Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“ Beograd
Asepsa, antisepsa i sterilizacija Seminarski rad
Predmet: Zdravstvena nega
Profesor: Pro Prof. dr sc. med. Ljiljana Kulić
Student: Katarina Nikolić br. indeksa с68
Beograd, 2012. Sadržaj
Uvod..................................................................................................................................3 1. Antisepsa......................................................................................................................4 1.1 Antiseptici..........................................................................................................4
2. Asepsa.......................................................................................................................... 7 Zaključak........................................................................................................................10 Literatura.......................................................................................................................11
2
Uvod
S razvojem tehnike i drugih biomedicinskih nauka omogućen je i razvoj novih hirurških metoda. U svrhu poboljšanja operativnih tehnika i sprečavanja nastanka hirurških infekcija treba poštovati principe asepse i antisepse. Antisepsa
je postupak uništavanja
prouzrukovača
infekcije
u
tkivima
organizama ili sa instrumenata i aparata koji su zagađeni mikroorganizmima. U postupku antisepse se koriste razne supstancije hemijskog ili biološkog porekla. Antiseptici su sredstva koja koristimo za uništavanje mikroorganizama na koži pacijenata za vreme pripreme pacijenta za operaciju. Nikako ne možemo reći da se koža steriliše. Asepsa predstavlja odsustvo patogenih mikroorganizama ili infekcije u živom tkivu. Za ostvarenje istog koriste se antiseptici. Antiseptici su najčešće razređeni dezinficijensi koji se mogu koristiti na živom tkivu, a da ne izazivaju oštećenja. Delovanje antiseptika je fizičko i hemijsko, a zasniva se na principima osmoze, dehidracije, adsorpcije, taloženja belančevina i promeni pH, što neposredno utiče na život mikroorganizama te ih ubija ili umanjuje njihovu virulence. Sterilizacija podrazumeva uništavanje
svih mikroorganizama uključujući
vegetativne oblike i spore, a sprovodi se fizikalnim i hemijskim metodama. Sterilizacija se sprovodi na predmetima koji dolaze u kontakt sa tkivom ili ulaze u krvne sudove (instrumenti, prekrivači-komprese, igle, kateteri).
3
1. Antisepsa
Antisepsa
(gr.
anti-protiv,
sepsis-truljenje)
označava
prevenciju
sepse
antiseptičkim sredstvima. Odnosno, antisepsa je postupak suzbijanja i uništavanja patogenih bakterija u rani ili predmetima koji dolaze u dodir s ranom. Za njeno postizanje se koristimo hemijskim sredstvima. Materijal pripremljen anti-odnosno aseptički je dezinficiran. Asepsa se postiže fizikalnim metodama. U smislu antisepse se sprovodi isecanje kontaminirane rane, sušenje rane. Primenjuju se hipertonične otopine. Sva hemijska sredstva deluju delimično nepovoljno tako što pojačavaju sekreciju, pa povećavaju prijemljivost okolnog tkiva za infekcije. Antiseptici mogu ubrzati pojavu demarkacione upale; demarkaciju rane granulacijom. Antiseptici deluju na principu osmoze, promene pH, taloženja belančevina, dehidracije, apsorpcije. Dorland's kaže: „Antiseptik inhibira rast i razvoj mikroorganizama, bez da ih nužno ubije. Aseptic je bez infekcije i sterilan…“ Njihovo dejstvo može da bude: a) baktericidno -potpuno odstranjuju patogene mikroorganizme; b) bakteriostatsko -samo sprečavaju njihov rast,razvoj i razmnožavanje.
Kako će oni delovati zavisi od njihove koncetracije, ali i temperature koja pojačava i ubrzava njihovo dejstvo. Hemijski antiseptici su ona sredstva koja se u hirurgiji koriste za hirurško pranje ruku, rana, pripremanje operativnog polja, materijala za šivenje, aparata i instrumenata. Neka antiseptična sredstva mogu da deluju nadražajno na tkivo, a neka mogu da se rastvore u tkivu, pa deluju toksično. Za dezinfekciju hirurškog materijala danas koristimo asepsu, a rane tretiramo antisepticima, posebno ukoliko nemamo mogućnost korišćenja antibiotika.
1.1 Antiseptici U hirurgiji su najviše u upotrebi:
4
Hidrogen (H2O2)3%)-bistar, bezbojan, bez mirisa, u tečnom stanju. U kontaktu sa sadržajem iz rane, razlaže se na vodu i kiseonik. Iz toga razloga ne sme se koristiti za dezinfekciju rana u blizini krvnih sudova(mogućnost nastanka vazdušne embolije). Međutim, izvrstan je za uništavanje anaerobnih (koji se razvijaju bez kiseonika) mikroorganizama u rani, npr. tetanus, gangrena. On u kontaktu sa ranom, peni i na taj način mehanički izbacuje mikroorganizme preko rubova rane i na taj način deluje baktericidno.
Povidon jodid je 1% vodeni
rastvor organski vezanog joda. Brzo deluje, ne
oštećujeciju kožu i sluzokožu, ne usporava zaraštanje rana, nije toksičan, ne izaziva alergiju i nema kontraindikacija za njihovu upotrebu. Koristi se za dezinfekciju ruku, kože pre punkcije i operacije, rana, opekotina, vagine i rektuma, telesnih šupljina, zagnojenih i inficiranih rana, opreme i uređaja za njegu i lečenje bolesnika.
Povidon pena-Izosept) P – 7,5 %, sadrži pomoćne supstance anjonske
i
nejonske deterdžente koji stvaraju obilnu penu pri čišćenju kože.
Benzin se koristi za skidanje nečistoća na koži, ali što dalje od rane. Alkohol
(spiritus
concentratus)
je
lako
isparljiva
bezbojna
tečnost,
karakterističnog mirisa. Meša se u svakoj razmeri sa vodom, glicerinom i etrom. U kontaktu sa bakterijama taloži proteine, pa se koristi pre operacije i pri previjanju rane. Na kolicima za previjanje obavezno se nalaze ova antiseptična sredstva koja medicinska sestra-tehničar, zadužena
za previjanje pacijenata, primenjuje pri
dezinfekciji okoline i same rane. Za okolinu rane koristi sledeće antiseptike : •
•
•
benzin alkohol povidon jodid rastvor
Svaki od njih sipa na sterilan tupfer i u jednom pravcu „čisti“okolinu rane i tako 3 puta. Za samu ranu najčešće se koriste: •
3% hidrogen, čija se pena ispira 0,9% NaCl-om (fiziološki rastvor).
•
fiziološka otopina nije dezinfekciono sredstvo, ali se obavezno nalazi na kolicima za previjanje, pošto služi za ispiranje kao destilovana voda.
5
•
povidon jodid-rastvor
Na kolicima za previjanje rana još se nalaze: •
Rivanol kao rastvor od 1gr praha na 1l destilovane vode. Služi za ispiranje rana. Rastvor je žute boje. Resorbuje se u tkivima,a izlučuje se urinom.
•
Desol 1%
koristi se za dezinfekciju površinskih rana, ruku, instrumenata i
rublja. U 0,5% rastvoru koristi se za ispiranje očiju, nosa, uha, mokraćne bešike, vagine, rektuma. •
Asepsol-bistar, bez boje i mirisa. Slabo je toksičan, ne nadražuje kožu i sluzokožu, a deluje i na gram pozitivne i gram negativne bakterije.
•
Hibisept je antiseptično sredstvo koje uništava bakterije, viruse i spore, ne nadražuje tkiva, nije toksičan. Koristi se za dezifekciju kože, ruku (hibisept rastvor 5%) sluzokože, rana, opekotina, mokraćne bešike i vagine (hibisept tinktura).
U primjeni su i razni sapuni, deterdženti. Sapuni se koriste za dezinfekciju ruku i operativnog polja. Razmekšavaju sloj kože i pomažu odstranjenje površinskog sloja epitela sa prljavštinom i mikroorganizmima.
Omnisan 5% koriste pomoćne radnice na klinikama kada peru, tj. dezinfikuju bolesničke sobe, kuhinje, kupatila sa wc-om,operacioni blok, prostorije intenzivne njege... i to tako što se u 1l vode sipa se 20ml omnisana.
Izosan je rastvor koji se napravi tako što se 2gr ovoga praha sipa u 5l vode. Ovde se potapa kuhinjsko posuđe i pribor za jelo 1,5-2h. Zatim se isperu pod mlazom tekuće vode i osuše. Rublje i posteljina se potapaju u rastvor u kome ostaju do 60min., a zatim se peru u mašini za pranje rublja. Sanitarne prostorije se prskaju sprejom izosana. U skorije vreme u svakodnevnoj praksi na hirurgiji se koriste različita antiseptična sredstva. Biološki antiseptici se primjenjuju: •
za sprečavanje razvoja infekcije u rani
•
kao metod lečenja 6
•
za povećavanje imunobioloških snaga organizma
U ovu vrstu spadaju: a) Antibiotici U velikoj meri su suzbijene infekcije, proširene su indikacije za operativni rad i omogućeno primarno zarastanje rane, a smanjene su mogućnosti postoperativnih komplikacija. Mogu se primenjivati
peroralno i parenteralno (intravenski) iv i
(intramuskularno)-im. U hirurgiji danas,u svakodnevnoj praksi,od velike važnosti je njihova primena. Daju se preoperativno (2h pre operacije) npr.1-2gr Cefazolin-po nalogu hirurga, antibiotik u prašku, rastvori se u 500ml 0,9% NaCl i to se priključuje pacijentu iv. kao infuzija.U postoperativnom toku se nastavlja primjena antibiotika, po pismenom nalogu u svrhu prevencije postoperativnih komplikacija, infekcije. b)Vakcine To su imunobiološke supstance, antigene (živi mikroorganizmi sa oslabljenom virulencijom) koje se unose organizam da bi se stvorila specifična antitela koja će da štite organizam od određenih zaraznih bolesti. Ovo je aktivni vid imunizacije-organizam se sam „bori“da stvori antitela na unete antigene. c) Serumi Ovo je pasivni vid imunizacije ljudi za određene bolesti. U organizam se unose gotova antitela koja neutrališu toksine i izlučuju se za dve do tri nedelje. U hirurgiji se primenjuje antitetanusna zaštita kod svih politrauma. Hirurg na temperaturnoj listi ordinira vakcinu i serum .Zaštita se daje intramuskularno u roku 2448h od nastanka povrede. Kod pacijenata koji nisu vakcinisani, daje se seroprofilaksa-250-500 IJ humanog antitetanusnog imunoglobulina, 1ml anatoksina.
2. Asepsa
7
Predstavlja skup mera kojima se postiže potpuno uništavanje mikroorganizama sa predmeta, instrumenata i materijala, kao i svega ostalog što dolazi u dodir sa pacijentom i operativnim poljem. Osnovni metod asepse kojim se ovo postiže je
sterilizacija . Sterilizacija može da se primenjuje na više načina:
1.Suva sterilizacija sredstvo sterilizacije:vreo vazduh mesto sterilizacije:sterilizator Postoje dva tipa sterilizatora. Jedan je čiji se zid zagreva i pomoću termostata se održava temperatura. Sterilizacija se odvija na temperaturi od 160-180 o 60 minuta. Drugi sterilizator ima pokretnu traku na kojoj prolaze predmeti ispod grejača sa infracrvenim zrakama. Sterilizator radi na 180o u trajanju 7,5 min. Materijal koji se steriliše može biti od metala, stakla, porcelana. Temperatura u sterilizatoru: 180o, 170o, 160o Vreme sterilizacije:7-10 minuta, 1-2 sata
Ova sterilizacija može da se izvede i žarenjem . Ovaj metod se koristi najviše u mikrobiološkim laboratorijama. Predmet se zagreva nad plamenom dok se ne užari, a zatim se hladi na vazduhu.
Hemijska sterilizacija Postoje 2 vida ove sterilizacije. To su: a) Vlažna hemijska sterilizacija Ovim načinom se potapaju predmeti i materijali kao što su optički instrumenti, fini gumeni i plastični instrumenti koji bi se oštetili drugim vidovima sterilizacije b) Suva hemijska sterilizacija (formalinskim tabletama) U posebnim plastičnim ili metalnim kasetama se stavljaju predmeti koji se žele sterilisati (obično od gume)-sonde,aspiracioni kateteri,tubusi ili od plastike, zajedno sa formalinskim tabletama. Predmeti se predhodno peru pod mlazom tekuće vode, potapaju u dezinfekciono sredstvo, ponovo peru, osuše. Stavlja se 6-8 tableta koje
8
isparavaju. Sterilizacija traje 72 sata. Ako dođe do raspada tableta, zamenjuju se novim. Pre upotrebe ovi predmeti se uvek isperu fiziološkim rastvorom. Formalinski prah je toksičan, tj. kancerogen, pa se nastoji izbaciti iz upotrebe i zameniti drugim metodama.
Plinska sterilizacija Etilen-oksidom (hemijska materija u gasovitom stanju) na 55o, 5,5 bara 30-60 minuta.Ovom metodom se uspešno uništavaju svi oblici mikroba i pri tom ne izazivaju koroziju i menja strukturu materijala koji se steriliše. Na ovaj način se sterilišu laboratorijski aparati, mikrohirurški instrumenti.Gas prodire u sve pore materijala koji se steriliše, a pri tom ga ne oštećuje.
Formaldehid je plin koji nije eksplozivan i manje je toksičan čije pare vrše sterilizaciju, a manje je toksičan od etilenoksida. Proces se odvija u sterilizatoru na temperaturi od 60o-70o tokom 1-3 sata.
Sterilizacija ultraljubičastim zracima Ostvaruje se pomoću tzv. kvarcnih lampi koje emitujuultraljubičaste zrake koje su baktericidne. Ovi zraci oštećuju ćelijske nukleinske kiseline. Ova metoda se koristi za sterilizaciju vazduha, podova i zidova u operacionim salama, previjalištima, rađaonama, bolesničkim sobama i dr.bolničkim prostorijama. Za vreme ove sterilizacije ne sme se boraviti u prostoriji zbog štetnog dejstva ultraljubičastih zraka na vid. Sterilizacija traje 12-18 časova.
Sterilizacija filtriranjem Ovaj vid sterilizacije se prvenstveno koristi u farmaceutskoj industriji kojim se sterilišu različiti infuzioni rastvori koji se ne mogu izlagati visokim temperaturama. Pore na filteru su manje od većine mikroorganizama i na taj način tečnost prolazi kroz njih, a mikroorganizmi ostaju na filteru. Sprovodi se u aseptičnim uslovima na sterilnim filterima.
9
Zaključak
Asepsa je postupak kojim se služimo u profilaktičkom uništavanju klica i kojim sprečavamo njihov prodor u organizam. Cilj asepse je potpuno uništenje klica i u tome smislu se služimo fizičkim metodama (toplota); time se ona razlikuje od antisepse, koja služi hemijskim metodama. Antisepsa je postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici mikroorganizama, smanjuje njihov broj, sprečava rast i razmnožavanje. Asepsa je metoda profilakse (prevencije), a antisepsa je metoda profilakse i terapije. Primenom aseptičkih metoda sprečavamo da klice prodru u organizam, da zagade ranu, i tom smislu pripremamo zavojni materijal i instrumente tako da budu sterilni (aseptični). Ovaj materijal postaje takav pošto smo uništili sve klice u njemu. Tako pripremljen materijal ostaje sterilan sve dok ne dođe do ponovnog zagađenja, u kom slučaju ga valja, ako je potrebno, ponovo sterilisati. Materijal pripremljen metodama antisepse je dezinfikovan i ostaje i posle eventualnog prodora klica u njega jer antiseptička sredstva kojim je pripremljen deluju i dalje ukoliko ima uslova za to. Postupak kojim se služimo u asepsi zove se sterilizacija (priprema materijala fizičkim metodama-toplotom, zračenjem ili gasom). Predmet koji je podvrgnut pravilnoj sterilizaciji postaje sterilan i ne sme da sadrži nikakve klice, mikroorganizme. Tako je pojam aseptičan (sterilan) apsolutan pojam: ne sme postojati nikakva klica na sterilnom predmetu. Pojam dezinfikovana je, međutim, relativan: klice ne postoje ili ako postoji, one su tako oslabljene da ne mogu izazvati infekciju. Aseptičan rad u medicini je onaj pri kome se upotrebljava samo material koji je prethodno potpuno očišćen od klica, odnosno sterilan ili aseptičan tj. materijal koji ne sadrži nikakve, ni patogene ni apatogene klice. U savremenoj medicini (hirurgiji) rad se odvija pretežno pod uslovima asepse, a tekovine antisepse se primenjuju kad je potrebno, tako da se ove dve metode dopunjuju, a ne isključuju jedna drugu kao ranije, kad je jedna od ovih dveju metoda dominirala.
10
Literatura
1. http://www.hlede.net/studentski_radovi/Kirurgija-cijela.pdf 2. http://www.scribd.com/doc/4385506/Naela-rada-i-pravila-ponaanja-uoperacijskoj-sali 3. http://skriptice9.blogger.ba 4. http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1ta_hirurgija
11
