanje moralnih postupaka,razvijanje moralnih osecanja,moralne savesti -Zadaci estetskog vaspitanja: razvijanje sposobnosti za uocavanje I procenjivanje estetskih vrednosti na osnovu stecenih znanja,razvijanje sposobnosti za dovivljavanje estetskih vrednosti,osposobljavanje coveka za stvaranje lepog -Zadaci fizicko-zdravstvenog vaspitanja:razvijanje organozma coveka u celini I svakog dela pojedinacno,sticanje neophodnih znanja iz fizicke I zdravstvene kulture,navikavanja coveka da pravilno koristi slobodno vreme,ososobljavanje I navikavanje coveka da se tokom zivota bavi sportom 30.Kritika predmeta pedagogije Treba istaci poznatog pedagoga Dzona Djuja koji izgradjuje posebnu pedagosku koncepciju ± pragmaticku pedagogiju. Dzon Djuj kritikuje Herbarta a dete stavlja u centar vaspitnog rada. Treba naglasiti da su na vaspitanju uvek uticale promene koje se desavaju u njegovom okruzenju.

Pedagogija treba I mora da sagledava vaspitanje celovito. Samo takva pedagogija ima  perspektivu a potreba njenog razvijanja sve je veca. 31. Pojavni oblici vaspitanja Vaspitanje je svesna briga o covekovom razvoju i ona je jedna od najrasprostranjenijih covekovih delatnosti. Postoje formalin i neformalni oblici vaspitanja. U vaspitanju kao delatnosti je stalna protkanost sretstava ciljevima sto nije karakteristicno za ostale covekove aktivnosti. Vaspitanje, aktivnost koja objedinjuje pojedinacne i drustvene ciljeve i interese ima nekoliko osnovnih uloga u svim sociosistemima bez obzira na nivo razvijenosti, nacionalnu, versku ideolosku i politicku, kulturnu i bilo koju drugu karakteristiku. 32. Forme vaspitanja Vaspitanje se javlja u razlicitim formama: kao process, kao medjuljidski odnos, kao drustvena delatnost, kao specifican socijalni prostor u kojem licnost moze da se ispolji, kao system, kao istorijska pojava I kao rezultat. Vaspitanje je proces formiranja I samoformiranja licnosti tj. ima formativni karakter. Vaspitanje je specifican medjuljudski odnos zasnovan na komunikaciji kojom se zeli ostvariti odredjeni uticaj jednih licnosti na druge. Vaspitanje predstavlja ukupnost uticaja I aktivnosti drustva kao celine, pojedine socijalne grupe, institucije, organizacije, porodice I pojedinca u teznji ka ostvarenju postavljenih ciljeva. Vaspitanje je I specifican socijalni prostor u kome licnost moze da se stvaralacki dokaze, genericki izrazi I drustveno afirmise. Pod vaspitanjem podrazumevamo I posebnu delatnost tj. posao koji ljudi obavljaju da bi zadovoljili odredjenu potrebu. Vaspitanje je istorijska pojava I civilizacijska kategorija Vaspitanje je I izraz kojim oznacavamo rezultat I odredjeni stupanj I nivo covekovog razvoja. 33. FAKTORI KOJI NEGATIVNO UTICU NA JACANJE LICNOSTIPorodica je faktor koji daje bazicnu kulturu.Ukoliko su u porodici nesredjene  prilike,ukoliko je dete potcinjeno roditeljima,ne ispoljavaju dovoljno ljubavi ili preterana zastita dece uslovi su za slabljenje snage licnosti,teskoce u razvoju. Drustvena sredina vrsi utucaj na razvoj I ponasanje mladih-razne moralne deformacije,pojava birokratizma,nacionalizma,isticanje materijalne vrednosti.. Zbivanja u svetu-ratovi,glad,nezaposlenostmterorizam,razmi oblici nasilja,ugrozavanje covekove okoline negativno utice na razvoj licnosti. Polozaj ucenika u porodici,skoli I drustvu bitan je faktor jacanja licnosti .Posledice su uglavnom-soc.nezrelost,dvolicnost,sklonost negativnim vidovima isticanja,agresivnost,manipulacija,anksioznost. 34. Specijalna pedagogija Specijalna pedagogija proucava celokupnu vaspitnu problematiku dece sa raznim nedostacima. Oslanja se na opstu pedagogiju kao i na ostale njene discipline. Ona se razvila sa ciljem da osigura deci sa nedostacima skolovanje, profesionalno osposobljavanje i ukljucivanje u drustvo. Danas postoji veliki broj disciplina Specijalne  pedagogije: surdopedagogija (gluvo-nema deca), tiflopedagogija (slepa deca), oligofrena  pedagogija (umno nerazvijena deca), pedagogija besprizorne, psihopatske i neuropatske

dece, medicinska pedagogija, logopedija (deca sa govornim poremecajima) i ortopedagogija (deca sa invaliditetom). 35.            ,    pais,paidos-,  ago,agein-.     .          -                , ,      ,        .      ,       .       ,  - -       .         paedogogus.     ,      .         ,      .             ,            ,   .           . 36.           ,         ,   .               .              .          ,           ,                     . 37. PSIHOMOTROTNO PODRUCJE:obuhvata: 1.Refleksne pokrete-pokreti zasnovani na bezuslovnim I uslovnim refleksima 2.Vitalni pokreti-pokreti koji se sticu u 1 I 2 god 3.Perceptivne sposobnosti-a)Kinesteticke diskriminacije-ovladanost telesnim pokretima,  b)Vizuelna d.-podrazumeva razlikovanje finijih detalja na prostornom objektu, c)Auditivna d.-deli se na primanje I razlikovanje zvukova, d)Taktilna d.-razlikovanje  predmeta po dodiru, e)Koordinizirajuce sposobnosti 4)Fizicka spremnost-izdrzljivost,jacina,brzina kretenja« 5)Spretnost-pocetni,srednji I visi nivo 6)Nediskorzivna komunikacija-drzanje tela,kreativni pokreti«